ISTRAŽIVANJA
Predrag Popović
E-learning / E-učenje
Osobenosti i tehnologija
Uputstvo za citiranje ovog članka prema izvorniku:
Popović, Predrag: (2012) „E-learning/E-učenje“
Preuzeto sa www.madmarx.rs
© Predrag Popović
© Academica – Centar za istraživanje kreativne ekonomije
Ovaj članak preuzet je sa portala www.madmarx.rs – Centar za istraživanje kreativne ekonomije. Osim ukoliko izričito nije naznačeno drugačije,
autorska i izdavačka prava za ovo elektronsko izdanje članka zadržava autor. Bez pisane dozvole autora nije dozvoljeno štampanje ili
prenošenje ovog članka u elektronskom ili štampanom obliku, u celini ili delovima. Mišljenja i stavovi izneseni u ovom članku su stavovi autora i
ne moraju nužno odražavati stavove Centra za istraživanje kreativne ekonomije.
Predrag Popović
E-LEARNING / E- UČENJE
“Učenje uz pomoć informacijsko – komunikacijskih tehnoloških alata”
Post-16 E-learning Strategy Task Force
“Suprotno onom što često čujemo, e-learning nije samo alat, zapravo uopšte nije alat. E-learning je vrsta
komunikacijskog kanala, kanala kroz koji se odvija učenje. Poput komunikacije licem u lice, poput štampe ili
telefona. Poput TV i audio-video uređaja.”
E-learning´s greatest hits, Clive Shepherd
“Korišćenje procesa i tehnologija da stvore, distribuiraju, upravljaju i omogućavaju učenje preko elektronske
mreže naziva se e-learning” Wikipedia
1. O elektronskom učenju / E- Learningu
Iako, poput brzog interneta, nije postojao do pre samo 10-15 godina, e-learning je nešto što će u skorijoj
budućnosti postati nezaobilazni standard. Kao mobilni telefon, kao internet, kao televizija u boji, kao što su
nekada u školi bili kreda i tabla... Ako pogledamo činjenicu da se blended learning (kombinacija različitih
okruženja za učenje, u ovom slučaju klasičnog pristupa i e-learninga) već primenjuje u velikom delu planete
može se reći da je budućnost počela, i da je na nama da li ćemo da je sledimo.
E-learning je i sinonim za:
 veb-locirano učenje
 on-line učenje
 učenje na daljinu
Razvoj e-learninga je usko vezan za razvoj informacionih tehnologija čijih smo ogromnih skokova svedoci
poslednjih godina. Ujedno razvoj novih tehnologija stvara i nova radna mesta koja se mogu savladati upravo
preko e-learning sistema.
Ovaj članak preuzet je sa portala www.madmarx.rs – Centar za istraživanje kreativne ekonomije. Osim ukoliko izričito nije naznačeno drugačije,
autorska i izdavačka prava za ovo elektronsko izdanje članka zadržava autor. Bez pisane dozvole autora nije dozvoljeno štampanje ili
prenošenje ovog članka u elektronskom ili štampanom obliku, u celini ili delovima. Mišljenja i stavovi izneseni u ovom članku su stavovi autora i
ne moraju nužno odražavati stavove Centra za istraživanje kreativne ekonomije.
Još jedan veliki razlog za e-learning je zastarevanje diploma. Dok su pređašnje generacije posle sticanja diplome
retko imali potrebu da se permanentno ili dodatno obrazuju, sada je to postalo imperativ. Prema istraživanjima
rađenim polovinom prve decenije 21. veka prosečan vek fakultetske diplome bez dodatnog obrazovanja iznosi
sedam godina.
LMS
Svaki e-learning projekat sadrži Learning management system (LMS) koji čini okvir, dok je sam kurs sadržaj.
Uloge LMS
 registracija (i naplata)
 isporuka
 evidencija i praćenje
 izveštavanje
 administriranje
 saradnja
Kakav LMS mora da bude?
 fleksibilan u organizaciji nastave
 različite grupe korisnika
 isti student može biti član više grupa
 fleksibilan u organizaciji materijala
 mogućnost izrade vlastitih materijala
 skraćeni sadržaj
 poveznice i reference na literaturu
 omogućava praćenje rada studenata
 praćenje napretka
 vođenje statistike
 mogućnost provere znanja
 podrška za komunikaciju.
Ovaj članak preuzet je sa portala www.madmarx.rs – Centar za istraživanje kreativne ekonomije. Osim ukoliko izričito nije naznačeno drugačije,
autorska i izdavačka prava za ovo elektronsko izdanje članka zadržava autor. Bez pisane dozvole autora nije dozvoljeno štampanje ili
prenošenje ovog članka u elektronskom ili štampanom obliku, u celini ili delovima. Mišljenja i stavovi izneseni u ovom članku su stavovi autora i
ne moraju nužno odražavati stavove Centra za istraživanje kreativne ekonomije.
2. Razvoj učenja na daljinu i e-learninga
Izrаz škоlа је grčkа rеč. Doslovno i pojednostavljeno znаči dоkоlicа, rеkrеаciја. U stаrim društvimа škоlоvаnjе
је bilо dоstupnо sаmо mаlоm brојu ljudi, оnimа којi su imаli nоvcа ili vrеmеna da obogaćuju procese učenja i
poučavanja u području nastave i istraživanja,
Iako je e-learning umotvorina stara tek nekoliko godina prvi put je pojam učenje na daljinu pomenut još 1728.
godine kada je izvesni Kaleb Filips /Caleb Phillips/ u novinama Boston Gazette (SAD) objavio oglas u kojima
traži studente za lekcije koje bi im prosleđivao poštom.
Razvoj kočija ali i tehnološka revolucija izazvana pronalaskom parne mašine samo je ubrzo i razvio transportni
saobraćaj, a samim tim i učenje na daljinu. Tako da u drugoj polovini 19. veku već imamo prve fakultetske
programe učenja na daljinu u Engleskoj, SAD i Australiji.
Veliki korak napravljen je dvadesetih godina prošlog veka kada je Sidni Presi /Sidney Pressey/ sa Državnog
univerziteta Ohajo /Ohio State University/ razvio mehaničku testing mašinu. Ona je funkcionisala po principu
unapred pripremljenih pitanja i odgovora i omogućavala je ispitivanje većeg broja studenata. Odgovori bi bili
pohranjeni u mašinu i kasnije pregledani. Nešto poput Questionmark Perception u online sistemima današnjice.
