DRUGI HRISTOV DOLAZAK
I VASKRSENJE MRTVIH
Ivica Stamenković
Četrnaesto poglavlje iz knjige "Pravoslavlje obasjano evan đeljem".
http://biblijskaistina.blogspot.com
http://biblijskaistina.blogspot.com
"Ako, naime, verujemo da je Isus umro i vaskrsao, tako će Bog
Isusovim posredstvom povesti sa njim i one koji su usnuli. Jer ovo
vam kazujemo rečju Gospodnjom – da mi koji živimo i ostajemo do
dolaska Gospodnjeg nećemo preteći one koji su usnuli. Jer će sam
Gospod na zapovest, na glas arhanđela i na trubu Božiju sići sa
neba, te će mrtvi u Hristu vaskrsnuti prvo. Zatim ćemo mi živi, mi
koji preostajemo, biti zajedno sa njima odneti na oblacima u
vazduh – u susret Gospodu; i tako ćemo svagda biti sa Gospodom."
Prva poslanica Solunjanima 4:14-17
Kao što je to slučaj i sa mnogim drugim verovanjima, učenje
evanđeoskih protestanata o drugom Hristovom dolasku i vaskrsenju
mrtvih – koje oni zasnivaju isključivo na Bibliji, u mnogo čemu se
razlikuje od pravoslavnog shvatanja koje je nastalo pod uticajem
tumačenja kasnijih crkvenih otaca.
Da bismo pred svojim očima stvorili jasnu sliku o tome u čemu
su pogrešili srednjevekovni hrišćanski autoriteti – čiju nauku i po
ovom pitanju zastupa tradicionalno hrišćanstvo istoka, potrebno je
da detaljno proučimo šta nam o ovoj temi kazuje Sveto pismo.
Uveren sam da će mojim čitaocima na kraju ovog poglavlja postati
još jasnije zbog čega Pravoslavlje ne može da se nazove Crkvom
koja nastavlja apostolsko učenje i tradiciju.
Pre nego što budemo stekli uvid u biblijska proročanstva koja
govore o drugom Hristovom dolasku, želim da detaljnije proučimo
starozavetna proročanstva koja su ukazivala na Njegovo rođenje i
prvo pojavljivanje među ljudima Izrailja.
Starozavetna proročanstva o dolasku Mesije (Hrista)
Od samoga početka istorije grešnog čovečanstva, Gospod je
ljudima nagoveštavao dolazak tj. rođenje Spasitelja. Tokom
nekoliko milenijuma, koliko je proteklo od stvaranja sveta do
rođenja Isusa Hrista, Bog je preko svojih slugu – proroka
objavljivao sve više pojedinosti (detalja) o poreklu i budućoj ulozi
Onoga koji je trebao da otkupi čovečanstvo umirući zbog njegovog
2
http://biblijskaistina.blogspot.com
greha. Adam i Eva su iz usta Svevišnjeg još u edenskom vrtu
saznali da će budući Spasitelj biti "seme ženino" tj. da će biti začet i
rođen bez učešća muškarca (1. Mojs. 3:15; Isa. 7:14), što je kasnije
i bilo ispunjeno (Lk. 1:34-35; Gal. 4:4). Starozavetnom heroju vere,
Avraamu, bilo je objavljeno da će kroz njega, tj. njegovo
potomstvo, biti blagoslovljeni svi narodi na zemlji (1. Mojs. 12:3;
18:18; 22:18), što je svakako značilo da će Otkupitelj biti njegov
potomak po telesnoj liniji (Mt. 1:1; Gal. 3:16). Ova telesna linija je
trebala da vodi kroz Avraamove direktne potomke, Sarinog sina
Isaka (a ne od Avraamovog prvorođenca Ismaila kojeg mu je rodila
sluškinja Agara) i njegovog sina Jakova (a ne od prvorođenog
Isava), te kroz Jakovljevog sina Judu, za koga je rečeno da se
"vladalačka palica neće odvojiti od njegovog plemena", te da će
kroz njega doći "onaj kome će se pokoravati narodi" (Rim. 9:7-13;
1. Mojs. 49:10).
Izrailjsko iščekivanje božanskog cara - Mesije
Nekoliko stotina godina nakon Jakovljevog blagoslova
upućenog svojoj deci i izrečenog proročanstva o Mesiji koji je
trebao da dođe kroz Judino pleme, izrailjski narod je iz svojih
redova iznedrio cara Davida, Jesejevog sina. Ovaj jevrejski car, za
razliku od svog prethodnika Saula koji je bio iz Venijaminovog
plemena, vodio je svoje poreklo od Jude (Ruta 4:18-22; Mt. 1:1-6).
Bog je, naime, Judinom potomku Davidu izrekao sledeće reči:
"Kad se navrše dani tvoji, i počineš kod otaca svojih, podignuću
sjeme tvoje nakon tebe, koje će izaći iz utrobe tvoje, i utvrdiću
carstvo njegovo. On će sazidati dom imenu mojemu, i utvrdiću
prijesto carstva njegova dovijeka. Ja ću mu biti otac, i on će mi biti
sin (...) Ali milost moja neće se ukloniti od njega, kao što sam je
uklonio od Saula, kojega uklonih ispred tebe. Nego će tvrd biti dom
tvoj i carstvo
tvoje dovijeka pred tobom, i prijesto će tvoj stajati
1
dovijeka."
Prema proročanstvu proizašlom direktno iz Božijih usta, budući
Mesija će biti večni car i sedeće na prestolu cara Davida. Njegovom
carstvu neće biti kraja. Ovo proročanstvo je više puta potvrđeno u
knjigama Staroga zaveta:
1
2. Samuilova 9:12-16. Naglasak moj.
3
http://biblijskaistina.blogspot.com
"Jer nam se rodi dijete, sin nam se dade, kojemu je vlast na
ramenu, ime će mu biti: divni, savjetnik, Bog silni, otac vječni,
knez mirni. Bez kraja će rasti vlast i mir na prijestolu Davidovu i u
carstvu njegovu da se uredi i utvrdi sudom i pravdom
odsada
2
dovijeka. To će učiniti revnost Gospoda nad vojskama."
"A u vrijeme tijeh careva Bog će nebeski podignuti carstvo koje
se dovijeka neće rasuti, i to se carstvo neće ostaviti drugom narodu;
3
ono će satrti i ukinuti sva ta carstva, a samo će stajati dovijeka."
"A ti, Vitlejeme Efrato, ako i jesi najmanji među tisućama
Judinijem, iz tebe će mi izaći koji će biti gospodar
u Izrailju,
4
kojemu su izlasci od početka, od vječnijeh vremena."
Anđeo Gavrilo je, više stoleća nakon zapisivanja upravo
pročitanih proročkih reči, a u vreme najave rođenja Spasitelja
devici Mariji u Nazaretu, ponovio Gospodnje određenje koje je
podrazumevalo uspostavljanje carstva nad Izrailjem i to
postavljanjem večnoga vladara na presto cara Davida:
"Tada joj anđeo reče: ne boj se, Marija; jer si našla milost u
Boga. I gle, začećeš i rodićeš sina, i nadenućeš mu ime Isus. On će
biti velik i zvaće se Sin Svevišnjega, i daće mu Gospod Bog presto
njegovog oca Davida, te će vladati nad
domom Jakovljevim doveka,
5
i njegovom carstvu neće biti kraja."
Otac Jovana Krstitelja, sveštenik Zaharija je, na dan obrezanja
svoga sina, izrekao potvrđujuće proročke reči:
"Neka je blagosloven Gospod Bog Izrailjev što je posetio i
iskupio svoj narod, i podigao nam rog spasenja u domu svoga sluge
Davida, kao što je obrekao od davnine kroz usta svojih svetih
proroka (...) i da se seti svoga
svetog saveza, zakletve kojom se
6
zakleo našem ocu Avraamu."
Prema Draganu Simovu, autoru priručnika za proučavanje
Svetog pisma, u Starom zavetu postoji oko 660 uopštenih
proročanstava od kojih se 333 odnosi na Isusa Hrista. U vreme
prvog Gospodnjeg dolaska bilo je ispunjeno 109 proročanstava, a7
preostalih 224 će biti ispunjeno prilikom njegovog drugog dolaska.
2
Isaija 9:6-7. Naglasak moj.
Knj. proroka Danila 2:44. Naglasak moj.
Mihej 5:2.
5
Ev. po Luki 1:30-33. Naglasak moj.
6
Ev. po Luki 1:68-73. Naglasak moj.
7
Vidi u: Dragan Simov, Šta kaže Sveto pismo, str. 236.
3
4
4
http://biblijskaistina.blogspot.com
Ipak, ono što odmah možemo da zapazimo u vezi malopređašnjeg
isticanja da će Isus biti car nad Izrailjem, jeste činjenica da je On
živeo na zemlji pre bezmalo dve hiljade godina (bio raspet,
vaskrsnut i vaznet na nebo) a da se proročanstvo o Njegovom
carevanju nad izabranim narodom nije ispunilo! Upravo iz razloga
što je pravo biblijsko značenje ispunjenja ovog proročanstva i danas
nepoznato mnogim tumačima Biblije (među koje spadaju i
bogoslovi Pravoslavne crkve) a zbog njihovog produhovljavanja
biblijskih tekstova koji se trebaju shvatiti i tumačiti doslovno,
dužan sam da detaljno izložim evanđeosko – protestantsko
shvatanje ove teme, te da na taj način svojim čitaocima dokažem
ispravnost stavova koje i sam zastupam.
Odlaganje ispunjenja nekih proročanstava
Iako sam u podnaslovu spomenuo da je u pitanju Gospodnje
"odlaganje ispunjenja nekih proročanstava", ovde se zapravo radi o
tome da je On ovakav razvoj događaja u večnosti planirao – da bi
ga u svoje vreme konačno i u potpunosti ostvario.
Naime, velika je biblijska istina da su Izrailjci Isusovog vremena
željno iščekivali dolazak mesijanskog carstva i svoj povlašćeni
položaj među drugim narodima – a u skladu sa starozavetnim
proročanstvima. Carstvo Mesije je trebalo da bude neprolazno, u šta
smo se uverili čitajući maločas navedene biblijske tekstove. Ovo
carstvo je, takođe, trebalo da na planeti Zemlji izazove
mnogobrojne promene, zapravo – pravi preobražaj. Posledice
Gospodnjeg proklinjanja zemlje zbog Adamovog prestupa bi
trebale da budu uklonjene. Pustinje bi postale plodno zemljište.
Mesožderstvo među životinjama više ne bi postojalo, već bi
današnji "smrtni neprijatelji" živeli u savršenoj harmoniji, a svi
stanovnici Zemlje bi proslavljali Gospoda. O tom budućem
vremenu su Božiji proroci pisali ovako:
"Vuk će boraviti s jagnjetom i ris će ležati sa jaretom, tele i
zverče zajedno će pasti, a dečak će ih voditi. Krava i medvedica će
se napasati, i mladunčad njihova zajedno će ležati; slično volu, i lav
će se slamom hraniti. Iznad jame gujine igraće se odojče, a detešce
će ručicu zavlačiti u leglo zmijinje. Zlo se više neće činiti, niti će
5
http://biblijskaistina.blogspot.com
biti nasilja na svetoj gori mojoj, jer će se zemlja
ispuniti poznanjem
8
Gospoda, kao što je vodom ispunjeno more."
"Vuk i jagnje zajedno će pasti, i lav će jesti slamu kao vo; a
zmiji će biti hrana prah;
neće uditi ni potirati na svoj svetoj gori
9
mojoj, veli Gospod."
"Radovaće se tome pustinja i zemlja sasušena. Veseliće se
pustoš i procvjetati kao ruža. (...) Tada će se otvoriti oči slijepima, i
uši gluhima otvoriće se. Tada će hromac skakati kao jelen, i jezik
nijemoga pjevaće,
jer će u pustinji provreti vode i potoci u zemlji
10
sasušenoj."
Međutim, pre nastupanja ovog izuzetnog događaja za čitavu
planetu i sve narode na njoj, a pogotovo za Izrailjce, ljudska
bezbožnost – kojom su milenijumima vladali zemljom uništavajući
je, moraće da bude kažnjena. Sveto pismo nam govori da će u isto
vreme, dok Gospod bude kažnjavao bezbožne širom sveta zbog
njihovog greha, na zemlju – među Jevreje, biti poslat od Boga
starozavetni prorok Ilija koji će propovedati pokajanje i skoro
uspostavljanje mesijanskog carstva:
"Jer, gle, ide dan, koji gori kao peć, i svi će ponositi i svi koji
rade bezbožno biti strnjika, i upaliće ih dan koji ide, veli Gospod
nad vojskama, i neće im ostaviti ni korijena ni grane. (...) Pamtite
zakon Mojsija sluge mojega, kojemu zapovjedih na Horivu za
svega Izrailja uredbe i zakone. Evo, ja ću vam poslati Iliju proroka
prije nego dođe veliki i strašni dan Gospodnji; I on će obratiti srce
otaca k sinovima,
i srce sinova k ocima njihovijem, da ne dođem i
11
zatrem zemlju."
Upravo navedeno proročanstvo nam stavlja do znanja da bi Ilija
(koji, setimo se kazivanja Starog zaveta, nije umro već je živ vaznet
na nebo, 2. Carevima 2:11), pre velikog i strašnog Gospodnjeg dana
(dolaska božanskog Mesije i uništenja bezbožnika), svojim
propovedima postigao pozitivne rezultate i učinio ono na šta ga je
Gospod poslao. No, sada se postavlja jedno jednostavno pitanje.
Naime, ako već znamo da je Isus iz Nazareta taj od Boga određeni
Mesija, zbog čega se svi ovi događaji (dolazak proroka Ilije, kao i
8
Knjiga proroka Isaije 11:6-8. Naglasak moj. Prevod sa jevrejskog prof. dr
Aleksandar
Birviš, izdavač: Ikonos, Beograd, 2004. god.
9
Isaija 65:25.
10
Isaija 35:1, 5-6.
11
Knjiga proroka Malahije 4:1, 4-6. Naglasak moj.
6
http://biblijskaistina.blogspot.com
zatiranje bezbožnih na zemlji) nisu odigrali u vreme kada je On
boravio na zemlji? Odgovor na ovo pitanje se nalazi zapisan na
stranicama Novog zaveta. Apostol Pavle o tome kazuje ovako:
"Radi toga sam ja, Pavle, sužanj Isusa Hrista za vas
mnogobošce. (...) Odande čitajući možete da razumete moje
shvatanje u Hristovoj tajni, koja u drugim naraštajima nije bila
obznanjena ljudskim sinovima kao što je sada otkrivena njegovim
svetim apostolima: da su mnogobošci u Hristu sunaslednici, i
pripadnici istog tela, i zajedničari u obećanju kroz evanđelje. (...) I
da svima rasvetlim u čemu se sastoji
tajna koja je od večnosti bila
12
sakrivena u Bogu, tvorcu svega."
Kao što vidimo iz ovog Pavlovog kazivanja, starozavetnim
prorocima nije bila obznanjena "Hristova tajna" koja se sastojala u
tome da će Mesija morati da na svet dođe dva puta a ne samo
jednom. Prvi dolazak obeležilo je njegovo krsno stradanje za grehe
čitavog čovečanstva (i Jevreja i mnogobožaca – radi iskupljenja i
jednih i drugih). Uspostavljanje mesijanskog carstva nad Izrailjem,
u skladu sa drevnim najavama proroka, moralo je da bude
"odloženo" za daleku budućnost, i uspostavljeno nakon Njegovog
ponovnog dolaska na Zemlju. Za ovakvo tumačenje svetih tekstova,
naravno, postoji mnoštvo biblijskih dokaza. Najpre, umesto proroka
Ilije (i strašnog Gospodnjeg dana) kao Mesijin preteča pojavio se
čovek po imenu Jovan (Krstitelj). Ovaj je propovedao, prema
rečima nebeskog glasnika upućenim njegovom ocu Zahariji, "u
Ilijinom duhu i sili":
"Ali anđeo mu reče: ne plaši se, Zaharija, jer je uslišana tvoja
molitva i tvoja žena Jelisaveta rodiće ti sina, a ti treba da mu
nadeneš ime Jovan. Radovaćeš i veselićeš se, i mnogi će se
obradovati njegovom rođenju. Jer će biti velik pred Gospodom,
neće piti ni vina ni žestoka pića, a Duha Svetoga napuniće se još u
utrobi svoje majke, te će obratiti mnoge Izrailjeve sinove njihovom
Gospodu Bogu. On će ići pred njim u Ilijinom duhu i sili, da
obrati srca otaca prema deci i nepokorne 13na pravedničku
razboritost, da pripremi Gospodu uređen narod."
Takođe, znajući da još nije došlo vreme "strašnog dana
Gospodnjeg", već da će Njegov (prvi) dolazak imati za posledicu
12
13
Efescima 3:1, 4-6, 9. Naglasak moj.
Ev. po Luki 1:13-17. Naglasak moj.
7
http://biblijskaistina.blogspot.com
spasenje a ne uništenje mnogih, Gospod Hristos je u jednoj od
svojih prvih propovedi u sinagogi u Nazaretu pročitao sledeći tekst:
"I dadoše mu knjigu proroka Isaije, pa je otvori i nađe mesto gde
je bilo napisano: ‘Duh Gospodnji je na meni, zato me je pomazao i
poslao da objavim radosnu vest siromašnima, da javim
zarobljenima da će se pustiti i slepima da će progledati, da otpustim
potlačene, da najavim prijatnu godinu Gospodnju’. I zatvori
knjigu, dade je službeniku te sede; a oči svih ljudi u sinagogi behu
uperene14u njega. I poče im govoriti: danas smo čuli ispunjenje ovog
pisma."
Ukoliko pogledamo čitav tekst iz knjige proroka Isaije iz koje je
Isus čitao, uvidećemo jednu vrlo važnu stvar, a to je izostavljanje
još jednog detalja koji je presudan za naše ispravno razumevanje
ove teme. Naime, deo iz Isaijine knjige koji je Isus pročitao potiče
iz 61. poglavlja, stihovi 1-2. Međutim, evo kako glasi izostavljeni
deo drugog stiha ovog poglavlja:
"Da oglasim
godinu milosti Gospodnje i dan osvete Boga
15
našega..."
Upravo iz razloga ostvarivanja Svog večnog plana koji
starozavetnim prorocima nije bio otkriven, a koji je podrazumevao
postojanje dugog vremenskog perioda koji je trebao da protekne
između Isusovog prvog dolaska (radi smrti na krstu) i
uspostavljanja mesijanskog carstva nad Izrailjem (koji će se desiti
nakon drugog dolaska), On je prilikom čitanja Isaijinog
proročanstva obelodanio samo onaj njegov deo koji će biti ispunjen
Njegovim prvim dolaskom (a to je najavljivanje "godine milosti
Gospodnje"). Nakon ovakvog čitanja, Isus je zatvorio knjigu i
saopštio slušaocima da je došlo vreme ispunjenja pročitanog dela
starozavetnog proroštva.
Hristovi učenici, kao i sam Njegov preteča Jovan Krstitelj, koji
je u svojim propovedima najavljivao narodu skoro uspostavljanje
nebeskog carstva, bili su zbunjeni ovakvim razvojem događaja.
Umesto uspostavljanja carstva, njihov Učitelj je sve češće govorio o
svojoj smrti i vaskrsenju iz mrtvih, što je dodatno zbunilo učenike,
koji nisu mogli da poveruju da će Mesija morati da strada. Neki od
14
15
Ev. po Luki 4:17-21. Naglasak moj.
Isaija 61:2. Naglasak moj.
8
http://biblijskaistina.blogspot.com
njih su čak pokušali, iz neznanja, da spreče Hristovo stradanje koje
je bilo predodređeno:
"I svi su se divili Božijoj veličini. A dok su se svi čudili svemu
što je činio, on reče svojim učenicima: stavite ove reči u svoje uši;
jer će Sin čovečji biti predan u ljudske ruke. Ali oni nisu razumeli
ove reči, i bila je skrivena od njih da
nisu mogli da je shvate, a
16
bojali su se da ga zapitaju za ovu reč."
"Otada poče Isus kazivati svojim učenicima da on treba da ode u
Jerusalim i mnogo da postrada od starešina, prvosveštenika i
književnika, da bude ubijen, i da treći dan vaskrsne. A Petar ga uze
nastranu i poče ga koriti govoreći: Bože sačuvaj, Gospode; neće ti
se to dogoditi. A on se okrenu i reče Petru: idi od mene, satano;
17
sablazan si mi, jer ne misliš što je Božije, nego što je ljudsko."
Jovan Krstitelj je, bivajući u tamnici, poslao svoje učenike da
pitaju Isusa da li je on zaista
taj (Mesija) koji treba da dođe ili treba
18
da čekaju nekog drugog. Dakle, čak i onaj koji je bio ispunjen
Svetim Duhom još u utrobi svoje majke, i za vreme krštenja
Isusovog video Božijeg Duha koji silazi na Njega u obličju goluba,
kao i čuo glas Očev sa neba, posumnjao je u Isusovo mesijanstvo –
iz razloga što se događaji nisu odvijali onako kako je on to
zamišljao. Na sličan način su bili zbunjeni i apostoli. Nakon što su
sa Isusom na gori preobraženja videli i starozavetne proroke
Mojsija i Iliju, oni su mu uputili sledeće pitanje:
"I zapitaše ga njegovi učenici govoreći: što, dakle, književnici
kažu da Ilija treba prvo da dođe? A on odgovori i reče: Ilija će doći
i sve će uspostaviti. Ali vam kažem da je Ilija već došao, i ne
poznaše ga, nego učiniše s njim što htedoše. Tako će i Sin čovečji
stradati od19njih. Tada učenici razumeše da im kaza za Jovana
Krstitelja."
Kao što možemo da uočimo, Gospod najpre odgovara
upotrebljavajući buduće glagolsko vreme a potom i prošlo, govoreći
da će u budućnosti Ilija uistinu doći i uspostaviti sve što je pisano
za njega, ali ističući i to da je "Ilija" već došao (u liku Jovana
Krstitelja, koji je išao u "Ilijinom duhu i sili"), te da su sa njime
16
Ev. po Luki 9:43-45. Naglasak moj.
Ev. po Mateju 16:21-23. Naglasak moj.
Vidi u: Ev. po Luki 7:18-23.
19
Ev. po Mateju 17:10-13. Naglasak moj.
17
18
9
http://biblijskaistina.blogspot.com
"učinili šta su hteli" (bacili ga u tamnicu gde je i pogubljen). Pošto
starozavetno proročanstvo o Ilijinom dolasku nije podrazumevalo
da će Ilija biti ubijen, a to se ipak desilo sa Jovanom, to je svakako
značilo da će se pravi dolazak ovog proroka (pred uspostavljanje
Božijeg carstva) odigrati u budućnosti. Gospod Isus je u svoje
vreme bio jedina osoba u čitavom Izrailju kojoj je bilo poznato
zbog čega se događaji odigravaju u ovom pravcu. Mesija je po prvi
put došao na zemlju da strada za grehe ljudi (stih 12b) a ne da
caruje. Zato je umesto Ilije na istorijsku pozornicu, kao Mesijin
preteča, morala da stupi druga ličnost – u osobi Jovana Krstitelja.
