Teorija Cena
O.C. Smart Basic Lomina 5, Beograd
011/32-82-662
1. Oportunitetni trošak dodatne jedinice dobra 1 jednak je broju izgubljenih jedinica dobra 2 i dat
je izrazom:
a)
b)
c)
d)
e)
2. Ako cene nisu konstantne za sve kupljene količine dobara, onda je budžetsko ograničenje:
a) zakrivljeno
b) postoji diskontinuitet u liniji kojom je predstavljeno, ali je i dalje prava linija
c) uvek je zakrivljeno prema koordinatnom početku
d) uvek je zakrivljeno od koordinatnog početka
e) cene su uvek konstantne, pa je pitanje lišeno smisla
3. Ako dve korpe dobara x i y leže na istoj krivoj indiferentnosti i pojedinac ima striktno konveksne
preferencije i ako je
gde je
tada važi da je:
a) z striktno preferirano u odnosu na x i y
b) z slabo preferirano u odnosu na x i y
c) x i y striktno preferirano u odnosu na z
d) x i y slaboo preferirano u odnosu na z
e) z je u relaciji indiferentnosti u odnosu na x i y
4. Ako dve korpe dobara x i y leže na istoj krivoj indiferentnosti i pojedinac ima nekonveksne
preferencije i ako je
gde je
tada važi da je
mogude nadi takve korpe x i y da važi:
a) z striktno preferirano u odnosu na x i y
b) z slabo preferirano u odnosu na x i y
c) x i y striktno preferirano u odnosu na z
d) x i y slaboo preferirano u odnosu na z
e) z je u relaciji indiferentnosti u odnosu na x i y
5. Ako dve korpe dobara x i y leže na istoj krivoj indiferentnosti i pojedinac ima slabo konveksne
preferencije i ako je
gde je
tada važi da je
mogude nadi takve korpe x i y da važi:
a) y striktno preferirano u odnosu na x i z
b) x slabo preferirano u odnosu na z i y
c) x i y striktno preferirano u odnosu na z
d) x i y slaboo preferirano u odnosu na z
e) z je u relaciji indiferentnosti u odnosu na x i y
Teorija Cena
O.C. Smart Basic Lomina 5, Beograd
011/32-82-662
6. Ako na horizontalnoj osi nanosimo količinu dobra , a na vertikalnoj osi nanosimo količinu
dobra , GSS u svakoj tački meri nagib krive indiferentnosti i jednaka je:
a)
b)
c)
d)
e)
7. Ako na horizontalnoj osi nanosimo količinu dobra , a na vertikalnoj osi nanosimo količinu
dobra , GSS u svakoj tački meri nagib krive indiferentnosti pri čemu se radi o striktno
konveksnim preferencijama, pa sa pomeranjem sa leva na desno po krivoj indiferentnosti GSS:
a) raste, ukoliko se radi o normalnim dobrima
b) opada, ukoliko se radi o normalnim dobrima
c) raste, ukoliko se radi o dva neželjena dobra
d) raste, ukoliko se radi o jednom neželjenom i jednom normalnom dobru
e) opada, se radi o jednom neželjenom i jednom normalnom dobru
8. Ako na horizontalnoj osi nanosimo količinu dobra , a na vertikalnoj osi nanosimo količinu
dobra , GSS u svakoj tački meri nagib krive indiferentnosti pri čemu se radi o striktno
konkavnim preferencijama, pa sa pomeranjem sa leva na desno po krivoj indiferentnosti GSS:
a) raste, ukoliko se radi o normalnim dobrima
b) opada, ukoliko se radi o normalnim dobrima
c) raste, ukoliko se radi o dva neželjena dobra
d) raste, ukoliko se radi o jednom neželjenom i jednom normalnom dobru
e) opada, se radi o jednom neželjenom i jednom normalnom dobru
9. Za funkciju korisnosti
, GSS je jednaka:
a) b/a
b) a/b
c) –b/a
d) –a/b
e) + beskonačnost
10. Za funkciju korisnosti
, GSS je jednaka:
a) -1/
b) +1/
c) - /
d) + /
e) /
11. Za funkciju korisnosti
a)
b)
c)
d)
e) –b/a
, GSS je jednaka:
Teorija Cena
O.C. Smart Basic Lomina 5, Beograd
011/32-82-662
12. Za funkciju korisnosti
važi GSSu=
. Neka je V=U2, tj.
.
Tada je GSSV jednaka:
a)
b)
c)
d)
e)
13. Za funkciju korisnosti potrošača
, ako su cene dobara i i dohodak
potrošača m, funkcija obične tražnje za dobrom je:
a)
b)
c)
d)
e)
14. Za funkciju korisnosti potrošača
, ako su cene dobara i i dohodak
potrošača m, funkcija obične tražnje za dobrom je:
a)
b)
c)
d)
e)
15. Kada je funkcija korisnosti potrošača data izrazom
, a budžetsko ograničenje
glasi
, izabrana korpa dobara je
, gde je:
a)
u slučaju da je
b)
u slučaju da je
c)
u slučaju da je
d)
u slučaju da je
e)
u slučaju da je
16. Ako je funkcija korisnosti potrošača data izrazom
, a budžetsko
ograničenje glasi
, onda je obična funkcija tražnje za dobrom određena kao:
a)
b)
c)
d)
e)
17. Ako je funkcija korisnosti potrošača data izrazom
, a budžetsko
ograničenje glasi
, onda je obična funkcija tražnje za dobrom određena kao:
a)
b)
c)
Teorija Cena
18.
19.
20.
21.
22.
O.C. Smart Basic Lomina 5, Beograd
011/32-82-662
d)
e)
Ako je funkcija korisnosti data izrazom
I ako na horizontalnoj osi nanosimo
tražene količine dobra , a na vertikalnoj osi nanosimo tražene količine dobra onda kriva
„
potrošnja
:
a) predstavlja pravu liniju koja je paralelna sa horizontalnom osom
b) predstavlja pravu liniju koja je paralelna sa vertikalnom osom
c) predstavlja pravu liniju koja ima pozitivan nagib
d) predstavlja pravu liniju koja ima negativan nagib
e) predstavlja liniju koja može imati u jednom segmentu pozitivan a u drugom negativan nagib
Ako je funkcija korisnosti data izrazom
i ako na horizontalnoj osi nanosimo
tražene količine dobra , a na vertikalnoj osi nanosimo tražene količine dobra onda kriva
„
potrošnja
:
a) predstavlja pravu liniju koja je paralelna sa horizontalnom osom
b) predstavlja pravu liniju koja je paralelna sa vertikalnom osom
c) predstavlja pravu liniju koja ima pozitivan nagib
d) predstavlja pravu liniju koja ima negativan nagib
e) predstavlja liniju koja može imati u jednom segmentu pozitivan a u drugom negativan nagib
Ako je funkcija korisnosti data izrazom
i ako na horizontalnoj osi nanosimo
tražene količine dobra , a na vertikalnoj osi nanosimo tražene količine dobra onda se krive
„
potrošnja
i„
potrošnja
:
a) seku pod pravim uglom i predstavljaju prave linije od kojih je linija „
potrošnja
paralelna sa horizontalnom osom
b) seku pod pravim uglom i predstavljaju prave linije od kojih je linija „
potrošnja
paralelna sa vertikalnom osom
c) seku pod pravim uglom i predstavljaju prave linije
d) predstavlja istu pravu liniju koja ima negativan nagib
e) predstavlja istu pravu liniju koja može imati u jednom segmentu pozitivan a u drugom
negativan nagib
Ako je funkcija korisnosti pojedinca data izrazom
, a budžetsko
ograničenje glasi
onda su krive „
potrošnja
i„
potrošnja
, kada
predstavljamo na horizontalnoj osi, a na vertikalnoj osi,
a) jedna ista prava linija koja polazi iz koordinatnog početkai ima nagib
b) seku pod pravim uglom i predstavljaju prave linije od kojih je linija „
potrošnja
paralelna sa vertikalnom osom
c) jedna ista prava linija koja polazi iz koordinatnog početkai ima nagib
d) jedna ista prava linija koja na osi pravi odsečak
e) jedna ista prava linija koja na osi pravi odsečak
Ako je funkcija korisnosti data izrazom
, ako je budžetsko ograničenje
i ako na horizontalnoj osi nanosimo tražene količine , odnosno tražene
količine , a na vertikalnoj osi dohodak potrošača , onda su Engelove krive date izrazima:
Teorija Cena
O.C. Smart Basic Lomina 5, Beograd
011/32-82-662
a)
,
b)
,
c)
,
d)
,
e)
,
23. Ako je funkcija korisnosti data izrazom
, ako je budžetsko ograničenje
i ako na horizontalnoj osi nanosimo tražene količine , odnosno tražene
količine , a na vertikalnoj osi dohodak potrošača , onda su Engelove krive date izrazima:
a)
,
b)
,
c) izbor
,
d)
,
e)
,
24. Dati su podaci o cenama dobara, izborima potrošača i njegovim ukupnim izdacima:
cene
A
B
C
A
$46
$39
$24
B
$47
$41
$22
C
$46
$46
$23
Podaci govore da je:
a) narušen SAOP
b) narušen JAOP
c) zadovoljen JAOP, ali je narušen SAOP
izbor
d) zadovoljen SAOP, ali je narušen JAOP
e) narušen SAOP i narušen JAOP
25. Dati su podaci o cenama dobara, izborima potrošača i njegovim ukupnim izdacima u tri različite
situacije:
cene
($2,$2)
($2,$1)
($1,$2)
(10,1)
$22
$21
$12
(5,5)
$20
$15
$15
(5,4)
$18
$14
$13
Podaci govore da je:
a) narušen SAOP
b) narušen JAOP
c) zadovoljen JAOP, ali je narušen SAOP
d) zadovoljen SAOP, ali je narušen JAOP
e) narušen SAOP i narušen JAOP
Teorija Cena
O.C. Smart Basic Lomina 5, Beograd
011/32-82-662
26. Potrošači su u boljem položaju u baznom periodu nego u tekudem periodu ako je:
a)
b)
c)
d)
e)
27. Ako je M stopa izdataka potrošača, onda su potrošači u boljitku u tekudem periodu u odnosu na
bazni, ako je:
a)
b)
c)
d)
e)
28. Potrošačima je bolje bilo u baznom periodu ako je:
a)
b)
c)
d)
e)
29. U slučaju opšteg porasta cena, posle pune indeksacije dohotka saglasno promeni cena, potrošač
de se:
a) uvek nadi u boljem položaju u poređenju sa izborom koji je imao pre porasta cena dobara
b) možda nadi u boljem položaju u poređenju sa izborom koji je imao pre porasta cena dobara
c) nadi u istom položaju u poređenju sa izborom koji je imao pre porasta cena dobara
d) uvek nadi u gorem položaju u poređenju sa izborom koji je imao pre porasta cena dobara
e) možda nadi u gorem položaju u poređenju sa izborom koji je imao pre porasta cena dobara
30. Slucki je utvrdio za slučaj normalnog dobra da:
a) Vedi dohodak povedava tražnju pa se dohodovni efekat iefekat supstitucije međusobno
pojačavaju
b) Vedi dohodak povedava tražnju , ali da se dohodovni efekat I efekat supstitucije u
ekstremnom slučaju mogu međusobno potirati
c) Vedi dohodak povedava tražnju, ali da je dohodovni efekat uvek jači od efekta supstitucije
d) Vedi dohodak povedava tražnju, ali da ukupno dejstvo dohodovnog efekta I efekta supstitucije
nije moguce unapred odrediti
e) Vedi dohodak povedava tražnju, ali je dohodovni efekat uvek slabiji od efekta supstitucije
31. Slucki je utvrdio za slučaj inferiornog dobra da:
a) Vedi dohodak smanjuje tražnju, pa se dohodovni efekat i efekat supstitucije međusobno
pojačavaju
b) Vedi dohodak povedava tražnju , ali da se dohodovni efekat i efekat supstitucije u
ekstremnom slučaju mogu međusobno potirati
c) Vedi dohodak smanjuje tražnju, ali da je dohodovni efekat uvek jači od efekta supstitucije
Teorija Cena
32.
