Књиже
внипре
г
ле
д1
ISSN 2217-2017
UDK 82
КЊ ИЖЕВНИ ПРЕГЛЕД
ГодинаІ
І
Број4
ј
а
нуа
р– фе
бру
ар– ма
рт2011
Alma
Књиже
внипре
г
ле
д1
ИЗДАВАЧ
Alma
Mолеров
а62-А, Бе
ог
рад
011/2437-204
www.alma.co.rs
www.alma.rs
УРЕДНИШТВО
ДрЂорђеОт
аше
вић
(г
лав
ниуре
дник)
Миљу
ркоВу
ка
динов
ић
ДрМилут
инЂуричков
ић
ДрВукос
ав
аЖивк
овић
ПРЕЛОМ
Alma
КОРИЦЕ
Мила
нБе
шт
ић
ШТАМПА
„
Ск
рип
т
аи
нт
е
р
на
циона
л“
,
Бе
о
г
р
а
д
Рук
описис
енев
ра
ћа
ј
у
Ива
нДе
спот
ов
ић:„Накеј
у“
, црте
жолов
ком
Књиже
в
нипре
г
л
е
диз
л
аз
иче
т
ирипут
а
г
одишње
.
Име
ј
ла
дре
с
а
:
[email protected]
Пр
ет
пл
ат
аз
а2011. г
о
дину
: 3.000 дина
ра
.
Заинос
т
ра
нст
в
о: е
в
ропс
кез
е
мље
: 100
е
вра
; ос
т
а
лез
е
мље– 130 е
в
ра
. Те
ку
ћи
ра
чун: 205-39745-66 ко
дКоме
рциј
а
лне
ба
нке
, Бе
о
г
ра
д. Кодпре
т
пла
т
ес
т
а
в
ит
и
наз
на
ку„З
аКњижев
нипре
г
ле
д“
.
Са
држа
ј
САДРЖАЈ
САГЛЕДАВАЊА
Nikola Cvetković: Tumačenja signalizma .................................................. 8
Voja Marjanović
: Detinjstvo između zavičajnih jasenova i beogradskih
razlistalih platana ............................................................................ 19
Raš
id Durić
: O antinomiji Hasanova stajališ
ta o svojemu identitetu i o
identitetu muslimana u „Derviš
u i smrti” Meš
e Selimovića ............ 26
Marko Stolić: Dramatists of modern american theatre ............................ 50
О КЊИГАМА
Милут
инЂуричковић: ХИГИЈ
ЕНИЧАР(Хиг
иј
енич
арМ. Тас
ићa) .. 64
МилицаЈ
е
фт
имиј
е
вићЛилић: МЛАДАЛАЧКИСНОВИИЗРЕЛОСТ
ОСТВАРЕЊА(Лабу
дицанадМоравом M. Ба
бићa) ................ 66
Rajko Glibo : EKSPERIMENTIRANI „ISEČCI“ (Iseč
ci Z. Ilić
a) ........... 71
Željko Grahovac: PRED NAMA JE VELIKI PISAC! (Poslednji dani
bioskopa Delo V. Radojkovića) ...................................................... 74
Vesna Denč
ić: POIGRAVANJE KONTRASTIMA (Posle svih ovih godina
V. Radića) ........................................................................................ 78
Душа
нСт
ој
к
овић
: ЧИТАЊЕИЗМЕЂУРЕЧИ(Торбаодврбов
огпрућа
М. Тодоровићa) .............................................................................. 80
Ivan Despotović: ŽIVETI I UMRETI U ULICI LJUBAVI (Živeti i umreti u
ulici ljubavi B. Ćurč
ića) ................................................................... 84
Tomislav Miloš
ević
: SVET U KOME SE ČUJU GLASOVI I PLAMSAJU
VATRE (Skica za portret jednog sveta D. Bogojević
a) .................. 87
Горда
наМале
т
ић: СМЕШНЕПРИЧЕ(Не
в
еров
атнепричеМ.
Ђуричковићa) ................................................................................. 90
MилицаЈ
е
фт
имиј
е
вићЛилић: OДСТВАРНОГДОМОГУЋЕГ(Фиок
а
С. Ђорђе
вић) ................................................................................... 92
3
Књиже
внипре
г
ле
д4
Слобода
нРак
ит
ић: СУШТИНЕИНЕ-СУШТИНЕУТРАГАЊУ3А
КЊИГОМЖИВОТАИСМРТИ(Тру
беипе
чатиП. Бог
да
нов
ића
)
.......................................................................................................... 96
Бој
а
наСт
ој
а
новићПа
нт
овић: ТАМНООКОУЛИЦЕ(Тамноок
оу
лице
Ј
. Ст
ој
чиновић-Николић) ............................................................ 101
Zoran Bognar: SVET UNUTRAŠNJIH PREISPITIVANJA I INTIMNIH
ZAČUĐENOSTI (Ako sam samo misao V. Nenadić) ................... 104
Нена
дГру
ј
ичић: УЗРАСЛИБЕОЧУГПЕСНИЧКОГЈ
ЕЗИКА(Сл
ово
пре
ткаИ. Лалов
ићa) ................................................................... 107
РадеМ. Вучиће
вић: ЛИРСКИБИЛАНСЗОРАНАРАОНИЋА(Око
пј
ес
меЗ. Ра
онићa) ........................................................................ 109
Bojan Bogdanović
: GRANIČNICI (Granič
nici S. Beganović
) ............. 114
Zlatko Pangarić
: LETIM U VIDU MENE (U aorti mog srca N. Živković
)
........................................................................................................ 118
Luka Čuljak: LUTALICA I LOPOV NA PUTU ZA MEXICO (Savrš
en
metak u stomak М. Begić
a) ........................................................... 121
Branislava Dž
igurski: MARGINALNA POEZIJA KAO
REMINISCENCIJA NA STVARANJE (Kako zaustavili vreme S.
Majin) ............................................................................................ 123
Милов
анВржинаСАТИРИЧНЕОПОМЕНЕ(Ј
ах
ањенатиг
руР.
Да
мј
ановићa) ................................................................................ 127
Milovan Goč
manac: MISAONE PORUKE ŽIVOTNOG ZNAČENJA
(Fluorescentni prsti – sentence V. Tadić
) ..................................... 129
ГолубЈ
ашовић: ГРАЂАЗАБИОГРАФИЈ
УМИЛОРАДА
РАДУНОВИЋА(Жив
отиде
л
оМил
орадаРаду
нов
ићаП.
Ј
а
шовићa) ...................................................................................... 136
ИЗНОВИХКЊИГА
Ла
ураБарна: Црноте
ло...................................................................... 144
МиливојАнђе
лковић: Промоциј
аРе
в
ол
уциј
е.................................... 151
Vladimir Radić
: Posle svih ovih godina .................................................. 160
Ла
наБа
с
та
шић: Tрај
нипиг
менти........................................................ 164
АдамПус
лој
ић: Ду
жник....................................................................... 166
Слобода
нРак
ит
ић: Годов
и,с
трофе.................................................... 168
Предра
гБог
да
нов
ићЦи: Тру
беипе
чати........................................... 170
4
Са
држа
ј
НовицаТа
дић: Кадпомисл
имнас
е
бекришомс
епрек
рстим.......... 172
Дра
г
а
нДра
г
ој
лов
ић: Натрг
ов
имаВав
илона..................................... 174
Сла
вомирГв
оз
де
новић: Јав
љањенаНери......................................... 176
Robert Tili: Zen-pijandura ...................................................................... 178
ЉубицаРа
ј
кић: Љу
бав
непес
меорату.............................................. 180
Ива
нЛа
ловић: Сл
ов
опре
тка............................................................... 182
Ј
ова
нкаСт
ој
чинов
ићНиколић: Тамноок
оу
лице............................... 184
Мила
нВу
чиће
вић: Одбл
е
с
ци............................................................... 186
ОбренРист
ић: Ве
нацтв
орцу............................................................... 188
Зора
нВу
чић: Ру
к
описк
ој
ипос
тој
и.................................................... 190
Иг
орРе
мс
: Тај
нае
трус
кетишине...................................................... 192
Лидиј
аЂог
о: Гал
у
шат ......................................................................... 194
Natalija Ž. Živković
: U aorti mog srca ................................................... 196
МаринСоре
с
ку: Младос
тДонКих
ота.............................................. 198
АсисСаниј
а
л: Пес
ме............................................................................. 200
Душа
нВидаков
ић: Бал
кан/Балтик..................................................... 202
Дра
г
а
нШушић: Поз
нав
ањеприродедру
штв
а.................................. 204
РашаПа
пе
ш: Фу
ндаментал
нодно...................................................... 206
Мит
а
рВ. Ђерић: Сал
домортал
е........................................................ 208
Ј
ова
нСт
ој
адинов
ић: Ситнодробље
ње............................................... 210
Душа
нСт
ој
к
овић
: Жу
борме
тафиз
ичк
ог........................................... 212
ИЗРУКОПИСА
Милов
анДаној
лић:Ку
даидукорњаче................................................. 222
Ј
ова
нЗивла
к: Пе
сме.............................................................................. 223
Дра
г
а
нЈ
ов
ановићДанилов:Пе
сме...................................................... 227
Душа
нЂорђе
вић: Нас
тас
овле
б.......................................................... 231
Бе
рисла
вБлаг
ој
е
вић: Чов
ј
е
кк
ој
иј
ев
олиок
акту
с
е........................... 239
Горда
наМале
т
ић:Ос
в
ета.................................................................... 243
Tamara Lujak: Ljutac .............................................................................. 248
Нена
дГру
ј
ичић:Бе
рлинс
киноте
с...................................................... 251
Miroljub Todorović
: Dnevnik 1983. ...................................................... 272
5
Књиже
внипре
г
ле
д4
НАСЛЕЂЕ
Ст
е
ва
нКа
ћа
нс
ки: Пес
ме....................................................................... 290
ПРЕВЕДЕНАКЊИЖЕВНОСТ
Felisitas Hope: Pigafeta (Prevela Ljiljana Živković
) .............................. 294
Edgar Hilzenrat: Berlin… zadnja stanica (Prevela Ljiljana Živković
) .. 298
Fridrih Kristijan Delijus: Zaš
to sam oduvek bio u pravu – i ostali
nesporazumi : nit vodilja kroz nemač
ko razmiš
ljanje (Prevela Ljiljana
Živković
) ....................................................................................... 304
Hans Zal: Egzil u egzilu (seć
anja jednog moraliste II) (Prevela Ljiljana
Živković
) ........................................................................................ 307
Oleksandr Irvanec: „Rivne/Rovno (Zid)“ (Preveo Jaroslav Kombilj) ..... 313
Ле
она
рдКое
н: Пе
с
ме(Пре
ве
лаМиле
наБорић) ................................ 324
Leons Briedis: Dve pesme (Prevеla Ivana Pantelić) ............................... 327
АУТОРИ
6
Са
г
ле
дав
ања
САГЛЕДАВАЊ А
ЗоранСпа
с
ој
е
в
ић: „Поподнеј
е
дногминис
т
ра
“, диг
ит
а
лнаг
ра
фика,
2011
7
Књиже
внипре
г
ле
д4
ISSN 2217-2017
UDK 82.02 СИГНАЛИЗ
АМ ; 7.038
ID: 181547788
Nikola Cvetković
Tumačenja signalizma
(Povodom č
etrdeset godina srpskog neoavangardnog pokreta)
U ovom osvrtu posle ukazivanja na viš
eznačnu numerič
ku simboliku znač
ajnog jubileja signalizma (č
etrdesetogodiš
njica) i njegovog gotovo astralno-ekumenskog
razastiranja, skrenuli smo pažnju, takođe, na letopisačko-rezimirajuć
e delo Svet u
signalima (tridesetogodiš
njica). Potom smo izdvojili neke važnije priloge, apostrofirajući do sada relativno malo obrađivane pojedinosti, uz izvesne inovativne naznake. Uvodni prilog Džona Helda istorijsko-poetološ
ki sagledava mejl-art. Neverbalna zvučna poezija u sagledavanjima Dragana Latinč
ića, dodirnuta je u kontekstu
zvuč
no-ritmičke i melodiozne brankovsko-straž
ilovske lirike, i Pavlović
evog viđenja foničke poezije. Ukratko smo zahvatili i razmatranje Tihomira Petrovića o knjiž
evnosti za decu i signalizmu, dajuć
i neke naznake i viđenja. Saž
eti manifestni prilog Keič
i Nakamure otvara moguć
nosti za produbljivanje odnosa Signala i Moderne Slike. (Njegovom imperativnom zahtevu: Moramo biti s i g n a l i s t i, prethodio je Vinaverov uzvik: Svi smo mi ekspresionisti). - Ovim su samo malo razmaknuti planetarni vidici signalizma, predstoje dalja istraživanja u tom smeru.
KLJUČNE REČI: signalizam, planetarni pokret, neoavangarda, mejl-art, zvučna
(fonička), konkretna i vizuelna poezija, konceptualizam, knjiž
evnost za decu, multimedijalna kultura, elektronska vizuelnost i tekstualnost, kibernetič
ka umetnost,
jezik no ve tehno civilizacije.
Pod simbolič
no-poetskim naslovom Planetarni vidici signalizma,
pojavila se jubilarno osmiš
ljena knjiga, koju je priredio Milivoje Pavlović
,u
*
izdanju Fakulteta za kulturu i medije Megatrend univerziteta. Viš
eznač
ni
simbolizam planetarnog proistič
e iz upoređenja i paralele između nebeskog,
*
Planetarni vidici signalizma, priredio Milivoje Pavlović
, separat iz Godiš
njaka
„Komunikacije, mediji, kultura“ Fakulteta za kulturu i medije Megatrend univerziteta, broj
2, 2010, Bibliofilsko izdanje, Beograd, 2010.
8
Са
г
ле
дав
ања
svemirskog i zemaljskog poretka.* U pitanju je viš
esmerni proces: ponajpre
projektovanja u odnosu sistema i skupa planeta, analogno onome š
to u ontološ
kom smislu postoji između ljudi, pa i u svakom pojedincu (mikro i makrokosmos); a zatim i u celovitosti i obuhvatu Zemljinog š
ara; te osmiš
ljavanju kosmosa, š
to je na tragu signala, i najzad, vascelog sveta u signalima. †
Pre skoro deceniju i po Milivoje Pavlovićje nač
inio slič
an poduhvat
sa knjigom Svet u signalima, koja je, takođe, označ
ila veliki jubilej: tri decenije signalizma 1965-1995.‡ To je bio vredan prilog svojevrsnom letopisu
signalizma. Knjiga je bila plod skoro trodecenijskog Pavlovićevog bavljenja
istorijskom genezom, razuđenom i ž
ivotvornom poetikom ovog planetarnog
pokreta, kao i bogatom umetnič
ko-stvaralač
kom praksom, u najrazlič
itijim
vidovima, žanrovskim oblicima, delotvornim manifestacijama, performansima, gestualnim pesmama, mejl-art projektima i drugim multimedijalnim
ostvarenjima. Sa istraž
ivač
kim smislom on je prikupio brojne napise, male
eseje, beleš
ke, publicističke i druge tekstove, grafeme, pisma, fotografije,
simbole, likovno-vizuelna ostvarenja, naslovne strane, skice rasute u brojnim publikacijama, knjigama, listovima, zbornicima, periodici. A onda je
sve to komponovao u nekoliko celina,§ bogato dokumentarno i umetnič
ki
ilustrovanih, naroč
ito kada je rečo vrlo sugestivnoj vizuelnoj poeziji,** sa
pregledom tekstova u leksikografiji, panoramom signalistič
ke vizuelne poezije, i viš
e nego korisnim bibliografijama Miroljuba Todorović
a i bibliografijom signalizma, koja je otvorila puteve i moguć
nosti za integralnije prouŽ. Ševalije, A. Gerbrant, Rječ
nik simbola – Mitovi, sni, obič
aji, geste, oblici, likovi, boje, brojevi, Zagreb, Nakladni zavod MH, 1987, str. 509 (drugo proš
ireno izdanje).
†
Miroljub Todorovićprogramski piš
e: „U signalu je izvor, zač
etak bić
a, prva glasnica postojanja svesti osvajačkog svemira, znak života, jedva vidljiv treptaj u neuhvatljivoj
tami, pomami prostora i vremena.
Osluš
kivač
i kosmosa na tragu su signala. On je negde na beskrajnom putu kao
zvuk ili svetlost, kao sažeta poruka, smisao koji treba deš
ifrovati u drugačijem bić
u, u usplahirenom umu“. - Miroljub Todorović
: Osluš
kivači kosmosa.
‡
M. Pavlović, Svet u signalima – Prilog letopisu signalizma (1965-1995), Prometej, Novi Sad, 1966.
§
Prolog je simbolič
no označen Signali za novi vek; a potom slede Prostori intermedijalne igre; u središ
njem delu su dva razgovora – Dve več
eri sa Mi roljubom Todorović
em, tri decenije kasnije; a negde pri kraju vrlo dragocena Klasifikacija signalistič
ke poezije, str. 193.
**
Naročito je poetski ekspresivna panorama signalističke poezije, oko koje je bilo
dosta kontroverzi… Pomenimo tu delo Marine Abramović
: „A“, Haiku Pop D. Đurđeva,
Signalistička vizuelna pesma Ljubiš
e Jocić
a, Opsesija Slobodana Vukanovića, Strip-stop
Oskara Daviča i Peđe Neš
ković
a, Signalizam Žarka Roš
ulja, Na levom frontu Dobrice
Kamperelić
a, Signalne vatre Bogdanke Poznanović
, Prostor Jana Hlavač
a, Provetravanje
neba Slobodana Pavićević
a i Pesma Miroljuba Todorovića.
*
9
Књиже
внипре
г
ле
д4
č
avanje ovog umetnič
kog pokreta. No, autor Sveta u signalima, š
to prethode
Planetarnim vidicima signalizma, nije ostao samo na istraž
ivač
kom, sakupljač
kom i bibliografskom radu, većje pojedine svoje priloge kreativno produbio, domislio i doradio, verovatno i u saradnji i konsultacijama sa rodonač
elnikom signalizma,* mož
da i nekim njegovim i svojim saradnicima, dajuć
i
tome lični kreativni peč
at.
I ovi najnoviji jubilarski Planetarni vidici signalizma, povodom njegovih bogatih č
etrdeset godina† stvaralač
kog prisustva i umetnič
kog delovanja, kao da slede misao Rene Allendy-a ‡ da broj četrdeset, pored ostalog,
mož
e da označava završ
etak jednog ciklusa, koji nije usmeren na ponavljanje i reverzibilnost, većka radikalnijoj kreativnoj promenljivosti, inovativnosti unutar sebe, i skoro neprekidnom samoobnavljanju, ponekad možda i
sa elementima neosignalizma, kod pojedinih teoretič
ara i umetnika. Ta unutraš
nja promenljivost gotovo da je imanentna bić
u signalizma, i podrazumeva otvorenu moguć
nost prelaska na drugi, aktivni (delatni) umetnič
ko izraž
ajni i multimedijalni nivo (oslobođeni jezik).
Zbornik Planetarni vidici signalizma, koji je priredio Milivoje Pavlović, donosi zanimljive i vredne priloge viš
e domać
ih i stranih istraž
ivač
a
multimedijalne kulture i umetnosti iz SAD, Italije, Rusije, Francuske, pa č
ak
i iz dalekog Japana. Najveć
i broj ovih raznovrsnih tekstova dobro je studijski osmiš
ljen, poetološ
ki utemeljen i analitič
ki razrađen, pojedini i sa programskim naznakama. Iz nekih studija se vidi da se signalizam/neosignalizam služi i tematizacijom tehnološ
kih medija i tehnološ
ko informacijskim
sredstvima savremene civilizacije u smeru hiperestetizma. U novim okolnostima i kulturnoj atmosferi, signalizam/neosignalizam izraž
ava najrazličitije
umetnič
ke, estetske, emotivno-telesne (gestualne) efekte, u skladu sa vizijom globalne tehnič
ke civilizacije. Pri tom se ispoljavaju vrlo slož
eni i delikatni efekti na nivou tehnološ
ki artificijelnih koncepcija i sistema, na primer
elektronska vizuelnost i tekstualnost. Skreć
e se pažnja na umetničko-nauč
ne, matematič
ke i druge slič
ne simbole i znake tehnološ
kog preobraž
aja pojavnih vidova stvarnosti, u traženju univerzalnog jezika nove tehno civilizacije.
*
I doista, svi ti prilozi okupljeni između korica knjige, iako su nastajali u različ
itim prilikama i okolnostima „imaju, mož
da, neš
to od pojač
anog zajednič
kog efekta“. – M.
Pavlović, Svet u signalima, str. 184.
†
Biblijski pisci brojem č
etrdeset obelež
avaju glavna zbivanja u istoriji spasenja…
David vlada četrdeset godina, Solomon takođe… Četrdeset dana boravio je Mojsije na vrhu
Sinaja. Isus je propovedao č
etrdeset meseci… - Ž. Ševalije, A. Gerbrant, Rječnik simbola,
str. 90.
‡
Rene Allendy, Le simbolisme des noumbres, Paris, 1948.
10
Са
г
ле
дав
ања
Ovom prilikom osvrnuć
emo se na pojedine tekstove, koji privlač
e
paž
nju osobenijim tematsko-motivskim zahvatom, originalnijim pristupom i
analitič
kom obradom. Pri tom, akcenat ć
emo staviti na ona pitanja i probleme š
to su malo ili tek delimič
no obrađivana i studijski preispitivana, apostrofirajuć
i, eventualno, neke nove pojedinosti š
to su predmet naš
ih istraž
ivanja i interesovanja.
Na uvodnom mestu u knjizi je studija Dž
ona Helda iz San Franciska
o mejl-artu i signalizmu, koji je, takođe, većpreživeo i nadživeo č
etrdeset
godina. Posle nekoliko istorijskih naznaka (Rej Džonson* i njegova veza sa
pop-art kulturom), Held istič
e da je š
ezdesetih i tokom sedamdesetih mejlart sagledavan kao velika strategija „za rasejavanje novih kulturnih ideja koje su tada jošuvek bile u embrionalnom stanju“.† Zanimljivo je da je Miroljub Todorović, osamdesetih godina proš
log veka, u č
asopisu za teoriju, kritiku i poeziju Delo, priredio izbor iz obimnog i provokativnog materijala
mejl-arta, stvaranog na osnovu različ
itih vidova PTT komunikacije (pisma,
razglednice, telegrami, faks i sl.), š
to je pristizalo u njegov Signalistič
ki dokumentacioni centar.‡ On je, prema rečima Dž
ona Helda, „sakupio jednu od
najveć
ih arhiva ove vrste na svetu“. A jedna od prvih akcija bila je slanje telegrafskih kompjuterskih karata. „Todorovićje dodao nalepnice, žigove, i
druge oznake na te karte“. Held posvedoč
ava Pavlović
eve tvrdnje da je rodonač
elnik signalizma uč
estvovao na viš
e od š
est stotina izložbi majl-arta i
vizuelne poezije.
Dodajmo ovde da Pavlovićposebno piš
e o mejl-artu§ i umetnič
koj
komunikaciji na daljinu, neverbalnoj metaforici u tom kontekstu, kao i no-
*
Pojedini teoretič
ari umetnosti smatraju da je Dž
onson među prvima celovitije
uobličio poetiku mail art-a kao prevratničke i ruš
ilačke prakse i alternativne umetnosti.
†
Dž
. Held, Mejl-art i signalizam, u knjizi Planetarni vidici signalizma, str. 9.
‡
M. Todorović
, Napomena priređivač
a, Delo, knj. 26, godina XXVI, br. 2, str. 2.
Deo materijala iz Signalističkog dokumentacionog centra (knjige, neoavangardni listovi i
č
asopisi, izložbeni katalozi i drugi artefakti) nalazi se u Biblioteci Matice srpske pod nazivom ''Neoavangarda – dokumentacija Miroljuba Todorović
a'', neš
to slič
no je i u Posebnoj
biblioteci PB 19 Miroljuba Todorović
a u Biblioteci Srpske akademuje nauka i umetnosti,
dok se viš
e hiljada pisama, na različitim jezicima, kao i originalni radovi, nalaze u Legatu
signalizma u Istorijskom arhivu Beograda.
§
Ovaj istraživačsignalizma mejl-art imenuje kao vrstu dopisne umetnosti, „uzajamnog informisanja, komuniciranja i kreativne igre na daljinu, uz pomoćsimbolič
ko-estetskih znakova, jezič
kih elemenata, fragmenata likovnog saopš
tavanja i viš
esmislenih likovnih poruka, kako unutar lokalne zajednice tako i u međunarodnim razmerama“. – M. Pavlović, Od reči do krika (Mejl-art u signalizmu), Letopis Matice srpske, god. 178, knj. 469, sv.
3, 2002, str. 290-302. Isto u Avangarda, neoavangarda i signalizam, Prosveta, Beograd,
2002, str. 345-360.
11
Књиже
внипре
г
ле
д4
vim prostorima estetskog delovanja.* Razmatranja o mejl-artu i vizuelnoj
poeziji Pavlovićilustruje umetnič
kim pečatima Andreja Tiš
me, kao i radovima Dobrice Kamperelić
a, Marine Abramović, Ilije Bakić
a, Zvonka Sarić
a,
Pop D. Đurđeva i drugih, uz odgovarajuć
u analizu. I on ukazuje na martovsku svesku č
asopisa Delo za 1980. godinu, ocenjujuć
i da je u završ
nom delu, iza teorijskih priloga, objavljena antologija mejl-arta. †
Zvuk je vrlo često nosilac poetskog izraza‡ od brankovsko-stražilovske do signalistič
ke poezije. Skladna zvučnost, ritmič
nost i melodioznost zaž
ivela je u praskozorju srpske lirike sa Brankom Radič
ević
em, ož
ivela i produž
ila sa Straž
ilovom Crnjanskog, i ponovo se ovaplotila u pevanju Stevana
Raičković
a i Ljubomira Simović
a. § Signalizam je tu pesnič
ku foniku kreativno nadogradio u semantič
kom i asemantič
kom smeru, dajuć
i vidan doprinos evropskim neoavangardnim traž
enjima i tendencijama. **
Dragan Latinč
ićsa Fakulteta muzičkih umetnosti u Beogradu, piš
eo
fonič
nosti u poeziji signalizma, uz viš
e odgovarajuć
ih ilustracija. On se, na
primer, poziva na Dika Higinsa poznatog po inovativnoj antimuzič
koj produkciji i radu na mixed media i intermedijskoj umetnosti. Latinčić
, nakon
ukazivanja na doživljaj zvuka u klasič
noj pesnič
koj formi Todorovićeve Čarotanke (1992), daje kratke naznake o zvuku u signalistič
kim vizuelnim,
zvuč
nim i konkretnim pesmama (zbirka Stepeniš
te, 1971), o čemu je, inač
e,
malo pisano. Posebno je vredan paž
nje završ
ni odeljak o zvuku u gestualnoj
poeziji, gde se fonika pojavljuje kao sama akcija. Tu se Latinčićbavi pesmama Sazvež
đa osluš
kuj (1974) i U cara Trojana kozje uš
i (1979). U prvoj
slika (fotografija) žene i muš
karca š
to lež
e na raspuknutoj morskoj steni, sa
slovima abecede, upuć
uje na ideju „da niš
ta u kosmičkoj rež
iji nije isto“,
kao i na različitost u prijemu iš
č
ekivanog zvuka.
*
Isto, str. 345-360.
U toj antologiji prisutno je sedamdeset umetnika iz sveta i četvoro naš
ih stvaralaca koji su „odabrali mejl-art kao sredstvo borbe za nove vidove i prostor izraž
avanja…“ Tu
su pored Todorović
a Balint Sombati, Bogdanka Poznanovići Katalin Ladik.
‡
Zvuk u velikoj meri ovaploć
uje i pospeš
uje postojanje jezič
kog izraza, i zahvaljujući ritmič
no-foničnim vibracijama, zapaža se pre nego oblik.
§
N. Cvetković
, Bran kovsko-straž
ilovsko u poeziji Miloš
a Crnjanskog, Stevana Raičković
a i Desanke Maksimović
, u knjizi Novi i stari povodi, Uč
iteljski fakultet u Jagodini,
1997, str. 66-88.
**
Mogu se uglavnom uoč
iti tri vida zvuč
ne poezije: a) ona koja je utemeljena na
konkretističkoj upotrebi fonetske građe, ponavljanjem ili razbijanjem reč
enica i re č
i na glasove; b) zvučna asemantička poezija u formi muzičke organizacije zvuka; c) zvučnost zasnovana na verbalno-silabič
ko-fonetskoj građi (verbovoko).
†
12
Са
г
ле
дав
ања
Napomenimo ovde da Milivoje Pavlovićsadrž
ajno-analitič
ki piš
eo
zvuč
noj (fonič
koj) poeziji,* najpre poetološ
ki utemeljujući odnos zvuč
anja i
značenja; a potom na primeru Todorovićeve pesme Volim, gde se glasovne
jedinice izdvajaju, umnožavaju i grupiš
u, podstič
uć
i svakovrsne asocijacije i
to ne samo foničke, nego i verbalne i vizuelne. Pri tom, on se, za razliku od
drugih istraž
ivač
a, bavi i aspektima psihofonetskog koeficijenta, na primer,
u pesmi Kiš
a Žarka Đurovića.†
Od momenta kada se pojam knjiž
evnosti za decu celovitije uoblič
io,
o č
emu, inače, ponajviš
e piš
e Tihomir Petrović
, pa do epohe signalizma/neosignalizma, dogodile su se veoma krupne promene u poimanju literature i umetnosti, pa i stvaralaš
tva za mlade. Kibernetič
ka umetnost‡ uopš
te
imala je, na primer, snažnog upliva na vizuelnu poeziju namenjenu mladima. Multimedijalnost koja osvaja naš
u epohu koristi signale svake vrste (slike-znaci, fonika, slovno-ikoničko i dr.) u stvaranju novih, neznanih sadrž
aja
i umetničkih vizija, uz š
irenje pa i uveć
avanje stvaralač
kih potencijala.§
Naš
a istraž
ivanja pokazuju da se signalističke tendencije u knjiž
ev**
nosti za mlade i najmlađe, ostvaruju uglavnom u vizuelnoj poeziji, kao i u
konkretnoj i zvučnoj, š
to smo ukratko i dodirnuli u ovom osvrtu. U svemu
tome vizuelizacija i vizuelna kultura imaju veoma važ
nu ulogu, posebno u
procesu transformacije slovno-grafičkih nizova u vizuelne oblike. †† Ova pitanja donekle dodiruje i Tihomir Petrović
,‡‡ i to u opš
tijem vidu, u vezi sa
neverbalnim žanrovskim oblicima signalistič
ke vizuelne i foničke poezije,
uz izostavljanje analize na konkretnijim primerima, kao i neverbalne objekt-
*
M. Pavlović, Avangarda, neoavangarda i signalizam, str. 332-344.
Ž. Đurović, Kiš
a, u ciklusu Signal test, Izabrana dela, Poezija (knj. 3), Nikš
ić,
1994, bez paginacije.
‡
Kibernetič
ka umetnost je nova tendencija uteme ljena na odgovarajućim dinamič
kim sistemima. U tom smislu, ona interdisciplinarno povezuje elektroniku, semiotiku, lingvistiku, kompjutersku nauku i sl.
§
Nova medijska i digitalna kultura i kibernetič
ka umetnost, oblikuju različ
ite i
drugačije estetič
ke poglede i koncepcije. „A u tom smislu, i pesničkog, likovnog, muzič
kog, scensko-gestualnog, opš
teumetničkog izraza, pa i poezije za ’decu i veliku decu’, kako
bi rekao tvorac signalističkog pokreta, Miroljub Todorović“.
**
N. Cvetković
, Signalizam i knjiž
evnost za decu i veliku decu, Zbornik radova sa
međunarodnog naučnog skupa, Pedagoš
ki fakultet u Jagodini, Jagodina, 2008, str. 272-279.
††
N. Cvetković, O elementima Odalovićeve poetike (tradicionalno), a o vizuelnoj
poeziji – neoavangardno, naučni skup Savremena knjiž
evnost za decu u nauci i nastavi, Jagodina, 20. III 2010.
‡‡
T. Petrović, Knjiž
evnost za decu i signalizam, u knjizi Planetarni vidici signalizma, str. 82-98.
†
13
Књиже
внипре
г
ле
д4
poezije i mejl-arta. (Doduš
e, u signalističkom mejl-artu za decu i nema već
ih rezultata).
Petrovićlepo zapaž
a da arabeska jezič
kih simbola i vizuelizacija reč
i, biva privlač
na, kao i ikonički simboli. Tu on citira Dagmar Burkhart
(Prof. dr Dagmar Burkhart ''Od carmina figurata ka vizuelnoj poeziji'', Internacionalna revija SIGNAL, no. 25-26-27), u vezi sa „leksikom kao grafič
kom slikom, telom reči, formom izraza“, pogodnim da stvore zadovoljstvo i
už
itak.
Na kraju se nalazi jedan vrlo sažet programski prilog Keič
i Nakamu*
re iz Tokija, pod naslovom Manifest signalizma, koji nedvosmisleno istič
e
da je upravo „sada vreme SIGNALIZMA“. Nakamura se poziva na Karela
Tajgea, koji je u Pragu 20-tih godina proš
log veka bio vodeć
i poetič
ar i neumorni istraživačnovih umetničko-stvaralač
kih strategija i taktika, u duhu
kritič
ke avangarde, približ
no onome š
to je kod nas od 60-tih i 70-tih godina
bio Miroljub Todorović
, sa neuporedivo većim radijusom i opsegom delovanja. Japanski neoavangardista, s puno razloga, u kontekstu „svog“ Manifesta
signalizma pominje Tajgea, ne samo zato š
to je u proleć
e 1923. stvorio koncept „POETIZMA“, veći zbog izuzetno znač
ajne uloge dva znamenita teoretič
ara moderne umetnosti, doduš
e sa razmakom od nekoliko decenija. Kao
š
to je Tajge u svome vremenu bio markantni poetič
ar i istraživačnovih
umetnič
kih strategija i estetič
kih modela u č
eš
koj umetnosti,† tako je i Miroljub Todorovićjedan od najistaknutijih teoretič
ara novih avangardnih, neoavangardnih pa i postavangardnih umetnič
kih strategija, planetarnog usmerenja, s tim š
to uspeš
nije i plodotvornije spaja i prožima poetiku i stvaralač
ku
praksu. Todorovićje viš
e i celovitije razrađivao i produbljivao svakovrsne
ž
anrovske oblike prikazivanja i izražavanja, uključujuć
i tu i svekoliki angaž
man ne samo na polju afirmacije novih estetič
kih vrednosti i kulturnih modela, nego i socio-umetnič
kih aspekata, kao i odvažne borbe protiv različ
itih
vidova agresije nasrtljivih alijansi, uključ
ujući tu i NATO. Poput prethodnika Tajgea, koji je dao vidan doprinos punom oslobađanju i razmahu č
eš
ke
kulture, i Todorovićje kao teoretič
ar i multimedijalni umetnik u doba elektronsko-informatičke ere, dao važ
an prilog astralnoj emancipaciji i afirmaci-
*
Planetarni vidici signalizma, str. 99.
Vredno je pome na da Gojko Teš
iću kontekstu nacrta za tipologiju polemič
kih
sporova u međuratnoj srpskoj knjiž
evnosti pominje č
eš
kog teoretič
ara Karela Tajgea, u
komparativnom smislu između Krlež
inog Dijalektič
kog antibarbarusa s Nadrealizmom
protiv struje (1938). – G. Teš
ić
, Srpska knjiž
evna avangarda (1902-1934) – Knjiž
evno-istorijski kontekst, Institut za knjiž
evnost i umetnost, Službeni glasnik, Beograd, 2009, str. 378379.
†
14
Са
г
ле
дав
ања
ji srpske kulture* i njenoj kreativnoj promociji u planetarnim razmerama. †
Izneo je na svesvetsko videlo dana jednu naglaš
eno samorodnu, sveobuhvatnu i produhovljenu umetničku ideju. Odvaž
na okrenutost i predanost
eksperimentu i eksperimentalnosti, skoro bez prestanka, usmerenost ka radikalnoj i subverzivnoj umetnič
koj praksi i poetici kritičke neoavangarde i
post-postavangarde,‡ bitne su komponente signalizma/neosignalizma. Dok
je Karel Tajge zasnovao kritič
ku korelaciju između poetike i umetnič
ke
prakse, Todorovićje dublje utemeljio slož
en odnos ž
ivota kao umetnosti i
multimedijalne kreacije, saž
imajuć
i u bić
u svoga opusa strategiju i taktiku
pesnika nove epohe, poetič
ara, podstrekač
a i aktiviste koji nadrasta protivreč
ja i antinomije između misleć
eg uma i stvarnosti, ospoljene pojavnosti i
suš
tine, između nesustalog rada i suzdržane ljudske radosti, te između univerzalnog jezika i metajezika i njegovog ovaploć
enja u stvaralačkom č
inu i
d elu. Osnivačsignalizma je, da citiramo Pavlović
evu misao iz prologa, danas „svetski pisac srpskog imena i prezimena, kao š
to je signalizam jedna od
ključnih odrednica koje imenuju srpsku kulturu u međunarodnim razmerama“.§
Čini se, da nije prenaglaš
eno ustvrditi da signalizam/neosignalizam
kao poetika, ali i umetnič
ko-stvaralačka praksa – u odnosu na neke „izme“
koji su im prethodili, na primer: futurizam, dadaizam, zenitizam, kosmizam,
*
Signalizam kao neoavangardni smer, kako lepo primeć
uje Pavlović
, u svetu nas
„predstavlja kao narod sa kulturom, a ne samo sa istorijom. Visoku planetarnu aktuelnost
ovog umetničkog pokreta potvr đuje i činjenica da signalisti redovno sarađuju u najuglednijim svetskim časopisima i izlaž
u svoje intermedijalne radove u najglasovitijim galerijama…“
†
M. Pavlovićpiš
e da je signalizam ubrzo nakon osnivanja i organizovanja „preš
ao
granice naš
e zemlje i naš
e kulture, okupivš
i veliki broj stvaralaca š
irom planete – od Urugvaja do Japana, i od Kanade do Australije. Prema rečima kritike, ovaj neoavangardni pokret, u kome mnogi vide i brend srpske kulture, doneo je naš
oj knjiž
evnosti i umetnosti
„atribut visoke planetarne aktuelnosti, kreativne otvorenosti i prepoznavanja cilja, omoguć
avajuć
i da č
itav ontos postane signal, otkriveno bić
e, veliki neponovljivi znak“ (Draš
ko
Ređep).
‡
Post-postavangarda je kao i post-postmoderna, takođe, agresivno kritička, u nekim vidovima destruktivna, služ
i se novim tehnologijama i hipertehnologijama, simulacijom, kiber estetikom, a samu sebe tehnomedijski multiplicira i retorič
ki pojačava do mimezis mimezisa.
§
Prema Pavlović
evom temeljnom uvidu: kod nas i u svetu je za minule č
etiri decenije objavljeno oko dve hiljade bibliografskih jedinica (a po naš
em miš
ljenju i viš
e, jer postoje i one jedinice koje sam Todorovićnije jošstigao da konsultuje, npr. pisanje prof. dr
Staniš
e Velič
ković
a u dva-tri zahvata); tu se uključuju i tri doktorske disertacije, „viš
e monografskih celina i nekoliko temata na stranim jezicima. (…) Stva ralač
ko prisustvo M. Todorović
a na internacionalnoj sceni argumentuje se sa viš
e od 400 autorskih radova u stranim publikacijama i na stranim jezicima“.
15
Књиже
внипре
г
ле
д4
pa donekle i u odnosu na one koji su doš
li kasnije, kao post-postmodernizam i neokonceptualizam – ima unekoliko dominantnije i nadmoć
nije mesto
i ulogu u umetnosti i stvaralaš
tvu novog milenijuma. I to u prvom redu zbog
sveukupne kompleksnosti, kreativne razuđenosti, velike otvorenosti i izrazite antidogmatič
nosti, viš
edecenijskog plodotvornog istrajavanja, koje je,
evo, većuspeš
no započ
elo petu deceniju; potom zbog planetarno-kosmopolitskog obuhvata, (signalisti svih zemalja, signum vas ujedinjuje), skoro na
svim poljima duhovnosti, te na popriš
tu globalne tehnocivilizacije i njenih
sistema, hipertehnologije, kiberno, kinetič
ke i kompjuterske umetnosti, digitalne umetnosti… Tu je i vitalnost i ž
ovijalnost poetike i prakse samog signalizma i njegovog rodonač
elnika Miroljuba Todorovića.
KNJIGE, ALMANASI I ZBORNICI O SIGNALIZMU:
– Miroljub Todorović
, „Signalism“ (na engleskom), Beograd, 1973.
– Miroljub Todorović
, „Signalizam“, Niš
, 1979.
– Julian Kornhauser, „Signalizm – Propozycja serbskiej poezji eksperymentalnej“, Krakow, 1981.
– „Signalizam – avangardni stvaralač
ki pokret“ (zbornik sa
simpozijuma o signalizmu), Beograd, 1984.
– „Signalizam u svetu (strani kritič
ari i teoretič
ari o srpskom
signalizmu)“, Beograd, 1984.
– Živan Živković
, „Orbite signalizma“, Beograd, 1985.
– Miroljub Todorović
, „Dnevnik avangarde“, Beograd, 1990.
– Živan Živković
, „Svedočenja o avangardi“, Beograd, 1992.
– Miroljub Todorović
, „Oslobođeni jezi“, Beograd, 1992.
– Miroljub Todorović
, „Igra i imaginacija’’, Beograd, 1993.
– Živan Živković, „Signalizam: geneza, poetika i umetnič
ka praksa“,
Parać
in, 1994.
– Miroljub Todorović
, „Haos i Kosmos“, Beograd, 1994.
– Miroljub Todorović
, „Ka izvoru stvari“, Beograd, 1995.
– Miroljub Todorović
, „Planetarna kultura“, Beograd, 1995.
– Živan Živković
, „Od reči do znaka“, Beograd, 1996.
– Miroljub Todorović
, „Žeđgramatologije“, Beograd, 1996.
16
Са
г
ле
дав
ања
– Miroljub Todorović
, „Signalism – Yugoslav Creative Movement“,
Beograd, 1998.
– Milivoje Pavlović
, „Ključ
evi signalistič
ke poetike“, Beograd, 1999.
– „Signalistič
ka utopija“ (almanah, bibliofilsko izdanje), Beograd,
2001.
– Milivoje Pavlović
, „Avangarda, neoavangarda i signalizam“, Beograd, 2002.
– „Signalizam – umetnost trećeg milenijuma“ (almanah), Beograd,
2003.
– Vladan Panković
, „O signalizmu“, Beograd, 2003.
– „Granice planetarnog – vizije signalizma“, Beograd, 2006.
– Miroljub Todorović
, „Poetika signalizma“, Beograd, 2003.
– „Razmuš
ljajte o signalizmu“ (almanah), Beograd, 2004.
