ISTRAŽIVANJA
Katarina Milenković
Analiza starih i umetničkih zanata i domaće radinosti
- pregled stanja -
Uputstvo za citiranje ovog članka prema izvorniku:
Milenković, Katarina: (2011) „Analiza delatnosti starih i umetničkih zanata i domaće radinosti“
Preuzeto sa www.madmarx.rs
© Katarina Milenković
© Academica – Centar za istraživanje kreativne ekonomije
Ovaj članak preuzet je sa portala www.madmarx.rs – Centar za istraživanje kreativne ekonomije. Osim ukoliko izričito nije naznačeno drugačije,
autorska i izdavačka prava za ovo elektronsko izdanje članka zadržava autor. Bez pisane dozvole autora nije dozvoljeno štampanje ili
prenošenje ovog članka u elektronskom ili štampanom obliku, u celini ili delovima. Mišljenja i stavovi izneseni u ovom članku su stavovi autora i
ne moraju nužno odražavati stavove Centra za istraživanje kreativne ekonomije.
Katarina Milenković
Analiza delatnosti starih i umetničkih zanata i domaće radinosti – pregled stanja
Uvod
Termin zanat je balkanski turcizam arapskog porekla i označava veštinu ručnog rаdа ili znanje. Pod njim se
podrаzumevа i profesijа kojа tu veštinu koristi i uprаžnjаvа. Zаnаtlijа izrаđuje jedinstvene – unikаtne
proizvode koristeći uglаvnom jednostаvnа oruđа zа rаd – аlаte. Njihova funkcija je dvostruka: ekonomska i
kulturna. Zanatske delatnosti tj. njihovi proizvodi i usluge učestvuju na tržištu i donose prihode. S druge strane,
njihova kulturna funkciju povezana je sa nematerijalnim i materijalnim kulturnim nasleđem, baštineći prakse,
znanja i veštine koje zajednice, grupe i pojedinci prenose s generacije na generaciju i u zavisnosti od okruženja,
interakcije s prirodom i istorijom, pruža osećanje identiteta i kontinuiteta i na taj način promoviše poštovanje
prema kulturnoj raznolikosti i kreativnosti.1
Zаnаtske delаtnosti2 u Srbiji svrstavaju se u tri osnovne kаtegorije, i to: umetnički, stari - tradicionalni zanati i
poslovi domaće radinosti i nalaze se pod ingerencijom Ministarstva ekonomije i regionalnog razvoja, ranije pod
Ministarstvom trgovine, poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede. Osnovna delatnost Ministarstva ekonomije u
vezi sa njima je nadzor i sertifikacija poslova koji se smatraju zanatskom delatnošću, kao i uslova njihovog
obavljanja dok njihove poslovne interese štite različita poslovna udruženja, okupljajući određene grupe
organizacija i pojedinaca koji posluju u ovim oblastima. „Pitanjima od značaja za razvoj zanata i domaće
radinosti bavi se više organizacija poput Grupacije za dizajn i artefakte pri Privrednoj komori Srbije (u procesu
pripajanja Udruženju za kreativne industrije Privredne komore Srbije), različitih asocijacija, udruženja i mreža
(Etno mreža, Gorocvet, Lastavica, Naše ruke-Nacionalna asocijacija za stare umetničke zanate i domaću
radinost, Udruženje starih zanata Vojvodine, Klaster RECrafts & Innovation), kao i mnogi oblici udruživanja koji
deluju u lokalnim zajednicama.“3
Kulturnom funkcijom zanatskih delatnosti, odn. zaštitom materijalne i nematerijalne baštine implicitno se bavi
Ministarstvo kulture, informisanja i informacionog društva, sporadično podržavajući narodno stvaralaštvo i
stvaralaštvo nacionalnih manjina. Krajem 2010. godine, Radna grupa za razvoj kreativnih industrija pri
Ministarstvu kulture, informisanja i informacionog društva, uvrstila je zanatske delatnosti u oblast kreativnih
industrija. Zadatak radne grupe je izrada Strategije razvoja kulture Srbije koja će, između ostalog obuhvatiti i
zanate4.
Konvencija o zaštiti nematerijalne kulturne baštine.
Pravilnik o određivanju poslova koji se smatraju umetničkim i starim zanatima, odnosno poslovima domaće radinosti, Sl.
glasnik RS, br. 21/2005 i 1/2010
3 Nacrt Strategije razvoja Kulture u Republici Srbiji 2011-2020, Savremeno stvaralaštvo i kreativne industrije
4 Po izjavi Hristine Mikić, članice Radne grupe za razvoj kreativnih industrija, izjava data 9. avgusta 2011.
1
2
Ovaj članak preuzet je sa portala www.madmarx.rs – Centar za istraživanje kreativne ekonomije. Osim ukoliko izričito nije naznačeno drugačije,
autorska i izdavačka prava za ovo elektronsko izdanje članka zadržava autor. Bez pisane dozvole autora nije dozvoljeno štampanje ili
prenošenje ovog članka u elektronskom ili štampanom obliku, u celini ili delovima. Mišljenja i stavovi izneseni u ovom članku su stavovi autora i
ne moraju nužno odražavati stavove Centra za istraživanje kreativne ekonomije.
