„У СЛАВУ И ЧАСТ
ПРЕДАКА И ОТАЏБИНЕ“
Приредба поводом стогодишњице
Првог светског рата
СЦЕНАРИО (адаптација текста «За част Отаџбине» ОШ «Слободан
Бајић Паја» из Нових Карловаца) и РЕЖИЈА: Дамир С. Живковић,
дипломирани историчар и Слађана Јелић, професор Српског језика
СЦЕНСКИ ГОВОР: Слађана Јелић
ОДАБИР МУЗИКЕ: Дамир С. Живковић
„У СЛАВУ И ЧАСТ ПРЕДАКА И ОТАЏБИНЕ“
ПРИРЕДБА ПОВОДОМ СТОГОДИШЊИЦЕ ПРВОГ СВЕТСКОГ РАТА
07. новембар
2014.
ПРОГРАМ- Ликови и носиоци улога
Химна
Наратор 1- Марија Милошевић
Добошар- Младен Анђелковић
Разносач новина- Димитрије Мировић
Добошар
Разносач новина
Из дневника Воје Даниловића- Теодора
Витић
8. Поштар- Милош Арсенијевић
9. Сељак 1- Милан Јанковић
10. МУЗИКА: «МАРШ НА ДРИНУ»
11. Генерал Штурм- Милица Рацковић
12. Рецитатор 2- Теодора Јанчић
13. Рецитатор: Војислав Илић МлађиМилица Рацковић
14. Сељак 2- Ивана Кељаћ
15. Наратор 2- Јована Радовановић
16. Генерал Жарко Мајсторовић- Горан
Живковић
17. МУЗИКА: «ШУМАДИНАЦ ПАЛИ
ТОПА»
18. Џон Рид- Лена Јелић
19. Рањеник 1- Александар Талијан
20. Рањеник 2- Димитрије Јелић
21. БОЛНИЧАРКЕ
Болничарка 1 – Тамара Поповић
Болничарка 2 – Тања Илић
22. Наратор 2
23. БЕЛА ВИЛО- Тијана Анђелковић
24. Млади војник- Јелена Арсенијевић
25. Џон Рид
26. Уводничар у скеч- Александра Машић
27. СКЕЧ: РАКИЈА
Поручник- Горан Живковић
Пијани војник- Димитрије Јелић
28. Сељак 2
29. Сељак 1
30. «Одлазак»- Милутин Бојић- Тијана
Анђелковић
31. Џон Рид
32. Јеремија
33. Џон Рид
34. МУЗИКА: «ТАМО ДАЛЕКО»
35. Наратор 2
1.
2.
3.
4.
5.
6.
7.
36. Наратор 1 „Плава гробница“ Милутин
Бојић
37. Рецитатор 2
38. МУЗИКА: «Креће се лађа француска»
39. Млади војник
40. Наратор 2
41. Наратор 3- Кристина Кељаћ
42. Наратор 1 - «МЕЂУ СВОЈИМА»
Владислав Петковић Дис
43. Сељак 1 (отац), три војника и наратор 3
Сељак 1
Први војник Александар Талијан
Други војник Димитрије Јелић
Трећи војник Марко Талијан
44. Милунка Савић- Теодора Витић
45. Џон Рид
46. Арчибалд Рајс- Александра Вулићевић
47. ВОЈНИЧКО ПИСМО
Рецитатор 2- Теодора Јанчић
Војникова мајка Марина Лазић
Војникова жена Ивана Кељаћ
Наратор 1
48. Јеремија
49. Рецитатор 3 (Стихови Војислава Илића
Млађег на капели гробља на
Зејтинлику): Тамара Поповић
50. «Црвен цвете»
51. Наратор 2
52. МУЗИКА: ОВО ЈЕ СРБИЈА
53. Џон Рид
54. Наратор 4 и ВОЈСКОВОЂЕ:
Наратор 4- Катарина Вулићевић
Војвода Радомир Путник- Горан Живковић
Војвода Живојин Мишић- Марјан Марковић
Војвода Степа Степановић- Никола Батинић
Војвода Петар Бојовић- Душан Марковић
Војвода Павле Јуришић Штурм- Стефан Јелић
Наредник Милунка Савић
55. Наратор 3
56. МУЗИКА: «МАРШИРАЛА КРАЉА
ПЕТРА ГАРДА»
57. Наратор 1
58. МУЗИКА: «ОЈ СРБИЈО, МИЛА
МАТИ“
ОШ АЗАЊА, Стручно веће за област друштвених предмета
2
„У СЛАВУ И ЧАСТ ПРЕДАКА И ОТАЏБИНЕ“
ПРИРЕДБА ПОВОДОМ СТОГОДИШЊИЦЕ ПРВОГ СВЕТСКОГ РАТА
07. новембар
2014.
У позадини сцене на левој и десној страни постављени су практикабли. На
десној страни на просценијуму је војнички шатор. На левој страни су столице.
(уместо столица могу се користити и бале сламе) Напред, на просценијуму, на левој
страни су сто и столица за Џона Рида. Пројекционо платно у позадини и пројектор.
МУЗИКА- Химна «Боже правде» (креће се из потпуног мрака са благим појачавањем
светла, на сцени су сви учесници, а у средини бине је наратор 1)
НАРАТОР 1: Бејасте ли, браћо моја млада,
Да л бејасте ви на гробљу када,
Ај, на гробљу, на голему?
СВИ:
Та увек смо ми на њему. (након учесници се лагано повлаче у џепове,
сељаци седају на сламу, а болничарке доносе рањене војнике код шатора)
НАРАТОР 1:Гробље ј' земља ком се ходи,
Гробље ј’ вода ком се броди,
Гробље, врти и градине,
Гробље, брда и долине,
Свака стопа:
Гроб до гроба... (мрак)
ДОБОШАР: (улази, удара у добош и виче) Видовдан 1914. Сарајевски атентат и Гаврило
Принцип! Аустро-угарски ултиматум Србији! Србија се не да понизити! На помолу је рат!
РАЗНОСАЧ НОВИНА: (утрчава, доноси новине и чита) У данашњим новинама
штампан је манифест!