33.
34.
35.
36.
37.
O.C. Smart Basic Lomina 5, Beograd
011/32-82-662
d) Vedi dohodak smanjuje tražnju, ali da ukupno dejstvo dohodovnog efekta i efekta supstitucije
nije mogude unapred odrediti
e) Vedi dohodak povedava tražnju, ali je dohodovni efekat uvek slabiji od efekta supstitucije
Kod Gifenovog dobra:
a) vedi dohodak smanjuje tražnju, pa se dohodovni efekat I efekat supstitucije međusobno
pojačavaju
b) vedi dohodak povedava tražnu, ali se dohodovni efekat I efekat supstitucije u ekstremnom
slučaju mogu međusobno potirati
c) vedi dohodak smanjuje tražnju, ali je dohodovni efekat uvek jači od efekta supstitucije
d) vedi dohodak smanjuje tražnju, ali da ukupno dejstvo dohodovnog efekta I efekta supstitucije
nije mogude unapred odrediti
e) vedi dohodak smanjuje tražnju I dohodovni efekat može biti vedi od efekta supstitucije
Budžetski skup B je takav skup dobara, za koji važi:
a)
b)
c)
d)
e)
Za inicijalno raspoloživu količinu dobara
i , sa promenom cene budžetsko ograničenje
rotira oko tačke:
a)
b)
c)
d)
pri čemu je
e) budžetsko ograničenje ne rotira, ved se pomera paralelno sa inicijalnim položajem
Za inicijalno raspoloživu količinu dobara
i , sa promenom cene budžetsko ograničenje
rotira oko tačke:
a)
b)
c)
d)
pri čemu je
e) budžetsko ograničenje ne rotira, ved se pomera paralelno sa inicijalnim položajem
Za neto tražnje potrošača uvek važi nejednakost:
a)
b)
c)
d)
e)
Cenovno-potrošna kriva sadrži:
a) sve bruto tražnje koje maksimiziraju korisnost potrošača, a za koje inicijalni resursi mogu da
budu razmenjeni
Teorija Cena
38.
39.
40.
41.
O.C. Smart Basic Lomina 5, Beograd
011/32-82-662
b) sve neto tražnje koje maksimiziraju korisnost potrošača, a za koje inicijalni resursi mogu da
budu razmenjeni
c) sve bruto tražnje koje su potrošaču dostupne, a za koje inicijalni resursi mogu da budu
razmenjeni
d) sve neto tražnje koje su potrošaču dostupne, a za koje inicijalni resursi mogu da budu
razmenjeni
e) sve bruto tražnje koje korisnost potrošača ostaju nepromenjenom, a za koje inicijalni resursi
mogu da budu razmenjeni.
Ukoliko sa C označimo potrošnju radnika, a sa cenu jedinice potrošnje, sa w radnikovu
nadnicu, sa m iznos fiksnog neradnog dohotka radnika, sa maksimalnu dokolicu, sa D stvarnu
dokolicu, sa D stvarno utrošeno vreme za dokolicu od strane radnika, onda je vrednost stvarne
potrošnje radnika jednaka:
a)
b)
c)
d)
e)
Ako sa i označimo nivo potrošnje u dva perioda, a sa
i
ostvareni dohodak u dva
perioda i neka je kamatna stopa po periodu r, onda budžetsko ograničenje može biti zapisano
kao:
a)
b)
c)
d)
e)
Ako sa i označimo nivo potrošnje u dva perioda, a sa
i
ostvareni dohodak u dva
perioda i neka je kamatna stopa po periodu r, onda budžetsko ograničenje može biti zapisano
kao:
a)
b)
c)
d)
e)
Ako sa i označimo nivo potrošnje u dva perioda, a sa
i
ostvareni dohodak u dva
perioda i neka je kamatna stopa po periodu r, a cene jedinice potrošnje su i , onda
budžetsko ograničenje može biti zapisano kao:
a)
b)
c)
d)
e)
Teorija Cena
O.C. Smart Basic Lomina 5, Beograd
011/32-82-662
42. Ako sa i označimo nivo potrošnje u dva perioda, a sa
i
ostvareni dohodak u dva
perioda i neka je kamatna stopa po periodu r, a cene jedinice potrošnje su i , pri čemu je
onda budžetsko ograničenje može biti zapisano kao:
a)
b)
c)
d)
e)
43. Uz postojanje inflacije, po stopi koja iznosi , nagib budžetskog ograničenja iznosi:
a)
b)
c)
d)
e)
44. Uz postojanje inflacije, po stopi koja iznosi , realna kamatna stopa u tačnom izrazu iznosi:
a)
b)
c)
d)
e)
45. Ako potrošač štedi, usled pada kamatne stope i porasta stope inflacije:
a) štednja i blagostanje potrošača se smanjuju
b) štednja i blagostanje potrošača se menjaju zavisno od apsolutnog pada kamatne stope i
apsolutnog porasta inflacije
c) štednja i blagostanje potrošača se menjaju zavisno od relativnog pada kamatne stope i
relativnog porasta inflacije
d) štednja i blagostanje potrošača se menjaju zavisno od apsolutnog pada kamatne stope i
relativnog porasta inflacije
e) štednja i blagostanje potrošača se menjaju zavisno od njegove funkcije preferencija.
46. Ukoliko potrošač pozajmljuje, usled pada kamatne stope i porasta stope inflacije:
a) pozajmljivanje i blagostanje potrošača de se povedati
b) pozajmljivanje i blagostanje potrošača se menjaju zavisno od apsolutnog pada kamatne stope
i apsolutnog porasta inflacije
c) pozajmljivanje i blagostanje potrošača se menjaju zavisno od relativnog pada kamatne stope i
relativnog porasta inflacije
d) pozajmljivanje i blagostanje potrošača se menjaju zavisno od apsolutnog pada kamatne stope
i relativnog porasta inflacije
e) pozajmljivanje i blagostanje potrošača se menjaju zavisno od njegove funkcije preferencija
47. Sadašnja vrednost obveznice koja ima nominalnu vrednost od F evra i koja dospeva na naplatu
nakon tri godine, a koja donosi prinos od x evra tokom tri naredne godine, uz kamatnu stopu r,
jednaka je:
Teorija Cena
O.C. Smart Basic Lomina 5, Beograd
011/32-82-662
a)
b)
c)
d)
e)
48. Sadašnja vrednost konsole koja ima nominalnu vrednost od F evra, a koja donosi večiti prihod od
x evra, uz kamtnu stopu r, jednaka je:
a)
b)
c)
d)
e)
49. Kupili ste K evra osiguranja od udesa po ceni od evra po 1 evru osiguranja. Vaša imovina iznosi
m evra. Vrednost vaše imovine u slučaju da ne dođe do udesa iznosi
, a u slučaju da dođe do
udesa koji nanosi štetu od L evra, vrednost vaše imovine je . U ovom primeru vaše budžetsko
ograničenje glasi:
a)
b)
c)
d)
e)
50. Označimo sa cenu osiguranja od jednog evra imovine ,
verovatnodu nepovoljnog
događaja,
verovatnoda da do nepovoljnog događaja nede dodi, sa
graničnu
korisnost potrošnje u slučaju nepovoljnog događaja, a sa
graničnu korisnost potrošnje
u slučaju da do nepovoljnog događaja ne dođe, onda je osiguranje „fer“, kada racionalni izbori
osiguranja zadovolje relacije:
a)
b)
c)
d)
e)
51. U slučaju da je osiguranja pristrasno na štetu pojedinca koji je odbojan prema riziku, tj. Ukoliko
važi
, onda takav pojedinac:
a) kupuje manje od punog osiguranja koje nije fer, jer je u ovom slučaju granična korisnost
njegove potrošnje u slučaju udesa veda od granične korisnosti njegove potrošnje u slučaju da ne
dođe do udesa
b) kupuje više od punog osiguranja koje nije fer jer je odnos
,a
pojedinac je odbojan prema riziku
c) uopšte nede kupiti nikakvo osiguranje koje nije fer, a pojedinac je odbojan ka riziku
d) pojedinac kupuje puno osiguranje uvek kada je odbojan prema riziku
Teorija Cena
O.C. Smart Basic Lomina 5, Beograd
011/32-82-662
e) da li de kupiti puno osiguranje ili manje od punog osiguranja zavisi od odnosa
52.
53.
54.
55.
56.
. Ako je ovaj odnos vedi od 1 pojedinac kupuje puno osiguranje, ako je manji
kupuje samo delimično osiguranje
U uslovima neizvesnosti postoje planovi uslovne potrošnje sa očekivanom funkcijom korisnosti.
