petokrake skice (2011)
aslan mahmuti
raskol
škrgut
prinosi
žvaćemo gorko korenje
glad nam u obličju orla
raznosi kosti po nebu
režimo slogotvorno r
krst srce krst srce
u ritmu nepostojanog a
menjamo vredni i radni
menjamo žedni i gladni
rođenu decu za setvu
sa sunca peva grlica
padamo s kosim padežima
rođenu decu za kišu
luna je okov i grobnica
u ukletu rupu bez dna
rođenu decu za žetvu
gnev
opsada
prvak
sastavljamo grobove
rastavljamo zglobove
pomoću četiri vetra
gutamo udice lažne žudnje
jedemo tela kreatura noći
opijaju nas demonske moći
ispisuješ nam zakone krvlju
imaš augurski vid dar i štap
stado ovnova i čopor vukova
mešamo zemlju i vatru
ogledaju se trorepi vrazi
guraš nas sa tarpejske stene
da satru slepe robove
u našoj lepoti vrlini snazi
u mrtva mora i adske pene
jaot i jao
schar dagh
običaji
jaot i jao otkrivaju lica
iznad sedam svetlih sfera
odakle kormilare svetom
vukovi čuvaju grobove živih
po nebu lete tri crna ovna
okupljaju žene u zlatno kolo
boravište duše je u levom oku
zato ga sa prvorođenim sinom
tiho prinosimo kralju i suncu
po jedan svod u svakom nebu
bubanj pokreće lunu i sunce
majku u zemlju zakopavamo živu
podrivaju hijena i lisica
psi ovčari vraćaju begunce
da večno služi slepom mladuncu
ugrizi
čisti
svetkovina
grizu se zmija i lav
od početka zavisti
do mračnog dna ponora
budi čist u delima
budi čist u rečima
budi čist u mislima
zagrljeni ispod svetog drena
slavimo vedro vučiji praznik
i prinosimo vilicama vraga
ko je kriv a ko prav
slušaj glas sa severa
mlade pse kao žrtve pomirnice
znaju sodom i gomora
budi mir u telima
oko krvavih tela igra kolo žena
miropomazanik
grad
meksički san
drevni kamen istine
pojavljuje se u vodi
objavljuje se u krvi
braćo izgradimo grad
grad u ravnici
otvoren za sve
usnuo sam uz stablo divljeg kestena
kao crna vatra gori
za ljude i bogove
kapa slatko mleko sa čvorastih grana
miropomazanik prvi
ovnove i vukove
kapa slana krv iz dečijih rana
prsten
varvari
lovac
oblak mutno grli stenu
nad pećinom zmajeva
dragi kamen na prstenu
luta ovan sa zlatnim runom
lutaju večni argonauti
od istoka do zapada
dobar lovac hipnotiše očima
dobar lovac lovi bez milosti
dobar lovac živi bez ljubavi
svedok mrtvih kraljeva
farsa im preti mladom lunom
hladan kao polarni vetar
svetli s kraja krajeva
maraton ih spašava od raspada
pušta strelu strasti u etar
i u snu video novorođenu decu
kako uz mene leže u njegovom hladu
prašina
trenutak
strela vremena
tražimo hranu tražimo sklonište
ceo naš svet obuhvata ništavilo
zakoračujemo s planine u prazninu
nudiš mi čašu vode i mesečine
vlažne usne smrti i zagrljaje
zauzvrat ne tražiš ništa
pamćenjem povećavam nered
i letim na streli vremena
odapet u poslednji mrak
iz praznine vrištimo u visinu
sneg pokriva istočne staze
meta se lomi ispod temena
visina nas pretvara u prašinu
mrtve straže paze ognjišta
kao zgaženi rak
klatno
vesnik
kome
mrtve ptice se jate
mrtve kandže klate
klate krila i kljunove
crna vrana na levom ramenu
crna vrana na mladom bagremu
crna vrana na rečnom kamenu
u stanju sam belog usijanja
u prizmi sam belog ledenjaka
u zadnjem sudaru potiranja
nad mojom mrtvom glavom
teme trougla u belom plamenu
i kome da ostavim trag i znak
mrtva su gnezda svile
crna vrana vesnik crnih dana
za poslednji vaseljenski smak
mrtva priroda
veza
na rubu
ležimo između oštrih uglova
tvrdih korica šiljatih listova
i slomljenih ogledala
vezali mi ruke trakom svetlosti
vezali mi srce stazom traganja
vezali mi glavu mrakom namera
gledam sjaj rane vaseljene
hranim mrakom zvezdana jata
hodam horizontom događaja
ispod crnih marama
stub smrti usred kaveza života
merim klice semena
uz suncokret i trula tela papagaja
ja orao i zmija u vrtlogu zavera
mojom merom vremena
i opet
zverinjak
nula
opet novi krug
a sve stari
i ljudi i stvari
komadaju košutu kamenim kosirom
gnezdom od mahovine i paprati
kupe toplu krv iz mladog srca
pali me svetlosna kupa
gasi me crna rupa
u ćeliji ovde i sada
i javi se nada
kosti joj bele oblažu crnom glinom
uči me svih pet čula
drevna i mlada
u ponoć je nose šumskom čistinom
da ne postoji nula
ključ
uz lomače
daleko
košute srebrne od rose
lunu u očima nose
preko ljubičastih polja
slatko miriše spaljeno meso
surovo mučenih ženskih tela
slatko mirišu pepeljave iskre
neka me odnesu vetar i voda
daleko od zemlje i vatre
do druge obale tihog okeana
na proplanku pasu travu