Do razvoja onoga što danas podrazumevamo pod e-learningom došlo je šezdesetih godina 20. veka uporedo sa
razvojem kompjutera i mreža.
Tako su profesori na Stanford univerzitetu počeli da eksperimentalno koriste kompjutere za predavanja iz
matematike, da bi Bernard Luskin instalirao prvi računar koji se koristio za davanje kompjuterski stvorenih
instrukcija studentima Stenforda ali i drugih univerziteta.
U Velikoj Britaniji osnovan je prvi Open university (Otvoreni univerzitet) što je postao sinonim za edukaciju na
daljinu. Do danas neki od Otvorenih univerziteta imaju i preko 100.000 studenata.
Tokom 1993. godine Vilijam Graciadej /William D. Graziadei/ detaljno je opisao projekat zasnovan na
komjuterskom učenju na daljinu putem elektronske pošte. Četiri godine kasnije Graziadei je objavio članak
"Building Asynchronous and Synchronous Teaching-Learning Environments: Exploring a Course/Classroom
Management System Solution" gde je još sadržanije predstavio proces i tehnike e-learninga od kojih se većina
primenjuje i danas.
Ovaj članak preuzet je sa portala www.madmarx.rs – Centar za istraživanje kreativne ekonomije. Osim ukoliko izričito nije naznačeno drugačije,
autorska i izdavačka prava za ovo elektronsko izdanje članka zadržava autor. Bez pisane dozvole autora nije dozvoljeno štampanje ili
prenošenje ovog članka u elektronskom ili štampanom obliku, u celini ili delovima. Mišljenja i stavovi izneseni u ovom članku su stavovi autora i
ne moraju nužno odražavati stavove Centra za istraživanje kreativne ekonomije.
Prvi put E-learning onakvog kakvog ga danas poznajemo primenjen je oktobra 1999. godine na CBT seminaru u
Los Anđelesu. Tada je po prvi put iskorišćena tehnologija za online pristup, interaktivnost u procesu rada i
delimično personalizovanje učenja kroz elektronske medije (intranet, extranet, interactive TV, CD-Rom).
Prema istraživanju Ministarstva obrazovanja SAD procenat onih koji su iz analognih prešli u digitalne učionice
je od 2000. do 2008. godine porastao sa osam na 20 odsto, a taj trend raste bilo da se radi o kursevima,
osnovnim studijama, doktoratima.
Danas imamo veliki broj javnih, privatnih, komercijalnih, neprofitnih institucija koje nude e-learning i to je
trend koji će se nastaviti i usavršavati zajedno sa tehnološkim dostignućima.
Na kraju možemo da zaključimo da je revoluciji zvanoj e-learning prethodilo nekoliko revolucija poput:
 Izuma pisma i čitanje
 Školovan kadar tj. školovanje profesora
 Razvoj pokretnih kucaćih mašina
 Razvoj elektronske tehnologije
3. Prednosti i koristi E-učenja
Prednosti su:

Fleksibilnost
Možete da imate čas kad i gde vam je potrebno. Bilo da se radi o kući, parku, radnom ili neradnom danu,
noći, jutru ili večeri… kako vama odgovara. Ono što je jedino važno jeste da uradite zadatke. E-learning je
sistem koji mnogo lakše i brže može da izađe u susret pojedinačnim zahtevima studenata. Takođe,
promene poput novih propisa, tehnoloških inovacija daleko se brže mogu primeniti online nego što je to
slučaj sa klasičnim pristupom.

Individualnost
Veliki problem kod ambicioznijih studenata jeste ritam učenja prilagođen najsporijima. Na ovaj način
moguće je da radite prema svojim interesovanjima i sposobnostima. Ujedno zahvaljujući online
organizaciji lako mogu da formiraju interaktivne grupe za komunikacije (chat, forum, groups) sa sebi
sličnima.
Ovaj članak preuzet je sa portala www.madmarx.rs – Centar za istraživanje kreativne ekonomije. Osim ukoliko izričito nije naznačeno drugačije,
autorska i izdavačka prava za ovo elektronsko izdanje članka zadržava autor. Bez pisane dozvole autora nije dozvoljeno štampanje ili
prenošenje ovog članka u elektronskom ili štampanom obliku, u celini ili delovima. Mišljenja i stavovi izneseni u ovom članku su stavovi autora i
ne moraju nužno odražavati stavove Centra za istraživanje kreativne ekonomije.

Manji uticaj okruženja
Studenti po pravilu vole e-learning jer im omogućava da uče na način i u ritmu koji im najviše odgovara. To
pogotovo dolazi do izražaja kod zaposlenih koji žele da se dodatno edukuju.

Razvijanje znanja i snalaženja u online svetu
Zahvaljujući korišćenju hiperlinkova i sajtova na koje ti linkovi navode, studenti se ohrabruju da više i sve
samostalnije koriste internet što može samo da pomogne u daljoj karijeri.

Razvijanje karijere i odgovornosti
Nova znanja omogućavaju napredovanje u karijeri ili čak početak nove. Ujedno sistem e-learninga
podstiče studente da razvijaju odgovornost prema sebi i svom učenju i stiču samopouzdanje.
Ušteda vremena i novca
Učenje na daljinu štedi vreme i novac i organizatoru i korisniku kursa bilo da se radi o fakultetskom
obrazovanju, kursevima u okviru kompanija ili pojedinačno. Ujedno tako se povećava i efikasnost.
Kako? Po više osnova...
 Isporuka materijala direktno do korisnika odnosno na njegov monitor omogućava polazniku uštedu u
vremenu ali i novcu koje bi potrošio na putovanje do škole tj. učionice. Ujedno omogućava studiranje u
bilo kom delu planete.
