HERBICIDI U ZAŠTITI
RATARSKO – POVRTARSKIH
USEVA
Urednik
Prof.dr Sanja Lazić, Univerzitet u Novom Sadu, Poljoprivredni fakultet
Sadržaj
Predgovor .................................................................................................................... 4
1. FIZIČKO HEMIJSKE OSOBINE HERBICIDA ............................................................ 6
Autori
Prof. dr Branko Konstantinović, Univerzitet u Novom Sadu, Poljoprivredni fakultet
dr Bojan Konstantinović, Univerzitet u Novom Sadu, Poljoprivredni fakultet
Recenzenti
Prof. dr Sanja Lazić, redovni profesor Poljoprivrednog fakulteta,
Univerziteta u Novom Sadu
Prof. dr Ljiljana Nikolić, vanredni profesor Poljoprivrednog fakulteta,
Univerziteta u Novom Sadu
Izdavač:
Univerzitet u Novom Sadu, Poljoprivredni fakultet
Trg Dositeja Obradovića 8, 21 000 Novi Sad, Srbija
Dizajn i štampa
TFK SIGNUM, Novi Sad
Tiraž
40/100
ISBN 978-86-7520-293-6
2. NAČIN DELOVANJA HERBICIDA ......................................................................... 9
3. SELEKTIVNOST HERBICIDA .............................................................................. 12
4. PERZISTENTNOST HERBICIDA .......................................................................... 15
5. REZIDENTNOST I TOLERANTNOST ................................................................... 17
5.1. Antirezistentna strategija ............................................................................... 18
6. HERBICIDI I ZEMLJIŠTE .................................................................................... 23
7. EKONOMSKI NAJZNAČAJNIJI KOROVI
I NJIHOVO SUZBIJANJE KOD STRNIH ŽITA ......................................................... 25
8. EKONOMSKI NAJZNAČAJNIJI KOROVI
I NJIHOVO SUZBIJANJE KOD KUKURUZA .......................................................... 27
9. EKONOMSKI NAJZNAČAJNIJI KOROVI
I NJIHOVO SUZBIJANJE KOD SUNCOKRETA ....................................................... 30
10. EKONOMSKI NAJZNAČAJNIJI KOROVI
I NJIHOVO SUZBIJANJE KOD ŠEĆERNE REPE .................................................... 32
11. EKONOMSKI NAJZNAČAJNIJI KOROVI
I NJIHOVO SUZBIJANJE KOD SOJE ................................................................... 35
12. EKONOMSKI NAJZNAČAJNIJI KOROVI
I NJIHOVO SUZBIJANJE KOD ULJANE REPICE ................................................... 38
13. EKONOMSKI NAJZNAČAJNIJI KOROVI
I NJIHOVO SUZBIJANJE KOD CRNOG I BELOG LUKA ......................................... 40
14. EKONOMSKI NAJZNAČAJNIJI KOROVI
I NJIHOVO SUZBIJANJE KOD KORENASTOG POVRĆA ....................................... 43
15. EKONOMSKI NAJZNAČAJNIJI KOROVI
I NJIHOVO SUZBIJANJE KOD ZASADA SALATE .................................................. 45
Literatura .................................................................................................................... 47
Novi Sad, 2014.
3
Predgovor
Knjiga “Herbicidi u zaštiti ratarsko povrtarskih useva” pripremljena je u okviru IPA
projekta Agriculture Contribution Towards Clean Environment and Healthy Food.
Namenjena je poljoprivrednim proizvođačima, savetodavnim stručnim službama,
studentima poljoprivrede i istraživačkim institucijama, odnosno svima koji treba da se
upoznaju sa pravilnom primenom herbicida u proizvodnji zdravstveno bezbedne hrane,
uz očuvanje životne sredine.
U knjizi su opisana fizičko hemijska svojstva herbicida, od značaja za njihovu primenu
i ponašanje u biljkama i zemljištu, način delovanja herbicida, selektivnost i perzistentnost
herbicida. Kako autori knjige navode, intenzivna primena herbicida, dovela je i do nekih
negativnih efekata, redukovan je plodored, napuštene su alternativne metode suzbijanja
korova te je intenzivna primena herbicida dovela do pojave rezistentnosti i do realnih
mogućnosti kontaminacije zemljišta, podzemnih voda i toksičnosti.
Posebna poglavlja knjige posvećena su ponašanju herbicida u zemljištu, ekonomski
najznačajnijim korovima i njihovom suzbijanju u usevima strnih žita, kukuruza, suncokreta,
šećerne repe, soje, uljane repice, crnog i belog luka, korenastog povrća i salate.
4
U ime autora zahvaljujem se svim članovima projektnog tima Poljoprivrednog fakulteta
u Novom Sadu, Srednje poljoprivredno-prehrambene škole “Stevan Petrović Brile” iz
Rume, kao i Regionalnoj razvojnoj agenciji Srem. Zahvaljujem se našim partnerima na
projektu iz Republike Hrvatske, projektnom timu Poljoprivrednog fakulteta u Osijeku i
Hrvatske agencije za hranu.
Zahvaljujem se recenzentu prof. dr Ljiljani Nikolić, vanrednom profesoru Poljoprivrednog fakulteta, Univerziteta u Novom Sadu, na pomoći i doprinosu kvalitetu ove knjige.
Nadam se da će ova knjiga imati veliki broj korisnika i da će pomoći pravilnom izboru
i primeni herbicida, bez kojih se danas ne može zamisliti savremena poljoprivredna
proizvodnja.
Urednik
Prof.dr Sanja Lazić
5
1. Fizičko-hemijske osobine pesticida
1.FIZIČKO-HEMIJSKE
OSOBINE
HERBICIDA
Fizičko hemijske karakteristike herbicida definišu kretanje herbicida ka ciljnom
mestu, perzistentnost, pokretljivost u zemljištu i fotostabilnost. Stoga je moguće
predvideti koja jedinjenja mogu izazvati potencijalne probleme u efikasnosti ili životnoj
sredini. Postoji anegdota o hemičaru koji je sintetizovao jedinjenje koje je bilo deset
puta efikasnije u inhibiranju ne-ciklične fotofosforilacije od diurona; bilo je aktivno
na na nomolarnim koncentracijama. Međutim, kada su njime tretirane biljke, bilo je
potpuno neefikasno. Hemičari koji se ovim bave nekada ne prihvataju da ovako aktivno
jedinjenje u testu in vitro može da bude bez efekata in vivo. Ovo je bio tipičan slučaj
kada apsolutni biološki efekat nije ključni faktor.
Isparljivost je takođe važna osobina pesticida. Isparljivost može biti korisna
karakterisitka (jer omogućava redistribuciju unutar useva) ili problem kao u slučaju
zanošenja herbicida, npr. za mnoge amine 2,4 –D. Sada je moguće odrediti uz red
magnitude isparljivost jedinjenja pre njegove sinteze. Ovaj nivo tačnosti dozvoljava
da se ona jedinjenja koja će biti suviše isparljiva odbace pre nego što se nastavi
njihova proizvodnja. Slično rezonovanje može se primeniti na jedinjenja u terminima
fotostabilnosti i perzistentnosti u podzemnim vodama i bilo gde u životnoj sredini.
Ukoliko jedinjenje treba da postane komercijalno uspešno mora da bude formulisano
na takav način koji mu omogućava da bude primenjeno u polju. Skrining in vivo u ranoj
fazi uvek se preduzima uz jednostavne pripreme koje omogućavaju jedinjenju da bude
6
primenjeno i koje maksimizira pokrovnost i prodiranje u biljku. Otkriće i komercijalizacija
novog herbicida je kompleksan proces koji zahteva blisku interakciju između širokog
niza naučnih disciplina. Od suštinske je važnosti da su komercijalni ciljevi veoma dobro
poznati i da ih tim koji radi na otkriću razume da bi mogli da budu oformljeni relevantni
i pouzdani skrininzi koji bi omogućili visok prolaz jedinjenja i brzu obradu podataka
za hemičare koji se bave sintezom i biohemičare. Sintezisti bi trebalo da uzmu u obzir
ideje fizičkih hemičara i da uče iz ciljnih tumačenja koje urade biohemičari koji rade sa
molekularnim biolozima u analizi funkcionalnog genoma. Test je dobar isto kao podaci
koje stvara, a interpretacije ovih podataka su od vrednosti samo ukoliko se razumeju
pitanja postavljena u testu. Dobar test će identifikovati ‘’vredne’’ aktivnosti sa realnom
šansom stvaranja komercijalno značajnog proizvoda.
Značaj upotrebe herbicida – Po proceni EPA (Environmental Protection Agency) iz
SAD, fitofarmaceutske aktivne materije predstavljaju 2% od svih hemijskih molekula
koji se nalaze u čovekovoj okolini. Ove vrednosti u zemljama OCSE dostižu 3%. Imajući
u vidu da herbicidi predstavljaju 40% ukupno korišćenih fitofarmaceutskih sredstava,
može se izračunati da je uvoz hemikalija iz razloga zaštite od korova u svetu 0,8%, a
u zemljama OSCE 1,2%. Količina utrošenih herbicida se stalno povećavala od 19831988. oko 10% godišnje, ali je kasnije počela da se smanjuje 2-3% godišnje, zahvaljujući
racionalizaciji korišćenja i pronalaska novih molekula biološki mnogo efikasnijih a sa
mogućnošću korišćenja u malim dozama. U međuvremenu sintetizovani su herbicidi
različitih svojstava iz brojnih grupa raznih (naročito heterocikličnih) jedinjenja. Sa
praktičnog aspekta masovne primene, u relativno kratkom vremenskom intervalu
mnogi herbicidi su imali značajnu ulogu, među koje treba istaći derivate dipiridila.
Takođe, pronalaskom glifosata (1971. godine) počinje etapa uvođenja uslovno
selektivnih i efikasnih herbicida za suzbijanje svih vrsta korova uključujući i rizomske
kao i ostalu nepoželjnu vegetaciju. Poslednjih godina naročito se radilo na uvođenju
herbicida iz fenoksi-fenoksi grupe jedinjenja (fluazifop-butil i sl.), kao i drugih sličnih
grupa jedinjenja. Pored zadovoljavajuće efikasnosti prema neželjenim biljkama,
herbicidi iz ovih grupa imaju značajnu selektivnost prema pojedinim vrstama gajenih
biljaka, a negativne posledice njihove primene su donekle ublažene. U najavi su
(a neke poslednjih 15-tak godina i u proizvodnji) nove herbicidne supstance čija se
efikasnost zasniva na ugradnji “gena otpornosti” u gajenim biljkama prema određenim
herbicidima (npr. kod krompira prema glufosinatu ili soje prema glifosatu) – GMO.
Biljka može da usvaja molekule herbicida preko korena, lista, stabla i drugih biljnih
delova. Najveće količine herbicida biljka usvaja preko korenovog sistema i lista. Da
li će biljka usvojiti veće količine herbicida preko nadzemnih delova u celini, ili preko
korenovog sistema zavisi i od načina primene herbicida i količinskog odnosa herbicida
koji su se zadržali na nadzemnim delovima i onog koji je dospeo u zemljište.
7
1. Fizičko-hemijske osobine pesticida
1. Poljoprivreda u pograničnom području Republike Srbije
Propustljivost za molekule herbicida nije podjednaka za ćelije različitih tkiva, niti je
nepromenjena za istu ćeliju u toku njenog života. Ona zavisi od velikog broja faktora:
vrste herbicida, temperature, stanja hidrature ćelije, starosti, prisustva različitih
elektrolita i neelektrolita, pH, a kad je u pitanju usvajanje preko korenovog sistema, od
sadržaja vode u zemljištu, koncentracije i sastava zemljišnog rastvora, aeracije i sl.
Uloga pojedinih organa i delova biljaka u apsorpciji molekula herbicida određena
je i njihovom anatomskom građom, hemijskim sastavom i opštim fiziološkim stanjem.
Ćelijski zidovi predstavljaju branu za molekule herbicida koji moraju iz spoljne sredine da
uđu u ć. zid, zatim prođu kroz njega i najzad da pređu u vodeni medijum protoplazme,
da bi na taj način prešli u samu ćeliju. Ako je molekul herbicida rastvorljiv u mastima
onda ćelijski zid ne predstavlja naročitu branu za ulazak, niti za transport herbicida kroz
ćelijski zid. Međutim, njihov prelazak u protolazmu može biti problem, jer je potrebno da
koheziona sila formirana sa molekulima lipida bude prekinuta pre nego što molekul pređe
u protoplazmu. Kretanje molekula herbicida kroz zidove ćelija nije običan proces difuzije.
Pored difuzije potrebna je i energija za takva kretanja. Da bi neka supstanca mogla da
prođe kroz zid u slučaju kada ne postoji razlika u koncentraciji, potrebno je da ćelija izvrši
izvestan rad. Kod aktivnog transporta podrazumeva se prolaz kroz zid neke supstance
čija je koncentracija veća u ćeliji nego van nje. Da bi se taj prolaz ostvario potrebna je
energija koja nastaje u procesu metabolizma. Kada je u pitanju prodiranje herbicida
preko lista onda su mnogi autori skloni da razlikuju dve etape. Prva etapa prodiranja
molekula herbicida predstavlja poseban fizički process koji zavisi od rastvorljivosti
molekula herbicida u komponentama kutikule. Ova etapa predstavlja prostu difuziju
koja je zavisna od gradijenta koncentracije. Druga etapa prodiranja vezana je za učešće
metaboličkih reakcija i u velikoj meri zavisi od proticanja makroenergetičkih jedinjenja
obrazovanih pri fotosintetskoj fosforilaciji. Pored prodiranja molekula herbicida direktno
kroz zidove ćelije, epidermis lista, periderma stabla i rizoderma korena, oni u značajnom
stepenu prodiru i kroz otvore koji se nalaze na stablu, lenticele. Ovde su značajne dve
stvari: veličina i broj stoma. Prosečno se na 1 mm površine lista nalazi oko 100-300
stoma. Ukupna površina stoma na jednom listu iznosi 1-3% od ukupne površine lista. Iz
ćelija epidermisa herbicidi, kao i druga jedinjenja, migriraju u ćelije mezofila, a zatim u
ćelije floema, i iz ćelija rizoderma u ćelije ksilema. Do dospevanja u sprovodne sisteme
izvanrednu ulogu u sprovođenju molekula herbicida imaju protoplazmatične niti –
plazmodezme koje povezuju susedne ćelije.
8
2.NAČIN
DELOVANJA
HERBICIDA
Kada herbicidni molekul jednom dospe na tretiranu biljku ili biva usvojen od korenom,
može ispoljiti delovanje na sledeće načine:
- penetracijom na biljku (prodiranjem u biljku),
- premeštanjem sa tačke penetracije na mesto delovanja,
- interferencijom na biohemijske procese i fiziološke funkcije biljke.
Prodiranje u biljku ili penetracija – Prodiranje u unutrašnjost biljke je različito u
odnosu na to da li se apsorbcija vrši preko lista ili korena.
Putem lista – Apsorbcija preko lista se odvija kod tretmana posle nicanja. Kad
herbicid dođe u kontakt sa površinom lista, može biti podvrgnut dvojakoj osnovnoj
pojavi: da se zadrži na nadzemnim delovima ili da prodre u unutrašnjost biljke.
Zadržavanje herbicida je važan faktor ukoliko efikasnost tretiranja zavisi od količine koja
ostane na biljci ukoliko se izuzme ono što se izgubi u prostoru spiranjem i isparavanjem.