Ako je korisnost od potrošnje jednaka
, a korisnost od potrošnje jednaka
,a
verovatnode ostvarivanja dva stanja prirode su i , onda je funkcija očekivane korisnosti
data izrazom
, pri čemu važi jednakost
. Za ove
funkcije korisnosti GSS je jednaka:
a)
b)
c)
d)
e)
Korisnost novčanog dohotka Y sa kojim raspolaže pojedinac definisana je kao
. Očekivana
korisnost lutrije definisana je kao
, gde je
. Pojedinac koji je
odbojan ka riziku učestvovade na lutriji ako je:
a)
b)
c)
d)
e)
Korisnost novčanog dohotka Y sa kojim raspolaže pojedinac definisana je kao
. Očekivana
korisnost lutrije definisana je kao
, gde je
. Pojedinac koji je
sklon ka riziku nede učestvovade na lutriji ako je:
a)
b)
c)
d)
e)
Neka je rezervaciona cena i-te jedinice dobra G. Tržišna cena dobra G jednaka je . Novčani
ekvivalent dobitaka od razmene za potrošača je:
a)
za
b)
za
c)
za
d)
za
e)
za
Potrošač ima funkciju korisnosti
. Ako cenu drugog dobra izaberemo za
numerer čitavog sistema, a potrošačev dohodak je m, onda je tačna mera dobitaka, CS, od
razmene(potrošačevog viška) jednaka:
a)
b)
Teorija Cena
O.C. Smart Basic Lomina 5, Beograd
011/32-82-662
c)
d)
e)
57. Potrošač koji maksimizira korisnost je pri cenama
izabrao korpu dobara
, trošedi
na nju sav svoj dohodak koji je iznosio
. Pri novim cenama
i dohotku koji i dalje iznosi
izabrao je korpu dobara
. Da bi i dalje ostvarivao isti nivo korisnosti koji je imao kada
su cene bile
pri novim cenama
morao bi da kupi korpu dobara
i na
nju potroši dohodak
. Kompenzujuda varijacija dohotka koja je povezana sa promenama
cena je:
a)
b)
c)
d)
e)
58. Potrošač koji maksimizira korisnost je pri cenama
izabrao korpu dobara
, trošedi
na nju sav svoj dohodak koji je iznosio
. Pri novim cenama
i dohotku koji i dalje iznosi
izabrao je korpu dobara
. Da su cene ostale
, pri novom nivou korisnosti
morao bi da kupi korpu dobara
dok mu je dohodak nepromenjen i iznosi i dalje
Ekvivalentna varijacija dohotka koja mu omogudava da se vrati na prvobitnu potrošnju
je:
a)
b)
c)
d)
e)
59. U slučaju kvazilinearnih funkcija korisnosti potrošača važi relacija između kompenzujude
varijacije (KV), ekvivalentne varijacije (EV) i potrošačkog viška (CS) važi slededa relacija:
a)
b)
c)
d)
e)
60. U slučaju kada funkcije korisnosti potrošača nisu kvazilinearne, važi slededa relacija između
kompenzujude varijacije (KV), ekvivalentne varijacije (EV) i potrošačkog viška (CS) važi slededa
relacija:
a)
b)
c)
d)
e)
Teorija Cena
O.C. Smart Basic Lomina 5, Beograd
011/32-82-662
61. Inverzna funkcija tražnje za proizvodom X je
, pa je elastičnost tražnje:
a)
b)
c)
d)
e)
62. Inverzna funkcija tražnje za proizvodom X je
, pa je elastičnost tražnje:
a)
b)
c)
d)
e)
63. Za jediničnu elastičnost tražnje,
, ako inverzna funkcija tražnje glasi
, cena i
tražena količina bide:
a)
b)
c)
d)
e)
64. Za jediničnu elastičnost tražnje,
, ako inverzna funkcija tražnje glasi
, cena i
tražena količina bide:
a)
b)
c)
d)
e)
65. Ako je funkcija tražnje data izrazom
, gde je
i
, onda je koeficijent
elastičnosti tražnje jednak:
a)
b)
c)
d)
e)
66. Ako je funkcija tražnje data izrazom
, gde je
i
, onda je koeficijent
elastičnosti tražnje jednak:
a)
b)
c)
d)
e)
Teorija Cena
O.C. Smart Basic Lomina 5, Beograd
011/32-82-662
67. Veza između graničnog prihoda, tražene količine i njene elastičnosti, data je slededim izrazom:
a)
, gde je
,
b)
, gde je
,
c)
, gde je
,
d)
, gde je
,
e)
, gde je
,
68. Veza između graničnog prihoda, tražene količine, cene i elastičnosti tražnje, data je slededim
izrazom:
a)
, gde je
,
b)
, gde je
,
c)
, gde je
,
d)
, gde je
,
e)
, gde je
,
69. Na jednom tržištu funkcija tražnje je
, dok je funkcija ponude
.
Država je uvela količinski porez od t novčanih jedinica po svakom kupljenom komadu. Dakle,
razlika cene koju pladaju kupci, i cene koju dobijaju prodavci, , jednak je količinskom
porezu, tj.
. U ravnoteži mora važiti da je
. U ravnoteži cena koju
dobijaju prodavci i cena koju pladaju kupci jednake su:
a)
b)
c)
d)
e)
70. Na jednom tržištu funkcija tražnje je
, dok je funkcija ponude
.
Država je uvela količinski porez od t novčanih jedinica po svakom kupljenom komadu. Dakle,
razlika cene koju pladaju kupci, i cene koju dobijaju prodavci, , jednak je količinskom
porezu, tj.
. U ravnoteži mora važiti da je
. U ravnoteži, deo ukupnog
poreza po jedinici od koji snose kupci i deo ukupnog poreza po jedinici od koji snose
prodavci, iznosi:
a) kupci:
, prodavci:
b) kupci:
, prodavci:
c) kupci:
, prodavci:
d) kupci:
, prodavci:
e) kupci:
, prodavci:
71. Na jednom tržištu funkcija tražnje je
, dok je funkcija ponude
.
Država je uvela količinski porez od t novčanih jedinica po svakom kupljenom komadu. Dakle,
razlika cene koju pladaju kupci, i cene koju dobijaju prodavci, , jednak je količinskom
porezu, tj.
. U ravnoteži mora važiti da je
. Ukupan pladeni porez
, od strane kupaca i prodavaca je:
a)
b)
Teorija Cena
72.
73.
74.
75.
76.
O.C. Smart Basic Lomina 5, Beograd
011/32-82-662
c)
d)
e)
Na jednom tržištu funkcija tražnje je
, dok je funkcija ponude
.
Ravnotežna cena je
Država je uvela količinski porez od t novčanih jedinica po svakom
kupljenom komadu. Dakle, razlika cene koju pladaju kupci, i cene koju dobijaju prodavci, ,
jednak je količinskom porezu, tj.
. U ravnoteži mora važiti da je
.
Poreski zahvat jednak je:
a)
b)
c)
d)
e)
Pretpostavimo da firma po periodima ostvaruje tok ekonomskog profita
i da je r
važeda kamatna stopa. Tada je sadašnja vrednost toka ekonomskog profita firme:
a)
b)
c)
d)
e)
Neka je varijabilni proizvodni činilac čija je cena . Proizvodni činilac je fiksiran i njegova
cena je . Cena proizvoda je . Izoprofitna linija za profit jednak sadrži sve proizvodne
planove koji daju isti nivo profita od . Jednačina izoprofitne linije glasi:
a)
b)
c)
d)
e)
Neka je varijabilni proizvodni činilac čija je cena . Proizvodni činilac je fiksiran i njegova
cena je . Cena proizvoda je . Ako sa
označimo fizički granični proizvod proizvodnog
činioca , tada sa porastom , profit firme pada ako je:
a)
b)
c)
d)
e)
Neka je varijabilni proizvodni činilac čija je cena . Proizvodni činilac je fiksiran i njegova
cena je . Cena proizvoda je . Ako sa
označimo fizički granični proizvod proizvodnog
činioca , tada sa porastom , profit firme raste ako je:
a)
b)
Teorija Cena
77.
78.
79.
80.
81.
O.C. Smart Basic Lomina 5, Beograd
011/32-82-662
c)
d)
e)
Neka je varijabilni proizvodni činilac čija je cena . Proizvodni činilac je fiksiran i njegova
cena je . Cena proizvoda je . Izoprofitna linija za profit jednak sadrži sve proizvodne
planove koji daju isti nivo profita . Na osnovu jednačine izoprofitne linije zaključujemo da
porast
dovodi do:
a) porasta njenog nagiba i nepromenjenog vertikalnog preseka sa osom y
b) porasta njenog nagiba i smanjenog vertikalnog preseka sa osom y
c) smanjenja njenog nagiba i nepromenjenog vertikalnog preseka sa osom y
d) smanjenja njenog nagiba i povedanog vertikalnog preseka sa osom y
e) nepromenjenog njenog nagiba i povedanog vertikalnog preseka sa osom y
Neka je cena jedinice proizvoda , neka je cena proizvodnog činioca . Jedna od neizbežnih
implikacija maksimiziranja profita je:
a)
b)
c)
d)
e)
Za zadate vrednosti
i , jednačina za izotroškovnu liniju, pri čemu su troškovi konstantni i
iznose c, je:
a)
b)
c)
d)
e)
Za proizvodnu funkciju dva varijabilna proizvodna činioca i čije su cene
i
i ako
granični proizvod i-tog faktora označimo sa
, ostvarivanje minimalnog nivoa troškova zahteva
da bude zadovoljen uslov:
a)
b)
c)
d)
i
e)
Za proizvodnu funkciju
, ako su konstantne cene inputa
i , funkcija
ukupnih troškova je:
a)
b)
c)
d)
e)
Teorija Cena
O.C. Smart Basic Lomina 5, Beograd
011/32-82-662
82. Monopolsko preduzede ima nivo autputa za koji je maksimiziran profit. Ako je
i ako je
, onda su ravnotežni nivo autputa i ravnotežna cena proizvoda
jednaki:
a)
b)
c)
d)
e)
83. Monopolsko preduzede ima fiksne granične troškove koji su jednaki . Obim njegove
proizvodnje je . Elastičnost tražnje je . Tada monopolsko preduzede, maksimizirajudi svoj
profit ima cenu proizvoda p jednaku:
a)
, pri čemu je
b)
, pri čemu je
c)
, pri čemu je
d)
, pri čemu je
e)
, pri čemu je
84. Monopolsko preduzede ima fiksne granične troškove koji su jednaki . Obim njegove
proizvodnje je . Elastičnost tražnje je . Tada monopolsko preduzede, maksimizirajudi svoj
profit ima cenu proizvoda p. Monopolska margina jednaka je:
a) –
b)
c) –
d)
e)
85. Država uvodi monopolu količinski porez od . To povedava granične troškove. Granični troškovi
pre uvođenja količinskog poreza su konstantni i jednaki . Sada se cena koja maksimizira profit
monopola menja i iznosi:
a)
b)
c)
d)
e)
86. Država uvodi monopolu količinski porez od . To povedava granične troškove. Granični troškovi
pre uvođenja količinskog poreza su konstantni i jednaki . Iznos poreza koji je „prebačen“ na
kupca je:
a)
b)
c)
d)
e)
Teorija Cena
O.C. Smart Basic Lomina 5, Beograd
011/32-82-662
87. Proizvodna funkcija je
. Cene proizvodnih činilaca su fiksne i za proizvodni
činilac iznose . U slučaju monopola, za maksimum profita, granični prihod nastao usled
dodatne zaposlenosti proizvodnog činioca ,
, mora zadovoljiti slededu relaciju:
a)
b)
c)
d)
e)
88. Neka je alokacija potrošača A data korpom dobara
. Za potrošača B imamo alokaciju
. Neka su inicijalno raspoloživa dobra dva potrošača
Alokacija je izvodljiva ako i samo ako je:
a)
b)
c)
d)
e)
89. Valrasov zakon kaže da, za bilo koje pozitivne cene
i
dok je
.