 Korišćenje digitalnih materijala smanjuje troškove štampe i plaćanja
Primeri:
 British Telecom je za tromesečni online trening 23.000 zaposlenih platio 5,9 miliona funti naspram 17,8
miliona funti i petogodišnje sedenje u klupama (Taylor, 2002)
 McDonalds je smanjio troškove treninga za 50 odsto od kad su prešli na e-learning (epic 2010)
 Ernst & Young smanjili su troškove treninga za 35 odsto, a ujedno povećali efikasnost, pošto je umesto
nekadašnjih 2.900 sati u učionicama isti rezultat postignut sa 700 sati web učenja, 200 sati učenja na
daljinu i svega 500 sati sedenja u klupama. (Hall, 2000)
Nedostaci
Istina je da ih nema puno, ali da nabrojimo najvažnije:
Ovaj članak preuzet je sa portala www.madmarx.rs – Centar za istraživanje kreativne ekonomije. Osim ukoliko izričito nije naznačeno drugačije,
autorska i izdavačka prava za ovo elektronsko izdanje članka zadržava autor. Bez pisane dozvole autora nije dozvoljeno štampanje ili
prenošenje ovog članka u elektronskom ili štampanom obliku, u celini ili delovima. Mišljenja i stavovi izneseni u ovom članku su stavovi autora i
ne moraju nužno odražavati stavove Centra za istraživanje kreativne ekonomije.

Motivacija
Studenti koji imaju nisku motivaciju ili nemaju izgrađene radne navike mogu da dodatno stagniraju u
ovakvom sistemu učenja.

Izolacija
Neki studenti mogli bi da se osećaju izolovani ali i bez podrške ukoliko u nekom momentu ne mogu da
dođu do profesora.

Brzina interneta
Ova mogućnost je sve više opciona jer makar u našem delu svetu gotovo da ne postoji domaćinstvo koje
nije na broadband vezi tj. brzom internetu.

Kompjuterska pismenost
Studenti koji nisu vični krstarenju kroz virtuelno okruženje mogu se naći zbunjenim i sporim u radu.

Laboratorijski eksperimenti
I pored brojnih prednosti koje donose nove tehnologije e-learning nije najbolja opcija za eksperimente
koji se izvode u laboratorijama. Mada ni to nije isključeno sa novim tehnološkim izumima u vremenu koje
sledi.
4. E-learningkao profesija
E-learning je prema svim predviđanjima jedna od poslovnih oblasti budućnosti i sigurno je jedna od oblasti u
kojoj će doći do razvijanja velikog broja novih profesija. Za razliku do klasičnog obrazovanja u e-learningu se
zahvaljujući velikoj ulozi novih tehnologija otvaraju potrebe onih veština od kojih veliki broj do sada nije
zastupljen u sistemu obrazovanja.
Ova brzo rastuća industrija zahvaljujući dostupnoj tehnologiji objedinjava poslove iz nekoliko sfera kao što su:
Edukacija
 učitelj
 asistent
 trener
 konsultant
Ovaj članak preuzet je sa portala www.madmarx.rs – Centar za istraživanje kreativne ekonomije. Osim ukoliko izričito nije naznačeno drugačije,
autorska i izdavačka prava za ovo elektronsko izdanje članka zadržava autor. Bez pisane dozvole autora nije dozvoljeno štampanje ili
prenošenje ovog članka u elektronskom ili štampanom obliku, u celini ili delovima. Mišljenja i stavovi izneseni u ovom članku su stavovi autora i
ne moraju nužno odražavati stavove Centra za istraživanje kreativne ekonomije.
 projekt menadžer
 pisci (tehnički)
 editor
Vizuelna umetnost
 grafički dizajner
 video produkcija
Informatika
 programiranje
 administracija
Komunikacija
 social media manager
 PR
Razvoj
Svi navedeni poslovi zahtevaju i naprednije korisničko kompjutersko znanje i shodno prirodi posla stalno
usavršavanje. Prosečna britanska plata u uslugama e-learninga je od 37.500 funti u prvoj polovini 2012. godine
(www.itjobswatch.co.uk) i govori da se radi o dobro plaćenim poslovima koji su na nivou programera ili
generalnog menadžera. Navedena suma je, primera radi, veća za 4.000 funti u odnosu na isti period prošle
godine.
Ujedno, e-learning je zbog svoje fleksibilnosti u prednosti u odnosu na tradicionalann pristup učenju. Tako,
osim što je moguće raditi od kuće nije teško dobiti angažman u inostranstvu, a kao najlakši način za
pronalaženje ovog vrsta posla, osim klasičnih oglasa, preporučuju se društvene mreže poput Linkedin ili Google
alerts.
Alati za učenje
Po definiciji, alati za učenje čine sve ono što omogućava da se napravi ili isporuči sadržaj/rešenje kako za sebe
tako i za druge.
Sadržaj može biti u:
 tekstualnoj formi
Ovaj članak preuzet je sa portala www.madmarx.rs – Centar za istraživanje kreativne ekonomije. Osim ukoliko izričito nije naznačeno drugačije,
autorska i izdavačka prava za ovo elektronsko izdanje članka zadržava autor. Bez pisane dozvole autora nije dozvoljeno štampanje ili
prenošenje ovog članka u elektronskom ili štampanom obliku, u celini ili delovima. Mišljenja i stavovi izneseni u ovom članku su stavovi autora i
ne moraju nužno odražavati stavove Centra za istraživanje kreativne ekonomije.
 slici,
 pokretnoj slici,
 zvuku,
 kombinovano.
Prema funkcionalnosti dele se na one koji, služe za
 deobu sadržaja,
 prezentaciju,
 organizaciju,
 interakciju.
Razvojem internet tehnologija alata je sve više i njihov broj se meri hiljadama, a kao i sve na internetu, alati se
osim po funkcionalnosti dele na one koji su besplatni i one koji se plaćaju. Na sreću običnog korisnika većina
alata je besplatna.
Prema knjizi Media for eLearning: Top Tools došlo se do zaključka da:
 46 odsto korisnika želi mogućnost korišćenja e-learninga putem mobilnog uređaja odnosno telefona,
 40.4 procenata je za učešće Adobe Captivate koji je tako najkorišćeniji plaćeni alat,
 70 odsto smatra Audacity najboljim alatom za stvaranje i editovanje zuka. Takođe ovaj alat je moguće
savladati za samo sedam dana,
 85.6 odsto smatra da je Photoshop najbolji alat za stvaranje grafičkog sadržaja.