Пре два дана поднела је аустро-угарска влада српској влади представку са извесним
захтевима и оставила је рок да се на то одговори. Али, како је њихов посланик синоћ
изјавио у име своје владе, да није задовољан нашим одговором и да прекида дипломатске
односе, Српска влада је принуђена да одмах предузме најпотребније војничке мере за
одбрану земље... Па то значи да идемо у рат!
ДОБОШАР: (узима новине и чита) А гледај ово! Регент Александар поручује војсци :
Јунаци,
Највећи и заклети непријатељ наше државе и нашег народа изненада, и без икаквог
разлога, насрнуо је на нашу част. Аустрија сада тражи нашу независност, живот и част
Србије! И црногорски краљ Никола обратио се прогласом народу! Црна Гора је стала уз
Србију!
РАЗНОСАЧ НОВИНА: Види шта још пише: са лечења из Беча враћа се Војвода Путник.
Цар Фрањо Јосиф је одбио да га ухапси, уз све почасти и са лековима, у пратњи њихових
генерала смештен у воз, стиже у Земун. Часне људе и непријатељ цени! Србија креће у
рат за одбрану отаџбине!
ДОБОШАР понавља последњу реченицу, удара у добош и они одлазе.
Из дневника Воје Даниловића: „...летње добо 1914. године, радно време, жетва је. Тек
што сам ручао, а на капији се појави мој друг из прошлих ратова Станоје Ђорђевић,
разговарали смо мало, а после сиђем у село, оно као на вашару.
ОШ АЗАЊА, Стручно веће за област друштвених предмета
3
„У СЛАВУ И ЧАСТ ПРЕДАКА И ОТАЏБИНЕ“
ПРИРЕДБА ПОВОДОМ СТОГОДИШЊИЦЕ ПРВОГ СВЕТСКОГ РАТА
07. новембар
2014.
Народ се скупља, само бруји, све се дало у спрему, ко је коморџија тражи потребне
ствари, а тако и остали, све се дало на послове.
Пред вече општина изда наређење да сутра сваки обвезник дође код општине, где ће
добити упуства, јер су добили наредбу од Окружне команде. Ујутру сам отишао пред
општину, народа је било млого. Саопштено је свима, да сваки обвезник иде у своју стару
команду, где је и прошлог рата био. Следећег јутра, спремим себе и коња и у 7 часова
кренем од куће, опростивши се са свима, појашем коња ДЕЧКА, није ми било лако, али
ДУЖНОСТ је. Мајка и деца ме испрате до капије, са сузама у очима, изађем на пут, и
убрзо се изгубим, јер су ме заклањала густа багремова дрвета. Уз пут ударим на старог
друга Станоја и одма са њим кренемо ка Нишу, јер ту нам је била команда, штаб
комбиноване Дивизије 1. позива народне војске. Одма' од Паланке почела је да нас
прати топла летња киша...“
ПОШТАР: (улази и доноси писма) Помаже Бог добри људи, ево писали вам синови с
фронта. Дај Боже да су добре вести...
СЕЉАК 1: (узима писмо и чита) Писао ми син. Да видимо шта мој Јова вели:
Драги моји, ево и првог писма с фромта. У ноћи између 15. и 16. августа наш први
прекобројни пук комбиноване дивизије код Текериша је започео битку која се
распламсала на падинама Цера. Битка се, хвала драгом Богу, завршила 20. августа нашом
победом, а наш генерал Степа Степановић добио војводски чин!
Е да знаш оче, какав је то човек - и он је нас похвалио, рекао је:
У име отаџбине и народа српског, ја који сам имао срећу да командујем у овој бици,
изјављујем своју најдубљу захвалност јунацима друге армије, јунацима који извојеваше
ову славну победу и прогнаше непријатеља из отаџбине...
А кад је наш мајор Јеврем са њим говорио, чуо сам га како каже о нама: под кишом олова
улазили смо у борбу, батаљон за батаљоном, пук за пуком, раздражено, дивље и огорчено
– до последњег, за победу! Након Церске битке повлачисмо се преко Дрине. У част нових
победа настала је песма, пева је цела Србија! Ето, оче, зато идем за војводом Степом и
мајором Топаловићем даље, под њиховом командом, с песмом на уснама, поносно и
храбро! Остајте ми здраво, ваш син Јова... (замрзавају се сви на сцени)
МУЗИКА (разглас) МАРШ НА ДРИНУ (сву музику прати видео пројекција)
Из позадине генерал Штурм: Простор између Цера и реке Јадар где се је силна битка
догодила није био ништа друго до масовна гробница и распаднуто месо... Из сенке шуме
се ширио смрад тако гадан да је прилаз врху Цера био немогућ. Број лешева је био тако
велики да је Друга армија због недостатка времена била приморана да прекине њихов
покоп. „Аустријска војска је починила страшна зверства на нашој територији. Група од 19
мушкараца, жена и деце је пронађена поред гостионице Кривајица. Свезани су заједно и
затим ужасно измасакрирани. Мале групе убијених и унакажених људи, углавном жене и
деце, су нађени широм села. Сељаци кажу да се такве ствари могу видети свуда.
НАРАТОР: Након победе у Церској бици уследила је Дринска битка током које је вођено
неколико тешких бојева. Најтежи од свих био је онај који је вођен на Мачковом камену, на
планини Јагодњи. Одлучне борбе водила је Дунавска дивизија, а у њеним редовима било
је и наших суграђана. За само четири септембарска дана погинуло је око 800 српских
војника, а међу њима и више од 30 Азањаца. На улазу у спомен комплекс и костурницу
стоје стихови Војислава Илића Млађег.
ОШ АЗАЊА, Стручно веће за област друштвених предмета
4
„У СЛАВУ И ЧАСТ ПРЕДАКА И ОТАЏБИНЕ“
ПРИРЕДБА ПОВОДОМ СТОГОДИШЊИЦЕ ПРВОГ СВЕТСКОГ РАТА
07. новембар
2014.
РЕЦИТАТОР:
Незнани брате, кад путем наиђеш,
За један часак застани у ходу,
И сврати овде где спавају жртве,
Из исполинске борбе за слободу.
