Problemi urinarnog trakta pasa i macka
cistitis hematurija urolitijaza bolesti prostate inkontinenca insuficijencija bubrega
Pas i macka sa cistitisom i/ili hematurijom
Klinicki znaci oboljenja donjeg urinarnog trakta kod pasa i macaka su veoma cesti.
Vlasnici govore o cestom (pollakiuria), otezanom, bolnom (stranguria i dysuria)
mokrenju, kao i o mokraci promenjene boje i jakog mirisa i intenzivnom lizanju
perinealne regije, do poremecenog opsteg stanja, gubitka apetita, apatije i povracanja.
Uzroci
Kod pasa ove simptome mogu izazvati sledeca oboljenja:
u besici
bakterijska infekcija
(retko mikoplazme, gljivice i parazit capillaria plicata)
cistoliti
neoplazija
(npr. karcinom prelaznog epitela)
anatomske anomalije
(npr. ektopicni ureter)
sterilni hemoragicni cistitis
(usled cyclophosphamidne terapije)
u uretri
traume
(cesto usled kateterizacije)
tumori
(ekstenzija karc. pr. epi.)
dysuria, stranguria – mogu biti posledice uvecane prostate i neuromuskularnih problema
hematurija – moze dolaziti i iz genitalnog trakta, estrus, bubrezi, koagulopatije
Kod macaka ove simptome mogu izazvati sledeca oboljenja:
u besici
u uretri
bakterijska infekcija (veoma retko)
traume, spazam, strikture
cistoliti
(cesto usled kateterizacije)
neoplazija (veoma retko kod macaka)
tumori
(npr. karcinom prelaznog epitela)
(ekstenzija karc. pr. epi.)
FIC (feline idiopathic cystitis) – najcesci uzrocnik simptoma kod macaka!
Dijagnoza
Treba da se uzme kompletna istorija bolesti: kada je pocelo i koliko traje, da li je i pre
bilo slicnih smetnji, kako izgleda uriniranje, a kako mokraca, apetit, ponasanje...
Treba zivotinju pazljivo pregledati: sve sluznice, palpacija besike, rektalni pregled
prostate, odnosno uretre kod kuja, palpirati besiku i nakon praznjenja na ev. mase...
Na kraju, treba uzeti i pregledati urin: pregled parametara urina stapicem, specificna
tezina mokrace refraktometrom i bojenje na G+/G-. Ukoliko se ima mogucnosti, treba da
se napravi bakterioloska kultura, urinom dobijenim cistocentezom. Ukoliko je to
preskupo, dobar indikator je pH urina. U acidnom urinu G- stapici su najcesce E.coli, a u
bazicnom Proteus Sp. A G+ su najcesce stafilo, strepto i enterokoke.
Ukoliko se posumnja na urolitijazu, videti tekst koji sledi.
Ukoliko se posumnja na tumor, neophodna je biopsija.
Ukoliko pas ili macka nisu u dobrom opstem stanju, treba da se uradi analiza krvi.
Kod macaka i analiza na FIV FeLV.
Ukoliko se kod macaka ne moze utvrditi drugi uzrok (urolotijaza, tumor, anatomske
malformacije), najcesce se radi o FIC (feline idiopathic cystitis), posto su bakterijske
infekcije u manje od 5% slucajeva.
Terapija
Ukoliko se kod kuja utvrdi infekcija u urinarnom traktu pocinje se antibiotskom
terapijom. Najbolje ciljano, na osnovu antibiograma, ali ako to nije moguce, onda se
pocne sa ampicilinom ili amoksiklavom. Terapija traje 7-10 dana.
Kod macaka bakterije najcesce nisu problem, nego FIC. Smatra se da je to oboljenje
prouzrokovano stresom, neurogenim putem, kada dolazi do promena u
glikozoaminoglikanskog sloja u sluznici i do upale.