Ukoliko postavljate pitanje zašto je on uopšte morao da dođe
umesto Ilije, kada je rezultat ovakvog pojavljivanja Zaharijinog sina
bila njegova mučenička smrt, odgovor je vrlo jednostavan. Naime,
starozavetna proročanstva su najavila da će pre pojave Mesije
obavezno biti poslat onaj koji je najaviti Njegov dolazak. Prorok
Isaija je o tome napisao:
"Glas je nekoga koji viče: pripravite u pustinji put Gospodnji,
poravnite u pustoši stazu Bogu našemu. Sve doline neka se povise, i
sve gore i bregovi neka se slegnu, i što je krivo neka bude pravo, i
neravna mjesta neka budu ravna. I javiće se slava20 Gospodnja, i
svako će tijelo vidjeti; jer usta Gospodnja govoriše."
Iako je na pitanje koje su mu postavili Judeji, a kojim su želeli
da provere da li je on prorok Ilija, odgovorio odrečno (tj. rekao je
da on nije prorok Ilija), Jovan Krstitelj je ovako objasnio prirodu
svoga poslanstva:
"Onda mu rekoše: ko si? – da možemo odgovoriti onima koji su
nas poslali; šta kažeš za sebe? Reče: ‘Ja sam glas onoga što više
u
21
pustinji: poravnite put Gospodnji’, kao što reče prorok Isaija."
Dakle, iako donekle "zamršen", odgovor na pitanje o sličnostima
i razlikama ličnosti i istorijskog pojavljivanja proroka Ilije i Jovana
Krstitelja pred dolascima Mesije (Hrista) je prili čno jednostavan.
On glasi: niti je Jovan Krstitelj Ilija, niti je Ilija u vreme Hristovo
bio ubijen. Jovan je bio poslat umesto Ilije prilikom Mesijinog
prvog dolaska, dok će Ilija doći u budućnosti, pred veliki i strašni
dan Gospodnji, i uspostavljanje nebeskog carstva na Zemlji, tj. pred
Njegov drugi dolazak.
20
21
Isaija 40:3-5. Naglasak moj.
Ev. po Jovanu 1:22-23. Naglasak moj.
10
http://biblijskaistina.blogspot.com
No, pre nego što pređemo na proučavanje biblijskih
proročanstava o drugom Hristovom dolasku i dešavanjima vezanim
za njega, želim da još jedanput istaknem činjenicu koja će biti
veoma važna i za donošenje konačnog zaključka na kraju ovog
poglavlja, a ona glasi da će mesijansko (hiljadugodišnje) carstvo
nad izrailjskim narodom sasvim sigurno biti uspostavljeno u
budućnosti! Ovo moram da istaknem pre svega iz razloga što
učenje Pravoslavne crkve, koje je poteklo od svetih otaca, u
potpunosti negira mogućnost uspostavljanja bilo kakvog budućeg
Božijeg carstva nad jevrejskim narodom - i pored mnogobrojnih
biblijskih tekstova (koje smo citirali ranije) koji upravo o tome
govore. O zabludama ovakvog učenja Istočne crkve detaljno ću
govoriti kasnije. Evo za sada odgovora kojeg je na ovo i sva ostala
slična pogrešna mišljenja dao sam Gospod Isus Hristos u razgovoru
sa svojim učenicima:
"A okupljeni pitahu ga ovim rečima: Gospode, hoćeš li u ovo
vreme ponovo uspostaviti carstvo Izrailjevo? On im reče: Nije vaše
da znate vremena ili rokove koje je Otac odredio svojom vlašću,
nego ćete primiti silu – kad Duh Sveti siđe na vas, i bićete moji
svedoci kako u Jerusalimu tako i po svoj Judeji, i Samariji, i sve do
kraja zemlje. I kad to reče, bi uznet pred njihovim očima, i jedan
oblak ga uze od njihovih pogleda. Kada su pak gledali u nebo – dok
je on odlazio – gle, dva čoveka u belim haljinama već su stajali
pored njih. Oni rekoše: ljudi Galilejci, što stojite i gledate u nebo?
Ovaj Isus, koji je od vas vaznet 22
na nebo, doći će na isti način kako
ste ga videli da odlazi na nebo."
Kao što jasno proizilazi iz apostolskog pitanja upućenog Isusu,
oni su i nakon Njegovog vaskrsenja, kada su povratili prethodno
izgubljenu veru, čvrsto iščekivali uspostavljanje mesijanskog
carstva nad izrailjskim narodom. Isus Mesija se toga trenutka,
zajedno sa njima, nalazio na Maslinskoj gori u blizini Jerusalima.
Proročanstvo izrečeno od strane proroka Zaharije, a koje govori o
događajima koji će se odigrati neposredno pred uspostavljanje
carstva, glasilo je ovako:
"Jer će Gospod izaći, i vojevaće na narode kao što vojuje na dan
kad je boj. I noge će njegove stati u taj dan na gori Maslinskoj
koja je prema Jerusalimu s istoka, i gora će se Maslinska raspasti po
22
Dela apostolska 1:6-11. Naglasak moj.
11
http://biblijskaistina.blogspot.com
srijedi na istok i na zapad da će biti prodol vrlo velika, i polovina će
gore ustupiti na sjever a polovina na jug. (...) I u taj će dan proteći
iz Jerusalima voda živa, pola k istočnom moru a pola k zapadnom
moru, i biće i ljeti i zimi. I Gospod će biti car nad svom
zemljom, u
23
onaj dan biće Gospod jedan i ime njegovo jedno."
Isusovi učenici su pomislili da je momenat uspostavljanja
carstva veoma blizu, jer su Mesijine noge bile na Maslinskoj gori
koja se spominje u proročanstvu. Ipak, Gospod je odgovorio da im
ne može otkriti tačan datum uspostavljanja božanske vladavine nad
našom planetom – iz razloga što je Otac tu informaciju zadržao u
tajnosti. Obratimo dobro pažnju na činjenicu da im Isus nije rekao
da carstvo nad Izrailjem uopšte neće biti uspostavljeno, već da "nije
njihovo da znaju vremena i rokove koje je Otac odredio svojom
vlašću", što svakako znači da će carstvo sigurno biti uspostavljeno
u budućnosti. Učenicima je, pak, preostalo da okupljeni u
Jerusalimu sačekaju silazak Svetog Duha, koji će ih osposobiti i
opunomoćiti da u narednim vekovima propovedaju evanđelje o
spasenju po čitavom svetu, sve do vremena koje su milioni do
danas željno iščekivali i umrli ne dočekavši ga. Do vremena drugog
Hristovog dolaska!
BIBLIJSKO UČENJE O DRUGOM DOLASKU ISUSA HRISTA
U prethodnom delu poglavlja uvideli smo da su starozavetna
proročanstva veoma jasna po pitanju uloge koju Mesija (Hristos)
mora da preuzme na sebe prilikom svoga dolaska među zemaljske
stanovnike. Takođe smo uočili i činjenicu da drevnim prorocima
nije bila objavljena "Hristova tajna" o Crkvi – novozavetnom
Božijem narodu, koji treba da bude sačinjen od pripadnika svih
naroda u vaseljeni.
Upravo iz razloga što starozavetna proročanstva o Mesiji –
izrailjskom caru, moraju biti ispunjena u potpunosti, a takođe i
novozavetna koja govore o Njemu koji dolazi da uspostavi svoje
hiljadugodišnje carstvo na Zemlji, želim da detaljno proučimo
kakve su to blagoslovene posledice koje će proizvesti drugi Hristov
dolazak. Najpre ćemo govoriti o Njegovom povratku u odnosu na
narod Izrailja, a potom i u odnosu na novozavetnu Crkvu.
23
Knjiga proroka Zaharije 14:3-4, 8-9. Naglasak moj.
12
http://biblijskaistina.blogspot.com
Drugi Hristov dolazak i izrailjski narod
Da bi potpunije shvatili kakve će blagoslove doživeti izrailjska
nacija prilikom drugog Hristovog dolaska dužni smo da proučimo
još jedno starozavetno proročanstvo, koje se u istoriji ispunilo sa
stoprocentnom preciznošću. Ovo predskazanje je izrečeno proroku
Danilu u prvoj polovini VI veka pre Hrista, dok je on, bivajući u
dubokoj starosti, još uvek, zajedno sa ostalim Izrailjcima, boravio u
vavilonskoj zemlji – u koju ih je u izgnanstvo odveo car
Navuhodonosor u periodu između 605. i 586. god. pre nove ere.
Gospodnja objava izrečena ovom proroku posredstvom anđela
Gavrila, odnosila se na vreme koje je od Boga određeno, a koje
treba da se ispuni do dolaska mesijanskog carstva, carstva
pravednosti i mira. Tekst proročanstva glasi ovako:
"I nauči me i govori sa mnom i reče: Danilo, sada izidoh da te
urazumim. U početku molitve tvoje izide riječ, i ja dođoh da ti
kažem, jer si mio; zato slušaj riječ, i razumij utvaru. Sedamdeset je
nedjelja određeno tvome narodu i tvome gradu svetom da se svrši
prijestup i da nestane grijeha i da se očisti bezakonje i da se dovede
vječna pravda, i da se zapečati utvara i proroštvo, i da se pomaže
sveti nad svetima. Zato znaj i razumij: otkad izide riječ da se
Jerusalim opet sazida do pomazanika vojvode biće sedam nedjelja,
i šezdeset i dvije nedjelje da se opet pograde ulice i zidovi, i to u
teško vrijeme. A poslije te šezdeset i dvije nedjelje pogubljen će
biti pomazanik i ništa mu neće ostati; narod će vojvodin doći i
razoriti grad i svetinju; i kraj će24mu biti s potopom, i određeno će
pustošenje biti do svršetka rata."
Kao što uviđamo, anđeo je izjavio da je Danilovom narodu
(Jevrejima) i svetom gradu (Jerusalimu) određeno još "sedamdeset
nedjelja" (tj. sedmica). Očigledno je da se radi o vremenskom
periodu određene dužine. Pojam "nedjelja" tj. "sedmica" (kako glasi
u prevodu Biblije "Kršćanske sadašnjosti"), odnosi se na period od
sedam godina (u skladu sa 3. Mojs. 25:8). Dakle, Danilovom
narodu je određeno još 70 x 7 (tj. 490) godina do dolaska večne
pravde i krunisanja "Davidovog potomka" na izrailjskom prestolu.
Ovih 490 godina su, prema tekstu, trebale da počnu da se računaju
od momenta "kad izide riječ da se Jerusalim opet sazida" (st. 25).
24
Knj. proroka Danila 9:22-26. Naglasak moj.
13
http://biblijskaistina.blogspot.com
Veoma je, takođe, interesantno da Gavrilo iznosi proročanstvo da
će od tog momenta – pa do "pomazanika vojvode" (reč
"pomazanik" na jevrejskom je "Mesija" a na grčkom "Hristos")
proteći 7+62 sedmice, odnosno 69 sedmica (483 godine). Istorijski
podaci kazuju da je zapovest o ponovnoj izgradnji Jerusalima i
hrama u njemu izrečena od persijskog cara Artakserksa i to 14.
marta 445. godine pre Hrista (Nemija 2:1-15). Prema proroštvu, od
tog datuma trebalo je da prođe 483. godine do momenta kada će
"pomazanik biti pogubljen – ali ne za sebe" (kako kazuje prevod
Kršćanske sadašnjosti; što nam stavlja do znanja da je i u Danilovoj
knjizi prorečeno da Isus neće umreti za svoje grehe već za grehe
drugih ljudi). U izračunavanju datuma Isusovog raspeća u skladu sa
ovim predskazanjem treba da imamo na umu da je jevrejska godina
trajala 360 dana, a ne 365 dana i 6 časova – kao što je to danas
slučaj u svetu. Prema ovom saznanju, od pomenute Artakserksove
zapovesti do završetka 69 sedmice – nakon koje je pomazanik
trebao da bude pogubljen trebalo je da protekne 173.880 (483 x
360) dana. Kada se ovih 173.880 dana "pretvori" u godine kojim mi
danas računamo vreme (od 365 dana i 6 časova), proizilazi da ove
483 jevrejske godine (po 360 dana) jesu identične sa 476 godina (+
21 dan) po modernom računanju. Kada datumu 14. martu 445.
godine pre nove ere dodamo 476 godina + 21 dan dobijamo datum
6. april 31. godine nove ere. Ovaj datum je veoma važan, jer je 31.
godine n. e. Isus Hristos uistinu pogubljen od strane Rimljana, a po
nagovoru jevrejskih starešina. Dan u koji se ispunilo proročanstvo o
navršenih 69 sedmica (nakon kojih je Mesija pogubljen) jeste dan
Njegovog ulaska u Jerusalim (na Cvetnu nedelju), 31. godine. Toga
dana se ispunilo i predskazanje proroka Zaharije, koje je bilo
zapisano nekoliko stotina godine pre Hristovog rođenja:
"Raduj se mnogo, kćeri Sionska, podvikuj, kćeri Jerusalimska;
evo, car tvoj ide k tebi, pravedan je i spasava,
krotak i jaše na
25
magarcu, i na magaretu, mladetu magaričinu."
Jašući na magarcu, toga dana Gospod Isus se polagano
približavao Jerusalimu.
"A kad je išao, prostirahu svoje haljine po putu. I kad se već
približio mestu gde se silazi sa Maslinske gore, sve mnoštvo
učenika poče u radosti da hvali Boga iz glasa za sva čudesa koja su
25
Zaharija 9:9. Naglasak moj.
14
http://biblijskaistina.blogspot.com
videli, govoreći: neka je blagosloven car koji dolazi u ime
Gospodnje. Mir na nebu i slava na visini. A neki fariseji iz naroda
rekoše mu: učitelju, zabrani svojim učenicima. I odgovori im:
kažem vam, ako ovi ućute, kamenje će vikati. A kad se približi,
ugleda grad i zaplaka nad njim govoreći: kad bi i ti bar u ovaj dan
saznao šta je za tvoj mir; ali je sad skriveno od tvojih očiju. Jer će
doći dani na tebe i tvoji neprijatelji okružiće te opkopom, pa će te
opkoliti i navaliće na tebe sa svih strana, i sravniće sa zemljom tebe
i tvoju decu, te neće ostaviti u tebi26kamen na kamenu, zato što nisi
upoznao vreme kada si pohođen."
U biblijskom tekstu kojeg sam upravo citirao (od stiha 41 – 44),
Gospod Hristos, izrailjski Mesija, govori o istim događajima o
kojima je govorio i anđeo Gavrilo u izjavi datoj proroku Danilu
gotovo šest vekova ranije. On kazuje da će u budućnosti neprijatelji
opkoliti Jerusalim, te da će ga zajedno s njegovim stanovnicima
sravniti sa zemljom. U Danilovom proročanstvu piše, podsetimo se,
da će nakon pogubljenja "pomazanika vojvode" doći narod drugog
"vojvode" (vojskovođe) i razoriti grad i svetinju (hram u
Jerusalimu). Ovo razorenje se desilo 70. godine nove ere. Iskusila
ga je ista generacija Izrailjaca koja je živela u vreme Isusovog
raspeća četrdesetak godina ranije. Sagledajmo ukratko nekoliko
Isusovih proročanstava u vezi ove tragedije, kao i razloge koji su do
nje doveli.
Isusova proročanstva o razorenju Jerusalima i hrama
Kao što sam to prikazao u drugom poglavlju ove knjige, Bog je
neke događaje odredio unapred – što se tiče njihovog ispunjenja.
Najočigledniji primer za to je predodređenje Hristovog stradanja –
kao i spasenja određenih ljudi za život večni. Sa druge strane, Bog
u svojoj premudrosti poštuje slobodnu volju svakoga pojedinca. U
vreme kada je Isus bio uhapšen, nalazeći se pred Pontijem Pilatom
koji je želeo da ga oslobodi optužbi i pusti na slobodu, Jevreji su,
umesto da prihvate Isusa za cara – spasitelja, zavedeni svojim
lažnim duhovnim vođama, vikali "neka bude raspet":
26
Ev. po Luki 19:36-44. Naglasak moj.
15
http://biblijskaistina.blogspot.com
"Reče im Pilat: a šta da uradim sa Isusom koji se zove Hristos?
Svi rekoše da raspet bude. A on reče: kakvo je zlo učinio? Ali oni
još više vikahu govoreći: neka raspet bude. A Pilat videvši da ništa
ne pomaže, nego buka sve veća biva, uze vodu pa opra ruke pred
narodom i reče: ja nisam kriv u krvi ovoga pravednika, vi ćete se
brinuti. Odgovori sav narod i reče: krv njegova na nas i na našu
27
decu. Tada im pusti Varavu, a Isusa išiba i predade da ga raspnu."
"A beše dan uoči Pashe, oko šestoga časa; i reče Judejima: evo,
vašega cara. No oni vikahu, uzmi, uzmi, raspni ga. Reče im Pilat:
da raspnem vašega cara? Prvosveštenici odgovoriše:28 mi nemamo
cara sem ćesara. Tada im ga predade – da ga raspnu."
Iz upravo navedenih tekstova uviđamo da su Jevreji tražili
Isusovo raspeće, navodeći da nemaju drugoga cara sem cezara,
prizivajući istovremeno prokletstvo na sebe i svoju decu. Sigurno
pristizanje prokletstva, kojeg su zavedeni Izrailjci prizivali na sebe i
svoje potomke, potvrdio je i Gospod Isus tokom svoga puta ka
Golgoti na dan raspeća:
"A za njim je išlo veliko mnoštvo naroda i žena koje su ga
sažaljevale i oplakivale. Isus se obazre na njih i reče: kćeri
Jerusalimske, ne plačite za mnom, nego plačite za sobom i za
svojom decom. Jer, eto, idu dani kada će govoriti: blažene su
nerotkinje, i utrobe koje ne rodiše, i dojke koje ne dojiše. Tada će
početi da govore gorama: padnite na nas, i bregovima: pokrite nas;
29
jer kad ovako rade sa zelenim drvetom, šta će tek biti sa suvim?"
Strašna sudbina je čekala Isusove savremenike kao i one posle
njih – jer su umesto svoga cara, za gospodara izabrali rimskog
cezara. Gospod je jednom prilikom rekao da će na jevrejski narod,
zbog odbacivanja Mesije, doći kazna za prolivenu krv svih
pravednika koji su od stvaranja sveta živeli na zemlji. U svome
najžešćem verbalnom duelu sa farisejima, koji je zapisan u
evanđeljima, Hristos je izgovorio i sledeće:
"Zmije, zmijski porode, kako da pobegnete od osude paklene?
Zato, evo vam šaljem proroke, i mudre i književnike. Od njih ćete
jedne ubiti i raspeti, a druge šibati u vašim sinagogama i goniti od
grada do grada, da dođe na vas sva pravedna krv, prolivena na
27
Ev. po Mateju 27:22-26. Naglasak moj.
Ev. po Jovanu 19:14-16. Naglasak moj.
29
Ev. po Luki 23:27-31. Naglasak moj.
28
16
http://biblijskaistina.blogspot.com
zemlji, od krvi Avelja pravednoga do krvi Zaharije sina Varahijina,
koga ubiste između hrama i žrtvenika. Zaista vam kažem, sve će to
doći na ovaj naraštaj. Jerusalime, Jerusalime, koji ubijaš proroke i
zasipaš kamenjem poslane k tebi, koliko puta htedoh da skupim
tvoju decu, kao što kvočka skuplja svoje piliće pod krila, i ne
htedoste. Eto, ostavlja vam se dom vaš pust. Nego vam kažem, od
sada me nećete videti
dok ne rečete: neka je blagosloven koji dolazi
30
u ime Gospodnje."
Prema rečima Gospoda Isusa Hrista, "izrailjski dom" će ostati
pust tj. biće opustošen od strane rimske vojske i ostaće takav sve
dok ne dođe vreme da Izrailj prihvati Isusa iz Nazareta kao svoga
Mesiju i cara. Hristos je prorekao sve ono što će se sa jevrejskim
narodom i njihovom zemljom dešavati do poslednjeg vremena – do
vremena ponovnog Njegovog dolaska među narod Starog zaveta i
konačnog uspostavljanja carstva:
"A kad vidite da je vojska opkolila Jerusalim, onda znajte da je
blizu njegovo opustošenje. Tada stanovnici Judeje neka beže u
gore, koji budu u gradu neka iziđu napolje, a koji budu u polju neka
ne ulaze u grad, jer su ovo dani osvete, da se ispuni sve što je
napisano. Teško trudnim ženama i dojiljama u te dane; biće, naime,
velika nevolja na zemlji i gnev na ovom narodu, pašće od oštrice
mača i odvešće ih u ropstvo po svim narodima, a mnogobošci
će
31
gaziti Jerusalim dok se ne ispune vremena mnogobožaca."
Ispunjenje pomenutih proročanstava
Pre nego što u nekoliko rečenica prikažem istinitost i ispunjenje
proročanstava koja je izgovorio sam Gospod – a u vezi dalje
sudbine jevrejskog naroda nakon Njegovog odbacivanja i raspeća,
želim da istaknem još jednu važnu činjenicu. Naime, proročanstvo
iz knjige proroka Danila kazuje da će pomazanik (Hristos) biti
ubijen (pogubljen) posle "šezdeset druge nedelje" (nakon što je
proteklo prvih sedam nedelja), tj. posle 483 jevrejske godine
(173.880 dana). Ono što je u ovome važno istaći jeste to da
proročanstvo ne tvrdi da će pomazanik biti pogubljen u toku 70-te
sedmice, već nakon proteklih 69. Da se u nekom slučaju ovo
30
31
Ev. po Mateju 23:33-39. Naglasak moj.
Ev. po Luki 21:20-24. Naglasak moj.
17
http://biblijskaistina.blogspot.com
"odbrojavanje" godina nastavilo u vreme posle Isusovog raspeća, to
bi značilo da je carstvo Božije trebalo da bude uspostavljeno
nekoliko godina nakon Njegovog vaznesenja na nebo. Nasuprot
tome, a u skladu sa knjigom proroka Danila i kazivanjem iz
Jovanovog Otkrivenja, nakon okončanja 69-te sedmice, nastupila je
"vremenska pukotina" u proroštvu – koja će trajati sve do momenta
Hristovog dolaska po njegovu Crkvu. Ono što valja zapaziti, a o
čemu ćemo govoriti mnogo detaljnije nešto kasnije, jeste to da i
sam Gospod Hristos podrazumeva da "sedamdeseta sedmica" neće
skoro biti navršena. Umesto skorog uspostavljanja Božijeg carstva,
Isus predviđa zlu sudbinu Izrailjaca – njihovo rasejanje i ropstvo po
celom svetu.
Nešto više od trideset godina posle pogubljenja Mesije, u
pokrajini Judeji izbio je ustanak protiv rimske okupacione vlasti. U
istoriji je ovaj sedmogodišnji sukob (od 66-73. god. n. e.) poznat
pod imenom "Judejski rat" a detaljno je opisan u delu rimskog
istoričara jevrejskog porekla, Josifa Flavija, u istoimenoj knjizi.
Godine 70. posle Hrista, rimska vojska je opkolila Jerusalim. U
glavnom gradu, koji je u to vreme brojao negde oko 100.000
stanovnika, nalazilo se nekoliko puta više ljudi, koji su, ne
računajući na to da će se desiti opsada Jerusalima, doputovali da u
svetom gradu proslave drevni tradicionalni praznik – Pashu.