Поклон' се светој костурници њиној
И опомен' се, затварајућ' врата:
Да право значи више него сила,
И да је Давид сурво Голијата. (они, на сцени, се у овом тренутку «одмрзавају»)
СЕЉАК 2: (вади писмо из џепа) Да видимо сад, комшија, шта мој јединац пише...
Драги оче, драга мајко, ево већ и зима дође. После Цера имали смо предах, одморили смо
се, а стигла је и помоћ у артиљеријској муницији из Грчке. Ја сам добро, здраво.
Почетком децембра, ми – борци Прве армије, прешли смо у противнапад, отпочела је
славна Колубарска битка! Трајала је дуго, а онда се аустроугарска војска морала повући и
битка је завршена. Заробљени су многи њини официри и војници, запленили смо им
заставе и млого ратне опреме. Памтићу и како је генерал Живојин Мишић унапређен у
чин војводе. Престолонаследник Александар нам је рекао:
„Јунаци! За 12 дана страшних напора, тешких маршева и љутих бојева, ви сте, мили
јунаци, дали сјајан пример узвишеног пожртвовања за отаџбину и слободу. Историја ће
златним словима записати ваша славна дела, диве вам се и наши савезници. Задобили сте
победу којој у историји нема равне, били сте и остајете непобедиви! Поносан сам.“
Одох, драги моји, чекају ме моји саборци... До следећег јављања, воли вас ваш Марко.
НАРАТОР 2: У бици је учествовао и значајан број Азањаца, а међу њима и будући
генерал Српске војске Жарко Мајсторовић.
ГЕНЕРАЛ ЖАРКО МАЈСТОРОВИЋ: ...И тако у року од 12 дана, разбивене су и
уништене две непријатељске армије и територија Србије је потпуно очишћена од
непријатеља. Непријатељ је оставио око 60000 заробљеника и око 120 топова и друге
одбране. Колубарска битка је од огромног значаја јер Аустроугарској војсци је по други
пут задат страшан ударац за кратко време, а српска војска показала је шта вреди умешно
командовање и љубав према родној груди и шта се све може кад се хоће за спас отаџбине.
...Имена Цер и Колубара заблистала су у пуном сјају и урезана поред Куманова- БитољаБрегалнице у нашу народну историју.
МУЗИКА (разглас) „ШУМАДИНАЦ ПАЛИ ТОПА“
ЏОН РИД (устаје са свог места како би се представио): This great battle is the biggest
military achievment in the whole previous great war, I claim to you- me like as an eyewitness.
My name is John Reed. I was born in Portland and I graduated from Harvard. In this war I was
reporter, the war reporter, or American reporter, as you wish. Забележио сам следеће
упознавши једног војсковођу– маршала Жозефа Жофра. За Српску војску је рекао:
Manoeuvres délicates sur Cer et Kolubara, conduit à l'arrêt sûr, la liberté de l'esprit et la force qui
présentent la maîtrise de commande méritent serbe à occuper une grande place dans nos études
stratégiques. Само да знате ја, иако се тим српским јунацима дивим, нисам одушевљен, већ
сам згрожен бесмислом рата. Овај рат погодио је само сиротињу, како ви кажете – опанак!
Србија је земља смрти. Рат видим као крв, челик и лудило, па ипак, сваки Србин је без
мане и страха!
ОШ АЗАЊА, Стручно веће за област друштвених предмета
5
„У СЛАВУ И ЧАСТ ПРЕДАКА И ОТАЏБИНЕ“
ПРИРЕДБА ПОВОДОМ СТОГОДИШЊИЦЕ ПРВОГ СВЕТСКОГ РАТА
07. новембар
2014.
РАЊЕНИК 1: Лежим овде... Имам среће да сам рањен, јер преживећу. Ране су моје друге
природе. Срце сваког од нас боли али не од ратне ране, рана ми је на души. Жалим за
својим ратним друговима... Знате ли причу о 1300 каплара? Еее, тужна је то прича... То
смо били ми, студенти и ђаци. Цвет интелигенције, понос и будућност народа, 1300
одушевљених младића... После непуна два месеца обуке у Скопљу, наш ђачки батаљон је
распоређен у пешадијске водове. Опседнути безграничним родољубљем, унели смо силан
елан у своје јединице... Кренусмо у бој и многи погибоше! Да су други народи могли да
упишу у своју историју Легенду о 1300 каплара – свако име, сваки гроб сијали би као
сунце.
РАЊЕНИК 2: У ту величанствену победу, која је задивила читав свет, моји су другови
уткали своју младост, снагу, занос, и своје животе. Деца ове отаџбине пала су за њену
слободу, али запамтите: то су њени достојни синови! Познавао сам из једне породице њих
петорицу – 2 пута по 2 близанца, и оца... И сви су пали... 1300 каплара- 1300 родољуба.
Они су својој земљи, сем јунаштва, поклонили нешто најдрагоценије – венац од
родитељских суза.
БОЛНИЧАРКЕ
Болничарке разговарају шетајући по позорници
1. БОЛНИЧАРКА: Да, тако је било... После славних битака, после свих победа српска
војска могла је да одахне, да се и физички и психички припреми за нове борбе... Али не!
Стигле су епидемије пегавог тифуса, великих богиња, шарлаха, дифтерије и колере, а
покосила их је и скерлетна грозница...
2. БОЛНИЧАРКА: Епидемије су пренеле аустроугарске трупе када су дошле из Босне.
Епидемија се проширила по целој земљи... Стигла је и помоћ из савезничких и неутралних
земаља – преко 80 лекара и преко четири стотине медицинских сестара.
1. БОЛНИЧАРКА: А Ваљево - Ваљево је постало град – болница! Од четири стотине
лекара у том је периоду две стотине њих умрло, а колико тек болничарки! Радили смо у
нехуманим условима, са надљудским напорима, са минималним одмором али са
невероватном вољом.
2. БОЛНИЧАРКА: Није било поштеђено ни становништво, стари људи, жене, деца, све је
венуло, као цвеће. Епидемија је покосила 35.000 војника, преко 100.000 цивила. Иако се с
пролећем стање побољшало, српска војска једва је попуњавала редове. Мобилисано је
буквално све што је могло пушку да носи.
НАРАТОР 2: Поднете жртве биле су велике- Србија је у 1914. години изгубила око 132
000 војника (22 000 погинулих, 91 000 рањених, 19 000 заробљених). Огромне су биле и
цивилне жртве. Више хиљада људи је убијено или интернирано у логоре.