– Miroljub Todorović
, „Tokovi neoavangarde“, Beograd, 2004.
– Ilija Bakić& Zvonko Sarić
, „Preko granice milenijuma“, Beograd,
2005.
– „Vreme signalizma“, (almanah), Beograd, 2006.
– „Demon signalizma“ (almanah), Beograd, 2007.
– Slobodan Škerović, „Himera ili Borg“, Beograd, 2008.
– „Planetarni vidici signalizma“ (zbornik), Beograd, 2010.
17
Књиже
внипре
г
ле
д4
SUMMARY
Nikola Cvetković
INTERPRETATION OF SIGNALISM
It seems that is not outlined above argue that Signalism / neosignalism as poetic, and artistic and creative practice - in relation to some ¬ the
“isms” that preceded them, for example, Futurism, Dadaism, Zenithism, cosmism, and partly in compared to those who came later, as post-postmodernism and neo-conceptualism – is somewhat more dominant and superior position and role of the arts and creativity of the new millennium. And that's
primarily due to the overall complexity, diversity of creative, high transparency and exceptional anti-dogmatism, decades of fruitful persistence, that
is, here, already successfully launched the fifth decade, then the planetarycosmopolitan covers, (signalists all countries, unite you signum) almost in
all fields of spirituality, and in the arena of global civilization and its technological systems, hyper, ciberneo, kinetic and computer art, digital art ...
There is a vitality and features poetry and the practice and its founder Signalism Miroljub Todorović
.
18
Са
г
ле
дав
ања
ISSN 2217-2017
UDK 821.163.41.09–93–1 Ге
р
овМ.
ID: 181548044
Voja Marjanović
Detinjstvo između zavičajnih jasenova
i beogradskih razlistalih platana
„Detinjstvo je deci zagarantovano.
Detetu detinjstvo ne sme da se ruš
i“
M. Gerov
U ovom radu autor se bavi poetskim stvaralaš
tvom za decu i mlade Milorada
Gerova, a povodom objavljivanja njegove nove i izabrane poezije. O ovom
pesniku, prevodiocu, slikaru i vrednom kulturnom delatniku knjiž
evna kritika nije
dala potpunu analitič
ku ocenu i znač
aj, koji zaslužuje i koji mu nesumnjivo
pripada. Tim povodom ovaj prilog, donekle, ispravlja tu vrstu nepravde, ukazujuć
i
istovremeno na hronologiju, genezu i poetiku Milorada Gerova, ne samo za mlade
veći za odrasle čitaoce.
KLJUČNE REČI: poeziza za decu i mlade, poetika, stil, jezik, tradicija.
1. PESNIČKI PORTRET
Milorad Gerov nije danas nepoznato ime među srpskim i (nekada jugoslovenskim) knjiž
evnim delatnicima. Pesnik, slikar, knjiž
evni prevodilac,
Gerov je studirao književnost i istoriju umetnosti na Univerzitetu u Beogradu i stekao diplomu struč
nog prevodioca, naroč
ito sa slovenskih jezika, i posebno bugarskog. Ipak, literarna delatnost Milorada Gerova najprisutnija je
u oblasti deč
je i književnosti za mlade. Viš
e od č
etiri decenije ovaj uporni i
talentovani pesnik arkadije detinjstva, piš
e za mlade, i u tom poslu zapaž
en
je kao veoma jedan, izvoran i darovit stvaralac.
Bio-bibliografija objavljenih knjiga za decu i mlade Milorada Gerova premaš
a desetinu, a njegov prevodilački rad zaslužuje po umeć
u prevodi19
Књиже
внипре
г
ле
д4
lačke veš
tine, izuzetnu pohvalu. Ambiciozan i odan umetničkoj reč
i, Gerov
je stekao zapaž
enu popularnost u krugovima umetnič
kog sveta. Dobitnik je
viš
e povelja i priznanja, zatim knjiž
evnih nagrada i pohvala. Takođe, njegova poezija je zastupljena u nekolikim tematskim i opš
tim antologijama poezije, a većina pesama nalazi se publikovana u š
kolskoj lektiri, č
itankama,
hrestomatijama i drugim izborima. Dakle, rečje o plodnom i darovitom pesniku, č
ija se poezija i misao uvaž
ava, ceni i poš
tuje.
Kao prisutan pesnik i prevodilac, Milorad Gerov je čest saradnik
Kulturno-prosvetne zajednice u Pljevljima, potom saradnik Zmajevih dečjih
igara u Novom Sadu i dugogodiš
nji saradnik NIRO „Bratstvo-jednistvo“ iz
Niš
a. Objavio je desetine pesama u brojnim listovima i č
asopisima za knjiž
evnost i jezik (POLITIKA, BORBA, ZMAJ, NEVEN, ĐURĐEVAK, DETINJSTVO, DEČJE NOVINE, DRUGARČE) i dr., i č
est je saradnik nekolikih festivala deč
je poezije (Zmajeve deč
je igre, Bulka, Struš
ke večeri poezije) itd. Uvek „na putu“ zbivanja i kretanja poezije za mlade koju prati u
poetološ
kom i vremenskom razvoju, Milorad Gerov je danas pesnik srednje
generacije, koji u srpskoj literaturi za decu i mlade zauzima pristojno i
opravdano pesnič
ko mesto.
2. POETIKA PESME ZA DECU I MLADE
Piš
ući nekoliko decenija liriku namenjenu najmlađoj literarnoj populaciji, Milorad Gerov je u svome pesniš
tvu izgradio vid autonomne poetike,
koja se, ne razlikuje, suš
tinski od poetike pesnika njegove generacije – ali
ima svojih osobenosti. Ona se ogledaju u sadrž
ini i formi njegovog pesnič
kog diskursa, ali i viđenja sveta dece i detinjstva – pa i, uopš
te ž
ivota i pojava u njemu, ne svoj lič
an nač
in.
Poš
tujuć
i osnovne kodekse pesme za mladog konzumenta, Milorad
Gerov, poš
tuje doktrinu deč
je poezije kao svojevrsnog knjiž
evnog žanra. On
zna da pesma za deč
jeg čitaoca mora posedovati određeni profil pojmljivosti. Dakle, mora biti kratka i jezgrovita, sa diskretnom dozom sadržaja, uvek
asocijativna, vedra i razdragana – i pesma ritma i rime, muzikalno intonirana. Takva pesma, treba da sadrž
i u sebi vedri i odvaž
ni ž
ivotni optimizam,
da ne bude setna i nostalgič
na, kako bi deč
jem č
itaocu bila pesma zabave i
sreć
nog detinjstva, bez trauma i stresova. Poetiku takve pesme Gerov je negovao od prvih dana svog knjiž
evnog rada, pa je danas njegov glas u pesmi
ovoga ž
anra zdrav i po letan , bez puke didaktike i „poduke“, a svojom suš
tinom to je pesma tradicionalnog i savremenog zvuka koja nudi „dražž
ivota i detinjstva“ u smislu „poruke“, jedine umetnič
ke snage koja „bodri ljud-
20
Са
г
ле
дав
ања
sku psihu i koja tež
i ka zdravom ž
ivotu i mirnom opstajanju u njemu“ (M.
Bogdanović).
U takvom stavu i takvoj korelaciji ž
ivota i umetnosti, Milorad Gerov
je „gradio svoj svet pesme i detinjstva“, pa je stoga njegova poetika usvojiva
i bliska „svim detinjstvima i svoj deci“, bez obzira u kom vremenu socijalno
i kulturološ
ki ž
ivela.
3. U AVENIJI TEMA I MOTIVA
Ako se tematsko-motivski krug poezije za decu i mlade pesnika Milorada Gerova, može uslovnom klasifikacijom slož
iti u osam ciklič
nih krugova (PROLOG, ZAVIČAJ I GODIŠNJA DOBA, MOJE DVORIŠTE, NA
DAN POLASKA U ŠKOLU, ŠETNJA PO GRADU, VESTI IZ ZOO VRTA, LJUBA, AH LJUBAV i U IME MIRA I SLOBODE), onda se sva njegova poetska iskazivanja mogu osetiti na mikro i gro planu pevanja i miš
ljenja. U prvom ciklusu (PROLOG) pesnik se obrać
a deci i detinjstvu kao
osnovnim temama svoje poezije, govoreći iz ličnog dož
ivljaja da je „lako biti dete“, „š
ta je izvor njegove lirske pesme ovog ž
anra“, „o ljubavi prema rođenju deteta“ ili „o leptirima, o deč
jim očima velikim kao nebo i o govoru
malog č
oveka, deteta u svemiru ž
ivota“. Pesme GOVOR DETINJSTVA,
DETETU DETINJSTVO, OD IZVORA PESME, ŠTO JE LEPO BITI DETE, LEPTIR) i dr., izraz su pesnikovog plemenitog sjedinjavanja sa bić
em
detinjstva i deč
jeg bića, koje je svojevrsno i stoji na poč
etku naš
eg ž
ivota.
Pesnik izvorne reč
i o prvim stupanjima u ž
ivotne avanture bez obzira bile vedre ili sumorne, predmet su brojnih pesnič
kih stihova vezanih za
zavič
aj i godiš
nja doba. U tim pesmama, Gerov se legitimiš
e kao poeta prirodnih i realitič
nih nadahnuć
a, a pesme TELEGRAM, PROLEĆNE METAFORE, MAJSKA PESMA, MASLAČAK, DUGA, LJUBIČASTA PESMA,
TUGA ZA LIPOM i mnoge druge, autentič
no signaliziraju pesnika i prirodu, pesnika i spoj sa njom, i pesnika koji zavič
ajnu „logu“ nosi duboko ukorenjenu u svoje pesničko bić
e.
Bez sumnje, Gerov temporalno prati sva godiš
nja doba kao i dečjeg
konzumenta u njegovim radostima i sumorima pred proleć
em, letom, jeseni
i zimi. On ispovedno saučestvuje u radostima „proleć
a u zavič
aju“, raduje se
„septembarskom zvoncu“, zaljubljen je u „sjaj letnjeg sunca“, i klikće kada
oseti da dolazi vreme u kome se u tihom padanju pahuljica s nemba č
uje
glas: „Veje, Veje“. Ozaren prirodom kao Desanka Maksimović, Grigor Vitez ili pesnik srpskog realizma sa elementima romantič
arsko-idilič
ne note o
prirodi Vojislav Ilić
, i Gerov je sav u panteistič
kom zanosu pred „č
udom
21
Књиже
внипре
г
ле
д4
prirodnih zbivanja“ pred kojom stoji dete-č
ovek, zbunjeno snagom „nasilja
lepote“ i „dramom sunca i vetrova“, koje donose dani vremenskih orgijanja
nad decom i odraslima.
U svom tom pevanju o prirodi i godiš
njim dobima, pesnik se ne
odvaja od najdraž
ih. U njima on nalazi oslonac i sigurnost. Oni su mu „odbrana od pomora i prirode“ i, opet, radost š
to ih ima. U pesmama o roditeljima i rođacima, baki i deki, tetkama i ujacima, pesnik oseć
a da je ž
ivot „spokojniji i než
niji“, i da se u njemu možemo ponaš
ati opuš
tenije. Pesme MOJ
DEDA LULU PUŠI, MAMA I TATA, BAKA, ŠTA JE SREĆA, A NA SELU U TO DOBA, ili pesmama SANJARENJE, DEČAK I ZVEZDE, NEOBIČAN DAN, SAN LETNJE NOĆI (iz pesnikovog ciklusa „U snu sna“),
sve je trans u san i javu koju simbolizuje pesma SVE U MAŠTI. O polasku
uš
kolu, o danima „prvih krš
tenja u kolektivnom druš
tvu sa drugovima i uč
iteljima, redu i radu š
kolskog režima ž
ivota, Gerov je ispevao konkretne,
glatke i jasne pesme koje otvaraju „novi ž
ivot u novoj sredini i ponaš
anju
dece“. To nam potvrđuju stihovi PRVI ŠKOLSKI DANI, ČITANJE BUKVARA, NA DAN POLASKA U ŠKOLU, UČITELJ NEŠA I ĐACI PRVACI, VUK KARADŽIĆ, PESMA O SVETOM SAVI, kao i pesme u kojima se pesnik seća kolega pesnika: SEĆANJE NA PESNIKA I PRIJATELJA (Dragi Milorade... Nikola Drenovac).
Iako pesnik prevashodno rurarne sredine i okoliš
a, Milorad Gerov je
i pesnik urbanih atmosfera, života velegrada i dečjeg ž
ivota i ponaš
anja u
njemu. Optikom dobrog opservatora uoč
io je u svakoj takvoj pesmi lepote
„seoske atmosfere“ i radosti „urbanih impulsa života“. Pesnič
ki stihovi
BEKSTVO IZ PAKLA,TRUBAČ, KLINCI IZ SOLITERA, HAJDE DA SE
IGRAMO, PESNIK KUPUJE PANTALONE (u pomen Draganu Lukić
u), i
jošnekim stihovima, Gerov ume da psihološ
ki otkrije lik i ličnost deteta i
odraslog č
oveka. On radoznalo teži sublimaciji dece u odrastanju i doba zrelosti; cilj mu je da kontinuirano pratii ž
ivot i dete i „svekoliki beli svet oko
njega“, kao i čoveka koji je iz infantilnosti preš
ao u trezvenost i iskustveni
ž
ivot jave.
Ceo koloplet biljnog i životinjskog sveta Milorad Gerov unosi u stihove o ž
ivotinjama i pticama. I one su, kao i dete i čovek, deo naš
e vaseljene, i njih treba uvaž
iti i voleti, i o njima treba reć
i „rečleku, toplu i umilnu“.
Bezborj pesama, kako je zapazila i knjiž
evna kritika, Gerov je posvetio ž
ivotinjskom svetu. Poš
tujuć
i tezu „ da č
ovek koji ne voli i ne oseć
a životinju
ne voli i ne oseć
ač
oveki i ž
ivot“, pesnik kliktavo peva o JEŽU, PSU, GAVRANU I GUSKI, o MAČORU, o PUŽU, PREPELICI, o SNU U KAVEZU, ili ŽUĆI, psu, zatim MAGARCU, TETA LIJI i drugim ž
ivotinjama i
22
Са
г
ле
дав
ања
pticama, koje naseljavaju „naš
u planetu punu pesme i ljubavi ali i suze i bola“ (D. Maksimović
).
Uvek uz dete i njegov život u snu i na javi, Milorad Gerov je napisao
i brojne pesme „zaljubljenič
ke tajnovitosti“. Ne povodeći se ni za M. Antić
em, ni Lj. Rš
umović
em a ni za ljubavnom poezijom S.Staniš
ić
a ili P. Zupca, Gerov je „ljubavni festival č
ula“ doživeo na svoj nač
in. Zato se neke njegove pesme čitaju sa smeš
kom naivnosti i “dečjeg infantilnog dož
ivljaja suprotnog pola“. U tim pesmama, sadržan je ceo arsenal uzbuđenja u „kratkim
pantalonama“ i „kratkim suknjicama“. Pesme LJUBAVNA PRIČA, VESNA IZ VII2, BRUKA, KAKO SE LJUBE DEVOJČICE, ČEMU SLUŽI
OSMEH, RANDEVU SA SONJOM, GDE JE NEDA i druge, samo su neke
od pesama u kojima se Gerov poistoveć
uje sa „prvim krš
tenjima i zanosima
ljubavi. Njih ima mnogo viš
e i u svima je pesnički senzibilitet otvoren i oseć
ajno jak, bez prisustva „tabu teme“ o ljubavi, jer ljubav je „radost bez bola“
(N. Drenovac).
U plodnom, ambicioznom i posve talentovanom druž
enju sa poezijom Milorad Gerov nije zaoboravljao ni svoj zavičajno-rodoljubiv, dakle,
patriotski nagon. Ako je č
ovek deo svoga naroda i grada gde je rođen, ako je
zavič
ajno vezan za ljude, zemlju, istoriju i ratove svojga naciona, razumljivo
je, da jse od njega ne mož
e odvojiti. Potekao sa Stare planine, iz prostora ruralne srpske proš
losti, sav u korenu bić
a slobodar, ali pripadnik grada u kome je proveo (i provodi sadaš
nje dane ž
ivota), Gerov sa emocionalnom budnoš
ću i ljubavlju peva svoju domoljubivu pesmu. Ona je nepatvorena. Nju
nosi u sebi iskonski č
ovek-patriota, i zato je ona srćana i raspevana, ponekad
samo patetič
na. Pesme VOLJENOM GRADU, ZA MIR U VASIONI, PRAZNIK U GRADU, LOVAC I PTICE, PESMA MOJA DA NE BINEM itd.
Primer su da je pesnik i domovina jedno i da su njihovi koreni neuniš
tivi.
Prateći sveukupni (doduš
e, jošnedovrš
eni) stvaralačko-poetski č
in
pesnika Milorada Gerova, da se uočiti da je lepeza teme i motiva ili avenija
njegovog bogatog pesnič
kog sveta veoma razuđena i bogata. Gerov je č
esto „boravio u svim prostorima ž
ivota“ (M.Bandić
). Radoznao i komunikativan, sklon „lirskoj i naratvnoj č
ujnosti sveta koji ga okružuje“ njegova poezija (pa i ona namenjena odrasloj č
italačkoj populaciji), sadržala je uvek ž
ivotvorne, realistič
ke i zdrave tonove, koji su afirmisale život i njegove vrednosti. Zato se za ovog pesnika mož
e s pravom reć
i da je uvek bio „na putu“
(H. Tahmiš
dž
ić), odnosno na sredokrać
i sna i jave ž
ivota. To ga je uvrš
tavalo u stvaraoce „bez sumnje da postoji i da ć
e biti zaboravljen“.
23
Књиже
внипре
г
ле
д4
4. MIŠLJENJE KRITIKE
Mada troma i ne bašaktivna naš
a književna kritika, kao ni o mnogim
drugim piscima, tako ni o poetskom delu Milorada Gerova nije dovojlno
obrać
ala paž
nju. Pa ipak, može se reć
i da Gerov nije bio u viš
e mahova prouč
avan, citiran ili analiziran pesnik. Svedoč
e o tome desetina pesnika, novnara, publicista, knjiž
evnih kritičara i akademskih analitič
ara, koji su pisali i
govorili o poeziji ovog pesnika. Prema miš
ljenju pesnika Nikole Drenovca,
a o zbirkama pesama Milorada Gerova („Raspevano detinjstvo“ i „Zaljubljeni deč
ak“), pesnik Drenovac je zapisao da je reči o poeziji koja se
„uč
vrš
ć
ava u nadahnuta ostvarenja“, š
to znač
i da su njegovi stihovi za mlade „deo duha deč
jeg sveta, pa se kroz njih oseća ispovednost i tež
nja ka
istinskoj oseć
ajnosti...“ Pesnik i esejista Branislav Bojićje piš
uć
i o zbirci
„Zalubljeni deč
ak“ Milorada Gerova konstatova da „Gerovljeve pesme sež
u
do same izvornosti“, tj. Da pesnik poseduje „korektnu metrič
ku kulturu, izvanrednu muzikalnost, dobrotu koja nas iz svake pesme motri...“. Vlada Batinić
, profesor i pesnik, ceni poeziju Milorada Gerova, jer je „sva u vrcanju
slike proleć
a, mirisnih lipa, vrabaca vragolana... i sva ta poezija donosi plemenitnost, ljubav i strpljivost sa bakom, jer su odrasli „š
arekolka slika naš
eg
ž
ivota i sveta...“
Odnos prema poeziji Milorada Gerova zapazio je i zapisao i urednik
č
asopisa „Most“ Danko Dengelov, koji zapaža da je pesniš
tvo Milorada Gerova „snažno umeće da se na videlo dana iznese unutraš
nje, skiveno stanje
detinjstva u detetu...“, a recenzent zbirke „Volš
ebno detinjstvo“ Jasmina Jovanović, napominje da Gerov „centralno nadahnuć
e za pisanje ove vrste poezije nalazi u sopstvenom detinjstvu i u deč
jim danima svoje unuke...“ Dr
Slavoljub Obradoviću tekstu „Poezija detinjstva“ sduš
no stoji uz tezu da je
Gerov u svome dejč
jem pesniš
tvu uspeo da otkkloni uticaj tradicije...“ Gerov, napominje dr Obradović
, „insistira u pesmi na konkretnim pojavnim
oblicima koji mogu da zainteresuju deč
ju radoznalost... pa je pesnikova slika u poeziji viš
e sugestivna nego atraktivna...“ Afirmativno miš
ljenje o peziji Milorada Gerova iskazao je i dr Tihomir Petroviću svojoj „Istoriji srpske književnosti za decu“ (ZDI, N.Sad, 2008). Ovaj talentovani analitičar i
književni teoretičar, iako ovlaši nedovoljno sintetično, misli da je „Gerov
pesnik tople emocije i sabrane fefleskije“... Optimistička, vitalistič
ka slika
ž
ivota, instinkt za prepoznavanje potreba deteta, smisao za igru i jednostavnost, č
ine ga autorom iz už
eg kruga č
uvara deč
jih osmeha...“
Piš
ući u viš
e mahova o poeziji Milorada Gerova i dajući svoj sud u
obliku recenzija, lič
no sam verovao u talenat i postojanje poetske reč
i Milo-
24
Са
г
ле
дав
ања
rada Gerova, koja se neć
e ni osamdetih godina proš
log veka ugasiti i nestati.
O zbirci „Jasen platanova“, zapisao sam 1996. godine da je „Gerov pesnik
minule proš
losti, uvek predan ruralnom detinjstvu i okoliš
u, da je njegov
stih pun bogate tematike i sadrž
ajnosti pa se uklapa u traicionalnu srpsku
poeziju sa blagim nagoveš
tajima savremenosti...“ Dakle, ta i takva miš
ljenja
o poetskoj delatnosti Milorada Gerova ponuđena malim konzumentima (a
zaš
to ne i odraslim), predstavljaju u rekapitulacionom zbiru smisao i vrednost pevanja Milorada Gerova. Gerov je postojano bio uz svoju pesmu i zato
je ona pobedila „sva sivila anonimnosti“ (dr M. Đurič
ković).
SUMMARY
Voja Marjanović
CHILDHOOD BETWEEN THE NATIVE ASH AND
BELGRADE LISTED PLANE
In his choice recapitulation poetry for children, youth and even adult readers, which is understood as a form of anthological election, then some kind Chrestomathy, under the attractive title of “Dreamed of childhood and escape from hell”
(which resembles the gloom of the first period of each man's age ), which advocated a side and our writers (Borges, Proust, Camus, or our I. Andric, D. Kish, and D.
Djordjevic), Milorad Gerov drawn the map of her poetry and her creative topography. It is a good traditional poetry inspired by the true lives of children and
adults. It is the poetry of authentic tone and sound. She has a perspective on the
phenomenal world and past today. It is always clear and concise read. This poetry
has never sought to experiment, he never advocated any avant-gardes exhibitionism – it is hard to says the poet and his thought without the fashion and the theory
of games and nonsense, “they preached Caillois and Huizing, and our poets have
accepted the seventies and eighties century”.
In one word poetic act Milorad Gerov clearly hear the voice of the poet of
reality, optimism and poetry, which avoids the conservatism and old-fashionedness: Gerov sublimation of life and love, children, events, and adults in the song.
He always wanted his readers to “open the eyes of” the truths of life's adventures.
Hence the poetry of Milorad Gerov can call it Rimbaud thought: “sail and sail only
continue to conquer life and its spaces!”
25
Књиже
внипре
г
ле
д4
ISSN 2217-2017
UDK 821.163.41.09–31 Се
лимо
в
ићМ.
ID: 181549580
Raš
id Durić
O antinomiji Hasanova stajališta o svojemu
identitetu i o identitetu muslimana u “Dervišu
i smrti” Meše Selimovića
Ključne riječi: hibriditet identiteta alter ega i Hasana; psihološ
ka anatomija i kritič
ka analiza antinomič
no sti takvoga identiteta i njegove (pod)svjesne književne kompenzacije i transforma cije u liku Hasana; paralelna psihoanaliza alter ega, karaktera
Hasana i Džemaila; roman Derviši smrt nesporne umjetničke magije, zapadnoeuropskog filozofijskoga fundamenta u skepsi i alijenaciji, sa dekorom muslimanskoga sensibiliteta; sa etič
ki i theološ
ki osporenoj objektivnosti Hasanova stava o (samo)“otpadniš
tvu” i “otpadniš
tvu” muslimana od hriš
ćanstva kao subjektivnom stavu; stajališ
tu kojem je uzrok u navedenom hi briditetu alter ega, odnosno u njegovoj
(pod)svjesnoj kompenzaciji i transformaciji u liku Hasana; ateizam alter ega i lika
Hasana kao (pod)svjesni psihološ
ki uzrok pomanjkanja religiozne empatije sa posljedicom stajališ
ta o navodnom “otpadniš
tvu” muslimana od hriš
ć
anstva
1.1. Hommage Meš
i Selimović
u bitan je povod da se jošjednom sastavimo sami sa sobom u (meta)tekstu Derviš
a i smrti, u sublimatu koji se
viš
e puta č
ita da se do kraja ne “proč
ita.” Drugi je povod ovoj studiji u navedenoj skepsi spram vjerodostojnosti dijela navedenoga Hasanova traktata
o njegovu “otpadniš
tvu” i o “otpadniš
tvu” muslimana od hriš
ć
ana. Da bi
ova sumnja u vjerodostojnost bila argumentirana, promiš
ljena u svijesti č
itatelja, nakon moga uvodnog dijela citiram dva vrijednosno i emocionalno
disparatna traktata iz Derviš
a i smrti. Potom Hasanovu antinomiju analiziram (u dijelovima i u cjelini) u kontekstu siž
ea romana i ukupne psihologije
Hasanova lika. Polazim, naime, od teze da sumnju u vjerodostojnost nalaž
e
sama priroda ž
ivota i č
ovjeka. I subjektivna priroda knjiž
evnoga izrič
aja.
Ona koja lebdi na tanjuš
noj granici fikcije i zbilje. Opč
aran magijom knjiž
evne riječi, č
itatelj se, naime, sa punim povjerenjem prepuš
ta njenoj sugestivnoj snazi. Pritom rijetko dvoji nad njenom vjerodostojnosti. Književna
26
Са
г
ле
дав
ања
znanost i književna kritika, ako to doista jesu, ako hoće vrednovati književni
tekst, moraju biti skeptič
ni prema snazi umjetnič
ke sugestije u kojoj je sadrž
ana vjerodostojnost teksta. Da je ovdje riječo intelektualno-emocionalnom
vrijednosnom samoodređenju prema vjerodostojnosti knjiž
evne riječi, u kojoj su segmenti te vjerodostojnosti – tvrdnje, teze i hipoteze – č
esto u smisaonoj antinomiji, međusobnom negiranju – svjedoč
i i sam Selimović
. Selimović, naime, prvo tvrdi da je knjiž
evnost produhovljena istina o ž
ivotu,
potom da knjiž
evnost nije ni istina ni neistina. Za divno č
udo, istina je upravo u toj naizgled prividnoj, zapravo stvarnoj antinomiji. Upravo je u antinomiji izrasla književna istina Derviš
a i smrti. Antinomija je intelektualna baza knjiž
evne svijesti Derviš
a i smrti. Takođe, i moje kritič
ke riječi kojoj je
polaziš
te u ovoj Selimović
evoj središ
njoj antinomiji:
Pravo knjiž
evno djelo je umjetnički ubjedljiva, animirana, produhovljena istina o ž
ivotu, piš
č
eva istina, naravno, jer je sumnjivo da postoji
druga istina osim subjektivna. (...) Knjiž
evnost nije ni istina ni neistina, ni
mudrost, ni ludost, ona nije ni misaoni sistem ni pouka. Ona je, prije svega,
snaž
an dož
ivljaj, koji djeluje emocijom na emociju. (...) Emocija je lič
na,
kao crte na dlanu, a opet prihvatljiva, mekš
a je nego misao, ubjedljivija, sugestivnija, jer je neposredna. Emocija je i elementarnija, nije izvedena i
građena kao misao, ne podlijež
e lako vremenskoj koroziji. Emocija mož
e da
postane istina koja traje. (Meš
a Selimović
: Sabrana djela u deset knjiga.1983. Knjiga 6. Pisci, miš
ljenja i razgovori: 252, 253)
Treći povod ovom tekstu je u dokazivanju teze da velik dio objavljene kritike o djelu Meš
e Selimovića nije produciran u gami ili u magiji izvorne umjetnosti. Sa posljedicom da u toj kritici pretežito otkrivamo intelekt,
svijest i savjest kritič
ara, u manjoj mjeri i prirodu knjiž
evnoga teksta. Razlog tom kritičkom larpurlaru jest u nesposobnosti samoutvaranja u knjiž
evnu riječ
. U nedostatku empatije. Kritičarska riječu ovoj je studiji iznjedrena
i profiltrirana u sensusu i u polifoniji riječ
i Meš
e Selimović
a. Sa krajnjom
rezultantom – duhovno-emocionalnoga jedinstva teksta i kritike.
1.2. Hommage Derviš
u i smrti umjesno je poč
eti tačnom ocjenom
Meš
e Selimović
a o djelu Ive Andrić
a, njegovom do danas aktuelnom konstantacijom da od Andrić
eva osvajanja Nobelove nagrade (1961) juž
noslavenske knjiž
evnosti ravnopravno sudjeluju u evropsko-svjetskoj umjetnosti
riječ
i. Uz bitnu dopunu da je pojava Derviš
a i smrti (1966) prvi estetski i
hronološ
ki iskorak bosanske i boš
njač
ke u evropsko-svjetsku umjetnost riječ
i. Da etabliranje novije i bosanske i boš
njač
ke (između srpske i hrvatske)
književnosti poč
inje Derviš
om i smrti i Kamenim spavač
em Maka Dizdara
(takodje prvo izdanje1966.) Smisao je ove studije takodje i u argumentaciji
27
Књиже
внипре
г
ле
д4
teze o umjetničko-estetskom izjednač
avanju boš
njač
ke sa srpskom i sa hrvatskom književnosti. Estetič
ku zasebnost boš
njač
ke knjiž
evne riječ
i argumentiram autentič
nim boš
njač
kim sensibilitetim. U jednom zasebnom dož
ivljaju svijeta i ž
ivota autohtonog bosanskog čovjeka, u kojem se u njegovu
bosanstvu zrcali univerzalna istina o č
ovjeku. Prozboriti o tom bosanskom i
boš
njač
kom, muslimansko-evropskom duhovnom spoju i sensibilitetu, o
njegovu transcendentnom specificitetu kroz gamu i magiju Derviš
a i smrti,
pritom otkriti š
togod novoga, čini se pretencioznim. U toj nakani, ova studija analizira jedan u sebi i smisleno i vrijednosno kontradiktoran i bitan segment romana – Hasanovo samoodredjenje i odredjenje njegovih sunarodnika muslimana kao “otpadnika” od stabla hriš
ć
anstva. Pored ovog, theološ
ki
i etički upitnog (samo)odredjenja ili opredjeljenja, u studiji se dokazuje da
je Derviši smrt tekst zapadnoevropske estetike. Sa estetskim fundamentom
u evropskoj (post)moderni. Sa sistemom miš
ljenja u egzistencijalizmu, agnosticizmu, skepticizmu, relativizmu. Sa duhovnim oazama islama. Sa draperijom muslimanstva. Sa markacijom boš
njač
ke umjetnosti riječ
i u tim
spojevima u kojima (meta)tekst isijava bosansko-muslimanski sensibilitet,
duhovnu polifoniju i duš
evnu neposrednost: u njima se zrcali specificitet bosanske umjetnosti riječ
i. U tim spojevima, u njihovoj misaonoj i duhovnoduš
evnoj sintezi, u njihovu kontrapunktu, ostvarena je književna (samo)svijest Derviš
a i smrti. Originalnost boš
njačke u juž
noslavenskoj knjiž
evnoj riječi.
Pored ove generalne estetske kvalifikacije, bitno je markirati č
injenicu da je svijest likova romana prož
et sviješ
ć
u o deficitu nacionalne kulture.
Ta svijest o nedovoljnosti nacionalne kulture u ljudskoj emancipaciji zapravo cijeli roman Derviši smrt prožima. Ta je svijest bitno vrijednosno ishodiš
te i gnoseološ
ki orijentir mojoj studiji. Ovo misaono ishodiš
te dokazujem
skepsom Meš
e Selimović
a u postojanje autentič
nog nacionalnog duha. Sa
osporavanjem tzv. nacionalne kulture, nacionalnog bić
a sui generis:
A autentič
ni nacionalni duh, kultura i bić
e u cjelini? Pa ne znam š
ta
bih o tome rekao, osim da je prava autentičnost upravo u viš
em asimiliranju
vrlo raznolikih kultura, uticaja, krvi. Svi smo primali od svakoga s kim smo
dolazili u doticaj (a tih doticaja i miješ
anja bilo je kroz istoriju zaista mnogo) i to primljeno pretapali koliko smo mogli, pretvarajuć
i u svoje, manje –
viš
e osobeno. (..) Opterećeni smo i mnogim predrasudama jedni prema drugima. Neć
u ih navoditi, one su isto toliko poznate koliko su smiješ
ne, i plod
su nepoznavanja. Jer mi se, ustvari uopš
te ne poznajemo, a pokazujemo i
veoma malo volje da se upoznamo, da to postaje fenomen bez objaš
njenja.
2.1. Citirana Selimović
eva spoznajno-vrijednosna kvalifikacija jest
duhovni orjentir mojoj studiji. U središ
tu studije je Hasanov smisaono i
28
Са
г
ле
дав
ања
emocionalno kontradiktorni traktat o sebi i o juž
noslavenskim muslimanima. Traktat u kojem Hasan svoj i identitet svojih sunarodnjaka vrijednosno
potcjenjuje, umanjuje. Stavom o navodnom “otpadniš
tvu” od hriš
ć
anstva
Hasan, naime, dovodi u pitanje opstojanja juž
noslavenskih muslimana kao
zasebne zajednice. I pored ovog nihilizma, Hasan se, na kraju svojih misli,
ulijeva u bosanskomuslimansko izvoriš
te svojega identiteta poput kapi vode
u rijeci.
Hasanovo miš
ljenje o navodnom “otpadniš
tvu” muslimana od hriš
ćanstva (koje naprijed citiram) u isti mah je i osobno i nacionalno afirmirajuć
a i difamirujuć
a! Sa konačnim utiskom: te dvije knjiž
evne istine se potiru! Da bi se razumjeli razlozi toj bipolarnosti, treba ukratko rekonstruirati
psihologiju Selimović
eva Hasana. Kroz vedrinu, dobrostivost i slobodan ž
ivot pod vedrim nebom i suncem, u Hasanu valja raspoznati bolju polovinu
Ahmeda Nurudina. Bolji dio neostvarenog i žudjenog alter ega i č
estitoga
derviš
a Nurudina koji ć
e se ubrzo survati u moralnu ruinu, u niš
tariju, usljed
straha od smrti. Dž
elepčija i medreslija Hasan je naime žuđeni, neostvareni
Nurudinov dvojnik: Hasan je proš
ao kroz vatru vjerskog zanosa Abu-Sinaove š
kole.”(Meš
a Selimović
:Sabrana djela. Prva knjiga. Derviši smrt, 1983:
211) Hasan je inkarnacija žuđena, u izvjesnoj mjeri dostignutog ideala slobode, za kojim njegov dvojnik Nurudin č
ezne. Takođe i Nurudinov ideal i
idealizacija čovjeka kojemu je najveće zadovoljstvo da druge sobom radosti.
Izvore Hasanova afirmirajuć
e-difamirujećeg samoviđenja i viđenja
svojih sunarodnjaka takođe je bitno razumjeti u kontekstu Hasanova nedosljednog karaktera u cijelom romanu. Vrijednosnu i osjećajnu bipolarnost
miš
ljenja o muslimanima, takođe je neophodno promisliti kroz Hasanovu
psihologiju plemić
a. Razumjeti sa aspekta materijalno situirana, neovisna
č
ovjeka. Hasanovo je naime miš
ljenje bitno suodređeno socijalno plemić
kim statusom materijalno neovisna č
ovjeka. Riječje o stavu plemić
a prema
puku, narodu. Hasan taj narod u svojem prvom miš
ljenju afirmira, u drugom
ga se stidi, prezire. Da bi se, potom, poput kapi vode u rijeci slio, s narodom
sastavio.
2.2. Jedan od bitnih argumenata za cjelovito i objektivno poimanje
prednje kontraverze jest č
injenica da se Hasan poslije završ
etka medrese radije vratio u zavič
ajnu Bosnu nego da je ostao u Carigradu. Tomu vraćanju
u bosansku “mrtvaju” iz sjaja carigradskog nije razlog u sentimentalnom domoljublju veću Hasanovu dubokom porivu za slobodom. Drugi je bitan
uzrok Hasanovu povratku u Bosnu u njegovoj čestitosti. Hasan, naime, nije
imao izgleda da sa svojom č
estitoš
ć
u ostvari karijeru unutar stambolske elite, koja je (kao i svaka elita !) ogrezla u hipokriziji. Čestiti Hasan se sa radoš
ću vrać
a u zavičajnu Bosnu i postaje dž
elepč
ija, trgovac i vječ
iti putnik po
29
Књиже
внипре
г
ле
д4
hanovima i drumovima. Putujući dospijeva do svoje suš
tine i dragocjenosti u osjeć
anju slobode. Njegovoj plemić
koj porodici zanimanje “dž
elepč
ije”
donosi duboko poniženje. I duboko razočarenje Hasanova oca sinom. Otac
je toliko duboko povrijeđen, da Hasana hoć
e liš
iti nasljedstva. Ovom kratkom rekonstrukcijom siž
ea, hoć
u postaviti tezu da je Hasanov difamirujuć
i
stav o sunarodnjacima socio-psihološ
ki uvjetovan njegovim plemić
kim porijeklom.
Hasanovo psiho-socijalno viđenje identiteta muslimana Bosanaca u
njegovom prvom razmiš
ljanju jest pretež
ito afirmativno. Bitnim dijelom je
idealizirajuć
e. Podilazi taš
tini ili isijava taš
tinom ovoga etnosa. Mada naznač
eni spoj od podrugljivosti i ozbiljnosti u Hasanovu nastupu djeluje cinič
no
kroz spoj ponosa, neumjesne š
ale i ironije:
– Pametni su ovo ljudi – rekao mi je jednom, sa onom č
udnom mješ
avinom podrugljivosti, i ozbiljnosti, koja me često zbunjivala. Primaju nerad s Istoka, ugodan ž
ivot sa Zapada; nikud ne ž
ure, jer sam ž
ivot ž
uri; ne
zanima ih da vide š
ta je iza sutraš
njeg dana, doći ć
eš
ta je određeno, a od
njih malo š
ta zavisi; zajedno su samo u nevoljama, zato i ne vole da č
esto
budu zajedno; malo kome vjeruju, a najlakš
e ih je prevariti lijepom riječ
ju;
ne lič
e na junake, a najtež
e ih je uplaš
ti prijetnjom; dugo se ne osvrću ninaš
to, svejedno im je š
to se oko njih deš
ava, a onda, odjednom, sve poč
ne da
ih se tiče, sve isprevrć
u i okrenu na glavu, pa opet postanu spavač
i, i ne vole da se sjećaju ničeg š
to se desilo; boje se promjena jer su im često donosile zlo, a lako im dosadi jedan č
ovjek, makar im č
inio i dobro. Čudan svijet,
ogovara te a voli, ljubi te u obraz a mrzi te, ismijava plemenita djela a pamti ih kroz mnoge pasove, ž
ivi inadom i sevapom i ne znašš
ta nadjač
a i kada.
Zli, dobri, blagi, surovi, nepokretni, olujni, otvoreni, skriveni, sve su to oni, i
sve između toga. A povrh svega, moji su i ja sam njihov, kao rijeka i kaplja,
i sve ovo š
to govorim, kao da o sebi govorim. Hiljadu zamjerki im je nalazio, a volio ih je. Volio i grdio. (Sabrana djela. Knjiga prva. Derviši smrt,
1983: 379).
Navedenoj skici ne može se spoč
itati izvjesna razina objektiviteta karakterologije Boš
njaka. Boš
njaci rado sebe vide u ovoj kontradiktornoj karakterologiji. Razlog: podilazi njihovoj taš
tini. U Boš
njacima je naime generacijama (od islamizacije do danas) “njegovan” i “odnjegovan!” bezdano
jordamli mentalitet! Sa psihologijom nadmenosti i oholosti - tipič
nog boš
njač
kog produkta nacionalne (ili tradicionalne) “kulture.” Boš
njaci su, naime, svoj ponos pretvorili u oholost! Oholo drž
anje im je preš
lo u manir, u
vid samoodbrane, u isprazno samoveličanje. (Prema objektivnom, a ovdje i
ironičnom Bosancu Ivi Andrić
u - koji je Boš
njake poznavao bolje od njihovih majki, u njegovu “Omer-paš
i Latasu” – oholost bi mogao biti najkurent30
Са
г
ле
дав
ања
niji “bosanski import” na Zapad! Bez konkurencije!) U prednjem je traktatu
riječo jednoj relativnoj književnoj istini sa markantnim crtama psihe Boš
njaka. U toj istini je, međutim, u već
oj mjeri sumirana ljudska psihologija
uopć
e. U manjoj mjeri sumiran je zasebni mentalitet Hasanovih sunarodnika! U ovoj, u osnovi afirmirajuć
oj sintezi, knjiž
evna riječosvaja snagom sugestivnosti, zavodljivosti. Unatočsmisaonoj kontraverzi, njen je krajnji utisak – podilaž
enje narcisoidnosti Boš
njaka. Nije li to razlog da navedenu skicu Boš
njaci rado citiraju, naizust uč
e i pamte kao “genius mundi!” U kojoj
je mjeri dopustivo i mogućno, iz navedene skice pretež
ito ljudske karakterologije, profiltrirati, profilirati i izdvojiti markantna svojstva Boš
njaka? To je
dilema koju svako rješ
ava kroz vlastito životno iskustvo.
3.1. Drugi psihološ
ko i etič
ki pretež
ito difamirajuć
i dio Hasanove
sinteze o sebi i sunarodnicima kao “otpadnicima” od hriš
ć
anstva prvenstveno je emocionalnoga, a ne racionalnoga rezona. Sa rezultantom ili krajnjim
utiskom da svaka naredna misao sve dublje potkopava, poniš
tava i obezvređuje naprijed citiranu psiho sintezu mentaliteta Boš
njaka. Sve prethodne
kvalitete metaliteta su osporene. Nedostaci ili mahane juž
noslavenskih muslimana sabrane su u stvarnoj i u simboličnoj slici bogalja Dž
emaila:
Jednom mi je pokazao bogalja Dž
emaila, koga su djeca vukla u kolicima, a izbatrgavao se u svoju terzijsku radnju na dva š
tapa, vukući sakate
osuš
ene noge. Dok je sjedio, iznenađivao je svakoga ljepotom i snagom, muš
kim licem, srdačnoš
ću osmijeha, š
irokim ramenima, jakim rukama, stasom
kao u pehlivana. Ali čim bi ustao, sva bi se ta ljepota poruš
ila, a prema kolicima se batrgao bogalj koga je bilo nemoguć
e gledati bez ž
aljenja. Obogaljio se sam. U pić
u je oš
trim nož
em udarao u svoja stegna, dok nije isjekao
sve ž
ile i miš
ić
e, pa je i sad, pijući, zabadao nožu sasuš
ene patrljke ne dozvoljavajuć
i nikome da mu priđe, niti je ko mogao da ga savlada, tolika mu
je jošsnaga ostala u rukama. – Dž
email je naš
a prava slika i prilika, bosanska – rekao je Hasan. – Snaga na patrljcima. Sam svoj krvnik. Obilje, bez
pravca i smisla. (Meš
a Selimović
: Sabrana djela. Knjiga prva. Derviši smrt,
1983: 445).
