УДРУЖЕЊЕ
ЗА ПРАВО ОСИГУРАЊА
СРБИЈЕ
INSURANCE LAW
ASSOCIATION
OF SERBIA
POLA VEKA UDRUŽENJA ZA PRAVO
OSIGURANJA SRBIJE
(1961–2012)
HALF CENTURY OF THE INSURANCE LAW
ASSOCIATION OF SERBIA
(1961–2012)
Beograd, 2013
POLA VEKA UDRUŽENJA ZA PRAVO OSIGURANJA SRBIJE (1961–2012)
HALF CENTURY OF THE INSURANCE LAW ASSOCIATION OF SERBIA (1961–2012)
Izdavač – Publisher
UDRUŽENJE ZA PRAVO OSIGURANJA SRBIJE (AIDA SRBIJA)
Insurance Law Association of Serbia (AIDA Serbia)
www.srbija-aida.org; www.erevija.org
Novi Beograd, Milentija Popovića 5b/II
račun: 105-51590-71 kod AIK banke a.d. Niš
5b/II Milentija Popovica, Belgrade
Account: 105-51590-71 with AIK Bank a.d. Nis
Izbor tekstova, recenziju, redaktorstvo i uređenje knjige izvršio je:
Prof. dr Jovan Slavnić
Selection, review and editorship of the articles and book by
Professor Jovan Slavnic, LLD
Grafički dizajn – Design
Stevan Paković
Lektor i korektor
Aleksandra Jovanović
Štampa – Print
„Planeta print“, Beograd
CIP - Каталогизација у публикацији
Народна библиотека Србије, Београд
061.23:347.764(497.11)
POLA veka Udruženja za pravo osiguranja
Srbije : (1961-2012) = Half Century of the Insurance Law Association of Serbia :
(1961-2012) / [izbor tekstova, recenzija, redaktorstvo i uređenje knjige Jovan Slavnić =
selection, review and editorship of the articles and book by Jovan Slavnic]. - Beograd :
Udruženje za pravo osiguranja Srbije = Association for Insurance Law of Serbia, 2013
(Beograd : Planeta print). - 233, [15] str. : ilustr. ; 24 cm
Deo teksta uporedo na srp. i engl. jeziku. - Tiraž 150. - Str. 3-8: Predgovor / Jovan
Slavnić = Foreword / Jovan Slavnic. - Napomene i bibliografske reference uz tekst.
ISBN 978-86-903105-5-5
1. Уп. ств. насл.
a) Удружење за право осигурања Србије
(Београд) - 1961-2012
COBISS.SR-ID 197048588
Udruženje za pravo osiguranja Srbije ima ekskluzivno pravo da dozvoli ili ne dozvoli umnožavanje, u bilo kom obliki i formi, sadržaja ili dela
sadržaja objavljenog u ovoj knjizi.
Association for Insurance Law of Serbia has an
exlusive right to permit or decline permission for
copying the content or part of the content in and
form or form published in the book.
PREDGOVOR
Ova knjiga, kojom se obeležava pedeset godina rada Udruženja za pravo osiguranja Srbije (Udruženje), napisana je u čast događaja koji su obeležili glavne etape u
osnivanju i radu Udruženja, dostignuća koje je Udruženje doseglo na polju nauke
osiguranja i ličnosti koji su bili glavni akteri tih događaja i dostignuća. Zato je ona
nezaobilani deo istorije osiguranja Srbije posle Drugog svetskog rata, koju u Srbiji od osnivanja Državnog osiguravajućeg zavoda (DOZ) 1945. godine do današnjih
dana još niko nije ni u projektu kao celinu osmislio. Prema nekim izvorima, u ovom
periodu je dr Nikola Nikolić sa saradnicima istovremeno kao redaktor i recenzent o
tridesetogodišnjici osnivanja DOZ-a napisao publikaciju „Trideset godina osiguranja
imovine i lica u SFRJ Jugoslaviji.”1 Utoliko se ova naša knjiga može smatrati jednom
od retkih tomova, do sada napisanim, te buduće novije istorije osiguranja Srbije.
Knjiga je sastavljena iz osvrta, priloga i eseja specijalno pisanih za ovu priliku i
nekih koji su preuzeti iz ranije objavljenih publikacija Udruženja, kada su u pitanju
događaji, dostignuća i ličnosti koje su od posebnog značaja u osvetljavanju istorije
Udruženja, što je posebno naznačeno u fusnotama. Osvrti, prilozi i eseji (prilozi)
koji su napisani za ovu priliku preovlađuju. Oni ostali koji su već objavljeni, ali nisu
preuzeti, uglavnom su popisani, i mogu se naći u popisu literature na kraju knjige.
Prilozi koji su našli mesto u ovoj knjizi obrađuju teme koje čine fragmente za
istoriju Udruženja. Prvo, jer za određene događaje, dostignuća i ličnosti koje čine
istoriju Udruženja, u trenutku kada se objavljuje ova knjiga, nedostaju dokumenta,
izvori koji se odnose na sve njih. Na primer, oni koji bi bliže osvetlili i upotpunili
period njegove aktivnosti od osnivanja 1961. kao sekcije Jugoslovenskog udruženja
za pravo osiguranja i samostalnog udruženja (Udruženja za pravo osiguranja Republike Srbije) u okviru Saveza udruženja za pravo osiguranja Jugoslavije do reosnivanja
1998. godine ovog samostalnog udruženja u Udruženje za pravo osiguranja Jugoslavije. Drugo, jer pojedini akteri njene istorije, kojima je ona poznata, nisu želeli uopšte,
ili su prihvatili samo delimično da participiraju u njenom pisanju. Ostaje nam da
zaključujemo da li je to uglavnom zato što bi bili u prilici da pišu o manje značajnim
delovima istorije Udruženja čiji su bili neposredni akteri, što ne bi pogodovalo njihovoj uobrazilji o svojoj ulozi i veličini koju zauzimaju u istoriji Udruženja ili zbog toga
što za rad na istoriji ne bi bili plaćeni onoliko koliko oni smatraju da on vredi. Neki
njeni poznavaoci su, pak, nezainteresovani i indolentni, premda su imali određenu
ulogu u istoriji Udruženja koju bi vredelo zapisati.
1
Đurović, Veljko. „In memoriam – Dr Nikola Nikolić”, Osiguranje u teoriji i praksi, 3/1997, str. 47.
4
Jovan SLAVNIĆ
Da su u knjizi obuhvaćeni fragmenti za njegovu istoriju, govori i to da u njoj nedostaje poglavlje o delovanju članova Udruženja na skupovima pravnika organizovanih
u okviru Kopaoničke škole prirodnog prava, Katedre za imovinu, Sekcije za osiguranje
koju su u svojstvu urednika vodili prethodni i sadašnji predsednik Udruženja, profesor
Predrag Šulejić i pisac ovih redova, i u okviru čijih 25 godišnjih susreta do decembra
2012. godine je objavljeno preko 100 stručnih i naučnih radova članova našeg Udruženja2, koje je do primene Zakona o udruženjima od 2009. godine bilo kolektivni član
Udruženja pravnika Srbije, koje je bilo organizator ove Škole, odnosno skupova u okviru te Škole, da bi kasnije njihovu organizaciju preuzelo i izdvojilo se iz Udruženja pravnika Srbije novosnovano udruženje – Udruženje Kopaonička škola prirodnog prava.
Osnivanje navedenog udruženja nije uticalo na dinamizam članova našeg Udruženja
koji nastavili da budu nosioci gotovo svih radova koji su za potrebe ove Škole i dalje
objavljivane u časopisu Udruženja pravnika Srbije – Pravnom životu, a Predrag Šulejić i
Jovan Slavnić nastavili da kao članovi uređivačkog odbora ovih skupova uređuju radove
napisane za sekciju „Osiguranje.” Takođe, u ovoj istoriji nedostaje poglavlje koje bi bilo
posvećeno saradnji Udruženja sa Privrednom komorom Srbije, koja je jedno vreme u
bliskoj prošlosti, kada je uspostavljena, bila veoma uspešna.
Ova istorija je fragmenarna uglavnom zato što su mnogi dokumeti koji se odnose na delovanje Udruženja od 1961. do 1998. godine uništeni, a ličnosti koje su
bile glavni akteri njegove aktivnosti u tom periodu, sada upokojene, nisu iza sebe o
tome ostavile ništa napismeno. Možda ih sada, kada je to već kasno, ne treba prekorevati što nisu mislili da će vreme za pisanje istorije Udruženja doći i postarali se da
dokumenta sačuvaju predajući ih svojim najbližim saradnicima i što iza sebe o svom
delovanju u ovom periodu njene istorije nisu ostavili pisani trag.
U ovoj knjizi posvećenoj pedesetogodišnjici Udruženja samo je predstavljen presek njegovog rada u određenim periodima, tako što je na početku opisan rad iz njegove najbliže prošlosti, a na kraju rad s početka njegovog delovanja. Zato se u knjizi ne
mogu naći ocene autora priloga iz kojih se ona sastoji, da li je i koliko je ono s početka
delovanja Udruženja do danas i prema periodima ostvarilo i kakav trag je ostavilo u
nauci prava osiguranja. To je zadatak naših kritičara, svih onih koji će knjigu čitati i /
ili onih kojima su rad i dokumenta o radu Udruženja dostupni posredstvom objavljenih članaka u časopisu Revija za pravo osiguranja (dalje u tekstu: Revija), zbornicima
radova sa godišnjih savetovanja Udruženja, objavljenih radova u okviru Kopaoničke
škole prirodnog prava i u drugim publikacijama.3 Oblici i intenzitet rada i dokumenti
2
Koliki je to veliki opus, govori podatak da je u okviru ovih susreta samo profesor Predrag Šulejić
objavio 18 radova, a ovaj potpisnik 21 rad (Bibliografija Kopaoničke škole prirodnog prava 1987–
2012, Beograd, 2012, str. 263 i 237).
3
Na primer, u publikaciji M. Orlić, Z. Janjić i J. Slavnić, Odgovornost i osiguranje odgovornosti
advokata, Beograd, 2006 ili knjizi J. Slavnić, S. Jovanović, J. Pak i Z. Janjić, Posrednici i zastupnici
osiguranja u pravu EU i srpskom pravu, Beograd, 2007.
PREDGOVOR
5
o ovom radu u poslednjoj deceniji mogu se sagledati i praćenjem dve internet stranice
Udruženja: one na kojoj se predstavljaju aktivnosti Udruženja (www.srbija-aida.org) i
radovi objavljeni u Reviji (www.erevija.org). Oni će oceniti i da li smo objavljivanjem
ove knjige na dostojan način obeležili svoju pedesetogodišnjicu.
Knjiga je nastala kao rezultat priloga većeg broja autora i obuhvata različite teme
i periode iz rada Udruženja zbog čega se u njoj nije moglo izbeći izvesno ponavljanje
tako što se u pojedinim od njih samo pominju neki događaji, dostignuća i ličnosti
koje su u tim događajima učestvovale, a u drugim je taj sadržaj detaljnije predstavljen.
Ovakvo ponavljanje ima svoju pozitivnu stranu jer će podstaći znatiželjnog čitaoca
knjige da u njoj pročita i druge priloge u knjizi ako se u nekom prilogu kome je posvetio čitalačku pažnju nešto samo pominje bez bliže informacije.
Objavljivanje ove knjige pomogla je „Kompanija Dunav osiguranje”, zahvaljujući
svesrdnom zalaganju gospodina Dragana Miloševića, direktora u Direkciji za neživotna osiguranja, inače posvećenog člana Udruženja, da se za tu namenu iskoristi
jedan deo sredstava koja su planirana u ovoj Direkciji za pomoć Udruženju za pravo
osiguranja u 2012. godini. Ovim putem ja njemu i Kompaniji na toj pomoći toplo
zahvaljujem.
Beograd, 9. januar 2013.
Prof. dr Jovan Slavnić
Predsednik Udruženja za pravo osiguranja Srbije
FOREWORD
The book we are celebrating with fifty years of the Insurance Law Association of
Serbia work has been written in the honour of the events that marked main phases
of its establishment and work, of the achievements the Association has reached in
the field of insurance science and of the persons who were main participants of those
events and achievements. Therefore, it is inevitable part of the Serbian insurance history after the World War 2, that no one in Serbia has designed, merely in a project
form, from establishment of the State Insurance Office in 1945 until today. According to some sources, Mr. Nikola Nikolic, LLD with his associates and simultaneously
acting as an editor and referee for the thirty-year anniversary of the State Insurance
Office establishment wrote the monograph “Thirty Years of Property and Persons
Insurance in the Socialist Federal Republic of Yugoslavia.”1 This is why our book may
represent one of the rare volumes of that future, newer Serbian insurance history ever
written.
Book embraces reviews, contributions and essays specially prepared for this
purpose and some contributions singled out from the previously published Association periodical, when it comes to events, achievements and persons if of a particular
importance for revealing Association history, such fact has a special indication in a
footnote. Reviews, contributions and essays produced particularly for this occasion
prevail. Rest of them published in the past, but not printed herein, have their enumeration in the Literature at the bookend.
Contributions that found their place in this book represent narrative of the topics
being fragments from and for the Association history. Firstly, because for a certain
events, achievements and persons making Association history, documents, sources
relating to them are missing at the time of writing this book. Those persons could
reflect and round a closer look at the period of activity since establishment of the
chapter of the Yugoslav association for insurance law and Insurance Law Association
of Republic Serbia within the Union of insurance law associations of Yugoslavia in
1961 until reestablishment in 1998 of this independent association into the Insurance
Law Association of Yugoslavia. Secondly, because some participants of its history,
as far as we are familiar with, did not want at all or have accepted to take part in its
writing only partially. This left us to contemplate if that was because they would be in
position to write about less significant parts of the Association history whose proximate protagonists they were, which would not serve conceit on their role and value
in the Association history or because they would not get paid in as much they believe
1
Djurovic, Veljko. „In memoriam – Dr Nikola Nikolic”, Osiguranje u teoriji praksi, 3/1997, p. 47.
FOREWORD
7
such work was worth for. Some of the experts, on the other side, were indifferent and
fainéant, though they had a specific role in the Association history worth of making
a record.
Chapter about activity of the Association members on the lawyers gatherings
organised at the Kopaonik School of Natural Law, Department for property, Section
for Insurance is missing and that explains why the book comprises only fragments
of the Association history. This is despite the fact that Professor Predrag Sulejic and
author of these lines, former and present president of the Association, chaired the
Section for Insurance where over 100 expert and scientific works of our Association
members appeared in the periodicals of 25 annual gatherings until December 2012.2
Insurance Law Association was the member of the Serbian Lawyers’ Association
who was organiser of this School until entry into force of the Law on Associations in
2009. Subsequently newly founded the Kopaonik School of Natural Law Association
segregated from the Serbian Lawyers’ Association taking over organisation of that
School. This did not affect Association members’ dynamism who continued to be
authors of almost all works published for the purpose of this School in the Serbian
Lawyers’ Association periodical Legal Life (Pravni zivot), and Predrag Sulejic and
myself continued as Editorial board members to review works submitted for Section
“Insurance.” Moreover, chapter dedicated to Association co-operation with the Commercial Chamber of Serbia, which once established in the close past was successful
one, is missing.
This history is partial mainly because of loss of many documents relating to the
Association work from 1961 to 1998, and persons who were main protagonists in
that period are late without leaving any written trace on that activity. Perhaps, now
when it was late, they should not be reproached for not contemplating that the time
for writing Association history would come, not taking care to save the documents
by handing them over to their closest associates and that they did not leave a written
sketch themselves on that part of the Association history.
This book dedicated to the Association 50-year anniversary only gives breakdowns of the work per periods, with activity from the nearest past described and
beginning of the activity at the bookend. Therefore, there are no evaluations by the
contributing authors on if any or how much activity there were from the Association
beginnings and per certain periods until today and what mark remained in the insurance law science. That is our critics’ task and all those who will read the book and /
or those whom work and documents on the Association work are at hand through
articles in the Insurance Law Review magazine, proceedings with works from annual
conferences, works published at the Kopaonik School of Natural Law and other peri2
How large opus this was, information that Prof. Predrag Sulejic and myself alone wrote 18 and 21
works respectively for those gatherings speaks for itself (Bibliography of the Kopaonik School of
Natural Law 1987–2012, Belgrade, 2012, pp. 263 and 237).
8
Jovan SLAVNIC
odicals.3 Forms and work intensity and documents on this work in the last decade are
perceivable and can be followed on two Association webs: that representing Association activities at: www.srbija-aida.org and works published in the Insurance Law Review at: www.erevija.org. They will assess if we have marked own 50-year anniversary
worthily by publishing this book.
Book originated from the collection of contributions and addresses different
topics and periods of the Association work, which explains why we could not avoid
certain repetitions by mentioning some events, achievements and acting persons,
whereas such content in the other essay has presentation in more detail. Such repetition has its own positive side because it will encourage interested reader of this
book to read other contributions if in one contribution he dedicates reader attention,
something has mere mention without broader information.
“Dunav Insurance Company” helped publishing of this book, thanking particularly to wholehearted efforts of Mr. Dragan Milosevic, director at Non-life Department, otherwise faithful member of the Association, on using part of the funds
planned at that Department for support of the Insurance Law Association in 2012.
I am taking this opportunity to thank him and the “Dunav Insurance Company”
warmly.
Belgrade, 9 January 2013.
Professor Jovan Slavnic, LLD
President of the Insurance Law Association of Serbia
3
For example: Orlic, M., Janjic, Z. & Slavnic, J. Attorney at law responsibility and liability insurance,
Belgrade, 2006 or Slavnic, J., Jovanovic, S., Pak, J. & Janjic, Z. Insurance intermediaries and agents
in the EU and Serbian laws, Belgrade, 2007.
SADRŽAJ / CONTENTS
I DEO
/ PART I
PRILOZI ZA ŠIRU ISTORIJU UDRUŽENJA ZA PRAVO OSIGURANJA
SRBIJE
/ CONTRIBUTIONS FOR A BROADER HISTORY OF THE INSURANCE
LAW ASSOCIATION OF SERBIA
ODELJAK I: UVOD
/ CHAPTER I: INTRODUCTION
– Zbog čega objavljujemo spomenicu povodom pedesetogodišnjice osnivanja
Udruženja za pravo osiguranja Srbije? / Why we are publishing memorial for the
50-anniversary of the Insurance Law Association of Serbia establishment? – Prof. dr
Jovan Slavnić ................................................................................................................. 15
– Udruženje za pravo osiguranja Srbije danas – Omaž spoljnim ličnostima koje
su doprinele današnjem ugledu Udruženja / Insurance Law Association of Serbia
today – Tribute to the external individuals who contributed to today Association repute
– Prof. dr Jovan Slavnić ............................................................................................... 17
– Čestitka prof. Joanisa Rokasa povodom pedesetogodišnjice Udruženja za pravo
osiguranja Srbije / Prof. Ioannis Rokas congratulation for the 50-year anniversary of the
Insurance Law Association ............................................................................................ 27
Text in Enlish .......................................................................................................... 28
ODELJAK II: PERIOD OD 2005–2012. GODINE
/ CHAPTER II: 2005–2012 PERIOD
– Sećanja i utisci jednog člana redakcije Revije za pravo osiguranja / Recollections
and impressions of a member of the Insurance Law Review Editorial board – Prof. dr
Volfgang Rorbah ........................................................................................................... 29
Text in German ....................................................................................................... 39
– Život Revije za pravo osiguranja u periodu 2006–2012. godine / Life of the
Insurance Law Review from 2006 to 2012 – Prof. dr Slobodan Jovanović ............ 50
10
SADRŽAJ
– Značaj prevođenja i objavljivanja prevoda direktiva Evropske unije u Reviji
za pravo osiguranja / Importance of publishing translations of the EU directives in the
Insurance Law Review – Prof. dr Jovan Slavnić ........................................................ 63
– U čast desetogodišnjeg jubileja Revije za pravo osiguranja – Aktivnosti
u okruženju nacionalnog ponosa, solipsizma i EU patriotizma / To the honor
of 10-year jubilee of the Insurance Law Review publishing – Activities
surrounded by national pride, solipsism and EU patriotism – Prof. dr Volfgang
Rorbah ............................................................................................................................ 68
– Novi početak buduće saradnje, Osvrt na priznanja uručena zaslužnim
članovima Udruženja za pravo osiguranja Srbije povodom desetogodišnjice
održavanja godišnjih savetovanja / New beginning of the future co-operation, A word
on recognition given to the worthy members of the Insurance Law Association of Serbia
on the 10th anniversary of annual conferences – Prof. dr Jovan Slavnić ................. 70
– Međunarodna aktivnost Udruženja za pravo osiguranja Srbije u okviru AIDA
od 2006–2012. godine / International activity of the Insurance Law Association of
Serbia at the AIDA 2006–2012 – Prof. dr Slobodan Jovanović .............................. 72
– Ko je AIDA i kakvo mesto ima Udruženje za pravo osiguranja Srbije u AIDA?
/ What is AIDA and what place the Insurance Law Association of Serbia has at AIDA
– Prof. dr Slobodan Jovanović ................................................................................... 80
– Događaj za istoriju Udruženja za pravo osiguranja Srbije – Osvrt na izbor dr
Slobodana Jovanovića za člana Izvršnog komiteta AIDA Europe kao znak priznanja
AIDA Udruženju za pravo osiguranja Srbije za njegovo uspešno delovanje / Event
for history of the Insurance Law Association of Serbia – Review of Slobodan Jovanovic
appointment for a member of the Steering Committee of the AIDA Europe as a sign of
AIDA recognition to the Insurance Law Association of Serbia for a sucessful activity –
Prof. dr Jovan Slavnić ................................................................................................... 85
– Međunarodna saradnja – put Srbije ka olimpu osiguranja – Intervju urednika
časopisa risCONTROL* sa profesorom Jovanom Slavnićem (prevod sa nemačkog
jezika) / International Co-operation – Serbian Way to Olymp of Insurance, interview
of the Editor of the „risCONTROL” with Professor dr Jovan Slavnic (translation from
German) .......................................................................................................................... 90
– Osiguranje 08 – nastup Srbije na 12-om međunarodnom kongresu osiguranja
u Beču u organizaciji Instituta za međunarodna istraživanja Austrije / Insurance 08
– Serbia presentation on 12th international insurance congress in Vienna organised by
the Institute for international research of Austria – Prof. dr Volfgang Rorbah ..... 94
SADRŽAJ
11
– Godišnja savetovanja Udruženja za pravo osiguranja Srbije od 2006–2012.
godine / Annual conferences of the Insurance Law Association of Serbia 2006–2012 –
Prof. dr Jovan Slavnić ................................................................................................ 100
– Jubilej godišnjih savetovanja Udruženja za pravo osiguranja Srbije – Osvrt na
desetu godišnjicu / Jubilee of the Annual Conferences of the Insurance Law Association
of Serbia – Prof. dr Jovan Slavnić ............................................................................. 109
– Aktivnosti na statusnim i organizacionim promenama, promenama u sastavu
organa i sticanju finansijske samostalnosti Udruženja za pravo osiguranja Srbije
u periodu od aprila 2005. do decembra 2012. godine / Activities on the status and
organisation changes, changes of the bodies members and acquiring independence of
the Insurance Law Association of Serbia from April 2005 to December 2012 – Prof. dr
Jovan Slavnić ............................................................................................................... 113
– Udruženje za pravo osiguranja Srbije sprovelo usklađivanje statuta sa novim
Zakonom o udruženjima od 8. jula 2009. / Insurance Law Association of Serbia
adopted amendments in line with the new Law on association of 8 July 2009 – Prof. dr
Jovan Slavnić ............................................................................................................... 119
– Ujedinili su se da podrže struku i nauku osiguranja! / They have teamed up to
support insurance expertise and science – Prof. dr Jovan Slavnić .......................... 122
– Propuštene šanse Udruženja za pravo osiguranja Srbije u razdoblju od aprila
2005. do decembra 2012. / Chances missed by the Insurance Law Association of Serbia
from April 2005 to December 2012 – Prof. dr Jovan Slavnić .................................. 124
– Saradnja Udruženja osiguravača Srbije i Udruženja za pravo osiguranja Srbije u
periodu od 1991. do 2011. godine / Co-operation of the Association of Serbian Insurer and
Insurance Law Association of Serbia from 1991 to 2011 – Dr Milan Cerović .............. 132
– Moja saradnja sa Udruženjem za pravo osiguranja Srbije / My co-operation with
the Insurance Law Association of Serbia – Mr Jelena Gazivoda ............................ 134
ODELJAK III: PERIOD OD 1998. DO 2005. GODINE
/ CHAPTER III: PERIOD 1998–2005
– Reč predsednika Udruženja za pravo osiguranja Srbije i Crne Gore povodom
završetka etape rada Udruženja od aprila 1997. do aprila 2005. / Address of the President
of the Insurance Law Association of Serbia and Montenegro at the expiry of the Association
activity from April 1997 to April 2005 – Prof. dr Jovan Slavnić ................................ 137
12
SADRŽAJ
– Rad Udruženja za pravo osiguranja Jugoslavije u periodu od 19. maja 1998. do
10. oktobra 2001. godine / Activity of the Insurance Law Association of Yugoslavia from
19 May 1998 to 10 October 2001 – Prof. dr Jovan Slavnić ..................................... 139
– Rad Udruženja za pravo osiguranja Srbije od 1998. do aprila 2005. godine /
Activity of the Insurance Law Association of Serbia from 1998 to April 2005 – Prof. dr
Katarina Ivančević ...................................................................................................... 144
– Revija za pravo osiguranja od 2002. do 2005. godine / Insurance Law Review
from 2002 to 2005 – Prof. dr Katarina Ivančević ................................................... 155
– Skupovi u periodu od 1999. do 2005. godine i godišnja savetovanja Udruženja
za pravo osiguranja Jugoslavije i Udruženja za pravo osiguranja Srbije i Crne Gore
od 2001. do 2005. godine / Seminars from 1999 to 2005 and annual conferences of the
Insurance Law Association of Yugoslavia and Insurance Law Association of Serbia and
Montenegro from 2001 to 2005 – Prof. dr Katarina Ivančević .............................. 160
ODELJAK IV: PERIOD OD 1961. DO 1998. GODINE
/ CHAPTER IV: PERIOD 1961–1998
– Od Jugoslovenskog udruženja za pravo osiguranja i Saveza udruženja za pravo
osiguranja Jugoslavije do Udruženja za pravo osiguranja Srbije / From Yugoslav
Insurance Law Associaiton and Federation of the insurance law associations of
Yugoslavia to the Insurance Law Association of Serbia – Prof. dr Predrag Šulejić i
prof. dr Jovan Slavnić ................................................................................................. 167
– Oni zaslužni pre nas za osnivanje i afirmaciju Udruženja za pravo osiguranja
Srbije čije rezultate baštinimo danas (dr Nikola Nikolić, dr Vojilav Sokal, prof. dr
Vladimir Jovanović i prof. dr Ivica Jankovec) / Those, before us, worthy of establishment
and affirmation of the Insurance Law Association of Serbia, whose results we inherit
today (Nikola Nikolic, PhD, Vojislav Sokal, PhD, Professor Vladimir Jovanovic, PhD
and Professor Ivica Jankovec, PhD) – Prof. dr Jovan Slavnić ................................. 183
ODELJAK V: BIBLIOGRAFIJA I LITERATURA
/ CHAPTER V: BIBLIOGRAPHY AND LITERATURE
– Bibliografija Udruženja za pravo osiguranja Srbije / Bibliography of the Insurance
Law Association of Serbia – Doc. dr Jasmina Labudović Stanković ....................... 198
– Literatura za širu istoriju Udruženja za pravo osiguranja Srbije / Literature for
a broader history of the Insurance Law Association of Serbia: .................................. 230
SADRŽAJ
13
Prilozi i osvrti / Contributions and reviews ....................................................... 230
Govori predsednika Udruženja za pravo osiguranja Srbije prilikom otvaranja
godišnjih savetovanja/ Speeches of the president of the Insurance law associationa of
Serbia at the opening of the annual conferences ......................................................... 231
Poruke sa godišnjih savetovanja Udruženja za pravo osiguranja Srbije / Messages
from the annual conferences of theIinsurance law association of Serbia – Izbor /
Selection - Prof. dr Jovan Slavnić .............................................................................. 232
II DEO
/ PART II
NEKA DOKUMENTA KOJA OSVETLJAVAJU PEDESETOGODIŠNJI RAD
UDRUŽENJA ZA PRAVO OSIGURANJA SRBIJE
/ SOME DOCUMENTS SHEDDING LIGHT ON THE 50-YEAR ACTIVITY OF
THE INSURANCE LAW ASSOCIATION OF SERBIA
I DEO / PART I
PRILOZI ZA ŠIRU ISTORIJU UDRUŽENJA
ZA PRAVO OSIGURANJA SRBIJE
/ CONTRIBUTIONS FOR A BROADER
HISTORY OF THE INSURANCE LAW
ASSOCIATION OF SERBIA
Odeljak I: UVOD
/ Chapter I: INTRODUCTION
Prof. dr Jovan SLAVNIĆ
ZBOG ČEGA OBJAVLJUJEMO SPOMENICU
POVODOM PEDESETOGODIŠNJICE OSNIVANJA
UDRUŽENJA ZA PRAVO OSIGURANJA SRBIJE?
Grubo je reći, ali je istina da danas ne bi na mapi naučnih i profesionalnih
strukovnih organizacija Srbije bilo Udruženja za pravo osiguranja Srbije (dalje u tekstu:
Udruženje) da davne 1961. godine nije, tada mlado, tek prethodne godine osnovano
Međunarodno udruženje za pravo osiguranja (AIDA), u želji da oformi svoje sekcije u
evropskim i vanevropskim državama pozvalo naše međunarodno poznate nastavnike
Pravnog fakulteta u Beogradu, profesora Borislava Blagojevića i još neke o kojima će
kasnije u ovoj publikaciji biti govora, koji su tada imali intenzivne kontakte sa visokim
pravničkim establišmentom tadašnje Evrope, da osnuju udruženje za pravo osiguranja
na nacionalnom nivou i zatim traže prijem u AIDA i tako postanu nacionalnu sekciju
AIDA za Jugoslaviju. Oni su to zdušno prihvatili i 6. decembra 1961. godine na
ovom fakultetu održali su Osnivačku skupštinu Jugoslovenskog udruženja za pravo
osiguranja (Jugoslovensko udruženje) koje je sledeće godine i primljeno u članstvo
AIDA. Da to nije bio lak zadatak za AIDA, zbog nepostojanja kadrovskog kapaciteta
u pojedinim državama, nezainteresovanosti da se u jednoj državi formira nacionalno
16
Jovan SLAVNIĆ
udruženje, nemogućnosti da zainteresovani osnivači obezede sredstva za rad
udruženja i sl., dokazuje činjenica da danas, 62 godine od njenog osnivanja, u Evropi
postoje samo 27 nacionalnih sekcija (a u svetskim razmerama 58), od kojih sa prostora
bivše SFRJ pored Srbije svoju nacionalnu sekciju ima još samo Slovenija. Pritom, za
razliku od Srbije, Slovenija je posle raspada Jugoslavije morala proći kroz postupak
prijema u članstvo AIDA, dok je Srbiji priznato pravno sledbeništvo Jugoslovenskog,
odnosno pravno sledbeništvo kasnije osnovanog reorganizovanog Jugoslovenskog
udruženja u Savez udruženja za pravo osiguranja Jugoslavije i kontinuitet članstva
od prijema u članstvo AIDA Jugoslovenskog udruženja. To je, kao što će se bliže iz
ove publikacije videti bilo potpuno opravdano jer je, između ostalog, srpska sekcija
i njeni članovi u Jugoslovenskom udruženju, odnosno Savezu udruženja za pravo
osiguranja Jugoslavije prva osnovana i bila preko svojih članova pokretač i najagilniji
akter međunarodne saradnje Jugoslovenskog udruženja u okviru AIDA. Udruženje
za pravo osiguranja Srbije nije prekidalo svoje kontakte i saradnju sa AIDA i za
vreme građanskih ratova iz 90-tih godina koji su se odigrali na prostoru bivše SFRJ i
u periodu odmah posle ovih ratova, zahvaljujući kontaktima koje je dr Vojislav Sokal
održavao sa tadašnjim generalnim sekretarom i članovima predsedništva AIDA (na
primer, sa dr Karoljom Bardom, tada četvrtim potpredsednikom AIDA) i učešćem na
Kongresu AIDA 1998. godine u Marakešu. Dok danas, slovenačka nacionalna sekcija
AIDA važi za neaktivnog člana AIDA, a AIDA Srbije ima člana u Izvršnom komitetu
AIDA Europe u drugom četvorogodišnjem mandatu.
Šta je bio cilj osnivanja i rada Udruženja, kao samostalne naučne i strukovne
organizacije akademski obrazovanih pravnika i lica drugog akademskog obrazovanja
koja se bave oblastima ili pitanjima povezanim sa pravom osiguranja, i njegov cilj kao
nacionalne sekcije AIDA? Da se u Srbiji okupi kreativna mreža stračnjaka i naučnika
iz oblasti osiguranja predanih vrednostima koje mogu da unaprede struku i nauku
prava osiguranja i povežu je na istom ovom cilju sa evropskim strukovnim i naučnim
udruženjima, pa i svetskim prostorom prava osiguranja kroz kolektivni, zajednički
organizovan rad na objavljivanju priloga u časopisima, kao što je to danas Revija
za pravo osiguranja (dalje u tekstu: Revija), učešćem sa svojim pisanim i kasnije
objavljenim, radovima na savetovanjima koje je organizovalo Udruženje i vođenjem
diskusija na okruglim stolovima i drugimi stručnim skupovima. I zatim istupanjem
sa svojim radovima i diskusijama na međunarodnim skupovima i drugim oblicima
rada koje je organizovala ili u njihovom radu učestvovala AIDA. Dakle, osnivački
cilj Udruženja je bio i ostao dostizanje vrednosti koje su suprotnost komercijalizmu
i konzumerizmu koje se naročito u poslednjih deset godina ispoljava kod domaćih
pravnika koji se „bave” pravom osiguranja, koje se ogleda u zagušivanju stručnog i
literarnog polja prava osiguranja za nauku i praksu osiguranja bezvrednim napisima i
diskusijama, koje nažalost redakcioni odbori naših pravnih časopisa, pa i onih koji su
(neopravdano) na listi naučnih časopisa koju utvrđuje srpsko ministarstvo nadležno
ZBOG ČEGA OBJAVLJUJEMO SPOMENICU POVODOM PEDESETOGODIŠNJICE...
17
za nauku i organizatori raznoraznih pravničkih skupova, zdušno prihvataju da objave
i tako dalje podstiču ovu nemilu pojavu.
Već pedesetogodišnje trajanje i postignuti rezultati u tom periodu na ostvarivanju
rečenog osnovnog cilja zbog koga je Udruženje osnivano čini opravdanim da pišemo
ovu spomenicu o pedesetogodišnjici života Udruženja, koju smo mogli nazvati i
kratkom istorijom Udruženja. Nastranu to što je namena koja opradava pisanje ove
publikacije da u kratkim crtama uputi čitaoca i na neke konkretne rezultate rada
Udruženja, ali i da sačuva ono što zaborav i nemar u ne/čuvanju dokumenata o radu
Udruženja konstantno preti da uništi. Znatan deo dokumenata koji su sadržali fakte
o radu Udruženja je već nepovratno izgubljen ili su oni zaboravljeni jer zaslužni ljudi
koji su 1961. godine osnovali i nakon toga vodili Udruženje do 1998. godine su nestali
sa životne scene, a da nisu iza sebe ostavili zapise o činjenicama iz njegovog života i
svojoj ulozi u njegovom životu.
Rukovodeći se pravilom da sve ono što nije zabeleženo nije ni postojalo, namena
spomenice o pedesetogodišnjici Udružnja je takođe da sačuva od zaborava pregnuća
onih ličnosti koje su ga osnovale, vodile i personifikovale tokom ovih pedeset godina.
Time ćemo pokazati da ih nismo gurnuli u stranu već da smo zahvalni za ono što
su učinili da Udruženje bude ono što je danas. Ostaje međutim otvoreno pitanje
da li smo se, s obzirom na sadržinu i kvalitet objavljenog, tim ličnostima odužili
objavljujući ovu publikaciju???
Čitalac ne treba da zameri čitajući ovu brošuru što stil autora koji su je napisali
ne pokazuje njihovu sposobnost da u svojim pojedinačno napisanim osvrtima na
određene teme odraze romanesknu naraciju napisanog, jer ni jedan od njih nije se
bavio pisanjem istorije, hronologije ili sličnog štiva i što ona pored uloženog truda
više liči na katalog događaja o nastajanju i trajanju jedne institucije. Izuzetak je među
autorima samo profesor Volfgang Rorbah, koji je i kao istoričar sa doktoratom nauka
i autor deset tomova enciklopedije o istoriji austrijskog osiguranja, napisao svoje
priloge u ovoj publikaciji onako kako bi se možda očekivalo od svih ostalih autora koji
su participirali u njenom pisanju. Da u kapi, nekakvom zanimljivom detalju prepozna
u trajanju Udruženja celinu njegovih dostignuća. Zato sam ubeđen da će nekoliko
njegovih osvrta napisanih za ovu priliku biti najzanimljiviji našim čitaocima.
16. decembra 2012.
Prof. dr Jovan SLAVNIĆ
UDRUŽENJE ZA PRAVO OSIGURANJA SRBIJE DANAS*1
Omaž spoljnim ličnostima koje su doprinele današnjem ugledu Udruženja
Fragment za istoriju Udruženja povodom pedesetogodišnjice rada
1. ZAŠTO OVAJ OMAŽ?
Pedesetogodišnjica rada Udruženja je bila protekle 2011. godine, ali zbog
endemske zaboravnosti na važne događaje iz prošlosti i većim delom zanemarivanja
tih događaja od značaja za njegovu istoriju svojstvene našem narodu, pa i ovom autoru
i njegovim najbližim saradnicima, javnost o njoj nismo pravovremeno izvestili i ona
nije obeležena kada je trebalo. A to je bila prilika da se rad, a posebno stvaralaštvo koje
je ostvareno aktivnošću Udruženja, nađe u centru pažnje naučne javnosti i delatnika
u osiguranju i da se pre nego što se napiše njegova potpunija istorija, osvetle činjenice
od uticaja na koliko-toliko u ovom trenutku objektivnu procenu mesta koje Udruženje
zauzima danas među profesionalnim organizacijama u osiguranju i nauci osiguranja.
Onom na kome se sada nalazi, zahvaljujući svesrdnoj pomoći koje su Udruženju
pružile spoljne ličnosti iz naših društava za osiguranje i akademske zajednice iz zemlje
i inostranstva. Mada smo podsećanje na taj događaj propustili da učinimo tokom 2011.
godine ipak nismo u ovom podsećanju sasvim zakasnili zahvaljujući tome što se i u
2012. godini za život Udruženja vezuje jedan drugi okrugli jubilej. To je pedeset godina
članstva Udruženja u Međunarodnom udruženju za pravo osiguranja (Association
Internationale du Droit des Assurances – AIDA, ili na engleskom jeziku – International
Association of Insurance Law). Doprinos koje je dalo Udruženje ovom međunarodnom
udruženju kao njegova nacionalna sekcija i povratno ugled koje je Udruženje postiglo
učestvujući u njegovim aktivnostima, spoljne ličnosti kojima je posvećen ovaj omaž
takođe su nesebično pomogle.
U ovom prilogu za istoriju Udruženja biće učinjen kratak osvrt samo na jednu
etapu njegove aktivnosti i krug ličnosti koje su u toj etapi odigrale najznačajniju ulogu
u njegovoj afirmaciji i zauzimanju mesta koje ono danas ima. Taj period započinje
izborom pisca ovih redova za predsednika Udruženja na redovnoj Skupštini Udruženja
održanoj 15. aprila 2005. godine. Taj datum je za Udruženje od značaja zbog toga što je
*
Ovaj prilog je unet u spomenicu o pedeset godina rada Udruženja za pravo osiguranja Srbije jer
čini značajan fragment za istoriju Udruženja. Objavljen je u Zborniku radova sa XIII godišnjeg
savetovanja Udruženja na temu „Izazovi usklađivanja prava osiguranja Srbije sa evropskim (EU)
pravom osiguranja”, održanog na Paliću, 20–22. aprila 2012. godine, na str. 9–17.
UDRUŽENJE ZA PRAVO OSIGURANJA SRBIJE DANAS
19
sa njim prestala funkcija predsednika Udruženja koju je od aprila 1997. do aprila 2005.
godine obavljao dr Predrag Šulejić, profesor Pravnog fakulteta u Beogradu kome je
na sledećoj sednici Skupštine održanoj 12. aprila 2006. godine dodeljena titula prvog
počasnog predsednika Udruženja zbog doprinosa koji je dao unapređenju rada i ciljeva
Udruženja, ali, i zbog njegovog dugogodišnjeg uspešnog nastavničkog rada i literarnih
ostvarenja koja su ostavila trajniji trag u pravnoj teoriji i praksi osiguranja.
2. ŠTA JE I GDE JE UDRUŽENJE DANAS?
U vreme dok je profesor Predrag Šulejić bio predsednik Udruženja, ovaj autor je
bio jedini potpredsednik Udruženja i svoj zajednički rad sa njim na ovoj funkciji je
završio organizovanjem V godišnjeg savetovanja Udruženja na temu „Osiguranje u
svetlu novog zakonodavstva” i izborom, recenzijom i uređivanjem zbornika i referata
za ovo savetovanje, održanog na Paliću, od 14–17. aprila 2005. godine. Izbor je
obuhvatio dvadesetsedam referata, svrstanih u pet sekcija: Statusna pitanja subjekata
tržišta osiguranja, Obavezno osiguranje, Osiguranje imovine, Osiguranje lica i Opšta
pitanja prava i privrede osiguranja. Zbornik je objavljen u knjizi obima 308 strana B4
formata. Obuhvatio je referat samo jednog inostranog autora iz Slovenije, profesora
Šime Ivanjka.
Zatim smo u istom svojstvu zajedno radili na VII savetovanju i zborniku
radova posvećenog temi „Osiguranje u susret procesu pridruživanja Srbije i Crne
Gore Evropskoj uniji” (Palić, 12–14. april 2006). A 2007. godine, zajedno sa dr
Slobodanom Jovanovićem, na VIII savetovanju „Usklađivanje osiguranja Srbije sa
sistemom osiguranja Evropske unije” (Palić, 12–14. april). Godine 2008. ovaj put sa
profesorkom Jasnom Pak, na IX savetovanju „Evropski put prava osiguranja Srbije,
posebno ugovora o osiguranju” (Palić, 10–11. april). Sledeće 2009. godine ta saradnja
se prekida i moj rad se nastavlja sa dr Slobodanom Jovanovićem na X savetovanju i
zborniku radova posvećenom temi „Integracija prava osiguranja Srbije u evropski
(EU) sistem osiguranja” (Palić, 24–26. april). Zajedno sa Slobodanom Jovanovićem
organizujem i recenziram i naredno XI godišnje savetovanje kome je bio posvećen
zbornik radova na temu: „Evropske (EU) reforme u pravu osiguranja Srbije”
(Palić, 23–24. april 2010). U 2011. godini saradnja sa Slobodanom Jovanovićem se
privremeno prekida, uključivanjem umesto njega profesorke Jasne Pak u organizaciju
savetovanja i recenziju zbornika radova koji je pratio XII godišnje savetovanje
posvećeno „Promenama u pravu osiguranja Srbije u okviru evropskog (EU) razvoja
prava osiguranja” (Palić, 15–17. april), da bi sa njim saradnju ponovo nastavio radom
na ovom XIII savetovanju „Izazovi usklađivanja prava osiguranja Srbije sa evropskim
(EU) pravom osiguranja”, Palić, 20–22. april 2012. povodom koga je napisan ovaj
skromni omaž. Na njemu je već premašen uobičajeni prosek iz nekoliko prethodnih
godina da na savetovanjima uzima učešće oko 35% inostranih autora. Ovog puta
20
Jovan SLAVNIĆ
od devetnaest autora, devet dolaze iz inostranstva (Italije, Austrije, SAD, Slovenije,
Hratske). A obim Zbornika je obima standarda u proteklih pet godina (između 360–
430 strana).
Kakav je naučni nivo ovih naših godišnjih savetovanja? U formalno-pravnom
smislu, zbornici radova koji su povodom njih objavljivani svrstavaju se, prema
Pravilniku o kvantitativnom vrednovanju rezultata istraživača Ministarstva za nauku
(sada Ministarstva za prosvetu i nauku) (Službeni glasnik RS, br. 38/2008) u kategoriju
M44: tematski zbornik vodećeg nacionalnog značaja, pri čemu se istraživački rezultati
radova objavljenih u zbornicima vrednuju sa dva naučna boda. Malo ili puno?
Objektivno realno ili nerealno? Ja mislim malo ili objektivno nerealno u šta se može
uveriti čitalac bilo koje zbirke objavljenih konkretizovanih i potpuno obrazloženih
i neponavljanih poruka sa prethodnih pet i više godišnjih savetovanja upućenih
domaćim regulatornim telima, društvima za osiguranje i njihovom strukovnom
udruženju – Udruženju osiguravača Srbije (videti, na primer, poruke sa XII godišnjeg
savetovanja objavljene u Reviji, br. 3/2011, str. 27–38).
Koliki je eho našeg časopisa Revije u domaćoj i inostranoj naučnoj javnosti, koja
je evo ušla u jedanaestu godinu objavljivanja i čiji br. 2 će se sledećeg meseca naći
pred licem naše javnosti? Umesto ličnog samovrednovanja, ustupiću ocenu njenih
dometa velikom prijatelju Udruženja i autoru brojnih članaka u našim publikacijama,
profesoru dr Volfgangu Rorbahu koji je u čast desetogodišnjeg jubileja Revije, u br.
1/2010, napisao sledeće: „Današnji eminentan značaj ‚Revije’ u odnosu na ostale
časopise sa temom osiguranja jeste u objavljivanju radova vrhunskih stručnjaka sa
evropskom, odnosno međunarodnom reputacijom iz desetak država, koji ne pišu
samo o savremenim tokovima, već i daju predloge za teške, u Srbiji do sada nerešene
probleme u osiguranju.
‚Revija’ će svojim višejezičnim pristupom (srpski / nemački / engleski) obezbediti
još bolje mesto u budućnosti. Prvo, jer na taj način jača ugled ovog medija u stranim
stručnim bibliotekama, i, drugo, naučni tekstovi koje objavljuje mogu akterima
politike u osiguranju Evropske unije i Srbije da daju dragocene impulse za njihove
dalje aktivnosti na spajanju naroda.” O čemu ovaj profesor govori svedočanstvo je
i obimna bibliografija radova koji su objavljeni u Reviji (i Zbornicima sa godišnjih
savetovanja) istaknuta na sajtu Udruženja.
Ugled i doprinos u naučnom stvaralaštvu Revije o kome govori profesor Volfgang
Rorbah nije, međutim, dopro do onih koji u Ministarstvu za prosvetu i nauku Srbije
odlučuju o naučnoj kategorizaciji domaćih časopisa iz društvenih nauka, i Revija je
do danas i pored tri prijave na konkurs da bude uvrštena na domaću SCI listu časopisa
ovog Ministarstva i dalje izvan ove liste. Nikada nam nije upućeno objašnjenje na naša
pitanja zbog čega Revija uslove za ovu kategorizaciju ne ispunjava, niti smo na žalbu
na koju je pravo izdavačima prvi put dato na konkursu sprovedenom u 2011. godini
UDRUŽENJE ZA PRAVO OSIGURANJA SRBIJE DANAS
21
ikada dobili odgovor. I to nas ne bi bolelo da se na ovoj listi poodavno ne nalaze
neki pravni časopisi koji objavljuju radove iz svih ili iz većine pravnih disciplina
koji ne ispunjavaju ni neke osnovne uslove za naučnu kategorizaciju koje je to isto
Ministarstvo ustanovilo. Njihove redakcije, odnosno urednici, na primer, ne sprovode
anonimnu recenziju ponuđenih radova za objavljivanje, zatim, u uređivačkom
odboru časopisa godinama se nalaze samo nekoliko i to domaćih članova što govori o
uređivačkoj politici podređenoj interesima članova redakcije i zatvorenosti časopisa.
Ono što je Ministarstvo za nauku, odnosno prosvetu i nauku učinilo da nas umiri
je odluka da za 2010. godinu dodeli jedan naučni bod za priloge objavljene u Reviji
samo za učesnike u projektima koje ono finansira, tj. kao da je Revija na njegovoj
listi naučnih časopisa u kategoriji M53. Mi se sa takvom „ispod žita” kategorizacijom
ne mirimo i naša je odluka da se pomoću ličnosti iz univerzitetske akademske
zajednice kojima je posvećen ovaj omaž i drugih iz te zajednice domaćih i inostranih
ličnosti iz sedam različitih zapanoevropskih država koje smo na sednici Upravnog
odbora održanoj 29. marta izabrali u sastav novog redakcionog odbora usmerimo
da naš časopis dobije mesto na SCI listi neke od evropskih međunarodnih ustanova
akreditovanih za naučnu kategorizaciju pravnih časopisa.
Naučno stvaralaštvo koje se odvija u okviru Udruženja dobilo je međunarodno
priznanje na Osnivačkoj konferenciji AIDA Europe koja je održana u Hamburgu
22. maja 2008. godine. Na toj konferenciji je dr Slobodan Jovanović, glavni urednik
Revije, na moj predlog kao predsednika AIDA Srbije, izabran u sastav devetočlanog
Izvršnog komiteta AIDA Europe, pored Torbena Bodropa (Danska), Đuzepine Kapaldo
(Italija) (ona je u međuvremenu zamenjena Pjerpaolom Maranom), Otom Čurgom
(Mađarska), Robertom Kohom (Nemačka), Žeromom Kulmanom (Francuska), Hoze
Marija Munjoz Paredasom (Španija), Joanisom Rokasom (Grčka) i Pegi Šaron (Izrael),
a na čijem čelu je predsednik AIDA Europe u svetu reosiguranja čuveni Kolin Kroli.
Ove ličnosti nije potrebno posebno predstavljati našoj informisanoj stručnoj i naučnoj
javnosti prava osiguranja. Onoj koja čita publikacije koje objavljuje Udruženje u kojima
oni objavljuju svoje radove i redovno ili povremeno uzima učešće u radu svetskih
kongresa AIDA ili godišnjim konferencijama AIDA Europe ili putem sajta prati rad
ovih skupova. Onima koji nisu upućeni, dovoljno je da bi dobili sliku o tome koje mesto
predsednik AIDA Europe i članovi Izvršnog komiteta AIDA Europe zauzimaju u krugu
erudita prava osiguranja, da potraže podatke o radovima koje su oni objavili i njihovom
učešću u svojstvu članova nekih od radnih grupa za izradu međunarodnih dokumenata,
kao što je radna grupa projekta „Reforma evropskog ugovornog prava osiguranja” čijim
naporima imamo da zahvalimo što je 2007. i 2009. godine ugledao svetlost dana Nacrt
Principa evropskog ugovornog prava osiguranja. Ili, da na sajtu AIDA pročitaju ko čini
predsednike nacionalnih sekcija AIDA i radnih grupa koje deluju u njenom okrilju kao
i na koje je teme usmeren rad ovih radnih grupa.
22
Jovan SLAVNIĆ
A koja sve pregnuća članova Udruženja stoje iza ovog priznanja? Na to nije
moguće ovde ukratko odgovoriti. Ona su brojna i obimna i zato moraju biti predmet
posebnog prikaza jer čine zaseban deo istorije Udruženja. Prikaz koji se odnosi
na ovaj deo istorije bi mogao nositi naslov: „Učešće članova Udruženja za pravo
osiguranja Srbije u radu svetskih kongresa AIDA i konferencijama AIDA Europe.”
Bilo je 13 kongresa i tri konferencije na kojima su članovi Udruženja učestvovali
sa svojim (nacionalnim) referatima na jednu, dve ili tri teme kojima su kongresi
bili posvećeni, odgovarali na brojne upitnike o tim i drugim temama o kojima se
raspravljalo na radnim grupama tokom održavanja kongresa i konferencija.
Praktični značaj izbora Slobodana Jovanovića za člana Izvršnog komiteta
AIDA Europe je pre svega u tome što je on otvorio vrata sticanju novih kontakata
i prijateljstva sa ličnostima iz nauke i prakse osiguranja u Evropi, od kojih će jedna
ličnost kojoj je uz ostale posvećen ovaj omaž odlučno uticati da Udruženje nastavi
putem dalje pune međunarodne afirmacije i uključivanja časopisa Revije u neku od
uglednih međunarodnih SCI lista (naučnih) časopisa.
3. DVE OSNOVNE IDEJE VODILJE U POSTIZANJU
VISOKIH NAUČNIH REZULTATA I MEĐUNARODNE AFIRMACIJE
UDRUŽENJA I LIČNOSTI KOJE SU TOME PRESUDNO DOPRINELE
Ono što je prvo trebalo učiniti zarad ostvarivanja ovih ciljeva jeste osloboditi se
većeg broja neoriginalnih i nekreativnih autora koji su do 2005. godine pisali za Reviju
i do 2007. godine učestvovali na našim godišnjim savetovanjima. Tako je nastala
jedna značajna praznina u autorskom koru kome se do tada obraćalo Udruženje jer
u Srbiji ima malo kvalitetnih i inventivnh pisaca koji se bave pravom i sa pravom
osiguranja povezanim pitanjima, i to nije nepoznato. Eliminisanim autorima, kod
kojih sam zaradio atribut „glavoseče” morala se naći zamena. Jedini i prirodni put je
bio da se obratimo inostranim autorima koji pripadaju zemljama sa čijim pravom se
naše pravo usklađuje u procesu približavanja i članstva u Evropskoj uniji.
Presudnu, početnu ulogu u tome je imao profesor bečkog državnog univerziteta
dr Volfgang Rorbah koga sam upoznao krajem 2005. godine prilikom njegovih čestih
dolazaka u Beograd da kao ekspert pomogne austrijskom osiguravajućem društvu
„Uniqa”, u naporima sa kojima je ono u to vreme započelo na preuzimanju akcija
akcionarskog društva „Zepter” sa namerom da uđe na tržište osiguranja Srbije. Vrlo
brzo smo se sprijateljili zahvaljujući tome što sam mu obezbedio određenu literaturu
u kojoj su srpski autori pisali o osnivanju i poslovanju austrougarskih osiguravajućih
društava u Srbiji početkom 20-og veka, koja je njemu bila nepoznata. Ta građa mu je
bila dobrodošla u daljem osvetljavanju istorije međusobnih odnosa koji su postojali
između osiguranja Srbije i Austrougarske. Već tada, profesor Volfgang Rorbah je
UDRUŽENJE ZA PRAVO OSIGURANJA SRBIJE DANAS
23
bio najistaknutiji austrijski i evropski istoričar osiguranja sa davno odbranjenim
doktoratom iz istorije, pored doktorata ekonomskih nauka i ona mu je bila dragoceni
izbor za pisanje devetog toma istorije osiguranja Austrije na kome je upravo radio.
Profesor Volfgang Rorbah je već u prvim kontaktima prihvatio moj predlog da
sam godišnje napiše po jedan članak za Reviju i sa svojim referatom učestvuje na našim
godišnjim savetovanjima. I on se u tom svojstvu pojavio sa svojim prvim člankom u
prvom broju Revije iz 2006. godine pod naslovom „Privatno osiguranje kao sredstvo
u borbi protiv korupcije.” Tako je i započelo naše prisno prijateljstvo zasnovano na
jednoj zajedničkoj ljubavi – ljubavi prema nauci osiguranja. Da bi on, sa člankom koji
je napisan za zbornik radova kome je ovaj omaž kao predgovor namenjen, napisao
do sada 13 članaka i tri priloga prigodne, informativne i jubilarne prirode. Njegova
velika zasluga je i to što se potrudio da se postigne da nas dvojica zajedno na XII
kongresu Instituta za međunarodna istraživanja sa sedištem u Beču, održanom 20–
22. oktobra 2008. godine u Beču govorimo na temu „Budućnost srpskog privatnog
zdravstvenog osiguranja i zbrinjavanja” i što sam tom prilikom dobio mogućnost da
predstavim Udruženje za pravo osiguranja Srbije. Obojica smo, međutim, bili svesni
da njegov publicistički rad za Udruženje ne bi bio dovoljan da Revija i Zbornici u
kontinuitetu objavljuju naučne i za praksu osigurnja vredne radove ako se u pisanje
radova ne uključe i drugi ugledni inostrani autori, koji su do tada sporadično pisali
svoje priloge zahvaljujući pojedinačnim kontaktima koji su urednici Revije imali sa
nekim inostranim autorima. Zato se profesor Volfgang Rorbah latio teškog posla
da dovede veći broj austrijskih i neke nemačke autore, naučne radnike i praktičare.
Ovom prilikom ću od autora koji su njegovom zaslugom počeli da pišu članke za
publikacije Udruženja pomenuti samo neke od njih: prof. dr Petera Hausera, čiji je
jedan od radova objavljen i u ovom Zborniku, dr Manfreda Hasenorla, predavača
na Univerzitetu „Johanes Kepler” u Lincu, dr Hansa Pera, predsednika Nadzornog
odbora austrijskog „Generalija” i dr Luja Normana Adenhovea, generalnog sekretara
Udruženja osiguravača Austrije. Povrh toga, gotovo redovno je uspevao da od
austrijskih i nemačkih mecena obezbedi donacije kojima se Udruženje finansijski
pomagalo da održi svoja godišnja savetovanja. I ja mu na svom ovom njegovom
dobru za Udruženje izražavam jedno veliko, veliko hvala.
Sledeći veliki prijatelj Udruženja, koji je takođe dao nemerljivi doprinos
međunarodnoj afirmaciji Udruženja i naučnim rezultatima koje je ono do sada
postiglo, je prof. dr Joanis Rokas, predsednik AIDA Grčke i predsednik Radne
grupe za distribuciju proizvoda osiguranja svetske AIDA. On se sa svojim prvim
radom „U susret harmonizaciji propisa Evropskog prava osiguranja” javio na našem
VII godišnjem savetovanju 2007. godine. Shvativši da Srbiji Evropska unija mora
otvoriti put ka učlanjenju, on je predložio da se Revija i savetovanja koje Udruženje
organizuje usredsrede na priloge koji će razmatrati evoluciju evropskog (EU) prava
osiguranja, institute evropskog prava osiguranja čije vrednosti treba i mogu da se
24
Jovan SLAVNIĆ
brzo prihvate u Srbiji kao budućoj članici EU i njihovu materijalizaciju predlozima
za izmenu postojećih i donošenjem novih propisa u Srbiji usklađenih sa evropskim
(EU) propisima o osiguranju. Kako je jedan od prioritetnih ciljeva našeg Udruženja već
bio usmeren ka neophodnosti da se naša naučna i stručna javnost upozna sa pravom
osiguranja EU i pripremi za njegovu primenu u skoroj budućnosti, mi smo u Udruženju
vrlo rado prihvatili i dosledno nastavili da se trudimo da objavljujemo priloge ovakve
sadržine. Ono što posebno obeležava doprinos profesor Joanisa Rokasa jeste da je svoje
članke koje je kod nas nastavio da objavljuje pisao o „vrućim” evropskim polemičkim
temama, razmatrajući ih na način i na nivou onih koji se objavljuju u evropskim
naučnim časopisima osiguranja, upravo kao da su Revija i Zbornici sastavni deo te
publicistike. On je zatim pridobio svoje brojne saradnike iz Atine da o intrigantnim
evropskim institutima prava osiguranja i njihovoj primeni u državama članicama EU
polemišu čime su oni zahvaljujući tom njegovom zauzimanju da se redovno javljaju
svojim prilozima u Reviji i Zbornicima radova ostvarili svoj zapaženi spisateljski opus,
o čemu svedoči popis njihovih radova u napred pomenutoj bibliografiji. Među ovim
saradnicima profesora Joanisa Rokasa, sada našim autorima, posebno ću istaći Miru
Todorović Simeonides, dr Nusiju Kirjaki i mr Konstantinu Sultati.
Jedna ličnost koja se u Reviji kao autor prvi put pojavila 2009. godine sa člankom
„Kako regulisati posrednike reosiguranja u EU: Sadašnjost i budućnost Direktive
2002/92/EC”, je dr Pjerpaolo Marano, profesor Pravnog fakulteta Katoličkog
univerziteta u Milanu i član Izvršnog komiteta AIDA Europe. O njemu se nadam
da ću ja ili neko drugi imati prilike u bliskoj budućnosti da pišem kao izuzetno
zaslužnom za evropsku afirmaciju Udruženja i najzaslužnijem za svrstavanje Revije
na neku od evropskih SCI lista časopisa. Do sada je objavio šest vrhunskih članaka
u našim publikacijama, doveo je više uglednih novih autora, neke čak iz SAD i Kine,
i unapred se odričući svih budućih honorara i drugih počasti preuzeo odgovornu
dužnost da pomogne da putem kojim je već krenulo Udruženje i obezbeđenjem
novog korpusa autora iz reda najpoznatijih evropskih pisaca prava osiguranja,
Reviju zajedničkim snagama uvedemo na SCI listu časopisa neke evropske institucije
nadležne za njihovu evaluaciju. Nameran da u tome uspe on je prihvatio da od broja
2/2012 Revije preuzme od mene funkciju zamenika glavnog urednika.
Druga ideja vodilja koja je činila uslov sine qua non da se Udruženje nađe na
vrhu piramide naših naučnih Udruženja bila je da se obezbedi stabilno i sigurno
finansiranje njegovih aktivnosti.
Ličnost koja je na prvom mestu u tome odlučno pomogla Udruženju je gospodin
Nebojša Divljan, do aprila 2011. generalni direktor „Delta Generali osiguranja.”
Pronicljiv kao što jeste, on je brzo procenio potencijale Udruženja i bez ikakvih
pregovora prihvatio da 17. jula 2009. godine potpiše sa Udruženjem ponuđeni mu
Memorandum o razumevanju i saradnji. Tim memorandumom je na trajnoj osnovi
Udruženju obezbeđena primerena finansijska pomoć u ostvarivanju njegovih ciljeva.
UDRUŽENJE ZA PRAVO OSIGURANJA SRBIJE DANAS
25
Četiri godine pre ovog memoranduma, 11. jula 2005. godine njegovim zalaganjem
u svojstvu predsednika Upravnog odbora Udruženja osiguravača Srbije, Upravni
odbor ovog udruženja je doneo odluku da prihvata da po izdatom broju časopisa
Revija participira u troškovima njenog izdavanja u određenom iznosu. Kasnije je
opet njegovom zaslugom, ovaj iznos povećan za 50%. Ovde je važno primetiti da
njegovi naslednici na funkcijama na kojima je bio nisu do danas doveli u pitanje
finansijske obaveze koje je on u ime „Delta Generali osiguranja” preuzeo i Udruženju
osiguravača Srbije predložio da ih ono preuzme prema našem Udruženju. Šta više,
novi generalni direktor „Delta Generali osiguranja” gospodin Andrea Simončeli
se izjasnio za unapređenje ove saradnje koju je sa Udruženjem započeo gospodin
Nebojša Divljan i u jednoj elektronskoj poruci, koju mi je uputio 2. jula 2011. godine,
napisao je: „Poštovani profesore Slavniću zahvaljujem na vašoj toploj dobrodošlici
u Beograd. „Delta Generali” će biti ponosan da nastavi saradnju sa AIDA Serbia i
sa velikim zadovoljstvom ću pripremiti rad čiju temu ćemo zajedno dogovoriti pre
objavljivanja u vašoj Reviji...”
Za gospodina Nebojšu Divljana vezana je i jedna anegdota koja je dobila svoj
kreativni odjek u aktivnostima Udruženja. Jednom prilikom on mi se požalio da
na sve njegove argumente da su rešenja koja Narodna banka Srbije ili Ministarstvo
finansija donose i predlažu u svojim propisima nepovoljna za privredu osiguranja,
dobija tipski odgovor da su preuzeta iz direktiva EU. Tada sam mu saopštio da ovi
odgovori koje dobija u regulatornim telima više neće moći tako lako proći jer ćemo
mi u Reviji intenzivirati rad na prevodima direktiva i da će tako društva za osiguranje
u tim prevodima moći da se osvedoče koliko su odgovori koje je on dobijao tačni
ili lažni, što su najčešće i bili. Ovom prilikom ne treba propustiti da se zabeleži da
je gospodin Nebojša Divljan, da bi dokazao ovim telima da su neka rešenja za koja
su se oni zalagali daleko od evropske regulative, naručio projekat u kome sam i ja
učestvovao, o savremenoj sadržini ugovora o osiguranju i obavezi informisanja
osiguranika od strane osiguravača o sadržini ugovora koji oni zaključuju. Podržavao
je i organizaciju svih skupova koje je Udruženje organizovalo samo ili zajedno sa
Udruženjem osiguravača Srbije ili Privrednom Komorom Srbije oko donošenja
novih zakona. Rečju, voleo je osiguranje i sve one koje su radili na unapređenju
struke i razvoju osiguranja. Zbog toga je i rado prihvatao da bude nosilac uvodnog
izlaganja na našim godišnjim savetovanjima u kojima je iznosio svoja gledišta o
stanju i perspektivama razvoja našeg tržišta osiguranja. A imao je šta da kaže, i onda
kada se nismo slagali u gledištima. Rado se izjašnjavao o problemima naše privrede
osiguranja i rešenjima koja podstiču njen razvoj u obimnim intervjuima, od kojih je
jedan dao urednicima Revije 2006. godine. Ova njegova uvodna izlaganja bi postala
tradicija, da 2011. godine nije otišao iz osiguranja u lični biznis. Sa žaljenjem nas
u Udruženju i nadom da će se možda ponovo vratiti u našu branšu. Ostao mi je u
prijatnom sećanju i zbog jedne osobine koja nije svojstvena našim menadžerima u
26
Jovan SLAVNIĆ
osiguranju. Nije odbijao da prihvati moje telefonske pozive i predloge da se sretnemo
i razgovaramo o problemima Udruženja i osiguranja.
Trajnu i stabilnu finansijsku pomoć prihatila je da pruži Udruženju u ime
Kompanije Dunav osiguranje i gospođa Milenka Jezdimirović. I to već na prvom
našem sastanku do koga je došlo tek pošto je imenovana na mesto generalnog
direktora ove kompanije. To tumačim kao rezultat njenog pravničkog obrazovanja i
želje da po svojoj vokaciji pomogne unapređenju prava i pravne struke u osiguranju,
istovremeno i uverenjem da je to odlučila pod impulsom impresija koje je ponela sa
predavanja iz prava osiguranja koje je slušala kod profesora Predraga Šulejića, što mi
je i posebno naglasila. Tako je došlo i do zaključivanja, između Udruženja i Kompanije
Dunav na trajnim osnovama, Memoranduma o razumevanju i saradnji 16. decembra
2009. godine. Ono što je ostavilo gorak utisak kod mene povodom ove saradnje i
zaključenog Memoranduma jeste što je, prezauzeta obavezama, operacionalizaciju
zaključivanja Memoranduma gospođa Milenka Jezdimirović prepustila jednom
svom saradniku koji se uporno trudio da razvodni njegovu sadržinu i učini ga što
nepovoljnijim po Udruženje.
Ovaj omaž ne mogu da završim a da ne pomenem veliku podršku koju je
Udruženju pružilo „Takovo osiguranje”, zahvaljujući zauzimanju njene izvršne
direktorke gospođe Snežane Živković. Kod nje sam zapazio jednu neobičnu crtu, da
je u razgovorima koje sam sa njom vodio uvek izražavala radost da Udruženju može
da pomogne. Možda je to delom i baština našeg poznanstva koje smo ostvarili na X
Svetskom kongresu AIDA u Marakešu (11–15. maja 1998.) Udruženje je doskora
i sa ovim društvom imalo zaključen Memorandum o razumevanju i saradnji na
istim osnovama na kojima je baziran i sa „Delta Generali” i „Dunav osiguranjem”,
zaključen 5. oktobra 2009. godine, ali sa skromnijim sredstvima finansijske pomoći,
u poređenju sa onima koje Udruženje ima od prethodno imenovana dva naša najveća
društva za osiguranje.
U Beogradu, 31. marta 2012.
ČESTITKA PROF. JOANISA ROKASA POVODOM
PEDESETOGODIŠNJICE UDRUŽENJA
ZA PRAVO OSIGURANJA SRBIJE
Poštovani profesore Slavniću,
Želim da vama lično i vašim kolegama izrazim moje najsrdačnije i najiskrenije
čestitke povodom pedesetogodišnjice AIDA Serbia.
Kao opunomoćeno lice za kontakt između Međunarodnog udruženja za pravo osiguranja
– AIDA i AIDA Serbia tokom poslednjih nekoliko godina, iz prve ruke su mi poznate
promotivne aktivnosti i objavljivanje Revije za pravo osiguranja vašeg Udruženja. Verujem da
je sve to uticalo i da će uticati na razvoj i snaženje pravnog okvira osiguranja u Srbiji.
Revija za pravo osiguranja, u kojoj smo kolege iz moje advokatske firme i ja u
nekoliko brojeva pisali priloge, pokriva sve veći broj važnih pravnih pitanja i prati
tekuće evropske i međunarodne trendove. Naglasak je na pitanjima nadzorne
delatnosti EU nad osiguranjem, modelima njegove primene i tumačenju u državama
članicama EU. Sledeće polje delovanja Udruženja je pružanje direktne ili posredne
pomoći srpskom nadzornom organu analizom bitnih pitanja prava osiguranja i
građanskog prava kao i suštinsko razumevanje i usklađivanje propisa sa direktivama
o osiguranju EU. Bio sam impresioniran brojem i raznovrsnošću pitanja brojnih
država kojima se bavi Udruženje, uključujući i analize nadzora osiguranja tekućeg
i budućeg razvoja iz teorijskog i praktičnog ugla, problemima u zaštiti potrošača itd.
Godišnja savetovanja o pravu osiguranja na Paliću, na kojima sam učestvovao
poslednjih nekoliko godina, privukla su naše kolege iz brojnih susednih i ostalih
evropskih država, pri čemu se, uprkos trenutnoj krizi tržišta osiguranja u Srbiji,
stalno povećava zainteresovanost za prisustvo na savetovanjima.
Zadivljujuće je redovno i aktivno učešće AIDA Serbia na konferencijama i
panelima koje organizuje AIDA Europe.
Ne treba posebno naglašavati značaj osvrta na pravo osiguranja, komentara,
naučnih studija, analiza i prikaza sudskih i arbitražnih presuda za razvoj pravne teorije
i prakse osiguranja u Srbiji. Nedavno su ove aktivnosti dobile i dodatni praktični
značaj u vezi sa izradom posebnog poglavlja posvećenom ugovoru o osiguranju u
Nacrtu Građanskog zakonika Srbije.
Po mojem mišljenju, nacionalna sekcija AIDA Serbia ima značajne i dobro
osmišljenje aktivnosti, koje moramo posebno ceniti uzimajući u obzir veličinu i razvoj
srpskog tržišta privatnog osiguranja. Želim vam da nastavite da ulažete dragocene
napore uz podršku i učešće novih članova i kolega.
15. 2. 2013.
Srdačno,
dr Joanis Rokas
28
I. K. Rokas
PROF. IOANNIS ROKAS CONGRATULATION FOR THE 50-YEAR
ANNIVERSARY OF THE INSURANCE LAW ASSOCIATION OF SERBIA
Dear Professor Slavnic,
I would like to express to you personally, as well as to your colleagues, my
heartiest and sincere congratulations for the 50th anniversary of the AIDA Serbia.
Being the liaison person between AIDA World and AIDA Serbia during the last
few years, I know first hand, the insurance law publishing and promoting activities
of your Association. I believe that they have affected and will affect the development
and strengthening of the insurance legal environment in Serbia.
The Insurance Law Review, to which my colleagues of our law firm and I have
contributed on numerous instances, covers the increasing number of important legal issues
and follows the current European and International trends. The focus is on the issues of the
EU insurance regulative activity, models of its applications and interpretation in different
EU member states. Another scope of the Association is the provision of direct or indirect
assistance to the Serbian Regulator addressing the relevant issues of insurance and civil law
and the substantial understanding and harmonization with EU insurance Directives. I was
impressed by the number and diversity of issues it covers in different jurisdictions, including
the analyses of insurance supervision from different theoretical and practical perspectives,
current as well as future trends, insurance consumer protection issues etc.
The Palic Insurance law annual conferences, which I have attended the last few
years, attract our colleagues from many neighboring and European countries, while
the interest for them has been continuously increasing, despite the current crisis of
the insurance market in Serbia.
Remarkable is the regular and active participation of AIDA Serbia in conferences
and panels organized by AIDA Europe.
Needless to point out the importance of the insurance law reviews, commentaries,
scientific studies, analyses and reviews of judgments and arbitration awards for the
development of insurance legal theory and practice in Serbia. Recently, these activities
have additional practical importance in relation to the drafting of the Chapter of the
Serbian Civil Code on insurance contract.
In my point of view the AIDA Serbian Chapter has significant and profound
activities, additionally appreciated given the size and development of the Serbian
private insurance market. I wish you to continue the valuable efforts and being
supported and joined by new members and colleagues.
15. 2. 2013.
Your sincerely
Prof. Dr. I. K. Rokas
ODELJAK II: PERIOD OD 2005–2012. GODINE
/ CHAPTER II: 2005–2012 PERIOD
Prof. dr Volfgang RORBAH
SEĆANJA I UTISCI JEDNOG ČLANA REDAKCIJE
REVIJE ZA PRAVO OSIGURANJA
1. UVOD
Počev od 2003. godine, godine u kojoj je umrla i moja majka, koja je bila rodom
iz Srbije, moje su se poslovne aktivnosti sve više iz Beča prenosile na Beograd,
odnosno Srbiju. Jedan od najvažnijih putokaza na mom putu bavljenja naukom
osiguranja u Srbiji bio je predsednik Udruženja za pravo osiguranja Srbije, prof.
dr Jovan Slavnić. Naša saradnja je rezultirala između ostalog, mojim sada već
sedmogodišnjim sudelovanjem u radu redakcije visokovrednog časopisa Revija za
pravo osiguranja, kao i mojim učešćem kao referenta i moderatora na redovnim
godišnjim savetovanjima Udruženja, do sada održavanim na Paliću.
Takođe mi je Jovan, nazivam ga imenom jer se naš profesionalni odnos u
međuvremenu pretvorio u prijateljstvo, olakšao put u pravcu mog angažmana kao
gostujućeg profesora na „Visokoj poslovnoj školi Beograd” i, konačno, kao redovnog
univerztetskog profesora u Srbiji u oblasti menadžmenta u osiguranju
Ovaj esej opisuje uspon Revije od nacionalnog, ili lokalno u okviru Srbije
orijentisanog, naučnog medija u intelektualnu „evropsku ligu.”
Sudbina je htela da i ja delimično učestvujem na tom putu svojim stvaralaštvom
i radom.
U svakom naučnom projektu zastoj u radu predstavlja opasnost, pa tako ni u
slučaju Revije nije smelo da dođe do zastoja u objavljivanju radova; zastoj ovde i u
današnje vreme predstavlja nazadovanje i pad u nacionalističku najlošiju ligu, koja,
na žalost, u balkanskim zemljama još uvek nije ispala iz igre.
Sledeće redove sam napisao takođe iz osećaja odgovornosti vršeći dužnost
potpredsednika Austrijsko-srpskog društva i zamenika direktora institucije „Europa
Nostra Austria”; izjašnjavajući se kao Austrijanac, ovako se na isti način izjašnjavam
za povezivanje sa srpstvom i Evropom. U tom duhu su, uostalom, i nastali svi moji,
delom vrlo kritični, članci napisani za Reviju.
Neka čitaoci iznete kritike loših mera upravljanja u Srbiji u prvoj liniji vide kao
animiranje za poboljšanja, tj. reforme, a nikako kao omalovažavanje.
30
Volfgang RORBAH
Upravo onako kako kaže starokineski filozof Konfučije: „Istinite reči nisu lepe, a
lepe reči nisu istinite!”
2. OKCIDENT ORIJENTA
Beograd, grad na dve reke, vezan je za istoriju Austrije u opštem smislu, a za
istoriju osiguranja u posebnom smislu. Kao Austrijanac srpskih korena (sa majčine
strane), u kome se u jednoj osobi stiču istoričar, delatnik u osiguranju i slavist, posle
spajanja evropskog „Okcidenta” i „Orijenta” sam postepeno sve više bio upućen na
grad Beograd, kome toliko odgovara naziv „Okcident Orijenta.”
Ovaj pojam zahteva izvesno objašnjenje:
Ne radi se samo o činjenici da je dugo vremena granica između Otomanskog i
Austrijskog carstva, odnosno Austrijsko-ugarske monarhije bila tamo gde je današnji
Beograd (ranije između Beograda i Zemuna).
Od gradske arhitekture preko elegantnih gastronomskih objekata do pozorišnih
predstava, opera, koncerata i nauke, kultura zapada se posmatraču ovde predstavlja
u mnogim oblicima.
Koliko su ipak različiti, čitaj: orijentalno-balkanski usmereni, sadržaji iza
ili ispod „zapadnjačkog omota”, obrazovana osoba koja iz Srbije često putuje u
inostanstvo uočava po svakom sledećem povratku u domovinu, a stranac tek nakon
dužeg boravka u Beogradu.
Ne radi se pri tome o oceni šta je bolje ili gore (o gostoprimstvu u južnoslovenskim
regionima, na primer, svaki „zapadnjak” može samo da sanja), već se postavlja pitanje
na koji način najbolje i najbrže ove dve kulture učiniti „kompatibilnim.”
Na ovo pitanje je naročito teško odgovoriti kada govorimo o osiguranju.
2.1. PRVI KONTAKTI SA PROFESOROM SLAVNIĆEM I REDAKCIJOM REVIJE
Prvi susret profesora dr Slavnića i mene (u skladu sa starom tradicijom
osiguranja) dogodio se jednog novembarskog dana 2005. godine u Knez Mihajlovoj
ulici, gde se nalazila direkcija „Cepter osiguranja” koje je kupila kompanija „Uniqa”,
a koje je tada bilo najveće srpsko osiguravajuće društvo u privatnom vlasništvu i
nalazilo se u zgradi u kojoj je nekad bila i „Prva hrvatska štedionica.”
Zadatak koji mi je tada poveren od strane centrale „Uniqa”-e u Srbiji sastojao
se u tome da se hitno uspostave i nadograđuju kontakti između nauke i ekonomije
osiguranja u skladu sa međunarodnom praksom. Zbog čega Austrija još od dana
Monarhije neguje ovakav pristup u odnosu sa partnerima (u koje i Srbija spada
još od 19. veka), može se objasniti na sledeći način: Bogatstvo, ekonomski razvoj i
prosperitet društava za osiguranje određeni su mnogim pojedinačnim faktorima. Na
SEĆANJA I UTISCI JEDNOG ČLANA REDAKCIJE REVIJE ZA PRAVO OSIGURANJA
31
prvom mestu treba pomenuti nauku i istraživanje čije inovacije su pokretački motor
na svim područjima. Logično, naučna saznanja treba primeniti u realnoj ekonomiji.
Na ovaj način je moguće krize ublažiti, a ponekad čak i sprečiti.
U tom pravcu je moj prvi partner za dijalog u Beogradu trebao da bude prof.
dr Jovan Slavnić, ekspert za pravo osiguranja poznat i van granica Srbije. Bio mi je
predstavljen kao novi predsednik Udruženja za pravo osiguranja Srbije (nacionalne
sekcije međunarnodne organizacije AIDA), koji je na tu dužnost stupio zamenivši
profesora dr Predraga Šulejića. Profesor Šulejić je, na osnovu svojih zasluga, godinu
dana kasnije imenovan za počasnog predsednika Udruženja.
Profesor Slavnić mi je na naš prvi susret, nakon koga je posle nekoliko dana
kasnije usledio i drugi, doneo nekoliko primeraka Revije za pravo osiguranja želeći da
o njoj čuje moje mišljenje, predloge, ali i kritike o novoj orijentaciji časopisa.
„I ovde nalazim Okcident Orijenta, kao i u celom gradu”, spontano sam
odgovorio. „Odgovarajući izgled i kvalitetni naučni radovi autora Jovanovića,
Slavnića, Šulejića i drugih.”
Izlaganja koja su navedeni eksperti objavili u Reviji o reformi osiguranja 2004.
godine, kada je na Narodnu banku Srbije preneta funkcija nadzora osiguranja,
i precizno predstavljen početak procesa prilagođavanja u skladu sa direktivama
Evropske unije, zračili su, posle godina mračnog ultranacionalizma, svežim duhom
Okcidenta.
„I gde je tu Orijent, Balkan?”, pitao me je Slavnić oštro.
Moj odgovor je glasio: „Težak i širokim masama nerazumljiv tekst o procesu
prestrukturisanja, pisan samo na srpskom jeziku, samo od strane domaćih autora i
samo iz ugla pravnika, predstavljen pravničkom terminologijom.”
Na primer, nalazimo isuviše suvoparno prikazan prvi reformski korak (2004–
2006), u kome je tri četvrtine domaćih društava, koja nisu ispunjavala pretpostavke i
imala sopstvena sredstva po merilima za savremene osiguravače, predstavljao gubitak
dozvole za rad i likvidaciju od strane Narodne banke Srbije.
U drugom koraku programa prilagođavanja (od 2005. nadalje) usledilo je
izdavanje dozvola za osnivanje društava za osiguranje inostranim osiguravačima.
I opet je postojalo samo pravničko obrazloženje zahteva koje su za ovaj postupak
postavljale direktive Evropske unije.
Ovakvi prikazi su nacionalističkim demagozima bili povod za kreiranje
argumenata:
• da korumpirani političari i intelektualci iz inostranstva prete iskorenjavanjem
domaćih osiguravajućih drušava, i da su vođeni na način da u krajnjem efektu dovedu
do gubitka radnih mesta,
• da predstoji invazija stranih kompanija gladnih novih poslova kojima će iz
zemlje isisati poslednju paru, a retka radna mesta upotrebiti za ustoličenje svojih
štićenika,
32
Volfgang RORBAH
• da istom cilju služi i novo strukturisanje reosiguranja u pravcu jače
međunarodne podele rizika,
• da će, drugim rečima, stranci u Srbiji samo pojačati korupciju u celokupnom
području zbrinjavanja preko osiguranja.
Ovakve demagoške argumente i ekonomski lažne zaključke najbolje mogu pobiti
ekonomisti koji raspolažu bogatim iskustvom u branši. U svakom slučaju, za to su
potrebna poređenja sa drugim državama, dakle, internacionalnost.
3. INTERDISCIPLINARNA I MEĐUNARODNA ORIJENTACIJA REVIJE
Kada se osvrnemo, vidimo da je najveća i trajna zasluga predsednika
profesora Slavnića u nauci osiguranja u Srbiji u njegovoj potrazi i nalaženju smelih
intredisciplinarnih i internacionalnih saboraca za Reviju. Time je stvorio novu
kulturu osiguranja u Srbiji.
Sa ponosom i radošću danas mogu da naglasmim da je Jovan Slavnić meni i
gostujućim autorima „uvezenim” mojom pomoći, kao i stranim stručnjacima koje je
sam uspeo da pridobije za saradnju, dao mogućnost da postavimo temelj toj kulturi
osiguranja „via Revija.”
Ovaj proces su pratile mnoge rasprave, ali se zbog njih nismo udaljili; naprotiv,
bile su podloga na kojoj su se prijateljski odnosi dalje učvršćivali.
Prema mom životnom principu da je napad najbolja odbrana, počeo sam jednu
prilično široko postavljenu kampanju za argumentaciju protiv nacionalističkih
pseudoistina, iz koje izdvajam sledeće:
U Reviji br. 3/2006, prvom broju za koji sam pisao, objavljen je moj članak
„Privatno osiguranje kao sredstvo protiv korupcije”, u kome sam na primeru privatnog
zdravstvenog osiguranja pokazao da se novac privatnih pacijenata putem poreza i taksi
stavlja na raspolaganje za izgradnju i razvoj uglavnom deficitarnog sistema zdravstvenog
sistema i sistema bolnica. Takav način finansiranja ne pospešuje, već upravo sprečava
korupciju. Naime, tada se ne mogu više tako lako putem „plavih koverata” i raznih vrsta
podmićivanja, puniti džepovi pojedinih korumpiranih zdravstvenih delatnika.
Zvanični porezi na privatne dodatne honorare lekara i povećanje cena luksuznih
bolničkih soba imaju dvostruko korisno dejstvo. Ta sredstva omogućavaju nabavku
najmodernijih medicinskih aparata za bolnice; osim toga, smanjuje se broj
medicinskih radnika koji u potrazi za boljim primanjima odlaze u inostranstvo.
Što se tiče navodnog iskorištavanja osiguravajućih društava u Srbiji od strane
stranih kompanija, treba reći sledeće:
Iskorištavači su često sedeli upravo u domaćim osiguravajućim društvima, gde su
pristajali, na primer, da punu odštetu plate tek kad vide „plavi koverat.”
Strane kompanije su za svako osnivanje društva u Srbiji platile desetke miliona
evra; porez koji su platili poslužio je za saniranje loših puteva, javnog saobraćaja itd.
SEĆANJA I UTISCI JEDNOG ČLANA REDAKCIJE REVIJE ZA PRAVO OSIGURANJA
33
Građevinarstvo Srbije je takođe napredovalo; gradile su se poslovne zgrade, što
je omogućilo hiljade novih radnih mesta u toj branši. Ne sme se zaboraviti ni to da su
svršeni studenti u Srbiji u društvima za osiguranje osnovanim od strane inostranih
osiguravajućih kompanija dobijali znatno bolje plaćena radna mesta na kojima su bili
uredno prijavljeni, odnosno imali zdravstveno i penzijsko osiguranje.
Nastup stranih osiguravajućih kompanija uticao je na poboljšanje konkurentske
sposobnosti domaćih društava, iako je njihov broj sa četrdeset u 2005. godina opao na
sedamnaest u 2007.
Ukupna premija u Srbiji i Crnoj Gori iznosila je 2006. godine oko 457 miliona
evra. Početkom 2009. godine Crna Gora i Kosovo su se već odvojili od Srbije, ali
uprkos tome ukupna premija je premašila iznos od 600 miliona evra.
Ovakve poruke u Reviji su i laiku mogle vrlo jasno da predstave smisao
zakonodavstva u osiguranju.
Investitori u osiguranje sa sedištem u inostranstvu su od 2007. godine bili bolje
informisani putem Revije, u kojoj su tekstovi od tada objavljivani i na nemačkom i
engleskom jeziku.
4. MENJATI NE SAMO ORGANIZACIJU, VEĆ I PONAŠANJE
Krajem 2008. godine, kada je svetska ekonomska kriza već izbila i ljudi sve više
tražili strukturisane informacije na temu sigurnosti, Revija je sa svojom grupom
autora specijalizovanih za materiju osiguranja u oblasti ekonomske politike,
istorije ekonomije, prava u ekonomiji osiguranja kao i zdravstvene ekonomije, na
međunarodnoj ekonomskoj sceni potpuno odgovorila tom zahtevu. Drugim rečima,
ovaj srpski časopis se u pogledu svoje strukturisanosti u poređenju sa poznatim
svetskim publikacijama nije imao čega postideti. Autori su slali ne samo kvalitetan
čitalački materijal, već su i nudili odlične predloge rešenja za nove kategorije
kombinacija osiguranja koja su odgovarala demografskim, ekonomskim, ekološkim
i tehnološkim zahtevima. Vreme globalizacije je na mnogim područjima ostavljalo
sve jasnije tragove u krugovima nauke osiguranja u Srbiji.
Sasvim sigurno da su pozitivni impulsi stizali i sa godišnjih savetovanja Udruženja
za pravo osiguranja: ona su imala jasnu orijentaciju na zakonodavstvo Evropske
unije, a njihov međunarodni karakter postajao je svake godine sve izraženiji. U biti
ovih savetovanja predstavljala se i Revija. Takođe se sve više koristila i kao stručna
literatura u izradi završnih radova na osnovnim i master studijama, kao i u izradi
doktorskih disertacija na univerzitetima i visokim školama u Srbiji.
Ovo je bila pozitivna strana faze transformacije.
Negativna strana se ogledala u produbljavanju jaza između kosmopolitski i
internacionalno orijentisanih eksperata praćenih njihovim studentima, sa jedne
strane i nacionalista nastrojenih „po starom”, koji se nisu mogli i ne mogu se pomiriti
34
Volfgang RORBAH
sa promenama u radnom okruženju, koji zbog svojih iskustava ne mogu i ne žele da
razumeju smisao i potrebu promena.
A tu je i grupa kolebljivih i neodlučnih. Oni u društvenim naukama često
prestavljaju prepreku jer se kod njih nikad ne zna da li su za ili protiv.
U ovoj fazi je predsednik Slavnić morao da isključi nekoliko članova redakcije,
postupajući poput hirurga koji amputacijom dela tela spašava organizam u situaciji
životne opasnosti.
Sećam se sastanaka redakcije Revije na Paliću pre nekoliko godina organizovanom
tokom godišnjeg savetovanja Udruženja, na kome je predsednik Slavnić nekim članovima
uvek ponovo naglašavao da se u prvom redu mora promeniti njihovo ponašanje i da novo
strukturisanje ni u kom slučaju ne sme da bude dovedeno u pitanje. Jedan od suštinskih
problema je bio taj što se među „nesavremenima” nalazio nemali broj onih koji su na
profesionalnom planu imali dobar uspeh, ali od toga nisu mnogo profitirali. Umesto da
promene način razmišljanja, uporno su branili sebe i svoje mišljenje uz tvrdnju da nove
strukture prete uništenjem „dobrog starog”, koje su zastupali.
