Zbornik radova
Saša Petrović, dipl. pravnik
pravni zastupnik A.D.O. „Takovo osiguranje“
PRIMENA
EVROPSKOG IZVEŠTAJA O SAOBRAĆAJNOJ NEZGODI
U PRAKSI OSIGURAVAĈA
54
Zbornik radova
1.Uvodne odredbe
1) Zakonska regulativa Evropskog izveštaja
Evropski izveštaj o saobraćajnoj nezgodi u našem pravu regulisan je Zakonom o
bezbednosti saobraćaja na putevima ( Sl.glasnik RS 41/09-53/10) i Zakonom o
obaveznom osiguranju u saobraćaju ( Sl.glasnik RS 51-09).
Zakon o obaveznom osiguranju u saobraćaju predvidja da vlasnik prevoznog sredstva
treba da obezbedi da vozaĉ za vreme upotrebe prevoznog sredstva ima polisu osiguranja i
Evropski izveštaj o saobraćajnoj nezgodi. Takodje, zakon propisuje obavezu društava za
osiguranje da uruĉe, uz polisu osiguranja, osiguraniku i Evropski izveštaj o saobraćajnoj
nezgodi.
Evropski izveštaj o saobraćajnoj nezgodi se upotrebljava u slucaju saobraćajne nezgode u
kojoj je nastala materijalna šteta. Dakle, tumaceci i direktno zakonske propise nesumnjivo
se zakljucuje da se po osnovu Evropskog izvestaja ne moze traziti naknada stete po
osnovu povreĊenih lica.
2) Uopšte o Evropskom izveštaju
Evropski izveštaj o saobraćajnoj nezgodi (European Accident Report) je dokument koji u
sluĉaju saobraćajne nezgode pojednostavljuje proceduru prijave štetnog dogaĊaja i isplate
odgovarajuće odštete od osiguravajućeg društva. Vozaĉi koji su uĉestvovali u
saobraćajnoj nezgodi sa manjom materijalnom štetom popunjen i potpisan izveštaj mogu
da koriste kod osiguravajućih društava kao osnov za isplatu manje materijalne štete.
Evropski izveštaj o saobraćajnoj nezgodi sadrţi skicu lica mesta ucesnika saobraćajne
nezgode i specifikaciju oštećenja na vozilu, kao i izjave uĉesnika kojima se opredeljuje
odgovornost za nastanak saobraćajne nezgode jednog od vozaĉa.
Evropski izveštaj o saobraćajnoj nezgodi najpre se poĉeo primenjivati u Francuskoj. Zatim
je Posebna Komisija evropskog odbora za osiguranje izradila obrazac evropskog izveštaja
i preporuĉila ga svim evropskim osiguravaĉima. Obrazac Evropskog izveštaja sa tada
utvrĊenim sadrţajem primenjuje se i danas.
Evropski izveštaj o saobraćajnoj nezgodi koji je popunjen i obostrano potpisan od uĉesnika
saobraćajne nezgode priznat je kao obrazac prijave štete. Evropski izveštaj se popunjava
u više identiĉnih primeraka, za svakog uĉesnika saobraćajne nezgode po jedan.
Ispunjavanje samog izveštaja ne znaĉi i priznanje odgovornosti za štetu. Obrazac sluţi u
prvom redu za ustanovljavanje podataka, a tek onda za utvrĊivanje nespornih ĉinjenica o
nastanku saobraćajne nezgode i oštećenjima na motornim vozilima koja su uĉestvovala u
saobraćajnoj nezgodi.
Ukoliko uĉesnici saobraćajne nezgode ne mogu da se dogovore oko specifikacije
oštećenja i odgovornosti za udes i obostrano potpišu Evropski izveštaj o saobraćajnoj
nezgodi, neophodno je pozvati policiju da izvrši uviĊaj. Evropski izveštaj o saobraćajnoj
nezgodi omogućava da se lakše doĊe do saznanja o podacima koji se odnose na:vozila
koja su uĉestvovala u saobraćajnoj nezgodi, uĉesnike u saobraćajnoj nezgodi i na
osiguravaĉa uĉesnika saobraćajne nezgode.