Zato ovde nece pomoci mnogo antibiotici, vec preparati kao sto je UrinoVet Cat, koji
smiruje macku, jaca GAG sloj u sluznici, povecava unosenje vode u organizam i
diurezu i deluje protiv sekundarne infekcije. UrinoVet Dog je veoma koristan i kod
pasa i kao podrska terapiji (diureticki, anti-bakterijeski i efekat na oblaganju sluznice) i
kao prevencija prilikom kateterizacije.
UrinoVet Dog: 1 tableta na 10 kg
UrinoVet Cat: jedna kesica dnevno
Sta ako nema poboljsanja?
Ukoliko terapija ne daje rezultate, mora se uraditi kultura urina sa uzorkom uzetim
cistocentezom i ispitati da li postoji neko primarno oboljenje iza scene (utrolitijaza,
urogenitalni tumori, anatomske malformacije, hiperadrenokorticizam). Zato je potrebno
uraditi ultrazvuk, kontrasno rentgen snimanje urinarnog trakta, hematologija, biohemija.
Kod komplikovanih infekcija, moraju da se primenjuju antibiotici 4 nedelje.
Kod nekastriranih muzjaka, sa infekcijom urinarnog trakta najcesce ide infekcija prostate
a taj problem nece resiti amoksicilin ili ampicilin (vidi dole).
Pas i macka sa urolitijazom
Urolitijaza je relativno cesta i kod pasa i kod macaka, a kod macakaje jedno od najcescih
urgentnih stanja takozvana ”blokirana macka” izazvana urolitnim peskom.
Ukoliko se posumnja na urolitijazu, potrebno je uspostaviti dijagnozu rentgenom,
ultrazvukom, uz uzimanje u obzir rase, starosti i pola.
Ukoliko su prisutni struvitni uroliti, najcesce je prisutna i infekcija urinarnog trakta.
Kuje su u 80% slucajeva predisponirane za struvitno kamenje, dok su muzjaci u 70-95%
slucajeva predisponirani za oksalatno, uratno, silikatno i cistinsko kamenje.
Danas postoje specificne dijete za disoluciju i prevenciju struvitnog, uratnog i cistinskog
kamenja. Za oksalatno i silikatno kamenje jos uvek ne postoje dijete i kamenje se mora
ukoniti hirurski. Dijetama cesto treba jako dug vremenski period (nedelje do meseci do
zeljenog rezultata). Dijetu treba nastaviti najmanje 4 nedelje nako radioloskog nestanka
kamenja. Ukoliko postoji i infekcija, ona mora da se tretira sve vreme potrebno da
nestanu uroliti. Pri tome urin mora da se kontrolise: pH treba da bude u potrebnim
granicama (zavisno od tipa kamenja), specificna tezina urina mora biti manja od 1.020
(adekvatna diureza), i da nema znakova infekcije u sedimentu.
Ukoliko se tokom 2 meseca ne smanji velicina urolita, mora se uzeti u obzir hirurgija
koja nosi svoje rizike, ali daje mogucnost da se usput rese i drugi problemi ukoliko
postoje (kao sto su polipi, tumori, ektopicni ureter...).
Upustva za upotrebu specificnih dijeta za pojedino kamenje treba potraziti od
proizvodjaca. UroPet je pasta koja pomaze u tretmanu i prevenciji struvitnog kamenja.
UroPet pasta sadrzi metionin koji snizava pH urina sto omogucava disocijaciju i
prevenciju struvitnog kamenja, ali i olaksva tretman bakterije Corynebacterium
urealiticum koja je rezistentna na antibiotike.
“Blokirana macka – uretralna opstrukcija”
Ucestalost, znacaj i etiologija
Zapusenje uretre kod macaka i macora (daleko cesce zbog oblika i duzine uretre), je
jedno od najcescih uregntnih stanja kod ove vrste zivotinja. Bokada je rezultat
kombinacije faktora: inflamacijie (edem sluznice i povisena kolicina proteina i sluzi) i
nakupljanje urinarnih kristala (struvita ili oksalata).
Macke koje zive u kuci, gojazne su i jedu suvu hranu su predisponirane.
U najvecem broju slucajeva blokada je u kobinaciji ili posledica FIC, redje je primarni
problem urolitijaza, a ponekad i strikture ili uretralni spazam.