4.1. SUPROTNOST IZMEĐU MODERNIH OSIGURAVAČA I NACIONALISTA
Moderno osiguranje i nacionalizam su usled svojih dijametralno suprotnih filozofija
inkompatibilni. Reosiguranje ograničeno na jednu državu ne samo da je neefikasno, nego
predstavlja i opasnost od degeneracije osiguranja. Veliki rizici ne bi uopšte bili osigurljivi bez
mreže reosiguravača raširene po celoj zemaljskoj kugli. Uređenom osiguranju je poteban
političar, naučnik i praktičar koji misli i dela na bazi međunarodne i miroljubive orijentacije,
i koji usvakoj fazi zastupa geslo: „Zajedno smo jači!”
Potrebni su istraživači koji su u stanju da kod različitih naroda identifikuju
elemente onoga što im je zajedničko i u čemu su slični. Potrebni su samokritični ljudi
koji su u stanju da prepoznaju svoje nedostatke, spremni da priznaju da druge države
imaju bolja rešenja datih problema nego što ih ima njihova sopstvena država.
Revija je posebno od 2009. godine počela da usvaja takve tendencije.
Uži tim redakcije je u svoje paralelne naučne publikacije, objavljivane u njihovim
državama, ugrađivao odgovarajuće ključne modele rešenja.
Revija je zapravo odigrala izuzetno važnu ulogu u čitavom nizu drušvenoekonomskih reformi. Ali, društvo je u Srbiji podeljeno. Pošto je za ovu državu, kao
i za Evropu, karakteristična pojava starenja stanovništva, to je i broj onih „od juče”
relativno velik. Zbog čega je u ovim krugovima jako izražena rezistentost prema
primanju saveta, dobro je objasnio ekspert za nacionalizam, Hans-Ulrih Veler, u
svojoj knjizi „Nacionalizam: istorija, oblici, posledice.” Oni svoje stavove mogu da
promene veoma teško ili nikako, a razlozi za to su sledeći (videti originalne citate
autora i njihove interpretacije):
SEĆANJA I UTISCI JEDNOG ČLANA REDAKCIJE REVIJE ZA PRAVO OSIGURANJA
35
„Svakom ‚upornom verovanju da je odabran i poslan, koje u sebi gaji svaki
(ultra)nacionalista odgovara, oduvek jeste i uvek će odgovarati, sa jedne strane
eksternalizacija zla, a sa druge strane stilizovanje protivnika u (smrtnog) neprijatelja.’
Tako se, na primer, investicije ili udeo u vlasništvu stranih kompanija interpretiraju
kao prodaja i izrabljivanje zemlje.”
Veler nastavlja: „Tako ‚eksternalizacija zla oslobađa osećanje sopstvene vrednosti,
razumevanje sebe i samosvest. Iznalaženje stalno novih neprijatelja je način odbrane
od samokritike sopstvenih slabosti.’ Fundamentalni deficit nacionalizma i njegovih
nacionalnih država jeste njegova nesposobnost za nalaženje zadovoljavajućih
mirovnih rešenja na planu unutrašnje i spoljne politike. Upravo, i u naporima za
unutrašnjom integracijom i u propagiranju spoljnih interesa nastaju snažni konflikti.
Ako se nekad i postignu kompromisi u unutrašnjoj ili spoljnoj politici, uglavnom je
to onda kada se obuzdavaju nacionalizam i nacionalistički egoizam.”
Na ovom mestu treba pohvaliti odgovorne u Reviji zbog njihovih stalnih
nastojanja i spremnosti na kompromise u potencijalno vrlo konfliktnim situacijama.
5. RAD SA JAVNOŠĆU U INOSTRANSTVU
Važan aspekt strategije uspeha nekog medija od međunarodnog značaja jeste i
taj da za saradnju pored domaćih naučnika pridobije i strane. To si urednici Revije
znali od samog početka.
Drugi aspekt, čije je dejstvo često potcenjeno, jeste lični rad u javnosti odgovornih
u redakciji, odnosno naučnika u inostranstvu. Takav rad se realizuje kroz referate,
učešćem na kongresima, zajednički rad na sabranim delima itd. Nastaje jedna vrsta
naučnog lobiranja koje je u stanju da se u velikoj meri udalji od manipulativnih
političkih uticaja.
Dugoročne prednosti ličnog prisustva u inostranstvu leže za svakog pojedinca u
proširivanju njegovog uvida u pojedine međuzavisnosti, od kojih su neke nabrojane
kako sledi:
• Zbog snažnijih mogućnosti integrisanja on lakše prepoznaju sopstvena
pogrešna usmerenja,
• Usvaja napredne stragije drugih učesnika i
• Logično, lakše se odvaja od domaćih zastarelih običaja jer mu sopstvena pravila
više ne deluju tako „savršena.”
5.1. DRŽAVNI OKVIRNI ZAKONI I EKONOMIJA OSIGURANJA
U državama u kojima je kultura osiguranja na visokom nivou, u pogledu naučnih
projekata se obično postave zakonski okviri u kojima se praktikuju postupci koji su
36
Volfgang RORBAH
već bili utvrđeni i u Povelji o građanskim pravim Austrije iz 1867. godine, a koji glase:
„Nauka i njeno učenje su slobodni.”
Ovo ne stoji ni u kakvoj suprotnosti sa činjenicom da se u tim zemljama de facto
na svakom većem kongresu nalaze i predstavnici ministarstava koji najčešće i sami
uzimaju udela na projektima ili sarađuju na njihovoj implementaciji. Njihovo učešće
nema za cilj provođenje državne kontrole ni patronizaciju, već jačanje zajedničkog
duha i međusobnog razumevanja.
Uzajamno poznavanje i uvažavanje naučnika i državnih službenika rađa
sledeće prednosti: Država, odnosno njeni funkcioneri ne serviraju visokovrednim
istraživačima i međunarodno priznatim univerzitetskim profesorima nikakvo
uvođenje u skupe liste u kojima će „milošću ministra” biti utvrđeno koji medij i koji
autor se u određenoj državi sme oceniti kao „pravi naučnik.”
Mladi i ambiciozni intelektualci tada mogu na specifičnim listama zaključiti u kom
politički dozvoljenom mediju je objavljen članak „potreban za stvaranje karijere.”
Opasnost da takvom praksom intelektualno siromašni časopisi šire neznanje
prodajući „mesta za parking naučne osrednjosti” za dobre pare, jeste za neke evropske
kulturne države dovoljan povod da se i dalje drže sistema registracije ISSN ili ISBN.
Prema srednjoevropskom shvatanju, korist za narod, tj. ekonomiju ili zdravstvo
se bolje prepoznaje na osnovu rezultata ekspertiza, disertacija, nalaza, stručnih
članaka i sličnog, nego na osnovu pomenutih lista.
Kritika se ne odnosi na liste same, nego na pretpostavke pod kojima se one u
nekim državama sačinjavaju.
5.2. DRŽAVNA PRIZNANJA
Naučnici, naučne instutucije, mediji, zastupnisi interesa itd. nalaze se u „Evropi
bez granica” u stalnoj međunarodnoj utakmici. Komisije sastavljene od međunarodno
priznatih naučnika daju najstrožija mišljenja i utvrđuju rejting i rangiranje da li su u
stanju za proveru. Bez merljivih uspeha nema ni privrednih sponzorstava.
Eksperti prava i ekonomije u najrazvijenjim zemljama Evrope svake godine za
potrebe vlada tih zemalja sastavljaju godišnje izveštaje koji sadrže mere za borbu
potiv kriznih situacija. Država nagrađuje najbolje radove i odlikuje uspešne naučnike.
Inicijative i predlozi za odlikovanja u najvećoj meri dolaze iz sektora privatne privrede
i zastupnika njihovih interesa (komora). Naučnici koji dobiju diplome i odlikovanja
bivaju zatim angažovani u državnim komisijama kao savetnici.
5.3. IZUZETAN NASTUP PREDSTAVNIKA REVIJE
Međunarodna delatnost Revije, opisana u prethodnom odeljku, na koncentrisan
način se odvijala od 2008. godine.
SEĆANJA I UTISCI JEDNOG ČLANA REDAKCIJE REVIJE ZA PRAVO OSIGURANJA
37
Najpre je profesor Slavnić bio zamoljen da u jubilarnom izdanju „Istorije
osiguranja Austrije”, obima hiljadu strana, sarađuje kao jedan od autora najvišeg
ranga. Njegov zapažen rad odnosio se na saradnju u oblasti nauke osiguranja između
Srbije i Austrije u prošlosti i sadašnjosti.
Juna 2008. godine profesor Slavnić je bio pozvan na svečanu prezentaciju ovog
dela u sedište „Raiffeisen banke” u Beču, na kojoj je izneo referat pred cenjenim
ličnostima iz reda političara, duhovnika i ekonomista, kao i desetinama članova
upravnih i nadzornih odbora osiguravajućih kompanija i banaka. Referat je sadržao i
laudatio profesoru Rorbahu, izdavaču pomenutog enciklopedijskog dela, u to vreme
odlikovanom Državnim počasnim krstom za nauku i umetnost.
U sledećem koraku je u austrijskom časopisu za osiguranje RisControl, broj
6/2008, na tri strane objavljen intervju profesora Slavnića o Udruženju za pravo
osiguranja Srbije i o tržištu Srbije, prosperitetnom za austrijsku privredu. Šanse za
ove dve države istaknute u intervjuu bile su povod da profesor Slavnić bude pozvan
u oktobru iste godine na „Bečki forum osiguranja 2008”, to jest, na međunarodni
kongres osiguranja u organizaciji Instituta za međunarodna istraživanja IIR (Institute
for International Research), održanom u dvorcu Šenbrun u Beču.
Tom prilikom izneli smo svoje referate o stanju osiguranja u Srbiji. Uz
gromoglasan aplauz učesnika kongresa, profesoru Slavniću su rukovodioci kongresa
uručili i poklon, paket cenjenih austrijskih vina, povodom njegovog 70-og rođendana.
Pojedini učesnici kongresa iz Austrije i Nemačke su takođe dali obećanje da
će u aprilu sledeće, 2009. godine, učestvovati na savetovanju Udruženja za pravo
osiguranja Srbije koje se inače tradicionalno održava na jezeru Palić.
5.3.1. Rezime
U brojevima 2–3/2008 i 4/2008 Revije profesor Slavnić je objavio reportaže i
komentare o svojom boravcima u inostranstvu. Na taj način je Revija još izrazitije
uvedena sferu širokih horizonata i vizija.
Moderno uspešno osiguranje bez politike ne može da opstane, što znači,
potrebno mu je dalekovidna, čitaj planska politika osiguranja (koja je delom i
socijalna politika).
Međutim, prokletstvo današnje politike na celom Balkanu jeste njena zavedenost
kratkoročnim planiranjem i delanjem. Političari koji u današnje vreme stupaju na
scenu su prosto rečeno ohrabrivani da ne razmišljaju dalje od sledećih izbora. Ali,
ako se želi, kao što je slučaj u „Udruženju za pravo osiguranja Srbije” i njenom mediju
Reviji, ozbiljno i trajno razmatrati pitanje socijalnog i penzijskog sistema, zdravstvene
brige i politike sigurnosti, odnosno zbrinjavanja, mora da misli na rok duži od izbora.
Srbiji je potrebna rasprava na širokom frontu o pravičnosti i diskusija o
budućnosti koja prelazi stranačke granice. Potrebne su joj diskusije o podeli imovine
38
Volfgang RORBAH
i opterećenja, oporezivanju rada i postojećim vrednostima, o primanjima i rashodima
iz državnog lonca.
6. ZAKLJUČAK
Redakcioni odbor Revije danas čine predstavnici sledećih univerziteta:
Prof. dr Jovan Slavnić, Univerzitet u Novom Sadu
Prof. dr Wolfgang Rohrbach, Državni univerzitet u Beču, Austrija
Prof. dr Slobodan Jovanović, glavni i odgovorni urednik, Univerzitet Privredna
akademija Novi Sad
Prof. dr Pierpaolo Marano, zamenik glavnog i odgovornog urednika, Katolički
univerzitet Svetog Srca u Milanu, Italija
Prof. dr Robert Merkin, Univerzitet u Sautemptonu, Velika Britanija
Prof. dr Jerome Kullmann, Univerzitet Dofin u Parizu, Francuska
Prof. dr Helmut Heiss, Univerzitet u Cirihu, Švajcarska
Prof. dr Herman Cousy, Univerzitet u Luvenu, Belgija
Prof. dr Ioannis Rokas, Univerzitet u Atini, Grčka
Prof. dr Miodrag Orlić, Univerzitet u Beogradu
Prof. dr Stevan Šogorov, Univerzitet u Novom Sadu
Doc. dr Jasmina Labudović Stanković, Univerzitet u Kragujevcu, sekretar
Redakcije
Ovakav tim u pogledu stručnosti ne treba da se plaši konkurencije na svetskom
nivou. Druge redakcije možda imaju veća finansijska sredstva, ali ovakav stvaralački
žar i motivacija teško da krase bilo koju u svetskoj konkurenciji. Motivacija je snažno
„pogonsko gorivo”, i Revija će zbog toga i dalje ostati rado čitan trojezični časopis
(na engleskom, nemačkom i srpskom jeziku), a već danas ima čitalačku publiku u
petnaest zemalja.
Mojim kolegama u redakciji na kraju želim da poručim: hvala što postojite.
Beč, 15. 1. 2013.
Prevod sa nemačkog jezika: Nela Bukorović
Univ. Prof. DDr Wolfgang ROHRBACH
ERINNERUNGEN UND EINDRÜCKE
EINES REVIJA-REDAKTEURS
1. EINLEITUNG
Seit dem Jahr 2003, in welchem meine aus Serbien stammende Mutter starb, haben
sich meine beruflichen Aktivitäten immer stärker von Wien auf Belgrad bzw Serbien
konzentriert. Einer der großen Wegbereiter meiner versicherungswissenschaftlichen
Laufbahn in Serbien war der Präsident der Gesellschaft für Versicherungsrecht,
Prof. Dr Jovan Slavnic. Die Kooperation mit ihm mündete u.a. in meine nunmehr
siebenjährige redaktionelle Tätigkeit für das hochkarätige Medium “Revija za
pravo osiguranja” und in meine Mitwirkung als Vortragender und Moderator am
alljährlichen VersicherunЅgskongress in Palic.
Aber auch der Weg zur Gastprofessur für Versicherungsmanagement an der
“Visoka Poslovna skola/Belgrade Business School” und schließlich zum Ordentlichen
Univ. Prof. in Serbien wurde mir von Jovan, wie ich diesen zum Freund gewordenen
Branchenkollegen einstweilen nenne, geebnet.
Der vorliegende Essay beschreibt den Aufstieg der Revija von einem national
bzw regional orientierten wissenschaftlichen Medium in die intellektuelle “EuropaLiga”.
Das Schicksal bestimmte, dass ich einen Teil dieses Weges mitgestalten und
mitgehen durfte.
Wie bei jedem wissenschaftlichen Projekt darf es aber auch bei der weiteren
Arbeit an und für die Revija zu keinem Stillstand kommen. Denn Stillstand ist
hier und in der heutigen Zeit ident mit Abstieg und Rückfall in die nationalistische
Unterliga, die in den Balkanstaaten leider noch immer nicht ausgedient hat.
Die folgenden Kapitel habe ich auch aus meiner Verantwortung als Vizepräsident
der Österreichisch-Serbischen Gesellschaft und als Stv.Geschäftsführer von
“EUROPA NOSTRA AUSTRIA” geschrieben, der sich als gebürtiger Österreicher in
gleicher Weise völkerverbindend zum Serbentum wie zu Europa bekennt. Aus dieser
Gesinnung heraus sind übrigens alle meine zT sehr kritischen Artikel für die “Revija”
entstanden.
Die Leser mögen diese Kritik an bestehenden Fehlsteuerungen in Serbien in
erster Linie als Animation zu Verbesserungen bzw Reformen sehen und keineswegs
als Geringschätzung auffassen.
Frei nach dem Spruch des altchinesischen Philosophen Konfizius: “Wahre Worte
sind nicht schön; und schöne Worte sind nicht wahr!”
40
Wolfgang ROHRBACH
2. DER OCCIDENT DES ORIENTS
Belgrad, die Stadt an zwei Flüssen, ist mit der österreichischen Geschichte
im allgemeinen und der Versicherungsgeschichte im speziellen eng verbunden.
Als Österreicher mit (mütterlicherseits) serbischen Wurzeln, der in einer Person
Historiker, Versicherer und Slawist ist, wurde ich seit dem Zusammenwachsen des
europäischen “Westens” und. “Ostens” schrittweise stärker in den Bann der Stadt
Belgrad gezogen, die man so treffend “Occident des Orients” nennt.
Der Begriff ist erklärungsbedürftig.
Es ist nicht nur die Tatsache, dass lange Zeit die Grenze zwischen dem
Osmanischen Reich und der Österreichisch/en (-Ungarischen) Monarchie quer
durch die heutige Stadt Belgrad (früher zwischen den Städten Belgrad und Zemun)
verlief.
Von der Architektur der Stadt über elegante gastronomische Einrichtungen bis
hin zu Darbietungen aus Theater, Oper Konzert und Wissenschaft präsentiert sich
dem Beobachter die Kultur des Occidents in seinen vielfältigen Ausprägungen
Wie anders - sprich orientalisch-balkanorientiert - jedoch oft die Inhalte hinter
oder unter der “westlichen Hülle” sind, erkennt der vielgereiste und breitgebildete
Inländer nach jeder Rückkehr in die Heimat; der oft von Klischees und Vorurteilen
geprägte Ausländer erst nach längeren Aufenthalten in Belgrad.
Hiebei geht es nicht um Wertungen, was “besser” oder “schlechter” sei (von
der Gastfreundschaft in den südslawischen Regionen zB kann jeder “Westler” nur
träumen), sondern es stellt sich die Frage, wie man auf schnellste und beste Weise
zwei sehr unterschiedliche Kulturkreise “kompatibel” macht.
In Bezug auf Versicherung ist diese Frage besonders schwer zu beantworten.
2.1. ERSTE KONTAKTE ZU PROF.
SLAVNIC UND DER “REVIJA”-REDAKTION
An einem Novembertag des Jahres 2005 fand das erste Treffen zwischen Prof. Dr
Jovan Slavnic und mir (der alten Belgrader Assekuranz-Tradition entsprechend) in
der Knez Mihajlova statt. Dort hatte die von UNIQA erworbene Zepter osiguranje
(damals der größte Lebensversicher Serbiens) ihre Direktion im Haus der Prva
Hvatska stedionica untergebracht.
Die mir damals von der UNIQA-Konzernzentrale übertragene Aufgabe bestand
darin, die - bezogen auf Serbien - dringend erforderlichen Kontakte zwischen
Wissenschaft und Versicherungswirtschaft nach internationalen Gepflogenheiten
auf- und auszubauen. Der Grund, weshalb in Österreichs Assekuranz seit den Tagen
der Monarchie diese Vorgangsweise im Umgang mit Partnern (zu denen Serbien
schon im 19. Jh zählte) so gepflegt wird, lässt sich folgend erklären:
ERINNERUNGEN UND EINDRÜCKE EINES REVIJA-REDAKTEURS
41
Wohlstand, wirtschaftliche Entwicklung und Prosperität der
Versichertengemeinschaften werden von vielen einzelnen Faktoren bestimmt. An
erster Stelle sind Wissenschaft und Forschung zu nennen, welche uns gleichsam als
Motor innovativ auf allen Gebieten voran treiben. In der Folge gilt es, die Erkenntnisse
der Wissenschaft in der Realwirtschaft umzusetzen. Auf diese Weise können Krisen
in ihren Auswirkungen gemildert, manchmal sogar verhindert werden.
Mein erster Belgrader Dialogpartner in dieser Richtung sollte der über die
Grenzen Serbiens bekannte Versicherungsrechtsexperte Prof. Dr Jovan Slavnic sein.
Er wurde mir als neuer Präsident der serbischen “Vereinigung für Versicherungsrecht”
(d.i. die nationale Sektion der AIDA) vorgestellt, der die Nachfolge des im April
2005 als Präsident ausgeschiedenen Prof. Dr Predrag Sulejic, angetreten hatte. Prof.
Sulejic wurde ein Jahr später aufgrund seiner Verdienste erster Ehrenpräsiden der
Vereinigung.
Prof. Slavnic brachte zu unserer ersten und einige Tage später erfolgten zweiten
Unterredung einige Exemplare der “Revija za pravo osiguranija” mit und wollte meine
Meinung, dh Anregungen aber auch Kritiken für eine von ihm ins Auge gefasste
Neuausrichtung des Mediums erfahren.
“Auch hier finde ich den Occident des Orients, wie in der ganzen Stadt”,
antwortete ich spontan. “Eine ansprechendes Layout; gediegene wissenschaftliche
Abhandlungen der Autoren Jovanovic, Slavnic, Sulejic etc.”
Die damals von den oben genannten Experten in der “Revija” gebrachten
Ausführungen über die Versicherungsreform des Jahres 2004, im Zuge welcher
der Serbischen Nationalbank die Aufsicht übertragen wurden, und der präzise
dargestellte Anfang des Anpassungsprozesses an die Richtlinien der Europäischen
Union strahlten - nach den Jahren eines finsteren Ultranationalismus - einen frischen
Zeitgeist des Occidents aus.
“Und wo ist der Orient, der Balkan?“, fragte mich Slavnic bohrend.
Meine Anttwort war:
Dass der schwierige und für die breite Masse kaum durchschaubare Inhalt
des Umstrukturierungsprozesses nur in serbischer Sprache, nur von Autoren der
eigenen Nation und nur aus dem juristischen Blickwinkel und in deren Terminologie
dargestellt wird.
Da findet sich beispielsweise die zu nüchterne Darstellung des ersten
Reformschritts (2004-2006), der für 3/4 der heimischen Gesellschaften Serbiens,
denen die kaufmännischen Voraussetzungen und Eigenmittel moderner Versicherer
fehlten, den Konzessionsentzug durch die Nationalbank und somit die Liquidierung
bedeuteten.
Im zweiten Schritt des Anpassungsprogramms (seit 2005) erfolgte die Zulassung
von Niederlassungen (Töchtern) ausländischer Versicherer. Wieder gab es nur
juristische Begründungen, dass die EU-Richtlinien diese Vorgangweise erforderten.
42
Wolfgang ROHRBACH
Für nationalistische Demagogen waren diese Darstellungen ein willkommener
Anlass, Argumente zu kreieren, dass vom Ausland gekaufte, korrupte Politiker und
Intellektuelle
– eine Ausrottung der heimischen Versicherungunternehmen betrieben mit dem
Begleiteffekt des Verlustes zahlreicher Arbeitsplätze
– eine Invasion geschäftshungriger ausländischer Unternehmen erfolge, welche
die letzten Geldmittel aus dem Land saugen und die raren Arbeitsplätze für die
Etablierung ihrer Günstlinge verwenden.
– dem gleichen Ziel diene auch eine Neustrukturierung der Rückversicherung in
Richtung stärkerer internationaler Risikoaufteilung.
– mit anderen Worten würden die Ausländer die Korruption im gesamten
Vorsorgebereich Serbiens verstärken.
Derartige demagogische Argumente und wirtschaftliche Trugschlüsse können
am besten durch branchenerfahrene Ökonomen entkräftet werden. Allerdings sind
dazu auch Vergleiche mit anderen Staaten notwendig, also Internationalität.
3. INTERDISZIPLINÄRE UND INTERNATIONALE
AUSRICHTUNG DER „REVIJA“
Rückblickend liegt das größte und nachhaltige Verdienst des Präsidenten Prof.
Slavnic für das serbische Versicherungswesen darin, dass er sich ein Team couragierter
internationaler und interdisziplinärer Mitstreiter für die “Revija” suchte und
schließllich auch fand. Mit diesen schuf er eine neue serbische Versicherungskultur.
Mit Stolz und Freude darf ich heute betonen, dass Jovan Slavnic mir und in der
Folge den von mir nach Serbien “importierten” Gastautoren, aber auch jenen von
ihm selbst für die Mitarbeit gewonnen ausländischen Kapazitäten die Möglichkeit
gab, das Fundament zu dieser Versicherungskultur “via Revija”zu legen.
Dass dieser Prozess mit vielen und zT hitzigen Debatten vor sich ging,
entfremdete uns nicht, sondern schuf im Gegenteil freundschaftliche Bindungen.
Nach meinem Lebensprinzip, dass Angriff die beste Verteidigung ist, startete ich
eine ziemlich breit angelegte Argumentatinskampagne gegen die nationalistischen
Pseudowahrheiten, aus denen die wichtigsten Punkte angeführt seien:
In meinem ersten in der Revija Nr 3/2006 publizierten Artikel mit dem Titel
“PRIVATNO OSIGURANJE KAO SREDSTVO PROTIV KORUPCIJE” zeigte ich
am Beispiel der privaten Krankenversicherung auf, dass diese die Geldmittel der
Privatpatienten für den Auf- und Ausbau des meist defizitären Gesundheits- bzw
Spitalswesens über Steuern und offizielle Spitalsgebühren zur Verfügung stelle. Damit
werde Korruption nicht forciert, sondern verhindert. Es ist nämlich nicht mehr so
leicht möglich, über die Kuvert- und Schwarzgeldmethode die Taschen einzelner
korrupter Gesundheitsdienstleister zu füllen.
ERINNERUNGEN UND EINDRÜCKE EINES REVIJA-REDAKTEURS
43
Offiziell versteuerte private Zusatzhonorare für Ärzte und Aufpreise für
Luxuszimmer helfen zweifach. Die Abgaben ans Spital ermöglichen den Kauf
modernster medizinscher Geräte; überdies wird die Abwanderung medizinischer
Kapazitäten ins einkommensträchtigere Ausland verhindert oder zumindest
eingedämmt, wovon alle Patienten eines Staates profitieren.
Zur angeblichen Ausbeutung Serbiens durch ausländische Versicherer ist
festzuhalten, dass:
– die Ausbeuter oft in den eigenmittelmaroden einheimischen Anstalten saßen,
die volle Schadensbeträge nicht selten nur bei Überreichung von “Kuverts” an
Versicherungsmit-arbeiter auszahlten.
– die ausländischen Anstalten zweistellige €-Milllionenbeitràge für jede neue
Niederlassung an Serbien zahlten; mit ihren Steuergeldern die Sanierung des
maroden Straßennetzes, des öffentlichen Verkehrs etc ermöglichten. Auch wurde die
serbische Bauwirtschaft durch die Errichtung zahlreicher Bürohäuser angekurbelt,
was für Tausende Arbeiter Beschäftigung bedeutete. Nicht zuletzt ist zu erwàhnen,
dass serbische Studienabsolventen zu wesentlich höheren Gehältern und stets offiziell
dh mit Sozialversicherung angestellt wurden.
Durch die Markteintritte ausländischer Versicherer verbesserte sich die
Wettbewerbsfähigkeit des serbischen Versicherungswesens, obwohl die Zahl der
Versicherungsgesellschaften von 40 im Jahre 2004 auf 17 im Jahre 2007 zurückging.
Das Gesamtprämienvolumen Serbiens und Montenegros betrug im Jahre 2006
etwa 457 Mill. €.
Anfang 2009 waren Montenegro und der Kosovo bereits von Serbien abgespalten.
Trotzdem überschritt das Gesamtprämienvolumen damals die 600 Mill.€ Grenze.
Mit solchen Meldungen in der Revija konnte auch der Laie den Sinn einer guten
Versicherungsgesetzgebung begreifen.
Die im Ausland sitzenden Investoren wurden ab 2007 durch eine nunmehr mit
deutschen, englischen und serbischen Texten ausgestatteten Revija besser informiert
und zu (weiteren)Investitionen animiert.
4. NICHT NUR STRUKTUREN, AUCH HALTUNGEN VERÀNDERN
Ende 2008 - als die weltweite Finanz- und Wirtschaftskrise bereits voll
ausgebrochen war und immer mehr Menschen strukturierte Informationen zum
Thema Sicherheit suchten - konnte die Revija mit ihrer Gruppe wirtschaftlichpolitisch,
-historisch und wirtschaftsjuristisch sowie gesundheitsökonomisch bewanderter
Autoren diesem Bedarf in der internationalen Versicherungsszene voll
entsprechen. Mit anderen Worten brauchte diese serbische Zeitschrift hinsichtich
ihrer Strukturierung den Vergleich mit angesehenen mitteleuropäischen
Versicherungszeitschriften in weiten Bereichen nicht zu scheuen brauchte.
44
Wolfgang ROHRBACH
Die Autoren lieferten nicht nur interessanten Lesestoff, sondern boten echte
Lösungsansätze für eine neue Kategorie von Versicherungskombinationen an, die den
demografischen, ökonomischen, ökologischen und technologischen Erfordernissen
entsprachen. Das Globalisierungszeitalter hinterließ immer deutlichere Spuren in
versicherungswissenschaftlichen Kreisen Serbiens.
Positive Impulse gingen gewiss auch von den auf die EU-Versicherungsgesetzgebung ausgerichteten Jahreskonferenzen in Palic aus, deren
internationaler Charakter von Jahr zu Jahr zunahm. Die “Revija” präsentierte auch
den Succus dieser Veranstaltungen. Vermehrt wurde die Revija an den Serbischen
Universitäten und Fachhochschulen als Fachliteratur für Bachelor- und Master-Thesis Arbeiten sowie Dissertationen auf dem Versicherungsbereich eingesetzt.
Das war die positive Seite der Transformationsphase. Die negative Seite äußerte
sich darin, dass die Kluft zwischen den kosmopolitisch-international ausgerichteten
Experten samt deren Studenten und den “auf dem Alten” beharrenden Nationalisten
immer größer wurde. Die letzteren konnten (und können) mit der Veränderung
der Arbeitswelt einfach nicht mehr klarkommen, weil sie Sinn und Notwendigkeit
von Veränderungen aufgrund ihrer Erfahrung nicht einsehen, nicht nachvollziehen
können und wollen.
Und dann gibt es aber noch die Gruppe der Unschlüssigen und Wankelmütigen.
Sie stellen in den Geisteswissenschaften oft das größte Hinderniss dar, da man bei
ihnen nie weiß, wann sie Gegner und wann sie Mitstreiter sind.
In dieser Phasen musste Präsident Slavnic durch Ausschluss einiger Redakteure
und externer Autoren bisweilen wie ein Chirurg handeln, der Amputationen von
Gliedmaßen vornimmt, um lebensgefàhrliche Situationen zu entschärfen.
Ich erinnere mich an jene Zusammenkünfte des Redaktionsteams bzw Vorstandes,
in denen Präsident Slavnic gegenüber bestimmten Teilnehmern immer wieder betonte,
dass sich primär deren Haltung ändern müsse und keineswegs die Neustrukturierung
in Frage gestellt werden solle. Eines der Kernprobleme war, dass sich unter den “nicht
mehr zeitgemäßen” Repräsentanten der nationalen Linie nicht wenige befanden, die
in ihrem Beruf viel erreicht hatten, von dem Erarbeiteten aber nicht mehr profitieren
konnten. Statt ein Umdenken einzuleiten, glaubten sie immer wieder sich und ihre
Leistung verteidigen zu müssen und behaupteten, dass die neuen Strukturen “das gute,
alte Hausgemachte”, das sie repräsentieren, zu zerstören drohten.
4.1. DER GEGENSATZ ZWISCHEN MODERNEN
VERSICHERERN UND NATIONALISTEN
Modernes Versicherungswesen und Nationalismus sind wegen ihrer diametralen
Philosophien nicht kompatibel. Nationale Rückversicherung ist nicht nur ineffizent,
sondern eine gefàhrliche Assekranz-Inzucht. Große Risiken wären nicht versicherbar
ERINNERUNGEN UND EINDRÜCKE EINES REVIJA-REDAKTEURS
45
ohne das über den ganzem Erdball gespannte Rückversicherungsnetz. Ein geordnetes
Versicherungswesen benötigt international und friedensorientiert denkende und
handelnde Politiker, Wissenschaftler und Praktiker die in jeder Phase erkennen:
“Gemeinsam sind wir stärker!”.
Es benötigt Forscher, die alle wesentlichen Details des Gleichartigen, des
Verbindenden zwischen unterschiedlichen Völkern herausfinden. Es benötigt
selbstkritische Menschen, die ihre eigenen Unzulänglichkeiten erkennen und
bereit sind zuzugeben, dass es in anderen Staaten bessere Lösungen für anstehende
Probleme gibt als im eigenen.
Die “Revija” nahm sich insbesondere seit 2009 auch dieser Informationen an.
Die Diplomökonomin (seit 2012 Master) Nela Bukorovic analysierte und übersetzte
für die Revija west- und mitteleuropäische Versicherungspublikationen, die
beispielgebende und auf die Balkanstaaten übertragbare Pröblemlösungen enthielten.
Das Redaktions-Kernteam baute in seine vergleichenden wissenschaftlichen
Publikationen aufschlussreiche Lösungsmodelle einzelner Staaten ein.
Eigentlich hätte die Revija eine hervorragende Rolle bei einer Reihe
gesellschaftspolitischer Reformen spielen können. Aber Serbiens Gesellschaft ist
gespalten. Und da auch dieses Land die für Europa charakreristischen Züge der
demografischen Alterung trägt, ist die Zahl der “Ewig-Gestrigen” relativ groß.
Warum in diesen Kreisen eine so stark ausgepràgte Beratungsresistenz existiert, hat
der Nationalismus-Experte Hans-Ulrich Wehler in seinem Buch “NATIONALISMUS
Geschichte, Formen, Folgen” treffend umrissen. Sie können nur schwer oder gar nicht
ihre Einstellung ändern und zwar aus folgenden Gründen (siehe folgende OrginalZitate Wehlers und deren Interpretationen):
Den in jedem (Ultra)Nationalisten “fortlebenden Auserwähltheits- und
Sendungsglauben entspricht seit jeher - und noch immer - zum einen die
Externalisierung des Bösen, zum anderen die Stilisierung des Gegners zum (Tod)
Feind..” So werden zB Investitionen oder Firmenbeteiligungen von Ausländern als
Ausverkauf und Ausbeutung des Landes interpretiert.
Daraus folgert Wehler: Es “entlastet die Externalisierung des Bösen das
eigene Selbstwertgefùhl, Selbstverständnis und Selbstbewusstsein. Indem immer
neue Erzfeinde ausgemacht werden, bewahrt sie vor Selbstkritik an den eigenen
Schwächen.
Das fundamentale Defizit des Nationalsmus und seines Nationalstaats ist
ihre Unfähigkeit, Probleme des innergesellschaftlichen und außerpolitischen
Friedens befriedigend lösen zu können. Im Gegenteil: Bei den inneren
Integrationsanstrengungen und der Interessensverfechtung nach außen lösen
beide extrem zugespitzte Konflikte aus. Gelingen aber doch einmal innen- oder
außenpolitische Kompromisse, beruhen sie gewöhnlich auf der Zähmung des
Nationalismus und des nationalstaatlichen Egoismus.”
46
Wolfgang ROHRBACH
Es muss an dieser Stelle auch das ständige Bemühen der Revija-Verantwortlichen
um Kompromisse lobend erwàhnt werden, wo ansonsten schwere Konflikte entstehen
hätten können.
5. ÖFFENTLICHKEITSARBEIT IM AUSLAND
Neben inländischen auch ausländische Wissenschaftler für Kooperationen und
Publikationen zu gewinnen, ist die eine wichtige Seite der Erfolgsstrategie eines
Mediums von internationaler Bedeutung. Das war den Revija-Herausgebern schon
seit Anbeginn bekannt.
Die zweite oft in ihrer Wirkung unterschätzte Seite ist die persönliche
Öffentlichkeitsarbeit der Redaktionsverantwortlichen bzw Wissenschaftler im
Ausland. Dies geschieht in Form von Vorträgen, Teilnahme an Kongressen,
Mitwirkung an Sammelbänden etc. Es entsteht ein Wissenschaftslobbying, das sich
manipulierender politischer Einflüsse weitgehend entziehen kann.
Die langfristigen Vorteile der persönlichen Präsenz im Ausland liegen für jedem
einzelnen in der Erweiterung der Einblicke in verschiedene Zusammenhänge, von
denen im folgenden einige wesentliche aufgezählt seien:
• Man erkennt wegen verstärkter Verfleichsmöglichkeiten leichter eigene
Fehlsteuerungen,
• übernimmt fortschrittliche Strategien anderer Teilnehmer und
• trennt sich in der Folge leichter von hausgemachten veralteten Gepflogenheiten,
weil einem die eigenen Regelungen nicht mehr so “vollendet” vorkommen.
5.1. STAATLICHE RAHMENGESETZE UND
VERSICHERUNGSWISSENSCHAFT
In Ländern mit hoher Versicherungskultur legt der Staat in Bezug auf
wissenschaftliche Projekte lediglich Rahmengesetze fest, innerhalb derer jene schon
im Österreichischen Staatsgrundgesetz von 1867 festgehaltene Vorgangsweise
praktiziert wird, die da lautet:
“Die Wissenschaft und ihre Lehre sind frei”.
Das steht in keinem Gegensatz zu der Tatsache, dass in diesen Ländern de facto
an jedem größeren Kongress auch Repräsentanten aus Ministerien anwesend sind
und meist selbst an den Projekten oder deren Umsetzung mitarbeiten. Die Teilnahme
erfolgt nicht zwecks staatlicher Kontrolle oder Bevormundung, sondern um den
Gemeinsinn und das Verständnis fùreinander zu stärken.
Aus der gegenseitigen Kenntnis und Achtung von Wissenschaftlern und
Staatsbeamten folgen vorteilhafte Entwicklungen.
ERINNERUNGEN UND EINDRÜCKE EINES REVIJA-REDAKTEURS
47
Der Staat bzw seine Beamten kredenzen den hochkarätigen Forschern und
international anerkannten Universitätslehrern keine kostenpflichtigen Eintraglisten,
in denen dann von “Ministers Gnaden” festgelegt wird, welches Medium bzw welcher
Autor sich im jeweiligen Nationalstaat als “echt wissenschaftlich” bezeichnen darf.
Die aufstrebenden jungen Intellektuellen können dann spezifischen Listen
entnehmen, in welchen der Politik genehmen Medien plazierte Artikel “karrierefördernd”
sind.
Die Gefahr, dass bei derartigen Gepflogenheiten verstärkt intellektualistische
Schmalspur-Zeitschriften ihr Unwesen treiben, indem sie “Parkplätze wissenschaftlicher
Mittelmäßigkeit” für gutes Geld verkaufen, ist für etliche europäische Kulturstaaten
Anlass genug, es bei der ISSN oder ISBN Registrierung zu belassen.
An den Ergebnissen von Expertisen, Dissertationen, Erfindungen, Fachartikeln
usw lässt sich - nach mitteleuropäischer Auffassung - der Nutzen für ein Volk bzw
die Wirtschaft oder das Gesundheitswesen desselben besser erkennen, als über die
erwähnten Listen.
Nicht gegen die Listen selbst richtet sich die Kritik, sondern gegen die
Voraussetzungen unter denen sie in manchen Staaten entstehen.
5.2. STAATLICHE AUSZEICHNUNGEN
Die Wissenschaftler, ihre Forschungsstätten, Medien, Interessenvertretungen etc
befinden sich in einem “Europa ohne Grenzen” in einem ständigen Internationalen
Wettbewerb. Aus international anerkannten Wissenschaftlern zusammengesetzte
Kommissionen geben sich selbst die strengsten Auflagen und legen ein Rating und
Ranking fest, dass sie auch zu überprüfen imstande sind. Denn ohne messbare
Erfolge bleibt das Sponsoring der Wirtschaftsunternehmen aus.
Rechts- und Wirtschaftswissenschaftler erstellen alljährlich für die
Regierungen der reichsten und erfolgreichsten Staaten Europas Expertisen, welche
Krisenbekämpfungsmaßnahmen etwa ergriffen werden sollen. Der Staat belohnt
die besten Arbeiten und zeichnet erfolgreiche Wissenschaftler aus. Anregungen
und Vorschläge für diese Auszeichnungen kommen zu einem erheblichen Teil aus
der Privatwirtschaft und deren Interessenvertretungen (Kammern). Die mit Orden
und Diplomen Ausgezeichneten werden in der Folge als Berater in staatlichen
Kommissionen eingesetzt.
5.3. EIN HERVORRAGENDER AUFTRITT DES
“REVIJA”-VERANTWORTLICHEN
2008 war das Jahr, in welchem die in den vorigen Kapiteln beschriebene Art von
internationaler Öffentlicheitsarbeit für die Revija in konzertierter Weise stattfand.
48
Wolfgang ROHRBACH
Zunächst wurde Prof. Dr Jovan Slavnic gebeten, am 1000 Seiten umfassenden
Jubilâumsband “20 Jahre Enzyklopädie der Versicherungsgeschichte Österreichs
“ als einer von rund 50 Top-Fachautoren mitzuarbeiten. Er verfasste einen
beachtenswerten Beitrag über die versicherungswissenschaftliche Kooperation
zwischen Serbien und Österreich in Vergangenheit und Gegenwart.
Im Juni 2008 wurde Prof. Slavnic zur festlichen Präsentation des Werkes in die
Raiffeisen-Zentrale nach Wien eingeladen.
Dort hielt er vor politischen, geistlichen und wissenschaftlichen Würdenträgern
sowie Dutzenden Vorstands- und Aufsichtsratsmitgliedern renommierter
Versicherungsunternehmen und Banken einen Vortrag, der auch eine Laudatio auf
den damals mit dem Österreichischen Bundesehrenkreuz für Wissenschaft und
Kunst ausgezeichneten Herausgeber der Enzyklopädie, Prof. Rohrbach, enthielt.
Im nächsten Schritt wurde ein drei Druckseiten langes Interview mit Prof. Slavnic
über die Serbische Vereinigung für Versicherungsrecht und den österreichischen
Hoffnungsmarkt Serbien im österreichischen Sicherheitsmagazin “RisControl” Nr
6/2008 abgedruckt.
Die in diesem Interview aufgezeigten Chancen für beide Staaten bewirkten, dass
Prof. Slavnic noch im Oktober des gleichen Jahres zum “Wiener Versicherungsforum
2008”, einem vom IIR (Institut for International Research) im Schloss Schönbrunn
veranstaltetet Internationalen Versicherungskongress eingeladen wurde.
Wir beide referierten über den Versicherungsstandort Serbien.
Unter donnerndem Applaus der Teilnehmer wurde Prof. Slavnic, der in diesen
Tagen seinen 70er feierte, von der Kongressleitung eine Box erlesener Österr. Weine
überreicht.
Einige Kongressteilnehmer aus Österreich und Deutschland versprachen im
April 2009 die Serbische Veranstaltung in Palic zu besuchen.
5.3.1. Die Nachlese
In der Revija nr 2-3 und 4/2008 brachte Prof. Slavnic Reportagen und
Kommentare zu diesen Auslandsbesuchen.
Die Revija za pravo osiguranja wurde durch diese Maßnahmen noch stärker die
Sphäre von Weitsichtigkeit und Visionen manövriert.
Moderne erfolgreiche Versicherung kann ohne Politik nicht auskommenen,
dh sie benötigt auch eine weitsichtige, sprich planvolle Versicherungspolitik (die
ihrerseits ein Teil der Sozialpolitik ist).
Aber der Fluch der heutigen Politik auf dem gesamten Balkan ist die Verlockung,
nur kurzfristig zu planen und zu agieren. Wer heute als Politiker an der Macht ist,
wird geradezu ermuntert, nicht weiter als bis zum nächsten Wahltag zu denken.
Wer aber wie “Vereinigung für Versicherungsrecht” bzw ihr Medium “Revija” das
ERINNERUNGEN UND EINDRÜCKE EINES REVIJA-REDAKTEURS
49
Sozial- und Pensionssystem, die Gesundheitsversorgung und die Sicherheits- bzw
Vorsorgepolitik Serbiens im Rahmen der Europafrage ernsthaft und nachhaltig für
das eigene Volk und die ausländischen Kooperationspartner behandeln will, muss
weiter als bis zum nächsten Wahltag denken.
Serbien braucht eine breite Debatte über Gerechtigkeit; eine große
parteiübergreifende Diskussion über Zukunftsvisionen. Es braucht Diskussionen
über die Verteilung von Vermögen und Belastungen, die Besteuerung von Arbeit
und bestehenden Werten, die Ein- und Auszahlungen aus dem sozialstaatlichen Topf.
6. SCHLUSSBETRACHTUNG
Der Redaktionsboard der Revija setzt sich heute aus Repräsentanten folgender
Universitäten zusammen:
Prof. Jovan Slavnic, LLD, University in Novi Sad
Prof. Wolfgang Rohrbach, PhD, State University in Vienna, Austria
Prof. Slobodan Jovanovic, LLD, Editor, University Business Academy in Novi Sad
Prof. Pierpaolo Marano, LLD, Associate Editor, Università Cattolica del Sacro
Cuore – Milan, Italy
Prof. Robert Merkin, LLD, University in Southampton, UK
Prof. Jerome Kullmann, LLD, Paris Sorbonne University, France
Prof. Helmut Heiss, LLD, University in Zurich, Switzerland
Prof. Herman Cousy, LLD, University in Leuven, Belgium
Prof. Ioannis Rokas, LLD, University in Athens, Greece
Prof. Miodrag Orlic, LLD, University in Belgrade
Prof. Stevan Sogorov, LLD University in Novi Sad
Assistant Professor Jasmina Labudovic Stankovic, LLD, Secretary, University
Kragujevac
Ein solches Team braucht vom Fachwissen her weltweit keine Konkurrenz zu
fürchten.
Mögen andere Redaktionen mehr Finanzmittel haben, an Schaffensfreude und
Motivation wird sich kaum ein stärkerer Wettbewerbsteilnehmer finden. Motivation
ist ein “starker” Treibstoff, deshalb wird die Revija auch weiterhin ein gern gelesenes
dreisprachiges Medium (engl, deutsch, serbisch) bleiben, das einstweilen in fünfzehn
Staaten gelesen wird.
Meinen Redaktionskollegen möchte ich abschließend mittelien: Danke, dass es
Euch gibt.
Wien, 15. 1. 2013.
Prof. dr Slobodan JOVANOVIĆ
ŽIVOT REVIJE ZA PRAVO OSIGURANJA
U PERIODU 2006–2012. GODINE
1. GLAVNI CILJEVI NOVE UREĐIVAČKE POLITIKE I RAZLIKE
U ODNOSU NA POLITIKU IZ PERIODA 2002–2005. GODINE
Upravni odbor Udruženja za pravo osiguranja Srbije je po isteku mandata
prethodnog urednika gospođe dr Jasne Pak, doneo odluku o mojem imenovanju za
novog glavnog i odgovornog urednika, a profesora dr Jovana Slavnića za zamenika
glavnog i odgovornog urednika. Takođe, usled različitih ličnih razloga, izvestan broj
prethodnih članova Redakcionog odbora zamenjen je novim.
Od samog početka, neizmernim iskustvom, znanjem i organizacionim
sposobnostima profesora Slavnića, sa jedne strane i mojim angažmanom u
kontaktima na međunarodnom planu, Revija je dobijala novi zamah. Iako je 2006.
na tržištu Srbije poslovalo tek preostalih sedamnaest od četrdeset osiguravajućih
društava, obim premije je rastao. Profesor Jovan Slavnić je tada uspeo da pridobije
veliki broj novih domaćih i stranih društava koja posluju na tržištu Srbije, kao i
stručnjaka osiguranja, da prihvate članstvo u Udruženju za pravo osiguranja Srbije
ili postanu saradnici u Reviji. Sa druge strane, naša uspešnost u ovom poslu se može
ocenjivati po tome koliko smo kao urednici na čelu Redakcionog odbora Revije bili
sposobni da za svaki broj osmislimo nove sadržaje i definišemo aktuelne teme iz
prava osiguranja i sa njim povezanim oblastima kojima će prilozi biti posvećeni.
Takođe, od naše sposobnosti da pronađemo autore koji su kreativni u želji da
svojim orginalnim analitičkim i kritički intoniranim prilozima odgovore tim novim
sadržajima i savremenim temama značajnim za delatnost osiguranja. Posao urednika
u posmatranom periodu često su opterećivali određeni autori sa dostavljenim
radovima radi njihovog objavljivanja u Reviji koji nisu zadovoljavali minimalne
naučne i stručne standarde nauke prava osiguranja, te smo, uz ogroman napor,
praćen njihovim otporima i zahtevima da zaobiđemo njihovu nekreativnost i radove
ipak objavimo, odlučili da se ovakvih autora čim pre oslobodimo i da pronađemo
autore sa raznovrsnim naučnim pristupom, adekvatnom spoznajnom inspiracijom i
sposobnošću da istu pretoče u kvalitetne naučne polemike i stručne radove dostojne
standarda čijem smo ostvarenju težili od samog početka naše uredničke i svake
druge saradnje u i za Reviju. Otpori pojedinih autora sastojali su se od nepoštovanja
dogovorenih rokova za pisanje priloga, nepostupanja po uredničkim primedbama
i zahtevima, pa sve do beskrajnih obećanja da će prilozi uopšte biti napisani ili
ŽIVOT REVIJE ZA PRAVO OSIGURANJA U PERIODU 2006–2012. GODINE
51
kvazisaradnje na prikupljanju materijala za časopis. Sa takvim autorima i njihovim
opstrukcijama svake vrste Revija nije mogla dalje.
Da bi Reviji udahnuli ovaj novi kreativni život, bilo je prevashodno nužno da
se pre svih obratimo autorima priloga iz zemalja u regionu i EU. Angažujući ih
kao autore priloga želeli smo da ostvarimo još jedan cilj: da se posredstvom njih
povežemo sa nacionalnim sekcijama AIDA država iz kojih oni dolaze i s tim sekcijama
uspostavimo čvršću saradnju. Razume se, u korist objavljivanja priloga u kojima se
proučavaju i proširuju znanja o nacionalnom i međunarodnom pravu osiguranja
i s njim povezanim pitanjima, kao i radi toga da bi u novim prilozima predlagali
usvajanja u Srbiji zakonodavnih mera u vezi s delatnošću osiguranja, posebno onih
kojima se sistem prava osiguranja Srbije usklađuje sa sistemom osiguranja EU, što čini
primarnu delatnost Udruženja za pravo osiguranja Srbije i bilo je pokretački motiv za
nastavljanje objavljivalja Revije u novom ciklusu, onom sa kojim smo započeli već od
privih brojeva u 2006. godini.
Tokom zajedničkog rada, urednici su težili da se objavljuju i takvi prilozi koji bi
pobudili interes čitalaca i podsticali širu stručnu javnost u osiguranju da počne da se
detaljno bavi pojedinim temama kako bi zahvaljujući njenom dobrom poznavanju
mogla odgovoriti poslovnim interesima domaćih društava za osiguranje da našem
tržištu ponude u uslovima osiguranja nove modele klauzula o pokriću i klauzula o
isključenju iz pokrića, na način na koji su one formulisane u uslovima osiguranja
društava za osiguranje u državama EU. Radi toga, urednici su insistirali kod autora
da u svojim radovima obrađuju odabrane teme polazeći od svog nacionalnog prava
uz istovremeno osvrt na uporedni aspekt razvoja prava osiguranja.
Današnji značaj Revije u odnosu na ostale časopise sa temom osiguranja koji se
izdaju u Srbiji jeste u objavljivanju radova vrhunskih pravnih i drugih stručnjaka koji
se bave oblastima blisko povezanim sa pravom osiguranja velike naučne i stručne
reputacije, ali i praćenje aktuelnih i budućih trendova u razvoju prava osiguranja i
osiguravajuće delatnosti tako što u svakom broju Revije odmah posle „Reči urednika”
neko od eminentnih stručnjaka iz nauke ili delatnosti osiguranja u rubrici Osvrt na
značajne događaje, u formi kolumne, iznosi svoje viđenje jednog ili više najvažnijih
trenutnih događaja koji se odvijaju u osiguranju EU a od interesa su za pravo ili
praksu osiguranja. Sa druge strane, Revija svojim višejezičkim pristupom (srpski /
nemački / engleski) uspela je da unapredi svoju reputaciju i van nacionalnih granica,
kako je to ocenio i profesor Volfgang Rorbah u svom osvrtu „U čast 10-godišnjeg
jubileja Revije za pravo osiguranja” (Revija, br. 1/2011, str. 5) Prvo, jer na taj način
jača ugled ovog medija u stranim stručnim bibliotekama i putem razmene u okviru
Međunarodnog udruženja izdavača u osiguranju – PIA i, drugo, naučni tekstovi, koje
objavljuje, daju dragocene ideje i smernice za daljnje aktivnosti aktera u osiguranju,
kako u regulatornim organima, tako i kod učesnika na tržištu osiguranja.
52
Slobodan JOVANOVIĆ
U težnji da čitaocima obezbedimo informacije iz uporednog prava i prakse,
ne samo kroz prevode stranih propisa, bibliografiju i vesti iz sveta osiguranja, u br.
4/2006 prvi put smo objavili intervju sa nekim od predstavnika branše osiguranja,
gospodinom Nebojšom Divljanom, tada generalnim direktorom „Delta Generali”
a.d.o. i predsednikom Upravnog odbora Udruženja osiguravajućih organizacija Srbije
o pojedinim pitanjima od značaja za razvoj naše privrede osiguranja i unapređenje
njegove prakse u Srbiji, u br. 3–4/2009 intervju sa zamenikom glavnog urednika
sa gospodinom dr Luj Norman-Adenhove, generalnim sekretarom Udruženja
osiguravača Austrije i prevod intervjua profesora Jovana Slavnića uredniku časopisa
„risCONTROL” iz Beča, a u br. 4/2011 smo objavili intervju sa gospodinom
Robertom Karlom, direktorom Komiteta sekcije za zdravstveno osiguranje Udruženja
osiguravača Austrije u vezi sa pretpostavkama za održivi razvoj sistema privatnog
zdravstvenog osiguranja, zbog našeg uverenja da bi austrijska iskustva o kojima
se govori u tom intervjuu mogla da, u izvesnoj meri, doprinesu institucionalnim i
organizacionim reformama našeg sistema zdravstvenog osiguranja, kako državnog,
tako i privatnog.
Osnovne razlike u uređivačkoj politici u odnosu na period 2002–2005, ukratko,
odnose se na sledeće: Težilo se da prilozi imaju naučni, studijski karakter, orjentacija
je na manjem broju obimnijih i kvalitetnijih priloga, sprovedena je selekcija među
autorima radova, pa se više nisu prihvatali takvi stručni radovi koji služe samo da se
stručna javnost upozna sa pojavom nekog autora. Novina je bila i u tome što je pažnja
urednika posvećivana objavljivanju komentara presuda domaćih i inostranih sudova
i prikazivanju u svakom broju po jedne aktuelne presude Evropskog suda pravde u
kojima su ovi sudovi zauzimali stavove o spornim pitanjima iz osiguranja itd.
Sudeći po reakcijama čitalaca, uverili smo se da je ovakvim svojim pristupom
Revija ispunila njihova očekivanja i da je, pored doprinosa boljem poznavanju
osiguranja i stručne i naučne informisanosti čitalačke publike, uspela da zainteresuje
i širu profesionalnu javnost koja ne pripada pravnoj teoriji i praksi.
Od 2006. godine Revija se pojavila sa novim, u svim brojevima jednoobraznim
modernim dizajnom naslovne strane i ustanovljenom praksom isticanja na naslovnoj
strani najkvalitetnijih i najvažnijih priloga, ali je unesen i izvestan broj tehničkih
novina u pisanju i prelomu rukopisa. Nastavilo se sa ustanovljenim od tog perioda
redovnim objavljivanjem priloga svih inostranih autora on line na internet stranici
Udruženja za pravo osiguranja Srbije. U 2012. godini ukinuto je razvrstavanje naučnih
i stručnih priloga u kategoriju (rubrike) članaka i osvrta, analiza i komentara i
uvedena je jedinstvena rubrika „Članci” u kojoj se radovi razvrstavaju u odgovarajuće
kategorije naučnih članaka i stručnih članaka, koji su prethodno samoocenjeni od
autora, a zatim pre objavljivanja anonimno recenzirani od strane dva istaknuta
inostrana i / ili domaća univerzitetska profesora ili naučna radnika kada je autor svoj
dostavljeni rad za objavljivanje u Reviji samoocenio kao naučni, odnosno od jednog
ŽIVOT REVIJE ZA PRAVO OSIGURANJA U PERIODU 2006–2012. GODINE
53
recenzenta ako je samoocenjen kao stručni rad. Recenzenti su osim izjašnjenja o
predlogu da se rad objavi ili ne objavi, davali za urednike obaveznu kvalifikaciju rada
razvrstavajući ga u odgovarajuću grupu naučnog, odnosno stručnog rada. Uz svaki
članak je odmah ispod njegovog naslova naznačena ova kategorizacija sprovedena
od strane recenzenata i članak je uz to dobio odgovarajući broj iz jedinstvene
nomenklature prihvaćene na našim univerzitetima. Na taj način smo krenuli u
susret ispunjenju svih uslove za kategorizaciju časopisa koji se objavljuju u Srbiji kao
naučnih i uvrštavanje Revije u SCI listu ministarstva nadležnog za nauku.
2. DOPRINOS REVIJE U OSTVARIVANJU CILJEVA AIDA
U svetlu odluke Upravnog odbora iz 2006. godine da se Udruženje značajno
više angažuje u ostvarivanju ciljeva Međunarodnog udruženja za pravo osiguranja
(dalje u tekstu: AIDA) nego u prethodnom periodu, članovi našeg Udruženja
koji imaju elektronske adrese uvršteni su na spisak ovog udruženja za dobijanje
elektronskih biltena AIDA i informacija o predstojećim aktivnostima AIDA, čime
su dobili mogućnost da prate uporednu pravnu praksu i značajne događaje koje
ono organizuje i da se u njih uključe. Priklanjajući se aktivnostima radnih grupa
AIDA koje se odvijaju kroz pripremanje pitanja za odgovore članica AIDA na
pojedine tematske upitnike ili objavljivanje biltena, pri našem Udruženju je formiran
određen broj radnih grupa s istim ciljem. Tako je Radna grupa za reosiguranje
kojom predsedavam, preduzela aktivnosti na davanju odgovora na neke od upitnika
AIDA, koje smo takođe objavili u Reviji (Upitnik AIDA br. 9 – Stečaj osiguravača i/ili
reosiguravača, Revija, br. 1–2/2006; Upitnik AIDA br. 8 – Zastarelost u reosiguranju,
Revija, br. 3/2006; Upitnik AIDA br. 1 – Šta je reosiguranje?, Revija, br. 1–2/2007 –
prim. aut.), ali i iz drugih vrsta osiguranja (Upitnik Radne grupe AIDA za distribuciju
proizvoda osiguranja: Građansko-pravna odgovornost brokera osiguranja u
Srbiji, Revija, br. 3/2007; Upitnik Radne grupe AIDA za distribuciju proizvoda
osiguranja: Alternativna distribucija proizvoda osiguranja u Srbiji, Revija, br. 3/2007;
Upitnik AIDA: Obavezno osiguranje – Pravni i ekonomski mitovi i stvarnost, Revija,
br. 2/2009). Na ovaj način pokazana spremnost našeg Udruženja da se posveti
ostvarivanju ciljeva AIDA zapažena je i od strane najodgovornijih ličnosti u AIDA
što je, zajedno sa dugogodišnjim članstvom i učešćem članova našeg Udruženja
na većini kongresa svetske AIDA sa nacionalnim referatima i osnivačkoj skupštini
AIDA Europe, dovelo do toga da je Udruženje 2008. godine nagrađeno dobijanjem
mesta za svog člana u Izvršnom komitetu ove regionalne organizacije svetske AIDA,
o čemu je profesor Jovan Slavnić pisao kao istorijskom događaju za naše Udruženje
u svom osvrtu u Reviji, br. 1–2/2008. Ta čast pripala je našem Udruženju ponovnim
izborom našeg člana za člana ovog komiteta u narednom četvorogodišnjem periodu
na Skupštini AIDA Europe održanoj 13. septembra 2012. godine.
54
Slobodan JOVANOVIĆ
3. IZLAZAK REVIJE NA MEĐUNARODNU SCENU
UKLJUČIVANJEM U NJEN REDAKCIONI ODBOR VEĆINSKOG
BROJA UGLEDNIH STRANIH EKSPERATA
Sledeći uređivačku politiku Revije da ona u redovima Redakcije ima ličnosti
koje su spremne da svesrdno pomognu nastojanje da se časopis i Udruženje za
pravo osiguranja Srbije, što više međunarodno afirmišu, tako što su odlučni da za
Reviju redovno pišu ili da za autore priloga u Reviji obezbede ličnosti koji su visoko
afirmisani naučnici ili praktičari u oblasti osiguranja, Upravni odbor Udruženja je na
sednici održanoj u decembru 2008. godine, doneo odluku da za članove Redakcije,
umesto pojedinih neaktivnih dotadašnjih članova izabranih iz reda Udruženja,
izabere dva nova inostrana člana koja su sa izuzetnim zadovoljstvom prihvatili ovu
ulogu koju su svojim članstvom u Redakciji preuzeli. To su bili prof. dr Joanis Rokas
i mr Tjeri Pelgrin. To je bio samo prvi korak ka postavljenom cilju da Revija dobije
Redakcioni odbor u kome će većinu činiti ugledni inostrani profesori prava osiguranja
i, posredstvom njih, Revija pokuša da bude uvrštena u neku od međunarodnih SCI
lista.
Dr Joanis Rokas je profesor Atinskog univerziteta i predsednik Udruženja za
pravo osiguranja Grčke (grčke nacionalne sekcije AIDA). On je međunarodno poznat
i priznat ekspert iz oblasti prava osiguranja i zahvaljujući tome član je Predsedništva
svetske AIDA i član Izvršnog Komiteta regionalne organizacije AIDA Europe.
Profesor Joanis Rokas je i predsednik Radne grupe svetske AIDA za distribuciju
proizvoda osiguranja. Koordinator je u Predsedničkom savetu svetske AIDA za
nekoliko nacionalnih sekcija, između ostalih i AIDA Srbije. On je veoma poznat
i mnogo citirani autor velikog broja knjiga, studija i članaka iz oblasti osiguranja,
među kojima se posebno ističe knjiga Pravo osiguranja napisana na engleskom
jeziku. Mi smo imali zadovoljstvo da ga slušamo tokom predavanja koje je održao
na Savetovanju Palić 2007, na temu „U susret harmonizaciji propisa Evropskog prava
osiguranja”.
Mr Tjeri Pelgrin je pravnik praktičar u oblasti poslova reosiguranja koji je zvanje
magistra nauka stekao na Univerzitetu Durham, V. Britanija. On je direktor akvizicije
renomirane reosiguravajuće kompanije „Everest Re.” Istovremeno je pasioniran za
izučavanje doktrinarnih problema resiguranja i, kao i profesor Joanis Rokas, veliki je
prijatelj Srbije.
Sledeći korak ka međunarodnoj afirmacije je učinjen zaključkom Upravnog
odbora, sa 34. sednice održane februara 2012. godine da se na predlog profesora
Slavnića, umesto njega za zamenika glavnog urednika imenuje profesor Pjerpaolo
Marano, dosadašnji član Redakcionog odbora. I donese Pravilnik o radu Redakcionog
odbora Revije u kome je predviđeno da većinu članova odbora (sedam od ukupno
jedanaest) budu članovi iz različitih država koje imaju svoje nacionalne sekcije u
ŽIVOT REVIJE ZA PRAVO OSIGURANJA U PERIODU 2006–2012. GODINE
55
AIDA. Da bi na 35. sednici Upravnog odbora od 29. marta 2012. godine sa novim
izbornim mandatom u sastav Redakcionog odbora imenovani:
Prof. dr Pjerpaolo Marano, Katolički univerzitet Svetog Srca u Milanu, zamenik
glavnog i odgovornog urednika,
Prof. dr Robert Merkin, Univerzitet u Sautemptonu,
Prof. dr Žerom Kulman, Univerzitet Dofin u Parizu,
Prof. dr Helmut Hajs, Univerzitet u Cirihu,
Prof. dr Erman Kousi, Univerzitet u Luvenu,
Prof. dr Joanis Rokas, Univerzitet u Atini i
Prof. dr Volfgang Rorbah, Državni univerzitet u Beču.
Prilikom njihovog izbora profesora Jovan Slavnić je, što je navedeno i u zapisniku
sa ove sednice, uručio članovima Upravnog odbora njihove kraće biografije i upoznao
je prisutne da su svi predloženi kandidati za inostrane članove dali saglasnost na izbor
posle ličnih ili internet kontakata koje su sa njima sproveli profesor Pjerpaolo Marano,
Slobodan Jovanović i on lično sa nekima od njih i da je izbor novog Redakcionog
odbora sa predloženim većinskim sastavom iz reda inostranih ličnosti pokušaj da
se oživi rad svih članova Redakcionog odbora i obezbedi da članovi Redakcionog
odbora pišu radove za Reviju saglasno dužnostim koje su na njihovo pisanje preuzeli
prihvatanjem obaveza obuhvaćenih u Pravilniku o radu Redakcionog odbora koji im
je u prevodu na engleski dostavljeni pre izjašnjenja da li se prihvataju članstva. Naveo
je i da je to samo još jedan pokušaj da se proširi krug autora članaka u Reviji i da ako
on ne uspe da treba da bude praksa da se članovi koji ne ispunjavaju preuzete obaveze
u pogledu pisanja članaka zamenjuju drugim članovima. Sve u cilju obezbeđenja
nesmetanog redovnog izlaženja Revije sa četiri predviđena broja godišnje.
Profesor Pjerpaolo Marano je, od broja 3–4/2009 Revije, sarađivao sa našim
Udruženjem za pravo osiguranja kao pisac članaka, a od 2010. godine kroz učešće
sa referatima na godišnjim savetovanjima Udruženja za pravo osiguranja Srbije.
Profesor Marano je stekao titulu doktora nauka u oblasti bankarskog prava na
Univerzitetu u Sieni. Izuzetno je tražen autor i predavač prava osiguranja i jedan
od autora nacrta italijanskog Zakonika o privatnom osiguranju, član je Izvršnog
komiteta AIDA Europe. Predaje privredno pravo i pravo osiguranja na Katoličkom
univerzitetu Svetog srca u Milanu.
Žerom Kulman je profesor privatnog prava na Univerzitetu Paris-Dauphine,
direktora je Instituta za osiguranje u Parizu, francuski član Komisije za „Reviziju
Evropskog ugovornog prava osiguranja” (Insbruška grupa), konsultant je i arbitar u
sporovima u vezi sa imovinskim osiguranjem i osiguranjem lica u ime društava za
osiguranje, brokera, banaka, industrijskih i trgovačkih društava,.
Robert Merkin je profesor privrednog prava na Univerzitetu u Sautemptonu,
konsultant je u zakonodavnim komisijama Engleske i Škotske u vezi sa pitanjima
reforme prava osiguranja, poverenik je i predsednik Britanskog udruženja za pravo
56
Slobodan JOVANOVIĆ
osiguranja od oktobra 2010. Predaje pravo osiguranja na postdiplomskim studijama
u Engleskoj, Hong Kongu, Grčkoj, Singapuru i Australiji.
Helmut Hajs je redovan profesor privatnog, uporednog i privatnog
međunarodnog prava na Univerzitetu u Cirihu, član je većeg broja državnih i
akademskih institucija, uključujući i Naučni odbor za magistarski kurs iz oblasti
kompanijskog prava na Univerzitetu u Lihtenštajnu. Predsednik je Radne grupe
„Revizija Evropskog ugovornog prava osiguranja.”
Erman Kousi je status redovnog profesora stekao 1982. na Katoličkom
Univerzitetu u Luvenu u Belgiji, gde je od tada profesor, a danas predaje privredno
pravo, pravo osiguranja, Evropsko pravo osiguranja, kao i kurs o pravnim aspektima
kredita. Trenutno je direktor Centra za studije rizika i osiguranja i direktor Instituta
za privredno pravo i pravo osiguranja u Luvenu.
Imenovanjem navedenih profesora za nove članove Redakcije, lično verujem
da je u radu Revije, otvoreno novo poglavlje koje će doprineti daljem povezivanju
našeg Udruženja za pravo osiguranja sa drugim nacionalnim udruženjima za pravo
osiguranje – sekcijama AIDA, a posebno onih iz država članica EU, čiji su nam propisi
i praksa jedan od putokaza daljeg razvoja osiguranja kod nas.
Posle višemesečnog rada i slanja štampanih i elektronskih materijala i drugih
po dataka tokom 2008. i 2009. godine na adrese raznih institucija i uticajnih ličnosti
u inostranstu, Udruženje za pravo osiguranja Srbije je sa svojom Revijom postalo
član „Međunarodnog Udruženja izdavača u osiguranju” (Presse Internationalne des
Assurances – dalje u tekstu: PIA), međunarodne organizacije koju su osnovali izdavači
publikacija iz oblasti osiguranja u Parizu 1954. godine. Udruženje za pravo osiguranja
Srbije postalo je član ove organizacje na redovnoj godišnjoj skupštini tog udruženja
održanom u Sofiji u junu 2010. godine.
Ciljevi ovog udruženja su razmena informacija, članaka i dokumenata, kao
i bitnih činjenica i brojčanih podataka o nacionalnim tržištima osiguranja svojih
članica. Članovi mogu, po svom nahođenju, besplatno koristiti izveštaje i informacije,
pod kojima se podrazumevaju i članci koje su dobili, kao što to pravo ima svaki član u
odnosu na izveštaje drugih članova, bez obzira da li se radi o originalnim verzijama,
rezimeima, bez obzira da li su svi članci objavljeni u časopisima PIA ili objavljeni
na internet stranici PIA, pod uslovom da je PIA navedena kao izvor. Međutim,
reprodukcija potpisanog članka može da se prihvati samo uz saglasnost časopisa koji
je član PIA i u kojem je taj članak prvobitno objavljen.
Nesumnjivo da je najveći značaj članstva Udruženja u PIA u tome što je ono
otvorilo mogućnost da u razmeni Revije za časopise i druge publikacije sa inostranim
izdavačima publikacija, članovima ove međunarodne organizacije, Udruženje oformi
referentnu biblioteku publikacija iz oblasti prava i drugih grana nauke osiguranja.
Time smo dali novi podstrek domaćoj publicistici u osiguranju, ali i obrazovnim
akademskim i naučnim istraživanjima u osiguranju u našoj državi.
ŽIVOT REVIJE ZA PRAVO OSIGURANJA U PERIODU 2006–2012. GODINE
57
4. USMERENOST REVIJE KA NAUCI PRAVA OSIGURANJA
I NAPORI KA UVRŠĆENJU U REGISTRE DOMAĆIH
I INOSTRANIH NAUČNIH ČASOPISA
U težnji da Revija stekne status naučne publikacije u nju su nužno morale da
se unesu izvesne novine, mimo naznačenih u prethodno napisanim podnaslovima
ovog odeljka. Tako je ažurnost izlaženja Revije podignuta na daleko viši stepen
nego u prethodnom periodu, jer se redovno, umesto dva, objavljuje po četiri broja
godišnje. Od 2010. godine formiran je Izdavački savet, Revija je dobila i svu drugu
katalogizaciju i neophodne bibliotečke šifre, a svi radovi su počeli da prolaze, kao
što je već rečeno, kroz proces autorskog samoocenjivanja i anonimne recenzije
renomiranih univerzitetskih profesora i dodeljivanja UDK broja, čime su se stekli
uslovi da radovi objavljeni u Reviji postanu deo integrisanog sistema bibliografskih
naučnih informacija – Scindeksa. Pored toga, početkom 2010. godine sačinio sam
Uputstvo namenjeno autorima priloga za časopis koji je, prvi put, objavljen u br.
2/2010. godine. Ono je sačinjeno u skladu sa Aktom o uređivanju naučnih časopisa
Ministarstva za nauku i tehnološki razvoj Republike Srbije, evidencioni broj 11000-17/2009-01, od 9. 7. 2009. godine i sadrži detaljne zahteve o načinu oblikovanja
članaka, sastavnim delovima referenci i slanju članaka. Svrha Uputstva bila je da
unapredi kvalitet časopisa i pomogne da autori svojim prilozima napisanim prema
Uputstvu pomognu da se Revija uključi u međunarodni sistem razmene naučnih
informacija. Pridržavajući se pravila izloženih u Uputstvu, time smo učinili još
jedan korak u cilju da Revija stekne, pored statusa visoko rangiranog stručnog,
i status naučnog časopisa. I to ne samo u zemlji, već i u inostranstu na nekoj od
međunarodnih SCI lista. To nam nije, do sada, pošlo za rukom kada je reč o uvršćenju
Revije u SCI listu časopisa nadležnog ministarstva za nauku Srbije, dok smo za 2011.
godinu propustili da podnesemo zahtev za njenu kategorizaciju. Sa uvršćenjem Revije
na neku od SCI lista neke od međunarodnih organizacija ćemo pokušati u sledećoj
godini, u čemu su prihvatili da nam pomognu pojedini članovi Redakcionog odbora
(pre svega, profesora Pjerpaola Marana koji se sam ponudio da radi na tom planu za
Reviju čiji je, videli smo, zamenik glavnog urednika).
Imajući u vidu takva opredeljenja, Revija je uspela da postane važna referentna
literatura u kojoj se objavljuju prevodi i komentari direktiva Evropske unije (od prvog
broja 2006. godine pa zaključno sa br. 3/2012 objavljeni su prevodi dvadeset direktiva
i jedne preporuke iz oblasti osiguranja i sa osiguranjem povezanih oblasti), stranih
zakona (od prvog broja 2006. godine pa zaključno sa br. 3/2012 objavljeni su prevodi
šest stranih zakona od kojih je najznačajniji prevod nemačkog Zakona o ugovoru o
osiguranju iz 2007), diskusije sa okruglih stolova u organizaciji Udruženja za pravo
osiguranja (Okrugli sto odžan 7. februara 2007. na temu „Nova rešenja u Nacrtu
Zakona o obaveznom osiguranju u saobraćaju”; Okrugli sto održan 28. oktobra 2008.
58
Slobodan JOVANOVIĆ
godine na temu „Ugovor o osiguranju u novom Građanskom zakoniku Republike
Srbije”; Okrugli sto održan 14. juna 2010. na temu „Nova rešenja i prva iskustva u
primeni novog Zakona o obaveznom osiguranju u saobraćaju”) itd. za rukovodioce i
stručnjake svih koji rade u Srbiji i za Srbiju.
Od 2006. do zaključno sa br. 3 u 2012. godini objavljeno je tridesetšest članaka
domaćih i tridesetpet članaka stranih autora, dok je u istom periodu u rubrici „Osvrtianalize-komentari” objavljeno čerdesetpet priloga domaćih i petnaest priloga stranih
autora. Revija je u istom periodu bila prosečno obima nešto iznad 100 štampanih
stranica.
Da bismo imali trajni pregled autora i priloga iz publikacija Udruženja za
pravo osiguranja Srbije, u broju 4/2010 prvi put smo objavili bibliografiju iz koje se
čitaoci mogu upoznati sa širinom tema kojima su se bavili autori priloga u stalnim
publikacijama koje objavljuje (Reviji i Zbornicima radova sa godišnjih savetovanja
Udruženja za pravo osiguranja na Paliću). Bibliografija se dopunjava nakon izlaženja
svakog novog broja časopisa i, ažurirana, objavljuje na internet stranici Udruženja za
pravo osiguranja Srbije.
Prateći stremljenje naše države ka članstvu u Evropskoj uniji, Udruženje za pravo
osiguranja Srbije je u poslednjih nekoliko godina ostvarilo intenzivnu saradnju sa
brojnim autorima iz država koje su ili članice EU ili države kandidati za članstvo.
To je kulminiralo imenovanjem međunarodne Redakcije časopisa u 2012. godini,
koju sačinjavaju ugledni profesori prava osiguranja sa velikih evropskih univerziteta.
Pored ovog, treba istaći da se u časopisu u poslednjih nekoliko godina javlja sve
veći, čak preovlađujući broj, kako domaćih tako i inostranih autora, koji u svojim
člancima daju dragocen doprinos ispitivanju novih instituta u pravu osiguranja EU
i u nacionalnim pravima država članica i usklađivanju nacionalnih pravnih sistema
osiguranja ovih država sa propisima EU kojima su ovi instituti normirani. Vodeći
računa o ovoj činjenici, da naziv časopisa treba da odrazi sadržinu članaka koji se u
njemu objavljuju, kao i na toj osnovi podizanju opšteg nivoa prepoznatljivosti našeg
časopisa u i van granica Srbije, Upravni odbor Udruženja za pravo osiguranja Srbije
je, na 36. sednici od 27. septembra 2012. godine, odlučio da Revija od broja 1/2013
nosi naziv Evropska revija za pravo osiguranja.
Iz navedenih razloga, u januaru 2013. godine postavljena je internet strana
Evropske revije za pravo osiguranja na srpskom i engleskom jeziku na adresi: www.
erevija.org, sa idejom da se na njoj omogući pristup člancima koji se objavljuju u
časopisu i da Evropska revija za pravo osiguranja, kao i članci domaćih i stranih autora
budu prepoznati na inostranim akademskim pretraživačima Google Scholar, JStore,
SSRN i Scopus kako bi se postiglo maksimalno akademsko i marketinško širenje
časopisa. Na internet stranici trajno su dostupni dokumenti namenjeni autorima:
Poziv za dostavljanje radova, Izjava o originalnosti rada i Uputstvo za autore članaka
u Evropskoj reviji za pravo osiguranja.
ŽIVOT REVIJE ZA PRAVO OSIGURANJA U PERIODU 2006–2012. GODINE
59
5. ŠTA SU DRUGI REKLI O REVIJI I O NAMA U OVOM PERIODU
Povodom desetogodišnjice izlaženja Revije prof. dr Volfgang Rorbah je u čast
tom jubileju u br. 1/2011 rekao: „Najlepši i najvredniji uspesi predsednika Udruženja
za pravo osiguranja Srbije (profesora dr Jovana Slavnića – primedba S. J.), izdavača,
urednika i ostalih saradnika Revije, na čemu joj u 10-oj godini treba srdačno čestitati,
su u tome:
• što nikada nije primenjivan princip doslovnog prepisivanja propisa EU,
• što je postavljen mnogo važniji cilj približavanja prava Srbije „duhu Evrope”
koji se postiže i sprovodi kreativnim pristupom,
• što je, konačno, ostvareno ugrađivanje odgovarajućih ideja EU u domaći pravni
sistem.”
O tome koliki ugled danas ima Revija govore i reakcije stranih akademskih
autora izraženih u elektronskoj korespodenciji. Od brojnih poruka ističemo
dve poruke upućene profesoru Jovanu Slavniću: „Poštovani profesore Slavniću,
zahvaljujem na vašoj toploj dobrodišlici u Beograd. Delta Generali će biti ponosna da
nastavi saradnju sa AIDA Srbijom i sa velikim zadovoljstvom ću pripremiti rad čiju
temu ćemo zajedno dogovoriti pre objavljivanja u vašoj Reviji.” (Andrea Simončeli,
generalni direktor Delta Generali osiguranja, 2. jula 2011.) i „Poštovani profesore
Slavniću, izvinjavam se još jednom što prilikom našeg susreta u Beogradu nisam
bio upoznat sa činjenicom da ste nama poslali najnoviji broj Vašeg časopisa u biro
(Revija, br. 1/2012 – prim. aut.), jer nisam bio obavešten od strane osoblja našeg
biro-a da je časopis stigao. Sada sam imao mogućnost da pregledam časopis i opet
moram da kažem da je zaista kvalitetan i da popunjava prazninu u literaturi regije.”
(Štefan Purner, rukovodilac odeljenja „Srednja jugoistočna Evropa” Fondacije za
međunarodnu pravnu saradnju nemačkog Saveznog ministarstva pravde – IRZStiftung, 23. mart 2012.) i dve upućene meni kao glavnom i odgovornom uredniku:
”Poštovani gospodine Jovanoviću, želela bih pre svega da vam se zahvalim što
ste mi pružili priliku da napišem prilog za Reviju…” (Kaliopi Vlahopulo, partner
u advokatskoj firmi Kelemenis & Co. Law Firm, Athens, 27. 9. 2010.) i „Poštovani
Slobodane... dozvolite mi da vam čestitam na velikom uspehu povodom objavljivanja
najnovijeg broja Revije. Veoma je lepo uređena i predstavlja časopis sa bogatim
međunarodnim sadržajem...” (Marius Maciejevski, naučni savetnik u Institutu za
pravne nauke Akademije nauka Poljske, 13. aprila 2012).
6. DIREKTIVE I PREPORUKE EU PREVEDENE I
OBJAVLJENE U REVIJI U PERIODU 2006–2012
1. Direktiva 2000/31/ES Skupštine Evrope i Saveta od 8. juna 2000. godine o
izvesnim pravnim aspektima usluga informatičkog društva, posebno o elektronskoj
trgovini na unutrašnjem tržištu (Direktiva o elektronskoj trgovini), br. 1–2/2006.
60
Slobodan JOVANOVIĆ
2. Direktiva 2002/65/EC Skupštine Evrope i Saveta od 23. septembra 2002.
godine u vezi sa distancionim marketingom finansijskih potrošačkih usluga kojom
se dopunjuje Direktiva Saveta 90/619/EEC, Direktive 97/7/EC i 98/27/EC, br. 3/2006.
3. Direktiva 98/6/EC Skupštine Evrope i Saveta od 16. februara 1998. godine o
zaštiti potrošača u vezi sa isticanjem cena proizvoda koji se nude potrošačima, br.
3/2006.
4. Direktiva 2001/17/EC Skupštine i Saveta Evrоpe od 19. 3. 2001. godine о
reоrganizaciji i likvidaciji društava za оsiguranje, br. 4/2006.
5. Direktiva Saveta 93/13/EEC od 5. aprila 1993. godine o nekorektnim
klauzulama potrošačkih ugovora, br. 1–2/2007.
6. Direktiva 2005/29/EC Skupštine Evrope i Saveta od 11. maja 2005. godine
o nekorektnoj trgovačkoj praksi pravnih lica prema potrošačima na unutrašnjem
tržištu kojom se dopunjuje Direktiva saveta 84/450/EEC, Direktive 97/7/EC, 98/27/
EC i 2002/65/EC Skupštine Evrope i Saveta i Uredba (EC) br. 2006/2004 Skupštine
Evrope i Saveta („Direktiva o nekorektnoj trgovačkoj praksi”), br. 3/2007.
7. Direktiva 98/78/EC Skupštine Evrope i Saveta od 27. oktobra 1998. godine
o dopunskom nadzoru društava za osiguranje i društava za reosiguranje u okviru
osiguravajuće ili reosiguravajuće grupe, br. 4/2007.
8. Direktiva 2002/92/EC Skupštine Evrope i Saveta od 9. decembra 2002. godine
o posredovanju u osiguranju, br. 1–2/2008.
9a. Direktiva 2002/83/EC Skupštine Evrope i Saveta od 5. novembra 2002.
godine o osiguranju života (konsolidovan tekst zaključno sa izmenama zaključno sa
11. martom 2008. godine) – Prvi deo prevoda, br. 3/2008.
9b. Direktiva 2002/83/EC Skupštine Evrope i Saveta od 5. novembra 2002.
godine o osiguranju života (konsolidovan tekst zaključno sa izmenama zaključno sa
11. martom 2008. godine) – Drugi deo prevoda, br. 4/2008.
10. Direktiva Saveta 78/473/EEC od 30. maja 1978. godine o ujednačavanju
zakona, podzakonskih i upravnih propisa u vezi sa komunitarnim saosiguranjem,
br. 1/2009.
11. Direktiva Saveta 87/344/EEC od 22. juna 1987. godine o ujednačavanju
zakona, podzakonskih akata i upravnih propisa u vezi sa osiguranjem troškova
pravne zaštite, br. 1/2009.
12a. Direktiva 2005/68/EC Skupštine Evrope i Saveta od 16. novembra 2005.
godine o reosiguranju kojom se dopunjuju Direktive Saveta 73/239/EEC, 92/49/EEC,
kao i Direktive 98/78/EC i 2002/83/EC – Prvi deo prevoda, br. 2/2009.
ŽIVOT REVIJE ZA PRAVO OSIGURANJA U PERIODU 2006–2012. GODINE
61
12b. Direktiva 2005/68/EC Skupštine Evrope i Saveta od 16. novembra 2005.
godine o reosiguranju kojom se dopunjuju Direktive Saveta 73/239/EEC, 92/49/EEC,
kao i Direktive 98/78/EC i 2002/83/EC – Drugi deo prevoda, br. 3–4/2009.
13. Direktiva 2009/103/EC Skupštine Evrope i Saveta od 16. septembra 2009.
godine koja se odnosi na osiguranje od građanskopravne odgovornosti u vezi
sa upotrebom motornih vozila, i ustanovljenje obaveze da se osigura od takve
odgovornosti, br. 1/2010.
14. Direktiva Saveta 87/343/EEC od 22. juna 1987. godine kojom se, u vezi
sa osiguranjem kredita i garancija, dopunjuje Prva direktiva 73/239/EEC o
ujednačavanju zakona, podzakonskih akata i upravnih propisa u vezi sa osnivanjem
i obavljanjem poslova direktnog osiguranja, izuzev životnog osiguranja, br. 2/2010.
15. Direktiva 2009/20/EC Skupštine Evrope i Saveta od 23. aprila 2009. godine o
osiguranju brodara od pomorskih odštetnih zahteva, br. 3/2010.
16. Direktiva Saveta 91/675/EEC od 19. decembra 1991. godine o osnivanju
Evropskog Komiteta za osiguranje i penzijsko osiguranje, br. 4/2010.
17a. Direktiva 2004/35/CE Skupštine Evrope i Saveta od 21. aprila 2004. godine
o odgovornosti za prirodnu sredinu u vezi sa prevencijom i uklanjanjem štete na
prirodnoj sredini – Prvi deo prevoda, br. 1/2011.
17b. Direktiva 2004/35/CE Skupštine Evrope i Saveta od 21. aprila 2004. godine
o odgovornosti za prirodnu sredinu u vezi sa prevencijom i uklanjanjem štete na
prirodnoj sredini – Drugi deo prevoda, br. 2/2011.
18a. Direktiva Skupštine Evrope i Saveta 2006/43/EZ od 17. maja 2006. o
zakonom propisanim revizijama godišnjih finansijskih izveštaja i konsolidovanih
finansijskih izveštaja kojom se menjaju i dopunjuju Direktive Saveta 78/660/EEZ i
83/349/EEZ i ukida Direktiva Saveta 84/253/EEZ / Prvi deo prevoda, br. 3/2011.
18b. Direktiva Skupštine Evrope i Saveta 2006/43/EZ od 17. maja 2006. o
zakonom propisanim revizijama godišnjih finansijskih izveštaja i konsolidovanih
finansijskih izveštaja kojom se menjaju i dopunjuju Direktive Saveta 78/660/EEZ i
83/349/EEZ i ukida Direktiva Saveta 84/253/EEZ / Drugi deo prevoda, br. 4/2011.
19. Direktiva 2011/83/EU Skupštine Evrope i Saveta od 25. oktobra 2011. o
pravima potrošača, kojom se dopunjuje Direktiva Saveta 93/13/EEC i Direktiva
1999/44/EC Skupštine Evrope i Saveta i van snage stavljaju Direktiva Saveta 85/577/
EEC i Direktiva 97/7/EC Skupštine Evrope i Saveta – Član 32: Dopuna Direktive
Saveta 93/13/EEC od 5. aprila 1993. o nekorektnim klauzulama potrošačkih ugovora
novim čl. 8a, br. 1/2012.
62
Slobodan JOVANOVIĆ
20. Direktiva Saveta 2004/113/EC od 13. decembra 2004. o primeni principa
ravnopravnog tretmana muškaraca i žena u vezi sa korišćenjem usluga i prometom
roba, br. 2/2012.
21. Preporuka Komisije od 18. decembra 1991. o posrednicima osiguranja
(92/48/EEC), Službeni list EU, L 19, 28. 1. 1992, br. 3/2012.
22. Direktiva 2009/22/EC Skupštine Evrope i Saveta od 23. aprila 2009. o izricanju
mera zabrane radi zaštite interesa potrošača, (konsolidovana verzija), Službeni list EU,
L 110/30, od 1. 5. 2009, br. 4/2012.
10. decembar 2012.
Prof. dr Jovan SLAVNIĆ
ZNAČAJ PREVOĐENJA I OBJAVLJIVANJA
PREVODA DIREKTIVA EVROPSKE UNIJE*
Osvrt povodom objavljivanja prevoda dvadesete direktive EU u Reviji
za pravo osiguranja – Direktive o osiguranju života od 2002.
U toku je sedma godina od kada je Udruženje za pravo osiguranja Srbije započelo
sa misijom kontinuiranog objavljivanja iz broja u broj, u Reviji, prevoda direktiva i
drugih propisa EU koji se odnose na delatnost osiguranja. U broju 1/2002, broju sa
kojim je Revija započela svoj život, objavljen je prvi prevod – Prve direktive Saveta
Evropske ekonomske zajednice o usaglašavanju zakonskih, podzakonskih i upravnih
akata koja se odnose na započinjanje i obavljanje poslova direktnog osiguranja,
osim osiguranja života (73/239), da bi u ovom broju stigli do dvadesetog prevoda –
Direktive o osiguranju života od 2002. godine (sa svim kasnije izvršenim izmenama).
Objavljivanjem prevoda direktiva njeni urednici idu u susret naporima Srbije da
se ona usklađivanjem svojih propisa iz oblasti na koje se te direktive odnose što pre
približi i otvori vrata EU. Procesu u kome će morati jako brzo da napreduje nakon
stupanja na snagu sa unijom zaključenog Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju.