Gradska vrata su bila zatvorena i opsada je trajala pet meseci.
Tokom tog vremena, stanovnici glavnog grada su prolazili kroz
strahovitu agoniju. Hrane je bivalo sve manje. Pojavile su se razne
bande čiji su se pripadnici međusobno ubijali. Jedni drugima su
palili ambare sa ionako osiromašenim zalihama žitarica. Zbog
velike gladi koja je vladala javljali su se i slučajevi ljudožderstva
(čiji su akteri bile majke koje su posezale za svojom malom decom
kao hranom). Izgladneli Jerusalimljani koji su bežali iz grada, bivali
su zarobljavani i pribijani na krstove. Nakon konačnog sloma
odbrane i probijanja unutar gradskih zidina, Rimljani su krenuli u
krvavi obračun sa onima koji su još uvek pružali otpor. Najhrabriji i
najuporniji jevrejski ustanici ušli su i u sam sveti hram i u njemu
postavili poslednji bedem odbrane. Ipak, nakon neviđenog pokolja,
prilikom koga je krv poginulih tekla potocima niz kamene
stepenice, buknuo je požar u okviru hramovnog kompleksa kao i u
samoj njegovoj unutrašnjosti. Jerusalimski hram je spaljen, a zatim
i u potpunosti srušen, 9. dana jevrejskog meseca Ava, na isti dan
18
http://biblijskaistina.blogspot.com
kada je nešto više od 600 godina pre toga (586. g. pre Hrista)
uništen i onaj prvi, Solomonov hram, od strane Vavilonaca.
Stotinama godina su Jevreji na taj dan, koji se zvao Tiš Be Av,
oplakivali uništenje prvog hrama. Sada su oni, koji su odbacili
Isusa, doživeli istovetnu sudbinu svojih predaka. Tokom opsade
grada u njemu i oko njega poginulo je oko 600.000 ljudi. U celoj
Palestini, za vreme rata, poginulo je oko milion i sto hiljada
Izrailjaca. Isusova proročanstva su se ispunila u potpunosti. Od
hrama nije ostao "ni kamen na kamenu". Ona generacija koja je
prisustvovala i učestvovala u Njegovom raspinjanju, kao i njihovi
direktni potomci na koje su prizivali krivicu za učinjeno nedelo,
bila je brutalno kažnjena i to od strane onoga koga su izabrali
rekavši: "mi nemamo drugog cara...". Izbor rimskog cezara umesto
galilejskog drvodelje je za njih bio više nego koban.
Gušenje Bar-Kohbinog ustanka
Nakon velikog poraza od strane rimske vojske, mnogi Izrailjci
su proterani iz svoje zemlje i odvedeni u roblje, upravo u skladu sa
Isusovim rečima. Međutim, jedan deo naroda je ipak ostao u
Jerusalimu kao i čitavoj Palestini. Šezdesetak godina posle
završetka Judejskog rata (73. g. n. e.), Jevreji su ponovo podigli
ustanak protiv Rimljana. Jevrejski rabin Akiba je jednog lažnog
proroka i revolucionara proglasio za izrailjskog Mesiju. Ime mu je
bilo Bar – Kohba (aramejski: Sin Zvezde). Pomenuti "mesija" je
ponovo poveo Jevreje u rat protiv najjače imperije sveta. Time se
ispunilo još jedno Gospodnje proročanstvo. On (Hristos) došao je u
ime svoga nebeskog Oca – i nije bio primljen od strane svojih
sunarodnika. Bar – Kohba je došao u svoje ime i od strane verskih
autoriteta bio proglašen Mesijom. Gospod je naime rekao:
"Ja sam došao u ime svoga Oca,32i ne primate me. Ako drugi
dođe u svoje ime, njega ćete primiti."
Evo kako nas o pomenutoj buni koju je vodio samozvani mesija,
"Sin Zvezde", izveštava istoričar Milovan Baletić u svom delu:
"Hadrijan je protiv ustanika poslao generala Severa, ali je
rimskim legijama trebalo tri godine da savladaju ustanike. Bar
Kohba i njegovi zeloti su izginuli. To je bilo 135. godine naše ere.
32
Ev. po Jovanu 5:43.
19
http://biblijskaistina.blogspot.com
Hadrijanova osveta je bila okrutna: zatomiti židovsku vjeru i
zakone. Da bi se osvetio Židovima, obnovio je Jeruzalem, ali je
Židovima bilo zabranjeno da se pojave na njegovim ulicama.
Podignut je rimski hram sa kipovima Jupitera. Grad je dobio
novo
33
ime Elia Capitolina. To se dogodilo 138. godine naše ere."
Od tog vremena, pa sve do polovine dvadesetog veka naše ere,
jevrejski narod je živeo u rasejanju – bez svoje države,
ispunjavajući na sebi još jedno od mnogobrojnih proročanstava
Staroga i Novoga zaveta.
Izrailj u rasejanju
Zbog svog otvorenog bogoborstva, proglašavanja svoga Mesije
slugom đavola te njegovim raspinjanjem, Izrailj je na kraju dobio
ono što je i zaslužio. Gospod je još u Mojsijevo vreme, u Starom
zavetu, saopštio Izrailjcima šta će im se desiti ukoliko zađu sa puta
istinitog bogougađanja:
"Ako mi uzidete nasuprot i ne htjedbudete slušati me, dodaću
vam sedam puta više muka prema grijesima vašim. (...) I obratiću
gradove vaše u pustoš, i razoriću svetinje vaše, i neću više mirisati
mirisa vašega. I opustiću zemlju da će joj se čuditi neprijatelji vaši,
koji će živjeti u njoj. A vas ću rasijati po narodima, i učiniću da
vas gone s golijem
mačem; i zemlja će vaša biti pusta i gradovi vaši
34
raskopani."
"Ali u onijem narodima nećeš odahnuti, niti će se stopalo noge
tvoje odmoriti; nego će ti Gospod dati ondje srce plašljivo, oči
iščiljele i dušu iznemoglu. I život će tvoj biti kao da visi prema
tebi,
35
i plašićeš se noću i danju, i nećeš biti miran životom svojim."
Nakon gotovo potpunog uništenja jevrejske nacije od strane
rimske imperije, i progona ostatka iz svoje vekovne zemlje,
duhovno vođstvo nad Izrailjcima u rasejanju preuzeli su učenjaci i
književnici koji su bili nastavljači farisejske tradicije. Podaci iz
Jevrejske enciklopedije nam stavljaju do znanja sledeće:
33
Milovan Baletić, Povratak Židova u zemlju Izraelovu, Globus, Zagreb, ČGP
Delo,
Ljubljana 1982. god.
34
3.
Mojsijeva
26:21, 30-33. Naglasak moj.
35
5. Mojsijeva 28:65-66.
20
http://biblijskaistina.blogspot.com
"Posle uništenja hrama (70. godine posle Hrista), sadukeji su
sasvim iščezli ostavljajući odluke o svim jevrejskim pitanjima –
farisejima. Jevrejski život su zato regulisali fariseji; cela istorija
judaizma prerađena je sa njihovog stanovišta, kao i novo viđenje
nekadašnjeg jevrejskog vrhovnog saveta (Sinedriona) u prošlosti.
Novi lanac tradicije zbacio je staru svešteničku tradiciju. Farisejstvo
je oblikovalo
karakter, kao i judejski život i misao budućih
36
generacija."
U periodu od II do IV veka nastala je i zbirka jevrejskih
religijskih tekstova po imenu Talmud. Milovan Baletić o Talmudu
kazuje:
"Talmud je regulirao način života Židova u postbiblijskim
vremenima sve do emancipacije u XIX stoljeću. U užem smislu
Talmud je zajednički naziv za dva djela od kojih je jedno Mišna, a
drugo Gemara, tj. komentari Mišne, čiji su autori Amorejci, koji
djeluju od 225. do VI stoljeća. Poslednje prečišćavanje teksta
izvršili su Saborejci u prvoj polovici VI stoljeća. U kasnijim
rukopisima i tiskanim primjercima javljaju se i komentari Rašija i
Maimonidesa, a i zbirka Tosefta, tj. dodatnih tanaitskih tekstova
nastalih neposredno s Mišnom. (...) Talmud je imao presudnu ulogu
u čuvanju židovskog nacionalnog jedinstva u dijaspori. Zbog svoje
strogosti i moralističke pedantnosti, zbog naglašenog
judeocentrističkog stava, oštre opozicije protiv prozelitskog
nastojanja kršćanstva, Talmud je stoljećima
bio napadan, klevetan i
37
krivotvoren unutar i izvan židovstva."
Prema upravo pročitanom navodu, Talmud, kao knjiga koja je
umnogome doprinela očuvanju nacionalnog identiteta jevrejskog
naroda u rasejanju kroz vekove, bila je napadana i krivotvorena
kako od samih Jevreja tako i od "hrišćana". Ono što predstavlja
sigurnu činjenicu jeste da pisci ovog dela nisu bili "prijateljski
nastrojeni" prema verskoj struji koja je proistekla iz judaizma u
prvom veku, tj. prema hrišćanstvu. Posledica koju su izazivali
stavovi onih koji su bili idejni nastavljači prvovekovnih Hristovih i
apostolskih neprijatelja iz krila judaizma, jeste mržnja koju su
Jevreji navukli na sebe od strane otpalog hrišćanstva tokom više od
36
Vidi u: Ratibor Rajko M. Đurđević, Tajni rušitelji jevrejstva i hrišćanstva, Ihtus
hrišćanska
knjiga, Beograd 1996. god. str. 48.
37
Milovan Baletić, Povratak Židova u zemlju Izraelovu, str. 34. Naglasak moj.
21
http://biblijskaistina.blogspot.com
hiljadu godina crkvene dominacije nad srednjevekovnom Evropom.
Vraćajući Jevrejima "istom merom" jedan od najpoznatijih
bogoslova hrišćanske crkve u IV i V veku, sv. Jovan Hrizostom
(prozvan i "Zlatousti") je izjavio:
"Sinagoga je gora od javne
kuće. Židovi su gomila razbojnika.
38
Mrzim i sinagogu i Židove!"
Norman Kon, u svojoj izvanrednoj knjizi u kojoj opisuje poreklo
i način stradanja Jevreja u novijoj istoriji (u XIX i XX veku), iznosi
i ostale podatke o izvorima netrpeljivosti "hrišćana" prema
starozavetnom Božijem narodu:
"Na mnogim meridijanima na Jevreje se tradicionalno gledalo
kao na misteriozna bića, obdarena strašnim, opakim moćima.
Ovakav stav proteže se unazad sve do vremena, između drugog i
četvrtog veka naše ere, kada su se crkva i sinagoga takmičile za
preobraćenike iz helenskog sveta i kada su se, još više, borile da
pridobiju sledbenike iz protivničkog tabora. Kako bi prinudio
hrišćane iz Antiohije još vezane za judaizam da konačno raskinu sa
verom otaca, sveti Jovan Zlatousti sinagogu naziva "hramom
demona... đavolovom pećinom... paklenim ambisom", a Jevreje slika
kao ogrezle ubice i uništitelje, ljude koje je obuzeo zao duh. A da bi
zaštitio svoje katihumene od judaizma, sveti Avgustin je opisao
kako su se oni koji su nekada bili najmiliji sinovi Božiji preobrazili
u sinove Satanine. (...) Mnogi od crkvenih otaca su učili da će
Antihrist biti
Jevrejin i da će Jevreji biti njegovi najodaniji
39
sledbenici."
U to vreme se, zbog sve izraženijeg antisemitizma u crkvenim
krugovima, počela da razvija i posebna teologija, koja je zastupala
"teoriju supstitucije" tj. "teoriju zamene", a koja je postajala sve
popularnijom i to dotle dok nije postala opšte prihvaćenom. Ova
"teorija zamene" je podrazumevala da Jevreji više ne predstavljaju
Božiji narod ni po kom osnovu, te da je hrišćanska Crkva zapravo
"Novi Izrailj Božiji". Na hrišćanskom Istoku je počelo da se veruje
da su sva proročanstva namenjena starozavetnom Izrailju prenesena
na Crkvu; da u budućnosti neće biti nikakvog mesijanskog carstva
38
Vidi u: Ulf Ekman, Židovi narod budućnosti, Havel publishing, Zagreb 1999.
god.
str. 51.
39
Norman Kon, Poziv na genocid, Matica srpska, str. 19. Bez godine izdavanja.
Naglasak moj.
22
http://biblijskaistina.blogspot.com
nad Jevrejima, niti ovaj narod više ima bilo kakvu ulogu u daljem
Božijem naumu spasenja čovečanstva. Evo šta o ovoj temi ukratko
kazuje pravoslavni bogoslov Božidar Mijač:
"Hristos konstituiše crkvu kao Izabrani Narod Božiji, Novi
Izrailj. Kao što je Stari Izrailj bio ekskluzivna zajednica u kojoj se
Bog otkrivao i na poseban način bio prisutan, tako je i40Novi Izrailj,
Crkva, mesto naročitog Božjeg otkrivenja i prisustva."
Rumunski autor, dr Dimitrije Staniloje na ovu temu dodaje:
"Takvom se učenju (učenju o budućem Hristovom mesijanskom
carstvu nad Izrailjem; prim. I. S.) može odgovoriti da se ispunilo
proroštvo o obnavljanju Izrailjskog carstva osnivanjem Crkve,
koja je duhovni Izrailj, ili će se savršeno ispuniti u budućem
životu. (...) I otkad je ovde Hristos, ponovno pribiranje izrailjskog
naroda iz dijaspore nema više značaja za istoriju spasenja, jer je
prošao posebni značaj zemlje, Jerusalima, carstva Izrailjeva,
njegovog kulta. Od tada naovamo izrailjska je dijaspora toliko mala
teološka tema, kao što je dijaspora nemačkog naroda pred licem
sveta. Izrailj, kao istorijski narod, nije više teološka veli čina,
činilac u istoriji spasenja;
od Hrista, Izrailj je ispunio svoju misiju
41
u spasenju sveta."
Ovo Mijačevo i Stanilojevo objašnjenje bi, naravno, moglo da
bude veoma interesantno i prihvatljivo, ali samo za one koji ne
poznaju dovoljno Sveto pismo. Jedini problem u vezi njega jeste
činjenica da se ono
ne temelji ni na jednom jedinom tekstu Staroga
42
i Novoga zaveta. Ideja da je, sa jedne strane, Crkva Isusa Hrista
"Novi Izrailj", a sa druge da je jevrejski narod izgubio svoju ulogu
u božanskom spasenjskom planu je veoma daleka od istine kao što
smo i ranije govorili, a u šta ćemo se još više uveriti nešto kasnije.
Naime, sam apostol Pavle, pišući o budućoj obnovi duhovnosti
40
Božidar Mijač, Odzivi i dozivi, Beograd 1974. god. str. 143. Naglasak moj.
Dimitrije Staniloje, Pravoslavna dogmatika III, Sremski Karlovci, 1997. god. str.
241-242. U navedenom tekstu ispravio sam gramatičke i slovne nepravilnosti.
Naglasak
je moj.
42
Jedini stih na koji bi zagovornici "teorije zamene" mogli da se pozovu jeste iz
posl. Galatima 6:16. Međutim, ni taj stih u svom kontekstu a i van njega ne govori
ništa o Crkvi kao Novom Izrailju, već spominje "Izrailj Božiji" očigledno
ukazujući na verni ostatak Jakovljevih potomaka koji su se preobratili u
hrišćanstvo i na taj način iskusili na sebi one blagoslove koji su bili obećani
čitavom narodu (vidi: Rimlj. 9:4-5).
41
23
http://biblijskaistina.blogspot.com
izrailjskog naroda, kazuje da su Jevreji samo privremeno postali
Bogu neposlušni, radi spasenja mnogobožaca, te da će, na kraju, i
sami od Boga primiti spasenje:
"Pitam sad: da nije Bog odbacio svoj narod? Daleko od toga.
Jer i ja sam Izrailjac od Avraamovog potomstva, iz Venijaminovog
plemena. Bog nije odbacio svoj narod, koji je unapred znao. (...)
Pitam stoga: da se nisu spotakli da bi sasvim pali? Daleko od toga;
nego njihovim promašajem spasenje je došlo mnogobošcima, da ih
podstaknu na revnost. Ako je pak promašaj bogatstvo za svet i
njihovo zaostajanje
bogatstvo za mnogobošce, šta li će tek učiniti
43
njihova punoća?"
Na ovom mestu želim da ukratko prikažem kroz kakve su sve
nedaće prolazili Avraamovi potomci kroz istoriju dugu gotovo 19
vekova – otkako su zbog bogootpadnuća, prema biblijskim
proročanstvima, bili rasejani po svim narodima.
Prema Džozefu Linču, piscu dela "Istorija srednjevekovne
crkve", nakon potpunog razorenja Jerusalima 138. godine posle
Hrista, jevrejski narod, koji je posedovao specifičnu religiju a u isto
vreme bio i potpuno slomljen da ne predstavlja nikakvu pretnju po
imperiju, mogao je da i dalje postoji i ispoveda svoju veru koja je
bila zaštićena zakonom i pored preziranja od strane običnog sveta.
Ipak, umesto da se situacija u pogledu ljudskih prava Jevreja
preokrene u pozitivnom pravcu u vreme kada je Rimsko carstvo
postalo hrišćansko, desilo se sasvim suprotno:
"Kada je Carstvo postalo hrišćansko, postojeća napetost
pojačana je davnašnjim suparništvom između hrišćana i Jevreja, jer
su i jedni i drugi tvrdili da su baš oni narod Izraela koji je Bog
izabrao. (...) Uprkos zakonskoj zaštiti, ni Jevreji kao pojedinci ni
njihova religija nisu44bili ravnopravni sa pravovernim hrišćanima i
njihovom Crkvom."
Kao što nam dakle istorija svedoči, položaj Jevreja se, umesto da
se poboljša dolaskom "hrišćana" na vlast, znatno pogoršao. Razlozi
zbog kojih se očekivalo da se poboljša bili su čisto evanđelske
prirode, a u skladu sa Hristovim "zlatnim pravilom" koje je
postavio pred sve svoje učenike: "Sve dakle što želite da vama čine
ljudi, činite i vi tako njima." (Mt. 7:12). Ugrožavanje osnovnih
43
44
Rimljanima 11:1-2, 11-12. Naglasak moj.
Božić, spec. dodatak listu Danas; 2002. god. str. 18.
24
http://biblijskaistina.blogspot.com
ljudskih prava i sloboda, kakvo su Jevreji doživljavali pod
paganskim Rimom, bilo je prava "šala" naspram progonstava i
zločina koje je nad Jakovljevim potomcima kasnije počinila
"hrišćanska crkva" na Zapadu i Istoku. Evo nekoliko izveštaja o
postupanju Zapadne crkve prema zavetnom Božijem narodu u
periodu od XIII do XV veka:
"Utjecaj Crkve je jačao i prema Židovima se širila mržnja, jer se
u njima vidjelo ‘otelovljenje poricanja dogme o božanskom
podrijetlu Isusovu’. (...) Tomas de Torquemada je bio svećenik,
prior samostana dominikanaca u gradu Segoviji, fanatički
zagovornik inkvizicije. Odlikovao se bestijalnošću u progonima i
masovno slao optužene, osobito Židove, na auto-da-fe. Godine
1492. isposlovao je od kralja Ferdinanda dekret za izgon Židova iz
Španjolske, pa ih je protjerano 300.000, pošto im je oduzeta sva
imovina. (...) Svuda u kršćanskom svijetu čekat će ih veći ili manji
fanatizam kršćanske tradicije koji se oslanjao na Justinijanov
‘Corpus iuris civilis’ kao uzor protužidovskog zakonodavstva u
Evropi i njenim posjedima. (...) U srednjevekovnoj Francuskoj bilo
je i spaljivanja Talmuda (1242) po naređenju Ljudevita Svetog, koji
je slijepo slušao svećenstvo. Inkvizicija je u toj zemlji često
izmišljala optužbe protiv Židova. Okrivljavani su da ubijaju
kršćansku djecu uoči praznika Pesaha, kako bi njihovom krvlju
umijesili praznične kolače. Židovi
su malo što mogli učiniti u svoju
45
obranu, iako su bili nedužni."
Sa druge strane, ni situacija na pravoslavnom Istoku (konkretno
u Rusiji) nije bila ni malo bolja. Ono što iznad svega zaprepašćuje
jeste činjenica da su progonstva Jevreja na Istoku bila
najintenzivnija krajem XIX i početkom XX stoleća. Počevši od
1881. pa do 1920. godine, u Rusiji se odigralo na stotine lokalnih
pogroma Jevreja, koji ni u kom slučaju nisu bili rezultat spontanog
izliva narodnog gneva već pažljivog planiranja:
"Rusija,
na
kraju
vlastitog
srednjeg
vijeka,
sa
četvoromilionskom jevrejskom zajednicom, u uslovima dubokih
previranja činila je zemlju u kojoj je antisemitizam sve do pojave
Hitlera dobio najmasovniju i najradikalniju formu. (...) Za razliku
od istodobnog zapadnoevropskog, ruski antisemitizam ličio je na
antijevrejstvo iz doba srednjeg vijeka, a razlika je, pored
45
Milovan Baletić, Povratak Židova u zemlju Izraelovu, str. 49-53.
25
http://biblijskaistina.blogspot.com
masovnosti i surovosti, i u tome što je antisemitizam u Rusiji imao
prikrivenu a često i otvorenu podršku države. (...) Ovakva politika
ruske države, oslonjena na pravoslavnu crkvu pa i rusku
inteligenciju,
ostaće konstanta sve do Februarske revolucije
46
1917."
"Incidenti u Moskvi, Petrogradu i Harkovu prerasli su u
masovne pogrome. Jevreji su proglašavani krivcima za glad,
epidemije kolere i sl. Da je antisemitizam konstanta u politici
carske Rusije pokazalo se u Kišinjevu aprila 1903. u vrijeme
krvavog pogroma u kome je bilo 45 mrtvih i oko 1000 ranjenih
Jevreja, te oko 2000 opljačkanih i zapaljenih jevrejskih kuća i
radnji. Inicijator zuluma bio je niko drugi do carski47 ministar
unutrašnjih poslova Vjačeslav Konstantinovič Ple(h)ve."
"Progoni su intenzivirani nakon što je relativno liberalan car
Aleksandar II ubijen 1881, a nasledio ga njegov sin, nemilosrdni i
ultrareakcionarni Aleksandar III. I Aleksandar III i njegov sin
Nikolaj II, poslednji car (ovaj "sveti car" je nama od ranije poznat
iz poglavlja "Poštovanje svetitelja". Njegove se ikone same
oslikavaju na zidovima ruskih manastira, i to na mestima gde treba
da stoje ikone Svemogućeg Gospoda; prim. I. S.) bili su fanatični
rađeno, uz
antisemiti; tokom njihove vladavine sve moguće je
48
službeno ohrabrivanje, da se Rusija očisti od Jevreja."