Da li je ova sinteza nacionalnoga mentaliteta posljedica Hasanova
plemić
kog distanciranja od puka? Razumijevanje prednjega citata pretpostavlja samopistovjeć
enje u rafiniranom Hasanu. U onome Hasanu kako ga vidi i dož
ivljava tankoć
utna Dubrovkinja Marija, u njega zaljubljena. Da li je
zaljubljena Dubrovkinja sposobna za nepristrasnu, objektivni sliku o svojoj
ljubavi, Hasanu? Sa Hasanom u njenom vidjenju poistovijetio bi se svaki
Boš
njak:
31
Књиже
внипре
г
ле
д4
Ono š
to je privuklo njež
nu dubrovačku gospu, vaspitanu u Maloj
braći, ovom mladom Bosancu, nije bilo to š
to je naoč
it, uglađen, obrazovan,
većš
to je sve to a š
to je Bosanac. Zamiš
ljala je da je svijet iz tih dalekih
provincija grub, lud, pust, zadrt, da ima u njemu junaš
tva koje pametan č
ovjek ne cijeni suviš
e, ni uvijek, i nekog smiješ
nog ponosa zbog vjerne služ
be
onome ko mu nije prijatelj. (Derviši smrt, 1983: 364)
Takav Hasan međutim potire onoga Hasana koji sebe i svoje sunarodnike otkriva u naprijed navedenoj skici. I u simbolici bogalja Džemaila:
– Šta smo to onda mi? Lude? Nesreć
nici? – Najzamrš
eniji ljudi na
svijetu. Ni s kim istorija nije napravila takvu š
alu kao s nama. Do juč
e smo
bili ono š
to danas ž
elimo da zaboravimo. Ali nismo postali ni neš
to drugo.
Stali smo na pola puta, zabezeknuti. Ne mož
emo viš
e nikud. Otrgnuti smo, a
nismo prihvać
eni. Kao rukavac š
to ga je bujica odvojila od majke rijeke, i
nema viš
e toka ni uš
ć
a, suviš
e malen da bude jezero, suviš
e velik da ga zemlja upije. S nejasnim osjećanjem stida zbog porijekla, i krivice zbog otpadniš
tva, neć
emo da gledamo unaprijed, zato zadrž
avamo vrijeme u strahu od
ma kakvog rješ
enja. Preziru nas i braća i doš
ljaci, a mi se branimo ponosom i mrž
njom. Htjeli smo da se sač
uvamo, a tako smo se izgubili, da viš
e
ne znamo ni š
ta smo. Nesreća je š
to smo zavoljeli ovu svoju mrtvaju i neć
emo iz nje. A sve se plać
a, pa i ova ljubav. Zar smo mi sluč
ajno ovako pretjerano mekani i pretjerano surovi, raznjež
eni i tvrdi, veseli i tuž
ni, spremni
uvijek da iznenadimo svakoga, pa i sebe? Zar se sluč
ajno zaklanjamo za ljubav, jedinu izvjesnost u ovoj neodređenosti? Zar bez razloga puš
tamo da ž
ivot prelazi preko nas, zar se bez razloga uniš
tavamo drukčije nego Dž
email,
ali isto tako sigurno? A zaš
to to č
inimo? Zato š
to nam nije svejedno. A kad
nam nije svejedno, znači da smo poš
teni. A kad smo poš
teni, svaka čat naš
oj
ludosti!” (Derviši smrt, 1983: 445, 446)
3. 2. Središ
nja je nit Hasanova karaktera – nedosljednost. Osobnu nedosljednost Hasan transmutira na zajednicu. Sa posljedicom književne neuvjerljivosti. U knjiž
evnu neuvjerljivost u Dž
emailovu mazohizmu – skici
simbolike samouniš
tavanja cijelog naroda! Ta knjiž
evna “vjerodostojnost”
je osobne a ne objektivne, općeprihvatljive razine. Da li je po psihološ
kim
zakonitostima ljudske psihe moguće osobni karakter “udjenuti” u zajednicu,
narod? Izjednač
iti ih kako to čini Hasan u navedenom traktatu? Taj spoj
osobnog i nacionalnog u Hasanovoj svijesti rezultira samoponižavanjem.
Sugerira “tamni vilajet” bosanskomuslimansko-turske proš
losti u kojoj se
talio boš
njač
ki identitet. Spoj gradi sugestiju da su muslimani nedonoš
č
e,
bastard (...) (“otpad”) tamno-vilajetske tursko-bosanske proš
losti. Iverje od
drveta. Baruš
tina. Mutljag. Sa vrhuncem cinizma u zadnje č
etiri reč
enice: u
simbolici bogalja Dž
emaila - navodne “slike i prilike” muslimanske u samo32
Са
г
ле
дав
ања
uniš
tavanju nož
em! Što je uzrok tom mazohizmu, toj psihopatlogiji? Da bi
razmrsili uzroke toj nastranosti, valja se zamisliti nad slijedećim Hasanovim
riječ
ima:
A zaš
to to č
inimo? Zato š
to nam nije svejedno. A kad nam nije svejedno, znač
i da smo poš
teni. A kad smo poš
teni, svaka č
ast naš
oj ludosti.
(Derviši smrt, 446).
Džemail (izvedenica iz arapskog Cemmalüddin – ljepota vjere islama!) simbol je nacije muslimanske: Dž
emaludin je naime – “lud, ali – poš
ten!“ Jedan sasvim bizaran i paradoksalan spoj! Sa samouvjerenjem Hasana da su ludost i poš
tenje dobar spoj. Da u tom spoju jest sržkarakterologije
Boš
njaka! Da u tom spoju (ili usljed tog spoja!) jednako stradaju Džemail i
Bosanci. Da je u navodnoj sraslosti ludosti i poš
tenja uzrok Džemailovu mazohizmu u kojem stradavaju muslimani! Kolikogod se č
ovjek upinjao promisliti ili domisliti navedenu poantu, racionalno razumjeti razlog mazohizmu, “iskopati” taj razlog iz podsvijesti, svaki rezon vodi u apsurditet. Apsurditet producira snažnu književnu sugestiju da je mazohizam posljedica
bolesne depresije juž
noslavenskih muslimana. Sugestiju da je uzrok mazohizmu u “otpadniš
tvom” od hriš
ćanstva. Riječje o sugestiji griž
nje savjesti. O
samokajanju koje je (pod)svjesni uzrok mazohizmu - produktoru samouniš
tavanja. Riječje dakle o psihopatologiji uzrokovanoj “otpadniš
tvom” muslimana od hriš
ć
anstva.
Iz kojega je (i)racionalnoga izvora mogao poteći ovaj mazohizam? Iz
kojih pretinaca podsvijesti je mogla š
iknuti vilolencija Dž
emailova samouniš
tavanja i krvi? Po psihološ
kim zakonitostima zač
etka, nastajanja i oslobađanja emocija, moralo se naime u Džemailu (inkarnaciji sunarodnika) godinama talož
iti nezadovoljstvo. Da bi u određenom momentu, iz nataloženih
frustracija, iz duboke depresije š
iknuo, eruptirao mazohizam. Sa nožem u
vlastitom tijelu – psihopatološ
kom samooslobađanju od oč
ajanja. Sa stalnim
ponavljanjem istog č
ina samomuč
enja u krvi. U nerješ
ivoj kvadraturi kruga.
Taj je medjutim Dž
emailov krug mazohizma nespojiv sa prirodom zdrave !
ljudske psihe uopć
e! Po psihološ
kim zakonima, zdrava ljudska svijest naime
djela ili reagira kroz proces samooslobađanja negativnih emocija i frustracija. Proces samooslobađanja frustracija imanentan je ljudskoj psihi koja
upravo kroz taj proces opstaje zdravom ili (relativno!) normalnom. U Hasanovu međutim samoviđenju sebe i svojih sunarodnika u simbolici bogalja
Džemaila, taj općeljudski psihološ
ki curriculum vitiosus ne funkcionira, već
se ostvaruje kroz trajni proces samouniš
tavanja. U Hasanovu samoviđenju
nije na vidiku taj bijeli dan. Neizlječ
ivi mazohizam Džemaila – summa je i
karakterologije i navodne povijesne sudbine muslimana. Prema zakonitostima ljudske psihe, navedena je Hasanova književna skica, njena vjerodostoj-
33
Књиже
внипре
г
ле
д4
nost subjektivne a ne objektivne, opć
eprihvatljive razine. Ta je književna
istina usljed naprijed navedenih opć
ih psihološ
kih zakonitosti u procesu samooslobadjanja od frustracija neprimjenjiva na psihologiju bilo koje socijalne zajednice.
4. 1. Koji su moguć
i psihološ
koemocionalni uzroci navedenu mazohizmu, citiranoj i komentiranoj skici karakterologije Hasana i njegovih muslimana kao “otpadnika”? Jedan je od uzroka u alter egu. Meš
a Selimovićje
naime decenijama potiskivao vlastitu stvaralačku strast, iskrenost i radost
stvaranja. Da bi, po vlastitom priznanju, tek u zrelim godinama sa Derviš
om
progovorio iskreno i spontano. Sastavljao roman sastavljajuć
i se sa samim
sobom. Sa osjećanjem samooslobadjanja strasti i emocija. U citiranoj sintezi
sa Džemailom – simbolom nacionalnoga bić
a – u osnovi je riječo samooslobađanja od svog (muslimanskog) identiteta. O piš
čevom pokuš
aju samolikvidacije navodnog hermafroditstva u sebi. O prevladavanju vlastite psihološ
ke raspoluć
enosti. Riječje o podsvjesnoj i iskonskoj potrebi da se (dugo
potiskivane) negativne emocije o samoidentitetu knjiž
evnom riječ
ju oslobode:
Ne znam kako je kod drugih pisaca, ali ja se radom “š
panujem” intenzivnom koncentracijom dovodim se u stanje kada prestaje stroga razumna kontrola i kad poč
inju da isplivavaju slike iz potisnutih i zatvorenih pretinaca svijesti. To smatram najsreć
nijim trenutkom pisanja. Na ž
alost, to ne
traje dugo. (...) Inač
e u svakom č
ovjeku, pa i u meni zapretano je mnogo nejasnih stvari. Otkrivam ih piš
ući: poneš
to otkrijem, ali će ogromna već
ina
ostati nesaznata ili samo naslućena. (Meš
a Selimović
: Sjećanja. Knjiga 7.
1983: 367, 369)
Umjetnič
ku sugestiju valja tumač
iti knjiž
evnim činjenicama. Njenom
vlastitom psihologijom, eventualno i psihopatologijom, koju sam primijenio
u prethodnom poglavlju. Ako ni te č
injenice nisu dostatne da se ostvari racionalni uvid u motive i u karakter književnoga izrič
aja, valja posegnuti za č
injenicama iz stvarnoga ž
ivota umjetnika. U tom smislu iz biografskih zapisa
u Selimovićevim Sjećanjima koristit ćemo dva bitna izvora koja osvjetljavaju motive smisaono i emocionalno kontraverznoga Hasanova samopoimanja
i poimanja “otpadniš
tva” sunarodnika. Konfrontirajuće afirmirajuć
e i difamirajuć
e Hasanovo samovidjenje i vidjenje sunarodnika u svojoj disparatnosti pokazuju se naime jasnijim kroz izjavu Meš
e Selimović
a nakon njegova
preseljavanja iz Sarajeva u Beograd (1972):
...da je iz muslimanske porodice iz Bosne, ali po nacionalnosti sam
Srbin. Pripadam srpskoj literaturi koliko i bosanskoj, jer jednako poš
tujem i
svoje porijeklo i svoje opredjeljenje, i jednako sam emotivno i duhovno vezan i za jedno i za drugo. (Sjeć
anja 1983: 343).
34
Са
г
ле
дав
ања
Iste 1972. godine Selimovićtvrdi da je “Musliman.” (Pogledati naprijed u ovoj studiji sadržaj razgovora Meš
e Selimovića i Abdulaha Škaljić
a
povodom “nezgodne riječ
i” za islamizaciju koju je Selimovićoznač
io “otpadniš
tvom.”). Ova je nacionalno srpska i kulturološ
ki-psihološ
ki muslimanska (boš
njačka) disparatnost bitan psihološ
ki i sociološ
ki razlog antinomiji u karakterologiji lika Hasana i u karakterologiji Hasanovih sunarodnika
kao navodnih “otpadnika” od hriš
ć
anstva. Lik Hasana je alter ego Meš
e Selimović
a odnosno oca Meš
e Selimović
a. Za argumentaciju ove teze pogledati Selimović
evo svjedoč
enje u Sjeć
anjima. (Sjeć
anja 1983: 343). Riječje
o jednač
enju dva zasebna osjeć
anja – porodič
noga i kulturološ
ko-muslimanskoga sa srpskim nacionalnim osjećanjem. Selimovićih u prednjem citatu
spaja. Da li ih je moguć
e u jedinstveno osjeć
anje spojiti, bez posljedica frustracije, grižnje savjesti? To je dubiozno i psihološ
ko i moralno pitanje. Legitimno je i logično da nacionalnost ne mora izrasti iz vjerskoga (jezič
kog,
etc.) osjećanja. Takodje, legitimno je sebe osjeć
ati nacionalno Srbinom muslimanskog duhovnoga iskustva i koda kao Meš
a Selimović
. Jednako je legitimno nacionalno samoosjeć
anje Meš
e Selimović
a kao navodnog “Muslimana.” (Pogledati naprijed intervju sa A. Škaljić
em takvo samoodredjenje
ili samoosjećanje Mehmeda Selimovića – Meš
e!). Ako navodno Selimović
sebe etnič
ki ili nacionalno osjeć
a i “Srbinom” i “Muslimanom”, to je osjeć
anje, takođe, legitimno. Iz takvog samoosjeć
anja dvostrukosti mogla je rezulturati duhovno srpska i kulturološ
ka muslimanska podvojenost alter ega Selimović
a, odnosno navodni “hibriditet” njegova lika Hasana. Hasan je alter
ego svoga kreatora. U Sjeć
anjima Selimović
a saznajemo da je Hasanov prototip Selimović
ev otac,
ravan svakome u svemu č
ime se bavio, a opet promaš
en u svemu:
Tog zanimljivog, sposobnog, pametnog, vedrog, anarhič
nog, nepraktič
nog
slikovitog čovjeka uzeo sam kao prototip za lik Hasana u romanu Derviši
smrt. (Sjećanja 1983: 31, 32, 33).
Citirani Hasanov traktat sa naprijed komentiranim osjećanjem stida
usljed “otpadniš
tva” muslimana od hriš
ćanstva, sugerira mentalnu, socijalnu i moralnu provaliju (!) u koju su Hasanovi sunarodnici, navodno, “zalutali.” Ovoj psiho-moralnoj knjiž
evnoj anamnezi dodajem detalj iz Sjeć
anja M.
Selimović
a, koji podupire i ozbiljnost i dubinu navodnog Hasanova “otpadniš
tva” i navodnog hibriditeta sunarodnika:
Čini mi se da su uzroci tog nesnalaž
enja moralno-psihloš
ke prirode,
posljedica istorijske situacije muslimana na ovom prostoru. Nacionalna
neodređenost, lutanje između etnič
kog i religioznog identifikovanja, neimanje kolektivnog smjera i nedostatak povijesne perspektive, rezultirali su ko35
Књиже
внипре
г
ле
д4
lektivnim nesnalaž
enjem, i pasivnim odnosom prema ž
ivotu, koji, poslije
1878., nisu smatrali svojim (Sjećanja, 1983: 34).
Selimovićje u prednjem citatu zasigurno objektivan u pronicanju
stvarnih uzroka psihološ
ke pasivnosti južnoslavenskih muslimana, posebice
u postuturskom dobu, sve do razdoblja komunistič
ke Jugoslavije i njihove
nacionalne afirmacije. Ta je pasivnost u knjiž
evnoj skici izraž
ena u drastič
noj slici depresije i mazohizma Dž
emaila. Pasivnost je, naime, uzrokovana
povijesno-socijalnim prevratom turskog austro-ugarskim kolonijalizmom.
Sa posljedicom prekinute pupč
ane vrpce u duhovnosti, u turskom suvladanja Bosnom socijalno privilegirane političke elite Boš
njaka.
4.2. Slijedi komentar naprijed neviješ
tena razgovora između Meš
e
Selimović
a i Abdulaha Škaljić
a. Umjesto riječ
i otpadniš
tvo Škaljićsugerira
Selimović
u neku neutralniju riječza prevjeravanje, islamizaciju. Škaljićnavodno u ime Islamske zajednice zahvaljuje Selimović
u za roman Derviši
smrt, riječ
ima da:
...niko u naš
oj literaturi, govorim o pravoj literaturi, nije s toliko poš
tovanja i s toliko suš
tinskog poznavanja govorio o muslimanskom svijetu.
I ja sam Musliman.
Znam. To se po svemu vidi.
Rekao je tada nekoliko inteligentnih i bitnih stvari o Derviš
u, stavio
je samo jedan prigovor:
– Jedino mislim (zastao je, traž
i riječ) da se mož
da mogla naći neka
druga riječumjesto otpadniš
tvo, zvuč
i nezgodno.
– Mislim da je riječtač
na: otpadnik, konvertit, č
ovjek koji je promijenio vjeru. Bili smo hriš
ćani, pa smo ostavili staru vjeru i uzeli novu, okupatorovu. Zar to nije otpadniš
tvo? (Sjeć
anja, 1983: 21).
Za smisao ovoga razgovora bitan je krajnji ishod – da Selimović
ostaje pri svojem ateistič
kom (!) poimanju prevjeravanja kao otpadniš
tva.
Škaljićzastupa stav iz Kurana da sa stanoviš
ta vjernika – muslimana uzimanje islama nije otpadniš
tvo, većpravi put i prava vjera. (Sjećanja,1983:21).
Selimovićbrani svoj termin otpadniš
tvo za islamizaciju svojim svjetonazorom ateizma i ideologijom komunizma:
– Zaista ne mož
ete od mene zahtijevati ni takav način miš
ljenja ni takav nač
in izraž
avanja. Ja sam musliman po rođenju, majka mi je klanjala
pet vakata namaza dnevno sve do svoje smrti. Volim taj svijet iz kojeg sam
potekao, ali ja sam komunista i ateista. Ne ž
elim nijednom riječ
ju da povrijedim muslimane, jer bih povrijedio sam sebe, ali mi je nemoguć
e da govorim kao vjernik samog.
– Imate pravo, sigurno.
36
Са
г
ле
дав
ања
– Predlaž
ete li neku pogodniju riječumjesto otpadniš
tva?
– Mož
da: promjena vjere.
– To nije isto.
– I jeste i nije, kako hoć
ete.
– Razmislić
u.
Rastali smo se kao prijatelji, ali nisam uspio da nađem pogodniju riječ. (Sjeć
anja 1983: 21, 22).
Razgovor završ
ava hipokrizijom: da će Selimović“razmisliti” o
spornom pojmu “otpadniš
tva.” Razgovor otkriva benovelentnost Islamske
zajednice, njena izaslanika Škaljić
a. Tu benovelentnost međutim ovdje jordamli (oholi) Selimovićne uzvraća. Neuzvrać
anju poš
tovanja nije uzrok u
taš
tini veću Selimović
evu ateizmu, u njegovu osjećanju ravnoduš
nosti prema svakoj vjeri. (Sjeć
anja, 1983: 22) Svijest ateistič
ka ovdje se, naime, dokazuje nespojivom sa vjernič
kom, muslimanskom svijesti. Riječje o nerješ
ivoj antinomiji dvaju svjetonazora. To je jedan od bitnih psihološ
kih razloga,
u ovoj studiji dokazanoj antinomiji, kontraverzama i nedosljednostima u karakteru knjiž
evnih likova. Takođe, ateizam je razlog uniž
avanju vjerskoga
dostojanstva muslimanskoga koje sugerira naprijed navedeni Hasanov traktat. Ostajuć
i na pojmu otpadniš
tva, Selimovićdokazuje da nije imao ne samo dovoljno empatije većni poš
tovanja prema vjernicima muslimanima.
Prepreka tom poš
tovanju bio je Selimovićev ateizam. Sa posljedicom u Selimoviću skoro usahla osjeć
anja sa neotuđivim pravom na slobodu vjerovanja. Da je Selimoviću sebi imao dubljeg i delikatnijeg vjerskog suosjeć
anja,
zasigurno bi ova prejaka, zapravo, moralno uvredljiva riječ“otpadniš
tvo”
bila zamijenjena neutralnijom. Onom riječju koja ne dovodi u pitanje vjersko dostojanstvo, vjersku slobodu i neotuđivo pravo čovjeka na samoizbor
vjere. Trebao bi se hriš
ć
anin utvoriti u poziciju muslimana, pa sam proosjeć
ati pojam “otpadniš
tva” kroz fokus vlastite religioznosti, odnosno hriš
ć
anskog “otpadniš
tva.”
Unatočobeć
anju (naprijed imenovanom Abdulahu Škaljić
u) da ć
e
razmisliti o uvredljivom pojmu “otpadniš
tvo”, Selimovićostaje pri njemu. I
laiku je, naime, jasno da “otpadniš
tvo” u kontekstu religiozno-vjerskom
znači i sugerira upravo to š
to pisac hoć
e reć
i – ono š
to je otpalo, postalo manje vrijednim ili bezvrijednim. Dakako, kroz balkanoidnu recepciju hriš
ć
ansko-krš
ć
ansku za religiju muslimansku. Sa posljedicom hriš
ć
anskog prijezira muslimana. U muslimanskog vjernika se podrazumijeva da je islam istinska vjera.
IV 2. Psihološ
ke uzroke Džemailovu mazohizmu moguć
e je dokuč
iti
i iz Sjeć
anja sa poglavljem Roditelji (19-45). U ovom poglavljuje, naime, ri37
Књиже
внипре
г
ле
д4
ječje o podsvjesnoj samodestrukciji koju nalazimo u mazohizmu bogalja
Džemailu, pokuš
aju oslobadjanja nagomilanih frustracija. Riječje, naime, o
stalnom osjeć
anju samopovrijeđenosti, koje se nikad i nič
im ne mož
e rekompenzirati. (Sjeć
anja, 1983: 38) Samopovrijeđenost je posljedica uskrać
ivanja
ljubavi, kako očeve, tako i majčine:
To patrijarhalno strahopoš
tovanje bilo je viš
e posljedica patrijarhalne ravnoduš
nosti prema djeci nego oč
eve strogosti, jer se ne sjeć
am da je
nekoga od nas udario. Ali nas nikad nije ni poljubio. Bio je iznad nas, dalek
i odvojen kao Bog. Ako nas je sluč
ajno i volio, mi to nismo znali, a čeznuli
smo i za najmanjim znakom ljubavi, ž
eljnije nego gladan č
ovjek za komadom hljeba.(...)
To š
to nam je otac uskraćivao ž
eljenu ljubav, bila je naš
a mož
da i
njegova nesreć
a. (Idealizovan oč
ev lik, Hasana, nisam nimalo sluč
ajno
ostavio bez djece: liš
io sam ga razloga da ga opteretim jednom teš
kom krivicom). Ali je ta praznina među nama mogla da bude razlog i izvor mnogih
kompleksa kod nas, djece. Emocionalna pozlijeđenost i oš
teć
enost mogla se
u nama okrenuti u potpuni nihilizam i cinizam, ili u buntovniš
tvo (...) I zauvijek sam ostao gladan ljubavi i paž
nje: niko me u ž
ivotu nije mogao iznenaditi gruboš
ću, uvijek sam je očekivao, a svako me mogao pridobiti pa i prevariti pitomoš
ću, njež
noš
ću, prijateljstvom; pa i kad bih se prevario, opet
sam bio spreman da naletim na isti mamac. (...) Tako se među nama nikad
nije stvorila prava ljubav, ni s njene ni s naš
e strane. Izgubili smo mnogo i
ona i mi. Ćutala je odvojena i usamljena, bez snage i volje da svoju tugu
ublaž
i brigom za našž
ivot. Niš
ta nam nije nedostajalo od onoga š
to tuđe ruke mogu da pruž
e, ali nam je bilo ž
ao š
to je majčin i našž
ivot toliko razdvojen. (Sjeć
anja, 1983: 36, 37, 38, 39).
Ako prednje citate spojimo sa sadrž
ajem oba Hasanova traktata o sebi i svojim sunarodnicima, slijedi opet za Selimovića karakteristič
ni apsurd
u spoju aporije i nihilizma. Apsurd u kojem nema književne vjerodostojnost.
Hasanova vrijednosno proturječ
na skica svakako je i izraz njegove nedosljednosti u kojima se potiru vrline i nedostaci njegovih sunarodnika. Takva
sinteza je kompleksna u pojedinostima, ali je u globalu, ili kao sinteza, smisaono i vrijednosno proturječ
na. U spoznajno-vrijednosnoj sintezi naime vrhuni sugestija anateme karakterologije i socijalno-etičke povijesti juž
noslavenskih muslimana – navodnog uzročnika kompleksa, slož
enosti i oš
teć
enosti. (Pisci, miš
ljenja, razgovori, 1983: 286)
V 1. Jedna od primarnih vrijednosti Derviš
a i smrti jest u njegovanju
prijateljstva između Hasana i Nurudina. Riječje o istinskoj međuljubavi bez
ikakava interesa ili rač
una. Ni zbog č
ega, ni zbog kakve koristi,, iz č
ista srca... (Derviši smrt, 1983: 127) Ljubavi koju nič
im ne treba zaslužiti. U mo-
38
Са
г
ле
дав
ања
mentima kada mu se takva ljubav neočekivano otkriva, Nurudin raspoznaje
da je istinska prijateljstvo najsmislenija vrijednost. Nurudin se upravo u ljubavi prema Hasanu samoostvaruje, postaje istinskim ljudskim bić
em. Rijetke trenutke samooljudjenja Nurudin dož
ivljava paž
njom, dokazom Hasanove ljubavi. Nurudin je sam sobom iznenađen usljed spontanog buđenja najfinih osjeć
anja njež
nosti u njemu. Do suza biva ganut nad sitnom pažnjom –
Hasanovim poklonom:
Iznenadilo me š
to su i na svilenoj marami u koju je knjiga zamotana
bile izvezene č
etiri zlatne ptice. To nije bilo kupljeno usput. Jednom sam u u
razgovoru pomenuo Abul Faradž
a, sjeć
ajuć
i se mladosti. Pomenuo i zaboravio. On nije.
Sjeo sam na klupu i drž
eći knjigu u krilu, gladeć
i prstima glatki safijan, gledao mjesečinom umrtvljenu rijeku, sluš
ao kako na otkucava vrijeme
na sahat kuli, i čudno stiš
an, ž
elio da zaplač
em. Od dalekog djetinjeg Bajrama š
to se većizgubio u pamć
enju, ovo je prvi put da mi je neko donio dar,
prvi put da je neko mislio na mene. Zapamtio je moju riječ, i sjetio se negdje
u dalekoj zemlji. (...) Osjeć
anje je sasvim neobič
no: kao da je svjež
e sunč
ano jutro, kao da sam se s dalekog puta vratio kuć
i, kao da me obasjala bezrazlož
na a jaka radost, kao da je tmine nestalo.” (Derviši smrt, 1983:
127,128)
U raspoznavanju i u njegovanju prijateljstva jest put samoosmiš
ljenja. Istinska vrijednost ž
ivota. Nurudin je kroz cijeli svoj derviš
ki ž
ivot na
tragu zadobijanja Božanske ljubavi, i u stalnoj potrebi da nekom daruje svoju ljubav. Da se kroz ljubav dokaže ljudskim bić
em. Nurudin cijelim bićem
gradi prijateljstvo sa dječ
akom u hanu u vrijeme rata. Jošustrajnije i intenzivnije je Nurudinovo osjeć
anje prijateljstva prema Hasanu . U Hasanu i
njegovoj dobroti raspoznaje i dostiž
e najdragocjeniju vrijednost – Bož
iji
znak Božijega, svoga i Hasanova zadovoljstva u tuđoj sreći:
(... ) Bog je poslao Hasana da me ohrabri i podigne. Njegova paž
nja i dobrota, a mož
da smijem da kaž
em i ljubav, vratli su mi vjeru u sebe i u ž
ivot.
Znaci te paž
nje mogu nekome izgledati sitni, ali su za mene imali neprocjenjivu vrijednost. (...) Bio sam usamljen, napuš
ten od svih ljudi, ostavljen u
praznoj tiš
ini svoje nesreć
e, da se nepravda izvrš
i na meni do kraja, na granici da posumnjam u sve š
to sam vjerovao, jer sve se ruš
ilo zatrpavajuć
i me.
Ali eto, bilo je dovoljno da znam kako postoji jedan dobar č
ovjek na svijetu,
pa neka je i jedini, da bi me pomirio sa ostalim ljudima. (...) Rekao sam Hasanu da su ljudi, kao š
to je on, prava blagodat, poklon koji nam sam Bog
š
alje, i zaista mislim tako. (... (...) Najljepš
e je to š
to njegovu ljubav ne treba
ni zasluž
iti. Da je trebalo da je zasluž
im, ne bih je ni imao, ili bih je davno
izgubio. On je č
uva sam, on je ne poklanja, ne traž
eć
i drugi razlog osim po-
39
Књиже
внипре
г
ле
д4
trebe koju sam osjeć
a, ni druge naknade osim svog zadovoljstva, i tuđe sreć
e. Prihvatio sam nauk koji mi je dao, da č
ovjek dobija kada daje. (Derviši
smrt, 1983: 297, 298, 299)
Prijateljstvo kao nasuš
na potreba za ljubavlju, za samoosmiš
ljenjem i
oč
ovječ
enjem, u posljednjem poglavlju romana stavljeno na ispit moralne
savjesti. Nurudin je naime u ulozi kadije doveden u š
ah-mat poziciju. On
potpisuje nalog za hapš
enje Hasana, jedine svjetlosti u njegovu mraku. Strah
i poriv za ž
ivljenjem nadjač
ao je humanum prijateljstva i ljubavi. Riječje o
potpisu kojim Nurudin, pritisnut strahom za vlastiti život, u sebi saž
iž
e posljednju ž
iš
ku č
estitosti i samopoš
tovanja. Njegov se moralitet tim potpisom
potpuno izglobljuje. Nurudin postaje ruina, gad, moralna omrljina:
Odluč
iću po strahu, odluč
iću po už
asu, i dići ć
u ruke od sebe sanjanog. Bić
u ono š
to moram: đubre. Sramota neka padne na njih, natjerali su
me da budem ono čega sam se gadio. Ali ni to nisam mislio tada. Bilo mi je
teš
ko, osjeć
ao sam da se događa neš
to straš
no, toliko neč
ovječ
no da se ni
domisliti ne mož
e. Samo je i to potisnuto, pokriveno strahom š
to me prož
eo
kao omama, i divljim klokotanjem krvi š
to me guš
ila nabujaloš
ć
u i vrelinom.
Želio sam napolje da udahnem vazduha, da se oslobodim crne omaglice ...
(Derviši smrt, 1983: 464)
V 2. U Derviš
u i smrti, posebice u apsurdnoj egzistenciji Ahmeda
Nurudina, prepoznatljiv je utjecaj književne lektire, kompletnog i kompleksnog duhovnog uobruč
avanja Meš
e Selimovića u europskom postmodernizmu. Prepoznatljiv je utjecaj Sartra, Kafke, Kamija, Kierkegarda, Dostojevskog ... Sa prevladavajućom tjeskobom, nespokojstvom i apsurditetom:
Lič
no, sviđa mi se filozofija egzistencijalizma. Život je apsurdan, a
ipak ć
u da ž
ivim, uprkos svemu. Tu ja nalazim onu jedru, energič
nu odbranu od svake slabosti koju bi tež
ina ž
ivot mogla da nametne. Volim ono Kamijevo: imam pravo da se ubijem, ali neć
u. Živjeti muci u inat, kako bi kazali moji bosasnki seljaci. (Pisci, miš
ljenja, razgovori, 1983: 271)
Od svih evropskih pisaca (orijentalno-islamskoga nema nijednog)
Selimovićna viš
e mjesta izdvaja Dostojevskog kao svog velikog uzora:
Moj veliki uzor je Dostojevski. Impresionira me njegova neponovljiva sposobnost da prodire u psihologiju ljudi. Nedostiž
an je kad otkriva tajne
duš
e, i u tome mu ne vidim ravna. Mnogi pisci, pa i današ
nji, njemu duguju
za slavu koju su stekli, i za sposobnost da osvjetljavaju tamu ljudske unutraš
njosti. (Pisci, miš
ljenja, razgovori, 1983: 293)
Ovim č
injenicama hoć
u da poduprem moju središ
nju tezu da duhovno-estetska magija Derviš
a i smrti zrač
i iz egzistencijalizma, agnosticizma,
skepse i relativizma. Ta je njegova duhovna gama prekrivena velom islama
kao jednim finim omotom: islamskim ozračjem prekrivena je zapadnoe-
40
Са
г
ле
дав
ања
vropska sizifovš
tina i alijenacija. Derviši smrt odiš
e sensibilitetom muslimanstva koje dož
ivljavamo u Nurudinu, u auri tekije, u njenoj tiš
ini i izdvojenosti, u Mula Jusufu, u kadiji, u bjeguncu Ishaku, u Sinanudinu, u ukupnom ozrač
ju kasabe, u mentalitetu kasablija. Ovaj složeni sensibilitet prvenstveno se podsviješ
ć
u razotkriva, i mi ga proosjećamo u svoj njegovoj suptilnosti i rafiniranosti. Svi su likovi Derviš
a muslimani po isijavanju sensibiliteta muslimanske kulture i islamske prakse, nač
ina življenja. Jesu li oni doista duhovno muslimani? Ovom provokacijom hoć
u markirati evropskoislamski i spoj i antinomiju na spoznajnoj i na vrijednosnoj razini u Derviš
u
i smrti. Markirati njegovu misaonu i osjeć
ajnu polifonič
nost. U grubim crtama svesti ovu polifoniju na tezu da su središ
nji likovi romana Nurudin i Hasan duhovno profilirani egzsitencijalizmom, skepsom i relativizmom, i da su
u isti mah muslimani sensibilitetom i muslimanskom vjerskom i ž
ivotnom
praksom. Ova stvarna ili prividna proturječ
nost nije izraz slabosti većbogatstva karaktera Selimović
evih Bosanaca koji isijavaju svoj identitet u tom
spoju ili antinomiji. Oni (re)kreiraju te prividne protivnosti i time ostvaruju
samoosmiš
ljenje. Druga generalna teza glasi da islamsko ozračje i nač
in miš
ljenja u karakteru likova Derviš
a i smrti nisu bazič
noga islamskoga diskursa većsu to zapadnoeuropski egzistencijalizam, agnosticizam i skepsa.
Islam jest esencijalan, posebice u praksi š
ejh Ahmeda, ali je već
ina sadrž
aja
Nurudinova življenja nedosljedna islamu. Posebice njegov obesmiš
ljen ž
ivot i smrt koji su preplavljeni nihilizmom i završ
avaju u apsurdu. Derviši
smrt je po sensibilitetu bosanskomuslimanski roman u kojem dominira postmodernizam i skepticizam. Taj spoj producira univerzalne motive i sadrž
aje
esencije – nosivu kvalitetu Derviš
a i smrti. Preoblikovanje surra iz Kurana
kroz cijeli roman jest bitan argument stvaralač
kog koriš
tenja kuranskoga
teksta koji, eo ipso, ne može biti uzrokom theološ
koga grijeha. Problem
transformacije Bož
ije riječ
i je, medjutim, dublji od onoga kako nam Selimovićbenovelentno tumač
i:
U uvodnom motu Derviš
a i smrti prekinuo sam kuranski citat, ali se
njegov smisao, po mome miš
ljenju š
iri, nalazi u kontekstu cijeloga romana:
svaki je č
ovjek na gubitku, ako u ž
ivotu ne nađe ljubav. Tom miš
lju nisam iznevjerio Kuran, i nepravedna je kritika u Glasniku Islamske zajednice, prije
nekoliko godina, koji mi taj grijeh prebacuje. (Pisci, miš
ljenja, razgovori,
1983: 377)
Ne ulazeć
i detaljnije u theološ
ku argumentaciju Selimović
eve transformacije surra kroz njihovu zapadnoeuropsku agnosticistič
ko-skeptič
nu
adaptaciju, ovdje je, kao argument takvoj adaptaciji u sluč
aju surre Vel asri
na poč
etku i na kraju romana, u oba citirana sluč
aja bitno odgovoriti na pitanje razloga izostavljene suš
tine surre:
41
Књиже
внипре
г
ле
д4
Osim onoga koji vjeruju i rade dobra djela i koji preporuč
uju istinu.
Ovaj izostavljeni ajjet iz navedene surre Selimoviću svojem naknadnom tumačenju kompenzira ljubavlju. (Up. Derviši smrt, 1983: 377). Pritom je oč
igledno riječo smisaono dva sasvim različita sadrž
aja surre Al
asri: u njenoj cjelini (originalu) i u knjiž
evnoj transformaciji. Postavlja se
dakle temeljno etič
ko, estetsko i theološ
ko-dogmatsko pitanje o odnosu
ljudske slobode prema svetosti – Bož
ijoj riječ
i. Razlog izostavljanja dijelova
surra, odnosno kontinuirane knjiž
evne transformacije kuranskih surra u svih
š
esnaest poglavlja romana, po naš
oj ocjeni lež
i u knjiž
evnom podeš
avanju
surra navedenoj zapadnoeuropskoj filozofskoj misli i duhovnosti: da knjiž
evno transformirane surre i ajeti imaju smisao (ili funkciju) potvrdjivanja
sadrž
aja svakog poglavlja romana. U ovoj je slobodnoj književnoj transformaciji takođe bitno markirati da je samo u trinaestom poglavlju, doslovno iz
Kur'ana citirana samo jedna surra. Sve ostale su transformirane citiranjem
jednog ili nekolicine ajjeta. Neka poglavlja romana ne transformiraju ni ajjete većsu plod vlastitog knjiž
evnog oblikovanja; napr. u poglavlju š
est, devet
ič
etrnaest, u kojima nije moguće prepoznati Bož
iju riječ
. Ovim tezama markiram filozofijsko i duhovno sazrijevanje Derviš
a i smrti u zapadnoevropskom skepticizmu i agnosticizmu. Sa oazama islama. Sa krajnjim utiskom i
spoznajom da su tako transformirane surre i ajeti motto ili nagovješ
taj knjiž
evnom svjedočenju agnosticizma i skepticizma, relativizma. Koliko su surre kao segmenti islamske duhovnosti i doktrine kroz takvu adaptaciju doista
stvaralač
ki udjenute u prevladavajuć
u filozofiju i gnoseologiju evropske filozofije i estetike u romanu, jest sasvim dubiozno. Dakako i umjesno pitanje
koje iziskuje komparativna istraž
ivanja. U tom smislu bitno je kao polaziš
te
moguć
e komparacije markirati antinomiju: da su u Derviš
u i smrti tako transformirane surre i ajjeti, da je djelo pretežito ateističkoga, a tek manjim dijelom vjerničkoga svjetonazora. Derviši smrt tako isključuje apsolutnost
istine bilo kojeg autoriteta, bilo koje od vjerskih knjiga. Derviši smrt je inspiriran Kur'anom. Dvojbeno je u kojoj mjeri theološ
ko znalač
ki. I u kojoj
mjeri iskreno. SelimovićKur'an vrednuje ravnopravno sa drugim izvorima
istine. Kur'an uvrš
tava u svoju prvorazrednu lektiru. Vrijednosno izjednač
avajući Kur'an sa nizom izvora:
Svoj roman ne bih napisao da nije bilo Kurana, Biblije, Lao Ce-a,
Eshila, Šekspira, Dostojevskog, Tomasa Vulfa, Andrić
a i toliko drugih pisaca i tekstova. A koriš
ć
enje desetak rečenica Kurana u mome romanu izazvalo je č
udne nesporazume. Kuran cijenim kao jedan od stubova ljudske misli
u razvoju i traž
enju, nikako kao apsolutnu istinu, jer je nema. Međutim mnogi kritič
ari nisu vidjeli da ja ne citiram Kuran da bih afirmisao kuransku
istinu, ili da unesem u roman istoč
njačku filozofiju i slič
no, većda ukaž
em
42
Са
г
ле
дав
ања
na naviku i potrebu nesigurnih ljudi da se uvijek oslanjaju na neki jač
i autoritet i da svoju mrtvu, š
ablonsku misao potkrepljuju jačom, kanoniziranom,
sterilizirajuć
i svoj i tuđi duh. (Pisci ..., 1983: 324, 325) (...) Citate iz Kurana ne treba shvatiti suviš
e ozbiljno, ja se prema njima odnosim ironič
no,
kao prema tež
nji nesigurnih ljudi, koji nemaju svog miš
ljenja, da se oslone
na autoritet.( Pisci ..., 1983: 285)
Da Derviši smrt eo ipso nije tekst islamske doktrine i estetike, argumentira Selimović
:
Nisam posebno izuč
avao islamsku filozofiju, osim koliko je neophodno da se č
ovjek informiš
e. Ali ako u mom djelu ima filozofije, ona je sva iz
ovog tla, iz mog muslimanskog korijena, iz naš
e tradicije, iz naš
ega duha.
To se upilo u mene i svega me prož
elo tako da tim duhom prosto emaniram.