Zadržavanje ili retencija zavisi od više faktora a to su po Lo Giudiece i Miravalle (1990):
- morfološke karakteristike biljke koje čine: prostranost lisne površine, položaj lista (oni
horizontalni bolje zadržavaju), prisustvo malja ili ceroznih slojeva (uvoštenih),
- strukture biljnog pokrivača; gustina biljaka (sklop) i njihov stadijum razvoja utiču na
ujednačeno upijanje herbicida,
- veličina kapljica: sitne kapi imaju odnos vazduh-zapremina na višem stepenu, dok
im je inertna sila niža, dakle manja je mogućnost da kliznu sa lista, ali ako su manje
od određene dimenzije podložne su bržem isparavanju. Smatra se da je optimalna
dimenzija kapljica oko 200-250 mikrona u prečniku;
9
2. Način delovanja herbicida
- površinski napon kapi; ova karakteristika utiče na ugao kontakta tečnosti sa površinom
lista tako što je manji površinski napon, manji je ugao dodira i veća mogućnost prianjanja
na list. Ovi faktori mogu da se modifikuju regulisanjem aparata za raspršivanje ili
formulacijom herbicida a sa posebnim dodacima za aktivni napon u rastvoru,
- klimatski uslovi; kiše koje padnu odmah iza obavljenog tretmana spiraju sadržaj sa
površine lista i negativno utiču na njegovu efikasnost,
Prodiranje herbicida u list može se obaviti preko stoma, kroz pokožicu ili eventualnu
ozledu. Činjenica da se stome nalaze prvenstveno sa naličja lista i da treba da budu
otvorene, čini da ovaj način prodiranja ima sporadičan rezultat, jer molekuli herbicida
prodiru prvenstveno – kroz pokožicu.
Pokožica koja pokriva epiderm lista je sloj koji propušta vodu. Ona je formirana
od masnih supstanci čiji su molekuli grupisane na polove (-COOH, -OH) koji ako se
razdvoje daju pokožici negativan naboj. Molekuli herbicida mogu na dva načina da
pređu sa površine pokožice do unutrašnjih živih ćelija: putem tečnosti (vodenim
putem) i putem lipida (masti).
Vodeni put – Tretiranje se obavlja molekulima herbicida rastvorenim u vodi. Cerozni
ili lipidni sloj pokožice (kutikule) vrši infiltraciju pektina, jedinjenja glucidnog porekla,
u porama, kroz koje prolazi. U atmosferi zasićenoj vlagom, pore se napune vodom i
pektini su veoma hidrirani. U ovim uslovima, kap herbicida koja padne na list, u sistemu
kruženja vode, nailazi na otvoren put za svoje prodiranje.
Ukoliko je biljka u hidričnom stresu (nedostatak vlage) pre se napune vazduhom i u
tom slučaju vodeni put nije praktičan za primenu. Ovakav tip prodiranja kroz kutikulu
odvija se sporo i kako je već rečeno, zahteva vlažnu atmosferu i nizak površinski napon
rastvora a herbicid mora naravno biti lako topiv u vodi.
Putem lipida – Ovaj put se vrši molekulima koji se rastvaraju u lipidima. Njihova
primena u ovom slučaju zavisi od hemijske sadržine kutikule (lipidna priroda) i fizičkohemijske karakteristike herbicida (rastvorivi u lipidima). U slučaju slabog negativnog
naelektrisanja sloja pokožice, mnogi herbicidi, među kojima su organske kiseline (derivati
fenola i derivati acido benzola), lakše prodiru ako su u neutralnoj nerazjedinjenoj
formi, i rezultiraju boljom rastvorljivošću u lipidima, nego ona sa negativnim nabojem
(razjedinjena forma). Neutralna forma ovih herbicida ima preponderisani rezultat kada
je pH rastvora kiseo. Posebnim dodacima se može pospešiti prodiranje modificirajući
pokožicu razlaganjem voska spoljneg sloja. Relativna uspešnost dvaju puteva i vodenog
i lipidnog, zavisi međutim, od potencijala vode u biljci, da li je suva ili nakvašena, od
molekula herbicida koji se koriste, da li je rastvoriv u masti ili vodi i od njegovog sadržaja
(formulacije). Molekuli herbicida su uvek rastvorivi ili u vodi ili u mastima mada u
različitim proporcijama prema njihovoj molekularnoj strukturi, i prodiru u oba slučaja
u raznim količinama.
Rastvorljivost herbicida u vodi je, međutim, osnov da bi herbicid prodro kroz pektinski
sloj, koji odvaja pokožicu od ćelija epidermisa kao što čini celularna pregrada. Obe imaju
hidrofilno glucidinu prirodu, te je brzina prodiranja herbicida u početku visoka, zatim
se pomalo smanjuje sve dok se rastvor na površini lista ne osuši. Visoke temperature
10
2. Način delovanja herbicida
ubrzavaju širenje na pokožici dok povećana vlažnost vazduha usporava proces sušenja
kapi i održava vlažnim gornje slojeve površine lista što ubrzava prodiranje. Kada
prodre u pokožicu, herbicid, zavisno od svojih fizičko-hemijskih karakteristika, može
da se ponaša na dva načina: da ostane u masnom sloju pokožice (npr. u aromatičnim
1. ili alifatičnim uljima) ili da pređe u prenosna tkiva i budu transportovan u zonama
udaljenim od tačke prodiranja.
Apsorbcija putem korena – je slučaj sa herbicidima koji se distribuiraju pre setve,
pre nicanja ili pre rasađivanja. Molekuli herbicida koji se nalaze u vodenom rastvoru
bivaju apsorbovani putem korena sa hranljivim sastojcima. Za razliku od prodiranja
kroz pokožicu apsorbcija putem korena biće lakša ako herbicid ima joniziranu formu,
molekuli prolaze kroz epiderm korena i šire se u slobodne intercelularne prostore tkiva
korena. Herbicid ne može koristiti intercelularne prostore da bi stigao do centralnog
cilindra ukoliko je na nivou endoderma zaustavljen suberificiranim prstenovima
(Kasparijeva zadebljanja), koji su prisutni na ćelijama. U tom slučaju molekul herbicida
mora da prodre unutar ćelije endoderma u kontaktu sa ćelijskim tkivom i pređe
barijeru smeštajući se na citoplazu preko plazmoderma. Apsorbcija preko korena se
obavlja hilematičnim transportom molekula herbicida tokom transpiracije biljke. Treba
pomenuti da neki rastvori mogu biti apsorbovani sa zemlje od strane Coleoptila i malih
biljčica tek izniklih iz zemlje posle klijanja (pr. EPTC na Echinochloa crus-galli).
Prenošenje sa tačke penetracije na mesto delovanja - Da bi se razumeo način
na koji se herbicidi prenose u unutrašnjost biljke, treba pomenuti pojednostavljenu
strukturu njenog sistema kanala: on je sačinjen od ksilema i floema.
Drvenasta građa ksilema je formirana od provodnih kanala, načinjenih od neživih
drvenastih elemenata, koji osiguravaju prenos apsorbovanog materijala iz korena u
ostale delove. Floem je formiran od kanala rešetkaste konstrukcije načinjene od živih
ćelija produženih membranama, na dnu povezanih malim otvorima na način da stvaraju
povezani sistem koji omogućava lagani prenos asimilanata sa mesta sinteze (listovi)
do mesta gde se koriste (grane, mlado lišće u rastu) ili do mesta akumulacije (voćke,
tuberkuli, korenje), a da pritom ne prelaze preko citoplazmatične membrane. Ustvari,
herbicidi pošto prodru u biljku, mogu biti na dva načina transportovani ili da ostanu
imobilizirani. Mogu da ostanu u početku na zidovima ćelija i zatim budu transportovani
preko ksilema sa materijama dobijenim transpiracijom. Zatim da masovno prođu kroz
ćelijsku membranu, prođu citoplazmatične membrane i da se akumuliraju u citoplazmi.
Međutim, mogu da ostanu imobilisani preko raznih kompleksnih mehanizama koji još
nisu ispitani. Da bi se bolje odredio način prenosa molekula herbicida u unutrašnjost
biljke treba odrediti položaj gde će se on koncentrisati u najvećem obimu. Na primer
neki herbicidi, kao što je triazin ili uree sa karbamatima, pošto su apsorbovane putem
korena ili lista, lokalizuju se uglavnom na rubovima lista, može se pretpostaviti da ove
molekule budu transportovane putem ksilema tokovima transpiracije što se odvija
prilično brzo. Za herbicide koji se apsorbuju putem korena ili lista može se zaključiti da
se transfer vrši na oba načina.
11
3. Selektivnost herbicida
u prostoru se realizuje i tretiranjem u prisustvu gajene biljke ili posle sejanja (pre i posle
nicanja) a može se postići na nekoliko načina:
- lokalizovanjem herbicida na delove zemljišta koji nisu u dodiru sa korenovim
sistemom useva. Poznato je da se aktivne materije aplikacijom na površinu zemljišta
progresivno premeštaju na dublje prostore u korenov sistem korova, koji može znatnije
biti izložen delovanju herbicida u odnosu na onaj od gajene biljke.
3.SELEKTIVNOST
HERBICIDA
Selektivnost herbicida prema određenoj biljnoj vrsti je nemogućnost da se uoče
na toj vrsti, evidentni simptomi fitotoksičnosti. Ne može se govoriti o selektivnosti u
apsolutnom smislu jer ona zavisi od mnogih faktora kao što su: upotrebljena količina
herbicida, formulacija herbicida, način aplikacije, klimatski faktori, vegetativno stanje
biljke i stadijum razvoja korova i useva. Bez obzira na način upotrebe herbicida uvek
postoji rizik da se delimično ošteti i usev koji se tretira. Možemo razlikovati nekoliko
tipova selektivnosti:
- selektivnost distribucije ili pozicije
- selektivnost retencije ili apsorbcije
- selektivnost premeštanja
- fiziološka selektivnost
Selektivnost distribucije ili pozicije – Selektivnost pozicije se postiže koristeći
odvojenost, useva od korova (u vremenu i prostoru). Ova odvojenost dozvoljava
herbicidu da stigne samo do korova, bez da ošteti gajenu biljku. Odvojenost u vremenu
se ogleda u tome što nicanje korova predhodi nicanju useva. Tada se mogu koristiti
neselektivni herbicidi, sa apsorbcijom preko lista, sa aktivnošću na kontakt, ali samo
pre nicanja ili pre rasađivanja useva. U tom slučaju selektivnost je osigurana samim tim
što, pošto usev nije prisutan, nema bojazni da dođe u dodir sa herbicidom. Odvojenost
12
Ukoliko je korenov sistem korova površinski a usev dubok, selektivnost se može
postići korišćenjem herbicida koji se apsorbuju preko korena ali koji se slabije rastvaraju
u vodi ili koji teško prodiru u zemlju, odnosno imaju tendenciju da se zadrže na površini
zemljišta. Različit položaj podzemnih organa može imati više uzroka selektivnosti među
kojima su najznačajniji: dubina klijanja semena, morfologija i brzina rasta korena.
Neki herbicidi kao što su trifluralin, simazin i diuron mogu da manifestuju takav tip
selektivnosti.
- lokalizovanjem herbicida među redovima gajenih biljaka koristeći specijalne priključke
sa malim uglom disperzije a koji su opremljeni branicima (plastičnim zvonom)
- prskajući samo korov, a ne i gajenu biljku kao što se radi pod krošnjama drveta ili kod
tretiranja glifosatom protiv divljeg sirka (Sorghum halepense), koristeći krila za prskanje
sa specijalnim diznama.
Selektivnost retencije ili apsorbcije – Herbicid dolazi u kontakt sa biljkom, ali postoji
serija faktora morfostrukturalne prirode koji uslovljavaju njegovu retenciju i apsorbciju.
Ti faktori mogu biti sledeći:
Forma i držanje listova - Monokotiledoni i dikotiledoni korovi imaju različit kapacitet
retencije herbicida utoliko što prve imaju uzane listove, manje više vertikalne, sa
uzdužnom nervaturom, dok druge imaju uglavnom široke listove i otkriven vrh tako da
mogu duže da održe kontakt biljka-herbicid.
Prisustvo dlačica -Dlačice redukuju kontakt herbicida sa površinom lista i umanjuju
efikasnost herbicida.
Prisustvo kutikule -Tečnost teži da isklizne pre nego što uspe da prodre u biljku. Kulture
kao što su kukuruz, sirak, grašak, kupus i korovi kao Setaria spp., Digitaria sanguinalis,
Polygonum aviculare imaju površinu lista sa debelim ceroznim slojem za razliku od
mnogih drugih vrsta. Debljina kutikule varira u zavisnosti od stadijuma razvoja biljke (kod
mladih listova je tanja) i od uslova okoline (u hladnim zonama je deblja).
Lokalizacija meristematičnih zona - Monokotiledoni korovi imaju meristeme pazuha
dobro pokrivene drškama lista, dok dikotiledoni imaju krajnje meristeme dosta izložene
te iz toga proističe tolerancija monokotiledonih korova i useva na hormonska sredstva.
Broj i veličina stoma - Prodiranje preko stoma nije uvek istog intenziteta jer različitost
stoma može prouzrokovati drugačiju osetljivost na herbicide. Osetljivije su biljke sa
mnogo stoma na obe strane lista.
13
3. Selektivnost herbicida
Selektivnost premeštanja – Ovaj način selektivnosti se odnosi samo na herbicide
koji deluju po sistemu kojim pošto prodru u biljku, mogu da budu premešteni putem
floema ili ksilema. Fenomen selektivnosti se ogleda u različitoj moći prenošenja ili
imobilizacije. Mlade biljke vrše floemski i ksilemski transport intenzivnije nego kad su
u starijem stadijumu. Tako premeštanje prema vegetativnim organima nekih perena
korova je intenzivnije posle potpunog razvoja listova. Selektivnost, napr. terbutrina
prema pamuku je uslovljena imobilizacijom herbicida u koren i slabim transportom
prema listu. Uglavnom, šematsko premeštanje je uzrokovano svim faktorima koji
regulišu tok transpiracije.
Fiziološka ili unutrašnja selektvinost – Prouzrokovana je različitim unutrašnjim
mehanizmima i fiziološkim procesima same biljke. Herbicid pošto prodre u biljku može
biti transformisan na jedinjenja koja mogu biti toksična ili netoksična. Razlikuju se
međutim selektivnost za aktivnosti
i za neaktivnosti.
Selektivnost za aktivnost se uočava kada neškodljiva aktivna materija pošto prodre
u biljku postane aktivna i toksična. Biljke koje ne reaguju na taj način su rezistentne
na herbicid. To je slučaj sa familijom Fabaceae koje veoma dobro podnose herbicid
2,4 DB, MCPB i neke druge. One ih ustvari ne transformišu u odgovarajuća jedinjenja
fenoksiacetate koji su toksični (2,4-D, MCPA). Selektivnost za neaktivnost ili detoksikaciju
se uočava kada aktivni molekuli herbicida budu transformisani u manje aktivne ili
neaktivne, osiguravajući tako biljci da postane rezistentna.
Za ovaj način selektivnosti postoji više primera: kukuruz je rezistentan na atrazin i
simazin jer trasformira aktivnu materiju u odgovarajuće hidroksiderivate (hidroksiatrazin,
hoidroksisimazin) koji nisu toksični, pšenica degradira benzoilprotpetil i diklofopmetil, pirinač propanil, šećerna repa hloridazon i fenmedifam, mrkva linuron itd. Iz
istog razloga neki korovi postaju rezistentni na herbicide: Galium aparine na herbicide
fenoksiacetate kao i neke Poaceae (Setaria spp., Echinochloa crus-galli) na atrazin. Ova
saznanja ukazuju da je moguće koristiti neselektivni herbicid ali sa dodatkom neke
supstance (antidotom) koja može da modifikuje metabolizam herbicida unutar biljke.
Mehanizam kojim antidot vrši svoju odbrambenu funkciju je veoma komplikovan,
ali se može izdvojiti ono najznačajnije; povećava u usevu sintezu enzima koji služi za
detoksifikaciju i degradaciju herbicida, vrši konkurentnu aktivnost prema herbicidu
nastojeći da zauzme istu poziciju aktivnosti u metabolitičkom lancu biljke. Antidoti
mogu biti već prisutni kao koformulanti proizvoda (to je slučaj sa EPTC i metolahlorom
kojima je prilikom proizvodnje dodat antidot) ili se mogu dodati semenskom materijalu
(tako je slučaj sa sirkom) kojem se prilikom đubrenja dodaje antidot koji mu pospešuje
toleranciju prema metolahloru.
14
4.PERZISTENTNOST
HERBICIDA
Sa agronomskog stanovišta idealan herbicid bi bio onaj čija bi perzistentnost bila
tolika da kroz potreban period usev oslobodi od korova, a da istovremeno u zemljištu
ne ostavlja rezidue koje bi mogle štetiti narednom usevu.