, za svaku individualnu tražnju
i
svaku individualno raspoloživu količinu inicijalno raspoloživih resursa , uvek važi relacija:
a)
b)
c)
d)
e)
90. Postoje 3 različita ekonomska stanja:
. Postoje 3 učesnika glasanja:
. Oni rangiraju
ekonomska stanja na slededi način:
Rezultati vedinskog
glasanja su pokazali da:
a) ne postoji ekonomsko stanje koje je najbolje sa sruštvenog stanovišta
b) je ekonomsko stanje koje je najbolje sa društvenog stanovišta
c) je ekonomsko stanje koje je najbolje sa društvenog stanovišta
d) je ekonomsko stanje koje je najbolje sa društvenog stanovišta
e) su stanje i stanje najbolji sa društvenog stanovišta
91. Korisnost potrošača je
. Rezervaciona cena r kupovine prve jedinice
dobra je:
a)
b)
c)
d)
e)
Teorija Cena
O.C. Smart Basic Lomina 5, Beograd
011/32-82-662
92. Jedinica javnog dobra košta . Postoje dva potrošača A i B. Individualni doprinosi za nabavku
javnog dobra su
i . Ukoliko javno dobro košta po jedinici, da bi se ono uopšte nabavilo
mora da važi nejednakost
. Ako sa i označimo rezervacione cene dva
potrošača i ukoliko je
, Paretovo poboljšanje imamo ukoliko je:
a)
b)
c)
d)
e)
93.
i
su granične stope supstitucije pojedinaca A i B između privatnog i javnog dobra G.
Paretov uslov efikasnosti za količinu javnog dobra glasi ( označava cenu, a
granični trošak
javnog dobra)
a)
b)
c)
d)
e)
94. Preduzede ima proizvodnu funkciju
. Nagib izokvante koja prolazi kroz
je:
a)
b)
c)
d)
e) nijedan od odgovora
95. Preduzede koristi jedan input, . Njegova proizvodna funkcija je
. Cena jedinice autputa je
, a cena jedinice inputa je . Tražena količina faktora od strane preduzeda je:
a)
b)
c)
d)
e) nijedan od odgovora
96. Ako se primenjuje tredestepena diskriminacija cena:
a) ako je
, tada je
b) ako je
, tada je
c) ako je
, tada je
d) ako je
, tada je
e) nijedan od gore navedenih odgovora
97. Monopolista upošljava faktor do tačke u kojoj je:
a) vrednost graničnog proizvoda jednaka ceni faktora
b) granični proizvod jednak ceni faktora
c) granični prihod puta granični proizvod jednak ceni faktora
Teorija Cena
O.C. Smart Basic Lomina 5, Beograd
011/32-82-662
d) granični prihod puta cena faktora jednak graničnom proizvodu
e) granični proizvod puta cena faktora jednak graničnom prihodu
98. Neka je cenovna elastičnost tražnje za avionskim kartama na relaciji između gradova A i B
jednaka
. Ukoliko se dve aviokompanije sa jednakim troškovima poslovanja nalaze u
Kurnoovoj ravnoteži grane, onda de odnos cene i graničnih troškova u toj grani biti:
a)
b)
c)
d)
e) nijedan od odgovora
99. U stanju ravnoteže mora da važi:
a)
b)
c)
d)
e)
100. Rolsova (minimaks) funkcija društvenog blagostanja je data izrazom:
a)
b)
c)
d)
e)
101. Početna cena dobra je 1, početna cena dobra je 2, a početni dohodak je 70. Cena dobra
se menja na 2, cena dobra se menja na 4, dok dohodak raste na 140. Na crtežu gde je na
horizontalnoj osi, a na vertikalnoj, nova budžetska linija:
a) se poklapa sa starom
b) je manje strma od stare i leži iznad nje
c) je strmija od stare i leži ispod nje
d) pomera se paralelno u odnosu na staru i približava se koordinatnom početku
e) pomera se paralelno u odnosu na staru i udaljuje se od koordinatnog početka
102. Za preferenije kažemo da su monotone ako:
a) sva dobra moraju da se troše u fiksnim proporcijama
b) sva dobra su savršeni supstituti
c) više se uvek preferira u odnosu na manje
d) postoji opadajuda granična stopa supstitucije
e) nijedan od gore navedenih odgovara nije tačan
103. Ukoliko nivo cena poraste 2%, a nominalna kamatna stopa je 5%, tada je realna kamatna
stopa:
a) 7%
b) 5%
c) 10%
Teorija Cena
O.C. Smart Basic Lomina 5, Beograd
011/32-82-662
d) 3%
e) 0%
104. Ludi naučnik Steva Genetika zvani čvarak, je nedavno demonstrirao način kloniranja potrošača.
Prvi pokušaj je učinjen u malom mestu na severu Bačke. Svaki građanin je dobio svog klona koji
ima identičan dohodak i preferencije. Koji od slededih stavova opisuje šta se desilo sa
funkcijom tražnje za bedar paprikašom u tom mestu:
a) elastičnost je udvostručena, dok je nagib funkcije tražnje ostao nepromenjen
b) elastičnost je ostala ista za bilo koju cenu
c) elastičnost je udvostručena i nagib funkcije tražnje je udvostručen
d) elastičnost je prepolovljena, dok je nagib funkcije tražnje ostao isti
e) nijedan og gore ponuđenih odgovora nije tačan
105. Ako je cena kokosa 1, a najamnina za 1 sat rada w, preduzede Kruso AD maksimizira profit, ako
je:
a) granični proizvod rada jednak ceni kokosa
b) granični proizvod rada jednak najamnini
c) vrednost prosečnog proizvoda rada jednaka najamnini
d) granična stopa supstitucije jednaka najamnini
e) granična stopa supstitucije jednaka odnosu cene kokosa I najamnine
106. Preduzede koristi jedan input, . Njegova proizvodna funkcija je
. Cena jedinice autputa
je , a cena jedinice inputa je . Tražena količina faktora od strane preduzeda je:
a)
b)
c)
d)
e) nijedan od odgovora
107. Ako se primenjuje tredestepena diskriminacija cena i ako važi
, tada je:
a)
b)
c)
d)
e) nijedan od gore navedenih odgovora
108. Neka je cenovna elastičnost tražnje za avionskim kartama na relaciji između gradova A i B
jednaka
. Ukoliko se pet aviokompanija sa jednakim troškovima poslovanja nalaze u
Kurnoovoj ravnoteži grane, onda de odnos cene i graničnih troškova u toj grani biti:
a)
b)
c)
d)
e) nijedan od odgovora
Teorija Cena
O.C. Smart Basic Lomina 5, Beograd
011/32-82-662
109. U jednom selu 5 domadinstava odlučuje o postavljanju ulične rasvete. Neto vrednost prvog
domadinstva je
, drugog
, tredeg
i četvrtog
. Peto domadinstvo
ima neto vrednost
. Iznos Klarkovog poreza koji treba da plati peto domadinstvo je:
a) -6
b) 5
c) 7
d) 6
e) 0
110. O dohodovnom efektu i efektu supstitucije na tražnju za dobrom čija je cena porasla, možemo
redi sledede:
a) dohodovni efekat je uvek pozitivan, a efekat supstitucuje je uvek negativan
b) i jedan i drugi efekat mogu biti pozitivni i negativni
c) efekat supstitucije je uvek negativan, dok dohodovni efekat može biti bilo pozitivan bilo
negativan
d) dohodovni efekat je uvek negativan, dok efekat supstitucije može biti bilo pozitivan bilo
negativan
e) dohodovni efekat može ponekad biti negativan, ali nikad ne može biti vedi od efekta
supstitucije
111. Monopol je suočen sa krivom tražnje negativnog nagiba i konstantnom elastičnošdu od -2.
Firma određuje cenu od 10 € po jedinici autputa. Koji je nivo graničnih troškova za ovaj obim
proizvodnje?
a) 10
b) 4
c) 20
d) 5
e) 0
112. Monopol ima pozitivne granične troškove proizvodnje. Uprkos ove činjenice, monopol je
odlučio da proizvede onu količinu koja mu daje maksimum ukupnog prihoda. Pretpostavimo da
kriva graničnog prihoda ovog monopoliste uvek ima negativan nagib. Tada monopolista:
a) minimizira profite
b) proizvodi istu količinu koju bi proizvodio da maksimizira profit
c) proizvodi vedu količinu od one koju bi proizvodio da maksimizira profit
d) proizvodi manju količinu od one koju bi proizvodio da maksimizira profit
e) proizvodi autput pri kome je granični prihod striktno pozitivan
113. Ravnoteža Štakelbergovog duopola se ostvaruje:
a) u preseku dve krive reakcije
b) u tački u kojoj je kriva reakcije satelita tangenta na izoprofitne linije lidera
c) na nivou graničnog troška
d) u tački tangentnosti izoprofitnih linija
e) nijedan od odgovora
Teorija Cena
O.C. Smart Basic Lomina 5, Beograd
011/32-82-662
114. Na osnovu sledede tabele zaključujemo:
Osoba A Osoba B Osoba C
x
y
z
y
z
x
z
X
y
a) x je najbolja alternativa
b) y je najbolja alternativa
c) z je najbolja alternativa
d) ako su preferencije pojedinca potpune, refleksivne i tranzitivne, tada i društvene
preferencije moraju da budu potpune, refleksivne i tranzitivne
e) ako su preferencije pojedinca potpune, refleksivne i tranzitivne, tada ako društvene
preferencije zadovoljavaju ista svojstva, mehanizam društvene odluke je diktatura
115. U problemu izbora potrošača sa Kob-Daglasovim preferencijama (
,
vrednost parametra je (multiplikator ima negativan predznak u postavci problema):
a)
b)
c)
d)
e)
116. Ako osiguravajuda kompanija nudi osiguranje po fer ceni i ako je premija
gubitka , tada je:
, a verovatnoda
a)
b)
c)
d)
e)
117. Kriva graničnih troškova je
. Varijabilni troškovi za obim proizvodnje od 10 jedinica bide:
a) 50
b) 100
c) 150
d) 200
e) 20
118. Ako je multiplikator uz prvo ograničenje (korisnost drugog pojedinca je fiksirana), a
multiplikator uz budžetsko ograničenje, tada pri određivanju optimalne količine javnog dobra
važi:
a)
b)
c)
Teorija Cena
O.C. Smart Basic Lomina 5, Beograd
011/32-82-662
d)
e)
119. Klasična (utilitaristička) Bentamova funkcija društvenog blagostanja je data izrazom:
a)
b)
c)
d)
e)
120. U problemu izbora potrošača sa Kob-Daglasovim preferencijama (
,
vrednost parametra je (multiplikator ima negativan predznak u postavci problema):
a)
b)
c)
d)
e)
121. Ako postoje dva potrošača i ako je multiplikator uz prvo ograničenje (korisnost potrošača B je
fiksirana), multiplikator uz drugo ograničenje (ponuda jednaka tražnji na prvom tržištu),
multiplikator uz trede ograničenje (ponuda jednaka tražnji na drugom tržištu) i ako svi
multiplikatori u Lagranžovoj funkciji imaju negativan predznak, tada je:
a)
b) )
c)
d)
e)
122. Ako je elastičnost ponude rada 1 i inverzna funkcija ponude rada implicira da je najamnina za
dati obim angažovanja faktora 2, tada je vrednost graničnog proizvoda
:
a) 4
b) 2
c) 1
d) 8
e) nijedan od odgovora
123. Lagranžova funkcija za problem maksimiziranja društvenog blagostanja je:
a)
b)
c)
d)
e) nijedan od odgovora
Teorija Cena
O.C. Smart Basic Lomina 5, Beograd
011/32-82-662
124. Ukoliko nivo cena poraste 8%, realna kamatna stopa od 2% zahteva da nominalna kamatna
stopa bude:
a) 6%
b) 4%
c) 16%
d) 8%
e) 10%
125. Za svaku prodatu jedinicu proizvodnje, monopol od vlade dobija subvenciju. Monopol ima
konstantne granične troškove, a subvencija koju dobija veda je od graničnih troškova.