Drago mi je, veoma drago, š
to ta misao koja je nastala na ovom tlu, u okviru jednog naroda, toliko opš
teljudska da je lako i rado prihvataju ljudi š
irom svijeta. (Pisci ..., 1983: 375)
6. 1. Tezu da roman nije duhovno izrastao u islamskoj estetici, da u
segmentima zrač
i islamskom duhovnoš
ću i bosanskomuslimanskim sensibilitetom, moguće je dokazati udubljivanjem u bilo koje poglavlje romana. Za
argumentaciju navedene teze kratko komentiram treće poglavlje, u č
ijem je
središ
tu duhovno raspoluć
eni Nurudin. Sa strahom od Boga usljed ž
ivota krvi, erotskoplotskoga nagona, kojega suzbija na nač
in koji nije derviš
ki već
tipič
no krš
ć
anski. Sa sugestijom krš
ć
anskoga grijeha u erosu. Nurudin se
naime poput monaha už
asava isijavanja erosa u djevojaka i u mladić
a kasabe, koji se, uoč
i Jurjevdana, prepuš
taju drevnom paganstvu: buđenju proljeć
a i ploti. Opsjednut mirisom ploti i miloduha, Nurudin je očajan. Njemu se
gadi isijavanje ploti mladoga svijeta koji svetkuje uoči Jurjevdana. U sceni
sa Jurjevom riječje o monaš
ko-celibatskom, a ne o derviš
kom doživljaju. U
islamu eros i sfera ploti nisu potisnuti (ili “umotani” u moralnu hipokriziju)
većsu sastavnicom prirodnosti ljudskoga bić
a. Porivi, eo ipso, ne izazivaju
grijeh, većse prirodno zadovoljavaju i discipliniraju.
Da Derviši smrt nije izgrađen u islamskoj duhovnosti niti u njenoj
estetici, argumentiram kroz komentar smisla islama u poimanju Boga kao
jedinstva, jedinstvenog principa, sveprož
imajuće realnosti. Ovo kuranskoislamsko imanentno poimanje, osjeć
anje i uvjerenje sveprožimajuć
eg jedinstva u Bogu, u Derviš
u i smrti bitno je poremećeno. Posebice u Ahmedu
Nurudinu koji kao š
ejh ne isijava ovo Jedinstvo. Nurudin naime pehlivani
između vječ
nih Bogom danih vrijednosti i materijalnosti. Između tevhida
(jedinstva) i teksira (mnoš
tva). Nurudin ne uspijeva ostvariti gajb (jedinstvo) od momenta kada podliježe porivima osvete i vlasti. Razumijevanje
43
Књиже
внипре
г
ле
д4
Boga kao sveprožimajuć
eg jedinstva, koje je do transformacije Nurudina u
njemu iz srca (taliba) nicalo, je od momenta pobune i popuš
tanja nagonima
– difuzno. To je osjeć
anje Jedinstva u Nurudinu strastima potisnuto, nepovratno potonulo, nestalo. Od tog potonuća u strasti, Nurudin je manje u tevhidu viš
e u teksiru. Razlozi njegovu razdvojenju i posvemaš
nje dvojnosti su
u porivima za osvetom, za moći, ili za samoafirmacijom.
6. 2. Nač
inom miš
ljenja, estetikom, etikom i psihologijom likova
Derviši smrt primarno je tekst agnosticizma, skepticizma i ateizma. Sekundarne muslimanske duhovnosti, sa nijansama i sa markacijama boš
njač
ke
psihologije i mentalnoga sklopa. Ahmed Nurudin, kao i likovi Roberta Musila, istrajava na putu koji č
ovjek sam nije izabrao, koji ne poznaje, i kojim
nije htio ić
i. Derviškao “pobunjeni č
ovjek” (naslov zbirke proza M. Selimović
a) završ
ava aforizmom Albera Camusa u Pobunjenu č
ovjeku (1951): A
na pozornici, kao i u ž
ivotu, monolog prethodi smrti. Derviši smrt izrastao
je u relativizmu, kritici totalitarizma i kritici racionalizacije zla kao i najbolja djela Alber Camusa. Ono š
to je međutim bitnije za umjetničko djelo od
njegova svjetonazora ili izvoriš
ta i samoga karaktera i sadržaja duhovnosti
ili kulturalnosti – zapadnjač
kog ili islamsko-orjenatlnoga izvoriš
ta – jest u
njegovoj (s)misaonoj suptilnosti. U spoznajnoj i u osjeć
ajnoj rafiniranosti.
Čovjek naime neminovno strada od drugoga čovjeka, ali istovremeno svoj
humanum ostvaruje posredovanjem ili ž
udnjom za ljubavi, prijateljstvom,
povjerenjem u č
ovjeka. Sa ovom univerzalnom idejom, sa neminovnoš
ć
u
njene antinomije, uranjamo u svijet Derviš
a sa uvijek novim nerazluč
ivim
osjeć
anjem gorčine i duhovnog už
itka. Sa zahvalnoš
ć
u usljed istinskih ozarenja. Sa zahvalnoš
ću piscu usljed (s)misaone kompleksnosti i antinomič
ne
osjeć
ajnosti, u kojima nijedna ni misao niti emocija nije bez njene vlastite
suprotnosti, upitnosti, relativne istinitosti. Njihova ljudskoga karaktera. Ako
č
ovjek traga za dosljednoš
ć
u, stalnoš
ć
u i nekim č
vrstim osloncem, moguć
im
samoorjentirom, teš
ko ć
e ih nać
i u Derviš
u i smrti. Tomu je razlog u kompleksnosti čovjeka, u relativizmu esencije:
Stari princip dobra i zla, svjetla i tmine, anđela i đavola osnova je
svih religija i već
ine filozofskih sistema, zato š
to mu je osnova u ž
ivotu. Samo ja se priklanjam onima koji smatraju da dobro i zlo nisu odvojeni i mehanič
ki suprotstavljeni, one su neodvojiva čovjekova osobina i veoma su izmiješ
ani kao mirisi. Ljudi su dobri i zli. (Pisci , ... 1983: 360).
U traganju za samoosmiš
ljenjem, jedina je izvjesnost ljubav, osjeć
anje samoispunjenja usrećivanjem drugoga. Bez vlastite koristi ili koristoljublja.
Za mene ljubav znač
i samo jedno razumijevanje među ljudima. (Pisci, ... 1983: 371)
44
Са
г
ле
дав
ања
7. Završ
ne misli
U nekoliko završ
nih misli moglo bi se Hasanovo samoviđenje i viđenje njegovih sunarodnika generalno sažeti između taš
tine i samouljepš
avanja, ciničkoga nihilizma i mazohistič
koga kriticizma. Sa krajnjom poantom
u hibridnoj, difuznoj i raspoluć
enoj samosvijesti. Riječje o jednoj aporijsko-nihilistič
koj književnoj slici. Sa dopuš
tanjem dvaju suprotnih sudova.
Sa hipokrizijom smješ
tenom između idealizacije, samouzvisivanja i podilaž
enja taš
tini Bosanaca. U slici njihova mentaliteta sastavljenog od izmedju
oholosti i frustracija i defetizma, sa psihodepresijom koja prelazi u očajanje,
i kulminira u paroksizmu samouniš
tavanja.
Gdje je u ovoj dubokoj antinomiji istina? Ima li pravorijeka? Jesu li
to jedno, oba viđenja, ili viš
e njih, viđenje između njih? Navedenoj je subjektivnoj knjiž
evnoj istini bitno dodati č
injenicu da je Derviši smrt, pored
njegove univerzalnosti i svevremenosti, u svojem metatekstu neophodno recepirati i kao roman sa historijskom aurom. Sa bosanskim muslimanima u
doba osmanskoga kolonijalizma. Sa subjektivnim samoodređenjem Hasana i
njegovih sunarodnika kao “otpadnika” od hriš
ć
anstva. U Hasanovu traktatu
nije riječo neutralnom stavu većnaprotiv o stilemu koji poima i sugerira
muslimanstvo bezvrijednim otpadom u odnosu na hriš
ć
anstvo. Riječje o
pristrasnom odnosu kojim se osporava antropološ
ka č
injenica (vjerske) kulture kao samoizbora. Kroz opojmljenje znač
enja riječ
i “otpadniš
vo” leksič
ki
priruč
nici takođe na indirektan način potvrđuju naprijed sintetiziranu središ
nju tezu moje studije. Tako napr. U Vuka S. Karadž
ić
a je “otpadnik –
Abfällige, Abtrünnige, defector, apostata.“ U Gustava Šamš
alović
a je “otpad, otpadak – Abfall; otpaci – Abfälle.“ U S. Ristić
a – J. Kangrge je “otpad, otpadanje – Abfall; odmetanje, odmetniš
tvo, otpadniš
tvo od neke vere,
otpaci, okresine, ogrezine.” U Hrvatskom enciklopedijskom rječ
niku je “otpadak ono š
to je otpalo od nečega, š
to je suviš
no, beskorisno, otpadni pridjev koji se odnosi na otpad; otpadnica, otpadnik 1. onaj koji se odvojio od
skupine kojoj je idejno pripadao, 2. onaj koji je promijenio vjeru ili postao
nevjernik; otpadniš
tvo – čin otpadnika.” *
Selimović
ev stav u citiranom razgovoru i Hasanovu samoponižavanju kroz č
in “otpadniš
tva” neophodno je, radi istinitosti i objektivnog etič
kovrijednosnog poimanja navodnog čina “otpadniš
tva,” promisliti razumije*
Vuk. S. Karadž
ić, Srpski rječnik istumačen njemačkijem i latinskijem riječ
ima. U
Biogradu 1898, 492, 493; Gustav Šamš
alović, Njemač
ko-hrvatskosrpski rječnik, Zagreb
1964, 618, 619; S. Ristić– J. Kangrga, Enciklopedijski nemačko-srpskohrvatski reč
nik.
Beograd 1936, 8-9; Hrvatski enciklopedijski rječ
nik. Zagreb 2002, 898.
45
Књиже
внипре
г
ле
д4
vanjem konvertiranja u svjetlu Abrahamovih objava. U sva č
etiri monoteizma, naime, č
in prevjeravanja je u jednoj theološ
ko-dogmatskoj diskrepanci: između osude prevjerenika, i između Bogom posredovana prava na samoizbor Bogospoznanja. Ovoj theološ
koj diskrepanci dodajem drugi filološ
ki argument: prevjeravanje u latinskoj riječ
i “conversio” ima prvotno ili izvorno znač
enje promjene duhovnosti. Sa pretpostavljenim jednakovrijednim
sadrž
ajima između prethodne (ranije) i novoprimljene duhovnosti ili religioznosti. Ta jednaka vrijednost prethodne i nove religioznosti u psihološ
kom
je smislu najbliža usporedbi konvertiranoj valuti, jednakovrijednoj novčanici. Sa psihološ
koga aspekta je navedenoj usporedbi o jednakoj vrijednosti
bitno dodati č
injenicu, da u sluč
aju religioznoga konvertiranja, prevjerenik,
konvertit ili obraćenik, u pravilu, drž
i novoprimljenu religioznost viš
evrijednom od prethodne. U takvim poimanjima jednake ili viš
e vrijednosti kroz
zamjenu duhovnosti ili kroz konvertiranje, odnosno kroz promjenu religioznosti, č
in islamizacije kao navodnog “otpadniš
tva” od hriš
ć
anstva u Derviš
u i smrti postaje gotovo bespredmetnim. Konzekventno takvoj tezi, takođe,
izliš
ni su i Hasanov traktat i moj diskurs na taj traktat. Izliš
ni ozbiljnog i
književnog i znanstvenog diskursa. Jer je i u ovom “književnom sluč
aju” u
osnovi riječo ljudskoj (zlo)upotrebi Bogom posredovane slobode religioznosti. Konvertitstvo u svojem izvoru znač
ilo je, i trebalo bi znač
iti, promjenu duhovnosti, drugačijeg kuta promiš
ljanja i puta ka Bož
anstvu. Prevjerenik je naime uvjeren u ispravnost svoga puta Bogu, u moralitet navodnog
“prevjeravanja.” U religijskoj praksi i u theološ
ko-sociološ
koj teoriji takav,
izvorni pojam “conversio” je – konvertirao! Ljudi su naime taj pojam u religioznoj zbilji i moralno i psihološ
ki degradirali. Njegovo prvotno znač
enje
promjene duhovnosti izopač
ano je u poimanje navodno sumnjive, duhovno
nevrijedne, sa posljedicom omalovažavanja i preziranja. To je i vjernič
ko i
theološ
ko i sociološ
ko opć
eprihvaćeno suvremeno poimanje konvertiranja
kao manje vrijedna religioznoga “otpadniš
tva.” Takva je semantika konvertiranja kao manjevrijedna, prezriva “otpadniš
tva” i u Derviš
u i smrti. Osavremenjeno, izvorno izokrenuto ili krivo poimanje konvertitstva kao “otpadniš
tva” jest zapravo psihološ
ki movens mojoj studiji. Nakon usporedbe Hasanovih traktata o “otpadniš
tvu i moje psihološ
ke, etičke, sociološ
ko-povijesne i theološ
ke protuargumentacije o “otpadniš
tvu,” postavlja se logič
no pitanje da li je i u kojoj je mjeri taj fenomen “otpadniš
tva” bitan (pod)svjesno
psihološ
ki movens Derviš
a i smrti? Tom fenomenu u mojoj studiji suprotstavljen je postulat neotudjiva prava na samoizbor. Ljudsko biće je naime
podvrgnuto nuž
nosti bož
ansko-prirodnih zakona. Na takvu samoogranič
enost i nuž
nost č
ovjek odgovora na riječBož
iju sa DA i sa NE. Čovjek je
svojom esencijom u isti mah podvrgnut i suprotstavljen nuž
nosti Boga i vla-
46
Са
г
ле
дав
ања
stite ogranič
ene prirode. Čovjek je nuž
no na trajnom putu Bogu, pristajanjem i otpadanjem. Prevjeravanjem i izborom vlastita puta Bogu. Time se
č
ovjek samoostvaruje, postaje slobodan.
Sa poantom u mojoj studiji da se Derviš
u i smrti valja i spontano i s
ljubavlju vraćati. Vrać
ati se romanu kao i Selimovićnjegovoj Bosni – ishodiš
tu umjetnič
koga osvješ
tenja: onoj Meš
inoj Bosni koja je i njemu i Bosancima trajna ljubav i povremena bolna mrž
nja.
REZIME
Raš
id Durić
O ANTINOMIJI HASANOVA STAJALIŠTA O SVOJEMU
IDENTITETU I O IDENTITETU MUSLIMANA U “DERVIŠU
I SMRTI” MEŠE SELIMOVIĆA
U studiji je riječo vrijednosnoj i etič
ko-theološ
koj antinomiji u Hasanovu stajališ
tu o svojem i o identitetu muslimana kao “otpadnika” od hriš
ćanstva. Psihološ
ki izvor takvom (samo)određenju u studiji se argumentira
kroz dvojnost ili u raspolućenosti alter ega Meš
e Selimović
a da je iz muslimanske porodice iz Bosne, ali po nacionalnosti sam Srbin. Pripadam srpskoj kulturi koliko i bosanskoj... (SelimovićMeš
a: Sjeć
anja, 1983: 343). U
mojoj studiji je ova dvojnost alter ega produbljena i dokazana biografskim
č
injenicama iz Selimović
evih Sjeć
anja. Dvojnost ili udvostručenost alter
ega iz Sjeć
anja su transformirane u romanu Derviši smrt, tj. u mojoj analizi
napoređene su i dokazane u liku Hasana. Posebice je ova dvojnost ili raspoluć
enost dokazana u nedosljednosti – temeljnoj crti Hasanova karaktera. U
studiji je dokazano da je hibriditet ili Hasanova raspoluć
enost najsnaž
nije
izraž
ena u njegovu stavu o svojem identitetu i o identitetu muslimana. Hibriditet Hasanovu identiteta je psihodemiurg Hasanovu samoodređenju kao
“otpadnika”, odnosno uzrok Hasanovu stavu o “otpadniš
tvu” muslimana od
stabla hriš
ć
anstva. Uporednom analizom Selimovićevih Sjećanja i navedena
Hasanova stajališ
ta, u studiji je dokazano da je raspolućenost alter ega transformirana u Hasanu, potom takođe u oblikovanju bogalja Dž
emaila – navodne “slike i prilike” bosanskih muslimana.
47
Књиже
внипре
г
ле
д4
Hibriditet identiteta je uzrok ne samo njegovoj Hasanovoj osobnoj
raspoluć
enosti, većje i uzrok antinomijskom vrednovanju muslimanima. Sa
pretež
itom emocionalno negativnom, i etički difamirajuć
om skicom. Sa sugestijom navodne zalutalosti, bespuća muslimana. U slici rukavca š
to ga je
bujica odvojila od majke rijeke, pa nema viš
e ni toka ni uš
ć
a ...” (Selimović
Meš
a: Derviši smrt, 1983: 446). To je bespuć
e muslimana i konkretno i
simbolič
ki predstavljeno u liku bogalja Dž
emaila. Kroz paroksizam trajnog
samouniš
tavanja Dž
emaila nož
em: “Dž
email je naš
a prava slika i prilika,
bosanska – rekao je Hasan. Snaga na patrljcima. Obilje bez pravca i smisla.
(Derviši smrt, 1983: 445)
U studiji je uporednom psihoanalizom Hasana i Sjećanja Meš
e Selimovića argumentirano da je u Hasanovu traktatu o “otpadniš
tvu” riječo ateističkom, a ne o religioznom poimanju prevjeravanja. Dokazano je da alter
ego i sam Hasan nemaju u sebi dubljeg religioznog (su)osjeć
anja. Taj nedostatak dubljeg religioznoga (su)osjećanja uzrokom je Hasanova ateistič
koga
poimanja muslimanskoga “otpadniš
tva” u odnosu na hriš
ćanstvo. Takav ateistički stav sugerira hriš
ć
anski prijezir spram (bosanskih) muslimana, odnosno osjeć
anje manje vrijednosti u muslimanskoj recepciji. U ta dva emocionalno, etički, theološ
ki i vrijednosno suprotstavljena osjeć
anja, navedeni
traktat Selimović
eva Hasana podudara se sa nekim (!) prozama Ive Andrić
a
– Selimović
eva knjiž
evnoga uzora. U mojoj studiji dokazujem da je izvor
navedenoj vrijednosno negativnoj knjiž
evnoj sugestiji u relativno tankom
znanju islama Meš
e Selimovića. I u njegovoj, takođe, tankoj empatiji prema
duhovnom kodu islamskom. Takođe i u pretežitom filozofsko-ateistič
kom
fundamentu Derviš
a i smrti. Sa posljedicom neizgrađenosti dublje religiozne samosvijesti – uzroka pomanjkanju navedene empatije.
Hasanovu poimanju i vrednovanju prevjeravanja kao “otpadniš
tva” u
studiji su napoređeni argumenti nesporiva prava na samoizbor religioznosti.
Da je Hasanovo vrednovanje č
ina prevjeravanja kao “otpadniš
tva” posljedica istoga stava njegova alter ega dokazujem uporednom psihoanalizom lika
Hasana i njegova alter ega (Sjeć
anja, 1983, 21–22; 31–3). U studiji se pored ateistič
ke duhovne baze Derviš
a i smrti, takođe, dokazuje zapadnoevropski i filozofski i estetski duhovni kod Derviš
a i smrti. Sa sensibilitetom
bosanskoga islama u auri “Derviš
a i smrti.” Sa književnom transformacijom Kur'ana na laičkoj, ne na theološ
ko fundiranoj islamskoj razini. U studiji se paralelno argumentira nesporni umjetnič
ki dignitet Derviš
a i smrti. Posebice u smisaonoj suptilnosti, u rafiniranoj osjećajnosti. I u recepcijskom
pluralitetu kojima nas ovaj roman trajno ozaruje.
Paralelno se obrađuje nesporna umjetnička magija romana Derviši
smrti. Takođe i etič
ki i theološ
ki anahrona, iz temelja ateistič
kih fundirana
48
Са
г
ле
дав
ања
Hasanova teza o navodnom religioznom “otpadniš
tvu” i isto takvom “otpadniš
tva” njegovih sunarodnika. Zaš
to paralelna analiza umjetnič
ke magije
i osporavanje navedene Hasanove teze sa etičko-theološ
kim anahronizmom?
Pasionirani čitatelj u pravilu je, naime, opč
injen umjetnič
kom sugestijom.
Sa posljedicom recepcije umjetnič
ke energije u navodno neupitnu istinost.
Moja studija u analiziranu stavu Hasana o “otpadniš
tvu” argumentira subjektivnost takve knjiž
evne istine. Ta je “knjiž
evna istina”, međutim, u poimanju prosječ
noga ili pasioniranoga čitatelja “istinitija od svake istine.”
Moja analiza polazi, naime, od činjenice da pasionirani, nerijetko i prosječ
ni
č
itatelj, umjetničku istinu pretvara ili jednač
i sa neprijepornim objektivitetom. Da knjiž
evnu riječpoima kao totalni validitet. Takvoj, potencijalno totalnoj vjerodostojnosti Hasanova samoidentiteta i identiteta muslimana Boš
njaka u njihovu navodnom “otpadniš
tvu”, u mojoj su studiji suprotstavljeni
kontraargumenti. Analizirani su uzroci Hasanovoj subjektivnoj književnoj
istini, uzroci subjektivnoj istini Hasanova “alter ega,” zatim socijalno-povijesni činitelji, koji Hasanov samoviđenje i viđenje njegovih sunarodnika kao
“otpadnika” od hriš
ć
anstva svode na subjektivnu istinitost. Kroz uporednu
analizu nesporne umjetnič
ke magije i argumentirano osporene navedena stajališ
ta Selimović
eva Hasana, ostvaren je smisao moje književne kritike odnosno ove studije.
49
Књиже
внипре
г
ле
д4
ISSN 2217-2017
UDK 821.111(73).09–2
821.111(73).09–2 О’
НилЈ
.
821.111(73).09–2 Вил
иј
а
мсТ.
ID: 181548044
Marko Stolić
Dramatists of modern american theatre
In this paper we have considered the question of American literature of the twentieth century through the creation of the two most important American playwrights.
It has been observed breaking the dramatic form of expression that is seen in the
abolition of dramatic conflict and in developing internal and external dramatic action. Than is says psychological nuances of the characters, emphasizing the dominance of sensory sensations and pessimistic view of life in the American family
and society.
KEY WORDS: Drama, literary, psychological, internal action, external action,
Eugene O’Neill, Tennessee Williams, ambivalence
Introduction
We herein first highlight the fact that neither the literary genres of
drama, nor its individual genres, have not provided more important achievements within American literature. More precisely, drama literature was always in the shadow of poetry and prosaicism. Only with American modern
literature, drama achieves its artistic strength and high aesthtetic reaches
which was affirmed by emergence of a number of the great drama writers*,
Eugene O’Neill and Tennessee Williams being the most important ones.
Their literary achievements got them many important literary prizes. Namely, Williams won two Pulitzer Prizes, while Eugene O’Neill was awarded
*
The most important playwrights are: Gertrude Stein, Arthur Miller, Tennessee Williams,
Eugene O’Neill, Samuel Sheppard and others. Author of the anthology Modern American
Literature has cited these dramatists in Drama segment as the most important ones while
reaches of their artistic creations have high aesthetic values. (Tihomir Vuč
ković: Moderna
američ
ka knjiž
evnost, Kultura, Belgrade, 1995)
50
Са
г
ле
дав
ања
four Pulitzer Prizes (three during his lifetime and one was posthumous) as
well as the Nobel Prize in 1936. Both writers have a rich literary body of
work while their dramas are still being played on many international stages
while a number of them were transposed to screenplays. This had multiplied
their popularity.
In addition, in this text we show what is modern,* innovative and original in dramas of these authors. Thus we affirm that the modernity of their
creations is reflected in the following novelties:
– Original approach to themes absorbed from the life of American
society, and before all, from the American family as its core cell.
– Motifs of madness, self-destruction, neurasthenia, decadence.
– Separation from classical drama form – absence of dramatic conflicts, dynamics, stretched out dramatic story, etc.
– Psychologically colored dramatis personae
– Sensual sensations acting as the interface for the expression of internal human states.
All aforementioned moments we find in the following segments of
this work:
1. Development of internal and external dramatic story
2. Achievement of dramatic situation
3. Psychological shading of characters
While in classical dramatic play characters in action express their
properties through the dynamic play, conflicts and their (positive / negative)
conducts, meanwhile, in modern drama characters express their inner being
through dialogue, monologue, highly expressed body moves, gestures, facial
expressions and similar movements. External dramatic story, as the originator of conflicts and dynamism, still exists between drama heroes although in
the majority of cases it is transferred into the internal dramatic play that is
the internal world of characters. More precisely, external and internal dra*
Eugene O’Neill spoke about his relationship with dramatic text as well as his new drama
vision in the essay titled Memoranda on Masks: “Not masks for all plays, naturally. Obviosly not for the plays conceived in purely realistic terms. But masks for certain types of
plays, especially for the new modern play, as yet only dimly foreshadowed in a few groping
specimens, but which must invertably be wrtten in the future. For I hold more and more surely to the conviction that use of masks will be discovered eventually to be the freest solution of the modern dramatists problem as to how – with the greatest possible dramatic clarity and economy of means – he can express those prolound hidden conflicts of the mind
which the probings of psychology continue to us.“ (Eugen O Neill: „Memoranda on
Masks“, Tihomir Vuč
ković
: Moderna američ
ka knjiž
evnost, p. 15) The excerpt from the essay on masks was translated locally in Rađanje moderne knjiž
evnost. Drama (presented by
Mirjana Mioč
inović), Nolit, Belgrade, 1975, p. 296–298.
51
Књиже
внипре
г
ле
д4
matic stories are interlaced, while the external conflict moves inner dramatic
play which concerns the author’s attention.
External dramatic conflict is the initial one and it serves to introduce
perusers to complex internal dramatic conflicts. Therefore, dramatic processes get more and more complex as by changing the essence of dramatic literature and putting the external action and dynamism into the background,
writers discover new possibilities to express the psychological state of the
characters. Verbal processes are not enough to fully light up the mental state
of characters. There are new processes taking place such as the facial expression, look, gesture, mimics, body moves, posture and similar that conjure up the compound internal states of the characters. It was overwhelming
task for the director, and especially for the actor.
Regarding themes, these playwrights were interested in family life,
and American Puritan family was basing its tranquility on acquiring money
and creating illusion of safety with ever present regulations and situations
wherein not anyone was able to go searching for his own fortunes on his
own. However, dramas involving tragical endings were often played out in
such hermetically closed off families. Thus, O’Neill and Williams were not
interested in typical lower middle class American families with its Puritan
manners, but chiefly those deviant ones with numerous conflicts among their members and inside their psychical beings. Dominant are the ambivalent
feelings: love and hate, care and ruthlessness, fear of dying and stoicism,
tenderness and brutality. Inner disturbance and fear, lostness and uncertainty
affect drama heroes to such a degree that they are always in the state of
escapism, that is to say the state wherein they escape from the unbearable
reality, but the truth is that they are permanently running away from themselves. Factually, this escape cannot be realized so alcohol and drugs are the
means to catalyze and “achieve” this escape. When writing about Eugene’s
drama, D. Andric highlights this opposition in the emotional life of the
Tyrons: “Greed and humiliation, misery and self-deception, vice and lies,
recollections and charges are boiling – however, it is all interlaced and glazed with that type of silent and stable love that can forgive everyone at the
end of a life struggle which is more dignified if it is more hopeless if looked
at from the distance usually assumed by the poet or the wise man.”*
Dominant motifs are various obsessions, evil fortunes, madness, selfdestruction, oddness, incestuousness, decadence and similar. All these motifs are lit up through the gallery of, from the psychological aspect, highly
*
Dragoslav Andrić: “O Nil u vremenu i izvan njega“ (preamble ) E.: Eugene O’Neill, Crnina priliči Elektri, SKZ, Belgrade, 1984, p. 14.
52
Са
г
ле
дав
ања
compound characters, neurastheniacs and eccentrics, sensitive or brutal personalities. These processes dismantle the illusion of the American stable family that offers a surety to one individual, a family that is the safe haven for
every one of its members.
1. Development of internal and external dramatic story
Internal and external dramatic story in the key dramatic accomplishments of Tennessee Williams and Eugene O’Neill, A Streetcar Named Desire and Long Day’s Journey into the Night, reach the fullness of dramatic
persuasiveness. Internal drama is dominant with Eugene O’Neill while it is
opposite with Williams for the presence of external conflict between the two
key heroes of his drama which is about the gap between the desires and abilities. Story of Eugene O’Neill’s drama has four acts and does not last long,
just one day, from eight thirty in the morning until midnight, during the
month of August in the summerhouse of Tyron family in 1912. In this short
time span so short it seems as if nothing goes on, terrible drama of one family is untwisting while its members love and hate each other. They cannot
live without each other, constantly blaming and arguing, while concurrently
they are trying to escape the damnation lurking over their condemned destinies. In order for an awake to dream and to escape from the tumultuous reality into a dreaming state, stimulatives are required. Eugene’s heroes, the
father, a provincial actor, and his two sons live on the whiskey, while the
mother is reviving her youth and forgetting troublesome family life by injecting morphium into her veins. V. Čolanovićmakes the following statement
regarding the human need to escape from the harsh reality and truth as it
was so geniously rendered by O’Neill: “It is a discrete apotheosis of man’s
intention to overcome reality as it is filled by overstrengthened struggle for
survival, bitter disappointements, and betrayed hopes. Soaked in pure poetry, it is also author’s relief from the burden of difficult feelings in youth.” *
One needs to mention that this drama was published posthumously
following the author’s wish as it is autobiographic in nature as Tyron’s character secretly portrays author’s father who was also an actor, while the character of Mary Cavangh Tyron is based upon his mother who was trying to
become a pianist. The characters of James Tyron Jr. and Edmond are his older brother and the writer himself.
Voja Čolanović
: “Judžin O Nil i njegove drame“, E.: Judž
in O Nil, Dugo putovanje u noć
,
Rad, Beograd, 1964. p 142.
*
53
Књиже
внипре
г
ле
д4
Family of actors is always on the move, they travel from city to city,
sleeping in run down places, while only in summertime they come to the
summerhouse trying to find the illusion of harmonious provincial family.
However, their family is going down the tubes, the most difficult being the
notion that the younger son is sick supposedly from incurable disease, tuberculosis. Before that, the mother is trying to kill herself by jumping of the
dock after injecting some morphium into her; however, this was only mentioned in dialogue later on. Mother is mentally sick, thus older son and her
husband carefully monitor her reactions fearing that she can flee from reality into her hermetic world at any moment. On the other hand, she feels
watched. She feels examined by the rest as she is often touching hair with
her rheumatic hands. Husband and son act as if they are not interested, while
in reality they are monitoring her every word and move. Fearing for her
mental health, they are hiding the real state of her younger son from her who
is well-educated and well-read young man writing poetry.
Caught in the straits without an exit, they are blaming each other for
their bad fortune: woman blames husband for his stinginess, sons do so too.
She blames older son for the death of her son whom she left to parents to care for during the husband’s theater tour. She thinks that the boy intentionally
came into baby’s room although he was sick with pox. According to mother
he was jealous of his brother. She also blames him for taking Edmund in into his world full of alcohol, steamy bars, and insomnia. At one instance while being under influence, even though he was very fond of his brother and
scared for his health, William affirms that he is jealous of his ten years
younger brother whom he intentionally had drawn into the world of drinking
with an aim of destructing him. Husband thinks that his wife is too much into thinking about her origins and her unsuccessful career. In addition, father
is verbally arguing with sons while criticizing them for overspending. They
are naming him for being an old Irish ungenerous fellow who took many
joyous moments out of their lives while they were growing up. Besides that,
they are protesting that their father is not willing to pay for a good doctor
and decent sanatorium to cure sensitive Edmund. When he is heart struck
with such criticism, the father becomes prone to give money to younger son
who is ill. Sons share money while drifting to the nearest town and drink at
various places there. Older brother goes to brothel and comes back by streetcar fully drunk. Mother spends evening alone in her room on the first floor.
When she comes down to living room, even though they are drunk they see
that she is off her rocker not even noticing them. She is completely fallen into her world of the past. Only when she is told that Edmund has to go to sa-
54
Са
г
ле
дав
ања
natorium she briefly comes to reality by screaming a big No!, only to fall
back to her world again.
External conflicts among characters in drama of Tennessee Williams
are sharper and more expressive. Sister-in-law, Blanche Dibua, suddenly visits family of an American Pole Stanley Kolakowski. Story is played out
within the short period of time as well, one summer; again, the provincial
place is in question. By the streetcar named Desire Blanche comes to home
of her sister. She does not find her at home as she had gone to see her husband’s bowling. Stella is a small woman, pregnant and faithful to her husband. Blanche comes with a certain posture that reflects the individual with
manners. She awaits her sister in the house next door. When the brother-inlaw saw her, he went berserk. He was especially upset when he learned that
Stella’s family home was mortgaged. Conflicts between him and sister-inlaw develop and these external conflicts involve pregnant Stella who is arguing with husband while trying to protect her sister.
These conflicts tend to become physical. When Stanley brings friends / card players home, Stella and Blanche go to cinema. They come too
early while the company is still at home. Blanche and a single guy Mitch
flirt and almost have a romance. However, Stanley does not allow his friend
Mitch to go any further than that with Blanche. Meanwhile he has found out
about her wanton lifestyle and squandering of the parents’ home. He also
found that she was kicked out of school where she worked as English teacher because she had an affair with her student and his father. He points out
to a filthy and immoral person behind the cloak of alleged refinement. Blanche has migraine attacks which she describes as buzzing in head at which time she hears some distant music as well. She secretly drinks alcohol trying
to ease her problems. She stimulates herself trying to escape past and reality. Her escape has two sides. She cannot live on from the ghosts of the
past, while she cannot foresee the future on the basis of brute and present reality. Her future is uncertainty.
2. Development of dramatic situation
Both playwrights develop image of the compound family relationships in dramatic situation. Although disharmony of family members serves
as thematic basis, both authors stay away from dramatic conflict in its true
sense. Subtlety of described conflicts is remarkable, especially with O’Neill’s drama. Highly colloquial dialogues represent the foundation of conflict
manifestation between Blanche and Stanley in Williams’ work. It is why
55
Књиже
внипре
г
ле
д4
there are not too many instructions in his drama and author does not need to
suggest to either director or actor what they need to do. With O’Neill, instructions are highly extended, sometimes even a page long, which is unusual and unnecessary at the first glance. However, compound and highly
dramatical relationships among the members of Tyron family condition the
writer to suggest how the actor has to behave, how to express inner disturbances without saying a word as well as the anxieties, uncertainties, fears,
etc.
Dialogues are developed as well, they are impressive and credible
although there are monologues said by Mary as she is falling into the state
of psychic paralysis losing entirely the sense for reality. Thus the dramatic
text of situation and not the drama of action is realized from the beginning
to an end in O’Neill’s drama A Long Journey into the Night, while situation
in Williams’ drama Streetcar Named Desire is interlaced with certain events
that have dramatic composite structure only in their rudiments. Introduction
begins when Blanche comes to her sister’s home, plot begins when brotherin-law finds about her past wanton life style, climax and key coincide, it is
the place when he physically humiliates her, solution is when Blanche is taken to mental hospital. There are not external story drivers with O’Neill.
Everything is played out in the dramatic situation, fear for destiny of mother, for destiny of the youngest member of family. Love and hate tear apart
their inner beings and family is going down the tubes. However, this is not
played out before the viewers, one can only feel it; it is the normal solution
for the situation they are in. Author let us upgrade the ending of drama and
Tyron family. Omitting a number of details out – it is the major feature of
his dramatic oeuvre and desire to near dramatic literature to other genres and
reading public. Curtain is downed as the mother is telling her long monologue, which in fact is soliloquy before the husband and both drunken sons.
Drama has an open ending, while the reader / viewer knows that mother is
going to mental asylum, that younger son is going to sanatorium, while the
father and older son, both alcoholics, are staying to quarrel and blame each
other endlessly. At any rate, as well as any other work with an open ending,
O’Neill’s drama provides for a number of different possibilities according to
the experience and reception of the readers.
Female characters are especially tied to situation of uncertainty when
there is no way out. Blanche, in Williams’ work, is depicted as a character
opposite to its sister Stella. Her deviant personality is thus more reflected.
Stella is small, modest, happy with her life, plus she is aware of the fact that
she could not rely on him very much while Blanche is not unhappy with her
life, thinking that she is the person that deserves more, but also thinking that
56
Са
г
ле
дав
ања
she is the one that spent her youth, beauty and sincerity for nothing. She is
in gap with herself. Her desire for the better, genteel manners, placing of the
accent on her French heritage and looking down on the Polish roots of her
brother-in-law create unpleasant situations, as well as the animosity of her
brother-in-law toward her, but also the illusion from which she cannot escape that will also lead her to destruction and madness. Moral decay of Blanche is her wrongly estimated desire to calm down and find her peace of
mind. However, her conduct leads her to opposite direction as she cannot
put up with the currents of life. Her sister accepted to abide to her husband
following the Puritan lower middle class principles; she also loves him dearly and justifies his actions. As she is briefly stepping out of her rut, taking
the side of her sister, she is not a sweet little wife anymore so her husband
punishes her ruthlessly. Even though she is pregnant, he will hit her, which
caused a premature birth. This will not bother him in any sort of way, so he
will celebrate with friends. In the American society’s lower middle class family there is a certain order of things within a family that must be respected.
As soon as she got back from the maternity hospital, Stella clings to her husband forgetting about his heartlessness. She sides with Stanley, leaving sister to go down with her fortunes. After she had followed sister to hospital,
she will tell if perhaps she let sister down, trying to recollect if she was able
to help her. This dilemma is only the reflection of a fully helpless person
who is putting up with the same old relationships of the family life that
brings forth the illusion of peace and safety.
3. Psychological shading of characters
Psychological creation of characters is the basis of American modern
drama wherein O’Neill achieved the most important results. It is why it has
been said that he was Dostoevski of drama literature. He insisted that each
of his heroes become lit from the inside. The most memorable are female
characters* in both works, so we can underline some similarities between
Mary and Blanche. Nerves are the problem in both women as they are trying
to find salvation in escaping from the reality, one is a drug addict, and another is an alcoholic. Mary has her family; however, she is still lonely. Same
as Blanche she feels being let down and that her youth intentions and illusions are all gone. They both have the feeling for gentility and elegance that
are defeated by life. In the process of creating of these literary heroes, both
*
Popović
,V.B.: “Psihologija ž
enskog“, Jungovo nasleđe, Nolit, Belgrade, 1995.
57
Књиже
внипре
г
ле
д4
writers use acoustic effects to fill and frame the feeling of waste and hopelessness. O’Neill uses siren that announces fog. Sound is unpleasant, piercing and unbearable as well as the fog which suffocates and causes ominous
anticipations. Tyron’s monotonous snoring is present as well. His wife has
been listening to it since they were married which amplifies her feeling of
his indifference for her and their family. In her difficult moments, Blanche
hears nearing of a distant music which disturbs her. She is trying to fight it
off by pressing hands over her ears. But, this music does not come from the
outside; it is developing in her brain as the part of her deranged consciousness which reminds her of youth and loss of the only person she loved sincerely. This inner music creates unbearable headaches which she is trying to
ease with alcohol. Gap between the illusions and desires on one side, and
the real life situations on the other, are the dominant driver of all situations
and happenings.
Stella is the character opposite to Blanche. She is the true type of
American woman that has superficial attitude toward life. She is trying to
help her sister but at the same time she is helpless to do anything for her.
She puts up with life, she is satisfied with what life gives her, and she compromises with all flaws of her husband’s nature as the part of family relationships. Her short lasting revolt against Stanley and his gambling habits
will die out soon. She forgives her husband although he hit her while being
pregnant which indeed accelerated her labor.
Male characters are larger in numbers. With O’Neill we have an old
actor and family patriarch as well as his two sons. Old actor spent his talents
playing one hero over and over again in the drama he bought out himself.*
Aura of loser dominates over his seemingly powerful personality. His powerful physiognomy, confident pace, firm figure, are only the outer shell of
him who in short time shows that he is nothing but the powerless old man
who was fighting troubles his entire life, who cares about his old age, who is
afraid of poverty as it is following him like a ghost. It is why he ran to gain,
to cheaply sell off his talent, to lose his biggest treasure in such a way.
When he was exhausted by playing one role his entire life, when the public
got fed up with it, he was stunned by the terrible notion that there is no return, that he cannot act any other roles as the public always identified him
with same character. His passion for buying land shows that he was a loser
in that field as well. His sons warned him not to buy land nobody wants and
*
Because this work is autobiographical, old actor’s character represents author’s father.
Autobiographical data reveals that his father was, in fact, acting in the role of count Monte
Cristo for a very long time. (Wikipedia)
58
Са
г
ле
дав
ања
that a local land merchant was making fun of him. He is fond of children in
one clumsy way, but he is not satsifed with their way of living. Older son is
an actor and thirtyfour year old alcoholic without family and prospects. He
was kicked out of college only to become the part of acting world same as
his father. It was not his wish so he critizices father for having pushed him
into acting. On the other hand, father is offering excuse that his only acquittances lie in that world and that he was able to find employment only there.
When he criticizes son for consuming alocohol and irresponsible behavior,
he also reminds that he does not have the right to criticize as he is a heavy
drinker too. He is very thrifty as he is marking bottles for leftover drinks,
but sons are keen at adding water after they drink some. He offers drinks
and criticizes them at the same time. He puts out lights saying that he does
not want to make a rich richer referring to the power company owners. Fear
of poverty gives a measure to his entire life. He started earning from the age
of ten which made him a saver. He withholds pleasures from himself and others. Sons explain his stinginess in a different way. They think that his Irish
origin is to blame. Father is sensitive to his origin and takes it hard.
We can trace some similar characters’ features with actor Tyron and
Kolakowski from T. Willliams’ work. Both are strong built and rough by
nature, but Kolakowski is younger and unscrupulous. Violent nature and
brutality are his major traits. He is soft to his wife, but only as far as he likes
it. Culmination of his brutality and eccentricity is his way toward the sisterin-law. Intolerance constantly grows, tensions are being enhanced and
everything culminates when he rapes her. Animal impulses come to surface,
he is behaving like a beast... His friends, gambling company, are not singled
out as individuals. It is an amorphous mass bent on alcohol, gambling, bowling and various other activities. Inertness of their life is full. They are satisfied with such life. Anyone who spoils the rut will be punished, like Blanche. As soon as she came to home of her sister and brother-in-law even before finding about her wanton life, brother-in-law was not tender to her. His
buddy Mitch has the most respect for Blanche which is a consequence of his
insecurity because he is single living under influence of his mother. William
and Edmund live as bachelors too. This fact confirms their insecurity, irresponsibility and incompetence to step into new life.
Edmund is delicate, highly intelligent young boy, sometimes sarcastic and cynical both to himself and others.* His flight from truth and reality
*
Autobiographical nature of this literature hero is obvious. Author was living an unsound
life which caused tuberculosis and he even attempted suicide in the age of 24. However, in
1912, in Connecticut’s sanatorium he met his own self and his dark side which was the
turn in his life. He started writing dramas. (Wikipedia )
59
Књиже
внипре
г
ле
д4
is well reflected in his reading. He reads quite a lot getting accustomed into
the read of modern authors which puts him into a direct opposition with his
father who believes that Shakespeare was the greatest. Father states that other writers are worthless spoilers of taste of the youth also affecting his
younger son and the rest in one negative fashion. Father opposes son regarding his reading even though artificially so without stating real reasons against those writers. Edmund is a loser, for he is sick and young. He appears
lazy lacking strength to fight sickness. Uncertainty huddles over his life,
even though he does not show fear. His frustrations are cured by alcohol. He
drinks whiskey as if it is medicine, even though his doctor said no. He remembers his father gave them whiskey as medicine when they were children which turned to habit.