Analiza stanja delatnosti starih zanata
Pred naletom industrijalizacije, zanati gube na polju tržišne utakmice. Njihovom slabljenju u Srbiji, naročito su
doprineli i novi društveni odnosi posle Drugog svetskog rata, ali i „promena ukusа potrošаčа, troškovnocenovni fаktori i neprilаgođenost sаvremenim tržišnim zаhtevimа, nebrigа društvа, kаo i izostаnаk
odgovаrаjuće držаvne podrške“5. Njihovi proizvodi postaju skupi u poređenju sa jeftinom serijskom
proizvodnjom. Na taj način, neki od zanata rizikuju nestanak. Trenutno jedini načini prenošenja zanata su
formalne obrazovne programe poput studija i strukovnih škola i različite neformalne radionice i kursevi.“ Kao
uspešni primeri, često se navode program edukacije Stari zanati i zanimanja u Muzeju na otvorenom, Staro selo
u Sirogojnu i kursevi tkanja i keramike u Etnografskom muzeju u Beogradu – Manakova kuća.
Prema ranije pomenutom Pravilniku, u Srbiji postoji 14 vrsta umetničkih, 50 vrsta starih zanata i 10 vrsta
poslova domaće radinosti. U Bazi starih zanata koja je formirana u okviru projekta „Podrška zaštiti i promociji
starih zanata u Republici Srbiji“6, ukupno je evidentirano 1.406 zanatlija i 26 asocijacija7. Što se tiče njihove
regionalne rasprostranjenosti, najveći broj njih je koncentrisan u Beogradu (17 odsto), dok je više od 40 odsto
zanatlija koncentrisano u 9 regiona: Nišavski, Južno-Bački, Mačvanski, Šumadijski i Rasinski region.
Grafik 1: Regionalna rasprostranjenost zanatlija u Srbiji 2011 (u procentima)8
Milosavljević S., Starim zanatima u Srbiji vraćamo sjaj, projekat „Podrška očuvanju i unapređenju starih zanata u Republici Srbiji“,
http://www.starizanati.gov.rs/, 2009.
6 Ministarstvo trgovine i usluga, 2009.
7 Podaci na osnovu baze Stari zanati u Srbiji http://www.starizanati.gov.rs/
8 Prikazi i analiza starih zanata izvršena je na osnovu kvantitativnih podataka dostupnih u bazi Stari zanati Srbije,
http://www.starizanati.gov.rs, prema evidenciji iz januara 2011.
5
Ovaj članak preuzet je sa portala www.madmarx.rs – Centar za istraživanje kreativne ekonomije. Osim ukoliko izričito nije naznačeno drugačije,
autorska i izdavačka prava za ovo elektronsko izdanje članka zadržava autor. Bez pisane dozvole autora nije dozvoljeno štampanje ili
prenošenje ovog članka u elektronskom ili štampanom obliku, u celini ili delovima. Mišljenja i stavovi izneseni u ovom članku su stavovi autora i
ne moraju nužno odražavati stavove Centra za istraživanje kreativne ekonomije.
Grafik 2: Koncentracija zanatlija po pojedinim gradovima, 2011.9
Od ukupnog broja postojećih zanatlija, samo oko 6 odsto učlanjeno je u asocijacije i udruženja, dok većina njih
(oko 94 odsto) obavlja delatnost samostalno. Tek 250 njih je i sertifikovano u Ministarstvu ekonomije i
regionalnog razvoja Republike Srbije od čega skoro podjednako starih (38 odsto) i umetničkih (35,6 odsto) dok
je 60 odsto evidentiranih zanatlija (*ostalo) klasifikovano kao kombinacija tri osnovne kаtegorije.
Grafik 3: Struktura sertifikovanih zanatllija, 2011.
Izvor: Ministarstvo ekonomije i regionalnog razvoja Republike Srbije, 2011.
Prikazi i anliza starih zanata izvršena je na osnovu kvantitativnih podataka dostupnih u bazi Stari zanati Srbije,
http://www.starizanati.gov.rs, prema evidenciji iz jula 2011.
9
Ovaj članak preuzet je sa portala www.madmarx.rs – Centar za istraživanje kreativne ekonomije. Osim ukoliko izričito nije naznačeno drugačije,
autorska i izdavačka prava za ovo elektronsko izdanje članka zadržava autor. Bez pisane dozvole autora nije dozvoljeno štampanje ili
prenošenje ovog članka u elektronskom ili štampanom obliku, u celini ili delovima. Mišljenja i stavovi izneseni u ovom članku su stavovi autora i
ne moraju nužno odražavati stavove Centra za istraživanje kreativne ekonomije.
Prema vrsti aktivnosti četvrtina njih (24,4 odsto) bavi se zanatima orijentisanim na tekstil, izradu tradicionalne
odeće, obuće, kapa, ćilima, tapiserija i sl. Slede izrada nakita (8,8 odsto) i skoro isto toliko zanatlija koji se bave
grnčarijom (8,4 odsto).