Međutim, da bi dobio subvenciju po jedinici proizvodnje, neko mora i da je potroši. Iz ovih
činjenica zaključujemo da:
a) monopol de platiti izvesnu sumu potrošačima za kupovinu svog proizvoda
b) tražnja mora biti neelastična, za cenu po kojoj monopol prodaje proizvod
c) on de prodavati po ceni za koju je tražnja elastična
d) on de deliti proizvod besplatno potrošačima
e) nijedan od odgovora nije tačan
126. Ako je elastičnost ponude rada 1 i inverzna funkcija ponude rada implicira da je najamnina za
dati obim angažovanja faktora 4, tada je vrednost graničnog proizvoda
:
a) 4
b) 2
c) 1
d) 8
e) nijedan od odgovora
127. Tri osnovna aksioma teorije potrošača su:
a) potpunost, refleksivnost, nekonveksnost
b) potpunost, refleksivnost, konkavnost
c) potpunost, refleksivnost, nekonveksnost
d) potpunost, refleksivnost, tranzitivnost
e) potpunost, refleksivnost, netranzitivnost
128. Ukoliko su tekuda i bududa potrošnja normalna dobra, porast kamatne stope nužno de:
a) navesti štediše da povedaju štednju
b) navesti zajmoprimce da manje zajme
c) smanjiti tekudu potrošnju svakog pojedinca
d) učiniti položaj svakog pojedinca lošijim
e) nijedan od odgovora nije tačan
129. Optimalan izbor osiguranja mora da ispuni uslov:
a)
b)
c)
Teorija Cena
O.C. Smart Basic Lomina 5, Beograd
011/32-82-662
d)
e) nijedan od odgovora
130. Promena prihoda sa promenom cene je jednaka:
a)
b)
c)
d)
e) nijedan od odgovora
131. Ukoliko se preduzede krede iz jedne tačke na izokvanti ka drugoj tački na istoj izokvanti, šta se
od slededeg sigurno nede dogoditi:
a) promenide se nivo proizvodnje
b) promenide se kombinacija faktora proizvodnje
c) promenide se granični proizvod faktora proizvodnje
d) promenide se stopa tehničke supstitucije
e) promenide se profitabilnost proizvodnje
132. Ako je multiplikator uz prvo ograničenje (korisnost drugog pojedinca je fiksirana), a
multiplikator uz budžetsko ograničenje, tada pri određivanju optimalne količine javnog dobra
važi:
a)
b)
c)
d)
e)
133. U problemu izbora potrošača sa Kob-Daglasovim preferencijama (
,
vrednost multiplikatora je (multiplikator ima negativan predznak u postavci problema):
a)
b)
c)
d)
e)
134. Za dohodnu elastičnost važi:
a)
b)
Teorija Cena
O.C. Smart Basic Lomina 5, Beograd
011/32-82-662
c)
d)
e)
135. Neka je cenovna elastičnost tražnje za avionskim kartama na relaciji između gradova A i B
jednaka
. Ukoliko se četiri aviokompanije sa jednakim troškovima poslovanja nalaze u
Kurnoovoj ravnoteži grane, onda de odnos cene i graničnih troškova u toj grani biti:
a)
b)
c)
d)
e)
136. Uslov za prestanak rada preduzeda je (
fiksni trošak,
obim proizvodnje,
cena
proizvoda,
varijabilni trošak):
a)
b)
c)
d)
e)
137. Ako je preduzede konkurent na tržištu diferenciranog proizvoda, a monopsonista na tržištu
faktora, tada pri maksimizaciji profita monopsona važi ( je elastičnost ponude rada):
a)
b)
c)
d)
e) nijedan od odgovora
138. Proizvodna funkcija firme je
, gde je količina kapitala, a rada. Cena korišdenja
kapitala je fiksna i iznosi po jedinici kapitala, a cena rada je nadnica . Uslovna kriva tražnje
za radom,
je:
a)
b)
c)
d)
e) nijedan od odgovora
Teorija Cena
O.C. Smart Basic Lomina 5, Beograd
011/32-82-662
139. Budžetski skup sa složenim dobrom je dat izrazom:
a)
b)
c)
d)
e)
140. Uslov drugog reda za maksimum profita monopola je:
a)
b)
c)
d)
e) nijedan od odgovora
141. Preuređivanjem budžetskog ograničenja za potrošača A, u cilju dokazivanja Valrasovog zakona
dobijamo:
a)
b)
c)
d)
e) nijedan od odgovora nije tačan
142. Ana troši dobro i dobro . Njene krive indiferentnosti su opisane formulom
.
Vedim vrednostima odgovaraju bolje krive indiferentnosti. Šta je od slededeg tačno?
a) Ana voli dobro i mrzi dobro
b) Ana preferira korpu dobara
u odnosu na korpu dobara
c) Ana preferira korpu dobara
u odnosu na korpu dobara
d) Ana voli dobro i mrzi dobro
e) više od jednog stava je tačno
143. Monopolista proizvodi u tački u kojoj je cenovna elastičnost tražnje
, a granični troškovi
jednaki . Ako ste zaposleni na mestu savetnika monopoliste, redidete da u cilju povedanja
profita treba:
a) povedati obim proizvodnje
b) sniziti cenu
c) smanjiti obim proizvodnje
d) proizvoditi onoliko, kada je obezbeđena jednakost graničnih troškova i cene
e) povedati njegove napore oglašavanja
144. Zbirni višak tražnje za dobrom 1 je:
a)
b)
c)
d)
e) nijedan od odgovora
Teorija Cena
O.C. Smart Basic Lomina 5, Beograd
011/32-82-662
145. U problemu maksimiziranja blagostanja uslov prvog reda za promenljivu
potrošača A) je:
(potrošnja dobra 1
a)
b)
c)
d)
e)
146. Oligopolisti nemaju podsticaj da razbiju kartelski sporazum, ako je:
a) sadašnja vrednost varanja jednaka kamatnoj stopi
b) sadašnja vrednost varanja veda od sadašnje vrednosti kartelskog sporazuma
c) sadašnja vrednost kartelskog sporazuma veda od sadašnje vrednosti varanja
d) sadašnja vrednost kartelskog sporazuma veda od budude vrednosti varanja
e) sadašnja vrednost varanja veda od budude vrednosti kartelskog sporazuma
147. Ukoliko i Robinson i Petko proizvode po 10 kg kokosa ili 10 kg ribe za sat vremena, tada je skup
zajedničke mogudnosti proizvodnje:
a) linija koja se lomi na jednom mestu
b) linija koja se lomi na dva mesta
c) zaobljena ispupčena linija
d) prava linija
e) nije definisana
148. Prema drugoj teoremi ekonomike blagostanja:
a) nemogude je formirati funkciju društvenog blagostanja
b) svaka konkurentska ravnoteža je Pareto efikasna
c) ukoliko svi učesnici imaju konveksne preferencije, onda de uvek postojati takav skup cena,
tako da svaka Paretova efikasna alokacija bude tržišna ravnoteža
d) ukoliko svi učesnici nemaju konveksne preferencije, onda de uvek postojati takav skup cena,
tako da svaka Paretova efikasna alokacija bude tržišna ravnoteža
e) ukoliko svi učesnici imaju konveksne preferencije, onda de uvek postojati takav skup cena,
tako da svaka tržišna ravnoteža bude Pareto efikasna
149. U jednom selu 5 domadinstava odlučuje o postavljanju ulične rasvete. Neto vrednost prvog
domadinstva je
, drugog
, tredeg
i četvrtog
. Peto domadinstvo
ima neto vrednost
. Iznos Klarkovog poreza koji treba da plati peto domadinstvo je:
a) 10
b) -4
c) 4
d) 6
e) 16
Teorija Cena
O.C. Smart Basic Lomina 5, Beograd
011/32-82-662
150. Vlada troši samo jabuke i banane. Za njega su banane inferiorno dobro. Cena jabuka je porasla,
ali je i njegov dohodak porastao toliko da ga zadržava na istoj krivi indiferentnosti na kojoj se
nalazio pre promene cene jabuka. (Vlada ima konveksne preferencije i preferira vedu količinu u
odnosu na manju, kako u slučaju banana, tako i u slučaju jabuka.)
a) posle promene cene jabuka, Vlada de kupovati više banana a manje jabuka
b) posle promene cene jabuka, Vlada de kupovati više jabuka a manje banana
c) posle promene cene jabuka, Vlada de kupovati vede količine oba dobra
d) posle promene cene jabuka, Vlada de kupovati manje količine oba dobra
e) potrebno je da znamo Vladinu funkciju korisnosti da bi mogli da kažemo koji od gore
navedenih stavova je tačan
151. Ukoliko je kamatna stopa 10% i ostade na tom nivou zauvek, onda je večita obveznica (konsola)
koja donosi 22€ godišnje , počev od prve godine, danas vredna:
a) 20€
b) 24,2€
c) 220€
d) 200€
e) ni jedan od gore navedenih odgovora nije tačan
152. Preduzede koristi jedan input, . Njegova proizvodna funkcija je
. Cena jedinice
autputa je , a cena jedinice inputa je . Tražena količina faktora od strane preduzeda je:
a)
b)
c)
d)
e)
153. Prema prvoj teoremi ekonomike blagostanja:
a) nemogude je formirati funkciju društvenog blagostanja
b) svaka konkurentska ravnoteža je Pareto efikasna
c) ukoliko svi učesnici imaju konveksne preferencije, onda de uvek postojati takav skup cena
tako da svaka Paretova efikasna alokacija bude tržišna ravnoteža
d) ukoliko svi učesnici nemaju konveksne preferencije, onda de uvek postojati takav skup cena,
tako da svaka Paretova efikasna alokacija bude tržišna ravnoteža
e) ukoliko svi učesnici imaju konveksne preferencije, onda de uvek postojati takav skup cena,
tako da svaka tržišna ravnoteža bude Pareto efikasna
154. U jednom selu 5 domadinstava odlučuje o postavljanju ulične rasvete. Neto vrednost prvog
domadinstva je
, drugog
, tredeg
i četvrtog
. Peto
domadinstvo ima neto vrednost
. Iznos Klarkovog poreza koji treba da plati peto
domadinstvo je:
a) -5
b) 5
Teorija Cena
155.
156.
157.
158.
159.
160.