БЕЛА ВИЛО (a cappella)
Бела вило, ти си мени крива, што не јављаш да је војска жива.
Жива, жива ал не мож да дође, кроз Ваљево не може да прође.
Косе режи па душмана вежи, де не може никуда да бежи.
Бела вило, кад осване зора, Београд се ослободит мора.
ОШ АЗАЊА, Стручно веће за област друштвених предмета
6
„У СЛАВУ И ЧАСТ ПРЕДАКА И ОТАЏБИНЕ“
ПРИРЕДБА ПОВОДОМ СТОГОДИШЊИЦЕ ПРВОГ СВЕТСКОГ РАТА
07. новембар
2014.
МЛАДИ ВОЈНИК: И ја сам тад ушао у српске редове, разуме се – као добровољац.
Понела ме жеља да заменим пале борце. Негде на фронту био је и мој отац! Слушао сам о
јунацима, али мајка није дала да идем док не стасам. Са доласком у чету, чуо сам и причу
о нема-чком фелдмаршалу Мекензену. Чувени војсковођа није потцењивао српске
ратнике, напротив, веома их је ценио. Својој тек пристиглој војсци овако је заповедао: "Ihr
bewegte auf dem serbischen Front. Die Serben sind eine Nation, die vor allem die Freiheit liebt,
werden sie bis zum letzten geopfert. Stellen Sie sicher, dass Sie diesen Feind laufen nicht den
Ruhm des deutschen Heeres verdunkeln!" Своје прво ратно ватрено крштење доживео сам у
славној борби за одбрану Београда. На Београд је испаљено 30.000 граната! Очајна
борба... Зрна пушчана, митраљеска, гранате, шрапнели... Како се остаде у животу - чудо
једно! Тих дана само је смрт била близу.
ЏОН РИД: The defence of Belgrade is written down with words of Major Dragutin Gavrilovic
in my notes. He spoke so knightly, to his infantry regiment:
„Војници! Јунаци! Тачно у три сата непријатељ се има разбити вашим силним јуришима,
вашим бомбама и бајонетима. Образ Београда има да буде чист!
Војници! Јунаци! Врховна команда избрисала је наш пук из бројног стања. Наш пук је
жртвован за част Отаџбине и Београда. Ви немате да се бринете за своје животе који више
не постоје.
Зато напред, у славу! За краља и отаџбину! Живео краљ! Живео Београд!“
Скеч: ракија
УВОДНИЧАР У СКЕЧ: Мада, колико год да је било тешко и страшно, човек никако није
могао да се не насмеје доскочицама ових бораца. Мудри, духовити и пуни духа – такви су
Срби. Поручник Станоје добио је од својих са села ракију, флашу старе препеченице. Да
неко не би потрошио залиху тог блага, он је на флашу залепио комад хартије на коме је
писало отров. Мислио је да онда то неће нико дирати. Међутим, кад се једног поподнева
вратио у шатор, затече једног војника како натеже флашу препеченице...
ПОРУЧНИК: Шта радиш то, несрећниче? Знаш ли да си сад готов?
(Овај га гледа збуњено и само трепће) Шта ме гледаш? Јеси ли писмен?
ПИЈАНИ ВОЈНИК: Јесам.
ПОРУЧНИК: Јеси ли слеп?
ПИЈАНИ ВОЈНИК: Нисам.
ПОРУЧНИК: Па зар не видиш шта ту пише? То је најцрњи отров...
ПИЈАНИ ВОЈНИК: Зато сам га и узео! Ја вас много поштујем, не могу без вас да живим.
Јутрос сам видео како пијете из те флаше, па ми дође жао... Зар да вас ја надживим!? Не,
не... Зато натегох флашу, да се и ја мало отрујем, па шта буде с вама – нек буде и са мном!
СЕЉАК 2: (отвара писмо, прво га мало чита у себи, па проговара) Драги моји родитељи,
нисам вам већ дуго писо, од јесенас никако да сасвим оздравим, да скупим снагу. Не знам
ни кад ће ово писмо стићи. Рат је рат. А сад се још више разбуктао. Поред Немаца у рат је
ушла и Бугарска. Настао је тренутак кад се уместо капитулације морасмо одлучити за
повлачење према југу, преко Албаније. Кад дођосмо до Призрена, краљ Петар проговара:
„ако ћу ја из земље, круна не сме.“ Одлучио је да круну закопа уз темеље цркве Светих
Архангела да је не би износио из Србије у изгнанство. Увили су је у кошуље, у капуте и
спустили, помоливши се драгом Богу, у земљу, уз сам темељ, како је он и наредио.
ОШ АЗАЊА, Стручно веће за област друштвених предмета
7
„У СЛАВУ И ЧАСТ ПРЕДАКА И ОТАЏБИНЕ“
ПРИРЕДБА ПОВОДОМ СТОГОДИШЊИЦЕ ПРВОГ СВЕТСКОГ РАТА
07. новембар
2014.
Начињена је лажна круна, од бронзане десне дршке Карађорђевог топа, па је она понета на
југ. Краљ се заветовао да ће од тренутка кад закорачи ногом из наше земље, кад пређе
камен гранични, у знак жалости почети да пушта браду и рекао да је неће бријати док се
поново не врати у ослобођену отаџбину.
Ето оче, са таквим људима ја идем на југ, са људима који увек мисле на повратак у
слободу о којој свако сања. Напустили смо Призрен и уз божју помоћ одосмо за Грчку...
(скаче са столице, усплахирен и пометен виче): Ма шта ћу и ја овде, одох и ја за војском!
СЕЉАК 1: (скаче за њим) Стани, чекај! Идем и ја за мојим Јовом!
ОДЛАЗАК- МИЛУТИН БОЈИЋ
Крвава поља позлаћена славом
расплакана су остала за вама,
засута чађу и разорном лавом,
здробљеним гвожђем и мртвим главама.
Кроз зимску поноћ, којом очај веје,
кроз вијор, кланце, сметове и воде,
корачаш мукло док се судба смеје,
корачаш мукло поробљени роду.
Чујеш ли јаук што ти земља шаље?