Perzistentnost je vremenski period u kome neki herbicidi ostaju u zemljištu u
aktivnom obliku, a njegove rezidue su, nepromenjene u zemljištu preostale, količine,
koje mogu, ali i ne moraju biti dostupne biljci. Obzirom da je stepen perzistentnosti
zemljišnih herbicida rezultat interakcije između herbicida – zemljišta i klime, a klima
je iz godine u godinu veoma promenljiva, zemljište od lokacije do lokacije različito, to
će i perzistentnost nekog herbicida biti veoma različita. Zbog toga je za svaki herbicid
od posebne važnosti da se utvrdi pod kojim pedoklimatskim uslovima je više izložen
procesima koji uzrokuju gubitke, a pod kojim razgradnje.
Štete od perzistentnosti herbicida mogu nastati na više načina, a najčešće su: kad
oštećen ili propao i, herbicidom prethodno tretiran usev, treba u istoj sezoni presejati s
drugim osetljivim usevom; kada gajenu biljku kratke vegetacije tretiranu perzistentnim
herbicidom u istoj sezoni smenjuje osetljiva gajena biljka kad usev tretiran herbicidom
perzistentnijim od godine dana, naredne sezone smenjuje osetljiv usev; kad na površinu
tretiranu perzistentnim herbicidom u jesen, posejemo osetljivu gajenu biljku u proleće;
kad zbog nepovoljnih klimatskih prilika proces razgradnje teče sporije od očekivanog.
Perzistentnost ostataka herbicida u zemljištu može se umanjiti primenom različitih
agrotehničkih mera kao i svakim zahvatom koji podstiče mikrobiološku aktivnost u
zemljištu. Rezidue u zemljištu mogu se smanjiti na više načina a to su:
15
4. Perzistentnost herbicida
4. Perzistentnost herbicida
- primenom minimalne doze herbicida u odnosu na željeni efekat
- tretiranjem površine znatno pre setve
- primenom herbicida u trake
- kultivacijom (aeracijom) zemljišta da bi se ubrzala mikrobiološka aktivnost u zemljištu
- veštačkim kišenjem ubrzati ispiranje i mikrobiološku aktivnost u zemljištu i
- obradom zemljišta neposredno nakon žetve, mogu se ubrzati svi oblici razgradnje herbicida.
Svakako da na pojavu umanjenja perzistentnosti odnosno inaktivacije mogu uticati
pojave kao što su gubici herbicida i njihova razgradnja. Gubici herbicida su mogući na više
načina i to: adsorbcijom, ispiranjem, isparavanjem, adsorbcijom (usvajanje od strane biljke,
a razgradnja herbicida je moguća: fotohemijskim, hemijskim i mikrobiološkim putem.
5.REZIDENTNOST I
TOLERANTNOST
Slika 1. Ispitivanje rezistentnosti Slika 2. Ispitivanje rezistentnosti
Amaranthus retroflexus L. na nikosulfuron Chenopodium album L. na nikosulfuron
(Laboratorija za herbologiju Poljoprivredni fakultet u Novom Sadu)
Smanjena osetljivost neke biljke na određeni herbicid može se ostvariti zaslugom
rezistentnosti ili tolerantnosti. Rezistentnost se može formulisati kao smanjena urođena
osetljivost jedne populacije parazita, patogena ili korova na određeni hemijski agens, a
u poređenju sa populacijom koja je normalno osetljiva ili nasleđena sposobnost da se
preživi tretman sa pesticidima (Slika 1.). U slučaju korova rezistentnost se razvija kao
posledica upotrebe više puta istog hemijskog proizvoda (herbicida), koji u normalnim
slučajevima efikasno deluju na tu vrstu.
Primena herbicida je mnogo jeftinija od kultivacije jer se troši manje goriva i obično
se manje oštećuje koren useva i struktura zemljišta, a njihova efikasnost je omogućila
poljoprivrednoj proizvodnji da prati povećane potrebe narastajuće generacije. Ipak,
intenzivna primena herbicida, u razvijenim poljoprivrednim zemljama, dovela je
i do nekih negativnih efekata. Pre svega, redukovan je plodored, napuštene su
alternativne metode suzbijanja korova te je intenzivna primena herbicida dovela do
rezistentnosti i do realnih mogućnosti kontaminacije podzemnih voda i toksičnosti. Iz
tog razloga najnovija istraživanja ukazuju na potrebu smanjenja količine herbicida u
poljoprivrednoj proizvodnji. Jer, razumna primena manjih količina mnogih herbicida,
zajedno sa odgovarajućom agrotehnikom, može sprečiti ili odložiti rezistentnost.
Slika 3. Rezistentne korovske vrste u R Srbiji objavljene na www.weedsciences.com
16
17
5. Rezidentnost i tolerantnost
Vizuelnim posmatranjem rezistentnost se ne može raspoznati pre nego što se pojavi
1-10% rezistentnih individua jedne populacije u polju. Takođe, manje od 0,1% rezistentnosti u populaciji se jednostavno ne može utvrditi u laboratorijskim eksperimentima.
Najbolji način je da se utvrdi da li je u delu polja, u kome ima nesuzbijenih korova,
posledica pojave rezistentnosti ili promašaja u tretiranju, je na način da se taj deo
pažljivo posmatra. Ukoliko se nalazi nekoliko različitih korovskih vrsta koje nisu
suzbijene, verovatno je reč o promašaju u tretiranju. Ukoliko je raširena samo jedna
korovska vrsta, može se smatrati da je reč o pojavi rezistentnosti.
5. Rezidentnost i tolerantnost
Osim triazinske rezistentnosti, 172 biotipa korovskih vrsta su otporni na 16 drugih
herbicidnih grupa (grupa herbicida koji se često nalaze u upotrebi, npr. sulfonil uree i
imidazolinoni). Ova pojava dovodi do negativne posledice neefikasnosti herbicida, koji
su do tog trenutka bili uspešno korišćeni (Slika 4).
Od 1966. godine u našoj zemlji se najviše proizvode triazini na bazi ametrina,
simazina, atrazina i prometrina, a na bazi karbonskih kiselina 2,4-D, MCPA, MCPP i
dikamba. Često su primenjivani i preparati na bazi sulfoniluree.
Na Poljoprivrednom fakultetu na departmanu za Fitomedicinu i zaštitu životne
sredine u Laboratoriji za herbologiju se od 1998. godine intenzivno rade ispitivanja
rezistentnosti korovskih vrsta na herbicide. Utvrđena je rezistentnost na pojedine
mehanizme delovanja kod sledećih korovskih vrsta: Abutilon theophrasti Med.
(Inhibitori Fotosistema II), Amaranthus retroflexus L. (Inhibitori Fotosistema II i ALS
inhibitori), Chenopodium hybridum L. (Inhibitori Fotosistema II) (Slika 2.), Echinochloa
crus-galli L. (ALS inhibitori) i Setaria viridis L. (Inhibitori Fotosistema II) (Slika 3.).
5.1. Antirezistentna strategija
Ako se osvrnemo unazad, istorija suzbijanja korova je bila relativno statična više od
šest milenijuma, a korenito se promenila u poslednjih 30-40 godina upotrebom preko
200 aktivnih supstanci za suzbijanje korova.
Po definiciji FAO “rezistentnost predstavlja pojavu opadanja reakcije životinjskih ili
biljnih vrsta na pesticide ili druge agense koje nastaju kao posledica njihove upotrebe”.
U osnovi rezistentnosti je prirodni fenomen koji se spontano javlja u populaciji korova,
ali je jače izražen kada se selekcioni pritisak koji deluje na korove poveća aplikacijom
herbicida.
HRAC je zabeležio 415 rezistentnih korovskih biotipova u 45 zemalja (u proseku
devet novih slučajeva godišnje širom sveta), od čega su 212 dikotiledonih i 203
monokotiledonih vrsta (Slika 5-10).
Prvi slučaj herbicidne rezistentnosti je zabeležen 1970. godine u Vašingtonskom
šumskom rasadniku, gde je utvrđena rezistentnost Senecio vulgaris na herbicide
iz hemijske grupe triazina (Holt, 1992). Od tada je 61 biljna vrsta (42 dikotile i 19
monokotila) razvila otpornost na triazinske herbicide (Prather et al., 2001).
U Evropskim zemljama je kod najvećeg broja korova potvrđena rezistentnost
prema triazinskim herbicidima, i to na sledeće korovske vrste: Amaranthus retroflexus
L., Chenopodium album L., Solanum nigrum L., Erigeron canadensis L., Poa annua L. i
Setaria viridis L.
18
Slika 4. Povećanje broja rezistentnih korovskih vrsta na svetu
Najvažniji faktor koji olakšava otkrivanje rezistentnosti je stepen neosetljivosti korova.
Neki od indikatora pojave rezistentnosti u polju su:
- nivo suzbijanja drugih osetljivih korovskih vrsta
- prisustvo preživelih pored jedinki suzbijenih
- korova iste vrste
- iskustva iz prošlosti
- herbicidna istorija
- rezistentni slučajevi u okolini
- plodored
- biologija
- genetika
U prevenciji pojave otpornosti neophodno je smanjiti svaki od faktora koji favorizuju
otpornost, stoga antirezistentna strategija podrazumeva integralni pristup suzbijanju korova
(fizičke, hemijske i biološke mere), bez prekomernog oslonca na bilo koju od metoda.
19
5. Rezidentnost i tolerantnost
5. Rezidentnost i tolerantnost
Pri planiranju programa hemijskog suzbijanja korova preporučuje se ograničenje broja
aplikacija jednog istog herbicida ili herbicida istog načina delovanja u jednoj sezoni,
po mogućstvu korišćenje kombinacije ili sekvencijalne tretmane herbicida različitih
načina delovanja aktivnih na iste ciljne korove, kao i korišćenje neselektivnih herbicida
za suzbijanje ranosazrevajućih korova (pre nicanja).
Slika 5. Zastupljenost grupa mehanizama delovanja u odnosu na pojavu rezistentnosti
Primenjujući kompjutersku simulaciju dugotrajnih uticaja na banku semena korova
u zemljištu, koristeći se lokalnim podacima u Kvinslendu (Australija) su potvrdili
efikasnost antirezistentne strategije kojom se kombinuju: plodored, rotacija herbicida
različitog načina delovanja i uzgajanje kompetitivnih useva (Walker, 2000).
Fizičke mere suzbijanja korova ne podstiču hemijski selekcioni pritisak a omogućavaju
značajno smanjenje količine semena u zemljištu. Najznačajnije nemehijske mere koje
se mogu preduzeti u suzbijanju su pre svega: kultivacija, rotacija useva, higijena polja,
korišćenje čistog stajnjaka, gajenje kompetitivnih useva, sprečavanje uvođenja i širenja
otpornih korova i njihovog semena.
Slika 6. Distribucija rezistentnih korovskih vrsta na svetu u odnosu na inhibitore ACCaze (Dr. Jan Heap 01/12/2014)
Strategija uključuje i identifikaciju herbicida na koji je korovska vrsta otporna, što
kasnije olakšava odabir efikasnog preparata.
Međutim, i veoma efikasni herbicidi mogu da prouzrokuju ekstremno visok selekcioni
pritisak koji bi za posledicu imao pojavu herbicidno rezistentnih populacija samo u nekoliko
generacija. Naročito sklonim evoluciji rezistentnosti smatraju se nove grupe herbicida ALS
i ACC inhibitori. Rezistentnost na inhibitor ACC-aze, fenoksaprop, kod vrste Echinochloa
colona utvrđena je na Kostariki za manje od četiri godine (Riches et al., 1996).
Značajna hemijska mera, koja može uticati na smanjenje pojave otpornih vrsta
korova, je herbicidna rotacija i upotreba mešavine herbicida. Mešavinu treba da
čine herbicidi koji suzbijaju iste korovske vrste, slične perzistentnosti, ali različitih
mehanizama delovanja i/ili puteva degradacije u biljci.
Većinu ovih uslova, ispunjava npr. pendimetalin, koji se smatra odličnim partnerom
za propanil i za sprečavanje evolucije propanil rezistentnosti i alternativa u slučaju
razvijene rezistentnosti na propanil.
20
Slika 7. Distribucija rezistentnih korovskih vrsta na svetu u odnosu na ALS inhibitore (Dr.
Jan Heap 01/12/2014)
21
5. Rezidentnost i tolerantnost
Slika 8. Distribucija
rezistentnih korovskih
vrsta na svetu u
odnosu na inhibitore
foto-sistema II
(Dr. Jan Heap
01/12/2014)
Slika 9. Distribucija
rezistentnih korovskih
vrsta na svetu u
odnosu na glicine
(a.m.glifosat)
(Dr. Jan Heap
01/12/2014)
Slika 10. Distribucija
rezistentnih korovskih
vrsta na svetu u
odnosu na sintetičke
auksine (a.m.2,4 - D)
(Dr. Jan Heap
01/12/2014)
22
6.HERBICIDI
I ZEMLJIŠTE
Molekuli herbicida dolaze u dodir sa zemljom kada se distribuiraju tretiranjem pre
setve, pre rasađivanja i pre nicanja, ili ako stignu do zemljišta prilikom tretmana posle
setve ili posle rasađivanja. Ponašanje jednog herbicida u zemljištu je od bitne važnosti
kada određuje biološku aktivnost prema korovu, prema usevima trenutno prisutnim
i onim u plodoredu, toksičnost prema organizmima koji nisu bili predmet tretmana i
mogućnost da dopru do podzemnih voda.
Herbicid na i u zemljištu postaje biološki aktivan prema osetljivim vrstama samo
ako ga one apsorbuju odnosno samo ako se nađe u uslovima translokacije. Ne dospe
sva količina herbicida sa zemljišta u uslove translokacije, odnosno, aktivna materija ima
tendenciju da se raširi u čvrstoj fazi (adsorbovan herbicid), tečnoj (herbicid u transportu)
i u gasovitoj (herbicid u vazduhu). Takođe, dešavaju se i drugi procesi koji rezultiraju
smanjenjem koncentracije herbicida u zemljištu i njihovu mobilizaciju i degradaciju
(razlaganje); prvi je fizičke prirode i odnosi se na prenošenje aktivne materije, dok je
drugi hemijski i dovodi do alteracije molekulske strukture.
Adsorbcija – je jedan od osnovnih procesa koji determinišu distribuciju herbicida u
raznim fazama na zemlji. Koloidi na tlu (glinasti minerali, oksidi i hidroksidi, organske
materije i dr.) imaju sposobnost da apsorbuju molekule herbicida uključujući ga u cirkulirajuće rastvore, gde se njegova koncentracija vidno razblažuje. Reakcija je povratna,
što znači da posebnim procesom neke molekule herbicida se izgubi u toku (desorbcija).
Ponekad je međutim, adsorbcija toliko snažna da je gubitak herbicida ograničen.
23
6. Herbicidi i zemljište
Katjonski herbicidi kao što su dikvat i parakvat su u stanju da formiraju sa eletronegativnim koloidima (posebno na ilovači) jonske veze koje su veoma jake. Usled toga je
adsorbcija vidljiva i adsorbovani molekuli teško napuštaju kompleks razmene, te
katjonski herbicidi polako gube svoju biološku aktivnost kad stignu do zemljišta.
Slika 11. Zakorovljen usev ječma
Anjonski i neutralni herbicidi kao što su: dalapon, MCPA, sulfonil uree i neki drugi,
apsorbuju uglavnom organske supstance, zahvaljujući formaciji fizičkih vezivanja kao
što je vezivanje hidrogena te je zato snaga i obim adsorbcije mnogo manja od onih koje
karakterišu katjonske herbicide.
Faktori koji pospešuju adsorbciju – Da bi se proučili faktori koji prouzrokuju
adsorbciju potrebno je izdvojiti parametar koji karakteriše težnju molekula da bude
adsorbovan; što je veći “koeficient distribucije zemljište-voda” (Kd) koji opisuje
adsorbciju nekih parova herbicid-zemljište, veća je i količina proizvoda zadržana
adsorbcionim kompleksom tla.
Ovaj parametar je veoma specifičan za svaki tip zemljišta naročito u funkciji sadržaja
organskih supstanci. Za to se koristi koeficient deobe organskih karbona/voda (Koc)
zemljišta, koji za svaki herbicid, ostaje relativno konstantan u širokoj gami zemljišta i
može biti korišćen ka omera tendencije herbicida da bude adsorbovan, u zavisnosti
od pedo-klimatskih uslova. Oba ova koeficijenta mogu se izvesti specifičnim ogledom,
u nedostatku eksperimentalnih podataka tendencija adsorbcione snage jednog
proizvoda može da se meri preko rastvorljivosti u mastima izražene “koficijentom
deobe n-otanol/voda (Kow).