Istorijski podaci koje iznose Milovan Baletić i Zoran Pejašinović
u svojim radovima ukazuju da se sasvim pouzdano zna da je na
ovakvu fanatičnu antisemitsku politiku ruskih careva presudno
uticala Ruska pravoslavna crkva, tj. njen glavni glasnogovornik,
prokurator svetog arhijerejskog sinoda Konstantin Petrovič
Pobjedonoscev. On je bio tutor cara Aleksandra III, a posle njegove
smrti je na isti način "tutorisao" i njegovom sinu Nikolaju II
Romanovu. Sveti sinod Ruske crkve je zastupao ideju o "tri
trećine", koja je sadržala zamisao o rešavanju "jevrejskog pitanja" u
carskoj Rusiji. Naime, prema ovoj ideji, trećinu Jevreja je trebalo
pobiti, trećinu
proterati iz zemlje a trećinu pokrstiti i preobratiti u
49
Pravoslavlje.
Bile su organizovane različite ekstremističke
46
Zoran Pejašinović, Cionistički pokret od Bazelske do Balfurove deklaracije, Ars
Libri,
Beograd 1997. str. 17-18. Naglasak moj.
47
Navedeno delo, str. 62-63.
48
Norman Kon, Poziv na genocid, str. 49. Naglasak moj.
49
Ovakve tiranske ideje su Srbima iz Hrvatske svakako poznate, jer su nad njima
26
http://biblijskaistina.blogspot.com
organizacije koje su učestvovale u organizovanim pogromima nad
pripadnicima starozavetnog Božijeg naroda. Jedna od tih
organizacija je nosila ime "Crne stotine". Evo kako nas Norman
Kon obaveštava o pomoći koju je Ruska crkva pružala ovim
razbojničkim bandama:
"Dobro je poznato da su Crne stotine angažovale kriminalce radi
razbojništava i predvođenja pogroma, a političke vođe Crnih stotina
nisu primane u pristojno društvo – no to nije ometalo organizaciju
da dobija obilnu pomoć od crkve i države. Jedan episkop je bio
među njenim vođama, manastiri su štampali letke njima u prilog,
njihovi amblemi i zastave izlagani su u crkvama, sveštenici su
nagovarali vernike da 50
se mole za njihov uspeh i da učestvuju u
njihovim aktivnostima."
Prema istom autoru, 1905. godine, moskovski mitropolit je
naredio da se u svih 368 moskovskih crkava pročita propoved koja
je sadržavala navode iz takozvanih "Protokola sionskih mudraca" (u
kojima stoji zapisano da je cilj Jevreja da porobe sve narode i
zagospodare svetom), a koji zapravo predstavlja (kako je kasnije
utvrđeno) običan plagijat satire iz 1864. koju je o Napoleonu III
napisao Moris Žoli, a koja nosi naziv "Dijalog u paklu između
Makijavelija i Monteskijea". Ovaj plagijat, koji je umnogome
doprineo pogromu
nad Jevrejima u Rusiji kao i kasnije u nacističkoj
51
Nemačkoj , sačinjen je u Parizu od strane tajne Ruske policije
Ohrane.
sprovođene za vreme Drugog svetskog rata u NDH, pod ustaškim režimom Ante
Pavelića i pod blagoslovom Rimokatoličke crkve. Nažalost, ono što im (Srbima
dakle) očigledno nije poznato jeste to da su ustaše primer ovakvom svom
monstruoznom zločinu mogle da imaju u postupanju ruskih pravoslavaca i svetog
cara Nikolaja II prema nedužnim Jevrejima nekoliko decenija ranije. Vidi kod:
Baletić,
str. 99. Pejašinović str. 63.
50
Norman
Kon, navedeno delo, str. 111. Naglasak moj.
51
Bilo bi zanimljivo istaći samo još jedan detalj koji povezuje nacistu Adolfa
Hitlera (koga je u svoje vreme, pre Drugog svetskog rata, sveti vladika Nikolaj
Velimirović upoređivao sa Svetim Savom) i svetog cara Nikolaja II Romanova.
Naime, supruga ruskog cara je bila veliki poštovalac drevnog simbola sreće i
zadovoljstva nazvanog "svastika" (kukasti krst). Ova sujeverna žena je nosila
ogrlicu od dragog kamenja u obliku kukastog krsta, a taj simbol je urezivala i u
poklone koje je slala svojim prijateljima. Kukasti krst koji je doneo (do XX veka
neviđenu) "sreću" jevrejskom narodu, bio je oslikan i na prozorskom ragastovu u
sobi u kojoj su boravili ona i njen muž, car Nikolaj. Vidi kod: Norman Kon,
navedeno delo, str. 115, 116.
27
http://biblijskaistina.blogspot.com
Zbog uglavnom nepovoljnog položaja u kome su se nalazili
Jevreji u Evropi (iako je bilo i perioda slobode), u XIX veku je u
nekim krugovima počela da jača ideja o ponovnom uspostavljanju
države izrailjskog naroda. Od toga vremena, istaknuti Jevreji su
osnovali tzv. "Cionistički pokret" čija će nastojanja, nakon više
decenija dovesti do željenog rezultata – ponovnog osnivanja
izraelske države polovinom XX veka u Palestini.
Povratak Jevreja u zemlju Izrailjevu
"Taj dan učini Gospod zavjet s Avramom govoreći: sjemenu
tvojemu52dadoh zemlju ovu od vode Misirske do velike vode, vode
Efrata."
"Zato prorokuj, i kaži im: ovako veli Gospod Gospod: evo, ja ću
otvoriti grobove vaše, i izvešću vas iz grobova vaših, narode moj, i
dovešću vas u zemlju Izrailjevu. I poznaćete da sam ja Gospod, kad
otvorim grobove vaše, i izvedem vas iz grobova vaših, narode moj.
I metnuću duh svoj u vas u vašoj zemlji, i poznaćete da ja govorim i
činim, govori Gospod. (...) I reci im: ovako veli Gospod Gospod:
evo, ja ću uzeti sinove Izrailjeve iz naroda u koje otidoše, i sabraću
ih od svuda, i dovešću ih u zemlju njihovu. I načiniću od njih jedan
narod u zemlji, na gorama Izrailjevim, jedan će car biti svjema
njima, niti će više biti dva naroda, niti će više biti razdijeljeni u dva
carstva. (...) I sjedeće u zemlji koju dadoh sluzi svojemu Jakovu, u
kojoj sjedeše oci vaši; u njoj će sjedeti oni i sinovi njihovi i sinovi
sinova njihovijeh dovijeka, i David sluga moj biće im knez
dovijeka. I učiniću s njima zavjet mirni, biće vječan zavjet s njima, i
utvrdiću ih i umnožiću ih, i namjestiću svetinju svoju usred njih
navijek. I šator će moj biti kod njih, i ja ću im biti Bog i oni će mi
posvećujem
biti narod. I narod će poznati da sam ja Gospod koji
53
Izrailja, kad svetinja moja bude usred njih dovijeka."
Najpre nastojanje a potom i ostvarenje težnje Jevreja okupljenih
u cionističkom pokretu za ponovnim osnivanjem izrailjske
(izraelske) države u zemlji koju je Gospod obećao njihovim
praocima, Avraamu, Isaaku i Jakovu, predstavlja zadivljujuće
ispunjenje još jednog biblijskog proročanstva, starog preko 2500
52
53
1. Mojsijeva 15:18.
Jezekilj 37:12-14, 21-22, 26-28. Naglasak moj.
28
http://biblijskaistina.blogspot.com
godina. Iako je prorok Jezekilj živeo i prorokovao za vreme
rasejanja starozavetnog Izrailja u Vavilonu, proročanstvo koje je
ovom prilikom izrekao nije se odnosilo na njihov povratak u
judejsku zemlju koji se desio za vreme Zorovavelja, Jezdre i
Nehemije u VI i V veku pre Hrista. Dokaz za to su stihovi 26 i 27 u
napred navedenom tekstu, u kojima se jasno tvrdi da će nakon ovog
povratka Jevreja iz rasejanja Bog sa njima da uspostavi "večni zavet
mira", te da će oni biti Njegov narod koji će ga priznavati za svog
Boga. Kao što je poznato, ovaj "zavet večnog mira" nikada do sada
nije bio uspostavljen od Gospoda nad Izrailjem – te je stoga jasno
da se radi o događaju koji će uslediti u budućnosti. U narednih
nekoliko rečenica želim da ukratko pomenem na koji je način došlo
do proglašenja izraelske države, na njima obećanoj teritoriji, 1948.
godine.
Jevrejski cionistički pokret
Sve vreme širom dijaspore, najveći broj Jevreja izbegavši
asimilaciju (stapanje među druge narode), pevao je stihove iz 137.
psalma, koji ih je podsećao na boravak njihovih predaka u
vavilonskom izgnanstvu:
"Zar Gospodnju pesmu svetu
na tlu tuđem da pevamo?
Grade sveti, grade mira,
ako tebe zaboravim,
desnica mi zatajila.
Nek mi jezik s nepca sraste,
ako tebe ne spominjem,
ako igde radost tražim
54
dok mi pati Jerusalim."
Stihovi ovog psalma su oslikavali njihovu nadu da će se jednoga
dana vratiti u svoju zemlju i sveti grad. Svake godine, prilikom
54
Psalam 137:5-6. Preveo dr Aleksandar Birviš. Britansko i inostrano biblijsko
društvo, Beograd 1990. god.
29
http://biblijskaistina.blogspot.com
Pashe, tokom dugog niza vekova, Jevreji su se pozdravljali rečima
Lešana habaa bi Jerušalajim – "Dogodine u Jerusalimu", što je
potvrđivalo njihovu težnju za skorim povratkom u zemlju praotaca.
Prvi pokušaji rešavanja jevrejskog pitanja i promene statusa
Palestine vezuju se za kraj XVIII veka, kada je general Potemkin,
bliski prijatelj ruske carice Katarine II, sanjao o osvajanju Svete
zemlje – isterivanju Turaka i naseljavanju hrišćana i Jevreja.
Jakovljevi potomci širom Sjedinjenih Američkih Država i Evrope
su se posebno aktivirali u razmišljanju o kolonizaciji Palestine, a
naročito nakon tzv. "afere Damask" iz 1840. god. kada su Jevreji
lažno optuženi za ritualno ubistvo jednog katoličkog kaluđera. Nad
Jevrejima je tom prilikom izvršena odmazda uz krvoproliće poput
onog iz srednjeg veka.
Prvi veliki zastupnik političkog cionizma je bio zemunski rabin
Jehuda ben Šlomo Haj Alkahaj. Ovaj rabin je zastupao ideje o
otkupu zemljišta i stvaranju poljoprivrednih kolonija u Palestini,
koje bi pre svega činili Jevreji iz otomanske imperije. Drugi veliki
zastupnik cionizma je bio nemački filozof Moše (Mojsije) Hes, koji
je svoju viziju o rešavanju izrailjskog pitanja izneo u svom delu
"Rim i Jerusalim" 1862. godine. Ipak, osoba koja je najviše
doprinela aktuelizaciji i rešavanju pitanja povratka Jevreja u
njihovu zemlju, koju im je Gospod obećao pre četiri milenijuma,
bio je Teodor Hercl. Ovaj novinar koji je živeo u Beču i pisao
tekstove za pozorišne komade, a koji se u početku nije mnogo
interesovao za povratak svojih sunarodnika u Palestinu, pa čak i bio
kritičar takvih ideja, postao je cionista zahvaljujući još jednoj od
lažnih optužbi uperenoj protiv pripadnika svoga naroda – koja je
poznata kao "Drajfusova afera". Naime, u oktobru 1894. godine u
Parizu je uhapšen generalštabni kapetan Alfred Drajfus pod
optužbom da je špijunirao francusku vojsku u korist Nemačke. Pod
pritiskom jevrejskih neprijatelja, organizovan je sudski proces na
kome je Drajfus, uz pomoć lažnih dokumenata i svedočenja osuđen
na doživotnu robiju i poslat na njeno izdržavanje na "Đavolje
ostrvo" blizu francuske Gvajane. U narodu se čulo glasno
uzvikivanje parole "smrt Jevrejima". Prema svedočenju samoga
Hercla, ovaj lažirani proces protiv Drajfusa je presudno uticao na
njega i načinio ga glasnogovornikom jevrejskog nacionalnog
pokreta. Pod njegovim vođstvom, 1897. godine u Bazelu u
30
http://biblijskaistina.blogspot.com
Švajcarskoj, održan je prvi cionistički kongres, koji je okupio 204
delegata. Na njemu je donet sledeći proglas (Bazelska deklaracija):
"Cionizam ima za cilj da jevrejskom narodu stvori domovinu u
Palestini koja bi bila obezbeđena javnim zakonom.
Kongres je razmotrio sledeće načine za postizanje tog cilja:
1. Unapređenje pogodnih linija za naseljavanje Palestine
Jevrejima koji se bave poljoprivredom, zanatstvom i trgovinom.
2. Organizovanje i povezivanje sveg jevrejstva putem
odgovarajućih institucija, lokalnih i opštih, u skladu sa zakonima
svake zemlje.
3. Jačanje osećanja jevrejske pripadnosti i nacionalne svesti.
Rimokatolička teologija, poput pravoslavne, takođe odbacuje
verovanje u buduće carstvo Mesije na zemlji, smatrajući ga
krivoverjem:
4. Preduzimanje pripremnih koraka za obezbeđenje saglasnosti
55
vlade, ukoliko je potrebna, za ostvarenje ciljeva cionizma."
Sledeći važan događaj koji se odigrao na putu ka uspostavljanju
izraelske države u Palestini je bio Prvi svetski rat, koji je kao
rezultat doneo britansko osvajanje Palestine i oslobađanje od
Turaka. U to vreme je u Engleskoj živeo jedan jevrejski naučnik po
imenu Haim Vajcman, zagovornik cionizma. Ovaj naučnik je otkrio
aceton, materiju koja je od strane Britanaca bila korišćena za izradu
eksploziva, pa je na taj način pomogao da neprijateljske vojske
Nemačke i Austrougarske budu poražene. Iz razloga zahvalnosti dr
Vajcmanu za ovakvo senzacionalno otkriće, pritisaka cionista, kao i
svojih ličnih političkih interesa, vlada Velike Britanije podržala je
povratak Jevreja u Palestinu i uspostavljanje njihove nacionalne
države. Tom prilikom je donet dokument koji će u istoriji biti
upamćen po nazivu "Balfurova deklaracija". Prvi engleski visoki
komesar u (od Turaka oslobođenoj) Palestini bio je Jevrejin sir
Herbert Samuel. I on je pozvao Jevreje koji su živeli širom sveta –
da se vrate u svoju prapostojbinu. Od toga doba, pa do
uspostavljanja izraelske države, u Palestinu se naselilo gotovo pola
miliona Jevreja.
55
Zoran Pejašinović, Cionistički pokret od Bazelske do Balfurove deklaracije, str.
51.
31
http://biblijskaistina.blogspot.com
Osnivanje moderne države Izrael
Tri godine nakon završetka Drugog svetskog rata, u kome je
stradalo oko šest miliona pripadnika starozavetnog Božijeg naroda,
1948. godine u Palestini je proglašena nezavisna država Izrael.
Vlada Velike Britanije, koja je nešto pre kao i tokom Drugog
svetskog rata vodila prilično negativnu politiku u odnosu na Jevreje
da bi se dodvorila arapskim državama bogatim naftom, nakon
završetka rata najavila je kraj svog protektorata nad Palestinom.
Vruć krompir rešavanja pitanja uspostavljanja izraelske države i
jevrejsko – arapskih odnosa prenela je na tek osnovanu organizaciju
Ujedinjenih Nacija. Ova svetska organizacija osnovala je komisiju
za Palestinu koja je trebala da nađe rešenje u vezi podele zemlje
između Izraelaca i Palestinaca. Većina u komisiji je zastupala
uverenje da Palestinu treba podeliti u dve potpuno samostalne
države. Izrael je prihvatio plan kojim je dobijao 56, 17% teritorije.
Palestinci, kojima je preostalo 42, 83% teritorije bili su
nezadovoljni, a arapske države su zahtevale da na čitavoj teritoriji
bude ustanovljena palestinska
država u kojoj bi Jevreji dobili status
56
nacionalne manjine.
Približavao se 14. maj 1948. godine, datum za koji je Britanija
najavila prestanak svoga mandata nad pomenutom teritorijom
Bliskog istoka. Ujutru, 14. maja, poslednji visoki komesar u
Palestini sir Alan G. Cunningham je napustio Jerusalim. Nakon
inspekcije pomorskih snaga u Haifi tačno u ponoć, spuštena je
Britanska zastava, čime je prestala njena uprava nad Palestinom,
koja je trajala 30 godina, 5 meseci i 4 dana:
"Istog poslijepodneva David Ben Gurion je u ime Židovskog
nacionalnog vijeća i Generalnog cionističkog vijeća pročitao
proklamaciju o proglašenju nezavisne i suverene židovske države:
‘ERETZ IZRAEL (Zemlja Izraelova) je mjesto nastanka
židovskog naroda. Ovdje je izrastao njegov duhovni, religijski i
politički identitet. Ovdje je on imao svoju državu, stvorio kulturne
vrijednosti od nacionalnog i svjetskog značenja i dao čovječanstvu
vječnu Knjigu nad knjigama. (...) Nošeni tom tradicionalnom i
povijesnom privrženošću Židovi su težili u svakoj novoj generaciji
da se ponovo vrate u svoju pradomovinu. Posljednjih desetljeća oni
56
Vidi u: Dušan Simić; Sadat: Mir ili avantura, Politika, Beograd 1978. god.
32
http://biblijskaistina.blogspot.com
su to masovno i činili. (...) PREMA TOME, MI ČLANOVI
NARODNOG
VIJEĆA,
PREDSTAVNICI
ŽIDOVSKE
ZAJEDNICE U ERETZ IZRAELU I CIONISTIČKOG POKRETA,
SKUPILI SMO SE OVDJE NA DAN PRESTANKA
BRITANSKOG MANDATA NAD ERETZ IZRAELOM, I
NOŠENI PRIRODNIM I POVIJESNIM PRAVOM, KOJE JE
POTVRDILA I GENERALNA SKUPŠTINA UJEDINjENIH
NARODA, OBJAVLjUJEMO USPOSTAVLjANjE ŽIDOVSKE
DRŽAVE U ERETZ IZRAELU, KOJA ĆE SE ZVATI ‘DRŽAVA
IZRAEL’. (...) NADAJUĆI SE U SVEMOGUĆEGA, MI
POTPISUJEMO
OVU
PROKLAMACIJU
NA
OVOM
SASTANKU PRIVREMENOG VIJEĆA DRŽAVE, NA TLU
DOMOVINE, U GRADU TEL AVIVU, U PREDVEČERJE
BLAGDANA
SUBOTE, 5. DANA IYARA 5708. (14. svibnja
57
1948)’."
Na ovaj način bio je učinjen najznačajniji korak ka budućem
potpunom ispunjenju proročanstva koje je izrekao Božiji sluga
Jezekilj. Izrailjci (Izraelci) su ponovo, nakon bezmalo dva
milenijuma, bili u svojoj državi – iz koje su njihovi preci, po rečima
Gospoda Isusa Hrista - bili proterani zbog odbacivanja Božijeg
Mesije. Povratak Izraelaca u svoju zemlju se nastavlja. Od
osnivanja države do današnjih dana, broj povratnika iznosi više
miliona ljudi. Božija Reč objavljena preko proroka Jezekilja se
obistinjuje upravo pred našim očima.
Izraelsko – arapski ratovi
Nekoliko dana pre proglašenja moderne jevrejske države, prvi
izraelski premijer David Ben Gurion poslao je Goldu Meir na tajni
sastanak sa Abdulahom, hašemitskim vladarom, koji je među
Jevrejima bio poštovan kao najumereniji arapski lider. Abdulah je
odmah saopštio g-đi Meir da se arapska liga sprema da vojnom
silom spreči formiranje Izraela. Egipat, Sirija, Liban, Irak i Jordan
su već okupljali svoje snage. Ipak, ishod rata koji je bio na pomolu,
ne samo da nije bio povoljan za Palestince (što se tiče proširenja
teritorije koja bi bila pod njihovom upravom) već je dao priliku
57
Milovan Baletić, Povratak Židova u zemlju Izraelovu, str. 341-343. Naglasak
moj.
33
http://biblijskaistina.blogspot.com
Božijem zavetnom narodu da kasnije, iz rata u rat, stalno zauzima
nova prostranstva:
"Prvi izraelsko-arapski rat traje, sa promenljivom srećom, osam
meseci. U njemu, na obema stranama, gine oko dvanaest hiljada
ljudi. U početku arapske armije, od kojih nekima još komanduju
britanski oficiri, postižu izvesne uspehe: Jordanci, pod famoznim
ser Džon Glab Pašom, osvajaju jevrejski deo Jerusalima; Egipćani
prodiru u pustinju Negev, a Iračani stižu nadomak Haife. Ali,
organizovaniji i snažnije motivisani Izraelci preokreću tok rata i, do
kraja, zauzimaju još gotovo polovinu teritorije
koju je svetska
58
organizacija namenila palestinskim Arapima."
I pored briljantne pobede Božijeg naroda nad agresorskim
vojskama nekoliko arapskih država, Jerusalim još uvek nije
pripadao Jevrejima u potpunosti. Jedan njegov deo (Stari grad u
kome se nalazi i hramovno brdo i "Zid plača") pao je u ruke
Jordanaca. U narednih devetnaest godina Jerusalim je bio podeljeni
grad.
Nakon "Suecke krize" i napada združenih britansko – francusko
– izraelskih snaga na Egipat 1956. godine, na Sinajskom poluostrvu
su razmeštene trupe Ujedinjenih Nacija (plavi šlemovi). Tokom
narednih godina, izraelska avijacija i artiljerija su često vršile
odmazde i nad teritorijom Sirije zbog njene podrške Palestincima
koji su vršili terorističke napade. U maju 1967. godine, egipatskom
predsedniku Naseru su iz Damaska i Moskve stigla upozorenja da
Izrael koncentriše svoje trupe na sirijskoj granici – te da će,
najverovatnije, uskoro uslediti napad na tu državu. Predsednik
Egipta je zbog toga zatražio povlačenje plavih šlemova sa
Sinajskog poluostrva, da bi gomilanjem svojih trupa na granicu sa
Izraelom uspostavio protivtežu izraelskom gomilanju trupa prema
Siriji. Na iznenađenje svih, pa i samog predsednika Nasera,
Ujedinjene Nacije su donele odluku da se plavi šlemovi što pre
povuku. Egipatske snage su zauzele čitavo Sinajsko poluostrvo, a
Kairo je obnovio blokadu Akabskog zaliva – koja je bila povučena
posle rata 1956. godine. Evo kako se dalje odvijala bliskoistočna
kriza te 1967. godine:
"Egipatski potpredsednik Zaharija Mohijedin upravo se, 5. juna,
spremao da krene u Vašington na pregovore, kada je Izrael –
58
Dušan Simić, Sadat: Mir ili avantura, str. 22.
34
http://biblijskaistina.blogspot.com
pozvavši se na zatvaranje Akabskog zaliva kao na casus belli - svim
svojim snagama izvršio iznenadni agresivni napad na egipatske
položaje. Izraelski ‘miraži’ su u roku od nekoliko desetina minuta
na pistama egipatskih aerodroma uništili glavninu egipatske
vazdušne sile. Dobro obučeni i izvanredno naoružani, izraelski
vojnici, čiji je moral bio podstaknut propagandom nekih arapskih
radio-stanica o tome kako će ‘Izraelci biti bačeni u more’, u roku od
tri dana zauzeli su ceo Sinaj i izbili na Suecki kanal. U dva sledeća
dana, u ratu sa armijom kralja Huseina, osvojili su celu Cisjordaniju
i izbili na reku Jordan. Devetog i desetog juna, posle najogorčenijih
bitaka rata, zauzeli su i čitavu sirijsku Golansku visoravan.