Evropski izveštaj ima pretpostavljenu dokaznu snagu u tom smislu što se pretpostavlja da
su podaci navedeni u njemu taĉni, pa ga osiguravaĉ moţe odbiti kao osnov za isplatu
štete samo u sluĉaju da uspe dokazati da su navodi u evropskom izveštaju neistiniti. Bez
obzira na nacin sacinjavanja , sveobuhvatnost podataka i sadrzinu izjava u odnosu na
55
Zbornik radova
Zapisnik o uvidjaju saobracajne nezgode, Evropski izvestaj, moze biti cenjen kao dokaz sa
ogranicenim obimom podataka, pa se osiguravacima namece potreba dodatnih aktivnosti:
uporedjivanje prijavljene stete sa stetom na drugom vozilu, uzimanje detaljnije izjave od
ucesnika o okolnostima nastanka stete, po potrebi rekonstukcija lica mesta i slicno.
2. Neki aspekti primene EI u rešavanju zahteva za naknadu štete, sa stanovišta
osiguravaĉa
Zakon o bezbednosti saobraćaja na putevima uvodi obavezu popunjavanja Evropskog
izveštaja o saobraćajnoj nezgodi za sluĉaj kada ovlašćeno lice ne vrši uviĊaj saobraćajne
nezgode. Ovaj Zakon takodje predvidja da policijski sluţbenik ne vrši uviĊaj saobraćajne
nezgode u kojoj je nastala samo manja materijalna šteta, osim ako to ne zahteva jedan od
uĉesnika u saobraćajnoj nezgodi ili lice koje je pretrpelo materijalnu štetu u toj nezgodi.
Zakonom je uvedena obaveza za osiguravajuća društva da vode evidenciju o
saobraćajnim nezgodama za koje je saĉinjen Evropski izveštaj o saobraćajnoj nezgodi i da
se ti podaci dostavljaju MUP-u i Agenciji za bezbednost saobraćaja.
Pitanje oko kojeg postoje sporovi u tumaĉenju zakonskih normi jeste koji je to iznos
materijalne štete do koga uĉesnici mogu da saĉine i potpišu EI, a preko kog iznosa su
uĉesnici saobraćajne nezgode obavezni da pozovu saobraćajnu policiju.
U svakodnevnoj primeni oba napred pomenuta zakonska propisa za sada se izdvojilo
mišljenje Ministarstva unutrašnjih poslova da se za nastalu materijalnu štetu u iznosu do
200.000,00 dinara, neće saĉinjavati Zapisnik o uvidjaju, iz cega proizilazi da uĉesnici
saĉinjavaju Evropski izveštaj. Ovo misljenje i stav zasniva se na odredbama Kriviĉnog
zakonika (Sl.glasnik RS 85/05) kojom se utvrĊuje da iznos od 200.000,00 dinara
predstavlja granicu materijalne štete do kojeg iznosa se štetnik ne goni po sluţbenoj
duĉnosti za kriviĉno delo ugroţavanja javnog saobraćaja.
Ĉlan 289. Krivičnog zakonika predvidja :
(1) Uĉesnik u saobraćaju na putevima koji se ne pridrţava saobraćajnih propisa i time tako
ugrozi javni saobraćaj da dovede u opasnost ţivot ili telo ljudi ili imovinu većeg obima, pa
usled toga kod drugog nastupi laka telesna povreda ili prouzrokuje imovinsku štetu koja
prelazi iznos od dvesta hiljada dinara, kazniće se zatvorom do tri godine .
Iz navedene odredbe zakljucuje se da Kriviĉni zakonik zapravo:
1) ne formuliše pojam "male štete" nastale u saobraćajnoj nezgodi,
2) razgraniĉenje izmeĊu male i velike štete koje postoji u Kriviĉnom zakoniku utvrĊeno
je kako bi se kvalifikovalo kriviĉno delo Ugroţavanje javne bezbednosti.
Posebno se ukazuje da je ova odredba Kriviĉnog zakonika utvrdjena pre uvodjenja
Evropskog izveštaja u domaći pravni sistem, pa se moze govoriti o neusaglasenosti
zakonskih propisa, koji uzrokuju operativne i prakticne primene u praksi i primeni.