U okviru tog procesa približavanja i pridruživanja biće potrebno, pre svega, da se
prevedu tekstovi direktiva i drugih izvora prava EU kojima se uređuje veliki broj
odnosa koji treba u Srbiji da se urede jer nisu regulisani ili, ako su regulisani, da
se harmonizuju sa odnosima koji su zahvaljujući njima manje-više na jednoobrazni
način regulisani u državama članicama EU. Zvanična procena da je potrebno doneti
novih i/ili uskladiti postojećih oko 2000 propisa u Srbiji radi harmonizacije našeg
pravnog sistema sa direktivama i drugim propisima EU, odnosno pravnim sistemom
EU verujem da će se pokazati netačnom, jer će broj biti veći. Delatnost osiguranja
u tome prednjači, s obzirom da je harmonizacija domaćeg sistema osiguranja
sa sistemom EU na samom početku i stoga prevodi direktiva u ovoj oblasti imaju
izuzetan značaj.
U tom cilju, u cilju pružanja pomoći našem zakonodavcu da uskladi naše
nacionalno zakonodavstvo u delatnosti osiguranja sa propisima EU, treba da posluže
prevodi objavljenih direktiva. Ipak, to je samo naš primarni cilj zbog koga smo
započeli, a sada već i odmakli sa našom misijom prevođenja i objavljivanja prevoda
direktiva. Objavljivanjem prevoda direktiva želeli smo da ostvarimo, kao što ćemo
videti, i neke druge, pragmatske i akademske, doktrinarne ciljeve.
Prevodom i objavljivanjem tekstova direktiva pruža se mogućnost jednom širem
krugu autora koji dobro poznaju domaće pravo, poslovnu i sudsku praksu u oblastima
64
Jovan SLAVNIĆ
koje one regulišu, ali koji iz bilo kog razloga nemaju pristup njihovim prevodima
ili njihovim pouzdanim prevodima, da aktivno prate rad naših regulatornih tela
u pripremi propisa kojima se one sprovode i da upućivanjem svojih obrazloženih
predloga tim telima, objavljivanjem priloga u časopisima, učešćem na raznim
skupovima posvećenim oblastima koje one regulišu ili na drugi način daju svoj lični
doprinos donošenju domaćih propisa usaglašenih sa rešenjima iz direktiva EU.
To je sledeći cilj koji želimo da postignemo objavljivanjem prevoda direktiva,
jer treba imati u vidu da „zvaničnih i objavljenih zvaničnih” prevoda ovih u Reviji
objavljenih i glavnine ostalih, neprevedenih direktiva koje pokrivaju oblast osiguranja
nema. Ono što postoji, kada je reč o direktivama kojima se neposredno ili posredno
reguliše delatnost osiguranja, jesu prevodi pojedinih direktiva sastavljeni za potrebe
pojedinih regulatornih tela koji se ne iznose u javnost već ljubomorno čuvaju.
Izvan regulatornih tela, do tih prevoda mogu doći samo oni koji su „posvećeni”
ili bliski „posvećenim” ličnostima iz ovih tela. Jedan od primera tih nezvaničnih
prevoda jeste prevod Direktive o osiguranju života iz 2002, koja je konsolidovana
u 2007. i početkom 2008. godine, a da ovaj prevod nije aktuelizovan. Autori tih, u
suštini „internih” prevoda, direktiva stoga nisu poznati i to je, takođe, razlog zbog
čega nije moguće oceniti kvalitet tih neobjavljenih prevoda direktiva, odnosno
pouzdanost prevedenog. Pouzdanost prevoda jemči samo duboko poznavanje
prevodioca predmeta koje direktiva uređuje, razumevanje suštine načela na kojima
se direktiva zasniva, kao i načela opšteg Komunitarnog prava, odlično poznavanje
domaćeg prava i prakse u prevođenoj oblasti i izvanredno poznavanje jezika sa
koga se prevodi. Retki su pravnici koji se bave osiguranjem koji mogu da odgovore
svim ovim zahtevima. Među njima je nesumnjivo dr Slobodan Jovanović, koji je
sa engleskog jezika preveo najvećeg broja objavljenih prevoda direktiva u Reviji,
inače pomoćnik direktora Direkcije za reosiguranje u „DDOR Novi Sad” a.d.o. U
red ovakvih specijalista prevodioca dolazi i dr Jasna Pak, profesor na Fakultetu za
poslovne studije Univerziteta „Singidunum”, koja je prevela sa francuskog jezika više
objavljenih direktiva i mr Jelena Gazivoda, advokat iz Beograda koja je, takođe, sa
engleskog jezika prevela nekoliko, u Reviji, objavljenih prevoda direktiva.
O značaju prevođenja i objavljivanja prevoda direktiva i drugih propisa EU
govori činjenica da se prevođenje pravnih propisa EU u državama koje se pridružuju
EU ono smatra poslom države. O tome svedoči informacija objavljena 13. oktobra
2007. godine u Politici da je po uzoru na višegodišnju saradnju zemalja centralne
Evrope (Češka, Slovačka, Mađarska i Poljska) koje su 1991. godine formirale tzv.
Višegradsku grupu radi bržeg napredovanja ka EU, na regionalnoj konferenciji
šest zapadnobalkanskih zemalja, Srbije, Crne Gore, Makedonije, BiH, Hrvatske i
Albanije pod nazivom „Kroz saradnju do integracija”, održanoj u Pržnu kod Budve,
dogovoreno da se u narednim mesecima sačini predlog memoranduma o saradnji
u istom cilju ovih zemalja koja bi za predmet imala čvršću saradnju u sedam oblasti
ZNAČAJ PREVOĐENJA I OBJAVLJIVANJA PREVODA DIREKTIVA EVROPSKE UNIJE
65
i koji bi mogao biti potpisan na sledećoj regionalnoj koferenciji, čiji će domaćin
tokom 2008. godine biti Hrvatska. Jedna od njih, navedena na četvrtom mestu, jeste
„prevođenje pravnih propisa EU.” Prema objavljenoj informaciji novinara dobijenoj
na osnovu razgovora sa visokim predstavnicima Crne Gore i Srbije koji su uzeli
učešće na ovoj konferenciji, saradnja u ovoj oblasti zapadnobalkanskih država je
zamišljena tako što bi se, zahvaljujući istim ili sličnim jezicima na prostoru zemalja
koje čine ovu regionalnu organizaciju u nastajanju, saradnja u prevođenju propisa EU
odvijala na principu podele rada u toj oblasti tako što bi evropski propisi bili podeljeni
po oblastima a onda bili prevedeni u jednoj državi, pa potom ti prevodi podeljeni
drugim državama članicama. U objašnjenju zamišljene saradnje u prevođenju
pravnih propisa EU, zvaničnik iz Srbije je istakao da je ona od odlučujućeg značaja
za ugradnju evropskog pravnog poretka u domaća zakonodavstva država članica
ove regionalne organizacije i procenu napredovanja država članica te regionalne
organizacije u nastanku u uvođenju evropskih standarda u zakonodavstvo i privredu.
Dakle, u realizacuji prve dve od predloženih sedam oblika saradnje u okviru ove
regionalne organizacije koja bi de iure i de facto bila osnovana tek prihvatanjem 2008.
godine memoranduma o saradnji. Na pitanje novinara koji je interes Hrvatske da
podrži ovaj memorandum kada je ispred svojih suseda u procesu približavanja EU,
ovaj zvaničnik je objasnio da je to model, nama koji se bavimo implementacijom
propisa EU u domaće zakonodavstvo poznat, koji podržava EU da zemlje koje su
naprednije u procesu približavanja i pridruživanja EU imaju interes da pokažu
svojim susedima i patnerima u EU, da razmišljaju na evropski način. Zvaničnik
iz Crne Gore je povodom tog pitanja odgovorila da Hrvatska još nije prevela sve
propise EU i da se tu može naći zajednički interes da se evropski propisi prevode,
ali i baština prevedenog podeli. Koliko je baština prevedenih propisa u oblasti
osiguranja u Hrvata cenjena i čuvana svedoci su urednici Revije koji su još aprila
2006. godine učinili predlog svojim kolegama na visokim mestima u hrvatskom
osiguranju da razmene prevedene direktive. Obećanje je dobijeno, ali nije izvršeno
sa hrvatske strane. Od kolikog je velikog značaja razmena prevedenih direktiva i
drugih propisa u osiguranju koje nisu još prevedene u Hrvatskoj ili Srbiji ili bi bile
prevedene i razmenjene radi upoređivanja prevedenog i primenjenog u domaćim
zakonodavstvima radi ubrzavanja procesa napredovanja ka evropskoj integraciji nije
potrebno posebno obrazlagati.
Treba primetiti da i ako dođe do potpisivanje rečenog memoranduma to ne mora
značiti napredak u poslu prevođenja i razmene prevedenih direktiva i drugih propisa
EU između zemalja zapadnog Balkana ako se ima u vidu novonastala politička
situacija u kojoj se Kosovo uz pomoć EU osamostalilo i za koje je EU predvidela da
ono u EU uđe u paketu sa drugim zapadnobalkanskim zemljama, izuzev Hrvatske
kojoj je obećan prijem u članstvo u 2009. godini, što može dovesti do gubitka interesa
66
Jovan SLAVNIĆ
Hrvatske da zajedničkim snagama sa ostalim zemljama ovog regiona što pre uđe u
EU.
Srbija za svoje potrebe kasni sa prevođenjem propisa EU, te je i to jedan od razloga
njenog zaostajanja u harmonizaciji njenih propisa sa propisima EU. Prevođenje
propisa EU je složen i dugotrajan proces koji Srbiju može značajno usporiti u procesu
pridruživanja EU, ako u isti ne uključi i za taj rad adekvatno ne plati naučne institute
i druge naučne organizacije. Očekivanje da će Srbija tehničkom pomoći od raznih
institucija EU u pripremi ili dobijanju gotovih, od ovih institucija pripremljenih
propisa za usvajanje ovaj problem biti prevaziđen nosi velike opasnosti. Da se pokaže
kasnije u primeni da su na taj način doneti propisi „usklađeni” sa propisima EU
neadekvatnim za naše potrebe. To je iskusila Republika Srpska koja je na osnovu
„serviranog” teksta usvojila Zakon o posrednicima u osiguranju a sada radi na
donošenju „svog”, novog.
Ubrzanim radom na prevođenju direktiva EU izbegla bi se jedna zamka u koju
ličnosti iz srpskih regulatornih tela svesno uvlače članove uprava i druge odgovorne
u našim društvima za osiguranje i njihovim profesionalnim udruženjima koji imaju
ozbiljne primedbe na rešenja koja sadrži Zakon o osiguranju i drugih propisa iz
oblasti osiguranja koje predlaže ili donosi Ministarstvo finansija i Narodna banka
Srbije da ne obezbeđuju već koče razvoj srpskog tržišta osiguranja. Kada traže izmene
propisa na osnovu upućenih primedbi odgovorne ličnosti u regulatornim telima
se izgovaraju da su rešenja na koja su date primedbe iz direktiva i da su primedbe
neosnovane. Da prevodi direktiva postoje i da su oni upoznati sa postojanjem
prevoda oni bi mogli ustanoviti da rešenja na koja su stavljene primedbe ne postoje
u direktivama ili da nisu tačno preneta iz direktiva i fama koju šire određene ličnosti
u našim regulatornim telima da su naši propisi u osiguranju usaglašeni sa evropskim
bi ostala bez pokrića.
Ne čekajući da u Srbije nešto bude urađeno na „državnom nivou” sa prevođenjem
i objavljivanjem prevoda propisa EU koja se odnose na osiguranje, Udruženje za
pravo osiguranja Srbije je započelo samo sa tim poslom i bez za tu namenu dobijene
posebne finansijske podrške društava za osiguranje i drugih subjekata u toj delatnosti
u Reviji, čiji je naučni, a „Intermex” izvršni izdavač. Do sada je prevedeno dvadeset
jedna a objavljeno je dvadeset prevoda direktiva.
Ovim povodom smatramo korisnim da istaknemo da bi cilj prevođenja i
objavljivanja prevoda direktiva i drugih propisa EU uz finansijsku pomoć Udruženja
osiguravača Srbije i / ili pojedinih društava za osiguranje bio daleko efikasnije
ostvaren i koristi od prevoda veće ako bi već objavljeni, aktuelizovani prevodi i
prevodi još ne prevedenih direktiva i drugih propisa EU bili objavljeni u jednoj ili
više zbirki direktiva. U tim zbirkama bi bilo najbolje da direktive i prateći propisi
doneti radi primene određenih direktiva budu sistematizovane prema predmetu
regulisanja: direktive (i propisi) koje regulišu oblast osiguranja od odgovornosti za
ZNAČAJ PREVOĐENJA I OBJAVLJIVANJA PREVODA DIREKTIVA EVROPSKE UNIJE
67
štete iz upotrebe motornih vozila, direktive koje regulišu životno osiguranje, direktive
u oblasti neživotnih osiguranja, direktive o reosiguranju, direktive o solventnosti
društava za osiguranje itd. Mogući su, razume se i drugi kriterijumu prema kojima
bi u zbirkama bile objedinjene direktive i prateći propisi iz jedne ili više srodnih
oblasti. To je put da se tako finansirani i objavljeni prevodi propisa EU, što ne bi
bio veliki trošak za društva za osiguranje od koristi koje bi se postigle njihovim
objavljivanjem, sistematizovni u jednoj ili više zbirki, uruče svim akademski
obrazovanim zaposlenima i saradnicima u našim društvima za osigranje i tako učini
da zbirke postanu dostupne širokoj stručnoj javnosti u osiguranju. Na taj način bi
mogli da računamo da ćemo uspeti da pokrenemo veliki broj stručnjaka da, nakon
što se upoznavaju sa rešenjima koje direktive donose, počnu da razmišljanju na
„evropski način”, da se pripreme za prihvatanje novih evropskih rešenja u našem
osiguranju i da formira kritičnu masa „umova” koja će da izvrši snažan pritisak na
srpska regulatorna tela da ubrzaju rad na prihvatanju u našem zakonodavstvu i praksi
osiguranja standarda koje donose direktive. Kakav bi taj intelekturalni pritisak na
naša regulatorna tela bio potsticaj za razvoj srpskog tržišta osiguranja, dovoljno je
poznato svakom stručnjaku za osiguranje koji prati kretanja na tržištima osiguranja
država koje su 2004. godine primljene ili su tek primljene ili kao kandidati čekaju na
prijem u EU.
Ostaje samo jedan mali početni problem za oživotvorenje ovde istaknuknitih
ciljeva objavljivanja i širokog upoznavanja naše stručne javnosti u osiguranju sa
rešenjima prevedenih propisa EU. To je da ovaj pledoaje za misiju prevođenja koju
je započelo Udruženje za pravo osiguranja Srbije, pročitaju oni koji u društvima
za osiguranje i drugde mogu o predlozima koji su u njemu učinjeni da odlučuju.
Pritisnuti surovom borbom na tržištu za mesto na njemu i dobit iz poslovanja, čini
nam se da su često daleko od nas koji im na opisani način nenametljivo pomažemo u
njihovoj tržišnoj utakmici.
Prof. dr Volfgang RORBAH
U ČAST DESETOGODIŠNJEG JUBILEJA
REVIJE ZA PRAVO OSIGURANJA *1
Aktivnosti u okruženju nacionalnog ponosa, solipsizma i EU patriotizma
Postoje faze kada se istorija kulture nedeljnim ili čak i dnevnim tempom piše
i saznaje širom kontinenta. U drugim slučajevima, međutim, istorija stiže tihim
korakom: kad se desi, događaj deluje nevažan, ali se kasnije ispostavi kao istorijski
ključan. Desetogodišnja istorija objavljivanja časopisa Revija je upečatljiv primer
obe varijanti. Već je 2002. godine, u svojoj prvoj godini izlaženja, ovo bio marljivo
i profesionalno stvoren naučni medij, iako tada još s regionalnim karakteristikama.
Međutim, prof. dr Jovan Slavnić, predsednik Udruženja za pravo osiguranja
Srbije – izdavača časopisa, težio je višim ciljevima. Tokom uvođenja demokratije,
nakon smene vlasti (5. 10. 2000.) i iskazanog opredeljenja za EU, profesor Slavnić
je kao eminentni naučnik u oblasti prava, uložio sve svoje snage u širenje uverenja,
nauke i publikovanja Revije (a što je već 1962. godine, prilikom osnivanja „Udruženja
za pravo osiguranja Srbije” definisano kao njegov cilj) u funkciji harmonizacije
prava osiguranja Srbije s pravom osiguranja razvijenih država koje su danas članice
Evropske unije. Pridobijanje priznatih naučnika teorije i prakse osiguranja za rad na
Reviji nije tih dana bio lak posao.
Uloga Revije je postala još naglašenija u reformi osiguranja u Srbiji 2004.
godine, kada je nadzor nad osiguranjem preuzela Narodna banka Srbije. Prvi put su
preduzete opsežne mere u pravcu zaštite potrošača. U prvom koraku (2004–2006)
je oduzeta dozvola za rad oko 3/4 osiguravajućih društava koja nisu ispunjavala
savremene uslove poslovanja, ni raspolagala dovoljnim sopstvenim kapitalom.
Na drugom koraku programa prilagođavanja usledilo je izdavanje dozvola za
osnivanje ili preuzimanje društava od stranih osiguravača iz zemalja Evropske unije.
Iako je 2006. na tržištu Srbije poslovalo tek preostalih sedamnaest od četrdeset
osiguravajućih društava, obim premije je rastao. Profesor Jovan Slavnić je tada uspeo
da pridobije veliki broj novih domaćih i stranih društava, kao i eksperata osiguranja,
u njihovom priključenju kao članova Udruženja za pravo osiguranja Srbije ili kao
autora Revije. Osim toga, od tada sve veći broj eksperata iz inostranstva učestvuje
na redovnim godišnjim savetovanjima Udruženja za pravo osiguranja Srbije na
Paliću, na kojima se odvija živa razmena iskustava s domaćim stručnjacima i stvara
dragocena platforma za saradnju na prilagođavanju prava i s niim povezanih oblasti
*
Kao značajan za sagledavanje istorije Udruženja za pravo osiguranja Srbije ovaj prilog je preuzet
iz časopisa Revija, br. 1/2011, str. 5–6.
U ČAST DESETOGODIŠNJEG JUBILEJA REVIJE ZA PRAVO OSIGURANJA
69
osiguranja u Srbiji i predlaganje rešenja kojima se osiguranje Srbije reformiše prema
standardima Evropske unije. Ova postignuća se mogu već sada pripisati kao zasluge
profesora Jovana Slavnića u postavljanju istorijskih temelja: napuštanja balkanskog
solipsizma i suzbijanja prenaglašenog nacionalnog ponosa zarad prihvatanja životno
osvedočenog patriotizama prema Evropskoj uniji. Na taj način je ispunjena i biće
ispunjavana visoka obaveza Udruženja za pravo osiguranja Srbije kao nacionalne
sekcije prema matičnoj međunarodnoj organizaciji za pravo osiguranja AIDA
(Association Internationale du Droit des Assurances). Od svog osnivanja 1960. godine,
AIDA se na svetskom i evropskom nivou bavi harmonizacijom i kodifikacijim propisa
u oblasti osiguranja. Najlepši i najvredniji uspesi predsednika Udruženja za pravo
osiguranja Srbije, izdavača, urednika i ostalih saradnika Revije, na čemu joj u 10-oj
godini treba srdačno čestitati, su u tome:
• što nikada nije primenjivan princip doslovnog prepisivanja propisa EU,
• što je postavljen mnogo važniji cilj približavanja prava Srbije „duhu Evrope”
koji se postiže i sprovodi kreativnim pristupom,
• što je, konačno, ostvareno ugrađivanje odgovarajućih ideja EU u domaći pravni
sistem.
Pošavši odatle, Revija je u proteklih deset godina uspela da postane važna
referentna literatura što se tiče (objavljivanja / prevoda i komentara) novih direktiva
Evropske unije, zakona, odluka (vrhovnih) sudova, itd. za rukovodioce i stručnjake
svih koji rade u Srbiji i za Srbiju.
Današnji eminentan značaj Revije u odnosu na ostale časopise sa temom
osiguranja jeste u objavljivanju radova vrhunskih stručnjaka sa evropskom, odnosno
međunarodnom reputacijom iz desetak država, koji ne pišu samo o savremenim
tokovima, već i daju predloge za teške, u Srbiji do sada nerešene probleme u
osiguranju.
Revija će svojim višejezičnim pristupom (srpski / nemački / engleski) obezbediti
još bolje mesto u budućnosti. Prvo, jer na taj način jača ugled ovog medija u stranim
stručnim bibliotekama, i, drugo, naučni tekstovi koje objavljuje mogu akterima
politike u osiguranju Evropske unije i Srbije da daju dragocene impulse za njihove
daljnje aktivnosti na spajanju naroda.
AD MULTOS ANNOS!
Prof. dr Jovan SLAVNIĆ
NOVI POČETAK BUDUĆE SARADNJE*1
Osvrt na priznanja uručena zaslužnim članovima Udruženja
za pravo osiguranja Srbije povodom desetogodišnjice
održavanja godišnjih savetovanja
Povodom obeležavanja X jubilarnog godišnjeg savetovanja „Integracija (prava)
osiguranja Srbije u evropski (EU) sistem osiguranja”, održanog od 24–26. aprila 2009.
godine na Paliću, Udruženje za pravo osiguranja Srbije je, odlukom Upravnog odbora
sa 25. sednice održane 27. marta 2009. godine, manjem broju odabranih društava
za osiguranje i individualnih članova dodelilo priznanja. Ona su tekstom generalno
predstavljena dobitnicima kao omaž njihovom doprinosu u ostvarivanju ciljeva i unapređenju rada Udruženja tokom poslednjeg desetogodišnjeg perioda njegove istorije.
Svako priznanje, međutim, obuhvata i deo u kome se iznose razlozi o konkretnom
doprinosu slavodobitnika i zato ona imaju obeležje počasti za lični doprinos.
Počastvovani priznanjem su društva za osiguranje i pojedinci koji su Udruženje
u ovom periodu najviše podržavali da istraje u naporu da odabirom tema i autorskih priloga za svoja godišnja savetovanja, tokom osam godina publikovanja časopisa
Revije, na seminarima i drugim skupovima koje organizuje, i na njima formiranim
konkretnim predlozima za regulatorna tela, razvija u javnosti svest u tri pravca. O
evoluciji evropskog prava osiguranja i sa njim povezanih oblasti, o nužnosti da se njeni rezultati brzo prihvate u Srbiji i materijalizuju izmenom postojećih i donošenjem
novih propisa usklađenih sa evropskim (EU) propisima i neophodnosti da se naša
javnost upozna sa njima i pripremi na njihovu primenu u skoroj budućnosti u Srbiji.
Jer, kao što je poznato iz njegovih aktivnosti, Udruženje je na formiranju ove svesti u
Srbiji radilo još pre nego što se Srbija okrenula ka Evropskoj uniji.
Među dobitnicima priznanja su naša znamenita društva za osiguranje i pojedinci. Ipak, i između njih smo napravili razliku, tako da su onima koji su kontinuirano,
u dužem vremenskom periodu i na sadržajno višem nivou doprinosili iz godine u
godinu sve većem uspehu i ugledu našeg Udruženja dodeljena posebna priznanja.
Posebno priznanje je zaslužilo od društava za osiguranje „DDOR NOVI SAD”
a.d.o. za dugogodišnju podršku Udruženju i iskazano razumevanje da ulaganje u
struku, znanje i veštine koje neguje i razvija Udruženje čini najbolju investiciju za
srpsko osiguranje i Republiku Srbiju. Ovog ranga priznanje dobilo je i „TAKOVO
OSIGURANJE” iz Kragujevca. Ovo društvo je u godinama koje su iza nas iskazivalo
*
Prilog je zbog važnosti za istoriju Udruženja preuzet iz časopisa Revija, br. 3–4/2009, str. 3.
NOVI POČETAK BUDUĆE SARADNJE
71
spremnost i ispoljavalo zadovoljstvo da svojom velikom moralnom podrškom i skromnim finansijskim doprinosima može da podrži svaku aktivnostima Udruženja na
unapređenju struke osiguranja.
Među članovim – pojedincima ovo visoko priznanje je dodeljeno jedino gospodinu profesoru dr PREDRAGU ŠULEJIĆU iz Beograda za predani rad na afirmaciji
rada i ciljeva Udruženja, u svojstvu dugogodišnjeg predsednika Udruženja za pravo
osiguranja Srbije i za, u više izdanja objavljenu knjigu „Pravo osiguranja” koja je,
pored ostalih njegovih objavljenih stručnih i naučnih radova, ostavila trajni trag u
pravnoj teoriji i praksi osiguranja.
Priznanja su od društava za osiguranje zaslužili, na prvom mestu, ADO „DELTA
GENERALI OSIGURANJE” iz Beograda za trajno izraženu spremnost da u saradnji
sa Udruženjem preuzima aktivnosti i predlaže mere u cilju usklađivanja prava osiguranja Republike Srbije s pravom EU i razvoj srpskog tržišta osiguranja. ADO „DUNAV RE” iz Beograda, dobio je priznanje naročito zbog pružanja logističke podrške
aktivnostima Udruženja. Priznanje je dodeljeno i DOO INTERMEX iz Beograda
zbog spremnosti da kao izvršni izdavač publikacija Udruženja pomogne da Udruženje u brojnoj pravničkoj zajednici Srbije ispolji svoj visok stručni i naučni autoritet.
Priznanje je dodeljeno gospodinu BRANKU RAJIČIĆU iz Beograda koji je u
svojstvu autora stručnih priloga u časopisu Revija i zbornicima radova sa godišnjih
savetovanja na Paliću i kao člana Upravnog odbora Udruženja u periodu od 2001.
do 2005. godine ulagao zapažene napore da afirmiše Udruženje u okruženju naših
društava za osiguranje i Udruženju osiguravača Srbije.
Gospodin dr VOLFGANG RORBAH, eminentni profesor i istaknuti naučnik
iz Beča, zaslužio je priznanje za veliku ljubav, entuzijazam i energiju u proučavanju i
razvoju nauke osiguranja koje je uložio u svojstvu autora brojnih priloga u časopisu
Udruženja Revija, inostranog člana redakcije ovog časopisa i učesnika sa referatima
na godišnjim savetovanjima Udruženja, ali i zbog nesebično angažovanja da aktivnosti Udruženja dobiju zasluženi publicitet u Austriji i drugim zemlja EU.
Među dobitnicima priznanja je i gospodin KECOJEVIĆ DRAGIŠA iz Beograda,
koji je u svojstvu istaknutog stručnjaka u oblasti osiguranja i člana Upravnog odbora
Udruženja u periodu od 2001. do 2009. godine promovisao u društvima za osiguranje
aktivnosti Udruženja.
Slavodobnicima priznanja su uručena prilikom otvaranja X Savetovanja na Paliću 24. aprila.
Ovim povodom svim dobitnicima izražavam duboku zahvalnost što su na ovaj
ili onaj način izražen u priznanjima kojima smo ih darovali, dajući podršku radu
Udruženja, vodili računa o opštem dobru našeg osiguranja i upućujem im kolegijalne i prijateljske pozdrave u nadi da će priznanja čiji su vlasnici biti podstrek jednom
novom početku buduće šire saradnje.
U Beogradu, 18. septembra 2009.
Prof. dr Slobodan JOVANOVIĆ
MEĐUNARODNA AKTIVNOST UDRUŽENJA
ZA PRAVO OSIGURANJA SRBIJE U OKVIRU
AIDA OD 2006–2012. GODINE
Posle oživljavanja naše aktvnosti u Međunarodnom udruženju za pravo osiguranja (Association Internationale du Droits des Assurances – AIDA) 2006. godine, otpočela je veoma intenzivna prepiska sa ovim međunarodnim udruženjem, razmena
informacija i obaveštenja o značajnim regionalnim i svetskim događajima iz domena
njegove aktivnosti. Ciljevi AIDA i način kako se oni ostvaruju su poznati članovima
našeg Udruženja za pravo osiguranja Srbije koji aktivno učestvuju u njegovom radu
ili prate rad Udruženja kao čitaoci Revije, u čijem brojevima su objavljeni akti AIDA
(Statut, u br. 4/2006) i izveštaji o radu organa AIDA, upitnici radnih grupa koje u njoj
deluju i informacije o i sa kongresa koji se održava svake četiri godine. Još se jasno
sećam tih nedelja i meseci kada smo radi oživljavanja članstva dostavljali podatke
o broju i sastavu članstva Udruženja za pravo osiguranja Srbije, članovima organa
Udruženja, adresi i podacima za kontakt, kao i o prvim vestima o aktivnostima Udruženja koje su se objavljivale na internet stranici AIDA, plaćanju prve članarine AIDA.
Od tog trenutka, naša sekcija redovno učestvuje u radu AIDA, a posebno njenih radnih grupa za reosiguranje, distribuciju proizvoda osiguranja i drugih, učestvuje na
njenim kongresima, u radu radnih grupa, u izmenama statuta, prijemu novih članova
u AIDA itd.
Jedan od prvih rezultata tih aktivnosti u ovom periodu je bila da smo se profesor
Jovan Slavnić i ja odazvali pozivu svetske AIDA da napišemo prilog za spomenicu
povodom smrti čuvenog italiljanskog profesora Antigono Donatija. Odluka o objavljivanju spomenice doneta je na XII kongresu AIDA održanog oktobra 2006. godine
u Buenos Airesu, kada je određen i njen naziv: „Razvoj prava osiguranja u periodu od
1960–2005. godine – Spomenica u čast i u sećanje na Antigono Donatija.” Dostavljeni
prilozi iz sveta AIDA su bili brojni u odnosu na predviđeni obim publikacije, tako da
su neki prilozi koji su kasnije pristigli izdavaču objavljeni u poznatom italijanskom
časopisu Assicurazioni, koji je u godini kada su ovi prilozi objavljeni brojao 74-tu
godišnjicu izlaženja. Naš članak napisan ovim povodom objavljen u br. 4/2007, str.
587–609, pod naslovom: „Contemporary professional liability insurance – Importance and goal of the study.”
Među evropskim nacionalnim sekcijama Međunarodnog udruženja za pravo
osiguranja nekoliko godina sazrevala je ideja, a od 2007. godine je započela i aktivnost na njihovom regionalnom organizovanju u samostalni ogranak – AIDA Europe.
Cilj tog regionalnog organizovanja u okviru AIDA je bio da se podstakne aktivnost
MEĐUNARODNA AKTIVNOST UDRUŽENJA ZA PRAVO OSIGURANJA SRBIJE...
73
neaktivnih nacionalnih sekcija AIDA u Evropi i posredstvom ovog novog ogranka
(u AIDI inače deluje i Iberijski ogranak) locira ostvarivanje istovetnih ciljeva, ciljeva
AIDA, na područje Evrope. Završna faza tog procesa okončana je u Hamburgu 22. i
23. maja 2008. godine kada je održana osnivačka Skupština AIDA Europe, obavljen
izbor uprave – Izvršnog komiteta AIDA Europe i održana prva Konferencija AIDA
Europe sa generalnom temom „Osiguranje i reosiguranje – novi izazovi.” Osnivačkoj
skupštini su prisustvovali delegati iz dvadesttri evropske nacionalne sekcije AIDA, a
mnoge nacionalne sekcije su na njoj glasale preko punomoćnika, delegata nacionalnih sekcija koji su neposredno učestvovali u njenom radu.
Prema pismu – pozivu gospodina Mikaela Rosenmajera, člana Osnivačkog komiteta AIDA Europe primljenom 1. maja 2008, upućenom na sve predsednike evropskih nacionalnih sekcija koje su se prihvatile članstva u inicijativnom odboru AIDA
Europe na sastanku održanom u Rimu, juna 2007. godine, profesor Jovan Slavnić,
predsednik Udruženja za pravo osiguranja Srbije je pozvan da predloži za člana Izvršnog komiteta AIDA Europe pojedinca iz reda članova svoje nacionalne sekcije za koga
je uveren da je entuzijasta o AIDA Europe, da je privržen ostvarivanju njenih ciljeva i
koji će moći da posveti svoje vreme ovoj organizaciji.
On je na ovaj poziv učinio predlog, koji je prosleđen svim članicama – osnivačima AIDA Evropa, da to budem ja. U pismu profesora Jovana Slavnića, predsednika
Udruženja za pravo osiguranja Srbije Organizacioni komitet i nacionalne sekcije su
obaveštene o mojoj kandidaturi u kojem ih je u kratkim crtama upoznao sa referencama koje su me kvalifikovale kao kompetentnog praktičara i naučnog radnika u oblasti
osiguranja i reosiguranja. Tako sam dospeo na spisak kandidata za člana Izvršnog odbora AIDA Europe, pre održavanja Osnivačke skupštine jer je gospodin Rosenmajer
predsednicima nacionalnih sekcija uputio spisak koji je sadržao predlog Organizacionog odbora Skupštini za izbor članova Komiteta: za predsednika Kolin Kroli i za
članove Đuzepina Kapaldo (Italijanska sekcija), Oto Čurgo (Mađarska Sekcija), Pegi
Šaron (Izraelska Sekcija), Žerom Kulman (Francuska Sekcija), Joanis Rokas (Grčka
Sekcija) Slobodan Jovanović (Srpska Sekcija), Hose Maria Munjor Pasedes (Španska
sekcija), Torben Bondrop (Danska Sekcija) i Robert Koh (Nemačka Sekcija).
Posvećenost sa kojom je naše Udruženje participiralo tokom 2006. i 2007. godine, a i dalje to čini u radu i ostvarivanju ciljeva AIDA kao i činjenica da ličnostima
koje su dugogodišnji članovi organa AIDA i koji je i danas vode, takođe, nije moglo
da ostane nezapaženo da je Udruženje za pravo osiguranja Srbije odmah podržalo
osnivanje AIDA Europe i učestvovalo preko svog delegata gospodina Dejana Davidovića, tadašnjeg člana Upravnog odbora, na osnivačkoj sednici u Rimu posvećenoj
njenom osnivanju, da su članovi Udruženja na većini od XII održanih kongresa učestvovala sa referatima svojih članova ili odgovorima na upitnike na kongresne teme
(na primer, sa referatima na VII svetskom kongresu AIDA u Budimpešti 1986. godine
i X kongresu u Marakešu 1998. godine) i da je Udruženje, inače, kao što se videlo iz
74
Slobodan JOVANOVIĆ
ranijih autorskih prikaza u ovoj hronologiji, pravni sledbenik Udruženja za pravo
osiguranja Jugoslavije, postalo član AIDA 1962. godine, dve godine nakon njenog
osnivanja.
A od kolikog je značaja bio moj izbor, ispred sekcije AIDA Srbija u Izvršnog komiteta AIDA Europe? Odgovor na ovo pitanje verovatno najbolje ilustruje osvrt profesora Jovana Slavnića, objavljen u br. 1–2/2008 Revije: „Izbor Slobodana Jovanovića
je nesporno znak priznanja kako proteklom decenijskom tako i aktuelnom doprinosu
naše nacionalne sekcije u stvaranju i izgradnji svetske AIDA i AIDA Europe, doprinos
i znak Srbiji od AIDA Europe da ne treba više da oseća i da nije izolovana od ostatka
Evrope...”
Od trenutka kada sam postao član Izvršnog komiteta AIDA Europe broj mejlova
koje redovno primam uvećao se nekoliko puta, a krug ljudi koje upoznajem se svakim
danom stalno povećava. Ogromnim zalaganjem u ličnim kontaktima i poznanstvima
sa ekspertima iz Komiteta i nacionalnih sekcija AIDA Europe, uz bezrezervnu podršku prvenstveno profesora Slavnića, ispred Udruženja za pravo osiguranja Srbije
doprinelo je uspostavljanju bliskih veza srpske sekcije AIDA sa određenim brojem
nacionalnih sekcija AIDA Europe. Tako je naše Udruženje za pravo osiguranja obezbedilo učešće eksperata iz tih sekcija na skupovima koje organizuje naše Udruženje
i obrnuto, proširenje kruga autora priloga u Reviji i inostranih članova u redakciji
našeg časopisa. U tom smislu dragoceni su bila moja upoznavanja sa profesorima Robertom Merkinom, Žeromom Kulmanom, Joanisom Rokasom, Pjerpaolo Maranom
i brojnim drugim kolegama.
Rad u Izvršnom komitetu AIDA Europe, iz praktičnih razloga, odvijao se često
putem telefonskih sednica i prilikom održavanja godišnjih konferencija na kojima se
diskutovalo i odlučivalo o tekućim pitanjima, kao i o pitanjima karakterističnim za
ciljeve utvrđene statutom AIDA Europe. Tokom mojeg četvorogodišnjeg mandata,
a koji je ove godine produžen za još četiri godine, učestvovao sam u organizaciji
konferencija AIDA Europe u Cirihu, Amsterdamu i Londonu i odlučivao zajedno sa
drugim članovima Izvršnog komiteta o sponzorstvima, organizacionim pitanjima,
obavljanju određenih poslova kojima sam bio zadužen itd.
U Cirihu je 22. i 23. oktobra 2009. godine održana II konferencija AIDA Europe
koja okuplja evropske nacionalne sekcije. Tema ove konferencije bila je „Osiguranje
i reosiguranje u Evropi – budući izazovi” i njoj su prisustvovali ne samo evropski već
i predstavnici vanervopskih nacionalnih sekcija (Izraela, koji pripada AIDA Europe,
Čilea, Meksika, Australije, Brazila, Japana), što je ukazivalo na naglašeni značaj koji
počev od osnivanja u maju 2008. godine dobija evropski deo AIDA. U kontekstu tzv.
zemalja zapadnog Balkana jedini predstavnik našeg Udruženja je bio gospodin Dejan
Davidović iz „Dunav Rea.”
Nakon što je skup otvoren od strane predsedavajućeg gospodina Kolina Krolija, čast da budu prvi govornici i da prisutnima iznesu svoj stav o budućnosti tržišta
MEĐUNARODNA AKTIVNOST UDRUŽENJA ZA PRAVO OSIGURANJA SRBIJE...
75
osiguranja i reosiguranja dobili su gospodin Bendžamin Genč (SCOR, Švajcarska –
evropsko tržište) i gospodin Patrik Tile (Partner Re, Bermuda – tržište SAD i Bermuda). Nakon što su prisutni čuli detaljne informacije o uticaju svetske ekonomske
krize na oblast osiguranja i reosiguranja (kasnije i grafički prezentovane u slajdovima
gospodina Genča koji omaškom organizatora nisu pratili samo izlaganje), moglo bi
se zaključiti da su oba govornika bili optimisti u pogledu brzog oporavka i iznalaženja
pravih odgovora na izazove krize koje su osiguravači i reosiguravači već tada ponudili. Poruke oba govornika su se odnosile na to da regulatorna tela promovišu takvu regulativu koja bi obezbedila otvoreno tržište, individualnu odgovornost reosiguravača,
prepoznavanje značaja reosiguranja za ekonomiju jedne zemlje i njegov potencijal u
vremenima krize.
Nakon prezentacija usledio je panel eksperata na temu značaja sedišta
reosiguravača u kontekstu odredaba Direktive o reosiguranju od 16. novmebra 2005.
godine. Osim pravila Direktive o uslovima njene primene, govornici su naročito
dotakli problematiku odnosa Evropskog Saveta sa državama van Evropske unije,
moguću poslovnu strategiju reosiguravača sa sedištem u državama van Evropske
unije i pitanja realokacije kapitala usled mogućih poreskih pogodnosti (Bermuda,
na primer, ne poznaje porez na prihod, porez na dobit korporacija, niti porez na kapitalnu dobit). U ovom kontekstu naročito je značajna baza podataka objavljena od
strane Komiteta CEIOPS koja pokazuje rezultat ankete članova ovog Komiteta i onih
sa statusom posmatrača o tome kakava je regulativa, nadzor i praksa reosiguranja u
zemljama van Evropske unije.
Tokom dva konferencijska dana, svoje sastanke su održale i radne grupe
evropskog udruženja AIDA, a predstavnik nacionalne sekcije Srbije gospodin Dejan
Davidović je prisustvovao sastanku Radne grupe za reosiguranje čiji je i član.
I ovaj sastanak je otvorio predsednik radne grupe gospodin Kolin Kroli. Nakon
kraće informacije o aktivnostima od zadnjeg sastanka u Hamburgu, reč je data gospodinu Robu Merkinu, sekretaru radne grupe i članu Komiteta AIDA (ujedno i potpredsednika, uskoro predsednika Udruženja za pravo osiguranja Velike Britanije).
Gospodin Merkin je izneo činjenice i pravnu problematiku u sporu “Wasa v Lexington” i potom kritikovao odluku Doma lordova iz jula 2009. godine. On smatra da
odluka ograničava primenu principa po kome, u odnosu na fakultativne ugovore o
reosiguranju na koje se ne primenjuje pravo koje važi za direktno osiguranje, uslovi
reosiguranja koji su preuzeti iz direktnog osiguranja treba da budu regulisani i treba
da imaju isti smisao i primenu po pravu koje reguliše direktno osiguranje. Prema
pomenutoj odluci Doma lordova ugovor o reosiguranju je u principu nezavisan od
ugovora o direktnom osiguranju i obaveze reosiguravača iz ugovora o reosiguranju nastaju samo u odnosu na one rizike koji su deo reosiguravajućeg pokrića. Ovo
će pogotovo važiti onda ako se ne može identifikovati pravo koje reguliše direktno
osiguranje u trenutku zaključenja ugovora o reosiguranju. Usledila je diskusija od
76
Slobodan JOVANOVIĆ
strane govornika iz Španije, Francuske, Danske, Nemačke, Italije i SAD tokom koje
se naročito istakla potreba razlikovanja pojma „istovetnost isplata” (follow the settlements) od „istovetnosti sudbina” (follow the fortunes).
Na kraju bi se mogao izvesti zaključak da je ova konferencija AIDA Europe
održana u ambijentu nesigurnosti koju je uzrokovala svetska ekonomska kriza, što je
rezultiralo velikim brojem pitanja i nepoznanica u diskusijama govornika, pogotovo
tokom panela kojim je susret završen. Ipak, izraženo je uverenje da izbor tema za
naredni XIII svetski kongres AIDA pruža nadu da će diskusije biti mnogo preciznije
i izvesnije, kako kod teme „obavezna osiguranja” tako i kod „klimatskih promena.”
Međunarodno udruženje za pravo osiguranja proslavilo je pedesetogodišnjicu
od osnivanja 2010. godine u Parizu, povodom XIII svetskog kongresa koji je održan
17–20. maja, pod specijalnim pokroviteljstvom tadašnjeg predsednika Francuske,
gospodina Nikole Sarkozija.
Tri glavne teme kongresa bile su „Obavezno osiguranje – pravni i ekonomski
mitovi”, „Klimatske promene i osiguranje” i „Arbitraža”. Iako su bile najavljene samo
prve dve, zbog značaja koji ima, u program Kongresa naknadno je uvrštena treća
tema – „Arbitraža.” Kongresu je prisustvovalo oko pet stotina učesnika iz preko četrdeset država. Među njima bilo je i četvoro učesnika iz Republike Srbije.
Prvi radni dan (17. maj) započeo je sastankom Izvršnog komiteta i Predsedničkog Saveta (svetske) AIDA. Zatim je usledilo svečano otvaranje Kongresa. Kongres je
otvorio gospodin Žerom Kulman, predsednik AIDA Francuske. Otvaranje Kongresa
obeleženo je i dodeljivanjem medalje AIDA i priznanja za dugogodišnji rad i doprinos na unapređenju nauke i struke osiguranja Žanu Bigou, eminentnom profesoru
sa Sorbone.
Nakon toga, usledila je plenarna sesija posvećena arbitraži. Uvodnu reč na prvom panelu imao je gospodin Kolin Kroli, predsednik AIDA Velike Britanije i predsednik regionalne organizacije AIDA Europe. Usledilo je predstavljanje radova Suzan
Stoun iz SAD-a, Serđa Baroso de Melo-a iz Brazila, Rajnharda Dalmajera iz Nemačke
i Kristijana Bukerta iz Francuske. Predstavljajući svoje referate, referenti su ilustrovali
iskustva zemalja iz kojih dolaze, ali i stavove teorije u pogledu problema o kojima su
raspravljali (kako dolazi do arbitraže, korišćenje arbitražne odluke protiv treće strane i dr.). Drugi panel bio je na temu „Isticanje prigovora protiv arbitražne odluke.”
Uvodnu reč je imao gospodin Eli Klejmen, a referenti su bili gospodin Entoni Kolman iz Velike Britanije, Petar Klepič iz Nemačke, Stiven Anderson, (Barger&Wolen
LLP, New York) iz SAD-a i Horhe Angel (L.C. Rodrigo Abogados, Madrid) iz Španije.
Kongres AIDA nije mogao da prođe a da se ne održi i Skupština na kojoj je
trebao da bude izabran novi predsednik AIDA, kao i članovi Izvršnog saveta AIDA.
Za novog predsednika izabran je gospodin Gil Majkl iz Australije (DLA Phillips Fox
Lawyers, Sydney). Funkcija generalnog sekretara pripala je ponovo gospodinu Kolinu
MEĐUNARODNA AKTIVNOST UDRUŽENJA ZA PRAVO OSIGURANJA SRBIJE...
77
Kroliju, predsedniku radne grupe za reosiguranje. Nezavisno od toga što Izvršni savet
broji dvadeset pet članova, na Kongresu je izabrano njih dvadeset troje.
Radna grupa „Distribucija proizvoda osiguranja” imala je sesiju u poslednjem
predviđenom terminu (17.00) za treći dan Kongresa. Predsednik radne grupe, prof.
dr Joanis Rokas je imao uvodnu reč, a zatim je usledila kratka diskusija na odgovore
na upitnik koje su dostavile nacionalne sekcije o brokerima osiguranja. Tim povodom, je doc. dr Jasmina Labudović Stanković ispred nacionalne sekcije Srbije imala
kraće saopštenje vezano za prezentaciju nekih rešenja Srbije u svodnoj studiji izrađenoj na osnovu odgovora na upitnik nacionalnih sekcija.
Plenarna sesija o klimatskim promenama i osiguranju održana je četvrtog dana
Kongresa. Glavni govornik bio je profesor Marsel Fonten iz Belgije. Na plenarnoj
sednici se raspravljalo o vrlo interesantnim temama. Jedna od njih bila je „Uticaj klimatskih promena na regione, ekonomske sektore i vrste osiguranja.” Istaknuto je da
klimatske promene utiču na sve vrste osiguranja, a posebno na imovinska, osiguranja
od odgovornosti, kao i životno. Na ovu temu posebno su govorili Kristofer Rod (CGU
Insurance Australia, Melbourne) iz Australije i Frederik Guden du Pavilon (FFSA, Paris) iz Francuske. Naročito je interesantno bilo izlaganje gospodina Roda, s obzirom
da su katastrofalne nepogode zadesile baš državu iz koje dolazi, a njegovo je izlaganje
bilo potkrepljeno vrlo ilustrativnim primerima (propraćenim fotografijama) iz života
Australije. Druga interesantna tema za diskusiju bila je vezana za problem definisanja
klimatskih rizika o čemu je govorio gospodin Marko Frigesi (Law school – University
of Brescia, Milan) iz Italije. Ovo pitanje, smatra se, da je jako važno jer klimatske promene nose nove rizike.
Sumirajući rezultate rada tokom prethodnih radnih dana Kongresa, konstatovano je da je Kongres uspešno okončan, na zadovoljstvo kako organizatora, tako i
učesnika. Referenti i učesnici u diskusiji na različite teme uspeli su da daju odgovore
na brojna pitanja koja su „mučila” i teoriju i praksu, ali i da otvore nova o kojima će
se raspravljati na novom XIV Kongresu, koji će biti održan od 29. septembra do 2.
oktobra 2014. godine. Dogovoreno je da mesto održavanja budu Rim i Firenca. U
popodnevnim satima poslednjeg radnog dana Kongresa, svoje skupštine održale su
AIDA Evropa i CILA (Udruženje za pravo osiguranja Latinske Amerike, već pomenuta Iberijska, druga regionalna organizacija u sastavu svetske AIDA).
Možemo reći da je Kongres u Parizu odgovorio postavljenim ciljevima i opravdao
svrhu održavanja. Ipak, ostala je izvesna doza strepnje vezana za prirodne fenomene,
odnosno za probleme koje izazivaju klimatske promene. S obzirom da nema mesta na
planeti zemlji koje nije pod uticajem klimatskih promena, ovaj problem, istaknuto je,
problem je svih nas. Nauka i struka osiguranja još nije dala sve neophodne odgovore
na pitanje kako rešavati probleme koje izazivaju klimatske promene. Problem postaje
teži jer ne postoji adekvatna istorija rizika, pa ni mogućnost pouzdanog obračuna
78
Slobodan JOVANOVIĆ
frekvencije šteta. Imajući u vidu da je reč o problemu globalnog karaktera, sasvim
izvesno, o ovom pitanju će se još raspravljati u drugim prilikama.
Ono što je predstavljalo iznenađenje to je da za generalne teme Kongresa i teme
radnih grupa, osim radne grupe za Distribuciju proizvoda osiguranja i radne grupe
za Osiguranje motornih vozila, nisu pripremljeni generalni izveštaji koji bi bili dostupni učesnicima Kongresa. Isto se odnosi i na izlaganja učesnika u okviru plenarnih
sednica Kongresa i radnih grupa, s obzirom da ni ona nisu propraćena pisanim ili
drugim dokumentima dostupnim učesnicima.
Četvrta po redu konferencija AIDA Europe održana je u organizaciji njenog
Izvršnog komiteta i Britanskog udruženja za pravo osiguranja (BILA) 13. i 14. septembra 2012. godine u Londonu. Generalna tema konferencije bila je „Vreme iskušenja,
neizvesni ishodi: Kako se očekuje da se tome prilagode osiguravači i reosiguravači.”
Iako je reč o regionalnoj konferenciji AIDA Europe, njoj su prisustvovali ne samo
učesnici iz evropskih država, već i vanevropskih: SAD, Australije, Izraela, Argentine,
Brazila, Bolivije, Čilea, Perua, Hong Konga, Tajvana, Japana i Venecuele. Konferenciji
je prisustvovalo 263 delegata iz 35 država.
Među govornicima su bila najpoznatija imena iz sveta osiguranja i to kako akademski prof. dr Erman Kousi (Katholieke Universiteit Leuven), prof. dr Žerom Kulman (Dauphine Université, Paris), prof. dr Samim Unan (Istanbul University), prof.
dr Pjerpaolo Marano (Università Cattolica del Sacro Cuore – Milan), prof. dr Helmut
Hajs (University of Zurich), prof. dr Piter Kočenburger (University of Connecticut
School of Law), prof. dr Hose Maria Munjoz Paredes (University of Oviedo), tako i
stručnjaci iz prakse kao Svenja Riharc (Verband Deutscher Versicherungs-Makler e.V.
Hamburg), Kris Rod (CGU Insurance, Melbourne) i mnogi drugi.
Prvog dana održan je sastanak Izvršnog komiteta AIDA Europe na kojem su razmatrana pitanja organizacije konferencije, budžet i sponzorstva, kao i sastanci radnih
grupa koje su razmatrale pitanja i teme koje su odabrane po svojoj aktuelnosti i atraktivnosti za učesnike konferencije.
Svečano otvaranje IV konferencije bilo je 14. septembra kojom prilikom je gospodin Kolin Kroli, presednik AIDA Europe. O važnosti i značaju ove konferencije
govori i činjenica da je u njenoj organizaciji učestvovalo Britansko udruženje za pravo
osiguranja, a da je posle njenog otvaranja ključni govor i prezentaciju održao gospodin Karel van Hul, direktor sektora za osiguranje i penzije pri Evropskoj komisiji iz
Brisela.
Po tački dnevnog reda „Aktuelni događaji / Trendovi u sudskoj praksi i odgovornosti” prezentovane su kratke informacije o razvoju prava osiguranja u raznim
pravnim sistemima, uporedna analiza trendova u osiguranju od odgovornosti, propisima i reformama. U okviru ove tačke, ja sam prezentovao najznačajnije pravce
reforme ugovora o osiguranju sadržanom u Nacrtu Građanskog zakonika Republike
Srbije, što je, kao i sve druge prezentacije, objavljeno u materijalu za konferenciju.
MEĐUNARODNA AKTIVNOST UDRUŽENJA ZA PRAVO OSIGURANJA SRBIJE...
79
Tokom konferencije uglednim članovima AIDA, univerzitetskim profesorima
koji su istovremeno i članovi Redakcije, kao i ostalim delegatima konferencije podelio
sam oko četrdesetak primeraka br. 3/2012 Revije u kojem su objavljeni radovi koje
je nagradio Akademski podkomitet AIDA Europe, a čiji su ih autori prezentovali na
sastancima radnih grupa u skladu sa temom koju su obradili.
Kao i za sve prethodne konferencije, treba istaći ogroman trud organizatora i
sponzora koji su sopstvenim zalaganjem omogućili uspešne radne sastanke i međusobne brojne susrete učesnika konferencije. Delegati su dolazili sa univerziteta,
iz advokatskih firmi koje se direktno ili posredno bave osiguranjem, iz industrije
osiguranja i reosiguranja, nadzornih organa itd. Na konferenciji je diskutovano o
brojnim pitanjima sa kojima se suočava praksa u osiguranju, kako osiguravači, tako i
osiguranici, otvarajući tako i nova sporna pitanja za naredne sastanke. Konferencija
je predstavljala i idealnu priliku da se održe i prodube, prethodnih godina, uspostavljeni kontakti i prijateljstva, ali isto tako da se steknu i dragocena nova poznanstva u
nauci i praksi osiguranja. Ovo je iskorišteno za moje dogovore o angažmanu pojedinaca u svojstvu autora u Reviji, kao i učešću na godišnjem savetovanju Udruženja za
pravo osiguranja Srbije.
11. oktobar 2012.
Prof. dr Slobodan JOVANOVIĆ
KO JE AIDA I KAKVO MESTO IMA UDRUŽENJE
ZA PRAVO OSIGURANJA SRBIJE U AIDA?
1. CILJEVI DELOVANJA, ORGANIZACIJA RADA I ČLANOVI
Međunarodno udruženje za pravo osiguranja – AIDA (Association Internationale
de Droit des Assurance – International Association for Insurance Law) je neprofitna
međunarodna organizacija osnovana 1960. u cilju promocije i razvoja saradnje njenih
članova na međunarodnom nivou, kao i u svrhu proučavanja i proširenja znanja o
međunarodnom i nacionalnom pravu osiguranja i s tim povezanim pitanjima. Zadatak AIDA-e je da predlaže mere u vezi delatnosti osiguranja koje bi se usvajale na
nacionalnom i međunarodnom nivou koji bi doveo do usklađivanja prava osiguranja
i modela za rešavanje sporova iz osiguranja.
Aktivnost AIDA-e odvija se na kongresima svake četvrte godine u organizaciji
jedne ili više nacionalnih sekcija, na sastancima radnih grupa koje se održavaju po
pravilu dva puta godišnje, na konferencijama koje organizuje AIDA Europe, kao regionalna organizacija u sastavu svetske AIDA i skupovima koje organizuju nacionalne
sekcije AIDA. AIDA učestvuje na međunarodnim skupovima kao što su konferencije
i simpozijumi u cilju saradnje sa drugim organizacijama o temi osiguranja. Aktivnosti AIDA odvijaju se i kroz rad sledećih radnih grupa:
1. Radna grupa za osiguranje motornih vozila
2. Radna grupa za osiguranje života, privatno penzijsko i kolektivno osiguranje
3. Radna grupa za osiguranje građansko-pravne odgovornosti
4. Radna grupa za transport i osiguranje
5. Radna grupa za osiguranje kredita
6. Radna grupa za pomorsko osiguranje
7. Radna grupa za reosiguranje
8. Radna grupa za kumulaciju odštetnih zahteva i subrogaciju
9. Radna grupa za distribuciju proizvoda osiguranja
10. Radna grupa za zaštitu potrošača i rešavanje sporova
11. Radna grupa za nove tehnologije, prevenciju i osiguranje
12. Radna grupa za državni nadzor osiguranja
AIDA izdaje periodiku koja sadrži i izveštaje o svojim aktivnostima, dopune o
radu nacionalnih sekcija i radnih grupa i razvoju prava osiguranja širom sveta. Primer takve publikacije je AIDA Mail, elektronski bilten koji se objavljuje kvartalno.
Pored toga, AIDA ima interes da sarađuje sa relevantnim institucijama, uključujući
KO JE AIDA I KAKVO MESTO IMA UDRUŽENJE ZA PRAVO OSIGURANJA SRBIJE...
81
obrazovne institucije u cilju istraživanja prava osiguranja i s njim povezanih oblasti
na međunarodnom i nacionalnom nivou.
Od članova se kao njihova dužnost očekuje da sarađuju na ostvarivanju ciljeva
AIDA-e, posebno na izradi nacionalnih izveštaja za svetske kongrese i dostavljanju
informacija o razvoju prava osiguranja u svojim zemljama najmanje jednom godišnje, kao i da odgovaraju na upitnike o određenim piatnjima koji se koriste kao podloga za pedlaganje mera na nacionalnom i međunarodnom planu za unapređenjenje
pitanja na koje se upitnik odnosi i harmonizaciju ovih pitanja, odnosno rešenja na
nivou EU i sveta. Na dan 10. 12. 2012. godine AIDA je imala pedesetosam članova –
nacionalnih sekcija od čega: dvadesetsedam iz Evrope, deset iz Južne Amerike, šest iz
centralne Amerike, devet iz Azije, tri iz Afrike, SAD, Australija i Novi Zeland.
Predsednički Savet definiše AIDA-ine radne programe na međunarodnom nivou. Predsednički Savet sastoji se od predsednika, počasnog predsednika, do četiri
potpredsednika, predsednika radnih grupa i maksimalno dvadesetpet savetnika. Članovi Predsedničkog Saveta biraju se na četiri godine, izuzev počasnih predsednika.
Predsednik, u pravilu, može biti ponovo biran (dva puta u izuzetnim slučajevima).
Predsednički Savet bira Generalna skupština koja obezbeđuje ravnomerno predstavljanje geografskih i jezičkih regiona u Savetu. Predsednički Savet se u pravilu sastaje
dva puta godišnje ako je moguće. Njihovi sastanci se organizuju zajedno sa sastancima radnih grupa, često prilikom održavanja stručnih i naučnih skupova koje organizuju nacionalne sekcije, svetska AIDA ili regionalne organizacije AIDA.
AIDA Europe ima kao organe Skupštinu i Izvršni komitet, koji je izvršni organ
Skupštine i telo koje ima, pored Skupštine, određena upravljačka prava ovom regionalnom organizacijom svetske AIDA. U Komitetu od trinaest članova, naše Udruženje je za člana delegiralo dr Slobodana Jovanovića, potpredsednika Udruženja.
Službeni jezici AIDA su francuski, engleski, nemački, italijanski i španski.
Članstvo AIDA se sastoji od nacionalnih sekcija – jednog nacionalno organizovanog udruženja za pravo osiguranja koja su članovi AIDA kao matične organizacije.
Dakle, AIDA nema pojedinačne članove (fizička i pravna lica), pa se zato oni koji su
zainteresovani da se uključe u rad AIDA moraju pridružiti svojoj nacionalnoj sekciji.
Udruženje za pravo osiguranja Srbije kao nacinalna sekcija AIDA za Srbiju teži
da razvije naročito tesnu saradnju sa nacionalnim sekcijama AIDA zemalja u našem
okruženju, s obzirom da naročito zbog nedostatka finansijskih sredstava ima velikih
poteškoća u povezivanju sa nacionanim sekcijama zemalja izvan regiona zapadnog
Balkana i Evrope, a posebno sa zemljama Severne i Južne Amerike, Azije i Australije.
Pored AIDA Europe u sastavu svetske AIDA deluje još jedna regionalna organizacija
– AIDA Južne Amerike.
U nastavku izlaganja, dajemo pregled održanih svetskih kongresa AIDA i tema
tih kongresa do 2010. godine povodom čijeg održavanja su za brojna od njih objavljeni opsežni tomovi knjiga koji sadrže nacionalne referate po pojedinim temama
82
Slobodan JOVANOVIĆ
(uključuju i referate autora – članova Udruženja za pravo osiguranja Srbije) i svodne,
generalne izveštaje po njima. Pregled tema i prezentacija konferencija AIDA Europe i
prezantacija XIIIog svetskog kongresa AIDA, kao i navod o ličnostma koje vode svetsku i AIDA Europe dat je u posebnom poglavlju. Takođe, i pregled referata i drugih
pisanih izveštaja koje su napisali za pojedine kongrese AIDA autori srpske sekcije
AIDA dat je u posebnom poglavlju pri kraju ove publikacije pod naslovom
2. SVETSKI KONGRESI AIDA
1962. Rim
Teme:
– Moderni aspekti pravnog koncepta osiguranja
– Funkcije privatnog osiguranja i socijalnog osiguranja
– Ciljevi i sredstva državne kontrole
1966. Hamburg
Generalne teme:
– Akcija države u vezi sa društvima za osiguranje u problemima
– Osiguranje dobiti: osiguranje izgubljene dobiti, nova vrednost, ugovorena
vrednost i princip obeštećenja
Posebne teme:
– Mogućnosti smanjenja finansijskog tereta osiguranja opšte odgovornosti
(suma osiguranja, franšiza, troškovi pravne zaštite)
– Uticaj ponašanja osiguranika na ugovoreno pokriće (posebna jemstva, pogrešno prijavljivanje činjenica, prikrivanje; neprijavljivanje, gubitak prava; Obliegenheiten)
– Kolektivno osiguranje, posebno životno osiguranje
– Klauzule „Od skladišta do skladišta” u osiguranju pomorskog kaska
1970. Pariz
Teme:
– Prava trećih lica prema osiguravaču
– Osiguranje i monetarne varijacije
1974. Lozana
Teme:
– Akumulacija isplata odštetnih zahteva, regres i subrogacija u privatnom i javnom osiguranju
KO JE AIDA I KAKVO MESTO IMA UDRUŽENJE ZA PRAVO OSIGURANJA SRBIJE...
83
– Osiguranje i nasilne radnje protiv društvene zajednice, koje pogađaju lica ili
imovinu
1978. Madrid
Teme:
– Prevencija i osiguranje
– Zagađenje i osiguranje
1982. London
Teme:
– Osiguranje i odgovornost davalac usluga
– Principi koji treba da se primenjuju na osiguranje lica
1986. Budimpešta
Teme:
– Promene u pravu o odgovornosti; izazov za osiguravače
– Pogoršanje i druge izmene u stanju rizika
1990. Kopenhagen
Teme:
– Štete iz međunaordnih nezgoda u svetlu vanugovorne odgovornosti i prava
osiguranja
– Finansijski nadzor društava za osiguranje sa posebnim osvrtom na finansijske
resurse neophodne za poslovanje osiguranja
1994. Sidnej
Teme:
– Slobodan ugovaranja i izbor merodavnog prava u osiguranju
– Životno osiguranje u vezi sa državnim i privatnim penzijama
1998. Marakeš
Teme:
– Posrednici u osiguranju
– Pravo korisnika iz ugovora o osiguranju
2002. Njujork
Teme:
– Alternativni mehanizmi nadoknade u osiguranju od odgovorosti za štete koje
nisu prouzrokovane saobraćajnim nezgodama
84
Slobodan JOVANOVIĆ
– Integracija finansijskih usluga
2006. Buenos Aires
Teme:
– Osiguranje, reosiguranje i uticaj terorizma
– Uticaj naučnih i tehnoloških inovacija na osiguranja lica
2010. Pariz
Teme:
– Obavezno osiguranje – pravni i ekonomski mitovi i stvarnost
– Klimatske promene
– Arbitraža iz tri ugla: proširenje, privremene mere, nadležnost? Obeštećenje, ali
u kojoj visini?
11. decembra 2012.
Prof. dr Jovan SLAVNIĆ
DOGAĐAJ ZA ISTORIJU UDRUŽENJA ZA
PRAVO OSIGURANJA SRBIJE
Osvrt na izbor dr Slobodana Jovanovića za člana Izvršnog komiteta
AIDA Europe kao znak priznanja AIDA Udruženju za pravo osiguranja
Srbije za njegovo uspešno delovanje*
DRAGI PRIJATELJI,
Među evropskim nacionalnim sekcijama Međunarodnog udruženja za pravo
osiguranja (Association Internationale du Droits des Assurances – AIDA) već nekoliko godina sazrevala je ideja, a od 2007. godine je započela i aktivnost na njihovom
regionalnom organizovanju u samostalni ogranak – AIDA Europe. Cilj tog regionalnog organizovanja u okviru AIDA je bio da se podstakne aktivnost neaktivnih
nacionalnih sekcija AIDA u Evropi i posredstvom ovog novog ogranka (u AIDI inače deluje i Iberijski ogranak) locira ostvarivanje istovetnih ciljeva, ciljeva AIDA, na
područje Evrope. Ciljevi AIDA i način kako se oni ostvaruju su poznati članovima
našeg Udruženja koji aktivno učestvuju u njegovom radu ili prate rad Udruženja kao
čitaoci Revije, u čijem brojevima se objavljuju akti AIDA (Statut, Revija, br. 4/2006)
i izveštaji o radu organa AIDA, upitnici radnih grupa koje u njoj delaju i informacije
o i sa kongresa koji se održava svake četiri godine. Završna faza tog procesa upravo
je okončana u Hamburgu 22. i 23. maja kada je održana osnivačka Skupština AIDA
Europe, obavljen izbor Izvršnog Komiteta AIDA Europe i održana prva Konferencija
AIDA Europe sa generalnom temom „Osiguranje i reosiguranje – novi izazovi.” Osnivačkoj skupštini su prisustvovali delegati iz dvadesettri evropske nacionalne sekcije
AIDA, a mnoge nacionalne sekcije su na njoj glasale preko punomoćnika, delegata
nacionalnih sekcija koji su neposredno učestvovali u njenom radu.
1-og maja ove godine, primio sam pismo – poziv od gospodina Mikaela Rosenmajera1, člana Osnivačkog komiteta AIDA Europe, adresovano na sve predsednike
*
Tekst je, zbog značaja za jubilej Udruženja kome je posvećena ova knjiga, preuzet iz Revije za
pravo osiguranja, br. 1–2/2008, str. 8–10.
1
Mikael Rosenmajer je partner u firmi Plesner Law Firm, Kopenhagen. On je savetnik danskim
i stranim klijentima o korporativnom pravu, pravu osiguranja i reosiguranja uključujući
odgovornost za proizvod i nadzorna pitanja. Učestvovao je u velikom broju postupaka pred
Vrhovnim sudom Danske, Evropskog suda pravde kao i nacionalnim i međunarodnim arbitražnim
sudovima. Mikael Rosenmajer je član odbora Danskog vrhovnog suda advokatskog udruženja.
Mikael Rosenmajer je od 1988. g. predsednik Danskog udruženja za pravo osiguranja, a od
1990. godine član Predsedničkog saveta Međunarodnog udruženja za pravo osiguranja AIDA i
86
Jovan SLAVNIĆ
evropskih nacionalnih sekcija koje su se prihvatile članstva u inicijativnom odboru
AIDA Europe na sastanku održanom u Rimu, juna 2007. godine, da ako želim da
mogu da nominujem za mesto člana Izvršnog Komiteta AIDA Europe pojedinca iz
reda članova svoje nacionalne sekcije (Udruženja za pravo osiguranja Srbije) za koga
sam uveren da je entuzijasta o AIDA Europe, da je privržen ostvarivanju njenih ciljeva
i koji će moći da posveti svoje vreme ovoj organizaciji.
Bez premišljanja sam na ovaj poziv učinio predlog, koji je prosleđen svim članicama - osnivačima AIDA Europe, da to bude dr Slobodan Jovanović. U pismu o kandidaturi sam u kratktim crtama2 upoznao Organizacioni komitet i nacionane sekcije
– osnivače sa referencama Slobodan Jovanovića koje ga kvlifikuju kao entuzijasta u
ostvarivanju ciljeva AIDA i kompetentnog praktičara i priznatog naučnog radnika u
oblasti osiguranja i reosiguranja. I dogodilo se ono što sam intimno očekivao – da će
Slobodan Jovanović biti izabran za jednog od deset članova Komiteta. To moje očekivanje se, na moju veliku sreću, pokazalo sasvim izvesnim još pre održavanja Osnivačke skupštine kada je gospodin Rosenmejer predsednicima nacionalnih sekcija uputio
listing koji je sadržao predlog Organizacionog odbora Skupštini za izbor članova Komiteta: za predsednika Kolin Kroli i za članove Đuzepina Kapaldo (Italianska sekcija),
Oto Čurgo (Mađarska Sekcija), Pegi Šaron (Izraelska Sekcija), Žerom Kulman (Francuska Sekcija), Joanis Rokas (Grčka Sekcija), Slobodan Jovanović (Srpska Sekcija),
Hose Maria Munjoz Paredes (Španska sekcija), Torben Bondrop (Danska Sekcija) i
Robert Koh (Nemačka Sekcija).
Sa kojim je to veličinama Slobodan Jovanović izabran za člana Izvršnog Komiteta
AIDA Europe sa kojima će nastaviti u sledećih četiri godina da gradi i usmerava rad
AIDA Europe i preko nje utiče na aktivnosti integralne AIDA, dovoljno je upoznati se
u fusnotama sa nekim referencama gospode Kolina Krolija3, predsednika i Žeroma
predsednik AIDA od 1998. godine do 2002. godine. Član je Radne grupe AIDA za reosiguranje.
Jedan je od tri člana Koordinacionog komiteta AIDA Europe.
2
„Dr Slobodan Jovanović je pomoćnik direktora u Direkciji za reosiguranje u „Akcionarskom
društvu za osiguranje i reosiguranje DDOR Novi Sad” (Italijanska Fondiaria SAI Group je stekla
većinski deo akcija ovog društva od februara 2008). On je član Upravnog odbora Srpske sekcije,
predsednik je radne grupe za reosiguranje i saradnju sa članovima AIDA i upšte međunarodne
odnose. Gospodin Jovanović je glavni urednik Revije za pravo osiguranja koje objavljuje naša
nacionalna sekcija.”
3
Kolin Kroli, predvodi renomirani tim za reosiguranje i međunarodne rizike sa više od 40
advokata pri advokatskoj firmi Barlow Lyde & Gilbert u Londonu. Zastupajući brojne vodeće
osiguravajuće i reosiguravajuće kompanije i sindikate, on savetuje u svim oblastima osiguranja
koncentrišući se najviše na reosiguranje, uključujući uslove ugovora, rešavanje sporova, pitanja u
vezi sa azbestom, zagađenjem i alternativnim prenosom rizika ne samo u Londonu već i u saradnji
sa njihovom mrežom advokata korespondenata u inostranstvu. Rangiran kao jedan od dvadeset
najboljih advokata za reosiguranje u svetu u anketi časopisa Euromoneys Best of the Best, Colin je
nedavno, treću godinu u nizu, predložen od strane časopisa International Who’s Who of Business
Lawyers za svetski vodećeg advokata za osiguranje i reosiguranje. On je takođe preporučen u
DOGAĐAJ ZA ISTORIJU UDRUŽENJA ZA PRAVO OSIGURANJA SRBIJE
87
Kulmana4, člana Komiteta koji je na sednici Komiteta izabran za podpredsednika. Sa
nekim članovima Komiteta čitaoce ne treba posebno upoznavati, kao što je profesor
Joanis Rokas, sa kojim i nekim drugim članovima Grčke Sekcije naše Udruženje sarađuje već nekoliko godina kroz njihovo učešće u svojstvu referenata na godišnjim
savetovanjima na Paliću ili autora članaka u Reviji.
Čemu treba da zahvali Udruženje za pravo osiguranja Srbije za čast što je njegov
član Slobodan Jovanović izabran u Izvršni Komitet AIDA Europe?
Na prvom mestu to je posvećenost sa kojom naše Udruženje participira u radu i
ostvarivanju ciljeva AIDA. Podsetiću da je u toku 2006. i 2007. god. na zahtev AIDA
Radne grupe za reosiguranje, Udruženje odgovorilo na tri upitnika na osnovu kojih se priprema izdavanje monografije o reosiguranju u svetu, na jedan, sastavljen u
istom cilju, Radne grupe za distribuciju proizvoda osiguranja, da Udruženje redovno dostavlja informacije AIDA o aktivnostima Udruženja koje se objavljuju u AIDA
Flash biltenu (poruke sa savetovanja na Paliću, informacije o organizaciji i temama
seminara i okruglih stolova, objavljivanju novih brojeva i sadržini novih brojeva Revije, donošenju novih propisa iz oblasti osiguranja), ali da ažurno izvršava i na izgled
banalne obaveze koje ima prema ovoj uglednoj međunarodnoj pravničkoj organizaciji koje, zajedno sa prethodno istaknutim, govore da je naša nacionalna sekcija duboko
privržena ostvarivanju ciljeva AIDA (Udruženje obaveštava AIDA o brojnom stanju
i personalnim podacima za članove, redovno plaća godišnju članarinu, odgovara na
tražene informacije raznih vrsta i sl.).
Ličnostima koje su dugogodišnji članovi organa AIDA i koji je i danas vode, takođe, nije moglo da ostane nezapaženo da je Udruženje za pravo osiguranja Srbije odmah
podržalo osnivanje AIDA Europe i učestvovalo preko svog delegata gospodina Dejana
Davidovića, aktuelnog člana Upravnog odbora, na inicijalnoj sednici u Rimu posvećenoj njenom osnivanju, da su članovi Udruženja na većini od XII održanih kongresa
učestvovala sa referatima svojih članova ili odgovorima na upitnike na kongresne teme
anketi Legal 500 2007 za vodećeg pojedinca u reosiguranju, dok ga Chambers and Partners 2008
identifikuje kao „kompletni gospodin reosiguranje”.
Kolin je generalni sekretar AIDA i predsednik Radne grupe AIDA za reosiguranje. Aktivni
je član Udruženja za odbranu i korporativno savetovanje (Federation of Defense and Corporate
Counsel – FDCC), gde je jedini neamerički član njihovog odbora. One je nekadašnji član Saveta za
registraciju brokera osiguranja kojeg je imenovala Vlada (Insurance Brokers Registration Council IBRC), a zauzimao je i druge brojne funkcije. Colin je redovni predavač na Univerzitetima u Cirihu
i Hamburgu i širom sveta, a takođe i zamenik glavnog i odgovornog urednika časopisa Reinsurance
Practice and the Law (izdavač lnforrna) i autor mnogih priloga o reosiguranju.
4
Profesor Žerom Kulman je predavač na predmetu Privatno pravo na Univerzitetu Paris Dauphine
i takođe direktor „Institut des Assurances de Paris”, Univerziteta u Parizu. Jerome je kvalifikovani
advokat pri pariskoj advokatskoj komori, konsultant i arbitar u sporovima u vezi sa osiguranjem
imovine i lica u ime društava za osiguranje, brokera, banaka i korporacija. Predsednik je francuske
sekcije AIDA, član mnogih profesionalnih udruženja osiguranja i autor je ogromnog broja priloga
i studija.
88
Jovan SLAVNIĆ
(na primer, sa referatima na VII svetskom kongresu AIDA u Budimpešti 1986. godine i X kongresu u Marakešu 1998. godine) i da je Udruženje, inače pravni sledbenik
Udruženja za pravo osiguranja Jugoslavije, postalo član AIDA 1962. godine, dve godine
nakon njenog osnivanja. Nisu zaboravu prepušteni u AIDA i prisni lični kontakti koji
su raniji predsednici našeg Udruženja imali sa ličnostima koja su bila ili su još članovi
organa AIDA kroz njenu dugu istoriju. Na primer, pokojnog profesora Vladimira Jovanovića sa Karoljom Bardom, aktuelnim predsednikom Mađarske nacionalne sekcije i
dugogodišnjim podpredsednikom AIDA koji se povodom održavanja Osnivačke skupštine AIDA Europe u Hamburgu setio te bliske kolegijalne veze.
Na drugom mestu to su lične reference Slobodana Jovanovića koje su me opredelile da ga predložim za člana Izvršnog Komiteta AIDA Europe. Dr Slobodan Jovanović
je svestrani poznavalac osiguranja. On duboko poznaje poslove i praksu reosiguranja,
na kojima inače čitav nih godina sa veliki uspehom ostvaruje svoju glavnu profesionalnu karijeru. Jednako reosiguranju poznaje i tehniku i praksu osiguranja. Domaću
i međunarodnu. On je, takođe, svestran poznavalac nauke reosiguranja i osiguranja.
I veoma je uspešan i plodan pisac u širokoj oblasti prakse i teorije osiguranja i reosiguranja. Izvanredan je poznavalac engleskog jezika, literarnog i pravne terminologije
ovog jezika, posebno u domenu osiguranja. Koliko je u svemu ovome uspešan, dovoljan je samo uvid u članke i druge priloge koje objavljuje iz broja u broj u Reviji u
poslednje dve godine i u njegove prevode direktiva EU, čijem objavljivanju urednici i
redakcija Revije posvećuju ogromni značaj.
A od kolikog je značaja izbor Slobodana Jovanovića, ispred sekcije AIDA Srbija u
Izvršni Komitet AIDA Europe? Pre odgovora na ovo pitanje želim da ilustrujem na jednom primeru značaj koje pojedine nacionalne sekcije AIDA poklanjaju izboru svojih
članova u organe AIDA i s tim u vezi koliko napora i finansijskih sredstava ulažu u izbor
svojih članova. 1986. godine, izolovana kao članica istočnog bloga od ostatka Evrope,
mađarska nacionalna sekcija je organizovala svetski Kongres AIDA u Budimpešti čija
ju je organizacija koštala oko 10 miliona dolara, kojom prilikom je kao izraz zasluga za
ovaj poduhvat „nagrađena” mestom četvrtog podpredsednika AIDA.
Izbor Slobodana Jovanovića je nesporno znak priznanja kako proteklom decenijskom tako i aktuelnom doprinosu naše nacionalne sekcije u stvaranju i izgradnji svetske AIDA i AIDA Europe, doprinos i znak Srbiji od AIDA Europe da ne treba više da
oseća i da nije izolovana od ostatka Evrope u koju ju je u poslednjoj deceniji 20. veka
dovela politika Slobodana Miloševića. To je priznanje ličnosti Slobodana Jovanovića, a takođe, „DDOR-u Novi Sad” što ga ima u svojim redovima i što je zahvaljujući
razumevanju značaja ciljeva koje u osiguranju ostvaruje naše Udruženje, godinama,
u svojstvu donatora, svesrdno finansijski i organizaciono pomagala rad Udruženja
i potsticala svoje najstručnije zaposlene da se aktivno uključe u njegov rad, na koji
način je došlo do toga da Slobodan Jovanović postane jedan od najaktivnijih članova
Udruženja i konačno član Izvršnog Komiteta AIDA Europe.
DOGAĐAJ ZA ISTORIJU UDRUŽENJA ZA PRAVO OSIGURANJA SRBIJE
89
Članstvo Slobodana Jovanovića u ovom Komitetu izvesno je da će biti podstrek
mladim članovima našeg Udruženja, uspešnim ili onim koji svojim već postignutim rezultatima obećavaju da će moći da ostvare uspešnu profesionalnu karijeru, da
prionu još više na rad, na sticanje visokih stručnih i naučnih zvanja i preuzimu, pa i
prevaziđu, ulogu koju u Udruženju, struci i nauci nacionalnog i međunarodnog prava
osiguranja imamo mi, po godinama i profesionalnom stažu, njihove mnogo starije
kolege, kojih je mnogo u našem osiguranju.
I na samom kraju, ali ne od manje važnosti je dati ovim povodom, odgovor na
izvesno pitanje: šta možemo i moramo očekivati od poverenja koje je Slobodanu Jovanoviću poklonjeno da bude predložen za izbor i priznanja koje je dobio izborom za
člana Komiteta? To je da njegovim zalaganjem u ličnim kontaktima i poznanstvima
sa ekspertima iz Komiteta i nacionalnih sekcija AIDA Europe, uz bezrezervnu pomoć
uprave i drugih članova Udruženja i „DDOR-a Novi Sad” pomogne da se uspostave bliske veze srpske sekcije AIDA sa određenim brojem nacionalnih sekcija AIDA
Europe, odnosno svetske AIDA, što na praktičnom planu treba da obezbedi učešće
eksperata iz tih sekcija na skupovima koje organizuje naše Udruženje i obrnuto, proširenje kora autora priloga u Reviji i inostranih članova u redakciji našeg časopisa,
realnom povezivanja srpskog i evropskog osiguranja u ostvarivanju praktičnih ciljeva
kojima je posvećena AIDA i na toj osnovi harmonizaciji našeg prava sa evropskim
pravom osiguranja, što je jedan od osnovnih državnih ciljeva Srbije, i zahvaljujući
svemu tome doprinese podizanju ugleda Srbije.
Ukupna kadrovska slika našeg Udruženja i srpskog osiguranja uopšte, personalni kapacitet kojim raspolaže srpsko osiguranje može da uspori ova naša očekivanja
od izbora Slobodana Jovanovaća za člana Izvršnog Komiteta AIDA Europe. Jer, za
uspostavljanje i održavanje bliskih veza sa subjektima evropskog osiguranja, koja želimo da ostvarimo njegovim angažovanjem, potrebni su kvalitetni ljudi koji će, kao
od Udruženja predloženi članovi radnih grupa i drugih tela AIDA, zbog tih njihovih
svojstava biti prihvaćeni u Evropi. A još više, skromna finansijska sredstava sa kojima
raspolaže Udruženje za pravo osiguranja Srbije koja ono može da, pored njegovih ličnih, uloži u njegova putovanja na sastanke Komiteta i druge AIDA forume po Evropi
zarad ostvarivanja funkcije na koju smo ga nominovali. Ipak, ja se duboko nadam da
će čast koja je Udruženju za pravo osiguranja Srbije i, preko njega, srpskom osiguranju ukazana izborom Slobodana Jovanovića dotaći emocije odgovornih u njegovom
„DDOR-u Novi Sad”, ali i drugim društavima za osiguranje koji svojim skromnim
sredstvima ali trajno finansijski pomažu rad našeg Udruženja i da ćemo biti u stanju
da udruženim novčanim sredstvima iz sva ova tri izbora da podržimo njegov angažman.
31. maja 2008.
MEĐUNARODNA SARADNJA – PUT
SRBIJE KA OLIMPU OSIGURANJA
INTERVJU UREDNIKA ČASOPISA risCONTROL* SA
PROFESOROM JOVANOM SLAVNIĆEM**1
Sledeći intervju predsednika Udruženja za pravo osiguranja Srbije, profesora
Univerziteta dr Jovana Slavnića, je pledoaje za međunarodnu saradnju na planu nauke osiguranja. Ona je od velike važnosti u sadašnjem trenutku, u kome SAD (poseta
američkog potpredsednika Dž. Bajdena Srbiji 25. 5.) i EU naglašavaju ključnu poziciju Srbije kao privrednog partnera na Balkanu. „Zajedno smo jači” u Srbiji danas nije
samo slogan, već priznanje osiguranju i drugim branšama u Evropi nakon destruktivnih dela „nacionalističkih solo trkača.”
Udruženja za pravo osiguranja Srbije je, ubrzo nakon smene vlasti (5. 10. 2000.) u
proleće 2001. godine, orijentisalo svoj program u pravcu Evropske unije. Nova (od 7.
7. 2008.) Vlada Srbije je odala jasno priznanje Evropi i proglasila stupanje u članstvo
EU za najviši prioritet.***2
risControl: Gospodine profesore Slavniću, aprila meseca ove godine je u Srbiji,
u poznatom srpskom turističkom mestu, na jezeru Palić, u organizaciji Udruženja za pravo osiguranja Srbije održano međunarodno savetovanje iz oblasti prava
*
risControl je mesečni časopis koji, sa nekoliko različitih varijatni imena, izlazi u Beču već 31
godinu. Prvobitno je koncipiran kao list maklera (brokera) osiguranja da bi vremenom, sa
otvaranjem tržišta osiguranja 80-tih godina 20. veka, počeo da se obraća široj publici. Tada su
se, naime, nametnule nove teme i aspekti gledanja na branšu brokera osiguranja, pa je risControl
postao faktor izgradnje različih mišljenja i pristupa temama u čitavoj delatnosti osiguranja, pa
i šire – u finansijskoj delatnosti. Danas ovaj časopis, kao i njegovo dvonedeljno internet izdanje
čitaju, osim brokera i osiguravača, i klijenti i njihovi partneri iz drugih branši, čineći da mesečni
tiraž lista sa početnih 1.000 poraste na 5.000 i potom 9.000 primeraka. On nije naučni magazin,
ali je zauzeo mesto najpopularnijeg stručno-informativnog lista u branši osiguranja u Austriji. U
njemu se objavljuju intervjui priznatih teoretičara i praktičara osiguranja o novim trendovima,
vesti o otvaranju novih filija društava za osiguranje, centara za školovanje i sl. Top tema časopisa je
objavljivanje godišnjeg „Izbora osiguravača sa najboljom uslugom” u specijalnom prilogu. Svako
ko veruje da ima relevantnu vest za osiguranje i iz osiguranja, može je ponuditi časopisu. Činjenica
je da u Austriji nema inovativnog spisateljski verziranog direktora u osiguranju koji već nije objavio
svoj tekst u risControlu. Danas je najtačniji opis ovog časopisa: vesti o struci i nauci osiguranja u
Austriji (i partnerima u zemlji i inostranstvu u kontekstu EU).
**
Intervju je objavljen u junskom broju (NR 06/2009) bečkog časopisa risControl, na str. 26–28.
Naslov intervjua i uvodni tekst za intervju je napisalo uredništvo risControl-a. (Prof. dr Volfgang
Rorbah)
***
Ovaj intervu je u prevodu sa nemačkog jezika objavljen u Reviji za pravo osiguranja, br.
3–4/2009, str. 91–93. Našao je mesto u publikaciji o pedesetogodišnjici rada Udruženja zbog
značaja za njegovu istoriju.
MEĐUNARODNA SARADNJA – PUT SRBIJE KA OLIMPU OSIGURANJA
91
i ekonomije osiguranja. Možete li naše čitaoce da upoznate sa ključnim ciljem ove
konferencije?
Profesor Slavnić: X godišnje Savetovanje Udruženja za pravo osiguranja Srbije
je organizovano 24–25. aprila pod nazivom „Integracija (prava) osiguranja Srbije u
evropski (EU) sistem osiguranja.” Opredeljenjem za ovu generalnu temu i, u okviru
nje, izborom konferenciji ponuđenih referata autora, mi smo uložili još jedan, novi,
napor da kroz njihovu prezentaciju i u diskusiji o njima utičemo da svest o evoluciji
evropskog (EU) prava osiguranja i sa njim povezanih oblasti, mora veoma brzo da
se prihvati u Srbiji i ona materijalizuje čim pre izmenom postojećih i donošenjem
novih propisa usklađenih sa zakonodavstvom EU. Na stvaranju ove svesti Udruženje
je radilo još pre nego što su se zapadni Balkan i Srbija okrenuli ka Evropskoj uniji jer
je razumelo da osnovnu snagu za ubrzanje napretka Srbije ka EU čine reforme i usvajanje zakona u svakoj pojedinoj privrednoj i drugoj oblasti delatnosti, znači i sektoru
osiguranja, a ne kako je to godinama srpski politički imperijum, posle demokratskih
promena 2000. godine, u izborne i druge političke svrhe predstavljao, da to čini puko
potpisivanje i primena Sporazuma o stabilizaciji i pridrživanju Srbije EU za koje Srbija, kao što je poznato, još uvek ne ispunjava postavljene joj uslove.
risControl: Verovatno možete da istaknete i druge razloge zbog kojih Udruženje za pravo osiguranja Srbije kontinuirano i uporno, iz godine u godinu, svoje
konferencije posvećuje usklađivanju prava osiguranja Srbije i sa pravom osiguranja povezanim oblastima osiguranja sa sistemom osiguranja EU?
Profesor Slavnić: Odgovora na ovo pitanje ima više. Prvo, zato što je jedan od
osnovnih statutom ustanovljenih programskih ciljeva Udruženja za pravo osiguranja
Srbije duboka posvećenost ka preduzimanju aktivnosti i mera u cilju harmonizacije prava osiguranja Srbije s pravom osiguranja Evropske unije. O tome svedoče na
desetine ovoj temi posvećenih autorskih priloga i konkretizovanih predloga za harmonizaciju objavljenih u zbornicima radova sa naših palićkih savetovanja počev od
2001. godine i u časopisu Udruženja, Reviji, od 2002. godine kao prve godine njenog
objavljivanja.
Drugo, to je istovremeno i obaveza Udruženja prema Association Internationale du Droit des Assurances (AIDA) – matičnoj međunarodnoj organizaciji za pravo
osiguranja u kojoj je ono njena nacionalna sekcija – AIDA Serbia i ima mesto člana
upravljačkog komiteta u njenoj regionalnoj organizaciji AIDA Europe. AIDA je od
svog osnivanja 1960. jedan od važnih pokretača međunarodnih, evropskih i svetskih harmonizacija i kodifikacija propisa u oblasti osiguranja. Mi samo pratimo ovaj
osnovni cilj AIDA koji smo preuzeli ulaskom u njeno članstvo 1962. Tada kao deo
Saveza udruženja za pravo osiguranja Jugoslavije i, kasnije, kao pravni sledbenik ovog
jugoslovenskog udruženja koje je (pravno sledbeništvo) AIDA, nakon raspada Jugoslavije, priznala Udruženju za pravo osiguranja Srbije.