Life story of all literary heroes has justification. They blame each other mutually, so we conclude that they are all to blame and noone is at fault.
This weaving of destiny can be endless. Emotionally disabled and mentally
worn heroes of these dramas fall into a deeper moral abyss.
Conclusion
One could conclude that these two American modern playwrights have reached exceptional artistic heights. They made art of drama literature
which can be played as well as read, and they also enabled filmmakers to
peruse their material. In essence, they developed rare psychological dramas
which is hard to find even within the scope of international dramatic literature. In addition, their contemporary actuality proves their universality.*
With what appears to be only a few dramatic elements, the dramatic
art of their texts becomes immeasurable. With a little action through
psychological shading of characters, both playwrights achieved such tension
that their works are read in one reading and noone is left indifferent. With
little dramatic means, achievement of their dramas and the levels of dramatic art border with virtuosity. Especially superior is Eugene O’Neill, one of
the major American writers, the most important playwright, at least, not
only in the ballpark of American modern literature, but internationally as
well. Although the barycenter is placed on psychology and although dramas
*
Eugene O’Neill’s drama A Long Journey into the Night has been played in Atelje 212 directed by Bora Draš
ković, drama Streetcar Named Desire is on the repertoire of Subotica’s
public theater, while drama Cat On a Hot Tin Roof is played in Zemun’s theater Madlenijanum.
60
Са
г
ле
дав
ања
are modern, modernism is mostly reflected in the process, in the methodology of expressing of dramatic story by way of the described inner dramatic
conflicts and in developing of the dramatic situation through inhibiting of
the classic dramatic conflict. However, in addition, drama of these authors
is the realistic picture of the American society which refracts through the
picture of family, the picture of social instability, suffering and abysses.
This is why the feeling of decadence and pessimism are dominant tones on
[/in] these dramatic accomplishments.
LITERATURE
1. Andrić
, Dragoslav: “O' Nil u vremenu i izvan njega” (predgovor),
Judžin O' Nil: Crnina priliči Elektri, SKZ; 1984.
2. Čolanović
, Voja: “Judž
in O' Nil i njegova drama” (pogovor), Judž
in O' Nil: Dugo putovanje u noć
, Rad, Beograd, 1964.
3. O' Neill, Eugene: “Memoranda on Masks”, Moderna američ
ka
knjiž
evnost. Drama, Kultura, Beograd, 1995.
4. O' Nil, Judž
in: “Beleš
ke o maskama”, Rađanje moderne knjiž
evnosti. Drama (priredila: Mirjana Mioč
inović
), Nolit, Beograd, 1975.
5. O' Neill, Eugene: A Long Juorny into the Night, Signet, New
York, 1959.
6. Popović
, V.B.: “Psihologija ž
enskog”, Jungovo nasleđe, Nolit, Beograd, 1995.
7. Puhalo, Duš
an: Engleska knjiž
evnost XIX-XX (1832–1950), Nauč
na knjiga, 1983.
8. Vilijams, Tenesi: A Streetar Named Desire, Signet, New York,
1958.
9. Vučković
, Tihomir: Moderna američ
ka knjiž
evnost. Drama, Kultura, Beograd, 1995.
61
Књиже
внипре
г
ле
д4
РЕЗИМЕ
Марк
оСтолић
МОДЕРНААМЕРИЧКАКЊИЖЕВНОСТ
Раз
ма
тра
нас
упит
а
њас
ав
ременеамеричкедрамс
кек
њиже
внос
т
и, пај
еуоченодат
е
кпо
чет
комдв
аде
с
ет
огве
каовалит
е
рат
урадај
е
дв
аиз
уз
ет
накњижев
ника– Ј
уџинаО' НилаиТе
не
с
иВилиј
амса
. Ис
кора
киздра
мск
ихка
нонаниј
еновинаууовомжа
нровс
комкорпусуу
окв
ирукњиже
вно
ст
идва
де
се
т
огве
ка,а
лиј
екодовихст
ва
ра
лацадобилас
вој
еос
обе
ност
и, ориг
иналнепост
упке,ка
оите
мат
из
ациј
уамеричкогжив
от
а, пос
е
бноамеричкепородицеуокриљумора
лних, пс
ихичкихидрушт
ве
нихпос
рт
а
њаипа
дова
.
62
Окњиг
а
ма
О КЊ ИГАМА
ЗоранСпа
с
ој
ев
ић: „Порт
ретЉиља
неБе
беСпа
с
ој
е
вић“
, диг
ита
лна
г
ра
фик
а, 2011
63
Књиже
внипре
г
ле
д4
Мил
у
тинЂу
р
ич
к
о
в
ић
ХИГИЈЕНИЧАР
(Ми
о
д
р
а
гТа
с
и
ћ
: Хи
г
и
ј
е
н
и
ч
ар
. „Ал
ма
“, Бе
о
г
р
а
д
, 2010)
Послене
коликоус
пе
лихкњиг
аса
тиреикра
тк
епроз
е
, Миодра
г
Та
сићсе
, ев
о, ог
ла
ша
ваив
е
ћомприпов
едномце
лином, однос
нопрв
им
романомз
акој
ис
еможеус
ловноре
ћидај
еине
кав
рст
адуженове
ле
.
Бе
зобз
иранат
ужа
нровс
куитиполошкукла
с
ифика
циј
у
, предна
мај
е
инт
риг
а
нт
а
ниуз
будљивт
ек
ст
, кој
ира
з
ма
т
раре
ткут
е
ма
т
икуик
ој
и
имас
на
жнупс
ихолошко-е
тичкудиме
нз
иј
у, ис
ка
з
а
нуупрв
омлицуи
крозис
пове
стг
ла
вногпрот
а
г
онис
те
.
Иак
оре
т
рос
пе
кт
ив
нока
з
ива
њенепос
е
дуј
ес
ложе
нуфабулуи
ра
з
уђе
нето
ковенара
т
ив
нос
т
и, це
локупнадра
ма
т
ичнос
тупот
пу
ње
нај
е
не
из
в
ес
ношћуинеоче
кива
нимобрт
имакој
иумањојилив
ећојмери
пос
едуј
уфилмс
куна
пет
ос
т. Та
сиће
вт
риле
р, а
косет
ак
оможере
ћи, пис
а
нј
ест
е
з
омдаос
в
ет
лиунутра
шњис
ве
типоривез
лочина
чкихпобудака
квихимас
вудаусв
ет
уиок
она
с. Ка
ра
кт
ериз
а
циј
аг
ла
вног
, не
име
нова
ногј
уна
каиз
в
еде
нај
ез
на
ла
чкиис
тилиз
ова
но, т
ак
орећиодпоче
т
кадос
амогкра
ј
а
.
Са
жет
омиј
е
з
г
ровит
омре
ченицом, бе
змног
одот
е
рив
ањаиа
рт
ист
ичкенадог
ра
дње
, пис
ацуспе
вадаодржиз
а
поче
тинивоужив
ља
ва
њаикомуникат
ивност
и, учиј
е
мхориз
онт
уоче
кив
а
њане
мамног
оиз
не
на
ђе
њаипров
окациј
а
. Оличењез
лаучов
ек
уприказ
аној
есане
коликоа
с
пе
ка
танаврлој
е
днос
т
а
ва
ниупеча
т
љивна
чин, з
а
хва
љуј
у
ћилине
а
рномкомпоз
ициономниз
у, односно формидне
в
никаукомег
лав
ни
ј
уна
копис
уј
ес
вој
ез
лочинеипој
единеде
та
љеизживот
а
, кој
есмат
ра
з
на
ча
ј
нимидра
г
оце
ним. Де
мист
ификациј
аз
лочинапре
дс
т
а
вље
нај
е
ре
а
лис
т
ичкиуве
рљивоиуме
тничкисна
жно, а
линеприс
т
ра
сноибе
з
пишче
вогз
а
вршногкоме
нта
ра
. Уме
ст
от
ог
а
, кра
т
а
ке
пилогнакра
ј
у
ра
з
от
криваштас
ез
билос
аг
лав
нимј
уна
комивишес
т
рукимубицом.
64
Окњиг
а
ма
Хиг
иј
е
ничарј
ерас
наис
ве
жапроз
а
, укој
ојприпове
да
њеуј
аформи ос
ве
тљав
аподс
ве
стимот
ива
циј
уг
ла
вногј
уна
ка. Ње
г
овдв
ос
т
рукиживотна
доме
шт
енј
еиск
рив
љеномс
ликомс
ве
т
аипог
решним
личнимилуз
иј
ама
, з
богкој
ихће, на
ра
вно, пла
т
ит
иг
лав
ом. Ку
лмина
т
ивнит
ренут
акпредс
т
а
вљапос
ле
дњипа
с
усуде
лу, кој
иобј
а
шња
вачит
а
вумист
е
риоз
нупричу. Бе
зсумње
, ов
ој
едос
адана
ј
бољаТа
с
иће
ва
књиг
а, кој
аћеит
ека
кообог
а
т
ит
ина
шуса
вре
ме
нукњижев
нос
тка
коу
з
емљит
а
коиудиј
а
спори.
65
Књиже
внипре
г
ле
д4
Мил
ицаЈ
е
фтими
ј
е
в
ићЛил
ић
МЛАДАЛАЧКИ СНОВИ И ЗРЕЛОСТ
ОСТВАРЕЊ А
(Мил
у
нМи
ћаБа
б
ић
: Ла
б
у
д
и
ц
ан
а
дМо
р
а
в
о
м. „Др
а
г
а
н
ић
“
2009)
Уме
т
ничкоде
лос
вој
омс
в
еуку
пношћуобухв
ат
анек
оликонивоа
е
г
з
ис
те
нциј
еииз
ра
зј
еау
торовеа
нтрополог
иј
е
, филоз
офиј
еис
наг
еда
т
ус
ве
укупнос
таде
ква
т
нообликуј
е
, ус
ториј
ика
опо
се
ба
нице
ловит
с
ист
е
м. Ут
уобј
е
кт
ивиз
ова
нурeа
лностонуносис
вој
ест
ва
ра
лачкепот
е
нциј
а
ле
,с
т
ва
рнаиима
г
ина
рнаис
кус
т
ваис
аз
на
ња
,с
тв
ара
ј
ућипот
пуноновс
ве
т
, делоукој
ес
упрој
е
кто
ва
наодре
ђе
наинт
е
ндираназ
на
че
ња,аликој
еј
еииз
ра
зње
г
овет
ре
нут
нек
реа
т
ив
нес
пос
обно
ст
иимоћи
дане
че
муфиктивномуда
хнемоћкак
обиодбле
с
нулос
тв
а
рниживот
.
Ус
војт
оја
кт
ивно
ст
икој
ај
еуис
тима
хииг
раина
ј
оз
биљниј
ианг
а
жма
н, онс
та
лноиманау
мучита
оца,оног
ак
ој
есдруг
ес
т
ра
нет
е
кст
а
укој
е
мт
ребадапрона
ђес
т
ва
рнис
в
еткој
ем ћепот
пунове
рова
т
ии
прима
тиг
ака
очис
т
уре
а
лнос
т
. Стог
асуос
имимаг
инациј
ез
апис
а
ње
де
ланеопходнаимног
ас
аз
на
њаизпој
е
динихоблас
т
ижив
от
ак
ој
ихс
е
т
е
ма
т
скидотиче
, каоизпс
ихолог
иј
ест
ва
ра
лашт
ваштос
веутичена
т
окина
с
та
накде
ла
.
МилунМићаБабић, к
ој
исеве
ћокуша
оупроз
и, обј
а
в
љуј
ес
вој
романе
скнипрве
нац, ка
кост
ој
инакра
ј
укњиг
е, посленеколикоде
це
ниј
а
. Тачињеницапо
крећеброј
напита
ња
. За
шт
ој
ет
оликов
ременат
о
де
лос
та
ј
алоиз
ва
ночиј
уј
ав
нос
т
и, далиј
еаут
орс
умња
оус
ебеилии
књиг
ека
оиљудиима
ј
усу
дбинс
киодређ
енда
нрође
њаидужинужив
ота
. Ус
ва
комслуча
ј
у, Лабу
дицанадМорав
омј
екњиг
акој
ај
ес
а
чува
ладухвреме
наизкој
е
гј
еиз
ра
с
ла,атос
укас
непеде
с
ет
еиранеше
з
де
с
е
тг
одинепрошлогве
ка
. Средишт
ерома
нај
ес
ва
как
оГра
днаМора
ви,
66
Окњиг
а
ма
а
лииБеог
рад, с
ве
туна
ј
шире
мс
мислуј
ерс
епос
редс
тв
ома
кте
раове
проз
ест
ижеиуМос
кву
, Паризидру
г
амес
т
а
.
Шт
осежанровс
когодре
ђењароманат
иче,мог
а
обис
ес
врс
т
ат
и,
прес
ве
г
ауљуба
внирома
н, попре
ва
с
ходнонос
ећојљуба
внојпр
ичи,
нобу
ду
ћидаимаипут
опис
ниходлика
, чакпома
лоиа
ва
нтурис
тичких,
њег
овс
ест
а
тусшири, атог
ачиниближим рома
нукола
жногт
ипа
.
Ипа
к, с
еуна
ј
шире
м можепос
ма
т
рат
иика
оромант
окас
ве
с
тиј
е
р
г
ла
вналичностМилош Бошков
ић,уст
рукт
урироманауче
с
тв
уј
еделом
икаонара
т
оркој
иана
лиз
ирас
вој
адуше
внас
та
њаас
т
ој
ина
супрот
с
ве
з
на
ј
уће
гаут
ора
, паика
орома
нлика.МилунМићаБа
бићј
епосре
дс
т
вомрома
наст
а
виоодре
ђе
нв
реме
нс
кипе
риодподлупуприпове
да
ча
кој
иа
на
лиз
ирапрос
тор,в
ремеиљуде
. Ука
з
уј
енас
т
рас
т
икој
еихобликуј
у,мењај
уиу
тичунањиховесу
дбине
.
Љуба
вј
еокосницарома
на
, ит
оне
спут
анамлада
ла
чк
аљуба
виз
међудевој
кеизг
ра
даимла
дићаизсирома
шнес
еос
кепородице
. Слика
ј
ућидвепос
в
емураз
личитес
редине
, ау
торихспа
ј
ауне
коликота
ча
ка
. Друг
а
рст
вој
еј
е
днаодтихспона
. Изтогдруг
а
рс
тв
акој
еост
а
ј
едо
кра
ј
ане
помућено,с
тв
ара
ћес
еиус
лов
из
ат
унеобичнуљубав
.
Пис
а
нуреа
лис
тичкомма
нируроманимаииз
ра
з
ит
олирс
кудименз
иј
у
, кој
ом се бој
и ат
мосфе
ра жив
отаи пре
дст
а
вље
не мла
дос
т
и.“
Пое
т
с
кудухов
нос
трома
нада
ј
упрв
омањецелинеде
ла,ондаице
лоде
ло. Онасеможез
а
паз
ит
иуне
кимде
та
љима
, ка
ошт
ос
улирс
ки
опис
и, по
ет
с
ки интониранеис
пове
ст
и, пое
т
с
ко-ес
е
ј
ис
тички па
с
ажи.
Мадасуов
иде
та
љичес
т
оиз
веде
ниулирскомкључу,онисуипа
ккомпонов
анит
а
кодасуума
т
иципоет
с
ко-рома
нес
кнедуховнос
тиде
ла
.
Овупое
т
скудухов
нос
троманада
ј
упое
тс
кемисли, широкевиз
иј
е
,
у
ку
пнас
т
ру
ктура
, „
смат
раСлав
коЛе
ова
цба
ве
ћис
еформомромана
ка
от
ак
вом, ана
ве
де
ницита
таде
ква
т
нопокриваст
илс
кеос
обе
ност
и
Ба
бићев
огроманако
ј
и обилуј
еос
обе
ном духовношћуи ме
ст
имице
лирс
комуз
не
се
ношћу
.
Ипа
кс
етре
баз
адржа
т
инас
ликањудве
ј
ута
кора
з
личит
ихс
ре
динакој
ес
уу
г
лав
номс
упротс
т
а
вље
неуст
ва
рност
и. Видимодаприпов
еда
чниј
еинсис
тира
онат
оме
. Онпока
з
уј
есв
огј
унакакој
исеосе
ћа
инфериорнимуодносунаг
радс
куде
цу
, а
лимуда
ј
ес
вој
ст
вакој
аму
не
сумњивообез
беђуј
упошт
ова
ње. Тос
у,прес
ве
г
а
, ма
рљивос
т,з
на
ње
,
ле
пов
ас
пит
а
њеиотв
оренос
тпре
мадруг
има
. Да
на
шње
м чит
а
оцуће
с
иг
урноиз
г
ле
да
т
инев
еров
ат
нодане
кодобиј
еципе
лет
екприкра
ј
у
с
ре
дњешколе
... дане
коне
мака
пу
т, дане
коутиммла
димг
одина
ма
морауна
дницу... Тосуипа
кка
с
непе
дес
е
те
, се
лој
еит
ека
кобилос
иромашноз
ара
з
ликуодда
на
шње
гкадај
ест
а
нда
рдсаг
радомиз
ј
е
дна
-
67
Књиже
внипре
г
ле
д4
че
н, данека
же
модај
есе
лоса
даупре
днос
типомног
оче
му... Породицаукој
удолаз
идеча
ксасе
ла
, примаг
аљуба
з
ноиак
ос
еонс
т
идис
вој
с
кромнеодеће
, де
вој
как
ој
уполе
пот
имог
уима
тинај
бољимомциу
г
ра
ду, з
а
љубљуј
ес
еуњег
ај
е
рње
г
овличнишармив
е
ликит
ру
дуиз
г
ра
дњис
вој
еличнос
т
ит
ообе
з
беђ
уј
у.
Конт
рас
т
еиз
ме
ђус
е
лаиг
ра
дааут
орпока
з
уј
епре
коде
т
а
ља
, ка
о
шт
ој
еодносна
дничари– г
аз
да
,а
лиит
ониј
ецрнобелос
лик
ање,ве
ћу
ниј
а
нс
а
ма
. Га
з
дај
едобара
кој
еидобарчов
екилиобр
нут
о.
Из
ва
нљуба
внепричекој
аупрвом делурома
наидеуле
пом
пра
вцуис
пуњењаобост
ра
нихжеља
,с
ликасешколс
кас
рединас
ау
пе
ча
т
љивимепиз
одамаиликовима
, ка
ошт
оседај
еирадничкас
рединау
фабрикамаукој
имас
еоба
вљашколс
капра
ксаилиакт
е
рира
де, т
ес
е
на та
јна
чин ос
лика
ва шира друштв
ена сит
уациј
а кој
а пока
з
уј
е
бирокра
тс
куипа
рт
иј
с
куос
ионостине
хума
нодноспре
мапој
е
динцу.
Обртукњиз
ина
ст
а
ј
ека
даг
ла
внипрота
г
онис
т
аумес
т
оже
ље
них
с
т
удиј
акњиже
внос
тибив
апринуђе
ндас
еупишенапољо
привре
дни
факулт
е
ткој
ида
ј
ес
типендиј
у, т
етов
идика
ој
е
динуша
нс
уз
ашколов
ањеибудућиопс
та
на
к.
Нев
енкаБа
шић,лабудица
, ка
кој
ена
з
ивање
нз
а
љубље
нидра
г
и,
т
а
дапока
з
уј
ес
а
мољубљеисе
бичнос
тз
а
не
т
ас
новимаос
лика
рс
тв
уи
с
вој
ојпре
тпос
т
ав
љенојве
личини. Из
в
ређ
ан, ав
ећдовољноне
с
ре
ћан
шт
ој
ес
иромаша
н, шт
оморажив
ет
ина
мет
ну
тимживот
омонодлаз
иу
пот
раз
из
ас
во
ј
омбудућношћу
. Так
вимраз
вој
емс
иже
ааут
оруживот
ј
уна
каунос
идоз
уме
та
физ
ичког
, су
дбинскогит
имеделочиниживот
ниј
имидрамат
ичниј
им. Ст
ав
ље
нипредсу
дбинс
кене
минов
нос
т
иј
уна
цирома
накре
ира
ј
ус
вој
еживот
еуск
ладус
асв
ој
имк
ара
кт
е
ром, с
хва
т
а
њимаимог
ућнос
т
има.
Ут
омс
мислуроманимаиодлик
еомладинс
кепроз
е,кој
аг
овори
оодра
ст
а
њу, с
аз
ре
в
ањуиформирањуличност
и. Ст
уде
нт
с
киживотс
е
опис
уј
ес
адос
т
аде
та
ља
, друже
њеукомемла
дала
чкаобе
с
тпоне
ка
д
т
риј
умфуј
е,а
липок
аз
у
ј
есеиоз
биљнос
тус
а
вла
дав
ањут
е
шк
оћаипрона
лаже
њус
вог
аме
ст
аудруштв
у.
Људс
капа
кос
тс
ес
ликаувишена
вра
т
аис
редина, ка
оис
олида
рнос
тмеђуљудимакој
ис
у, поне
ка
дира
з
личит
енациона
лнос
т
и, ве
ре
, илисене
дов
ољнопоз
на
ј
у, а
лисуспремниипоце
нувла
с
т
ит
огриз
икадаприск
очеј
е
днидруг
имаупомоћ.
Жив
отиг
ла
вниха
кт
е
раМилошаБошков
ићаиНе
ве
нкеБа
шић,
т
е
купос
веодвој
еноудруг
омделуромана
,с
ва
кипунис
кушењаине
з
а
дов
ољс
тв
а.Саз
ре
в
ањениј
елише
нопре
ис
пит
ив
ањапре
т
ходнихживот
ниходлукаипос
т
упа
ка
. Онтра
г
аз
аљубав
љу,илис
еода
з
иванаиз
а
з
о-
68
Окњиг
а
ма
в
екој
исуокоњег
а
, аонав
е
ћнапрвомкоракуизроднекућес
усре
ће
не
ког
акоћеј
ојпроме
нит
иживот
. Прес
ве
г
а
, из
борживот
ногпоз
ива
.
Но,ниј
е
днонидру
г
оне
ћепрона
ћипра
вуљу
ба
в
инис
ањанус
рећук
ој
а
с
еуњихо
вомодносучинилат
акомог
ућом.
Посе
бноумећеМилу
нМићаБа
бић,ис
ка
з
уј
еукре
ира
њуликова
,
ос
импорт
рет
акој
ис
уда
т
ис
амног
ониј
анс
и, бе
з
ма
лопла
с
т
ичнодоча
ра
ни, онихипс
ихолошк
ипор
тре
т
ираусв
ојс
ложе
ност
ибићакој
ес
е
одликуј
епроме
нљив
ошћусходнооколнос
т
имакој
еут
ичунање
г
а.
Милошапрвоупоз
нај
е
мокаос
тидљивогде
ча
касакомплекс
има
нижевре
днос
т
из
богчиње
ницеданиј
еравноправ
анс
аг
ра
дс
комде
цом,
оде
ћај
а
сноис
т
ичење
г
овне
повоља
нс
оциј
а
лнис
т
а
тусит
ој
еиз
вор
с
т
алнихне
мира
. Ме
ђут
им, бу
ду
ћивр
лорада
н, аузтоилит
ера
рнона
да
ре
н, онтокомпе
нз
ирацит
а
т
има, поз
на
ва
ње
муме
т
нос
т
и, да
клеј
е
дномдуховномсу
пе
риорношћукој
амупружаосе
ћа
јс
иг
урнос
тиииз
ве
с
нев
редност
и.
Иуос
т
алимсит
уа
циј
а
ма
, садру
шт
вом, из
ав
ре
мес
т
удиј
а
, онс
е
з
ас
вој
емес
т
оудрушт
вуборииск
ључивонаосновуоног
ашт
ој
ење
г
ов
аличнос
тс
амапос
еби, урође
ниша
рмиумере
нос
тус
вак
омпог
ле
ду.
Та
ка
вј
еисаде
вој
камаз
авре
мес
т
удиј
а.Самоконт
ролака
одоминант
носв
ој
с
т
воње
г
овеличност
ипома
жемудаподне
с
еина
ј
в
ећеиз
дај
с
тв
о
кој
емуј
еприре
дилав
оље
наНев
енка
, опт
ужив
шиг
аз
ане
довољну
у
порнос
туиз
боруст
удиј
а
, аз
ане
ма
руј
у
ћире
алнос
т.
Собз
иромнара
з
в
ојдог
а
ђа
ј
аииз
борде
вој
кекој
ом с
ека
сниј
е
же
ни, видисеи ј
ош ј
е
днацрт
ање
г
овеприроде
, т
ој
еприкрив
ена
малодушност
... не
шт
ошт
ој
ез
апра
вог
оворилоодубокојра
ње
ност
и
кој
унисе
бидокра
ј
анеприз
на
ј
е. Он, з
а
пра
вониј
енибира
о, биој
е
из
а
бран... шт
ој
ена
жалос
т
, че
ст
ољу
дс
коис
кус
тв
о.... Ут
ојв
е
з
икој
ај
е
почив
аланана
вици,ст
ра
с
тимаиобз
иримапре
маде
вој
циштог
аволиа
кој
ај
ене
сре
ћназ
богт
ра
г
ичнихпородичнихоколност
и, онј
ез
а
прав
о
живе
опоине
рциј
ииз
бе
г
а
ва
ј
у
ћи дубљес
уочав
ањесас
обом, с
вој
им
с
т
ва
рнимже
ља
ма
, хте
њима,мог
ућнос
т
има.
Повра
та
куродниг
радз
а
окружуј
ење
г
овуличнос
т
. Онс
ев
рат
ио
ка
оинже
ње
р, добиос
т
а
н, с
кре
ну
опа
жњунас
е
бес
т
ручношћу, пис
а
њемна
учнихра
дова
.... Али, пра
видубљиживотос
т
аој
еиз
в
анње
г
а
ка
онешт
оштој
ебилонедот
а
кну
то,не
ис
тра
же
но,нена
ђе
но.
Нев
енкај
ес
ликанас
амног
ов
ешт
ине
, прес
ве
г
а
, ње
нале
пот
а
,
с
е
нз
уа
лност
, инт
елиг
е
нциј
а
, г
рациоз
нос
т
, т
еседоживља
вака
одас
е
пра
тинафилмс
комплат
ну. Но, а
ут
орниј
епаоуз
амкудас
ликаиде
а
лнуже
нуј
е
рј
ојј
едаоис
а
с
вимвиднељу
дскес
лабос
т
и... из
ве
снука
прициоз
нос
т
,с
е
бичностимла
дала
чконе
с
трпље
њешт
оћеј
ојис
комплико-
69
Књиже
внипре
г
ле
д4
в
ат
ииз
а
г
орча
т
иживот
. Одде
вој
кекој
але
тиз
ас
вој
имс
нов
има,онај
е
ура
з
вој
усиже
ас
т
иг
ладоже
неиз
не
вере
нихочек
ив
ања.Тошт
ој
ет
а
ко
ла
коодус
та
лаодслика
рскихс
нов
аг
ов
орииоње
нојипа
кпра
г
ма
т
ичној
природикој
ас
еодмахопре
де
лилаз
ане
штоконкре
т
ниј
еучемуј
емог
лаус
пе
т
и, ашт
осдруг
ес
тра
непока
з
уј
едај
еиуљуба
вибилат
а
ква
.
Уме
с
тодас
ебориижрт
вуј
еу
зс
иромашногмла
дићакој
иј
ев
оли, о
на
ј
еодма
хпре
кинуланас
а
мипоме
ноколнос
т
ик
ој
еј
ојнис
унак
лоње
не
.
Ипа
к, њенас
ложеналичнос
тпок
аз
уј
едај
еонадухов
норас
ла
,
с
а
з
ре
ва
ла, аве
з
аукој
ојј
ебилапока
з
уј
едај
еина
училадас
ебориз
а
с
вој
ециље
ве
. Ус
пе
лај
едаз
а
вршист
удиј
емедицинеиданос
ит
ере
т
в
ез
едокој
еј
ојј
ебилос
та
ло.
Међу
тим, ка
дс
в
ет
онедаочек
ив
анере
з
улт
а
те
, онана
пушт
амужасхв
ат
ив
шидаонпрв
енс
тв
еноживисопс
тв
ениживот
, ча
книј
еже
ле
онипо
родут
овре
ме
, ивра
ћас
ена„мес
т
оз
лочина
“
, уГра
днаМора
ви, дапокушадапоновоус
пос
т
ав
иодносс
ачов
екомкој
егј
еда
вно
т
а
коне
потре
бноказ
нилаипониз
ила.
Зачита
оцаобртј
еприличноиз
нена
ђуј
у
ћиј
е
рсег
ла
вниликроманаМилош Бошков
ић,с
вев
ремет
ру
диодај
ез
абора
ви, непомињући
ј
е
, алиипа
кпра
т
е
ћишт
ас
есњомз
бива
.
Ње
ној
а
вља
њеприхва
таприличноохоло, биваг
руб,помалој
еи
ис
ме
ј
а
вашт
ој
ера
ниј
ебионез
амис
ливодносме
ђуњима
. Но, т
оз
апра
в
опока
з
уј
ење
г
овус
лабос
т
, на
чиндаприк
риј
ее
моциј
екој
ег
аника
да
нис
уна
пус
т
илеиз
богкој
ихз
а
пра
воникадав
ишениј
енидоживе
одубокуљуба
в. Св
еј
етоз
а
леђ
еноче
ка
лодабудеот
кра
вље
ноње
номблиз
ином. Су
сре
т
омс
ас
обомкрозњу, ј
е
рј
единој
еонаима
лаона
јча
робникљу
чодње
г
овеличнос
ти. Ј
е
динопре
дњомј
ебиоце
ос
вој
, пра
ви
не
спут
аничов
екпунела
наижељез
ас
ве
обухва
т
номс
ре
ћом.
Тре
банак
рај
уре
ћидакњиг
а„
Лабу
дицанадМорав
ом“ Милуна
МићеБа
бићаимаив
ажнукултуролошкудиме
нз
иј
у. Онај
ес
ликањем
не
коликос
рединапонудилаине
кекулт
уролошкепара
диг
ме
. Поре
д
цит
а
т
нос
т
ииука
з
ива
њаналите
ра
рнеиз
вореизкој
ихс
ецрплона
да
хнућез
апис
ање, упут
опис
нимс
лој
ев
имаов
ог
арома
наимадив
нихиз
ливау
схићењале
пот
омрус
кеифра
нцу
ск
епре
с
т
онице
, пос
е
бноарт
е
фака
т
акој
иут
ичунању. Опчиње
нос
туме
тношћуда
ј
едивнеопис
еи
пока
з
уј
ес
уштинскуодликукулт
уредабог
а
т
ипој
единцаидаг
аопле
мењуј
е
. Мног
ићепосре
дс
тв
омнекихј
у
на
кауовојкњиз
имоћидаз
а
виреумуз
е
ј
ене
кихе
вропск
ихг
радов
аак
ове
ћз
богс
вет
ежихприлика
не
ћеник
адат
амокрочит
и.
Из
ве
с
наст
илскане
уј
една
ченост
, не
опходнос
ажима
њекој
еби
књиг
уу
чинилоконз
ис
те
нтниј
ом, с
вак
аконеут
ичубит
нонасв
ој
с
т
ва
ов
ог живот
ноги по
учногрома
нашт
о семоже уре
дит
и у новом
шт
а
мпа
њуиз
да
њаназ
а
довољст
воиа
утораичит
а
лаца
.
70
Окњиг
а
ма
Rajko Glibo
EKSPERIMENTIRANI "ISEČCI"
(Zoran Ilić
: Iseč
ci. „Alma“, Beograd, 2010)
Obič
no knjigu poč
injem odzada pa ni ovdje nisam pravio iznimku,
iako je knjiga po mnogo čemu za ovo naš
e vrijeme iznimka. Sve su prilike
da neć
emo jošdugo moć
i busati se onom „iznimke ne potvrđuju pravilo“,
jer na zadnjoj strani čitаmo: CIP – Katalogizacija u publikaciji Narodna biblioteka Srbije, Beograd 821.163.41-38 / ILIĆ, Zoran: Iseč
ci – Slike iz ž
ivota jednog blogera : / Zoran Ilić
. 1. Izd. – Beograd : Alma, 2010 (Beograd :
Skripta internacional), – 117. str. ; 21cm. – Biblioteka : Savremena knjiž
evnost / Alma, Beograd, knj. 92, tiraž200 / ISBN 978-86-7974-186-8 / COBISS. SR – ID 177750540. Prema dimenzijama rekli bismo standardno izdanje, ali prema sadrž
aju to se ipak ne bi moglo reći.
Zoran eksperimentira. On ž
eli pokazati kako je moguć
e u zbirci crtica nazvanoj Iseč
ci postić
i onaj čarobni poetski efekt koji se danas sve rjeđe
pronalazi u srpskoj romanesknoj formi, ali i š
ire na juž
noslavenskim prostorima.
U usmenoj knjiž
evnosti svakoga naroda ponaosob i u svjetskim relacijama cjelokupno gledano davno su se u agrafijskom periodu i kasnije dogodile i događale velike promjene. Prestalo se sa epovima, nastavljalo sa
krać
im formama – epskim pjesmama, a onda, kao vječ
no aktualni, ostali su
kratki usmenoknjiž
evni oblici koji manje-viš
e nastaju i danas. Neki od njih
kao anegdote stoljeć
ima služ
e ne samo kao inspiracija nego usput kao oblikovni predlož
ak za nastavak romana i pripovjedaka. Uglavnom u svakodnevnoj životnoj upotrebi imamo kratke usmenoknjiž
evne oblike koji idu
usporedo sa istim ili slič
nim oblicima pisane književnosti. Dakle, kratke forme u usmenoj knjiž
evnosti mijenjale su polako svijet pa danas i za nju i za
pisanu knjiž
evnost mož
emo ustvrditi kako je kratka forma promijenila svijet. U sferi iz koje nam dolaze Iseč
ci, to potvrđuje aktualna suvremenost.
Pred nama su statusi na Facebooku, tvitanje ili poslovi na portalima, a u Ili71
Књиже
внипре
г
ле
д4
ć
evoj prozi upravo je o njima – blogerima i njihovom servisiranju riječ
. Tu
su jošforumi i slič
ni blogeraš
ki oblici u kojima se informacije ili komentari
piš
u saž
eto, koncizno, zgusnuto do pucanja, kondenzirano do krajnosti, a
najbolji predloš
ci nude se svojom umjetnič
kom iskrič
avom ljepotom poput
onih kratkih lirskokaza koje nazivamo lirskim minijaturama. Tu, dakle, mi
imamo ili moramo imati autocenzuru na broj znakova uz uključ
ivanje odmaka i slič
no. U modi je eliptič
no i prosto, rjeđe prosto-proš
ireno
Novo internetsko doba je donijelo svoje zakonitosti. I kao š
to smo
sve do nedavno (i jošuvijek) poučavali svoje đake i studente o razlikama između knjiž
evnog pravca i knjiž
evne struje govoreći kako svaki književni
pravac ima svoju tematiku, svoj jezik i svoj stil, a č
im jedna od te tri odrednica fali, imamo knjiž
evnu struju, sada se nalazimo pred novim konstrukcijama, novim modifikacijama i oblikovnim izletima. Protok informacija brzo
se i jako se ubrzao i hiperbolično omasovio. Međutim, masovnost je donijela entropiju i š
um. Povećala je nered i u mikro i u makro svemiru. Entropija
je, znano je, odavna postala književnom temom. Entropija je mjera nesigurnosti neke informacije. Što je informacija kraća, obrnuto proporcionalno se
uveć
ava moguć
nost da bude netoč
na. U suputniš
tvu „kada jedan od rijetkih
ž
ivućih pripadnika 'zlatnog doba' europskog intelektualizma dvadesetoga
stoljeć
a, profesor emeritus Viktor Žmegačobjavi knjigu kratkih refleksija i
nazove je SMS eseji (Profil, 2010), zaš
to onda da se našZoran Ilićne ohrabri i objavi svoj „roman“ Isečke (Alma, 2010). On svome djelu daje navedeno ime, a zanimanjem je bloger i osjeć
a da mu je ta sfera najprobavljivija i
za obradu najprijemč
ivija. Nazvati svoje kratke proze, zapravo crtice, tako
hrabro Z. Ilićne ide prema vicu ili podsmjehu. On je dovoljno iskusan blogeraši ne dopuš
ta da mu se eksperiment iz dobro mu znane oblasti vrati kao
bumerang. On se u isečcima nije ograničio na precizan broj znakova, većod
iseč
ka do iseč
ka, tu i tamo, metonimijski upotrebljava neš
to š
iri izvedbeni
registar, ali to ne umanjuje dopadljivost njegovih prozrač
nih kratkih formi.
Ako se složimo sa Viktorom Žmegač
om koji zaključ
uje: „Danas je najmanja druš
tvena jedinica čovjek s mobitelom“, onda smo se nevjerovatno brzo
naš
li u situaciji da mobiteli i blogeri budu međusobni ovisnici
Knjige ove velič
ine i do sada smo nazivali č
as pripovijest, čas roman.
Međutim, struktura isečaka je takva da na neki nač
in osporava i jedan i drugi naziv. Treba samo raditi i raditi, a do klasifikacije će se ionako samo od
sebe prije ili kasnije doć
i.
Zoran je svoje proze nazvao hrabro Iseč
ci, poput Viktora Žmegač
a. I
njegovih SMS eseja. Prokuš
ani književni kritič
ari zaziru od ovakvih i slič
nih
tekstova, a mnogi i ne pokuš
avaju kliknuti u moderne informatičke tehnologije. Uprkos trendu odluč
io sam se njegovom djelu prić
i mješ
avinom nač
ela
72
Окњиг
а
ма
online i klasič
ne kritike da led suvremenosti probijam tekstić
em koji je mož
da nedovoljno zač
udan, a opet pomalo beznadan, ako ga motrimo online
oč
ima. Kako bilo da bilo, online č
itatelji, ali i oni drugi koje mladi drže za
demode č
itatelje, sa Zoranovim poduhvatima dohvać
aju sladak ugođaj.
73
Књиже
внипре
г
ле
д4
Željko Grahovac
PRED NAMA JE VELIKI PISAC!
(Vojislav Radojković
: Poslednji dani bioskopa Delo. „EvroGiunti“, Beograd, 2009)
Ispisujuć
i u posljednjih petnaestak godina desetine i desetine kritič
kih osvrta i prikaza povodom pojave brojnih knjiga domać
ih autora koje su
bile objavljivane u ovom periodu, potpisnik ovih redova nikad nije nijedan
svoj tekst te vrste naslovio ovako kako je naslovljen prikaz š
to ga upravo čitate; odmjerenost u izrazu, objektivnost i nepristrasnost sveta su pravila (ili
bi to barem trebalo da budu!) ozbiljnog knjiž
evnog kritič
ara i uopš
te svakog
koji prati, komentariš
e i interpretira djela tekuć
e knjiž
evne produkcije. Ako
ovaj put nisam odolio da uzvikom oduš
evljenja pozdravim ulazak Vojislava
Radojković
a na velika vrata u svijet knjiž
evnosti – to onda znači da sam
spreman u jednom kratkom tekstu pokuš
ati da pridobijem potencijalne č
itaoce ovog romana za č
italač
ki napor koji ć
e biti bogato nagrađen niš
ta manje
nego bašoč
aranoš
ć
u i oduš
evljenjem romanom pojavu kojeg smatram knjiž
evnim događajem za pamć
enje.
Radojkovićje napravio romanesknu konstrukciju koja je savrš
ena:
osam likova, ž
itelji malog grada Petrovca na Mlavi, redovno dolaze na projekcije filmova u bioskop Delo, a poglavlja romana su zapravo vješ
to isprepleteni iskazi, izvješ
taji ili monolozi u kojima oni u prvom licu prič
aju š
ta
dož
ivljavaju i š
ta im se događa u vezi s tim izlascima u bioskop. Svaki fragment naslovljen je imenom lika č
iju prič
u u njemu pratimo: Sofija, Milena,
Ludi Janko, Dragan, Sara... – a u tok tih njihovih priča apliciraju se povremeno kratka, masnim slovima odš
tampana oč
itovanja Vojislava Radojković
a zvanog Voja Trba, predratnog (otprije Drugog svjetskog rata!) vlasnika a
u socijalizmu radnika bioskopa Delo, koji je mrtav većdvadesetak godina i
koji, poput duha zarobljenog u Aladinovoj č
arobnoj lampi, kao preostalim
likovima nevidljiv i nedostupan spirituelni entitet prebiva uz uključ
eni kinoprojektor (samo tu, samo tad, i samo tekstualno, u jeziku!) i komentariš
e fil74
Окњиг
а
ма
move koji se tog trenutka emituju (znajući, kao š
to to duh i treba da zna, sve
š
to se uopš
te o filmu, o poetici, o psihologiji i o estetici filma može znati).
To je samo prvi nivo mistifikacije u vezi s imenom i prezimenom autora ro mana; u epilogu se Vojislav Radojkovićpojavljuje kao policijski inspektor
koji na osebujan nač
in baca svjetlo na okolnosti pod kojima se rasplela sud bina likova – razrješ
avajuć
i iz pozadine sve naš
e dileme oko dramatič
nih
zbivanja potkraj teksta, i to na takav nač
in da se malo lakovjernijem i dobroduš
nijem čitaocu neodoljivo nametne pomisao da Vojislav Radojković
zbilja jest policajac, koji je na neobič
an način isprič
ao priču iz vlastite policijske prakse...
Fragmentarna oč
itovanja likova tako se poredana da postepeno uvode čitaoca u zamrš
eni sklop odnosa, relacija i veza – gdje razlikujemo, po
utemeljenosti ili po dimenzioniranosti u vremenu, dva dramska plana: na
jednom je grupa likova koji su u starijoj životnoj dobi (Sofija, Milena, Ludi
Janko, zatim od likova iz pozadine advokat Radojič
ić, njegova supruga i
Sofijin muž
), č
iji su odnosi davno prije raspada Jugoslavije u dinamič
kom
smislu iscrpljeni i koji samo čekaju da se na njihovu sudbinu stavi ona „tač
ka na i“ – dok su na drugoj strani likovi u mlađoj ž
ivotnoj dobi (Dragan, Sara, njen momak, Goran) koji u olovnoj atmosferi tranzicije pokuš
avaju započ
eti neki svoj ž
ivot. Osim ove polarizacije po osnovi epoha (one prethodne, iz koje stariji likovi jošuspijevaju u sebi i na sebi nositi peč
at vlastitog
udesa, i ove nove, koja kao bezvazduš
ni prostor tranzicijske krize ne dopuš
ta mlađima ni da postanu ni da budu to š
to jesu ili to š
to bi trebali biti), u
romanu se uspostavlja i polje polarizacije između ž
ivotne realnosti prostora
o kome je riječi filmske fikcije, to jest siž
ea, likova, duhovnosti i izraž
ajnosti pojedinih velikih djela filmske umjetnosti, koje likovi romana gledaju u
bioskopu i koje na pregnatan način komentariš
e Voja Trba kao sveznajuć
i
duh filmskog medija. Uza sve to, moramo računati i na slož
enost i bogatstvo
odnosa koji se uspostavljaju i razreš
avaju među likovima i koji obuhvataju
sve – od fatalnih ljubavi, opsesija, ludila, vječ
nih prijateljstava, pa sve do
trauma i zloč
ina iz rata, narkomanskog bjekstva iz realnosti, zabludjelosti i
otupjelosti usred provincijske apatije ili bezglave potrebe za bjekstvom u
neki nazovi drugi i nazovi bolji svijet...