Veliki broj alata, odnosno kompjuterskih programa i aplikacija kao što su Twitter, Youtube, Soundcloud,
Photoshop poznati su običnim internet surferima koji su i sami česti korisnici. Po sadašnjim standardima ovo je
lista 32 najboljih alata (oznaka B – besplatan, P – plaća se)
1. Twitter – mikro sharing sajt B
2. YouTube - video-sharing alat B
3. Google Docs – pravljenje, deljenje dokumenata
4. Skype - instant messaging/VoIP
B
B/P
5. WordPress – blog alat B
Ovaj članak preuzet je sa portala www.madmarx.rs – Centar za istraživanje kreativne ekonomije. Osim ukoliko izričito nije naznačeno drugačije,
autorska i izdavačka prava za ovo elektronsko izdanje članka zadržava autor. Bez pisane dozvole autora nije dozvoljeno štampanje ili
prenošenje ovog članka u elektronskom ili štampanom obliku, u celini ili delovima. Mišljenja i stavovi izneseni u ovom članku su stavovi autora i
ne moraju nužno odražavati stavove Centra za istraživanje kreativne ekonomije.
6. Dropbox – online čuvanje i deljenje sadržaja B/P
7. Prezi – software za prezentaciju
B
8. Moodle – kurs menadžment sistem
B
9. SoundCloud – najveća svetska zajednica autora zvuka
B
10. Slideshare - presentation sharing site B
11. (Edu)Glogster – interaktivni alat za pravljenje postera
B
12. Wikipedia – slobodna enciklopedija B
13. Blogger/Blogspot - bloging alat
B
14. Diigo - social annotation tool B
15. Facebook – društvena mreža B
16. Google Search - pretraživač
B
17. Google Reader - RSS čitač
B
18. Evernote - note-taking tool
B
19. Jing - screen capture tool
B
20. PowerPoint – software za prezentaciju
21. Gmail – web email servis
P
B
22. LinkedIn - profesionalna društvena mreža
B/P
23. Edmodo – sajt za edukativno društveno umrežavanje
24. Wikispaces – Alat Wikipedije B
25. Delicious - social bookmarking alat
B
26. Voicethread - pretvara medije u collaborative space sa videoom, glasom ili tekstom
27. Google+ - društvena mreža
B/P
B
28. Animoto – pravi video od fotografija B
29. Camtasia- alat za screencasting
P
30. Audacity - editor i snimatelj zvuka
B
31. TED Talks - inspirational videos
B
32. Flickr - zajednica fotografa sa više od pet milijardi fotografija
Ovaj članak preuzet je sa portala www.madmarx.rs – Centar za istraživanje kreativne ekonomije. Osim ukoliko izričito nije naznačeno drugačije,
autorska i izdavačka prava za ovo elektronsko izdanje članka zadržava autor. Bez pisane dozvole autora nije dozvoljeno štampanje ili
prenošenje ovog članka u elektronskom ili štampanom obliku, u celini ili delovima. Mišljenja i stavovi izneseni u ovom članku su stavovi autora i
ne moraju nužno odražavati stavove Centra za istraživanje kreativne ekonomije.
5. Trendovi
Velika brzina razvoja tehnologija diktira trendove u elektronskom učenju. Svedoci smo brzih i skokovith
promena gde uređaji imaju sve više opcija, sve su manji, mobilniji, fleksibilniji, personalizovaniji, brži...
Hteli ili ne, firme i pojedinci ukoliko žele da ostanu trci u svom poslu moraju da prate trendove.
Trenutni broj jedan kada se priča o trendovima jeste razvijanje mobilnih aplikacija za e-learning. Razlozi su
jasni. Sve je veći broj korisnika pametnih mobilnih telefona, od kojih trećina umesto očekivanog razgovora
najviše vremena provodi na internetu.
Takođe čini se da je zbog vreme flash prezentacija u e-learningu polako prolazi i da gubi primat u odnosu na
HTML. “Krivci” za to su mobilni telefoni i slični prenosni uređaji za komunikaciju koji “ne vide” flash.
Aplikacije za desktop računare su takođe trend. Samo korisnici Apple preuzeli su u 2011. godini više od 100
miliona aplikacija iz Mac App Store, dok su brojke Microsoft W 8 store još veće.
Razvoj oblaka/clouding. Praksa da se informacije sve više pohranjuju na mreži umesto na hard disk nije
zaobišao ni e-learning, tako da se većina platformi za stvaranje i čuvanje sadržaja nalazi se na webu. Samim tim
i softweri se nalaze na mreži, što pruža priliku da od opšteg online kursa korisnik napravi svoj tj. onaj po
njegovoj meri i potrebama.
Učenje na radnom mestu. Statistike pokazuju da oko dve trećine naučenog na poslu se saznaje neformalno, ali
da je to učenje dosta selektivno tj. da odvojeno granica odeljenja, sektora. U slučaju kada bi u firmi postojao
odgovarajući LMS svi zaposleni bi imali mogućnost da usvoje nova znanja bez obzira gde i sa kim rade.
Još neki trendovi:
 samoupravljanje, tj samostalno organizovanje učenja umesto centralizovanog instruktorskog učenja,
 veći stepen personalizacije,
 veći udeo video sadržaja,
 učenje kroz igre i simulaciju umesto labaratorijskog eksperimenta,
 korišćenje društvenih mreža za učenje.
Ovaj članak preuzet je sa portala www.madmarx.rs – Centar za istraživanje kreativne ekonomije. Osim ukoliko izričito nije naznačeno drugačije,
autorska i izdavačka prava za ovo elektronsko izdanje članka zadržava autor. Bez pisane dozvole autora nije dozvoljeno štampanje ili
prenošenje ovog članka u elektronskom ili štampanom obliku, u celini ili delovima. Mišljenja i stavovi izneseni u ovom članku su stavovi autora i
ne moraju nužno odražavati stavove Centra za istraživanje kreativne ekonomije.
Ovakva vrsta edukacije naročito je popularna među mlađom generacijom budući da:
 u Velikoj Britaniji više dece poseduje mobilni telefon nego knjigu (izvor Rovy Branon),
 61 odsto tinejdžera u USA je izjavilo da ako može da izabere samo jedan uređaj koji bi posedovali (TV,
računar, mobilni telefon, itd) to bi bio mobilni telefon,
 68 procenata tih mladih je izjavilo da im je omiljeni način komunikacije kroz SMS jer je 720 puta brži od
SMSa ( izvor Travantis.com),
 90 odsto pristupa Internetu u Indiji je putem mobilnog telefona (izvor Rich Chetwynd, osnivač
Litmos.com),
 Više ljudi ima mobilni telefon (4,6 milijardi) nego četkicu za zube (4,2 milijarde) (izvor Tomi Ahonen)
 Za razliku od PC, mobilni uređaji su sa nama 24/7, i trenutno su najkorišćenija tehnologija na planeti, i
prevazilaze i broj TV u faktoru 3 prema 1, i desktop računara 4 prema 1.