92
Intervju urednika časopisa risCONTROL sa profesorom Jovanom Slavnićem
Treće, što smo uvereni da je izgradnja srpskog prava uopšte i prava osiguranja
na temeljima harmonizovanih rešenja koja je ustanovila EU akt upotpunjavanja i
uključivanja srpskog prava u tokove evropske pravne civilizacije.
Četvrto, zato što kroz naše autorske priloge objavljene povodom ovog i savetovanjima organizovanim proteklih godina želimo da upoznamo stručnu javnost u Srbiji
šta je Evropa postigla na usklađivanju i razvoju sistema osiguranja i za šta se u ovoj
oblasti zalaže, s ciljem da se ono što je postignuto bolje razume i u srpskom osiguranju lakše prihvati i primeni.
Peto, zato što želimo da na ovim pitanjima ostvarimo saradnju sa ekspertima iz osiguranja u zemaljama članicama EU, dovedemo ih radi toga u Srbiju da razmenjuju mišljenja sa našim ekspertima iz osiguranja, te podržimo razmenu znanja i iskustava sa njima
i na taj način zajedno sa njima se srpski eksperti uključe u evropski prostor osiguranja.
Ovo je od posebnog značaja jer, kao što je poznato, prihvatanje rešenja iz direktiva i drugih izvora evropskog prava nije puko prepisivanje u njima usvojenih pravila već njihovo
kreativno prilagođavanje duhu evropskog, ali i osobinama domaćeg pravnog sistema.
Šesto, zato što je u Srbiji odmakao rad na izradi Građanskog Zakonika u kome će
biti regulisan ugovor o kopnenom osiguranju, koji koincidira sa radom na izmenama
zakona o ugovoru o osiguranju u velikom broju zemalja članica EU i događa se u
vreme kada je na inicijativu Evropske Komisije, u EU na samom kraju rad na izradi
nacrta Opšteg referentnog okvira za ugovorno pravo osiguranja, kao dela Ošteg referentnog okvira Evropskog ugovornog prava;
Sedmo, zato što želimo da baštinu napisanog u oblasti harmonizacije srpskog
osiguranja s evropskim sistemom osiguranja, koja se nalazi u zbornicima radova sa
palićkih savetovanja Udruženja i svim objavljenim brojevima Revije i drugim publikacijama visoko u struci rangiranih članova Udruženja za pravo osiguranja Srbije,
podelimo sa drugim profesionalnim organizacijama u osiguranju u Srbiji, kao i srpskim regulatornim telima očekujući da će u njih doći ljudi imenovani ne po izbornom
ključu kao do sada, dakle po političkoj a ne stručnoj legitimaciji, te da koristeći ovu
našu baštinu zajedno sa njima izgradimo u Srbiji novi sistem osiguranja. Izvesno je
da samo ljudi u srpskim regulatornim telima koji raspolažu stručnom legitimacijom
u osiguranju zajedno sa članovima našeg Udruženja i Udruženjem osiguravajućih organizacija Srbije mogu da predlažu kvalitetna rešenja i blagovremeno ih pripreme da
odgovore razvojnim zahtevima tržišta osiguranja u Srbiji i da će tek tada loš primer
kako rade srpska regulatorna tela na donošenju Zakona o obaveznom osiguranju u
saobraćaju, čiji definitivni nacrt pišu već tri godine, biti ružna prošlost.
Iz tih glavnih razloga i razloga što Udruženje za pravo osiguranja Srbije prednjači
među profesionalnim organizacijama u osiguranju u Srbiji i da je ispred regulatornih
tela u Srbiji u razumevanju i preduzetim aktivnostima i predloženim merama na
usklađivanju srpskog prava osiguranja s EU pravom, Udruženje nema preči cilj od
ovog i njemu je predano posvećen u svim metodama i sredstvima kojima ga realizuje.
MEĐUNARODNA SARADNJA – PUT SRBIJE KA OLIMPU OSIGURANJA
93
risControl: Međunarodnu saradnju u osiguranju vidite kao imperativ za ubrzanje napretka sistema osiguranja Srbije ka EU sistemu osiguranja. Možete li nešto više da kažete o saradnji koju neguje Udruženje za pravo osiguranja Srbije sa
ličnostima i institucijama u EU?
Profesor Slavnić: Brze regulatorne reforme srpskog osiguranja prema standardima EU, svesni smo, da nema bez uspostavljanja bliske saradnje, pre svega, sa ekspertima i strukovnim i profesionalnim organizacijama u EU i državama članicama. Mi
znamo da je upravo to ono što Brisel želi da vidi da se u svim oblastima, a posebno
kada se radi o bržim zakonodavnim reformama, uspostavljaju jake veze između eksperata i institucija zemalja koje teže EU i onih koji su članice EU. Nama u Udruženju, s obzirom da se bavimo naukom osiguranja, to nije predstavljalo novost, pa su
naše konferencije poprimale iz godine u godinu sve izrazitiji međunarodni karakter,
tako da na poslednjoj održanoj našoj konferenciji mi smo već imali 30% referenata
iz zemalja članica EU, a u redakcionom odboru časopisa Revija imamo 30% članova iz ovih zemalja. Ono što Udruženje ima na spisku svojih nezaobilaznih htenja
je da dalje proširuje međunarodnu saradnju sa srodnim institucijama i ekspertima
iz zemalja u EU i u okruženju upravo na nivou koje Udruženje za pravo osiguranja Srbije sada ima sa onima iz Austrije, Slovenije, Grčke i Španije sa kojima smo u
bliskim vezama. Proširenjem ove saradnje bi se proširio prostor i za međunarodno
povezivanje srpskih društava za osiguranje sa inostranim društvima za osiguranje i
međunarodnim osiguravajućim institucijama. Zbog toga što većinu članova našeg
Udruženja čine pravnici i druge akademski obrazovane ličlnosti iz najvećih, ali i onih
manjih, srpskih društava za osiguranje. A većina srpskih društava za osiguranje su
u svojstvu pravnih lica članovi Udruženja za pravo osiguranje Srbije. Veliki je broj
metoda i sredstava koji mogu da služe postizanju ovog cilja. Pomenuću jedan najšire
prihvaćen i najdostupniji, učešće na međunarodnim konferancijama, kao na primer
onima koje organizuje Institute for Inernational Research Gmbh, Wien. Na jednom od
njih, 12. bečkom forumu osiguranja Insurance 08, oktobra prošle godine i lično sam
učestvovao.
Kada je o međunrodnoj saradnji reč, želim da naglasim da Udruženje za pravo osiguranja Srbije ostvaruje saradnju sa ekspertima iz firmi kao što su Tonbeller,
Software – Consulting iz Beča, SBS Strabag Bau Holding Service GmbH iz Beča, ili FJA
Feilmeier Junker GmbH iz Minhena.
Proširenje međunarodne saradnje je i imeprativ da bi Udruženje za pravo osiguranja Srbije ostalo na vrhu piramide strukovnih organizacija u osiguranju u Srbiji i
to je poseban razlog što na tome predano radimo. Značaj ovog procesa će biti ojačan
operacionalizacijom inicijativa u EU za novom pooštrenom regulativom u finansijskom sektoru, kao posledicom svetske finansijske krize.
Prevela sa nemačkog jezika: Nela Bukorović
Prof. dr Volfgang RORBAH
„INSURANCE O8.”
NASTUP SRBIJE NA 12. MEĐUNARODNOM KONGRESU
OSIGURANJA U BEČU U ORGANIZACIJI INSTITUTA
ZA MEĐUNARODNA ISTRAŽIVANJA*1
Institut za međunarodna istraživanja (dalje u tekstu: IIR) od 1992. godine organizuje visokokvalifikovane, aktuelne konferencije i seminare iz oblasti uslužnih delatnosti. IIR Austrija je deo medijskog preduzeća za informisanje iz oblasti finansija
i privrede „Informa plc”, kotiranog na berzi, čije je sedište u Londonu. „Informa plc”
zapošljava 7.500 radnika u preko osamdeset zemalja. Godišnje izdaje 45.000 publikacija i organizuje 12.000 skupova.
Bečki forum osigranja je veliki skup koji IIR Austrija već dvanaest godina organizuje u oblasti finansijskih uslužnih delatnosti. Ovaj visokokaratni međunarodni kongres, ekspertima iz oblasti osiguranja centralne Evrope i njihovim partnerima služi za
razmenu iskustava i dalje usavršavanje. Savetodavno veće IIR-a, sastavljeno od vodećih
austrijskih menadžera i stručnjaka za osiguranje, priznatih širom Evrope, stara se o
tome da na Bečkom forumu osiguranja verzirani predavači prezentuju najaktuelnije
teme. S ponosom smemo da konstatujemo da je prof. dr Volfgang Rorbah, istaknuti
član redakcije časopisa Revija, od samog početka i član Savetodavnog veća IIR-a.
Ovogodišnji Forum osiguranja (20–22. oktobar) pod nazivom „INSURANCE
08” održan je, prvi put uz učešće predstavnika Srbije, u novoosnovanom konferencijskom centru u dvorcu Šenbrun. U tu svrhu su bočna krila ovog baroknog dvorca
opremljena najmodernijim konferencijskim uređajima.
Savetodavno veće IIR-a je, s obzirom na svetsku finansijsku krizu 2008, koja je
dolazeći iz SAD udarila punom snagom samo nekoliko dana pre početka kongresa,
održalo jednu sednicu na kojoj je izvršeno poslednje detaljno usaglašavanje tema referata i predavača. Poznato je da je angažman Austrije u oblasti finansijskih uslužnih
delatnosti mnogo više usmeren ka (jugo)istočnoj Evropi nego ka Americi i zapadnoj
Evropi. Zbog toga je Austrija od strane „amerikanofilnih finansijskih papa” proglašavana za isuviše spremnu na rizike. Sada se austrijski put u najmanju ruku intenzivnije
posmatra, a mnogi ga čak i imitiraju. Tako je, na preporuku Savetodavnog veća IIR-a,
došlo i do pozivanja profesoera dr Jovana Slavnića, eksperta za pravo osiguranja i
predsednika Udruženja za pravo osiguranja Srbije kao i profesora dr Rorbaha, spe*
Ovaj prilog je unet u publikaciju o pedeset godina rada Udruženja iz istog razloga kao i drugi ovde
preuzeti – odslikava važan deo aktivnost Udruženja u datom istorijskom trenutku. Objavljen je u
časopisu Revija za pravo osiguranja, br. 4/2008, na str. 86–89 dvojezično, ali ga mi na ovom mestu
ne objavljujemo i u nemačkom orginalnom tekstu, jer nije pisan za ovu publikaciju.
„INSURANCE O8.”
NASTUP SRBIJE NA 12. MEĐUNARODNOM KONGRESU OSIGURANJA U BEČU...
95
cijaliste osiguranja za centralnu i istočnu Evropu i istoričara osiguranja, i njihovog
uključivanja u krug predavača.
AUSTRIJSKA OSIGURAVAJUĆA BRANŠA – STABILAN PARTNER
Već su referati prvog dana kongresa jasno pokazali, da su aktuelne turbulencije
na svetskom finansijskom tržištu najveće štete izazvale upravo tamo gde su preovladavali špekulacija, samoprecenjivanje i pohlepa. Ponovo je na ceni konzervativni
srednjoevropski put časnih poslovnih ljudi, pod čime se podrazumevaju rukovodioci
od integriteta i reči, koji temeljno procenjuju rizike i umeju da razmišljaju trezveno. Brojni američki gurui investiranja danas moraju pokunjeno da priznaju, da npr.
zbrinjavanje starih lica koje se gradi samo na akcijama, derivatima itd. može odvesti
u strašan ćorsokak i da nedovoljan državni nadzor raznim špekulantima i avanturistima širom otvara vrata sumnjivoj budućnosti osiguranja. Kada jedno osiguravajuće
društvo umesto profesionalno iskusnih (i stoga opreznih) aktuara i naučno obrazovanih pravnika i ekonomista počnu da vode „moderni” neoliberali, koji o navodnoj
samoregulaciji tržišta ciljano šire neistine, onda je njegova sudbina u pravom smislu
te reči unapred programirana, kao što je to bio slučaj sa američkim gigantom osiguranja AIG sa deficitom od 150 milijardi US dolara.
Iz uvodnog referata profesora dr Petera Masa, člana direkcije Instituta za ekonomiju osiguranja Univerziteta St. Galen (Švajcarska) pod nazivom „Između industrijalizacije i Vrednosti za potrošača: Trendovi i strategije budućnosti u osiguranju” jasno
se može sagledati da srednjoevropsko osiguranje 21. veka nikada nije upalo, niti će
upasti u klopku hazarderskog kapitalizma.
Osiguranje u centralnoj Evropi počinje da se razvija u pravu industriju koja se ne
ograničava samo na puke doznake novčanih iznosa za nastale štete ili učinak. Ovde se
mnogo više radi o zapovesti vremena da se klijenti (bez obzira na to da li se radi o osiguranju lica ili stvari) oslobode straha i ohrabre. Krize treba savladavati, a ne jadikovati.
Referat dr Ajada Al-Anija, eksperta iz firme „Partner Financial Service,
Accenture – Österreich” na temu „Izoštren vid u ekonomiji osiguranja: Šanse
i izazovi tehnološki utemeljenih inovacija”, takođe, je dao argumente u pravcu
jednog dugoročnog podizanja vrednosti, što zahteva takođe duguročno, autentično
razmišljanje i brižljive analize.
Mr Kristijan Eltner, rukovodilac za oblast prava i međunarodnih odnosa u Savezu osiguravajućih društava Austrije (VVO), prezentovao je „Komentar na aktuelne
i buduće regulatorije za osiguravajuću branšu.” Nadzor nad osiguravajućim preduzećima je u Austriji strožiji nego što to propisuje EU. Razlog za to leži u „naučenim
domaćim zadacima iz istorije” koji rezultiraju iz propasti društva za osiguranje života
Feniks (1936.). (U vezi sa tim pogledati članak u ovom broju Revije...: Voflganga Rorbaha „Istorija osiguranja – luksuz ili doprinos branši”).
96
Volfgang RORBAH
U Evropskoj uniji će, zbog finansijske krize 2008, uslediti precizne promene u
cilju dodatnog regulisanja tržišta kapitala ili delimična integracija u državni sektor.
Što se tiče partnerstava sa regionima centralne i istočne Evrope u menadžmentu će se
ozbiljnije nego do sada odvajati žito od kukolja. Biće raskrinkavani prodavci magle i
opsenari jer od sada će se ponovo ceniti spremnost za ozbiljan rad i integritet. Austrijanci su posle 1936. godine postali svesni još jedne stvari: kontrolisati se može samo
ono što se razume. Stoga je važno da se firme iz oblasti finansijskih uslužnih delatnosti, uprkos svoj kompleksnosti našeg društva, tako urede da ostanu transparentna i
da se mogu usmeravati.
U vezi sa ovim, svetskom tržištu predstoji promena paradigmi. Lukavost, prevejanost i puka umetnost nagovaranja više neće prolaziti. Stare vrline koje su juče
i danas činile i koje će i sutra činiti suštinu odgovornog preduzetništva, ponovo se
visoko pozicioniraju. To su pre svega: marljivost, štedljivost i upuštanje u sagledive
rizike prepoznavanja i prihvatanja novih dugoročno plodonosnih puteva. To su poruke iz ovog predavanja
Poslednja dva referata prvog dana konferencije pružila su zanimljiv uvid u strukture austrijskog tržišta osiguranja. Ralf Alda iz „Capgemini Consulting Österreich
AG” govorio je na temu „Austrijsko tržište osiguranja – analiza i poređenje sa globalnim trendovima”, a dr Hubert Šultes, generalni direktor Donjoaustrijskog osiguranja
AD referisao je na temu „Pokrajinski osiguravači – poslovni model budućnosti?”
2. DAN: CENTRALNA I ISTOČNA EVROPA, MARKETING I DISTRIBUCIJA
Srpski ekspert za pravo osiguranja, prof. dr Jovan Slavnić i prof. dr Volfgang Rorbah, ekspert za osiguranje zadužen za centralnu i istočnu Evropu (po majci srpskog
porekla) prezentovali su zainteresovanoj stručnoj publici kroz dvostruku konferansu
temu „Budućnost srpskog zdravstvenog osiguranja i zbrinjavanja”.
Kao što je to u ovom prilogu naglašeno, zakonodavac je na papiru izradio zakon koji deluje veoma moderno i koji od 2005. godine dozvoljava dopunska privatna
osiguranja u Srbiji. Pošto državne bolnice i domovi zdravlja nažalost često nude medicinske usluge lošeg kvaliteta uz preduga čekanja na pregled, već čitavu deceniju u
Srbiji postoje i privatni domovi zdravlja i bolnice kojima rukovode domaći lekari i
koji građanima nude kvalitetne usluge.
Iako bi, prema tekstu Zakona o zdravstvenoj zaštiti, srpsko (državno) zdravstveno osiguranje i privatnim i državnim bolnicama za osnovne medicinske usluge moralo da isplaćuje iste novčane iznose, to se u praksi ne događa. Upravni odbor fonda
zdravstvenog osiguranja se, naime, sastoji samo od predstavnika državnih ustanova i
do sada ni sa jednom privatnom klinikom ili drugom zdravstvenom ustanovom nije
obezbedio da se zaključili bilo kakav ugovor o zdravstvenoj zaštiti pacijenata koji
imaju državno zdravstveno osiguranje.
„INSURANCE O8.”
NASTUP SRBIJE NA 12. MEĐUNARODNOM KONGRESU OSIGURANJA U BEČU...
97
DISKRIMINACIJA SRPSKIH LEKARA I PACIJENATA
Iako su lekari koji su zaposleni u privatnim bolnicama i domovima zdravlja (za
koje je država izdala dozvolu za rad) studirali isto tako kao i ostali lekari i državi plaćuju poreze i doprinose, država ih diskriminiše time što od državnog zdravstvenog
osiguranja za svoje zdravstvene usluge pacijentima koji imaju državno zdravstveno
osiguranje ne priznaju ni jedan jedini dinar.
U vezi s tim profesor Rorbah je konstatovao sledeće: Ali, takođe, grubo se krše i
prava pacijenata i princip jednakosti građana. Ako se npr. neki kvalifikovani radnik,
službenik ili preduzetnik koji ima državno zdravstveno osiguranje u Srbiji odluči da se
leči u nekom istaknutom privatnom domu zdravlja, gde u najkraćem vremenu dobija
najkvalitetniji mogući medicinski tretman, država ga za to kažnjava. On ne samo što
mora privatno da plati sve dodatne i posebne specijalne usluge (na šta je i spreman), već
još jednom finansira i kompletne osnovne zdravstvene usluge, jer od državnog zdravstvenog osiguranja ne dobija ništa. Za protivusluge koje nije dobio od državnog zdravstvenog osiguranja on ipak tokom celog svog radnog veka mora da plaća doprinose za
državno zdravstveno osiguranje. Ovo je kuriozitet koji ni u jednoj zemlji Evrope više ne
postoji. U Austriji državno zdravstveno osiguranje i privatnim i državnim bolnicama
isplaćuje uvek podjednake iznose za usluge čime se između privatnih i državnih zdravstvenih ustanova uspostavlja zdrava konkurencija. Ko bolje radi, imaće više pacijenata.
Ta konkurencija postoji i između državnog zdravstvenog i privatnog zdravstvenog osiguranja. Notari, advokati, fiducijari i ostale slobodne profesije u Austriji doduše, takođe, moraju da imaju zdravstveno osiguranje, ali pritom mogu slobodno da odlučuju o
tome, da li će ga zaključiti sa privatnim ili državnim osiguravačem.
Srbija je jedna od retkih zemalja u Evropi u kojoj građani moraju da plaćaju
visoke doprinose za državno zdravstveno osiguranje, a da za to dobijaju loše ili ne
dobijaju nikakve protivusluge u državnim zdravstvenim ustanovama. Ovu monopolsku poziciju (bez zakonskog osnova), usmerenu protiv građana, mogu slomiti
samo jake organizacije za zaštitu prava potrošača i/ili organizacije za zaštitu prava
pacijenata. I građani Austrije su punih šest godina (1989–1996) vodili egzemplarni
spor pred Upravnim i Ustavnim sudom, pre nego što su se izborili za jednakost prava
pacijenata. Organizacija za prava pacijenata „Re-akcija” koja je osnovana u Beogradu,
preduzela je u tom smislu inicijative koje obećavaju. U formulisanju potrebnih tekstova koji se upućuju na adrese ministarstava i drugih institucija, pomaže im izuzetan
poznavalac zakonske materije, profesor Jovan Slavnić.
APLAUZ ZA RORBAHA I SLAVNIĆA
Dvostruka konferansa profesora Rorbaha i profesor Slavnića dočekana je sa velikim odobravanjem i aplauzima. Menadžerka odgovorna za organizaciju 12. Bečkog
98
Volfgang RORBAH
foruma osiguranja, predala je profesoru Slavniću, koji je ovih dana proslavio i svoj
sedamdeseti rođendan, za njegov pionirski rad u korist Srbije i Kongresa sandučić sa
tri najbolja austrijska vina.
Dipl. ecc. Jozef Redl, predsednik Saveza finansijskih i marketinških organizacija
(FMVOE), prezentovao je u svom referatu „Spremnost za dalje preporučivanje: odličan stepenomer za orijentisanost osiguranja ka klijentima” uvid u veliko zadovoljstvo
Austrijanaca njihovim osiguravajućim društvima, odnosno servisom osiguranja u
bankama.
Ovaj visok stepen spremnosti za dalje preporučivanje postiže se zahvaljujući
kontinuiranoj brizi osiguravača za svoje klijente. „Svaki telefonski razgovor, svako
pismo i lični kontakt (bez nametanja) sa nekim od savetnika ili referenta za štete treba
da pokazuje spremnost da se pomogne i pozitivnu komunikacionu klimu”, naglasio je
mr Robert Sobotka, poslovodni partner u preduzeću „Telemark Marketing Gebhard
Zuber GmbH.”
Dr Hans-Georg Jensen, predsednik Saveza nemačkih brokera osiguranja, je u
svom prilogu „FOKUS transparentnost & obeštećenje: bilans nakon tromesečnog
izlaganja provizija javnom uvidu – šta je učinjeno?” ukazao na prilično kontroverzna
mišljenja o javnom prikazivanju provizija brokera osiguranja.
Harmoničnom završetku drugog kongresnog dana doprineo i ekskluzivan privatni obilazak svečanih i privatnih odaja carskog dvorca Šenbrun.
3. DAN KONGRESA: PARALELNI SKUPOVI ZA OBLASTI ŽIVOT I NEŽIVOT
Poslednjeg dana kongresa ponuđen je jedan mega-program kratkih referata. U
„Sekciji A: Život”, tretirani su pravni i poreski okvirni uslovi preventivnog zbrinjavanja starih lica, kao i aktuelni razvoj proizvoda osiguranja.
U „Sekciji B: Neživot”, referenti su tretirali težišta iz prakse menadžmenta šteta
(generalno i posebno kod motornih vozila) i prava na naknadu štete. Osim pomenutih, u okviru ovog programa tretirane su i teme: „Prirodne katastrofe”, „Kriminalitet u
osiguranju”, „Prepoznavanje i sprečavanje prevara u osiguranju”, kao i „Mreže veštaka
i partnera”.
Pooštrena obaveza osiguravača da informiše osiguranike
Direktive koje je EU donela u oblasti osiguranja predviđaju obavezu informisanja osiguranika. Članovi 9a, 18b i 75 austrijskog Zakona o nadzoru u osiguranju
(VAG) određuju koje informacije moraju biti pružene osiguraniku pre zaključenja
ugovora o osiguranju. Ova izmena je tako fundamentalna da se može govoriti o promeni sistema.
„INSURANCE O8.”
NASTUP SRBIJE NA 12. MEĐUNARODNOM KONGRESU OSIGURANJA U BEČU...
99
Zbog obilja materijala ova i najvažnije teme trećeg dana biće predmet posebnih
priloga.
Prevela sa nemačkog jezika: Milica Vučković
Prof. dr Jovan SLAVNIĆ
GODIŠNJA SAVETOVANJA UDRUŽENJA ZA PRAVO
OSIGURANJA SRBIJE OD 2006–2012. GODINE
1. CILJEVI I PRINCIPI ORGANIZOVANJA
Organizovanje sedam godišnjih savetovanja Udruženja za pravo osiguranja Srbije (Udruženje) u periodu od 2006. do 2012. godine je bilo nastavak napora, započetog
novim ciklusom objavljivanja časopisa Revija u tom periodu, koji su uloženi da se
u Udruženju formira kreativna mreža stručnjaka i naučnika predanih ideji da pišu
i govore o temama koje vode usaglašavanju prava osiguranja Srbije sa njegovim savremenim tokovima u EU. To će reći, sa novim pravnim tendencijama u evropskom
pravu osiguranja, čija je osnovna ideja vodilja da se raznim institutima ugovornog i
statusnog prava osiguranja obezbedi puna zaštita interesa potrošača usluga osiguranja. I ne samo to, već i nastavak napora da Udruženje izađe na međunarodnu scenu
u okviru AIDA i potvrdi svoj značaj u njoj kao nacionalna sekcija koja neguje kuluru
savremenih tekovina EU jer teži vrednostima modernog evropskog prava osiguranja.
Da bi se to postiglo bio je imperativ da iz učešća u savetovanju postepeno i definitivno isključimo one autore koji u tome nisu mogli da nas prate i težište usresredimo
na učešće na savetovanjima sve većeg broja priznatih imena u pravu osiguranja EU.
U tom cilju smo negovali praksu da savetovanje svedemo na učešće oko dvadeset
autora i da ga vremenski ograničimo na 1,5 radni dan tokom jednog vikenda, aprila
meseca, između dva Uskršnja praznika (katoličkog i pravoslavnog), kako bi izašli u
susret, pre svega, autorima koji dolaze iz EU, znajući da zbog prezauzetosti najčešće
ne mogu u drugo vreme tokom radne nedelje i duže od ovog vremenskog perioda da
posvete vreme našim savetovanjima. Na taj način smo postigli još jedan cilj, a to je da
naša savetovanja ne pretvorimo u turistički boravak učesnika i javnosti stavimo do
znanja da ih smatramo radno intezivnim skupom. Oslanjanjem iz godine u godinu na
što veći broj afirmisanih inostranih autora mi smo obezbedili da se našim domaćim
autorima koji rade u naučnim institucijama, kao što su fakulteti, učešće sa radom na
savetovanju vrednuje sa tri, a kasnije sa šest naučnih bodova, shodno pravilniku ministarstva nadležnog za nauku o razvrstavanju i načinu navođenja naučnih rezultata.
Za mesto organizovanja svih šest godišnjih savetovanja održanih u periodu od
2006. do 2012. godine je određen Palić iz više razloga. Jedan je nesumljiva lepota
priroda oko istoimenog jezera, drugi je kultura sredine, zatim dobri smeštajni kapaciteti, umerene cene smeštaja, bogatstvo raznovrsnosti usluga mnoštva nacionalnih
restorana visokog kvaliteta u kojima je moguće organizovati svečanu večeru učesnika
savetovanja i druženje sa autorima, dobre saobraćajnice za pristup mestu iz velikih
GODIŠNJA SAVETOVANJA UDRUŽENJA ZA PRAVO OSIGURANJA SRBIJE OD 2006–2012... 101
gradova u Srbiji iz kojih dolazi većina domaćih učesnika i od aerodroma u Beogradu
preko koga dolaze strani učesnici, tradicija, jer su i savetovanja prethodnih godina
održavana na Paliću i bekstvo od uobičajenih mesta na kojima se održavaju skoro sva
pravnička savetovanja u Srbiji (Zlatibor, Kopaonik). Kao eho savetovanja održanih na
Paliću ostalo je divno druženje učesnika, posebno tokom završne svečane zajedničke
večere što je od Palića napravilo sinonim za savetovanja koje organizuje Udruženje.
Ipak, još jedan značajan razlog opredeljenja za Pallić, kao mesta održavanja naših savetovanja, ovde ne možemo da izostavimo. A to je da kada smo započeli organizaciju
naših savetovanja na Paliću 2001. godine glavni donator Udruženja i pokrovitelj savetovanja je bilo akcionarsko društvo za osiguranje i reosiguranje „DDOR Novi Sad.”
Njegovi rukovodioci, odnosno glavni direktori i kasnije vodeći izvršni direktori bili
su članovi Udruženja ili i članovi uprave Udruženja koji su imali puno razumevanje
značaja održavanja naših godišnjih savetovanja, pa su predložili Palić na kome ovo
društvo ima svoj rekreativno-obrazovni centar u kome su godinama obezbeđivali
smeštaj za članove uprave Udruženja i druženje sa autorima savetovanja. Zahvaljujući
njima Palić je postao i ostao nezaobilazno mesto održavanja naših godišnjih savetovanja. Ovde ću pomenuti neke ličnosti koje su se najviše zalagale oko održavanja
ili su podržavale organizovanje savetovanja na Paliću kao i veliko donatorstvo tim
povodom iz akcionarskog društva za osiguranje i reosiguranje „DDOR Novi Sad.”
To su Darko Botić, dr Dragan Mrkšić, Milan Džigurski, Đorđe Cvejić, Gojko Svitlica,
Stevan Lalošević i Đorđe Misirkić.
Ono što takođe treba istaći kada se razmatraju principi organizovanja naših godišnjih savetovanja to je da smo uspeli da izbegnemo da prihvatimo jedan trend prisutan na međunarodnim konferencijama koje se danas organizuju u okviru AIDA i
uopšte, na koji ovde želim posebno da se osvrnem. A to je da se autori prijavljenih
tema sa kojima učestvuju na savetovanju / konferenciji pojave sa svojim govorom podržanim Power point (PP) prezentacijom. Sadržinu takvih izlaganja učesnici redovno
kod velikog broja govornika ne upamte ili nedovoljno upamte i kada vode beleške,
ako je to uopšte moguće jer su očima usresređeni na prezentaciju teme, pa im kasnije
nedostaje pisana reč na koju mogu da se kasnije u miru vrate. Time se neosporno osiromašuje literatura i ne postiže dublji pristup govornika temi koju izlažu. Da bi to izbegli, brojnim autorima koji nam nude ovakvo svoje učešće na našim savetovanjima,
mi redovno kažemo da je u Srbiji literatura o evropskom pravu osiguranja siromašna
i da su jedini ozbiljniji prozor u taj svet u Srbiji pisani radovi koje nam ostavljaju autori koji učestvuju na savetovanjima koje objavljujemo u zborniku radova istovetnog
naziva kao i što je generalna tema savetovanja, pored onih njihovih pisanih radova
koje objavljujemo u časopisu Revija. Onda oni prihvate naše razloge i napišu pisani
rad koji kasnije usmeno izlažu, opet praćen PP prezentacijom, a mi ga objavimo u
zborniku radova koje prati savetovanje.
102
Jovan SLAVNIĆ
Sledeći princip kojim smo se rukovodili prilikom organizacije naših savetovanja
jeste da smo od savetovanja 2009. godine ukinuli učešće autora na osnovu javnog
poziva (konkursa) za podnošenje radova i prešli na upućivanje poziva autorima na
ime. Ovim smo želeli da izbegnemo prijave autora čije bi radove kasnije, pošto ih napišu, morali da odbijemo da uvrstimo u program savetovanja i objavimo u zborniku
radova. Tada smo se susreli sa jednim problemom, a to je da su nas pojedini pozvani
autori počeli obaveštavali da će u pisanje svoga referata uključiti određenog koautora,
a drugi, oni malo vaspitaniji, obaveštavali da bi rad pisali sa određenim koautorim
ukoliko se ja kao predsednik Udruženja koji sam ih pozivao sa tim slažem. Ovakav
pokušaj pozvanih autora da uključe koautore prisutan je kod autora iz Srbije i onih
autora koji dolaze iz zemalja u okruženju. Takve predloge smo u principu odbijali,
svesni činjenice da ovakvi predlozi pozvanih autora imaju uglavnom za cilj da priključivanjem koautora ovima obezbede učešće na međunarodnom savetovanju. Time
smo izbegli da mnogi nezasluženo preko savetovanja oslobođeni plaćanja kotizacije,
u organizaciji i na trošak Udruženja učestvuju na njemu i dobiju odgovarajući broj
naučnih bodova. Prihvatanje ovog principa uslovila je i opšte poznata pojava da postoji veliki broj „autora” u Srbiji i u zemljama u okruženju koji se pojavljuju kao autori
na brojnim savetovanjima, po pravilu, sa koautorom koji napiše ceo rad a „autor”
koji je dobio poziv, i potom uključio koautora, fingira svoje koautorstvo i na taj način
neosnovano i nemoralno stiče reference.
Zbornici radova objavljivani su uvek ćiriličnim pismom, čime smo želeli da uspostavimo ravnotežu u pismima koja se koriste u Srbiji budući da Reviju objavljujemo latiničnim pismom.
Već sam pregled osnovnih obeležja koja su se ispoljila tokom ovih seda godina na
našim savetovanjima, ilustrovaće rečeno. To znači da se u ovom prikazu savetovanja
Udruženja nećemo baviti imenima svih autora koji su napisali referate za pojedina od
njih, temama o kojima su oni pisali za pojedina od njih i kvalitetom napisanog. Spisak
imena autora i tema kojima su se oni bavili u svojim pisanim radovima na svakom
od savetovanja trajno je objavljen i dostupan na sajtu Udruženja www.srbija-aida.org.
A ocenu kvaliteta svakog referata je zbog njihovog velikog broja nemoguće dati na
ovom mestu. Indirektno, njihov kvalitet je moguće utvrditi na osnovu poruka koje su
objavljene sa ovih savetovanja u Reviji (videti popis literature na kraju I dela ove publikacije), takođe istaknute na pomenutom sajtu. Autori onih referata čiji su stavovi
izraženi u njima našli su mestoa u objavljenim porukama sa ovih savetovanja, dali su
kvalitet i doprinos struci ili nauci, dok za ostale možemo reći da nisu zadovoljili kriterijume dobrog analitičkog kvaliteta. Od savetovanja organizovanog 2012. godine i na
tom području je učinjen zaokret tako što dogovorno recenzenti savetovanja kategorišu u zbornicima objavljene referate prema nivou naučnosti, odnosno stručnosti na
isti način kao što postupaju anonimni recenzenti prema radovima koji se objavljuju
u Reviji. Dobar kvalitet objavljenih radova u zbornicima radova sa savetovanje po-
GODIŠNJA SAVETOVANJA UDRUŽENJA ZA PRAVO OSIGURANJA SRBIJE OD 2006–2012... 103
slednjih četiri godine postiže se tako što se radovi koji ne mogu biti kategorisani kao
stručni analitički radovi odbijaju da prihvate od strane recenzenata savetovanja da ih
uvrste u program savetovanja, što je izazivalo revolt nekih domaćih autora skromnog
spisateljskog kavaliteta praćenog profesorskim zvanjima koja nose, a olako su stečena uglavnom na privatnim i nekim državnim fakultetima poznatim da se rukovode
niskim naučnim kriterijuma za izbor nastavnika i prihvatanja za odbranu napisanih
radova za odbranu kao doktorske disertacije.
2. POGLED NA POJEDINA OD SEDAM ODRŽANIH SAVETOVANJA
Sedmo savetovanje. Godine 2006. od 12–14. aprila, održano je sedmo godišnje
savetovanje Udruženja, na generalnu temu „Osiguranje u susret procesu pridruživanja
Srbije i Crne Gore Evropskoj uniji.” Za ovo savetovanje pripremljeno je tridesetčetiri
referata svrstanih u sedam sekcija koje su se odvijale tokom savetovanja, objavljenih
u istomenom zborniku radova: I. Osiguranje lica (7), II. Osiguranje imovine (4), III.
Osiguranje u zemljama u okruženju (3), IV. Specifične teme povezane sa osiguranjem
(4), V. Ugovorno pravo osiguranja (4 referata), VI. Statusna pitanja sujekata tržišta
osiguranja (7) i VII. Opšta pitanja prava i privrede osiguranja (5).
Od tridesetčetiri autora samo tri autora su bila inostrani autori. Ni jedan autor
nije bio iz Crne Gore. Zbornik radova objavljen je na 426 strane, formata B4.
Izbor, receniju, redaktorstvo i uređivanje Zbornika i referata izvršili su prof. dr
Jovan Slavnić i prof. dr Predrag Šulejić.
Objašnjenje zašto se u generalnoj temi referata našlo ime Crne Gore, treba tražiti
u tome što je jedno vreme Udruženje delovalo kao zajedničko za Srbiju i Crnu Goru,
o čemu se više informacija može naći u prilogu u ovoj publikaciji pod naslovom: „Od
Jugoslovenskog udruženja za pravo osiguranja i Saveza udruženja za pravo osiguranja
Jugoslavije do Udruženja za pravo osiguranja Srbije.”
Poruke sa ovog savetovanja objavljene su u Reviji, br. 1–2/2006.
U arhivi Udruženja ostale su fotografije sa ovog savetovanja od kojih su neke
objavljne u br. 1–2/2006 časopisa Revija i flajer programa ovog savetovanja.
Osmo savetovanje. Ono je održano na generalnu temu „Usklađivanje osiguranja
Srbije sa sistemom osiguranja Evropske unije”, u dane 12. do 14. aprila 2007. godine.
Za njega su pripremljena i u zborniku radova objavljena dvadeset referata i dva saopštenja, grupisana u pet sekcija: I. Opšta pitanja prava i privrede osiguranja (5), II.
Statusna pitanja subjekata tržišta osiguranja (2), III. Ugovorno pravo osiguranja (5),
IV. Osiguranje lica (4), V. Osiguranje auto-odgovornosti (4) i V. Saopštenja (2). Od
dvadeset referata, pet referata su napisali strani autori. Prvi put sa radom se na našim
godišnjim savetovanjima, na ovom pojavio profesor Joanis Rokas, predsedik AIDA
Grčke i profesor državnog univerziteta u Beču, dr Volfgang Rorbah, koji će kasnije
biti i ostati redovni autor na našim savetovanjima.
104
Jovan SLAVNIĆ
Zbornik radova je odštampan na 380 strana, formata B4 kao i svi ranije i kasnije
objavljeni zbornici.
Izbor, receniju, redaktorstvo i uređivanje Zbornika i referata izvršili su prof. dr
Jovan Slavnić, prof. dr Predrag Šulejić i docent dr Slobodan Jovanović.
U arhivi Udruženja ostale su fotografije sa ovog savetovanja od kojih su neke
objavljne u br. 1–2/2007 časopisa Revija i flajer programa ovog savetovanja. U ovom
broju objavljene su i poruke sa ovog godišnjeg savetovanja.
Kao i na sedmom i na osmom savetovanju veliko donator je bilo akcinarsko društvo za osiguranje i reosiguranje „DDOR”, a pored njega je to bilo i ADO
„Kopaonik osiguranje.” Malih donatora sa iznosom od 500,00 evra i manje od 500,00
evra bilo je deset: AD za reosiguranje „Dunav Re”, Advokatska komora Beograd,
ADO „Delta Generali osiguranje”, ADO „Uniqa osiguranje” (prvi put kao donator,
iste godine kada je ušlo na tržište osiguranja Srbije), „Avus International – regulisanje
šteta”, DOO Beograd, ADO „Wiener osiguranje”, ADO „Sava osiguranje”, ADO „Dunav osiguranje”, ADO „Takovo osiguranje” i ADO „AMS osiguranje.”
Deveto savetovanje. Održano je 10–12. aprila 2008. godine na generalnu temu:
„Evropski put” prava osiguranja Srbije, posebno ugovora o osiguranju.” Napisano je
i u zborniku objavljeno dvadeset referata, od kojih su šest napisali inostrani autori.
Ovo je prvi zbornik u kome su referati objavljeni dvojezično. Na jeziku na kome je
autor napisao rad i u prevodu na srpski. Prvi put na ovom savetovanju se kao autor
javio profesor Peter Hauser, tada direktor odeljenja za reviziju koncerna „UNIQA
grupe” za Austriju, koji će se kasnije pokazati kao odani autor članaka koje Udruženje objavljuje u svojim publikacijama. Referati su bili grupisani u tri sekcije: I. Opšta
pitanja prava i privrede osiguranja (8), II. Neživotna osiguanja (5) i III. Ugovor o
osiguranju (7).
Zbornik radova za ovo savetovanje je takođe objavljen dvojezično na 425 stranici. Izbor, receniju, redaktorstvo i uređivanje Zbornika i referata izvršili su prof. dr
Jovan Slavnić, prof. dr Predrag Šulejić i prof. dr Jasna Pak.
Od ovog savetovanja započinje praksa da uvodno izlaganje na savetovanju o
aktuelnim pitanjima tržišta osiguranja Srbije daje gospodin Nebojša Divljan, tada
generalni direktor „Delta Generali osiguranja”, koji je istovremeno bio i predsednik
Upravnog odbora Udruženja osiguavača Srbije. Takođe, i praksa da se njegovo uvodno izlaganje objavljuje u nekom od brojeva Revije čije objavljivanje sledi po održavanju savetovanja.
Ono što je obeležilo ovo savetovanje jeste prvi organizovani dolazak studenata
Više poslovne škole iz Beograda na naša godišnja savetovanja.
U arhivi Udruženja ostale su fotografije sa ovog savetovanja od kojih su neke
objavljene u br. 1–2/2008 časopisa Revija i flajer programa ovog savetovanja.
Poruke sa ovog savetovanja objavljene su u Reviji, br. 1–2/2008, kao i uvodno
izlaganje gospodina Nebojše Divljana dato na otvaranju savetovanja.
GODIŠNJA SAVETOVANJA UDRUŽENJA ZA PRAVO OSIGURANJA SRBIJE OD 2006–2012... 105
Veliki donator ovog savetovanja je pored ADOR „DDOR Novi Sad”, pri put
postalo ADR „Dunav Re.” Mali donatori su bili: ADO „Basler osiguranje” (prvi put
kao donator iste godine kada je ušlo na tržište Srbije), Advokatska komora Beograd,
ADO „Delta Generali osiguranje”, ADO „Credi agricole life”, Beograd (prvi put kao
donator godine kada je ušlo na tržište osiguranja Srbije), ADO „Wiener osiguranje”,
ADO „Sava osiguranje”, ADO „Takovo osiguranje” i „FJA – Fuehrender Anbieter von
Coftware und Beratung Fuer den Versichernugs and Altersvorsorgemarkt”, tada lider
u oblasti softvera i pružanja usluga u osiguanju i obezbeđenju sigurnosti i brige za
starost. Ovu donaciju je obezbedio profesor Volfgang Rorbah.
Deseto savetovanje. Održano je na genralnu temu „Integracija prava osiguranja
Srbije u evropski (EU) sistem osiguranja”, 24–26. aprila 2009. godine. Za ovo savetovanje pripremljeno je i u dvojezičnom zborniku radova objavljeno je devetnaest
referata, od čega sedam radova inostranih autora, ukupno na 419 strana. Izbor, receniju, redaktorstvo i uređivanje Zbornika i referata izvršili su prof. dr Jovan Slavić i
dr Slobodan Jovanović.
Referati su grupisani u četiri sekcije: I. Opšta pitanja privrede i prava osiguranja
(6), II. Osiguranje lica (2), III. Osiguranje neživotnih grana (6) i IV. Ugovor o osiguranju (5).
Prvi put na našim godišnjim savetovanjima i kao autor u publikacijama Udruženja, u zborniku radova sa ovog savetovanja objavljen je referat Mire Todorović Simeonides, advokata iz Atine, koja će kasnije nastaviti da održava kontakte sa Udruženjem
i u svojstu autora piše radove koji su objavljeni u publikacijama Udruženja.
Poruke sa ovog savetovanja objavljene su u Reviji, br. 2/2009, u kom broju je
objavljeno i uvodno izlaganje koje je na savetovanju dao gospodin Nebojša Divljan na
temu „Aktuelna pitanja tržišta osiguranja u Srbiji, u svetlu svetske finansijske krize.”
U arhivi Udruženja ostale su fotografije sa ovog savetovanja od kojih su neke
objavljne u br. 2/2009 časopisa Revija i flajer programa ovog savetovanja.
Veliki donator ovog savetovanja je bio pored ADOR „DDOR Novi Sad” i ADO
„Dunav osiguranje”(prvi put). Pored njih veliki donator je bio poznati izvođač
građevinskih radova SBS – Strabag bau holding service GMBH Geschaftsfuhrung /
zentralbereichsleitung iz Beča. Donaciju ove firme obezbedio je naš član, zaposlen u
firmi ćerci ovog holdinga u Beogradu, Novembar Stojanović. U male donatore prelazi
ADR „Dunav Re” zajedno sa još osam društava za osiguranje (ukupno devet): ADO
„Uniqa osiguranje”, ADO „Delta Generali osiguranje”, ADO „Wiener osiguranje”,
ADO „“Energoprojekt-Garanat”, ADO „Takovo osiguranje”, ADO „Merkur” (prvi
put nakon ulaska na tržište Srbije) i ADO „AMS osiguranje.”
Jedanaesto savetovanje. Ono je imalo za genralnu temu naslov „Evropske (EU)
reforme u pravu osiguranja Srbije.” Održano je 23–25. aprila 2010. godine. Za njega je
pripremljeno dvadesetjedan referat koji je objavljen u dvojezičnom zborniku radova
na 398 stranica. Izbor, recenziju, redaktorstvo i uređivanje Zbornika i referata izvršili
106
Jovan SLAVNIĆ
su, kao i zbornika radova namenjenog za deseto savetovanje, prof. dr Jovan Slavić i dr
Slobodan Jovanović. Prvi put se kao autor referata javlja prof. dr Pjerpaolo Marano,
danas profesor prava na Katoličkom univerzitetu Svetog Srca u Milanu i od broja
2/2012 Revije, zamenik glavnog urednika ovog našeg časopisa. Referati su svrstani
u četiri sekcije: I. Opšta pitanja prava i privrede osiguranja (7 referata), II. Ugovor
o osiguranju (6 referata), III. Osiguranje lica (3 referata) i IV. Osiguranje neživotnih
grana (5 referata).
Poruke sa ovog savetovanja objavljene su u Reviji, br. 2/2010, dok je uvodno
izlaganje koje je na savetovanju izložio gospodin Nebojša Divljan na temu „Aktuelni
trenutak i perspektive razvoja tržišta osiguranja u Srbiji”, objavljeno u broju 3/2010.
Na ovom savetovanju ponovo su uzeli učešća studenti sada Visoke poslovne škole strukovnih studija iz Beograd.
U arhivi Udruženja ostale su fotografije sa ovog savetovanja od kojih su neke
objavljne u br. 2/2010 časopisa Revija i flajer programa ovog savetovanja.
Veliki donator ovog savetovanja je bio ADO „Dunav osiguranje”, pored ADO
„Delta Generali osiguranja” (prvi put) i „Impulsberatung”-a iz Beča. Treba istaći da
je ovog inostranog donatora takođe obezbedio profesor Volfgang Rorbah. Mali donatori su bila ADO „Uniqa osiguranje”, ADR „Wiener Re”, ADR „Dunav Re”, ADO
„Energoprojekt-Garanat”, ADO „Takovo osiguranje”, ADO „Merkur” i ADO „AMS
osiguranje.”
Dvanaesto savetovanje. Održano je od 15. do 17. aprila 2011. godine na temu
„Promene u pravu osiguranja Srije u okviru evropskog (EU) razvoja prava osiguranja.” Za savetovanje je napisano i u dvojezičnom zborniku radova, na 366 strana,
objavljeno je devetnaest referata. Od tog broja sedam referata je napisano od strane
autora iz šest zemalja (Austrije, Nemačke, Italije, Grčke, Hrvatske i Slovenije), a preostale su napisali autori iz Srbije. Na ovom savetovanju prvi put se sa referatom pojavljuje dr Loris Belanić, naučni saradnik na Pravnom fakutetu u Rijeci, koji će se sa svojim radovima kasnije javljati kao autor u časopisu Revija i sa referatima na narednim
savetovanjima Udruženja. Jedna tema je na savetovanju predstavljena posredstvom
PP prezentacije od strane mr Tjerija Pelgrina iz „Everest Re” u Briselu. Teme koje
su na savetovanju izložene i referati na njih napisani grupisane su u četiri sekcije:
I. Opšta pitanja prava i privrede osiguranja (6), II. Osiguranje lica (3), III. Ugovor
o osiguranju (5) i IV: Osiguranje od odgovornosti (5). Izbor, receniju, redaktorstvo
i uređivanje Zbornika i referata izvršili su prof. dr Jovan Slavić i prof. dr Jasna Pak.
Poruke sa ovog savetovanja objavljene su u Reviji, br. 3/2011, dok je uvodno izlaganje koje je na savetovanju dao gospodin Predrag Bobera, tada generalni direktor
„Kopaonik-Triglav osiguranja”, na temu „Aktuelni trenutak i perspektive razvoja tržišta osiguranja u Srbiji u 2011. godini”, objavljeno u broju 2/2011. Do prestanak saradnje Udruženja sa gospodinom Nebojšom Divljanom kao autorom uvodnog izlaganja
na našim godišnjim savetovanjima i uključivanje gospodina Bobere, a na sledećim
GODIŠNJA SAVETOVANJA UDRUŽENJA ZA PRAVO OSIGURANJA SRBIJE OD 2006–2012... 107
godišnjim savetovanjima i drugih ličnosti, došlo je, na njegov zahtev, zbog toga što je
gospodin Divljan napustio branšu osiguranja i osnovao svoju firmu u drugoj delatnosti koja mu je ostavila malo vremena da prati tokove kretanja tržišta osiguranja i
nove pojave koje se odigravaju u delatnosti osiguranja.
Na ovom savetovanju, po treći put, uzeli su učešće studenti Visoke poslovne škole
strukovnih studija iz Beograda.
U arhivi Udruženja ostale su fotografije sa ovog savetovanja od kojih su neke
objavljene u br. 2/2011 časopisa Revija i audio snimak izlaganja autora referata.
Veliki donator ovog savetovanja su bili ADO „Dunav osiguranje” i ADO „Delta
Generali osiguranja.” Bilo je osam malih donatora iz reda naših društava za osiguranje: AD „Uniqa osiguranje”, ADR „Wiener Re”, ADO „Energoprojekt-Garanat”,
ADR „Dunav Re”, ADO „Takovo osiguranje”, ADO „Merkur”, ADO „AMS osiguranje” i ADO „Triglav-Kopaonik”. Pored njih i ovo savetovanje podržao jedan inostrani
donator: „Collegialitaet Versicherung auf gegenseitigket” iz Beča. Ovog inostranog
donatora je opet obezbedio profesor Volfgang Rorbah.
Trinaesto savetovanje. Kao i na prethodno održanim savetovanjima u ovom razdovlju, generalna tema ovog savetovanja upućuje da je i ono bilo posvećeno temama
koje se odnose na harmonizaciju prava osiguranja Srbije sa pravom osiugranja EU:
„Izazovi usklađivanja prava osiguranja Srbije sa evropskim (EU) pravom osiguranja.”
Održano je od 20–22. aprila 2012.
Za savetovanje je pripremljeno i u dvojezičnom zborniku radova, obima 328
strana, objavljeno je devetnaest referata. Od toga bilo je napisano od devet referata od
strane inostranih autora iz pet različitih država. Na savetovanju je posebno zapažen
referat profesora dr Pitera Kočenburgera sa Pravnog fakuteta u Konektikatu, SAD,
koji se na našim saveotvanjima pojavio prvi put, ali ne kao do tada nepoznat autor, s
obzirom da je pre ovog savetovanja objavio članak u Reviji.
Izbor, receniju, redaktorstvo i uređivanje zbornika radova i referata izvršili su
prof. dr Jovan Slavić i prof. dr Slobodan Jovanović.
Poruke sa ovog savetovanja objavljene su u Reviji, br. 3/2012.
Uvodna izlaganja na ovom savetovanju dali su Vladan Manić, generalni sekretar
Udruženja osiguravača Srbije na temu „Pogled na trćište osiguranja autoodgovornosti Srbije u 2011. i izledi u 2012. godini” i Branko Krstonošić, predsednik Upravnog
odbora „Wiener Stadtische osiguranja”, Beograd, na temu „Osiguranje života kao mogući pokretač privrednog razvoja Srbije.” Oni, nažalost, posle održanog savetovanja
nisu izlaganja dostavili u pisanom tekstu radi objavljivanja u Reviji.
U arhivi Udruženja ostale su fotografije sa ovog savetovanja. Flajer, kao ni na
dvanaestom savetovanju, nije posebno štampan zbog štednje. Ali je zato, kao i sa prethodno održanog savetovanju, na audio snimku sačuvana su izlaganja autora referata.
Veliki donator trinaestog savetovanja su bili ADO „Dunav osiguranje” i ADO
„Delta Generali osiguranja.” Bilo je pet malih donatora isključivo iz reda domaćih
108
Jovan SLAVNIĆ
društava za osiguranje: ADO „Uniqa osiguranje”, ADO „Wiener Stadtische”, ADO
„Takovo osiguranje”, ADO „AMS osiguranje” i ADO „Triglav.”
U Beogradu, 22. decembra 2012.
Prof. dr Jovan SLAVNIĆ
JUBILEJ GODIŠNJIH SAVETOVANJA UDRUŽENJA
ZA PRAVO OSIGURANJA SRBIJE*1
Osvrt na desetu godišnjicu održavanja
Poštovane koleginice i kolege, uvaženi gosti, dame i gospodo,
Zadovoljstvo mi je i prijatna dužnost da otvorim X godišnje Savetovanje Udruženja za pravo osiguranja Srbije pod nazivom „Integracija (prava) osiguranja Srbije u
evropski (EU) sistem osiguranja.”
Ovaj jubilej mi daje pravo, ali i ustanovljava dužnost, da se u najkraćim crtama
osvrnem na najvažnija dostignuća ostvarena na ovim našim savetovanjima, a to znači da istaknem neke najznačajnije uspehe koje je Udruženje ostvarilo u ovoj etapi
svoje istorije. Istorija Udruženja je počela sa osnivanjem Saveza udruženja za pravo
osiguranja Jugoslavije 1962. godine i kasnije pravnim sledbeništvom ove pravničke
strukovne organizacije, koje je Udruženje dobilo od Association Internationale du
Droit des Assurances (AIDA), nama matične međunarodne organizacije za pravo osiguranja u kojoj smo njena nacionalna sekcija – AIDA Serbia.
Povodom ovog jubileja moram da se ukratko osvrnem i na naša glavna htenja i
prepreke koje stoje pred njima i na izlglede za njihovo ostvarenje. Oni su u korelaciji
sa našim uspesima, kojima i dalje težimo.
Udruženje je odabirom tema za svoja godišnja savetovanja i, u okviru njih, izborom ponuđenih autorskih referata, zatim, tokom osam godina publikovanja časopisa Revije, u čijim brojevima se prilozima autora često nastavljaju diskusije na teme
odabrane za godišnja savetovanja, na seminarima i drugim skupovima koje organizuje, uložilo veliki napor da svest o evoluciji evropskog prava osiguranja i sa njim
povezanih oblasti mora brzo da se prihvati u Srbiji i ona materijalizuje izmenom
postojećih i donošenjem novih propisa. Na stvaranju ove svesti Udruženje je radilo
još pre nego što se region i Srbija okrenula ka Evropskoj uniji. To je istovremeno bila i
obaveza Udruženja prema AIDA, koja je jedna od važnih pokretača međunarodnih,
evropskih i svetskih, harmonizacija propisa i kodifikacija odnosa u oblasti osiguranja.
Uloga Udruženja u ovom procesu će biti podstaknuta operacionalizacijom inicijativa
u EU za novom pooštrenom regulativom u finansijskom sektoru, kao posledicom
svetske finansijske krize.
*
Ovaj tekst je objavljen u Reviji za pravo osiguranja, br. 2/2009, str. 89–90.
110
Jovan SLAVNIĆ
Priprema srpskog osiguravajućeg zakonodavstva i onog koje je od interesa za
osiguranje, koje bi bilo usklađeno sa EU pravom, pretpostavlja sistemski rad na prevođenju direktiva i drugih propisa EU u ovoj i sa njom neposredno povezanih oblasti.
Udruženje je sa tim poslom započelo već sa objavljivanjem prvog broja Revije 2002.
godine. Do sada je prevedena dvadeset jedna direktiva, a u pripremi je prevod svih
ostalih sa spiska na internet stranici Komisije EU.
Šta je na području prevođenja propisa EU do sada uradila država Srbija osim što
je usvojila još 2004. godine, u vreme državne zajednice SCG, projekat „Prevođenje i
pravnojezička redakcija pravnih tekovina EU”? Prevedeno je, prema informaciji koju
je objavila Politika, 2.170 stranica od, u projektu predviđenih, oko 120.000. Dakle,
Srbija je na samom početku tog posla što je predstavlja da je neusredsređena na njega
i površna. Otuda, ne čudi insitiranje predsednika Spoljnopolitičkog odbora Skupštine
Srbije, prilikom njegove nedavne posete Zagrebu, na značaju koje bi imalo ustupanje
Srbiji hrvatskih prevoda dokumenata važnih za evropske integracije i izjava hrvatskog ministra inostranih poslova, uoči posete od pre dve nedelje hrvatskog premijera
Sanadera Beogradu, da je Hrvatska spremna da Srbiji pokloni nekoliko stotina propisa EU, koje je ona prevela na hrvatski jezik za sopstvene potrebe koji su ovu zemlju
koštali oko milion evra. To, da naše Udruženje ovaj državni posao radi bez naknade
i podrške, uglavnom, nije poznato odgovornima u našim regulatornim telima, a ako
im i dođu u ruke brojevi Revije u kojima mogu da vide ove prevode, oni ne nailaze,
prema reagovanjima koje dobijamo, na njihovo interesovanje. Za očekivati je da će
sve što smo preveli država platiti ljudima van struke ili prevodiocima koji slabo poznaju struku osiguranja da se ponovo prevede tekst direktiva.
Treba primetiti da iako je regulatorna reforma u Srbiji prioritet da je još nepoznato koliko zakona i drugih propisa treba izmeniti ili ukinuti. Ako je verovati izjavama ministara medijima, to će biti poznato decembra ove godine, kada Vladino telo
u projektu pod nazivom „Sveobuhvatne reforme propisa” ne sprovede analizu 7.000
raznih propisa (od čega je oko 3.000 propisa koji neposredno utiču na privredu) i ne
učini preporuke za njihovu promenu ili ukidanje.
Dakle, projekat „Sveobuhvatne reforme propisa” i projekat „Prevođenje i pravno-jezička redakcija pravnih tekovina EU” kasne, umesto da su u taj proces uključene
sve profesionalne i strukovne organizacije u Srbiji, koje bi to, svaka u svom domenu,
uradile brže, kvalitetnije i jeftinije. Naše Udruženje je projetku „Sveobuhvatne reforme propisa” spremno da za područje osiguranja učini odgovarajuće predloge jer se na
taj posao usredsredilo u paketu sa predlaganjem konkretnih rešenja za usklađivanje
našeg sistema osiguranja sa EU sistemom i prevođenjem propisa EU koji regulišu ta
rešenja. Malo je verovatno da će projektu „Sveobuhvatne reforme propisa” Udruženje
dati svoj doprinos zbog odsustva saradnje vladinog tela koje ga priprema sa strukovnim organizacijama.
JUBILEJ GODIŠNJIH SAVETOVANJA UDRUŽENJA ZA PRAVO OSIGURANJA SRBIJE
111
Brze regulatorne reforme srpskog osiguranja prema standardima EU nema bez
uspostavljanja bliske saradnje sa ekspertima i strukovnim i profesionalnim organizacijama u EU i u državama članicama To je upravo ono što Brisel želi da vidi u svim
oblastima, a posebno da se radi bržih zakonodavnih reformi uspostavljaju jake veze
između eksperata i institucija susednih zemalja. Nama u Udruženju, s obzirom da
se bavimo i naukom osiguranja, to nije nikada predstavljalo novost, pa su zato naša
savetovanja popirmala, iz godine u godinu, sve izrazitiji međunarodni karakter. Na
ovom savetovanju mi već imamo 30% referenata iz država članica EU, a u redakcionom odboru Revije 30% članova iz ovih zemalja.
Za doprinos koji je međunarodnim povezivanjem eksperata u osiguranju u cilju
unapređenja struke osiguranja, dalo Udruženje, dobili smo priznanja, ali ne u zemlji.
Priznanje se ogleda u tome da iz broja u broj Revije imamo za autore sve veći broj stranih eksperata. Posebno se ponosimo i što je Udruženje prošle godine dobilo mesto
u upravljačkom Komitetu AIDA Europe. Na to mesto smo delegirali dr Slobodana
Jovanovića iz „DDOR Novi Sad.” Poverenje koje smo, na ovaj način, poklonili Slobodanu Jovanoviću, u korelaciji je sa realizacijom međunarodnih ciljeva Udruženja u
narednom periodu, u čemu on može značajno da participira kroz saradnju sa ekspertima iz Komiteta i nacionalnih sekcija AIDA Europe.
Udruženje ima šta da predstavi i na Formumu za građansko pravo zemalja jugoistočne Evrope, koji se osniva 27. aprila u Kotoru na inicijativu Nemačke organizacije
za tehničku saradnju (GTZ). Forum će na regionalnim konferencijama donosiocima
političkih odluka ovih zemalja, pravničkoj stručnoj javnosti i međunarodnoj zajednici podnositi izveštaje o dosadašnjim reformama u oblasti građanskog i privrednog
prava i predlagati tematska područja za produbljivanje saradnje uključenih zemalja i
dalje naučne analize u ovim pravnim oblastima. Udruženje je već predložilo sveobuhvatnu reformu ugovora o kopnenom osiguranju u Srbiji i na tom području je dalo i
daje sve više priloga sa kojima može da istupi na ovom forumu. Izvestan broj priloga
iz ove oblasti pripremljeno je, kao što ste videli, i za ovo savetovanje.
U temeljnoj regulatornoj reformi osiguranja ključnu ulogu moraju da imaju naša
društva za osiguranje i njihova interesna strukovna udruženja, posebno Udruženje
osiguravača Srbije. Zajedno sa Udruženjem za pravo osiguranja Srbije, društva za
osiguranje mogu za ovu reformu da daju kompetentnije predloge od naših regulatornih tela. Udruženje ima da zahvali na svojim uspesima izvesnom broju društava
za osiguranje, koja u ovom procesu mogu najviše da pruže i koja su kao pravna lica
članovi našeg Udruženja, kao i određenom broju pojedinaca iz tih društava, takođe
članovima našeg Udruženja, jer su nas na kraći ili duži rok, obimnije ili skromnije,
finansijski pomagali i podržavali nas. Kao mali izraz zahvalnosti za njihovu benevolentnost nakon ovog mog izlaganja, na čijem sam kraju, dodeliću im u ime Udruženja
i formalna priznanja.
112
Jovan SLAVNIĆ
Šta Udruženje ima na spisku svojih htenja? Prvo, da dalje proširuje međunarodnu saradnju sa srodnim institucijama i ekspertima iz zemalja u okruženju, upravo, na
nivou koje sada ima sa onima iz Grčke, Austrije i Slovenije. Proširenje saradnje pretpostavlja uključenje većeg broja članova Udruženja iz društava za osiguranje u Radne
grupe AIDA, na primer, u grupu za reosiguranje, distribuciju proizvoda osiguranja,
osiguranje građansko-pravne odgovornosti i drugo. Ovim bi se proširio prostor za
međunarodno povezivanje naših društava, iz kojih naše Udruženje delegira članove
u ove Radne grupe, sa inostranim društvima za osiguranje i međunarodnim osiguravajućim institucijama. Jasno je da ovaj cilj Udruženje može da ostvari samo ukoliko
društva za osiguranje budu spremna da finansiraju rad svojih zaposlenih ili saradnika u ovim međunarodnim radnim telima. U ovom momentu nekoliko društava
za osiguranje to mogu da obezbede: „Dunav osiguranje”, „DDOR Novi Sad”, „Delta
Generali osiguranje” i „Dunav Re.”
Drugi cilj kome težimo je da Udruženje postane član organizacije Presse Internationale des Assurances, zbog, u njoj ustanovljene obavezne razmene časopisa koji
su članovi ove asocijacije. Ova organizacija ima dvadeset sedam časopisa iz oblasti
osiguranja iz Evrope i sveta. Između ostalog, naš cilj je da Udruženje za tri godine
postane referentno mesto za istraživanje osiguranja. Za ovo će nam biti potreban
prostor za smeštaj publikacija i bibliotekar. I konačno, cilj nam je da kroz skrining,
preko nadležne ekspertske organizacije CEON i matičnog naučnog odbora koji deluje u sastavu Ministarstva za nauku, Revija bude uvrštena u porodicu naučnih časopisa
Srbije.
Prepreke za ostvarivanje ovih ciljeva su notorne. Potrebno je obezbediti veća
sredstva za rad i aktivnosti Udruženja u uslovima finansijske krize i kada, ne tako
mali broj naših društava za osiguranje na to nije spreman, nekada i zbog toga (to važi
za neka društva koja su deo inostranih holdinga) što potcenjuju ulogu i mogućnosti
intstitucija koje su formirane u Srbiji. Takođe, društva za osiguranje treba da daju
veću podršku mlađim zaposlenima i saradnicima koji su članovi Udruženja za pravo osiguranja Srbije i omoguće im da značajnije participiraju u svim oblicima rada
Udruženja. Ako Udruženje to postigne uz pomoć i zajedno sa društvima za osiguranje i Udruženjem osiguravača Srbije, izgledi za ostvarenje istaknutih najvažnijih
ciljeva Udruženja su sasvim izvesni. Na ovaj način naša društva će pomoći i preko
potrebnom podmlađivanju uprave Udruženja za pravo osiguranja Srbije.
Vama koji učestvujete u ovoj desetoj godini života naših naučnih i stručnih godišnjih savetovanja, želim srdačnu dobrodošlicu, prijatan i uspešan rad i boravak na
Paliću i radosno prijateljsko druženje.
Hvala na pažnji!
Prof. dr Jovan SLAVNIĆ
AKTIVNOSTI NA STATUSNIM I ORGANIZACIONIM
PROMENAMA, PROMENAMA U SASTAVU ORGANA I
STICANJU FINANSIJSKE SAMOSTALNOSTI UDRUŽENJA
ZA PRAVO OSIGURANJA SRBIJE U PERIODU OD
APRILA 2005. DO DECEMBRA 2012. GODINE
Aprila 2005, kada je pisac ovih redova izabran na funkciju predsednika Udruženja za pravo osiguranja Srbije (Udruženje), Udruženje je odvijalo svoju aktivnost u
pravnoj formi „udruženja građana” na koje se primenjivao republički Zakon o društvenim organizacijama i udruženjima građana (Službeni glasnik SRS, br. 24/82, 39/83,
17/84, 50/84, 45/85 i 12/89 i Službeni glasnik RS, br. 53/93, 67/93 i 48/94) i savezni
Zakon o udruživanju građana u udruženja, društvene organizacije i političke organizacije koje se osnivaju za teritoriju Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije
(Službeni list SFRJ, broj 42/90 i Službeni list SRJ, br. 24/94, 28/96 i 73/2000). To je bio
i dalje period, kao i u vreme delovanja Udruženja u okviru Jugoslovenskog udruženja
za pravo osiguranja i Saveza udruženja za pravo osiguranja Jugoslavije koji su delovali
kao društvene organizacije, kada su se svi oblici udruženja koje su osnivali građani
mogli osnivati isključivo radi ostvarivanja onih ciljeva koji su pomenutim zakonima
bili propisani da se za njihovo sprovođenje mogu formirati ove pravne forme udruživanja od strane građana, ono smatralo organizacijom koju osnivači, i kasnije novoprimljeni članovi, osnovati radi istpunjavanja svojih strogo privatnih ciljeva. Otuda
je u nazivu pravne forme u kojoj je Udruženje u to vreme delovalo stajala reč-sufiks
(udruženje) „građana.” Ta reč je, dakle, odražavala svojstvo osnivača Udruženja kao
organizacije i privatne zakonom propisane interese radi kojih su osnivači (građani)
jedino mogli osnovati organizaciju u pravnoj formi udruženja građana.1
Donošenjem 8. juna 2009. godine Zakona o udruženjima (Službeni glasnik RS,
br. 51/2009), kao lex specialis za ovu pravnu formu organizacije fizičkih, ali sada,
za razliku od napred pomenutih zakona, i pravnih lica, Udruženje je imalo rok od
osamnaest meseci, računajući od dana primene ovog zakona, da uskladi svoj statut
i druga opšta akta, odnosno da svoj rad uskladi sa donetim novim Statutom prema
1
Bliže o Jugoslovenskom udruženju za pravo osiguranja, Savezu udruženja za pravo osiguranja
Jugoslavije, Udruženju za pravo osiguranja Socijalističke Republike Srbije, Udruženju za
pravo osigurarnja Jugoslavije, Udruženju za pravo osiguranja Srbije i Crne Gore, kao pravnim
prethodnicima Udruženja za pravo osiguranja Srbije, videti u prilog u ovoj publikaciji pod
naslovom: „Od Jugoslovenskog udruženja za pravo osiguranja i Saveza udruženja za pravo
osiguranja Jugoslavije do Udruženja za pravo osiguranja Srbije”, koji su napisali ovaj autor i
profesor Predrag Šulejić.
114
Jovan SLAVNIĆ
pravnom položaju koji je bio utvrđen u novom Zakonu o udruženjima. I to je učinjeno, umesto izmena i dopuna, usvajanjem novog statuta već na prvoj sedici redovne
Skupštine Udruženja održane nakon usvajanja pomenutog zakona, tj. 23. aprila 2010.
Sam postupak usklađivanja rada Udruženja sa novim pravnim položajem koja su
dobila udruženja prema ovom novom zakonu opisan je u sledećem prilogu u ovoj
publikaciji, zbog čega se sa pitanjima s njim u vezi ovde nećemo više zadržavati. Ono
na čemu ćemo se još samo zadržati jeste da istaknemo da je Udruženje nastavilo,
pošto je usaglašavanje sprovedeno, da i dalje dela kao dobrovoljna neprofitna organizacija, ali sada ne više kao u prethodnom periodu zasnovana na slobodi udruživanja
samo više fizičkih lica, odnosno građana već i pravnih lica radi ostvarivanja u Statutu
bliže predviđenih ciljeva na polju nauke prava osiguranja, koji su sada spomenutim
zakonom (o udruženjima) dobili karakter zajedničkog ili opšteg cilja i interesa osnivača i članova. Uz mogućnost koja je predviđena tek ovim zakonom da osnivači i
članovi Udruženja mogu biti, odnosno postati društva za osiguranje i pravom, koje je
Udruženju dato Zakonom o udruženjima da ono može da obavlja statutom predviđene privredne delatnosti manjeg obima koje su u funkciji ostvarivenja svojih ciljeva
na polju nauke prava osiguranja, Udruženje je posredstvom članarine koju plaćaju
društva za osiguranje i koju je od stupanja na snagu ovog zakona Udruženje legalno moglo da od njih naplaćuje i drugih njihovih davanja u vidu finansijske pomoći
Udruženju i prihodima od izdavačke delatnosti, došlo u poziciju da može da bude
finansijski manje-više samostalno, što je činilo pretpostavku za njegov nezavistan
stručni i naučni rad.
Ono što je bilo posebno važno obezbediti da bi se rad Udruženja uspešno odvijato je izvesnost i efikasnost u ostvarivanju prihoda potrebnih za rad Udruženja
prema u prethodnom pasusu navedenim osnovama od društava za osiguranje. Zato
se morao napustiti nasleđeni ad hoc model „priliva” sredstava za određenu namenu,
koji je praktično značio da tokom priprema za objavljivanje određenog broja Revije,
predsednik, ređe sekretar Udruženja, ličnim kontaktom, telefonom ili elektronskom
porukom upućuje molbu ili dostavlja predlog ugovora o donaciji generalnim direktorima, predsedniku Upravnog ili Izvršnog odbora određenih društava da sa određenim iznosima pomognu objavljivanje pojedinog broja Revije koji je u pripremi ili
organizaciju godišnjeg savetovanja Udruženja, odnosno nekog stručnog i naučnog
skupa koji se povremeno namerava organizovati ili neke publikacije koja se povremeo objavljuje. I preći na model zaključivanja na trajnoj osnovi ili kontinuiranoj
osnovi iz godine u godinu zaključivanja sa određenim društvima memoranduma
o saradnji i razumevanju u kojima bi društva unapred prihvatila da sa određenim
iznosima pomognu objavljivanje svakog ili određenog broja Revije koji se objavljuje
tokom godine, da sa unapred u memoradumu predviđenim iznosom pomognu organizaciju godišnjeg savetovanja Udruženja, na ovo savetovanje upute određeni broj
učesnika i pretplate se na određeni broj primeraka Revije. A takođe, da prihvate član-
AKTIVNOSTI NA STATUSNIM I ORGANIZACIONIM PROMENAMA, PROMENAMA...
115
stvo u Udruženju i plaćanje fiksne godišnje članarine. Za uzvrat Udruženje bi takvim
društvima obezbedilo da učestvuju u upravljanju Udruženjem preko članova Upravnog ili Nadzornog odbora koje bi Skupština Udruženja izabrala iz sastava saradnika
ovih društava, obezbedilo učešće i rukovođenje radnim grupama koje se formiraju
u Udruženju, članstvo u radnim grupama AIDA, učešće na konferencijama AIDA
Europe i kongresima svetske AIDA u svojstvu govornika ili izvestioca po određenim
temama. Prvi takav memorandum, na trajnoj osnovi, zaključen je 27. jula 2009. godine sa „Delta Generali osiguranjem”, koji se do danas primenjuje u neizmenjenom
obimu u kome je ovo društvo, na veliko zadovoljstvo Udruženja, privatilo sve vidove
finansijske pomoći Udruženju – od članstva u Udruženju do značajne pomoći Udruženju prilikom objavljivanja svakog broja Revije, organizovanja godišnjih savetovanja
i učešća na njima sa plaćenom kotizacijom za određeni broj učesnika iz društva i
pretplate na određeni broj primeraka Revije. Na istovetnim osnovama memorandum
je zaključen i sa „Kompanijom Dunav osiguranje” 16. 12. 2009. Po značaju za stabilnost priliva sredstava u vreme dok pišemo ovaj osvrt dolazi memorandum zaključen
sa društvom za osiguranje „Kopaonik–Triglav”, sada „Triglav”, koje je na istovetnim
osnovama, ali sa manjim iznosima pomoći, zaključen kao i sa društvom za osiguranje „Delta Generali osiguranje” i „Kompanijom Dunav osiguranje.” Ovo društvo je
memorandumom zaključenim 17. 1. 2011. prihvatilo trajno članstvo u Udruženju,
a iznose pomoći po broju objavljene Revije i po organizovanom godišnjem savetovanju ugovara godišnjim aneksima ugovora sa Udruženjem. Na trajnoj osnovi i sa
istovetnim oblicima pomoći kao i sa društvom „Delta Generali osiguranjem” i „Kompanijom Dunav osiguranje”, Udruženje je memorandum zaključilo i sa „Takovom osiguranje” 5. 10. 2009. i „Društvom za reosiguranje Dunav Re” 4. 12. 2009. Početkom
2012. ovi memorandumi su jednostrano raskinuti od strane ovih društva i sveli su
se samo na njihovo članstvo i plaćanje članarine Udruženju i prihvatanjem, kada je
reč o „Takovo osiguranju”, da posebno zaključenim ugovorom o donaciji pomogne
objavljivanje po nekog broja Revije ili organizovanje godišnjeg savetovanja Udruženja. Jednostrani raskid opravdan je finansijskom krizom i potrebom za štednjom po
svim osnovama! Pozivajući se na ove razloge sa Udruženjem je memorandum, takođe
početkom 2012. raskinulo društvo za osiguranje Merkur (memorandum je zaključen
7. 10. 2009.) svodeći ga na članstvo i pretplatu na jedan broj Revije, a u celini, što
uključuje i članstvo i pretplatu na jedan primerak Revije, sa društvom „Energoprojekt–Garant” (zaključenim 11. 8. 2010.) U pogledu memoranduma zaključenog sa
društvima „Dunav Re” i „Energoprojekt–Garant” karakteristično je da je do njihovih
raskida došlo sa promenom generalnih direktora tih društava.
Udruženje je imalo zaključen memorandum i sa društvom „Wiener Re” 30. 11.
2009. koji je istekom roka na koji je bio zaključen (31. 12. 2010.) raskinut. Sa društvom „Wiener Stadtische osiguranjem”, memorandum je zaključen za 2011. i 2012.
godinu.
116
Jovan SLAVNIĆ
Svim društvima sa kojima je memorandum bio zaključen na određeno vreme i
„Takovo osiguranju”, predložio sam produženje ugovora, odnosno Takovu osiguranja
izmenu ugovora sa ograničenim iznosima finansijske pomoći za napred navedene
namene.
Suočen sa raskidom četiri memoranduma i znatnim padom prihoda od njih,
Upravni odbor Udruženja je početkom 2012. godine doneo odluku da se autorima
ne plaćaju honorari za napisane i objavljene članke u Reviji i recenziju članaka, da se
rad zamenika glavnog urednika više ne honoriše, da se zamrzne visina honorara recenzetima i urednicima godišnjih savetovanja i učine druge uštede. Autorski honorar
je ostao još za glavnog urednika u paušalnom iznosu po objavljenom broju Revije i za
prevodioce i priređivače tekstova za objavljivanje koje je prethodno trebalo prevesti
i prirediti za objavljivanje, kao i honorar u vidu mesečnog paušala za sve aktivnosti
predsednika Udruženja. I svetska AIDA kojoj sve članice – nacionalne sekcije plaćaju
članarinu u iznosu od 820 evra godišnje, izrazila je razumevanje za teškoće Udruženja u obezbeđenju finansijskih sredstava u 2012. godini od donacija društava za
osiguranje i zato je prihvatila molbu Udruženja da za 2012. godinu Udruženju smanji
članarinu za ½. Da li će sve ove uštede biti dovoljne da se rad Udruženja u 2013. godini normalno odvija iz redovnog godišnjeg priliva sredstava od donacija društava
za osiguranje, odgovor će biti moguće dati kada o navedenom predlogu ovog autora
pomenutim društvima odluku donesu njihovi generalni direktori, odnosno Upravni
ili Nadzorni odbori, što se može očekivati da bude sredinom februara ove godine
(2013.) kada će ova publikacija već biti objavljena. Redovni godišnji priliv sredstava Udruženju zavisi i od toga da li će društva za osiguranje i drugi subjekti u 2013.
godini obnoviti pretplatu na Reviju bar u obimu pretplate na nivou 2012. godine. A
takođe i od toga da li će pojedina društva kao što su „Basler osiguranje”, koje se samo
na to obavezalo zaključenim memoradumom od 22. 11. 2011. godine, da uplati članarinu za 2013. i da li će to učiniti „AMS osiguranje” koje nije prihvatilo da zaključi
memorandum, ali je redovno prihatilo da članarinu plati po godišnjim ispostavljenim
fakturama i donira godišnja savetovanja Udruženja na osnovu posebno zaključenih
ugovora o donaciji. Odgovor na ova pitanja, čitaoci će moći naći u izveštaju o radu i
finansijskom izveštaju koje će ovaj autor podneti Skupštini Udruženja na prvoj narednoj redovnoj, ovog puta, izbornoj sednici (19. 4. 2013.) ili na sajtu Udruženja na
kome se ovi izveštaji objavljuju, u skladu sa načelom javnosti rada Udruženja.
U periodu rada Udruženja koji razmatramo u ovom prilogu formirane su četiri
radne grupe Udruženja: za osiguranje motornih vozila, osiguranje lica, osiguranje
imovine i reosiguranje. Većih efekata u njihovom radu nije bilo, osim što je radna
grupa za reosiguranje svoju aktivnost ispoljila kroz odgovore na odgovarajuće upitnika Radne grupe AIDA za reosiguranje i radna grupa za osiguranje motornih vozila
organizovala dva stručna skupa na kojima se razmatrao nacrt, odnosno usvojeni Zakon o obaveznom osiguranju u saobraćaju i prva iskustva u njegovoj primeni. Ispolji-
AKTIVNOSTI NA STATUSNIM I ORGANIZACIONIM PROMENAMA, PROMENAMA...
117
la se potpuna indolentnost rukovodilaca radnih grupa za osiguranje lica i za osiguranje imovine, koji osim interesa da budu rukovodioci ovih radnih grupa nisu ispoljili
bilo kakav interes da oživotvore rad radnih grupa za čije su rukovodioce imenovani.
Ali ako nije došlo do većih unutrašnjih organizacionih promena u Udruženju,
došlo je do značajnih promena u broju i sastavu Upravnog i Nadzornog odbora
Udruženja. Do tih promena je došlo iz dva osnovna razloga. Jedan se tiče povećanja
broja članova ovih organa kako bi se u njima našlo mesto za saradnike iz društava za
osiguranje koja najviše finansijski pomažu rad Udruženja. Drugi se odnosi na izmene
u sastavu organa, do kojih je došlo uglavnom zbog toga da bi se neaktivni članovi
ovih organa zamenili onima za koje je bilo očekivati da će biti aktivni u radu ovih
organa i tako doprineti unapređenju rada Udruženja.
U ovom periodu Upravni odbor je započeo sa radom konstituisanjem na prvoj
sednici UO u novom sastavu održanoj 25. 5. 2005. godine prema odluci o izboru
izvršenom na redovnoj sednici Skupštine održanoj 15. 4. 2005. godine, u sastavu
od 11 članova: Jovan Slavnić, u svojstvu novoizabranog predsednika Udruženja i po
položaju predsednika UO, Predrag Šulejić, Jasna Pak, Katarina Ivančević, Dragiša
Kecojević, Dragan Mrkšić, Slobodan Jovanović, Svetlana Dragaš, Bojan Maričić, Svetlana Jocović i Dobrila Odalović (jedini član iz Republike Crne Gore koji je to ostao
dok se Republika CG nije izvdvojila iz sastava SR Jugoslavije). Zatim slede sledeće
izmene u sastavu na osnovu odluka redovne Skupštine Udruženja, kojima se menjao
Statut Udruženja da bi se uvećao broj članova ili su odlukama Skupštine razrešavani
i na mesto razrešenih izabrani drugi članovi tako da je UO na poslednjoj 36. sednici,
u mandatu pisca ovih redova kao predsednika Udruženja, održanoj 27. septembra
2012. godine, imao sledeći sastav od dvanaest članova: Jovan Slavnić, Predrag Šulejić, Slobodan Jovanović i Dragan Mrkšić, kao potpredsednici, Katarina Ivančević,
Jasna Pak, Lola Stamenković, Jasmina Labudović Stanković, Rade Badža, Aleksa Veljić, Dragiša Kecojević i Ljiljana Stojković. U ovom sastavu UO je sedam članova iz
reda nastavnika fakulteta, aktivnih ili penzionisanih (Jovan Slavnić, Predrag Šulejić,
Dragan Mrkšić, Slobodan Jovanović, Jasmina Labudović Stanković, Jasna Pak i Katarina Ivančević), dok su dva člana iz društava za osiguranje (Rade Badža i Aleksa
Veljić), jedan član iz banke (Lola Stamenković) i dva člana iz reda advokature, koji su
u najskorije vreme prešli u ovu profesiju iz društava za osiguranje (Dragiša Kecojević i Ljiljana Stojković). Prilikom izbora u sastav UO, pisac ovih redova se trudio da
Skupštini predloži članstvo u UO kojim će se postići uravnoteženost sastava u smislu
da iz društava za osiguranje bude bar polovina članova. I to iz reda društava koje su
najznačajniji donatori Udruženja. Do poremećaja ovog odnosa došlo je i zato što su
u najskorije prošlo vreme iz društava za osiguranje prešli u nastavnike fakulteta tri
člana UO (Slobodan Jovanović, Dragan Mrkšić i Katarina Ivančević).
Nadzorni odbor u poslednjem sastavu od pet članova, koji je to i danas, čine:
Zoran Blagojević, predsednik, Miloš Janjić, potpredsednik, Sanja Sarić, Tanja Popo-
118
Jovan SLAVNIĆ
vić i Mirjana Božić, svi iz društava za osiguranje, osim Sanje Sarić koja je izabrana iz
redova redovnih članova Udruženja koji rade u Udruženju osiguravača Srbije. Prilikom izbora na sednici Skupštine od 15. 4. 2005. godine, NO je brojao tri člana. Ono
što je karakteristično istaći za rad NO Udruženja u razmatranom periodu to je da on
uglavnom nije imao potrebe da održava posebne sednice stoga što su se sve sedice
UO odžavale kao zajedničke sa članovima NO, što je posebno naglašavano u pozivima za sednice UO.
Posle izborne sednice Skupštine od 15. 4. 2005. godine, u ovom periodu je održano sedam redovnih sednica Skupštine: 12. 4. 2006, 12. 4. 2007, 10. 4. 2008, 24. 4. 2009,
23. 4. 2010, 15. 4. 2011 i 20. 4. 2012. Sve sednice su održane prvog dana rada godišnjih
savetovanja Udruženja na Paliću.
Beograd, 9. januara 2013.
Prof. dr Jovan SLAVNIĆ
UDRUŽENJE ZA PRAVO OSIGURANJA SRBIJE
SPROVELO USKLAĐIVANJE STATUTA I AKTIVNOSTI
SA NOVIM ZAKONOM O UDRUŽENJIMA*1
Donošenjem, po zahtevu Udruženja, dva rešenja od strane Agencije za privredne
registre (BU 4609/2010. od 19. maja 2010. godine i BDU 119/2010. godine od 3. 6.
2010. godine) okončan je, najavljeni u Reviji, br. 1/2010 (str. 105–106), postupak usaglašavanja statuta i rada Udruženja sa odredbama novog Zakona o udruženjima od
8. jula 2009. godine. Prvim od pomenutih rešenja, Udruženje je upisano u novoustanovljeni Registar udruženja sa određenim novim obaveznim podacima koje je predvideo pomenuti zakon (oblik organizovanja, skraćeni naziv, naziv i skraćeni naziv
na stranom jeziku, datum osnivanja, datum donošenja statuta, delatnost udruženja,
podaci o zastupnicima, vremenu na koje se osnova i oblast u kojoj ostvaruje ciljeve).
Drugim rešenjem, donetim od strane registratora u Registru privrednih subjekata,
prihvaćen je zahtev Udruženja da se u ovaj registar upiše privredna delanost koju će
Udruženje neposredno da obavlja.
U vezi sa upisanim elementima u prvi od pomenutih registara, za ovu priliku treba napomenuti, da je u Registar udruženja od novih podataka upisan skraćeni naziv
Udruženja kao AIDA Srbija (na srpskom jeziku ćiriličnim pismom i engleskom jeziku), da su u registar kao zastupnici Udruženja upisani prof. dr Jovan Slavnić, predsednik Udruženja, dr Slobodan Jovanović, potpredsednik Udruženja i Edi Bionda,
sekretar Udruženja, da se Udruženje osniva na neodređeno vreme i da je obast ostvarivanja ciljeva Udruženja označena da je čine struka i nauka prava osiguranja imovine i lica, a da je u Registar privrednih subjekata upisano da Udruženje neposredno
obavlja privrednu deltnost izdavanja časopisa i sličnih periodičnih izdanja. Zahtev za
upis privredne delatnosti Udruženja podnet je i za druge privredne delatnosti koje su
bile predviđene kao delatnost Udruženja u odluci Skupštine sa sednice održane 23.
aprila 2010. godine kojom je usvojen predlog Upravnog odbora za donošenje novog
Statuta kojim se raniji Statut i rad Udruženja usklađuje sa Zakonom o udruženjima.
U usvojenom novom Statutu Udruženja bilo je predviđeno da su privredne delatnosti
koje će ono obavljati ukupna izdavačka delatnost, konsalting usluge i obrazovanje i
stručno usavršavanje. Zahtev za upis ovih delatnosti Agencija za privredne registre je
odbila da primi, navodeći kao razlog da je u nadležnim ministarstvima koja sprovode
nadzor nad radom oba registra, posle njihovog zajednički sprovedenog tumačenja
odgovarajućih odredaba Zakona o udruženjima, zauzeto stanovište da se strukovna
*
Ovaj tekst je preuzet za potrebe ove publikacije iz Revije za pravo osiguranja, br. 4/2010, str. 86–87.
120
Jovan SLAVNIĆ
udruženja mogu registrovati za neposredno obavljanje samo jedne privredne delatnosti, a da se neće sprečavati obavljenje i drugih privrednih delatnosti za čije obavljanje udruženje ispunjava propisane uslove i bez upisa u registar ako su u funkciji
oblasti u kojoj udruženje ostvaruje svoje ciljeve i odgovaraju u statutu opisanim aktivnostima kojima se ostvaruju ciljevi udruženja u oblasti u kojoj se osniva.
Ovakvo objašnjenje dobijeno od registratora u Agenciji za privredne registre bio
je jedan od razlog da se odustane od insistiranja da Agencija ipak odluči po zahtevu
Udruženja za upis svih privrednih delatnosti Udruženja. Sledeći je bio da se izbegne
ulazak u postupak žalbe pred Ministarstvom ekonomije i regionalnog razvoja povodom negativnog rešenje Agencije o upisu u registar svih zahtevanih privrednih
delatnosti. Treći je bio da se izbegne vođenje upravnog spora u slučaju da ovo Ministarstvo potvrdi odbijajuće rešenje Agencije za privredne registre za upis svih privrednih delatnosti Udruženja u Registar privrednih subjekata. Sticaj okolnosti da su
u usvojenom novom Statutu (čl. 3) bile naznačene veoma razuđeno aktivnosti kojim
naše Udruženje ostvaruje ciljeve u oblasti struke i nauke osiguranja, takođe je uslovio
da odustanemo od zahteva da se u Registar privrednih subjekata upišu sve u novom
Statuta utvrđene privredne delatnosti Udruženja, te da se zahtev za upis Agenciji
svede samo na delatnosti izdavanja časopisa i sličnih izdanja.