sivom vatrom noćno nebo boje
da mi tamo tiho vene koren
jelen otključava bravu
duše veštica ako zaista postoje
bez zemlje za koju sam stvoren
poluraspad
srebro
šaka praha
stari smo znanci marija kiri i ja
tvrda je bila sorbonina katedra
za ljubav polonijum i polonezu
nosiš hladnu zvezdu oko vrata
skica sunca nad trećim rebrom
toplo sija nad aortnim ušćem
uzburkan je moj svet
muzikom buđenja dana
usponom svega stvorenog
i poljska se gubi daleko u snegu
koren pokriven opalim lišćem
jedna šaka puna praha
i srebrnosiva luna klizi po bregu
hrani se živim lunarnim srebrom
suncu me uznosi smorenog
buđenje
u hladu
četiri sobe
skrivam male stvari u veće
u vremenu između vremena
u vratima unutar vrata
glava je sve saznala
srce sve osetilo
telo sve pokrenulo
moje kraljevstvo ima četiri sobe
zabravljena vrata i drevnu patinu
mesec me jede kroz prozor ćelije
sedim u disanju vredan
pod stoletnjim stablom
upija hladnim mrakom moje vibracije
niti dva niti jedan
svira sarod s tablom
upija mrakom zvezde iskre varnice
krug krvi
više crnog
lav na česmi
u vreme žive ponoći
isparava krv iz srca
ide do središta neba
podižem crni kamen visoko iznad glave
revolucija je brahijalna poluga
revolucija je tek u duhu savršena
besedi lav trocki u hotelu moskva
odatle pada beli sneg
u ambis usred grudi
podižem crno teme visoko iznad srca
podižem crni prostor nad crno vreme
podiže se belo seme na mrtvu tačku
i beli lav s visine gleda crnu mačku
besedi zagledan u terazijsku česmu
svako doba ima svoju pesmu
gravitacija
mrtva tačka
dvojstva
gravitacija je moj nevidljivi koren
drži me vezanog za zemljinu koru
ja sam živ iznutra i nisam mrtav spolja
u spirali prstenova sa nožem u leđima
ne govori glasno zašto sam stvoren
vrtim se oko ose svemira i merim vreme daha
dva dlana dva stopala
dva mora dva ostrva
dve duše jedna molitva
ne odaje tajne utamničenom stvoru
ropstvo čoveka sazreva raste jača
dva sna dva meseca
od neba me čuva i davi u moru
sve moje tačke u urni punoj praha
dve majke jedna osoba
kraj svih spoznaja
pokora
kameni put
rasturam ptičija gnezda
gnječim proždrljive moljce
plaćam vešticu da baja
pokoravam se glogovom krstu
pokoravam se muzici sfera
kao zmija pisku fakirove frule
koje to biće vene kraj mene
jedu ga gladno prostor i vreme
seju po njemu nove smrti seme
zmiju za rep hvatam i shvatam
visim o koncu a konac o prstu
seme na kamenom putu vene
svaki štap ima dva kraja
kao teme trougla usred žive nule
na kamenom putu kraj mene
čvor
ja sam
negde u meni
imamo znanje detalja
bez znanja celine
i znanje oblika
ja sam merilo svih stvari
ja sam senilo svih stvari
ja sam razbijen na tačke
vreme je prostor u vihoru
prostor je vreme u smiraju
oboje se u meni obnavljaju
bez znanja suštine
ja sam utamničen u ćelije
oboje se u meni odvijaju
i čvor slika i prilika
obešen naglavačke
bez vremena bez prostora
gde je bilo srce
od žara vreteno
pentagram
uspavale mi glavu slatke trave
telo počiva na kamenom oltaru
sunce odlazi sa osekom strave
držim sve svoje tačke na okupu
držim ih u vremenu i prostoru
nevidljivim rukama i one drže mene
vatra mi levu ruku pali
voda mi desni lakat lomi
vetar mi levu nogu nosi
mesec gladno tone u svod grudi
zemlja nije lopta već stihija i spirala
zemljom mi desna noga luta
kupa se u krvi da zora zarudi
od sunčevog vretena mene je ukrala
etar mi živu glavu guta
slepa mrlja
autor
kažu da sam od sunca
kažu da je i zemlja
sa koje gledam mesec
aslan mahmuti (1971, beograd),
piše i prevodi poeziju na nemački
jezik. objavljuje pesme u
časopisima za književnost. živi i
radi u nemačkom nirnbergu.
što sipa mrak po suncu
što sipa mrak po zemlji
jednjak
adresa
budi me sunčev zrak
budi me jutarnja glad
vodi me u svet u lov
aslan mahmuti
schillerstrasse 23
90409 nuernberg
deutschland
vodi me nagon jak
i u nemir i u nesklad
hleb i so
lovim koštanom udicom
lunu u brdskom slaniku
lovim ilirske zmije
lomim hleb na dva dela
lomim dušu na dva tela
polusfera
opisuje u nama razigrani krug
kosa ravan povrh bele ploče
okovana o polarnu zvezdu
bridi u ledu bezvremeni brod
tone u mrak svod i ljudski rod
arena
potonuli u crnom moru
uskrsli u belom pesku
okovani zlatnim runom
ponavljaju svoju igru
i u suton i u zoru
orbita
kroz garave kose gleda
brod na pučini od meda
kao trava modra jedra
i prepolovljeni kosnik
da li tone skita vreba
Download

petokrake skice (2011) aslan mahmuti raskol žvaćemo gorko