Izrael je pobednički
likovao; arapski svet je bio u stanju
59
najdubljeg šoka."
Ono što je posebno važno za naše razmatranje biblijskih
proročanstava o skorom uspostavljanju mesijanskog (Hristovog)
carstva nad Izrailjcima ponovo okupljenim u svojoj državi jeste ono
što ću upravo pomenuti. Naime, u ovom ratu, Izraelski vojnici su
oslobodili čitav Jerusalim, tj. njegov stari deo koji je devetnaest
godina bio u rukama Jordanaca. Hramsko brdo i "Zid plača" bili su
ponovo u rukama Jevreja. Veliki rabin Šlomo Goren je,
prepoznajući znake vremena, tim povodom izjavio: "Ušli smo u
mesijansko doba". A profesor Jeshua Prawer sa hebrejskog
univerziteta je dopunio prethodnu izjavu rečima: "Gotovo dve
hiljade godina je ovaj narod morao da čeka svoje izbavljenje kako
60
bi mogao da osluškuje Mesijine korake koji se približavaju."
Očigledno je da su ova dvojica uvaženih ljudi u ponovnom
uspostavljanju izraelske vlasti nad celim Jerusalimom, što znači i
nad mestom nekada postojećeg hrama, prepoznali veliki znak koji
ukazuje na skoro uspostavljanje mesijanskog carstva nad Izraelom.
Prema kazivanjima Staroga i Novoga zaveta, pre (ponovnog)
dolaska jevrejskog Mesije (Hrista), hram u Jerusalimu će ponovo
biti sazidan i u njemu biti uspostavljen starozavetni sistem
žrtvovanja.
59
Navedeno delo, str. 29.
Vidi u: Joackim Langhammer, Što će biti od ovoga svijeta?, Riječi iskrene –
Pušćine 1996. god. str. 56.
60
35
http://biblijskaistina.blogspot.com
Ispunjenje sedamdesete Danilove sedmice
Prema rečima Gospoda Isusa Hrista zapisanim u Lk. 21:24,
Jerusalim će gaziti mnogobošci "dok se ne ispune vremena
mnogobožaca". Ova "vremena" su počela još davno, u vreme
Navuhodonosorovog uništenja prvog jerusalimskog hrama. Kao što
smo maločas uvideli, od 1967. godine Jerusalim je u rukama
Jakovljevih potomaka, ali se "vremena mnogobožaca" još uvek nisu
ispunila. Ono što će se dešavati pred samo isticanje ovog vremena
kazuju nam dalji stihovi pomenutog teksta iz ev. po Luki:
"I biće znakova na suncu, mesecu i zvezdama, a na zemlji strah
će obuzeti narode, tako da neće imati kud od huke i morskih valova,
ljudi će izdisati od straha i očekivanja onoga što ide na svet; jer će
nebeske sile biti uzdrmane. I tada će ugledati Sina čovečjeg kako
dolazi na oblaku s velikom silom i slavom. A kad se ovo počne
zbivati, ispravite
se i podignite svoje glave jer se približava vaše
61
izbavljenje."
Ovo vreme, ispunjeno velikim nevoljama, u kojem će sam
Gospod suditi bezbožnim zemaljskim stanovnicima, jeste upravo
vreme o kojem smo govorili na početku ovog proučavanja. Setimo
se, govorili smo o "danu osvete Boga našega" (Isa. 61:2; Malahija
4:5) koji će nastupiti nakon dolaska proroka Ilije na zemlju – radi
propovedanja Gospodnjeg evanđelja. Ono što je bitno da znamo
jeste i to da današnji Izraelci, kao i ondašnji, ne prihvataju činjenicu
da je njihov Mesija zapravo Isus iz Nazareta. Oni i dalje čekaju
drugačijeg mesiju – a on će im doći u liku nikog drugog do samog
antihrista, koji će najverovatnije biti po telesnom poreklu Jevrejin.
Kao što smo u ranijem razmatranju proročanstva iz knjige proroka
Danila utvrdili, nakon Isusovog ulaska u Jerusalim i njegovog
raspeća, tj. ispunjenja proroštva o 69 sedmica, nastala je velika
proročka "pukotina" u kojoj je smešteno delovanje Hristove
novozavetne Crkve. U poslednje vreme za čovečanstvo, moraće da
bude ispunjena i poslednja, sedamdeseta sedmica, kao i svi događaji
predviđeni za nju, da bi mesijansko carstvo moglo da bude
uspostavljeno. Dakle, prema starozavetnom proročanstvu i najavi
Gospoda Hrista da će "Ilija najpre doći i sve uspostaviti" (Mt.
17:11), za vreme poslednjih sedam godina postojanja grešne ljudske
61
Ev. po Luki 21:25-28.
36
http://biblijskaistina.blogspot.com
civilizacije moramo da očekujemo dolazak na zemlju ovog Božijeg
proroka. Njegovu najavu nalazimo i u Otkrivenju Jovanovom u 11.
poglavlju, gde se spominje još nekoliko zanimljivih detalja.
Pogledajmo kako glasi ovaj tekst:
"I dade mi se trska slična štapu, s ovim rečima: ustani i izmeri
hram Božiji i žrtvenik i one što se u njemu Bogu mole. A spoljašnje
dvorište hrama ostavi na miru i ne meri ga, jer je dano
mnogobošcima, i oni će gaziti sveti grad četrdeset i dva meseca. I
daću dvojici svojih svedoka pa će u odelu za žalost prorokovati
hiljadu dvesta i šezdeset dana. Ovi su dve masline i dva svećnjaka
što stoje pred Gospodom zemlje. I ako ko hoće da im naudi, vatra
izlazi iz njihovih usta i proždire njihove neprijatelje. I ako ko zaželi
da im naudi, mora ovako da bude ubijen. Ovi imaju vlast da zatvore
nebo – da ne pada kiša u dane njihovog prorokovanja, i imaju vlast
nad vodama – da ih pretvaraju u krv, i da udare zemlju svakom
nedaćom – koliko god puta zažele. I kad svrše svoje svedočanstvo,
zver koja izlazi iz bezdana ratovaće protiv njih, i pobediće ih, i
ubiće ih. I njihova telesa ležaće na ulici velikog grada, koji se u
duhovnom smislu zove Sodom i Egipat, gde je i njihov Gospod bio
raspet. I ljudi od naroda i plemena i jezika i narodnosti gledaće
njihova telesa tri i po dana, i neće dozvoliti da njihova telesa polože
u grob. I koji stanuju na zemlji radovaće se za njih i veseliće se, i
slaće darove jedan drugome, zato što su ova dva proroka namučili
stanovnike zemlje. I posle tri i po dana uđe u njih duh života od
Boga, pa stadoše na svoje noge, a veliki strah spopade one koji ih
gledahu. I čuše snažan glas sa neba koji im je govorio: popnite se
ovamo. I62 popeše se na nebo u oblaku, i videše ih neprijatelji
njihovi."
Prema upravo navedenoj proročkoj reči u kojoj se opisuje
delovanje dva Božija proroka (po znacima njihove delatnosti
najverovatnije se radi o prorocima Iliji i Mojsiju), najpre se isti če
činjenica da će hram u Jerusalimu postojati, a da će njegovo
spoljašnje dvorište (kao u biblijskim vremenima) biti dato
mnogobošcima, uz naznaku da će ga oni gaziti 42 meseca (1260
dana ili tri i po godine). Veoma je zanimljivo i to da će u isto
vreme, jedan do drugog, postojati dva verska objekta. Jerusalimski
hram koji će, prema vestima iz Izraela, biti izgrađen u skoroj
62
Otkrivenje Jovanovo 11:1-12. Naglasak moj.
37
http://biblijskaistina.blogspot.com
budućnosti i islamska džamija sa pozlaćenom kupolom, nazvana
Omarova džamija. Zanimljivo je takođe da će dvojica proroka
svedočiti 1260 dana, upravo onoliko dugo koliko će i mnogobošci
gaziti spoljašnje hramovno dvorište. O čemu se ovde zapravo radi?
Prema proročanstvima zapisanim u knjizi proroka Danila u 9:27
i Otkrivenju 11:3 i 12:14, poslednja "sedmica" (iz Danilovog
proročanstva 9:24-26) je podeljena na dva jednaka dela od po tri i
po godine. Početak prvog troipogodišnjeg perioda obeležiće
pojavljivanje čoveka kojeg Biblija naziva Antihristom, a koji će
prema proroštvu biti vladar poslednjeg bezbožnog carstva na zemlji
pre uspostavljanja carstva nebeskog. Prema Svetom pismu,
teritorija kojom će ovaj čovek upravljati biće ista ona koju je
nekada davno zauzimalo Rimsko carstvo (Danilo 7:7-8, 19-27).
Čak se pominje i sam grad Rim, kao grad koji će imati ogromnog
uticaja
na mnoga politička kao i religijska zbivanja (Otk. 17:1-6,
63
18) . Antihristova vladavina će iz početka biti demokratska i
veoma popularna kod širokih narodnih masa. Prema proroku
Danilu, ovaj vladar će uspostaviti politički savez sa mnogim
državama pa i sa Izraelom – za period od sedam godina. U polovini
"sedmice" (tj. posle tri i po godine) iznenada će raskinuti savez sa
modernom državom starozavetnog Božijeg naroda, a progonstvo
Izrailjaca će ponovo otpočeti. Važno je napomenuti i to da će
upravo ovaj (prvi) period zadnje "sedmice" biti obeležen
Mojsijevim i Ilijinim pojavljivanjem. Tokom njihovog
troipogodišnjeg propovedanja među Jevrejima, mnogi Jakovljevi
potomci će prihvatiti Isusa Hrista za svog Mesiju i Spasitelja. U to
vreme će se ispuniti i proroštvo koje je više stotina godina pre
Hristovog rođenja izrekao prorok Joil:
63
Ovaj grad se u Otkrivenju upoređuje sa ženom bludnicom koja je "pijana od krvi
svetih i krvi Isusovih svedoka". Rimokatolički teolozi u svom tumačenju smatraju
da se tu radi o drevnom neznabožačkom Rimu iz prvih vekova progona hrišćana,
no pošto se ovde radi o budućim događajima najverovatnije je da je reč o papskom
Rimu, koji je tokom srednjeg veka progonio i predavao na smrt mnoge verske
neistomišljenike pod parolom očuvanja "prave vere". Među stotinama hiljada i
milionima nevinih stradalnika su bili i mnogi pravi, biblijski, nanovorođeni
hrišćani, koji se nisu slagali sa nebiblijskim doktrinama koje je ispovedala papska
crkva. (O maločas pomenutom tumačenju Rimokatoličke crkve vidi više u: Biblija
Kršćanske sadašnjosti, Zagreb 1983. god. str. 1271).
38
http://biblijskaistina.blogspot.com
"I poznaćete da sam ja usred Izrailja, i da sam ja Gospod Bog
vaš, i da nema drugoga, i narod moj neće se posramiti dovijeka. I
poslije ću izliti duh svoj na svako tijelo, i proricaće sinovi vaši i
kćeri vaše, starci će vaši sanjati sne, mladići će vaši viđati utvare. I
na sluge ću i na sluškinje u one dane izliti duh svoj; i učiniću
čudesa na nebu i na zemlji, krv i oganj i pušenje dima. Sunce će se
pretvoriti u tamu i mjesec u krv prije nego dođe veliki i strašni dan
Gospodnji. I svaki koji prizove ime Gospodnje spašće se; jer će na
gori Sionu i u Jerusalimu biti 64
spasenje, kao što je rekao Gospod, i u
ostatku koji pozove Gospod."
Ovo proročanstvo se delimično ispunilo u vreme osnivanja
Hristove Crkve, na dan Pedesetnice, ali sa tom razlikom što tada
nisu usledili znaci kataklizme – kao što će se to desiti u poslednje
vreme. Kao što smo ranije govorili, prorok Danilo predviđa
"ukidanje žrtve i prinosa" u polovini "sedmice", što jasno ukazuje
na to da će u budućnosti biti podignut hram u kome će se ovo
žrtvovanje vršiti. Tri i po godine nakon uspostavljanja saveza sa
Izraelom, i isto toliko vremena proteklog od početka propovedanja
dvojice proroka poslatih sa neba – pomenuta dvojica će biti ubijena
od strane antihristovih atentatora. Njihova tela će ležati na ulicama
Jerusalima nekoliko dana, nakon čega će ih Gospod podići u novi
život i vazdignuti na nebo (Otk. 11:7-12). Baš u to vreme će se zbiti
još jedan dramatičan događaj o kojem govore starozavetni proroci,
Gospod Hristos, kao i Njegovi apostoli. Antihrist, čijom će se
voljom prekinuti prinošenje žrtava Izrailjevom Gospodu Bogu u
skladu sa starozavetnim propisima, ući će u Jahveov hram u
Jerusalimu i sesti u njega, prikazujući sebe – da je on Bog. Evo
kako nas o tome izveštava Sveto pismo:
"Potom će nastati silan car, i vladaće velikom državom i radiće
što hoće (...) A od vremena kad se ukine žrtva vazdašnja65i postavi
gnusoba pustošna, biće tisuća i dvjesta i devedeset dana."
"Kada, dakle, vidite da gnusoba opustošenja, o kojoj je govorio
prorok Danilo, stoji na svetom mestu, ko čita neka razume, tada
stanovnici Judeje neka beže u gore, a ko bude na krovu neka ne
silazi da uzme što iz svoje kuće, i ko bude u polju neka se ne vraća
da uzme svoj ogrtač. Teško trudnim ženama i dojiljama u te dane.
64
65
Knjiga proroka Joila 2:27-32. Naglasak moj.
Knj. proroka Danila 11:3; 12:11. Naglasak moj.
39
http://biblijskaistina.blogspot.com
Molite se da bežanje vaše ne bude u zimu ili u subotu; jer će tada
biti velika nevolja, kakve nije bilo od postanja sveta do sada, niti će
biti. I ako se ne bi skratili oni dani, ne bi
se spasao ni jedan čovek.
66
Ali zbog izabranih skratiće se oni dani."
"Deco, poslednji je čas, i kao što ste čuli da će antihrist doći...
(...) Ko je lažljivac ako ne onaj koji
poriče da je Isus Mesija? To je
67
antihrist – ko poriče Oca i Sina."
"Da vas niko ne prevari ni na koji način; jer nema dana
Gospodnjeg dok prvo ne nastupi otpad i ne pojavi se čovek greha,
sin pogibli, koji se protivi i diže na sve što se naziva Bogom ili
svetinjom, tako da će sesti
u hram Božiji i samoga sebe
68
predstavljati – da je on Bog."
Gospod Isus Hristos se, dakle, u tekstu iz ev. po Mateju poziva
na Danilovo proročanstvo i potvrđuje ga rečima da će u vreme
postavljanja "gnusobe opustošenja" u sveto mesto (hram) – nastati
velika nevolja kakve nije bilo otkako je ljudi na zemlji niti će je
ikada biti. Posebno, ova nevolja će biti u vezi sa izrailjskim
narodom, jer upravo njima Isus poručuje da "beže u gore" (brda i
planine) radi spasavanja golih života. Jovanovo Otkrivenje nam
stavlja do znanja da će antihrist povesti veliki rat protiv Izraelaca
nastojeći da potre kako one Jevreje koji su se preko svedočanstava
dvojice proroka preobratili na hrišćanstvo, tako i ostalo Jakovljevo
potomstvo. Rat će trajati sve do Gospodnjeg drugog dolaska, i to u
naredne tri i po godine (Otk. 12. gl.). Prorok Danilo je takođe
predvideo ovaj događaj i postupke čoveka bezakonja:
"I govoriće riječi na višnjega, i potiraće svece višnjega, i
pomišljaće da promijeni vremena i zakone; i daće mu se u ruke za
vrijeme i za vremena i za po vremena (tj. tri i po godine; prim. I.
S.). Potom će sjesti sud, i uzeće mu se vlast, te će se istrijebiti i
zatrti sasvijem. A carstvo i vlast i veličanstvo carsko pod svijem
nebom daće se narodu svetaca višnjega; njegovo će 69
carstvo biti
vječno carstvo, i sve će vlasti njemu služiti i slušati ga."
66
Ev. po Mateju 24:15-22. Naglasak moj.
1. posl. Jovanova 2:18, 22-23.
2. posl. Solunjanima 2:3-4. Naglasak moj.
69
Knj. proroka Danila 7:25-27. Naglasak moj.
67
68
40
http://biblijskaistina.blogspot.com
Ono što je još veoma važno da istaknem jeste i izjava Gospoda
Isusa Hrista koju je izrekao svojim sunarodnicima u vreme kada su
ga odbacili kao svog Mesiju:
"Nego vam kažem, od sada me nećete videti
dok ne rečete: neka
70
je blagosloven koji dolazi u ime Gospodnje."
Naime, za vreme velikog antihristovog rata protiv Izraela, u
kojem će, prema Otkrivenju, na suprotstavljenim stranama
učestvovati gotovo sve velike svetske sile (Otk. 9. gl.) i u kome će
izginuti jedna trećina stanovništva planete (dakle više od dve
milijarde), na strani Jevreja izgubiće živote oko dve trećine tada
živećih potomaka Avraama, Isaaka i Jakova. O ovoj strašnoj
kataklizmi i budućoj pogibiji mnogih Izrailjaca pisao je i prorok
Zaharija pre dva i po milenijuma:
"I u svoj zemlji, govori Gospod, dva će se dijela istrijebiti u njoj
i poginuti, a treći će ostati u njoj; I tu ću trećinu metnuti u oganj, i
pretopiću ih kako se pretapa srebro, i okušaću ih kako se kuša zlato;
oni će prizvati ime moje, i ja ću im se odazvati
i reći ću: to je moj
71
narod; a oni će reći: Gospod je Bog naš."
Tek nakon ove strašne nesreće koja će zadesiti Izrael (kao i
čitavo čovečanstvo) Jevreji će, susrevši se sa svojim potpunim
uništenjem, zavapiti ka Bogu kao svom Spasitelju. Prema Isusovim
rečima, njegovi saplemenici će ga ponovo videti tek kada budu rekli
"da je blagosloven onaj koji dolazi u ime Gospodnje." O samom
trenutku dolaska izrailjskog Mesije sa neba na zemlju, Sveto pismo
nas ovako izveštava:
"I izliću na dom Davidov i na stanovnike Jerusalimske duh
milosti i molitava, i pogledaće na mene kojega probodoše; i 72plakaće
za njim kao za jedincem, i tužiće za njim kao za prvencem."
"Odmah posle nevolje onih dana sunce će potamneti i mesec
neće davati svoje svetlosti, i zvezde će padati s neba, i sile nebeske
uzdrmaće se. I tada će se na nebu pojaviti znak Sina čovečjeg, pa će
tada zakukati sva plemena na zemlji, i ugledaće
Sina čovečjeg gde
73
dolazi na oblacima sa silom i velikom slavom."
70
Ev. po Mateju 23:39.
Knj. proroka Zaharije 13:8-9.
Knj. proroka Zaharije 12:10. Naglasak moj.
73
Ev. po Mateju 24:39-40. Naglasak moj.
71
72
41
http://biblijskaistina.blogspot.com
"Evo, ide sa oblacima i gledaće ga svako oko i oni koji74ga
probodoše, i kukaće za njim sva plemena zemaljska. Da, amin."
Kao što je jasno iz upravo navedenih tekstova, na samom kraju
"velikih nevolja" za čitav svet, kada Jevreji, koji su "proboli Hrista"
budu za njim plakali i u pokajanju ga prihvatili za svog Mesiju,
bezbožnost sa zemlje će zanavek biti uklonjena, svi antihristi
poraženi a mesijansko božansko carstvo uspostavljeno. U taj dan,
dan uspostavljanja carstva, noge Isusa Mesije će stati na Maslinsku
goru (Zah. 14:4; Dela ap. 1:6-12):
"I u taj će dan proteći iz Jerusalima voda živa, pola k istočnom
moru a pola k zapadnom moru, i biće i ljeti i zimi. I Gospod će biti
car nad75svom zemljom, u onaj dan biće Gospod jedan i ime njegovo
jedno."
Na samom početku carstva Mesije nad Izrailjem kao i nad
čitavom zemljom, uslediće i vaskrsenje mrtvih pravednika.
Međutim, pošto je tema o vaskrsenju mrtvih obimna, o njoj ćemo
govoriti u toku razmatranja koje je pred nama, a to je proučavanje
odnosa drugog Hristovog dolaska i postojanja kao i okončanja
misije (poslanstva) zemaljske novozavetne Crkve.
Drugi Hristov dolazak i misija novozavetne Crkve
Na isti način kao što pravoslavna teologija (eshatologija) ne
priznaje nikakvu ulogu izrailjskog naroda u vezi sa drugim
Hristovim dolaskom, što je naravno (kao što smo se uverili)
pogrešno, takav je slučaj i sa tumačenjem odnosa misije
novozavetne Crkve u odnosu na Gospodnji povratak. Tokom
proučavanja koje sledi, uvidećemo da teologija Istočne crkve
odstupa od učenja Svetog pisma i po ovom pitanju. Kao što smo
mogli da uočimo tokom ranijeg razmatranja, Gospod Isus Hristos je
najavio svoj ponovni dolazak tako što je rekao da će mu prethoditi
veliki i silni znaci na nebu i na zemlji, dolazak antihrista, veliki
ratovi i prirodne katastrofe kakvih nije bilo nikada u ranijoj istoriji
čovečanstva. Međutim, ako dobro obratimo pažnju, ovaj Isusov
govor koji je najavio buduću kataklizmu bio je upućen jevrejskom
narodu (Izrailju) – a ne Njegovoj Crkvi, koja je tek trebala da bude
74
75
Otkrivenje Jovanovo 1:7. Naglasak moj.
Knj. proroka Zaharije 14:8-9.
42
http://biblijskaistina.blogspot.com
osnovana. Postoji velika razlika između drugog Hristovog
pojavljivanja u odnosu na Crkvu i Njegovog dolaska vezanog za
sudbinu Izrailja (Izraela). Ovo mora da bude posebno istaknuto, jer
se u tome i sastoji glavna greška pravoslavne teologije. Naime,
kada Gospod Isus govori vernicima koji su po nacionalnosti Jevreji,
a koji će se obratiti Bogu i Njegovom Mesiji tokom velikih nevolja
(poslednje Danilove sedmice), On kaže:
"I biće znakova na suncu, mesecu i zvezdama, a na zemlji strah
će obuzeti narode, tako da neće imati kud od huke i morskih valova,
ljudi će izdisati od straha i očekivanja onoga što ide na svet; jer će
nebeske sile biti uzdrmane. I tada će ugledati Sina čovečjeg kako
dolazi na oblaku sa velikom silom i slavom. A kad se ovo počne
zbivati, ispravite
se i podignite svoje glave, jer se približava vaše
76
izbavljenje."
Gospod očigledno daje na znanje ljudima da kada vide da se
"sve ovo zbiva", podignu svoje glave jer je Njegov povratak na
pragu. Drugi Isusov dolazak u nebeskoj slavi će biti najavljen
velikim nevoljama – i svako ko u to vreme bude poznavao Sveto
pismo – moći će da prepozna ove unapred prorečene događaje.