Ovaj koeficijent, za jonske herbicide je direktno proporcionalan Koc. Preko ovog
indikatora koji se lako može izračunati u laboratoriji, možemo napraviti poređenje
među herbicidima polazeći od činjenice da, uglavnom, što je viši Kow herbicida, veća
će biti adsorbtivnost, zavisno od vrste zemljišta.
Matematičku formulu kojom se može izvršiti eksperiment da bi se dobio proces
adsorbcije dao je Freundlich, ona važi pod konstantnom temperaturom i dovodi u vezu
adsorbtivnost jednog herbicida sa njegovom koncentrisanošću u rastvoru:
x/m=Kcn
x = količina adsorbovanog proizvoda
m = količina adsorbcije
Kcn = konstanta adsorbcije zavisno od herbicida i zemljišta
c = koncentracija herbicida u rastvoru, pošto je dostigao uravnoteženost
Ako prethodnu jednačinu izrazimo u logaritamskoj formi dobićemo:
Logx/m=logK=nlogc
Log to je jednačina jednog pravca koji nam omogućava da uočimo kako je logaritam
količine adsorbovanog herbicida direktno proporcionalan koncentraciji rastvora koji
cirkulira, preko konstantne koju čini tipična proporcionalnost svakog herbicida na
svakom zemljištu.
24
7.EKONOMSKI NAJZNAČAJNIJI KOROVI
I NJIHOVO SUZBIJANJE
KOD STRNIH ŽITA
Korovi strnih žita
Jednogodišnji širokolisni korovi (JŠK):
Amaranthus retroflexus, Bifora radians, Capsella bursa-pastoris, Chenopodium
album, Consolida regalis, Erigeron canadensis, Fumaria officinalis, Galium aparine,
Lamium amplexicaule, Lamium purpureum, Linaria vulgaris, Matricaria chamomilla,
Mercurialis annua, Myosotis arvensis, Papaver rhoeas, Polygonum aviculare, Polygonum
convolvulus, Ranunculus arvensis, Raphanus raphanistrum, Sinapis arvensis, Stachys
annua, Stellaria media, Veronica sp., Viola arvensis (Slika 11).
Višegodišnji širokolisni korovi (VŠK):
Calystegia sepium, Cirsium arvense, Convolvulus arvensis, Lathyrus tuberosus, Mentha
arvensis, Sonchus arvensis, Taraxacum officinale
Jednogodišnji uskolisni korovi (JUK):
Agrostis spica-venti, Alopecurus myosuroides, Avena fatua, Avena ludoviciana
Višegodišnji uskolisni korovi (VUK):
Sorghum halepense
25
7. Ekonomski najznačajniji korovi i njihovo suzbijanje kod strnih žita
3. Nitrati u zemljištu i vodama
Tabela 1 Mogućnosti hemijskog suzbijanja korova u usevima pšenice, ječma i raži
Preparat
izoproturon +
diflufenikan
Cougar
JŠK
*
*
amidosulfuron
Grodyl
JŠK
*
*
ječam
raž
prosulfuron
Peak 75-WG
JŠK
*
tritosulfuron
Certo
JŠK
*
dikamba
Rekord
JŠK
*
dikamba +
tritosulfuron
Arrat
JŠK, VŠK
*
aminopiralid +
florasulam
Lancelot 450-WG
JŠK, VŠK
*
tribenuron-metil
Granstar 75-WG, Omega 75-WG,
Cerealis, Nuance 75 WG, Mural,
Stockstar 75-WG
JŠK, VŠK
*
tifensulfuronmetil+tribenuron-metil
Granstar extra PX-WG
JŠK
*
bentazon
Basagran, Galbenon,
Bentazon SL-48, Bevezon
JŠK, VŠK
*
*
bentazon+
dikamba
Cambio, Avalon,
Portal SL
JŠK, VŠK
*
*
fluroksipirmeptil
Lodin
JŠK, VŠK
*
fluroksipirmeptil-heptil
Starane-250,Tomigan 250-EC, Bonaca
EC, Bonaca EW, Fox 200-EC
JŠK, VŠK
*
*
*
2,4-D-DMA
Dikamin-600, Monosan herbi 500,
Monosan herbi, Agrosan, Poljosan,
Dikocid, Herbocid
JŠK, VŠK
*
*
*
2,4-D 2-EHE +
florasulam
Mustang
JŠK, VŠK
*
*
2,4-D 2-EH
Maton, Lentemul-D, Esteron, Esteron
extra 600 EC, Estrovet
JŠK, VŠK
*
mekoprop
DMA+2,4-D- DMA
Deherban kombi-MD
JŠK, VŠK
*
*
metsulfuronmetil
Accurate 60-WG, Laren 60-WP, Laren
60-PX, Tezis, Meteor, Metmark, Climax
JŠK, VŠK
*
*
metsulfuron-metil+
tribenuron-metil
Laren max-PX
JŠK, VŠK
*
metsulfuron-metil
Mezzo 60-WG
JŠK, VŠK
*
klopiralid
Lontrel-100,
Hemoklop 100-SL, Lontrel-300
JŠK, VŠK
*
pendimetalin
Stomp 330-E,
Vetpen 330-E, Zanat
JUK, JŠK
*
* herbicid je registrovan za primenu u označenom usevu
26
Grupa korova pšenica
koje suzbija
Herbicid
8.EKONOMSKI NAJZNAČAJNIJI KOROVI
I NJIHOVO SUZBIJANJE
KOD KUKURUZA
*
Korovi u usevu kukuruza
*
*
Jednogodišnji širokolisni korovi (JŠK):
Abutilon theophrasti, Ambrosia artemisiifolia, Amaranthus albus, Amaranthus
blitoides, Amaranthus retroflexus, Anagallis arvensis, Capsella bursa-pastoris,
Chenopodium album, Chenopodoium hybridum, Datura stramonium, Erigeron
canadensis, Galinsoga parviflora, Hibiscus trionum, Iva xanthifolia, Polygonum
aviculare, Polygonum lapathifolium, Polygonum persicaria, Polygonum convolvulus,
Portulaca oleracea, Reseda lutea, Sinapis arvensis, Solanum nigrum, Stachys annua,
Xanthium strumarium (Slika 12).
Višegodišnji širokolisni korovi (VŠK):
Cirsium arvense, Convolvulus arvensis, Calystegia sepium, Lathyrus tuberosus, Sonchus
arvensis, Sambucus ebulus, Rubus caesius, Aristolochia clematitis
Jednogodišnji uskolisni korovi (JUK):
Digitaria sanguinalis, Echinochloa crus-galli, Setaria glauca, Setaria viridis, Eragrostis
megastachya
Višegodišnji uskolisni korovi (VUK):
Agropyron repens, Sorghum halepense, Cynodon dactylon
27
8. Ekonomski najznačajniji korovi i njihovo suzbijanje kod kukuruza
8. Ekonomski najznačajniji korovi i njihovo suzbijanje kod kukuruza
Tabela 2. Mogućnosti hemijskog suzbijanja korova u usevu kukuruza
Herbicid
Preparat
Grupa korova
koje suzbija
izoksaflutol+ tienkarbazonmetil+ciprosulfamid
foramsulfuron+ tienkarbazonmetil+ciprosulfamid
S-metolahlor
cikloksidim (samo za hibride
tolerantne prema cikloksidimu)
Dual Gold 960-EC
Focus ultra (samo za hibride tolerantne
prema cikloksidimu)
JUK
tembotrion+izoksadifen-etil
Laudis
JUK, VUK
foramsulfuron+izoksadifenetil+jodosulfuron-metil-Na
foramsulfuron+izoksadifen-etil
dimetenamid-P
terbutilazin+mezotrion
S-metolahlor+terbutilazin
+ mezotrion
S-metolahlor+mezotrion
+benoksakor
S-metolahlor+terbutilazin
izoksaflutol
Maister OD
rimsulfuron+dikamba DMA
Tarot plus-WG, Rimex extra, Nerot plus
rimsulfuron+tifensulfuron-metil
Grid 75 WG, Nava 75WG, Claro
JUK, VUK,
JŠK, VŠK
JUK, VUK,
JŠK
rimsulfuron
Tarot 25-WG, Trawell, Tiger 25 WG,
Rimex, Tiger 25-OD, Gentlemen,
Amurg 25-WG, Rifonex, Sorgum
JUK, VUK,
JŠK
dikamba
dikamba+tritosulfuron
dikamba+ diflufenzopirNa+nikosulfuron
bentazon
bentazon+dikamba
2,4-D DMA
2,4-D 2-EH
Celebrity plus
Basagran, Galbenon, Bentazon SL-48,
Bevezon, Pinazon 480-SL, Bentamark
Cambio, Avalon, Korzo, Bevekambio, Kastor,
Portal SL
Dikamin-600, Monosan herbi, Agrosan,
Poljosan, Dikocid, Herbocid, Agrosan BN
Mustang, Maton, Herbiton, Lentemul-D,
Monosan herbi ekstra, Esteron,
Moto ekstra 850, Estrovet, Velox,
Hormonex, Esteron extra 600 EC
diflufenzopir-Na+dikamba
topramezon
topramezon+dikamba
dimetenamid-P+terbutilazin
terbutilazin+bromoksinil
terbutilazin+pendimetalin
Lontrel-100, Hemoklop 100-SL, Beveralid,
Lontrel-300
Starane-250, Bonaca EC, Stockplus,
Fluromark, Tomigan 250-EC, Fox 200- EC
Afalon tečni, Galolin mono, Liron tečni,
Feribot, Liron Župa SC
Callisto, Mezatrion, Chief
Peak 75-WG
Casper 55-WG
Hemazin SC-500, Terazor 50-SC, Terbis,
Rezon, Lester, Zeazin, Radazin TZ-50
Harmony 75-WG, Simphony,
Okvir, Habit 25- OD
Distinct 75-WG
Clio
Stellar
Akris
Bromoterb 500 SC, Zeagran 340-SE
Chaser-P
izoksaflutol+ciprosulfamid
Merlin Flexx
klopiralid
fluroksipir-meptil-heptil
linuron
mezotrion
prosulfuron
dikamba+prosulfuron
terbutilazin
tifensulfuron-metil
28
Banvel 480-S, Bevekamba, Palacid 480-SL,
Phantom 48-SL, Samba, Motikan, Plamen,
Dikamba 480-SL, Dikosav 480-SL, Vikamba, Krit,
Agrodimark, Colosseum, Inferno, Joker 70 SG
Arrat, Callam
JŠK, VŠK
JŠK, VŠK
JUK, VUK,
JŠK, VŠK
pendimetalin
Equip
Frontier super
Calaris pro
JUK, VUK,
JŠK, VŠK
JUK, VUK,
JŠK, VŠK
JUK, VUK,
JŠK, VŠK
JUK, VUK,
JŠK, VŠK
JUK, JŠK
JUK, JŠK
JUK, JŠK
Lumax
JUK, JŠK
Camix 440 SE
JUK, VUK,
JŠK, VŠK
JUK, JŠK
JUK, JŠK
Adengo
Monsoon active
Gardoprim plus gold 500-SC
Merlin 750-WG
Stomp 330-E, Dost 330 EC, Vetpen
330-E, Agrostomp 330-E, Bevetomp, Zanat,
Stop 330, Pendisav 330-EC, Pendistop
flumioksazin
Pledge 50-WP
diflufenzopir+dikamba
Distinct 70WG
nikosulfuron
Motivell, Novovel, Protivel 40-SC,
Kelvin 40-SC, Samson, Kruz 40-SC, Nicostock,
Nicon 4-SC, Siran 40-SC, Nikar, Nikosav, Talisman,
Gat motion 4-OD, Narval, Rincor, Nicogan 40SC, Victus OD, Torpedo, Hemonik, Nikomark,
Motivell Extra 6-OD, Innovate, Supermaize 75WG, Protivel 75-WG, Siran 750-WG
JŠK, VŠK
nikosulfuron+rimsulfuron
Cordus 75-WG, Rinico, Victus duo
JŠK, VŠK
nikosulfuron+rimsulfuron
+mezotrion
Arigo
JŠK
sulkotrion
Tangenta, Sulcogan
JŠK
JŠK
JŠK
sulkotrion+nikosulfuron
Talisman ekstra
tembotrion
Laudis
JŠK, VŠK
JŠK, VŠK
JŠK, VŠK
JŠK, VŠK
JUK, JŠK
JUK, JŠK,
VŠK
JUK, JŠK,
VŠK
JUK, VUK,
JŠK, VŠK
JUK, VUK,
JŠK, VŠK
JUK, VUK,
JŠK, VŠK
JUK, VUK,
JŠK, VŠK
JUK, VUK,
JŠK, VŠK
JUK, VUK,
JŠK, VŠK
JŠK
JŠK
JUK, JŠK
JUK, JŠK
JUK, JŠK
JUK, JŠK
JŠK, VŠK
JUK, JŠK
JUK, VUK,
JŠK, VŠK
Slika 12. Zakorovljen i čist usev kukuruza
29
9. Ekonomski najznačajniji korovi i njihovo suzbijanje kod suncokreta
Slika 11. Tretiran usev suncokreta
9.EKONOMSKI NAJZNAČAJNIJI KOROVI
I NJIHOVO SUZBIJANJE
KOD SUNCOKRETA
Korovi u usevu suncokreta
Jednogodišnji širokolisni korovi (JŠK):
Abutilon theophrasti, Ambrosia artemisiifolia, Amaranthus retroflexus, Capsella
bursa-pastoris, Chenopodium album, Chenopodoium hybridum, Datura stramonium,
Hibiscus trionum, Iva xanthifolia, Orobanche cumana, Polygonum aviculare, Polygonum
lapathifolium, Polygonum persicaria, Polygonum convolvulus, Portulaca oleracea,
Sinapis arvensis, Solanum nigrum, Xanthium strumarium (Slika 13).
Višegodišnji širokolisni korovi (VŠK):
Cirsium arvense, Convolvulus arvensis, Sonchus arvensis
Jednogodišnji uskolisni korovi (JUK):
Digitaria sanguinalis, Echinochloa crus-galli, Setaria glauca, Setaria viridis
Višegodišnji uskolisni korovi (VUK):
Agropyron repens, Sorghum halepense, Cynodon dactylon
30
Tabela 1. Mogućnosti hemijskog suzbijanja korova u usevu suncokreta
Herbicid
Preparat
Grupa
korova koje suzbija
S-metolahlor
Dual Gold 960-EC, Mont
JUK
S-metolahlor+
terbutilazin
Gardoprim Plus Gold 500-SC
JUK, JŠK
propakvizafop
Agil 100-EC
JUK, VUK
cikloksidim
Focus ultra
JUK, VUK
fluazifop-p-butil
Fusilade forte, Sunce, Viktolade,
Neptune 15-EC, Bevelade extra, Flupisor
JUK, VUK
fenoksaprop-p-etil
Furore super, Sedef
JUK, VUK
haloksifop-r-metil
kvizalofop-p-tefuril
Gallant super
Leopard 5-EC, Pantera 40-EC, Titanic,
JUK, VUK
JUK, VUK
kvizalofop-p-etil
Targa Super, Quick 5% EC, Globus EC, Globus
EW, Miura EC
JUK, VUK
kletodim
Select super, Arrow, Fargo, Nikas, Rafal 120,
Stratus, Kletox
JUK, VUK
dimetenamid-P
Frontier Super
JUK, JŠK
flurohloridon
Racer 25-EC, Sprinter 25-EC, Dakota 25-EC,
Bevecer, Resent 25-EC, Ares, Girasolin
JUK, JŠK
oksadiaržil
Raft
JUK, JŠK
propizohlor
Proponit 720-EC
JUK, JŠK
pendimetalin
Stomp 330-E, Dost 330 EC, Vetpen 330-E,
Agrostomp 330-E, Zanat, Pendisav 330-EC
JUK, JŠK
oksifluorfen
Goal, Beveal, Galigan 240-EC
JUK, JŠK
imazamoks (samo za
hibride tolerantne
prema imazamoksu)
Pulsar-40 (samo za hibride tolerantne prema
imazamoksu)
JUK, JŠK,
Orobanche sp.
flumioksazin
Pledge 50-WP
JUK, JŠK, VŠK
linuron
Afalon tečni, Liran,Galolin mono
JŠK
diflufenican
Pelican
JŠK
tribenuron-metil
Express 50-SX, Express 75-PX
JŠK, VŠK
terbutilazin
Rezon, Terbis, Radazin TZ 50
JŠK
glufosinat-amonijum
Basta-15, Finale-15
desikant
dikvat-dibromid
Didikvat, Reglone forte, Dessicash 20% SL
desikant
31
10. Ekonomski najznačajniji korovi i njihovo suzbijanje kod šećerne repe
Tabela 4. Mogućnosti hemijskog suzbijanja korova u usevu šećerne repe
10. EKONOMSKI NAJZNAČAJNIJI KOROVI
I NJIHOVO SUZBIJANJE
KOD ŠEĆERNE REPE
Korovi u usevu šećene repe
Jednogodišnji širokolisni korovi (JŠK):
Abutilon theophrasti, Amaranthus retroflexus, Ambrosia artemisiifolia, Capsella
bursa-pastoris, Chenopodium album, Chenopodium hybridum, Cuscuta spp., Datura
stramonium, Fumaria officinalis, Hibiscus trionum, Helianthus annuus, Iva xanthifolia,
Lamium amplexicaule, Polygonum aviculare, Polygonum lapathifolium, Polygonum
persicaria, Polygonum convolvulus, Portulaca oleracea, Sinapis arvensis, Solanum
nigrum, Stellaria media, Veronica hederifolia, Viola arvensis, Xanthium strumarium.