Uslovi za upis u Registar udruženja predviđeni Zakonom o udruženjima su veoma zahtevni kako u pogledu obavezne sadržine statuta udruženja čiji članovi žele da
ga upišu u ovaj registar tako i u detaljima regulisanja sadržine, odnosno područja aktivnosti kroz koje se ispoljava rad udruženja. To objašnjava zbog čega je u novi Statut
našeg Udruženja moralo da se unesu detalji o, na primer, uslovima i načinu učlanjivanja i prestanku članstva u Udruženju, pravima, obavezama i odgovornosti članova
Udruženja i članova organa Udruženja, ostvarivanju javnosti rada Udruženja, načinu
izbora i opozivu članova organa Udruženja, zastupanju Udruženja, načinu sticanja
sredstava za ostvarivanje ciljeva i raspolaganju sredstvima, odnosno imovini Udruženja, postupku usvajanju finansijskih i drugih izveštaja Udruženja, načinu odlučivanja
o statusnim promena i prestanku rada Udruženja, postupanju sa imovinom Udruženja u slučaju prestanka Udruženja.
Navođenje usvojenih novih statutarnih rešenja u svim ovim područjima i upućivanje čitaoca u razlike u odnosu na rešenja sadržana u ranijem Statutu Udruženja
je u ovom prilogu suvišno, jer je to moguće sagledati upoređivanjem tekstova novog
i ranijeg Statuta koja su objavljenih na sajtu Udruženja.
Ono što uz informaciju iz naslova želim istaći u ovom kratkom prilogu, jeste
da je usklađivanje Statuta našeg Udruženja sa novim Zakonom o udruženjima, koje
je sprovedeno umesto izmena i dopuna ranijeg Statuta donošenjem novog Statuta
Udruženja, iskorišćeno da se primenom u Statutu usvojenih novih rešenja u Udruženju formira jaka struktura unutrašnje organizacije rada Udruženja, zahvaljujući
precizno regulisanoj odgovornosti članova organa i svih članova Udruženja za us-
UDRUŽENJE ZA PRAVO OSIGURANJA SRBIJE SPROVELO USKLAĐIVANJE...
121
pešnost rada Udruženja. Zatim, da se uspostavi stabilnost u obavljanju aktivnosti
Udruženja, zahvaljujući činjenici da je pomenuti zakon omogućio a Statut predvideo
da članovi Udruženja mogu da budu i pravna lica u liku društava za osiguranje koja
će članarinama koje plaćaju Udruženju i svojim donacijama da finasiraju njegov rad.
I da uključivanjem u članstvo Udruženja eksperata koji su strani državljani da se
unaprediti stručni i naučni rad članova i poveća doprinos Udruženja struci i nauci
prava osiguranja.
U Beogradu, oktobra 2010.
Prof. dr Jovan SLAVNIĆ
UJEDINILI SU SE DA PODRŽE STRUKU
I NAUKU OSIGURANJA!*1
Još jedna obespokojavajuća vest u vezi sa našim osiguranjem, bar za mene lično, u svojstvu predsednika Udruženja za pravo osiguranja Srbije i naše Udruženje,
objavljena je ovih dana u podužoj informaciji Agencije Beta (Politika, 27. januar 2010,
str. 12). U njoj se saopštava da jedno rusko društvo za osiguranje zajedno sa jednim
domaćim javnim preduzećem, u vlasničkoj srazmeri 51% prema 49%, osnivaju društvo za osiguranje u Srbiji koje će početi da radi u drugom tromesečju ove godine.
Novoosnovano društvo biće u prve tri godine poslovanja usredsređeno na portfelj
osiguranja koji čini imovina koja pripada i lica koja su zaposlena u preduzećima u Srbiji u kojima postoji ruski kapital, dok se rad na obuhvatu osiguranjem stanovništva
(valjda i druge imovine – primedba autora) u Srbiji planira u drugoj etapi poslovanja
ovog društva. Ono što je ključno u toj informaciji iz koje nastaje moja rečena zebnja
jeste da će novoosnovano društvo voditi ruski eksperti, uz angažovanje na ostalim
poslovima profesionalaca sa srpskog tršišta (radne snage – primedba autora).
Ne sumnjajući da će ovo novoosnovno društvo biti odlična kompanija i poslovni
model osiguravajućeg društva koji će doprineti poželjnoj jakoj konkurenciji osiguravajućih društava na srpskom tržištu osiguranja, izvesno je da pojava ovog novog
društva sa većinskim stranim kapitalom otvara niz važnih pitanja i daje povoda za
moju ozbiljnu upitanost, pre svega, o tome koliko će ona u svom poslovanju voditi računa o interesima razvoja osiguranja i uopšte ekonomije Srbije. Zatim, kakav
će biti kvalitet i kvantitet njene korporativne odgovornosti prema našoj društvenoj
zajednici. Našem Udruženju najbliže, to znači upitanost koliko će ova osiguravajuća kompanija biti spremna da se zalaže i ulaže sredstava u obrazovanje u delatnosti
osiguranja, unapređenje struke osiguranja i razvoj nauke osiguranja. Jer, za jednu
kompaniju u većinskom stranom vlasništu, u čijoj upravi glavne funkcije pripadaju
strancima, glavni cilj uprave je da u Srbiji ostvaruje profit za kompaniju i akcionare,
a ne da razvijaju Srbiju i njeno osiguranje. To neće biti prva osiguravajuća kompanija
u Srbiji, u čijoj upravi većina članova koji su glavni nosioci uprave ne zna ni jezik zemlje u kojoj njihova kompanija posluje, a sasvim izvesno ni za kadrovske, obrazovne
i potrebu za ulaganje u nauku osiguranja u Srbiji, niti su im poznate institucije koje
u ovim oblastima deluju u Srbiji, njihov značaj i rejting koji imaju. A upravo oni, već
od prihvaćenog modela uprave, bilo da su generalni direktori, predsednici Upravnog
odbora ili predsednici Nadzornog odbora, odlučuju o pitanjima i sredstvima koja se
*
Osvrt je preuzet iz Revije za pravo osiguranja, br. 1/2010, str. 6.
UJEDINILI SU SE DA PODRŽE STRUKU I NAUKU OSIGURANJA!
123
ulažu za pomenute namene i od njih zavisi da li će imati razumevanja za ove potrebe
srpskog osiguranja.
Teško je poverovati en bloc u dobru volju stranaca da su za ovako nešto spremni,
posebno jer će u sredini u koju dolaze da rade naići na ničim opravdani vladajući
omalovažavajući stav većine uprava u stranim preduzećima, uključiv i stranim društvima za osiguranje, prema institucijama koje uspešno deluju na polju obrazovanja,
struke i nauke.
Lakmus ovakvom mom obojenom stavu, bio je predlog memoranduma o razumevanju i saradnji čije sam zaključenje u drugoj polovini 2009. ponudio većini naših
društava za osiguranje u ime Udruženja za pravo osiguranje Srbije. U tim memorandumima, predviđa se da društva za osiguranje, svaka prema svojim mogućnostima, skromnim finansijskim sredstvima i velikom moralnom podrškom, kao pravna
lica – članovi Udruženja, pomognu ostvarivanje obrazovnih, strukovnih i naučnih
ciljeva Udruženja. Za uzvrat, društvima je ponuđeno da zajednički sa Udruženjem
organizuju razne oblike obrazovnih, strukovnih i naučnih sastanaka i skupova, ali i
da njihove saradnike Udruženje delegira u sastav članova radnih grupa koje deluju
u okviru Međunarodnog udruženja za pravo osiguranja (AIDA) i učesnike na konferencijama AIDA Europe i svetskih kongresa AIDA, profesionalne organizacije, čija
je naše Udruženje nacionalna sekcija, a čiji je glavni cilj unapređenje i ujednačavanje
zakonodavstva i prakse osiguranja u Evropi i svetu.
Bilo je dovoljno da obavim samo jedan razgovor sa nosiocima uprave, pa čak i
pisani predlog memoranduma upućenog upravi, da pojedina društva odmah prihvate
ponuđeni memorandum. Prvi su, još u julu mesecu 2009, i sa neodređenim rokom
trajanja, predložene oblike saradnje u memorandumu prihvatile uprave „Delta Generali osiguranja”, „Takovo osiguranja” i „Merkur osiguranja.” Nešto kasnije, memorandume sa istovetnim oblicima saradnje i trajanjem, prihvatile su uprave „Kompanije
Dunav osiguranje” i „Kompanije Dunav Re.” Krajem 2009. memorandum je prihatila
uprava društva „Wiener Re”, a januara ove godine i „Wiener Stadtische osiguranja.”
Sa ova dva društva iz grupe „Wiener”, memorandum je zaključen u trajanju od jedne
godine, uz obostranu želju da se u 2010. godini zaključi kao trajni poslovni akt ili u
kontinuiranom trajanju iz godine u godinu.
Da li je potrebno reći posle pregleda društava koja su prihvatila ponuđeni memorandum, da su tri od navedenih sedam društava domaća, a preostala strana, ili
meštovita društva u kojima upravu društva vode domaći visoki profesionalci?
Ovom prilikom svesrdno im zahvaljujem što su imali razumevanja da se ujedine
oko istog cilja – da podrže struku i nauku osiguranja, od interesa za Republiku Srbiju u kojim oblastima Udruženje za pravo osiguranja Srbije već niz godina uspešno
ostvaruje određenu ulogu.
31. januara 2010.
Prof. dr Jovan SLAVNIĆ
PROPUŠTENE ŠANSE UDRUŽENJA ZA PRAVO
OSIGURANJA SRBIJE U RAZDOBLJU OD 15.
APRILA 2005. DO DECEMBRA 2012. GODINE
Razdoblje rada Udruženja za pravo osiguranja Srbije (Udruženje) u proteklih
osam godina karakterišu mnoge izgubljene mogućnosti koje bi sasvim izvesno, da su
pretvorene u šanse, unapredile rad Udruženja i obezbedile Udruženju da se ovenča
uspesima koji su izostali. Neke od njih bi bile u nesumnjivom interesu naših društava
za osiguranje i osiguranja kao delatnosti. Zbog toga je važno da u ovoj spomenici o
njima kao predsednik Udruženja u navedenom periodu ostavim pisani trag. Neke
od tih propuštenih mogućnosti su rezultat subjektivnih propusta jer su posledica
uglavnom nedovoljnog rada mene kao predsednika i članova Upravnog i Nadzornog
odbora Udruženja. Druga grupa propuštenih šansi nije zavisila od organa i fizičkih
lica članova Udruženja, i kao takve mogu se okarakterisati kao propusti objektivne
prirode. Čitaocima, uostalom, prepuštam da nakon što pročitaju ovaj deo spomenice,
prosude koje od neostvarenih mogućnosti su bile u moći Udruženja ili mojim moćima kao predsednika Udruženja i organa Udruženja, a koje su bile izvan naših moći.
Ovde će biti istaknute samo one najvažnije propuštene šanse.
1. IZOSTANAK DA SE POVEĆA KOR ČLANOVA UDRUŽENJA
Najbolniji za mene je propust da se Udruženje „omasovi” prijemom u članstvo
znatno većeg od postojećeg broja (trenutno to je grupa od 155) redovnih članova
(pravnici sa akademskim i višim stepenom obrazovanja) i pridruženih članova (ekonomisti i drugi akademski i višeg stepena obrazovani članovi koji rade na poslovima
osiguranja ili se na drugi način bave osiguranjem). Uvek sam potencirao u vezi sa
ovim pitanjem da AIDA svake godine traži izveštaj od nacionalnih skecija, pa i našem Udruženja, o broju članova, polazeći od stava, kome se mi moramo povinovati,
da i broj članova jedne neacionalne sekcije pokazuje koliko je ona aktivno i koliki
joj je uticaj na ostvarivanje ciljeva Udruženje, a preko Udruženja i uticaj koji AIDA
može da očekuje da ostvari. Povodom tog zadatka, koji je na moje insistiranje više
godina bio stalna tačka dnevnog reda sednica Upravnog odbora na koje su obavezno
pozivani svi članovi Nadzornog odbora, često sam na sednicama prozivao članove
ovih organa Udruženja zbog pokazane indolentnosti u angažovanju na proširenju
članstva. Posebno sam prozivao one članove ovih organa koji su dolazili iz reda zaposlenih u društvima za osiguranje sa velikim brojem zaposlenih kao što su „Kompanija
PROPUŠTENE ŠANSE UDRUŽENJA ZA PRAVO OSIGURANJA SRBIJE U RAZDOBLJU...
125
Dunav osiguranje” i „DDOR Novi Sad.” Rezultati tih prozivki nisu bili uspešni, tako
da je u Kompaniji Dunav osiguranje sekretar Udruženja Edi Bionda bio uspešniji u
dovođenju članova u Udruženje od članova UO koji su bili na visokim direktorskim
pozicijama u tom društvu.
Isti takav odnos imao sam i prema povećanju broja članova Udruženja iz sastava
društava za osiguranje. Na tom zadatku sam radio sam i uspeo da održim da broj
društava za osiguranje ne bude manji od deset. Kada se brojčano gleda u odnosu na
dvadesetsedam, odnosno nedavno ove godine sa pojavom dvadesetosmog društva za
osiguranje na tržištu osiguranja Srbije, ja ne mogu biti potpuno zadovoljan. Stoga što
nisam uspeo da obezbedim da bar polovina društava prihvati članstvo u Udruženju.
Ipak, imajući u vidu da su članovi Udruženja u navedenom razdoblju postala i ostala
dva naša najveća osiguravajuća društva – „Kompanija Dunav osiguranje” i „Delta
Generali”, ne može se poreći da rezultat nije bio relativno uspešan. Pored ova dva
društva, članstvo, što znači i obavezu da plate članarinu u visini od 220 evra u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije, u Udruženju u 2012.
godini prihvatili su još i „Takovo osiguranje”, „Wiener osiguranje”, „Dunav reosiguranje”, „Triglav osiguranje”, „Uniqa neživotno osiguranje”, „Merkur osiguranje”, „Uniqa
neživotno osiguranje”, „Basler neživotno osiguranje” i „AMS osiguranje” (ukupno
jedanaest društava). Moja deviza je bila, da broj društava članova Udruženja dokazuje
ugled koje ono ima među ovom grupom najvažnijih subjekta na tržištu osiguranja
i da ona čine područje na kome Udruženje može da širi svoj uticaj kao strukovna i
naučna organizacija.
2. IZOSTANAK NAPORA DA SE POVEĆA ČITANOST ČASOPISA
REVIJA ZA PRAVO OSIGURANJA I POVEĆA BROJ UČESNIKA
NA GODIŠNJIM SAVETOVANJIMA UDRUŽENJA
Teško je bilo očekivati u siromaštvu koje je pritiskalo Srbiju u poslednjih desetak
godina, produbljenom naročito prethodnih nekoliko godina, da će pojedinci kupovati časopis. Do 2010. godine Udruženje je ipak imalo pretplatnike iz reda pojedinaca iz
zemlje, pa čak i iz inostranstva kao i advokatskih kancelarija. U poslednje dve godine
oni su potpuno isčezli sa te liste. Možda ih je odbila i cena pretplate koja je morala biti
veća od očekivane?
Međutim, ono što zbunjuje i daje sliku o slaboj čitanosti časopisa, pa i otsustvu
posvećenosti struci osiguranja, to je da časopis ima mali broj pretplatnika iz reda
društava za osiguranje. Sasvim su retke posredničke i zastupničke firme u osiguranju
koje kupuju časopis.
Svetlu tačku u broju pretplata je činilo društvo za osiguranje i reosiguranje
„DDOR Novi Sad” koje je zaključno sa 2008. godinom, počev od 2001. kada je objavljen prvi broj časopisa, imalo pretplatu na 40–43 primeraka, što je uglavnom pokri-
126
Jovan SLAVNIĆ
valo sve filijale toga društva sa po jednim primerkom. Uzgred, treba reći da je ovo
društvo bilo u tom periodu jedan od glavnih finansijskih stubova Udruženja jer je
ono svojim donacijama pokrivalo troškove koje je Udruženje nužno moralo imati
radi odvijanja svojih aktivnosti. U potpunom razumevanju za finansijskom pomoći
i podršci Udruženju naročito se isticao gospodin Darko Botić. U periodu kada je on
vodio ovo društvo kao njegov generalni direktor, Udruženje je u „DDOR Novi Sad”
imao glavnog pokrovitelja. I to je trajalo sve dok ovo društvo, do tada sa preovlađujućim društvenim kapitalom, nije prodato italijanskom kupcu i ono preuzelo upravljanje ovim društvom – društvu „Fondiaria SAI.” Tada je nastao potpuni preokret u
korporativnoj odgovornosti ovog društva prema struci i nauci osiguranja koja deluje
u Srbiji. Broj primeraka na koje je ovo društvo pretplaćeno sveden je na četiri. Ono se
nije prihvatilo članstva u Udruženju, niti participira u pokriću troškova organizovanja godišnjih savetovanja i drugih stručnih skupova Udruženja. Na razmenjene dve
elektrosnke poruke koje su sadržale predloge za saradnju, zavaršio se pokušaj mog
bližeg kontakta sa generalnim direktorom tog društva, italijanskim državljaninom.
I moj pokušaj da ga uključim u oblike akademskog rada Udruženja, tj. pridobijem
da kao doktor pravnih nauka prihvati da napiše članak za časopis je takođe propao.
Ono što može da bude interesantno za ovu i prethodnu godinu navodne „štednje” u društvima za osiguranje uzrokovane finansijskom krizom na koju se pozivaju
direktori nekih društva za osiguranje, kada razgovaram sa njima o pretplati na časopis, jeste da se izgovaraju da je to upravo razlog zbog čega smanjuju broj pretplata ili
je i otkazuju jeste da se u tim društvima istovremeno isplaćuju „bonusi” za uspešno
poslovanje. Duboki su razlozi kulturne i naučne krize nastale nedovoljnim ulaganjima u ove društvene delatnosti u Srbiji, o kojima nije mesto da se raspravlja u ovoj
publikaciji. Ono što ostaje kao zapanjujuća činjenica u vezi sa pretplatom na časopis
jeste da je u 2012. godini pretplatu na Reviju imalo samo deset od dvadesetosam društava za osiguranje koja posluju u Srbiji, a da je broj zaposlenih u ovih dvadesetosam
društva za (re)osiguranje na kraju 2011. godine bio 11.208 zaposlenih prema 11.025
lica koliko je bilo zaposleno u 2010. godini.1 A u pitanju je pretplata na specijalizovani
stručni i naučni časopis koji nema konkurenta u Srbiji, časopisu koji je jedini prozor
iz koga se u Srbiji čitanjem može pratiti isto ono što se piše i diskutuje, ali od drugih
autora i sa drugačijim argumentima u evropskim časopisima koji imaju za temu pravo osiguranja i časopis koji prati u korak aktuelnu praksu osiguranja, sudsku praksu
i zakonodavstvo EU. Nasuprot Reviji, značajan tiraž i pretplatnike u Srbiji nalaze „časopisi” iz osiguranja koji su bogati intervjuima i / ili u kojima su kratki tekstovi propraćeni krupnim fotografijama generalnih direktora domaćih društava za osiguranje
i njihovih najbližih saradnika.
1
Agencija za privredne registre, Saopštenje o poslovanju finansijskih institucija u Republici Srbiji
u 2011. godinu, strana 8.
PROPUŠTENE ŠANSE UDRUŽENJA ZA PRAVO OSIGURANJA SRBIJE U RAZDOBLJU...
127
Udruženje je mnogo radilo i na okupljanju većeg broja učesnika na godišnjim
savetovanjima koje je njegova centralna aktivnost u okviru koje naši domaći učesnici
imaju priliku da se sretnu i diskutuju sa većim brojem poznatih autora iz država EU.
I na njima opada broj učesnika iz godine u godinu. Tako da se u poslednjih nekoliko
godina stabilizovao na devedeset učesnika od kojih su dvadeset autori referata. Kada
ih pozovem telefonom radi toga, izgovori generalnih direktora zbog čega ne šalju veći
broj učesnika uglavnom je istovetan onom zbog čega se ne odlučuju na pretplatu za
Reviju. Štednja!!! Na čemu, na onome što je u funkciji produkcije i kvaliteta poslova
koje zaposleni obavljaju? Gotovo anegdotski zvuči izgovor jednog generalnog direktora društva u društvenom vlasništvu koga sam početkom aprila 2012. pozvao radi
objašnjenja zbog čega nije prihvatio da pošalje ni jednog saradnika na savetovanje
koje treba da se održi za desetak dana, dok su direktori pre njega redovno na godišnja
savetovanja Udruženja slala po tri. Odgovorio mi je da njegovi saradnici neće da idu
na savetovanje i da on ne može da ih natera. A kada sam mu rekao da ga upravo i zovem zbog toga što od njih imam informaciju da hoće da idu na savetovanje, onda je
našao izgovor u tome da na savetovanju nema tema iz reosiguranja i da zato njegovi
saradnici ne treba da idu na savetovanje. Nisam mogao da otrpim, a da mu tada ne
odgovorim da je veoma korisno da na savetovanje dođu stručni radnici koji rade na
poslovima reosiguranja, jer onaj ko ne poznaje osiguranje ne može ni da radi na poslovima reosiguranja. A kada postavim pitanje nekima zbog čega oni, kao generalni
direktori ne dolaze, uvek dobijam odgovor, da baš u dane održavanja savetovanja
imaju planirani službeni put (po pravilu, u inostranstvo) ili koriste godišnji odmor u
inostranstvu. Pri tom, svi generalni direktori su sa programom savetovanja upoznati
2–3 meseca od termina njegovog održavanja, a savetovanje se uvek održavaju od
petka po podne do subote uveče. A kada ih pozovem da na savetovanju daju uvodno
izlaganje na neku aktuelnu temu, po njihovom izboru, opet dobijam iste izgovore
zabog čega odbijaju da ih prihvate. Iskreniji se tom prilikom izvinjavaju nedostatkom
vremena da pripreme izlaganje. Treba li uopšte šta reći kao odgovor na ove „providne” izgovore naših generalnih direktora?
3. IZOSTANAK USPOSTAVLJANJA TEŠNJE SARADNJE
SA UDRUŽENJEM OSIGURAVAČA SRBIJE
Udruženje osiguravača Srbije (dalje u tekstu: UOS) pruža dragocenu podršku
radu Udruženju. Pomaže ga finansijski, tako što učestvuje u pokriću troškova objavljivanja časopisa Revije sa iznosom od 75.000,00 dinara (prvobitnom odlukom svog
Upravnog odbor finansijska pomoć za ovu namenu Udruženju je iznosila 50.000,00),
pokriva troškove koje Udruženje ima za vođenje knjigovodstveno-računovodstvenih
poslova, plaća troškove poštanskih usluga i druge manje troškove za rad administra-
128
Jovan SLAVNIĆ
cije Udruženja i prihvatilo je da Udruženje na njegovoj adresi ima svoje sedište u
čijem poslovnom prostoru organi Udruženja i radna tela održavaju sednice.
Udruženje je u razmatranom periodu zajedno sa UOS povremeno organizovalo
stručne sastanke na aktuelne teme iz zakonodavstva koje se priprema za delatnost
osiguranja ili praksu osiguranja. Jedan od poslednjih stručnih skupova bio je okrugli
sto na temu: „Nova rešenja i prva iskustva u primeni novog Zakona o obaveznom
osiguanju u saobračaju” koji je održan 14. juna 2010. godine (diskusija sa ovog skupa
objavljena je u Reviji, br. 3/2010, str. 71–92). Udruženje je takođe povremeno, preko
svojih članova, angažovano i u davanju mišljenja o među članicama UOS, spornim
pitanjima poslovanja UOS, kao što je to bio slučaj 2010. godine kada je UOS imao
potrebu da dobije odgovor na pitanje da li se član UOS i pod kojim uslovima, predviđenim ili nepredviđenim zakonom i Statutom UOS, može isključiti iz članstva.
Lično, nikada nisam bio zadovoljan ovom ad hoc saradnjom Udruženja i UOS
koja je bila takvog karaktera i u ranijim periodima, kada su u tim odnosima delovala
Udruženje za pravo osiguranja SR Srbije i Udruženje osiguravača Jugoslavije. Uvek
sam bio svestan da oblici i intenzitet saradnje zavise od toga koliko je za istu opredeljen generalni sekretar Udruženja i koliki je autoritet i kvalitet upornosti predsednika
Udruženja za pravo osiguranja Srbije da predloži i nametne se svojim argumentima
generalnom sekretaru neophodnost uspostavljanja bliže i trajne saradnje. Ovom prilikom ne mogu da ne pomenom da su svi generalni sekretari Udruženja osiguravajućih organizacija Jugoslavije rado primali i naše članove uprave na razgovore o
problemima jugoslovenskog i srpskog osiguranja. Ovde bih hteo posebno da se setim
prijema koje smo imali kod Dobrosava Stošića, koji je bio generalni sekratar Udruženja osiguravajućih organizacija Jugoslavije (dalje u tekstu: UOOS) u godinama na
početku 1990-tih. Važio je i bio je od onih ljudi koji vole život i zadovoljstva koje on
pruža zbog čega je uz njegovo ime vezivan epitet bonvivana, ali bonvivana koji je bio
odan struci osiguranja. Rado je prihvatao ne samo razgovor već i sve predloge kojima
se naša saradnja činila raznovrsnijom i intenzivnijom. Tada je bilo aktuelno donošenje novog Zakona o osnovama sistema osiguranja imovine i lica iz 1990. godine,
kojim bi se zamenio raniji doneti zakon pod istim nazivom iz 1976. godine. Odmah
je prihvatio da po završetku rada radne grupe na izradu teksta nacrta ovog zakona i
njegovog objavljivanja posle usvajanja, nas četiri člana iz ove radne grupe koji smo
pripadali Udruženju za pravo osiguranja SR Srbije, napišemo komentar toga zakona
i da se komentar objavi u izdanju Udruženja osiguravajućih organizacija Jugoslavije.
Tako je došlo do objavljivanja 1991. godine ovog komentara sa tiražem od 1000 primeraka, čiji su autori bili dr Ivica Jankovec, dr Vladimir Jovanović, Dobrosav Ogrizović i dr Jovan Slavnić. Recenzije ovog obimnog komentara od 259 strana sitnog teksta
na formatu strana B4 prihvatio se sam Dobrosav Stošić. Ovo posebno napominjem u
želji da istaknem da posle ovog nije napisan ni jedan kometar zakona o osiguranju tog
obima i takve studioznosti. Na ovom mestu ne treba izostaviti da se napiše da su viđe-
PROPUŠTENE ŠANSE UDRUŽENJA ZA PRAVO OSIGURANJA SRBIJE U RAZDOBLJU...
129
ni članovi Udruženja, koji nisu radili u osiguravajućim organizacijama, bili redovni
učesnici na savetovanjima koje je organizovalo UOOS. Na primer, na Drugom jugoslovenskom savetovanju o osiguranju lica, održanom u Trogiru 21–23. oktobra 1987.
godine na kome je izloženo sedamnaest referata objavljenih u sačuvanoj publikaciji
istovetnog naslova. Na tom savetovanju autor ovih redaka je istupao na temu: „Zaključivanje ugovora o osiguranju života prema opštim uslovima za osiguranje života
jugoslovenskih osiguravača.” Jednom, kada UOS bude pisao svoju istoriju, koristeći
arhivu i dokumentaciju sa kojom raspolaže, izvesno je da će na videlo izaći i ko je iz
sastava Udruženja učestvovao na prvom savetovanju o osiguranju lica koje je UOOS
organizovao, a takođe i na drugim, u ovoj publikaciji nepomenutim, savetovanjima
UOOS.
Imajući u vidu da postoji veoma široko područje za ovu saradnju, ja sam mladom
i agilnom novom generalnom sekretaru UOS gospodinu Vladanu Maniću, koji je na
ovu funkciju stupio početkom aprila 2011. godine, predložio na održanim sastancima
sa njim 24. februara 2012. i 7. novembra 2012. saradnju na dva osnovna područja.
Papiri koje sam pripremio za ove sastanke, predviđali su saradnju na dva područja.
Jednom, kojim bi se istovremeno podstakla međunarodna afirmacija Udruženja i
UOS i drugom, kojim bi se razvile delatnost UOS izvan područja sprovođenja javnih
ovlašćenja koje on ima na osnovu Zakona o obaveznom osiguranju u saobraćaju i
koje bi dovele do uključenja u dobrovoljno člansto UOS svih društava za osiguranje.
Dakle, i onih društava koja ne sprovode obavezna osiguranja u saobraćaju, kao što
je to danas kada društva koja sprovode ova osiguranja imaju obavezu da se udruže
u UOS. Tim delatnostima bi UOS postao u pravom smislu kreativni uslužni servis
društava za osiguranje.
Prema učinjenim predlozima, doprinos međunarodnoj afirmiciji bi naročito pomoglo ako bi UOS trajno prihvatio da zajedno sa Udruženjem organizuje međunarodna godišnja savetovanja, sa najmanje paritetnim učešćem inostranih autora iz EU
i domaćih autora, zajednički organizovao sa AIDA i Udruženjem, godišnju konferenciju AIDA Europe, prihvatio da samostalno ili zajedno sa društvima članicama uključi
članove Udruženja iz reda zaposlenih u našim društavima za osiguranje u nekoliko
od dvanaest radnih grupa svetske AIDA, što pretpostavlja da UOS i / ili društva za
osiguranje pokrivaju troškove njihovog rada u radnim grupama, UOS finansijski pomogao zajedno sa društvima za osiguranje, da veći broj članova Udruženja iz reda
zaposlenih u društvima članicama UOS, učestvuje i istupa u svojstvu govornika na
godišnjim konferencijama AIDA Europe i četvorogodišnjim konferencijama svetske
AIDA i na isti način UOS pomogne da mladi zaposleni u društvima za osiguranje,
koji su članovi Udruženja, učestvuju na konkursima AIDA Europe za izradu naučnih
i stručnih radova, čiji se rezultati onda izlažu, ako su prihvaćeni, na njenim godišnjim konferencijama i kasnije objavljuju u pisanom teksu u časopisu kome to poveri
Izvršni komitet AIDA Europe, kao što je to bio slučaj sa pobedničkim radovima na
130
Jovan SLAVNIĆ
raspisanom konkursu povodom održavanja IV Konferencije AIDA Evrope u Londonu 2012. godine, koji su objavljeni u Reviji, br. 3/2012.
Pre nego što opišem drugo područje saradnje, ovde ću zastati da bih čitaoca upoznao da je Udruženje za pravo osiguranja Srbije imalo svog člana u radnoj grupi za
reosiguranje u periodu 2009–2010. godine, u ličnosti gospodina Dejana Davidovića,
inače tada direktora za pravne poslove društva Dunav Re, zahvaljujući razumevanju
tadašnjeg generalog direktora ovog društva gospodina Vidana Slane koji je obezbedio
da „Dunav Re” finansijski učestvuje u pokriću troškova učešća Dejana Davidovića u
radu ove radne grupe. Odlaskom obojice iz ovog društva, Udruženje za pravo osiguranja Srbije je izgubilo jedinog člana neke od radnih grupa koje deluju u sastavu
AIDA.
Na drugom području, predložio sam nove oblike saradnje UOS i Udruženja, kao
što je organizacija zajedničkih seminara za inovaciju i proširivanje znanja iz osiguranja, posebno EU prava osiguranja, za zaposlene u društvima za osiguranje. Neki od
ovih seminara bi se organizovati po ugledu na letnje škole osiguranja koje uspešno
deluju u zemljama EU. Pomoć u organizaciji i radu centra koji bi se oformio u UOS za
istraživanje i razvoj osiguranja (u okviru koga bi se radilo na, između ostalog, oglednim uslovima i tarifama osiguranja), organizovanje zajedničke izdavačke delatnosti, formiranje respektabilne biblioteke literature iz osiguranja i uključivanje članova
Udruženja koji rade na univerzitetima u komisije UOS, učešće članova Udruženja u
zastupanju interesa društava za osiguranju, bili su predlozi kojima bi se obuhvatilo
ovo drugo područje.
Udruženje kao član Međunarodnog udruženja izdavača u osiguranju (P.I.A.) u
razmeni za Reviju koju objavljuje, zbornike radova sa godišnjih savetovanja i druge
publikacije od članica ovog međunarodnog udruženja, može bez naknade da dobija
literaturu na svetskim jezicima bez nadoknade i to bi predstavljalo okosnicu nove
biblioteke UOS. Poznato je da je publicistička delatnost u osiguranju minorna, pa bi
zajedničko objavljivanje komentara zakona, na primer, Zakona o obaveznom osiguranju u saobraćaju, novog Zakona o osiguranju koji je u pripremi, zbirki sudskih odluka iz osiguranja, sa objašnjenjima i komentarima, zbirki prevoda direktiva i drugih
propisa EU kojima se reguliše delatnost osiguranja, sa objašnjenjima i komentarima,
publikacija koje se odnose na istoriju osiguranja Srbije i drugih publikacija, što bi bilo
od značaja za razvoj i afirmaciju osiguranja Srbije, UOS i Udruženja.
Svi predlozi koji su dati polaze od činjenice da Srbija ima malo kreativnih, a
posebno mladih autora koji se bave osiguranjem i da bi objedinjavanjem aktivnosti i
članstva UOS i Udruženja bili od posebnog značaja kao podstrek ozbiljnom razvoju
struke i nauke osiguranja u okviru samog UOS-a. I približavanju UOS-a onoj ulozi
koju imaju udruženja osiguravača u državama EU za koje je ondašnji i sadašnji direktor Udruženja osiguravača Austrije dr Luj Norman-Adenhove rekao za to Udruženje
u intervjuu koji mi je dao 2009. godine i koje je objavljeno u br. 3–4/2009 Revije: „U
PROPUŠTENE ŠANSE UDRUŽENJA ZA PRAVO OSIGURANJA SRBIJE U RAZDOBLJU...
131
pitanjima osiguranja Udruženje osiguravača Austrije je primarni sagovornik kojima
se obraćaju nosioci odlučivanja, institucije i javnost.”
Za prihvatanje ovih ili nekih od ovih predloga kojima bi se uspostavila šira i trajna saradnje sa UOS, Udruženje za pravo osiguranje Srbije ostaje otvoreno, tako da ovi
predlozi koji su dati UOS ostaju carte blanche. Nije potrebno posebno naglašavati, da
bi ukoliko se prihate ovi ili neki od ovih predloga iz pomenuta dva područja moguće
sardnje Udruženja i UOS, Udruženju bi bilo neophodno da se u okviru poslovnog
prostora UOS obezbediti odgovarajući radni prostor, što je piscu ovih redova obećao
još gospodin Nebojša Divljan, u vreme dok je bio predsednik Upravnog odbora UOS.
Beograd, 24. decembra 2012.
Dr Milan CEROVIĆ
SARADNJA UDRUŽENJA OSIGURAVAČA SRBIJE
I UDRUŽENJA ZA PRAVO OSIGURANJA SRBIJE
,
U PERIODU OD 1991. DO 2011. GODINE* **12
Rad Udruženja osiguravajućih organizacija Jugoslavije (dalje u tekstu: UOOJ),
koje je posle izdvajanja Republike Crne Gore polovinom 2006. godine promenilo
naziv u Udruženje osiguravača Srbije (dalje u tekstu: UOS), u početku ovog perioda
karakteriše i početak raspada SFRJ što je imalo veoma nepovoljne posledice po rad
UOOJ koje su se manifestovale na razne načine sve do 2002. godine. Međutim, bez
obzira na te probleme saradnja sa Udruženjem za pravo osiguranja Srbije nikada nije
prekidana. Odvijala se preko zajedničkih aktivnosti koje su za cilj imale unapređenje i
razvoj delatnosti osiguranja u novonastalim okolnostima. Udruženje za pravo osiguranja Srbije bilo je značajan oslonac u pogledu pružanja stručnih usluga UOOJ čemu
su posebno doprinosili pojedini njegovi članovi sa velikim teorijskim i praktičnim
iskustvom. Ta saradnja se odvijala na više načina.
UOOJ povremeno je angažovalo poznate eksperte, članove Udruženja za pravo
osiguranja, za pružanje raznih vrsta stručne pomoći. Početkom devedestih godina
zbog nepovoljne ekonomske situacije u zemlji, ogromne inflacije i ekonomske blokade UOOJ je zapalo u veoma tešku situaciju što je dovodilo u pitanje njegovo funkcionisanje u celini, ali i kao člana u sistemu međunarodne zelene karte osiguranja
od autoodgovornosti. Pretila je opasnost isključenja iz ovog međunarodnog sistema.
Shvatajući ozbiljnost novonastale situacije i moguće negativne posledice po članove
UOOJ i delatnost osiguranja u zemlji 1993. godine, Kompanija „Dunav osiguranje”
uz podršku „DDOR-a Novi Sad” pokrenula je inicijativu da društava za osiguranje
preduzmu neophodne mere radi pružanja pomoći UOOJ što su pre svih drugih podržala društva „Dunav Re”, „Kosovo” i „Lovćen.” U tim okolnostima „Dunav osiguranje” je angažovao ugledne članove Udruženja za pravo osiguranja Srbije profesora
Ivicu Jankoveca, profesora Predraga Šulejića i Dobrosava Ogrizovića da izrade nacrt
teksta statuta UOOJ koji je predsrtavljao jedan od oslonaca njegove stabilizacije. U
*
U ovom prilogu obuhvaćen je jedan period pre dolaska autora ovog priloga na mesto generalnog
sekretara Udruženja osiguravajućih organizacija Jugoslavije jer je u tom periodu to bila značajna
pomoć koju je Udruženje za pravo osiguranja Srbije pružilo UOOJ i koja je predstavljala polazište
kasnije saradnje za vreme rada autora kao generalnog sekretara UOOJ.
**
Jedan u ovom prilogu nepomenuti aspekt saradnje Udruženja za pravo osiguranja Srbije i
UOOJ tokom 199l. godine, opisan je u prilogu objavljenom neposredno ispred ovog dr Milana
Cerovića: „Propuštene šanse Udruženja za pravo osiguranja Srbije u razdoblju od 15. aprila 2005.
do decembra 2012. godine”, odeljak 3 (prim. redaktora).
SARADNJA UDRUŽENJA OSIGURAVAČA SRBIJE I UDRUŽENJA ZA PRAVO OSIGURANJA...133
tom pogledu saradnja se i dalje nastavila pa je UOOJ 1998. godine, pored gore navedenih eksperata angažovalo i profesora Jovana Slavnića i Branka Rajičića koji su
izradili tekst Kodeksa o ponašanju u poslovima osiguranja. Sve do 2011. godine UOS
angažovalo je pojedine članove Udruženja za pravo osiguranja Srbije u raznim situacijama za pružanje stručne pomoći i konsultacija u rešavnju prvenstveno pravnih, ali
i drugih stručnih pitanja koja su se povremeno javljala u poslovima osiguranja koje
ovde bez bližeg uvida u dokumentaciju UOS nije moguće pobrojati.
Dva udruženja zajednički su radila po raznim pitanjima od značaja za organizaciju i dalji razvoj deltnosti osiguranja u našoj zemlji. Posebna pažnja posvećena je
donošenju Zakona o osiguranju imovine i lica 1996. Zakona o osiguranju 2004. i Zakona o obaveznom osiguranju u saobraćaju 2009. godine. Organizovni su zajednički
stručni skupovi i okrugli stolovi na kojima su razmatrani predlozi ovih zakonskih
rešenja, a posle njihovog usvajanja i efekti njihove primene u praksi.
U osnovi UOS je podržavalo celokupnu aktivnost Udruženja za pravo osiguranja
Srbije. Predstavnici stručne službe UOS učestvovali su na svim skupovima koje je organizovalo Udruženje za pravo osiguranja Srbije, a jedan broj tih skupova pomagan je
i finansijski. Zapaženo je učešće predstavnika UOOJ, kasnije UOS, kao autora radova
na većem broju savetovanja i okruglih stolova među kojima je najzapaženije redovno
godišnje savetovanje Udruženja za pravo osiguranja Srbije koje se održava na Paliću.
Napisan je i prezentovan veći broj radova iz oblasti rada Garantnog fonda, sistema zelene karte auto odgovornosti, problematici primene novih zakonskih rešenja i drugih
pitanja koja su u funkciji rada UOS, ali i od značaja za usklađivanje domaćeg prava
osiguranja sa evropskim zakonodavstvom i dostignutim stepenom standardizacije sa
evropskim rešenjima.
Saradnja se odvijala i u delu administrativno-tehničkih poslova i pružanja finansijske podrške. UOS je omogućilo Udruženju za pravo osiguranja da se registruje
na adresi UOS. Pružana mu je pomoć u vezi prijema i ekspedicije pošte, davana na
korišćenje prostorija za održavanje sednica organa i sala za veće skupove. Od 2008.
godine UOS redovno je učestvovalo u finansiranju dela troškova za izdavanje časopisa Revija po svakom izdatom broju, a u celosti je plaćana usluga angažovanoj agenciji
za vođenje knjigovodstvenih poslova Udruženja za pravo osiguranja Srbije.
Beograd, 5. januara 2013.
Mr Jelena GAZIVODA
MOJA SARADNJA SA UDRUŽENJEM ZA
PRAVO OSIGURANJA SRBIJE
Moja povremena saradnja, ako mogu tako reći, sa Udruženjem za pravo osiguranja Srbije (Udruženje) započela je krajem 2003. godine na poziv dr Jasne Pak i
trajala je do 2005. godine. To je bio period kada je srpska akademska i stručna javnost
u osiguranju pre svega bila zainteresovana za prva upoznavanja sa relevantnim propisima komunitarnog prava i za početak procesa aktivnosti regulatornih tela u Srbiji
na usklađivanju normativnog okvira u osiguranju sa pravom Evropske unije, pa se
moja početna saradnja sa Udruženjem zasnivala na objavljivanju u Reviji, časopisu
Udruženja prevoda dve obimne direktive Evropskog Parlamenta i Saveta koje su uređivale u domenu direktnog neživotnog osiguranja i osiguranja života različita pravna
pitanja od obezbeđivanje zagarantovane slobode pružanja usluga osiguranja, preko
pravnog položaja pružaoca usluga osiguranja (društava sa osiguranje) i drugih učesnika na tržištu osiguranja (posrednika i zastupnika u osiguranju) i njihovih obaveza
do zaštite korisnika usluga osiguranja kao slabije strane u ovom ugovornom odnosu
(prevodi su objavljeni u Reviji, br. 3–4/2003 i 1–2/2004). U tom periodu objavila sam
i dva članka na temu osiguranja izvoznih kredita (Revija, br. 3–4/2003 i 1–2/2004) i
napisala rad za godišnje savetovanje Udruženja 2005 godine o perspektivama i otvorenim pitanjima nadzora u osiguranja u EU koji je objavljen u Zborniku radova sa
tog savetovanja.
Druga etapa, reći ću moje intenzivne saradnje sa Udruženjem započinje 2006.
kada sam takođe, kao i 2007. godine, učestvovala sa referatima na godišnjim savetovanjima Udruženja. To je ustvari bio samo početak intenzivne saradnje koja se uz sve
veće interesovanje za praksu Evropskog suda domaće stručne javnosti, nastavlja 2008.
godine kada iz broja u broj Revije do danas objavljujem prikaze relevantnih sudskih
odluka Evropskog suda pravde koje su doprinele boljem razumevanju odgovarajućih pravila komunitarnog prava i pomogle usavršavanju znanja domaćih eksperata
u osiguranju u pogledu primene obavezujućih akata komunitarnog prava, načina
otlanjanja neusklađenosti koje je pokazala praksa članica Evropske porodice država
u primeni ovih akata, razumevanju razloga za ovakva odstupanja, i otklanjanju nedoumica u pogledu tumačenja određenih odredbi komunitarnog prava sa kojima su
se u primeni propisa suočili nacionalni sudovi država članica.
Prikaz prakse Evropskog suda u ovom časopisu dao je, po mom mišljenju, jednu novu dimenziju kako upoznavanju, tako i boljem razumevanju složenog sistema
pravnih normi na kojima počiva jedinstveno tržište osiguranja Evropske unije.
MOJA SARADNJA SA UDRUŽENJEM ZA PRAVO OSIGURANJA SRBIJE
135
Praksa nacionalnih sudova i otvorena pitanja sa kojima su se ovi sudovi susretali u konkretnim postupcima prikazivanim u Reviji pokazali su još jednom davno
utemeljeno pravilo da je život uvek inventivniji i nepredvidljiviji od zakonodavca, ali
ukazao i na potrebu i značaj pravilnog razumevanja cilja i svrhe donošenja određenih
pravila komunitarnog prava, razliku i ponekad sučeljavanje i nepreklapanje između jezičkog i ciljnog tumačenja propisa ovog prava, doslednost u zauzimanju stava
Evropskog suda prilikom davanja tumačenja ali i dovoljnu osetljivost i budnost tog
suda za prepoznavanje razlika u problemima i otvorenim pitanjima u nizu konkretnih slučajeva koji su počivali na sličnom, ali ne uvek nužno i na istom činjeničnom
stanju i pitanjima za koje su tumačenja tražili domaći postupajući sudovi.
Praksa Evropskog suda je utoliko zanimljiva za naše domaće poimanje sudske
procedure jer je uključivala i interakciju različitih učesnika – od država članica i njihovih neretko različitih pravnih stanovišta i pozicija, preko javnog pravobranioca i
njegovog mišljenja, do odluke Evropskog suda koja je sažimala dotadašnje stavove
učesnika u ovim postupcima i davala konkretna tumačenja koja su opredeljivale konačne odluke nacionalnih postupajućih sudova.
Nalazim da je uz poznavanje pravila komunitarnog prava upravo praksa Evropskog suda pružala i pruža jedan konzistentan, višeslojan i argumentovan pristup u
pogledu daljeg postupanja u situacijama koje se mogu podvesti pod isto ili približno
jednako činjenično stanje, i da, u trenutku kada se Republika Srbija još uvek nalazi
u postupku usklađivanja sa pravom Evropske unije, sadržaj mojih prikaza odluka
Evropskog suda i drugih priloga, posebno članaka u kojima brojni autori razmatraju
rešenja i otvorena pitanja komunitarnog prava, objavljenih u Reviji, koju priprema,
uređuje i izdaje Udruženje za pravo osiguranja Srbije, daju jednu dobru i svestranu
osnovu da se upoznavanjem sa njima, jednog dana, i Republika Srbija i njeni stručnjaci pripremljeno uključe u primenu pravila komunitarnog prava.
Moja saradnja sa Udruženjem za pravo osiguranja Srbije bila je i prilika da se
upoznam sa doajenima iz oblasti prava osiguranja u Republici Srbiji, jedinstvena prilika da se kroz naučne i stručne radove objavljene u Reviji, zbornicima radova sa
godišnjih savetovanja Udruženja i drugim publikacijama koje su objavili najkreativniji članovi Udruženja upoznam sa najnovijim trendovima razvoja osiguranja u EU
i državama članicama, problemima koji daju povoda za unapređenje razumevanja
određenih pravila i unapređenja prakse kako u domenu obavljanja delatnosti osiguranja, tako i sudske prakse u ovoj oblasti.
Materijali koje Udruženje objavljuje, stručni skupovi koje organizuje i dostupnost Udruženja svim licima koja su zainteresovana da započnu dugotrajan i zanimljiv put razumevanja osiguranja ili da unaprede svoja znanja, predstavlja podstrek
kako studentima na osnovnim studijama, postdiplomcima, ljudima iz industrije osiguranja, sudijama, advokatima ali i široj naučnoj i stručnoj javnosti, i dodatni motiv
da nastave svoj lični put razvoja na dobrobit kako samog Udruženja, tako i svih onih
136
Jelena GAZIVODA
koji se u svom radu susreću sa nužnošću poznavanja osiguranja, ali i Republici Srbiji
čija potreba za edukovanim i stručnim kadrom u ovoj oblasti će biti sve potrebnija u
godinama pred nama i njenom pridruživanju Evropskoj uniji.
Zadovoljstvo i čast mi je bilo i da sarađujem sa profesorom Jovanom Slavnićem i
profesorom Slobodanom Jovanovićem čije bogato iskustvo i posvećenost osiguranju
svima nama daje podstrek da se i ubuduće interesujemo za ovu oblast, unapređujemo
saradnju i omogućimo svima koje ova oblast istinski interesuje da se pridruže ovoj
maloj ali vrednoj zajednici posvećenika ovoj interesantnoj i dinamičnoj vrsti finansijskih usluga.
Uz zahvalnost na dosadašnjoj saradnji želim dalji jednako uspešan i posvećen
rad kako samom Udruženju za pravo osiguranja Srbije tako i svim njegovim saradnicima koji su prethodnih godina dali svoj značajan doprinos razvoju osiguranja u
Republici Srbiji.
Beograd, 29. januara 2013.
Odeljak III: PERIOD OD 1998. DO 2005. GODINE
/ CHAPTER III: PERIOD 1998–2005
Prof. dr Jovan SLAVNIĆ
REČ PREDSEDNIKA UDRUŽENJA ZA PRAVO OSIGURANJA
SRBIJE I CRNE GORE POVODOM ZAVRŠETKA ETAPE
RADA UDRUŽENJA OD APRILA 1997. DO APRILA 2005.*1
Dozvolite mi da za kratko vašu pažnju zadržim na jednom važnom događaju
za naše Udruženje. Slobodno mogu reći, događaju koji čini završetak jedne teške i
uglavnom uspešne etape u istoriji Udruženja.
Događaj se odigrao na Paliću, u okviru rada godišnjeg savetovanja Udruženja.
Tada je održana 15. aprila 2005. godine redovna godišnja Skupština našeg Udruženja.
Ona je bila istovremeno i izborna Skupština, s obzirom da je u vreme održavanja ovog
savetovanja istekao drugi četvorogodišnji mandat predsedniku, potpredsedniku, sekretaru, upravnom i nadzornom odboru Udruženja. Od aprila 1997. godine do aprila
2005. godine, uz manje izmene u sastavu upravnog i nadzornog odbora, jedna grupa
naših kolega vodila je, na apsolutno volonterski način, naše Udruženje.
Na čelu te grupe entuzijasta, u funkciji predsednika u ovom dugom periodu, bio
je nama, po svojoj naučnoj afirmaciji na području prava osiguranja, dobro, tačnije
opšte poznat pravničkoj javnosti, prof. dr Predrag Šulejić.
On se prihvatio da rukovodi radom Udruženja u trenutku kada je bila već potpuno zamrla njegova aktivnost. Podsećanja radi, to je bio period u kome je bio završen
raspad „velike” Jugoslavije, sastavljene od šest republika i u kojoj je naše Udruženje
činilo Savez (nekih republičkih i pokrajinskih) udruženja za pravo osiguranja (Jugoslavije). Logičan i prvi profesionalni zadatak koji je kao predsednik Udruženja profesor Predrag Šulejić morao tada da izvrši bio je da sprovede statusnu reorganizaciju
Udruženja u Udruženje za pravo osiguranja Jugoslavije. Tako da ono u svojstvu pravnog sledbenika pomenutog Saveza udruženja preuzme i nastavi kontitnuitet u radu
Saveza i u novoj državi Jugoslaviji (sastavljenoj od Republike Srbije i Republike Crne
Gore). U tome se uspelo i naše transformisano Udruženje je, kao ranije učlanjena i
priznata nacionalna sekcija Međunarodnog udruženja za pravo osiguranja (AIDA),
sa dva nacionalna referata, od kojih je jedan napisao upravo profesor Šulejić, učestvo*
Prilog preuzet iz Revije za pravo osiguranja, br. 1–2/2005, str. 1.
138
Jovan SLAVNIĆ
valo na X kongresu ovog međunarnodnog udruženja u Marakešu, maja 1998. godine.
U vreme njegovog mandata, posao na statusnoj transformaciji je još jednom obavljen radi organizovanja našeg Udruženja kao pravničke specijalizovane asocijacije na
nivou Državne zajednice Republike Srbije i Republike Crne Gore. Ali to je bio samo
početak napora u reafirmaciji Udruženja. Bilo je mnogu drugih zadataka s osnovnim
ciljem da ono oživi i njegov rad učini plodotvornim.
Zahvaljujući profesoru Šulejiću većina tih zadataka je ostvarena. Ovde ću pomenuti samo najvažnije među ostvarenim. Institucionalizovan je i postao je prepoznatljiv rad Udruženja na naučnom i stručnom polju održavanjem godišnjih aprilskih
savetovanja na Paliću u kontinuitetu od 2001. godine. Zatim je osnovan i ažurno
se izdaje glasilo Udruženja – časopis Revija, s čime se otpočelo od 2002. godine.
Uspostavljane su ratom pokidane veze sa kolegama iz bivših republika SFRJ. To je
ostvareno preko njihovog učešća na savetovanjima Udruženja i prilozima u časopisu.
Povećan je broj učesnika savetovanja i autora priloga u časopisu i zbornicima referata sa naših savetovanja. U rad Udruženja aktivno su uključeni afirmisani ekonomisti, aktuari i drugi stručnjaci. Ostvarena je bliska saradnja s strukovnim pravničkim
udruženjima, udruženjem u delatnosti osiguranja i većinom društava za osiguranje.
Obezbeđivan je redovni priliv nužno potrebnih sredstava za održavanje savetovanja
i izdavanje časopisa. Odbijeni su zlonamerni napadi izvesnih institucija da se marginalizuje Udruženje, ali i onih koji su pokušavali da na neprimereni način prisvoje
časopis i oni postanu njegovi izdavači i dr.
Danas je, velikim delom zahvaljujući profesoru Predragu Šulejiću, to s ponosom mogu da istaknem, Udruženje za pravo osiguranja Srbije i Crne Gore ušlo u
red i zauzima visoko rangirano mesto među specijalizovanim strukovnim pravničkim organizacijama u Republici Srbiji i Republici Crnoj Gori. U ime članova novog
Upravnog i Nadzornog odbora i ostalih članova Udruženja, profesoru Šulejiću, koji
je i dalje ostao član našeg Upravnog odbora, izražavam na ovaj način zahvalnost za
njegov doprinos.
Prof. dr Jovan SLAVNIĆ
RAD UDRUŽENJA ZA PRAVO OSIGURANJA
JUGOSLAVIJE U PERIODU OD 19. MAJA 1998.
DO 10. OKTOBRA 2001. GODINE*1
Za rad Udruženja za pravo osiguranja Jugoslavije u ovom periodu ključna su
dva događaja: prvi – održavanje Osnivačke skupštine Udruženja 19. 5. 1998. godine i
drugi – odluke sednice Skupštine Udruženja održane 10. 10. 2001. godine.
Odlukom Osnivačke skupštine Udruženja o samom osnivanju Udruženja i aktima koji su na njoj doneti radi sprovođenja postupka njegovog osnivanja (usvojen je
Statut i izvršen je izbor organa Udruženja) započeo je život Udruženja u sadašnjem
obliku. Premda je Udruženje osnovano kao nov subjekat profesionalnog udruživanja
pravnika koji se bave pravom osiguranja ili su zainteresovani za njegov razvoj, de facto je izvršena preregistracija Udruženja koje je do tada poslovalo pod nazivom Savez
udruženja za pravo osiguranja Jugoslavije. Pod tim nazivom ono se i danas vodi u
registru nacionalnih sekcija Međunarodnog udruženja za pravo osiguranja (AIDA).
O radu Udruženja u toj organizacionoj formi ostaje da se učini osvrt u jednom
od narednih brojeva Revije s ciljem da se ovaj period rada našeg Udruženja ne prepusti zaboravu. Time će se istovremeno otrgnuti od zaborava i napor izvesnih ličnosti iz
Republike Srbije koji su dugi niz godina vodili ovo Udruženje i moći će se objektivno
proceniti njihov doprinos osnivanju, radu i afirmaciji Udruženja, čiji je faktički sukcesor sadašnje Udruženje za pravo osiguranja Jugoslavije. Takođe, ovim prikazom
će biti dat jedan prilog za pisanje istorije našeg Udruženja. Autori te pisane istorije
verovaatno će biti neki drugi ljudi, odnosno članovi Udruženja, a ona će sigurno biti
pisana u neko drugo pogodno vreme, kada naše Udruženje svojim radom i doprinosima doživi ne samo puno nacionalno već i međunarodno priznanje.
U periodu od osnivanja Udruženja do održavanja Skupštine 10. 10. 2001. godine glavni zadatak uprave bio je da organizaciono učvrsti, a to znači i da članstvom
omasovi Udruženje, a zatim da ostvari njegove ciljeve kroz planirane aktivnosti. Taj
protekli period rada Udruženja najbolje odslikava Izveštaj o radu za taj period, koji
je predsednik Udruženja prof. dr Predrag Šulejić podneo članovima Skupštine na
sednici održanoj 10. 10. 2001. godine. Ključni deo tog Izveštaja stoga se dalje citira.
*
Prilog je zbog značaja za etapu rada Udruženja u razdovlju označenom u njegovom naslovu
preuzet iz prvog objavljenog broja Revije, br. 1/2002, str. 51–54.
140
Jovan SLAVNIĆ
1. ORGANIZACIONO JAČANJE I ŠIRENJE RADA UDRUŽENJA
Prema svom Statutu Udruženje okuplja pravnike koji rade na poslovima osiguranja u osiguravajućim organizacijama, sudovima, advokaturi, univerzitetima, komorama i preduzećima. Udruženju je do sada pristupilo oko šezdeset individualnih
članova i nekoliko kolektivnih – osiguravajuće organizacije. Održano savetovanje na
Paliću bila je prilika da se rad Udruženja afirmiše i samim tim okupi još veći broj članova. Ohrabruje činjenica da je zainteresovanost za rad Udruženja zapažena i među
sudijama, advokatima i drugim strukturama van osiguravajućih organizacija.
Međutim, treba konstatovati da je ipak broj do sada prispelih članova daleko
ispod onoga koji bi trebalo da bude prema značaju prava osiguranja u raznim delatnostima u kojima rade pravnici na ovim poslovima. Otud treba više raditi na popularisanju Udruženja, jer ono još nije dovoljno poznato široj pravničkoj javnosti.
U vezi sa organizacionim učvršćivanjem Udruženja treba takođe pomenuti i pitanje određivanja i naplaćivanja članarine, kao jednu od pretpostavki za ostvarivanje
materijalne osnove za uspešan rad Udruženja.
2. SAVETOVANJE I STRUČNI SASTANCI
U decembru 1999. godine održana je prava aktivnost Udruženja na organizovanju stručnog usavršavanja. Na osnovu pripremljenog materijala održan je u vidu
okruglog stola u prostorijama Udruženja pravnika Jugoslavije veoma uspešan sastanak o problemima nematerijalne štete. Rasprava učesnika bila je veoma kvalitetna, na
visokom stručnom nivou, sa korisnim zaključcima. Taj primer pokazuje da su slični
oblici rada Udruženja korisni i izvodljivi sa relativno manjim naporima i materijalnim sredstvima.
Najvažniji poduhvat Udruženja bilo je Savetovanje na Paliću, koje je održano
početkom aprila 2001. Udruženje je tim Savetovanjem „položilo ispit“ u svakom pogledu. Pripremljeno je petnaest referata od najuglednijih stručnjaka za pravo osiguranja kod nas (profesora univerziteta, sudija vrhovnih sudova, stručnjaka iz naučnih
instituta, stručnjaka iz osiguravajuućih organizacija), koji su, okupljeni pod temom
„Savremeni problemi u osiguraju imovine i lica“, obradili brojne teme aktuelne za
praksu i teoriju prava osiguranja. Savetovanje je privuklo veliku pažnju (uprkos još
nedovoljnom iskustvu u realizvanju marketinga u ovakvim poduhvatima), tako da je
bilo prisutno oko 200 učesnika, koji su aktivno pratili izlaganja referenata i učestvovali u diskusiji.
Kao poseban doprinos Udruženja razvijanju prava osiguranja predstavlja objavljeni Zbornik radova prezentiranih na Savetovanju, koji ostaje kao trajno svedočanstvo o aktivnosti Udruženja.
RAD UDRUŽENJA ZA PRAVO OSIGURANJA JUGOSLAVIJE U PERIODU OD 19. MAJA...
141
3. SARADNJA SA DRUGIM ORGANIZACIJAMA
U ZEMLJI I INOSTRANSTVU
Udruženje nije imalo zvanične kontakte sa drugim organizacijama u zemlji, ako
se izuzme okolnost da članovi Udruženja redovno učestvuju u oblicima rada Udruženja pravnika Srbije i Jugoslavije i Udruženja pravnika u privredi. Poželjno je povezivanje sa nekim drugim udruženjima bliskim po sadržini rada, kao, na primer, sa
Udruženjem akturara i sl.
Udruženje za pravo osiguranja je dugogodišnji član međunarodne asocijacije –
Međunarodnog udruženja za pravo osiguranja (AIDA). Naše Udruženje je redovno
sa nacionalnim referentima učestvovalo na kongresima AIDE, koji se održavaju svake
četvrte godine. Tako je bilo i na zadnjem Kongresu u Maroku 1998. godine, na kome
su, pored referenata (prof. dr Predrag Šulejić i prof. dr Jovan Slavnić) prisustvovali i
pravnici iz nekih osiguravajućih organizacija, Sekretarijata za finansije i Udruženja
osiguravajućih organizacija Jugoslavije. Naredni Kongres AIDE održaće se 2002. godine u Njujorku, na kome bi svakako bilo poželjno da učestvuju predstavnici našeg
Udruženja.
4. AKTIVNOST UPRAVNOG ODBORA
Upravni odbor izabran na Skupštini Udruženja 19. maja 1988. godine održao
je brojne sastanke posvećene organizaciji i radu Udruženja. S obzirom na njegov sastav, koji je, između ostalog, odražavao i teritorijalnu zastupljenost članova, nije uvek
bilo moguće obezbediti prisustvo svih članova (na primer, otežano dolaženje članova
iz Crne Gore i potpuno onemogćeno dolaženje člana iz Prištine). Otuda je uprava
Udruženja nastojala da na sednice poziva sve one članove Udruženja voljne da pomognu radu Udruženja, bez obzira da li su formalno izabrani kao članovi Upravnog
odbora, što se pokazalo kao korisno.
Na osnovu ovlašćenja Skupštine, Upravni odbor je izabrao za sekretara Udruženja Katarinu Ivančević (inače člana Nadzornog odbora), koja je nesebičnim zalaganjem obavila veliki posao za Udruženje.
5. RAD UDRUŽENJA U OKVIRU SUSRETA PRAVNIKA
KOPAONIČKE ŠKOLE PRIRODNOG PRAVA
Ovo područje aktivnosti Udruženja nije sadržano u Izveštaju o radu Udruženja
koji je, kao što je već rečeno, usvojen na sednici Skupštine 10. 10. 2001. godine. Stoga
je prilikom njegovog usvajanja prihvaćena primedba da se Izveštaj upotpuni i ovom
aktivnošću Udruženja.
142
Jovan SLAVNIĆ
Udruženje je učestvovalo preko svojih članova na Dvanaestom i Trinaestom susretu pravnika Kopaoničke škole prirodnog prava, koji su održani 13–17. 12. 1999.
godine, odnosno 13–17. 12. 2000. godine (u 1998. godini, zbog poznatih razloga, ovaj
Susret nije održan). Tema Dvanaestog susreta bila je „Moć i nemoć prava”, a Trinaestog „Kultura prava i snaga zakona.” Na Dvanaestom susretu članovi našeg Udruženja
podneli su u okviru Katedre „Pravo na imovinu”, Sekcija „Osiguranje”, deset referata,
a na Trinaestom šest referata.
Prema oceni autora ovog prikaza, najveći dooprinos rezultatima rada ovih susreta naše Udruženje je dalo svojim porukama. One su kao i uvek, dakle, i u godinama
koje su prethodile osnivanju Udruženju za pravo osiguranja Jugoslavije i kada su naši
članovi istupali kao članovi Saveza udruženja za pravo osiguranja Jugoslavije, bile
uvek među najaktuelnijim. Stoga, preko njih je naše Udruženje uvek plasiralo javnosti svoj iscrpan pogled na potrebu za hitnim promenama i novu budućnost prava
osiguranja – prema privrednim i drugim mogućnostima zemlje i dostignutom stepenu razvoja prava osiguranja u razvijenim zapadnim zemljama Evrope. To je razlog
da su za Susrete pripremljeni referati i usvojene konkretizovane poruke potencirale
potrebu za privatizacijom u osiguranju, opredeljenje za otvoreno tržište osiguraja i u
vezi s tim liberalizaciju tržišta našeg osiguranja i harmonizaciju prava osiguranja sa
evropskim pravom osiguranja.
Prikaz tema referata članova našeg Udruženja i sadržine usvojenih poruka našeg
Udruženja na Dvanaestim i Trinaestim susretima pravnika Kopaoničke škole prirodnog prava, čiji je organizator Udruženje pravnika Srbije i čiji je inače kolektivni član
naše Udruženje, obajavljen je u posebnim publikacijama Udruženja pravnika Srbije.
6. POKRETANJE GLASILA UDRUŽENJA
Sa održavanjem sednice Skupštine od 10. 10. 2001. godine započinje kvalitetnija
etapa u radu Udruženja. Pre svega zbog toga što je na ovoj sednici usvojena odluka
o pokretanju izdavanja časopisa Revija, glasila Udruženja za teoriju i praksu prava
osiguranja u zemlji i inostranstvu. Prema toj odluci časopis će izlaziti, u skladu sa finansijskim mogućnostima Udruženja, četiri puta godišnje. Za glavnog i odgovornog
urednika časopisa imenovana je dr Jasna Pak, naučni saradnik Instituta za uporedno
pravo u Beogradu. U posebnu obavezu Upravnog odbora Udruženja, odlukom o pokretanju časopisa uvršćena je njegova dužnost da Skupštini podnosi izveštaje o radu
glavnog i odgovornog urednika i Redakcionog odbora Revije. On usvaja i izveštaj o
radu i izveštaj o finansijskom poslovanju Revije, koji mu podnose glavni i odgovorni
urednik, odnosno Redakcioni odbor Revije.
U obrazloženju odluke o pokretanju Revije posebno se ističe da je zadatak Redakcionog odbora Revije da angažuje što više saradnika na pripremi svakog broja časopisa da bi njegova sadržina bila što bogatija i da bi što više lica koja se bave teorijom
RAD UDRUŽENJA ZA PRAVO OSIGURANJA JUGOSLAVIJE U PERIODU OD 19. MAJA...
143
i praksom prava osiguranja na fakultetima, institutima, osiguravajućim organizacijama i drugim organizacijama bila u prilici da daju svoj doprinos razvoju našeg prava
osiguranja i njegovom usaglašavanju sa evropskim pravom osiguranja.
Opredeljenje je da se u svakom broju Revije objavi po jedan izvorni naučni ili
pregledni naučni članak. Zatim da ona sadrži rubriku u kojoj će biti objavljivani
stručni članci, prikazi, ogledi, analize i komentari. Među rubrikama su predviđene i
„Sudska praksa”, „Pitanja i odgovori”, „Inostrano osiguranje” i „Propisi i dokumenti”
(u okviru ove rubrike biće objavljivani domaći i inostrani zakonski akti, podzakonski
i poslovni akti, direktive EU, međunarodni sporazumi i drugo). Časopis će izlaziti na
80–90 strana i u tiražu od 500 primeraka.
Operacionalizacija izdavanja časopisa omogućena je odlukama Upravnog odbora, koji je svoju konstitutivnu i radnu sednicu održao odmah posle završetka rada
Skupštine. Na toj sednici izabrani su Izdavački savet i članovi Redakcionog odbora u
sastavu koji je objavljen na impresumu ovog prvog broja Revije.
Na sednici Skupštine održane 10. 10. 2001. godine ponovo je izabran za predsednika Udruženja za pravo osiguranja Jugoslavije prof. dr Predrag Šulejić, a za potpredsednika, takođe ponovo, prof. dr Jovan Slavnić. Ponovni izbor potvrđen je i sekretaru
Udruženja gospođi Katarini Ivančević. Shodno Statutu Udruženja izbor je izvršen sa
mandatom od četiri godine.
Na ovoj sednici je izvršen i izbor Upravnog i Nadzornog odbora Udruženja, za
isti mandatni period kao i predsednik, odnosno potpredsednik Udruženja. Član po
položaju i predsednik Upravnog odbora Udruženja jeste prof. dr Predrag Šulejić.
Njegovi su sledeći čanovi, takođe po položaju: potpredsednik prof. dr Jovan Slavnić i sekretar Udruženja Katarina Ivančević. Imenovani članovi Upravnog odbora
jesu: dr Jasna Pak, Dragiša Kecojević (Osiguranje „Auto-Nena”), prof. dr Ivica Jankovec, Vladimir Kovčić (Udruženje osiguravajućih organizacija Jugoslavije), Radomir Erić (Osiguranje „Takovo”), dr Zdravko Petrović („SIM osiguranje”), Branko
Rajičić („Dunav osiguranje”), dr Dragan Mrkšić („DDOR Novi Sad”) i Jovan Bujišić
(„Lovćen osiguranje”). Za članove Nadzornog odbora, Skupština je izabrala u svojstvu predsednika dr Zorana Radovića, naučnog savetnika Instituta za uporedno pravo u Beogradu, a za članove Svetlanu Jocović („Dunav osiguranje”) i dr Aleksandra
Filipovića, advokata iz Loznice.
Boljem razumevanju ciljeva i organizacije rada na ostvarivanju ciljeva Udruženja doprineće upoznavanje članstva sa tekstom Statuta Udruženja. U uverenju da će
njegovo objavljivanje podstaći i veći interes za rad i šire uključivanje članova u rad
Udruženja, Redakcioni odbor će u jednom od narednih brojeva objaviti prečišćeni
tekst ovog najvišeg pravnog akta Udruženja.
Prof. dr Katarina IVANČEVIĆ
RAD UDRUŽENJA ZA PRAVO OSIGURANJA
SRBIJE OD 1998. DO APRILA 2005. GODINE
Udruženje za pravo osiguranja Jugoslavije (dalje u tekstu: Udruženje) je osnovano 1998. godine na incijativu pravnika koji su se bavili teorijom i praksom prava
osiguranja. Kroz rad ovog novoosnovanog Udruženja nastojalo se da se nastavi višedecenijska aktivnost koju je svojevremeno obavljalo Udruženje za pravo osiguranja
Socijalističke Republike Srbije koje je delovalo kao članica Saveza udruženja za pravo
osiguranja Jugoslavije i sekcija Jugoslovenskog udruženja za pravo osiguranja.
Osnivači Udruženja su: prof. dr Predrag Šulejić, prof. dr Jovan Slavnić, prof. dr
Ivica Jankovec, Tomislav Petrović, dr Jasna Pak, Olivera Labus, Branko Rajičić, mr
Aleksandar Filipović, Katarina Ivančević, Vlastimir Dačić i Mirjana Gazivoda.
Udruženje je upisano u Registar udruženja, društvenih organizacija i političkih
organizacija kod Saveznog ministarstva pravde kao udruženje građana na registarskom listu broj 386 pod rednim brojem 583, na osnovu rešenja broj 3/1-202/2-199807 od 19. 6. 1998. Sedište Udruženja se nalazilo u Beogradu, u ulici 29. novembra broj
68/II. Matični broj Udruženja je bio i do danas ostao 17202812.
Udruženje je osnovano sa ciljem da organizuje rad i razvija saradnju na proučavanju i razvoju prava osiguranja. Ciljevi i zadaci Udruženja su bili definisani u čl. 7
Statuta Udruženja koji je donet maja 1998. godine. Zadaci Udruženja su bili:
– okupljanje i organizovanje pravnika koji rade u oblasti prava osiguranja u osiguravajućim organizacijama, sudovima, advokaturi, univerzitetima, preduzećima
i drugim organizacijama radi što uspešnijeg ostvarivanja zadataka iz oblasti prava
osiguranja;
– saradnja sa nadležnim upravnim i zakonodavnim organima, komorama i
udruženjima u izradi propisa iz oblasti osiguranja i sprovođenja tih propisa u život;
– proučavanje propisa iz oblasti prava osiguranja radi njihove primene u praksi;
– saradnja sa pravosudnim organima radi unapređenja i razvoja sudske prakse i
prikupljanja iste;
– unapređenje službi u osiguravajućim i drugim organizacijama koje se bave pravom osiguranja;
– organizovanje pomoći pravnicima u osiguravajućim organizacijama na postizanju posebnih stručnih kvalifikacija i daljem stručnom usavršavanju;
– saradnja sa naučnim ustanovama, institutima i drugim organizacijama na razvijanju i unapređenju prava osiguranja.
U čl. 8 Statuta je bilo predviđeno da Udruženje ostvaruje svoje zadatke na sledeće
načine:
RAD UDRUŽENJA ZA PRAVO OSIGURANJA SRBIJE OD 1998. DO APRILA 2005. GODINE
145
– organizovanjem i održavanjem stručnih sastanaka, savetovanja, predavanja,
seminara,
– simpozijuma;
– izradom i objvaljivanjem naučnih i stručnih članaka i radova iz oblasti prava
osiguranja ili pomaganjem članovima u izradi takvih radova;
– predlaganjem nadležnim organima donošenje propisa za uspešno rešavanje
pravnih problema osiguranja u praksi, kao i učestvovanje u raspravama prilikom donošenja svih propisa iz oblasti osiguranja;
– prikupljanjem i objavljivanjem sudske prakse iz oblasti osiguranja;
– saradnjom sa drugim udruženjima na rešavanju problema iz oblasti osiguranja;
– uzimanjem učešća u međunarodnoj saradnji na izučavanju problema osiguranja u okviru Međunarodnog udruženja za pravo osiguranja (AIDA).
Udruženje je bilo kolektivni član Udruženja pravnika Jugoslavije, kasnije Udruženja pravnika Srbije i Crne Gore i još kasnije Udruženja pravnika Srbije.
Udruženje je ostalo član AIDA i zahvaljujući donatorstvu društava za osiguranje
od 2001. godine redovno je plaćalo članarinu ovom međunarnodnom udruženju.
Osnovni problem Udruženja su bili nedostatak tehničke podrške, pre svega nepostojanje „sopstvenog” prostora za rad organa. Pored mnogih objektivnih teškoća
Udruženje je ostvarilo značajne rezultate u skladu sa osnovnim statutarnim ciljevima što je uticalo na povećan uticaj Udruženja u domaćoj pravničkoj javnosti. Tome
je doprinelo nesebično zalaganje osnivača Udruženja, posebno rukovodstva. Radeći
volonterski poslove koji su bili neophodni kako bi se ostvarili ciljevi osnivanja ono je
doprinelo da se zasnuju temelji na osnovu kojih se Udruženje u kasnijem razdoblju
dalje razvijalo tako da danas uspešno funkcioniše.
Rad Udruženja u 1998. godini
Osnivačka Skupština Udruženja održana je 19. maja 1998. godine. Na osnivačkoj
Skupštini je donet Statut Udruženja i izabrani su organi upravljanja.
Prema odredbama Statuta članovima Udruženja smatraju se njegovi osnivači i
subjekti koji naknadno pristupe Udruženju. Članovi mogu biti redovni, počasni i
kolektivni. Redovni članovi Udruženja mogu biti pravnici koji se bave osiguranjem.
Kolektivni članovi Udruženja mogu biti osiguravajuće organizacije, preduzeća za zastupanje i vršenje usluga u osiguranju, udruženja osiguravajućih organizacija, fakulteti, instituti i druge naučne ustanove koje se bave pručavanjem prava i ekonomike
osiguranja, privredne i druge organizacije i njihova udruženja, udruženja građana,
kao i državni organi čiji je rad od interesa za delatnost osiguranja.
Počasni članovi Udruženja mogu biti lica pravničkog ili nepravničkog obrazovanja koja doprinose afirmaciji prava osiguranja u zemlji i inostranstvu ili u izvršavanju
zadataka Udruženja i ostvarivanju njegovih ciljeva.
146
Katarina IVANČEVIĆ
Članovi Udruženja, izuzev počasnih članova, su u obavezi da u cilju omogućavanja realizacije zadataka i ciljeva koje sebi u zadatak postavi Udruženje redovno
plaćaju članarinu. Visinu članarine za svaku kalendarsku godinu određuje Upravni
odbor Udruženja.
Organi Udruženja su: Skupština Udruženja, predsednik, Upravni odbor, Nadzorni odbor, Sekretar Udruženja. Predsednik Upravnog odbora je predsednik Udruženja i predstavlja i zastupa Udruženje. Članovi Upravnog odbora po položaju su
predsednik, podpredsednik i sekretar Udruženja.
Za predsednika Udruženja je izabran prof. dr Predrag Šulejić, za potpredsednika
prof. dr Jovan Slavnić i za sekretara Dimitrije Stamenović.
Rad Udruženja u 1999. godini
Rad Udruženja u ovoj godini je omela NATO agresija na Jugoslaviju koja je započela 24. marta 1999. godine, tako da zbog otežanih prilika nije bilo moguće da se
sprovode aktivnosti Udruženja.
Upravni odbor je krajem godine za sekretara izabrao Mirjanu Gazivoda, jer je
Dimitrije Stamenović, kasnije generalni direktor Kompanije „Dunav osiguranje”,
zbog drugih obaveza podneo ostavku.
Udruženje je u decembru mesecu u prostorijama Udruženja pravnika Jugoslavije
organizovalo okrugli sto o problemima naknade nematerijalne štete.
Rad Udruženja u 2000. godini
Udruženje je u toj godini imalo samo četiri člana među osiguravajućim organizacijama i pet fizičkih lica koji su platili članarinu.
Započete su pripreme za savetovanje u organizaciji Udruženja. Planirano je da
se savetovanje održi u oktobru 2000. godine u Banji Koviljači, ali je otkazano zbog
nedostatka sredstava i zbog nastupelih poznatih političkih demokratskih promena u
toj godini.
Na osnovu ovlašćenja Skupštine Upravni odbor je u septembru mesecu izabrao
za sekretara Udruženja Katarinu Ivančević (inače člana Nadzornog odbora).
Rad Udruženja u 2001. godini
U 2001. godini Udruženja je imalo već sedam članova iz reda društava za osiguranje i tridesetpet fizičkih lica koji su platili članarinu za tekuću godinu. Tehničku podršku radu Udruženju je od ove godine pružalo „Beobanka osiguranje” a.d. Beograd.
RAD UDRUŽENJA ZA PRAVO OSIGURANJA SRBIJE OD 1998. DO APRILA 2005. GODINE
147
Skupština. Na sednici Skupštine koja je održana 10. 10. 2001. u Sava centru, kojoj
je predsedavao Dragiša Kecojević, donete su važne odluke za dalji rad Udruženja.
Skupštini je u svojstvu počasnog gosta prisustvovao i prof. dr Slobodan Perović koji
se obratio skupu u ime Udruženja pravnika Jugoslavije.
Skupština je usvojila izmene i dopune Statuta Udruženja kojima je omogućeno
da član Udruženja može biti i drugo lice koje je zainteresovano da se bavi teorijom
i praksom iz oblasti osiguranja. Na ovaj način je omogućeno da se u rad Udruženja
aktivno uključe afirmisani ekonomisti, aktuari i drugi stručnjaci iz osiguranja. Donete su odluke o pokretanju glasila Udruženja Revija i odluka da je po položaju član
Upravnog odbora i glavni i odgovorni urednik časopisa, na koju funkciju je imenovana na period od četiri godine dr Jasna Pak, naučni saradnik u Institutu za uporedno
pravo u Beogradu.
Odlukom Skupštine je dopunjen Statut odredbama o izgledu amblema Udruženja i o dodeli priznanja i nagrade od strane Udruženja istaknutim pravnicima i
drugima za zasluge u dugogodišnjem radu na unapređenju pravne teorije i prakse
osiguranja i organizacije Udruženja.
Na period od četiri godine imenovani su članovi organa Udruženja.
Za predsednika Upravnog odbora je izabran prof. dr Predrag Šulejić a za potpredsednika prof. dr Jovan Slavnić. Za sekretara je imenovana Katarina Ivančević,
koji su po položaju postali i članovi Upravnog odbora. Za članove Upravnog odbora
Udruženja za pravo osiguranja Jugoslavije, imenovani su: Jovan Bujišić – „Lovćen
osiguranje” a.d, Podgorica, Branko Rajičić – Kompanija „Dunav osiguranje” a.d, Beograd, Dragiša Kecojević – „Auto Nena” a.d, Beograd, Radomir Erić – „Takovo osiguranje”, a.d, Kragujevac, dr Dragan Mrkšić „DDOR Novi Sad” a.d, Novi Sad, Zdravko
Petrović – „SIM osiguranje” a.d. Beograd, prof. dr Ivica Jankovec i Vladimir Kovčić iz
Udruženja osiguravajućih organizacija Jugoslavije.
Za članove Nadzornog odbora imenovani su: dr Zoran Radović naučni savetnik
Instituta za uporedno pravao u Beogradu u penziji, Svetlana Jocović – Kompanija
„Dunav osiguranje” a.d. Beograd i dr Aleksandar Filipović, advokat.
Sednice Upravnog odbora. Na sednici održanoj 28. 6. 2001. usvojen je Izveštaj o
radu i Godišnji račun Udruženja za 2000. godinu. Formiran je inicijativni odbor čiji
su članovi: prof. dr Jovan Slavnić, dr Jasna Pak i Katarina Ivančević, sa zadatkom da
ispita opravdanost incijative za izdavanje časopisa i predloži donošenje odgovarajućih
odluka upravi Udruženja. Doneta je odluka o zakazivanju sednice Skupštine Udruženja za početak oktobra meseca 2001. Formirana je radna grupa u sastavu Katarina
Ivančević i Mirjana Gazivoda sa zadatkom da pripremi izmene Statuta Udruženja.
Određena je članarina za članstvo u Udruženju za pravo osiguranja za pravna lica
u dinarskoj protivvrednosti od 500 DEM, a za fizička lica u visini od 100,00 dinara.
Izabran je blagajnik Udruženja. Razmatran je izveštaj o akademskim i finansijskim
148
Katarina IVANČEVIĆ
efektima Savetovanja na Paliću i doneta je odluka o isplati honorara autorima priloga
na Savetovanju na Paliću.
Na osnovu izveštaja radne grupe, na sedici održanoj 19. 9. 2001. doneta je odluka da se Skupštini predloži izdavanje glasila Udruženja časopisa Revija. Takođe
je doneta odluka o zakazivanju sednice Skupštine za 10. 10. 2001. i pripremljeni su
izveštaji o radu organa kao i predlozi odluka koje treba doneti. Donet je zaključak da
se zatraži od AIDA oslobađanje od plaćanja članarine za 1998. 1999. i 2000. godinu.
Konstatovano je da je AIDA plaćena članarina za 2001. godinu.
Na sednici od 10. 10. 2001. konstituisan je Upravni odbor. Izabrani su članovi
Izdavačkog saveta Revije i članovi redakcionog odbora.
Na sledećoj sednici od 25. 12. 2001. doneta je odluka o visini članarine za 2002.
godinu za pravna lica u dinarskoj protivvrednosti od 500 DEM i za fizička lica od
150,00 dinara. Razmatran je plan sadržaja i finansijski plan Revije. Doneta je odluka
o organizovanju Savetovanja na Paliću 2002. godine. Razmatran je izveštaj o finansijskom poslovanju Udruženja i donete odluke vezano za plasmane sredstava.
Sednice Nadzornog odbora. Održana je samo jedna sednica 10. 10. 2001. na kojoj
je konstituisan Nadzorni odbor.
Rad Udruženja u 2002. godini
U 2002. godini Udruženje je imalo četrnaest članova pravnih lica i četrdesetosam
fizičkih lica koji su platili članarinu za tekuću godinu.
Skupština. Sednica Skupštine nije održana u toku 2002. godine.
Sednice Upravnog odbora. Na sednici od 30. 1. 2002. donet je poslovnik Upravnog odbora. Razmatrana je informacija dr Jasne Pak o pripremi prvog broja časopisa
Revija. Doneta je odluka o organizovanju savetovanja na Paliću u periodu od 17. 4. do
20. 4. 2002. godine i tehničke odluke vezano za organizaciju ovog savetovanja.
Na sledećoj sednici 28. 2. 2002. usvojen je Izveštaj o radu i Godišnji račun Udruženja. Doneta je odluka da izvršni organizator savetovanja na Paliću bude turistička
agencija „SKY PASS.” Doneta je odluka o finansijskom planu časopisa Revija, visini
pretplate za pravna i fizička lica i tiražu.
Na trećoj sednici 20. 5. 2002. formirana je radna grupa sa zadatkom da sastavi
poruke sa Savetovanja na Paliću 2002. godine u sastavu: prof. dr Predrag Šulejić, prof.
dr Jovan Slavnić, Branko Rajičić, dr Jasna Pak i Katarina Ivančević. Donet je zaključak
da se primerci zbornika sa godišnjeg savetovanja dostave donatorima koji su pomogli
savetovanje, Vrhovnom sudu, Višem privrednom sudu, Saveznom ministarstvu za
finansije i formirana je cena zbornika radova. Razmatran je izveštaj o prvom broju
časopisa Revije. Konstatovano je da je potrebno da se poboljša pretplata i prodaja i da
se na tome mora raditi.
RAD UDRUŽENJA ZA PRAVO OSIGURANJA SRBIJE OD 1998. DO APRILA 2005. GODINE
149
Razmatrani su predlozi i incijative članova Udruženja za organizovanje okruglih
stolova vezano za primenu Zakona o sprečavanju pranja novca, sa temom „Zaštita jugoslovenskog tržišta od nezakonitog rada stranih kuća“ (na predlog „Zepter osiguranja”) i seminar o određivanju pravnog osnova kod zelene karte (na incijativu „Avus”a). Usvojen je prečišćeni tekst Statuta Udruženja. Razmatrana je i mogućnost odlaska
nekog od članova Udruženja na savetovanje koje organizuje AIDA i konstatovano da
je neophodno obezbediti donatora s obzirom da Udruženje nema dovoljno sredstava.
Sednice Nadzornog odbora. U toku 2002. godine Nadzorni odbor nije održao
nijednu sednicu. Članovi Nadzornog odbora su po pozivu prisustvovali sednicama
Upravnog odbora.
Rad Udruženja u 2003. godini
U 2003. godini članarinu Udruženju je uplatilo deset pravnih lica – društava za
osiguranje i 20 fizičkih lica.
Skupština. Na sednici Skupštine Udruženja koja je održana na Paliću 11. 4. 2003.
godine: 1. promenjen je naziv Udruženja u „Udruženje za pravo osiguranja Srbije i
Crne Gore, Beograd”; 2. razrešeni su članstva u Upravnom odboru Udruženja Jovan
Bujišić i Zdravko Petrović i imenovani dr Slobodan Jovanović iz „DDOR Novi Sad”
a.d. i Nikica Orović iz „Lovćen osiguranja” ad. Podgorica i 3. razrešeni su predsednik
i član Nadzornog odbora dr Zoran Radović i Aleksandar Filipović i imenovani Siniša
Ognjanović za predsednika i Nina Kostić za člana.
Sednice Upravnog odbora. Na sedici od 10. 1. 2003. usvojen je finansijski izveštaj
o savetovanju na Paliću 2002. godine, doneta je odluka o organizovanju savetovanja
na Paliću 2003. godine od 11. do 14. aprila sa temom „Pravo osiguranja u tranziciji”,
usvojen je finansijski izveštaj o objavljivanju drugog broja časopisa Revija i razmatran
je predlog o promeni naziva Udruženja.
Na drugoj sednici 2. 4. 2003. usvojen je Godišnji račun Udruženja za 2002. godinu. Donete su potrebne odluke u vezi pripreme sednice Skupštine Udruženja koja
je zakazana za 11. 4. 2003. godine. Pripremljeni su predlozi odluka o promeni naziva
Udruženja i izmenama Statuta i razrešenju i imenovanju članova Upravnog i Nadzornog odbora.
Doneta je odluka da se angažuje uz naknadu kao tehnički sekretar Udruženja
Dragana Mrvoš.
Takođe su donete potrebne odluke vezane za organizaciju savetovanja „Pravo
osiguranja u tranziciji” na Paliću 2003. godine: imenovan je Organizacioni odbor
Savetovanja u sastavu prof. dr Jovan Slavnić, predsednik, prof. dr Predrag Šulejić,
Katarina Ivančević, Branko Rajičić i dr Jasna Pak. Za predsednika Naučnog odbora
savetovanja imenovan je prof. dr Predrag Šulejić.
150
Katarina IVANČEVIĆ
Nadalje, razmatran je izveštaj glavnog urednika o broju 3–4/2002 časopisa Revija kao i informacija o tehničkim problemima vezanim za pretplatu i distribuciju
časopisa. Upravni odbor je zadužio Jasnu Pak i Katarinu Ivančević da kontaktiraju
Službeni list i Privredni savetnik oko eventualne saradnje vezano za izdavanje i dalju
distribuciju časopisa.
Na trećoj sednici 17. 4. 2003. usvojen je izveštaj o održanom savetovanju na Paliću 2003. godine, formirana je Komisija za izradu poruka sa savetovanja u sastavu
prof. dr Predrag Šulejić, prof. dr Jovan Slavnić, Siniša Ognjanović, Branko Rajičić i dr
Jasna Pak, doneta je odluka da se umesto dosadašnjih članova Redakcionog odbora
časopisa Revija, Zorana Radovića i Milovana Dedijera, imenuju novi Predrag Trifunović i Dragiša Slijepčević, sudije Vrhovnog suda Srbije.
Na sednici održaoj 18. 11. 2003. doneta je odluka da se savetovanje na Paliću
održi od 15. 4. do 18. 4. 2004. i da tema bude „Privreda i pravo osiguranja u tranziciji.”