Međutim, Gospod Hristos je u isto vreme govorio o svom drugom
dolasku i kao o danu koji će doći iznenada, bez ikakvih čudesnih
znakova koji bi mu prethodili. Evo šta Isus o tome saopštava svojim
učenicima:
"Bdite dakle, jer ne znate u koji dan će doći Gospod vaš. A ovo
znajte, kada bi domaćin znao u koju noćnu stražu će lopov doći,
bdio bi i ne bi dozvolio da se potkopa njegova kuća. Zato
i vi budite
77
spremni, jer će Sin čovečji doći u čas kada ne mislite."
Kao što primećujemo u upravo navedenom tekstu, Gospod
upozorava svoje učenike da stalno treba da budu duhovno budni i
čekaju Njegov povratak – jer će se on odigrati iznenada. Primer
kojim Isus svoj dolazak upoređuje sa slikom lopova koji se prikrada
da bi nešto ukrao iz kuće je veoma ilustrativan. Iz Isusovog
poređenja proizilazi ono što se i uistinu dešava – a to je da se
kradljivac približava tuđoj kući veoma lagano i to u vreme kada se
domaćin najmanje nada njegovom dolasku. Pritom, on se naravno
trudi da ne načini ni najmanji šum ili buku na osnovu koje bi mogao
76
77
Ev. po Luki 21:25-28. Naglasak moj.
Ev. po Mateju 24:42-44. Naglasak moj.
43
http://biblijskaistina.blogspot.com
da bude otkriven. Očigledno je, dakle, da Gospod ističe dvostruku
prirodu svoga povratka na zemlju, ili bolje rečeno, najavljuje najpre
tajanstveni, a potom i javni, svima vidljivi, dolazak u nebeskoj
slavi. Da bi nam ovo bilo jasnije, pogledaćemo šta nam o tome
govore ostali novozavetni tekstovi.
Vaznesenje novozavetne Crkve
"Neka se ne uznemirava vaše srce; verujte u Boga, i verujte u
mene. U domu moga Oca ima mnogo stanova; da nije tako, zar bih
vam rekao: idem da vam pripremim mesto. I kad odem i pripremim
vam78mesto, doći ću opet i uzeću vas k sebi, da i vi budete gde sam
ja."
Prema rečima Gospoda Isusa Hrista i apostola, zapisanih u
Novom zavetu, veoma jasno proizilazi da je prvi naredni događaj
predviđen Božijim proročkim kalendarom tajno vaznesenje
nanovorođenih vernika (Hristove Crkve) na nebo – u nebeski
Jerusalim. U prethodno proučavanoj celini istakao sam činjenicu da
mi danas živimo u proročkoj "vremenskoj pukotini" nakon
završetka 69. i početka 70. Danilove sedmice, koja će otpočeti da se
ispunjava na kraju vremena, sedam godina pre uspostavljanja
Hristovog mesijanskog carstva nad Izrailjem i čitavom planetom.
Prema Božijoj providnosti, starozavetni Jevreji su odbacili svoga
Mesiju i na taj način omogućili ispunjenje Gospodnjeg plana koji je
u vremenu pre Isusovog rođenja bio sakriven. Taj plan je
podrazumevao osnivanje novozavetne Crkve, Božijeg naroda
sastavljenog od pripadnika svih naroda na zemlji. U poslanici
Rimljanima apostol Pavle potvrđuje biblijsku istinu o tome da su
Jakovljevi potomci okoreli i postali Bogu nepokorni – da bi
unapred određeni broj mnogobožaca, kroz veru u Hrista (u okviru
Crkve), bio spašen. Nakon toga će se, prema ovom apostolu (i
ostalom celobiblijskom učenju) odigrati događaji koji će dovesti i
do spasenja izrailjskog naroda:
"Ne želim naime, braćo, da vam ostane nepoznata ova tajna, da
ne bi mudrovali po svojoj mudrosti: jedan deo Izrailja je okoreo –
dok ne uđu svi mnogobošci, i tako će se spasti sav Izrailj, kao što
78
Ev. po Jovanu 14:1-3. Naglasak moj.
44
http://biblijskaistina.blogspot.com
je napisano: ‘Izbavitelj će doći sa Siona, odvratiće bezbožnost79od
Jakova. I ovo im je zavet od mene, kad uklonim njihove grehe’."
Prema Pavlu, ovakav razvoj događaja je bio "tajna" za
starozavetne vernike – a on želi da sada bude otkriven
novozavetnim hrišćanima. U vreme kada je Isus, malo pre svoga
vaznesenja, bio sa učenicima na Maslinskoj gori, oni su mu
postavili sledeće pitanje:
"A okupljeni pitahu ga ovim rečima: Gospode, hoćeš li u ovo
vreme ponovo uspostaviti carstvo Izrailjevo? On im reče: Nije vaše
da znate vremena ili rokove koje je Otac odredio svojom vlašću,
nego ćete primiti silu – kad Duh Sveti siđe na vas, i bićete moji
svedoci kako u80 Jerusalimu tako i po svoj Judeji, i Samariji, i sve do
kraja zemlje."
Prema Gospodnjim rečima, pre uspostavljanja carstva nad
Izrailjem, njegovi učenici moraju da propovedaju evanđelje "sve do
kraja zemlje". Ovakvu zapovest čitamo i u ev. po Mateju:
"Tada priđe Isus i reče im: meni je dana svaka vlast na nebu i na
zemlji. Zato idite i načinite sve narode mojim učenicima, krsteći ih
u ime Oca i Sina i Svetoga Duha, učeći ih da drže sve što sam
vam
81
naložio; i evo, ja sam s vama u sve dane do svršetka sveta."
Hrišćanstvo i poruka evanđelja se širi svetom već gotovo punih
dvadeset vekova. U današnje vreme više nego ikada ranije,
zahvaljujući sredstvima masovne komunikacije (uz pomoć deljenja
i prodaje Biblija, hrišćanske literature, filmova, radio i televizijskih
emisija...). Propovedanje evanđelja i dostupnost Svetog pisma
običnom čoveku je bilo umnogome otežano do XV veka, iz razloga
što su se sveti spisi umnožavali prepisivanjem. Taj postupak je bio
vrlo spor, a primerci takvih Biblija veoma skupi – pa stoga i
nedostupni širokim narodnim masama. Tek u XV veku,
pronalaskom štamparske mašine, počelo se i sa masovnijim
umnožavanjem Knjige nad knjigama – koja je iz decenije u
deceniju postajala sve pristupačnija običnom svetu – kroz
prevođenje na narodne jezike. Ipak, XX vek predstavlja prekretnicu
u brzini širenja evanđelja po čitavom svetu. Tokom poslednjih sto
godina osnovana su mnoga biblijska društva koja se bave
79
Posl. Rimljanima 11:25-27. Naglasak moj.
Dela apostolska 1:6-8. Naglasak moj.
81
Ev. po Mateju 28:18-20. Naglasak moj.
80
45
http://biblijskaistina.blogspot.com
štampanjem Svetih pisama na gotovo svim jezicima. U prošlom
veku podeljeno je na milijarde primeraka Biblija (ili njenih delova,
Novih zaveta i evanđelja), hrišćanskih knjiga, brošura, traktata...
Snimljeno je mnoštvo filmova (dokumentarnih, igranih i crtanih) sa
biblijskom tematikom, koje je videlo na stotine miliona stanovnika
naše planete. Satelitski prenosi evanđelskih propovedi poznatih
svetskih evangelizatora su takođe doprineli i još uvek doprinose
prodiranju Hristove poruke pomirenja sa Bogom u svaki dom, pa
čak i u državama koje nisu naklonjene hrišćanstvu. Hrišćanski
misionari zalaze i u najdublje džungle Amazonije, Afrike i
Indonezije da bi zadobili ljude za Hrista...
Današnje vreme je, dakle, upravo ono o kome su proricali
Hristos i apostoli – vreme pred drugi Gospodnji dolazak. Isus je
veoma usko povezao globalno propovedanje evanđelja sa
trenutkom Njegovog povratka na zemlju:
"I propovedaće se ovo evanđelje o carstvu po 82svemu svetu za
svedočanstvo svima narodima, i tada će doći kraj."
Prema svim znacima o kojima smo do sada govorili a koji
ukazuju na skori Hristov dolazak, kao što su sakupljanje Jevreja u
njima obećanoj zemlji, priprema za izgradnju jerusalimskog hrama,
ujedinjenje "Rimskog carstva", kao i propovedanje evanđelja po
celom svetu, možemo sa sigurnošću da tvrdimo da se nalazimo na
korak od tajnog Gospodnjeg dolaska – radi vaznesenja Crkve na
nebo. U tekstu kojeg sam citirao na početku ove celine (Jn. 14:1-3),
jasno nalazimo Spasiteljevu izjavu da će – kada učenicima pripravi
mesto – ponovo doći i uzeti ih sebi, da bi i oni bili tamo gde je On
(zapazimo da Isus ovde ne kaže da će doći da bude tamo gde su oni
– dakle na zemlji, što će se desiti prilikom uspostavljanja carstva već da će ih uzeti k sebi). Ovo "uzeće" Crkve na nebo će se, prema
Bibliji, zasigurno desiti pre početka poslednje, sedamdesete
Danilove sedmice, tj. velikih nevolja i kataklizmi koje će zadesiti
svet. To potvrđuje apostol Pavle u jednoj od svojih poslanica:
"...kako ste se vi od idola obratili Bogu, da služite živom i
istinitom Bogu, i da sa nebesa očekujete njegovoga Sina koga je
83
vaskrsao iz mrtvih, Isusa koji nas izbavlja od gneva koji dolazi."
82
83
Ev. po Mateju 24:14. Naglasak moj.
1. posl. Solunjanima 1:9b-10. Naglasak moj.
46
http://biblijskaistina.blogspot.com
Kada govori o tajnom Hristovom dolasku u oblake radi
vaznesenja Crkve, isti apostol nastavlja govoreći:
"Ne želimo, braćo, da ostanete u neznanju u pogledu onih koji
su usnuli, da ne budete ožalošćeni kao ostali koji nemaju nade.
Ako, naime, verujemo da je Isus umro i vaskrsao, tako će Bog
Isusovim posredstvom povesti s njim i one koji su usnuli. Jer ovo
vam kazujemo rečju Gospodnjom – da mi koji živimo i ostajemo do
dolaska Gospodnjeg nećemo preteći one koji su usnuli. Jer će sam
Gospod na zapovest, na glas arhanđela i na trubu Božiju sići sa
neba, te će mrtvi u Hristu vaskrsnuti prvo. Zatim ćemo mi živi, mi
koji preostajemo, biti zajedno sa njima odneti u vazduh – u susret
svagda biti sa Gospodom. Stoga tešite jedan
Gospodu; i tako ćemo 84
drugoga ovim rečima."
"A u pogledu vremena i časa, braćo, nemate potrebe da vam se
piše, jer sami tačno znate da će dan Gospodnji doći kao lupež u
iznenada naići na
noći. Kad naime kažu: mir i sigurnost, tada će 85
njih pogibao kao bol na trudnu ženu i neće uteći."
Tekstovi koje sam upravo naveo su više nego jasni. Oni
predstavljaju najavu ispunjenja Isusovog obećanja datog u Jn. 14:13 ("doći ću i uzeću vas k sebi"). Prema otkrivenju koje nam ovaj
apostol iznosi, Gospod Isus će, neznano kada (u budućnosti), doći u
zemljinu atmosferu (tj. "u oblake" a ne na zemlju) i izreći zapovest
o "vaskrsenju mrtvih u Hristu" (tj. preminulih članova Crkve iz
čitave hrišćanske istorije). Onoga trenutka kada mrtvi budu
vaskrsli, živi vernici, nakon svoga preobražaja u besmrtna i
nepropadljiva telesa, biće vazneti zajedno sa njima u nebo – te će
od tada pa u večnost biti zanavek sa Gospodom. Apostol Pavle ovu
svoju tvrdnju dopunjava objavom datom Korinćanima:
"Jer kao što u Adamu svi umiru, tako će i u Hristu svi oživeti.
Ali svaki u svom redu: kao prvenac Hristos, zatim oni koji Hristu
pripadaju – prilikom njegovog dolaska (...) Evo kazujem vam tajnu:
nećemo svi pomreti, ali ćemo se svi izmeniti, u momentu, u tren
oka, kad zatrubi poslednja truba. Truba će, naime, zatrubiti, i mrtvi
će biti vaskrsnuti neraspadljivi, a mi ćemo se izmeniti. Jer ovo
84
85
1. posl. Solunjanima 4:13-18. Naglasak moj.
1. posl. Solunjanima 5:1-3. Naglasak moj.
47
http://biblijskaistina.blogspot.com
raspadljivo treba da se
obuče u neraspadljivost, i ovo smrtno da se
86
obuče u besmrtnost."
Objavljujući hrišćanskim vernicima ono što je u Starom zavetu
bila tajna, Pavle negira mogućnost budućeg zajedničkog (opšteg)
vaskrsenja vernika i neverujućih – onakvog kako su u njega
verovali Jevreji u skladu sa ograničenim starozavetnim objavama.
Nasuprot tome, on jasno razgraničava ova dva vaskrsenja, govoreći
da će "mrtvi u Hristu vaskrsnuti najpre" (1. Kor. 15:23; 1. Sol.
4:16). Gospod Isus Hristos je, najavljujući svoj tajni dolazak i
vaznesenje vernika u nebeski Jerusalim pre velikih nevolja, kao i
ostavljanje na zemlji onih koji nisu poverovali, izrekao sledeće:
"A o onom danu i času niko ne zna, ni anđeli nebeski, nego
samo Otac. Kao dani Nojevi, tako će biti dolazak Sina čovečijeg.
Jer kao što su u dane pred potopom jeli i pili, ženili se i udavali, do
dana kada Noje uđe u kovčeg, i nisu znali dok ne dođe potop i sve
odnese, tako će biti i dolazak Sina čovečijeg. Tada će biti dva u
polju, jedan će biti prihvaćen, a drugi će biti ostavljen; dve će
mleti u mlinu, jedna će biti prihvaćena, a druga će biti 87
ostavljena.
Bdite dakle, jer ne znate u koji dan će doći Gospod vaš."
Nakon što smo na pravi način shvatili biblijsko učenje o prvom
narednom proročkom događaju, tj. tajnom Hristovom dolasku u
oblake, vaskrsenju mrtvih hrišćana i vaznesenju Crkve na nebo,
proučićemo i događaje koji će uslediti do uspostavljanja
Gospodnjeg carstva na zemlji.
Jagnjetova svadba i dolazak u nebeskoj slavi
Nakon vaznesenja Crkve na nebo, čime će biti okončana njena
misija pronošenja evanđelja o spasenju neverujućem svetu, a čime
će, takođe, biti sačuvana od "gneva koji dolazi", nastupiće period
antihristove vladavine i vreme velikih nevolja (vreme "velikog i
strašnog dana Gospodnjeg"). Rešena svih ovozemaljskih problema,
Crkva – koja se u Otkrivenju Jovanovom naziva i Hristovom ženom
(Otk. 19:7), za vreme velike zemaljske antihristove tiranije, pevaće
Gospodu pesmu hvale:
86
87
1. posl. Korinćanima 15:22-23, 51-53. Naglasak moj.
Ev. po Mateju 24:36-42. Naglasak moj.
48
http://biblijskaistina.blogspot.com
"Potom videh, i gle, mnogi narod koga niko nije mogao
izbrojati, od svake narodnosti i plemena i naroda i jezika, gde
stoje pred prestolom i pred Jagnjetom, obučeni u bele haljine sa
palmama u rukama svojim. I vikahu snažnim glasom govoreći:
spasenje pripada Bogu našemu, koji sedi na prestolu, i Jagnjetu. (...)
I prozbori jedan od starešina govoreći mi: ko su i odakle dođoše ovi
obučeni u bele haljine? A ja sam mu kazao: gospodine moj, ti
znaš. I reče mi: ovo su oni što dolaze od velike nevolje, koji opraše
svoje haljine i ubeliše ih u Jagnjetovoj krvi. Zato su pred Božijim
prestolom, te mu služe dan i noć u njegovom hramu, a onaj što sedi
na prestolu prebivaće nad njima. Oni neće nikad više gladovati, ni
žedneti, niti će ih sunce peći niti kakva žega, jer će Jagnje, koje je
nasred prestola, biti njihov pastir i vodiće 88ih na izvore žive vode; a
Bog će otrti svaku suzu sa njihovih očiju."
Pored sveg veličanstva božanske objave valja zapaziti i
Jovanovu izjavu o tome da ovi ljudi obučeni u bele haljine "dolaze
od velike nevolje". Da se ovde radi o Hristovoj Crkvi koja je
vazneta sa zemlje na nebo pre velikih nevolja nesumnjivo je, jer se
ovo veliko mnoštvo sastoji od pripadnika "svih naroda, narodnosti,
plemena i jezika". Očigledno je da ovde nisu u pitanju duhovna
anđeoska bića a ni bestelesne duše Jevreja koji su zbog svoje vere u
Boga i Isusa Mesiju (koju su stekli kroz propovedanje Mojsija i
Ilije) pobijeni u Izraelu tokom velikih nevolja. Ovi ljudi se u
materijalnim proslavljenim telima nalaze na nebu pred Božijim i
Jagnjetovim (Hristovim) prestolom.
U vreme pred samo isticanje perioda poslednjih sedam godina
ljudske bezbožne vladavine nad planetom Zemljom, i ispoljavanja
pravednog Božijeg gneva nad zemaljskim stanovnicima, Gospod
Isus Hristos će se nošen oblacima, u pratnji proslavljene Crkve,
vratiti na zemlju i uspostaviti svoje carstvo. Evo kako je Gospod
pred svoje raspeće odgovorio judejskom prvosvešteniku na pitanje
da li je on zaista Hristos, Sin Božiji:
"Reče mu Isus: ti kaza; ali vam kažem, od sada ćete videti Sina
čovečjeg gde
sedi s desne strane sile i dolazi na nebeskim
89
oblacima."
Takođe, rekao je i:
88
89
Otkrivenje Jovanovo 7:9-10, 13-17. Naglasak moj.
Ev. po Mateju 26:64. Naglasak moj. Vidi i: Mk. 14:61-62.
49
http://biblijskaistina.blogspot.com
"Odmah posle nevolje onih dana sunce će potamneti i mesec
neće davati svoje svetlosti, i zvezde će padati s neba, i sile nebeske
uzdrmaće se. I tada će se na nebu pojaviti znak Sina čovečjeg, pa će
tada zakukati sva plemena na zemlji, i ugledaće Sina čovečjeg
gde
90
dolazi na oblacima nebeskim sa silom i velikom slavom."
U Jovanovom Otkrivenju je događaj Hristovog slavnog povratka
i žestokog obračuna sa vojskom bezvernih opisan mnogo detaljnije:
"I videh otvoreno nebo, i vidi, beo konj, i koji sedi na njemu zove
se Verni i Istiniti, i on sudi i ratuje po pravdi. Oči su mu vatreni
plamen, a na glavi mu mnoge krune, sa napisanim imenom koje
niko ne zna sem njega. I beše obučen u haljinu natopljenu krvlju, i
njegovo ime zove se Reč Božija. A nebeske vojske na belim
konjima, obučene u belo, čisto platno, pratile su ga. I iz njegovih
usta iziđe oštar mač – da njim pobije mnogobošce. I on će im biti
pastir sa gvozdenom palicom; i on će gaziti muljaru ljutog vina
gneva Boga Svedržitelja. On ima na haljini 91i na svom bedru
napisano ime: car careva i gospodar gospodara."
Nakon kažnjavanja antihrista i njegovog pomoćnika, lažnog
proroka, bacanjem u ognjeno jezero (Otk. 19:20), kao i "vezivanja"
sotone i bacanja u bezdan na hiljadu godina, Gospod Hristos će,
prema proroštvu Božijeg sluge Zaharije i anđeoskoj najavi (Zah.
14:4; Dela ap. 1:11-12), sići sa neba sa velikom slavom i stati na
Maslinsku goru. Toga trenutka će uslediti vaskrsenje svih
pravednika (kroz veru opravdanih vernika) koji su ikada živeli na
zemlji – počevši od Adama pa sve do onih koji su poginuli za
vreme antihristove vladavine. O ovom vaskrsenju nam detaljno
govori apostol Jovan u poslednjoj i najpotpunijoj proročkoj knjizi
Svetoga pisma – Otkrivenju 20-toj glavi:
"I vidjeh prijestole i sjedoše na njih, i dade im se sud; i duše
posječenih za svjedočanstvo Isusovo i za riječ Božiju, koji se ne
pokloniše zvijeri i liku njezinom, i ne primiše žiga na čelima svojim
i na ruci svojoj; i oživješe i carovaše sa Hristom hiljadu godina. A
ostali mrtvaci ne oživješe dok se ne svrši hiljada godina. Ovo je
prvo vaskrsenje. Blažen je i svet onaj koji ima udjela u prvom
90
91
Ev. po Mateju 24:29-30. Naglasak moj.
Otkrivenje Jovanovo 19:11-16. Naglasak moj.
50
http://biblijskaistina.blogspot.com
vaskrsenju; nad njima druga smrt nema vlasti, nego 92
će biti
sveštenici Bogu i Hristu, i carovaće s Njim hiljadu godina."
Ono što je veoma važno da istaknemo na ovom mestu jeste da u
Otkrivenju 20. glavi, u prvih 7 stihova, na šest mesta stoji
naglašeno da će buduće Isusovo carstvo trajati hiljadu godina. U
Starom zavetu, kao i u evanđeljima se ne spominje dužina trajanja
ovog carstva, ali nam je to u Otkrivenju jasno naznačeno.
Nakon zemaljskog Hristovog carstva pravednosti i mira, sotona
će za kratko biti oslobođen iz svoje tamnice u kojoj je proveo čitav
milenijum. Za vreme svoga kratkog delovanja, uspeće ponovo da
zavede veliko mnoštvo ljudi koji će biti rođeni tokom pomenutog
hiljadugođa – kao potomci onih osoba koje su preživele velike
nevolje i u Milenijum ušle u neproslavljenim telima (novozavetni i
starozavetni vernici, koji će pre hiljadugodišnjeg carstva doživeti
vaskrsenje i preobraženje svojih smrtnih telesa, biće u
proslavljenim večnim telima i među njima više neće biti ženidbe i
udaje, kao ni rađanja dece. Vidi: 2. Kor. 5:1-5; Lk. 20:33-36).
Svršetak ovih pobunjenika, koji je opisan u Otk. 20:7-10, biće
tragičan. Oni će biti spaljeni ognjem, a sotona koji ih je dovodio u
zabludu, sa svojim demonima biće bačen u ognjeno jezero (Mt.
25:41), gde su deset vekova pre toga bili odagnani i antihrist i lažni
prorok. Strašni sud, koji će uslediti, a na kome će se naći bezbožnici
vaskrsli nakon hiljadugodišnjeg carstva – biće poslednji događaj u
zemaljskoj istoriji – na kome će biti spomenuti oni koji nisu marili
za Boga i Njegovu svetu volju. Svi nenanovorođeni (koje Gospod
Hristos naziva i zločincima, Jn. 5:29) biće vaskrsnuti za večnu
osudu. Kazne će im biti određene u skladu sa veličinom počinjenih
greha. Nakon osude koju su zaslužili, svi će biti bačeni u ognjeno
jezero, gde će biti mučeni u sve vekove – zauvek:
"A ostali mrtvaci ne poživeše – dok se ne navrši hiljada godina.