Višegodišnji širokolisni korovi (VŠK):
Cirsium arvense, Convolvulus arvensis, Sonchus arvensis
Jednogodišnji uskolisni korovi (JUK):
Digitaria sanguinalis, Echinochloa crus-galli, Setaria glauca, Setaria viridis
Grupa korova
koje suzbija
Herbicid
Preparat
S-metolahlor
Dual Gold 960-EC
JUK
propakvizafop
Agil 100-EC
JUK, VUK
cikloksidim
Focus ultra
JUK, VUK
fenoksaprop-p-etil
Furore super, Sedef
JUK, VUK
fluazifop-p-butil
Fusilade forte, Sunce, Viktolade, Flupisor
JUK, VUK
haloksifop-r-metil
Gallant super
JUK, VUK
kvizalofop-p-tefuril
Leopard 5-EC, Pantera 40-EC, Titanic, Achiba 10-EC
JUK, VUK
kvizalofop-p-etil
Targa Super, Globus EC,
JUK, VUK
desmedifam+
fenmedifam
Betasav AM-11, Fenmedifam super,
Betalid super, Betha-CA, Bevepar-T,
Betanal AM-11 new, Belvedere
JŠK
kletodim
Select super, Arrow, Fargo, Nikas, Rafal 120, Kletox
JUK, VUK
etofumesat
fenmedifam+
etofumesat
Nortron super, Ethosat-500
JŠK
Powertwin
JŠK
desmedifam+
fenmedifam+
etofumesat
Betanal expert, Betahem expert
Beetup Pro-SC, Betasana trio, Belvedere forte
JŠK
desmedifam+
fenmedifam+
etofumesat+lenacil
Betanal maxx pro
JŠK
desmedifam+
fenmedifam+
etofumesat+
metamitron
Betanal quatro
JUK, JŠK
Pyramin-DF, Pyramin Turbo
Safari 50-WG, Apex 50-WG, Savana,
Trimark, Gat zebra 25 OD, Bond, Contessa
Frontier Super
JŠK
JŠK, VŠK
propizohlor
Proponit 720-EC
JUK, JŠK
Metamitron
(Slika 14 i 15)
Korida, Gladiator 70-WG, Goltix 70-EC,
Goltisav 70-WP, Tornado, Metafol 700- SC, Metix,
Goltix 70-WG, Metabeet 70-WG, Maymat 700-SC,
Betamet 90-WG, Target-SC, Hemomitron
JŠK, VŠK
klopiralid
Lontrel-100, Hemoklop 100-SL, Piralis 100,
Hemoklop 100-SL, Boss 300-SL,
Pikogal plus, Lontrel-300, Loret
JŠK, VŠK
propizamid
Kerb 50-WP
Cuscuta spp.
hloridazon
triflusulfuron-metil
dimetenamid-P
JUK, JŠK
Višegodišnji uskolisni korovi (VUK):
Agropyron repens, Sorghum halepense, Cynodon dactylon
32
33
10. Ekonomski najznačajniji korovi i njihovo suzbijanje kod šećerne repe
3. Nitrati u zemljištu i vodama
11. EKONOMSKI NAJZNAČAJNIJI KOROVI
I NJIHOVO SUZBIJANJE
KOD SOJE
Slika 14. Usev šećerne repe tretiran herbicidom metamitron
Korovi u usevu soje
Jednogodišnji širokolisni korovi (JŠK):
Abutilon theophrasti, Ambrosia artemisiifolia, Amaranthus retroflexus, Arctium
lappa, Capsella bursa-pastoris, Chenopodium album, Chenopodoium hybridum, Datura
stramonium, Galinsoga parviflora, Hibiscus trionum, Iva xanthifolia, Polygonum
aviculare, Polygonum lapathifolium, Polygonum persicaria, Polygonum convolvulus,
Portulaca oleracea, Sinapis arvensis, Solanum nigrum, Xanthium strumarium
Višegodišnji širokolisni korovi (VŠK):
Cirsium arvense, Convolvulus arvensis, Sonchus arvensis
Jednogodišnji uskolisni korovi (JUK):
Digitaria sanguinalis, Echinochloa crus-galli, Setaria glauca, Setaria viridis
Višegodišnji uskolisni korovi (VUK):
Agropyron repens, Sorghum halepense, Cynodon dactylon
Slika 15. Kontrolna parcela u usev šećerne repe
34
35
11. Ekonomski najznačajniji korovi i njihovo suzbijanje kod soje
11. Ekonomski najznačajniji korovi i njihovo suzbijanje kod soje
Tabela 5. Mogućnosti hemijskog suzbijanja korova u usevu soje
36
Herbicid
Preparat
Grupa korova
koje suzbija
S-metolahlor
Dual Gold 960-EC
JUK
propakvizafop
Agil 100-EC
JUK, VUK
cikloksidim
Focus ultra
JUK, VUK
fluazifop-p-butil
Fusilade forte, Sunce, Viktolade, Pinfor
Super, Flupisor, Furore super, Sedef
JUK, VUK
haloksifop-r-metil
Gallant super
JUK, VUK
kvizalofop-p-tefuril
Leopard 5-EC, Pantera 40-EC, Titanic, Achiba 10-EC
JUK, VUK
kvizalofop-p-etil
Targa Super, Quick 5% EC, Globus EC,
Globus EW, Miura EC
JUK, VUK
kletodim
Select super, Arrow, Fargo, Nikas, Ronin,
Point 12-EC, Rafal 120, Stratus
JUK, VUK
dimetenamid-P
Frontier Super
JUK, JŠK
klomazon
Gamit 4-EC, Rampa EC, Rampa EW, Kalif 480-EC
JUK, JŠK
terbutilazin
Radazin TZ 50
JŠK, VŠK
imazamoks
Pulsar-40
JUK, JŠK
pendimetalin
Stomp 330-E, Dost 330 EC, Vetpen 330-E,
Agrostomp 330-E, Zanat
JUK, JŠK
linuron
Galolin mono, Afalon tečni
JŠK
tifensulfuronmetil
Harmony 75-WG, Promoni 75-WG, Habit 75WG, Simphony, Nimony, Okvir
JŠK
metribuzin
Lord 700 WDG, Bevecor, Tribute 70-DF, Dancor 70WG, Tor 70-WG, Mistral
JŠK
bentazon
Basagran, Galbenon, Bentazon SL-48, Bevezon,
Pinazon 480-SL, Lider 48- SL, Agrozon 480-SL,
Bentamark, Soko 480-SL, Savazon-480
JŠK, VŠK
flumioksazin
Pledge 50-WP
JUK, JŠK, VŠK
oksasulfuron (Slika 16)
Monam, Oxon 75-WG, Div 75-WG, Dynox, Proxy
JUK, VŠK, JŠK
glufosinat-amonijum
Basta-15, Finale-15
desikant
dikvat-dihlorid
Reglone forte
desikant
dikvat-dibromid
Didikvat
desikant
haloksifop-r-metil
Gallant super
JUK, VUK
kvizalofop-p-tefuril
Leopard 5-EC, Pantera 40-EC, Titanic, Achiba 10-EC
JUK, VUK
kvizalofop-p-etil
Targa Super, Quick 5% EC, Globus EC,
Globus EW, Miura EC
JUK, VUK
kletodim
Select super, Arrow, Fargo, Nikas, Ronin,
Point 12-EC, Rafal 120, Stratus
JUK, VUK
dimetenamid-P
Frontier Super
JUK, JŠK
klomazon
Gamit 4-EC, Rampa EC, Rampa EW, Kalif 480-EC
JUK, JŠK
terbutilazin
Radazin TZ 50
JŠK, VŠK
imazamoks
Pulsar-40
JUK, JŠK
pendimetalin
Stomp 330-E, Dost 330 EC, Vetpen 330-E,
Agrostomp 330-E, Zanat
JUK, JŠK
linuron
Galolin mono, Afalon tečni
JŠK
tifensulfuronmetil
Harmony 75-WG, Promoni 75-WG,
Habit 75-WG, Simphony, Nimony, Okvir
JŠK
metribuzin
Lord 700 WDG, Bevecor, Tribute 70-DF, Dancor
70-WG, Tor 70-WG, Mistral
JŠK
bentazon
Basagran, Galbenon, Bentazon SL-48, Bevezon,
Pinazon 480-SL, Lider 48- SL, Agrozon 480-SL,
Bentamark, Soko 480-SL, Savazon-480
JŠK, VŠK
flumioksazin
Pledge 50-WP
JUK, JŠK, VŠK
oksasulfuron
Monam, Oxon 75-WG, Div 75-WG, Dynox, Proxy
JUK, VŠK, JŠK
glufosinat-amonijum
Basta-15, Finale-15
desikant
dikvat-dihlorid
Reglone forte
desikant
dikvat-dibromid
Didikvat
desikant
Slika 16. Tretiran usev soje (am oksasulfuron+okvašivač) i kontrolna parcela
37
12. Ekonomski najznačajniji korovi i njihovo suzbijanje kod uljane repice
Tabela 6. Mogućnosti hemijskog suzbijanja korova u usevu uljane repice
12. EKONOMSKI NAJZNAČAJNIJI KOROVI
I NJIHOVO SUZBIJANJE
KOD ULJANE REPICE
Korovi u usevu uljane repice
Herbicid
Preparat
Grupa korova
koje suzbija
fluazifop-p-butil
Fusilade forte, Fusilade Super
JUK, VUK
kvizalofop-p-tefuril
Leopard 5-EC
JUK, VUK
kvizalofop-p-etil
Targa Super, Globus EC
JUK, VUK
klopiralid
Lontrel-100, Hemoklop 100-SL,
Piralis 100, Pikogal plus
JŠK, VŠK
klomazon
Gamit 4-EC, Rampa EC, Rampa EW, Kalif 480-EC
JUK, JŠK
metazahlor
+imazamoks
Cleranda
JUK, JŠK
metazahlor
Butisan 400-SC, Sultan 50-SC
JUK, JŠK, VŠK
glifosat IPA
Roundap, Glifogal, Glifosat Zorka, Glitotal,
Glifosav-480, Pirokor, Glifosat SL-480, Sirkosan,
Agroglifosat ECO, Vulkan, Glifeksol SL-360
desikant
glufosinat-amonijum
Basta-15, Finale-15
desikant
dikvat-dibromid
Didikvat
desikant
dikvat-dihlorid
Reglone forte
desikant
glifosat kalijum so
Roundup flash
desikant
Jednogodišnji širokolisni korovi (JŠK):
Abutilon theophrasti, Ambrosia artemisiifolia, Amaranthus retroflexus, Arctium
lappa, Capsella bursa-pastoris, Chenopodium album, Chenopodoium hybridum, Datura
stramonium, Galinsoga parviflora, Hibiscus trionum, Iva xanthifolia, Polygonum
aviculare, Polygonum lapathifolium, Polygonum persicaria, Polygonum convolvulus,
Portulaca oleracea, Sinapis arvensis, Solanum nigrum, Xanthium strumarium.
Višegodišnji širokolisni korovi (VŠK):
Cirsium arvense, Convolvulus arvensis, Sonchus arvensis
Jednogodišnji uskolisni korovi (JUK):
Digitaria sanguinalis, Echinochloa crus-galli, Setaria glauca, Setaria viridis
Višegodišnji uskolisni korovi (VUK):
Agropyron repens, Sorghum halepense, Cynodon dactylon
38
39
13. Ekonomski najznačajniji korovi i njihovo suzbijanje kod crnog i belog luka
Tabela 7. Mogućnosti hemijskog suzbijanja korova u crnom i belom luku
13. EKONOMSKI NAJZNAČAJNIJI KOROVI
I NJIHOVO SUZBIJANJE
KOD CRNOG I BELOG LUKA
Korovi u zasadima crnog i belog luka
Jednogodišnji širokolisni korovi (JŠK):
Amaranthus blitoides, Ambrosia artemisiifolia, Anagallis arvensis, Bifora radians, Capsella
bursa-pastoris, Chenopodium album, Chenopodium hybridum, Datura stramonium,
Fumaria officinalis, Hibiscus trionum, Galinsoga parviflora, Iva xanthifolia, Lamium
amplexicaule, Matricaria chamomilla, Papaver rhoeas, Polygonum lapathifolium,
Polygonum convolvulus, Portulaca oleracea, Reseda lutea, Sinapis arvensis, Solanum
nigrum, Solanum dulcamara, Stellaria media, Xanthium strumarium.
Herbicid
Preparat
Grupa korova
koje suzbija
propakvizafop
Agil 100-EC
JUK, VUK
fluazifop-p-butil
Fusilade Forte* , Sunce*
JUK, VUK
kvizalofop-p-etil
Globus EW
JUK, VUK
kvizalofop-P-tefuril
Pantera 40-EC
JUK, VUK
kletodim
Select Super, Nikas, Rafal 120
JUK, VUK
pendimetalin
Stomp 330-E, Dost 330-EC,
Vetpen 330-E,Agrostomp 330-E, Zanat,
Zanat EW, Pendisav 330-EC
JUK, JŠK
oksifluorfen
Goal* *
JUK, JŠK
fluroksipir
Starane-250, Bonaca EC
JŠK, VŠK
klopiralid
Lontrel 100*
JŠK, VŠK
linuron (slika 17 i 18)
Galolin mono
JŠK, VŠK
malein-hidrazid-K
Royal MH-30
regulator rasta
(sprečava klijanje)
kompleks
fitohormona
ekstrahovan iz morske
alge Ecklonia maxima
Kelpak
regulator rasta
(povećava prinos)
* samo za proizvodnju luka za glavice
** osim mladog luka za salatu
Višegodišnji širokolisni korovi (VŠK):
Cirsium arvense, Convolvulus arvensis, Sonchus arvensis, Rumex crispus, Tussilago farfara
Jednogodišnji uskolisni korovi (JUK):
Digitaria sanguinalis, Echinochloa crus-galli, Setaria glauca, Setaria viridis, Poa annua
Višegodišnji uskolisni korovi (VUK):
Agropyron repens, Sorghum halepense, Cynodon dactylon
40
41
13. Ekonomski najznačajniji korovi i njihovo suzbijanje kod crnog i belog luka
14. EKONOMSKI NAJZNAČAJNIJI KOROVI
I NJIHOVO SUZBIJANJE
KOD KORENASTOG POVRĆA
Slika 17. Tretiran zasad crnog luka herbicidom linuron
Korovi korenastog povrća (mrkva, celer, paštrnak)
Jednogodišnji širokolisni korovi (JŠK):
Amaranthus blitoides, Ambrosia artemisiifolia, Chenopodium album, Datura
stramonium, Daucus carota, Fumaria officinalis, Hibiscus trionum, Galinsoga
parviflora, Iva xanthifolia, Lamium amplexicaule, Matricaria chamomilla, Polygonum
lapathifolium, Polygonum convolvulus, Portulaca oleracea, Reseda lutea, Sinapis
arvensis, Solanum nigrum, Stellaria media, Xanthium strumarium (slika 19).