Zakon o obaveznom osiguranju u saobracaju o „maloj steti“ govori u čl.106. i čl.27. i
pri tom predvidja :
„Štete za koje odštetni zahtev iznosi manje od 500 evra u dinarskoj protivvrednosti i za
koje su uz zahtev dostavljeni dokazi na osnovu kojih se moţe utvrditi obaveza društva za
osiguranje, smatraju se malim štetama“.
Odnosno od dana pristupanja Srbije Evropskoj uniji:
56
Zbornik radova
„Štete za koje odštetni zahtev iznosi manje od 1.000 evra u dinarskoj protivvrednosti i za
koje su uz zahtev dostavljeni dokazi na osnovu kojih se moţe utvrditi obaveza društva za
osiguranje, smatraju se malim štetama“
Oba ĉlana predvidjaju obavezu osiguravaca na rešavanje i isplatu ovih šteta u roku od 8
dana od dana prijema zahteva, bez obzira da li je zahtev postavljen kao zahtev za
naknadu male stete.
Osiguravaĉi se u praksi ( u redovnom i sudskom postupku) susreću sa dva problema :
a) Naknada materijalne štete koja je veća od utvrdjenog iznosa "male štete"
b) Naknada nematerijalne štete
a)
Problem procene visine materijalne štete od strane uĉesnika saobraćajne nezgode
se pojhavljuje i pojavljivace se u budućnosti jer uĉesnici saobraćajne nezgode najĉešće
nisu dovoljno struĉni ( ili ne zele) da procene kolika je zaista šteta na njihovim vozilima.
Zbog znaĉaja ovog problema potrebno je da se gradjani na razliĉite naĉine informišu
(preko medija, deljenjem odgovarajućih brošura prilikom prodaje polisa itd.) o visini male
štete i posledicama i problemima koji mogu nastati prilikom postupka naknade štete
ukoliko iznos šteta prelazi utvrdjenu granicu "male štete". Ove aktivnosti sigurno ce
sprovoditi osiguravaci, ali je nesumnjivo da pre toga treba obezbediti jedinstveni stav svih
zainteresovanih subjekata: osiguravaci, MUP, strucna javnost, i dr.
b)
Odredjeni broj uĉesnika sabraćajnih nezgoda u kojima je saĉinjen Evropski izveštaj
obraća se osiguravajućim društvima sa zahtevom za naknadu nematerijalne štete. Stav
svih osiguravajućih društava je da ovi zahtevi nisu osnovani. Broj ovih zahteva nije veliki
(poticu sa podruĉja sudova u Zrenjaninu, Novom Sadu, Kosovo- srpske enklave i dr).
Sve odredbe Zakona o bezbednosti saobraćaja koje regulišu Evropski izveštaj o
saobraćajnoj nezgodi koriste termin „... samo manja materijalna šteta ...“ i to:
ĉl. 7. st. 1. taĉ. 83:
„Evropski izveštaj o saobraćajnoj nezgodi je propisani obrazac koji uĉesnici u saobraćajnoj
nezgodi popunjavaju nakon saobraćajne nezgode sa manjom materijalnom štetom".
ĉl. 172.:
„Vozaĉ odnosno uĉesnik saobraćajne nezgode u kojoj je nastala samo manja materijalna
šteta duţan je da ... “.
Dakle, tumaĉenjem odredbi navedenog zakona zakljuĉuje se da nema osnova za naknadu
nematerijalne štete koja moţe proisteći iz ovih saobraćajnih nezgodi. Ovaj zakon se moţe
posmatrati kao poseban zakon ( lex specialis ) koji ograniĉava opšti princip naknade štete
predvidjen Zakonom o obligacionim odnosima.
I u ovom sluĉaju postoji potreba da se gradjani adekvatno informišu o ograniĉenjima koja
nosi saĉinjavanje Evropskog izveštaja o saobraćajnoj nezgodi i da je, u sluĉaju da postoji
sumnja da je došlo do povreda kod bilo kog uĉesnika saobraćajne nezgode neophodno da
uĉesnici saobraćajne nezgode obaveste nadleţni MUP i saĉekaju da se saĉini Zapisnik o
uvidjaju.
Sudska praksa za sada nije zauzela jasan stav po ovom pitanju.