(...) I videh veliki, beli presto, i onoga što sedi na njemu, od čijeg
lica pobegoše zemlja i nebo, i ne nađe im se mesta. I videh mrtvace,
velike i male, gde stoje pred prestolom, a knjige se otvoriše; i jedna
druga knjiga bi otvorena, to je knjiga života. I mrtvacima se sudilo
na osnovu onoga što je napisano u knjigama – po delima njihovim.
92
Otkrivenje svetoga Jovana Bogoslova 20:4-6. Prevod komisije Svetog
arhijerejskog sinoda SPC. Naglasak moj.
51
http://biblijskaistina.blogspot.com
(...) I ko93god se ne nađe upisan u knjizi života, bi bačen u vatreno
jezero."
Nakon svršetka suda nad bezakonicima i Bogu nepokornima,
Gospod će uništiti današnji nama poznati svemir i stvoriti novo
nebo i novu Zemlju (Otk. 21. i 22. poglavlje). Hristos će predati
carstvo svome nebeskom Ocu (1. Kor. 15:24-28), a vaskrsli vernici
će vladati i živeti sa Gospodom i nebeskim anđelima zauvek.
Na ovaj način smo proučili najvažnije tekstove Svetog pisma
koji govore o budućim događajima, drugom Hristovom dolasku i
vaskrsenju mrtvih.
Sada ćemo preći na upoznavanje sa pravoslavnim verovanjem
po pitanju istih tema. Verujem da nam neće trebati puno vremena
da se uverimo u činjenicu da je učenje Istočne crkve, koje je nastalo
pod uticajem crkvenih otaca, poprilično različito od onoga o čemu
nas uči večna Božija Reč.
PRAVOSLAVNO VEROVANJE O DRUGOM HRISTOVOM
DOLASKU I VASKRSENJU MRTVIH
Kao što sam istakao na samom početku poglavlja, učenje
Pravoslavne crkve se nalazi u velikom raskoraku sa onim što su
naučavali Hristos i apostoli o Njegovom drugom dolasku i
vaskrsenju mrtvih. Ukratko rečeno, pravoslavna eshatologija ne
poznaje niti priznaje evanđelsko učenje o vaznesenju Crkve
Hristove, o odvojenom vaskrsenju pravednika i grešnika, niti pak
istinu o uspostavljanju hiljadugodišnjeg carstva na zemlji. Prema
pravoslavnima, na kraju vremena će se na zemlji pojaviti antihrist,
Crkva (Pravoslavna) će biti progonjena, a Hristovim dolaskom
uslediće opšte vaskrsenje mrtvih i strašni sud. No, na kojim to
biblijskim tekstovima pravoslavni temelje ovakvo svoje uverenje?
Da li dokazi za ovakvo verovanje uopšte postoje? Kao temelj za
iznošenje "pravoslavnih dokaza" poslužiće nam ponovo knjiga
"Crkva i sekte" autora Lazara Milina, u kojoj je on (bezuspešno)
pokušao da biblijskim tekstovima obesnaži "sektaško" (evanđeosko
- protestantsko) verovanje u dvokratno vaskrsenje i hiljadugodišnje
carstvo Mesije. Dokazi iz pomenute knjige bi, dakle, trebali da nas
93
Otkrivenje Jovanovo 20:5, 11-12, 15.
52
http://biblijskaistina.blogspot.com
ubede u ispravnost pravoslavnog shvatanja Biblije i pogrešnost
učenja evanđeoskih hrišćana. Krenimo zato redom. Evo kako glase
neki od navoda iz Milinove knjige:
"Druga grupa jeretika, hilijasti, verovali su naprotiv u neko
vaskrsenje sasvim grubo, kao obnavljanje ovog zemaljskog života u
Hristovom hiljadugodišnjem carstvu u kojem će On sa
pravednicima vladati na zemlji hiljadu godina. Tada će tek
vaskrsnuti grešnici i počeće opšti Božji sud. (...) Sektaši takođe
priznaju da će svi mrtvi vaskrsnuti, ali ne odjednom nego u dva
maha. Prvo će vaskrsnuti pravednici koji će sa Hristom carovati
hiljadu godina, a posle te hiljade godina vaskrsnuće grešnici koji će
se ustremiti na Jerusalim kao prestonicu Hristovu i tada će ih
Hristos uništiti. (...) Uostalom, Hristos je večni car i za Njega
hiljadu godina ne znači ništa više nego jedan dan, baš kao što i kaže
Biblija da je "pred Bogom hiljada godina kao jedan dan i jedan dan
kao hiljada godina" (Ps. 90, 4; 2. Petr. 3, 8). A što je u celoj ovoj
stvari najvažnije, sektaši previđaju činjenicu da Hristos nikad
nikome nije obećao nikakvo zemaljsko carstvo ni hiljadugodišnje ni
jednočasovno. I kad su ljudi hteli da ga učine carem, On je to
izbegao (Jn. 6, 15), a pred Pilatom je izričito rekao da Njegovo
carstvo nije od ovoga sveta (Jn. 18, 6). Da je mislio na nekakvo
svoje hiljadugodišnje carstvo, imao bi zgodnu priliku da to bar ovog
puta nagovesti. (...) Pod hiljadugodišnjim carstvom Hristovim
treba shvatiti period istorije čovečanstva od osnivanja Crkve (kad
je satana "vezan i bačen u bezdan") pa do ponovnog dolaska
Hristova, a naročito period njenog relativno mirnog razvitka od
prestanka gonjenja pa dok satana ponovo ne bude 94"pušten iz
tamnice" to jest do vremena kad će se pojaviti antihrist."
Iz svih ovih navoda najpre uviđamo da pravoslavni nazivaju
jereticima one vernike koji čitaju reči Svetoga pisma i veruju
upravo onakvom značenju proročanstva kako je u najsvetijoj knjizi
i naznačeno. Potom, g-din Milin potpuno pogrešno navodi da
Gospod Isus Hristos nikada nikome nije obećao bilo kakvo carstvo
– ni hiljadugodišnje ni jednočasovno, očigledno ne želeći da uzme u
obzir stihove iz Mt. 21:4-9; Lk. 19:38-40; 23:42; Dela ap. 1:6-7; 1.
Kor. 15:24; Otk. 20:6; koji govore upravo o budućem Hristovom
94
Lazar Milin, Naučno opravdanje religije – Crkva i sekte, str. 285, 289, 293.
Naglasci kurzivom su moji.
53
http://biblijskaistina.blogspot.com
(hiljadugodišnjem) carstvu. To da je Hristos izbegao proglašavanje
za (zemaljskog) cara u vreme svoga prvog dolaska (Jn. 6:15)
sasvim je tačno, ali to samo iz razloga što tom carstvu tada još nije
bilo vreme. Uostalom, Gospodnja namera nije bila da proglasi
carstvo kakvo bi odgovaralo njegovim grešnim savremenicima
(tekst nam govori da su Judeji želeli da Isusa proglase carem samo
zato što su se siti najeli od hlebova i riba koje je On umnožio, tj.
zbog sopstvenih sebičnih interesa; vidi: Jn. 6:1-26). Dalje, Hristov
odgovor Pilatu da njegovo carstvo "nije od ovoga sveta" je takođe
potpuno razumljiv, jer On neće preuzeti vladalački presto na načine
kako to ljudi čine (vojnim ustankom i prevratom – čega se Pilat
pribojavao na osnovu lažnih optužbi judejskih starešina; vidi: Jn.
19:7-12). Isusov odgovor Pilatu, koji je u nastavku glasio: "Kad bi
moje carstvo bilo od ovoga sveta, moji vojnici bi se borili, da ne
budem predan Judejima; ovako, moje carstvo nije odavde" (Jn.
19:36), u svom sadržaju jasno ukazuje na to da Isusu svakako
pripada carstvo – samo što ono neće biti uspostavljeno ljudskim već
božanskim metodima.
Ipak, vrhunac "pravovaljanog" tumačenja Biblije Milin je
dostigao tvrdnjom da hiljadugodišnje carstvo zapravo predstavlja
period od gotovo dve hiljade godina postojanja hrišćanske Crkve –
sve do dolaska antihrista. Dakle, period od 1000 godina ne
predstavlja bukvalno hiljadugođe, već se ove godine, u
pravoslavnom tumačenju, na neki čudesan način umnožavaju tako
da čine 2000 godina (ili već onoliko koliko će proteći do drugog
Hristovog dolaska)! Koliko je ovo Milinovo tumačenje nelogično
svedoči i sledeći zaključak. Prema ovom stavu proizilazi da je
sotona već vezan i boravi u tamnici (bezdanu) i to još od vremena
Hristovog vaskrsenja i osnivanja Crkve. Ukoliko je to zaista tako,
otkuda je onda došlo ovoliko zlo među ljude i prava poplava
sujeverja, lažnih vera i okultizma po celom svetu? Da li po svemu
onome što se dešavalo kroz čitavu istoriju "hiljadugodišnjeg carstva
crkve" u Evropi, u mračnom srednjem veku, kao i na osnovu
savremenijih dešavanja u duhovnom i materijalnom svetu možemo
da zaključimo da je sotona "vezan", ili nasuprot tome da je aktivniji
nego ikada (Otk. 12:12)? Prema Lazaru Milinu, čija smo "vrsna"
tumačenja već ranije isticali, hiljadugodišnje carstvo je samo
simbolična slika i ne sme se bukvalno tumačiti.
54
http://biblijskaistina.blogspot.com
"Mi smo do sada već više puta naglasili da je bukvalno
shvatanje Apokalipsisa nemoguće iz više razloga. Pre svega
očigledno je da se Apokalipsis služi
simvoličnim slikama koje se
95
nikako ne mogu shvatiti bukvalno."
Međutim, nasuprot ovoj tvrdnji, uglavnom sva biblijska
proročanstva vezana za određene vremenske periode – ispunjavala
su se baš doslovno. Već smo proučili proročanstvo o 70 Danilovih
sedmica. Takođe, tu je bukvalno ispunjenje Gospodnje najave date
Avraamu da će njegovi potomci biti u egipatskom ropstvu 400
godina (1. Mojs. 15:13; Dela ap. 7:6). Tu je i ispunjenje
proročanstva o 70-godišnjem boravku Jevreja u vavilonskom
ropstvu – koje je ranije najavio prorok Jeremija (Jer. 25:11-12;
Jezdra 1:1-3; Dan. 9:2). Pošto su se već sva ova proročanstva
ispunila doslovno, ostaje da se zapitamo zašto bi ono o
hiljadugodišnjem carstvu bilo izuzetak, a pogotovo zbog toga, kao
što sam već naglasio, što se pojam "hiljadu godina" u Otkrivenju
20. glavi spominje ništa manje nego šest puta (u vezi perioda
boravka sotone u bezdanu, Hristovog carstva sa blaženim vaskrslim
pravednicima, kao i vremenskog perioda koji će proteći između
prvog i drugog vaskrsenja). Svu pogrešnost ovakvog pravoslavnog
tumačenja shvatićemo kada se, u tekstu koji sledi, budemo podsetili
da Milin, ne snalazeći se u Pismu baš najbolje, tumači jedan te isti
tekst iz Otk. 20. glave na dva potpuno različita načina – u zavisnosti
od potrebe – koristeći poznati "pravoslavni metod" izvrtanja
biblijskih tekstova i njihovog tumačenja van pravog konteksta. O
ovom Milinovom tumačenju govorili smo i u poglavlju o svetim
tajnama, u celini o "svetoj tajni sveštenstva". Podsetimo se toga
ponovo. Želeći da dokaže da neće biti dvokratnog vaskrsenja o
kome nas izveštava apostol Jovan u Otkrivenju, Milin kazuje
sledeće:
"Treba pre svega naglasiti da se u Sv. pismu grešnik smatra i
naziva duhovno mrtvim (Lk. 15, 32), jer "plata za greh je smrt"
(Rim. 6, 28). Prema tome, pokajanje i krštenje ravno je vaskrsenju.
"Vi koji se u Hrista krstiste, u Hrista se obukoste" (Gal. 3, 27), a
nad vaskrslim Hristom smrt nema više nikakve vlasti (Rim. 6, 9).
Dakle, "prvo vaskrsenje" to je zapravo krštenje. Zato je i rečeno
da je blažen onaj koji ima udela u prvom vaskrsenju, jer nad njim
95
Milin, navedeno delo, str. 291. Naglasak moj.
55
http://biblijskaistina.blogspot.com
druga smrt nema vlasti", to jest neće biti osuđen na Božjem sudu
prilikom drugog dolaska Hristovog. A "drugo vaskrsenje" to je ono
sveopšte vaskrsenje kada će svi mrtvi96 ustati iz grobova živi,
preobraženi oduhovljeni i neraspadljivi."
Dakle, kada g-dinu Milinu nije pošlo za rukom da nađe bolje
objašnjenje – on je u tumačenje 20. glave Otkrivenja ubacio
hrišćansko krštenje. Naravno, svaki čitalac ove proročke knjige
Novog zaveta vrlo dobro može, čak i letimičnim pregledom, da
ustanovi da se u njoj nigde i ni na jednom mestu ne spominje
krštenje, pa stoga ni u 20. poglavlju. Da ironija bude veća, samo 39
stranica dalje u svojoj knjizi koju je napisao u odbranu
"pravoverja", na mestu gde se susreo sa još jednom biblijskom
istinom koju zastupaju evanđeoski protestanti a koju je trebalo
osporiti, u vezi sveopšteg hrišćanskog sveštenstva i nepotrebnosti i
biblijske nezasnovanosti postojanja specijalne jerarhije u Crkvi,
Milin je pisao ovako:
"Treba naročito obratiti pažnju na to da pisac Apokalipsisa tu
govori o budućem veku posle vaskrsenja, što je naročito jasno
izrečeno u 20. glavi, stih 6. "Blažen je i svet onaj koji ima udela u
prvom vaskrsenju; nad ovima druga smrt nema vlasti, - nego će oni
biti Božiji i Hristovi sveštenici, i carevaće s njim hiljadu godina".
Očigledno je97da će biti sveštenici Hristovi posle vaskrsenja, a ne do
vaskrsenja."
Dakle, u ovom slučaju, Milin tumači pomenuto proročanstvo iz
Otk. 20:6 na ispravan način, govoreći da je tu u pitanju pravo
vaskrsenje iz mrtvih, a ne krštenje - kako je napisao ranije. Ovoga
puta, prema Milinu, ova reč Pisma je naročito jasno izrečena, i ona
znači bukvalno vaskrsenje (i to prvo po redu)! Kako se onda desilo
to da mu ova Reč nije bila tako "jasna" prilikom tumačenja
dvokratnog vaskrsenja (na str. 294), već je to postala tek prilikom
razmatranja pitanja "sveopšteg sveštenstva svih hrišćana" (na str.
333)?
Pre nego što pogledamo na koji to način i uz pomoć kojih
stihova Biblije pravoslavni žele da ospore otkrivenjske objave o
budućem dvokratnom vaskrsenju iz mrtvih, želim da citiram još
jednog, našem narodu još poznatijeg pravoslavnog autora. Reč je o
96
97
Navedeno delo, str. 294. Naglasak moj.
Isto, str. 333. Naglasak moj.
56
http://biblijskaistina.blogspot.com
arhimandritu, avi Justinu Popoviću. Do koje granice pravoslavni
zapravo stižu sledeći naopaka i pogrešna svetopredanjska učenja,
pokazaće nam i sledeći tekst, u kome nam ava Justin saopštava da
je biblijsko učenje o hiljadugodišnjem carstvu Hristovom zapravo
krivoverje čiji je izumitelj ni manje ni više već sotona lično:
"U tome prednjače jeresi, jer kroz njih Satana neumorno ratuje
protiv Crkve Hristove. (...) Sveti apostoli su nam otkrili tajnu svih
jeresi: sve su one od Antihrista (1. Jn. 4, 3; 2. Jn. 7), jer su uvek
anti-Hrista, protiv Hrista, protiv Istine. A držati se Gospoda Hrista,
njegove Crkve, njegove Istine, njegovog Života, njegove Svetlosti, i
znači – biti pravoslavan, evanđelski pravoslavan. Jer se evanđelske
istine, svesavršene, životvorne, neizmenjive nalaze samo u
Pravoslavnoj Crkvi, i nigde više. Hilijazam je jedna od mnogih
jeresi, od mnogih antihrišćanstava. (...) Kroz njih dela lukavi duh
prvog jeretika, prvog otpadnika od Istine Božje – Satane. Posao je
njihov: izvrnuti, unakaziti, pokvariti Evanđelje Hristovo. Čineći to,
oni su sami sebe bacili pod strašnu anatemu hristonosnog Apostola:
Ako vam mi, ili anđeo s neba javi Evanđelje
drukčije nego što vam
98
javismo: proklet da bude! (Gal. 1, 8)."
U istom duhu o ovoj temi pisao je i ruski episkop Inokentije. U
svojoj knjizi koja predstavlja "teološku raspravu" sa adventistima,
po pitanju svetkovanja subote i nedelje, ovaj arhijerej je u uvodu
pomenuo još neke "jeresi" kojih se adventisti pridržavaju. Među
njima je bilo i verovanje u buduće hiljadugodišnje Hristovo carstvo
(adventisti veruju da će ovo carstvo biti na nebu, a ne na zemlji –
koja će tokom tog carstva postati opustošeno boravište sotone i
njegovih palih anđela). U narednom tekstu primetićemo i činjenicu
da se, kao što se dalo i očekivati, današnji pravoslavci u svom
pobijanju određenih verskih učenja oslanjaju više na mišljenja
davnašnjih "svetih otaca", nego na "argumente" koje pronalaze u
Svetom pismu:
"Adventizam održava jeres starih jeretika hilijasta u
izopačenom vidu, koji su takođe verovali u hiljadugodišnje carstvo
na zemlji i zato su priznati kao jeretici. Hilijasta znači onaj, koji
veruje u hiljadugodišnje carstvo Hristovo na zemlji. Slično njima,
adventisti osnivaju svoje verovanje u hiljadugodišnje carstvo samo
98
Pravoslavni blagovesnik br. 3. 1994. god. Izdavač: Manastir Ćelije. str. 3.
Naglasak moj.
57
http://biblijskaistina.blogspot.com
na Jovanovom otkrivenju, jer ni u jednoj drugoj knjizi sv. Pisma
nema ni jedne reči o tom hiljadugodišnjem carstvu. (...) Po
tumačenju Andreje episkopa Kesarijskog i drugih otaca crkve,
hiljadu godina koje se spominju u Otkrivenju gl. 20. ne označavaju
taj broj bukvalno, nego (ono) neodređeno, dugotrajno vreme – od
99
Vaznesenja Gospodnjeg do Njegovog drugog dolaska na zemlju."
Pošto smo se već pobliže upoznali sa usaglašenim mišljenjima
koje pravoslavni autori zastupaju o ovoj temi, a pre iznošenja
istorijskih argumenata koji govore u prilog verovanju evanđeoskih
hrišćana koji ispovedaju uspostavljanje budućeg Hristovog
zemaljskog hiljadugodišnjeg carstva, želim da se osvrnem na još
nekoliko pogrešno shvaćenih biblijskih tekstova koje pravoslavni
koriste u svojoj apologetici. Evo još nekoliko navoda iz Milinovog
dela:
"Sektaši – hilijasti ovde previđaju jednu vrlo važnu i očiglednu
činjenicu: Ni u jednoj knjizi cele Biblije, osim u Apokalipsisu, nema
ni nagoveštaja o dvokratnom vaskrsenju. Hristos je često govorio o
svome ponovnom dolasku, a nikad nije ni u najbleđem nagoveštaju
spomenuo da će doći još dva puta: drugi put da sudi pravednicima,
a treći put grešnicima. Isto tako ni apostoli u svojim poslanicama ne
govore da će Hristos doći još dvaput, nego samo jedanput. Osim
toga, kad Hristos govori o opštem vaskrsenju, On ga prikazuje kao
jedinstven događaj zajednički i za pravednike i za grešnike.
Njegove su reči: "ide čas u koji će svi koji su u grobovima čuti
njegov glas pa će vaskrsnuti za život oni koji su činili dobro, a
zločinci će vaskrsnuti za sud" (Jn. 5, 28). Nije moguće jasnije se
izraziti. Ide čas (a ne dva časa) u koji će svi koji su u grobovima
čuti glas Sina Božijeg i vaskrsnuće pravednici u život a grešnici na
osudu. Evo još jedne slike vaskrsenja i suda iz usta samog
Spasitelja. "A kad dođe Sin čovečji u svojoj slavi i svi anđeli s
njime, onda će sesti na presto slave svoje; i biće okupljeni pred njim
svi narodi, i on će ih odvojiti jedne od drugih kao što pastir odvaja
ovce od jaraca, i postaviće ovce sebi s desne strane a jarce s leve"
(Mt. 25, 31-33). Očigledno je da Spasitelj vaskrsenje predstavlja
99
Episkop Inokentije, Zašto hrišćani praznuju nedelju a ne subotu; Skoplje 1940.
god. str. 11. Naglasak moj.
58
http://biblijskaistina.blogspot.com
kao jedinstven događaj. Kako bi Spasitelj ljude podelio na levu100i
desnu stranu ako istovremeno ne budu tu i pravednici i grešnici?"
U nekima od ovih navedenih izjava ima i pomalo istine. Naime,
tačno je da se samo u Otkrivenju spominje dvokratno vaskrsenje
(ako prenebregnemo Pavlovo kazivanje iz 1. Sol. 4:16-17, u kome
on govori o tajnom Isusovom dolasku u oblake i vaskrsavanju
"mrtvih u Hristu". Sasvim je očigledno da Pavle ovde ne govori o
"opštem vaskrsenju", već samo o vaskrsenju vernika - hrišćana).
Takođe je tačno da je Gospod Hristos jednom, u ev. po Jovanu
5:28, govorio o vaskrsenju kao o jedinstvenom događaju – bez
posebnog vremenskog odvajanja vaskrsenja pravednih i grešnih.
Što se pak tiče navoda iz ev. po Mateju 25:31-33, tj. celokupnog
teksta do 46. stiha, u njemu uopšte ne uočavamo da je Isus govorio
o bilo kakvom vaskrsenju, već samo o odeljivanju pravednika od
grešnika među narodima koji će preživeti velike nevolje i živi
dočekati Hristov slavni drugi dolazak.
U ovom tekstu, o vaskrsenju
101
zaista nema ni jedne jedine reči. Međutim, ukoliko bi smo i
prihvatili pretpostavku da je Isus za vreme svoga boravka na zemlji
govorio da će se u budućnosti odigrati zajedničko vaskrsenje, a
potom nakon svoga vaznesenja na nebo dao objavu o dva
vaskrsenja (treba istaći činjenicu da Otkrivenje Jovanovo jeste
zapravo "Otkrivenje Isusa Hrista, koje mu dade Bog – da pokaže
svojim služiteljima šta ima uskoro da se zbude, te pokaza i po svom
anđelu posla svome služitelju Jovanu..." Otk. 1:1), to bi značilo da
prihvatamo ideju da su u Hristovom učenju postojale protivrečnosti.