Чујеш ли жене како болно цвиле?
Знаш ли да значи сваки корак даље
збогом кулама што су твоје биле?
Голгота чека. Знаш ли њој да греду
путеви твоји маглом завијени?
А врагови ти покров слави преду.
Из тешка сна се, о мој роде, прени!
А ти ме гледаш мирно, без бојазни,
и вера краси твоју главу бледу,
и збориш ''чему разговори разни?
Јер вратићу се у истоме реду,
поново ведар, васкрсао, смео,
са новом крвљу охолом и здравом,
срешћеш ме горда, ко што си ме срео,
на пољанама позлаћеним славом!''
ЏОН РИД: За војском је кренуо силан народ. Хиљаде цивила пожурило је да их испрати
до границе. Понели су им преобуку, ћилимове, тканице, хлеб и дуње са ормана. Тужно је
то било видети како старци на измаку снаге, али уздигнуте главе, прате колоне тражећи
неког свог... На висини историјског тренутка остао је и регент Александар. Иако озбиљно
болестан, одбио је да се пребаци у Италију, већ је остао са својом војском и народом скроз
до Скадра. Повлачење преко Албаније - Голгота Србије. (наглашено) “Нико не зна шта су
муке тешке, док не пређе Албанију пешке!“ Маса људи налазила се на врхунцу психичких
и физичких снага, али ишло се, ишло се даље. Са фронта целом свету телеграфски јављам
како прође Мојковачка битка.
ОШ АЗАЊА, Стручно веће за област друштвених предмета
8
„У СЛАВУ И ЧАСТ ПРЕДАКА И ОТАЏБИНЕ“
ПРИРЕДБА ПОВОДОМ СТОГОДИШЊИЦЕ ПРВОГ СВЕТСКОГ РАТА
07. новембар
2014.
Црна Гора није чекала нити се двоумила, објавила је рат Аустро-угарској и Немачкој.
Стала је на браник части! Упоредо са албанском голготом водиле су се на овом подручју
тешке битке. На Бадњи дан и Божић 1916. око Мојковца је задржавала непријатеља.
Непријатељ није смео прећи Мојковац. Само преко њих мртвих. Снег је био до појаса.
Уместо радости, на Божић барјаци су били крвави.
ЈЕРЕМИЈА:
Колико год памтим ратова,
У сваки одох из сватова.
Једанпут трезан, двапут пијан,
Увек уредан и обријан.
Кад је почео балкански рат
Био сам Станку стари сват,
Право из цркве, ја и он
Утрпасмо се у фургон.
Ал срећа беше склонија мени,
Вратих се кући друге јесени,
Чио, здрав, читав, а кума Цица
Остаде, богме, удовица.
За овај велики рат смо чули
Кад сам кумовао Томи и Јули,
Ту беше пића до миле воље
Па све не памтим баш најбоље.
Знам да је са мном кренуо Паја,
Скупа смо стигли до положаја,
Пред Цером бљешти Дрина река,
Ту смо истукли Поћорека!
Лако је уз проју и сланину
Газити сваку снежну планину,
Ал гладан преко Албаније,
Признати мораш – лако није.
Наједном спазих код мога Паје
Упале очи, па се сјаје,
Негде код Драча остави кости,
Скршен од глади и слабости.
ЏОН РИД: Бележим да је тада Драч био главни град Албаније, лука која има излаз на
Јадранско море. Доласком на албанску обалу је била окончана тек прва етапа страдања јер
на обалама Албаније није било довољно хране ни санитетског материјала. Доста хране је
стигло у Бриндизи али италијанска морнарица је споро пребацивала те количине. Руски
цар упутио је силама Антанте ултиматум да ће изаћи из рата ако се не помогне Србима
рекавши: Если сербская армия немедленно спасли из Албании, России прекращения союза с
Антантой и заключили сепаратный мир с Германией.
ОШ АЗАЊА, Стручно веће за област друштвених предмета
9
„У СЛАВУ И ЧАСТ ПРЕДАКА И ОТАЏБИНЕ“
ПРИРЕДБА ПОВОДОМ СТОГОДИШЊИЦЕ ПРВОГ СВЕТСКОГ РАТА
07. новембар
2014.
Потом бивају допремљени на острво Крф, како су га борци назвали – Острво спаса. Али
ту нема довољно хране, одеће, огрева, шаторске опреме, данима их шиба ледена киша и
последице су неминовно ужасне – свакодневно их је косила смрт. На Крфу је начињено 27
гробаља. Следећа дестинација, крајем јануара 1916. је острво Видо, названо по самим
околностима трагично – Острво смрти. Била је то војна болница у којој се одигравала
таква агонија, какву историја није забележила. На острву је сахрањивано дневно и до 300
војника. Острво мало, трагедија тешка, не види јој се крај. Одлучује се да јунаке сахрањују
у Јонско море. Ту је вечни сан уснило више хиљада људи. Али оно што оставља утисак је
дух овог српског народа! Чим се мало опорави, Србин пева. То је у његовој природи. Још
кад су доспели на Крф, могла се чути једна мелодија данима. То је песма коју су научили
и савезници.
МУЗИКА (разглас) ТАМО ДАЛЕКО
НАРАТОР 2: Међу онима који су стигли до Солуна био је и Милутин Бојић - песник,
учесник балканских ратова. Са свега 23 године прешао је Албанију. Својим стиховима
отима од заборава, ствара незаборав за хиљаде српских војника сахрањених у Јонском
мору. Он призива мир, да траје вечни сан ратника о недосањаној слободи. Ни он је није
дочекао. Умро је у Солуну 1917, а имао је тек 25 година. Али довољно да опева Плаву
гробницу.
НАРАТОР 1- МИЛУТИН БОЈИЋ „ПЛАВА ГРОБНИЦА“
Стојте галије царске! Спутајте крме моћне!
Газите тихим ходом!
Опело гордо држим у доба језе ноћне
Над овом светом водом!
Стојте галије царске! На гробљу браће моје
Завите црним трубе.
Стражари у свечаном опело нек опоје
Ту, где се вали љубе!
Јер хоћу да влада бескрајна тишина
И да мртви чују хук борбене лаве,
Како врућим кључем крв пенуша њина
У деци што кликћу под окриљем славе.