Klinicka slika
Uretralna opstrukcija treba biti uzeta kao diferencijalna dijagnoza za svakog macora
kome “nije dobro”. Simptomi zavise od toga koliko traje opstrukcija. Prve simptome
vlasnici najcesce ne uoce, narocito kod macaka koje uriniraju izvan kuce. Vremenom se
najcesce se uoce bezuspesni pokusaji uriniranja, praceni bolom i vokalizacijom. Nemir i
lizanje predela genitalija je takodje cesto. Ukoliko se blokada ne ukloni u roku 36-48
sati, javljaju se simptomi postrenalne azotemije i hiperkalemije: depresija, anoreksija,
povracanje i dehidraciju, koji mogu da napreduju u gubitak svesti, hipotermiju i smrt.
Hiperkalemija moze dovesti do bradikardije i ventrikularnih aritmija.
Dijagnoza
Vazne diferencijalne dijagnoze su ne-opstruktivne bolesti kao sto su: FIC,
Urolitijaza/Cistolitijaza, Neoplazma, Anatomske malformacije, trauma, bakterijske
infekcije, promene u ponasanju, svi uzroci „nemira” kod macaka...
Treba najpre napraviti brzu trijazu slucaja, ispitujuci respiratorni, kardiovaskularni sistem
i pazljivu palpaciju besike. Kricni pacijenti pokazuju znake dehidtracije, hipovolemije i
poremecaje srcanog rada. Besika moze biti veoma velika, ali njen zid moze da izgubi na
elasticnosti (atonija detrusora). Besika moze biti veoma bolna na palpaciju, a retko moze
i da rupturira. PCV, glukoza, Na, K i urea treba da se izmeri.
Tretman
Ukoliko je opste stanje macke dobro, ona se stavlja u anesteziju i kateterise.
Ukoliko su prisutni simptomi dehidracije, azotemije, hiperkaliemije, poremecaji rada srca,
macku prvo treba stabilizovati infuzijama:
1. 10% kacijum-glukonate, 0.5-1 ml/kg, sporo i/v, stiti srce od hiperkaliemije
2. 2.5-5% glukoza data i/v ce uterati kalijum u intacelularno i smanjiti kaliemiju.
Izbor anestetika je takodje vazna kod ovakvih macaka:
1. ketamin / benzodiazepin ili
2. opioid (npr. buprenorfin) / benzodiazepin ukoliko je prisutan poremecaj rada srca
Kateterizacija
Mora da se pokusa da se napravi sto sterilnije moguce.
Macor je u anesteziji, penis se ekstrudira i drzi u tom polozaju fiksiran prepucijumom.
Podmazani (lubrikantom) tom-cat ili slican kateter sa otvorenim krajem se nezno uvuce
kroz otvor na penisu u uretru. Tada se moze dozvoliti da se penis vrati u svoj polozaj u
prepucijumu, a prepucijum se povlaci dozralno i kaudalno u pravcu korena repa da bi se
uretra ispravila. Ukoliko se oseti otpor, uretra se treba isprati sterilnim NaCL (spricem sa
kontrolisanim pritiskom). Taj se postupak mora nekada ponoviti vise puta.
Kada se dodje do besike, ona se takodje ispire sterilnim NaCl toliko puta da se koliko je
god moguce debrisa izbaci napolje.
Ponekada nema otpora kateterizaciji. Takav pacijent ima problem sa spazmom uretre za
sta je potrebno dati anti-spazmicne lekove (kao sto su dantrolene 0.5–2 mg/kg p/os q12
h i prazosin (0.25–1 mg/macki p/os q8–12 h). Ovi se lekovi mogu koristiti i za
kratkotrajnu prevenciiju opstrukcije macaka koji su imale ”blokadu”.