6. E-learning u Srbiji
E-learning se razvija i u Srbiji, ne tako intenzivno kao u naprednim zapadnim zemljama, ali se razvija bilo da su
u pitanju učenje na studijama ili kursevi za osposobljavanje u raznim veštinama i za koje se izdaju
međunarodno priznati sertifikati.
Prema odluci Komisija za akreditovanje kada je e-learning u pitanju sprovodi se ADDIE model: Analysis, Design,
Development, Implementation, Evaluation.
Iako su studije na daljinu izjednačene sa konvencionalnim akademskim tipom studija u Srbiji, mali broj
fakulteta sprovodi učenje na daljinu u punom smislu te reči. Neki od razloga su neinformisanost ali i strah od
novih pristupa, bilo da se radi o đacima, njihovim roditeljima ili poslodavcima. Na pojedinim fakultetima u
Srbiji mogući su neki oblici studiranja na daljinu. Ipak, od onakvog kakav postoji na svetskim univerzitetima, i
dalje smo daleko.
Neke od zamerki se odnose na nedostatak digitalizovanih knjiga, naučnih članaka, časopisa... “Knjige brzo
zastarevaju naročito kada se radi o tehnologijama. Ne postoji online dostupna baza podataka ili grupa za
komunikaciju, pa moramo da koristimo zatvorene Facebook grupe kako bismo komunicirali” (Bojana Barlovac,
studentkinja doktorskih studija Fakulteta političkih nauka Univerziteta u Beogradu u izjavi autoru teksta).
Ovaj članak preuzet je sa portala www.madmarx.rs – Centar za istraživanje kreativne ekonomije. Osim ukoliko izričito nije naznačeno drugačije,
autorska i izdavačka prava za ovo elektronsko izdanje članka zadržava autor. Bez pisane dozvole autora nije dozvoljeno štampanje ili
prenošenje ovog članka u elektronskom ili štampanom obliku, u celini ili delovima. Mišljenja i stavovi izneseni u ovom članku su stavovi autora i
ne moraju nužno odražavati stavove Centra za istraživanje kreativne ekonomije.
Za razliku od FPN u Beogradu tokom postdiplomskih studije na University of Tennessee-Knoxville Bojana je u
okviru blended learning sistema imala priliku da oseti benefite online platforme za učenje tipa Blackboard.
“Imali smo mogućnost downloada, dostupne su nam bile sve baze podataka, pretraga je bila laka i jednostavna,
direktno smo bili povezani sa bibliotekom, a mogli smo i da online naručujemo. Samo je bilo potrebno da se
ulogujemo”.
Blended learning odnosno mešavina klasičnog pristupa sa internet tehnologijama je u većini slučajeva prisutna
na domaćim fakultetima.
Na Fakultetu organizacionih nauka, koji važi za jedan od progresivnijih, za e-obuku koristi se open sourcelearning softver Moodle koji je ubedljivo najzastupljeniji. U njemu se postavljaju materijali za učenje: lekcije,
video i audio zapisi, programi, alati, uputstva, testovi, igrice, čet, forum...
Univerzitet Singidunum ima sopstveni sistem za učenje, koji je razvila gurpa profesora sa Fakulteta za
informatiku i računarstvo. Čak se i prijemni ispiti polažu online, a postoje jasno odvojeno učenje na daljinu
(Distance Learning) i klasična predavanja uz e-obuku.
Na privatnoj Visokoj školi strukovnih studija ITS koristi se ITHS Link grupe1. Ova visoka škola ističe praktični
deo, koji je intenzivniji nego u bilo kojoj sličnoj školi, ali je u doba krize sistem učenja putem e-learninga postao
mnogo popularniji.
Fakultet za medije i komunikologiju jedan je od onih koji primenjuju nove modele učenja, ali i dalje nema elearning opciju, jer je, kako kažu, ADDIE sistem u kome se postavljaju prezentacije ili snimljena predavanja
prevaziđen i zastareo. Umesto toga, na ovom fakultetu najavljuju za jesen 2012. godine početak nastave na
daljinu po Massive open online course - MOOC modelu2, koji je zasnovan na više interaktivnosti i korišćenju
interneta u odnosu na ADDIE.
“Za jesen je najavljen MOOC koji se razvija na Harvardu, koji će biti interaktivniji sa više videa i tutorijala. Ceo
koncept je postavljen sa stanovišta rešavanja problema, a ne prenošenja znanja. Nadamo se da neće biti
problema sa komisijom jer ako je nešto dobro za Harvard, onda je valjda i za nas”, kaže Nada Popović-Perišić
dekanka FMK.3
http://www.link-elearning.com/linkdl/elearning/uputstvo/opsti_prikaz.php?IDMeniGlavni=3
http://en.wikipedia.org/wiki/Massive_open_online_course
3 Pogledati više na sledećem linku http://www.youtube.com/watch?v=eW3gMGqcZQc
1
2
Ovaj članak preuzet je sa portala www.madmarx.rs – Centar za istraživanje kreativne ekonomije. Osim ukoliko izričito nije naznačeno drugačije,
autorska i izdavačka prava za ovo elektronsko izdanje članka zadržava autor. Bez pisane dozvole autora nije dozvoljeno štampanje ili
prenošenje ovog članka u elektronskom ili štampanom obliku, u celini ili delovima. Mišljenja i stavovi izneseni u ovom članku su stavovi autora i
ne moraju nužno odražavati stavove Centra za istraživanje kreativne ekonomije.
Formalno obrazovanje nije jedino mesto gde se koristi e-learning. U okviru LINK grupe funkcionišu IT Academy
(www.it-akademija.com) i Business Academy (www.biznis-akademija.com), koje nisu u sistemu školstva već
nude pohađanje raznih specijalističkih kurseva za koje se izdaju i nude međunarodni priznati sertifikati koji
mogu umnogome skratiti traženje posla u zemlji i van nje.
U Kliničkom centru Srbije na kardio odeljenju, pacijenti imaju varijantu e-obuke koja uključuje prevenciju,
prepoznavanje i savete za život ljudima koji su imali srčani udar ili imaju predispozicije da ga dobiju.