U Organizacioni odbor savetovanja imenovani su Jovan Slavnić, predsednik, Predrag
Šulejić i Katarina Ivančević. Za predsednika Naučnog odbora imenovan je Predrag
Šulejić.
Zatim je razmatrana informacija o izdavanju Revije i predlog Fakulteta za poslovno pravo za saradnju na izdavanju časopisa koji nije prihvaćen. Doneta je odluka
da se ponudi Udruženju osiguravajućih organizacija Srbije i Crne Gore da bude suizdavač časopisa.
Dalje, razmatran je izveštaj o finansijskom stanju koji je pripremio knjigovođa
Udruženja. I prihvaćen je predlog Udruženja za podršku osiguranja za uspostavljanje
saradnje.
Sednice Nadzornog odbora. Sednica je održana 26. 3. 2003. Na njoj je razmatrano
poslovanje Udruženja za 2001. godinu, odluke donete na sednicama Upravnog odbora od 13. 1. 2002, 20. 5. 2002, 28. 2. 2002 i 10. 1. 2003. i prihodi i rashodi prvog i
drugog broja Revije, obračun troškova Savetovanja Udruženja na Paliću 2002. godine,
bilans uspeha i poslovanje Udruženja za 2002. godinu i Izveštaj o raspodeli rezultata i
pokriću gubitaka za 2001. godinu. Na toj sednici Nadzorni odbor je doneo zaključak
da nema primedbi na zapisnike i rad Upravnog odbora Udruženja u proteklom periodu, prihvatio je izveštaj o poslovanju i predložio da ga Upravni odbor usvoji. Predložio je Skupštini Udruženja da izvrši izbor zamenika predsednika i članova Nadzornog
odbora i da se angažuje po ugovoru o delu lice za obavljanje administrativnih poslova
oko izdavanje časopisa i rada Udruženja.
Rad Udruženja u 2004. godini
U 2004. godini članarinu Udruženju je platilo deset pravnih lica – društava za
osiguranje i dvadeset fizičkih lica.
RAD UDRUŽENJA ZA PRAVO OSIGURANJA SRBIJE OD 1998. DO APRILA 2005. GODINE
151
Skupština. Sednica Skupštine Udruženja je održana 15. 4. 2004. na Paliću. Na
njoj je razmatran je Izveštaj o poslovanju i radu Udruženja i doneta je odluka da se
angažuje tehnički sekretar.
Sednice Upravnog odbora. Na prvoj sednici 6. 2. 2004. razmatrana su tehnička pitanja vezana za pripremu savetovanja na Paliću. Utvrđena je visina članarine za 2004.
godinu za pravna lica 20.000 dinara i 300 dinara za fizička lica. Doneta je odluka o
isplati honorara za Reviju br. 1–2/2003.
Na sednici 28. 4. 2004. razmatran je Izveštaj o savetovanju na Paliću 2004. godine
i doneta je odluka o isplati honorara autorima i recezentima. Formirana je Komisija
za izradu poruka sa savetovanja u sastavu prof. dr Predrag Šulejić, prof. dr Jovan
Slavnić i dr Jasna Pak.
Pošto se Udruženje suočilo sa problemom nedostatka prostora za rad koje gostoprimstvo je „Polis osiguranje” uskratilo kao i nemanja tehničkog sekretara koji
je otkazao saradnju, a Udruženje osiguravajućih organizacija se izjasnilo da nema
mogućnosti da Udruženju stavi na raspolaganje prostor za smeštaj dokumentacije,
članovi Upravnog odbora su zaduženi da u cilju pronalaženja adekvatnog prostora
za rad Udruženja i tehničke podrške radu, pregovaraju i to Jovan Slavnić sa „DDOR
Novi Sad” i Branko Rajičić sa Udruženjem osiguravajućih organizacija.
Problem otkaza ugovora o poslovnoj saradnji od strane knjigovođe je prevaziđen
angažovanjem novog knjigovođe Agencije „AS” sa kojom je zaključen ugovor.
Na sednici 15. 7. 2004. razmatran je finansijski izveštaj Savetovanja Palić 2004.
koje je za Udruženje bilo pozitivno. Dato je ovlašćenje dr Jasni Pak da pregovara sa
zainteresovanim licem radi angažovanja kao urednika Revije čiji bi zadatak bio da
pomogne u pripremi časopisa kao i angažovanja tehničkog sekretara časopisa.
Sledeća sednica je održana 21. 9. 2004. Na njoj je razmatran predlog da Udruženje bude suorganizator javne rasprave o Nacrtu zakona o obaveznom osiguranju,
zajedno sa Udruženjem osiguravajućih organizacija na Zlatiboru, 1. i 2. oktobra 2004.
godine, koji nije prihvaćen. Doneta je odluka da u drugoj polovini februara meseca
2005. godine Udruženje samo organizuje okrugli sto na kome će predmet rasprave
biti Zakon o osiguranju Srbije i usvojen tekst ili Nacrt zakona o obaveznom osiguranju u saobraćaju.
Usvojen je Pravilnik o računovodstvu i računovodstvenim politikama.
Rad udruženja u 2005. godini
U 2005. godini do 28. 6. 2005. članarinu Udruženju je platilo pet pravnih lica –
društava za osiguranje i dvadeset fizičkih lica. Udruženje se početkom godine opet
suočilo sa problemom nedostatka poslovnog prostora i tehničkog osoblja. Angažovanjem kolege Dragiše Kecojevića obezbeđena je podrška u rešavanju tehničkih problema od strane „Kopaonik osiguranja.”
152
Katarina IVANČEVIĆ
Skupština. Na sednici Skupštine koja je održana prilikom održavanja savetovanja
na Paliću 15. aprila 2005. godine izabrani su na četiri godine novi organi upravljanja.
Za predsednika Udruženja i predsednika Upravnog odbora po položaju izabran je
prof. dr Jovan Slavnić, a za potpredsednika Udruženja dr Dragan Mrkšić i za sekretara Udruženja ponovo Katarina Ivančević, koji su po položaju postali članovi
Upravnog odbora. Za članove Upravnog odbora izabrani su prof. dr Predrag Šulejić,
Dragiša Kecojević, Bojan Maričić, Vladimir Kovčić, Svetlana Jocović – Dragaš, Dobrila Otavić i dr Slobodan Jovanović
Za članove novog Nadzornog odbora, takođe sa četvorogodišnjim mandatom,
izabrani su Siniša Ognjenović, Slobodan Ilijić i Nina Kostić.
Sednice Upravnog odbora. Dana 3. 2. 2005. održana je prva sednica. Doneta je
odluka da Udruženje u toku prve polovine marta meseca organizuje okrugli sto na
temu „Primena novog Zakona o osiguranju” u cilju razmatranja stručnih problema i
otvorenih pitanja sa kojima se susreću u društvima za osiguranje u postupku usaglašavanja sa novim zakonom i prilikom njegove primene. Formiran je organizacioni
odbor za organizaciju okruglog stola u sastavu: Predrag Šulejić, predsednik, Jovan
Slavnić, Dragan Mrkšić, Dragiša Kecojević i Katarina Ivančević.
Doneta je i odluka da se savetovanje na Paliću održi od 14. 4. do 16. 4. 2005. godine sa temom „Osiguranje u svetlu novog zakonodavstva.” U organizacioni odbor Savetovanja imenovani su prof. dr Predrag Šulejić – predsednik, prof. dr Jovan Slavnić,
Dragan Mrkšić, Dragiša Kecojević, Petar Vujović i Katarina Ivančević. Za izvršnog
organizatora Savetovanja je izabrana turistička agencija „PM PLUS” Beograd.
Na toj sednici je verifikovana je odluka Redakcionog odbora časopisa Revija za
isplatu honorara autorima članaka za broj 1–2/2004. Doneta je odluka kojom je utvrđena godišnja članarina za fižička lica u iznosu od 300,00 dinara i za pravna lica u
iznosu od 15.000,00 dinara., kao i godišnja pretplata za Reviju u iznosu od 4.000,00
dinara. Donete su odluke o pripremi godišnje sednice Skupštine Udruženja.
Konstatovano je da Udruženje i dalje ima problem sa tehničkom podrškom u
radu, da nije obezbeđen prostor za dokumentaciju i sastanke organa Udruženja kao i
da ovaj problem treba da se reši.
Na sednici od 12. 4. 2005. usvojen je finansijski izveštaj o poslovanju i pripremljeni su predlozi odluka i izveštaji o radu za sednicu Skupštine Udruženja.
Dana 25. 5. 2005. održana je poslednja sednica Upravnog odbora u 2005. godini. Na njoj je konstituisan Upravni odbor u novom sastavu. Razmatran je izveštaj o
finansijskom rezultatu Savetovanja na Paliću 2005. Zaduženi su Jasna Pak, Predrag
Šulejić, Jovan Slavnić i Slobodan Jovanović da formulišu poruke sa tog Savetovanja.
U daljem radu sednice, razmatran je izveštaj o objavljivanju broja 3–4/2004 časopisa Revija čije izlaženje je kasnilo. Zadužen je predsednik Udruženje da obavi
razgovore sa „Intermeksom” i drugim izdavačkim kućama, društvima za osiguranje
RAD UDRUŽENJA ZA PRAVO OSIGURANJA SRBIJE OD 1998. DO APRILA 2005. GODINE
153
„DDOR Novi Sad”, „Delta osiguranje” i Kompanijom „Dunav osiguranje” kao i drugim institucijama i udruženjima radi pomoći oko izdavanja i distribucije časopisa.
Za tehničkog sekretara Udruženja izabrana je gospođa Verica Kecojević sa zadatkom da obavlja poslove u vezi sa radom organa upravljanja Udruženja, knjigovodstvene, poslove arhive, vođenja zapisnika sa sednica kao i poslove vezane za izdavanja časopisa, prelom teksta i druge administrativne poslove. Određena je mesečna
naknada za tehničkog sekretara u iznosu od 12.000 dinara. Stoga je doneta odluka da
se otkaže ugovor agenciji za računovodstvene poslove koja je do tada obavljala ove
poslove.
Upravni odbor je zadužio Slobodana Jovanovića za međunarodne komunikacije
Udruženja, pre svega sa AIDA i njenim organima i telima, kao i nacionalnim sekcijama AIDA sa obavezom da za sledeću sednicu Upravnog odbora pripremi izveštaj o
aktivnostima AIDA i aktivnostima dostupnih članica AIDA.
Svetlana Dragaš je zadužena za organizovanje i rad Sekcije za osiguranje imovine
i lica, Dragiša Kecojević Sekcije za osiguranje motornih vozila i Dragan Mrkšić Sekcije za osiguranje lica.
Finansijsko poslovanje
Udruženje je prihodovalo sredstva od članarine, doprinosa članova, dobrovoljnih priloga, donacija, pomoći drugih organizacija i udruženja, kao i od prihoda
ostvarenih prodajom stručnih publikacija.
U periodu do 2000. godine Udruženje je raspolagalo skromnim finansijskim
sredstvima. U toku 2000. godine su članovi Udruženja (četiri osiguravajuće organizacije i pet fizičkih lica) uplatili ukupan skroman iznos čiji je jedan deo plasiran na
berzi, i na taj način ostvaren je prihod od kamate. Od sredstava kojima je Udruženje
raspolagalo štampani su memorandumi i koverte i plaćena poštarina za dopise koji
su upućivani, plaćen honorar za izradu idejnog rešenja memoranduma i za druge
obavljene poslove tehničke prirode.
Udruženje je 2000. godinu završilo sa ostvarenim pozitivnim rezultatom poslovanja, skromnom dobiti i skromnim sredstvima u plasmanu iskazanom na računu sa
31. 12. 2000. godine.
Za potrebe vođenja knjigovodstvenih i finansijskih poslova angažovana je ovlašćena agencija tako da se ovi poslovi od 2000. godine vode ažurno i uredno. Nadležnim organima je podnet Godišnji račun za 2000. godinu, podnete su poreske prijave
i obavljene ostale potrebne formalnosti vezane za finansijsko poslovanje Udruženja.
Solidno skromno finansijsko stanje u 2000. godini uslovilo je da je Udruženje
imalo dobar start u 2001. godini. Sa pozitivnim finansijskim poslovanjem je nastavljeno i u toku godine. Prihodi od članarine su bili znatno veći nego predhodne godine.
Slobodna sredstva Udruženja su preko berze plasirana tako da je ostvaren prihod od
154
Katarina IVANČEVIĆ
kamate. Rashode su činili troškovi knjigovodstvenih usluga za obradu dokumentacije
iz prethodnih godina, 2000. godine i 2001. godine, kao i troškovi poštarine, provizija i
sl. U toku 2003. godine su mesečni troškovi vođenja knjigovodstva i drugi neophodni tehnički troškovi pokriveni delom i iz prihoda ostvarenih po osnovu plasmana
sredstava. U toku 2004. godine zbog nesigurnosti i nedostatka kvalitetnih hartija od
vrednosti na tržištu od marta meseca više nisu vršeni plasmani, tako da su troškovi
vođenja knjigovodstva i finansija pokrivani nadalje iz redovnih sredstava Udruženja.
Troškovi vođenja knjigovodstva su plaćani u paušalnom iznosu.
Zahvaljujući donatorskoj uplati „Auto Nena osiguranja” i „Takovo osiguranja”,
Udruženje je bilo u mogućnosti da plati članarinu za AIDA za 2001. godinu.
U toku 2002, 2003, 2004. i 2005. godine Udruženje je ostvarilo dobit po osnovu
prihoda od članarine, od donacija, od kotizacija za savetovanja, od prodaje časopisa,
od oglasa u časopisu, od kamate na plasirana sredstva i pozitivnih kursnih razlika.
Zahvaljujući tome što je rad angažovanih lica u organima upravljanja bio besplatan,
i što su ostvareni navedeni prihodi, Udruženje je moglo da pokrije troškove organizacije savetovanja, knjigovodstvenih usluga, tehničkog sekretara i izdavanja Revije.
Dakle, Udruženje je pozitivno poslovalo u periodu od 2001. do 2005. godine, tako
da su prihodi bili veći od rashoda i značajna sredstva su bila u plasmanima koji su
predstavljali uštedu sredstava.
Beograd, 3. januara 2013.
Prof. dr Katarina IVANČEVIĆ
REVIJA ZA PRAVO OSIGURANJA OD 2002. DO 2005. GODINE
Revija je danas časopis koji je prepoznatljiv u krugovima čiji je predmet interesovanja pravo osiguranja. Svojim kvalitetom i posebnom sadržinom se izdvaja od
časopisa prisutnih na tržištu a koji su posvećeni delatnosti osiguranja ili ovu problematiku samo dotiču. Udruženje za pravo osiguranja Srbije je nastojalo da izdavanjem
časopisa pruži doprinos razvoju pravne misli, ostvarenju ciljeva Udruženja i dobroj
informisanosti naše javnosti u pogledu osiguranja. Pokretanje časopisa je predstavljalo za Udruženje veliki poduhvat s obzirom da je i ovaj kao i svaki drugi izdavački
poduhvat skopčan sa rizicima. Veliki entuzijazam, volonterski i požrtvovan rad pojedinaca i pomoć društava za osiguranje doprineli su da časopis izlazi. Na zadovoljstvo
čitalaca problemi sa kojima se Udruženje susretalo, kako finansijski tako i tehnički,
su uspešno prevaziđeni i časopis je ne samo opstao do današnjih dana već iz godine
u godinu dobija novi razvojni zamah koji ga je učinio da danas ulazi u red međunarodnih časopisa.
Posebno ističemo da je glavni i odgovorni urednik časopisa dr Jasna Pak svojim
velikim ličnim angažovanjem doprinela da časopis izlazi, da rubrike budu popunjene
kvalitetnim prilozima, da Revija bude prihvaćena i cenjena kao profesionalno kvalitetno urađen časopis.
1. POKRETANJE ČASOPISA
U vreme kada je pokrenuta incijativa od strane članova Upravnog odbora Udruženja dr Jasne Pak i Katarine Ivančević da Udruženje počne da izdaje svoje glasilo u
tadašnjoj SR Jugoslaviji nije bilo svima dostupnog nezavisnog časopisa koji se specijalizovano bavio pitanjima osiguranja. „Kompanija Dunav” je izdavala manje-više
interni časopis Osiguranje u teoriji i praksi u kome su saradnici uglavnom bili zaposleni u Kompaniji (danas je to u pravom smislu eksterni časopis iz različitih oblasti
nauke osiguranja u kome ipak preovlađuju prilozi autora zaposlenih u Kompaniji:
Tokovi osiguranja).
Upravni odbor je 28. 6. 2001. formirao Incijativni odbor čiji su članovi bili prof.
dr Jovan Slavnić, dr Jasna Pak i Katarina Ivančević, sa zadatkom da ispita opravdanost
incijative za izdavanje časopisa kao glasila Udruženja i predloži donošenje odgovarajućih odluka upravi Udruženja.
Dilema je bila da li da glasilo Udruženja bude bilten kao informativna publikacija ili da to bude časopis. Incijativni odbor je smatrao da Udruženje ima dovoljno
saradnika kao i čitalačku publiku tako da se opredelio da to bude časopis a ne bilten.
156
Katarina IVANČEVIĆ
Po svom karakteru predloženo je da časopis Udruženja bude stručni časopis sa
izraženim profesionalno edukativnim ciljem. Ocenjeno je da časopis svojim sadržajem treba da profesionalno usavršava i inovira znanja iz domena prava osiguranja i
da bude namenjen primarno praktičarima u osiguranju. U tom smislu je opredeljen
i naziv časopisa Revija.
Sagledavajući trenutnu opštu i finansijsku situaciju Udruženja opredeljenje Inicijativnog odbora je bilo da časopis izlazi ako je moguće tromesečno, a ako ne onda
četvoromesečno ili šestomesečno tako da se obezbedi redovno izlaženje bar tri ili dva
broja godišnje.
Upravni odbor Udruženja je prihvatio predlog Incijativnog odbora i 10. 10. 2001.
Skupština je donela odluku o izdavanju časopisa kao glasila Udruženja časopisa. Za
glavnog i odgovornog urednika na period od četiri godine imenovana je dr Jasna Pak,
naučni saradnik u Institutu za uporedno pravo.
Na sednici Upravnog odbora održanoj 25. 12. 2002. godine izvršen je izbor prvih
članova Izdavačkog saveta i Redakcionog odbora časopisa. Za članove Izdavačkog
saveta su izabrani: Dimitrije Stamenović, Jovan Petković, Dragiša Kecojević, Nebojša
Divljan, Dragan Jovović, Draško Marjanović, Đorđe Cvejić, Vladimir Kovčić, Drago
Rašović, Olivera Labus, mr Zoran Jovanović, Svetlana Vukajlović.
Za članove Redakcionog odbora časopisa su izabrani prof. dr Predrag Šulejić,
prof. dr Jovan Slavnić, prof. dr Ivica Jankovec, dr Zoran Radović, dr Dragan Mrkšić,
dr Siniša Ognjanović, Katarina Ivančević, Branko Rajičić i Milovan Dedijer.
2. STRUKTURA – SADRŽAJ ČASOPISA
Revija je bila prvi časopis u zemlji posvećen teoriji i praksi prava osiguranja.
Zadatak uredništva časopisa je bio da sadržaj časopisa zadovolji praktični i opšte
teoretski aspekt. Saglasno navedenom, časopis je bio otvoren za sve one koji žele da
saopšte nešto novo, ili da sagledaju iz svog ugla neki problem u domenu svoje uže
struke ili poslova koje obavljaju.
Pri kreiranju strukture časopisa imalo se u vidu da je časopis namenjen prvenstveno pravnicima koji rade na problemima primene prava osiguranja i to onima
koji rade u društvima za osiguranje ali i onima koji se ovim poslom bave i na drugim
mestima (osiguranicima, sudijama i dr.). Težnja je bila da u svakom broju pored teorijskih članaka bude što više priloga sa informacijama iz prakse osiguranja koje će biti
od koristi ne samo pravnicima već svima koji se bave osiguranjem. Časopis je koncipiran da pored jednog izvornog članka ima preglednih članaka i rubrike u kojima
se iznose komentari, analize, predlozi, praksa organizacija za osiguranje i udruženja,
pitanja i odgovori, osiguranje u svetu, daje pregled domaće i strane sudske prakse kao
i objavljuju domaći i strani propisi.
REVIJA ZA PRAVO OSIGURANJA OD 2002. DO 2005. GODINE
157
Rad na časopisu je zahtevao značajno angažovanje glavnog i odgovornog urednika. Značajan deo aktivnosti je bilo pronalaženje i angažovanje autora koji svojim
prilozima mogu da doprinesu kvalitetu časopisa. Vodilo se računa da u rubrici „Članci” prilozi svojom aktuelnošću teme mogu da zainteresuju čitaoce praktičare i teoretičare. Pri tom se težilo da članci ispunjavaju standard kvalitetnog naučnog rada. Za
Reviju su pisali autori koji su u to vreme uživali ugled kao naučni radnici, priznati
stručnjaci iz osiguranja iz zemlje i država nastalih na teritoriji bivše SFRJ (dalje: država bivše SFRJ), što se može sagledati kroz bibliografiju Revije.
Tekstovi čiji je sadržaj prikazivao aktuelna događanja u teoriji i praksi osiguranja sa stavom autora priloga su objavljivani u rubrici „Osvrti–analize–komentari.” U
okviru posebne rubrike „Iz prakse organizacija za osiguranje i udruženja” čitaoci su
dobijali informacije o aktuelnim događanjima u društvima za osiguranje, njihovim
statusnim promenama, promenama vlasničke strukture, aktivnostima privrednih komora od značaja za osiguranje, osnivanju i poslovanju pojedinih udruženja vezanih
za delatnost osiguranja, kao što su Udruženje osiguravajućih organizacija Jugoslavije,
Udruženje aktuara i dr. U okviru ove rubrike su objavljivane poruke sa godišnjih savetovanja Udruženja na Paliću kao i prikazi savetovanja koja su organizovala druga
udruženja, fakulteti, komore u okviru kojih su razmatrana pitanja u vezi sa osiguranjem. Autori ovih priloga su bili teoretičari, praktičari osiguranja, zaposleni u komorama, udruženjima kao i sudije.
Posebna rubrika „Sudska praksa” je imala dvostruku namenu. Jedna je bila da
se čitaoci kroz osvrt na pojedine sudske odluke koje su menjale dotadašnju praksu
ili odstupale od iste upoznaju sa novinama i da se ukaže kroz kritički osvrt na značaj
ove odluke i stav autora. U drugom delu ove rubrike je objavljivan pregled aktuelne
sudske prakse domaćih i stranih sudova. Ovaj pregled je omogućavao praktičarima
da na jednom mestu lako dostupnom imaju sudske odluke koje su od značaja za
svakodnevnu primenu a koje su objavljene u različitim biltenima sudske prakse ili su
izvučene iz prakse pojedinih društava.
Rubrika „Pitanja i odgovori” je svojim aktuelnim i zanimljivim sadržajem nastojala da pruži odgovarajući obrazložen odgovor na trenutna aktuelna pitanja primene
propisa i rešavanje pojedinih dilema. U rubrici „Bibliografija” čitaoci su mogli da
pročitaju prikaze udžbenika, monografija i zbornika radova objavljenih u zemlji i
inostranstvu.
Posebna pažnja je posvećena informisanju čitalaca o događanjima u oblasti osiguranja u drugim zemljama. Dug period izolacije je takođe doprineo da našoj javnosti budu uskraćene dragocene informacije iz sveta. Ovakvu vrstu informacija čitaoci
su do tada mogli da nađu samo u stranim časopisima koji većini nisu bili dostupni.
Dostupnost ovih informacija je omogućavala razvijanje kritičke misli čitalaca i poređenje domaćih zakonskih i praktičnih rešenja sa iskustvima iz sveta. Prikazi sudskih odluka stranih sudova kao i prikazi članaka objavljenih u stranim časopisima iz
158
Katarina IVANČEVIĆ
osiguranja su objavljivani u okviru rubrike „Osiguranje u svetu.” Kratke vesti iz sveta
vezane za delatnost osiguranja su objavljivane u rubrici „Ukratko iz sveta.” Značaj ove
rubrike bio je nesumnjiv.
U okviru rubrike „Domaći i strani propisi” objavljivani su propisi od značaja za
rad Udruženja (Statut) i od značaja za delatnost osiguranja. Objavljeni su domaći
zakoni i zakoni država bivše SFRJ kojima se regulisalo obavljanje poslova osiguranja,
nadzor i ugovorno pravo osiguranja. Od posebnog značaja je da su čitaoci mogli da se
upoznaju sa tekstovima koji su izvor evropskog prava osiguranja što je bio pionirski
poduhvat. U svakom broju Revije je objavljivan prevod neke od direktiva Evropske
unije od značaja za delatnost osiguranja, kao i prikaz presude Evropskog suda pravde
u vezi sa tumačenjem i primenom ovih direktiva. Prevode direktiva EU je pretežno
uradila dr Jasna Pak koristeći uporedne tekstove na engleskom i francuskom jeziku.
Svoj doprinos prevodima direktiva i odluka Evropskog suda pravde su dali i kolege
Jelena Gazivoda, Andrej Pak, Nataša Petrović i Slobodan Jovanović.
3. FINASIRANJE ČASOPISA I PRETPLATA
Troškovi izlaska časopisa su pokrivani od pretplate, oglasa, donatorstva i sponzorstva. Svaki broj Revije su svojim prilozima podržavala društva za osiguranje koja
su uplaćivala donacije ili naknadu za oglase koji su objavljivani na podkoricama časopisa. Značajnu podršku izlaženju časopisa je u ovom periodu pružilo „Beobanka
osiguranje” (kasnije: „Polis osiguranje.”) Izlazak Revije je od 2002. godine podržavalo
svojim redovnim finansijskim donatorstvom Udruženje osiguravajućih organizacija
Jugoslavije. Plaćenim oglasima u časopisu su izlazak časopisa u periodu od 2002. do
2005. godine podržali „Takovo osiguranje”, „Zepter osiguranje”, „Delta osiguranje”,
„Evropa osiguranje”, „DDOR Novi Sad”, „AMS osiguranje”, „Dunav RE”, „Dunav osiguranje”, „Kopaonik osiguranje”, „Milenijum osiguranje”, „Garant osiguranje”, „Ekos
osiguranje”, „Balkan osiguranje”, „Polis osiguranje” i „Intermex”, Beograd.
Odluku o visini pretplate za tekuću godinu, kao i odluku o visini honorara saradnika i autora koji su radili za časopis donosio je na predlog glavnog i odgovornog
urednika Upravni odbor Udruženja. Osnovno opredeljenje je bilo da visina pretplate
bude takva da omogući pokrivanje nužnih troškova izlaska časopisa i da bude dostupna pojedincima. Visina pretplate za pojedince je bila niža nego za pravna lica ali je
odlučeno da se pravnim licima daje popust zavisno od broja pretplata. Osnovni cilj je
bio da se stimulišu društva za osiguranje da što većem broju zaposlenih omoguće dostupnost primerka časopisa kao korisnog štiva. Zahvaljujući politici niske visine pretplate koja pokriva samo realne troškove časopisa u ovom periodu je časopis ostvario
pretplatu za 114 primeraka u zemlji i inostranstvu.
Važno je naglasiti da je u periodu od 2002. do 2005. godine časopis uspešno
finansiran sredstvima koje je Udruženje prikupilo za namenu donatorske podrške
REVIJA ZA PRAVO OSIGURANJA OD 2002. DO 2005. GODINE
159
njegovog izlaženja i sredstvima pretplate tako da njegovo izlaženje nije iziskivalo dodatno finasiranje iz drugih priliva i sredstava Udruženja.
4. REDOVNOST IZLAŽENJA
Odlukom Skupštine je definisano da će časopis izlaziti četiri puta godišnje, u
skladu sa autorskim korom koje može da obezbedi glavni urednik i Redakcioni odbor
i finansijskim mogućnostima Udruženja. U toku 2002. godine su objavljena tri broja
časopisa – brojevi 1, 2 i dvobroj 3–4. U toku 2003. 2004. i 2005. godine su izašla po
dva dvobroja 1–2 i 3–4.
Svojom strukturom časopis je zahtevao značajno angažovanje glavnog i odgovornog urednika oko pronalaženja autora, odabira članaka za prevod, prevođenja i
recenzije kao i sekretara Udruženja koji je pružao tehničku podršku u prikupljanju
sredstava za časopis i pratećim aktivnostima vezanim za realizaciju ugovora sa angažovanim autorima. Na širenju pretplate su se posebno angažovali prof. dr Predrag
Šulejić, prof. dr Jovan Slavnić, dr Jasna Pak i Katarina Ivančević. Problemi Udruženja
vezani za nedostatak poslovnog prostora i tehničkog sekretara su bili i problemi časopisa i uticali su i na redovnost njegovog izlaženja. Tražilo se rešenje u saradnji sa
mogućim adekvatnim partnerima kao što je Udruženje osiguravajućih organizacija
Jugoslavije, Službeni list i Privredni savetnik ali dogovori nisu postignuti. Ostvarena
poslovna saradnja sa firmom „Intermex” je u narednom periodu omogućila tehničku
podršku izlaženju časopisa i očekivalo se da doprinese povećanju broja pretplatnika
i redovnosti izlaženja časopisa.
Beograd, 3. februar 2013.
Prof. dr Katarina IVANČEVIĆ
SKUPOVI U PERIODU OD 1999. DO 2005. GODINE I
GODIŠNJA SAVETOVANJA UDRUŽENJA ZA PRAVO
OSIGURANJA JUGOSLAVIJE
I UDRUŽENJA ZA PRAVO OSIGURANJA SRBIJE
I CRNE GORE OD 2001. DO 2005. GODINE
Udruženje za pravo osiguranja Jugoslavije i Udruženje za pravo osiguranja Srbije
i Crne Gore, kako je današnje Udruženje za pravo osiguranja Srbije u ovom periodu nosilo naziv (Udruženje), organizovalo je naučne i stručne godišnje skupove i
specijalizovana savetovanja i okrugle stolove na kojima je kritički razmatrano pozitivno pravo i ukazivano na rešenja iz uporednog prava. Na skupovima su problemi i
situacija u delatnosti osiguranja razmatrani sa teorijskog i praktičnog stanovišta što
je doprinelo razmeni misli, ideja i imalo uticaja na kvalitet rada u delatnosti osiguanja. Stalno aktuelna pitanja tranzicije našeg prava osiguranja koja su prvenstveno
sprovođena kroz nove zakonske tekstove u domenu statusnog prava osiguranja, kao
i prisutni problemi ugovora o osiguranju su predstavljali izazov za Udruženje kako
bi doprinelo razvoju prakse. Na skupovima su slušaoci upoznati sa odgovarajućim
rešenjima u uporednom pravu, posebno u pravima zemalja u okruženju i zemljama članicama EU. Stručno znanje autora i iskustvo su doprineli da prezentovanje
problema bude jasno dok je davanje argumentovanih predloga za određena rešenja
doprinelo efikasnosti ovih susreta. Skupovi su organizovani zahvaljujući pozitivnom
odnosu većine društava za osiguranje koji su svojim donatorstvom omogućili da se
okupe poklonici osiguranja.
Kroz završne poruke koje su bile rezultat ovih skupova, Udruženje je nastojalo
da pruži doprinos promenama u zakonodavstvu i praksi osiguranja. One su kao i
diskusije objavljivane u Reviji, glasilu Udruženja i dostavljane su nadležnim državnim
organima i društvima za osiguranje.
1. TEMATSKA SAVETOVANJA – OKRUGLI STO
Okrugli sto – 1999. godine
U decembru mesecu 1999. godine Udruženje je održalo okrugli sto u prostorijama Udruženja pravnika Jugoslavije o problemima naknade nematerijalne štete. Pripremljeni materijali i kvalitetna rasprava sa ovog skupa su bili na visokom stručnom
nivou i rezultirali su korisnim zaključcima.
SKUPOVI U PERIODU OD 1999. DO 2005. GODINE I
GODIŠNJA SAVETOVANJA UDRUŽENJA ZA PRAVO OSIGURANJA JUGOSLAVIJE...
161
Okrugli sto – 2001. godine
Udruženje je organizovalo stručnu raspravu 10. 10. 2001. godine u Sava centru u
Beogradu o incijativama za izmene i dopune Zakona o osiguranju imovine i lica (dalje u tekstu: ZOIL). Predmet razmatranja su bili tekstovi predloga za izmene i dopune
ZOIL koje su sačinile radne grupe formirane od strane Udruženja osiguravajućih
organizacija Jugoslavije, Saveznog ministarstvo za finansije koje je dopunilo ovaj tekst
i Instituta za uporedno pravo koji je dao svoje mišljenje o usaglašenosti ovog teksta sa
uporedno pravnim rešenjima.
Uvodno izlaganje je dao prof. dr Predrag Šulejić. O aktivnostima koje se planiraju u Saveznom ministraarstvu finansija vezano za izmenu ZOIL govorila je Leposava Kelečević, pomoćnik Saveznog ministra finansija, dok je dr Jasna Pak govorila
o usaglašenosti predloga za izmene i dopune ZOIL sa uporednim pravom. Uvodno
izlaganje su dali i članovi Radne grupe koji su radili na izradi teksta predloga izmena
ZOIL: prof. dr Jovan Slavnić, prof. dr Ivica Jankovec i Branko Rajičić.
2. GODIŠNJA SAVETOVANJA NA PALIĆU
Značajna aktivnost Udruženja se odvijala u okviru godišnjih naučnih i stručnih
skupova koji se počev od 2001. godine održavaju u aprilu mesecu na Paliću. Na ovim
skupovima su svojim radovima i prisustvom pravnici iz prakse i teoretičari osiguranja kao i sudije doprineli da se pojedina pitanja razjasne, da se ukaže na probleme
sa kojima se praksa susreće i na moguća rešenja. Teme kojima su bili posvećeni ovi
skupovi su aktuelna teorijska i praktična pravna pitanja osiguranja. Rad se odvijao na
plenarnim sednicama prema sačinjenom programu u okviru tematskih oblasti. Savetovanjima su u svojstvu slušaoca prisustvovale kolege iz Srbije, Crne Gore i Republike
Srpske. U periodu od 2001. do 2005. godine održano je pet godišnjih skupova. Naslove priloga referenata na ovim savetovanjima nećemo posebno pominjati, s obzirom
da su oni navedeni u odeljku ove knjige „Bibliografija Udruženja za pravo osiguranja
Srbije” i objavljeni trajno na internet stranici Udruženja www.srbija-aida.org.
„Savremeni problemi u osiguranju imovine i lica” – 2001. godine
Savetovanje na kojem je prisustvovalo oko 200 učesnika, održano je u periodu
od 5. do 7. 4. 2001. godine. Priloge je pripremilo petnaest domaćih autora koji su
na poziv Udruženja obradili aktuelne teme značajne za praksu i teoriju osiguranja.
Prilozi su objavljeni u zborniku radova čiji je obim 147 strana. Izbor, recenziju, redaktorstvo i uređivanje zbornika i referata su izvršili prof. dr Predrag Šulejić i prof.
dr Jovan Slavnić.
162
Katarina IVANČEVIĆ
Autori priloga su bili: prof. dr Predrag Šulejić, prof. dr Jovan Slavnić, Branko Rajičić, prof. dr Slavko Carić, prof. dr Ivica Jankovec, Milovan Dedijer i Dragica Marjanović, sudije Vrhovnog suda Srbije, dr Dragan Mrkšić, dr Jasna Pak, dr Nataša Mrvić
Petrović, mr Siniša Ognjanović, dr Zoran Radović, Živka Radović i Vojko Saksida.
S obzirom na opštu situaciju odziv je bio iznad očekivanja i Savetovanje je u potpunosti uspelo i to kako u stručnom tako i u finansijskom pogledu. Tome je doprinela
uglavnom pomoć društava za osiguranja koja su kao članovi Udruženja svojim donatorskim prilozima pomogli i organizaciju samog savetovanja i Udruženje.
Poruke sa ovog savetovanja nisu zabeležene.
Generalni sponzor savetovanje je bio „Avus international” i „Evropa osiguranje”
a.d, Beograd. Sa značajnim prilozima pomogli su: „Auto Nena” a.d, Beograd, „Beobanka osiguranje” a.d, Beograd, „DDOR Novi Sad”, „Dunav osiguranje” a.d, Beograd, „Dunav osiguranje” a.d, Filijala Kruševac, „Dunav Re” a.d, Beograd, „Prizma
osiguranje” a.d, Topola, „Takovo osiguranje” a.d, Kragujevac i „SIM osiguranje” a.d,
Beograd.
„Novo zakonodavstvo u osiguranju imovine i lica” – 2002. godine
U periodu od 17. 4. do 20. 4. 2002. godine održano je Savetovanje na kome je bilo
165 učesnika. Osnovne teme ovog savetovanja su bile: statusna pitanja osiguravajućih organizacija, nadzor nad poslovanjem u osiguranju, ugovorno pravo osiguranja,
reosiguranje, osiguranje autoodgovornosti, položaj Garantnog fonda, penzijsko osiguranje, pojedine vrste osiguranja.
Prilozi su objavljeni u zborniku radova obima 233 strane. Izbor, recenziju, redaktorstvo i uređivanje zbornika i referata su izvršili prof. dr Predrag Šulejić i prof.
dr Jovan Slavnić.
Ukupno dvadesettri domaća autora su dala svoje priloge: prof. dr Jovan Slavnić,
prof. dr Jelena Kočović, prof. dr Slavko Carić, dr Bosa Nenadić, mr Slobodan Ilijić,
Tomislav Petrović, Katarina Ivančević, doc. dr Zdravko Petrović, mr Živka Radović,
prof. dr Predrag Šulejić, Branko Rajičić, dr Slobodan Jovanović, dr Aleksandar K.
Filipović, dr Dragan Mrkšić, dr Vladimir Stojiljković, dr Jasna Pak, Nenad R. Terzić,
Mileva Bogdanović, dr Siniša Ognjanović, Milan Cerović, Vladimir Kovčić, Vojko
Saksida i mr Jova Miloradić.
Poruke sa ovog savetovanja su objavljene u Reviji, br. 2/2002.
Savetovanje su finansijski, u svojstvu sponzora, pomogla društva za osiguranje
koja su bila članovi Udruženja i „Avus International”. Od društava pomoć su dali:
„Dunav osiguranje” a.d, Beograd, „DDOR Novi Sad”, „Imperijal osiguranje” a.d, Beograd, „Prizma osiguranje” a.d, Beograd, „Auto Nena” a.d, Beograd, „Beobanka osiguranje” a.d, Beograd, „SIM osiguranje” a.d, Beograd, „Grawe osiguranje” a.d, Beograd.
SKUPOVI U PERIODU OD 1999. DO 2005. GODINE I
GODIŠNJA SAVETOVANJA UDRUŽENJA ZA PRAVO OSIGURANJA JUGOSLAVIJE...
163
Prvi put se kao sponzor pojavilo „Udruženje osiguravajućih organizacija Jugoslavije”
i Mileva Bogdanović, advokat iz Beograda.
„Pravo osiguranja u tranziciji” – 2003. godine
Osnovne teme ovog savetovanja, koje je održano od 11. 4. do 14. 4. 2003. godine, bile su: statusni položaj osiguravajućih organizacija, ugovorno pravo osiguranja,
osiguranje autoodgovornosti, posebne vrste osiguranja odgovornosti, posebne vrste
osiguranja. Na Savetovanju je prisustvovalo 146 učesnika i na poziv Udruženja svoje
priloge su dala dvadesetčetiri domaća autora. Prilozi su objavljeni u zborniku radova
obima 239 strana. Izbor, recenziju, redaktorstvo i uređivanje zbornika i referata su
izvršili prof. dr Predrag Šulejić i prof. dr Jovan Slavnić.
Autori priloga su: prof. dr Predrag Šulejić, dr Bosa Nenadić, Katarina Ivančević, doc. dr Vladimir Čolović, Vladimir Kovčić, mr Slobodan Ilijić, prof. dr Jovan
Slavnić, prof. dr Vladimir Stojiljković, doc. dr Slobodan Jovanović, dr Jasna Pak, mr
Živka Radović, Mileva Bogdanović, mr Ljubomir Popović, Nenad R. Terzić, dr Siniša
Ognjanović, Milan Cerović, Dragiša Slijepčević sudija Vrhovnog suda Srbije, Nikola
Jasika, doc. dr Aleksandar Filipović, Kimeta Ljušković, prof. dr Ivica Jankovec, doc. dr
Zdravko Petrović, prof. dr Slavko Carić, prof. dr Jelena Kočović i Jasmina Labudović.
Poruke sa savetovanja su objavljene u Reviji, br. 1–2/2003.
Održavanje savetovanja su pomogli „Evropa osiguranje” a.d, Beograd, „Polis osiguranje” a.d, Beograd, „Lovćen osiguranje” a.d, Podgorica, „DDOR Novi Sad”, „Auto
Nena” a.d, Beograd, „Takovo osiguranje” a.d, Kragujevac, „Balkan osiguranje” a.d,
Beograd, „Dunav Re” a.d, Beograd, “Prizma osiguranje” a.d, Beograd i “Imperijal
osiguranje” a.d, Beograd.
„Privreda i pravo osiguranja u tranziciji“ – 2004. godine
U organizaciji Udruženja na Paliću je od 14. do 17. aprila 2004. godine održano
sada već tradicionalno godišnje savetovanje na naznačenu generalnu temu, kome
je prisustvovalo 158 učesnika. Na poziv Udruženja u radu savetovanja su prvi put
učestvovali priznati i poznati teoretičari i praktičari osiguranja iz država nastalih na
teritoriji bivše SFRJ. Na taj način je savetovanje na Paliću preraslo u savetovanje sa
međunarodnim učešćem s obzirom da su to bili autori iz inostranstva.
Teme savetovanja su bile: statusna pitanja subjekata tržišta osiguranja, opšta pitanja privrede i prava osiguranja, osiguranje u susednim zemljama, ugovorno pravo
osiguranja i obavezna osiguranja. Prilozi tridesettri autora su objavljeni u zborniku
radova obima od 328 strana. Izbor, recenziju, redaktorstvo i uređivanje zbornika i
referata su izvršili prof. dr Jovan Slavnić i prof. dr Predrag Šulejić.
164
Katarina IVANČEVIĆ
Domaći autori priloga su bili: prof. dr Jovan Slavnić, dr Bosa Nenadić, Branko
Rajičić, Slađana Radiša, mr Slobodan Ilijić, doc. dr Zdravko Petrović, prof. dr Jelena
Kočović, mr Vojko Saksida, dr Predrag Kapor, Zoran Popović, prof. dr Nataša Mrvić
Petrović, Jasmina Labudović, Radomir Erić, mr Gojko Ostojić, mr Miljenka Javorović, dr Jasna Pak, dr Dragan Mrkšić, dr Zoran Radović, doc. dr Slobodan Jovanović,
prof. dr Vladimir Stojiljković, Mileva Bogdanović, Tomislav Petrović, Katarina Ivančević, mr Ljubomir Popović, Tanja Papić, prof. dr Predrag Šulejić, Milan Cerović i
Vladimir Kovčić.
Strani autori priloga su bili: prof. dr Šime Ivanjko iz Slovenije, dr Marijan Ćurković iz Hrvatske, prof. dr Vitomir Popović, doc. dr Vladimir Čolović i Slobodan
Stanišić iz Republike Srpske.
Poruke sa savetovanja su objavljene u Reviji, br. 1–2/2004.
Svojim donatorskim prilozima savetovanje i izdanje zbornika radova su pomogli:
„Akcionarsko društvo za osiguranje i reosiguranje DDOR Novi Sad” kao veliki donator, „Akcionarsko društvo za osiguranje Prizma osiguranje”, Topola, „Akcionarsko
društvo za osiguranje Delta osiguranje”, Beograd, „Udruženje osiguravajućih organizacija Srbije i Crne Gore”, „Akcionarsko društvo za osiguranje Milenijum osiguranje”,
Beograd, „Akcionarsko društvo za osiguranje Kopaonik”, Beograd, „Akcionarsko
društvo za osiguranje Takovo”, Kragujevac, „Akcionarsko društvo za reosiguranje
Dunav Re”, Beograd, „Akcionarsko društvo za osiguranje Zepter”, Beograd, „Akcionarsko društvo za osiguranje Imperijal”, Beograd.
„Osiguranje u svetlu novog zakonodavstva“ – 2005. godine
Peto po redu Savetovanje pod ovim generalnim nazivom održano je na Paliću od
14. do 16. aprila 2005. godine kome je prisustvovalo stopet učesnika. Teme savetovanja su bile: statusna pitanja subjekata tržišta osiguranja, obavezno osiguranje, osiguranje lica, opšta pitanja privrede i prava osiguranja. U zborniku radova obima od 305
strana objavljeni su prilozi dvadesetosam autora. Izbor, recenziju, redaktorstvo i uređivanje zbornika i referata su izvršili prof. dr Jovan Slavnić i prof. dr Predrag Šulejić.
Domaći autori priloga su bili: doc. dr Jasna Pak, dr Bosa Nenadić, mr Jelena Gazivoda, prof. dr Zdravko Petrović, Vladimir Kozar, prof. dr Predrag Šulejić, Mileva
Bogdanović, Predrag Trifunović, sudija Vrhovnog suda Srbije, prof. dr Dragan Gvozdić, prof. dr Jovan Slavnić, prof. dr Dragan Mrkšić, Gordana Tomašević Dražić, Gordana Marinković, Andrej Pak, mr Slobodan Ilijić, mr Vojko Saksida, prof. dr Boris
Marović, doc. dr Slobodan Jovanović, dr Predrag Kapor, Jasmina Labudović, Nataša
Petrović, Katarina Ivančević, Vladimir Kovčić, mr Svetlana Jocović, prof. dr Jelena
Kočović i Tomislav Petrović.
Strani autori priloga su bili: prof. dr Šime Ivanjko iz Slovenije i doc. dr Vladimir
Čolović iz Republike Srpske.
SKUPOVI U PERIODU OD 1999. DO 2005. GODINE I
GODIŠNJA SAVETOVANJA UDRUŽENJA ZA PRAVO OSIGURANJA JUGOSLAVIJE...
165
Poruke sa savetovanja su objavljene u Reviji, br. 1–2/2005.
Svojim donatorskim prilozima savetovanje i izdanje zbornika radova su pomogli
kao veliki donator „Akcionarsko društvo za osiguranje i reosiguranje DDOR Novi
Sad” i „Akcionarsko društvo za osiguranje Kopaonik”, Beograd. Donatori su bili:
„Akcionarsko društvo za osiguranje Takovo”, Kragujevac, Udruženje osiguravajućih
organizacija Srbije i Crne Gore, „Akcionarsko društvo za osiguranje Zepter”, Beograd, „Akcionarsko društvo za osiguranje Delta osiguranje”, Beograd i Advokatska
komora Beograda.
3. MEĐUNARODNI SKUPOVI
Međunarodni skupovi u okviru AIDA
Na X kongresu AIDE u Marakešu, Maroko, maja 1998. godine, ispred Udruženja kao nacionalne sekcije ove međunarodne pravničke organizacije svoje referate su
izložili prof. dr Predrag Šulejić i prof. dr Jovan Slavnić.
Ovom skupu su prisustvovali kao slušaoci članovi Udruženja zaposleni u nekoliko osiguravajućih društava, Sekretarijatu za finansije i Udruženju osiguravajućih
organizacija Jugoslavije.
Skupovi u okviru Kopaoničke škola prirodnog prava
Članovi udruženja su svojim radovima aktivno učestvovali u radu sekcije Osiguranje u okviru Kopaoničke škole prirodnog prava u period od 1999. do 2005. godine.
Kopaonička škola nije održana 1998. godine iako su radovi bili pripremljeni i publikovani. Ovi radovi su izlagani na skupu koji je održan 1999. godine.
Radove su izložili članovi Udruženja:
1999. godine – Prof. dr Predrag Šulejić, prof. dr Jovan Slavnić, dr Zoran Radović,
dr Jasna Pak, Tomislav Petrović i Aleksandar Filipović;
2000. godine – Prof. dr Predrag Šulejić, prof. dr Jovan Slavnić, dr Zoran Radović,
Ksenija Džodžo–Rujević, Lola Stamenković i mr Siniša Ognjanović.
2001. godine – Prof. dr Predrag Šulejić, prof. dr Jovan Slavnić, dr Zoran Radović,
dr Aleksandar Filipović i mr Siniša Ognjanović;
2002. godine – Prof. dr Predrag Šulejić, prof. dr Jovan Slavnić, mr Siniša Ognjanović, mr Slobodan Ilijić, dr Zoran Radović, Vladimir Kovčić i Nikola Jasika;
2003. godine – Prof. dr Jovan Slavnić, dr Zoran Radović, dr Siniša Ognjanović, dr
Aleksandar Filipović, doc. dr Slobodan Jovanović i Vladimir Kovčić;
2004. godine – Prof. dr Predrag Šulejić, prof. dr Jovan Slavnić, dr Aleksandar
Filipović, Jasmina Labudović i Tomislav Petrović;
166
Katarina IVANČEVIĆ
2005. godine – Prof. dr Predrag Šulejić, prof. dr Jovan Slavnić, dr Aleksandar
Filipović i mr Jasmina Labudović.
4. UČEŠĆE NA SKUPOVIMA KOJA SU ORGANIZOVALA DRUGA
UDRUŽENJA, PRIVREDNA KOMORA SRBIJE I DRUGI
Članovi Udruženja su aktivno učestvovali na skupovima koje su organizovali:
Kompanija „Dunav osiguranje” i Institut za uporedno pravo u Beogradu – savetovanje održano 16. 9. 2002. na temu „Prevare u osiguranju.” Radove su izlagali
članovi Udruženja dr Jasna Pak, dr Zoran Radović i Branko Rajičić.
Udruženje osiguravajućih organizacija Srbije – u oktobru 2004. godine savetovanje u Vrnjačkoj banji sa temom „Primena zakona o osiguranju” na kome su članovi
Udruženja prisustvovali skupu i uzeli aktivno učešće u diskusiji.
Udruženje za odštetno pravo – na skupovima koje ovo udruženje tradicionalno
organizuje u septembru mesecu u period od 1998. do 2005. godine radove su izlagali
članovi Udruženja: dr Jasna Pak, dr Aleksandar Filipović, dr Zdravko Petrović, Tomislav Petrović, Katarina Ivančević i dr Dragan Mrkšić.
Udruženje aktuara Srbije – na međunarodnim simpozijima koje je ovo udruženje organizovalo na Zlatiboru i Vrnjačkoj banji u toku 2003, 2004. i 2005. godine
– radove su izlagali članovi Udruženja prof. dr Predrag Šulejić, prof. dr Jovan Slavnić,
dr Jasna Pak i Katarina Ivančević.
Društvo za podršku osiguranja – skup na temu „Odgovornost i i osiguranje odgovornosti advokata” koji je održan u Beogradu 22. oktobra 2005. godine. Rad je
izlagao član Udruženja prof. dr Jovan Slavnić.
Privredna akademija u Novom Sadu – savetovanje „Naknada štete i ugovor o
osiguranju”, održano od 18. do 20. februara 2004. na Zlatiboru. Radove su izlagali
članovi Udruženja doc. dr Siniša Ognjenović, doc. dr Zdravko Petrović, doc. dr Slobodan Jovanović, Vladimir Kovčić i Nikola Jasika.
Privredna komora Srbije, Odbor za bankarstvo – okrugli sto 25. maja 2005. godine sa temom „Primena zakona o osiguranju i razvoj tržišta osiguranja” – članovi
Udruženja su prisustvovali skupu i uzeli aktivno učešće u diskusiji.
Beograd, 31. januar 2013.
Odeljak IV: PERIOD OD 1961. DO 1998. GODINE
/ CHAPTER IV: PERIOD 1961–1998
Prof. dr Predrag ŠULEJIĆ
Prof. dr Jovan SLAVNIĆ
OD JUGOSLOVENSKOG UDRUŽENJA ZA PRAVO
OSIGURANJA I SAVEZA UDRUŽENJA ZA PRAVO
OSIGURANJA JUGOSLAVIJE DO UDRUŽENJA
ZA PRAVO OSIGURANJA SRBIJE
1. OSNIVANJE JUGOSLOVENSKOG UDRUŽENJA
ZA PRAVO OSIGURANJA
Na poziv Međunarodog udruženja za pravo osiguranja (AIDA), koje je osnovano 1960. godine sa sedištem (prvobitnim) u Rimu,1 osnovana je jugoslovenska
nacionalna sekcija ovog međunarodnog udruženja 6. decembra 1961. pod nazivom
Jugoslovensko udruženje za pravo osiguranja (Jugoslovensko udruženje), kada je na
Pravnom fakultetu u Beogradu održana njegova osnivačka skupština. Za (prvog)
predsednika Jugoslovenskog udruženja odlukom Upravnog odbora, čija je sednica
održana nakon organizovane Skupštine, izabran je dr Borislav Blagojević, profesor
Pravnog fakulteta u Beogradu.2 Profesor Blagojević je bio predsednik Jugoslovenskog
udruženja do, kao što ćemo kasnije videti, izbora novog predsednika 1973. godine.
Jugoslovensko udruženje je osnovano u pravnoj formi društvene organizacije prema tada važećem saveznom zakonu koji je uređivao osnivanje i aktivnost društvenih
organizacija. Ko su bili svi osnivači Jugoslovenskog udruženja kao društvene organizacije, a to su mogla biti samo fizička lica, autorima ovih redova nije ostalo u sećanju
1
Tomašić, Veljko. „Povodom osnivanja Međunarodnog udruženja za pravo osiguranja (AIDA) i
našeg jugoslovenskog udruženja”, Osiguranje i privreda, br. 8–9/1962, str. 48.
2
Profesor Borislav Blagojević je već u vreme osnivanja Jugoslovenskog udruženja bio u civilnom
pravu svestrani naučni radnik. Osnovao je i bio je direktor Instituta za uporedno pravo u Beogradu.
Kasnije i jedan od najuspešnijih rektora Beogradskog univerziteta posle Drugog svetskog rata. Svoja
univerzalna znanja u oblasti civilnog prava imao je priliku da primeni u praksi kao dugogodišnji
glavni pravni savetnik ministarstva za inostrane poslove SFR Jugoslavije. Napisao je više obimnih
knjiga, kao što su Međunarodno privatno pravo i Nasledno pravo SFRJ.
168
Predrag ŠULEJIĆ i Jovan SLAVNIĆ
niti su o tome u Srbiji sačuvana dokumenta. Isto se odnosi i na činjenicu ko su bili
članovi Upravnog i Nadzornog odbora Jugoslovenskog udruženja.
Prema sačuvanom Statutu od 21. marta 1969. godine, cilj radi koga je osnovano
Jugoslovensko udruženje, bio je „da organizuje rad i da razvija saradnju na proučavanju prava i ekonomike osiguranja, posebno uporedna izučavanja o osiguranju u
različitim zemljama” (čl. 1). Radi ispunjenja ovog svog cilja, Statut je predvideo da
udruženje sprovodi raznovrsne delatnosti kao što su: proučavanje pravnih problema i
edkonomike osiguranja, održavanje skupova posvećenih problemima iz oblasti prava
osiguranja, izrada nacrta projekata zakona iz oblasti osiguranja, tipova polisa i opštih
uslova osiguranja, davanja mišljenja i pružanja usluga saradnje na zahtev državnih
organa, ustanova ili drugih insitucija o pravnim pitanjima i problemima osiguranja, publikovanja rezultata rada, organizovanje saradnje i učešća u međunarodnoj
saradnji na izučavanju problema osiguranja u okviru AIDA (čl. 4, st. 1). Kao jedina
nacionalna sekcija AIDA koja je mogla biti osnovana za državu članicu AIDA, ono je
radilo na razvijanju delatnosti na teritoriji cele Jugoslavije posredstvom organizovanja po jedne sekcije koja se osnivala za svaku republiku (Srbija, Hrvatska, Slovenija,
Bosna i Hercegovina i Crna Gora) i pokrajinu (Vojvodina i Kosovo i Metohija).3 A u
okviru sekcija Statutom je bilo predviđeno da se organizuju ogranci i drugi oblici rada
koje utvrdi sekcija u mestima Jugosavije u kojima postoji interes za to kod dovoljnog
broja članova. Statutom su bili propisani i uslovi za osnivanje sekcije (da ima najmanje 15 članova, da članovi konstitušu i održe osnivačku skupštinu na kojoj će doneti
statut i izabrati svoje organe itd.) (Statut, čl. 2). Odluku o osnivanju sekcija i ogranaka
donosio je, na predlog Skupštine, Upravni odbor Jugoslovenskog udruženja (Statut,
čl. 4, st. 2). Prema sećanju ovih autora Jugoslovensko udruženje imalo je četiri sekcije: srpsku, hrvatsku, slovenačku i vojvođansku. Članovi sekcija, odnosno ogranaka
mogli su biti individualni i kolektivni. I to ona fizička lica koja se interesuju za pravo
i ekonomiku osiguranja, a rade na pravnim poslovima u nekoj osiguravajućoj organizaciji ili drugom pravnom licu, ili ono koje se bavi problematikom osiguranja u sudstvu, advokaturi, na fakultetu, odnosno drugoj naučnoj ustanovi. Kolektivni članovi
su mogle biti osiguravajuće organizacije, preduzeća za zastupanje i vršenje usluga u
osiguranju, udruženja osiguravajućih organizacija, fakulteti, instituti i druge naučne
ustanove koje se bave proučavanje prava i ekonomike osiguranja, privredne i druge
radne organizacije, kao i njihova udruženja, udruženja građana i državni organi čiji
je rad od interesa za delatnost osiguranja (Statut, čl. 3). Ovim autorima nije ostalo u
sećanju, a dokumenti o aktivnosti Jugoslovenskog udruženja nisu sačuvani, kada je
3
Ovde smo nabrojali republike i pokrajine koje su bile u sastavu tadašnje, tzv. druge Jugoslavije,
prvo konstituisane pod nazivom Federativna narodna Republika Jugoslavija, a kasnije, u
vreme osnivanja Jugoslovenskog udruženja, Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije,
radi potsećanja mlađih čitalaca i onih generacija čitalaca koje će doći a kojima sastav tadašnje
Jugoslavije nije ostao u sećanju ili je nepoznat.
OD JUGOSLOVENSKOG UDRUŽENJA ZA PRAVO OSIGURANJA I SAVEZA UDRUŽENJA...
169
osnovana srpska i druge sekcije u sastavu Jugoslovenskog udruženja, da li su i u kojim
mestima Jugoslavije osnovani ogranci pojedinih sekcija, osim da je u Srbiji bilo pokušaja da se ogranci organizuju. Sekcije su bile organizacioni oblici rada Jugoslovenskog
udruženja bez svojstvo pravnog lica, kao što su to bili i organci republičkih, odnosno
pokrajinskih sekcija.
Organi Jugoslovenskog udruženja bili su: Skupština, Upravni odbor, Nadzorni
odbor, predsednik, podpredsednici i sekretar. Istovetne organe imale su i republičke
i pokrajinske sekcije. Podataka ko su bili članovi Upravnog i Nadzornog odbora i
podpredsednici Jugoslovenskog udruženja ne mogu se utvrditi iz sačuvane dokumentacije, osim da je prvi sekretar ovog udruženja bio dr Veljko Tomašić,4 savetnik u
Jugoslovenskoj zajednici osiguranja čije je sedište bilo, od osnivanja do reorganizacije
u Zavod za osiguranje i reosiguranje „Jugoslavija”, u Beogradu.5 Ono što je važno
primetiti u vezi sa aktivnostima Juglovensko udruženja jeste da ono nije osnovalo i
izdavalo sopstveni časopis u kome bi objavljivalo rezultate svog rada, već je prihvatilo
ponudu redakcije časopisa Osiguranje i privreda iz Zagreba da ovaj časopis objavljuje
u posebnoj rubrici materijale sa stručnih sastanaka udruženja.6 Ovaj časopis je ostao
„organ” udruženja i nakon što se Jugoslovensko udruženje transformisalo u Savez
udruženja za pravo osiguranja Jugoslavije (videti više o tome dole).
Na sastanku Upravnog odbora Jugoslovenskog udruženja, u Zagrebu je 17. marta
1973. godine za novog (drugog) predsednika Udruženja izabran je dr Aleksandar
Goldštajn, profesor Pravnog fakulteta u Zagrebu i odlučeno je da se sedište Udruženja iz Beograda preseli u Zagreb. U Srbiji nisu sačuvani dokumenati iz kojih se može
utvrditi ko je u vreme njegovog mandata bio potpredsednik i sekretar Udruženja,
kao ni ko su bili članovi Upravnog i Nadzornog odbora. Ono što je poznato, kao što
će se videti iz teksta koji sledi, nominalno profesor Goldštajn je bio predsednik Jugoslovenskog udruženja do izbora predsednika kasnije osnovanog Saveza udruženja za
pravo osiguranja Jugoslavije, na prvoj sednici novoformiranog Predsedništva Saveza
održanoj 23. januara 1985. godine.
Ono što na ovom mestu ne možemo zaobići da istaknemo kada se govori o prva
dva i jedina predsednika Jugoslovenskog udruženja, profesoru Borislavu Blagojeviću
(preminulom 29. decembra 1985. godine) i profesoru Aleksandru Goldštajnu (pre4
Tomašić, Veljko. Isto, str. 49.
Prema iskazu dr Zorana Radovića, naučnog savetnika Instituta za uporedno pravo u Beogradu,
u penziji koji je dao Jovanu Slavniću januara 2013, sledeći, drugi, sekretar Jugoslovenskog
udruženja posle dr Veljka Tomašića, u periodu dok je predsednik bio prof. Borislav Blagojević
je bio on. Po njegovom kazivanju, materijalnu pomoć za rad Jugoslovensko udruženje za pravo
osiguranja i Savez udruženja za pravo osiguranja Jugoslavije su dobijali od Jugoslovenske zajednice
osiguranja, a od njenog reorganizovanja 1. januara 1968. godine osnivanjem Zavoda za osiguranje
i reosiguranje „Jugoslavija” od tog zavoda i kasnije nastalog spajanjem ovog zavoda i Zavoda za
osiguranje „Beograd” u Zavod za osiguranje „Dunav”, od ovog zavoda.
6
Isto, str. 50.
5
170
Predrag ŠULEJIĆ i Jovan SLAVNIĆ
minulom 20. oktobra 2010. u 98-oj godini života) to je da ih slobodno možemo nazvati glavnim osnivačima našeg današnjeg Udruženja za pravo osiguranja Srbije. Iako
naučni interes i jednog i drugog nije bilo pravo osiguranja oni su, usredsređujući se
na izučavanje Građanskog i Međunarodnog privatnog prava (profesor Borislav Blagojević) i Trgovačkog, odnosno Privrednog i Arbitražnog prava (profesor Aleksandar
Goldštajn), umeli da prepoznaju značaj i budućnost nauke prava osiguranja koja je na
putu da se i u Jugoslaviji jednog dana osamostali i izdvoji u posebnu pravnu granu,
zbog čega su se sa velikim oduševljenjem prihvatili da budu osnivači Jugoslovenskog
udruženja i da svojim ogromnim naučnim autoritetom toga i današnjeg vremena
daju podršku jednoj mladoj nauci u nastanku u Jugoslaviji prihvatajući se da budu
na čelu Jugoslovenskog udruženja, insistucije koja je osnivana sa ciljem proučavanja
i razvoja nauke prava osiguranja u jugoslovenskim i međunarodnim okvirima kao
deo, odnosno nacionalna sekcija AIDA. Za razliku od profesora Goldštajna, profesor Blagojević je u toj podršci išao i dalje, tako što je, kada su mu ogromne obaveze
koje je imao dopuštale, da učestvuje na svetskim kongresima AIDA i upušta se u
pisanje ogleda iz osiguranja namenjena savetovanjima koje je organizovalo Jugoslovensko udruženje. Posvećen ovoj funkciji profesor Borislav Blagojević je pred svoju
iznenadnu smrt primio u službenu posetu dr Karolja Barda, tada predsednika AIDA
Mađarske i predsednika VII Svetskog AIDA kongresa u Budimpešti koji je došao u
Beograd da njega lično i delegaciju Jugoslovenskog udruženja pozove da uzmu učešće
na kongresu.
U osnivanju Jugoslovenskog udruženja veliku ulogu je imao i prof. dr Vladimir
Jovanović, kasnije znameniti redovni profesor Pravnog fakulteta u Beogradu na predmetu Privredno pravo. U vreme osnivanja Jugoslovenskog udruženja 1961. godine on
je bio vanredni profesor. Kao asistent na tom fakultetu odbranio je doktorsku disertaciju (29. marta 1956.) na temu „Prava osiguravača prema trećem odgovornom licu”,
godinu dana kasnije objavljenu od strane Generalne direkcije Državnog osiguravajućeg zavoda (DOZ). I već tada se opredelio za specijalizaciju u oblasti prava osiguranja
iako kao nastavni predmet ono na tom fakultetu nije postojao i kao entuzijasta za ovu
nauku i duboko privržen međunarodnoj saradnji u istraživanju nauke prava osiguranja u okviru AIDA, sproveo je pripreme za osnivanje Jugoslovenskog udruženja i
izvršio je veliki uticaj na profesora Borislava Blagojevića da se prihvati da bude prvi
predsednik ovog novoosnovanog strukovnog udruženja na nivou Jugoslavije.
2. OSNIVANJE SAVEZA UDRUŽENJA ZA PRAVO
OSIGURANJA JUGOSLAVIJE
Kao što se napred moglo videti, rad Jugoslovenskog udruženja odvijao se na nivou Udruženja (saveznom) i kroz sekcije koje su osnivane na republičkom i pokrajinskom nivou i kojih je najpre bilo tri: za Socijlističku Republiku (SR) Srbiju, za SR
OD JUGOSLOVENSKOG UDRUŽENJA ZA PRAVO OSIGURANJA I SAVEZA UDRUŽENJA...
171
Sloveniju i za Socijalističku autonomnu pokrajinu Vojvodinu. Kasnije je osnovana
sekcija Jugoslovenskog udruženja za SR Hrvatsku.
Jugoslovensko udruženje je postojalo do 29. oktobra 1984. godine kada je upisom u registar društvenih organizacija koji je vodio savezni seketarijat za unutrašnje
poslove sa sedištem u Beogradu, osnovan Savez udruženja za pravo osiguranja Jugoslavije (Savez udruženja).7 Upisu je prethodila sednica Osnivačke skupštine, čije
vreme i mesto održavanja nije poznato. Na Osnivačkoj skupštini je usvojen osnivački
akt – Samoupravni sporazum o udruživanju u Savez, koji je odmah, na Osnivačkoj
skupštini, potpisalo Udruženje za pravo osiguranja SR Srbije, Društvo za pravno-ekonomski razvoj zavarovalstva (nekadašnja sekcija Jugoslovenskog udruženja za SR Sloveniju), Udruženje za pravo osiguranja SR Hrvatske, a kasnije i Udruženje za pravo i
ekonomiku osiguranja Vojvodine.8 Zapravo, da bi se sekcije ranijeg Jugoslovenskog
udruženja udružile u Savez udruženja i ono na taj način reorganizovalo osnivanjem
novog, Saveznog, udruženja, sekcije su morale prethodno da se reorganizuju u samostalna republička, odnosno udruženje za SAP Vojvodinu sa svojstvom pravnog lica,
takođe u pravnoj formi „društvene organizacije” kao što je u toj formi, na osnovu
tada vežećeg saveznog Zakona o društvenim organizacijama i udruženjima građana,
organizovan Savez, odnosno ranije i Jugoslovensko udruženje. „Taj proces na reorganizovanju Jugoslovenskog udruženja za pravo osiguranja tekao je dosta sporo, iako je
još 1976. bivši Upravni odbor Jugoslovenskog udruženja u tu svrhu obrazovao radnu
grupu.”9 Proces reorganizacije Jugoslovenskog udruženja u Savez udruženja opravdan
je stavom Upravnog odbora Jugoslovenskog udruženja da je Saveza rešenje organizacije koje je u interesu postojanijeg rada novog udruženja (Saveza).10
Samoupravnim sporazumom o osnivanju Saveza udruženja, čiji primerak nije
sačuvan kod članova iz Srbije, bilo je predviđeno da Savez ima kao svoje organe:
Skupštinu Saveza, Predsedništvo Skupštine Saveza, Odbor za samoupravnu društvenu kontrolu i komisije (stalne i povremene). Svako republičko, odnosno pokrajinsko
udruženje – članovi Saveza, prema Samoupravnom sporazumu o osnivanju Saveza, biralo je u Skupštinu Saveza po pet delagata čiji je mandat trajao četiri godine.
Skupština kao organa upravljanja Savezom je birala Predsedništvo Skupštine Saveza
kao svoj kolektivni izvršini organ, u kome je svako republičko, odnosno pokrajinsko
udruženje bilo zastupljeno sa po dva delegata koje su birali delegati svakog udruženja
u Skupštini iz svojih redova sa izbornim mandatom od četiri godine. Predsedništvo
7
Sokal, Vojislav. „Savez udruženja za pravo osiguranja Jugoslavije započeo s radom (Obnovljeno
Jugoslovensko udruženje za pravo osiguranja”, Osiguranje i privreda, br. 9/1987, str. 45.
8
U Bosni i Hercegovini, Makedoniji, Crnoj Gori i u okviru Socijalisičke autonomne pokrajine
Kosovo nisu bila onovana republička, odnosno pokrajinsko udruženje za pravo osiguranja tako da
one nisu imale svoje članove u Savezu.
9
Isto.
10
Isto.
172
Predrag ŠULEJIĆ i Jovan SLAVNIĆ
je iz svojih redova biralo predsednika i potpredsednika Predsedništva Skupštine, dok
su sekretar i blagajnik birali iz reda članova udruženja članica Saveza. Savez je imao
i Statut.11 U Samoupravnom sporazumu o osnivanju i Statutu je bilo utvrđeno da je
stalno sedište Saveza u Beogradu. Na osnovu saglasnosti koje je za to dao Izvršni
odbor Udruženja osiguravajućih organizacija Jugoslavije (osnovano 1968. godine),
sedište je bilo u prostorijama ovog udruženja, u ul. 29. novembra (sada: Bulevar Despota Stefana) 68B, mezanin II.
Iz osvrta kolege Vojislava Sokala, na osnovu čijih iskaza su u pomenutom osvrtu
navedeni ovi podaci vezani za osnivanje Saveza udruženja, doznajemo da je Predsedništvo Skupštine saveza održalo svoju prvu sednicu 23. januara 1985. godine, tj.
tri meseca nakon upisa Saveza u registar, na kojoj je izabran za predsednika, tada već
akademik, profesor Borislav Blagojević (delegat iz srpskog udruženja), za potpredsednika prof. dr Šime Ivanjko (delegat slovenačkog udruženja) i za ostale članove
prof. dr Ivica Jankovec (delegat srpskog udruženja), Robert Stude i dr Marijan Ćurković (delegati hrvatskog udruženja) i Franc Lotrič (delegat slovenačkog udruženja).
Vojvodina nije imala svoje delegate, s obzirom da u vreme izbora članova Predsedništva njeno udruženje nije pristupilo Samoupravnom sporazumu o udruživanju u Savez. Pošto je profesor Borislav Blagojević umro 29. decembra 1985. godine, jedanaest
meseci pošto je izabran za predsednika Predsedništva Skupštine Saveza, rukovođenje
savezom preuzeo je potpredsednik Šime Ivanjko zajedno sa Vojislavom Sokalom, sekretarom Saveza, izabranom na istoj sednici na kojoj je i konstituisano Predsedništvo
Skupštine Saveza.
Iz kazivanja Vojislava Sokala, zasnovanim na opštim aktima Saveza, o ciljevima
Saveza i načinima njihovog ostvarivanja, može se ustanoviti da se oni nisu razlikovali
od ciljeva i načina, odnosno delatnostima na osnovu kojih je svoje ciljeve ostvarivalo
Jugoslovensko udruženje.12
11
Radi podsećanja starijih i znanja mlađih čitalaca, treba reći da je do reorganzacije Jugoslovenskog
udruženja osnivanjem Saveza udruženja, došlo kao posledica promene u državnoj organiaciji
tadašnje Jugoslavije. U vreme Jugoslovenskog udruženja, Jugoslavija je bila federativna državna
zajednica šest republika i dve autonomne pokrajine, dok je u vreme osnivanja Saveza udruženja ona
bila i dalje de iurae federacija ovih država i pokrajina ali de facto savezna država konfederalnog tipa
u kome su pokrajine imale sve elemente državnosti kao i republike. To je bio period tzv. društvenog
dogovaranja, samoupravnog sporazumevanja i delegatskog sistema upravljanja Jugoslavijom
kao državom posredstvom republičkih i pokrajinskih delegata i delegatskog upravljanja svim
institucijama sistema koje su se formirale na nivou Jugoslavije. Bliže odgovore na pitanja kada
se vremenski to sve događalo, razlozima ovih promena i posledicama tih promena u organizaciji
Jugoslavije i po njene narode, kao i na to koji su glavni ustavni i drugi savezni zakoni kojima je
uveden ovakav sistem čitaoci mogu naći u udžbenicima ustavnog prava i političke istorije.
12
Isto.
OD JUGOSLOVENSKOG UDRUŽENJA ZA PRAVO OSIGURANJA I SAVEZA UDRUŽENJA...
173
Kao pravni sledbenik Jugoslovenskog udruženja, Savez je preuzeo, navodi se u
ovom kazivanju, sredstva Jugoslovenskog udruženja u iznosu od tadašnjih (nevelikih) 23.084,00 dinara.13
3. AKTIVNOSTI JUGOSLOVENSKOG UDRUŽENJA
ZA PRAVO OSIGURANJA I SAVEZA UDRUŽENJA
ZA PRAVO OSIGURANJA JUGOSLAVIJE
Delatnosti koje je obavljalo Jugoslovensko udruženje, odnosno Savez udruženja
u ostvarivanju statutom utvrđenih ciljeva u dužem periodu, ocenjivane su sa stanovišta tog vremena, kao period veoma plodnog i uspešnog rada Jugoslovenskog udruženja, odnosno Saveza udruženja jer su imala pozitivnu ulogu u razvoju teorije i prakse
osiguranja.14 Neke od značajnijih zabeleženih aktivnosti su posebni stručni sastanci
od kojih treba istaći sledeće:
Prvi stručni radni sastanak Jugoslovenskog udruženja održan je 6. juna 1962.
godine na Pravnom fakultetu u Beogradu. Jedini referent na temu „Osiguranje od
odgovornosti pomorskih brodara” bio je dr Veljko Tomašić. Sastanak je otvorio
predsednik Udruženja prof. dr Borislav Blagojević, a sastankom je rukovodio prof.
dr Vladislav Brajković, iz Zagreba. Tema je, navodi se, privukla pažnju i prisustvo
značajnog broja pravnika i ekonomista iz Beograda, Zagreba, Splita, Rijeke, Pirana i
Dubrovnika.15
Drugi stručni radni sastanak Jugoslovenskog udruženja za pravo osiguranja održan je novembra 1962. godine na Pravnom fakultetu u Beogradu sa referatom prof.
dr Vladimira Jovanovića, koji je predstavljen na Prvom kongresu AIDA u Rimu, o
čemu će kasnije biti još reči.
Prvo savetovanje o pravu osiguranja u organizaciji Jugoslovenskog udruženja za
pravo osiguranja održano je u Zagrebu 26. i 27. juna 1964. godine. Tri grupe pitanja,
kojima su posvećena petnaest referata, bile su predmet razmatranja na ovom Savetovanju: zasnivanje ugovora o osiguranju sa posebnim osvrtom na pravni položaj
urednog i blagovremenog plaćanja premije; postavljanje i ocena rizika kao osnovnog elementa pravnog odnosa osiguranja s osvrtom na preventivne mere; obaveze
osuguranika kada se ostvari osigurani slučaj s posebnim osvrtom na gubitak prava
iz osiguranja. Na ovom savetovanju uzeli su učešće stručnjaci iz cele Jugoslavije. O
navedenim temama referate su pripremili: prof. dr Borislav Blagojević, prof. dr Vladislav Brajković, prof. dr Bogdan Loza, dr D. Sikirić, Anton Drobnič, Mirko Ljubo13
Isto, str. 46.
Isto.
15
Tomašić, Veljko. „Prvi stručni sastanak Jugoslovenskog udruženja za pravo osiguranja”,
Osiguranje i privreda, br. 8–9/1962, str. 50.
14
174
Predrag ŠULEJIĆ i Jovan SLAVNIĆ
nić, Vukosav Jovović, Ivo Pavčnik, Miroslav Tutek, Vojislav Sokal, Mirko Plamenac,
Radovan Srejić, i drugi.16
Drugo savetovanje u okviru Jugoslovenskog udruženja, organizovano je marta
1969. godine u Ljubljani, sa temom: Pravno regulisanje materije osiguranja u vezi sa
Skicom Zakona o obligacijama i ugovorima profesora Mihajla Konstatinovića. Po
sećanju jednog od ovih autora (Jovana Slavnića – prim. aut.) koji je učestovao u radu
ovog savetovanja, savetovanjem je rukovodio profesor Borislav Blagojević i na njemu
je zapaženo izlaganje imao profesor Vladimir Jovanović, sa kojim je ovaj autor i putovao vozom do i od Ljubljane, koju priliku je profesor. Jovanović iskoristio da ga posavetuje da je za njega vreme da učestalije istupa na stručnim skupovima i piše radove,
što je ovaj ocenio i kao nalog profesora koji mu je inače bio i nadređeni rukovodilac
u svojstvu direktora Sektora za naučno-istraživački rad i dokumentaciju u Zavodu za
osiguranje i reosiguranje „Jugoslavija” (danas Kompanija Dunav osiguranje nastala
fuzijom ovog zavoda i Zavoda za osiguranje „Beograd.”)
Sledeća značajna aktivnost Jugoslovenskog udruženja za pravo osiguranja bila je
organizovanje 20. i 21. aprila 1971. godine (trećeg po redu) savetovanja o zakonskom
regulisanju obligacionopravnih odnosa u oblasti osiguranja prema Skici za zakonik o
obligacijama i ugovorima profesora Mihajla Konstantinovića. Referate su pripremili
poznati stručnjaci u oblati prava osiguranja: dr Borislav Blagojević, dr Ivica Jankovec,
dr Nikola Nikollić, dr Jovan Slavnić, dr Vladimir Jovanović, dr Marija Vučković, dr
Ljubiša Milošević, dr Vjekoslav Bučić, dr Slavko Carić, dr Vojislav Sokal i Ljubica
Stamenković (svi iz Srbije, osim dr Vjekoslava Bučića, autora iz Hrvatske). Završnu
reč dao je profesor Vladislav Brajković. Svi referati sa diskusijom objavljeni su u časopisu Osiguranje i privreda, u br. 6–7, 8 i 9–10 iz 1971. godine. Teme pojedinih referata
mogu se videti u drugom delu ove publikacije u kome su objavljeni dokumenti na
osnovu kojih je ona pisana. Konkretno u pitanju je oglas o održavanju ovog savetovanja objavljen u Politici od 18. aprila 1971. godine.
Četvrto savetovanje Jugoslovenskog udruženja je organizovano, prema navedenom osvrtu dr Vojislava Sokala, jula meseca 1972. godine u Trogiru (Hrvatska) sa
6 referata na generalnu temu „Ustavni amandmani i osiguranje.” Bližih podataka o
autorima i temama referata, osim prethodnog podatka nismo našili u pomenutom
prikazu. Ali budući da autor ovog prikaza ističe da su oni objavljeni u časopisu Osiguranje i privreda, oni čitaoci koji mogu doći do primeraka ovog časopisa iz 1973.
godine mogu se bliže upoznati sa njima. Ovim autorima oni nisu dostupni jer ih nisu
mogli pronaći u bibliotekama koje postoje u društvima osiguranja.
U organizaciji Saveza udruženja za pravo osiguranja Jugoslavije (suorganizator:
Udruženje osiguravajućih organizacija Jugoslavije) održano je 16. i 17. septembra
16 Sasvim kratku zabelešku o ovom savetovanju i iskaz da su referati sa ovog savetovanja, kao i
ostala tri savetovanja održana u okviru Jugoslovenskog udruženja koji se navode u nastavku teksta
gore, objavljeni u časopisu Osiguranje i privreda nalazimo kod Vojislava Sokala, Isto, str. 46.
OD JUGOSLOVENSKOG UDRUŽENJA ZA PRAVO OSIGURANJA I SAVEZA UDRUŽENJA...
175
1987. godine u Beogradu „Jugoslovensko savetovanje o saosiguranju.” Radu Savetovanja je prisustvovalo preko osamdeset predstavnika iz svih tadašnjih zajednica osiguranja, zajednica reosiguranja i Jugoslovenske banke za međunarodnu ekonomsku
saradnju. Za ovo Savetovanje, koje je za temu imalo različite aspekte pravnog odnosa
saosiguranja, odnos saosiguranja i reosiguranja, modele organizovanja i pretpostavke za funkcionisanje saosiguranja u međunarodnoj praksi i druge, pripremljeni su
referati sledećih pravnih stručnjaka: dr Veljko Tomašić (Beograd), dr Predrag Šulejić (Beograd), dr Zoran Radović (Beograd), dr R. Trifunović (Beograd), T. Petrović
(Beograd), dr Mile Bijelić (Zagreb), P. Sokolov (Ljubljana), A. Šimunac (Zagreb) i
Dobroslav Ogrizović (Beograd). Referati koji su bli pripremljeni za ovo savetovanje,
prethodno su objavljeni u publikaciji obima devedeset šapirografisanih strana formata A4 istog naslova kao i samo savetovanje. Izdavač publikacije je bio Savez udruženja
za pravo osiguanja Jugoslavije. To je inače bilo poslednje savetovanje Saveza udruženja koje je održano pred događaje koji su doveli do građanskog rata na prostoru SFRJ.
U arhivi Udruženja postoji primerak ove publikacije
Savez udruženja je 1989. godine organizovao savetovanje na temu „Osiguranje
od odgovornosti privrednih subjekata”, i to je, koliko se sećamo, bilo poslednje zajedničko savetovanje održano na nivou SFRJ pre njenog raspada. Referenti na tom
savetovanju su bili: Šime Ivanjko, Vojislav Sokal, Jasna Pak, Predrag Šulejić, Marijan
Ćurković, T. Petrović, Zoran Radović17, Robert Stude, T. Tošić i Drago Pavić.
4. OSNIVANJE UDRUŽENJA ZA PRAVO OSIGURANJA SOCIJALISTIČKE
REPUBLIKE SRBIJE (OD UDRUŽENJA ZA PRAVO OSIGURANJA
SR SRBIJE, PREKO UDRUŽENJA ZA PRAVO OSIGURANJA
JUGOSLAVIJE, UDRUŽENJA ZA PRAVO OSIGURANJA SRBIJE I
CRNE GORE DO UDRUŽENJA ZA PRAVO OSIGURANJA SRBIJE)
Udruženje za pravo osiguranja SR Srbije (Udruženje) osnovalo je deset osnivača
21. marta 1983. godine usvajanjem Odluke o osnivanju i Statuta. Rešenjem Gradskog sekretarijata za grad Beograd – odeljenja za unutrašnje poslove odobren je upis
Udruženja u registar i overen Statut Udruženja. Osnivači Udruženja su bili: prof. dr
Borislav Blagojević, prof. dr Vladimir Jovanović, prof. dr Predrag Šulejić, prof. dr Ivica Jankovec, prof. dr Jovan Slavnić, dr Nikola Nikolić, dr Zoran Radović, dr Vojislav
Sokal, Dušanka Kafol i Jovan Petković. Time je obnovljen rad ranije Sekcije za SR
Srbiju Jugoslovenskog udruženja za pravo osiguranja i formirano posebno i samostalno udruženje za Srbiju, sa svojstvom pravnog lica i u pravnoj formi udruženja
17
U arhivi Udruženja za pravo osiguranja Srbije nije sačuvan primerak publikacija objavljene
za ovo savetovanje. Ono što je Udruženju poznato, iz informacije koju je Jovanu Slavniću dao
dr Zoran Radović januara 2013, on je za ovo savetovanje napisao rad „Osiguranje odgovornosti
špeditera.”
176
Predrag ŠULEJIĆ i Jovan SLAVNIĆ
građana, koje je pristupilo, kao što smo napred videli, samoupravnom sporazumu o
udruživanju u Savez udruženja za pravo osiguranja Jugoslavije i postalo kolektivni
član Saveza udruženja (Statut, čl. 10). Osnivanje je sprovedeno na osnovu Zakona
o društvenim organizacijama i udruženjima građana iz 1982. godine (Službeni list
SR Srbije, br. 24/82), koji je u osnovi bio identičan tom saveznom zakonu na osnovu
koga je osnovano Jugoslovensko udruženje. Sedište Udruženja je bilo u prostorijama
Zajednice osiguranja imovine i lica „Dunav”, Beograd, Makedonska 4. Osnovni ciljevi Udruženja su, prema Odluci o osnivanju i Statutu, bili: organizovanje i razvijanje
saradnje na unapređenju, proučavanju i razvoju prava osiguranja putem okupljanja
i organizovanja pravnika koji rade na pravu osiguranja u osiguravajućim organizacijama, sudovima, univerzitetima, privrednim organizacijama, zatim, proučavanje
propisa iz oblasti prava osiguranja radu njihove primene u praksi, naučnoistraživački
rad iz te oblasti, ali i pružanje pomoći pravnicima u sticanju kvalifikacija i stručnog
usavršavanja. Delatnost Udruženja bila je usmerena na aktivnosti radi ostvarivanja
ovih ciljeva putem organizovanja stručnih sastanaka, savetovanja, predavanja, seminara i drugih oblika javnog istupanja, kao što su organizovanje izrade i objavljivanja
naučnih članaka i drugih stručnih publikacija.
Članovi Udruženja su, kao i u Jugoslovenskom udruženju i Savezu udruženja,
mogli biti individualni i kolektivni. Individualni članovi su mogli biti redovni i u
njihov sastav su mogli ući samo pravnici koji se bave osiguranjem, dok su počasni
članovi mogla biti lica koja nisu mogla biti primljena u redovno članstvo a naročito
su se isticala u ostvarivanju ciljeva Udruženja.
Organi Udruženja su bili: Skupština, Izvršni odbor, Odbor za samoupravnu
društvenu kontrolu, Odbor za opštenarodnu odbranu i društvenu samozaštitu i komisije. Na prvoj sednici Skupštine održanoj 13. juna 1983. izvršeno je konstituisanje
Udruženja i donet je Program i plan rada udruženja za 1983. godinu u kome je bilo
predviđeno da se održe tri stručna sastanka. Tada je izabran i izvršni odbor Udruženja sa mandatom od četiri godine koji se sastojao od jedanaest članova. Za predsednika je izabran prof. dr Vladimir Jovanović, za podpredsednika prof. dr Predrag Šulejić,
za sekretara dr Vojislav Sokal, za za blagajnika Branislav Mikić.
Prvi stručni sastanak Udruženja je organizovan nepunih dva meseca od donošenja osnivačkih akta udruženja (Odluke o osinivanju i Statut), odmah posle održane
prve sednice Skupštine, 13. juna 1983. sa temom „Saosiguranje kao pravni odnos”
(referati prof. dr Ivica Jankovec i dr Nikola Nikolić); zatim je iste godine održan drugi
stručni sastanak sa temom „Pojam motornog vozila u smislu propisa o obaveznom
osiguranju od odgovornosti” (referenti Branko Rajičić i profesor Predrag Šulejić).
Planirani treći stručni sastanak sa temom „Zajednička havarija”, za koju je referat
sačinila Tamara Smirnov nije održan. Prema sećanju jednog od ovih autora (Jovan
Slavnić) referat Branka Rajičića sa prvog sastanka objavljen je u časopisu Osiguranje
OD JUGOSLOVENSKOG UDRUŽENJA ZA PRAVO OSIGURANJA I SAVEZA UDRUŽENJA...
177
udruženog rada Zajednice osiguranja imovine i lica „Dunav” (danas časopis Tokovi
osiguranja, izdavača Kompanije „Dunav osiguranje.”)
Udruženje za pravo osiguranja SR Srbije osnovano, kao što smo videli, 21. marta
1983. godine, raspadom SFRJ i stvaranjem međunarodno priznatih država od strane
četiri bivših jugoslovenskih republika, u čijem sastavu su posle raspada ostale SR
Srbija i SR Crna Gora i konsituisanjem dvofederalne države Savezne Republike Jugoslavije (tzv. treće Jugoslavije), reorganizovalo se osnivanjem Udruženja za pravo
osiguranja Jugoslavije. To se dogodilo na Osnivačkoj skupštini ovog udruženja koja
je održana 19. marta 1998. godine. Reorganizacija je sprovedena na osnovu Zakona
o udruživanju građana u udruženja, društvene organizacije i političke organizacije
koje se osnivaju za teritoriju Jugoslavije (Službeni list SRJ, br. 42/90). Statut Udruženja
za pravo osiguranja Jugoslavije koji je usvojen na Osnivačkoj skupštini objavljen je u
Reviji, br. 2/2002, str. 89–93. Udruženje je osnovano u pravnoj formi udruženja građana, sa organima koji su bili Skupština, Upravni odbor, Nadzorni odbor, Predsednik
i Sekretar Udruženja. Struktura članstva, ciljevi i način ostvarivanja ciljeva su bili
istovetni kao i kod Udruženja za pravo osiguranja SR Srbije iz 1983. godine.