Radojkovićiz potpuno bezazlene atmosfere i kolotečine jedne tako
prepoznatljive provincijske sredine majstorski zaoš
ijava trilerski zaplet – sa
mrtvima na sve strane (č
etvero ubijenih i dvoje umrlih) na samom kraju romana i sa raš
omonskom razrokoš
ć
u istine koja održ
ava čitalačku napetost
bukvalno do posljednjih redaka teksta. S jedne strane se magija postepeno
uvlači u tekst kroz pomjerenost svijesti i osjećanja Ludog Janka, jedinog lika koji je od samog poč
etka to š
to mu ime govori, ali bez drastičnih poslje-
75
Књиже
внипре
г
ле
д4
dica po sebe i po ikog oko sebe: od njegove tragič
ne i apsolutno neospoljene
ljubavi prema Sofiji, koja ga do samog kraja na paranormalnoj ravni empatijski vezuje za tu ženu (a da ona o tome pojma nema!) rač
vaju se u viš
e
smjerova i postepeno se raskrivaju oč
uđujuć
e opsesije i tajne preostalih likova, dobro skrivene kao eksplozivni sadrž
aji njihovih bivš
ih ž
ivota (koji
im, međutim, ipak nisu smetali da prež
ive svoje nesretne sudbine i da dočekaju starost u ambijentu malovaroš
ke moč
vare, jošuvijek se, na pristojnoj
udaljenosti, grijući na vatri davnoprohujalih strasti i uzbuđenja). S druge
strane, fantastizacija se potkraj romana probija iz siline zla koje se pojavljuje sasvim iracionalno, neobjaš
njivo i surovo u gotovo idilič
nom ambijentu i
koje se poput snažno hitnutog sječ
iva probija kroz tkivo prič
e, sasijecajuć
i
usput nevine ljude i uspijevajuć
i (samo ono, to zlo, odnosno njegov nosilac)
nekažnjeno otić
i tamo nekuda... u svijet.
Iako pojedine dionice teksta u kojima se predstavljaju određeni likovi
ili saž
imaju odnosi među njima mogu stajati i same za sebe kao pripovjedač
ke cjeline (naprimjer neke dionice Sarine ili Milenine prič
e), Radojković
se ipak opredijelio za tehniku fragmentacije, to jest za mozaičnu romanesknu kompoziciju: time on postiž
e napetost dinamič
kog i dijalektič
kog saodnosa među dijelovima teksta, među likovima i među pojedinim zbivanjima –
dovodeć
ič
itaoca u situaciju da mora tragati za izostavljenim detaljima, za
usmjeravajućim asocijacijama ili za odgođenim poentama svjesno razbaca nim po raznim dionicama teksta. Fragmentarnost kao kompozicioni vid
oč
uđenja i literarnog oduhovljenja praćena je sofisticiranim fantastičkim otklonima i obojenjima glavnog toka fabule: tu prije svega mislimo na neobič
ne saž
etke emitovanih filmova i na duboke filozofsko-psihologijske
esencijalizacije Voje Trbe (gdje se poetika i estetika filmske umjetnosti pro miš
lja od strane takvih duhovnih autoriteta kao š
to su Frojd, Lakan, Delez,
Derida...) – Voje Trbe č
ija pripovjedačka nit u cjelini gledano stoji kao protivpol osnovnoj prič
i, kao zaslon na kom se u idejno-interpretativnom smi slu ocrtavaju viš
e ili manje razumljivi i prepoznatljivi autorefleksivni, odnosno autoreferencijalni impulsi i potezi samog autora romana (s č
ime mistifikacija oko imena i prezimena pisca zadobija puni smisao i puno opravdanje). U prelomnoj fazi zaoš
ijavanja radnje Radojkovićunutar Jankove prič
e
uvodi jošjedan fantastič
ki motiv: poslije projekcije nekih filmova, likovi s
platna pojavljuju se „uživo“ u Petrovcu na Mlavi, u razgovoru s Jankom ili
č
ak kao gosti borave u njegovom sirotinjskom svratiš
tu (u tom kontekstu
maestralno su evocirani Jankovi susreti s Marčelom Mastrojanijem i s likom
uč
itelja oko čijeg spasavanja iz zatvora se plete Bertoluč
ijev film Otč
aravanje). Sav taj fantastički naboj u okviru raspleta polarno je dinamički ukomponovan s realistič
kim, mjestimič
no i naturalističkim dionicama u kojima
76
Окњиг
а
ма
ovaj roman svoju izraž
ajno-stilističku i ž
anrovsko-kompozicionu polifoniju
i polivalentnost upotpunjuje poigravajuć
i se modelom kriminalističkog romana (trilera).
Vrhunska je umjetnost, kad je riječo ovom romanu, u sjajnoj literarnoj sublimaciji duha zlog i poganog vremena, o kome autor maltene niš
ta
drugo nije izravno kazao – osim da je riječo godinama na prelazu iz milenijuma u milenijum, neposredno poslije krvavim ratom provedene disolucije
Jugoslavije. Isključ
ivo kroz literarnu obradu onog konkretnog, pojedinač
nog
i karakteristič
nog Radojkovićje dosegnuo onu najdublju i najtež
u opš
tu istinu o epohalnom lomu unutar doba kome svi pripadamo.
77
Књиже
внипре
г
ле
д4
Vesna Denč
ić
POIGRAVANJE KONTRASTIMA
(Vladimir Radić
: Posle svih ovih godina. „Alma“, Beograd,
2010)
Roman prvenac Posle svih ovih godina, Vladimira Radić
a, nastajao
je, kako autor navodi u biografji, na krać
im i duž
im putovanjima po Brazilu,
Kini, Juž
noj Africi i Evropi, da bi se konač
no skrasio u Beogradu, u izdavač
koj kuć
i „Alma”. Međutim, i pored viš
egodiš
njeg putovanja radnja se
uglavnom odvija na domać
em terenu, izuzev na poč
etku i kraju romana,
opisujuć
i tako zač
arani krug unutar kojeg se oslikavaju svi naš
i poznati i
prepoznatljivi tranzicijski i ostali art-efekti.
Tematsku okosnicu romana č
ini borba emotivnog i racionalnog u delikatnom tinejdž
erskom dobu, kada valja donositi sudbonosne odluke, odvagati, odabrati između ž
elja i moguć
nosti, biti ili ne biti u poziciji da biraš
, ili
se prepustiti nadolazeć
em talasu, pa kuda odnese.
Ta psihološ
ka drama koju je V. Radićnastojao da osvetli lež
ernim i
nenametljivim stilom, započinje postepenim prelazima kojima nas narator
vodi kroz prič
u – od aerodroma u Frankfurtu i Beč
u, do putovanja u proš
lost: ekskurzija, matura, događanja i previranja u Starom Dvoru, da bi se
ponovo vratio na mesto polaziš
ta, u sadaš
njost, i celoj prič
i udahnuo novu
dimenziju.
Pisan kroz nekoliko nivoa, pored narativnog toka, roman č
ine i
dnevnički zapisi, scenariji, kratke dramske forme. Naslovima podeljen na
celine, koje se ciklično smenjuju i preplić
u, znatno utič
e na dinamiku š
tiva i
ž
ivotnost glavnih junaka, Saš
e, Tanje i Ene, kao ljubavnog trougla koji to
zapravo nije.
Veš
tim poigravanjem kontrastima autor je pokuš
ao da naglasi perceptivnu dimenziju viš
eglasja, koje shodno rezonantnoj kutiji različito treperi; novi milenijum reflektuje različ
it odsjaj LCD monitora i patinu Starog
Dvora; kompjuterizovani Zapad, nasuprot maloj zaostaloj sredini; napredni
vs. retrogradni...
78
Окњиг
а
ма
Kako saznaje našstalni dopisnik iz Starog Dvora, dekan Elektrotehničkog fakulteta profesor Sonja Vulin-Berićje danas svojim potpisom potvrdila odluku nastavnog već
a svog fakulteta o izdvajanju iz
sastava Univerziteta. Tim č
inom je okončana ...
Ovaj detalj iz romana je samo jedna od aluzija na 9. mart, raspad zemlje, demonstracije, proteste studenata, sukob sa milicijom, medijski linč
agresivnog drž
avnog aparata. Metaforičkim nizom autor viš
eslojno oblikuje
perspektivu, obrazuje znač
enja, uspostavlja ravnotežnu sliku, kojoj se sa
estetskog stanoviš
ta niš
ta ne mož
e prigovoriti, pa ipak, gorak ukus probija
prag pristojne uzdržanosti, nasleđene trpeljivosti i istrajavanja u besmislu.
Dok na suprotnoj stani, tamo negde u belom svetu, trustovi mozgova,
konglomerati, banke – u jednoličnom, podjednako besmislenom, precizno
zacrtanom, isprogramiranom hodu, mrvi, melje... Perspektiva neonskog sjaja i uglačanosti, fluorescentnim slovom ispisuje nadražaje, potpuno lepljive i
porozne. Poput slika u ogledalu, prelama se prepoznatljiv kod sinestetezije
koji oblikuje i istovremeno rasprš
uje umnož
ene refleksije. Sve viđeno i prož
ivljeno formira matricu miš
ljenja i ponaš
anja, sliva u isti kalup, različito
upakovan i datiran, generiš
e zakonomernosti č
ije dejstvo svakodnevno nadrasta projektovano. Kako to? pita se često, Radić
.
Naglaš
ena autorova zapitanost viš
e je retoričke prirode, nego š
to
stvarno očekuje da ć
e pronać
i odgovore, č
ak i na najjednostavnija pitanja, a
takvih kao da viš
e nema – danas je, kako se č
ini, svako pitanje previš
e
ozbiljno, komplikovano – uvek neka politika. Stoga Radićutoč
iš
te traži i
pronalazi u igri senki, koje trepere kao kroz maglu, kroz seć
anja. Belež
i trenutak zaustavljen u vremenu i prostoru, kao vezivno tkivo motivske građe
sa arsenalom lirskih intermeca, kroz koje provlači iskrice detinje, nepatvorene naivnosti, kao kontrast i korektiv agresivnog carstva novca, kao balans
koji svežinom nadvisuje monotoniju kliš
ea. Nižuć
i bisere nebruš
enih emocija, čini unutraš
nji dijalog dostatnim veselog mladalač
kog naboja i energije.
I kao u najlepš
em ljubavnom zanosu, prepliću se erotski i politič
ki
pasaž
i, ljubav i pragmatizam, san i java, rečju – život. Ovaj ovde, sada i onaj
minuli kroz seć
anja. Tako sjedinjeni životi čine okvir kroz koji se mož
e sagledati suš
tina bitisanja i uspostaviti ravnož
eta između zanosa i racionalnog
pristupa svetu koji nas okružuje i č
ini onim š
to jesmo.
Izuzev, ukoliko nas u međuvremenu ne iznenadi poneko pismo, poput ovog iz romana Posle svih ovih godina, Vladimira Radić
a, i na trenutak
podseti na ono š
to smo ž
eleli (i možda mogli?) da postanemo.
79
Књиже
внипре
г
ле
д4
Ду
ша
нСто
ј
к
о
в
и
ћ
ЧИТАЊ ЕИЗМЕЂУРЕЧИ
(Ми
р
ољу
бТо
д
о
р
о
в
ић
: То
р
б
ао
дв
р
б
о
в
о
гп
ру
ћ
а
, „Та
р
д
и
с
“,
Бе
о
г
р
а
д
, 2010)
Сиг
нализ
а
мна
с
та
в
љадат
ра
ј
е
. МирољубТодоровићнепосу
ст
а
ј
е
. Каошт
осе
, ипоре
дтог
аштос
ус
ет
омпра
вцуприкључилииу
нут
а
р
њег
аост
ва
рилиз
а
па
женере
з
улт
ат
еидруг
иписци, из
ме
ђуЉубомира
Мицићаиз
енит
из
маможепов
ућиз
на
кј
е
днакос
т
и, ис
тос
еможеучинит
иика
дај
еоМирољубуТодоровићуис
иг
на
лиз
муреч.„
Дис
иде
нти“
ов
ихпра
ва
цапост
а
ј
а
лисуњихов
и на
ј
же
шћикритича
ри. Ине
рт
наи
кла
новс
какњижев
нак
рит
ик
аниј
ехт
е
ла
,з
на
лаилис
ме
ладас
ез
а
држи
наре
ле
ва
нт
нимчиње
ница
маипрог
лаша
ва
лај
евишепут
аживукњиже
вностз
амрт
вуидржалај
ојпре
урањеноопе
ло.
Мирољу
бТодоровићнас
т
ав
љадае
кс
пе
риме
нт
ише
. Твора
цс
иг
на
лиз
ма
, правцакој
ис
епола
коближит
ренут
куукој
емћепос
та
т
и–
иа
коос
т
ај
еа
ва
нг
арда
н, аа
ва
нг
а
рдит
оуопшт
ениј
ес
вој
с
тв
ено– на
ј
дуг
от
ра
ј
ниј
ипра
ва
цмоде
рнес
рпс
кекњиже
внос
ти,ка
ошт
ој
ене
пре
с
т
ано
ширио, ипро
дубљив
аоост
ва
ре
но, по
ез
иј
у
, почињет
оист
одачинии
ка
дај
епроз
аупит
ању. „Торбаодв
рбовогпрућа
“, какотос
амау
т
ору
подна
с
ловуист
иче, доносикра
тк
еприче
,с
нов
е, нађ
енепричеислике
приче
. И ура
ниј
им, паиуна
ј
ра
ниј
им, Тодоровиће
вимк
њиг
ама,ма
ка
р
у
спу
тно, мо
г
лис
мо– пос
е
бнос
ана
ђе
нимпричамаипричамаслика
ма
– дас
ес
ус
рет
немо. Упос
ле
дњев
реме,Тодоров
ићт
канадва– с
имбиот
ичкиихприближуј
ући– ра
з
бој
а: пое
т
с
комипроз
ном. Обј
а
вљуј
еинт
е
нз
ивно, хуморне, ша
троприче
. Придода
ј
еим, ориг
иналне
, ша
т
ро
жва
ке
. Напис
а
ој
еи, ра
з
иг
ран, ша
тророма
н„Болимебла
ј
бинг
ер“. Обј
а
виој
еде
о„Дне
вника1982“. У припре
миј
е„Днев
никс
иг
на
лиз
ма
1979 – 1983“ (ов
ег
одинеиз
а
бранес
ука
ожижнеижа
ришнег
одинедов
ољнедапок
ажукакос
ус
ес
иг
на
лиз
амињег
овт
вора
цборилиииз
борилиз
апоз
ициј
укој
аихс
ме
шт
а– хт
е
лит
одруг
идаприз
на
ј
уилине–
80
Окњиг
а
ма
ус
амосрцес
рпскене
оа
ва
нг
а
рдеисрпс
кеку
лтуре
). Шта
мпа
ој
еикра
т
кук
њиг
у„Проз
ор“ кој
адонос
ипричес
нове
. „Торбаодв
рбовогпрућа
“,
з
бирнакњиг
а
, придружу
ј
ес
ес
личним ра
ниј
им ос
тв
аре
њимана
ше
г
а
а
ут
ора:„Зве
з
данамист
риј
а
“, „Елект
ричнас
толица
“, „Реце
птз
аз
апа
ље
њеј
е
т
ре“, „Св
ињај
еодличанплив
ачидруг
епе
сме“, стимшт
ос
уона
донос
илапоез
иј
у. Можес
ечит
ат
иика
ов
ише
слој
нирома
нуфра
г
ме
нт
има
. Билобиинт
е
ре
са
нт
нора
з
лучит
иње
г
ов
ес
ас
т
а
внице
, обој
ит
иих
ра
з
личит
имбој
ама
, ипра
тит
и, пока
дшт
ола
ј
тмот
ивс
ки, покадшт
оконт
ра
пу
нкт
ни,рита
мњихов
огсме
њив
ањаукњиз
и.
Књиг
уот
ва
ра
ј
удв
ау
сме
рива
чкамот
а. Она
јФокнеровупућуј
е
ка
, привидноприкриве
ној
,а
ва
нг
а
рднос
т
и(онас
енај
преинај
вишеда
у
очит
иумикс
т
урипонуђе
нихкњиже
вних„
па
з
ли“), адруг
и– Кишов–
а
с
оциранапрус
т
овс
коожив
ља
ва
њеодбе
г
логв
ременаиу
каз
у
ј
еина
„
ме
моарс
ку“дименз
иј
укој
уТодоров
иће
вит
екс
т
ови,чакика
дас
удат
и
ка
ос
нов
и, донос
е
. Ника
кос
енес
мез
а
бора
вит
иданишт
а
, ча
кика
дај
е
от
обожњимпракт
ичнимс
ав
ет
има(њихмора
моишчит
а
ва
т
инахуморној
, мождача
киг
роте
с
кној
, ра
вни), несмебитипрочит
а
нодос
ловно.
Тодоровић, ис
иг
нализ
а
м, инсис
тира
ј
унанепре
киднојиг
рииа
пс
олут
нојс
лободик
ој
аидопушт
аина
ла
жедасеицитира
но, довође
ње
му
новиконт
екс
т
, прочит
анов
имиис
коше
нимна
очарима
. Сликепр
иче
т
ре
баишчит
а
ва
т
ит
а
коштосеполаз
и ода
ут
орових„инте
рве
нциј
а
“
прис
ут
нихнањима.„
Порт
рет
иса
ни“ВукКа
раџић,Ла
з
аКос
тић,НиколаТес
ла
, Милу
нкаСав
ић,МилошЦрња
нск
и, Бра
нкоМиљковић, Але
кс
а
нда
рМа
ке
донс
ки, Никола
јГог
ољ, Ка
рлМа
ркс
, Фј
одорДос
т
ој
е
вс
ки,
ФридрихНиче
, Џе
ј
мсЏој
с, Ез
раПау
нд, Тома
сСте
рнсЕлиот
, Хорхе
ЛуисБорхес
, Са
лва
дорДали, Са
мј
уе
лБек
етт
ворес
пе
цифичнуис
т
ориј
ско-филос
офс
ко-књижев
ну„породицу“кој
абацачит
а
вс
нопа
с
оциј
а
тивнихс
иг
на
лаиг
ра
диинт
ерт
е
кс
туа
лнумрежуунут
а
ркој
ебис
еи
Тодоровићев
апроз
амог
лаишчит
ав
а
ти. Но, пот
е
нциј
а
лнеа
с
оциј
ациј
е
с
ет
унез
а
уст
а
вља
ј
у
. Ка
дај
еос
новимаТодоровићев
имре
ч, мог
либис
моихупоре
дитисаонимаиз„Сне
вника“ ЉубомираСимовићаили
„Ноћник
а“ Влада
наРадов
ановића. Небис
мос
мелиз
а
бора
вити, ме
ђут
им, нионекој
ес
ура
з
а
сут
иурома
нимаДос
тој
е
вс
когилиу„Дне
вницима
“ икњиже
в
нимт
ек
ст
овимаФранцаКа
фке
, ка
онипе
с
месновена
ј
ра
з
личит
иј
иха
ут
ора: иРембоа, иПонжа
, иМишоа
, ина
дре
алис
та
, и
на
шихифранцу
ск
их, наприме
р. КадаТодоровићпишеона
ме
рном,
диј
е
т
е
тс
ком, г
ладов
ањуАпт
онаСинкле
ра
, прис
е
ћамос
ес
т
ва
рногприка
з
а
ногуроману„Гла
д“ Кнут
аХа
мс
уна
,а
лии„е
кс
прес
инист
ичког
“у
Ка
фкином„Уме
т
никууг
ла
дова
њу“.
81
Књиже
внипре
г
ле
д4
Тодоровићк
орис
т
иг
ра
ђуизра
ниј
ихсв
ој
ихк
њиг
а.Слободноз
а
хв
ат
аизњих. Ст
а
вљауТорбу. Преуре
ђуј
е
. Поновос
лаже
. У новом
конт
е
кст
у,на
пис
алис
мов
ећ,прилоз
идобиј
а
ј
уновосв
ет
лоинов
оз
на
че
ње
. Друг
ипис
ципој
а
вљуј
усека
оус
пу
тниј
уна
ци. Имаиа
не
г
дот
а
попу
т, например, онеукој
ојс
ег
ов
ориопишче
војша
хов
скојмла
дос
т
и. Прос
т
орј
е
: Ћиће
ва
ц, Ниш, Беог
ра
д,Зе
мља
, чит
а
всв
емир.Ау
тобиг
ра
фс
кис
епричаодруг
ов
имаилиодвепропушт
енемогу
ћнос
т
идас
е
с
ус
рет
неБра
нкоМиљковић. Ма
ка
з
а
ј
ус
еновинс
кеве
с
ти. „Пре
писуј
у“
с
ечла
нцикој
ипрет
е
ндуј
унанау
чнос
т(нпр. о
ниоВене
риилиТита
ну,
Ишт
а
рилит
орна
ду). На
водисечуве
наТе
с
линапричаог
олубици. ПишеоГог
ољев
омст
ра
худанебудеживс
а
хра
њен.Уфус
нот
и, Кле
рГол
с
водиЏој
сана„г
е
ниј
а
лноглов
цанамуве
“
. Пис
а
цс
еобра
чуна
васадве
ружнере
чи: з
ажив
етиипо
над. Де
лес
ес
а
ве
тика
ко, нпр, ј
е
ст
ирибу.
Пишеосидика
донапочињедабиванај
новиј
апоша
ст
. Не
коликиприлоз
иналикс
унаг
ра
фит
е
. Нима
лослуча
ј
ноукњиз
иј
еит
екс
т„Пе
смеи
нужници“. Дру
шт
вомуправ
е, ра
з
нородни, т
ек
ст
овипис
а
нист
а
рим/
с
т
аринскимј
ез
иком, раз
г
оворипоз
е
нбудист
ичкојмондоме
т
оди, с
пис
а
кв
ажнихт
е
ле
фона
, прилоз
иорг
а
низ
ова
ниуформиу
крште
нихре
чи.
„Торбом“ в
рве
, ра
з
в
иј
ени, цит
а
т
и: изЈ
онес
ков
е„Ћела
вепе
ва
чице
“, Бе
ке
т
овогрома
на„Молоа
“, библиј
ске„Књиг
епропов
едников
е
“ укој
ем
с
еот
а
шт
иниз
бори. Да
ј
ес
еодлома
ке
рот
скепе
смелат
инист
еИв
ана
Чес
мичког
. Пуној
емини-е
с
еј
а
. Имаипот
енциј
алнихба
с
ниукој
имас
у
ј
уна
цижив
отиње
:в
илинкоњиц(поЖа
нуРос
т
ану), пинг
в
ини, т
ру
т
,г
а
в
рани, мољци,з
е
ц, з
е
ле
ниј
а
з
а
ва
цкој
ипр
из
иваМа
ркаРис
тића
. Тусуи
„
с
иг
на
лис
т
ички“т
е
кс
тов
икој
ебимог
лапре
дст
а
вити, наприме
р, „
пе
с
ма
“„Ка
ј
с
иј
а– кака
о“
: ус
ва
комње
номредус
упот
рира
з
двој
енеине
пове
з
а
немеђус
обно,ос
им, пот
енциј
ално,наа
социј
а
т
ив
нојрав
ни,ре
чи.
УТодоровиће
војкњиз
ис
вепос
та
ј
елите
ра
тура
. Укла
њас
ег
ра
ницаиз
ме
ђудоживље
ногина
пис
аног
. Са
њанј
е,иодс
а
ња
н, чит
а
вжив
от. Прит
омсус
а
ниј
а
вапост
а
ли, на
дре
а
лис
т
ички, хуморнииз
уз
ет
но
че
с
то,с
пој
е
нис
удови.
По Чеховукра
т
капричај
е„причабезпоче
ткаи кра
ј
а
“
. По
Фре
нкуНорис
у„Чит
а
лацнес
медачитас
амоиз
ме
ђуредов
а,нег
оииз
међус
а
михре
чи.“Тодоровиће
в
а„Торба
“ неманиправ
ипочет
а
кни
пра
викра
ј
. Онај
ес
а
мапричак
ој
ас
е
бес
а
муса
ња
ј
у
ћиприча. Ј
е
дино
ис
пра
вночита
њеовеТодоровиће
в
епе
с
мопроз
еможес
еиз
ве
ст
ит
а
ко
шт
оћесечита
оциув
ућиуса
мере
чиичита
т
иј
еизт
огпокре
т
ногме
ђу
г
не
з
да
. Чит
а
т
иј
ет
а
кошт
оћеј
ојпридружива
т
ив
лас
т
ит
ес
нове
.
Књиг
есакој
имабис
мона
ј
радиј
иу
поре
дилина
ј
новиј
уТодоров
иће
ву, са
с
вимсудис
па
ра
тне
: Кафкини„Дне
вници“, Вит
г
е
ншт
а
ј
нови
82
Окњиг
а
ма
„Лис
т
ићи“, „Оса
мљенос
ти“ и„Опа
лолишће
“ Ва
с
илиј
аРоз
анова
, Ка
миј
е
ве„Хронике
“.
Ка
оштос
еАндреБре
тонника
даниј
еодре
ка
она
дре
ализ
ма,т
а
ко
с
ениМирољубТодоровић– с
ас
в
имс
моубе
ђе
ниуто– ника
дане
ће
одв
ој
ит
иодс
иг
на
лиз
ма
. Сиг
на
лиз
а
м(п)ос
т
ај
еинапоче
цимадва
де
се
т
првогве
каоношт
ој
едва
дес
е
тихг
одинапрошлогве
кабиона
дре
ализ
ам: с
ве
пое
з
иј
а. Подпе
ромправ
огс
иг
на
лист
е
, ка
ошт
ој
ет
обилоика
дасунадре
а
лис
т
ибилиупита
њу
, ипроз
апос
т
а
ј
епое
з
иј
а
. Ижив
отс
ам
пре
ме
ћес
еупое
з
иј
у
.
83
Књиже
внипре
г
ле
д4
Ivan Despotović
ŽIVETI I UMRETI U ULICI LJUBAVI
(BrankоĆurč
ić
: Živeti i umreti u ulici ljubavi. Elektronsko
izdanje „Zavetina“, Beograd, 2009)
Življenje, umiranje i ljubav sadržani su u naslovu zbirke pripovedaka
Branka Ćurč
ić
a. Kao opozicioni elementi života, poput mrž
nje i ljubavi,
strasti i hladnoć
e, dobra i zla. Oni se u ravnici združ
uju u neki mistič
ni, nedokuč
ivi mir – kaže nam autor u prvoj prič
i, gde crkveni tornjevi postoje
kao putokazi za nebo, dom Boga oca. Kao š
to je podvuč
eno podnaslovom,
ovo je ispovest o jednom gradu, obič
ajima, na poč
etku 21. veka, ali se veću
naslovu knjige oseć
a vanvremenost onoga o č
emu se pripoveda. I sve je tu
sadrž
ano, u ravnici; Bog, ljudi: korumpirani, dobri, bogati, siromaš
ni, politič
ari, pa i sam Umetnik. O toj stvarnosti mož
e se napraviti jedino ispovest.
Ta zbilja se na prvi pogled mora suš
tinski kritikovati, ali će č
italac kasnije
ustuknuti od kritike, jer će mu ona ukazati smisao na jednoj drugoj strani,
jer je nalik memoriji ogromnog kalkulatora. Kao i u Boga, u nju je sve urač
unato. Što bi lik Umetnika rekao neminovni, takvi su valjda i događaji u
Brankovim pripovetkama.
Autor gradi izražajne karaktere, portrete, sa patinom starih slika, ulja
iz kakvog muzeja, koja uvek zadrž
avaju prisenak bajkovitog. Lik dečaka Ferenca Kavge, sposobnog da trpi, bez zlobe, ž
eljnog da pomaž
e drugima i
kao lekar doprinese zajednici, kontrastiran je bandoglavom nacionalisti Petru Petrović
u, zvanom Krv. Prvi je ž
rtva drugog, ali kasnije, u odraslom dobu, stvarnost ih tera na suž
ivot i oni se oslikavaju u pomirljivom svetlu. Ferenc traži mesto za ordinaciju u Krvovoj novogradnji. To je stvarnost ravnice, jasnoća linearne perspektive, kao na holandskim platnima. Bajkovitost
ali i konkretnost lica i prilika, mož
da nalik prizorima Pitera Brojgela. Ovo
jeste 21. vek, mada se č
ini da su sva vremena slič
na, u tim prič
ama, izgovorenim (reklo bi se) sa stanoviš
ta mudrosti. Neš
to š
to izgleda crno-belo, jednostrano, sasvim je drugačije kad bolje razmislite. Simbolič
ki motivisane in84
Окњиг
а
ма
tuicijom nizije, fabule pripovedaka daju svestran i stoga opš
ti prikaz pojedinač
nih ž
ivota. Obuhvać
eno je i iracionalno i svesno bić
e Severaca, junaka
zabeleženih u jednom periodu i prostoru. Ne č
udi š
to je glavni junak koji se
kroz prič
e povlači – filozof. Titula mu daje dozu opš
tosti, kao i ostalim junacima, na primer, Umetniku. Meš
tani tog slikara i pesnika vide samo kao
jednu reč
, Umetnik, i on u priči ostaje ta reč
. Najmoć
niji politič
ar u okrugu,
dakako, ima ime, jer za njega svi znaju. To je Jovan Jankov. Izraž
ajno je
ocrtan samouvereno halapljivi karakter. Kod njega dolaze umetnici ne bi li
dobili finansijsku podrš
ku. On ih tera na kompromis i, gle, naizgled beskompromisni stvaraoci pristaju. I mladi ljudi u Kuć
i kulture shvataju da nisu
bolji od svog prethodnika, š
taviš
e, on se u datim okolnostima snalazio bolje
nego novi.
Pisac komponuje jedan duboko autonomni, sopstveni, stoga i realni
svet. Iako je neminovan po mnogo č
emu, ostaje u njemu neš
to gogoljevske
kritike malih ljudi, njihovih naravi, kao u pripoveci o Budimiru Bač
kom i
kraju njegovog ž
ivotnog puta. Pomislić
emo da je zasluž
io svojevrsno groteskan kraj, ali će tetka junakinje poslednje pripovetke reć
i da je bio dobar
momak; a najbolji drug, Arsa mu sve vreme radio o glavi.
Viš
eznačnost ovakvog pripovedanja se lepo vidi bašu poslednjoj prič
i, sasvim ‘običnog‘ naslova: Dnevnik metamorfoze. Simpatič
an lik devojke
Jane premeš
ten je iz Londona u Severno S, gde dolazi zbog tetke i teč
e. Isprva ulazimo u vrt provincije, gradić
a gde ona (mrš
ava, ćelava s repom kao
antenom) izgleda smeš
no, „za ž
aljenje“. Kritič
ni gradiću njenim i čitaoč
evim oč
ima zasluž
uje kritiku, koja raste kad i bolesna tetka u bolnici ‘umisli‘
(?) da je Jana bolesnija od nje, samo zbog londonskog mrš
avog izgleda. Junakinja od tetke dobija savet da ‘napravi‘ grudi u ordinaciji doktora Kavge.
Tad ‘kritika‘ gradića kulminira, jer njoj nove grudi ne pristaju i zbog retke
komplikacije deluju kao grudi praistorijske žene. Sad ne sme takva da se
vrati u London, jer š
ta će joj reć
i tamoš
nji prijatelji, koji su je prihvatali kakva je bila. Ona pak teš
i sebe pać
eniš
tvom i svetaš
tvom, koje kao da joj je
Severno S. dodelilo, ali kaž
e: „Odbacila sam sve misli o muč
enici i svetici;
tamo (u Londonu) to sigurno neću biti. Niko me neć
ež
aliti.“ Debakl provincije poč
inje da raste i sam doživljava metamorfozu. Uz kuhinju tetke koja je
navodno nogom u grobu, Jana većpočinje da lič
i na ženu, a grudi izgledaju
bolje nego š
to se isprva uč
inilo. Moć
i će da se uda, odlazi s tetkom u š
etnju
pijacom. Ova prič
a je pravo remek-delo savremene proze. Čudna, ali sasvim
oč
ekivana, ona je slika Zemlje, vreve ž
ivota na njoj. I ‘Severnog S‘.
Čini se kako ć
e uvek, u svakom vremenu i prostoru postojati jedan
grad, umetnik, filozof, jedan Jovan Jankov, jedan vlastodrž
ac. Kao š
to postoji i jedan Bog. Prič
e Branka Ćurč
ić
a nose dozu bezazlenosti, novog izra-
85
Књиже
внипре
г
ле
д4
za, oslikavaju „telo“ stvarnosti. U njoj su i moralno prihvatljivo i ono neprihvatljivo – samo telo, materija od koje je satkana ravnica, Severno S, nebo,
samo Biće. Zato je ta stvarnost relativno bezazlena, samo stvarnost, kao š
to i
mora biti.
Pojedini likovi provlač
e se kroz sve prič
e, š
to knjizi daje osobine š
ire
proze, razuđenog romana, postavke slika gde prizori belež
e ista lica, na jednom mestu u različito vreme. Ova knjiga daje potpuni prikaz ž
ivota, naoko
ograničen lokacijom jedne male zemlje, njenog grada, ali gde se svi ljudi, na
raznim tač
kama zemljine kugle, sigurno mogu prepoznati.
86
Окњиг
а
ма
Tomislav Miloš
ević
SVET U KOME SE ČUJU GLASOVI
I PLAMSAJU VATRE
(Dejan Bogojević
, Skica za portret jednog sveta. „Alma“,
Beograd, 2010)
Dejan Bogojević, pisac svih žanrova koji postoje u pisanoj literaturi
ili ć
e tek postojati, ž
ivi u jednoj velikoj a sasvim neobič
noj pesničkoj galaksiji, univerzumu večnog plamena vatre i oneobič
enih glasova. To je svet
jednog altruiste, intelektualca č
ije intelektualne sposobnosti nisu samo „overene“ papirima u obliku diploma. On svoju ingenioznost svakodnevno ovaploć
uje delima. Tako je nastala jošjedna knjiga (teš
ko bi se bez brojanja
moglo reć
i koja po redu, a brojanje samo po sebi nije presudno u ovakvim
predstavljanjima). I naravno, ona je samo skica za portret jednog sveta koji
prevazilazi granice obič
nih saznanja o piscima takvog prosedea. I samo skica njegovog š
irokog i univerzalnog opusa stvaralač
ke vokacije. U recenziji
jednog od retkih analitič
ara istraž
ivač
a, mr Duš
ana Stojković
a se ukazuje:
da je veoma teš
ko hvatati se u koš
tac sa prozom ili poezijom ovog vanserijskog pisca č
ije su i pesme i prič
e, ne samo najviš
i nivo postmoderne, većsu
one i futuristič
ke u pravcu koji pisac većtrasira, a oni koji takođe traž
e put
ka novom u svekolikoj knjiž
evnosti, stidljivo ga prate ili č
ekaju da vide dokle ć
e stići ili blesnuti odjek njegove stvaralač
ke refleksije (parafrazirano iz
konteksta opš
teg viđenja D. Stojkovića). Čitajuć
i antologiju kratkih mini
prič
a kojima se dr Đorđe Otaš
eviću kući „Alma“ bavi većduž
e vreme i
predstavlja relevantnog č
inioca u tom smislu, znam da skoro nije imao takvih prič
a, suš
te prozne inovacije, koje ne bismo mogli odmah precizno da
smestimo u određeni ram. Inač
e, kratka prič
a polako većnalazi mesto u istoriji knjiž
evnosti, mada je jošuvek teš
ko definisati granicu između nje i poezije, odnosno pesme u prozi. „Umetnost pisanja je umetnost skraćivanja“
veli A. P. Čehov. Od njega inač
e započ
inje ozbiljnije bavljenje kratkim pri87
Књиже
внипре
г
ле
д4
č
ama koje se razlikuju od onih Poa ili Mopasana. Rodonač
elnik kratke kratke prič
e u nas je David Albahari, Zemunac koji trenutno živi i piš
e u Kanadi. U naslovima priča D. Bogojević
a većsu involvirane metafore, poetske
slike koje se otvaraju, a u njima su š
iroke moguć
nosti dalje vizuelizacije, za
svakoga po neš
to. „Prozirni kapci otvorenih š
koljki“. Glavni junaci njegovih
prič
a su nevidljivi (mož
e to biti i On), a narator (mada ga je teš
ko tako nazvati jer je takvo imenovanje imanentno stereotipnoj, ponajviš
e realistič
koj
prozi ili onoj turbo bla-bla) kao demijurg vlada u maš
tovitoj, kondenzovanoj
prič
i bojama jednog vrsnog pisca i slikara. „Tone lokomotiva kroz noć/ bez
jarbola / kroz krik razbaruš
enih hodnika / objaš
njava formu“/. (Ozvučeni
snovi straha). Da je M. Pavićrođen pre Bogojević
a, rekao bih da je poneš
to
nauč
io od njega. Teš
ko je pronać
i paralelizam i među naš
im domaćim piscima, bez obzira na vokaciju. U prozi D. Bogojević
ač
uje se i poezija, i obratno. To je jedan zbir koherentnosti u svim sferamаpisane knjiž
evnosti, mož
da umetnosti u š
irem smislu i, da biste mu se približ
ili makar malo, morate
poznavati njegov celokupni opus. (Moj oseć
aj je da sam na samom startu!).
Za Bogojević
a je stereotipna naracija ne samo dekadencija, ona je sasvim
izаnjegove „vidikove linije“, a izlazi novo stvaralačko ozarenje na krilima
„zmaja“ koji je negde u peć
ini proš
losti čekao da se buduć
nost u novom liku
javi. „Ima slobodan um“ je autobiografska reminiscencija u treć
em licu, аli
nije bitno „lice“, bitna je suš
tina, a ona je u slobodnom umu odakle izbijaju
nanosi reč
i, gejzir koji izbacuje na površ
inu bujicu reči bogatih kvalitetnim
„mineralima“. Naravno, minerali su samo paradigma, asocijacija za obogać
ene sintagme. On je Gospodar koji određuje vreme, mesto i nač
in... U „peć
ini sebe“ dugo je bio zatvoren, sve dok se nije „rodio“ i odmah potraž
io
utoč
iš
te u bajci literarnaja ž
izn. Skica ili bolje reći skice su meditativne epizode piš
č
eve vizuelizacije, ali „ako kaž
em da je kamenje plavo, to je zato
š
to je plavo odgovarajuć
a reč, verujte mi“ (Gistav Flober). Bez sumnje to je
piš
č
ev albedo, a to može biti sve: odnos prema bić
ima, stvarima, pojavama,
stanjima u vidu autogledanja, raspoloženjima... To su i osnovne refleksije D.
Bogojević
a, kako u poeziji tako i u prozi, a obe su kod njega bliske sestre,
skoro bliznakinje. „Dugo je bio zatvoren. Nisu mu dali da slika, pa je slike
č
uvao duboko u sebi, verujuć
i da ć
e uspeti da ih, sač
uvane, prenese nаplatno“. (U peć
ini sebe). Bogojevićmaš
tovito vodi svoje poetsko-prozne naracije, njihova osnova najviš
e inklinira u lič
nom. Kako je jednom rekao bašD.
Albahari: „Prič
a sam ja. Ukoliko ne govori o meni, ne govori ni o kome.
Ukoliko govori o drugom, to nije prič
a”. Rekao bih da je to moto i Bogojević
eh priča, i ne samo njih! Mnoš
tvo je asocijacija u ovoj prozi. Priče su tako koncipirane da č
italac mož
e da vidi š
ta se nalazi i sa druge strane ogledala, ako je većna jednoj, prednjoj, pisac sa svojim intelektualnim Ja, u kome
88
Окњиг
а
ма
je sabrano znanje iz viš
e nauč
nih oblasti. Bez toga bismo imali ispraznu literaturu (beletristiku), kakve, naž
alost, danas ima i previš
e. Simetrič
nost između intelekta, talenta i š
ireg obrazovanja i edukacije, mora da postoji. U
tome su naglaš
ene i opš
te vrline ovog pisca, koji i na ovakav nač
in ume da
se smesti u jednoj opš
toj konstelaciji pisane književnosti u nas, koja je prilično uproseč
ena. On ima svoj put, ali ne beži iz svog okruženja već, naprotiv, traži u njemu opipljive vrednosti za svoj bliski kontakt u ulozi istraživač
a, antologič
ara.
„Poč
inje san. Nevidljivo cveće prepoznajem po mirisu, odlaž
em ga.
Sedeć
emo kraj vode. Meso i krv i barske zmije... izranjam ka svetlosti. Pesak je ljubič
ast. Plivaju senke bez peraja; grimasa trenutka; spokoj!” (Iz prič
e „Pesak je ljubičast”). U toj svekolikoj semantič
koj heterogenosti, Bogojević
evi prozno-poetski brevijari su slojevito izmeš
ani: poezija, proza, stihovi
uz kratku formu naracije, epistolarni dodaci... („Na putu među dalekim mahovinama”, „Vejavica”, „Vrtoglavica”, ciklus „Kodovi, stripovi, kadrovi”...). Baveć
i se dosta drugim, tuđim rukopisima, dojmio me se ciklus
„Razbijanje forme”. U nekim pričama sam se č
ak i naš
ao: „Autorska prava”,
„Razbijanje forme”. Ovaj pisac za koga bi epitet erudite bila najobičnija banalizacija suš
tine i forme njegovog ukupnog prosedea, smestio je u ovu
knjigu svoje izabrane literarne vrednosti najviš
eg nivoa, a zaš
to njegovo mesto nije na najviš
em antologijskom nivou, odgovor je jednostavan: danas nemamo istraž
ivač
e u domaćoj knjiž
evnosti poput B. Popović
a, Džadž
ić
a, S.