Da bi se izbegli sporovi koji će nastati razliĉitim tumaĉenjem ovog problema neophodno je
i da zakonodavac odgovorajućim izmenama i preciziranjem zakonskih odredbi jasno
definiše obim prava na naknadu štete lica koja su pretrpela štetu u ovim saobraćajnim
nezgodama. Jedno od mogućih rešenja jeste da se Zakonom o osuiguranju u saobracaju,
57
Zbornik radova
ogranici obim odgovornosti osiguravaca, za male stete do nivoa 500, odnosno 1000 EUR
u dinarskoj protivvrednosti, a preko tog iznosa da obavezu štete snosi štetnik.
3. Mogućnosti zloupotreba i prevarnih radnji pri korišćenju Evropskog izveštaja
Specifiĉnost Evropskog izveštaja je da zbog odsustva javnosti, odnosno nadleznih organa,
prilikom saĉinjavanja istog, moze da dodje do zloupotreba od strane uĉesnika saobraćajne
nezgode.
Neke od karakteristiĉnih za sada identifikovanih sumnjivih dogadjaja su:
a) saĉinjavanje Evropskog izveštaja za saobraćajne nezgode koje su se dogodile pre
stupanja na snagu Zakona o bezbednosti saobraćaja.
b) saĉinjavananje dva razliĉita Evropska izveštaja u kojima uĉesnici navode razliĉitog
krivca za nastanak saob. nezgode, a zatim oba uĉesnika naplaćuju štete od
razliĉitih društava. Ovaj problem će biti rešen uvodjenjem Informacionog centra
kojim će se formirati jedinstvena baza podataka o isplaćenim štetama u svim
štetnim dogadjajima.
c) prikrivanje ĉinjenice da je neko od uĉesnika saobraćajne nezgode bio pod uticajem
alkohola. U ovakvoj sizuaciji uĉesnik saobraćajne nezgode koji je bio pod uticajem
alkohola ostaje nekaţnjen za prekršaj koji je uĉinio, a osiguravajuće društvo nema
dokaza za regresno potraţivanje prema osiguraniku iako osnov za regres realno
postoji.
d) prikrivanje ĉinjenice da je vozilom upravljalo lice bez odgovarajuće vozaĉke
dozvole.
e) prijavljivanje nematerijalne štete koja nije posledica saobraćajne nezgode odnosno
fingiranje razliĉitih lakih telesnih povreda ( najĉešće povrede - istegnuće vratne
kiĉme ) do kojih zaista nije došlo.
f) prijavljivanje materijalne štete koja nije nastala u saobraćajnoj nezgodi.
Ovo su samo neke od mogućih zloupotreba Evropskog izveštaja. Upravo zbog ovakvih
zloupotreba potrebno je da zakonodavac što detaljnije reguliše institut Evropskog
izveštaja, a pre svega potrebno je rešiti nedoumice oko visine iznosa male štete i
precizirati da uĉesnici saobraćajne nezgode mogu ostvariti pravo na naknadu samo
materijalne, a ne i nematerijalne štete.
58
Zbornik radova
Zakljuĉak
Implementacija Evropskog izveštaja, kao naĉin dobijanja informacije o saobraćajnoj
nezgodi, dokazivanja odgovornosti uĉesnika, odnosno identifikacija štetnika i put kojim se
ostvaruje pravo na naknadu štete je od šireg znaĉaja nego što je odnos osiguravaĉosiguranik.
S obzirom da je od poĉetka primene Evropskog izvestaja, proslo nesto više od godinu
dana, moţe se smatrati da su potencijalni problemi i rizici identifikovani kod vecine
osiguravaca blagovremeno, da su ponudjena resenja i da je moguce rešiti sliĉne teskoće u
narednom periodu.
Jedno je sigurno: za potpunu, jasnu i nedvosmislenu primenu napred navedenih propisa u
praksi, potrebno je uskladiti pre svega zakonsku regulativu jer se na taj nacin eliminiše
rizik razliĉitog tumaĉenja i primene na osnovu misljenja, a za ove aktivnosti interesovanje i
obavezu za sprovodjenje imaju: ovlašćeni predlagaĉi za uskladjenost zakonskih propisa,
osiguravaĉi, osiguranici, organi saobracajne policije, sudstvo .
59
Download

primena evropskog izveštaja o saobraćajnoj nezgodi u praksi