Najvažnije aktivnosti Udruženja za pravo osiguranja Jugoslavije ogledale su se u
organizovanju tri godišnja savetovanja: 2001. godine na temu „Savremeni problemi
u osiguranju imovine i lica”, Palić, 4–6. aprila, 2002. godine sa temom „Novo zakonodavstvo u osiguranju imovine i lica”, Palić 17–20. april i 2003. godine pod generalnim
nazivom „Pravo osiguranja u tranziciji”, 11–14. april. Povodom organizacije ovih savetovanja objavljeni su zbornici radova sa istovetnim nazivom kao i sama savetovanja
u kojima su objavljeni referati svih autora na ovim savetovanjima. Poruke sa savetovanja iz 2002. i 2003. godine objavljene su u časopisu Revija u broju 2/2002, na strani
55–62 i broju 1–2/2003, str. 32–34. Svoju drugu najvažniju aktivnost, Udruženje za
pravo osiguranja Jugoslavije je realizovalo izdavanjem pomenutog časopisa, sa čijim
objavljivanjem je započelo u 2002. godini. O ostalim aktivnostima Udruženja za pravo osiguranja Jugoslavije, mogu se dobiti bliže informacije u prikazu Jovana Slavnića
„Rad Udruženja za pravo osiguranja Jugoslavije u periodu od 19. maja 1998. do 10.
oktobra 2001. godine”, Revija, br. 1/2002, str. 51–54.
Udruženje za pravo osiguranja Jugoslavije menja ime u Udruženje za pravo osiguranja Srbije i Crne Gore nakon konstituisanja treće Jugoslavije u Državnu zajednicu Republike Srbije i Republike Crne Gore i pod tim nazivom posluje, posmatrano
u odnosu na njegove aktivnosti, nepune tri godine. U tom periodu održana su tri
savetovanja: „Privreda i pravo osiguranja u tranziciji”, Palić, 14–17. april 2004. godine, „Osiguranje u svetlu novog zakonodavstva”, Palić, 14–17. april 2005. godine i
„Osiguranje u susret procesu pridruživanja Srbije i Crne Gore Evropskoj uniji”, Palić, 12–14. april 2006. godine. I povodom održavanja ovih savetovanja objavljeni su
zbornici radova istovetnog naziva samim savetovanjima. A poruke sa savetovanja iz
2004. u Reviji, br. 1–2/2004, str. 57–61, sa savetovanja iz 2005. godine u tom časopisu
178
Predrag ŠULEJIĆ i Jovan SLAVNIĆ
br. 1–2/2005, str. 47–55 i sa savetovanja iz 2006. u br. 1–2/2006, str. 64–68. U ovom
periodu i Revija se objavljuje kao glasilo Udruženja za pravo osiguranja Srbije i Crne
Gore, sve do broja 4/2006 kada Udruženje za pravo osiguranja Srbije i Crne Gore,
pošto se Crna Gora izdvojila iz Državne zajednice Srbije i Crne Gore u samostalnu
državu, ponovo menja naziv u Udruženje za pravo osiguranja Srbije koje nosi do
danas. Promena naziva Udruženja za pravo osiguranja Jugoslavije u Udruženje za
pravo osiguranja Srbije i Crne Gore nije izvršena u registru udruženja, kao što to nije
ni promena naziva Udruženja za pravo osiguranja Srbije i Crne Gore u Udruženje za
pravo osiguranja Srbije. Registrovana je samo promena Udruženja za pravo osiguranja Jugoslavije u Udruženje za pravo osiguranja Srbije. Promene naziva su izvršene
odgovarajućim izmenama Statuta. Prva pomenuta promena naziva zahtevala je da
se konstituišu novi organi sa izvesnim manjim brojem članova iz reda akademski
obrazovnih pravnika iz Crne Gore, o čemu je Skupština donela odgovarajuću odluku, da bi ponovnom promenom naziva Udruženja za pravo osiguranja Srbije i Crne
Gore u Udruženje za pravo osiguranja Srbije u Statutu ovog udruženja izmenjen naziv Udruženja i umesto članova organa iz reda diplomiranih pravnika iz Crne Gore
izabrani su odlukom Skupštine članovi iz Srbije. U tom svetlu svedoči, kad je reč o
promeni naziva ovih udruženja, uverenje Ministarstva za državnu upravu i lokalnu samoupravu Republike Srbije od 20. maja 2008. godine u kome se potvrđuje da
je Udruženje za pravo osiguranja Sribje upisano u Registar udruženja, društvenih i
političkih organizacije, kao udruženje građana na osnovu rešenja tog ministarstva
od 22. novembra 2006. godine koje objavljujemo u delu dokumentacije o istorijatu
Udruženja za pravo osiguranja Srbije. Do izdavanja ovog uverenja došlo je na zahtev
Jovana Slavnića zbog toga što se orginal rešenja od 22. novembra 2006. godine nije
mogao naći u arhivi Udruženja, a Udruženju je bilo zbog toga potrebno uverenje
radi otvaranja depozitnih računa kod banaka kod kojih je bila namera da se plasiraju
slobodna sredstva Udruženja.
5. MEĐUNARODNA AKTIVNOST UDRUŽENJA ZA PRAVO
OSIGURANJA (JUGOSLOVENSKOG UDRUŽENJA ZA PRAVO
OSIGURANJA, SAVEZA UDRUŽENJA ZA PRAVO OSIGURANJA
I UDRUŽENJA ZA PRAVO OSIGURANJA SRBIJE)
Bez obzira na statusne promene koje su se dešavle u organizaciji Udruženja za
pravo osiguranja Srbije (najpre kao sekcije u sastavu Jugoslovenskog udruženja, a zatim kao posebnog samostalnog udruženja u sastavu Saveza udruženja) i teritorijalnih
promena, održavan je stalni kontinuitet u saradnji sa Međunarodnim udruženjem za
pravo osiguranja (AIDA). Glavna aktivnost AIDA se decenijama odvijala na svetskim
kongresima, koji su se održavali svake četvrte godine, počev od 1962. godine, kada
je u Rimu održan Prvi svetski kongres. Sledili su kongresi: u Hamburgu, Parizu, Lo-
OD JUGOSLOVENSKOG UDRUŽENJA ZA PRAVO OSIGURANJA I SAVEZA UDRUŽENJA...
179
zani, Madridu, Londonu, Budimpešti, Kopenhagenu, Sidneju, Marakešu, Njujorku,
Buenos Airesu, Parizu. Na najvećem broju ovih kongresa učestvovali su predstavnici
našeg udruženja ili ih je bio veći broj u odnosu na sekcije, odnosno udruženja iz
drugih republika i pokrajina, koji su prezentirali nacionalne referate na teme koje su
bile predmet rasprave na kongresima. (Obično su postavljene dve glavne teme, pa su
naši referenti učestvovali sa dva referata posvećenih glavnim temama). Nabrojaćemo
referate sa kojima su naši predstavnici učestvovali na pojedinim kongresima:
Na Prvom kongresu u Rimu, 1962. godine, nacionalni referat je prezentirao prof.
dr Vladimir Jovanović (Srbija), pod nazivom: „Moderno shvatanje o osiguranju i
ugovor o osiguranju.” U prevodu ovaj rad je objavljen u časopisu Osiguranje i privreda, br. 7–8/1963.
Na Drugom kongresu u Hamburgu 1966. godine naši referenti su podneli referate na seleće teme: dr Vladimir Jovanović: „Mere države prema preduzećima za osiguranje imovine koja zapadnu u teškoće”; J. Boncelj: „Osiguranje očekivane ili izgubljene dobiti, osiguranje nove vrednosti, ugovorene vrednosti i načelo obeštećenja”; dr
Nikola Nikolić: „Mogućnosti za smanjenje obaveza kod osiguranja od odgovornosti”;
Vjekoslav Bučić: „Uticaj ponašanja osiguranika na pokriće iz ugovora o osiguranju”;
D. Janković, „Grupno (kolektivno) osiguranje posebno u osiguranju života.” Svi referenti, osim dr J. Boncelja (Slovenija) i Vjekoslava Bučića (Hrvatska) bili su iz srpske
sekcije Jugoslovenskog udruženja.
Na Trećem kongresu u Parizu, 1970. godine referenti našeg Udruženja su bili: dr
Vladimir Jovanović i dr Predrag Šulejić, sa temom: „Prava trećih lica prema osiguraču”; J. Boncelj: „Osiguranje i monetarne promene.”
Četvrti kongres AIDA održan je u Lozani 1974. godine. Referent našeg Udruženja je bio dr Šime Ivanjko (Slovenija), sa temom „Akti nasilja u pravu osiguranja.”
Na Petom kongresu održanom u Madridu 1978. godine naši referenti su bili: dr
Vladimir Jovanović i dr Predrag Šulejić sa temom „Mere prevencije u osiguranju u
Jugoslaviji” i dr Ljiljana Milošević i dr Ivica Jankovec sa temom: „Građanska odgovornost za štete prouzrokovane zagađenjem životne sredine u jugoslovenskom zakonodavstvu i osiguranje od te odgovornosti.” Oba referata su napisali članovi Udruženja
za pravo osiguranja Srbije, odnosno Ljiljane Milošević iz udruženja organizovanog
za Vojvodinu.
Šesti kongres održan je u Londonu 1982. godine. Na tom Kongresu podneti su
referati posvećeni glavnim temama kongresa: referat od strane dr Predraga Šulejića i dr Zorana Radovića „Osiguranje od odgovornosti davalaca usluga” i referat dr
Vladimira Jovanovića i dr Ivice Jankoveca: „Principi na kojima se zasniva (reguliše)
osiguranje lica.”
Na Sedmom kongresu održanom u Budimpešti 1986. godine podneta su dva
nacionalna referata: dr Vladmir Jovanović, dr Predrag Šulejić i dr Šime Ivanjko, sa
temom „Povećanje i druge modifikacije rizika”; i dr Vojislav Sokal, A. Podlogar i
180
Predrag ŠULEJIĆ i Jovan SLAVNIĆ
dr Marijan Ćurković: „Osiguranje u svetlu razvoja građanske odgovornosti.” Ovo je
primer kako su blisko sarađivali referenti iz različitih republičkih udruženja, Srbije i
Slovenije, prvi referat i iz Srbije, Slovenije i Hrvatske, drugi referat.
Osmi kongres održan je u Kopenhagenu 1990. godine. Na tom kongresu bile su
prezentirane teme: dr Predrag Šulejić i dr Šime Ivanjko „Finansijski nadzor osiguravajućih kompanija sa posebnim osvrtom na finansijske rezerve koje se zahtevaju
za obavljanje osiguravajuće delatnosti” i dr Zoran Radović i B. Sladonja „Štete prouzrokovane međunarodnim katastrofama u svetlu vanugovorne odgovornosti i prava
osiguranja.”
Deseti kongres održan je u Marakešu 1998. godine, na kome je učestvovalo više
predstavnika iz naših osiguravjućih društava i sa univerziteta. Referati naših učesnika
su bili: dr. Predrag Šulejić „Korisnici ugovora o osiguranju” i dr Jovan Slavnić „Koncept i opšta uloga posrednika i zastupnika osiguranja u jugoslovenskom pravu.”
Na jedanaestom kongresu održanom u Njujorku 2002. godine i dvanaestom
kongresu koji je održan u Buenos Airesu 2006. godine Udruženje za pravo osiguranja Srbije nije uzelo aktivno učešće, davanjem odgovora na upitnike o kongresnim
temama ili istupanjem u svojstvu govornika. Na tim kongresima Udruženje je imalo
po jednog pasivnog učesnika od kojih je jedan o radu XII kongresa napisao veoma
interesantan izveštaj sa opisom pikantnih događanja na kongresu, među kojima je
veliko iznađenje određenog kruga lica iz reda organizatora kongresa da je neko iz
tako male zemlje kao što je Srbija napravio tako dalek put da bi došao na kongres u
Buenos Aires.18
Za istraživače je korisno napomenuti da su povodom održavanja svetskih kongresa koje smo ovde nabrojali obično objavljivano po dve knjige koje su se odnosile na svaku od tema koje su bile predmet rasprave. Jedna je obuhvatala nacionalne
referate, ili i odgovore na upitnik članova određene članica AIDA i druga, u kojoj
je bio sadržan generalni referat izrađen na osnovu nacionalnih referata i odgovora
naupitnik (na primer, u knjizi: AIDA VII 86 Budapest – Rapports nationaoux, Theme
I, Volumme II, na str. 765–790 odšampani su odgovori na upitnik, a zatim na stranama 791–803 nacionalni izveštaj za Jugoslaviju dr Vojislava Sokala, A. Podlogara i dr
Marijana Ćurkovića na temu „Osiguranje u svetlu razvoja građanske odgovornosti”; u
knjizi Intermediaries, National reports, X-th World Congress, Marrakesh 11–15 May
1998, na str. 317–338 odštampan je nacionalni izveštaj za Jugoslaviju na ovu temu
napisan od dr Jovana Slavnića). Pored ovih često su publikovane i posebne knjige
u kojima su obuhvaćene teme razmatrane na radnim grupama, kao što je to bilo na
kongresu u Budimpešti.
Pored učešća na Kongesima AIDA, naši autori su učestvovali i u drugim oblicima
rada AIDA: U okviru naučne delatnosti AIDA objavljena je posebna publikacija Insu18
Dejan Davidović, „Izveštaj sa Svetskog Kongresa Međunarodnog udruženja za pravo osiguranja
– AIDA u Buenos Airesu”, Revija, br. 4/2006, str. 62–63.
OD JUGOSLOVENSKOG UDRUŽENJA ZA PRAVO OSIGURANJA I SAVEZA UDRUŽENJA...
181
rance contract law, 1990, Volume 1 u redakciji profesora dr Marsela Fontena, u kojoj
je, pored prikaza eminentnih autora brojnih evropskih zemalja, objavljen i prilog koji
su sačinili naši autori dr Jovan Slavnić, dr Predrag Šulejić i dr Vojislav Sokal, u kome
su obrađeni najvažniji instituti ugovora o osiguranju u našem pravu.
Naši autori su učestvovali i u radu tzv. radnih grupa AIDA (Working Party). Tako
je dr Predrag Šulejić prezentirao rad pod naslovom „Third party indemnity car insurance under Yugoslav law”, Motor insurance Working Party, Budapest, 1996. prof.
dr Jovan Slavnić je za Prvi kolokvijum AIDA u Bukureštu, avgusta 1995. godine, u
okviru teme: „New legislative structure and actual development of insurance in the
countries of central and eastern Europe and sci countries in 1995” napisao rad sa temom: „New Yugoslav legislature and legal background for development of insurance
market”, objavljen u istoimenoj knjizi.
Na međunarnodne aktivnosti Udruženja za pravo osiguranja Srbije posle održanog dvanaestog svetskog kongresa AIDA u Buenos Airesu 2006. godine upućujemo
na prilog profesora Slobodana Jovanovića u ovoj publikaciji pod naslovom: Međunarodna aktivnost Udruženja za pravo osiguranja Srbije u okviru AIDA od 2006–2012.
godine.
6. REZIME – PRAVNI PRETHODNICI UDRUŽENJA
ZA PRAVO OSIGURANJA SRBIJE19
1. Jugoslovensko udruženje za pravo osiguranja (delovalo od 6. decembra 1961.
godine do 28. oktobra 1984. godine – sekcija za Srbiju u tom periodu je delovala
kao organizacioni deo Jugoslovenskog udruženja za pravo osiguranja bez svojstva
pravnog lica na osnovu odluke o organizovanju Skupštine Jugoslovenskog udruženja
nepoznatog datuma.)
– Predsednici:
Prof. dr Borislav Blagojević (6. decembar 1961. do 16. marta 1973.)
Prof. dr Aleksandar Goldštajn (17. mart 1973. do 22. januara 1985.)
2. Savez udruženja za pravo osiguranja Jugoslavije (delovalo od 29. oktobra 1984.
godine do početka građanskih ratova u drugoj, „Titovoj”, Jugoslaviji početkom 90tih godina 20. veka kada se ugasilo bez formalne odluke kolektivnih članica koje su
delovale u njegovom sastavu: Udruženja za pravo osiguranja SR Srbije, Društva za
pravno-ekonomski razvoj zavarovalništva /Slovenija/, Udruženja za pravo osiguranja
SR Hrvatske i Udruženja za pravo i ekonomiku osiguranja Vojvodine)
19
Bolje razumevanje rezimea pretpostavlja da je čitalac pažljivo pratio prethodna izlaganja o
osnivanju i aktivnostima udruženja iz kojih je nastalo Udruženje za pravo osiguranja Srbije.
182
Predrag ŠULEJIĆ i Jovan SLAVNIĆ
– Predsednik Predsedništva Skupštine Saveza udruženja
Prof. dr Borislav Blagojević (od 23. januara 1985. kada je održana prva sednica
Predsedništva Skupštine Saveza na kojoj je izabran do smrti 29. decembra 1985.)
Prof. dr Šime Ivanjko u svojstvu potpredsednika (od 30. decembra 1985. do početka građanskih ratova u drugoj, „Titovoj”, Jugoslaviji početkom 90-tih godina
prošlog veka)
3. Udruženje za pravo osiguranja Socijalističke Republike Srbije (delovalo od
osnivanja 21. marta 1983. godine kada se kao samostalno udruženje sa svojstvom
pravnog lica de facto reorganizovalo putem osnivanja od bivše sekcije za Srbiju Jugoslovenskog udruženja za pravo osiguranja i pristupilo kao kolektivni član 29. oktobra
1984. godine Savezu udruženja za pravo osiguranja Jugoslavije koji je tada osnovano
reorganizovanjem Jugoslovenskog udruženja za pravo osiguranja)
– Predsednik
Prof. dr Vladimir Jovanović (od osnivanja Udruženja za pravo osiguranja SR
Srbije 21. marta 1983. do smrti 27. decembra 1993. godine; nakon smrti profesora Vladimira Jovanovića nije biran novi predsednik pa je njegove poslove
vodio sekretar dr Vojislav Sokal do svoje smrti 3. maja 1995. godine, nakon čega
nastaje prekid u radu do reosnivanja Udruženja za pravo osiguranja Srbije 19.
marta 1998.)
4. Udruženje za pravo osiguranja Jugoslavije – Udruženje za pravo osiguranja Srbije i Crne Gore – Udruženje za pravo osiguranja Srbije (Udruženje za pravo osiguranja Jugoslavije deluje od osnivanja na Osnivačkoj skupštini održanoj 19. marta 1998.
godine kada se kao samostalno pravno lice reorganizovalo putem de facto osnivanja
od bivšeg Udruženja za pravo osiguranja Socijalističke Republike Srbije, zatim promenilo naziv u Udruženje za pravo osiguranja Srbije i Crne Gore bez promene naziva
u registru udruženja građana, društvenih organizacija i političkih organizacija Državne zajednice Srbije i Crne Gore koja su se osnivala za teritoriju tadašnje dvofederalne
SRJ i upisalo se, posle izdvajanja Crne Gore u samostalnu država iz sastava Državne
zajednice Srbije i Crne Gore, u Registar Udruženja Srbije 22. novembra 2006. godine
pod nazivom Udruženje za pravo osiguranja Srbije)
– Predsednici
Prof. dr Predrag Šulejić (od osnivanja Udruženja za pravo osiguranja Jugoslavije
19. marta 1998. godine do 15. aprila 2005. godine)
Prof. dr Jovan Slavnić (od 15. aprila 2005. do 19 aprila 2013.)
Beograd, 20. decembra 2012.
Prof. dr Jovan SLAVNIĆ
ONI ZASLUŽNI PRE NAS ZA OSNIVANJE I AFIRMACIJU
UDRUŽENJA ZA PRAVO OSIGURANJA SRBIJE ČIJE
REZULTATE BAŠTINIMO DANAS (DR NIKOLA
NIKOLIĆ, DR VOJILAV SOKAL, PROF. DR VLADIMIR
JOVANOVIĆ I PROF. DR IVICA JANKOVEC)
Jubilej kome je posvećena ova publikacija je prigodna i obavezujuća prilika da u
njoj odamo počast nekom od najznačajnijih članova Udruženja za pravo osiguranja
Srbije (Udruženje), tako što ćemo u kraćim napisima o njima čitaoce upoznati sa
onim što nije ili što je o njima i njihovom doprinosu samo delimično napisano a koji
su svojim radom za Udruženje i stvaralaštvom u osiguranju zadužili sve nas koji sada
radimo u interesu Udruženja i stvaramo u osiguranju u okviru Udruženja ili izvan
Udruženja noseći pri tom oreol članova – pripadnika Udruženja. To će biti naš skromni pokušaj da im se odužimo za njihov doprinos mestu koje danas ima Udruženje
u okviru pravničkih strukovnih udruženja u Srbiji i kao nacionalna sekcija AIDA i u
nauci prava osiguranja. Tako ćemo, nadam se, postići da otrgnemo od zaborava ono
što su oni učinili za nas i naše osiguranje što nije nigde zabeleženo i odbranimo od
indolencije iskazane prema većini tih značajnih ličnosti i važnim događajima iz rada
Udruženja u kojima su oni u njima učestvovali dajući svoj veliki doprinos afirmaciji
i razvoju Udruženja i osiguranja Srbije. Da nije ovog jubileja Udruženja i drugih koji
će posle njega uslediti, i kada ćemo imati obavezu da ih se podsetimo, ove ličnosti i
njihova dela bi bledela i postepeno isčilila sa stranica istorije Udruženja, osiguranja
Srbije i nauke prava osiguranja Srbije.
O većini ličnosti kojima će ovde biti učinjen omaž nažalost mnogi današnji članovi Udruženja nisu čuli, ili ako su za njih i čuli, nemaju uvid u njihovo stvaralaštvo
i ulogu koju su imali u osnivanju, razvoju i sticanju ugleda Udruženja i razvoju prava
osiguranja. Za to svakako svoj deo krivice, možda i veći od Udruženja, snosi većina institucija u kojima su ove ličnosti bile primarno radno angažovane i u kojima
su svojim pregalaštvom ostavile trajnu duhovnu baštinu koja se ne sme zaboraviti.
Povodom stvaralašta ovih ličnosti ove institucije, bilo da su to organizacije za osiguranje, udruženja osiguravajućih organizacija ili fakulteti u kojima su bili zaposleni,
već poodavno su trebale da upriliče određene jubileje za njih, organizovanjem izložbi
njihovih dela, seminara ili naučnih skupova na kojima bi se upotpunila slika o njihovim delima i na drugi način. To je uglavnom izostalo i zbog toga ova naša sećanja na
njih ne treba smatrati zamenom za ono što su te druge institucije trebale da učine da
bi obeležile trajnu uspomenu na njihovo postojanje, rad i doprinos osiguranju.
184
Jovan SLAVNIĆ
Omaž koji o ovim ličnostima sledi ima za cilj da bolje osvetli njihovu ulogu koju
su imali u Udruženju i duhovno stvaralaštvo koje su ostavili Udruženju i našoj nauci
osiguranja. Zato neke njihove druge preokupacije i stvaralaštvo u drugim oblastima
izvan prava osiguranja ne treba u njima tražiti. To područje njihove kreacije ostaje za
neke druge prilike i jubileje posvećene ovim ličnostima od drugih institucija koje su
te ličnosti na tim poljima zadužile. Ova sećanja međutim, neće dati potpuni uvid u
njihovo stvaralaštvo u okviru istaknutog cilja iz dva osnovna razloga. Na prvom mestu, zbog toga što u Srbiji nije dostupna na jednom mestu potpuna radna biografija i
bibliografija radova iz prava osiguranja ovih ličnosti, čak njome ne raspolažu ni neke
porodice ovih ličnosti kojima smo se obratili da nam u tome pomognu tako da bi
ustanovljavanje potpune liste njihovog radnog i drugog angažovanja i liste njihovih
bibliografskih jedinica u pravu osiguranja pretpostavljalo da o tome prethodno sprovedemo posebne istraživačke poduhvate. Zatim, ova istorija Udruženja, kao i svaka
istorija, osim ako ona nije posvećena isključivo određenoj ličnosti, nije mesto gde
bi sve ove ličnosti bile predstavljene u detaljima svoje radne i stvaralačke biografije,
odnosno bibliografije.
Ono što je zajedničko svim ovim ličnostima koje ćemo ovde predstaviti jeste
da su se međusobno dobro poznavale, aktivno međusobno sarađivale i da su njihove uloge bile u profesionalnom pogledu isprepletane. Sve one danas više nisu među
živima, ali na nas koji smo ih lično pozavali, pratili njihov rad i sa njima sarađivali
ostavile su dubok i trajan utisak. Neki od njih bili su među našim važnim učiteljima.
Ove kratke spomenice koje slede nisu zakasneli in memoriam ovim ličnostima.
One su dug koji mi imamo kao njihove kolege i saradnici, da obnovimo sećanje na
njih i da ih približimo novim generacijama članova Udruženja, bez namere da ih merimo i upoređujemo u doprinosu koji su dali Udruženju, osiguranju i nauci prava osiguranja. Većina od njih delovala je u okolnostima koje su značajno različite od onih
koje imamo danas u Udruženju. Delovale su, izuzev dr Ivice Jankoveca, u vremenu
kada nije postojala globalna povezanost nauke osiguranja internet tehnologijama i
Udruženja u okviru AIDA, kada Udruženje nije kao danas iza sebe imalo trinaest
održanih godišnjih savetovanja i jedanaest proteklih godina u kojima živi časopis
Udruženja Revija. Svoje radove do početka objavljivanja Revije i zbornika radova sa
godišnjih savetovanja Udruženja, mogli su da objavljuju u samo dva specijalizovana
časopisa opšteg tipa iz osiguranja koja su se tada izdavala. To je zagrebački časopis
Osiguranje i privreda i časopis Osiguranje, odnosno Osiguranje udruženog rada – časopis za teoriju i praksu osiguranja imovine i lica ZOIL „Dunav”, kasnije DD, odnosno
AD za osiguranje „Dunav”, a pre toga do gašenja „Državnog osiguravajućeg zavoda”
u časopisu Osiguranje, mesečnik „Državnog osiguravajućeg zavoda”, Beograd i do
gašenja kasnije osnovane Jugoslovenske zajednice osiguranja u časopisu Osiguranje,
hronika teorije, sudske prakse i zakonodavstva.
ONI ZASLUŽNI PRE NAS ZA OSNIVANJE I AFIRMACIJU UDRUŽENJA ZA PRAVO...
185
O jednoj među ovim ličnostima nažalost nismo pripremili omaž jer se jedan od
naših kolega, inače njegov mlađi fakultetski kolega i saradnik, nije potrudio da ga
napiše. Reč je o ličnosti profesora dr Borislava Blagojevića. Ipak, on je u ovoj publikaciji o istoriji Udruženja prisutan na određeni način, s obzirom da se njegova uloga u
Udruženju i neki njegovi radovi objavljeni u okviru Udruženju pominju u pojedinim
odeljcima ove knjige koji prethode ovom.
DR NIKOLA NIKOLIĆ (1910–1997)
Gospodin dr Nikola Nikolić je u pravom smislu doajen jugoslovenskog i srpskog
osiguranja posle Drugog svetskog rata, s obzirom da je za njegovo ime i uz njegov
veliki kreativni doprinos vezana izgradnja sistema osiguranja od 1945. do 1976. godine dok nije otišao u penziju. Ceo svoj radni vek proveo je u osiguranju i svu svoju
literaturnu intelektualnu energiju posvetio je pišući knjige i članke u polju prava osiguranja.
Od završetka studija 1937. godine na Pravnom fakultetu u Beogradu do septembra 1945. godine radio je u privatnom osiguravajućem društvu „Jugoslavija“ kada
prelazi na rad u Generalnu direkciju „Državnog osiguravajućeg zavoda”, gde je 1947.
godine postavljen za direktora Direkcije za imovinska osiguranja. Reorganizacijom
DOZ-a u Jugoslovensku zajednicu osiguranja 1962. godine, zadržava isto radno mesto, da bi 1964. godine bio postavljen za pomoćnika generalnog direktora za imovinska osiguranja. Sa funkcije pomoćnika generalnog direktora Jugoslovenske zajednice
osiguranja prelazi 1967. godine u Udruženje osiguravajućih organizacija, gde je izabran za generalnog sekretaram, i čiju funkciju vrši do odlaska u penziju.
Svojstvo doajena jugoslovenskog i srpskog osiguranja zaslužio je tako što je dao
odlučujući doprinos organizovanju osiguranja u Jugoslaviji i Srbiji odmah posle rata
i njegovom razvoju u narednih trideset godina oblikujući propise po kojima je ono
poslovalo u tom razdoblju. Sa malom grupom stručnjaka kojima je raspolagalo naše
osiguranje posle rata sastavio je uslove i tarife svih vrsta imovinskih osiguranja po kojima se sprovodilo osiguranje u čitavoj zemlji, koristeći znalački iskustva inostranih
osiguravajućih društava i njihove uslove i tarife premija prilagođavajući ih domaćim
potrebama i specifičnim uslovima tržišta osiguranja. Pomno je pratio njihovu primenu u praksi osiguranja i davao predloge za njihova poboljšanja i pismena uputstva
kadrovima na terenu za njihovu primenu. Po tim poslovnim aktima osiguravajuće
organizacije u Jugoslaviji poslovale su do kraja devedesetih godina prošlog veka.
Tokom čitavog radnog veka učestvovao je u državnim stručnim telima na izradi
zakona i drugih propisa iz osiguranja. Pomagao je u obrazovanju kadrova za potrebe
osiguravajućih organizacija, učestvujući u organizovanju i držanju predavanja škola,
seminara, i kurseva i pisac priručnika za te potrebe. Praktičnu pomoć pružio je prilikom osnivanja „Zajednice osiguranja Dunav”, učestvujući u izradi osnivačkih akata
186
Jovan SLAVNIĆ
ove zajednice, programa dugoročne politike i poslovnih akata iz oblasti preventive.
Napisao je više knjiga i veliki broj članaka, koji zajedno sa radovima ostalih ličnosti
kojima ovde dajemo omaž, čine veliku riznicu jugoslovenske i srpske literature u
pravu osiguranja. Među brojnim odličjima koje je dobio za rad u osiguranju, ovde ću
istaći Orden za rad sa zlatnim vencem kojim ga je 1966. godine nagradilo Predsedništvo SFRJ.
Povezujući struku sa naukom, dr Nikola Nikolić je na Pravnom fakultetu u Beogradu 28. oktobra 1954. godine odbranio doktorsku disertaciju na temu „Ugovor o
osiguranju” i kao njen rezime u njoj je napisao projekat Zakona o ugovoru o osiguranju koji bi odgovarao tadašnjim jugoslovenskim potrebama od 127 članova. Ovo
posebno ističem zbog toga što se danas kada se od 2006. godine priprema Prednacrt
Građanskog zakonika Republike Srbije, mnogi autori u Srbiji opravdano zalažu da
zbog složenosti i obima regulative o ugovoru o osiguranju, ugovor o osiguranju treba
umesto kao deo Prednacrta GZ da bude uređen posebnim zakonom o ugovoru o
osiguranju sa mnogo više od devedeset članova sa koliko je u Prednacrtu uređen.1
Doktorsku disertaciju je objavio 1957. godine DOZ, Generalna direkcija. U oblasti
ugovora o osiguranju je do 1978. godine objavio više članaka koje ovde neću nabrajati
s obzirom da su u kontekstu napisane doktorske disertacije. Među člancima u ovoj
oblasti koje je objavio posle donošenja Zakona o obligacionim odnosima iz 1978.
godine u kome je po prvi put posle Drugog svetskog rata na potpun način uređen
ugovor o kopnenom osiguranju, pomenuću neke koji ranije u ovoj publikaciji nisu
navedeni kao napisani za potrebe savetovanja koje je organizovalo Udruženje ili druge institucije: „Obaveze ugovarača osiguranja pri zaključenju ugovora o osiguranju”,
Osiguranje i privreda, 7–8/1983; „Podela ugovora o osiguranju”, Osiguranje i privreda,
11–12/1983; „Odnos zakona i uslova osiguranja i odnos uslova osiguranja i ugovora
o osiguranju”, Osiguranje i privreda, 7–8/1984 i „Dokazivanje ugovora o osiguranju,
polisa i njen značaj”, Osiguranje i privreda, 9–10/1984.
Poseban značaj u opusu dr Nikole Nikolića ima upravo članak objavljen u časopisu Osiguranje i privreda, 7–8/1984. Zato što je to jedini članak ili komentar Zakona
o obligacionim odnosima u delu u kome on reguliše ugovor o osiguranju u kome se
neko od autora do danas usudio i to vrlo tačno da se prilikom tumačenja značenja
čl. 900 tog zakona izjasni koji su članovi ili odredbe pojedinih članova ovog zakona
apsolutno prinudne, a koje poluprinudne norme, što je bilo od ogromnog značaja
za primenu ovih članova, odnosno odredaba Zakona o obligacionim odnosima u
poslovnoj i sudskoj praksi osiguranja.
Pored ugovora o osiguranju, dr Nikola Nikolić se bavio detaljno osiguranjem od
autoodgovornosti i u toj oblasti je objavio 1977. godine obimnu knjigu Obavezno osi1
Videti čl. 1162–1256 Prednacrta u knjizi Prednacrt Građanskog zakonika Republike Srbije, Druga
knjiga, Obligacioni odnosi, Vlada Republike Srbije, Komisija za izradu Građanskog zakonika,
Beograd, 2009.
ONI ZASLUŽNI PRE NAS ZA OSNIVANJE I AFIRMACIJU UDRUŽENJA ZA PRAVO...
187
guranje autoodgovornosti – u praksi osiguranja, međunarodim konvencijama i savremenim tendencijama. Pisao je i o drugim oblastima osiguranja, kao što je preventiva
u osiguranju kojoj je posvetio članak „Delatnost u oblasti preventive”, Osiguranje i
privreda, 12/1972, šomažnim osiguranjem u članku „Utvrđivanje štete u šomažnom
osiguranju”, Osiguranje, br. 3/1957, osiguranjem od odgovornosti u članku „Neka pitanja u vezi s opsegom zaštite i osiguranim rizicima u osiguranju odgovornosti”, Osiguranje i privreda, br. 1 i 2/1963, osiguranjem od rizika zagađivanja životne sredine
u članku „Osiguranje od odgovornosti za štete od rizika zagađenja životne sredine”,
Osiguranje i privreda, 7–8/1983 i drugim vrstama imovinskog osiguranja.
Imao sam veliku sreću da upoznam i posećujem dr Nikolu Nikolića na radnom
mestu u vreme dok je bio generalni sekretar Udruženja osiguravajućih organizacija
Jugoslavije. Poznavao sam ga i kao komšiju koji je stanovao samo stotinak metara od
mene u Beogradu, na Crvenom krstu i gotovo se dnevno sa njim sretao i razgovarao,
sve dok nije oboleo i odselio se u stan kod kćerke. Zato, sa pravom mogu da kažem
da je bio obdaren mnogim ljudskim vrlinama. Bio je skroman, ali druželjubljiv i uvek
kod toga raspoložen. Njegova spremnost da pomogne kolegama koji su se oduševljavali njegovim velikim znanjem bila je opštepoznata u osiguranju. Kolege koje su
radile sa njim isticale su njegovu poslovičnu upornost u radu, čvrstinu u zastupanju
stavova i čvrstinu karaktara.
„Dr Nikola Nikolić bio je najveći stručnjak našeg posleratnog osiguranja, jer niko
dosad nije učinio više za njegov razvoj i unapređenjde i objavio toliko radova povezujući teoriju sa praksom. Zato s pravom očekujemo da će ime dr Nikole Nikolića dobiti
značajno mesto u istoriji osiguranja.”2 Da, to je bio on i sa pravom ima svoje ključno
mesto u jugoslovenskom i srpskom osiguranju posle Drugog svetskog rata. Takođe,
to je bio razlog da se uz njegovo ime ono „dr” izgovaralo kao veliko „DR” i redovno.
DR VOJISLAV SOKAL (1921–1995)
O dr Vojislavu Sokalu kao sekretaru Saveza udruženja za pravo osiguranja Jugoslavije, autoru ili koautoru nacionalnih jugoslovenskih referata i izveštaja na kongresima svetske AIDA i drugim radovima napisanim i objavljenim u publikacijama AIDA pisano je na više mesta u ovoj knjizi (videti poglavlje: Od Jugoslovenskog
udruženja za pravo osiguranja, preko Saveza udruženja za pravo osiguranja do Udruženja za pravo osiguranja Srbije).
Ja sam kolegu Sokala upoznao 1968. godine, dolaskom na rad na početku te godine u tek osnovani, Zavod za osiguranje i reosiguranje „Jugoslavija”, koji je nastao
reorganizacijom Jugoslovenske zajednice osiguranja. On je tada bio savetnik u Zavodu za osiguranje „Beograd.” Kasnije su se ova dva zavoda fuzionisala u Zavod za
2
Đurović, Veljko. Isto.
188
Jovan SLAVNIĆ
osiguranje „Dunav”, odnosno „Zajednicu osiguranja Dunav” i današnje „Akcionarsko društvo za osiguranje Kompanija Dunav osiguranje.” Od tada pa sve do kraja njegovog života intezivno smo sarađivali, što se kasnije pretvorilo u lično prijateljstvo i
porodična druženja. Naš poslednji zajednički istup bio je na Skupu Kopaoničke škole
prirodnog prava u decembru 1994. godina za koji je on napisao rad na temu „Pravičnost u ugovoru o osiguranju, posebno u uslovima osiguranja od odgovornosti”, koji
je objavljen u časopisu Pravni život, br. 11–12/1994. To je bio period u kome je od
osnivanja 1961. godine delovalo Jugoslovensko udruženje za pravo osiguranja, koje se
kasnije, 1985. godine transformisalo u Savez udruženja za pravo osiguranja u okviru
koga je od 1983. godine delovalo kao samostalni subjekat i član ovog saveza Udruženje za pravo osiguranja Socijalističke Republike Srbije. Kolega Sokal je bio sekretar
Saveza udruženja od 1985. i istovremeno sekretar Udruženja za pravo osiguranja SR
Srbije, čiji je predsednik od osnivanja 1983. godine bio prof. dr Vladimir Jovanović.
Za vreme događaja koji su prethodili i izazvali raspad Jugoslavije početkom
1990-ih godina, aktivnost Saveza udruženja je mirovala, ali ne i Udruženja za pravo
osiguranja SR Srbije. U to vreme, a naročito posle smrti profesora Vladimira Jovanovića 1993. godine ceo teret funkcionisanja Udruženja preuzeo je kolega Vojislav.
Jako se dobro sećam koliko je mnogo ulagao truda i pre i posle raspada Jugoslavije da
se ne ugase veze koje je Savez imao sa AIDA, i da posle raspada Udruženje za pravo
osiguranja SR Srbije nastavi sa kontaktima sa AIDA i ostane njen član. U tom svom
nastojanju naročito je intenzivno održavao korespodenciju sa dr Karoljom Bardom
iz nacionalne sekcije AIDA Mađarske, četvrtim potpredsednikom AIDA, Njegov je
stoga veliki doprinos što je AIDA priznala Udruženju za pravo osiguranja SR Srbije, odnosno sada Udruženju za pravo osiguranja Srbije pravno sledbeništvo Saveza udruženja za pravo osiguranja Jugoslavije, a posredstvom ovog i Jugoslovenskog
udruženja za pravo osiguranja, pa Udruženje nije moralo posle raspada Jugoslavije
da aplicira za svoj prijem u AIDA. Takođe, kao sekretar Udruženja je ulagao velike
napore da se članstvo okupi na internim sastancima Udruženja po određenim temama za koje je su on i drugi pojedini članovi Udruženja raspravljali na bazi referata
odštampanih na šapirografu o aktuelnim institutima prava osiguranja od značaja za
praksu osiguranja i sudsku praksu.
Dr Sokal se u osnovi osećao pravnim praktičarem. Godinama je radio na rešavanju problema koji su se pojavljivali u praksi organizacije za osiguranje u kojoj je bio
zaposlen i osiguranja uopšte, ali i sudskoj praksi. Radio je na izradi uslova osiguranja,
posebno opšte i specijalnih vrsta osiguranja od odgovornosti i drugim poslovnim
aktima. Radi sprovođenja „novih” uslova osiguranja, pisao je uputstva i praktikume
za njihovu primenu, koji su korišćeni za edukaciju zaposlenih u osiguranju u kojima
je i sam učestvovao. Zbog toga je stekao veliki autoritet u osiguravajućoj organizaciji
„Dunav osiguranje” i srpskom osiguranju, među zaposlenima i kolegama u i izvan
ove osiguravajuće organizacije. Ali veliko znanje koje je kumulirao u i za potrebe
ONI ZASLUŽNI PRE NAS ZA OSNIVANJE I AFIRMACIJU UDRUŽENJA ZA PRAVO...
189
prakse u nauci prava osiguranja bilo je podsticaj da počne i nastavi do kraja života
da se bavi naukom prava osiguranja. Njegov nesumnjivo najznačajniji naučni rad je
nastao odbranom 18. decembra 1965. godine doktorske disertacije na Pravnom fakultetu u Beogradu „O osiguranju u korist trećeg lica” (disertacija je odbranjena pred
komisijom najuglednijih profesora ovog fakulteta: Mihajlom Konstantinovićem, koji
je bio predsednik, Borislavom Blagojevićem i Vladimirom Jovanovićem, kao članovima). Dugo je odlagao, zbog obimnih dnevnih obaveza koje je imao na radnom mestu,
da preduzme korake i nađe vreme da se posveti objavljivanju disertacije. Na njoj je
još dugo radio dopunjavajući je i usavršavajući je tako da obuhvati najnoviji razvoj
pravne misli i rešenja sudske prakse u oblasti ugovora o osiguranju u korist trećih lica
i ugovora o osiguranju trećih lica, tako da je ista objavljena jedanaest godina posle
odbrane u izdanju Instituta za uporedno pravo iz Beograda 1976. godine pod naslovom „Osiguranje u korist trećeg.”
Odan svojoj firmi najviše je radova objavio u okviru časopisa čiji je izdavač bila
osiguravajuća organizacija „Dunav.” To je tada bio prvi stručni časopis u Srbiji iz osiguranja (prava, ekonomije, marketinga, organizacije, aktuarstva i svih drugih oblasti
koje obuhvataju delatnost sprovođenja osiguranja imovine i lica). To je časopis čiji je
on bio odgovorni urednik jedno vreme i koji je izlazio pod nazivima Osiguranje – časopis za teoriju i praksu osiguranja imovine i lica i Osiguranje udruženog rada – časopis
za teoriju i praksu osiguranja imovine i lica (danas ovi časopisi izlaze pod nazivom
Tokovi osiguranja). Sačuvao sam neke brojeve ovih časopisa u kojima smo zajedno
objavljivali članke. U broju 3/1989 časopisa Osiguranje udruženog rada objavio je
članak „Aktuelna pitanja obaveznog osiguranja.” Posebni dar je imao da prikaže referate sa održanih savetovanja iz prava osiguranja. Toliko dobar da su prikazani radovi
izgledali bolji i sadržajniji od njihovog originalnog teksta. U br. 1 iz te godine u ovom
časopisu prikazao je savetovanje organizovano povodom desetogodišnjice Zakona o
obligacionim odnosima. Često je objavljivao radove koji su od neposrednog značaja
za pravnike koji su u organizacijama za osiguranje radili na poslovima zaključivanja
ugovora o osiguranju, likvidaciji šteta i vođenju sporova pred sudovima. Tako sam
sačuvao separate u kojima je u navedenim časopisima pisao na sledeće teme: „Uloga
sume osiguranja u određivanju naknade”, „Početak osiguravačeve obaveze u pojedinim vrstama osiguranja”, „Pravni značaj premije osiguranja” (u dva dela).
Za savetovanje na Pravnom fakultetu u Beogradu na kome su razmatrana „Neka
pitanja osiguranja od građanske odgovornosti”, održanom 7. i 8. aprila 1983. godine
napisao je i u časopisu Anali Pravnog fakulteta u Beogradu i objavio referat „Novi
uslovi za osiguranje od odgovornosti i njihov značaj za razvoj osiguranja.” Pored
ovog, zajedno smo učestvovali i pisali još neke referate i u okviru Kopaoničke škole
prirodnog prava, objavljenim u časopisu Pravni život, br. 2–3/1989 i 11–12/1992. U
prvom od ovih brojeva objavljen mu je referat „Primena odredaba Zakona o obligacionim odnosima o osiguranju lica”, a u drugom „Štete pokrivene osiguranjem i
190
Jovan SLAVNIĆ
njihova naknada.” Pisao je i u drugim časopisima. U Analima Pravnog fakulteta u
Beogradu, objavio je članak „Udruživanje osiguravajućih organizacija i pravni položaj njihovih udruženja”, br. 1–2/1988, a u časopisu Pravo i privreda članak „Pravni
odnos osiguranja”, br. 1–2/1995), što je verovatno poslednji njegov članak objavljen
za života.
Osim za oblast osiguranja imovine, prvenstveno u domenu osiguranja od odgovornosti, kao što sam napomenuo, iskazivao je poseban interes i pisao je o pravnim
institutima vezanim za osiguranja lica (život i nezgoda). Često je citiran od najznačajnijih autora prava osiguranja u Srbiji. Treba videti bibliografiju u knjizi profesora
Predraga Šulejića, Pravo osiguranja iz 2005. godine i utvrditi širinu tema o kojima je
pisao i njegove radove koji su u nju uvršteni kao literatura i izvor za produbljena ispitivanja. Ako sam ih tačno prebrojao, u pitanju su još četrnaest radova, osim napred
navedenih.
Kolega Sokal nije pravio kao publicista ekskurzije u druge oblasti prava. Osim
što je bio advokatski pripravnik, svo svoje radno i životno angažovanje posvetio je
osiguranju. Smatrao je da je osiguranje toliko široko i složeno područje da se ceo
život jednog pravnika ne može potpuno ispuniti i kada je posvećen samo osiguranju.
A životna karijera koju je sledio nije tražila da se širi i na druge pravne nauke, osim
onih koje su sa osiguranjem interdisciplinarne. Pri tom, bio je izuzetno skroman,
uvek spreman da pomogne mladom i pravniku sa karijerom. To je osobina ljudi koji
nisu sujetni na svoje znanje i veštine, a i tada ih je, kao i danas, bilo teško naći i sa
njima sarađivati.
O kolegi Vojislavu Sokalu može se još dosta pisati, kao što bi to i ja mogao. Jedan
lep prikaz njegove radne biografije i nekih njegovih radova izrečen je u in memoriam
koji su napisali dr Jasna Pak i Veljko Đurović, objavljen juna 1995. godine u listu Politika. Ja sam se potrudio da u ovom mom skromnom omažu ne ponavljam ono što je
već napisano o dr Vojislavu Sokalu.
PROF. DR VLADIMIR JOVANOVIĆ (1923–1993)
O profesoru dr Vladimiru Jovanoviću kao osnivaču Jugoslovenskog udruženja
za pravo osiguranja i predsedniku Udruženja za pravo osiguranja SR Srbije, autoru
nacionalnih jugoslovenskih referata i izveštaja na kongresima svetske AIDA i radovima napisanim i objavljenim u okviru Jugoslovenskog udruženja i Saveza udruženja
za pravo osiguranja Jugoslavije, kao i temi njegove doktorske disertacije („Prava osiguravača prema trećem oštećenom licu”) pisano je na više mesta u ovoj knjizi (videti
poglavlje: Od Jugoslovenskog udruženja za pravo osiguranja, preko Saveza udruženja
za pravo osiguranja do Udruženja za pravo osiguranja Srbije). Takođe, i kao jednom
od autora Zakona o osnovama sistema osiguranja i lica od 1990. i Komentara Zakona
o osnovama osiguranja imovine i lica od 1991. godine u izdanju Udruženja osigu-
ONI ZASLUŽNI PRE NAS ZA OSNIVANJE I AFIRMACIJU UDRUŽENJA ZA PRAVO...
191
ravajućih organizacija Jugoslavije (poglavlje: Propuštene šanse Udruženja za pravo
osiguranja Srbije u razdoblju od aprila 2005. do decembra 2012.)
Pored doktorske disertacije koja je prvi njegov naučni doprinos nauci prava osiguranja, profesor Vladimir Jovanović je naročito značajan za nauku i lieraturu našeg
prava osiguranja po knjizi Osiguranje u privredi koja je 1962. godine objavljena u
Zagrebu. U to vreme kao nastavno-naučna disciplina pravo osiguranja nije postojalo
ni na jednom pravnom fakultetu u bivšoj Jugoslaviji. I to stanje je bilo sve do 1973. godine kada je ono uvedeno na Pravni fakultet u Beogradu. Tada je ovaj predmet bio u
začetku i tada je za potrebe studenata prvo izdanje knjige Pravo osiguranja objavio dr
Predrag Šulejić. Sve do pojave ovog udžbenika, a i kasnije knjiga profesora Vladimira
Jovanovića Osiguranje u privredi je bila prva u kojoj je pravo osiguranja sistemski
obrađeno, a dugo godina zatim je ostala kao nezamenjivi priručnik koji je korišćen
od strane praktičara u osiguravajućim organizacijama i privrednim organizacijama u
SFRJ koje su osiguravale svoju imovinu i lica. Nešto kasnije, 1965. godine, objavljen je
takođe u Zagrebu Priručnik o osiguranju, čiji je redaktor i jedan od autora bio profesor Jovanović (ostali autori su bili dr Nikola Nikolić, D. Janović, dr Ivica Jankovec, V.
Jovović i D. Dančula). I to je bio praktikum namenjen i korišćen u praksi osiguranja
koji je obuhvatio sve oblasti prava osiguranja.
Zapažena i veoma često citirana su njegova sledeća dva članka: „Načelo obeštećenja u osiguranju”, objavljen u časopisu Osiguranje i privreda, br. 6–7/1971 i „Neposredno pravo osiguravača na naknadu štete od lica koja je izazvalo osigurani slučaj”,
objavljen u časopisu Osiguranje, mesečniku „Državnog osiguravajućeg zavoda”, br.
7 i 8/1956. Sa dr Predragom Šulejićem u Analima Pravnog fakulteta u Beogradu, br.
5/1956 objavio je članak „Obavezno osiguranje putnika od posledica nesrećnog slučaja i obavezno osiguranje sopstvenika odnosno korisnika motornih vozila od odgovornosti u jugoslovenskom pravu.”
Na kraju, ali ne na poslednjem mestu po značaju, pomenuću njegov referat napisan za „Jugoslovensko savetovanje o preventivi u osiguranju industrije i civila” koje
je u Trogiru 1987. organizovalo Udruženje osiguravajućih organizacija Jugoslavije.
Tema tog referata je bila: „Mesures preventive dans l assurance en Yugoslavie.”
Malo je poznato delovanje profesora Vladimira Jovanovića kao praktičara u osiguravajućim organizacijama, koje ću ovde pokušati da koliko toliko osvetlim. On je
prvo bio angažovan u Jugoslovenskoj zajednici osiguranja koja je osnovana Zakonom
o osiguravajućim zavodima i zajednicama osiguranja iz 1961. godine kao oblik obaveznog udruživanja republičkih, odnosno pokrajinskih zajednica osiguranja, odnosno osiguravajućih zavoda obavezno udruženih u republičke i pokrajinske zajednice
osiguranja. Prema svojim nadležnostima, mogla se okarakterisati kao ministarstvo
za osiguranje jer je sprovodila reosiguranje u inostranstvu svih osiguavajućih zavoda, uvodila dobrovoljna osiguranja, donosila jedinstvene tarife premija, jedinstvene
tehničke osnove i jedinstvena pravila osiguranja za osiguranja određena saveznim za-
192
Jovan SLAVNIĆ
konom i uvedena zaključkom skupštine Jugoslovenske zajednica, itd. U toj zajednici
bio je direktor Sektora za istraživanje i dokumentaciju, u okviru koga je pripreman za
objavljivanje časopis Osiguranje – hronika, čije je bio odgovorni urednik i radila biblioteka koju je on osnovao.3 Sledećim donetim zakonom, u čijoj je izradi učestovao –
Osnovnim zakonom o osiguranju i osiguravajućim organizacijama iz februara 1967.
godine, bilo je predviđeno da se Jugoslovenska zajednica ukida i da sa 1. januarom
1968. godine nastavlja sa radom kao zavod za osiguranje i reosiguranje (prilikom reorganizacije Jugoslovenske zajednice i upisa u registar ovaj zavod je dobio ime „Jugoslavija”). Ja kao mlad pravnik sa doktoratom nauka, pravosudnim ispitom i iskustvom
u radu u pravosuđu, dolazim u „Jugoslaviju” po preporuci jednog bivšeg visokog
službenika Jugoslovenske zajednice kada je ovaj zavod još tražio stručnjake, sredinom aprila 1968. godine. Tu zatičem profesora Vladmira Jovanovića, koga sam inače
poznavao sa predavanja na doktorskim studijama na Pravnom fakultetu u Beogradu
i kao člana komisije na mom doktorskom usmenom ispitu, kao direktora identičnog
sektora onom koji je vodio u Jugoslovenskoj zajednici. Nekoliko meseci po prijemu u
sektor za pravne poslove ovog zavoda, raspoređen sam u sektor koji je vodio profesor
Jovanović na radno mesto savetnika za istraživanje prava osiguranja i tako postajem
„njegov službenik.” Sektor je imao, pored njega, nas četiri službenika. Savetnika za aktuarske poslove i dva prevodioca koji su radili na poslovima dokumentacije, vođenja
biblioteke i prevođenja. U okviru ovog sektora nekoliko godina radili smo na uvođenju jednog veoma složenog sistema bonus-malus u osiguranje autoodgovornosti i
auto-kaska po uzorima po kojima se ovaj sistem sprovodio u francuskim osiguravajućim organizacijama. Taj sistem je kasnije primenjen u uslovima osiguranja i tarifama
premija „Zavod za osiguranje i reosiguranje Dunav.” Danas, takav razuđeni sistem za
subjektivizaciju premija osiguranja, obaveznih franšiza i doplataka za malus, odnosno umanjenje premije bonusa ne primenjuje ni jedno društvo za osiguranje u Srbiji.
Takođe, radili smo na inoviranju drugih uslova osiguranja i tarifa premija, ali i izradi
novih uslova osiguranja (na primer, uslovima osiguranja odgovornosti špeditera i dr.)
Profesor Vladimir Jovanović je gotovo dnevno bio prisutan u zavodu za osiguranje i
reosiguranje, bar 1–2 sata a ako nije mogao biti prisutan pozivao bi me telefonom da
se informiše kako se odvija obavljanje tekućih poslova sektora.
Međutim, razlog njegove dnevne prisutnosti nije bio isključivo sektor čiji je bio
direktor. Zavod je bila nova osiguravajuća organzacija, premda sa vrhunskim kadrovima jugoslovenskog nivoa preuzetih iz Jugoslovenske zajednice u svim oblastima
poslovanja zavoda, i zato je imao veoma mnogo problema koje je trebalo dnevno
rešavati a ipak nedovoljan broj sposobnih i iskusnih ljudi. Imao je četrdesetak filijala, sa velikim brojem ekspozitura i zaposlenih. Dnevno su se zaključivali složeni
3
Biblioteku Jugoslovenske zajednice osiguranja je kasnije preuzeo i obogaćivala „Zavod za
osiguranje i reosiguranje Jugoslavija.” Danas, ova biblioteka deluje u sastavu A.D.O. Kompanija
„Dunav osiguranje.”
ONI ZASLUŽNI PRE NAS ZA OSNIVANJE I AFIRMACIJU UDRUŽENJA ZA PRAVO...
193
ugovori o osiguranju različitih vrsta osiguranja, likvidirale štete po njima, nastajali
sporovi sa osiguranicima u vezi sa likvidacijom i, s njima u vezi, vodili sudski sporovi.
Zato je profesor Jovanović, i ja uz njega, morao kao pomoć biti dnevno na raspolaganju generalnom direktoru zavoda i direktorima direkcija za osiguranje imovine,
lica, transporta, reosiguranja... Kolegijumi direktora su se održavali nekoliko puta
nedeljno i još po pravilu subotom pre podne, pa je i tu bilo obavezno prisustvo. Takođe, i na sednicama radničkog saveta zavoda, kada su se očekivali, a gotovo uvek je to
bio slučaj, otpori donošenju određenih odluka od strane direktora filijala koji su bili
njegovi članovi i imali su veliku samostalnost filijala nasleđenu iz prethodnog teritorijalnog organizovanja organizacija za osiguranje i održanog nakon njihovog ulaska
kao bivših samostalnih zavoda za osiguranje u „Zavod za osiguranje i reosiguranje
Jugoslavija.”
U jednom dužem periodu bili su aktuelni sporovi visoke vrednosti iz osiguranja
rizika gubitaka nastalih snimanjem i projekcijom snimljenih filmova i sporovi iz osiguranja potraživanja iz izvoznih poslova koji su se vodili pred republičkim privrednim sudovima. I tu je bila potrebna ekspertska pomoć sektora koji je vodio profesor
Jovanović, u kojima sam lično zastupao Zavod.
Uvodila se nova organizacija zavoda, zbog čega je bilo potrebe za angažovanjem
stranih eksperata koji su dolazili u zavod iz Nemačke. U uspostavljanju i održavanju
tih kontakata neizostavno je učestvovao profesor Vladimir Jovanović.
Rečju, zbog operativnih poslova zadaci sektora za istraživanje i dokumentaciju su bili u drugom planu. Ipak, u tom periodu sektor je 1972. godine pripremio i
objavio jednu Zbirku sudskih odlika iz osiguranja, sa objašnjenima i komentarima
u kojima su najveći broj objašnjenja i komentara napisali pored profesora Vladimira
Jovanovića, pisac ovih redova i dr Ivica Jankovec. To je trajalo nešto više od tri godine
koje sam proveo u „Zavodu za osiguranje i reosiguranje Jugoslavija” kao savetnik za
istraživanje prava osiguranja sa profesorom Vladimirom Jovanovićem kao direktorom sektora. On je sve te obaveze, i pored brojnih ostalih na Pravnom fakultetu u
Beogradu, kao predavač po pozivu na drugim fakultetima u zemlji i inostranstvu,
arbitar pri Spoljnotrgovinskoj arbitraži i drugde sa lakoćom i uvek u dobrom raspoloženju nosio. I istovremeno je, i pored svih njih, nalazio vremena da piše u širokoj
oblasti privrednog i prava osiguranja. U životnom periodu u kome je delovao spadao
je i do današnjih dana je ostao u najužoj grupi istaknutih profesora privrednog prava
koje smo imali posle završetka Drugog svetskog rata.
PROF. DR IVICA JANKOVEC (1937–2006)
O profesoru dr Ivici Jankovecu je bilo reči kao osnivaču 1983. godine Udruženja
za pravo osiguranja Socijalističke Republike Srbije, članu Upravnog odbora Udruženja za pravo osiguranja Jugoslavije, odnosno Srbije i Crne Gore i Udruženja za
194
Jovan SLAVNIĆ
pravo osiguranja Srbije u periodu od aprila 1998. do aprila 2005. godine, autoru nacionalnih jugoslovenskih referata i izveštaja na kongresima svetske AIDA, njegovim
radovima napisanim i objavljenim u okviru Jugoslovenskog udruženja za pravo osiguranja i Saveza udruženja za pravo osiguranja Jugoslavije i kao jednom od koautora
Zakona o osnovama sistema osiguranja i lica od 1990. i Komentara toga zakona iz
1991. godine u poglavljima: „Od Jugoslovenskog udruženja za pravo osiguranja, preko Saveza udruženja za pravo osiguranja do Udruženja za pravo osiguranja Srbije” i
„Propuštene šanse Udruženja za pravo osiguranja Srbije u razdoblju od aprila 2005.
do decembra 2012.”)
Magistrirao je i doktorirao na temama iz oblasti pomorskog prava. Bavio se teorijskim i praktičnim problemima privrednog i međunarodnog privrednog prava,
opštom teorijom ugovora i drugim delovima opšteg dela građanskog prava, u kojim
je oblastima objavio desetine knjiga i više od sto članaka od kojih je većina izvornog
naučnog karaktera zbog čega je opravdano o njemu data ocena da je bio jedan od najvećih civilista koje smo imali (prof. dr Radovan Vukadinović, „In memoriam – Prof.
dr Ivica Jankovec (1937–2006)”, Revija, br. 4/2006, str. 102). Životnu karijeru završio
je kao redovni profesor privrednog prava na Pravnom fakultetu u Kragujevcu. S obzirom da se ovde opisuje njegov rad na polju prava osiguranja, ostaje da se osvrnem
na njegove radove objavljene u okviru Udruženja za pravo osiguranja Srbije, knjige
i radove iz prava osiguranja objavljene kod drugih izdavača i na njegov rad u praksi
osiguranja.
Profesor Jankovec je objavio zadivljujuće impresivan broj radova iz prava osiguranja kojima je dao ogroman doprinos rešavanju mnogih teorijskih i praktičnih problema koji su postojali ili su se kasnije javili u pravu osiguranja. O tome svedoče same
teme o kojima je pisao. Za dva godišnja savetovanja Udruženja za pravo osiguranje
Srbije održana 2001. godine i 2003. godine napisao je referate „O nekim pravnim
karakteristikama ugovora o reosiguranju” i „Direktiva Evropske unije o osiguranju
života od 2002. godine” koji su objavljeni u zbornicima radova sa tih savetovanja o
kojima je već bilo reči u ovoj publikaciji. To su manji i uglavnom radovi stručno-informativnog karaktera. Međutim, njegovi radovi objavljeni na druge teme i od
drugih izdavača, posebno u objavljenim knjigama su od velikog naučnog i praktičnog
dometa.
Među napisanim knjigama koje se odnose na reosiguranje izdvojio bih monografiju „Ugovor o reosiguranju” objavljenu u izdanju Instituta za uporedno pravo u
Beogradu, 1968. godine koja je prva stručna knjiga napisana na našem jeziku o tom
ugovoru, sa osobinama sistemskog dela u koje su utkani brojni primeri za potrebe
praktičara. Produbljujući ispitivanja u ovoj materiji objavio je članak „O ponudi za
zaključenje ugovora o reosiguranju”, u Osiguranje i privreda, br. 1–2/1968.
Sledeća oblast kojom se mnogo i detaljno bavio je obavezno osiguranje od odgovornosti vlasnika motornih vozila. U toj oblasti objavio je u dva izdanja 1977. i 1985.
ONI ZASLUŽNI PRE NAS ZA OSNIVANJE I AFIRMACIJU UDRUŽENJA ZA PRAVO...
195
godine knigu koja takođe na sistemski i sveobuhvatni način obrađuje ovu vrstu osiguranja od velike praktične važnosti za bezbednost saobraćaja na putevima, privredu
i život svakog pojedinca pod naslovom Obavezno osiguranje za štete od motornih vozila, (prvo izdanje, Savremena administracija; drugo izmenjeno i dopunjeno izdanje,
Naučna knjiga, Beograd), encikopedijskog obima od 318 strana. Ona je bila dugo
vremena nezaobilazan priručnik za rešavanje praktičnih problema koji se pojavljuju
u ovom osiguranju. Korišćena je od strana praktičara, gde god oni radili, a bavili su
se ovim osiguranjem (zaposleni u osiguravajućim organizacijama, advokati, sudije).
U ovoj oblasti, posle objavljivanja pomenute knjige, objavio je veliki broj članaka
koji su se odnosili na inostrano osiguranje ili probleme u vezi sa primenom rešenja o
toj i drugim vrstama obaveznih osiguranja u saobraćaju u propisima donetim posle
objavljivanja pomenute knjige. Pomenuću neke od njih koji su studijskog karaktera,
uglavnom napisanih na više desetina stranica: „Osiguranje motornih vozila u SAD
u poređenju sa nekim rešenjima u osiguranju motornih vozila kod nas”, Osiguranje i
privreda, br. 7–8/1969; „Povodom novih propisa o obaveznom osiguranju u saobraćaju”, Anali Pravnog fakulteta u Beogradu, 1977, januar–april; „Društvena uloga obaveznog osiguranja za štete od motornih vozila (i nedoslednosti u njenom sprovođenju)”,
Jugoslovenska tribina osiguranja i reosiguranja, Sarajevo, 1989; „Limit obaveze osiguravača u osiguranju autoodgovornosti”, Pravo, teorija i praksa, br. 10/1996; „Nekoliko predloga uz pravnu regulativu o obaveznom osiguranju od autoodgovornosti” u
knjizi Naknada štete i ugovor o osiguranju, Privredna akademija u Novom Sadu, 2004;
„Povodom Nacrta zakona o obaveznom osiguranju u saobraćaju”, u knjizi Primena
novih zakona u oblasti privrede, pravosuđa i radnih odnosa, Zlatibor, 2005. Komentare
rešenja koja se odnose na osiguranje auto-odgovornosti i druga obavezna osiguranja
u saobraćaju, prema propisima sadržanim u Zakonu o osnovama sistema osiguranja
i lica iz 1990. godine objavio je u napred pomenutom komentaru toga zakona iz 1991,
a komentare rešenja sadržanih u Zakonu o osiguranju imovine i lica iz 1996. godine u
komentaru toga zakona koje je objavilo preduzeće „Dunav Preving” iste godine (ostali koautori komentara ovog zakona iz 1996. godine bili su profesor Predrag Šulejić,
Dobrosav Ogrizović i Branko Rajičić).
Treća oblast u kojoj je takođe objavio više radova je statusno pravo osiguranja.
U toj oblasti pomenuću neke od većeg značaja: „Nadzor nad radom osiguravajućih
organizacija u SAD”, Osiguranje i privreda, br. 10–11/1969; „Činioci koji su od značaja
za određivanje maksimalnog samopridržaja”, savetovanje Udruženja osiguravajućih
organizacija Jugoslavije o osiguranju industrije i civila, Trogir, 1982. i „Pravni režim
sredstava osiguranja”, Anali Pravnog fakulteta u Beogradu, br. 6/1987.
Mnogo veću pažnju od statusnog prava osiguranja kolega Jankovec je poklonio
oblasti koja profiliše proizvode osiguranja, tj. ugovoru o osiguranju. U toj oblasti je
napisao komentar odredaba Zakona o obligacionim odnosima iz 1978. godine kojima se i danas uređuje u našem pravu ugovor o osiguranju u knjizi Komentar Zakona
196
Jovan SLAVNIĆ
o obligacionim odnosima, Kulturni centar Gornji Milanovac i Pravni fakultet Kragujevac, Gornji Milanovac i Kragujevac, 1980. Objavio je i brojne studijske članke u toj
oblasti kao što su: „Obaveza na plaćanje premije osiguranja”, Anali Pravnog fakulteta u
Beogradu, juni–juli 1972; „Saosiguranje kao pravni odnos”, Anali Pravnog fakulteta u
Beogradu, br. 1–4/1983; „Zastarelost regresnog potraživanja osiguravača”, Privrednopravni priručnik, br. 3/1983; „Pravni značaj uslova osiguranja”, Osiguranje udruženog
rada, br. 1/1986.
Pored ovih četiri oblasti u pravu osiguranja u kojima je Ivica Jankovec ostavio
nesumnjiv orginalni trag u našoj literaturi i najviše pisao, on se bavio i drugim oblastima i vrstama osiguranja čime je pokazao da ne postoji oblast i vrsta osiguranja u
kojoj ne može kreativno da piše i da da svoj orginalni doprinos literaturi prava osiguranja i praksi osiguranja. Transportnim osiguranjem se bavio u knjizi Saobraćajno
pravo, prvo izdanje, Privredna štampa, Beograd, 1979; drugo izdanje, Naučna knjiga,
Beograd, 1990. O osiguranju kredita i potraživanja pisao je u člancima „Osiguranje
kredita prema pravilima nekih evropskih zemalja”, Zbornik radova o stranom i uporednom pravu, sv. III, Institut za uporedno pravo, Beograd, 1965. i „Osiguranje potraživanja kao sredstvo obezbeđenja u međunarodnim privrednim poslovima”, Proizvodnja, novembar 1980. O osiguranju brodova u izgradnji napisao je referat „Neki
problemi u vezi sa osiguranjem brodova u izgradnji (uporednopravni prikaz)”, objavljen u knjizi posvećenoj savetovanju Pravni problemi ugovora o građenju i popravke
brodova, u organizaciji Instituta za međunarodno pravo i međunarodne odnose u
Zagrebu, Rijeka, 1965. Osiguranjem života bavio se u obimnom članku „Osiguranje
života”, Evropsko zakonodavstvo, (I) broj 3/2003, (II) broj 4/2003 i (III) broj 5/2003.
Pažnju je posvetio i osiguranju od odgovornosti za nedostatke stvari u članku „Osiguranje od odgovornosti za štete od stvari sa nedostatkom”, Anali Pravnog fakulteta
u Beogradu, br. 6/1982. Takođe, pisao je o osiguranju rizika koji ugrožavaju žvotnu
sredinu, u članku „Pokriće iz osiguranja za štete koje ugrožavaju životnu sredinu”,
u knjizi Zaštita životne sredine, Institut za pravna i društvena istraživanja Pravnog
fakulteta u Nišu, 1976, a o osiguranju poljoprivrede u članku „Rizici i osiguranje u
poljoprivrednoj proizvodnji”, Poljoprivreda, br. 7/1969.
Ivicu Jakoveca sam upoznao 1968. godine prilikom dolaska na rad u „Zavod za
osiguranje i reosiguranje Jugoslavija.” Tada i do fuzije sa „Zavodom za osiguranje
Beograd” u „Zavod za osiguranje Dunav”, koje se odigralo 1974. godine, bio je direktor Direkcije za reosiguranje. Kao savetnik u Sektoru za pravne poslove i kasnije
savetnik za istraživanje prava osiguranja u Sektoru za istraživanje i dokumentaciju
u ovom Zavodu, često sam se sa njim susretao i diskutovao na sedinicama kolegijuma direktora i radničkim savetima Centrale Zavoda. Sećam ga se kao izvanrednog
saradnika na svim problemima koji su se pojavljivali u radu Zavoda, u odnosima sa
državnim organima, osiguranicima Zavoda i sudovima u rešavanju sporova koje je
ONI ZASLUŽNI PRE NAS ZA OSNIVANJE I AFIRMACIJU UDRUŽENJA ZA PRAVO...
197
Zavod vodio. Njegovi stavovi o problemima o kojima smo raspravljali su uvek bili
jasni i argumentovani i prihvatani kao konačni.
Završiću ovaj kraći omaž kolegi Jankovecu zaključkom da je on svojim objavljenim radovima u kojima se bavio teorijskim i praktičnim problemima prava osiguranja i praktičnim radom u osiguranju zauzeo mesto u najužoj grupi istaknutih
profesora i eksperata u oblasti prava osiguranja koje smo imali od kraja Drugog svetskog rata do danas. Bio je, koliko mi je poznata i dostupna literatura našeg prava
osiguranja, najplodniji i najraznovrsniji pisac u ovoj oblasti u razdoblju u kome je
živeo i radio.
Beograd, 10. januara 2013.
Odeljak V: BIBLIOGRAFIJA I LITERATURA
/ CHAPTER V: BIBLIOGRAPHY AND LITERATURE
Doc. dr Jasmina LABUDOVIĆ STANKOVIĆ
BIBLIOGRAFIJA UDRUŽENJA ZA
PRAVO OSIGURANJA SRBIJE
1. PREDGOVOR BIBLIOGRAFIJI
Kako bismo „otrgli” od zaborava radove autora, domaćih i stranih, kako univerzitetskih profesora, tako i stručnjaka iz prakse koji su svojim referatima, člancima,
prikazima, komentarima i analizama dali veliki doprinos afirmaciji i radu Udruženja za pravo osiguranja Srbije (dalje u tekstu: Udruženje), Udruženje je odlučilo da
vodi bibliografiju objavljenih radova. Bibliografija je odraz težnje da se putem pisane,
odnosno štampane reči da doprinos razvoju i unapređenju domaćeg prava osiguranja. Ova bibliografija pokriva referate objavljene u zbornicima radova s godišnjih
savetovanja Udruženja u periodu 2001–2012, kao i članke, prikaze članaka, prikaze
i komentare sudskih odluka, objavljene u Reviji u periodu 2002–2012.1 Bibliografija
obuhvata i radove autora objavljene povodom prvog godišnjeg savetovanja Udruženja za pravo osiguranja Jugoslavije održanog 20. i 21. aprila. 1971. u časopisu Osiguranje i privreda, koje Udruženje za pravo osiguranja Srbije prisvaja kao isključivo
„svoje” i svoje prvo savetovanje, pre svega zbog toga što je ono pravni sledbenik jugoslovenskog udruženja. Udruženje za pravo osiguranja Srbije u vreme održavanja
ovog savetovanja je bilo sekcija, bez svojstva pravnog lica jugoslovenskog udruženja.
Samo jedan autor rada na ovom savetovanju nije bio iz sastava tadašnje srpske sekcije
Udruženja za pravo osiguranja Jugoslavije. Savetovanje je organizovano u Beogradu.2
Bibliografija predstavlja izvor informacija o tome šta je i kada (u kom periodu)
najviše okupiralo pažnju autora. Ona nam otkriva na koja su pitanja dati odgovori,
ali i na koja tek treba dati odgovore sa stanoviša vremena kada su radovi, smešteni u
bibliografiju, objavljeni. Ona svedoči o naporima domaćih autora da sagledaju pro1
Bibliografija ne obuhvata prevode direktiva EU i pregled sudske prakse bez komentara.
Videti više o kontinuitetu statusnog organizovanja Udruženja za pravo osiguranja Srbije u
osvrtima koje su napisali za ovu publikaciju prof. P. Šulejić i prof. J. Slavnić. Napomenimo da je u
uvodnoj reči za broj 6–7 časopisa „Osiguranje i privreda“, redakcija tog časopisa pogrešno navela da
je ovo savetovanje održano 9. i 10. ožujka (marta) 1971, što demantuje i kopija oglasa objavljenog
za ovo savetovanje u Politici 18. aprila te godine koji je kao izvor za pisanje ove publikacije objavljen
u zbirci dokumenata – njenom drugom delu.
2
BIBLIOGRAFIJA UDRUŽENJA ZA PRAVO OSIGURANJA SRBIJE
199
bleme domaćeg osiguranja, ali i o istovremenoj zainteresovanosti za uporedna rešenja
brojnih država (najčešće evropskih, odnosno EU). Važan doprinos u upoznavanju sa
uporednim rešenjima dali su i mnogobrojni eminentni strani autori. Za svakog budućeg autora radovi predstavljeni u bibliografiji mogu biti putokaz za dalja istraživanja
i unapređenje domaćeg prava osiguranja, ali istovremeno i pomoć zakonodavcu u
oblikovanju propisa iz ove oblasti. Ovom prilikom se zahvaljujemo svima koji su
svojim člancima, ali i drugim prilozima učestvovali u radu Udruženja (na godišnjim
savetovanjima i u Reviji), budući da bez njih ne bi bilo ni savetovanja, ali ni Revije
kao ni ove bibliografije. Zahvaljujući njima, ali neizostavno i urednicima zbornika i
recenzentima, kao i uredništvu i redakciji našeg časopisa, održan je kontiuitet održavanja savetovanja i izlaženja Revije.
Kratak pregled bibliografije započinjemo podsećanjem na autore koji su svoje
referate napisali povodom pomenutog savetovanja Jugoslovenskog udruženja za pravo osiguranja održanog daleke 1971, a objavljene u brojevima 6–7, 8 i 9–10 časopisa
Osiguranje i privreda. Te godine, na temu „Zakonsko regulisanje obligacionih odnosa
iz osiguranja”, svoj veliki doprinos afirmaciji prava osiguranja, dali su: prof. dr Jovan
Slavnić, prof. dr Predrag Šulejić, prof. dr Borislav Blagojević, prof. dr Ivica Jankovec,
prof. dr Vladimir Jovanović, prof. dr Nikola Nikolić, prof. dr Slavko Carić, dr Vjekoslav Bučić, dr Ljubiša Milošević, dr Vojislav Sokal, dr Marija Vučković i Ljubica
Stamenković.
Neki od njih i danas vrlo vredno i požrtvovano rade – prof. dr Jovan Slavnić,
danas predsednik Udruženja za pravo osiguranja Srbije i prof. dr Predrag Šulejić,
počasni predsednik Udruženja. Njihov lični ugled, iskustvo i autoritet, preneli su i na
Udruženje. Veliki trud na unapređenju rada Udruženja i njegovog renomea, ogleda
se i u velikom broju radova koje su pomenuti profesori napisali, posebno prof. dr
Jovan Slavnić. Među njegovim radovima mogu se naći raznovrsne teme koje su mu
okupirale pažnju (ugovor o osiguranju, brokeri osiguranja, obavezno osiguranje sa
različitih aspekata, rešenja u pogledu ugovora o osiguranju koja treba prihvatiti u
prednacrtu Građanskog zakonika Republike Srbije), kako kroz članke, tako i kroz
komentare sudskih presuda i prikaze.
U bibliografiji dominiraju radovi domaćih autora u odnosu na strane. Ovakvom
proseku nesumnjivo doprinosi to što je u prve četiri godine izlaženja Revije (period
2002–2005. godine) objavljeno samo pet priloga autora koji nisu bili iz Srbije (tri iz
Crne Gore, jedan iz Slovenije i jedan iz Hrvatske). Strani autori potiču iz različitih
država. Među njima su neke bivše republike Socijalističe Federativne Republike Jugoslavije (Hrvatska, Slovenija, Makedonija), danas samostalne države. Ima autora iz
Grčke, Italije, Austrije, Brazila, Španije, Velike Britanije, Nemačke, Poljske, Sjedinjenih Američkih Država, Kine. Raznolikost država iz kojih potiču autori govori o plodnoj saradnji koje je Udruženje uspostavilo sa pojedincima i institucijama pomenutih
država. Naravno, sasvim opravdano je za očekivati, kako se proširuje međunarodna
200
Jasmina LABUDOVIĆ STANKOVIĆ
saradnja Udruženja u okviru AIDA, da će Udruženje i ubuduće nastaviti saradnju sa
autorima iz pomenutih i drugih država EU i truditi se da ta saradnja bude intenzivnija. Istovremeno, izvesno je za očekivati da će Udruženje raditi i na proširenju saradnje
sa autorima iz onih država koje su, odnosno nisu članice EU, a koje nisu prethodno
pomenute. Na izražena očekivanja ukazuju trendovi koje možemo ustanoviti analizom objavljenih radova stranih autora u Reviji i autora referata na godišnjim savetovanjima Udruženja u poslednje tri godine (2010–2012).
Pregled autora i njihovih radova dat u bibliografiji, sadržaj objavljenih Revija i
generalnih tema godišnjih savetovanja Udruženja govori o smeru kretanja domaćeg
prava osiguranja koje je iniciralo i vodi Udruženje. Praktično, iz godine u godinu,
osnovna tema radova objavljenih u Reviji i zbornicima radova je usklađivanje prava
osiguranja Srbije s pravom osiguranja EU, što postaje „temelj”, tj. polazna platforma
za analizu domaćeg prava, propisa, uočavanje nedostataka i problema, izmenu regulative, traženje najboljih rešenja za domaće zakonodavstvo i praksu osiguranja. Iz većine radova „rodili” su se zaključci, predlozi i poruke (objavljene u Reviji) u vezi s tim
kako poboljšati domaću regulativu. Nažalost, ne može se reći da je za sve te predloge
stručne javnosti izložene u radovima autora koje je objavilo Udruženje, bilo dovoljno
„sluha” od strane regulatornih organa.
Po broju objavljenih priloga (različitih vrsta – članaka, prikaza, komentara sudskih presuda), pored profesora dr Jovana Slavnića i profesora dr Predraga Šulejića,
izdvajaju se i: prof. dr Slobodan Jovanović, prof. dr Jasna Pak, prof. dr Katarina Ivančević, prof. dr Volfgang Rorbah, doc. dr Jasmina Labudović Stanković, prof. dr Siniša
Ognajnović, dr Zoran Radović, mr Jelena Gazivoda i mr Slobodan Ilijić. Različite
teme i aktuelni događaji motivisali su ove autore da pišu. Tako su ih zanimali: ugovor
o osiguranju, obavezno osiguranje, osiguranje od odgovornosti, nadzor u osiguranju,
osiguranje kredita, zaštita potrošača (korisnika usluga osiguranja), osiguranje života,
transportno osiguranje, penzijski sistem, sudska praksa.
Važno mesto u svakoj bibliografiji, te i ovoj, imaju mladi autori i njihovi radovi.
Među njima, neki su izašli iz anonimnosti i afirmisali se (doc. dr Slavko Đorđević,
doc. dr Loris Belanić, mr Andrej Pak), dok se drugi „razvijaju” u tom smeru (Novembar Stojanović, Bojan Jovanović). Udruženju je veoma drago što su mladi autori
pokazali interesovanje za njegov rad, te ih ovom prilikom podstičemo i pozivamo da
i dalje vredno pišu i rade.
Kako bi održalo kontinuitet, Udruženje će i u narednim godinama nastaviti da
vodi bibliografiju i truditi se da je proširi u dva smera. Jedan smer vodi u prošlost. U
tom smislu, nastojaćemo da obuhvatimo radove autora objavljene u časopisu Osiguranje i privreda (u zavisnosti koliko je to izvodljivo zbog činjenice da su mnogi brojevi
časopisa „nestali” iz domaćih biblioteka, rashodovani, zatureni, ostali kod čitalaca i
sl). Drugi smer širenja bibliografije vodi u budućnost. U tom smislu očekujemo kako
od dosadašnjih, tako i novih autora (domaćih i stranih) da nam u tom cilju pomognu,
BIBLIOGRAFIJA UDRUŽENJA ZA PRAVO OSIGURANJA SRBIJE
201
i to objavljivanjem članaka i drugih priloga, a mi ćemo njihov trud zabeležiti i sačuvati od zaborava. Udruženje je počelo da vodi bibliografiju i na engleskom jeziku, kako
bi i strani autori bili upoznati s celokupnom bibliografijom Udruženja.
Pregled godišnjih tema Savetovanja Udruženja od 2001–2012. i 1971.
13. „Izazovi usklađivanja prava osiguranja Srbije sa evropskim (EU) pravom osiguranja”, zbornik radova, 2012.
12. „Promene u pravu osiguranja Srbije u okviru evropskog (EU) razvoja prava
osiguranja”, zbornik radova, 2011.
11. „Evropske (EU) reforme u pravu osiguranja Srbije”, zbornik radova, 2010.
10. „Evropski put” prava osiguranja Srbije, posebno ugovora o osiguranju”, zbornik radova, 2009.
9. „Usklađivanje osiguranja Srbije sa sistemom osiguranja Evropske unije”, zbornik radova, 2008.
8. „Integracija prava osiguranja Srbije u evropski (EU) sistem osiguranja”, zbornik radova, 2007.
7. „Osiguranje u susret procesu pridruživanja Srbije i Crne Gore Evropskoj uniji”,
zbornik radova, 2006.
6. „Osiguranje u svetlu novog zakonodavstva”, zbornik radova, 2005.
5. „Privreda i pravo osiguranja u tranziciji”, zbornik radova, 2004.
4. „Pravo osiguranja u tranziciji”, zbornik radova, 2003.
3. „Novo zakonodavstvo u osiguranju imovine i lica”, zbornik radova, 2002.
2. „Savremeni problemi u osiguranju imovine i lica”, zbornik radova, 2001.
1. „Zakonsko regulisanje obligacionih odnosa iz osiguranja”, časopis Osiguranje
i privreda, br. 6–7, 8, 9–10, 1971.
202
Jasmina LABUDOVIĆ STANKOVIĆ
Prezime, ime autora i naziv rada
Acin mr Isidora
– Osiguranje od odgovornosti za proizvode sa nedostatkom
Babić dr Ilija
– Naknada štete i ugovor o osiguranju
– Naknada štete u vidu novčane rente
Badža Rade
– Odnos društava za osiguranje i pravnih lica ovlašćenih za vršenje tehničkih pregleda u sprovođenju osiguranja autoodgovornosti i registracije motornih vozila
Balaban mr Mladen
– Slabosti nadzora u postupku oduzimanja dozvole društvima za osiguranje
Belanić dr Loris
– Ugovor o osiguranju od odgovornosti arhitekata i inženjera u
graditeljstvu u hrvatskom pravu i pravu nekih država EU
– Ugovor o osiguranju sposobnosti vraćanja kredita prema uslovima
osiguranja hrvatskih društava za osiguranje, kritika i prijedlozi reforme
u poredbenom pravu
– Ugovor o osiguranju pravne zaštite u poredbenom pravu, s osvrtom na
hrvatsko pravo
Bionda Edi
– Predstoji donošenje novog statuta Udruženja za pravo osiguranja Srbije
– Održana redovna sednica Skupštine Udruženja za pravo osiguranja Srbije 24. aprila 2009. godine
Blagojević dr Borislav
– Aktuelni problemi u vezi sa nacrtom amandmana i regulisanja odnosa
iz ugovora o osiguranju
3
Revija za pravo osiguranja (RE)
Osiguranje i privreda (OIP)
Zbornik radova (ZB)
Broj i godina izdanja časopisa i/ili godina
izdanja Zbornika radova
2. REGISTAR AUTORA I NASLOVI ČLANAKA I DRUGIH PRILOGA3
2/2010/ RE
3-4/2003/RE
3-4/2002/RE
3/2010/RE
1-2/2005/RE
2012/ZB
1/2012/RE
2011/ZB
1-2/2010/RE
3-4/ 2009/RE
6-7/1971/OIP
Glavni urednik: prof. dr Jovan Slavnić. Priredila: doc. dr Jasmina Labudović Stanković.
BIBLIOGRAFIJA UDRUŽENJA ZA PRAVO OSIGURANJA SRBIJE
Bobera Predrag
– Aktuelni trenutak i perspektive razvoja tržišta osiguranja u Srbiji u
2011. godini
Bogdanović Mileva
– Nadležnost sudova u sporovima iz osiguranja sa međunarodnim elementom, kod nas i u zemljama EU
– Novčana naknada nematerijalne štete
– Naknada štete iz sredstava Garantnog fonda po osnovu odgovornosti
društva za osiguranje nad kojim je otvoren stečajni postupak
– Odgovornost advokata i osiguranje za štetu od advokaturske delatnosti
– Četvrta direktiva EU u oblasti obaveznog osiguranja motornih vozila
-tzv. direktiva za zaštitu posetilaca
– Kritički osvrt na „Kritički osvrt na stavove sudova izražene u presudi
Vrhovnog suda Srbije PREV. 183/05 od 30. juna 2005. godine”
Bogićević Mirjana
– Odgovornost uprave društva za osiguranje za funkcionisanje sistema
interne kontrole i upravljanje rizikom
– Interna revizija u osiguravajućim kompanijama – mogućnost za dodavanje vrednosti
Borojević Vesna
– Pravo osiguravača na regres prema Garantnom fondu
– Zapažanje povodom sudske odluke čija je sentenca: „Obaveze garantnog fonda za štete od inostranih vozila“, Vrhovni sud Srbije, Rev.
2433/00
Borselli mr Angelo
– Pažnja usmerena na gigante: Nadzor osiguravajućih grupa i društava za
osiguranje u okviru finansijskih konglomerata u evropskom pravu
– Cognosceat emptor: O obavezi osiguravača na davanje informacija
potencijalnom osiguraniku u Evropi
– Nekorektni uslovi u ugovorima o osiguranju
Bošković Margerita,
– Osiguranje od šteta usled zloupotrebe platnih i kreditnih kartica
Bučić dr Vjekoslav
– Prenošenje ugovora o osiguranju i promena interesa u osiguranju
Bukorović Nela
– Prikaz članka: Christian Fitzau, Christian Perkuhn “Reforma Zakona o
ugovoru o osiguranju Nemačke – Potcenjen dugoročan rizik”
– Prikaz članka: Karel von Hulle, Solventnost II bi mogao da postane
svetski model
– Prikaz članka: Christian Armbrüster, Zakon o genetskoj dijagnostici u
praksi osiguranja
– Prikaz članka: dr Peter Eichler Privatizacija i konkurencija u
zakonskom zdravstvenom osiguranju
– Prikaz članka: Mag. Gerlinde Wagner, „Put ka novom Zakonu o nadzoru osiguranja”
– Prikaz članka: Dr. Stefan Lippe, „Osiguravači stabilizuju finansijska tržišta”
203
2/2011/RE
2007/ZB
2006/ZB
2005/ZB
2003/ZB
2002/ZB
4/2007/RE
2011/ZB
4/2010/RE
3-4/2003/RE
3-4/2002/RE
3/2012/RE
2/2011/RE
2/2012/RE
1-2/2003/RE
9-10/1971/OIP
3/2011/RE
2/2011/RE
2/2011/RE
1/2011/RE
4/2010/RE
4/2010/RE
204
Jasmina LABUDOVIĆ STANKOVIĆ
Bukorović Nela
– Prikaz: Spor 7 Ob 202/07t Vrhovnog suda Austrije o dopuštenosti klauzule u opštim uslovima osiguranja od nesrećnog slučaja o snošenju
troškova za arbitražnu lekarsku komisiju prema odnosu pobednik-poraženi
– Prikaz članka: Dr Christian Armbuster “Na putu ka evropskom ugovoru o osiguranju”
– Prikaz presude Pokrajinskog suda u Hanoveru br. 18 O 193/08 u sporu
povodom obaveze finansijskih posrednika da izostave određene izraze
prilikom reklamiranja, objavljenoj 30. 6. 2009. godine
– Prikaz članka: Erwin Gisch, “Odgovornost organa korporacija za nedovoljno osiguranje”,
Brandão Mayra Júlia Teixeira
– Princip savesnosti, nesavršenost tržišta i moralni rizik u osiguranju
poljoprivrede
Carić dr Slavko
– Reforma sistema osiguranja kod nas i lična osiguranja
– O neophodnosti izrade novih statusnih propisa iz oblasti osiguranja
kod nas
– Organizacije za osiguranje i neophodnost promene propisa o njihovom
pravnom položaju
– Zastupanje u poslovima osiguranja
Casares san José Marti Isabel
– Evropski pravni sistem odgovornosti izvođača radova, posebno građanskopravna odgovornost za štete koje prouzrokuju njegovi pomoćnici
– Zakon o ugovoru o osiguranju Španije i predviđene izmene
Cerović dr Milan
– Evropski izveštaj o saobraćajnoj nezgodi, sa naglaskom na probleme u
primeni u Srbiji
– Tržište osiguranja Republike Srbije u 2010. godini – rezultati
poslovanja društava za osiguranje
– Neke novine u Zakonu o obaveznom osiguranju u saobraćaju
– Uloga i cilj organizacije Garantnog fonda u zemljama u okruženju i nekim zemljama Evropske unije
– Usklađivanje osiguranja autoodgovornosti sa standardima u međunarodnom sistemu zelene karte
– Biro osiguravača u Srbiji i Crnoj Gori
– Funkcija i organizacija Garantnog fonda
– Uključivanje osiguranja autoodgovornosti u sistem međunarodne zelene karte
2/2010/RE
2/2010/RE
1/2010/RE
1/2010/RE
4/2011/RE
2003/ZB
2002/ZB
2001/ZB
9-10/ 1971/OIP
2009/ZB
2008/ZB
2012/ZB
2/2011/RE
3/2010/RE
2009/ZB
2007/ZB
2004/ZB
2003/ZB
2002/ZB
Chrissanthis dr Christos
– Smisao i značaj pojmova „osigurani događaj, „osigurani slučaj”, „rizik” i 3/ 2007/RE
„nezgoda” u uporednom pravu osiguranja.