Poreska uprava Republike Srbije je dobar primer primene e-obuke, jer je ova državna služba, čiji službenici
pripadaju svim uzrastima i uglavnom bez kompjuterskog predznanja, veoma često i bez znanja engleskog
jezika, izvela obuku velikog broja svojih zaposlenih širom Srbije...
Malo je poznato da je u Srbiji obavezno svake godine za zaposlene održati 40 časova obuke, u cilju održavanja i
unapređenja znanja u okviru svakog preduzeća. Bilo kako bilo, činjenica da se sve više prihvata upotreba elearninga, a sudeći prema istraživanju “Mladi i novi mediji u Srbiji”4 koje je sprovela Ipsos Strategic Marketing
taj trend će se sa sigunošću nastaviti jer postoje sledeće karakteristike:
 80 odsto mladih je svakodnevno na internetu,
 90 odsto mladih ima profil na Facebooku, a prosečni korisnik ove mreže ima više od 400 prijatelja,
 korišćenje interneta i novih medija u Srbiji je u stalnom porastu,
 za 20 procenata ispitanika Internet je glavni izvor opšteg informisanja, što ga stavlja na 2. mesto među
medijima koji se koriste kao izvor informacija, posle televizije
7. Softveri za elektronsko učenje
Među brojnim softverima za elektronsko učenje izdavaja se nekoliko koji su se u praksi pokazali kao dobri.
Moodle je besplatni open source softver namenjen elektronskom učenju ali i sistem za upravljanje kursevima.
Ime Moodle potiče od skraćenice Modular Object-Oriented Dynamic Learning Environment.
Može se koristiti zа obrаzovаnje, obuku i rаzvoj učenikа ili zаposlenih.
4
http://www.media.ba/mcsonline/bs/tekst/kako-mladi-u-srbiji-koriste-nove-medije
Ovaj članak preuzet je sa portala www.madmarx.rs – Centar za istraživanje kreativne ekonomije. Osim ukoliko izričito nije naznačeno drugačije,
autorska i izdavačka prava za ovo elektronsko izdanje članka zadržava autor. Bez pisane dozvole autora nije dozvoljeno štampanje ili
prenošenje ovog članka u elektronskom ili štampanom obliku, u celini ili delovima. Mišljenja i stavovi izneseni u ovom članku su stavovi autora i
ne moraju nužno odražavati stavove Centra za istraživanje kreativne ekonomije.
Moodle ima takvu strukturu koja omogućava rad kako na složenim visokoškolskim projektima na kojima je
angažovano na stotine korisnika, preko kurseva jedan na jedan, pa sve do najjednostavnih, namenjenih onima
koji tek počinju sa školovanjem ili do sada nisu imali prilike da uče na ovaj način.
Takođe Moodle može da se koristi i kao pomoć kod klasičnog obrazovnog pristupa.
Programiran u PHP-u, Moodle može da bude instaliran na bilo kom operativnom sistemu bilo da se radi o
Windows, Macintosh ili Linux programima. Moodle za svoj rad koristi Apache, besplatni web server otvorenog
koda i bazu podataka MySQL ili PostgreSQL.
Moodle platforma se sastoji iz nekoliko segmenta
 Moodle software
 Moodle uprava - kompanija koja radi na razvoju centralnog dela, jezgra
 Moodle zajednica - otvorena društvena mreža sa preko milion registrovanih korisnika koji razmenjuju
informacije i pružaju jedni drugima besplatnu podršku
 Moodle partneri - komercijalni deo Moodlea koji obezbeđuje finansijska sredstva kroz program obuke i
sertifikacije
Moodle svojim korisnicima pruža nekoliko vrsti usluga kao što su:
 instalacija
 podrška
 hosting
 razvoj/development
 consulting
Sadržaj programa Moodle (Mudl)
Osnovnu verziju programa je moguće besplatno preuzeti (dounloadovati), ali je za puno korišćenje potreban
viši nivo znanja, odnosno usluge sistem administratora ili programera. Moodle sadržaji se mogu lako
modifikovati prema potrebi korisnika. Najbliži zvanični partner Moodle se nalazi u Sarajevu.
http://www.idego.ba/bs/
Uloge u Moodle:
Ovaj članak preuzet je sa portala www.madmarx.rs – Centar za istraživanje kreativne ekonomije. Osim ukoliko izričito nije naznačeno drugačije,
autorska i izdavačka prava za ovo elektronsko izdanje članka zadržava autor. Bez pisane dozvole autora nije dozvoljeno štampanje ili
prenošenje ovog članka u elektronskom ili štampanom obliku, u celini ili delovima. Mišljenja i stavovi izneseni u ovom članku su stavovi autora i
ne moraju nužno odražavati stavove Centra za istraživanje kreativne ekonomije.
 Administrator
 Manager
 Teacher
 Student
Sadrži sledeće funkcije:
 Dodelа zаdаtаkа
 Forum
 Preuzimаnje dokumenаtа (fаjlovа)
 Ocenjivаnje
 Moodle instаnt poruke
 Online kаlendаr
 Online vesti i nаjаve (nа nivou škole i nа nivou kursа – predmetа)
 Online kvizovi
 Wiki
 Snimаnje strаnicа kаo pdf dokumentа
Progrаmeri mogu dа proširuju i dodаju funkcionаlnost Mudl softveru koristeći njegovu licencu slobodnog
softverа i modulаrnu strukturu.
Upotreba
U vreme sastavljanja ovog teksta, Mudl ima više od 65.000 registrovanih sistema u 219 zemalja širom sveta.