Стојте галије царске! У име свесне поште
Клизите тихим ходом.
Опело држим, какво не виде небо јоште
Над овом светом водом.
НАРАТОР 2:“На хумкама у туђини
Неће српско цвеће нићи.
Поручите нашој деци:
Нећемо им никад стићи.
Поздравите отаџбину,
Пољубите родну груду.
Спомен борбе за Слободу
Нека ове хумке буду.”
ОШ АЗАЊА, Стручно веће за област друштвених предмета
10
„У СЛАВУ И ЧАСТ ПРЕДАКА И ОТАЏБИНЕ“
ПРИРЕДБА ПОВОДОМ СТОГОДИШЊИЦЕ ПРВОГ СВЕТСКОГ РАТА
07. новембар
2014.
РЕЦИТАТОР 2: А онда је, већ крајем марта, почело пребацивање мањих јединица на
Солунски фронт претежно француским бродовима. Транспорт је текао савршено, и није
потопљен ниједан брод. „Креће се лађа француска“ је позната тугованка са Солунског
фронта, спевана у Микри. Аутор текста песме, а вероватно и мелодије, је пешадијски
пуковник Бранислав Милосављевић. Изворни наслов песме је „Изгнаници".
МУЗИКА (разглас) КРЕЋЕ СЕ ЛАЂА ФРАНЦУСКА
МЛАДИ ВОЈНИК: Било је превезено бродовима 120.000 војника и 8.300 коња, без
икаквих губитака за само 6 дана. Убрзо су Бугари кренули у офанзиву, али их је српска
армија разбила! Дринска дивизија водила је битку око Кајмакчалана! Опет победа!
Коначно смо закорачили на територију своје државе!
НАРАТОР 2: А на Кајмакчалану расте цвет на том месту великог страдања и погибије
српских војника. Зове се Наталијина Рамонда, добила је име по краљици Наталији.Ово је
једна необична биљка која уз мало воде може да се поврати из увелости, баш као и Србија.
НАРАТОР 3: Опет су јутрос процвали
У житу макови снени,
Све су нам њиве овили
Цветови њихови црвени...
Макови су симбол жртава овог великог рата јер су поља на којима су вођене борбе врло
брзо после битака била испуњена цветовима мака. Они симболишу крв младих војника,
крв којом је заливена ова земља.
НАРАТОР 1: Владислав Петковић Дис: МЕЂУ СВОЈИМА
У мом срцу поноћ. У њој каткад тиња
Мис'о да још живиш, мој пределе млади.
Моја лепа звезда, мајка и робиња,
Боже! шта ли данас у Србији ради?
Код вас је пролеће. Дошле су вам ласте.
Оживеле воде, ђурђевак и руже.
И мирише земља која стално расте
У гроб и тишину, мој далеки друже.
Једно твоје вече. идеш кући споро
Улицама страха, и душа ти јеца.
Твоје гладне очи, моја дивна зоро,
Храни љубав мајке: “Нека живе деца.”
Улазиш у собу. Сузе те већ гуше.
А два наша цвета из четири рата
У твоме су крилу, образе ти суше:
“Мама зашто плачеш? Је л' писао тата?”
У велике патње невино питање
Скупила си сузе у косе детиње.
Дуби дубљу рану: плач ти тресе груди...
Све вас гледам сада крај гозбе сироте.
Напољу је видно, као пред свитање.
Лице ти се ведри: то душа светиње
К'о да ће се дићи гробови и људи.
Љуби твоје чело, мој сјајни животе.
ОШ АЗАЊА, Стручно веће за област друштвених предмета
11
Сељак 1 (отац), три војника и наратор 3
„У СЛАВУ И ЧАСТ ПРЕДАКА И ОТАЏБИНЕ“
ПРИРЕДБА ПОВОДОМ СТОГОДИШЊИЦЕ ПРВОГ СВЕТСКОГ РАТА
07. новембар
2014.
Дечаци- војници иду преко сцене, отац ратника на фронту их пресреће, иде за њима
и говори.
СЕЉАК 1 (ОТАЦ): Војници, војници, јато соколова
Рањени хероји кумановског боја,
Кажите ми, где је мој јединац Јова,
Моје мило дете, и утеха моја...
1. ВОЈНИК: Баш јутрос, чим зора заблиста дубравом,
Он на Велес оде, заогрнут славом...
НАРАТОР 3: Старац жури тамо, пун очинског бола,
Од брега до брега, од дола до дола...
Војници настављају да иду кроз сцену , опет се срећу...
СЕЉАК 1 (ОТАЦ): Војници, војници, крвава одела
Ви с Велеса јутрос рањени идете,
Видесте л јунака, дивна лица бела,
Мог јединца Јову, моје мило дете?
2. ВОЈНИК: Видесмо га, чико, ал баш јутрос оде
на Бакарно гумно, под стегом слободе...
НАРАТОР 3: Старац жури тамо, пун очинског бола,
Од брега до брега, од дола до дола...
СЕЉАК 1 (ОТАЦ): Војници, војници, ви отуд идете,
Са Бакарног гумна, где се крв још точи,
Видесте л ми сина, моје мило дете,
Он је свеж и румен, има плаве очи?
3. ВОЈНИК: Јесмо, ал чим, јуче, поче дан да плави,
Он на Битољ оде, с ловором на глави.
Отац одлази за војском...
НАРАТОР 3: Старац жури тамо, пун очинског бола,
Од брега до брега, од дола до дола...
Кад с Бојане плаве ноћ копрену диже,
Тада један ратник, стражар са редута,
Радознало сиђе, да види изближе
Шта ли се то црни у снегу крај пута.
„Гле, мој отац!“ – крикну.
Потом ближе крочи,
Пред њим згрчен старац,
Блед, смрзнут од студи,
За навек је сузне заклопио очи,
А седа му глава клонула на груди...
ОШ АЗАЊА, Стручно веће за област друштвених предмета
12
„У СЛАВУ И ЧАСТ ПРЕДАКА И ОТАЏБИНЕ“
ПРИРЕДБА ПОВОДОМ СТОГОДИШЊИЦЕ ПРВОГ СВЕТСКОГ РАТА
07. новембар
2014.