Kateter se treba ostaviti zasiven u uretri 24-48 sati, posebno kod macaka cije opste
stanje nije dobro, koje imaju atonican detrusor ili se izbaci dosta debrisa i krvi
kateterizacijom. Meki kateter treba ostaviti u uretri sve dok pacijent nije potpuno
”budan”, a mokraca izgleda gotovo normalno. Kada se izvadi kateter, macor mora da se
prati – posebno sposobnost da prazni besiku. Nekada, usled atonije detrusora,
nepotpuno praznjenje moze da potraje do nekoliko nedelja i da bude uzrok recidiva.
Macoru sa kateterom ne bi trebalo da se daju antibiotici jer se mogu lako razviti
rezistentni oblici. Mnogo je razumnije dati preparate tipa UrinoVet.
Idealno se moze napraviti kultura sa izvadjenog katetera i na osnovu toga AB terapija.
Opioidni andalgetici (Buprenorfin) a kasnije NSAID (metacam) u svim slucajevima.
Ukoliko se ne moze da kateterise zivotinja, treba da se napravi cistocenteza.
Ukoliko opstrukcija ne moze da se resi kateterizacijom i ispiranjem i ukoliko se ponavlja
bez obzira na adekvatnu ishranu i menadzment ponasanja zivotinje, mora da se napravi
uretrostoma.
Eickemayer urinarni kateteri
Bolesti prostate i njihov tretman
Ucestalost, znacaj i etiologija
Bolesti prostate su veoma ceste kod pasa (posebno kod stajih, nekastriranih pasa velikih
rasa), dok su kod macora (ako se izuzmu tumori koji se mogu javiti) veoma, veoma
retke. Najcesce bolesti prostate pasa (navedene po ucestalosti) su benigna
hiperplazija/metaplazija, prostatitis (akutni i hronicni), abscesi, ciste, tumori, idiopatske
hemoragije i pomeranje polozaja prostate u hernije ili rupture.
Benigna hiperplazija nastaje zbog povisenog nivoa cirkulisuceg androgena, a metaplazija
zbog povisenog nivoa estrogena u krvi. Teska, skvamozna metaplazija kanala prostate
moze dovesti do njihovog zacepljenja i nastajanja cisti.
Prostata i proksimalna uretra su sterilne, dok se u distalnoj uretri nalazi nesto bakterija.
Medjutim, u slucaju obstrukcija kamenjem, hiperplazijom prostate, tumorima, stvaraju
se povoljni uslovi za naseljavanje bakterijama i proksimalni deo prostate i prostatitisa.
Prostatitis najcesce ide zajedno sa cistitisom.
Ponekad, bakterije mogu dospeti hematoloski do prostate, a urin ostaje sterilan.
Po nekim autorima, tumor prostate se javlja cesce kod kastriranih zivotinja
Klinicka slika
Simptomi mogu biti hematurija, disurija, urinarna inkontinenca, dishezija (otezana
defekacija), bol u abdomenu i gubitak tezine.
Kod akutnog prostatitisa, javljaju se sistemski znaci bolesti: temperatura, apatija,
anoreksija, eventualno povracanje i ikterus sa povisenom AP.
Hronicni prostatitis prolazi cesto asimptomaticno, ali sa bakteriurijom i piurijom koje su
tipicne za ovo oboljenje, pa se svaki nekastrirani muzjak sa ovim nalazom mora detaljno
pregledati na prostatitis.
Dijagnoza i diferencijalna dijagnoza
Posto to nisu patognomonicki znaci, potrebno je diferencirati probleme prostate od
drugih problemima uro-genitalnog trakta, rektuma i krvarenja.
Iako se rektalnom palpacijom ne moze postaviti definitivna dijagnoza bolesti prostate,
neke odrednice se mogu dobiti:
1. velika, bezbolna, simetricna prostata --> benigna hiperplazija/metaplazija
2. bolna prostata --> prostatitis, absces, neoplazija
3. asimetricno uvecana prostata --> absces, cista, neoplazija
4. mala, nepravilna, bolna prostata --> kod nekih tumora prostate
5. prostata fiksirana za okolinu --> invazivni tumor
Ultrazvucnim pregledom moze se utvrditi velicina, oblik, eventualni absces ili ciste. Kod
benigno hipertroficne prostate, njena struktura je normalna do hiperehoicna sa mogucim
vecim ili manjim brojem hypoehoicnih, cisticnih struktura u njoj.