Moodle se koristi u više od šest miliona registrovanih kurseva odnosno skoro 60 miliona korisnika.
http://moodle.org/stats/
Zašto Moodle:
 Besplatan
 Nije ga teško instalirati
 Adaptabilan
 Pregledan
 Popularan
 Potvrđen
 sadržinski i vizuelno dobro povezan
Ovaj članak preuzet je sa portala www.madmarx.rs – Centar za istraživanje kreativne ekonomije. Osim ukoliko izričito nije naznačeno drugačije,
autorska i izdavačka prava za ovo elektronsko izdanje članka zadržava autor. Bez pisane dozvole autora nije dozvoljeno štampanje ili
prenošenje ovog članka u elektronskom ili štampanom obliku, u celini ili delovima. Mišljenja i stavovi izneseni u ovom članku su stavovi autora i
ne moraju nužno odražavati stavove Centra za istraživanje kreativne ekonomije.
 jednostavne navigacije
 razvijena zajednica korisnika
Moodle na mreži akademske zajednice Srbije
Arhitektonski fakultet Univerziteta u Beogradu
Elektrotehnički fakultet Univerziteta u Beogradu
Medicinski fakultet Univerziteta u Beogradu
Saobraćajni fakultet Univerziteta u Beogradu
Šumarski fakultet Univerziteta u Beogradu
Filozofski fakultet Univerziteta u Beogradu
Rudarsko-geološki fakultet Univerziteta u Beogradu
Mašinski fakultet Univerziteta u Kragujevcu
Prirodno matematički fakultet Univerziteta u Novom Sadu
Tehnički fakultet Čačak, Univrezitet u Kragujevcu
Medicinski fakultet Univerziteta u Novom Sadu
Fakultet organizacionih nauka Univerziteta u Beogradu
Ekonomski fakultet Univerziteta u Subotici
Filološki fakultet Univerziteta u Beogradu
Mašinski fakultet Univerziteta u Beogradu
Fakultet sporta i fizičkog vaspitanja Univerziteta u Beogradu
Medicinski fakultet Univerziteta u Pristini - Kosovska Mitrovica
Fakultet političkih nauka Univerziteta u Beogradu
Ovaj članak preuzet je sa portala www.madmarx.rs – Centar za istraživanje kreativne ekonomije. Osim ukoliko izričito nije naznačeno drugačije,
autorska i izdavačka prava za ovo elektronsko izdanje članka zadržava autor. Bez pisane dozvole autora nije dozvoljeno štampanje ili
prenošenje ovog članka u elektronskom ili štampanom obliku, u celini ili delovima. Mišljenja i stavovi izneseni u ovom članku su stavovi autora i
ne moraju nužno odražavati stavove Centra za istraživanje kreativne ekonomije.
Gradjevinski fakultet Univerziteta u Beogradu
Astronomska opservatorija Beograd
SharePoint
SharePoint je veb zasnovana platforma kompanije Microsoft. Napravljen 2001. godine, SharePoint predstavlja
tipičan primer uvezanosti veb kontent menadžmenta i dokument menadžment sistema, ali je u suštini daleko
šira platforma koja se može konfigurisati u zavisnoti od potreba.
The SharePoint wheel
Ovaj “točak” koristi se da opiše paket i funkcionisanje Share Pointa a koji čine:
 SharePoint Foundation je osnovna tehnologija za sve SharePoint lokacije. Dostupna je za besplatnu
lokalnu primenu i može se koristiti za brzo kreiranje velikog broja tipova lokacija na kojima možete
sarađivati u vezi sa veb stranicama, dokumentima, listama, kalendarima i podacima.
 SharePoint Server je serverski proizvod koji se oslanja na tehnologiju SharePoint Foundation da bi
obezbedio dosledan, poznati radni okvir za liste i biblioteke, administraciju lokacije i prilagođavanje
lokacije. Dostupan za lokalnu promenu kao deo ponude usluge zasnovane na oblaku odnosno usluge na
mreži kao što je Microsoft Office 365.
 SharePoint Online je usluga zasnovana na oblaku odnosno usluga na mreži koju hostuje Microsoft i koja
je namenjena preduzećima svih veličina. Umesto da lokalno instalira i primeni SharePoint Server, sada
svako preduzeće jednostavno može da se pretplati na SharePoint Online i tako svojim zaposlenima
obezbedi poslovno rešenje za kreiranje lokacija koje služe za deljenje dokumenata i informacija sa
kolegama, partnerima i klijentima.
 SharePoint Designer je besplatan program za dizajniranje, pravljenje i prilagođavanje Veb lokacija koje
rade pod sistemima SharePoint Foundation i SharePoint Server. Pomoću programa SharePoint Designer
Ovaj članak preuzet je sa portala www.madmarx.rs – Centar za istraživanje kreativne ekonomije. Osim ukoliko izričito nije naznačeno drugačije,
autorska i izdavačka prava za ovo elektronsko izdanje članka zadržava autor. Bez pisane dozvole autora nije dozvoljeno štampanje ili
prenošenje ovog članka u elektronskom ili štampanom obliku, u celini ili delovima. Mišljenja i stavovi izneseni u ovom članku su stavovi autora i
ne moraju nužno odražavati stavove Centra za istraživanje kreativne ekonomije.
2010 možete kreirati Veb stranice bogate podacima, praviti moćna rešenja sa omogućenim tokovima
posla i i dizajnirati izgled i doživljaj lokacije.
 SharePoint Workspace je program za računare koji se može koristiti za preuzimanje sadržaja
SharePoint lokacije van mreže i saradnju na sadržaju sa drugim osobama dok nisu povezani mrežom.
Dok su članovi tima van mreže, mogu praviti promene u SharePoint sadržaju koji će se na kraju
sinhronizovati sa SharePoint lokacijom.
Kompanija Microsoft je u periodu 2006. do 2011. prodala 36,5 miliona licenci, a SharePoint je dostupan i u
latiničnoj verziji na srpskom jeziku.
Blackboard
Blackboard je jedno od najšire korišćenih rešenja za e-learning i instaliran je u više od 9.500 institucija i preko
60 zemalja. Akcenat je stavljen na tri ključne oblasti ove platforme koje obuhvataju mnoštvo alata i olakšavaju
upravljanje i korišćenje sadržaja. To su: upravljanje sadržajem kurseva, komunikacija i ocenjivanje.
 Upravljanje sadržajem: cilj je omogućiti efektivno i efikasno kreiranje, postavljanje iarhiviranje
sadržaja; Autorizacija sadržaja – alat za editovanje sadržaja sa bogatim korisničkim okruženjem;
Prilagođavanje sadržaja – aktivacija sadržaja kada je to potrebno; Nastavne jedinice – povezivanje
lekcija i kontrola navigacije kroz te lekcije.
 Komunikacija: Asinhrona komunikacija – povezivanje sadržaja iz različitih foruma, tema u celinu;
Sinhrona komunikacija – virtuelne učionice, sinhrona interakcija preko Chat-a; Grupni rad – svaka
grupa može da ima svoj prostor za razmenu podataka, virtuelnu učionicu, grupni e-mail koji omogućava
de se poruke lako šalju unutar grupe.