Višegodišnji širokolisni korovi (VŠK): Cirsium arvense, Convolvulus arvensis,
Sonchus arvensis, Rumex crispus, Tussilago farfara
Jednogodišnji uskolisni korovi (JUK):
Digitaria sanguinalis, Echinochloa crus-galli, Setaria glauca, Setaria viridis, Poa annua
Višegodišnji uskolisni korovi (VUK):
Agropyron repens, Sorghum halepense, Cynodon dactylon
Slika 18. Kontrolna parcela
43
14. Ekonomski najznačajniji korovi i njihovo suzbijanje kod korenastog povrća
Tabela 8. Mogućnosti hemijskog suzbijanja korova korenastog povrća (mrkve, celera i paštrnaka)
Herbicid
Preparat
Grupa korova
koje suzbija
linuron
Afalon, Afalon tečni, Liron tečni,
Linurex 50-WP
JŠK
fluazifop-p-butil
Fusilade Super
JUK, VUK
kletodim
Select Super, Nikas, Rafal 120
JUK, VUK
15. EKONOMSKI NAJZNAČAJNIJI KOROVI
I NJIHOVO SUZBIJANJE
KOD ZASADA SALATE
Korovi u zasadu salate
Slika 19. Zakorovljen usev mrkve
Jednogodišnji širokolisni korovi (JŠK):
Amaranthus blitoides, Ambrosia artemisiifolia, Chenopodium album, Datura
stramonium, Daucus carota, Fumaria officinalis, Hibiscus trionum, Galinsoga
parviflora, Iva xanthifolia, Lamium amplexicaule, Matricaria chamomilla, Polygonum
lapathifolium, Polygonum convolvulus, Portulaca oleracea, Reseda lutea, Sinapis
arvensis, Solanum nigrum, Stellaria media, Xanthium strumarium (slika 20).
Višegodišnji širokolisni korovi (VŠK):
Cirsium arvense, Convolvulus arvensis, Sonchus arvensis, Rumex crispus, Tussilago farfara
Jednogodišnji uskolisni korovi (JUK):
Digitaria sanguinalis, Echinochloa crus-galli, Setaria glauca, Setaria viridis, Poa annua
Višegodišnji uskolisni korovi (VUK):
Agropyron repens, Sorghum halepense, Cynodon dactylon
44
45
15. Ekonomski najznačajniji korovi i njihovo suzbijanje kod zasada salate
Literatura
Literatura
Tabela 9. Mogućnosti hemijskog suzbijanja korova u salati
Herbicid
Preparat
Grupa korova
koje suzbija
propizamid
Kerb 50-WP
JUK,VUK,
JŠK, VŠK
Slika 20. Zasad salate
46
Abbaspoor, M., Teicher, H.B. and Streibig, J.C. (2006): The effect of root-absorbed PSII inhibitors on Kautsky
curve parameters in sugar beet. Weed Research, 46, 226-235.
Aldrich, D. T. A. (1974): The legume- a reappraisal of its place in today’s farming. Grass and Forage Science,
29(4), 249-251.
Alister, C., Kogan, M. and Pino, I. (2005): Differential phytotoxicity of glyphosate in maize seedlings following
applications to roots or shoot.. Weed Research, 45 (1), 27.
Alizadeh, Preston, C. and Powles, S.B. (1998): Paraquat-resistant biotypes of Hordeum glaucum from zerotillage wheat. Weed Research, 38 (2), 139.
Azari, M.F., Profyris, C., Le grande, M.R., Lopes, E.C., Hirst, J., Petratos, S., Cheema, S.S. (2005): Effects of
intraperitoneal injection of Rofecoxib in a mouse model of ALS. Europen Journal Of Neurology, 12 (5), 357-364.
Bastide, J., Badon, R. (1987): Sélectivité du carbétamide. Weed Research, 27 (5), 361-265.
Baylis, J.M., Watkinson, A.R., Lintell-Smith, G., Firbank, L. (1992): Reduced nitrogen inpits in wheat: the
effects on weed-crop competition and weed population dynamics. Proc. Of the First International Weed
Control Congress, Melbourne, II, 76-80.
Beltran, E., Fenet, H., Cooper, J.F., Coste, C.M. (2002): Influence of the physical and chemical properties of
soil on the retention process of isoxaflutole and its two main derivatives. Weed Research, 42 (5), 385-393.
Beuret, E. (1980): Influence de la Pendiméthaline sur les méristèmes radiculaires de Allium cepa L. Weed
Research, 20 (2), 83-86.
Bouvier, L., Fillon, F. R., Lespinasse, Y. (1994): Oryzalin as an Efficient Agent for Chromosome Doubling of
Haploid Apple Shoots in vitro. Plant Breeding, 113 (4), 343-346.
Bittl, T., Vrba, J., Nedoma, J., Kopáček, J. (2001): Impact of ionic aluminium on extracellular phosphatases
in acidified lakes. Environmental Microbiology, 3 (9), 578-587.
Boutsalis, P., Powles, S.B. (1995): Resistance of dicot weeds to acetolactate synthase (ALS)-inhibiting
herbicides in Australia. Weed Research, 35 (3), 149-155.
Boutsalis, P., Powles, S.B. (1998): Seedbank characteristics of herbicide-resistant and susceptible
Sisymbrium orientale. Weed Research, 38 (5), 389.
Bovey, R.W., Miller, F.R. (1968): Phytotoxicity of paraquat on white and green hibiscus, sorghum and alpinia
leaves. Weed Research, 8 (2), 128-135.
Bravin, F., Zanin, G., Preston, C. (2001): Diclofop-methyl resistance in populations of Lolium spp. From
central Italy. Weed Research, 41 (1), 49.
Bravin, F., Zanin, G., Preston, C. (2001): Resistance to diclofop-methyl in two Lolium spp. populations from
Italy: studies on the mechanism of resistance. Weed Research, 41 (5), 461.
Brian, R.C. (1964): The metabolism of herbicides. Weed Research, 4 (2), 105-117.
Brock, J.L. (1972): Grass control in newly-sown legumes with trifluralin and carbetamide. Weed Research,
12 (2), 144-149.
Brock, J.L.(1972): Effects of the herbicides trifluralin and carbetamide on nodulation and growth of legume
seedlings. Weed Research, 12 (2),150-154.
Brock, J. L. (1972): The control of broad-leaved dock (Rumex obtusifolius L.) in newly-sown red clover
(Trifolium pratense L.) with trifluralin, carbetamide and asulam. Weed Research, 12 (4), 310-315.
Camper, N. D., Ellers, K. L. (1978): Degradation of Nitralin by Rhizoctonia solani. Weed Research, 18 (2), 99-103.
Cavan, Biss and Moss (1998): Localized origins of herbicide resistance in Alopecurus myosuroides. Weed
Research, 38 (3), 239.
Chang, F. Z., Bandeen, J. D., Stephenson, G. R. (1973): NN-diallyl-αα-dichloroacetamide as an antidote for
EPTC and other herbicides in corn. Weed Research, 13 (4), 399-406.
Chuan, T.S., Maziah, B.M., Nuraziah, B.m.Y., Cha, T.S. (2006): Reduced rates of tank mixtures for red
spranletop (Leptochloa chinensis [L.]f.) control in rice. Weed biology and management, 6 (4), 245-249.
Cocker, Coleman, Blair, Clarke and Moss (2000): Biochemical mechanisms of cross-resistance to aryloxyphenoxypropinate and cyclohexanedione herbicides in populations of Avena spp. Weed Research, 40 (4), 323.
Cornish, P.S., Burgin, S. (2005): Residual Effects of Glyphosate Herbicide in Ecological Restoration.
Restoration Ecolgy, 13 (4), 695.
47
Literatura
Cummins, I., Cole, D. J., Edwards, R. (1999): A role for glutathione transferases functioning as glutathione
peroxidases in resistance to multiple herbicides in black-grass. The Plant Journal, 18 (3), 285-292.
Dastgheib, F., Held, R.J., Namjou, S. (1994): The mechanism of differential response of wheat cultivars to
chlorsulfuron. Weed Research, 34 (4), 299-308.
Davis, D. G., Hodgson, R. H., Dusbabek, K. E., Hoffer, B. L. (1978): The Metabolisl of the Herbicide Diphenamid
(N-N-dimethyl-2,2- dimethyl-acetamide) in Cell Suspensions of Soybean ( Glycine max ). Physiologia Plantarum,
44 (2), 87-91.
Debeake, P. (1987): Effects des systemes de culture sur la flore adventice dicotyledone annuelle. These de
Docteur-Ingenieur, Institut National Agronomique, Paris-Grignon.
De Lourdes Bellinaso, M., Greer, C. W., do Carno Peralba, M., Henriques, J. A. P., Gaylarde, C. C. (2003): Biodegradation
of the herbicide trifluralin by bacteria isolated from soil. FEMS Microbiology Ecology 43 (2), 191-194.
Délye, C. and Michel, S. (2005): 'Universal' primers for PCR-sequencing of grass chloroplastic acetyl-CoA
carboxylase domains involved in resistance to herbicides. Weed Research, 45, 323-330.
Délye, C., Menchari, Y., Michel, S. (2005): A single polymerase chain reaction-based assay for simultaneous
detection of two mutations conferring resistance to tubulin-binding herbicides in Setaria viridis. Weed Research,
45 (3), 228-235.
De Prado, R., Romera, E., Jorrin, J. (1993): Effects of chloroacetamides and phytosynthesis-inhibiting
herbicides on growth and photosynthesis in sunflower (Helianthus animus L.) and Amaranthus hybridus L.
Weed Research, 33 (5), 369-374.
De Villiers, O.T., Vandenplas, M.L., Koch, H.M. (1980): The Effect of DPX-4189 on biochemical processes in
isolated leaf cells and chloroplasts. Weeds, 1, 237-241.
Díaz-Cacho, P., Moral, R., Encina, A., Acebes, J.L. and Alvarez, J. (1999): Cell wall modifications in bean
(Phaseolus vulgaris) callus cultures tolerant to isoxaben. Physiologia Plantarum, 107 (1), 54.
Dinelli, G., Bonetti, A., Lucchese, C., Catizone, P., Bravin, F. and Zanin, G. (2002): Taxonomic evaluation of
Italian populations of Lolium spp. resistant and susceptible to diclofop-methyl. Weed Research, 42 (2), 156.
Doohan, D. J., Monaco, T. J., Sheets, T. J., Leidy, R. R (1986): Residues and efficacy of fluazifop-butyl in
strawberries. Weed Research, 26 (2), 89-98.
Dornai, D., Gerstl, Z., Chen, Y., Mingelgrin, U. (1991): Trifluralin effect on the development of cotton in arid
zone soils. Weed Research, 31 (6), 375-384.
Dražić, D., Konstantinović, B. (1996): Divlji sirak i njegovo suzbijanje. Naučni institut za ratarstvo i povrtarstvo
Novi Sad. Monografija.
Duffy, S. L., Audia, W. V. (1971): The response of tobacco to seedbed application of diphenamid. Weed
Research, 11 (1), 37-40.
Dufourmantel, N., Dubald, M., Matringe, M., Canard, H., Garcon, F., Job, C., Kay, E., Wisniewski, J-P., Ferullo,
J-M., Pelissier, B., Sailland, A., Tissot, G. (2007): Generation and characterization of soybean and marker-free
tobacco plastid tranformants over-expressing a bacterial 4-hydroxyphenylpyruvate dioxygenase which provides
strong herbicide tolerance. Plant Biotechnology Journal, 5 (1), 118-133.
Dunleavy, P.J. and Cobb, A.H. (1984): Benzatone-induced stomatal movement in epidermal peels from
Chenopodium album L. New Phytol., 97, 121-128.
Ekler, Z., Dutka, F., Stephenson, G.R. (1993): Safener effects on acetochlor toxicity, uptake, metabolism and
glutathione S-transferase activity in maize. Weed Research, 33 (4), 311-318.
Elmore, C.L., Bayer, D.E. (1992): Mitotic and structural effects of nitralin and butralin on ryegrass (Lolium
perenne L.) root meristems. Weed Research, 32 (2), 77-86.
EPPO/OEPP Bulletin (2004): Good plant protection practicide. 34 (1), 79.
EPPO Bulletin (2004): Good plant protection practicide. 34 (3), 427.
Eshel, Y., Katan, J., Palevitch, D. (1973): Selective action of diphenamid and napropamide in pepper
(Gapsicum annuum L.) and weeds. Weed Research, 13 (4), 379-384.
Feierabend, J., Kemmerich, P. (1983): Mode of interference of chlorosis-inducing herbicides with
peroxisomal enzyme activities. Physiologia Plantarum, 57, 3, 9. 346-351.
Follak, S. and Hurle, K. (2004.): Recovery of non-target plants affected by airborne bromoxynil-octanoate
and metribuzin. Weed Research, 44 (2), 142.
Fraga, M.I., Tasende, M.G. (2003): Mechanism of resistance to simazine in Sonchus oleraceus. Weed
Research, 43 (5), 333-340.
48
Literatura
Fraser, P.D., Pinto, M.E.S., Hollowaz, D.E. Bramlez, P.M. (2000): Application of high-performance liquid
chromatography with photodiode array detection to the metabolic profiling of plant isoprenoides. The Plant
Journal, 24 (4), 551-558.
Fryer, J.D. (1979): Key factors affecting important weed problems and their control. Proc. E.W.R.S. Symp.
Mainz, Germ.: 13-23.
García-Torres, L., López-Granados, F., Castejón-Muñoz, M. (1994): Pre-emergence herbicides for the control
of broomrape (Orobanche cernua Loefl.) in sunflower (Helianthus annus L.). Weed Research, 34 (6), 303-308.
Gauvrit, C., Gaurdy, J-C., Lucotte, T., Cabbane, F. (2001): Biological evidence for a 1:1 Ca2+: glyphosate
association in deposit residuals on the leaf surface of barley. Weed Research, 41 (5), 433.
Genter, M. B., Burman, D. M., Bolon, B. (2002): Progression of alachlor-induced olfactory mucosal tumours.
International Journal of Experimental Pathology, 83 (6), 303-308.
Glaze, N. C., Gaines, T. P. (1972): Effect of Herbicides on Direct-seeded Tomatoes. I. Nitrogen and
Carbohydrate Determinations. Weed Research, 12 (4), 395-399.
Glenn, S., Peregoy, R. S., Hook, B. J., Heimer, J. B., Wiepke, T. (1986): Sorghum halepense (L.) Pers. control
with foliar- applied herbicides in conventional and no-tillage soyabeans. Weed Research, 26 (4), 245-250.
Gómez de Barreda, D., Lorenzo, E., Gamón, E., Monteagudo, E., Saez, A., Cuadra, J. D., Busto, A., Ramos, C.,
Carbonell, E. A. (1991): Survey of herbicide residues in soil and wells in three citrus orchards in Valencia, Spain.
Weed Research, 31 (3), 143-151.
Grover, R., Banting, J. D., Morse, P. M. (1979): Adsorption and bioactivity of di-allate, tri-allate and trifluralin.
Weed Research, 19 (6), 363-369.
Haggar, R. J., Bastian, C. J. (1980): Regulating the content of white clover in mixed swards using grasssuppressing herbicides. Grass and Forage Science, 35 (2), 129-137.
Haggar, R. J., Oswald, A. K. (1975): The selective control of grasses in red clover (Trifolium pratense) and
lucerne (Medicago sativa)crops by carbetamide and propyzamide. Weed Research, 15 (6), 381-385.
Hall, M.G., Wilks, M.F., McLean Provan, W., Eksborg, S., Lumholtz, B. (2001): Pharmacokinetics and
pharmacodynamics of NTBC (2-(2-nitro-4-fluoromethylbenzoyl)-1, 3-cyclohexanedione) and mesotrione,
inhibitors of 4-hydroxyphenylpyruvate dioxygenase (HPPD) following a single dose to healthy male volunteers.