Grafik 4: Struktura sertifikovanih zanata prema vrsti aktivnosti, 2011.
Izvor: Ministarstvo ekonomije i regionalnog razvoja Republike Srbije, 2011.
„Među problemima sa kojima se susreću zanatlije, ističu se mala zarađivačka snaga, mali broj zaposlenih
(vlasnik sa nijednim ili jednim zaposlenim), nedostatak stimulativnih mehanizama koji bi mlađe osobe u okviru
zanatskih radionica motivisale da se bave zanatima. Kаrаkterističаn oblik orgаnizаcije je zаnаtskа rаdionicа
koju karakterišu delimično visoki troškovi administracije (taksa na isticanje firme, lokalne komunalne takse,
računovodstvene usluge, usluge poreskog računovodstva i administracije), kаo i odsustvo mаrketingа u
poslovаnju i nedostatak diversifikovanih kanala distribucije proizvoda.10 Većina zanatskih radnji, nema internet
prezentaciju putem koje bi mogla da reklamira svoje proizvode, pa čak ni elektronsku adresu za elementarni
Trenutna prodaja zanatskih proizvoda (većinom suvenira, sličnih predmeta) obavlja se putem elektronske trgovine (npr.
www.suvenirisrbije.com; http://www.maksilora.com; http://www.suveniri.rs), putem izložbeno-prodajnih manifestacija (npr.
Nacionalna izložba starih zanata u Srbiji) i kulturno-umetničkih manifestacija ili društveno-političkih manifestacija (npr. prodajne
izložbe u okviru manifestacije Dani Beograda) kao i u proizvodno-izložbeno prodajnim objektima u određenim opštinama (sada je
aktiviran centar u Beloj Palanci), koji je u sklopu programa formiranja prodajno-izložbenih centara za stare zanate podržanih od stane
Ministarstva trgovine i usluga putem konkursa u 2009. godini.
10
Ovaj članak preuzet je sa portala www.madmarx.rs – Centar za istraživanje kreativne ekonomije. Osim ukoliko izričito nije naznačeno drugačije,
autorska i izdavačka prava za ovo elektronsko izdanje članka zadržava autor. Bez pisane dozvole autora nije dozvoljeno štampanje ili
prenošenje ovog članka u elektronskom ili štampanom obliku, u celini ili delovima. Mišljenja i stavovi izneseni u ovom članku su stavovi autora i
ne moraju nužno odražavati stavove Centra za istraživanje kreativne ekonomije.
oblik komunikacije. Evidentno je da ne koriste ni savremene društvene mreže za sopstvenu promociju, što bi
predstavljalo najjeftiniji oblik marketinga.“11
Preporuke za poboljšanje delatnosti starih i umetničkih zanata
Stručnjaci Etnografskog muzeja smatraju da bi održivi razvoj starih zanata mogao da se kreće ka izradi replika
zanatskih proizvoda i ka proizvodnji suvenira (i minijatura), primeni tradicionalnih tehnika i ornamenata na
savremenim upotrebnim ili dekorativnim predmetima.“ Sa istim ciljem, Radna grupa za razvoj kreativnih
industrija pri Ministarstvu kulture, informisanja i informacionog društva u nacrtu Strategije razvoja kulture u
RS preporučuje horizontalno i vertikalno povezivanje, umrežavanje postojećih asocijacija, koordiniranje
njihovih aktivnosti, eventualnu klasterizaciju kako bi se podstakla veća ponuda i profilisanost ovih proizvoda,
zatim jačanje postojećih resursa u cilju širenja tržišta i mogućnosti za plasman ovih proizvoda, kao i pomoć i
podršku zanatlijama u oblasti marketinga, administracije i upotrebe savremenih kanala distribucije: „Domaćoj i
inostranoj javnosti treba na savremen i atraktivno vizuelan način prekazati stare, umetničke zanate i domaću
radinost; Potrebno je ojačati procese reinterpretacije i prilagođavanja savremenim trendovima, kao i
kombinovanje sa dizajnom i ostalim kreativnim uslugama (npr. modni dizajn, grafički dizajn i sl), bez gubljenja
njihove autentičnosti.“12
(Istraživanje sprovedeno u Centru za istraživanje kreativne ekonomije, jul-avg. 2011; rad objavljen 29. decembra 2011)
11
12
Nacrt Strategije razvoja Kulture u Republici Srbiji 2011-2020, Savremeno stvaralaštvo i kreativne industrije
isto
Ovaj članak preuzet je sa portala www.madmarx.rs – Centar za istraživanje kreativne ekonomije. Osim ukoliko izričito nije naznačeno drugačije,
autorska i izdavačka prava za ovo elektronsko izdanje članka zadržava autor. Bez pisane dozvole autora nije dozvoljeno štampanje ili
prenošenje ovog članka u elektronskom ili štampanom obliku, u celini ili delovima. Mišljenja i stavovi izneseni u ovom članku su stavovi autora i
ne moraju nužno odražavati stavove Centra za istraživanje kreativne ekonomije.
Download

Analiza delatnosti starih i umetničkih zanata i domaće radinosti