 Ocenjivanje i izveštavanje – profesori mogu automatizovati proces ocenjivanja i prikaza rezultata,
odnosno kreirati svoju bazu pitanja.
Assignments – kreiranje formi koje omogućavaju automatsko prikupljanje odgovoraod studenata i skladištenje
u Gradebook . Gradebook – testovi studenata se mogu čuvati u tzv. Gradebook –u i kasnije obrađivati.
Ovaj članak preuzet je sa portala www.madmarx.rs – Centar za istraživanje kreativne ekonomije. Osim ukoliko izričito nije naznačeno drugačije,
autorska i izdavačka prava za ovo elektronsko izdanje članka zadržava autor. Bez pisane dozvole autora nije dozvoljeno štampanje ili
prenošenje ovog članka u elektronskom ili štampanom obliku, u celini ili delovima. Mišljenja i stavovi izneseni u ovom članku su stavovi autora i
ne moraju nužno odražavati stavove Centra za istraživanje kreativne ekonomije.
Izveštavanje – praćenje rada studenata ili neke grupe kroz Blackboard je veoma dobro rešenje, korisnički
interfejs je veoma dopadljiv.
Zaključak
E-učenje odnosno E-learning nije zamena za postojeće modele i forme učenja, ali je svakako bitan u okruženju
ograničenih resursa, kada su učesnici obrazovnog procesa udaljeni ili kada postoji cilj da se radi u
multimedijalnom i dinamičkom IT okruženju, da bi se na primer, unapredila informatička pismenost i
praktikovala upotreba savremenih informacionih medija. Struka obrazovanja odraslih preporučuje elektronsko
učenje kao i svako drugo učenje u onim situacijama kada je pristup učenju maksimalno pojednostavljen i
okrenut osobi koja uči i onoj koja prenosi znanje. U tom smislu, nema razlike između e-učenja i bilo kog drugog
učenja. Možemo očekivati da će daljim razvojem medija kao okruženja za učenje i upotrebom savremenih
tehnoloških inovacija prenošenja informacija i multimedijskih sadržaja, elektronsko učenje kao pre svega
učenje na daljinu biti sve više u upotrebi.
Internet izvori:
Wikipedia - Distance_education
Holmberg, B. (2005). The evolution, principles and practices of distance education. “Key Facts”, University of London
External Programme Website,
Daniel, J.S. (1996). Mega-Universities and Knowledge Media: Technology Strategies for Higher Education,
Wedemeyer’s Articulated Instructional Media Project (AIM), Carnegie Foundation, Charles Wedemayer
www.leerbeleving.nl
http://www.1stopbiztro.com/_mgxroot/page_10751.html
iit.bloomu.edu
http://www.worldwidelearn.com
http://www.1stopbiztro.com/_mgxroot/page_10752.html
http://www.itjobswatch.co.uk/jobs/uk/e-learning.do
http://www.elearning30.com/2009/08/19/top-60-jobs-rock-future/
http://c4lpt.co.uk/top-100-tools-for-learning-2011/
http://trades.flexiblelearning.net.au/e-learntools.html
http://intesolv.com/details/tabid/552/listingkey/2725/five_elearning_trends_to_watch_in_2012.aspx
http://blogs.2elearning.com/2011/04/top-20-trends-in-enterprise-education/
http://rjacquez.com/6-trends-in-rapid-elearning-tools-to-watch-in-2012/
https://www.google.com/search?hl=en&client=ubuntu&channel=fs&q=e+learning+tools&revid=1996597763&sa=X&ei=
AquWT_XPL8voOfSSmOAN&ved=0CCwQ1QIoBA
http://novista.rs/
http://fon.rs/osnovnestudije/dalj/
http://www.e-learning.rs/
http://www.sk.co.rs/2011/09/skds01.html
http://www.draganvaragic.com/weblog/index.php/3430/preporuka-koristite-besplatnu-online-edukaciju/
www.link-elearning.com/
Ovaj članak preuzet je sa portala www.madmarx.rs – Centar za istraživanje kreativne ekonomije. Osim ukoliko izričito nije naznačeno drugačije,
autorska i izdavačka prava za ovo elektronsko izdanje članka zadržava autor. Bez pisane dozvole autora nije dozvoljeno štampanje ili
prenošenje ovog članka u elektronskom ili štampanom obliku, u celini ili delovima. Mišljenja i stavovi izneseni u ovom članku su stavovi autora i
ne moraju nužno odražavati stavove Centra za istraživanje kreativne ekonomije.
elearning.amres.ac.rs/
http://en.wikipedia.org/wiki/Moodle
http://moodle.com/
http://ialja.com/
http://www.slideshare.net/hansdezwart/10-things-to-like-about-moodle-1262865
http://www.slideshare.net/ConfesorAD/intro-moddle
http://en.wikipedia.org/wiki/Microsoft_SharePoint
http://office.microsoft.com/sr-latn-cs/sharepoint-server-help/CH010371763.aspx
http://office.microsoft.com/sr-latn-cs/sharepoint-foundation-help/sta-je-to-sharepoint-HA010378184.aspx
http://office.microsoft.com/sr-latn-cs/sharepoint-help/sharepoint-online-za-mala-preduzeca-FX102017127.aspx
http://www.scribd.com/doc/16576497/24/Blackboard
http://en.wikipedia.org/wiki/Blackboard_Inc.
http://www.blackboard.com/
Svim navedenim internetim izvorima pristupano je u periodu od 10. maja do 30. maja 2012.
Objavljeno 05. juna 2012.
Ovaj članak preuzet je sa portala www.madmarx.rs – Centar za istraživanje kreativne ekonomije. Osim ukoliko izričito nije naznačeno drugačije,
autorska i izdavačka prava za ovo elektronsko izdanje članka zadržava autor. Bez pisane dozvole autora nije dozvoljeno štampanje ili
prenošenje ovog članka u elektronskom ili štampanom obliku, u celini ili delovima. Mišljenja i stavovi izneseni u ovom članku su stavovi autora i
ne moraju nužno odražavati stavove Centra za istraživanje kreativne ekonomije.
Download

E-learning / E-učenje - Centar za istraživanje kreativne ekonomije