O.C. Smart Basic Lomina 5, Beograd
011/32-82-662
c) 6
d) 1
e) 11
Hristina funkcija korisnosti
, gde je njegova potrošnja , a
njegova potrošnja .
a) Hristine preferencije su nekonveksne
b) Hristine krive indiferentnosti su prave linije
c) Hrista ima tačku „blaženstva“
d) Hristine krive indiferentnosti su hiperbole
e) nijedan od gore navedenih odgovora nije tačan
Ukoliko nivo cena poraste 10%, realna kamatna stopa od 20% zahteva da nominalna kamatna
stopa bude:
a) 10%
b) 30%
c) 200%
d) 2%
e) 12%
Monopolista ima konstantne granične troškove jednake 1€. Ako je po ceni koju određuje
monopolista, cenovna elastičnost tražnje jednaka -0,5, onda:
a) cena mora biti jednaka 2
b) cena mora biti veda od 2
c) cena mora biti manja od 2
d) taj monopolista ne može biti monopolista koji maksimizira profit
e) monopolista mora da pribegne diskriminaciji cena
Mara kupuje samo dva dobra. Njena funkcija korisnosti je Kob-Daglasova funkcija. Njene
funkcije tražnje imaju sledede osobine:
a) tražnja za jednim od dva dobra ne zavisi od dohotka
b) tražnja za bilo kojim dobrom ne zavisi od dohotka
c) tražnja za svakim dobrom zavisi od dohotka i od cene oba dobra
d) tražnja za svakim od dva dobra zavisi samo od dohotka i od cene tog dobra
e) jedno dobro je inferiorno, a drugo dobro je normalno dobro
Ako je realna kamatna stopa 5% i stopa inflacije 2%, tada je nominalna kamatna stopa:
a) 3%
b) 7%
c) 10%
d) 2,5%
e) nijedan od odgovora nije tačan
Preduzede koje maksimizira profit nastavlja proces proizvodnje čak i u situaciji kada gubi novac.
Ono prodaje svoj proizvod po ceni od 100€. Iz ovih činjenica mi zaključujemo da:
a) prosečni ukupni troškovi su manji od 100€
b) prosečni fiksni troškovi su manji od 100€
Teorija Cena
O.C. Smart Basic Lomina 5, Beograd
011/32-82-662
c) granični troškovi su u rastudoj fazi
d) prosečni varijabilni troškovi su manji od 100€
e) granični troškovi su u opadajudoj fazi
161. Pretpostavimo da se cena dobra utrostruči, a cena dobra udvostruči, a da se dohodak ne
menja. Na crtežu sa budžetskom linijom na kome je označeno na horizontalnoj osi, a na
vertikalnoj osi, nova budžetska linija:
a) je manje strma od stare i nalazi se ispod nje
b) je manje strma od stare i nalazi se iznad nje
c) seče staru budžetsku liniju
d) je strmija od stare i nalazi se ispod nje
e) je strmija od stare i nalazi se iznad nje
162. Proizvodna funkcija firme je
, gde je količina kapitala, a rada. Cena korišdenja
kapitala je fiksna i iznosi po jedinici kapitala, a cena rada je nadnica . Uslovna kriva tražnje
za radom,
je:
a)
b)
c)
d)
e)
163. Ukoliko nivo cena poraste 80%, realna kamatna stopa od 10% zahteva da nominalna kamatna
stopa bude:
a) 90%
b) 70%
c) 18%
d) 88%
e) 72%
164. Kriva graničnih troškova je
. Varijabilni troškovi za obim proizvodnje od 4 jedinice bide:
a) 8
b) 16
c) 4
d) 32
e) 4
165. Funkcija društvenog blagostanja kao suma ponderisane korisnosti data je izrazom:
a)
b)
c)
d)
e)
Teorija Cena
O.C. Smart Basic Lomina 5, Beograd
011/32-82-662
166. U problemu izbora potrošača sa Kob-Daglasovim preferencijama (
,
vrednost zbira parametara
je (multiplikator ima negativan predznak u postavci
problema):
a)
b)
c)
d)
e)
167. Ako je indeks promena u ukupnim troškovima
i ako znamo da je Pašeov indeks
cena vedi od , tada je:
a) korpa iz baznog perioda preferirana u odnosu na korpu iz tekudeg perioda
b) korpa iz tekudeg perioda preferirana u odnosu na korpu iz baznog perioda
c) korpa iz baznog nije dostupna po cenama iz tekudeg perioda
d) korpa iz tekudeg nije dostupna po cenama iz baznog perioda
e) narušen je jaki aksiom otkrivene preferencije
168. Pretpostavimo da pojedinac koji je odbojan ka riziku ima bogatstvo od 35000$ i da može da
pretrpi gubitak u iznosu od 10000$. Verovatnoda gubitka je
. On može da se osigura i
da plati iznos
u kom slučaju mu osiguravajuda kompanija ispladuje iznos od .
Osiguravajuda kompanija ne napladuje premiju po „fer“ ceni, ved tako da je
. Iz ovih
činjenica zaključujemo da je:
a)
b)
c)
d)
e)
169. Ako je indeks promena u ukupnim troškovima
i ako znamo da je Lasperesov
indeks cena manji od , tada je:
a) korpa iz baznog perioda preferirana u odnosu na korpu iz tekudeg perioda
b) korpa iz tekudeg perioda preferirana u odnosu na korpu iz baznog perioda
c) korpa iz baznog nije dostupna po cenama iz tekudeg perioda
d) korpa iz tekudeg nije dostupna po cenama iz baznog perioda
e) narušen je jaki aksiom otkrivene preferencije
170. Ako je
, jednačina izoprofitne linije je:
a)
b)
c)
d)
e)
171. Početna cena dobra je 1, početna cena dobra je 2, a početni dohodak je 70. Cena dobra
se menja na 2, cena dobra se menja na 4, dok dohodak raste na 120. Na crtežu gde je na
Teorija Cena
172.
173.
174.
175.
176.
177.
O.C. Smart Basic Lomina 5, Beograd
011/32-82-662
horizontalnoj osi, a na vertikalnoj, nova budžetska linija:
a) se poklapa sa starom
b) je manje strma od stare i leži iznad nje
c) je strmija od stare i leži ispod nje
d) pomera se paralelno u odnosu na staru i približava se koordinatnom početku
e) pomera se paralelno u odnosu na staru i udaljuje se od koordinatnog početka
Ako su dobra savršeni supstituti:
a) kriva indiferentnosti može biti pozitivnog nagiba
b) granična stopa supstitucije je opadajuda
c) kriva indiferentnosti je uvek nagiba -1
d) sa rastom dohotka, potrošač de predi sa potrošnje jednog dobra na drugo
e) ništa od navedenog
Granična korisnost potrošnje nekog dobra je:
a) promena potrošnje na granici
b) parcijalni izvod funkcije korisnosti s obzirom na dato dobro
c) promena potrošnje podeljeno sa promenom u korisnosti
d) relativna promena korisnosti podeljena sa relativnom promenom potrošnje
e) promena dohotka podeljena promenom u korisnosti
Jaki aksiom otkrivene preferencije implicira da u situaciji kada potrošač:
a) bira kada je mogao da bira , a kada je mogao da bira , nikada nede izabrati ako
može da bira
b) bira kada je mogao da bira , a kada je mogao da bira , on preferira u odnosu na
c) bira kada je mogao da izabere , on nikada nede izabrati kada je mogao da izabere
d) bira kada je mogao da bira , a kada je mogao da bira , je indirektno otkriveno
preferirano u odnosu na
e) ništa od navedenog
Pravolinijska funkcija tražnje ima:
a) konstantnu elastičnost tražnje
b) elastičnost tražnje jednaku 1
c) elastičnost tražnje jednaku nagibu funkcije tražnje
d) apsolutnu vrednost elastičnosti tražnje u opsegu od nula do beskonačno
e) ništa od navedenog
Ako je tržišna cena viša od ravnotežne, tada:
a) je tražena količina veda od ravnotežne
b) ponuda veda od tražnje
c) ponuđena količina manja od ravnotežne
d) višak tražnje je pozitivan
e) ništa od navedenog
Jedan od slededih faktora utiče na formiranje ekonomske rente:
a) konstantni prinosi na obim
b) niski granični troškovi
Teorija Cena
178.
179.
180.
181.
182.