O čemu se zapravo radi? U ovom objašnjenju reći ću ponovo
nešto od onoga što sam izneo u ranijem razmatranju. Naime, svaki
pažljivi istražitelj i proučavalac Biblije mora da zapazi da Stari
zavet saopštava veoma malo o vaskrsenju mrtvih. Jedini tekst u
100
Isto, str. 289-290. Naglasak kurzivom je moj.
G-din Milin ovaj biblijski tekst pogrešno povezuje sa "opštim vaskrsenjem"
upravo zbog učenja kojeg zastupa, a po kome neće biti hiljadugodišnjeg carstva,
već se nakon drugog Hristovog dolaska odmah odigrava vaskrsenje pravednika i
grešnika i počinje strašni sud. Ipak, ukoliko pažljivo pročitamo ovaj tekst iz Mt.
25. glave i uporedimo sa Otkrivenjem 20:11-15 (u kome je zaista opisan događaj
strašnog suda) uvidećemo da se umnogome razlikuju. Evanđelist Matej navodi
Isusove reči u kojima On jasno napominje da će prilikom Njegovog slavnog
dolaska pred njim biti okupljeni svi narodi, dok se u Otkrivenju spominju vaskrsli
grešnici - koji su u tekstu nazvani mrtvacima velikim i malim.
101
59
http://biblijskaistina.blogspot.com
ovom delu Pisma u kome se govori o načinu vaskrsavanja mrtvih
nalazi se u knj. proroka Danila 12:1-2, u kome se kaže samo to da
će se "mnogi koji spavaju u zemaljskom prahu probuditi – jedni za
život večni a drugi za sramotu i prekor večni". Na osnovu ovako
ograničenog otkrivenja o budućem vaskrsenju, starozavetni Jevreji
u Hristovo vreme verovali su u "jednokratno" vaskrsenje,
nazivajući ga "vaskrsenjem u poslednji dan" (Jn. 11:23-24). Pošto
je Gospod Isus Hristos došao među Izrailjce, ne da ukine već da
ispuni zakon i proroke (Mt. 5:17-18), On, dok je hodio zemljom,
nije činio niti govorio bilo šta što se Starim zavetom nije
podrazumevalo. Svaka Njegova reč i delo bili su bazirani na
ispunjavanju starozavetnih proročanstava koja su govorila da će
Mesija propovedati evanđelje o carstvu, činiti čudesna dela, kao i
umreti i vaskrsnuti iz groba. Isticanje učenja o budućem
"dvokratnom vaskrsenju", koje je njegovim savremenicima bilo
nepoznato, dodatno bi zbunilo Njegove slušaoce. Ranije smo već
naglasili činjenicu zapisanu u tekstovima Novog zaveta (Ef. 3:3-11;
Kol. 1:26-27) o tome da je osnivanje Hristove Crkve bilo tajna za
vernike u vremenima pre Isusovog rođenja. Takođe, Pavle je u 1.
Kor. 15:51-52 spomenuo još jednu tajnu vezanu za Crkvu, a to je
vaskrsenje umrlih i preobraženje živih vernika u trenutku Isusovog
tajnog dolaska u oblake (1. Sol. 4:13-18). Upravo iz razloga što su
ova novozavetna otkrivenja trebala da ostanu tajna za starozavetne
vernike, Isus o njima nije ni govorio. Ove istine su trebale da budu
otkrivene tek decenijama kasnije – apostolima novozavetne Crkve
(Ef. 3:3-5). Upravo iz razloga koji sam izneo (a to je da su neke
božanske istine iz Gospodu znanih razloga bile sakrivene za
Hristove savremenike) istina o "dvokratnom vaskrsenju" je
objavljena tek u apostolsko vreme – a najjasnije iznesena u
Hristovom Otkrivenju datom Jovanu, u 20. glavi. Sveto pismo
predstavlja celokupnu Božiju objavu datu ljudima, a ona je na
posletku kompletirana u poslednje napisanoj bogonadahnutoj knjizi
nazvanoj Jovanovo Otkrivenje (Apokalipsis). Pošto su mnoge
biblijske istine kroz istoriju objavljivane progresivno, tj. postepeno
sve više i više, svakako je velika istina da Otkrivenje predstavlja
najpotpuniju i najprecizniju proročku knjigu u kojoj su objavljeni
mnogi detalji o događajima koji su u ranije izricanim proroštvima
samo ovlaš pomenuti. Takav je, dakle, i slučaj sa potpunom
objavom o budućem vaskrsenju, koje je u Otkrivenju jasno
60
http://biblijskaistina.blogspot.com
objavljeno kao dvokratno – za razliku od svih dotadašnjih najava
ovog budućeg događaja. Isti je slučaj i sa proročanstvom o periodu
trajanja budućeg carstva Mesije (Hrista), koje Otkrivenje objavljuje
kao hiljadugodišnje, za razliku od ranijih predskazanja u kojima
trajanje ovog carstva nije bilo tačno vremenski određeno.
Da bih još jasnije dokazao svojim čitaocima da je prvovekovna
apostolska nauka podrazumevala verovanje u ustanovljenje
hiljadugodišnjeg carstva na zemlji (a u skladu sa tim i u dvokratno
vaskrsenje), navešću i nekoliko istorijskih podataka. Istoričari i
profesori religije Kolin Mekdanel i Bernhard Lang iznose sledeće
podatke o ovoj temi:
"Irinejeva teologija (radi se o veoma poznatom učitelju Crkve iz
II veka, Irineju Lionskom; prim. I. S.), izložena u njegovoj raspravi
Protiv jeresi, ljudsku istoriju je delila na tri uzastopna razdoblja:
trenutno doba progonstva, kraljevstvo Mesije i kraljevstvo Boga
Oca. Ova tri razdoblja se smenjuju jedno za drugim. Ona
predstavljaju istorijske etape u Božjem planu za sve hrišćane, a ne
faze u sudbini individualne ljudske duše. Istorija se, po Irineju,
odigrava na ovom svetu i uključuje svet kojim redom vladaju
pagani, Mesija i konačno Bog Otac. Naknada koju mučenici
dobijaju ne sastoji se u tome da će im se duše otisnuti naviše kroz
različite nivoe univerzuma, već pre u ponovnom zadobijanju
njihovih ovozemaljskih života. (...) Prvo istorijsko razdoblje je,
dakle, bilo osujećeno progonstvima. Iako se na svet gledalo kao na
nešto dobro i namenjeno za hrišćansku upotrebu, pagansko društvo
nije dopuštalo da dođe do mira i blagostanja. Irinej je razrešio tu
dilemu predviđanjem drugog razdoblja ljudske istorije, kraljevstva
Mesije. Bog će započeti ovo kraljevstvo uskrsavanjem pravednika
među mrtvima i vraćanjem njihovih tela u pun materijalni život.
Novi život se neće odigravati u nekom dalekom nebeskom
kraljevstvu, već na zemlji. (...) Još od starozavetne Knjige proroka
Danila i novozavetnog Otkrivenja, beše
postojala veza između
102
situacije mučeništva i milenarističkih
pogleda. (...) Irinej je
preneo milenarističke poglede iz Male Azije na Zapad gde su oni
zadobili novi značaj tokom progonstva u južnoj Francuskoj. (...)
102
"Milenaristički pogledi" su oni koji podrazumevaju verovanje u dolazak
budućeg "Milenijuma" tj. hiljadugodišnjeg Hristovog (Mesijinog) carstva na
obnovljenoj zemlji.
61
http://biblijskaistina.blogspot.com
Milenarističke vizije budućnosti nisu prihvatili kasniji teolozi, ali
njihovi polemički izvodi ponekad mogu da posluže kao vodič za
shvatanje ovih učenja (...) Do četvrtog veka, milenaristički pogledi
će biti prognani, ali u drugom veku nije bilo ničeg neobičnog u
zamišljanju budućeg Hristovog kraljevstva u kome će ljudsko telo
dobiti ono što mu sleduje. Nakon hiljadu godina, kraljevstvo
Mesije će biti smenjeno Kraljevstvom Boga Oca. (...) Učenje o
duhovnom kraljevstvu samo podvlači realističnu,103 materijalnu
prirodu zlatnog milenijuma u koji je Irinej verovao."
Prema izveštaju ovih istoričara, veoma poznati i uvaženi zbog
svog pravoverja i borbe protiv ondašnjih jeresi, crkveni otac Irinej
iz Liona, koji je živeo u godinama tik po završetku apostolske ere
(rođen oko pola veka nakon smrti apostola Jovana, pisca knjige
Otkrivenja), čvrsto je zastupao učenje o dolasku carstva Mesije koje
će trajati hiljadu godina. U navedenim citatima smo mogli da
zapazimo i pominjanje veoma važne činjenice o tome da u II veku
posle Hrista nije bilo ništa neobično za hrišćane da veruju u dolazak
budućeg carstva Isusa Mesije – onako kako je to i Irinej verovao i
propovedao. Međutim, desilo se da su kasniji crkveni autoriteti, pod
uticajem nekih nehrišćanskih filozofija i drugačijih tumačenja
odbacili biblijsku istinu koju su čvrsto zastupali prvovekovni
hrišćani kao i vernici u prvih nekoliko vekova hrišćanstva.
Episkop Inokentije priznaje da su u buduće uspostavljanje
"Zlatnog milenijuma" verovali i neki od Pravoslavne crkve
"priznatih" svetih otaca:
"U prošlosti šta više i jedan (a može biti i više nego jedan) sveti
otac crkve pridržavao
se tog učenja o hiljadugodišnjem carstvu
104
Hristovom."
Poznati srpski pravoslavni pisac, psihijatar Vladeta Jeroti ć, u
svojoj knjizi "Vera i nacija" iznosi iste podatke koje smo i maločas
naglasili. Evo šta nam on, uz propratni komentar, kazuje u svom
delu na osnovu dostupnih i proverenih istorijskih izvora:
"Koliko je rizično vezivanje apokaliptičke simbolike za
određene istorijske događaje ili određena istorijska vremena,
dovoljno rečito govore različita tumačenja od strane priznatih
103
Raj jedna istorija, str. 73-77. Naglasak kurzivom (bold-italic) je moj.
Episkop Inokentije, Zašto hrišćani praznuju nedelju a ne subotu, str. 15.
Naglasak moj.
104
62
http://biblijskaistina.blogspot.com
hrišćanskih Otaca, 20. glave Otkrivenja, koja govori o hiljadu
godina vezanosti Satane. Kao što je poznato, sa malim izuzecima,
sve do blaženog Avgustina, hrišćanski učitelji, kao što su bili
Papije Jerapoljski, Irinej Lionski, Tertulijan, Ipolit (iz II i III
veka), doslovno su shvatali Jovanovo viđenje, zamišljajući da će
se u toku hiljadu godina Satanine nemoći Hristos vratiti na
zemlju i na njoj vladati sa svojim vernicima. Ovo verovanje
počivalo je ne samo na Jovanovom Otkrivenju, već i na Isaijinom
prorokovanju (66, 22): "Jer kao što će nova nebesa i nova zemlja,
što ću ja načiniti, stajati preda mnom, veli Gospod, tako će stajati
sjeme vaše i ime vaše". Kao i u drugim ranijim i kasnijim
eshatološkim očekivanjima, ponovno Stvaranje zemlje sadržaće u
sebi izvesne rajske elemente, a stožer univerzuma biće Jerusalim.
Mada je blaženi Avgustin napustio ovakvu egzegezu i odlučio se
za jednu originalniju – hiljadu godina je, naime, tumačio kao vreme
između Hristovog Vaskresenja 105
i Njegovog povratka u slavi – ni ovo
tumačenje nije bilo ispravno."
Kao što možemo da uočimo i iz ovog navoda, najveći deo
crkvenih autoriteta u prvim vekovima hrišćanstva zastupao je
verovanje u hiljadugodišnje carstvo. Tek je Avgustin u IV veku (a
on je, kao što sam to naglasio u poglavlju o monaštvu, bio pod
uticajem neoplatonista - koji su uzdizali duh nad materijom),
napustio ovakvo verovanje – da bi ga u tome kasnije sledili i ostali
"sveti oci" i na taj način skrenuli sa puta izvornog hrišćanstva i vere
"jednom zauvek predate svetima". Iako Jerotić smatra da
105
Vladeta Jerotić, Vera i nacija, Beograd 2000, str. 269-270. Naglasak moj.
Pravoslavni autor, protođakon Radomir Rakić, u jednom svom izlaganju kaže
sledeće: "Otkrivenje Jovanovo su visoko cenili skoro svi pisci 2. veka koje
znamo... (...) U 4. stoleću, Otkrivenje su odbacivali svi istočni pisci izvan
Aleksandrije; zapadni sirijski pisci nisu ga prihvatili do 5. veka; istočni sirijski
pisci, koliko nam je poznato, nikad ga nisu prihvatili. Pa i u 9. veku mnogi hriš ćani
grčkog govornog područja i dalje su imali sumnje u ovu knjigu." Sveti knez Lazar
br. 1-2 [29-30], Prizren 2000. god. str. 96-97. Naglasak moj.
Kao što jasno proizilazi iz napred citiranih tekstova, zabludi u koju je Pravoslavlje
palo i u njoj ostalo do današnjih dana doprineli su kasniji crkveni oci. Oni su za
razliku od direktnih apostolskih naslednika, koji su bez rezerve zastupali
bogonadahnutost otkrivenjskog viđenja o hiljadugodišnjem carstvu i celokupne
knjige Jovanovog otkrivenja, ne samo napustili njeno izvorno tumačenje već i
zapali u veliki greh poričući bogonadahnutost "otkrivenja Isusa Hrista koje mu
dade Bog..." (Otk. 1:1).
63
http://biblijskaistina.blogspot.com
Avgustinovo novo tumačenje ustvari i nije bilo ispravno, mi smo se
maločas uverili da današnja Pravoslavna crkva zastupa upravo isto
ono što je naučavao i Avgustin (nakon što je odbacio apostolsko
učenje, verovanje ranih hrišćana kao i njihovih posleapostolskih
učitelja). Uostalom, u knjizi "Sveti oci i učitelji crkve", ruski
pravoslavni autor Lav P. Karsavin kazuje da je Irinej Lionski, koji
je čvrsto verovao i propovedao o Hristovom hiljadugodišnjem
carstvu, bio jedan od bogoslova koji je verno čuvao apostolske
tradicije:
"Irinej (rođen oko 150. g., umro oko 202. g.), zapamtio je – tada
je bio još dečkić – ostarelog učenika ap. Jovana Bogoslova, sv.
Polikarpa Smirnskog (+155/56. g.). Zajedno sa Melitonom
Sardskim, Apolinarijem Jerapoljskim, Rodonom i Meljtiadom,
Irinej pripada grupi maloazijskih bogoslova koji verno čuvahu
tradicije Hristovih106apostola – Petra i Pavla – pripadao je
"Jovanovoj crkvi"."
Priznanja o tome da su apostolska nauka i verovanje u
uspostavljanje budućeg Hristovog hiljadugodišnjeg carstva bili
veoma prisutni u verovanju ranih hrišćana, nalazimo i kod drugih
pravoslavnih autora. Na primer, P. Malicki, u svojoj "Istoriji
hrišćanske crkve" u prva tri veka, ističe činjenicu da je pomenuto
verovanje bilo veoma rašireno među ondašnjim vernicima i
njihovim učiteljima:
106
Lav P. Karsavin, Sveti oci i učitelji crkve, biblioteka Bogoljublje, Zlatna grana,
Sombor 1997. god. str. 64. Naglasak moj.
Ukoliko je već, kako nam kazuju istorijski izvori, Irinej Lionski bio učenik
Polikarpa iz Smirne, a verovao je u uspostavljanje Hristovog hiljadugodišnjeg
carstva, to znači da je takvo verovanje ispovedao i njegov učitelj Polikarp. Takva
pretpostavka svakako nije bez osnove, pogotovo ako znamo da je Polikarp lično
poznavao i bio učenik apostola Jovana – pisca knjige Otkrivenja. Irinejevo
ispovedanje vere u budući "Zlatni milenijum" je, stoga, prirodna posledica držanja
nepromenjenog učenja koje je Hristos objavio Jovanu, a ovaj kasnije i pisanom i
usmenom rečju prenosio svojim učenicima. Lav P. Karsavin nam ispravno stavlja
do znanja da je Irinej "pripadao Jovanovoj crkvi", što svakako kazuje da je njegovo
verovanje proisticalo iz veroučenja koje je zastupao ovaj apostol. A ono što je
sigurnije od svega jeste da ap. Jovan Bogoslov izvesno nije imao nikakve dileme
oko toga da li je Hristova objava o hiljadugodišnjem carstvu imala bukvalni ili
simbolički smisao. Ispovedanje Irineja Lionskog, koji je dosledno čuvao
apostolsku tradiciju, dovoljno nam govori i o učenju koje je zastupao pisac
poslednje bogonadahnute svetopisamske knjige.
64
http://biblijskaistina.blogspot.com
"Hilijastička očekivanja ispovedali su ne samo prosti ljudi, nego
i neki oci i učitelji crkve (Justin Filozof, Tertulijan, Irinej i dr.). U
nekim maloazijskim crkvama,
u Frigiji a naročito u Egiptu
107
hilijazam beše jako raširen."
Istoričar Jevsevije Popović potvrđuje istovetnu činjenicu, a
potom predstavlja i prave razloge zbog kojih je verovanje u budući
milenijum kasnije odbačeno:
"Pored evijonita, a kasnije pored evijonita i montanista gajili su
tu misao o hiljadugodišnjem carstvu odmah od početka i
ortodoksni Hrišćani iz judejstva, pa čak i Hrišćani iz neznaboštva, i
ujedno su verovali, da razloga nalaze u Apokalipsi. Od108
ortodoksnih
crkvenih učitelja tog je mišljenja bio pre svega Papije , koji je na
osnovu svedočanstva Irinejeva (umro 202.) važio obično kao
učenik apostola Jovana, zatim njegov savremenik Justin (umro
oko 165.), a kasnije Irinej i Ipolit (umro 235.). A zastupahu ga još i
Metodije, nazvan ponekad Tirski, ali pravilno Olimpski (umro
311.), i od Zapadnjaka posle Minucija Feliksa, po svoj prilici
savremenika Irinejeva, posle Tertulijana (umro 220. -240.),
Viktorin
Petavijski (umro 303.) i Laktancije (umro možda tek oko
109
340.)."
Objašnjavajući u nastavku teksta razloge koji su doveli do
odbacivanja verovanja koje su ispovedali direktni apostolski
naslednici, kao i svi hrišćani odmah od početka (prema
malopređašnjem navodu), Jevsevije Popović navodi da je jedan od
prvih protivnika ovog učenja bio rimski prezviter, a možda i laik po
imenu Gaj (umro oko 220. god. n. e.). On je bio protivnik verskog
pokreta montanista kao i njihovog istrajnog verovanja u nastupajući
milenijum. Gaj je smatrao da Otkrivenje Jovanovo nije pisao
apostol Jovan (onako kako su pre njega svedočili oni koji su Jovana
lično poznavali), već je autorstvo ove bogonadahnute knjige
pripisivao Jovanovom savremeniku, gnostičkom jeretiku Kerintu.
Sa druge strane, Origen (umro 254. g.) je stao nasuprot Gajevom
mišljenju time što je priznao Jovanovo autorstvo Otkrivenja, ali je
107
P. Malicki, Istorija hrišćanske crkve; Beograd 1933. god. str. 100.
Papije, episkop crkve u Jerapolju (Hijerapolisu) u Frigiji, živeo je u periodu od
75-150. godine nove ere, što znači da je imao priliku da direktno od apostola
Jovana, čiji je (po Irinejevim rečima) učenik bio, sazna i verom prihvati Hristovu
objavu
o hiljadugodišnjem carstvu koje će biti uspostavljeno u budućnosti.
109
Opšta crkvena istorija, tom prvi, str. 376. Naglasak moj.
108
65
http://biblijskaistina.blogspot.com
takođe negirao ispravnost bukvalnog tumačenja prvih stihova 20.
glave, verujući da se oni trebaju tumačiti alegorijski. Pošto je u
Egiptu bilo dosta hrišćana koji su verovali u bukvalni smisao
proroštva o Hristovom hiljadugodišnjem carstvu na čelu sa
episkopom Nepotom, Origenov učenik Dionisije Veliki, episkop
aleksandrijski, preuzeo je na sebe zadatak da sruši sve potporne
stubove ovom verovanju. Posle mnogog zalaganja Dionisiju (koji je
takođe negirao autorstvo apostola Jovana u vezi knjige Otkrivenja)
je to većim delom i uspelo, a posebno iz razloga što je vrsni
110
polemičar i zagovornik hilijazma episkop Nepot već bio umro. U
kasnijem periodu, verovanje u buduće hiljadugodišnje carstvo
Hristovo na zemlji polako je iščezavalo, a smenila su ga drugačija
shvatanja koja su
i danas aktuelna u teologiji Pravoslavne crkve i
111
rimokatolicizma .
Ipak, očigledno je da pravoslavni autori, koji slede Origenovu i
Avgustinovu tradiciju tumačenja Otkrivenja, čine veliki greh
proglašavajući verovanje rane Crkve "antihrišćanstvom", govoreći
da je njen inspirator sam sotona. Oni time upućuju poruku da su svi
oni koji veruju Bibliji (tj. Hristu i apostolima) i slede apostolsku
tradiciju zapravo jeretici (a to se odnosi i na rane crkvene učitelje
koje nazivaju, kakvog li duhovnog slepila, "starim jereticima
hilijastima"). Prosto je neshvatljivo i nemoguće zamisliti da bi
najraniji crkveni učitelji, poput Papija, Justina, Polikarpa, Irineja,
Ipolita i ostalih, od kojih su neki bili i apostolski učenici, mogli da
ispovedaju krivoverje (jer bi onda bilo shvatljivo da je i sam ap.
Jovan bio jeretik hilijast), a da su tek Origen, Avgustin i ostali
postali pravoverni po ovom pitanju i ispravno shvatili značenje
Hristovog otkrivenja. O tome kako su ga shvatili već sam ranije
detaljno objasnio navodeći tekstove iz dela Lazara Milina i ostalih
pravoslavnih autora.
110
Vidi: Navedeno delo, str. 376-377.
"Nauk o tisućgodišnjem kraljevstvu Krista i njegovih sljedbenika, koji se nisu
poklonili Zvijeri niti primili njezin pečat na ruci (20), bila je povod krivovjercima
zvanim hiliasti da te simbolične slike i izreke protumače kao zemaljsku vladavinu
Krista i njegovih sljedbenika nakon vremena progona." Biblija, Sveto pismo
Staroga i Novoga zavjeta, preveo Ivan Ev. Šarić, 1. popravljeno izdanje, Hrvatsko
biblijsko društvo, Zagreb 2006. god. Uvod u Otkrivenje Jovanovo, str. 1195.
Naglasak moj.
111
66
http://biblijskaistina.blogspot.com
Smatram da je na kraju i ovog poglavlja svim mojim čitaocima
još jednom postalo jasno da Pravoslavna crkva, pošto gotovo u
svemu odstupa od zdrave nauke koju su širili Isus i njegovi
apostoli, nipošto ne može da bude nazvana "apostolskom Crkvom
Hristovom".
Istinitost ove postavke još više će potvrditi i poglavlja koja su
pred nama.
67
Download

stamenkovic_14-hristov_dolazak