British Journal of Clinical Pharmacology, 52 (2), 169-177.
Han, J., Liu, H., Guo, P., Hao, C. (2002): Weed control in summer-sown soybeans with flumioxazin plus
acetochlor and flumiclorac-pentyl plus clethodim. Weed Biology and Management, 2 (2), 120-122.
Hanson, B. D., Park, K. W., Mallory-Smith, C. A., Thill, D. C. (2004): Resistance of Camelina microcarpa to
acetolactate synthase inhibiting herbicides. Weed Research, 44 (3), 187-194.
Harlan J.R., e De Wet J.M.J. (1965): Some thoughts about weeds. Economic Bot. 19: 10-24.
Harper, P. (2005): Protein Z-dependent protease inhibitor W303W mutation in venous thrombosis:
response to Gonzales-Conejero et.al. British Journal of Haematology, 129 (4), 562-562.
Harris, Doohan, Gordon, Jensen (1998): The effect of thermal time and soil water on emergence of
Ranunculus repens. Weed Research, 38 (6), 405-412.
Hartwell, J., Jenkins, G.I., Wilkins, M.B., Nimmo, H.G. (1999): The light induction of maize
phosphoenolpyruvate carboxylase kinase translatable mRNA requires transcription but not translation. Plant,
Cell and Environment, 22 (7), 883-889.
Hatzioas, K.K., Howe, C.M. (1982): Influence of Herbicides Hexazinone and Chlorsulfuron on the Metabolism
of Izolated Soybean Leaf Cells. Pestic. Biochem. And Physiol., 17, 207-214.
Hauser, E.W., Miles, J.D. (1975): Flue-cured tobacco yieldand quality as affected by weed control methods.
Weed Research, 15 (4), 211-215.
Hayashi, Y., Tanoi, K., Nishiyama, H., Nakanishi, T.M. (2005): Rhizosphere pH Profile of Rice Plant Influenced
by Al treatment. Soil Science and Plant Nutrition, 51 (5), 729-731.
Headford, D. W. R., Douglas, G. (1967): Tuber necrosis following the desiccation of potato foliage with
diquat. Weed Research, 7 (2), 131-144.
Heap, I. (2014): Global status and implications of herbicide resistance, Rothamsted, UK.
Hess, F.D., Holmsen, J. D., Fedtke, C. (1990): The influence of the herbicide mefenacet on cell division and
cell enlargement in plants. Weed Research, 30 (1), 21-27.
Hirase, K., Molin, W. T. (2002): Measuring cysteine biosythesis activity from serine in extracts from sorghum,
corn and grass weeds, and their metolachlor susceptibility. Weed Biology and Management, 2 (1), 52-59.
49
Literatura
Hole, S.J.W., Mc Clure, N.C., Powles, S.B. (2001): Persistence and management of enhanced degradation of
carbetamide after repeated application in Australia. Weed Research, 37 (3), 165-170.
Holm, R. E., Szabo, S. S. (1974): Increased metabolism of a pyrrolidine urea herbicide in corn by a herbicide
antidote. Weed Research, 14 (2), 119-122.
Holm, L.G., Plucknett, D.L., Pancho, J.V., Herberger, J.P. (1977): The word´s worst weeds: distribution and
biology. University Press, Honolulu Hawaii.
Horowitz, M., Hulin, N. (1971): A rapid bioassay for diphenamid and its application in soil studies. Weed
Research, 11 (2-3), 143-149.
Hulsen, K., Top, E.M. and Höfte, M. (2002): Biodegradation of linuron in a Phaseolus bioasssay detected by
chlorophyll fluoroscence. New Pnytologist, 154 (3), 821.
Hurle, K. (1977): Ein Vergleich von Biotests mit chemisch-analytischen Methoden zum Nachweis von
Atrazin, 2,4-D, DNOC und Napropamid im Boden. Weed Research, 17 (1), 25-32.
Ikuenobe, C.E. and Ayeni, A.O. (1998): Herbicidal control of Chromolaena odorata in oil palm. Weed
Research, 38 (6), 397.
Ismail, A.M.A., Obeid, M. (1976): A study of assimilation and translocation in Cuscuta hyalina heyne ex
Roth., Orobanche ramosa L. and Striga hermonthica Benth. Weed Research, 16, 87-92.
Janjić, V. (2002): Sulfoniluree, Institut za istraživanja u poljoprivredi SRBIJA,Beograd; Akademija nauka i
umjetnosti Republike Srpeske, Republika Srpska.
Janjić, V. (2005): Fitofarmacija, Društvo za zaštitu bilja Srbije, Beograd.
Jennings, E.A., Drennan, D.S.H. (1979): Pre-sowing herbicides in irrigated cotton (Gosypium barbadense L.)
and ground nut (Arachis hypogaea L.) in the Sudan. I. Weed control and crop yields achieved with trifluralin and
benflurali. Weed Research, 19 (2), 75-80.
Ji, W., Hatzios, K.K., Cramer, C.L. (1992): Expression of 3-hydroxy-3-methylglutaryl coenzyme A reductase
activity in maize tissues. Physiologia Plantarum, 84 (2), 185-192.
Kaundun, S.S., Windass, J.D. (2006): Derived cleaved amplified polymorphic sequence, a simple method
to detect a key point mutation conferring acetyl CoA carboxylase inhibitor herbicide resistance in grass weeds.
Weed Research, 46 (1), 34.
Ketel, D. H., Lotz, L. A. P. (1998): Influence of allocation and detoxification of metribuzin in Chenopodium
album on the reliability of prediction of the minimum lethal herbicide dose rate. Weed Research, 38 (4), 267.
Kim, J.S., Oh, J.I., Kim T.J., Pyon, J.Y. and Cho, K.Y. (2005): Physiological basis for antagonism induced by
mixtures of quizalofop-ethyl and bromoxynil in maize (Zea may). Weed Research, 46 (3), 236.
Kintzios, S., Mardikis, M., Passadeos, K., Economou, G. (1999): In vitro expression of variation of glyphosate
tolerance in Sorghum halepense. Weed Research, 39 (1), 49.
Klivenyi, P., Kiaei, M., Gardian, G., Calingasan, N.Y., Flint Beal, M. (2004): Additive neuroprotective effects of
creatine and cyclooxygenase 2 inhibitors in a transgenic mouse model of amyotrophic lateral sclerosis. Journal
of Neurochemistry, 88 (3), 576-582.
Konstantinović, B., Milošević, M. (1995): Weed species resistant to herbicides applied in soybean.
International Symposium on weed and crop resistance to herbicides, Cordoba, Spain, 64-66.
Konstantinović, B. (1997): Istorijski razvoj, sadašnje stanje i budućnost herbicida. Savremeni problemi
herbologije, Herboločko društvo Jugoslavije, Beograd, str. 1100-106.
Konstantinović, B. (1998): Korovi i herbicidi (skripta), Poljoprivredni fakultet, Novi Sad. Konstantinović,
B. (1999): Poznavanje i suzbijanje korova, Stylos, Novi Sad
Konstantinović, B., Meseldžija, M. (2001):
Determination of resistant biotypes of Amaranthus retroflexus L. on triazines, International Symposium on
Crop Protection, Ghent University, Belgia: 769- 774.
Konstantinović, B., Meseldžija, M. (2002): Determinaiton of triazine-resistant biotypes of Chenopodium
hybridum L., 12th EWRS Symposium, Wageningen, 144- 145.
Konstantinović, B. (2001): Determination of resistant biotypes of Setaria viridis L. on triazines. The BCPC
Conference-Weeds 2001, Brighton, United Kingdom, 607-612.
Konstantinović, B., Meseldžija, M. (2002): Antirezistentna strategija-korovi i herbicidi, XXIII Seminar iz
zaštite bilja, Novi Sad, 31- 33.
Konstantinović,B., Meseldžija, M. (2002): Determinaiton of triazine-resistant biotypes of Chenopodium
hybridum L. 12th EWRS Symposium, Wageningen, 144-145.
50
Literatura
Konstantinović, B., Meseldžija, M., Šunjka, D. (2003): A study of resistance of the weed species Echinochloa
crus-galli L. to ALS inhibitors, Herbologia. Proceedings of the 2nd Weed Conference, Sarajevo, Bosna i
Hercegovina: 65- 71. Konstantinović, B., Meseldžija, M., Šunjka, D., Konstantinović, Bo. (2003): Determination of resistant
biotypes of Amaranthus retroflexus L. on ALS inhibitors. , 3rd International Plant Protection Symposium,
Debrecen University, Hungary: 15-16 (10), 269- 276.
Konstantinović, B., Meseldžija, M., Konstantinović,Bo. (2004): Determination of Abutilon theophrasti
Medic. atrazine resistance, 4th International Weed Congress, Durban, Africa: 50- 50. Konstantinović, B., Meseldžija, M. (2005): Determination of herbicide resistant weed species in Vojvodina,
Proceedings XL Croation Symposium on Agriculture with International Participation, Opatija, Croatia: 751- 753.
Konstantinović, B., Stojanović, S., Meseldžija, M. (2005): Biologija, ekologija i suzbijanje korova,
Poljoprivredni fakultet, Novi Sad. Konstantinović, B., Meseldžija, M., Šunjka, D. (2005): Studies of weed species Solanum nigrum L. resistance
to ALS inhibitors, 13th European Weed Research Societie Symposium, Bari, Italy.
Konstantinović, B., Meseldžija, M., Šunjka, D. (2006): Study of weed species Echinochloa crus-galli L. crossresistance, 4th International Plant Protection Symposium, Debrecen, Hungary: Debrecen University, 288- 297.
Konstantinović, B., Meseldžija, M. and Šunjka, D. (2006): Resistance study of Amaranthus retroflexus L.
species population to the herbicide imazethapyr., HERBOLOGIA, An International Journal on Weed Research
and Control, 7 (1). Konstantinović, B., Meseldžija, M., Šunjka, D. (2006): Resistance study of Amaranthus retroflexus L, species
population to the herbicide imazethapyr, Herbologia, 7 (1), 31- 41.
Konstantinović, B., Meseldžija M., Šunjka, D. (2006): Study of weed species Echinochloa crus-galli L. crossresistance. IV International Plant Protection Symposium at Debrecen University, Debrecen, Hungary, 288-298.
Konstantinović, B., Stojanović, S., Meseldžija, M., Konstantinović, B., Ljevnaić, B. (2008): Zastupljenost
semena korovskih biljaka na različitim dubinama zemljišta u usevu kukuruza. Acta herbologica. Beograd. 17
(1), 163-170.
Konstantinović, B., Meseldžija, M., Mandić, N. (2008): Ispitivanje banke semena korova pod usevom soje.
Acta herbologica. Beograd. 17 (1), 171-174.
Konstantinović, B., Meseldžija, M., Pavlović, D., Marić, D. (2008): Rezistentnost korova na herbicide u svetu
i kod nas. Acta herbologica. Beograd. 17 (2), 1-5.
Konstantinović, B. (2008): Korovi i njihovo suzbijanje, Poljoprivredni fakultet, Novi Sad.
Konstantinović, B., Meseldžija, M., Mandić, N. (2008): Rezistentnost korovskih vrsta na herbicide, Simpozij
o zaštiti bilja u Bosni i Hercegovini, Sarajevo, 21.
Konstantinović, B., Meseldžija, M., Mandić, N., Korać, M. (2009): Rezistentnost korovskih vrsta na herbicide,
XXIV Seminar zaštite bilja Vojvodine, 39-45.
Konstantinović, B., Stojanović, S., Meseldžija, M., Nikolić, Lj. (2009): Spreading of emergent weed species
and occurence of invasive species in hydromeliorative facilities in the northern part of the Republic of Serbia.
Proceedings of the 12th European Weed Research Society Symposium, Jyväskylä, Finland, 109-109.
Konstantinović, B., Meseldžija, M., Samardžić, N. (2010): Zastupljenost semena korova u usevu soje i
suncokreta, Zaštita bilja, 61 (273), 181-187.
Konstantinović, B., Meseldžija, M., Popov, M. (2010): Korovska flora i ispitivanje efikasnosti herbicida u
usevu suncokreta, Zaštita bilja, 61 (272), 87-97.
Konstantinović,B., Meseldžija, M., Konstantinović, Bo., Samardžić, N. (2011): Ambrosia artemisiifolia L.
invasive and allergic weed species on the territory of Novi Sad. Journal of Agricultural Science and Technology,
5(3), 304-309.
Konstantinović,B., Meseldžija, M., Popov, M., Konstantinović, Bo. (2011): Study of weed seedbank in
soybean crop, African Journal of Agricultural Research,
6 (10), 2316-2320.
Konstantinović,B., Popov, M. (2011): Efficiency evaluation of fluroxypyr in maize crop, Savremena
poljoprivreda, 60 (1-2), 98-103.
Konstantinović, B. (2011): Osnovi herbologije i herbicidi, Poljoprivredni fakultet, Novi Sad.
Koo, S. J., Kuramochi, H., Chae, S. H. (2006): Herbicidal efficacy and selectivity of
51
Literatura
Kudsk, P., Streibig, J.C. (2003): Herbicides-a two-edged sword. Weed Research, 43 (2), 90.
Kudsk, P., Mathiassenn, S.K. (2004): Joint action of amino acid biosynthesis-inhibiting herbicides. Weed
Research, 44 (4), 313.
Larsson, O. M., Falch, E., Krogsgaard-Larsen, P., Schousboe, A. (1988): Kinetic Characterization of Inhibition
of γ-Aminobutyric Acid Uptake into Cultured Neurons and Astrocytes by 4,4-Diphenyl-3-Butenyl Derivates of
Nipecotic Acid and Guvacine. Journal of Neurochemistry, 50 (3), 818-823.
Lagoke, S. T. O., Choudhary, A. H., Tanko, Y. M. (1981): Weed control in rainfed groundnut (Arachis
hypogaea L.) in the Guinea savanna zone of Nigeria. Weed Research, 21 (3-4), 119-125.
Lefebvre, A., Maizonnier, D., Gaudry, J. C., Clair, D., Scalla, R. (1987): Some effects of the herbicide EL-107
on cellular growth and metabolism. Weed Research, 27 (2), 125-134.
Letouzé and Gasquez (1999): A rapid reliable test for screening aryloxyphenoxy-propinoc acid resistance
within Alopecurus myosuroides and Lolium spp. Populations. Weed Research, 39 (1), 37.
Letouzé and Gasquez (2000): A pollen test to detect ACCase target-site resistance within Alopecurus
myosuroides populations. Weed Research, 40 (2), 151.
Lolas, P.C. (1980): Effect of herbicides alachlor, metolachlor and oryzalin on soybean (Glycine max) leaf
nitrate reductase activity. Weed Research, 20 (4), 239-242.
Ludwig-Müllerab, J., Schubertb, B., Rademacherc, W., Hilgenbergb, W. (2000): Indole- 3-butyric acid
biosynthesis in maize is enhanced by cyclohexanedione herbicides. Physiologia Plantarum, 110 (4), 544-550.
Luo, Y.X., Matsumoto, H. (2002): Susceptibility of a broad-leavedweed, Acanthospermum hispidum, to the
grass herbicide fluazifop-butyl. Weed Biology and Managment, 2 (2), 98.
Maertens, K.D., Sprague, C.L., Tranel, P.J., Hines, R.A. (2004): Amaranthus hybridus populations resistant to
triazine and acetolaktate synthase-inhibiting herbicides. Weed Research, 44 (1), 21.
Marambe, B., Amarasinghe, L. (2002): Propanil-resistant barnyardgrass [Echinochloa crus-galli (L.) Beauv.] in Sri
Lanka: Seedling growth under different temperatures and control. Weed Biology and Management, 2, (4), 194.
Märländer, B. (2005): Weed Control in Sugar Beet using Genetically Modified Herbicide-tolerant Varieties–A
Review of the Economics for Cultivation in Europe. Journal of Agronomy and Crop Science, 191 (1), 64.
Marshall, G., Kirkwood, R. C., Leach, G. E. (1994): Comparative studies on graminicide-resistant and
susceptible biotypes of Eleusine indica. Weed Research, 34 (3), 177-185.