O.C. Smart Basic Lomina 5, Beograd
011/32-82-662
c) niski prosečni varijabilni troškovi
d) visoki varijabilni troškovi
e) dozvola za rad u nekim granama
Dovoljan uslov (uslov drugog reda) za maksimum profita konkurentskog preduzeda je:
a) cena je veda od graničnog troška
b) drugi izvod funkcije profita je vedi od nule
c) drugi izvod funkcije profita je manji od nule
d) granični trošak je u opadajudoj fazi
e) cena je jednaka graničnom trošku
Ako postoji fiksni trošak, tada sa povedanjem obima proizvodnje:
a) u jednom intervalu se povedava razlika prosečnih varijabilnih i prosečnih ukupnih troškova, a
u drugom opada
b) smanjuje se razlika prosečnih varijabilnih i prosečnih ukupnih troškova
c) ne menja se razlika prosečnih varijabilnih i prosečnih ukupnih troškova
d) povedava se razlika prosečnih varijabilnih i prosečnih ukupnih troškova
e) ništa od navedenog
Ukoliko proizvodnja zavisi samo od jednog inputa koji pokazuje opadajude prinose na obim
ulaganja, proizvodna funkcija bide:
a) pravougla
b) pravougla hiperbola
c) prava linija
d) parabola
e) elipsa
Ako je za potrošača A dobro 1 poželjno, a dobro 2 neutralno, a za potrošača B dobro 1 je
neutralno, a dobro 2 je poželjno, tada:
a) je početna alokacija uvek optimalna u Paretovom smislu
b) Pareto optimum se uvek nalazi unutar Edžvortovog dijagrama, ali ne i na stranicama
dijagrama
c) su krive indiferentnosti tangente u tački Paretovog optimuma
d) se Paretov optimum uspostavlja u uglu Edžvortovog dijagrama
e) ne postoji Paretov optimum
Preuređenjem budžetskog ograničenja potrošača A i B i njihovim sumiranjem u cilju
dokazivanja Valrasovog zakona dolazimo do određenog identiteta. Koristedi se ovim
identitetom možemo da zaključimo da ako je ponuda veda od tražnje na jednom tržištu, tada
je:
a) ponuda na drugom tržištu jednaka nuli
b) ponuda veda od tražnje na drugom tržištu
c) ponuda manja od tražnje na drugom tržištu
d) nemogude je odrediti odnos ponude i tražnje na drugom tržištu
e) ponuda je jednaka tražnji na drugom tržištu
Teorija Cena
O.C. Smart Basic Lomina 5, Beograd
011/32-82-662
183. Raspodela korisnosti između dva pojedinca koja se dobija u tački tangentnosti najviše linije
izoblagostanja i granice skupa mogude korisnosti:
a) ništa od navedenog
b) ne predstavlja Pareto optimum
c) je uslov za validnost prve teoreme ekonomike blagostanja
d) ne predstavlja maksimum blagostanja
e) predstavlja Pareto optimum
184. Predpostavimo da Robinson osniva preduzede Kruso AD. Neka je cena kokosa 1, količina C,
količina rada L, a najamnina W. Izoprofitna linija ima vertikalni odsečak:
a) C i nagib W
b) i nagib –W
c) i nagib WL
d) i nagib W
e) C i nagib –W
185. Ishod slučajnog događaja je:
a) stanje prirode
b) očekivana korisnost
c) osigurani slučaj
d) raspored verovatnode
e) uslovna potrošnja
186. Osoba B ima konveksne, dok osoba A ima nekonveksne preferencije. Tada:
a) postoji Pareto optimum
b) ne postoji Pareto optimum
c) ponuda je jednaka tražnji
d) ponuda je konstantna
e) ništa od navedenog
187. Uslov za postojanje graničnog rešenja je ispunjen, ako postoji:
a) nagib krive indiferentnosti je različit od
b) nagib krive indiferentnosti je
c) nagib budžetske linije je vedi od
d) nagib budžetske linije je
e) nagib krive indiferentnosti vedi je ili jednak od
188. Promenom merila vrednosti budžetska linija rotira:
a) suprotno od pravca kazaljke na satu
b) u pravcu kazaljke na satu
c) pomera se od koordinatnog početka
d) smanjuje se broj kombinacija potrošnje koje isto koštaju
e) ništa od navedenog (budžetska linija ne rotira)
Teorija Cena
O.C. Smart Basic Lomina 5, Beograd
011/32-82-662
189. Kriva indiferentnosti je konveksna između različitih uslovnih potrošnji. To sugeriše:
a) maksimum potrošnje u 1 periodu, a nula u 2 periodu
b) bira se granični optimum
c) pozitivna potrošnja u oba stanja (perioda)
d) neka stanja su nemoguda
e) jedno stanje je nemogude
190. U dugom roku, kada je cena manja od prosečnih ukupnih troškova:
a) preduzede izlazi iz grane
b) preduzede smanjuje obim proizvodnje
c) preduzede nastavlja sa proizvodnjom
d) preduzede povedava obim proizvodnje
e) preduzede čeka rast cene
191. U slučaju savršenih komplemenata, nagib Engelove krive je:
a)
b)
c)
d)
e)
192. Ako se potrošnja preko određene mere plada višom cenom:
a) budžetska linija rotira u smeru kazaljke na satu
b) budžetska linija se udaljava od koordinatnog početka
c) budžetska linija se približava koordinatnom početku
d) budžetski skup ostaje konveksan
e) budžetski skup postaje konkavan
193. Ponderisani prosek dohodovnih elastičnosti tražnje, pri čemu ponderi odgovaraju učešdu datog
dobra u potrošnji, mora biti:
a) jednak nuli
b) jednak jedinici
c) negativan
d) manji od cenovne elastičnosti
e) ništa od navedenog
194. Ako je X indirektno otkriveno preferirano u odnosu na Y, tada je korišden aksiom:
a) konveksnosti
b) monotonosti
c) refleksivnosti
d) tranzitivnosti
e) konkavnosti
195. Pretpostavka o nezavisnosti implicira da:
a) funkcija očekivane korisnosti ima neadekvatan oblik
b) funkcija očekivane korisnosti ima aditivan oblik
c) GSS između dva stanja prirode, ne zavisi od uslovne potrošnje u tredem stanju prirode
Teorija Cena
196.
197.
198.
199.
200.
201.
202.
O.C. Smart Basic Lomina 5, Beograd
011/32-82-662
d) izbori u jednom stanju prirode ne zavise od izbora u drugom stanju prirode
e) više od jednog odgovora je tačno
Posledica linearne funkcije tražnje je:
a) granični proizvod je dva puta strmiji
b) granični proizvod ne uzima pozitivne vrednosti
c) granični proizvod opada sporije od cene
d) nagib tražnje postaje strmiji, ako je drugo dobro u startu jeftinije
e) ništa od navedenog
Ako je inverzna funkcija tražnje linearna:
a) ukupan prihod je opadajuda funkcija
b) ukupan prihod ima maksimum
c) ukupan prihod je stalno rastuda funkcija
d) ukupan prihod je takođe linearna funkcija
e) ništa od navedenog
Ako preduzede Kruso AD posluje u tački u kojoj je granični proizvod vedi od najamnine, tada:
a) je profit maksimalan
b) se profit može povedati povedanjem obima zaposlenosti
c) se profit može povedati smanjenjem obima zaposlenosti
d) izoprofitna linija ima negativan nagib
e) ništa od navedenog
Ako preduzede Kruso AD posluje u tački u kojoj je granični proizvod manji od najamnine, tada:
a) je profit maksimalan
b) se profit može povedati povedanjem obima zaposlenosti
c) se profit može povedati smanjenjem obima zaposlenosti
d) izoprofitna linija ima negativan nagib
e) ništa od navedenog
Dugoročni trošak se dobija:
a) variranjem cena faktora proizvodnje
b) variranjem autputa za jedan nivo kapaciteta
c) prilagođavanjem veličine kapaciteta
d) na osnovu minimalnih troškova preduzeda koje ima dva pogona
e) ništa od navedenog
Mapa izokvanti predstavlja:
a) skup svih izokvanti
b) sve kombinacije inputa i autputa
c) sve kombinacije inputa koje daju određeni nivo proizvodnje
d) sve kombinacije inputa koje isto koštaju
e) ništa od navedenog
Ako je prosečan trošak u rastudoj fazi, tada je kriva ponude konkurentskog preduzeda:
a) kriva graničnog troška
b) kriva prosečnog varijabilnog troška
Teorija Cena
203.
204.
205.
206.
207.
208.
O.C. Smart Basic Lomina 5, Beograd
011/32-82-662
c) kriva prosečnog ukupnog troška
d) kriva prosečnog fiksnog troška
e) proizvodna funkcija
Stopa tehničke supstitucije predstavlja:
a) nagib izotroškovne linije
b) nagib transformacione krive
c) nagib izokvante u jednoj tački
d) odnos cena autputa i jednog faktora
e) ništa od navedenog
Ako se eksterni efekti internalizuju, tada de se u odnosu na situaciju kada eksterni efekti nisu
internalizovani proizvoditi:
a) nulta količina zagađenja
b) veda količina zagađenja
c) ista količina zagađenja
d) manja količina zagađenja
e) maksimalna količina zagađenja
Postoje dva potrošača, dva dobra i razmena se odvija u konkurentskim uslovima, dobro 1 je na
horizontalnoj osi, dobro 2 je na vertikalnoj osi, možemo zaklučiti:
a) neki skupovi cena mogu dovesti do neravnoteže
b) bilo koji skup cena omogudava uspostavljanje ravnoteže
c) GSS je različita od
u konkurentskoj ravnoteži
d) GSS prvog potrošača je veda od GSS drugog
e) ništa od navedenog
Ako dvoje ljudi imaju identičnu funkciju korisnosti Kob-Daglasovog tipa, tada u Paretovoj
optimalnoj alokaciji u kojoj oba potrošača troše pozitivne količine oba dobra, tada:
a) moraju trošiti dobra u različitoj proporciji
b) moraju trošiti dobra u istom apsolutnom iznosu
c) moraju trošiti dobra u istoj proporciji
d) jedan potrošač de uvek trošiti jedno dobro u vedoj proporciji nego drugi
e) ništa od navedenog
Ako vrednost graničnog proizvoda faktora X raste sa porastom X i ako je vrednost graničnog
proizvoda jednaka ceni faktora, tada:
a) je upotrebljena količina faktora jednaka količini koja maksimizira profit
b) treba povedati upotrebu faktora da bi se smanjio profit
c) treba smanjiti upotrebu faktora da bi se smanjio profit
d) treba povedati upotrebu faktora da bi se povedao profit
e) ništa od navedenog
Ako je vrednost graničnog proizvoda rada manja od najamnine i ako se VGP nalazi u opadajudoj
fazi, onda de preduzede koje maksimizira profit želeti da:
a) ne menja obim zaposlenosti
b) smanji obim zaposlenosti
Teorija Cena
209.
210.
211.
212.
213.
O.C. Smart Basic Lomina 5, Beograd
011/32-82-662
c) poveda obim zaposlenosti
d) prestane sa poslovanjem
e) ništa od navedenog
Ako je vrednost graničnog proizvoda rada veda od najamnine, onda de preduzede koje
maksimizira profit želeti da:
a) ne menja obim zaposlenosti
b) smanji obim zaposlenosti
c) poveda obim zaposlenosti
d) prestane sa poslovanjem
e) ništa od navedenog
Pojedinac preferira više u odnosu na manje kod dobra 1 i manje u odnosu na više kod dobra 2.
On ima konveksne preferencije. Ako ucrtamo njegove krive indiferentnosti sa dobrom 1 na
horizontalnoj osi i dobrom 2 na vertikalnoj osi, tada de:
a) njegove krive indiferentnosti imati pozitivan nagib, ali de postajati strmije sa porastom dobra
1
b) ) njegove krive indiferentnosti imati pozitivan nagib, ali de postajati manje strme sa
porastom dobra 1
c) njegove krive indiferentnosti imati negativan nagib, ali de postajati strmije sa porastom
dobra 1
d) njegove krive indiferentnosti imati negativan nagib, ali de postajati manje strme sa porastom
dobra 1
e) njegove krive indiferentnosti biti u obliku koncentričnih krugova
Racionalan potrošač preferira vedu količinu dobra X u odnosu na manju. Ukoliko cena dobra X
poraste, a cene ostalih dobara ostanu nepromenjene, onda de potrošač:
a) nužno tražiti manju količinu X
b) nužno tražiti vedu količinu X
c) tražiti manju količinu dobra X, ako je u pitanju Gifenovo dobro
d) tražiti vedu količinu dobra X, ako je u pitanju Gifenovo dobro
e) nužno tražiti manju količinu dobra X, ako dohodovni efekat premašuje efekat supstitucije
Pretpostavimo da je dohodovni efekat jači od efekta supstitucije. Ukoliko su sva dobra
uključujudi i dokolicu normalna dobra, tada de porast najamnine nužno dovesti do:
a) povedanja ponude rada
b) smanjenja ponude rada
c) nepromenjene ponude rada
d) toga da dokolica postane inferiorno dobro
e) toga da dokolica postane Gifenovo dobro
Pretpostavimo da je dohodovni efekat jači od efekta supstitucije. Ukoliko je dokolica inferiorno
dobro, tada de porast najamnine nužno dovesti do:
a) povedanja ponude rada
b) smanjenja ponude rada
c) nepromenjene ponude rada
Teorija Cena
214.
215.
216.
217.
218.
219.