МИЛУНКА САВИЋ: Пред вама стоји легендарна Милунка Савић! Французи кажу да
сам српска Јованка Орлеанка! Са 22 године сам се добровољно пријавила у рат. Не би
нико примио жену. Воља је моја била јача од правила, доскочила сам им. Преобукла сам
се у мушкарца и регистрована као Милун Савић. Борила сам се тако у балканским
ратовима, и тек после годину дана, након рањавања у Брегалничкој бици, болничко
особље је открило да сам жена. Поносна сам што сам била војник Гвозденог пука. Ту је,
раме уз раме, била са мном и Шкотланђанка Флора Сандс. Две жене –две ватре живе.
Најтеже ми је било након рањавања у главу, у Македонији. Па сам тако повређена прешла
Албанију. Али вратила сам се на Солунски фронт! На Кајмакчалану сам, као од шале
заробила 23 бугарска војника! Девет пута рањавана, девет пута оздравила, дизала се као
птица феникс из пепела! Кажите ми, могу ли жене у рат!
ЏОН РИД : 15. септембар 1918. /4 сата ујутру
Пробој фронта почео је 14. септембра 1918. године а иза српске војске биле су савезничке
трупе. Српска војска је одиграла главну улогу у пробоју и овај пробој се убраја међу
најуспешније операције Првог светског рата. Већ 30. септембра Бугарска је капитулирала.
Српске и француске снаге су ослободиле Србију. До 1. новембра ослобођена је цела
Србија, а војници су наставили и преко Саве, Дунава и Дрине. Аустроугарска је
капитулирала 3. новембра 1918. године. Први светски рат завршен је 11. новембра
капитулацијом Немачке, а тај датум се обележава као ДАН ПРИМИРЈА односно ДАН
СЕЋАЊА.
АРЧИБАЛД РАЈС (појављује се на сцени): Зовем се Арчибалд Рајс. Швајцарац сам по
рођењу, а Србин по убеђењу. Доктор сам хемије, криминолог и професор универзитета у
Лозани и са вама сам био у овим ратним годинама, истражујући непријатељске злочине.
Препешачио сам Албанију, прошао Солунски фронт и са Моравском дивизијом
умарширао у ослобођени Београд. Заволео сам српске војнике и сељаке и одлучио да се
заувек настаним у Србији. Оно што сам желео да вам кажем написао сам у књизи „Чујте
Срби, чувајте се себе!“ (почиње да чита из своје књиге)
Отворено сам вам рекао шта сам видео код вас и шта је опасно по будућност ваше земље.
Верујте ми да ме је то често заболело и да сам ту опасност можда више осетио него ви.
Зашто? Напросто зато што волим вашу земљу- а од ње ништа не очекујем- и што сам јој
жртвовао све што човек може да жртвује. Народ вам је храбар и његова храброст често
сеже до јунаштва.
Народ вам је родољубив. Да би сте очували патриотизам и култ својих националних
јунака помогла вам је ваша религија. Претворили сте своју религију у народну цркву,
боље рећи, у народну традицију. Међутим ви нисте религиозни. Нисте могли да
прихватите Бога какав је у Библији, претворили сте га у вечног и свемоћног главара свог
народа. Ако бих могао да у овој области употребим тривијалан израз, радо бих рекао да
ваш "бог" носи оклоп и браду Краљевића Марка, шајкачу вашег ратника са Цера и Јадра,
Кајмакчалана и Доброг поља. Попови вам нису били нити јесу црквени људи, већ ватрени
родољуби са свим врлинама и манама вашег народа.
ОШ АЗАЊА, Стручно веће за област друштвених предмета
13
Рецитал : ВОЈНИЧКО ПИСМО Рецитатор 2 /мајка/жена
„У СЛАВУ И ЧАСТ ПРЕДАКА И ОТАЏБИНЕ“
ПРИРЕДБА ПОВОДОМ СТОГОДИШЊИЦЕ ПРВОГ СВЕТСКОГ РАТА
07. новембар
2014.
РЕЦИТАТОР 2:
1. Очајничка битка...крв...оружја звека...
Покличи... Плотуни... Урнебесна јека...
У топовском огњу
Брда и планине разливене пламте
Над хладне трупине
Побијених коња, мртвих витезова,
Док, с криком, долећу јата гавранова,
И крваво сунце док западу бежи,
2. Тамо, на редуту, међ хрпом мртваца
С образом на пушци, један јунак лежи.
Погођен у срце зрном од шрапнела,
Лежи блед, осмехнут, крвава одела,
А војничко писмо, још непрочитано,
Једним му крајичком вири из шињела...
ВОЈНИКОВА МАЈКА:
Мило моје дете, пише сину мати,
Пиши нам да л борбе непрестано трају,
Овамо се чује, да ће рат престати,
И да ћете опет доћи родном крају.
Ја на тебе, тужна, мислим непрестано,
И господа молим, и јутро и вече,
Да се вратиш мајци, материна рано,
И да ми те писмо у здрављу затече.
Баба више немаш, дете моје слатко,
Ономад, напречац, у повратку с поља,
На путу је пао... Болово је кратко...
Јуче је погребен... Шта ћеш ... Божја воља!
Берба ће почети, чим Крстовдан мине,
Виноград нам поно ко никад до сада,
Ти ћеш дотле стићи, док не дођеш, сине,
Нећемо га брати... Нека, има када.
Дођи, али часно уздигнута чела,
Да те могу с диком својим сином звати,
Поздрави сву момчад из нашега села,
Па остан ми здраво, збогом... Твоја мати!
ВОЈНИКОВА ЖЕНА: Затим, два – три реда пише рука жене
Кад ће се, о боже, свршит војна ова?
Како си са здрављем, сећаш ли се мене,
И дечице наше, и домаћег крова?
Деца су нам златна, њих сад мама љуби
Тата је далеко... Тежак живот води...
Дођи тата, дођи!...ради ничу зуби,
Лаза учи, мића почиње да ходи.
Наш бостан на брегу, високо над селом,
Лагано дозрева, док зрикавци зричу,
А у житу златном, за жетву сазрелом,
Препелице тако слатко пућпуричу...