Lukića, a ukoliko ih i ima (mada ih je se teš
ko ovako ad hoc setiti), oni su
uglavnom „zauzeti” u nekom klanovskom krugu, u kakvima Bogojević
a (a
ima ih još
), zbog velike njegove marljivosti nema. Pisac je fragmentizovao
Svet iz svoje perspective i veoma je uspeo u tome da nam svoje zadate motive artikuliš
e „na tanjiru”, sa posebnim ukusom. U ciklusu „Trag na obali”
posebno se izdvajaju: „Izvori i č
aroban dan”, „Ispovesti”, „Gluvonemi
svet”(!), „Stena”… Na kraju knjige, a kako bi drugač
ije i mogla da se eksplicira hronologija jednog velikog piš
č
evog sveta, nalaze se „dramski” tekstovi, prič
e sa viš
e knjiž
evnih dimenzija, sa zapletima koje pisac zaplić
ei
raspliće pred nama, oblikovane tako da su dovoljno angaž
ovani i upeč
atljivi
da nam se dopadnu i da ih upamtimo. Pisac je dovoljno mlad, plodotvoran i
uporan te će taj nevidljivi „sudija” ili Gospodar „života i smrti” u afirmativnoj knjiž
evnosti na nekom Sajmu talenata morati da ga uoč
i i nagradi zasluž
enim priznanjem. Njegov portret i te kako pripada Svetu o kome piš
e, ali i
svetovima o kojima drugi piš
u.
89
Књиже
внипре
г
ле
д4
Го
р
д
а
наМа
л
е
тић
СМЕШ НЕ ПРИЧЕ
(Мил
у
т
и
нЂу
р
и
ч
к
о
в
и
ћ
: Не
в
е
р
о
в
атн
еп
р
и
ч
е
,„
Ал
ма
“
,
Бе
о
г
р
а
д
, 2010)
Дана
ска
одас
моз
а
бора
вилинас
ме
хишалу.Ху
морна
мј
ере
да
к.
Смехј
едра
г
оценис
вудадобродоша
о, онј
елек
,а
лиг
ај
емало.Ис
т
ини
з
авољу,ниј
елак
она
пис
а
тиху
морнупричу. Апос
ебнос
уре
т
кекњиг
е
кодкој
ихв
е
ћуна
слов
уотк
рива
мопишче
вуже
људаз
ас
меј
е.Тој
ехра
брос
тј
е
рсесв
ира
дола
ћа
ј
ут
а
квихк
њиг
аиспра
в
омочеку
ј
ууњима
хуморис
ме
х.
Нов
а књиг
аМилу
тина Ђуричк
овића Не
в
е
роватне приче(239
с
т
р.) ј
ес
т
екњиг
апунас
ме
шнихприча
. Из
ачуђуј
ућеј
ек
оликоихима
.
Пис
цу
, очиг
ледно, ниј
ебилот
ешкодаса
с
т
ав
из
биркуј
ерпишесла
коћом. Оноштој
ехуморно, с
ме
шноидуховит
оте
ченека
коприроднои
провируј
еода
св
уд.
Ув
ећинипричана
рат
ор, ког
аиз
ј
е
дна
ча
ва
мос
апис
цем, упрвом
лицуг
овориосв
ој
имдог
одовшт
инама
. Онј
енека
ка
вса
вре
мениба
рон
Минха
уз
ен, чов
е
ккомес
едог
ађ
ај
уса
мене
ве
рова
т
нес
т
ва
ри. Ме
ђут
им,
ов
ајна
шј
елажовише
прт
ља
,з
буње
н, пла
шљивчов
еккој
исенеможе
на
чу
дит
иономештомус
едог
а
ђа
. Ат
осус
веса
менеприј
а
тнос
тиукој
имаиз
в
лачиде
бљик
рај
. Ова
јис
кре
ниподва
лџиј
адоводис
е
бенај
че
шћеукомичнеибиз
а
рнес
итуа
циј
еизкој
ихсеис
пе
т
ља
вакакоз
наи
у
ме. Чит
а
лац, шт
аће
, с
меј
ес
еовимпропус
тимаиг
лу
пимисмешним
с
итуа
циј
а
маукој
еј
унакз
апа
да
. Онсепоне
ка
дипре
па
днеупој
е
диним
црнохуморнимпричама. Сре
ћом, кодЂуричковићауовом„
пре
т
умба
ном с
ве
т
у“накра
ј
у
, уг
лав
ном, св
едолаз
инас
в
ој
еме
с
то, каошт
ои
т
ре
ба,будућидај
еписа
цз
биркуна
ме
ниона
ј
мла
ђима
.
Пис
ацт
раг
аз
ас
ме
шним, нес
а
моус
ит
уа
циј
и, на
рав
иика
ракт
е
ру,ве
ћиуречима
, из
ре
ка
ма
, пос
ловица
ма,име
нима
. Заинт
риг
ира
нпос
т
анкомова
квихре
чиииз
раз
а,онпле
т
епричуиправ
икала
мбуре
, на
90
Окњиг
а
ма
дог
ра
ђуј
ућиих.Алиуовојк
њиз
иимапра
виххуморе
с
ки(Мојку
миј
а),
т
обожњихле
г
е
нди(Необич
анпол
ицај
ац), црноху
морнихпр
ича(Муз
е
ј
ду
х
ова), онихс
афа
нта
с
тичнимприз
ву
ком(Срећа, Сме
х
), нонс
енс
них
(Вре
ме
), ра
з
в
иј
е
нихане
г
дот
а(Ув
оз
у) ипра
вихприча(Праде
даиње
г
ов
бицик
л), данав
еде
мот
е
кпој
е
дине.Осимт
ог
а
, туј
еичит
авциклуспричаос
пис
а
те
љс
комз
а
нат
у(Инс
пирациј
а,Реце
птз
адобруприч
у,Прич
а
опричи, Де
бе
лаприча, Мршав
априч
а, Кратк
априча...) У њимасеба
в
ипробле
мимаформенане
уобича
ј
енна
чин– из
г
ова
рај
ућикрозша
лу
одре
ђе
неис
тинеожанровима– шт
оде
циможенас
а
св
имконкре
та
н
на
чиндадâ с
ликуокњиже
внимврс
та
маипис
а
њу. Не
ве
рова
т
нидог
а
ђ
ај
и, то
божњета
ј
анс
тв
енепору
ке,живие
липт
ичнидиј
а
лоз
иј
ес
ус
ре
дс
т
вакој
имас
ес
лужи. Че
с
тој
еспај
а
њенес
пој
ивогоношт
ој
еуоснови
с
ме
шноги, нај
з
а
д, ша
лоз
биљнито
нса
мена
ра
циј
екој
ипос
т
ај
ес
т
илс
ка
ка
ра
кт
ерис
тика
.
Дак
ле, чита
ла
цћесесиг
урнона
смеј
а
тичит
а
ј
ућиовукњиг
у. Будућидасупричера
з
нов
рс
не
, св
акоуњојможенаћине
шт
ој
еблис
ко
њег
ов
омпоима
њус
ве
т
аишт
оћемус
едопа
ст
и. Мла
димог
уз
апа
з
ит
и
окоче
г
ас
ес
веможе ис
плес
т
иприча
, шт
ај
едобарз
а
пле
т
. Нај
з
а
д, и
с
а
мпис
ацуРе
цептуз
адобрупричуре
ћиће
:„
Добрапричас
еможена
пра
вит
иодс
ве
г
аис
ва
чег
а,акос
тев
ештча
робња
кимај
с
торкој
иу
ве
к
имаот
воре
начулаз
аживотокос
ебе
“
.
На
ј
ва
жниј
еј
е
, ипа
к, т
одас
еписа
цшалинасв
ојрачун. Па
ра
докс
а
лно, уов
ојна
из
г
ледбе
з
а
з
ле
нојкњиз
и, т
ој
енај
поучниј
е
. Осимт
ог
а
,
књиже
вностнебибилај
еднаодучите
љицажив
отака
днебиинехот
ицепос
та
в
љалапит
а
њак
ој
ихј
епис
а
цка
т
кадс
ве
с
та
н, ака
т
ка
дне
. Ове
причена
воденара
з
мишљање
. Из
аз
а
вес
ес
ме
хавре
ба
ј
упит
а
њама
лаи
в
елика
, одонихна
из
г
леднев
ажнихдосу
шт
а
ст
в
ених, ка
оштој
е, на
приме
р,онодалис
мос
ре
ћниико
ликој
есре
ћарела
т
ив
анпој
а
м.
Ст
ог
а
, тре
бапрочита
т
иов
укњиг
у.
91
Књиже
внипре
г
ле
д4
Mил
ицаЈ
е
фтими
ј
е
в
ићЛил
ић
OД СТВАРНОГДО МОГУЋЕГ
(Ст
о
ј
к
аЂо
р
ђ
е
в
и
ћ
: Фи
о
к
а
. „Ку
л
т
у
р
но
-пр
о
с
в
е
т
наз
а
ј
е
д
ни
ца
Ср
б
и
ј
е
“
, Бе
о
г
ра
д
, 2010)
Култ
урно-прос
ве
т
наз
ај
е
дницас
енеда
внооку
ша
лака
оиз
да
ва
ч
ит
оона
јкој
иот
ва
равра
т
апочет
ницима,мла
димс
т
ва
раоцимакој
ит
е
к
т
ре
бадас
епот
врде,шт
ој
ез
ас
ва
купохва
лу.
Прве
на
цСтој
кеЂорђе
вићФиок
а, шт
а
мпанка
опрвакњиг
ау
е
дициј
и„Зла
т
нанит
“, романј
екој
ис
па
даутз
в
. с
т
ва
рноснупроз
уј
е
р
з
ат
е
муимас
лика
њеурба
ногса
вре
ме
ногмиље
аукој
е
мседе
ша
ва
ј
у
кру
пнепроме
неко
ј
еме
ња
ј
упој
е
динце
,у
тичунара
с
лој
а
ва
њедрушт
ва
,
ра
с
па
дањебра
ков
а,приј
а
те
љс
т
а
ва
.
Пост
ој
е
ћа с
т
ва
рнос
тј
еу
ве
к инс
пириса
ланас
т
ва
рала
шт
во и
мног
ите
оре
тича
рис
ус
ењомебав
илика
офе
номеном кој
ииницира
у
ме
тностилибив
аобухва
т
ануме
т
ношћу. Но, буду
ћидаонав
рлодире
кт
ноут
иченаунут
ра
шњис
ве
тчов
ека
, онаг
ас
ходнот
ому
т
ицај
уме
ња, обликуј
еилиде
формишека
дапочињес
увишедаприт
ис
качове
ка
кој
иј
еемоциона
лнобићеипочес
т
опос
рћеподте
ре
томоколнос
т
икој
е
одњег
ат
ражерациона
лнопос
тупа
њеиодс
ус
тв
оемоциј
а
.
Сликеизсв
ет
акој
иј
еокона
с
, пренос
ес
еус
т
ва
рала
шт
во,алии
пос
тој
е
ћеидеј
екој
имас
еруков
одиодре
ђенодрушт
в
обива
ј
уте
мау
лит
ера
т
уриилидруг
имумет
ност
има
. Поре
дт
ог
а
, мног
ис
тв
ара
оцина
с
т
ој
едапроблемат
из
уј
уодносс
т
ва
рнос
т
иидрушт
ва
, односпој
единца
идрушт
ве
нес
т
ва
рнос
т
и, дас
аг
ле
да
ј
упосле
дицетогоднос
аииз
близ
а
з
ав
иреуњиховуинт
е
ракциј
у.
Уме
т
никка
омиса
оноие
моционалнобићета
кођ
еуче
ст
вуј
еутој
с
т
ва
рнос
т
ииимаодређ
енис
та
в. Прис
т
ај
ућидас
ењомебав
ипос
ре
дс
т
вомумет
ност
и, онис
ка
з
уј
еа
кт
ив
аноднос
, ас
та
вмуј
ена
ј
че
шћекрит
ички, шт
ој
еприс
утноиуромануСтој
кеЂорђев
ићкој
асв
ој
омкњиг
ом „
по
крив
а“мут
нит
рна
з
иционипе
риодус
вој
ојз
е
мљибав
ећис
е
92
Окњиг
а
ма
у
г
лавномус
пе
шним људимасак
ариј
е
ромипока
з
у
ј
ућика
косв
етоу
ј
е
дноммоме
нтубивадов
еде
ноупита
њеновимне
предв
идивимт
оковимаживот
а.
Изпоз
ициј
есв
ез
ана
ј
уће
гнара
т
ора, а
ут
оркаотк
рив
аунутра
шњи
с
ве
тсв
ој
ихј
уна
как
ој
ина
с
т
ој
едаупркосспоља
шњихприт
ис
акапро
ис
т
е
клихизпериодат
ра
нз
ициј
еос
та
нуоноштој
е
су.То, ме
ђут
им, имаце
ну.
Ст
ој
каЂорђе
вићј
ерома
нкоципиралак
аотроде
лнус
т
ру
ктуруу
кој
ојс
еживотг
ла
внеј
уна
кињеАне, к
ој
ај
епс
ихо
лог
,с
аг
ле
да
ваизвишеуг
лова
. Прв
ацелинај
еАнинс
в
е
т без
брижности, друг
а
, Удаљав
ањеит
рећа
, Фиок
а.
Наприме
руј
е
днеус
пе
шнепородице,ау
торкапока
з
уј
ека
кост
ихиј
ак
ој
ај
епокриладрушт
вополак
оос
ва
ј
аионоштој
енај
т
врђ
ис
т
уб
дршт
ва
, породицуипре
т
идај
еуништи. Бра
чнипа
рови, кој
ис
ууне
кимс
т
а
билниј
имвре
ме
нимаус
пева
лидаодг
ов
оредрушт
ве
нимоба
ве
з
амаадаихт
онепот
рошиса
с
вим, ст
из
а
лисудас
епосв
ет
еј
е
днодруг
омидаприпа
да
ј
уиприј
ат
е
љима
. Садаунов
она
с
тaлимоколност
имау
кој
имас
еморамног
ов
ишера
дит
ика
кобисеопс
т
ало, долаз
идора
с
т
рој
с
т
ва
, удаљав
ањаодприј
а
т
ељаисв
ак
акоодна
ј
ближих.
Дабидоча
ралатепроме
неау
торкај
ена
слика
ладрамус
ва
ке
личнос
т
ипонаос
об, иа
коихј
енапоче
ткупре
дст
а
вилакаос
т
абилнеи
у
спешне.
Ана
,г
ла
внај
уна
кињаовепов
ес
т
иј
ев
ис
пренипс
ихологкој
ис
е
с
вимжа
ромпре
дај
епрофес
иј
и, а
лиивољенасупруг
а
, добрама
ј
каи
приј
а
т
ељица. Бу
дућидас
ера
дњарома
наодвиј
аупрвимде
цениј
а
ма
дв
аде
се
тпрв
огс
толе
ћа
, кадасус
вепоша
с
тинов
огсв
е
тс
когпорет
ка
в
ећс
тиг
леуг
ла
вниг
радна
шес
анкциј
амаира
т
овимаос
иромаше
нез
е
мље
, онас
есуоча
васапост
т
ра
ума
т
скимпос
ле
дицамас
вој
ихпа
циј
ена
т
ачине
ћисв
ештоможедау
ма
њињиховепат
ње
,т
ећез
богпов
ећа
но
г
обимапос
лапов
ременопочет
и идаз
а
пос
т
ав
љапородичнеобав
ез
е,
Сдруг
ест
ра
не
, ње
нсу
пругМилош, к
ој
иј
еу
плов
иоуводебиз
ниса
, от
крив
адасусепра
вилаиг
реупос
ловномс
ве
тупроме
нилаида
кохоћедаопс
т
ане
, мораиг
ра
т
ине
час
но.Увеликојунут
рашњојборби,
далипус
т
ит
идруг
едат
епрег
а
з
еилићеш ис
амбит
иона
јког
а
з
и, он
одлучуј
едасенеда.Промењенеоколнос
тисуучиниледасефе
роднос
ииприј
а
т
ељст
варас
пршуј
уине
с
та
ј
у, даса
мовла
дас
уровиз
а
конинт
е
рес
а
. Каопре
те
ће
гконку
рент
анате
нде
руз
а„
фирмус
нова
“
, пра
т
ему
с
инаунамеридаг
аз
апла
ше
. Чит
авниза
кциј
аМилош ћепредуз
ет
иу
на
ме
ридаос
иг
урапос
а
окој
идонос
ипрофитипородицудокој
емуј
е
не
обичнос
та
ло. Тој
ег
лав
наиде
ј
а
, кој
уау
торкана
с
тој
идаре
ализ
уј
е
93
Књиже
внипре
г
ле
д4
ов
имрома
ном, очу
ва
њепородице
, љуба
виионихвре
днос
т
ико
ј
есуне
мат
е
риј
а
лне
,а
либит
нез
аду
хов
ниопст
а
на
кбића.
Ииа
кос
ижепома
лоделуј
ене
убе
дљиво,ј
еркодј
е
дногс
т
а
билног
бра
кадола
з
идо пот
пуноготу
ђе
њакој
ениј
емот
ивиса
ноуз
рочнимпос
ле
дицамаидора
з
водабезсус
рет
асу
пружника
. Ме
ђут
им, уз
а
вршном
пог
ла
вљурома
нас
ле
диобртукој
е
мс
есупружницис
усре
ћуира
з
ј
а
шња
ва
ј
уне
с
пора
з
уме.Ра
з
в
одј
ебиос
а
мопара
ва
ндабисепородицас
а
чув
алаодмог
ућихуценаипрет
њи.
Прекодвеј
уна
киње, де
вој
кес
аКос
ов
аиМет
охиј
еирођа
кеиз
Хрва
тс
кеобухва
т
ас
ечит
а
вадрамас
рпс
когна
родако
ј
иј
ес
тра
да
оу
ов
имс
ре
динама. Пос
ле
дицат
ихдо
г
ађ
ај
ас
упокушај
имладеос
обеда
з
ашт
ит
иболес
нума
ј
куима
лоле
тнубра
ћут
есрљауне
дост
ој
а
нживот
изкој
е
гс
епос
ленеможеишчупа
ти, арођа
каизХрва
т
скеимав
ажну
у
лог
ууконс
олидов
ањупородичниходнос
а
.
Уос
новиприпове
дачкогпос
т
упк
аСтој
кеЂорђ
ев
ићка
одас
т
ој
и
пое
тичконаче
локој
еј
еформулис
аос
ј
ај
а
нприпове
да
чирома
нопис
ац
Да
нилоНиколић,даприпове
дањет
ребаз
а
поче
т
иј
е
дност
а
внимс
т
илом
ат
е
жит
ине
обичномра
с
пле
т
у, штој
ере
з
улт
иралопот
пунонеоче
кива
ним ис
ходом на
рациј
еи побило с
умњеуне
уве
рљиви с
иже
, ј
е
рј
е
а
ут
орка„
оправ
дала
“с
вепос
т
упк
еликоваииде
ј
ноз
а
окружилас
вој
у
г
ла
внуз
а
мис
ао,очув
ањепородицеиљуба
випре
мас
упруз
и.
Наова
јна
чин оназ
а
прав
о де
монс
трирас
вој
еконс
тру
ктивно
у
мећеире
ше
нос
тдасв
ој
уиде
ј
у„
оде
не
“аде
ква
т
номформомпо
дижућис
вој
еприпове
да
њенара
нгс
имболичк
огг
овора
, укој
е
мс
ечов
еков
животуоквирус
ав
реме
ногдобаможепос
ма
т
рат
иусв
ет
луз
лоупот
ре
бапоз
ициј
а
, „
архивира
ња
“пој
едина
чнихс
удбинаиконт
ролис
а
њаод
с
т
ранеце
нт
а
рамоћи.
Сдруг
ест
ра
не
, рома
нФиокај
еиа
поте
оз
аљуба
вико
ј
аопс
т
ај
е
у
пркосис
куше
њимаипок
аз
у
ј
едачове
кк
ој
ив
олиимахра
брост
идас
е
из
бориз
ав
оље
нуже
нуидасеце
опосв
ет
иост
в
аре
њуз
ај
е
дничк
огсна
.
Ј
еднаодва
жнихте
маов
огделај
еиприј
а
т
ељс
т
во, ле
потапове
ре
њаипре
поз
на
ва
њас
ебеудруг
ом. АнаиМиња, ка
оносиоцира
з
личит
ихживот
нихс
т
а
воваис
удбина
, докра
ј
аост
а
ј
уоданемла
да
лачком
приј
а
т
ељст
вуупркосс
вимнеповољнимиску
ст
вимас
аљудимаокоњих
кој
есутра
нз
иционепроменеобликов
алеиме
ња
ле.
Уј
е
днос
т
ав
номис
ликов
ит
омприпове
да
њупуномс
имболичких
на
г
ове
шт
а
ј
аСт
ој
к
аЂорђе
вићсликасв
ес
лој
е
ведруштв
акој
ис
уог
ре
з
лиукорупциј
иинемора
лу
, от
крив
ај
ућидаодт
ог
аниј
еимунаниме
дицинанина
ука.
94
Окњиг
а
ма
У врлос
ложеном пос
ту
пкуг
ра
ђе
њас
иже
ааут
оркај
еупрви
пла
нс
т
ав
илаиде
ј
еху
ма
нос
т
и, љу
ба
в
и иприј
а
т
е
љс
тв
ана
ст
ој
ећида
с
вој
еј
унакеус
ме
риупра
вцуњихов
огос
т
ва
рив
ањаипонудилај
еј
е
да
н
из
ра
з
итое
т
ичк
имо
де
лпона
шања.
Иак
оповре
ме
ноиз
г
ле
дадај
енемог
ућеиспунит
иих, с
вис
ена
кра
ј
упот
в
рђуј
ука
оњихов
ипромот
е
ри, ј
е
рс
уизмношт
в
ак
ору
мпира
нихиз
лихииз
а
бранидаихпо
тв
рдеидас
ачув
ај
уј
еднидруг
еу
пркос
с
ве
му
.
Мождај
еобликhepy enda неуобичај
е
нуса
вре
ме
нојлит
е
рат
ури,
а
либај
ков
иткра
јс
ва
ка
коиз
а
з
иваиз
вс
енуе
мпа
тиј
уаонаводика
та
рз
и
ипра
вомдуховномуг
ођа
ј
ушт
орома
нФиокачиниприј
емчив
имипамт
љивим, атој
ена
ј
бољапотв
рдамладома
ут
орукој
иј
ет
е
кз
а
поче
ос
вој
укњиже
вничкуа
ва
нт
уру.
95
Књиже
внипре
г
ле
д4
Сл
о
б
о
д
а
нРа
к
итић
СУШ ТИНЕ И НЕ-СУШ ТИНЕ
УТРАГАЊУ3АКЊИГОМ
ЖИВОТАИСМРТИ
(Пр
е
д
р
а
гБо
г
д
а
н
о
в
и
ћЦи
:Т
ру
б
еип
е
ч
а
ти
.„
Ра
шк
ашк
о
л
а
”
,
Бе
о
г
р
а
д
, 2010)
Послевишеодде
се
тг
одинаПре
дра
гБог
да
новићЦиог
лаша
ва
с
еновомкњиг
омпе
са
ма
: Трубеипеча
т
и. Очиг
ле
днодај
епре
дна
ма
књиг
ас
ложенест
рукт
уреислој
е
вит
ихз
наче
ња
,г
ус
т
апообиљуре
минис
ценциј
а,накој
ојј
епе
с
никдуг
ора
дио, прида
ј
ућипос
ебнува
жнос
т
њенојкомпоз
ициј
ииорг
а
низ
а
циј
ициклус
аипе
са
мауњима
. Хоћуда
ка
же
мдаимане
кема
те
мат
ич
кепре
циз
но
ст
ика
коуоблик
овнимкру
г
ов
имакњиг
е„
Тру
беипе
ча
ти“т
ак
оиуње
нимз
наче
њс
кимслој
е
вима
.
Чиниседај
еуњенуос
новуне
на
ме
т
љиво, а
лиделот
в
орно, у
г
рађ
ено
Отк
рив
ењеЈ
ова
ново, нашт
ана
мс
уг
е
ришење
на
с
оциј
а
т
ив
ниипун
с
имболик
ена
слов
.
Ст
а
вља
ј
ућиречи„
т
ру
бе“и„
пе
ча
т
и“уна
словкњиг
е
, Бог
данов
ићј
еочиг
ле
днопошаоодњиховихс
ложенихз
на
че
ња
. Трубај
емуз
ичкиинс
труме
нткој
иј
е,из
међуос
т
алог
,с
лужиоз
аобе
ле
жа
ва
њепој
е
динихва
жнихживот
нихт
ре
нут
а
каилиз
ана
ј
а
вљив
ањеис
ториј
скихдог
а
ђа
ј
а,ауСве
т
омпис
муива
се
ље
нс
кихз
бива
ња
. Удуг
ојљудск
ојпове
с
т
и, одс
та
рихг
рчкихра
т
ника
, римс
кихле
г
иј
адона
шихда
на,трубај
е
има
лаира
з
личит
ефункциј
е. Кодс
т
арихГркат
рубај
еупот
ре
бљав
ана
з
аус
клађ
ив
ањема
ршев
аупоходимаимимоходима
. КодРимљанас
лужилај
енес
а
моувој
ничкимве
ћиуре
лиг
иј
скимце
ремониј
ама
. Ог
ла
ша
ва
лас
еприликомпо
бе
дничкихпохода
, напоче
ткуиз
а
в
рше
т
кубит
ке
.
Нафре
ско-с
ликамаа
нђе
лисунај
че
шћеприк
аз
ив
аниструбом,
ј
е
рс
уониБожј
иг
ла
сници, односнопос
ре
дницииз
мећуБог
аисв
ет
а
.
96
Окњиг
а
ма
Обј
а
ве
, поруке
,а
нђ
елитруба
чи, пе
сник
овообраћа
њеа
нђе
лимапе
с
ницима
, ст
ва
рниине
ст
в
арнидог
а
ђа
ј
и, мит
овипре
ображе
ниупов
ес
т
ии
пове
с
типре
обра
же
неумитов
е, непос
тој
е
ћеус
т
ва
рномине
с
тв
арноу
пос
тој
е
ћем, приз
орис
абиблиј
с
кимко
нот
ациј
а
ма
,т
ру
бе
, пе
ча
ти,ст
а
роз
ав
ет
нипророциино
воз
а
ве
т
ниа
по
ст
оли, с
ве
цииг
решници, св
ет
о
Бог
да
новићевукњиг
учинииз
уз
е
т
нобог
а
т
омс
мислов
има, а
с
оциј
а
т
ив
номиис
т
овре
ме
ноикла
с
ичномимоде
рном. Онај
ес
вој
е
врс
нипе
с
ничкипо
ј
мовник.
Ј
ош ј
ез
на
ча
ј
ниј
асимболикапе
ча
т
а,поче
воддре
внихис
т
очних
цив
илиз
а
циј
адомоде
рнихха
от
ичнихвре
ме
на.Широкј
ес
пект
а
роколнос
тиу
пот
ре
бепе
ча
та
. Влада
рс
кеодлукеов
е
рав
ај
усепе
чат
ом, шт
о
з
на
чидај
епе
ча
тсимболвла
с
тиимоћи. Оношт
ој
енадоку
ме
нт
упот
писв
ла
да
ра
, ис
тој
ет
оипе
ча
т.На
ј
в
ажниј
иуг
овори, ј
а
внииприва
т
ни,
пот
врђуј
ус
епе
чат
ом. Онј
ес
имболта
ј
не
,а
лиис
имболз
а
конит
еприпа
днос
т
инече
г
ане
коме
.
У Новомз
а
ве
ту
, пос
е
бноуОт
криве
њуЈ
ова
нов
ом, пе
чатсеј
а
в
љаураз
личитимконте
кс
т
има,приче
мус
имболикаброј
е
вачес
т
оима
т
а
ј
ноине
докучивоз
на
че
ње
. Заапос
толаПав
лаКоринћанис
упе
чат
:
„
Акољу
димаиниј
е
с
амапост
ол,а
лива
мај
ес
а
м, ј
ерс
т
евипе
ча
тмој
е
г
а
а
пост
олс
тв
ауГос
поду“(Посла
ницаКоринћанима
, 9, 2). У г
лави5 От
криве
њаст
ој
и: „
Ј
а
г
њеу
з
имакњиг
ус
ас
е
да
мпе
ча
т
а“
. Уг
ла
ви7 г
овори
с
еоотв
ара
њупрвихше
с
тпе
чат
а
, ауг
лав
и8 оот
ва
рањус
едмогпе
чат
а
,
з
ачимс
ле
депрвече
т
ирит
рубеитрос
т
рукоз
ло.Уг
лав
и9 ог
лаша
вас
е
пе
тат
ру
бас
апрвимз
ломишес
т
ат
рубас
адруг
имз
лом, ауг
ла
ви10
пој
а
в
љуј
есеанђе
оскњиг
омкој
уј
еиз
неоапос
толЈ
ов
ан.УОт
крив
ењу
Ота
цј
еобе
ле
жиос
вог
аСинапе
чат
ом, ат
оз
начидаг
аус
в
ој
еимедоде
љуј
еиша
љедаљудимапода
рижив
от
. Та
кођеуОткриве
њу(7, 3)
Богобе
ле
жаваљудес
вој
импе
чат
ом, каоиуКњиз
ипророкаЈ
е
з
е
киља
(9, 4), шт
оз
начидаприпа
да
ј
уњемуидасуподње
г
ов
омз
ашт
итом. По
не
кимту
ма
чењима„печа
т
“добиј
аз
на
че
њекршт
ења,шт
оопету
каз
уј
е
нановоз
на
чење:дај
ечов
екБожј
евла
с
ништв
о.На
ј
з
ад,ис
конс
кипеча
т
ј
еиде
ала
нсв
ет
, однос
нобожа
нс
каре
ч, шт
оука
з
уј
еинапла
т
онис
т
ички
у
тица
ј
.
УОт
криве
њуЈ
ова
нов
ом(г
лава5, 1) с
тој
и: „
Ивидј
е
худе
сници
оног
аштосј
е
ђа
шенаприј
ес
т
олукњиг
уна
пис
ануиз
ну
траис
по
ља
,з
а
пе
чаће
нус
асе
дампе
ча
та
“
, шт
ос
амочиниова
јсимбол, кој
иБог
данов
ићуз
имаз
аду
ховнуве
рт
ик
алус
вој
енов
епе
с
ничкез
бирке
,ј
ош т
а
ј
анс
т
ве
ниј
имине
докучив
иј
им. Неможес
епрот
ума
чит
исимболикаове
с
ликебе
зодре
ђеногз
на
чењас
амекњиг
е(књиг
ес
удбине, односнобожа
нс
когз
а
ве
та
). Ј
едноодмог
ућихз
на
чењаовес
имболикеј
е
с
тедај
е
97
Књиже
внипре
г
ле
д4
„
књиг
ус
асе
дампе
ча
та
“з
а
пе
ча
тиос
амБог
, идај
еможеот
пе
ча
тит
ис
а
мобићекој
епос
е
ду
ј
ебожа
нскув
лас
т
, ат
ој
еј
а
г
ње
, однос
ноИсу
сХрис
т
ос.
У Ст
аром з
а
ве
т
у, уПе
с
минадпе
смама(8, 6–7) з
а
ручникс
е
обра
ћасв
ој
ојљубље
ној
:
Ставимекаоз
накнасрце
,
к
аопеч
атнас
в
ој
уру
ку
,
ј
е
рљубавј
еј
акак
аосмрт,
аљу
боморатврдак
аог
роб.
Жарј
ење
з
инк
аожарв
атре
ипл
аме
наЈ
е
хов
ина.
Мног
ев
оденемог
уу
г
ас
итиљубав
нитиј
ере
капотопити.
Петцик
лу
саБогда
новиће
в
екњиг
емог
ус
ес
ма
тра
т
иикаопе
т
круг
ова
, илис
ва
кикругка
опос
ебнакњиг
а, иот
уда„Трубеипе
ча
ти“
ос
т
ав
ља
ј
уу
т
ис
акс
вој
е
врс
ноглирскогпе
т
окњижј
а
. Св
акиодов
ихкруг
ов
ај
ет
емат
с
ко-мот
ив
с
кидос
ле
днообликова
нис
тилс
киос
обе
н.
Првиодпе
тциклус
апочињецит
ат
омизСт
а
рогз
а
ве
та
, изКњиг
епророкаЈ
е
з
е
киља(г
ла
ва2, с
тихови8, 9, 10). Ис
т
ицит
а
тна
ходис
еи
уОт
крив
ењу. Ве
ћтимцита
т
ом, укомеа
пос
т
рофира
нак
њиг
а– „испис
а
наиз
нут
раис
поља“– Бог
да
новићј
енес
амона
г
ове
ст
ионег
оис
уг
е
рис
аот
емат
с
ко-мот
ивс
кииз
на
че
њс
кипрос
т
орс
в
огрукопис
а
, ус
пост
а
в
ља
ј
ућичврс
т
ув
ез
уиз
ме
ћуСт
ароги Новогз
ав
ет
а
, односноКњиг
е
пророкаЈ
ез
екиљаиОт
криве
њаЈ
ова
нов
ог
. Богда
ј
епророкудапој
е
де
ј
е
днукњиг
у,кој
а
, как
ост
ој
иут
ре
ћемст
иху
, „бј
ешемиуус
тимас
лат
ка
ка
оме
д“.Бог
да
новиће
вакњиг
аживот
ауст
ва
риј
е„к
њиг
ас
асе
да
мпе
ча
т
а“изОт
криве
ња
, кој
уу
з
имај
а
г
ње
, однос
ноОнајкој
ис
е
динапре
с
т
олу.
Иак
ој
епој
а
м књиг
е
, уконт
е
кст
уновеБог
да
новићев
ез
бирке
,
с
упст
итутз
ас
ве
т,чиниседај
ес
амжив
от
, подј
е
дна
ков
идљивине
видљив, очиг
ле
данита
ј
анс
тв
ен, с
едиштење
г
овогспев
аТрубеипе
чат
и.
За
ист
а
, упрвојпе
с
мипрвогциклус
а(„И виде
хкњиг
у”
), г
ов
орис
ео
књиз
ик
ој
ај
е„
чу
ва
рре
чи”
, одно
сно„
чува
ржив
ота
”
. Мождаичува
р
с
ве
т
а.Илиј
е,па
к, онас
амасобомс
ве
т,ј
е
рс
а
држис
вептице,инс
ект
е
,
г
ла
с
ове
,з
вукета
ла
с
аиг
ра
ња
, речислика
ра
, пис
а
цаиист
ра
жива
ча
, али
иименаубица
,с
илника
,с
ања
рарат
а
. За
т
оБог
дановић,на
брај
а
ј
ућиње
нас
вој
ст
ва
, т
а
квукрила
т
укњиг
уу
з
дижедос
имбола
, ука
з
уј
у
ћидај
е
њенс
т
ва
рнина
с
лов(однос
ноиме
)„
чува
рре
чи”
,„
хармониј
ав
ас
ионе
”
,
98
Окњиг
а
ма
„
ис
т
ина
”,а
лии„не
ис
тина”и„
нев
ера
”
. Нај
з
а
д, имет
екњиг
е
, кој
ас
имболиз
уј
етот
а
лит
е
тживот
а
, ј
ес
т
еи„з
а
бора
вис
ториј
е, мла
до
ст
и, ск
ок
с
рцауништ
а
вило”.
Пев
ај
ућиокњиз
иживот
а, ко
ј
ај
енекаврс
т
аНој
ев
еба
рке
, Бог
да
нов
ићна
з
начуј
екоордина
т
е– з
наче
њс
ке
, иде
ј
не
,е
с
те
т
ск
е,филоз
офс
ке
, прес
ве
г
апес
ничке– з
биркеТрубеипе
ча
ти. Ње
но„
отв
ара
ње
”и
„
лист
а
ње
”на
ликуј
епењањууздуховнелес
т
вицеилис
ила
з
акдубоко
„
поз
а
копанобла
г
о”
. Књиг
аТрубеипе
ча
т
иимасв
ој
еис
то
риј
ск
еиме
т
а
физ
ичкев
ерт
ика
леа
лиисв
ој
ехориз
ионт
а
лнопрос
тира
ње
. Сва
киод
пе
т ње
них цик
лус
а понаос
об пос
едуј
е ве
рт
ика
лно-хориз
онт
а
лни
с
ист
е
м, наштана
су
пућуј
уињиховинас
лови: „
Пе
рс
пе
кт
иваиконе”
,
„
Ломљењепе
чат
а
”,„Цв
ет
ов
ипапра
ти”
, „Анђ
елит
рубачи”
, „Ст
а
рефот
ог
ра
фиј
е
”
.
Први, друг
ииче
тв
ртициклусима
ј
убиблиј
с
кеконот
а
циј
е, т
ре
ћиипе
типро
ст
ирусеодис
т
ориј
с
когдос
авре
меногдис
курс
а
. Тос
ена
рочит
оодно
синапес
мекој
екорес
пондирај
усадруг
импе
с
ницима
, анђ
елима
-т
ру
ба
чима(Пе
тра
рка
, Леопа
рди, Бодле
р, Ез
раПа
унд, ИвоАндрић, Лаз
аКос
т
ић,Дис
, Бој
ић, Ша
нт
ић, Ра
кић
, Дес
а
нкаМа
кс
имовић).
Њиховиз
борј
еисв
ој
е
врс
нииз
борпос
роднос
т
и, а
лиипора
з
личит
ос
т
и.
Сликовит
остј
еодликанес
амопрвогциклус
аве
ћчит
ав
еБог
да
новићев
екњиг
е
. Пе
смапосв
еће
наКа
та
риниИва
нов
ићупрвомиМилићуодМачв
еуз
а
вршномциклусучинеј
еда
нз
в
ез
даникру
г
. Из
раз
ит
а
ј
есликовит
оступе
с
ма
маоМилициСт
ој
адинов
ићСрпкињииМрт
вој
природисапт
ицомКат
а
ринеИва
нов
ић. У з
а
в
ршнојпе
смипрвог
ациклу
са„
Кишера
ђа
ј
урит
мов
е”пој
а
вљуј
ус
ес
кулптуреХе
нриј
аМу
раи
Бра
нкус
иј
а.О ј
е
динс
тв
уице
линиприроде
, односнос
ве
т
а,ка
з
уј
ез
ав
ршнас
т
рофапе
с
ме
:
Св
еуприродиг
ов
ориј
еданј
е
з
ик
,с
амољу
дитонев
иде
,с
амољу
дито
нев
иде.
У пе
с
мамас
ана
циона
лномте
мат
иком, укој
имауочав
а
моБог
да
нов
иће
водноспремана
циона
лнојис
ториј
иидра
мис
рпс
когна
рода
не
маниче
гилус
т
рат
ив
ног
. Кос
овс
кадра
маимаз
на
ча
ј
номес
т
оуње
г
ов
ојкњиз
и(„Младе
нМирићнане
буМе
тохиј
екопирафре
с
кеБог
ородицеЉе
вишке
”,„Ва
мпирна
дСве
т
имАрха
нг
елима
”
), а
лиимног
идруг
и
дог
а
ћа
ј
ибезкој
ихс
еов
ак
оконципиранакњиг
анеможез
амис
лити.
У циклусу„
Ломљењепе
ча
та
”Бог
дановићк
орис
т
ит
емеизмит
олог
иј
еифолклора(„
Кумз
миј
аСлепић”
, „Црнако
шуљалабуд-де
вој
ке
”
, „Поћи, Ље
љо,наводу,наТис
у”
), ис
лове
нскепро
шлос
т
и(„
Поне
си
кле
пет
ушуг
убав
ца
, Ћирило”
), изна
циона
лнепове
с
т
и(„
Молитв
амона
-
99
Књиже
внипре
г
ле
д4
хаСиме
онаумирј
а
нс
т
вуСт
ефанаНема
њеХрис
т
уМла
де
нцупре
дупокој
е
њеуХиланда
ру
”,„
Ноћнетркеде
спот
ицеЈ
е
рине”
).
Реминис
ценциј
енас
т
а
роз
ав
е
тнет
е
ме(„Скре
ниброд, Ној
е
, с
а
пла
нинеАра
ра
т”
), а
нт
ичкет
е
ме („Че
ка
ј
ући Одисе
ј
а”
), нов
оз
а
ве
т
не
личнос
т
ииброј
ницита
т
иилиа
лу
з
иј
енапој
единедог
а
ћа
ј
еизБиблиј
е
чинеБог
да
нов
иће
вукњиг
упе
са
макњиг
ом с
инт
е
з
е. Хрис
т
ова„де
ла
љу
ба
в
и”иње
г
ове„порукељуба
ви”су
, пос
лес
вихпо
раз
аигу
бит
ак
а–
ув
ерт
ика
лиљудс
кепов
ес
т
и– ус
т
ва
рииз
ра
зпобе
деСпа
с
ит
е
ља
. Ка
да
с
ечинидај
ес
веиз
г
убље
но, от
ва
расена
да, кој
уу
пра
восимболиз
уј
у
„
де
лаљуба
ви”Ис
усаХрис
та
.
Бог
да
новићев
апес
ничказ
бирк
аТрубеипе
чат
иобухв
ат
адре
в
не
а
лиис
а
с
вимс
а
вре
ме
неиа
кт
уелнет
е
меиличнос
т
и, с
ве
т
скека
оис
рпс
ке(„
Фае
т
онНикит
аСт
а
не
с
ку”
,„
Але
нГинз
бе
ргдубинаг
ла
виус
а
лонуУдруже
њакњиже
вникаСрбиј
е
”
,„
После
дњираз
г
оворЈ
оа
наФлореи
Ва
с
каПопе
”,„Ра
з
г
овордваа
нђ
елаВиље
маШе
кс
пираиНиколеКоље
в
ића
”
, „Крча
з
иМилићаодМачв
е
”идруг
епе
с
ме
). У пој
е
динимпе
с
мамаБог
да
новићс
едире
кт
нообра
ћапе
с
ницимас
рпс
кепе
с
ничкет
ра
дициј
е(„Тре
баопра
вда
тире
ч,МилошеЦрњанс
ки”
, „Слут
имт
ој
ет
вој
с
а
н, Лаз
оКос
тићу”
). Сва
капес
маимасв
ој
у„причу”
. Паипа
к, маоче
мудапев
а, Бог
да
нов
ићс
еу
ве
квра
ћакљу
чнојте
ми: књиз
иживот
а. У
с
ве
муоче
мупев
а,онвидит
раг
ањез
акњиг
омживот
а,односноз
акњиг
омна
дкњиг
а
ма
:
Пес
нициупољуАрмаг
едону
међ
ув
ој
ск
ама,к
њиг
ужив
отатраже
.
Аонаме
ђуне
бес
к
имцв
етовима
штохиљадеживотаодносеутре
ну.