O.C. Smart Basic Lomina 5, Beograd
011/32-82-662
d) toga da dokolica postane inferiorno dobro
e) toga da dokolica postane Gifenovo dobro
Slededi odnos uvek važi između krive prosečnih ukupnih troškova (PT), i krive graničnih
troškova (GT):
a) ukoliko GT rastu, PT su konstantni
b) ukoliko GT rastu, PT moraju biti vedi od PT
c) ukoliko GT rastu, PT moraju biti manji od PT
d) ukoliko PT rastu, GT moraju biti vedi od PT
e) ukoliko PT rastu, GT moraju biti manji od PT
Ukoliko postoje rastudi prinosi na obim ulaganja proizvodnih činilaca, onda ukupni troškovi
proizvodnje:
a) opadaju sa kretanjem niz izotroškovnu krivu
b) rastu sa kretanjem niz izotroškovnu krivu
c) se ne menjaju sa kretanjem niz izotroškovnu krivu
d) su jednaki nuli ako se nalazimo na horizontalnom ili vertikalnom odsečku izotroškovne krive
e) ništa od navedenog
Monopol proizvodi neefikasnu količinu autputa i zaračunava cenu koja je:
a) manja od graničnog troška
b) jednaka graničnom trošku
c) veda od graničnog troška
d) jednaka ceni konkurentskog preduzeda
e) ništa od navedenog
Ako neki nivo autputa monopoliste istovremeno maksimizira i profit i prihod, tada je:
a) fiksni trošak jednak nuli
b) granični trošak pozitivna konstanta
c) varijabilni trošak jednak nuli
d) prosečan ukupni trošak u obliku latiničnog slova U
e) prosečan ukupni trošak pozitivna konstanta
U grani u kojoj vlada monopolistička konkurencija, u dugoročnoj ravnoteži svako preduzede
proizvodide:
a) količinu koja minimizira prosečne troškove
b) vedu količinu od one koja minimizira prosečne troškove
c) manju količinu od one koja minimizira prosečne troškove
d) efikasniji obim autputa
e) ništa od navedenog
Ukoliko imamo konstantne prinose na obim ulaganja proizvodnih činilaca, tada u stanju
konkurentske ravnoteže:
a) profit mora biti jednak nuli
b) profit mora biti pozitivan
c) profit mora biti negativan
Teorija Cena
220.
221.
222.
223.
224.
225.
O.C. Smart Basic Lomina 5, Beograd
011/32-82-662
d) profit mora biti beskonačan
e) ništa od navedenog
Kriva mogude korisnosti je:
a) granica skupa proizvodnih mogudnosti
b) granica skupa mogude korisnosti
c) nagib skupa mogude korisnosti
d) istovetna funkcija društvenog blagostanja
e) ništa od navedenog
U slučaju savršenih supstituta, ako je
, nagib Engelove krive je:
a)
b)
c)
d)
e)
Preferencije su slabo konveksne ako:
a) kriva indiferentnosti ima stalno opadajudi nagib
b) GSS je rastuda
c) linearna kombinacija X i Y korpi koje se nalaze na istoj krivoj indiferentnosti daje istu
korisnost kao ove dve korpe
d) linearna kombinacija X i Y korpi koje se nalaze na istoj krivoj indiferentnosti daje vedu
korisnost kao ove dve korpe
e) linearna kombinacija X i Y korpi koje se nalaze na istoj krivoj indiferentnosti daje manju
korisnost kao ove dve korpe
Ako je zadovoljeno budžetsko ograničenje, povedanje potrošnje prvog dobra za 1 jedinicu:
a) smanjuje se potrošnja drugog dobra za
b) smanjuje se potrošnja drugog dobra za
c) povedava se potrošnja drugog dobra za
d) povedava se potrošnja drugog dobra za
e) ništa od navedenog
Pozitivna linearna transformacija funkcije očekivane korisnosti:
a) prikazuje iste preferencije kao i početna funkcija očekivane korisnosti
b) ne prikazuje iste preferencije kao i početna funkcija očekivane korisnosti
c) uvek narušava svojstvo aditivnosti funkcije očekivane korisnosti
d) nije dozvoljena kod funkcije očekivane korisnosti
e) ništa od navedenog
Ako postoje opadajudi prinosi na obim ulaganja proizvodnih činilaca, tada su PT:
a) rastuda funkcija
b) opadajuda funkcija
c) konstantni
d) u obliku latiničnog slova U
e) u obliku diriličnog slova Ћ
Teorija Cena
O.C. Smart Basic Lomina 5, Beograd
011/32-82-662
226. Drugostepena diskriminacija cena je poznata i kao:
a) eksponencijalno formiranje cena
b) linearno formiranje cena
c) prodaja u paketima
d) nelinearno formiranje cena
e) ništa od navedenog
227. Ako konkurentski proizvođač poveda proizvedenu količinu za , tada je ukupna promena
prihoda:
a)
b)
c)
d)
e) ništa od navedenog
228. Ako postoje kontinuelni nivoi postrojenja, DGT je:
a) predstavlja donju obvojnicu krivih KGT
b) je neprekidna funkcija
c) je prekidna funkcija
d) prolazi kroz tačke minimuma KGT
e) nije definisan
229. Ako skup autputa pripada skupu mogudnosti Q (ali ne i granici skupa), tada je mogude:
a) povedati proizvodnju oba dobra bez smanjenja proizvodnje drugog dobra
b) povedanje proizvodnje jednog dobra uz smanjenje proizvodnje drugog dobra
c) povedanje proizvodnje jednog dobra uz nepromenjenu proizvodnju drugog dobra
d) ostvariti Pareto poboljšanje
e) sve je tačno
230. Pre nego što osnuje preduzede, dok radi kao proizvođač i potrošač, Robinson Kruso optimalni
izbor ostvaruje kada:
a) GSS=STS
b) GSS=GST
c) GSS=GP
d) GSS=najamnini
e) GSS=GT
231. Robinson Kruso osniva preduzede Kruso AD. Ako je GSS veda od najamnine, Robinsonova
korisnost je:
a) maksimalna
b) se može povedati povedanjem ponude rada
c) se može povedati smanjenjem ponude rada
d) zavisi od Petkove korisnosti
e) ništa od navedenog
Teorija Cena
O.C. Smart Basic Lomina 5, Beograd
011/32-82-662
232. Ako je preduzede monopolista na tržištu finalnog proizvoda i posluje na konkurentskom tržištu
faktora, tada je porast prihoda (R) sa porastom inputa (X) za jednu jedinicu:
a)
b)
c)
233.
234.
235.
236.
237.
238.
d)
e)
Pojedinac koji ima kvazilinearne preferencije:
a) imade cenovnu elstičnost za nekim dobrima jednaku 0
b) imade dohodnu elastičnost tražnje jednaku 1 za nekim dobrima
c) nužno troši nulte količine nekih dobara (
d) nužno troši pozitivne količine svakog dobra
e) ništa od navedenog
Ukoliko je
, tada ukupan prihod:
a) raste sa porastom p
b) opada sa porastom p
c) nepromenjen je sa porastom p
d) jednak je 0
e) manji je od 0
Smanjenjem cene prvog dobra uz nepromenjenu cenu 2. dobra i nepromenjeni dohodak:
a) kolekcija svih izbora potrošnje koji su dostupni potrošaču se smanjuje
b) sve kombinacije su na koordinatnoj osi istog dobra
c) budžetski skup se povedava
d)budžetski skup je nekonveksan
e)ništa od ponuđenog
Ako su preferencije monotone i ako postoji rastuda apsolutna vrednost GSS, tada je:
a) kriva indiferentnosti prava linija
b)preferencije su konkavne
c)preferencije pokazuju postojanje tačke zasidenja
d)dobro 1 je neželjeno
e)dobro 2 je neželjeno
GSS kvazilinearne funkcije korisnosti, gde je korisnost nelinearna za dobro 1, a linearna za
dobro 2, jednaka je:
a)GK potrošnje 1. dobra
b)proizvodu graničnih korisnosti potrošnje 2 dobra
c)GSS komplemenata
d)razlici GK potrošnje 2 dobra
e)GK potrošnje drugog dobra
Ako potrošac maksimizira Kob-daglasovu f-ju korisnosti:
a)postoje najmanje 2 korpe koje zadovoljavaju budžetsko ograničenje
Teorija Cena
O.C. Smart Basic Lomina 5, Beograd
011/32-82-662
b)postoje najmanje 3 korpe koje zadovoljavaju budžetsko ograničenje
c)ne postoji unutrašnje rešenje
d)postoji jedna optimalna korpa
e)granično rešenje je češde nego unutrašnje,
239. Stopa tehničke supstitucije se može definisati kao
a)nagib izokvante
b)nagib transformacione krive
c)nagib izotroškovne linije
d)odnos cena autputa i 1.faktora
e)ništa od navedenog
240. Ako je inverzna f-ja traznje linearna, ukupni prihod je:
a)rastuda f-ja
b)opadajuda f-ja
c) ima maksimum
d) linearna f-ja
e)ništa od navedenog
Odgovori:
1. a) 2. a) 3. a) 4. c) 5. e) 6. b) 7. b) 8. a) 9. c) 10. a) 11. a) 12. a) 13. a) 14. a) 15. a) 16. a) 17. b) 18. a) 19.
b) 20. b) 21. d) 22. a) 23. a) 24. d) 25. e) 26. a) 27. a) 28. a) 29. a) 30. a) 31. d) 32. c) 33. a) 34. a) 35. a)
36. a) 37. a) 38. a) 39.-64. a) 65. e) 66. e) 67.-76. a) 77. b) 78.-93. a) 94. d) 95. a) 96. c) 97. c) 98. a) 99. d)
100. a) 101. a) 102. c) 103. d) 104. b) 105. b) 106. d) 107. b) 108. a) 109. e) 110. c) 111. d) 112. c) 113. b)
114. e) 115. c) 116. d) 117. a) 118. a) 119. c) 120. b) 121. c) 122. a) 123. d) 124. e) 125. b) 126. d) 127. d)
128. b) 129. a) 130. a) 131. a) 132. b) 133. e) 134. a) 135. e) 136. d) 137. b) 138. b) 139. c) 140. a) 141. a)
142. c) 143. c) 144. d) 145. e) 146. c) 147. d) 148. c) 149. d) 150. a) 151. c) 152. b) 153. b) 154. b) 155. b)
156. b) 157. d) 158. d) 159. b) 160. d) 161. d) 162. b) 163. a) 164. a) 165. b) 166. d) 167. a) 168. c) 169. b)
170. a) 171. d) 172. e) 173. b) 174. a) 175. d) 176. b) 177. e) 178. c) 179. b) 180. d) 181. d) 182. c) 183. e)
184. d) 185. a) 186. b) 187. a) 188. e) 189. c) 190. a) 191. c) 192. d) 193. b) 194. d) 195. e) 196. e) 197. b)
198. b) 199. c) 200. c) 201. a) 202. c) 203. c) 204. d) 205. a) 206. c) 207. d) 208. b) 209. c) 210. b) 211. d)
212. b) 213. a) 214. d) 215. c) 216. c) 217. c) 218. c) 219. a) 220. b) 221. c) 222. c) 223. a) 224. a) 225. a)
226. d) 227. b) 228. b) 229. e) 230. c) 231. c) 232. b) 233. e) 234. a) 235. c) 236. b) 237. a) 238. d) 239. a)
240. c)
Download

Teorija Cena O.C. Smart Basic Lomina 5, Beograd 011/32-82