ОШ АЗАЊА, Стручно веће за област друштвених предмета
14
„У СЛАВУ И ЧАСТ ПРЕДАКА И ОТАЏБИНЕ“
ПРИРЕДБА ПОВОДОМ СТОГОДИШЊИЦЕ ПРВОГ СВЕТСКОГ РАТА
07. новембар
2014.
За астал, редовно, тешка срца седам,
Јер не видим тебе – то тишти ко рана,
Кад год воз војнички с прозора угледам,
Ја помислим : ти си... Поздрав...твоја Ана.
НАРАТОР 1:
А тамо, далеко, на ограшју тавном,
Док пукови кличу под тробојком славном,
И крваво сунце док западу бежи,
На редуту тврдом, међ хрпом мртваца,
С образом на пушци, један јунак лежи,
Погођен у срце зрном од шрапнела,
Лежи блед, осмехнут, крвава одела,
А војничко писмо, то – непрочитано,
Једним му крајичком вири из шињела...
ЈЕРЕМИЈА: У срцу Солуна, војничко је гробље – име му је Зејтинлик. У њему почивају
француски, италијански, енглески, руски и српски ратници. Бескрајно тужно ту спава
седам и по хиљада Срба! На том месту златним словима пише:
РЕЦИТАТОР 3 (Стихови Војислава Илића Мл. на капели гробља на Зејтинлику):
Незнани туђинче, кад случајно минеш
Поред овог светог, заједничког гроба,
Знај: овде су нашли вечно уточиште
Највећи јунаци данашњега доба!
Рoдитељ је њихов – храбри српски народ,
Горостас у светској историјској војни,
Који је све стазе искушења прошо,
И чији су борци дивљења достојни.
Падали од зрна, од жеђи и глади,
Распињани на крст, на голготе вису,
Али чврсту веру у победу крајњу
Никад, ни за часак, изгубили нису.
Благо потомству што за њима жали,
Јер они беху понос своме роду,
Благо и њима, јер су славно пали,
За отаџбину, краља и слободу!
Испред врата домовинских
У победном своме ходу
Изгибоше исполински
За јединство и слободу,
Њина дела славиће се
До последњих судњих дана,
Слава јату бесмртника!
Мир пепелу великана!
ОШ АЗАЊА, Стручно веће за област друштвених предмета
15
„У СЛАВУ И ЧАСТ ПРЕДАКА И ОТАЏБИНЕ“
ПРИРЕДБА ПОВОДОМ СТОГОДИШЊИЦЕ ПРВОГ СВЕТСКОГ РАТА
07. новембар
2014.
Наратор 4 и ВОЈСКОВОЂЕ
МУЗИКА «ЦРВЕН ЦВЕТЕ»
НАРАТОР 2: Цена рата је била превисока и Србија ју је несразмерно скупо платила.
Током рата изгубила је, процењује се, између 1.200.000 и 1.300.000 становника што је
чинило готово трећину укупног становништва или чак око 60% мушке популације. То је
Србију сврстало на непопуларно прво место по броју процентуално страдалих њених
грађана. Број страдалих у бројкама је застрашујућ: страдало је преко 400 000 мобилисаних
војника и око 850 000 цивила.
Ово и јесте посебна прилика да се сетимо свих знаних и незнаних српских војника који су
своје животе положили на Олтар Отаџбине.
МУЗИКА (разглас) ОВО ЈЕ СРБИЈА
Џон Рид чита имена и број одликовања. Војсковође се пењу на бину.
ЏОН РИД: Војвода Радомир Путник!
13 домаћих и 8 иностраних одликовања!
Војвода Живојин Мишић!
18 домаћих и 17 иностраних одликовања!
Војвода Степа Степановић!
17 домаћих и 10 иностраних одликовања!
Војвода Петар Бојовић!
14 домаћих и 6 иностраних одликовања!
Генерал Павле Јуришић Штурм!
13 домаћих и 15 иностраних одликовања!
Наредник Милунка Савић!
5 домаћих и 5 иностраних одликовања!
Једина жена на свету која је носилац француског ордена Ратни крст са златном палмином
граном!
Наратор 4: И ти паде, драги брате?
Војвода Радомир Путник : Нисам, децо, вас док траје!
Наратор 4: Је л ти борба била тешка?
Војвода Живојин Мишић: Покушајте, милина је!
Наратор 4: Шта си хтео? куд си пош'о?
Војвода Степа Степановић: Тамо где се стићи мора!
Наратор 4: Зар је вера тако јака?
Војвода Петар Бојовић: Увек јача од злотвора!
Наратор 4: Мало нас је кој' би смели...
Војвода Павле Јуришић Штурм: Ал' вас јака сила креће!
Наратор 4: Зар ко може стићи цели?
Наредник Милунка Савић: Ко посумња, никад неће!
ОШ АЗАЊА, Стручно веће за област друштвених предмета
16
„У СЛАВУ И ЧАСТ ПРЕДАКА И ОТАЏБИНЕ“
ПРИРЕДБА ПОВОДОМ СТОГОДИШЊИЦЕ ПРВОГ СВЕТСКОГ РАТА
07. новембар
2014.
Наратор 3: На Газиместану ~извод~
Данас нама кажу, деци овог века,
Да смо недостојни историје наше,
Да нас захватила западњачка река
И да нам се душе опасности плаше.
Добра земљо моја, лажу! Ко те воли
Данас, тај те воли. Јер зна да си мати;
Јер пре нас ни поља ни кршеви голи
Не могаше другом свесну љубав дати.
И данас, кад дође до последњег боја,
Неозарен старог ореола сјајем,
Ја ћу дати живот, отаџбино моја,
Знајући шта дајем и зашто га дајем.
Музика: «Марширала краља Петра гарда» (за то време се сви појављују на бини)
Наратор 1: Нека увек буде слобода, нека ови нови клинци још дуго, дуго остану само
деца. Ми смо достојни својих предака, бићемо понос српске нације и запамтите - овако ми
шаљемо поруку свету...
СВИ: ОЈ СРБИЈО, МИЛА МАТИ
(завеса)
ОШ АЗАЊА, Стручно веће за област друштвених предмета
17
Download

„У СЛАВУ И ЧАСТ ПРЕДАКА И ОТАЏБИНЕ“ Приредба поводом