Ako je potrebno, radi se i aspiracija tankom iglom ili biopsija. Histopatoloski nalaz
pomaze u diferenciranju hiperplasticnog od inflamatornog i neoplasticnog procesa.
Nativnim rentgenom u LL projekciji je moguce uociti uvecanu senku mekog tkiva
kaudalno od vrata uretre. rentgenolozi kazu da je uvecana, ukoliko njen dorzo-ventralni
precnik cini najmanje 2/3 distance izmedju simfize i ileosakralnog zgloba.
Rengenska kontrasna studija (posebno retrogradna, pozitivna studija) pomaze da se
utvrdi oblik, velicina, simetricnost i konzistencija prostaticnog tkiva.
Laboratorijske analize krvi i urina i kultura urina daju vazne naznake za odlucivanje
izmedju benigne hiperplazije/metaplazije, prostatitisa, abscesa, paraprostaticnih cisti i
tumora.
Kod prostatitisa postoji neutrofilija sa skretanjem u levo, a bakterije, gnoj i krv se mogu
naci u mokraci. Sekret prostate koji se dobija provociranom ejakulacijom sluzi kao
uzorak za bakteriolosko i citolosko ispitivanje.
Tretman
Najcesci problem prostate – benigna hiperplazija/metaplazija se najbolje resava
kastracijom kod jediki koje nisu u priplodnoj funkciji.
Kao alternativa kastraciji, mogu se koristiti sledeci lekovi koji cuvaju reproduktivnu
funkciju muzjaka: Ypozane, Virbac, 0.25–0.5 mg/kg/na dan 7 dana, Tardak, Pfizer, 1–2
mg/kg, Oestrogeni, Finasteride...
Medjutim, svaki od ovih lekova ima i potencijalne nezeljene efekte koje treba uzeti u
obzir.
Prostatitis se mora leciti antibioticima (fluorohinoloni) ili potenciranim sulfonamidima koji
jedini imaju sposobnost da penetriraju u prostaticnu tecnost. Terapija mora da traje 4
nedelje jer su prostatitisi skloni recidiviranju i prelasku u hronicnu formu sa stvaranjem
abscesa. Zato se mora nakon 7 dana napraviti kontrola: rektalni pregled prostate i,
ukoliko je moguce, citoloska i bakterioloska analiza prostatne tecnosti. Kastracija se
proeporucuje jer smanjuje riizik od recidiva.
Nekada se prostatitisi zavrse abscesom koji su u 70% slucajeva posledica infekcije E.
coli. Javlja se temperatura, aptaija, stangurija i tenezmi. Ponekad peritonitis ukoliko
rupturira periferno postavljeni absces. Uretro-kutane fistule moguca komplikacija
abscesa. Abscesi i ciste zahtevaju drenazu (uz pomoc ultazvucnog vodjenja ili hirurski)
sa upitnom prognozom. Omentalizacija prostaticnih abscesa, sama ili u kombinaciji sa
parcijalnom resekcijom prostate, je dala dobre rezultate. Totalno uklanjanje prostate ima
veliku morbidnost i lose rezultate.
Tumori prostate su uglavnom maligni adenokarcinomi sa losom prognozom jer u
momentu dijagnostikovanja u 80% slucajeva su vec dali metastaze.
Lece se palijativno NSAID (metacam) ili nekim hirurskim tehnikama.
Leciti ili uputiti u specijalisticku kliniku?
Osim benigne hiperplazije/metaplazije i prostatitisa bez komplikacija, sve druge bolesti
prostate su ozbiljna stanja koja treba da lece dobro obucene i opremljene klinike koje su
sposobne da postave tacnu dijagnozu (ultrazvucna dijagnostika sa aspiracijom i/ili
biopsijom) i nekada komplikovani hirurski tretman (drenaza apscesa i cisti,
omentalizacija ili parcijalna prostatektomija).
Download

Problemi urinarnog trakta pasa i macka.pdf