Matsumoto, H., Mizutani, M., Yamaguchi, T., Kadotani, J. (2002): herbicide pyrazolate causes cessation of
carotenoides synthesis in early watergrass by inhibiting 4-hydroxyphenylpyruvate dioxygenase. Weed Biology
and Managment, 2 (1), 39-45.
Mead, J.R., Fauq, A.H., Khan, M.A., McNair, N. (2003): Efficacy of Glycoconjugated Dinitroanilines against
Cryptosporidium parvum. The Journal of Eukaryotic Microbiology, 50 (1), 550-552.
Meseldžija, M., Konstantinović, B. (2010): Activity of acetolactate synthase (ALS) of redroot pigweed in
relation to imazetaphyr application, African Journal of Biotechnology.
Meseldžija, M., Konstantinović, B., Konstantinović, Bo. (2010): Resistance of Chenopodium album L. to
nicosulfuron in maize, Cereal Research Communications.
Michel, A., Arias, R.S., Scheffler, B.E., Duke, S.O., Netherland, M., Dayan, F.E. (2004): Somatic mutationmediated evolution of herbicide resistance in the nonindigenous invasve plant hydrilla (Hydrilla verticillata).
Molecular Ecology, 13 (10), 3229.
Monteiro, A., Cheia, V.M., Vasconcelos, T., Moreira, I. (2005): Management of the invasive species Opuntia
stricta in a Botanical Reserve in Potrugal. Weed Research, 45, p. 193-201.
Montegut, J. (1984): Causalite de la repartition des mauvaises herbes, especes indicatrices du biotope
cultural. Schweiz. Landw. Forsch., 23 (1/2), 15-46.
Morgan, W. C., Morgans, A. S. (1992): Potential use of activated carbon as a protectant against preemergence herbicides in direct-seeded processing tomatoes. Weed Research, 32 (2), 87-94.
Moss, SR. (2004): Herbicide-resistant weeds in Europe: the wider implications, Commun Agric Appl Biol
Sci.;69(3):3-ll.
Moss, S. (2005): Herbicide resistance, integrated weed management and Atlantis® use in the UK,
Pflanzenschutz-Nachrichten Bayer 58 (2), 271-282.
Muschinek, Gy., Garab, Gy. I., Mustárdy, La., faludi-Dániel, Á. (1979): The mechanism of linuron phytotoxicity
in maize. Weed Research, 19 (2), 101-107.
52
Literatura
Nadler-Hassar, T. and Rubin, B. (2003): Natural tolerance of Cuscuta camprestris to herbicides inhibiting
amino acid biosynthesis. Weed Research, 43 (5), 341.
Nestorović, M., Konstantinović,B. (2011): Overwiev of the weed flora in the Serbia, Savremena
poljoprivreda, 60, 215-230.
Neve, P., Diggle, A.J., Smith, F.P. and Powles, S.B. (2003): Simulation evolution of glyphosate resistance in
Lolium rigidum I: population biology of a rare resistance trait. Weed Research, 43 (6), 404.
NG, C.H., Wickneswari, R., Salmijah, S., Teng, Y.T. and Ismail, B.S. (2003): Gene polymorphisms in glyphosateresistant and-susceptible biotypes of Eleusine indica from Malasyia. Weed Research, 43 (2), 108.
Nian, H., Yang, Z.M., Ahn, S.J., Cheng, Z.J., Matsumoto, H. (2002): A comparative study on the aluminiumand copper-induced acid exudation from wheat roots. Physiologia Plantarum, 116 (3), 328-335.
Okafor, L. I., Sagar, G. R., Shorrocks, V. M. (1983): Biological activity of dinitramine in soils. I. Dose, depth of
incorporation, placement and depth of sowing. Weed Research, 23 (4), 191-197.
Okafor, L. I., Sagar, G. R. Shorrocks, V. M. (1983): Biological activity of dinitramine in soil. II. Soil organic
matter and soil moisture content. Weed Research, 23 (4), 199-206.
Olofsdotter, M., Valverde, B.E. and Madsen, K.H. (2000): Herbicide resistant rice (Oryza sativa L.): Global
implications for weedy rice and weed management. Ann. appl. Biol., (137), 279-295.
Ostojić, Z. (2004): Rezistentnost korova na herbicide, stanje u Republici Hrvatskoj i svijetu, Glasilo biljne
zastite (dodatak), Hrvatsko društvo biljne zaštite, Zagreb, 43-44.
O’Sullivan, P. A., Prendeville, G. N. (1974): Studies on the rate of root growth of intact seedlings in a
herbicide medium. Weed Research, 14 (6), 345-348.
Osuna, M.D., De Prado, R. (2003): Conyza albida: a new biotype with ALS inhibitor resistance. Weed
Research, 43 (3), 221.
Park, N.I., Suto, Y., Nakatani, N., Iori, S-I., Ogasawara, M. (2002): Annual bluegrass (Poa annua L.) control
in bentgrass (Agrostis palustris Huds.) green with sequental application of bispyribac-sodium combined with
dinitroanilines. Weed Biology and Management, 2 (3), 159-162.
Park, K. W., Mallory-Smith, C. A. (2004): Physiological and molecular basis for ALS inhibitor resistance in
Bromus tectorum biotypes. Weed Research, 44 (2), 71-77.
Pérez, A., Alister, C., Kogan, M. (2004): Absorbtion, translocation and allocation of glyphosate in resistant and
susceptible Chilean biotypes of Lolium multiflorum. SHORT REPORT. Weed Biology and Management, 4 (1), 56.
Pestemer, W., Stalder, L., Eckert, B. (1980): Availability to plants of herbicide residues in soil. Part II: Data for
use in vegetable crop rotations. Weed Research, 20 (6), 349-353.
Preston, C., Soar,C.J., Hidayat, I., Greenfield, K.M., Powles, S.B. (2005): Differential translocation of paraquat
in paraquat-resistant populations of Hordeum leporinum. Weed Research, 45, 289-295.
Purba, E., Preston, C., Powles, S. B. (1993): Paraquat resistance in a biotype of Vulpia bromoides (L.) S. F.
Gray. Weed Research, 33 (5), 409-413.
Putham, A.R., Ries, S.K. (1967): The synergistic action of herbicide combinations containing paraquat on
Agropyron repens (L.) Beauv. Weed Research, 7 (3), 191-199.
Rashid, A., O'Donovan, J.T., Khan, A.A., Blackshaw, R.E., Harker, K.N., Pharis, R.P. (1998): Possible involvement
of gibberellin in the mechanism of Avena fatua resistance to triallate and cross-resistance to difenzoquat. Weed
Research, 38 (6), 461.
Rouchaud, J., Gustin, F., Van Himme, M., Bulcke, R., Benoit, F. (1991): Soil metabolism of the herbicide
napropamide in cereals, maize, sugar beet and vegetable field replacement crops. Weed Research, 31 (4), 161-169.
Rouchaud, Neus, Callens, Bulcke (1998): Sulcotrione soil persistence and mobility in summer maize and
winter wheat crops. Weed Research, 38 (5), 361-371.
Roux, F., Matejicek, A., Reboud, X. (2005): Response of Arabidopsis thaliana to 22 ALS inhibitors: baseline
toxicity and cross-resistance of crs-1 and crs-2 resistant mutants. Weed Research, 45 (3), 220-227.
Ryu, H., Smith, K., Camelo, S.I., Carreras, I., Lee, J., Iglesias, A.H., Dangond, F., Cormier, K.A., Cudkowicz,
M.E., Brown Jr, R.H., Ferrante, R.J. (2005): Sodium phenylbutyratee prolongs survival and regulates expression
of anti-apoptotic genes in transgenic amyotrophic lateral sclerosis mice. Journal of Neurochemistry, 93 (5),
1087-1098.
Sabadie, J., Coste, C.M. (1986): Dégradation catalytique de carbamates herbicides deposés sur bentonites
homoïoniques. IV. Cas du carbetamide. Weed Research, 26 (5), 315-324.
53
Literatura
Saghir, A. R., Abu-Shakra, S. (1971): Effect of Diphenamid and Trifluralin on the Germination of Oronbache
Seeds in Vitro. Weed Research, 11, 1, p. 74-76.
Sanad, A.J. (1971): Untersuchungen über aufnahme und translokation von 14C-markierten herbiziden in
Agrostemma githago L. und Tussilago farfarai L. Weed Research, 11 (4), 215-223.
Sanecki, G.M., Sanecki, K.L., Wright, G.T. and Johnoston, F.M. (2003): The control of Achillea millefolium in
the Snowy Mountains of Australia. Weed Research, 43 (5), 357.
Santos, J.B., Jakelaitis, A., Silva, A.A., Costa, M.D., Manabe, A and Silva, M.C.S (2006): Action of two
herbicides on the microbial activity of soil cultivated with common bean (Phaseolus vulgaris) in conventionaltill and no-till systems. Weed Research, 46 (4), 284.
Savage, L.J. and Ohlrogge, J.B. (1999): Phosphorylation of pea chloroplast acetyl- CoA carboxylase. The
Plant Journal, 18 (5), 521.
Senior. I .J., Dale, P. J. (2002): Herbicide-tolerant crops in agriculture: oilseed rape as a case study. Plant
Breeding, 121 (2), 97-107.
Shen, H., Yan, X., Cai, K., Matsumoto, H. (2004): Differential Al resistance and citrate secretion on the tap
and basal roots of common bean seedlings. Physiologia Plantarum, 121 (4), 595-603.
Shim, I.S.,Yun, M.S., Kobayashi, K., Usui, K. (2002): Pretilachlor tolerance in some perennial weeds is
attributable to their higher cytochrome P-450 activities. Weed Biology and Nanagement, 2 (4), 205-208.
Shimabukuro, R.H., Hoffer, B.L., Biewer, K.A. and Davis, D.G. (1999): Psysiological responses of resistant
and susceptible plants to diclofop-methyl and its antagonism by 2,4-D and antioxidants. Physiologia Plantarum,
107 (1), 68.
Sibony, M., Michel, A., Haas, H. U., Rubin, B., Hurle, K. (2001): Sulfometuron-resistant Amaranthus
retroflexus: cross-resistance and molecular basis for resistance to acetolactate synthase-inhibiting herbicides.
. Weed Research, 41 (6), 509-522.
Sibony, M., Rubin, B. (2003): The ecological fitness of ALS-resistant Amaranthus retroflexus and multipleresistant Amaranthus blitoides. Weed Research, 43 (1), 40-47.
Smith, L.W., Foy, C.L., Bayer, D.E. (1966): Structure-activity relationships of alkyl-phenol ethylene oxide
ether non-ionic surfactants and three water-soluble herbicides. Weed Research, 6 (3), 233-242.
Snit, J. J., Cairns, A. L. P. (2001): Resistance of Raphanus raphanistrum to chlorsulfuron in the Republic of
South Africa. Weed Research, 41 (1), 41-47.
Sprague, C.L., Stoller, E. W., Wax, L.M. (1996): Response of an acetolactatesythase (ALS)-resistant biotype
of Amaranthus rudis to selected ALS-inhibiting andalternative herbicides. Weed Research, 37 (2), 93-101.
Standell, C. J. (1990): Slot- seeding investigations 7. The effects of two grss-suppressants on the growth of
white clover introduced into permanent pasture. Grass and Forage Science, 45 (3), 249-255.
Stankiewicz, M., Gadamski, G., Gawronski, S.W. (2001): Genetic variation and phylogenetic relationships
of triazine-resistant and triazine-susceptible biotypes of Solanum nigrum – analysis using RAPD markers. Weed
Research, 41 (4), 287.
Takahashi, A., Yamada, S., Yamada, H., Kawana, T. (2001): Mitotic disruption by a novel pyrimidine herbicide,
NS-245852, in oat (Avena sativa L.) roots. Weed Biology and Management, 1 (3), 182-188.
Taregyan, M.R., Mortimer, A.M., Putwain, P.D., Collin, H.A. (2001): Selection for resistance to the herbicide
imazethapyr in somaclones of sozabean. Weed Research, 41 (2), 143-154.
Taylor, L. P., Mills, M. S., Burns, R. G. (2004): Sorption and desorption behaviour of acetochlor in surface,
subsurface and size-fractionated soil. European Journal of Soil Science, 55 (4), 671-679.
Tian, X., Délye, C., Darmency, H. (2006): Molecular evidence of biased inheritance of trifluralin herbicide
resistance in foxtail millet. Plant Breeding, 125 (3), 254-258.
Usui, K. (2001): Metabolism and selectivity of rice herbicides in plants. Weed Biology and Management,
1 (3), 137.
Van Eerd, L.L., Mclean, M.D., Stephenson, G.R., Hall, J.C. (2004): Resistance to quinclorac and ALS-inhibitor
herbicides in Galium spurium is conferred by two distinct genes. Weed Research, 44 (5), 355.
Vasić, V., Konstantinović, B., Jarak, M., Orlovć, S. (2010): Efficiency and selectivity of herbicides in the
regeneration of common oak forests. Proceedings of 15th EWRS Symposium, Kaposvar, 292-292.
Vaughan, M.A., Vaughan, K.C. (1988): Carrot microtubules are dinitroaniline resistant. I. Cytological and
cross-resistance studies. Weed Research, 28 (2), 73-83.
54
Literatura
Vila-Aibum, M. M., Neve, P., Steadman, K. J., Powles, S. B. (2005): Ecological fitness of a multiple herbicideresistant Lolium rigidum population: dynamics of seed germination and seedling emergence of resistant and
susceptible phenotypes. Journal of Applied Ecology, 42 (2), 288-298.
Wagner, J., Haas, H. U., Hurle, K. (2002): Identification of ALS inhibitor-resistant Amaranthus biotypes
using polymerase chain reaction amplification of specific alleles. Weed Research, 42 (4), 280-286.
Wakabayashi, K., Böger, P. (2004): Phytotoxic sites of action for molecular design of modern herbicides
(Part 1): The photosynthetic electron transport system. REVIEW. Weed Biology and Management, 4 (1), 8.
Wakelin, A.M., Preston, C. (2006): A target-site mutation is present in a glyphosate-resistant Lolium rigidum
population. Weed Research, 46, 432-440.
Wakelin, A.M., Lorraine-Colwill, D.F., Preston, C. (2004): Glyphosate resistance in four different populations
of Lolium rigidum is associated with reduced translocation of glyphosate to meristematic zones. Weed Research,
44 (6), 453.
White, G.M., Moss, S.R., Karp, A. (2005): Differences in the molecular basis of resistance to the
cyclohexanedione herbicide sethoxydim in Lolium multiflorum. Weed Research, 45 (6), 440.
Wyss, G.S., Charudattan, R., Rosskopf, E. N., Littell, R. C. (2004.): Effects of selected pesticides and adjuvants
on germination and vegetative growth of Phomopsis amaranthicola, a biocontrol agent for Amaranthus spp.
Weed Research, 44 (6), 469-482.
Xie, H.S., Hsiao, A.I., Quick, W.A., Hume, J.A. (1996): Influence of water stress on absorption, translocation and
phytotoxicity of fenoxaprop-ethyl and imazamethabenz-methyl in Avena fatua. Weed Research, 36 (1), 65-71.
Zhang, X.Q. and Powles, S.B. (2006): Six amino acid substitutions in the carboxyl-transferase domain of the
plastidic acetyl-CoA carboxylase gene are linked with resistance to herbicides in a Lolium rigidum population.
New Phytologist, 172 (4), 636.
Zhao, J., Simmonds, D. H. (1995): Application of trifluralin to embryogenic microspore cultures to generate
doubled haploid plants in Brassica napus. Physiologia Plantarum, 95 (2), 304-309.
Evropsku uniju čine 28 zemalja članica koje su odlučili da postupno povežu svoja
znanja, resurse i sudbine. Zajednički su,tokom razdoblja proširenja u trajanju više od 50
godina, izgradile zonu stabilnosti, demokratije i održivog razvoja, zadržavajući pritom
kulturnu raznolikost, toleranciju i lične slobode. Evropska unija posvećana je deljenju
svojih postignuća i svojih vrednosti sa zemljama i narodima izvan svojih granica.
Ova publikacija izrađena je uz pomoć EU.
Sadržaj ove publikacije je isključiva odgovornost nosioca ovog projekta
i ni na koji način se ne može smatrati da odražava gledište Evropske unije.
Projekat finasira EU
This project is funded by the European Union
Download

PDF datoteka