BIBLIOGRAFIJA UDRUŽENJA ZA PRAVO OSIGURANJA SRBIJE
205
Croly Colin
– Pitanja u vezi sa „istovetnošću isplata” u reosiguranju prema engleskom 1/2012/RE
pravu, uz komparativni pregled pravnih sistema Nemačke i SAD
Ćirić dr Jovan
– Terorizam – rizici i osiguranje
– Savetovanje o prevarama u osiguranju
Čolović dr Vladimir
– Status filijala stranih osiguravajućih društava u EU i državama koje su
kandidati za članstvo u EU
– Specifičnosti primene rokova zastarelosti potraživanja u osiguranju
– Retroaktivno dejstvo Zakona o osiguranju
– Obaveznost osiguranja stečajnog upravnika po Zakonu o stečajnom
postupku Republike Srpske
– Direktiva 2001/17/ EU o organizaciji i likvidaciji osiguravajućih društava
Ćurković dr Marijan
– Novi sustav obveznog osiguranja od automobilske odgovornosti u Republici Hrvatskoj
– Oblici nematerijalne štete i kriteriji za određivanje naknade (komparativni pregled zakonodavstva i sudske prakse u nekim evropskim zemljama)
– Peta direktiva EU o obaveznom osiguranju od građanske odgovornosti
za štete od motornih vozila
Damjanović Daniel
– Osvrt na prаvnо rеgulisаnjе prеuzimаnjа kvalifikovanog udеlа u
društvimа zа оsigurаnjе u јugоistоčnој Evrоpi
Davidović Dejan
– Načelo istovetnosti sudbine u ugovoru o reosiguranju
– Rešavanje sporova iz ugovora o reosiguranju sa inostranim elementom
– Reorganizacija stečajnog dužnika kao posledica odgovornosti za
azbestne štete u SAD
– Azbestoza – izazov za osiguravača još uvek
– Prenos portfelja – odluka engleskog suda u slučaju SOMPO
Dedijer Milovan
– Pravna priroda granice odgovornosti osiguravača za štetu pričinjenu
trećim licima
Demirakou mr Maria
– Uporedna studija o posredovanju u osiguranju zasnovana na odgovorima nacionalnih sekcija AIDA, izveštajima i diskusijama učesnika tokom sastanaka Radne grupe AIDA za distribuciju proizvoda osiguranja
Divljan Nebojša
– Aktuelni trenutak i perspektive razvoja tržišta osiguranja u Srbiji
– Aktuelna pitanja tržišta osiguranja u Srbiji u svetlu svetske finansijske
krize
3-4/2003/RE
3-4/2002/RE
2007/ZB
2006/ZB
2005/ZB
2004/ZB
2003/ZB
2006/ZB
2004/ZB
3-4/2005/RE
1-2/2007/RE
2010/ZB
2009/ZB
2008/ZB
2007/ZB
4/2007/RE
2001/ZB
2/2010/RE
3/2010/RE
2/2009/RE
206
Jasmina LABUDOVIĆ STANKOVIĆ
Divljan Nebojša
– Aktuelna pitanja tržišta osiguranja u Srbiji
– Stimulisati velikr svetske osiguravače da investiraju u kompanije ovde,
a ne da posao zaključuju iz Budimpešte ili Beča” – Intervju
Đorđević dr Slavko
– Principi Evropskog ugovornog prava osiguranja – budući opcionalni
insrument prava EU?
– Koliziona pravila za ugovore o osiguranju – evropski model i
međunarodno privatno pravo Srbije de lege lata i de lege ferenda
– Merodavno pravo za direktnu tužbu oštećenog protiv štetnikovog osiguravača prema pravilima Regulative „Rim II”
– Merodavno pravo za ugovore o osiguranju u međunarodnom privatnom pravu EU
Drescher Christian
– Suzbijanje pranja novca i prevare u fokusu osiguravajućih društava
Duganjić Jelena
– Transport opasnih materija u drumskom saobraćaju i osiguranje od
odgovornosti
Džodžo Rujević Ksenija
– Uticaj i značaj Praškog kluba Bernske unije na osiguravače kredita i investicija u evropskim zemljama u tranziciji
– Pokriće komercijalnih i političkih rizika od strane EBRD-a u okviru
Programa olakšavanja trgovine u zemljama u tranziciji
– Karakteristike i trendovi na međunarodnom tržištu osiguranja investicija u funkciji povećanja investicija u infrastrukturne projekte u Srbiji
– Značaj osiguranja stranih investicija u SRJ od nekomercijalnih rizika za
povećanje priliva stranih investicija u našu zemlju
Erić Radomir
– Mogućnost prava regresa osiguravajućih kompanija od države a zbog
nezakonitosti ili nepravilnosti rada državnih organa – sudova
Farsaci, Dr Benedetto – Ugovor o osiguranju: Istorijski i teorijski profil iz ugla evropskog prava
Fenjveš dr Atila
– O stanju harmonizacije ugovornog prava u Evropskoj uniji
Fearnhead, Ralph
– Klauzule o istovetnosti sudbina u pravu reosiguranja – Praktični
problemi u obezbeđenju njihove efikasnosti
Filipović dr Aleksandar
– Pravo na naknadu štete stranom licu u slučajevima iz člana 99. Zakona
o osiguranju imovine i lica
– Zastarelost regresnog potraživanja u jugoslovenskom pravu
Filipović Dragan
– Plasman sredstava osiguranja života
Galić Dimitrijević Radica
– Uloga NBS u zaštiti potrošača
1-2/2008/RE
4/2006/RE
2/2011/RE
2011/ZB
2/2010/RE
1/2010/RE
2009/ZB
3-4/2005/RE
2008/ZB
2007/ZB
2/2009/RE
1/2002/RE
2004/ZB
4/2012/RE
1-2/2006/RE
3/2012/RE
2003/ZB
2002/ZB
1-2/2003/RE
1-2/2006/RE
BIBLIOGRAFIJA UDRUŽENJA ZA PRAVO OSIGURANJA SRBIJE
Galić Dimitrijević Radica
– Međunarodne isprave i problemi u rešavanju šteta nastalih po odgovornosti vlasnika vozila iz Republike Srpske.
– Obaveze Garantnog fonda u slučaju stečaja osiguravajuće organizacije
Gazivoda mr Jelena
– Prikaz: Presuda Evropskog suda od 17. marta 2011. godine u sporu
C-484/09 Manuel Carvahlo Ferreira Santos vs Companhia Europeia de
Seguros SA
– Prikaz: Presuda Evropskog suda pravde od 5. marta 2002. godine u
sporu C-386/00 Axa Royale Belge SA protiv Georges Ochoa Strategie
Finance SPRL
– Prikaz: Presuda Evropskog suda pravde od 1. decembra2011. godine
u sporu C-442/10 Churchill Insurance Company Limited vs Benjamin
Wilkinson i Tracy Evans vs Equity Claims Limited
– Prikaz: Presuda Evropskog suda od 1. marta 2011. u sporu C-236/09
Association Belge des Consommateurs Test-Achats ASLB,Yann
van Vugt, Charles Basselier v. Conseil des ministres povodom
ravnopravnog tretmana muškaraca i žena u pogledu pola kao osnova za
procenu rizika osiguranja u vezi sa čl. 5(2) Direktive 2004/113/EC i čl.
21 i 23 Povelje o osnovnim pravima EU
– Prikaz: Presuda Evropskog suda od 30. juna 2011. godine u sporu Joao
Filipe da Silva Martins vs Bank Betriebskrankenkasse-Pflegekasse
– Prikaz: Presuda Evropskog suda od 3. marta 2011. godine u sporu
C-437/09, AG2R Prevoyance vs Beaudout Pere et Fils SARL
– Prikaz: Spor C-345/09 J.A. van Delft and Others vs. College van
zorgverzekeringen
– Prikaz: Spor C-236/09 Association Belge des Consommateurs Test-Achats ASLB and Others
– Prikaz: Spor ESP C-347/08, Vorarlberger Gabietskrankenkasse vs
WGV-Schwabische Allgemeine Verscicherungs AG
– Prikaz: Spor ESP C-537/03 Katja Candolin and Others VS Vahinkovakkuutusosakeyhtiö Pohjola and Jarno Ruokoranta radi tumačenja
relevantnih odredbi Druge i Treće Direktive Evropskog Saveta o usklađivanju nacionalnih propisa država članica koji se tiču osiguranja od
odgovornosti za štetu nastalu upotrebom motornih vozila
– Prikaz: Spor ESP C-457/08 Komisija Evropske Zajednice protiv Ujedinjenog Kraljevstva Velike Britanije i Severne Irske nastao zbog neblagovremene implementacije Direktive Evropskog Parlamenta i Saveta br.
2005/14/EC i 2000/26/EC
– Prikaz argumenata stranka u sporu ESP C – 199/08 koji se odnose na
tumačenje određenih komunitarnih propisa o osiguranju troškova
pravne zaštite i njihovu primenu u državama članicama ako su ona u
njihovom nacionalnom zakonodavstvu uređena na drugačiji način
– Prikaz: Spor ESP C-242/08, Swiss Re Germany Holding GmbH vs Finanzamt Munchenfür Korperschaften pokrenutog, povodom tumačenja komunitarnih propisa koji se odnose na porez na dodatu vrednost i
njihovu primenu na transakcije u domenu prenosa porfelja osiguranja
207
2/2002/RE
3-4/2002/RE
3/2012/RE
2/2012/RE
1/2012/RE
4/2011/RE
3/2011/RE
2/2011/RE
1/2011/RE
4/2010/RE
3/2010/RE
2/2010/RE
1/2010/RE
3-4/2009/RE
2/2009/RE
1/2009/RE
208
Jasmina LABUDOVIĆ STANKOVIĆ
Gazivoda mr Jelena
– Prikaz: Spor C-518/06 Komisija Evropske zajednice vs Republika Italija
– Prikaz: Odluka Evropskog suda u predmetu br. C- 463/06 FBTO Schadeverzekereingen NV vs. Jack Odenbreit od 13. decembra 2007. godine
– Prikaz: Presuda ESP C-365/05 od 19.aprila 2005 (obavezno osiguranje
gradjanske odgovornosti vlasnika motornog vozila)
– Primena načela slobode pružanja usluga i drugih načela komunitarnog
prava u praksi Evropskog suda u domenu osiguranja
– Pružanje finansijskih usluga bez istovremenog neposrednog prisustva
obeju ugovornih strana – pružanje finansijskih usluga “na daljinu”
– Stečaj osiguravajućih društava u pravu EU
– Perspektive i otvorena pitanja daljeg razvoja nadzora u osiguranju u EU
– Osiguranje izvoznih kredita u domaćoj praksi
– Osiguranje izvoznih kredita
– Prikaz: Presuda Evropskog suda od 1. 3. 2012. godine u sporu C-166/11
Ángel Lorenzo González Alonso protiv Nationale Nederlanden Vida
Cia De Seguros y Reaseguros SAE, u vezi sa zaštitom potrošača kod
povezanih proizvoda u ugovoru o osiguranju na osnovu Direktive
85/577/EEC
Gvozdić dr Dragan
– Odgovornost veterinara sa osvrtom na osiguranje njihove odgovornosti
– Vrste rizika u poljoprivredi zemalja EU sa osvrtom na osiguranje
Hasenöhrl dr Manfred
– Strukturne promene u osiguranju
– Uticaj finansijske krize na prodaju proizvoda osiguranja
– Upravljanje šansama u krizi - Upravljanje rizikom i prihodom u društvima za osiguranje
Hauser dr Peter
– Korporativno upravljanje, zakonito poslovanje, upravljanje rizikom
i interna revizija u društvima za osiguranje – kako ispuniti evropske
nadzorne zahteve u svetlu nedavne krize?
– Izmene u oblasti interne revizije, kontrole i osiguranja i njihova međusobna uslovljenost
– Razvoj pravnih okvira interne revizije u evropskim osiguravajućim
društvima u senci Lehmana
Ilić Sekros Vera
– Osiguranje korisnika TIR karneta
Ilijić mr Slobodan
– Dve tendencije u regulisanju dobrovoljnog penzijskog osiguranja
– Privatne penzije između prava osiguranja i prava socijalnog osiguranja
– Agencija za nadzor osiguranja u projektima Zakona o osiguranju tokom 2003. godine
– Dva ključna pravna propisa Udruženja osiguravajućih organizacija Jugoslavije
– Kontrola i nadzor u pravu osiguranja SRJ, sa predlozima za poboljšanje
– Neka nova zakonska rešenja u delatnosti osiguranja
4/2008/RE
3/2008/RE
2008/ZB
2007/ZB
2006/ZB
2005/ZB
1-2/2004/RE
3-4/2003/RE
4/2012/RE
2006/ZB
2005/ZB
2010/ZB
2009/ZB
3-4/2009/RE
2012/ZB
2008/ZB
4/2010/RE
3-4/2002/RE
2006/ZB
2005/ZB
2004/ZB
2003/ZB
2002/ZB
3-4/2005/RE
BIBLIOGRAFIJA UDRUŽENJA ZA PRAVO OSIGURANJA SRBIJE
Ilijić mr Slobodan
– Prikaz: Okrugli sto “Primena Zakona o osiguranju i razvoj tržišta osiguranja”, maj 2005.
– Prva revizija Zakona o osiguranju
– Glosarijum uz novi Zakon o osiguranju, reforma penzijskog sistema i
nacrt Zakona o penzionim fondovima i penzionim planovima
– Prestanak rada organizacije za osiguranje
– Sloboda volje i privredna društva
– Regulisani i neregulisani oblici upravnog nadzora u oblasti osiguranja
imovine i lica u SRJ
Ilkić Zoran
– Tumačenje uslova osiguranja, sa posebnim osvrtom na pravo SAD
Iturmendi Morales Gonzalo
– Evropski pravni sistem odgovornosti izvođača radova, posebno građanskopravna odgovornost za štete koje prouzrokuju njegovi pomoćnici
– Zakon o ugovoru o osiguranju Španije i predviđene izmene
Ivančević dr Katarina
– Osiguranje javnih beležnika od profesionalne odgovornosti
– Pravo na odustanak od zaključenog ugovora o osiguranju
– Usklađenost regulative Srbije sa evropskim pravom u domenu zaštite
potrošača usluga osiguranja
– Garantni fond u osiguranju kao vid zaštite potrošača
– O nepravednim ugovornim odredbama uslova osiguranja u pravu EU
i Srbije
– Zaštita potrošača kroz zakonske odredbe koje se odnose na ugovor o
osiguranju
– Interna revizija u društvima za osiguranje
– Banke kao aktivni učesnici u poslovima osiguranja
– Javne nabavke i zaštita prava ponuđača u komunitarnom pravu i u pravu Srbije s posebnim osvrtom na zaključenje ugovora o osiguranju putem tendera
– Stručna osposobljenost članova uprave i nadzornog odbora
organizacije za osiguranje i obrazovanje za rad u osiguranju
– Predlog za izmenu nekih propisa u delatnosti osiguranja
– Prikaz: Savetovanje “Aktuelni problemi naknade štete i osiguranje”, septembar 2005.
– Ombudsman u osiguranju
– Uslovi koje treba da ispune lica koja se predlažu za člana upravnog ili
nadzornog odbora ili direktora akcionarskog društva za osiguranje
– Ugovorna odgovornost i naknada štete
Ivanjko dr Šime
– Obrazovanje i osposobljavanje radnika za potrebe osiguranja u Sloveniji
– Dodatno osiguranje vozača motornog vozila “AO plus” - problemi
srodničke klauzule
– Susret slovenačkog osiguranja sa pravom EU
209
3-4/2005/RE
1-2/2005/RE
1-2/2004/RE
1-2/2003/RE
1-2/2003/RE
2/2002/RE
2012/ZB
2009/ZB
2008/ZB
2/2012/RE
2012/ZB
2011/ZB
2010/ZB
2009/ZB
2008/ZB
2006/ZB
2005/ZB
2004/ZB
2003/ZB
2002/ZB
3-4/2005/RE
3-4/ 2005/RE
1-2/2004/RE
1-2/2003/RE
2008/ZB
2007/ZB
2006/ZB
210
Jasmina LABUDOVIĆ STANKOVIĆ
Ivanjko dr Šime
– Suvremeni pristup posredovanja u osiguranju
– Aktuelna pitanja osiguranja nakon stupanja Republike Slovenije u EU
– Položaj osiguranja u Sloveniji nakon osamostaljenja
Ivošević dr Borislav
– Osiguranje avijacije na londonskom tržištu osiguranja
– Međunarodno instituitske klauzule za osiguranje pomorskih brodova iz
2003. godine
– Paramount Rule – novine u Jork-antverpenskim pravilima iz 1994. godine
Janjić Ivana
– „Moć” maklera
Janjić Zoran
– Civilno - pravni aspekt obaveznog osiguranja od odgovornosti za naknadu štete
Jankovec dr Ivica
– Direktiva Evropske unije o osiguranju života od 2002. godine
– O nekim pravnim karakteristikama ugovora o reosiguranju
– Jedan prilog razmišljanjima o sistemu i metodu regulisanja odnosa iz
ugovora o osiguranju
Janković mr Sretko
– Krivičnopravna zaštita osiguranja
Jasika Nikola
– Odgovornost Garantnog fonda u slučaju stečaja osiguravajuće organizacije
Javorović mr Miljenko
– Neki aspekti oporezivanja osiguranja u Republici Hrvatskoj
Jefferies Yvonne
– Pitanja u vezi sa „istovetnošću isplata” u reosiguranju prema engleskom
pravu, uz komparativni pregled pravnih sistema Nemačke i SAD
Jeidler mr Gerhard
– Zašto neko želi baš vas za savetnika...a ne posrednika osiguranja x, y ili z?
– Izmene u odgovornosti ugovarača osiguranja, osiguravača i posrednika osiguranja za raskinute ugovore o osiguranju života zbog zahteva
ugovarača osiguranja za prevremenu isplatu otkupne vrednosti polise u
Austriji
Jereb Tilen
– Etika u postupcima ostvarivanja prava iz oblasti osiguranja u Republici
Sloveniji
– Odgovornost i osiguranje od odgovornosti lekara sa akcentom na
slovenačko pravo
– Značaj i uloga Informacionog centra u okviru pravnog poretka i prakse
osiguranja u Republici Sloveniji 2010/ZB
– Četvrta i Peta direktiva iz oblasti osiguranja automobilske odgovornosti
Jocović mr Svetlana
– Ugovori u korist trećih lica u osiguranju
2005/ZB
2004/ZB
1/2002/RE
1-2/ 2006/RE
3-4/2004/RE
1/2002/RE
2006/ZB
2006/ZB
2003/ZB
2001/ZB
6-7/1971/OIP
2006/ZB
2003/ZB
2004/ZB
1/2012/RE
2010/ZB
1-2/2010/RE
2012/ZB
2011/ZB
2010/ZB
2009/ZB
2005/ZB
211
BIBLIOGRAFIJA UDRUŽENJA ZA PRAVO OSIGURANJA SRBIJE
Josifovska Dr Milica
– Upravljanje moralnim rizicima sa posebnim osvrtom na englesko
pravo pomorskog osiguranja i prećutno jemstvo plovidbenosti
Jovanovic Bojan
– Osiguranje od odgovornosti nastale iz kliničkog ispitivanja lekova i
medicinskih sredstava u pojedinim zemljama i Srbiji
– Vrste, osobine i načini organizovanja osiguranja katastrofalnih rizika
Jovanović Milovan
– Zaštita ličnih podataka i osiguranje
– Osiguranje imovine od svih rizika na tržištu osiguranja u Srbiji
Jovanović dr Slobodan
– Institucionalno regulisanje osiguranja davalaca usluga u Evropskoj
uniji i Republici Srbiji
– Opšti i posebni uslovi reosiguranja ili godišnji ugovor o reosiguranju
prilagođen reosiguraniku
– Izveštaj sa III Konferencije AIDA Europe
– Osiguranje dugoročne nege kao metod upravljanja kvalitetom života
– Pravo osiguravača na informaciju i pravila o zaštiti podataka o ličnosti
– Osiguranje troškova pravne zaštite
– Kolektivno osiguranje, serijske štete i potreba formiranja garantnog
fonda za tako nastale obaveze
– Ograničavanje obaveze reosiguravača u slučaju kumuliranja odštetnih
zahteva za osiguranje
– Indirektno oporezivanje osiguranja u zemljama EU i kod nas
– Višestruko osiguranje, saosiguranje i reosiguranje u svetlu postojećih
zakonskih propisa
– Pravno normiranje ugovora i drugih oblasti reosiguranja
– Posebno jemstvo u osiguranju u našem i uporednom pravu
– Osiguranje od odgovornosti – ugovorno pokriće po sistemu nastanka
osiguranog uzroka ili datuma psotavljanja odštetnog zahteva
– Vreme trajanja osiguranja – Prilog raspravi o regulisanju ugovora o osiguranju u novom Građanskom zakoniku Srbije
– Obaveza davanja predugovornih informacija i informacija posle zaključenja ugovora o osiguranju potrošačima usluga osiguranja prema
direktivama EU i zakonima država članica
– Sadržina ugovora o osiguranju u nacrtu Opšteg referentnog okvira
za Evropsko ugovorno pravo osiguranja i zakonima država članica
Evropske unije
– Premija osiguranja neživotnih grana
– Građansko-pravna odgovornost brokera osiguranja u Srbiji – Odgovori
na Upitnik Radne grupe AIDA za distribuciju proizvoda osiguranja
– Alternativna distribucija proizvoda osiguranja u Srbiji – odgovori na
Upitnik Radne grupe AIDA za distribuciju proizvoda osiguranja
– Model pravnog normiranja ugovora i drugih oblasti reosiguranja u
Građanskom zakoniku Republike Srbije
4/2012/RE
2012/ZB
3/2011/RE
4/2010/RE
4/2012/RE
2012/ZB
4/2011/RE
3/2011/RE
2011/ZB
2009/ZB
2008/ZB
2007/ZB
2006/ZB
2005/ZB
2004/ZB
2003/ZB
2002/ZB
1/2010/RE
4/2008/RE
3/ 2008/RE
1-2/2008/RE
4/2007/RE
3/2007/RE
3/2007/RE
1-2/2007/RE
212
Jasmina LABUDOVIĆ STANKOVIĆ
Jovanović dr Slobodan
– Šta je reosiguranje? Odgovori na Upitnik AIDA br. 1, Radna grupa za
reosiguranje
– Vreme zastare u reosiguranju – Odgovori na Upitnik AIDA br. 8.
– Donesena Direktiva Skupštine Evrope i Saveta o reosiguranju 2005/68/EC
– Stečaj osiguravača i/ili reosiguravača, Odgovori na Upitnik AIDA br.
9 – Radna grupa za reosiguranje
– Lloyd’s kao jedan od renomiranih nosilaca rizika na međunarodnom
tržištu osiguranja i reosiguranja
– Uloga agencija za ocenu finansijske snage i boniteta na odluku osiguravajuće organizacije o izboru nosioca viškova rizika
– Prikaz knjige: Reosiguranje
– Pravni položaj brokera (re)osiguranja u pravu Velike Britanije
– Prikaz presude: Pravo nesolventnih članova pula na nadoknadu iz ugovora o reosiguranju,
– Prikaz presude: Precedentna odgovornost brokera reosiguranja za neprijavljivanje bitnih činjenica
– Terorizam i njegova (re)osigurljivost.
– Konferencija osiguranja u Monte Karlu i stanje međunarodnog tržišta
reosiguranja.
– Neki aspekti delatnosti reosiguranja i ugovora o reosiguranju
Jovanović dr Vladimir
– Načelo obeštećenja u osiguranju
Jurić Dionis
– Primjena Preporuke Komisije EZ o politici nagrađivanja u sektoru
financijskih usluga iz 2009. godine, sa osvrtom na primjenu u
osiguravajućim društvima
Kapor dr Predrag
– Dobro korporativno upravljanje i osiguravajuće kompanije
– Ulaganje stranog kapitala u osiguranje
– Osiguranje u svetu u 2003. godini i prognoze za 2004. godinu
– Sprečavanje pranja novca u osiguranju
Kecojević Dragiša
– Osiguranje stambenih kredita
– Evropski izveštaj o saobraćajnoj nezgodi kao osnov za naknadu materijalne štete nastale u saobraćajnoj nezgodi i pojam male štete
– Kontrola poslovanja osiguravajućih društava i oduzimanje dozvole nakon stupanja na snagu Zakona o osigura-nju
– Neki aspekti utvrđivanja premije u osiguranju automobilske odgovornosti
Kochenburger Peter
– Značaj jezika u regulisanju uslova polise osiguranja
– Sukob interesa brokera osiguranja – Aktuelno stanje u SAD i Kini i izgledi za pravno regulisanje u EU
1-2/2007/RE
3/2006/RE
1-2/2006/RE
1-2/2006/RE
3-4/2005/RE
1-2/ 2004/RE
1-2/2004/RE
3-4/ 2003/RE
3-4/2003/RE
1-2/2003/RE
2/2002/RE
2/ 2002/RE
3-4/ 2002/RE
6-7/1971/OIP
2012/ZB
2005/ZB
2004/ZB
1-2/2004/RE
1-2/2003/RE
2006/ZB
3/2010/RE
1-2/2005/RE
1-2/2003/RE
2012/ZB
1-2/2010/RE
BIBLIOGRAFIJA UDRUŽENJA ZA PRAVO OSIGURANJA SRBIJE
Kočović dr Jelena
– Akutarska analiza podzakonske regulative
– Savremene tendencije razvoja osiguranja u SCG
– Uloga i značaj profesije u razvoju tržišta osiguranja
– Osiguravajuće kompanije na finansijskom tržištu
– Prikaz: međunarodni simpozijum aktuara
– Prikaz: Međunarodni simpozijum iz akturstva
Kočović Vladimir
– Više reda u obaveznom osiguranju od automobilske odgovornosti.
Končina dr Miroslav
– Položaj i strateška usmerenja slovenačkog osiguranja.
Koprčina Ognjen
– Uloga sekretara u osiguravajućem društvu (proširena verzija)
– Uloga sekretara u osiguravajućem društvu
Kourmatzis mr Dimitra
– Osiguranje profesionalne odgovornosti u državama common law sistema i kontinentalnim pravnim sistemima – rešenja na bazi nastanka
osiguranog događaja i postavljanja odštetnog zahteva
Kovačević Ljubinka
– Prikaz novog Zakona o zdravstvenom osiguranju
– Regulisanje zdravstvenog osiguranja u Francuskoj
Kovačević Milena
– Privatizacija i perspektive osiguranja u zemljama u tranziciji
Kovačević Radomir
– Nov pristup prodaji osiguranja motornih vozila
– Оѕiguranje stanova
Kovačević Vladimir
– Prestanak ugovora o osiguranju
Kovčić Vladimir
– Pravni položaj Garantnog fonda
– Povećanje premije u osiguranju automobilske odgovornosti
Kozar Vladimir
– Stečaj društva za osiguranje
– Obaveze Garantnog fonda i stečaj nad osiguravajućom organizacijom
Krstonošić Branko
– Osiguranje života kao moguć pokretač privrednog razvoja
Labudović Stanković dr Jasmina
– Osiguranje kredita – Značaj, osobenost, odnos prema srodnim
pravnim institutima s naglaskom na EU
– Sekundarno tržište osiguranja života
– Prikaz knjige: „Osiguranje biljne proizvodnje” / Izdavač: Bruno Toscano,
Beograd, 2010. Autori: Miroslava Petrevska, Bruno Toscano, Dragiša Milošev
– Prikaz:Regulativa osiguranja i globalna finansijska kriza: Problem
događaja sa niskom verovatnošću realizacije” / Christopher O’Brien.
“Insurance Regulation and the Global Financial Crisis: A Problem of
Law Probability Events”
213
2005/ZB
2004/ZB
2003/ZB
2002/ZB
1-2/2004/RE
3-4/2003/RE
1-2/2002/RE
2/ 2002/RE
1/2011/RE
4/2010/RE
3-4/ 2009/RE
3-4/ 2005/RE
3-4/ 2004/RE
1-2/2003/RE
3-4/ 2002/RE
1/2002/RE
2005/ZB
2002/ZB
3-4/2002/RE
2005/ZB
2/2002/RE
2012/ZB
3/2012/RE
2012/ZB
1/2012/RE
4/2011/RE
214
Jasmina LABUDOVIĆ STANKOVIĆ
Labudović Stanković dr Jasmina
– Reforme penzijskog sistema u svetu
– Plasmani sredstava dobrovoljnih penzijskih fondova
– Globalna finansijska kriza i osiguranje
– Klauzule u ugovorima o osiguranju života koje štite osiguranike
– Investicije osiguravača života
– Mere ekonomske politike za podsticanje razvoja životnih osiguranja
– Nejolana konkurencija na tržištu osiguranja
– Ciljevi i ekonomski principi određivanja cena osiguranja
– Informisanost potencijalnog osiguranika u svetu i kod nas
– Integrisani koncept upravljanja rizicima kompanija za osiguranje kao
način korporativnog upravljanja
– Prikaz: Thomas R. Berry Stölzle, Patricia Born „Regulacija,
konkurencija i ciklusi: pouke deregulacije sa tržišta osiguranja
Nemačke“
– Prikaz članka: Scott E. Harington „Debata o reformi zdravstvenog
sistema”
– III Konferencija AIDA Europe, Amsterdam, 26-27. maj 2011. „Pravo
osiguranja i reosiguranja: tekuća pitanja i budući izazovi”
– Premija osiguranja
– Prikaz članka: Erwann Michael-Kerjan i Carolyn Kousky “Kiša ili sunce: evidencija o osiguranju od poplave na Floridi
– Prikaz članka: Enua He i David Sommer “Razdvajanje funkcije vlasništva od funkcije kontrole: posledice u odnosu na strukturu upravnog
odbora”
– Rad XIII Svetskog Kongresa AIDA održanog 17-20. maja 2010
– Prikaz članka: Pablo Azcue i Nora Muler, “Optimalna investiciona strategija kako bi se umanjila verovatnoća od propasti kompanije za osiguranje u uslovima ograničene mogućnosti zaduživanja”
– Prikaz članka: Toristen Kleinow, “Vrednovanje i hedžing polisa o osiguranju života”sa učešćem u dobiti i diskreciono pravo menadžmenta
– Portfolio kompanija za osiguranje života
– Prikaz članka: Michel Mougeot i Florence Neagelen, “Negativna selekcija, moralni hazard i „outlier” plaćanja (za one koji imaju ekstremno
visoke troškove)”
– Integracija sektora za nadzor bankarstva i osiguranja – Odgovori na
upitnik AIDA
– Prikaz članka: Lindene Patton, “Šta se dešava posle povećanja nivoa
mora“
– Ugovori o osiguranju života i njihov uticaj na politiku plasmana sredstava
– Uloga i značaj kompanija za osiguranje života kao institucionalnih investitora na finansijskom tržištu
– Derivativni ugovori kao alternativni načini izravnavanja rizika
Ljušković Kimeta
– Podijeljena odgovornost u jugoslovenskom pravu za štetu izazvanu motornim vozilom
2011/ZB
2010/ZB
2009/ZB
2008/ZB
2007/ZB
2006/ZB
2005/ZB
2004/ZB
2003/ZB
3/2011/RE
3/2011/RE
1/2011/RE
1/2011/RE
3/2010/RE
3/2010/RE
2/2010/RE
2/2010/RE
1/2010/RE
1/2010/RE
2/2009/RE
3-4/2009/RE
1/2009/RE
1/2009/RE
4/2008/RE
4/2007/RE
3/2006/RE
2003/ZB
BIBLIOGRAFIJA UDRUŽENJA ZA PRAVO OSIGURANJA SRBIJE
Manić Vladan
– Pogled na tržište osiguranja autoodgovornosti Srbije u 2011. i izgledi u
2012. godini
Marano dr Pierpaolo
– Polna diskriminacija u privatnim ugovorima o osiguranju i pravo EU
– Pravni okvir EU o bankaosiguranju: radovi u toku, ali na čemu
– Međunarodna dimenzija posredovanja u osiguranju prema Direktivi o
posredovanju u osiguranju, sadašnjost i budućnost
– Uticaj Direktive o nekorektnoj trgovačkoj praksi pravnih lica prema
potrošaču na unutrašnjem tržištu na delatnost osiguranja
– Sukob interesa brokera osiguranja – Aktuelno stanje u SAD i Kini i izgledi za pravno regulisanje u EU
– Kako regulisati posrednike reosiguranja: Sadašnjost i budućnost Direktive 2002/92/EC regulisanje u EU
Susanna Marsden, LLM,
– Naglasak na reformi: Uticaj Roterdamskih pravila na pošiljaoce i
osiguravače karga
Marinković Gordana
– Reforma penzijskog i zdravstvenog osiguranja kao imperativ za ulazak
Srbije u EU
– Reforma penzijskog sistema u zemljama u tranziciji
Marjanović Dragica
– Poslednje neisplate premije i korelacija čl. 913. st. 3. i 4. i čl. 922. st. 3.
ZOO
Marović dr Boris
– Indirektno oporezivanje osiguranja u zemljama EU i kod nas
– Jugoslovensko osiguranje i integracioni proces u Evropi
Mihajlović mr Mirjana
– Obrazovne potrebe menadžera prodaje u nas i u zemljama razvijenog
tržišta osiguranja – iz magistarske teze „Obrazovanje zaposlenih na
poslovima prodaje osiguranja”.
Mihelćić Gabijela
– Zastarni rokovi tražbina iz ugovora o osiguranju
Miler dr Helmut
– Analiza usklađenosti pravnog sistema osiguranja Srbiјe i Crne Gore sa
EU
Miloradović dr Jova
– Osiguranje subjekata u poljoprivredi
– Ekonomski efekti osiguranja u poljoprivredi i prehrambenoj industriji
AP Vojvodine
Milošević dr Ljubiša
– Zaključivanje i prestanak ugovora o osiguranju s posebnim osvrtom na
zakonsko regulisanje ovih pitanja u budućem jugoslovenskom zakonodavstvu
Miškić mr Miroslav
– Upravljanje i vođenje sistema zelene karte
215
2012/ZB
2012/ZB
2/2011/RE
2011/ZB
2010/ZB
1-2/2010/RE
3-4/2009/RE
3/2012/RE
2006/ZB
2005/ZB
2001/ZB
2005/ZB
1/2002/RE
1-2/ 2007/RE
2012/ZB
3/2006/RE
2002/ZB
1-2/2004/RE
9-10/1971/OIP
1-2/2008/RE
216
Jasmina LABUDOVIĆ STANKOVIĆ
Mladenović Aleksandar
– Osiguranje od odgovornosti društava za osiguranje za povredu propisa
o nadzoru i izrečenim sankcijama od strane regulatornih tela i odnos sa
ustanovom javnog poretka
Mrkšić dr Dragan
– Osiguranje dugoročne nege kao metod upravljanja kvalitetom života
– Koncept banka-osiguranje – primena na tržištu osiguranja u Srbiji
– Osiguranje života – svet, Srbija – procena budućih izazova i mogućnosti
– Polisa osiguranja života u funkciji dobijanja komercijalnih kredita
– Novi vidovi osiguranja – dobrovoljno penzijsko osiguranje i dopunsko
zdravstveno
– Aktuelne tendencije u pravnom regulisanju osiguranja života
– Ugovor o osiguranju i drugi ugovori u privredi
– Prikaz knjige: „Odgovornost i osiguranje odgovornosti advokata”
– Insitucionalne reforme penzijskog osiguranja
Mr vić Petrović dr Nataša
– Krivično pravna i prekršajna zaštita osiguranja prema nacrtu Zakona o
osiguranju
– Posebna pravila o odgovornosti za slučaj saobraćajne nezgode
Nenadić dr Bosa
– Pravna priroda akta o osnivanju akcionarskog društva za osiguranje
– Uslovi za izbor članova uprave društva za osiguranje
– Nespojivost članstva u upravnom odboru osiguravajućeg društva sa
istovremenim vršenjem drugih funkcija i poslova
– Nadzor nad poslovanjem kompanije za osiguranje u pravu Evropske
unije i zakonodavstvu Savezne Republike Jugoslavije
Nikčević mr Jelena
– Pravna priroda i osnovne karakteristike načela ugovora o pomorskom
osiguranju
Nikolić Aleksandra
– Prikaz: „Mikroosiguranje – izazov za pravo i regulativu”, Naslov članka
u original: “Microinsurance – the challenge for law and regulation”,
Issue 124, Journal of British Insurance Law Association, March 2012
– Prikaz: Promena klime i pravo osiguranja”, Naslov članka u originalu:
Climate Change and Insurance Law”, 123 issue Journal of British
Insurance Law Associaton, March 2012, str. 56–66
– Prikaz: „Ne ostavljajte novac na stolu – Kako ostvariti pravo na regres
u slučaju nastanka velike neosigurane štete”, Richard D. Gable, Jr.
“Don’t Leave Money On Th e Table – Pursuing The Recovery For Large
Uninsured Loss”, The Metropolitan Corporate Counsel, Vol 19, No. 6,
June 2011
– Prikaz: „Najbolje prakse u bankaosiguranja” / Manoj Kumar. ‘Best
Practices in Bancassurance’, Policy Magazine July/August 2008
Nikolić dr Nikola
– Odnos zakona i pravila osiguranja, odnos pravila osiguranja i ugovora
o osiguranju
2012/ZB
2011/ZB
2008/ZB
2007/ZB
2006/ZB
2004/ZB
2002/ZB
2001/ZB
3-4/2006/RE
1-2/2005/RE
2004/ZB
2001/ZB
2005/ZB
2004/ZB
2003/ZB
2002/ZB
2/ 2002/RE
4/2012/RE
3/2012/RE
2/2012/RE
1/2012/RE
6-7/ 1971/OIP
BIBLIOGRAFIJA UDRUŽENJA ZA PRAVO OSIGURANJA SRBIJE
Norman Audenhove dr Luis
– U pitanjima osiguranja Udruženje osiguravača Austrije je primarni sagovornik kojima se obraćaju nosioci odlučivanja, institucije i javnost /
Rado gledamo na uspostavljanje još tešnje saradnje sa Udruženjem osiguravača Srbije – Intervju
Noussia dr Kyriaki
– Solventnost II: Trenutak za oštrija statusna pravila
– Kombinovani maloprodajni investicioni proizvodi” u osiguranju i
predložene izmene direktive o posredovanju u osiguranju
– Politika EU u oblasti prava osiguranja i reosiguranja i mogućnosti harmonizacije: stvarnost ili fikcija
– Neka rešenja novog nemačkog Zakona o ugovorima o osiguranju
Obradović Dragan
– Veštačenje saobraćajnih nezgoda kada postoji podeljena odgovornost
učesnika
Ognjanović dr Siniša
– Naknada štete na licima u obaveznom osiguranju od odgovornosti
– Socijalizacija građanske odgovornosti u srpskom pravu putem obaveznih osiguranja u saobraćaju
– Kakvo je osiguranje od automobilske odgovornosti potrebno u Srbiji
– Pojam motornog vozila iz člana 51. ZOSOIL
– Treća lica u osiguranju autoodgovornosti
– Ugovor o provizonom pokriću u obaveznom osiguranju od autoodgovornosti
– Neka pitanja prava oštećenih i osiguranih lica po osnovu osiguranja od
građansko-pravne odgovornosti u vezi sa upotrebom motornog vozila
– Osiguranje od automobilske odgovornosti u Finskoj
– Motorna vozila – inovacije, bezbednost, osiguranje
– Prikaz rada Sekcije za osiguranje u okviru Kopaoničke škole prirodnog
prava, održane 13–17. 12. 2002.
– Poruke sa Savetovanja „Palić 2002”
– Jugoslavija ponovo u sistemu zelene karte
– Primena odredaba Zakona o osiguranju imovine i lica o garantnom
fondu
Ostojić mr Gojko
– Neki aspekti oporezivanja osiguranja u RH
Pak Andrej
– Arbitraža u osiguranju
– Značaj poreske politike za obuhvat osiguranja
– Uloga i značaj društava za uzajamno osiguranje
– Obaveze ugovorača osiguranja i osiguravača prilikom zaključenja ugovora o osiguranju (obaveze obaveštavanja)
– Obim osiguravajućeg pokrića u dobrovoljnom zdravstvenom osiguranju
– Razvoj i značaj privatnog zdravstvenog osiguranja
– Značaj privatnih penzionih fondova za socijalnu zaštitu u starosti
– Odluka Suda pravde u Luksemburgu u predmetu E-7/2000
217
3-4/2009/RE
2/2011/RE
1/2011/RE
3/2010/RE
1/2010/RE
1-2/2004/RE
2011/ZB
2009/ZB
2008/ZB
2003/ZB
2002/ZB
2001/ZB
3/2010/RE
4/2006/RE
1/2003/RE
3-4/2002/RE
2/2002/RE
1/2002/RE
1/2002/RE
2004/ZB
2011/ZB
2010/ZB
2009/ZB
2008/ZB
2007/ZB
2006/ZB
2005/ZB
1-2/2005/RE
218
Jasmina LABUDOVIĆ STANKOVIĆ
Pak dr Jasna
– Značaj životnih osiguranja za materijalnu sigurnost u starosti
– Ugovori o kolektivnom osiguranju imovine i lica
– Pravna priroda i savremeni značaj osiguranja kredita i jemstva
– Pravo konkurencije u osiguranju
– Nadzor nad solventnošću društva za osiguranje
– Dozvola za obavljanje poslova osiguranja
– Pravna zaštita korisnika usluga osiguranja
– Savremena sadržina osiguranja od odgovornosti za šteta usled zagađivanja životne sredine i njegov strateški značaj za zemlje u tranziciji
– Zakon o osiguranju imovine i lica i evropski standard zaštite žrtava saobraćajnih nezgoda i osiguranika
– Naknada štete iz saobraćajnih nezgoda koje su pretrpela strana lica
2001/ZB
– Prikaz: Presuda ESP u predmetu C-348/98 koja se odnosi na minimalni
iznos pokrića u osiguranju autoodgovornosti, prirodu odgovornosti i
štetu prouzrokovanu članovima porodice osiguranika i vozaču
– Poruke sa Savetovanja “Palić 2005”
– Poruke sa Savetovanja “Palić 2004“
– Prikaz: Presuda ESP u predmetu 45/85 koja se odnosi na osiguranje rizika požara i prekida rada
– Prikaz: Presuda ESP u predmetu 270/83 koja se odnosi na jednaki tretman državljana članica EU
– Prikaz: Presude ESP u predmetu 220/83 koja se odnosi na pružanje
usluga vodećeg saosiguravača
– Prikaz: Presuda ESP u predmetu 129/94 koja se odnosi na obavezno
osiguranje motornih vozila
– Prikaz: Presuda Evropskog suda pravde u predmetu C-346/02
(Osiguranje automobilista – Treća direktiva neživotnog osiguranja –
sistem bonus-malus)
Pak dr Milan
– Dvostruko osiguranje rizika građanske odgovornosti i sukob zakona
Pantić Dušica
– Osiguranje ratnih rizika avijacije prema uslovima na međunarodnom
tržištu
– Tržište osiguranja – opšti osvrt i najnovije promene
Papić Tanja
– Osiguranje imovine (građanskih objekata i opreme) na novu vrednost
Peer dr Hans
– Zamena paradigmi u burnim vremenima (Projekat EU „Solventnost
II”)
Pelgrin mr Thierry
– Promena prirode industrije reosiguranja – poziv na etičko postupanje
Perić Filip
– Prikaz knjige: Istorija osiguranja Austrije, IX tom, Beč, 2008
2011/ZB
2010/ZB
2008/ZB
2007/ZB
2006/ZB
2005/ZB
2004/ZB
2003/ZB
2002/ZB
2001/ZB
4/2006/RE
1-2/2005/RE
1-2/2004/RE
3-4/2002/RE
1-2/2003/RE
2/2002/RE
1/2002/RE
1-2/2007/RE
2/2002/RE
1-2/2003/RE
1/2002/RE
2004/ZB
1-2/2010/RE
3-4/2008/RE
3-4/2008/RE
BIBLIOGRAFIJA UDRUŽENJA ZA PRAVO OSIGURANJA SRBIJE
Petrović dr Zdravko
– Prevarni postupci u osiguranju života
– Ombudsman za osiguranje u Nemačkoj i mogućnost uvođenja obudsmana u Srbiji
– Harmonizacija prava osiguranja života u okviru Evropske unije
– Poslovodni organ u osiguravajućim organizacijama i izmene Zakona o
osiguranju imovine i lica
– Osvrt na sudsku odluku: Prigovor podeljene odgovornosti zbog nekorišćenja sigurnosnog pojasa
Petrović dr Zoran
– Stečaj društva za osiguranje
Petrović Tomić mr Nataša
– Uticaj osiguranja od odgovornosti direktora na treći agencijski problem
– Uticaj osiguranja od odgovornosti direktora na prvi agencijski problem
– Stepen otvorenosti tržišta osiguranja Srbije nakon donošenja Zakona o
osiguranju
– Klauzule Instituta za osiguranje robe iz 2009 – Poređenje klauzula iz
1982. i 2009. godine sa komentarom
Petrović Tomislav
– Zaštita matematičke rezerve u pravu Republike Srbije
– Valutna klauzula u pravu osiguranja Srbije
– Ugovor o posredovanju u osiguranju života
– Obavezno osiguranje vlasnika vazduhoplova - uticaj novih sistemskih
zakona na oblast osiguranja
– Uticaj poreskih zakona na delatnost osiguranja i reosiguranja imovine
i lica
– Uticaj novih propisa o deviznom poslovanju na delatnost osiguranja i
reosiguranja imovine i lica
Piuk Markus
– Osvrt na prаvnо rеgulisаnjе prеuzimаnjа kvalifikovanog udеlа u
društvimа zа оsigurаnjе u јugоistоčnој Evrоpi
Pivar Aleksandar
– O jeziku osiguranja
Popović Momčilo
– Osiguranje od šteta usled zloupotrebe platnih i kreditnih kartica
– Osiguranje korisnika TIR karneta
Popović mr Ljubomir
– Formiranje rezervi za izravnavanje rizika prema odluci NBS
– Osiguranje imovine (građanskih objekata i opreme) na novu vrednost
– Osiguranje građevinskih objekata i opreme na stvarnu vrednost
– Obračun naknade iz osiguranja kod osiguranja imovine (civil i industrija)
Popović dr Vitomir
– Neki aspekti organizacionih oblika za osiguranje imovine i lica u Republici Srpskoj
219
2006/ZB
2004/ZB
2003/ZB
2002/ZB
2/2002/RE
2005/ZB
2011/ZB
2010/ZB
2005/ZB
4/2010/RE
2006/ZB
2005/ZB
2004/ZB
2002/ZB
1/ 2002/RE
3-4/ 2002/RE
1-2/2007/RE
3-4/2004/RE
1-2/2003/RE
3-4/2002/RE
2006/ZB
2004/ZB
2003/ZB
3-4/2003/RE
2004/ZB
220
Jasmina LABUDOVIĆ STANKOVIĆ
Popović Zoran
– Tendencije u osiguranju života i predlozi za novu regulativu
PopTaleska Mirjana
– Usklađivanje sistema osiguranja autoodgovornosti i drugih obaveznih
osiguranja Makedonije sa sistemom EU
Pscheidl dr Dieter
– Otvorena pitanja u osiguranju autoodgovornosti u Evropskoj uniji
– Trendovi u isplati naknade nematerijalne štete u nekim evropskim zemljama
Radiša Slađana
– Neka aktuelna pitanja nacrta Zakona o osiguranju
Radišić dr Jakov
– Dužnost lekara da pacijenta obavesti o rizicima predložene medicinske
mere i njegova odgovornost – poseban osvrt na praksu nemačkih i
austrijskih sudova
– Pristanak pacijenta na lečenje i odgovornost zbog lečenja bez
punovažnog pristanka
– Odgovornost zbog pogrešne lekarske dijagnoze i nepreduzimanja
potrebnih dijagnostičkih mera
– Odgovornost lekara u slučaju kad nije dovoljno sigurno da je njegova
greška nanela štetu pacijentovom zdravlju
– Građanska odgovornost lekara koja proističe iz njihovog zanimanja
Radovanov dr Aleksandar
– Odmeravanje visine pravične novčane naknade nematerijalne štete sa
predlogom za utvrđivanje orijentacionih iznosa (tabela)
Radović dr Zoran
– Osiguranje vazduhoplova
– Zaštita životne sredine na moru putem osiguranja
– Osiguranje direktora i članova nadzornog odbora od odgovornosti u
EU
– Globalizacija i osiguranje
– Budućnost osiguranja političkih rizika
– Rizik piraterije u osiguranju
– Osiguranje odgovornosti brodara pomorsko-rečnih brodova u međunarodnoj plovidbi
– Osiguranje robe u međunarodnom prevozu brodom
– Roterdamska pravila
– Plovidbena havarija i osiguranje
– Vinkulaciona klauzula u transportnom osiguranju
– Institutske klauzule za osiguranje robe 2009
– Sadržina polise plovidbenog osiguranja
– Osiguranje robe prema međunarodnom dokumentarnom akreditivu
– Prikaz članka: A.V. Padovan, „Direktna tužba trećeg oštećenog lica protiv osiguravača u pomorskom osiguranju s posebnim osvrtom na razvoj u hrvatskom pravu”
– Vodni saobraćaj u XXI veku
– Neki slučajevi prevara i njihovog sprečavanja u osiguranju života i nezgode
2004/ZB
2007/ZB
2007/ZB
4/2006/RE
2004/ZB
2/2012/RE
1/2012/RE
1/2011/RE
3/2010/RE
1/2009/RE
2006/ZB
2010/ZB
2009/ZB
2008/ZB
2007/ZB
2005/ZB
2004/ZB
2001/ZB
3/2011/ZB
2/2010/RE
1/2010/RE
2/2009/RE
3-4/2009/RE
1/2009/RE
4/2007/RE
3-4/2003/RE
1-2/2003/RE
2/2002/RE
BIBLIOGRAFIJA UDRUŽENJA ZA PRAVO OSIGURANJA SRBIJE
Radović mr Živka
– Osiguranje života u Srbiji i perspektive njegovog razvoja
– Osiguranje opasnih materija u prevozu
– Banke i osiguranje
– Osiguranje robe u međunarodnom transport na ugovorenu vrednost
Rajičić Branko
– Zakonsko uređenje delatnosti osiguranja u SCG
– Osiguranje – obligacioni ugovorni odnos
– Regresni zahtevi inostranih organizacija socijalnog osiguranja prema
domaćim organizacijama osiguranja imovine i lica
– Predlog za izmenu i dopunu Zakona o osiguranju imovine i lica
– Primena Zakona o osiguranju
– Tenderom u veliki gubitak
– Privatizacija u organizacijama za osiguranje
– Zaključivanje i zaštita ugovora o osiguranju
Rakić Slavica
– Osiguranje u funkciji sigurnosti turističkih agencija i njihovih aranžmana
– Aktivnosti iz oblasti osiguranja koje su se odvijale tokom 2005. godine
u Privrednoj komori Srbije
– Osiguranje obaveza plaćanja uvoznih carina i drugih dažbina za robu
pod režimom ATA
Rakonjac Antić dr Tatjana
– Prikaz: Međunarodno savetovanje o plasmanu sredstava osiguranja
Rašić Goran
– Aktuelna pitanja u vezi sa plaćanjem premije osiguranja od autoodgovornosti
Renovica mr Ranko
– Upravljanje kvalitetom usluga osiguranja imovine u Republici Srpskoj
Ristić Živorad
– Transport opasnih materija u drumskom saobraćaju i osiguranje od
odgovornosti
– Značaj fotografisanja u osiguranju motornih vozila
Rohrbach dr Wolfgang
– Problemi i šanse životnog osiguranja – „kraljevske” vrste osiguranja
– Sigurnost pacijenata i prava pacijenata u ogledalu osiguranja lica
– Evaluacija u osiguranju
– Diskriminacija u osiguranju i mere za njeno suzbijanje
– Uticaj finansijske krize na zakonodavstvo i praksu u osiguranju u
Evropskoj uniji
– Kriminalitet u osiguranju u svetlu direktiva Evropske unije
– Novi horizonti privatnog zdravstvenog osiguranja
– Na izvorima istorije austrijsko-srpskog osiguranja: 200 godina agenata
osiguranja
– Lojalna i nelojalna konkurencija u osiguranju
– Istorija osiguranja – luksuz ili doprinos branši?
– U čast sedamdesetog rođendana prof. dr Jovana Slavnića
221
2006/ZB
2003/ZB
2002/ZB
2001/ZB
2004/ZB
2002/ZB
2001/ZB
2001/ZB
1-2/2004/RE
1-2/2003/RE
3-4/2002/RE
2/2002/RE
1-2/2006/RE
1-2/ 2005/RE
1-2/2004/RE
1-2/2005/RE
1/ 2002/RE
1-2/ 2008/RE
3-4/ 2005/RE
3-4/2004/RE
2/2012/RE
2012/ZB
2011/ZB
2010/ZB
2009/ZB
2008/ZB
2007/ZB
1/2011/RE
34/2009/RE
4/2008/RE
4/2008/RE
222
Jasmina LABUDOVIĆ STANKOVIĆ
Rohrbach dr Wolfgang
– Osiguranje 08 – Predstavljanje Srbije na 12. Međunarodnom kongresu
osiguranja u Beču
– Socijalno osiguranje i privatno zdravstveno osiguranje
– Restrukturisanje i perspektive srpskog tržišta osiguranja
– Solventnost II – posledice po osiguravače i korisnike usluga osiguranja
– Privatno osiguranje kao sredstvo u borbi protiv korupcije
Rokas dr Joanis
– Obaveze ugovarača osiguranja na davanje predugovornih informacija
prema Principima evropskog ugovornog prava osiguranja
– U susret harmonizaciji propisa Evropskog prava osiguranja
– Prodaja investicionih polisa od strane banaka i drugih prodavaca –
fokus na prodaju proizvoda
– Rešavanje višestrane nadležnosti – pitanje neizvesnosti u oblasti osiguranja
Ruiz de la Serna Ricardo
– Odgovornost država članica EU za zakone ili zakonske propuste koji su
u suprotnosti sa pravom EU
– Evropski pravni sistem odgovornosti izvođača radova, posebno građanskopravna odgovornost, za štete koje prouzrokuju njegovi pomoćnici
– Uvod u odgovornost arhitekata u Španiji
– Nekoliko pitanja vezanih za pravo o ugovoru o osiguranju Španije koja
mogu biti od interesa za Srbiju
Saković Lela
– Reforma penzijskog sistema u Hrvatskoj, Makedoniji, Srbiji i Crnoj
Gori
Saksida mr Vojko
– Uloga i značaj kastodi banke u dobrovoljnom penzijskom osiguranju
– Dobrovoljno penzijsko osiguranje
– Osiguranje u Srbiji u periodu tranzicije, najnovija događanja ili „Osiguranje u Srbiji u kolapsu“
– Karakteristike penzijskog osiguranja
– Dobrovoljno penzijsko osiguranje – prednosti i nedostaci pojedinih
oblika penzijskog osiguranja Kratak osvrt na neke podatke iz poslovanja osiguravajućih i reosiguravajućih društava u 2002. godini.
Samardžić dr Darko
– Kartelno-pravni izuzeci u sektoru osiguranja po novoj Uredbi o
grupnim izuzećima Evropske unije od 2010.
– Nadzor osiguranja u SR Nemačkoj prema Zakonu o nadzoru osiguranja
i direktivama EU o solventnosti
Samardžić mr Slobodan
– Uticaj tržišnih i zakonodavnih kretanja na tarifnu politiku domaćih
društava za osiguranje
– Neki istorijski aspekti osiguranja od požara
– Osiguranje imovine po načelu “svi rizici”
4/2008/RE
1-2/2007/RE
3-4/2007/RE
3-4/2007/RE
3/2006/RE
2010/ZB
2007/ZB
1/2011/RE
3/2008/RE
2010/ZB
2009/ZB
3-4/ 2009/RE
1-2/2008/RE
2006/ZB
2006/ZB
2005/ZB
2004/ZB
2002/ZB
2008/ZB
2011/ZB
3/2011/RE
2007/ZB
3/2008/RE
1-2/2008/RE
BIBLIOGRAFIJA UDRUŽENJA ZA PRAVO OSIGURANJA SRBIJE
Schörghuber mr Josef
– Pravo regresa nosilaca socijalnog osiguranja nakon saobraćajne nezgode prema osiguravaču obaveznog osiguranja odgovornosti, s posebnim
osvrtom na austrijsko pravo
Simoniti Sergej
– Uvođenje obaveznih osiguranja – Evropska unija i slovenačka iskustva
Slavnić dr Jovan
– Savremeni aspekti nekih obaveza osiguravača i osiguranika zajednički
za sve vrste ugovora o kopnenom osiguranju
– Predlog tema za javnu raspravu o rešenjima koja nisu prihvaćena u
prednacrtu Građanskog zakonika Republike Srbije u odnosu na ugovor
o osiguranju
– Posebne odredbe o obaveznom osiguranju od odgovornosti kao
predmet zakona koji reguliše ugovor o osiguranju
– Ugovor o dobrovoljnom zdravstvenom osiguranju kao predmet zakonskog regulisanja
– Zaključivanje ugovora o osiguranju prema Nacrtu Opšteg referentnog
okvira za Evropsko ugovorno pravo osiguranja - Prilog raspravi o regulisanju ugovora o osiguranju u novom Građanskom zakoniku Srbije
– Osiguranje odgovornosti brokera osiguranja
– Neki modeli regulisanja standarda profesionalnog ponašanja u poslovima osiguranja u EU
– Odgovornost veterinara sa osvrtom na osiguranje njihove odgovornosti
– Jedan model integrisanog nadzora nad obavljanjem finansijskih usluga
i njegov uticaj na osiguranje
– Uticaj direktiva EU na regulisanje odnosa iz ugovora o osiguranju života
– Predlozi nekih novih rešenja za zastupnike osiguranja u novom Zakonu
o osiguranju
– Ovlašćenja i obaveze brokera osiguranja
– Zaštita integriteta tržišta osiguranja
– Profesionalna udruženja i druge strukovne organizacije u osiguranju i
njihova harmonizacija sa evropskim modelima
– Gubitak prava iz osiguranja autoodgovornosti prema novom Zakonu o
obaveznom osiguranju u saobraćaju – sporna pitanja
– Udruženje za pravo osiguranja Srbije sprovelo usklađivanje statuta i aktivnosti sa novim Zakonom o udruženjima
– Nedostaci u načinu organizovanja garantnog fonda i propisanim merama nadzora u novom Zakonu o obaveznom osiguranju u saobraćaju
– Poruke Savetovanja „Palić 2010”
– Prikaz presude Pokrajnskog suda u Hanoveru 18 0 193/08 povodom
obaveza finansijskih posrednika da izostave određene izraze prilikom
reklamiranja
– Ujedinili se da podrže struku i nauku osiguranja
– Novi početak buduće saradnje – Osvrt na priznanja zaslužnim članovima
2008/ZB
2008/ZB
2012/ZB
1/2012/RE
2011/ZB
2010/ZB
2009/ZB
2008/ZB
2007/ZB
2006/ZB
2006/ZB
2005/ZB
2004/ZB
2003/ZB
2002/ZB
2001/ZB
1/2011/RE
4/2010/RE
3/2010/RE
3/2010/RE
2/2010/RE
2/2010/RE
2/2010/RE
223
224
Jasmina LABUDOVIĆ STANKOVIĆ
Slavnić dr Jovan
– Obavezno osiguranje – Pravni i ekonomski mitovi i stvarnost – Odgovori na upitnik AIDA povodom izrade generalnog izveštaja na ovu temu uvršćenu u program XIII Svetskog kongresa AIDA – Pariz 2010
– Poruke sa Savetovanja „Palić 2009”
– Osiguranje profesionalne odgovornosti lekara
– Vreme trajanja osiguranja – Prilog raspravi o regulisanju ugovora o osiguranju u novom Građanskom zakoniku
– Diskusija na okruglom stolu na temu „Ugovor o osiguranju u novom
Građanskom zakoniku Republike Srbije”
– Obaveza davanja predugovornih informacija i informacija posle zaključenja ugovora o osiguranju potrošačima usluga osiguranja prema
direktivama EU i zakonima država članica
– Sadržina ugovora o osiguranju u nacrtu Opšteg referentnog okvira
za Evropsko ugovorno pravo osiguranja i zakonima država članica
Evropske unije
– Prilog raspravi o regulisanju ugovora o osiguranju u novom Građanskom Zakoniku Srbije, diskusija sa Savetovanja „Palić 2008”
– Poruke Savetovanja „Palić 2008”
– Kritički osvrt na stavove Višeg trgovinskog i Vrhovnog suda Srbije o
raskidu ugovora ovišegodišnjem osiguranju (Spor Prev 95/02)
– Pogled na regulisanje ugovora o osiguranju u Zakonu o ugovoru o osiguranju Grčke
– Alternativna distribucija proizvoda osiguranja u Srbiji – Odgovori na
Upitnik Radne grupe AIDAza distribuciju proizvoda osiguranja
– Šta je reosiguranje? – Odgovori na Upitnik AIDA br. 1, Radna grupa za
reosiguranje
– Kritički osvrt na stavove sudova izražene u presudi Vrhovnog suda Srbije Prev. 183/05 koja se odnosi na regres inostranog osiguravača od
autoodgovornosti prema domaćem pograničnom osiguravaču – zelena
karta i zakonska subrogacija
– Građansko-pravna odgovornosti brokera osiguranja u Srbiji – Odgovori
na Upitnik Radne grupe AIDA za distribuciju proizvoda osiguranja
– Prikaz knjige: dr Slobodan Jovanović, Pravo osiguranja, 2007.
– Primena Direktive EU o nelojalnoj trgovačkoj praksi od 2005. na osiguranje
– Osiguranje od profesionalne odgovornosti danas
– Osvrt na Analizu usklađenosti pravnog sistema osiguranja Srbiјe i Crne
Gore sa EU – projekat EU/EAR
– Vreme zastare u reosiguranju – Odgovori na Upitnik AIDA br. 8.
– Osvrt na izveštaj MMF o stanju u finansijskom sektoru Srbije – osiguranje
– Stečaj osiguravača i/ili reosiguravača – Odgovori na Upitnik AIDA br.
9 – Radna grupa za reosiguranje
– Direktiva Evropske unije o posredovanju u osiguranju od 2002. godine
– Poruke sa Savetovanja „Palić 2005”
– Poruke sa Savetovanja „Palić 2004”
– Poruke sa Savetovanja „Palić 2003”
1/2010/RE
1/2010/RE
3-4/2009/RE
2/2009/RE
1/2009/RE
4/2008/RE
4/2008/RE
3/2008/RE
1-2/2008/RE
1-2/2008/RE
1-2/2008/RE
4/2007/RE
4/2007/RE
3/2007/RE
4/2007/RE
1-2/2007/RE
1-2/2007/RE
1-2/2007/RE
4/2006RE
3/ 2006/RE
3/ 2006/RE
3/ 2006/RE
1-2/2006/RE
1-2/2006/RE
1-2/2005/RE
1-2/2005/RE
1-2/ 2004/RE
1-2/ 2003/RE
BIBLIOGRAFIJA UDRUŽENJA ZA PRAVO OSIGURANJA SRBIJE
Slavnić dr Jovan
– Poruke sa savetovanja „Palić 2002”
– Događaji od 5. oktobra 2000. godine i postojanje osnova za pokriće nastalih šteta
– Neka pitanja obaveznog osiguranja i kodifikacija obligaciono pravnih
odnosa
Slijepčević Dragiša
– Garantni fond i likvidacija osiguravajuće organizacije
Sokal dr Vojislav
– Ugovor u korist trećih lica u osiguranju
Soultati mr Konstantina
– Pravna regulativa EU o društvima za kolektivno investiranje u prenosive hartije od vrednosti i osiguranju života vezanom za investicionu
jedinicu: Poziv za izjednačavanje pravila igre
– Pitanja koja proizlaze iz prava EU o merama reorganizacije i stečajnog
postupka društava za osiguranje
Spasić dr Ivanka
– Mesto dopunskog i privatnog zdravstvenog osiguranja u uporednom
pravu i predlozi za reformu zdravstvenog osiguranja u Srbiji
– Osiguranje lizing poslova
– Odgovornost vazdušnog transportera po Montrealskoj konvenciji –
osnov, limit, osiguranje ..... Pravila EU o konkurenciji u oblasti osiguranja
Sremčević Snežana
– Usklađivanje osiguranja autoodgovornosti sa standardima u međunarodnom sistemu zelene karte
– Javna ovlašćenja koja obavlja Udruženje osiguravača Srbije i mere nadzora NBS
Stamenković dr Lola
– Najnovije reforme u poslovanju izvozno-kreditnih agencija u EU kao
rezultat primene ekoloških standarda
– Uloga institucija EU i OECD-a u procesu normativne harmonizacije
osiguranja izvoznih kredita
– Regulativa EU u vezi sa osiguranjem izvoznih kredita i aktuelne inicijative za reformu izvozno-kreditnih agencija u EU
– Uticaj i značaj Praškog kluba Bernske unije na osiguravače kredita i investicija u evropskim zemljama u tranziciji
– Pokriće komercijalnih i političkih rizika od strane EBRD-a u okviru
Programa olakšavanja trgovine u zemljama u tranziciji,
– Analiza o funkcionisanju izvozno-kreditnih agencija u nekim zemljama u tranziciji
– Značaj osiguranja stranih investicija u SRJ od nekomercijalnih rizika za
povećanje priliva stranih direktnih investicija
Stamenković Ljubica
– Kumuliranje prava iz osiguranja prava na naknadu štete i subrogacija
kod imovinskih osiguranja-koreferat
225
2/ 2002/RE
1/2002/RE
6-7/1971/OIP
2003/ZB
9-10/1971/OIP
2010/ZB
3-4/2009/RE
1-2/2004/RE
3-4/2003/RE
1/ 2002/RE
2007/ZB
3/2010/RE
2011/ZB
2010/ZB
2009/ZB
2008/ZB
2007/ZB
2006/ZB
1/2002/RE
8/ 1971/OIP
226
Jasmina LABUDOVIĆ STANKOVIĆ
Stanišić Slobodan
– Put kao opasna stvar
Stojanović Novembar
– Rizici građevinskih projekata i njihovo osiguranje
– Osiguranje u građevinarstvu
Stojanović Radovan
– Osvrt na sajt Udruženja za pravo osiguranja Srbije
Stojanović Stana
– Prikaz članka: Doktrina subrogacije i ograničenje prava osiguravača na
regres
– Prikaz članka: 11. septembar 2001. iz ugla tehnike osiguranja
Stojiljković dr Vladimir
– Osigurane štete u pomorskom osiguranju sa osvrtom na Zakon o pomorskoj i unutrašnjoj plovidbi
– Osiguranje investicija u ugovoru o zajedničkom poduhvatu
– Mesto reosiguranja u sistemu osiguranja i Zakon o obligacionim odnosima
Šolak dr Zdravko
– Nepovoljna selekcija, moralni hazard i tržišna neefikasnost
– Razvojne perspektive tržišta privatnog zdravstvenog osiguranja
– Novija kretanja na evropskom tržištu dobrovoljnog zdravstvenog osiguranja
Šulejić dr Predrag
– Osiguranje od odgovornosti za štete prouzrokovane od strane organa
pravnog lica
– Ugovor o osiguranju u Prednacrtu Građanskog zakonika Srbije, od
marta 2010. godine
– Osigurani slučaj u osiguranju od odgovornosti
– Predlozi za regulisanje ugovora o osiguranju u Građanskom zakoniku
Srbije koji se odnose na zaključivanje ugovora
– Ugovor o osiguranju u novom Građanskom zakoniku Republike Srbije
– Osiguranje od odgovornosti davalaca usluga
– Novi propisi u obaveznom osiguranju u saobraćaju
– Pojam upotrebe motornog i priključnog vozila u obaveznom osiguranju od odgovornosti
– Harmonizacija prava osiguranja u Evropskoj uniji i jugoslovensko pravo
– Pravni problemi osiguranja kod nas
– Pozitivna i negativna rešenja u novom Zakonu o obaveznom osiguranju u saobraćaju
– Zastarelost potraživanja iz pravnih odnosa osiguranja kao predmet zakonskog regulisanja
– Stečaj i likvidacija osiguravajućih društava u pravu Evropske unije sa
osvrtom na naše pravo
– Komparativni pogled na regulisanje ugovora o osiguranju u Hrvatskoj
i Srbiji
– Poruke sa Savetovanja „Palić 2005”
– Poruke sa Savetovanja „Palić 2004”
2004/ZB
4/2011/RE
2010/ZB
1-2/2007/RE
2/2002/RE
1/2002/RE
2004/ZB
2003/ZB
2002/ZB
2/2011/RE
2010/ZB
2009/ZB
2011/ZB
2010/ZB
2009/ZB
2008/ZB
2007/ZB
2006/ZB
2005/ZB
2004/ZB
2002/ZB
2001/ZB
3/2010/RE
2/2009/RE
1-2/2007/RE
3/2006/RE
1-2/2005/RE
1-2/ 2004/RE
BIBLIOGRAFIJA UDRUŽENJA ZA PRAVO OSIGURANJA SRBIJE
– Poruke sa Savetovanja „Palić 2003”
– Mogućnosti harmonizacije ugovornog prava osiguranja u Evropskoj
uniji i jugoslovensko pravo
– Poruke sa Savetovanja „Palić 2002”
– Osiguranje od odgovornosti u svetlu predstojećeg zakonskog regulisanja materije osiguranja
Tarasiuk-Flodrowska Ana
– Direktiva o preuzimanju društava sa naglaskom na pitanja iz poljske
prakse koja se odnose na društva za osiguranje
– Bankaosiguranje na tržištu EU i specifičnosti poljskog prava
Teixeira Brandão Mayra Júlia
– Princip savesnosti, nesavršenost tržišta i moralni rizik u osiguranju
poljoprivrede / Principle of good faith, market failures and moral risk
in agricultural insurance
Terzić Nenad
– Otvorena pitanja u osiguranju autoodgovornosti u Evropskoj uniji
– Primena Četvrte direktive EU o osiguranju od odgovornosti
– Direktno regulisanje šteta u osiguranju od autoodgovornosti
– Direktive Evropske unije u oblasti obaveznog osiguranja autoodgovornosti
Todorović Simeonides Mira
– Obaveze i odgovornost brokera osiguranja – Naglasak na razmeni
informacija i savetodavnoj obavezi
– Neophodnost regulisanja investicionih polisa i paketa maloprodajnih
investicionih proizvoda sa akcentom na postojeća rešenja i diskusije u
EU
– Konsenzus u EU o obavezi davanja predugovornih informacija ugovarača osiguranja i sankcijama za njeno kršenje – neka pitanja iz Opšteg
referentnog okvira povodom reforme Evropskog ugovornog prava osiguranja
– Nadzor reosiguranja u Grčkoj posle Direktive 2005/68/EC
Tomašević Dražić Gordana
– Uloga aktuara u osiguravajućoj kompaniji
– Polisa osiguranja života u funkciji dobijanja komercijalnih kredita
– Dobrovoljno penzijsko osiguranje
– Institucionalne reforme penzijskog osiguranja
Trifunović Predrag
– Krug lica koja imaju pravo na naknadu štete zbog smrti bliskog lica i
naročito teškog invaliditeta
Ušćumlić mr Neško
– Finansijsko-računovodstveni proces osiguravajućeg društva u funkciji
ocene boniteta
Uzelac Ozren
– Aktuelna situacija na tržištu životnih osiguranja u svetu, aktuelne tendencije u Srbiji i predlog za unapređenje u pravnoj regulativi
227
1-2/2003/RE
1-2/2003/RE
1/2002/RE
2/2002/RE
6-7 /1971/OIP
2/2012/RE
4/2011/ZB
4/2011/RE
2007/ZB
2006/ZB
2003/ZB
2002/ZB
1/2012/RE
2011/ZB
2009/ZB
3-4/2009/RE
2007/ZB
2006/ZB
2005/ZB
1-2/2005/RE
2005/ZB
3-4/ 2008/RE
1-2/2008/RE
228
Jasmina LABUDOVIĆ STANKOVIĆ
Ünan, Dr Samim
– Neki problemi međunarodnog privatnog prava u vezi sa pravom
osiguranja u praksi Turske
Vasilić Jelisaveta
– Osiguranje stečajnog upravnika od građanske odgovornosti za štete
učesnicima u stečajnom postupku
Viršek Milan
– Vinkulacija polise osiguranja, razlike i sličnosti sa srodnim pravnim
ustanovama
– Osiguranje od odgovornosti proizvođača za nedostatke proizvoda –
slovenačko iskustvo
– Rešavanje sporova iz oblasti osiguranja – iskustva u Sloveniji
– Načela evropskog prava u oblasti naknade štete
– Odnosi u osiguranju prema Obligacionom zakoniku Republike Slovenije
– Osiguranje civilne odgovornosti sa posebnim osvrtom na slovenačko
pravo i praksu osiguranja
Vlaisavljević Aleksandar
– Odgovornost vozara za štete na robi u međunarodnom transportu prema Konvenciji CMR i osiguranje ove odgovornosti, sa osvrtom na sudsku praksu evropskih država
Vrhovšek dr Milan
– Obaveze Garantnog fonda i stečaj nad osiguravajućom organizacijom
Vučeljić mr Vladanka
– Savremene tendencije u primeni metoda obračuna matematičke rezerve u osiguranju života
Vučković dr Marija
– Kumuliranje prava iz osiguranja i prava na naknadu štete i subrogacija
osigurača kod imovinskih osiguranja
Vujanić dr Milan
– Veštačenje saobraćajnih nezgoda kada postoji podeljena odgovornost
učesnika
Vujičić mr Andrija
– Proizvodi osiguranja kojima se čuva životna sredina, sa naglaskom na
klimatske promene i emisije ugljen dioksida
– Industrija osiguranja u funkciji održivog razvoja
Vukadin dr Emilija
– Prikaz doktorske disertacije „Plasmani sredstava kompanija za osiguranje života” Jasmine Labudović, odbranjene na Pravnom fakultetu Univerziteta u Beogradu 11. jula 2008. godine.
Vukadinović dr Radovan
– Kako uskladiti domaće propise sa Pravom Evropske unije
Vuković Mirjana
– Kreiranje modela upravljanja odnosima sa klijentima u osiguranju
– Korisnički centri u funkciji osiguranja
4/2012/RE
2/2002/RE
2012/ZB
2011/ZB
2010/ZB
2009/ZB
2008/ZB
1-2/2008/RE
1-2/2008/RE
2/2002/RE
2009/ZB
6-7/1971/OIP
1-2/2004/RE
2012/ZB
4/2011/RE
3/2008/RE
1-2/ 2004/RE
2008/ZB
2007/ZB
BIBLIOGRAFIJA UDRUŽENJA ZA PRAVO OSIGURANJA SRBIJE
Vuksanović Aleksandar
– Osiguranje života – svet, Srbija – procena budućih izazova i mogućnosti
Zhiyan Li doc Richean
– Sukob interesa brokera osiguranja – Aktuelno stanje u SAD i Kini i izgledi za pravno regulisanje u EU
Žarković dr Nebojša
– Savremeni prodajni putevi osiguranja i njihova razvijenost u Srbiji
– Tržište osiguranja Srbije i Crne Gore u 2004. godini
– Prikaz doktorske disertacije: Jovan Miloradović „Ekonomski aspekti
osiguranja u poljoprivredi…”
– Jugoslovensko osiguranje i integracioni proces u Evropi
Žunjić Branislava
– Poreski tretman kolektivnog osiguranja zaposlenih
229
2008/ZB
1-2/2010/RE
2012/ZB
1-2/ 2005/RE
1-2/2004/RE
1/2002/RE
3-4/ 2002/RE
230
Prof. dr Jovan SLAVNIĆ
LITERATURA ZA ŠIRU ISTORIJU UDRUŽENJA
ZA PRAVO OSIGURANJA SRBIJE
PRILOZI I OSVRTI
• Predstavljanje Udruženja za pravo osiguranja Srbije na internetu, autor: Radovan Stojanović, Revija br. 1–2/2007, str. 51.
• Osnovana regionalna organizacija za Evropu Međunarodnog udruženja za pravo osiguranja – AIDA Europe, autor: Slobodan Jovanović, Revija, br. 1–2/2008.
• Prof. dr Volfgang Rorbah odlikovan austrijskim počasnim krstom za nauku i
umetnost, autor: Jovan Slavnić, Revija, br. 3/2008, str. 10.
• Govor predsednika Udruženja za pravo osiguranja Srbije prof. dr Jovana
Slavnića povodom promocije knjige „Istorija osiguranja Austrije”, IX Tom profesora
dr Volfganga Rorbaha u Beču 25. juna 2008. godine, autor: Jovan Slavnić, Revija, br.
3/2008, str. 75.
• Dvadeset godina „Istorije osiguranja Austrije”, Tom IX, autor: Filip Perić, Revija, br. 3/2008, str. 97–98.
• U čast sedamdesetog rođendana profesora dr Jovana Slavnića, autor: Volfgang
Rorbah, Revija, br. 4/2008, str. 4.
• Pismo Međunarodnog udruženja za pravo osiguranja nacionalnoj sekciji Srbije
od 29. 10. 2008. godine, Revija br. 4/2008, str. 92–93.
• Rekonstrukcija redakcije časopisa Revije za pravo osiguranja, autor: Jovan Slavnić, Revija, br. 1/2009, str. 7.
• Zapisnik sa generalne skupštine AIDA Europe održane u prostorijama Hansemerkur, Hamburg, u četvrtak, 22. maja 2008, Revija, br. 1/2009, str. 71–72.
• Održana redovna sednica Skupštine Udruženja za pravo osiguranja Srbije, 24
aprila 2009, Revija br. 3–4/2009, str. 111, autor: Edi Bionda
• Udruženje za pravo osiguranja postalo član Medunarodnog udruženja izdavača
u osiguranju – Presse Internationale des Assurances, Revija, br. 1/2010, str. 7, autor:
Slobodan Jovanović
• Pogled na rad konferencije AIDA Europe održane 22–23. oktobra 2009. godine
u Cirihu, Revija, br. 1/2010, str. 192–194, autor: Dejan Davidović
• Predstoji donošenje novog Statuta Udruženja za pravo osiguranja Srbije, Revija,
br. 1/2010, str. 195–196, autor: Edi Bionda
LITERATURA ZA ŠIRU ISTORIJU UDRUŽENJA ZA PRAVO OSIGURANJA SRBIJE
231
• Rad XIII svetskog kongresa AIDA u Parizu, održanog 17–20 maja 2010, Revija,
br. 2/2010, str. 102–106, autor: Jasmina Labudović
• Izveštaj sa 56. Skupštine Međunarodnog udruženja izdavača u osiguranju održanog 18. Juna 2010. u Sofiji, Revija, br. 3/2010, str. 101–102, autor: Slobodan Jovanović
• III Konferencija AIDA Europe, Amsterdam, 26–27. maj 2011. – „Pravo osiguranja i reosiguranja: tekuća pitanja i budući izazovi”, Revija, br. 1/2011, str. 103–104,
autor: Jasmina Labudović
• Inicijativa za izmenu statuta AIDA, Revija, br. 2/2011, str. 84–85, autor: Slobodan Jovanović
• Održana redovna sednica Skupštine Udruženja za pravo osiguranja Srbije 15.
aprila 2011. godine, Revija, br. 2/2011, str. 86, autor: Edi Bionda
• Izveštaj sa III Konferencije AIDA Europe održane 24–25. maja 2011. u Amsterdamu, Revija, br. 3/2011, str. 94–96, autor: Slobodan Jovanović
GOVORI PREDSEDNIKA UDRUŽENJA ZA PRAVO OSIGURANJA
SRBIJE PRILIKOM OTVARANJA GODIŠNJIH SAVETOVANJA
• Uvodno izlaganje predsednika Udruženja za pravo osiguranja Srbije profesora
Jovana Slavnića prilikom otvaranja VIII savetovanja „Palić 2007”, 12. april 2007, Revija, br. 1–2/2007, str. 51–52
• Uvodno izlaganje izlaganje predsednika Udruženja za pravo osiguranja Srbije
profesora Jovana Slavnića prilikom otvaranja IX savetovanja „Palić 2008”, 10. aprila
2008, Revija, br. 1–2/2008, str. 85
• Uvodno izlaganje izlaganje predsednika Udruženja za pravo osiguranja Srbije
profesora Jovana Slavnića prilikom otvaranja X savetovanja „Palić 2009 – Jubilej godišnjih savetovanja Udruženja za pravo osiguranja Srbije”, 24–26. aprila 2009, Revija,
br. 2/2009, str. 89.
• Uvodno izlaganje profesora dr Jovana Slavnića, predsednika Udruženja za pravo osiguranja Srbije na XI savetovanju „Evropske (EU) reforme u pravu osiguranja
Srbije”, Palić, 23–24. april 2010, Revija, br. 2/2010, str. 101–102.
• Izlaganje profesora dr Jovana Slavnića, predsednika Udruženja za pravo osiguranja Srbije, prilikom otvaranja XII godišnjeg savetovanja „Promene u pravu osiguranja Srbije u okviru evropskog (EU) razvoja prava osiguranja”, 15–17. april 2011,
Revija, br. 2/2011, str. 82–83.
232
Jovan SLAVNIĆ
• Govor Predsednika Udruženja za pravo osiguranja Srbije profesora Jovana
Slavnića na otvaranju XIII godišnjeg savetovanja, Palić 22–24. april 2012, Revija, br.
3/2012, str. 110.
PORUKE SA GODIŠNJIH SAVETOVANJA UDRUŽENJA
ZA PRAVO OSIGURANJA SRBIJE
• Poruke Udruženja za pravo osiguranja Jugoslavije (III godišnje) sa savetovanja
na Paliću od 17–20. aprila 2002 na temu „Novo zakonodavstvo u osiguranju imovine
i lica”, Revija, br. 2/2002, str. 55–62.1*
• Poruke Udruženja za pravo osiguranja Jugoslavije sa (IV) savetovanja na Paliću
od 11. do 14. aprila 2003. na temu „Pravo osiguranja u tranziciji”, Revija, br. 1–2/2003,
str. 32–35.
• Poruke Udruženja za pravo osiguranjs Srbije i Crne Gore sa (V) savetovanja
na Paliću od 14–17. aprila 2004. na temu „Privreda i pravo osiguranja u tranziciji”,
Revija, br. 1–2/2004, str. 57–61.
• Poruke Udruženja za pravo osiguranja Srbije i Crne Gore sa (VI) savetovanja
na Paliću od 14–17 aprila 2005 na temu „Osiguranje u svetlu novog zakonodavstva”,
Revija, br. 1–2/2005, str. 47–57.
• Poruke Udruženja za pravo osiguranja Srbije i Crne Gore sa (VII godišnje) sa
savetovanja na Paliću od 12. do 14. aprila 2006. – „Osiguranje u susret procesu pridruživanja Srbije i Crne Gore Evropskoj uniji”, Revija, br. 1–2/2006, str. 64–68.
• Poruke Udruženja za pravo osiguranja Srbije sa VIII godišnjeg savetovanja
„Usklađivanje osiguranja Srbije sa sistemom osiguranja Evropske unije”, održanog na
Paliću u dane 12–14. aprila 2007, Revija, br. 1–2/2007, str. 44–50.
• Poruke Udruženja za pravo osiguranja Srbije sa IX godišnjeg savetovanja
„Evropski put prava osiguranja Srbije, posebno ugovora o osiguranju”, održanog na
Paliću u dane 10–12. april 2008, Revija, br. 1–2/2008, str. 55–59.
• Poruke Udruženja za pravo osiguranja Srbije sa X godišnjeg savetovanja „Integracija prava osiguranja Srbije u evropski (EU) sistem osiguranja”, održanog na Paliću
u dane 24. i 25. aprila 2009, Revija, br. 2/2009, str. 61–70.
• Poruke Udruženja za pravo osiguranja Srbije sa XI godišnjeg savetovanja
„Evropske (EU) reforme u pravu osiguranja Srbije”, održanog na Paliću 23–24. aprila
2010. godine, Revija, br. 2/2010, str. 41–52.
*
Poruke sa I (1971) i II (2002) godišnjeg savetovanja nisu zapisane i objavljene.
LITERATURA ZA ŠIRU ISTORIJU UDRUŽENJA ZA PRAVO OSIGURANJA SRBIJE
233
• Poruke Udruženja za pravo osiguranja Srbije sa XII godišnjeg savetovanja „Promene u pravu osiguranja Srbije u okviru evropskog (EU) razvoja prava osiguranja”,
održanog na Paliću 15–17. aprila 2011. godine, Revija, br. 3/2011, str. 27–38.
• Poruke sa XIII godišnjeg savetovanja Udruženja za pravo osiguranja Srbije
„Izazovi usklađivanja prava osiguranja Srbije sa evropskim (EU) pravom osiguranja”
održanom na Paliću od 20–22. aprila 2012, Revija, br. 3/2012, str. 87–94.
II DEO / PART II
NEKA DOKUMENTA KOJA
OSVETLJAVAJU PEDESETOGODIŠNJI
RAD UDRUŽENJA ZA PRAVO
OSIGURANJA SRBIJE
/ SOME DOCUMENTS SHEDDING LIGHT
ON THE 50-YEAR ACTIVITY OF THE
INSURANCE LAW ASSOCIATION OF SERBIA
Prva strana prvog statuta Udruženja iz 1961. godine
Oglas u dnevnom listu “Politika” o održavanju godišnjeg savetovanja Udruženja 20–21 aprila 1971.
Korice jedne od retkih sačuvanih publikacija koja je objavljena
za potrebe savetovanja koje je organizovalo Udruženje
Dr Jovan Slavnić i dr Predrag Šulejić na koktelu povodom otvaranja
Svetskog kontresa AIDA u Budimpešti 1986. godine
Dimitrije Stamenković, dr Jovan Slavnić i dr Predrag Šulejić pred kongresnim centrom
u Marakešu u kome je održan Svetski kongres AIDA 1998. godine
Prva strana Odluke o osnivanju Udruženja za pravo osiguranja
Socijalističke Republike Srbije od 23 marta 1983. godine
Fotografija radnog predsedništva (dr Jovan Slavnić, dr Jasna Pak i dr Predrag Šulejić)
sa otvaranja Trećeg godišnjeg savetovanja Udruženja na Paliću, 17 aprila 2002. godine
i Odluka Skupštine Udruženja o izboru dr Predraga Šulejića za počasnog predsednika
Udruženja od 17 aprila 2006. godine
Odluke podrške Udruženja osiguravača Srbije radu Udruženja
Prva strana programa Petog godišnjeg Savetovanja Udruženja održanog 14–17. aprila 2004. godine
Priznanje prof. dr Wolfgangu Rohrbach-u povodom
X-og jubileja održavanja godišnjih savetovanja Udruženja
Mala ušteda na ceni oglasa za savetovanja koje je u vreme objavljivanja
davala „Politika”, dobrodošla ušteda u troškovima rada Udruženja
Pismo podrške dr Andrea Simoncellija nastavku saradnje sa Udruženjem nakon dolaska na funkciju
generalnog direktora Delta Generali osiguranja i pismo kojim Dunav Re minimizira raniju skromnu
podršku aktivnostima Udruženja
Neka dokumenta koja osvetljavaju pedesetogodišnji rad udruženja za Pravo osigurenje u Srbiji
247
Još jedno pismo kojim se uskraćuje podrška aktivnostim Udruženja
Dr Zoran Radović, doc. dr Marjan Ćurković, Vojko Saksida i Dragiša Kecojević (odozgo na dole u prvom
planu) prate izlaganje na VII-om godišnjem savetovanju Udruženja na Paliću, 12-14 aprila 2006.
Dejan Davidović i dr Slobodan Jovanović sa
pedsednikom AIDA Evrope C. Croly-jem i
M. Rosemajer-om (u sredini)
na Prvoj konferenciji AIDA Evrope održanoj
u Hamburgu 22–23 juna 2008.
Prikaz dr Stefana Pürnera, rukovodioca
odeljenja nemačke Fondacije IRZ, časopisa
Udruženja u časopisu „Nova pravna revija”
(Sarajevo, BIH), br. 1/2012.
Download

pola veka udruženja - Udruženje za pravo osiguranja Srbije