(„Ал
ек
с
аШантићиМил
анРакићупољу”)
Број
нес
уре
минисце
нциј
енарат
ов
еуХрв
ат
с
кој
, БоснииХе
рце
г
овини, наКос
овуиМет
охиј
и. Пес
ма„Рома
нс
е
роЂуреРњка
”ј
епа
ра
диг
маз
ас
т
рада
њеСрбауХрв
ат
с
кој
, 1995, ка
оштос
ут
оипе
с
мео
с
мрт
инас
ара
ј
ев
ск
ом мос
ту, ог
ра
нат
ирањус
рпс
кихВра
цаиос
мрт
и
пе
сник
аЈ
а
коваЈ
у
ришића. Пе
сма„
Мос
ткодЛоз
на
”г
от
овофот
ог
рафс
кидочара
в
апос
ледицебомбардов
ањаСрбиј
е1999. Те
мат
с
ко-мот
ивс
киидис
курз
ивнира
спонуциклус
у„Цве
тов
ипа
прат
и”з
а
ист
ај
ез
адив
љуј
у
ћи: одс
лове
нс
ких, мет
охиј
с
ких, ко
совс
ких, библиј
с
кихдоис
т
ориј
скихис
ав
ременихт
е
маис
т
овре
ме
но(„
Де
лфс
кипрој
ек
атМе
лине
Меркури”
). За
мис
а
оБог
да
нов
иће
вај
едаобухва
т
ице
линусв
ет
аус
вој
ра
з
личит
ос
т
и, с
ложе
ност
иидис
перз
иј
и. Тра
г
ај
ућиз
ат
омкњиг
омна
д
књиг
амаБог
да
но
вићј
еуст
ва
ритра
г
а
оз
асушт
иномљу
дскогпос
тој
а
ња,а
лииз
ас
мисломпе
с
ничкеуме
т
нос
ти.
100
Окњиг
а
ма
Бо
ј
ан
аСто
ј
а
но
в
ићПа
н
то
в
ић
ТАМНО ОКО УЛИЦЕ
(Ј
о
в
а
н
к
аСт
о
ј
ч
ин
о
в
и
ћ
-Ни
к
о
л
ић
: Та
мн
оо
к
оу
л
и
ц
е
,„
УКРС“
,
Ба
њаЛу
к
а
, 2009)
Дв
анае
с
т
апоредуз
биркаЈ
ова
нкеСтој
чинов
ић-Николићу
кључуј
ес
еиумног
омерека
пит
улиране
кеодос
новнихпое
т
ичк
их, т
е
ма
т
с
кихист
ил
скихис
ходишт
акој
еј
епе
сник
ињаре
ализ
ова
лаус
вој
им
з
бирка
ма
, ос
обит
оодс
рединедев
еде
с
ет
ихг
одинадоданас
,а
лиипос
е
бноиз
ошт
рав
апој
единемот
иве
,с
тилс
кепос
ту
пкеисв
еколикее
г
з
ис
т
енциј
а
лнедоживља
ј
еуј
е
дномновомтре
ну
ткуиживот
номдобу.Чит
а
ј
ућине
кеодпре
тходнихње
нихк
њиг
а, с
те
клас
а
му
тис
акдас
еова
пе
сник
ињаумног
оче
мура
з
лику
ј
енес
амоодпој
единихау
торас
апрос
т
ораРе
публикеСрпске
,в
ећиизСр
биј
е,уконте
кс
т
упреов
лађу
ј
ућих,
идат
а
кок
аже
мпоже
љних, пре
овла
ђуј
у
ћихте
нденциј
аус
а
вре
ме
ном
с
рпскомпе
сништ
ву
. Из
ве
с
наине
рциј
а
, алииочит
априс
тра
с
нос
ткој
а
в
ећг
одина
мавла
дананашојпе
с
ничкојс
цени(с
ист
е
мна
г
ра
ђива
ња
, не
пре
поз
на
ва
њемла
дихт
але
нат
а
, ка
оиз
а
по
ст
а
вље
нихпе
сник
а, не
дов
ољнахра
брос
тз
аа
фирмис
а
њеинова
циј
е
), умног
омепос
ледицај
е
с
ве
с
ногг
уше
њакњиже
внекритикеуве
ћинимедиј
аиукидањеброј
них
књиже
внихча
с
описа
.
Ве
ћнапрвипог
ледз
а
па
жас
едај
емотив/т
опоссв
ет
лос
тиунај
ширеммог
уће
мс
мислут
е
ма
т
ск
иис
мис
аониподс
т
ицајов
епое
з
иј
е
,с
а
с
вим онимз
на
че
њимак
ој
иу
каз
у
ј
унањег
ов
ера
з
личит
емодалит
ет
е
,
пс
ихолошкеис
лик
овнеа
ртикула
циј
е,односнооблике,ка
ког
ла
с
иина
с
лова
уторкинез
бир
кеиз2006. Алит
ониј
епо
дру
чј
ечис
те
, не
па
т
воре
нес
ве
тлос
т
икој
аис
кључуј
емра
к, т
а
му, небиће
, одсус
т
во, илиј
ена
прос
тоњимасу
прот
с
та
вљена
. Онај
еуве
кпа
ра
докс
алноика
т
кадаг
от
овоок
симоронск
ипове
з
а
нас
ас
вој
имна
лич
ј
е
м, њег
ов
одруг
олицеи
с
е
нка
,к
аоиобра
т
но. Билодас
еузњууве
кмот
ив
скив
ез
у
ј
ес
унцека
о
кључнимитс
кисола
рнис
имбол, илис
иј
а
лица
,з
ве
з
да
, с
унцокре
т
,з
ла
101
Књиже
внипре
г
ле
д4
т
о, с
веоно, дакле
, шт
оус
ебиса
држипот
врдупост
ој
а
ња
, смис
ла
, оз
а
ре
ња
, ме
т
а
физ
ичкеиз
ве
с
нос
т
и, односнобес
коначнебожа
нскељуба
ви,
ка
одана
с
та
ј
е,ра
ђас
еипре
обра
жа
ваизонез
а
клоњене,не
видљив
ет
а
чкекој
уназ
ива
мота
момимрак
ом.
Плотиновс
ким ј
е
з
ик
ом рече
но, по
ет
икаЈ
ов
анкеСт
ој
чиновићНиколићпос
ту
лираономис
т
ичној
е
динс
тв
оиха
рмониј
усв
ет
а
: „Трчимопре
кос
рчеумракпосу
нце
“(„
Ват
ре
наноћ“) илиупес
ми„
Зас
в
ј
е
т
лошћу“
: Коликог
оддас
мо/ У кре
т
њиз
аСвј
е
тлошћу/ Толикона
с
омрклинаноћи/ Сус
т
иже/ Убиј
еленит
ис
т
репње/ Упре
да
моЦрникона
цдана/ Доккудј
ељуриј
е
чи/ Учврс
томпре
диву/ Нес
тишамо“
. Ов
десеј
е
з
икире
чита
кођ
едожив
љав
а
ј
ука
оде
оне
пре
кину
тогз
а
но
сакој
ис
еј
а
вљанаг
раницида
наиноћи, с
наиј
ав
е
,с
личнока
окодКос
тића
.
Нала
з
имоис
т
ихов
еудухуМиљков
иће
вег
номс
кес
т
илист
ике
: „Падј
е
с
вј
е
тлос
ту/ Ус
та
ј
ањуск
рив
ена“(„
Дос
в
ј
е
т
лост
ис
т
ићи“
). Чита
вј
е
дан
цик
лу
с„Помј
е
рис
вј
ет
лос
ти“с
адржипес
месанас
ловимаукој
имадоминира
ј
ус
инт
а
г
мес
аовомкључномре
чј
у
: Отис
аксв
тј
е
тл
ос
ти, Мј
е
рас
в
ј
етл
ос
ти, Биј
ел
ас
в
ј
е
тл
ос
т, Раз
даљина(у
) св
ј
етл
ости, ит
д.
Ут
омс
мислу,с
на
жнав
из
уе
лнаиј
ез
ичкаима
г
ина
циј
апес
никињеуве
кс
ера
з
ливаокомотивас
ве
тлос
т
и, докс
еуоквируовемитс
ке
мат
рицемог
ураз
аз
на
т
ив
еомапре
поз
на
т
љив
ите
ма
т
с
кис
лој
ев
и. Упрв
омре
дупородичнаиз
а
вичај
наист
ориј
а
, кој
аче
с
тодобиј
ана
з
на
кепое
т
ск
ехронике
, ме
моа
раилидне
вника, узнаг
ла
шенуосе
ћа
ј
нос
тре
минис
ценциј
еииспове
с
ти, к
аоидне
в
ничкез
а
бе
лешкеилиа
ле
г
ориј
с
копа
раболичнепе
с
мераз
личит
огз
на
чења
, кој
еможе
мове
з
а
т
из
аколе
кт
ивнунациона
лнус
удбинууј
едномдуже
мв
ременс
комлуку, алииу
а
кт
уе
лнојс
итуа
циј
исв
е
општ
епоме
тње
, криз
емора
лаис
ве
ст
и, криз
е
е
ле
ме
нт
а
рнељудс
кекомуникациј
е
.
Ј
еда
нбројпе
с
ама
, та
кође
, однос
исенапреиспитива
њепе
с
ничкогчинаис
т
а
тус
апе
ва
њака
ота
квог
, ка
коизинт
имнепе
рс
пе
кт
ив
е
,т
а
коинапла
нудрушт
ве
неве
рифика
циј
ет
ог
аст
а
тус
а
. Љуба
внет
еме,нос
т
алг
иј
а, ра
ст
а
нци, с
е
ћањаис
ве
општ
еос
е
ћањепролаз
нос
т
иживот
а
,
младос
т
иис
на
г
е
, припада
ј
уиз
ра
з
итолирс
комре
г
ис
т
руов
епес
никиње, ка
оипе
смепос
ве
тепој
е
динимуме
т
ницима
,ј
ав
нимлич
нос
т
имаи
блис
кимљудима
.
Кона
чно, уовојпос
ле
дњојз
бир
ципос
т
ој
епе
сме
, особит
оу3. и
4. циклу
су, укој
имај
ев
ерис
тичкиописиску
ст
ве
нес
тв
арнос
тиј
е
днос
т
ав
а
нис
ве
ден, апес
ничкој
апој
а
вљуј
ес
екаорег
ис
т
рат
орпој
единих
у
тиса
какој
ис
епрела
мај
уукључнимт
ре
нуцимае
пифа
ниј
е,от
крове
ња
не
чегс
имболичкогимет
а
физ
ичк
ог
. Те
жњакауниве
рз
а
лнос
т
иопе
тс
е
в
ез
у
ј
ез
аисходишнеа
рхе
т
иповес
ве
т
лос
тиита
ме(нпр. „Свј
е
т
лост
“
,
102
Окњиг
а
ма
пог
от
овоуциклус
у„Даник
онеиз
иђене
ос
виј
е
тљен“
). Узњихсена
поре
дообликуј
уидруг
из
на
ча
ј
нимот
иви: вре
меипрос
торизкој
е
гс
еа
рт
икулишепе
с
ничкиприз
орилис
лика, иприз
ив
аподсв
ес
ниилиз
а
бора
вљенис
адржа
ј
;т
з
в
.с
ве
т
лостру
копис
а,пое
т
икаписма
,т
еле
с
ноидуше
вноу
дв
ај
а
ње
, алиис
т
апа
њеуљуба
внојпое
з
иј
и(„Низулицут
ј
ела
“
),
каимот
ив
ииз
ре
че
ногипре
ћут
аногуму
шко-же
нс
кимоднос
има
.
Са
мос
в
ој
нес
уипе
смечиј
ај
ет
е
мас
ве
тпредмет
аипредме
тнос
т
и, св
ак
одне
внихсит
уациј
а(„
Одз
ив“
, „
Сј
ећа
ње
“
, „
Лишће
“, „Окт
оба
р“
), сакој
имапес
никињабив
ст
вуј
еибе
лежињихов
ес
ићу
шнепокре
т
е
, из
ошт
рав
ај
ућиперце
пциј
уна
пу
клина
. А уј
е
дноев
оцираодс
утне
,
у
мрле,побиј
е
не
, оношт
ој
ене
с
а
вла
да
ноиј
ош ув
екприсут
ноус
е
ћању,
ас
амимт
имса
чува
ноуна
ј
нов
иј
ојз
бирциЈ
ова
нкеСт
ој
чиновић-Николић.
103
Књиже
внипре
г
ле
д4
Zoran Bognar
SVET UNUTRAŠNJIH PREISPITIVANJA
I INTIMNIH ZAČUĐENOSTI
(Vida Nenadić
: Ako sam samo misao : If I am just a Thought.
„Žiravac“, Pož
ega, 2010)
Vida Nenadić(Užice, 1964), svakako je jedno od najprijatnijih otkrić
a u proteklih nekoliko godina na topografskoj mapi savremene srpske knjiž
evnosti. Potpunu afirmaciju i naklonost š
ire javnosti ostvarila je prevashodno svojim romanom „Zoo Called London“ (2008); mada ni njene tri knjige
pesama „Praš
ina od zaborava“ (2007), „U izmaglici seć
anja“ (2007) i „Kopč
a“ (2009) nisu bile niš
ta manje zapaž
ene...
Knjiga izabranih pesama „Ako sam samo misao“ (objavljena dvojezično: na srpskom i engleskom jeziku) svojevrsni je egzemplarni katalog
njenog dosadaš
njeg pesniš
tva, odnosno neš
to š
to bi se u muzičkoj produkciji
etiketiralo sa The best of... Zanimljivo je napomenuti da se Vida Nenadiću
ovoj knjizi pojavljuje u tri „uloge“: kao autor pesama, kao neko ko je nač
inio ovaj izbor pesama... i kao prevodilac svojih pesama š
to, mora se priznati, predstavlja pravi kuriozitet u svetu, ako ne svetske a ono bar domać
e,
književnosti... Francuska pesnikinja i slavista Mirej Roben (Mireille Robin)
je svojevremeno u intervjuu za „Knjiž
evnu reč
“ rekla da je prevod novo
stvaranje... Sa ovom tezom bi se zasigurno slož
ila i Vida Nenadić
, koja je
prilikom prevođenja i prepevavanja svojih pesama na engleski jezik neizostavno imala osećaj kao da piš
e nove pesme ili bar da piš
e neke varijacije
postojećih pesama. U tom neprekidnom i nepreglednom carstvu mogućnosti
odslikava se sva lepota kreiranja, odnosno nastajanja novog dela...
Kroz ovako organizovanu knjigu dolazimo do zaključ
ka da su tematska usmerenja poezije Vide Nenadićizuzetno raznovrsna, dok su misaona
uporiš
ta najčeš
ć
e vezana za preispitivanje ključ
nih mesta č
ovekove egzistencije. Pesme Vide Nenadićsu retke intuitivne snage, misaone i idejne za-
104
Окњиг
а
ма
okruž
enosti. Ova pesnikinja je u svojim poetskim ostvarenjima zaš
la u egzistencijalne probleme života piš
uć
i tako uverljivo i osobeno o naizgled opš
tim temama bespoš
tedne dokolice. Kroz mnoge lucidne pesme u knjizi
„Ako sam samo misao” (iz koje sem naslovne pesme kao stubove nosač
e
posebno izdvajamo i pesme „Na obali duš
e”, „Tebi govorim”, „Svi ti apsurdi”, „Niš
ta viš
e nije kao pre”, „Kamena bista” i „Neć
u vam reć
i ime
grada” koja je u romanu „Zoo Called London” objavljena umesto predgovora, odnosno kao lajtmotiv cele knjige) mi shvatamo da je njena poezija
sva od etičkih određenja – ona je na momente i erotska i osećajna i miš
ljena
i duhovita i opominjuć
a. Kroz ove pesme Vida Nenadićobjavila je mnoga
iskuš
enja koja su č
oveku zaista neophodna i koja život č
ine bogatijim i
kompleksnijim. Osim naznač
enih karakteristika, nezaobilaznu nit ove poezije č
ini buntovni sadržaj reflektovan mnogim asocijacijama, paradoksima,
sarkazmom i simbolima preispitivanja oveš
talih postulata ž
ivota. Trebalo bi
napomenuti jošjednu zanimljivost: naime, iš
čitavajući sada najbolje pesme
Vide Nenadićna jednom mestu stiče se dojam da ova poezija ostvaruje novi
kvalitet – sada se svet u njoj zgusnuo i sazreo; sada pesnikinja kao da kreć
e
dalje u ž
ivot gde sluti i stvara nove prostore. Ona nastoji da sve š
to je bilo
svede u jednu dijalektič
ku viziju, u jednu kompleksnu etič
ku misao, ž
eli da
iskustvo pretvori u novu poruku.
Kroz knjigu „Ako sam samo misao” autorka svoje istine o svetu i
njihove provere traži u urbanom, dnevno-mitološ
kom i socio-antropološ
kom
bić
u i u njegovoj savremenosti i prirodi. Iš
č
itavajuć
i ovu poeziju, prevashodno primeć
ujemo da Vida Nenadić
, kao i svaka zrela pesnikinja, nije zaobiš
la č
injenicu da je svaka poezija, pa tako i ova, objava pesnikove samoć
ei
izraz života u jednom individualnom svetu, dokaz bogatstva ili siromaš
tva
toga sveta, njegove angaž
ovanosti ili pasivnosti, agresivnosti ili produhovljenosti. Tako je Vida Nenadić
, kao i već
ina pisaca s poč
etka ovog veka, s
jedne strane govorila o nemoguć
nosti dostojanstvene egzistencije, o poremećenim ljudskim vrednostima, dok je s druge strane, implicite, ispisivala
dirljive apoteoze veri, prijateljstvu, uzviš
enosti, dostojanstvu…
Svakako treba napomenuti da je Vida Nenadićvećsvojim literarnim
prvencima potvrdila primer autentič
ne pesnikinje koja je izrastala iz sebe i
iz svog vremena i koja u svakoj sledeć
oj knjizi dosledno iskazuje svoju individualnost. Poetski istrumentarijum u njenim knjigama je, kao š
to sam to
napomenuo prilikom tumačenja knjige „Kopč
a”, tendenciozno intimistič
ki
refleksivan, ali koji je, mora se priznati, na originalan nač
in, podignut na
univerzalni nivo. Otuda se i u poeziji i prozi Vide Nenadićpojavljuju zasenč
ene epifanijske vizije, koje nisu samo stav autora, većsu one izraz dilema u
105
Књиже
внипре
г
ле
д4
vremenu, izraz su č
ovekovih unutraš
njih preispitivanja i intimnih zač
uđenosti.
U svojoj literaturi kao osnovni kvalitet Vida Nenadićoglaš
ava duh
nove č
ovekove slobode (i kreativne i egzistencijalne). Rečje, dakle, o polivalentnoj poeziji ispisanoj oš
trim alegorijskim koloritom… u kojoj, to posebno naglaš
avam, ima volš
ebne emotivne dubine. Vida Nenadić
, dakle, nije pesnikinja idealizovanog sveta jer ona sluti njegove brojne mane, ali i vrline i kroz njega ide otvorena srca i otvorenih oč
iju. Tom svetu ona se povremeno obrać
a stihom jake kritičnosti, gde su moralna nač
ela jasno definisana kao na primer u pesmi „Pokrijte se“:
Pokrijte se
stidom,
kad bež
ite od istine!
...a povremeno nežnim intimističkim vapajem, o č
emu najbolje svedoč
e poslednji stihovi naslovne pesme ove knjige:
Ako sam sluč
ajni pogled,
hvala vam š
to ste me sreli.
Ako sam samo misao,
hvala vam š
to ste me razumeli...
Vida Nenadićverovatno ne bi ni bila pisac i ne bi bila tako snažna da
nije iš
la dalje i dublje od spoljaš
njeg okvira realnosti (be)smisla, da nije ulazila u njenu kosmič
ku i duhovnu stranu, jer objavljivanje tog kosmičkog i
duhovnog u čovekovom znač
iš
irenje vidika i oglaš
avanje novih saznanja i
već
ih sloboda za č
oveka. Sve to govori da su pesme Vide Nenadićizrasle iz
gustine i dramatič
nosti dož
ivljaja, iz smisla za saž
imanje i svođenje na bitne
dijalektič
ke pulsacije života...
106
Окњиг
а
ма
Не
на
дГр
у
ј
ич
ић
УЗРАСЛИ БЕОЧУГПЕСНИЧКОГЈЕЗИКА
(Ив
а
нЛа
л
о
в
ић
: Сл
о
в
оп
р
е
тк
а
.„
Бр
а
нк
о
в
ок
о
л
о
”
, Ср
е
мс
к
и
Ка
р
л
о
в
ц
и2009)
Новакњиг
аИва
наЛа
ловића
, Сл
ов
опретка, нај
ј
ачеј
ењег
ов
опе
с
ничкоос
т
ва
рење.Бе
с
пре
корноу
ређе
ногст
илско-ј
е
з
ичкогиз
раз
а,уре
це
пт
упис
ањак
ој
енеприз
на
ј
ере
чвишка, ус
ублимис
а
нојс
лиципе
с
ничкее
не
рг
иј
еикулт
ив
ис
а
ногз
ама
хат
а
ле
нт
а
, књиг
аСлов
опре
тк
а
пре
дс
т
а
вљаврхунс
кома
ј
с
т
орст
в
ост
иха
.
Имане
шт
оодис
конскедуховнебис
т
ринеупе
сма
маИва
наЛа
лов
ића
, не
шт
ооду
рође
непот
ребедачист
им ј
е
з
иком и не
т
акнут
им
приз
оримав
енчав
апе
сму. Ње
г
овале
ксикај
еуживимшумориманеис
ушенихиз
ворама
те
рњеме
лодиј
е,с
ваучара
њупрв
ина
мас
ве
т
лост
ии
з
вуковапрона
ђенихре
чи. Међу
тим, Ив
анЛа
лов
ићидеда
ље, нез
а
држа
вас
енаос
вој
е
номс
т
епе
нупес
ничкогуме
ћа
: онус
ва
комтре
нут
ку
из
ра
жав
асв
ес
топос
т
иг
нутом, опе
с
мииј
ез
ику
, ое
моциј
и, ољу
дском
ипрола
з
ном, онимаодбра
мбе
нис
т
а
вна
с
пра
мна
бу
ј
а
лихс
лој
ев
аподс
ве
с
ног
. Ств
ара
њеиз
в
ес
недис
та
нцес
пра
м прирође
нихда
ровачини
ов
ог
апе
сник
аз
релимине
предв
идивим.
Ла
ловиће
волирс
коЈаиз
ложеној
ес
вако
врс
нимпре
испитива
њима,сла
вљењуипоруз
и, у
схитуилому, а
лиуве
купос
ве
ћенич
комос
е
ћа
њупоет
с
кемис
иј
е
. Субј
е
ктовепое
з
иј
ест
а
лној
енаопре
з
уодс
а
мог
а
с
е
бе, уст
а
лнојпот
ре
бидапа
ла
цнеа
ут
оирониј
омиприг
оворомдаби
наов
омес
в
ет
уст
ва
римог
лемног
обољедафункционишусапе
с
ничкима
ла
тимаурукама
, уј
е
з
икуисв
ак
одне
внојкому
ника
циј
и.Али, е
т
о
ка
дј
еве
ћт
а
ко, ка
дсез
аде
с
иомеђуог
уг
ла
лимљудимаињиховимпомоднимог
ра
ниченос
т
има
, уток
овимав
ременаицивилиз
ациј
еодко
ј
их
с
енеможеу
те
ћи, Лалов
ићне
пре
с
та
нопосе
жез
аг
рот
ес
книмпреливимапе
сничк
огј
е
з
икаис
ве
т
ава
пе
ћи, прит
ом, з
асв
ет
ломпе
ва
ниј
екој
а
107
Књиже
внипре
г
ле
д4
бридиуа
рхет
ипс
ким з
нацимаиника
дпре
ва
з
иђе
ним с
лој
е
вимамит
с
ког
.
Ка
ос
ва
киправ
ипес
ник,иЛа
лов
ићволидапреис
пит
анамеруда
с
епоез
иј
омобј
а
с
нис
ве
т
. Ус
пев
ај
ући, па
к, даодбранипое
з
иј
уодпот
роше
них„
т
ума
ча
”ине
т
але
на
т
а
, онс
еподс
мехуј
еме
ха
низ
мимај
а
вног
де
ла
њаичинимас
писа
т
ељскепрофе
сиј
ес
упе
риорноука
з
уј
ућинав
е
ћ
з
ацрнче
нина
котк
њиже
внебирократ
иј
е
:„
Пиши, пиши, шкра
бало,/ не
одус
т
ајс
лав
ље
ниче
,/ нис
вогт
умачанепу
шт
а
ј
/ изт
оглав
иринта
”
.
Спра
мз
емногка
лаипролаз
непенеус
пе
ха
, уживот
уна
бреклом
допуца
њаодне
пре
киднихис
куше
њаиг
рехов
а
, Ла
ловићодуховљуј
е
с
војпе
сничкив
идики, поз
нáњемpoete vatesa, з
а
з
иваБог
а
:„
Неда
јГос
поде
,/ тиштоуна
мапре
бив
аш/ раз
ноликипрек
,/ даводаодне
сера
не
,/ ј
е
ршт
аћенасопомињат
и/ ус
утонс
кимше
т
њама
,/ шт
аћена
спе
цнут
и/ докс
та
вљамокра
ва
ту
/ упраз
нај
ут
ра
.”
Послениз
аодс
е
дамкњиг
а,почеводос
т
варе
непрвеСкров
иште
(1997), пре
коос
т
алихс
аиз
раже
ним пе
сничк
имне
рвомис
мисломз
а
а
рт
ику
лациј
ууме
т
ничкев
ре
днос
тиј
е
з
ика(у
кључуј
у
ћиидв
еобј
ав
ље
не
уБра
нковомколу,Инане
буиназ
емљииСтарабарка), Ива
нЛа
ловић
с
еформира
оуиз
уз
е
т
нупое
т
скуличностуаут
орас
аособе
нимст
ва
ра
ла
чкимпе
чат
ом. „
Дошлој
евре
ме
/ даг
ла
снопрог
оворим,/ дасек
она
чнопре
дс
та
вим”
, пе
в
апес
никнапоче
ткуна
ј
новиј
екњиг
ека
одај
епрва
.
Немас
умње, с
ав
ременапоез
иј
аСл
ов
ом пре
ткадобиј
ановиу
з
рас
ли
лирс
кибе
очугнат
раг
уна
ј
бољихпре
дс
та
вникас
рпскогпе
сничк
огј
е
з
ика
.
108
Окњиг
а
ма
Ра
д
еМ. Ву
ч
иће
в
ић
ЛИРСКИ БИЛАНС ЗОРАНА РАОНИЋА
(З
о
р
а
нРа
о
н
ић
: Ок
оп
ј
е
с
ме
.„
Да
л
ма
“– „
Св
ит
а
к
“
, Пље
в
ља–
По
д
г
о
р
и
ца
, 2010 )
Прошлој
епе
тна
ес
тг
одинаодк
акој
еЗора
нРаонићобј
ав
иос
вој
лирс
кипрве
нац„Вилиноколо“, кодт
адаг
ла
с
овитогиз
да
ва
чаМе
ђуре
публичкез
а
ј
е
дницеизПљев
аља
, 1995. г
одинеит
имез
а
почеоус
пе
ша
н
пе
сничкипут
, кој
икњиг
ом„Окопј
ес
ме
“, нане
кина
чинре
капитулира
с
вој
екњиже
внос
тв
ара
ла
штв
о.
Напрекодве
с
т
ас
тра
на, ус
олиднојте
хничк
ојопре
ми, с
апог
ов
ором ипре
дг
овором, т
еос
а
м раз
личитихциклус
а, опширном бе
ле
шкомопис
цу, укус
нимкорица
маидв
ој
нимиз
дав
аче
м „Да
лмом“ из
Пље
ва
љаи„Свит
ком“ изПожег
е
, оваз
биркака
коиз
г
ледом, т
а
коис
а
држа
ј
е
мприв
ла
чичита
оче
вупоз
орнос
тиинте
ре
сов
ање
.
„Окопј
е
с
ме
“ј
евишеодна
с
ловаимашт
аа
ут
орусв
ој
ојз
а
мис
лижеле
она
слов
ит
иина
з
в
а
ти, имекњиг
еимафилоз
офс
кисмис
а
о
з
на
че
њаинеде
финишеј
е
днупе
с
му, ј
еднукњиг
у, в
е
ћ пре
дс
т
ав
ља
з
бирние
квива
ле
нтне
че
г
ашт
ос
едешав
аокопе
с
амаипес
ников
ања.
Тусуве
ћвиђ
енелирс
кеков
аницеЗора
наРа
онићакој
ес
моима
липриликеишчит
а
ва
тиура
ниј
имкњиг
амаичиј
еса
држинепа
мт
имо,
ј
е
рсимболика
маипорука
маос
т
ављај
ус
на
жанут
ис
а
кначита
оца, а
ли
т
ус
уиновепе
сме
, онек
ој
есепрвипутпој
ав
љуј
унасв
ет
лода
наакој
е
с
ве
дочеколикој
епе
с
никнасв
омекњижев
номпоходубиоус
пе
шан,
коликој
ена
пре
дова
о,с
аз
рев
ао...
Ве
ликихра
з
лика
, ка
кос
тилс
ких, т
а
коиј
е
з
ичких, из
међу„нов
их“ и„с
т
а
рих“ пе
с
ама
, напрвииле
т
имичанпог
ле
днема
, ме
ђут
им,
оникој
ис
веовег
одинепрат
екњиже
внирадЗоранаРаонића
, одма
хће
у
очит
ика
кој
ев
ре
ме
ном, пе
сникбива
одруг
а
чиј
и, з
релиј
и, суг
ес
т
ив
ниј
и.
109
Књиже
внипре
г
ле
д4
„Ра
ни“ Ра
онићј
еима
оубе
дљивеи„дов
рше
не“ пе
смепре
пу
не
живот
нест
в
арнос
ти,емоционалнос
ти,духовност
ииочитенамередас
е
допаднечит
а
оцу,г
раде
ћиј
е
данморалник
орпу
слирск
огкоде
ксаас
ве
т
оузнес
умљив
ит
але
натипе
сничкидаркој
имг
ај
екњижев
намуз
аобда
рила
, оплеменилаиужив
оту
пут
ила
.
Пес
менов
иј
егда
тумаилив
ре
мелирс
ког„доз
ре
ва
ња
“ Зора
на
Раонићаимај
уис
т
иу
кус,шме
к, бој
у,обрис
еина
ме
ру,са
мој
епе
с
ничкаист
илск
апричаубе
дљив
иј
а
, са
држај
ниј
аикв
алит
ет
ниј
а
.
Вре
ме
номпе
с
никј
ебива
ок
омпле
т
ниј
иулирс
којс
лициипоруци, да
в
аој
евишеколорас
ама
њепре
ла
з
аи„ка
дрирања“, ос
ећа
њаи
с
т
ањај
уна
ка,ј
унак
иња, прос
т
ораивре
менаокомеиначемус
ег
ради
пишче
вас
ликаипорука
.
Дос
леда
н на
рат
ивном, припов
едном ст
илс
ком облику ка
з
ив
анњаиг
рађ
ењапе
с
ничкес
лик
е, ЗоранРа
онићприпа
даре
ткојг
рупи
пе
сник
акој
исв
ој
елирс
коде
лог
ра
денапроз
нојос
нов
икњижев
ногиз
ра
жав
ања
. Онус
ушт
ининепе
ва
, онка
з
уј
е
, припове
даииз
г
ов
араречи
кој
евишеприличеиприпа
да
ј
уне
којба
ј
ци, с
ка
с
киилиприпове
ст
и, не
г
ос
ент
имент
алнојус
пава
нци, не
додиримаилине
доде
рима,„сј
е
нче
њима“, нена
днимс
усре
т
има
,г
еомет
риј
ива
т
реикоз
наче
мусв
еј
ош.
„Траже
ћи
Нешт
ос
ас
вимт
ре
ће
Прона
ђохпотк
овицу
Коњскуиз
а
нђа
лу
Сат
рипокида
на
Клинца„...
СРЕЋА, ст
р.45
Да
кле
, пес
никј
еуј
еднојне
оба
ве
з
нојекс
курз
иј
ипост
а
рина
ма
у
мес
т
онече
г
, нет
оликов
ажног
, про
на
шаоне
штомног
ов
ажниј
е, дог
ра
биој
еас
оциј
а
тивнис
имболз
ас
ре
ћу. Тре
нут
а
кима
г
ина
рногпот
ис
ну
ој
ева
жнос
тс
т
ва
рног
, пе
с
ничкас
ликај
еуприпове
дномобликуда
лај
е
днуе
пс
кус
имболикуаЗора
нна
с
та
в
љама
ниромв
ешт
огприпове
да
ча
:
„За
почека
с
Дј
е
чј
е
гра
дос
ногз
ова
.....................................
Сре
т
ошемеј
унаци
Идаров
ашемиром
110
Окњиг
а
ма
Сре
т
ошемеЦиг
а
ни
Икоњапохв
алише“...
Нав
еде
напес
ма,нав
е
де
нас
т
рана
Зора
нпе
с
ничкус
ликуг
ра
дилако,бе
зна
пора
, ка
одасеиг
рас
а
припове
с
т
икој
уна
из
у
стиз
г
ова
ра
, ос
та
в
љај
ућичит
а
оцуј
а
с
нупре
дст
а
в
уоме
с
ној
, време
нс
којиг
еог
ра
фс
којодре
дницидо
г
ађа
њара
дњеокој
ојг
о
вори. От
удај
ење
г
овапе
с
ничкас
лик
ачист
а
, бе
зз
а
т
а
мње
ња
, одг
оне
та
њаиз
а
нов
ет
а
ња
. Ств
ари, дог
а
ђа
ј
и, ак
те
рии с
т
ањасус
т
ва
рни.
Има
ј
ус
вој
еиме
, на
ме
ну,з
вуча
њеиз
на
че
ње
. Де
осупе
с
ничкеуобра
з
иљепе
с
никаРаонићаика
от
а
квес
лужес
врс
и, чинеубе
љивес
е
г
ме
нт
е
в
еликекомпоз
иционецелине, шт
оуукупнојорг
а
низ
а
циј
ипе
сничк
ог
де
лаимај
ус
вој
епос
ебноме
ст
оиодређе
нуна
ме
ну.
Ст
ихј
ес
лободан,урбан, ј
е
днос
т
ав
а
ниобичносенеримуј
е
,а
ли
т
именег
убинамуз
ика
лнос
т
иие
уфоничност
и. Пе
с
никњимеможеда
ка
жес
веуј
еднојне
формалнојинео
ба
в
ез
нојлиниј
иј
е
з
ичкогилек
сичкогз
в
уча
ња
,т
а
кошт
оћенек
епосе
бност
инаг
лас
итина
чиномискус
ног
пе
ва
ча,припове
дачаина
ра
торалирског
:
„Звоњав
ај
еруг
ањев
реме
ну
Авриј
е
меиг
рас
аживот
омоних
Шт
ора
скрс
ницериј
ешилиниј
е
су
Теост
а
ј
едаст
а
нуиодг
оне
т
а
ј
у
Ка
кодапре
дпа
мет
неиз
а
ђу
Ка
днилудераз
у
мј
ет
инемог
у“...
НАРАСКРШЋУЛУДЕНБУРГА, с
тр.83
Зора
нРа
онићс
падауонуг
ру
пупе
сник
акој
ис
еупорнона
ме
ћу
живот
ним т
е
ма
ма
, филоз
офиј
ом жив
от
а, умешност
ижив
љењаует
но
т
ра
дициј
иис
а
вре
ме
нојдуше
вност
и, с
корој
е
вићкојс
ублимациј
и, ет
ичкимкоре
лат
ивимаинов
импра
вилимаиг
аранакој
еј
ош нис
мос
в
икли
акој
иу
з
имај
уда
на
кна
шене
одлучнос
т
иира
внодушност
и.
„Ка
дс
упопуна
шекрв
иивј
ере
Ка
з
а
ли: ’
Да
јпоперуку’
Ут
опље
никј
епружиониј
е
Ј
ерј
ез
на
ос
амоз
наче
ње
Риј
ечи:– Напопе,на–
111
Књиже
внипре
г
ле
д4
Та
квај
ена
вик
анаша
Ита
коба
рпричакаже
“...
НЕДОДИРИИНЕДОДЕРИ, с
тр.70
Изт
огу
г
ла, с
ат
ога
с
пе
кта
, ус
пе
ој
еприближит
инамиожив
от
ворит
иј
едноу
корењенопона
ша
њена
ше
гна
циона
, сре
динеиоколине
шт
ожурикане
че
муне
поз
на
т
омеадај
ош ниј
еов
лада
лаос
нов
нимна
че
лимас
вој
ет
радициј
е
, коре
ла
циј
еивла
с
тит
едефинициј
епос
тој
а
ња
.
ОтудаЗора
нунав
еде
нојпес
ми, ла
конскиз
а
кључуј
е
:
„Ас
веј
епоче
лодав
но
Ј
ако,ј
а
кодав
но
Ка
дасет
опилаљудск
ос
т
Ика
дс
ениконенађ
е
Дај
ојпружируку“...
Одант
радициј
иупра
поче
т
кус
т
ва
ри, с
мис
лупос
т
ој
ањав
ат
ре
,
Раонић, попутМиљковићаидруг
ихве
ликихпе
с
никас
ас
лове
нс
ком
в
ока
циј
ом, ниј
еодоле
оовомдре
в
номиз
а
з
ову
.
Причаова
т
риимас
ваепс
кас
вој
с
тв
аулирс
ком духу. Зоран
пе
сничкус
ликуг
ра
дист
ој
ећомре
чиупра
з
ничномруху. Ана
т
емишеј
е
ит
от
е
мише
, шт
уј
еив
реднуј
е, дај
еј
ојв
ажнос
тиу
ва
жа
вај
еонолико,
коликој
емоћнање
г
ов
амет
а
фора
, иг
рапоређе
ња, приде
ваис
т
илс
ких
фиг
ура
...
„Неда
јдас
еуг
а
с
ив
ат
ра
Кој
упраоциу
оквирише
Наче
лууз
орноглик
а
Сопс
тв
енижа
рра
з
г
рћи
Уис
криранесу
з
ес
вој
е
Ва
т
рес
в
огз
а
ху
кта
логбила
Рас
пириус
опс
т
венида
х“...
ЗАВЈ
ЕТ, с
т
р.180
Ина
че
, ва
т
ре
нециклус
еима
лис
моприликеишчит
а
ва
тиура
ниј
имЗора
новимпе
сничкимкњиг
а
маисв
акипутс
уима
ледовољнос
на
г
едаимпрес
ионирај
учит
а
оцас
вој
ом з
ре
линоми„т
е
жином“ поруке
кој
ус
ус
обомнос
иле.
112
Окњиг
а
ма
„Окопј
е
сме“, одис
тинскиј
евре
днаива
жналирс
кат
воре
вина
пе
сник
аЗоранаРа
онића
, довољноновадасемораишчит
ав
ат
и, дов
ољноз
на
надасетре
бапошт
ова
т
иаопет
, сре
т
нообј
е
диње
наизне
колико
це
линадапредс
т
ав
љаодлича
низ
борпр
ире
ђива
чаииз
да
в
ача
.
Зора
н Раонићниј
ене
поз
на
тпе
с
никнашироким прост
орима
с
рпскогг
оворногподру
чј
а
. На
про
тив, на
г
ра
ђив
анј
еипре
вође
нане
ке
њег
ов
епе
смеживеулирскимпре
две
черј
имаила
г
а
ноу
лаз
еубе
смрт
нос
т.Нев
идимраз
лог
адаова
, нов
а,из
абра
напое
з
иј
анебудеме
ђуна
г
ра
ђе
нимаиме
ђула
уреа
т
има
,г
деј
еодув
екиприпа
да
ла
.
113
Књиже
внипре
г
ле
д4
Bojan Bogdanović
GRANIČNICI
(Seida Beganović
: Granič
nici, „Akademski peč
at“, Skopje,
2009)
U praznini koju su bogovi ostavili za sobom
Euridika je bar imala š
ansu...
U najnovijoj knjizi stihova, poetesa Seida Beganovićobjavljuje svoje
ž
ivotno, estetsko i iznad svega (po)etič
ko vjeruju. Objavljuje ga mjerom
svoje erudicije situiranom, samo naizgled jednostavnom jezič
kom strukturom, i uz istovremeni miks nostalgičnim, klasič
nim pristupom stihu i modernim mehanizmima tekuć
e poetske svakodnevice. Njezin vers, uprkos pomenutom, nostalgič
nom elementu, izuzetno je prospektivan, dakle optimistič
an, zagledan u moguć
a otajstva na horizontu one vječne božanske egzistencije ž
ene – magna matere i žene – gorgone, iz č
ije krvi je rođen najrjeđi crveni koral poezije. Pjesnikinja destruira u sebi magnu mater, da bi ženski
princip ovaplotila u životinji/biljci versa, preko arhajskog, kroz suš
tinski
različ
ito promiš
ljanje datih i onih drugih mogućnosti.
Psihoterapeut, Vladeta Jerotić
, kaž
e da je neuroza dobra prilika za sazrijevanje. U analognom smislu, ko neurozu shvati kao izazov, kod sebe
mož
e probuditi „volju, č
ak ljubav za smisao“. (Neka mi oprosti magna mater, čija je sveta materija satkana od tkiva neuroze):
...I tamo dalje, neuredno nabacani negativi,
„Emocije izvan dosega bilo kakve sistematizacije“,
nerazvijene sličice kojih se plaš
im,
koje treba srediti.
Sa emocijama treba oprezno postupati
pravilnim ili nepravilnim, bez obzira,
treba biti paž
ljiv kao sa glagolima
u slavenskim jezicima
114
Окњиг
а
ма
I u tematskom i u formalnom nivou ova poezija je konzistentna, stalno i stabilno (uprkos snažnoj centripetalnoj tež
nji sopstvu) panteistič
ki
usmjerena ljubav prema svakodnevnom, prozaičnom. Poetski instrumentarijum kojim je građena kuć
a uspomena, ž
elja i č
ež
nje, brevijara svakog senzitivno ž
enskog stvora, sveden je na minimum. Otuda i ona semantič
ka eterič
nost, neizbjež
no smješ
tena među velovima Salome, tog ovješ
talog sinonima
neizbježne lakoć
e podnoš
enja, većpomenutog, ž
enskog principa, koji svaki
dobar poeta musculos (kriš
om) posjeduje u ogromnoj mjeri.
Ovo je rečeno zbog onih, koji prijekim okom gledaju na svaku moguć
nost pominjanja (ili, ne daj bož
e, postojanja) ž
enskog pisma.
Nadalje, č
italac svjedoč
i snažnom subjekatskom iskazu individue u
kojoj ima ljubavi za sve, po onoj poznatoj humanistič
koj premisi da čovjek
nije bić
e za sebe, većbić
e za drugog. Na motivsko-tematskom planu, svoju
neprestanu žeđi potragu za ljepotom pjesnikinja postiž
e stihovima neš
tedimice premrež
enim metaforama, kroz koje „progovaraju intimni, sasvim intimni uvidi i fascinacije, teš
ko dokuč
ivi za one koji ne znaju pjesnika i njegovu svakodnevicu“. Kao svaki pravi istraž
ivačona ponire, koliko u svoj
duhovni, toliko i za nju niš
ta manje nepoznat i opsesivan, fizič
ki domen, koristeći onu „arhaič
nu formulu koegzistencije ž
ensko-muš
kih atributa, u bož
anskom jedinstvu ili u savrš
enom č
oveku“. Uz č
udesno lijepu imaginaciju,
kojom je oplemenila/retuš
irala svoju erudiciju, njena svakodnevna iskustva
postaju univerzalna. Mnogo je, u ovoj nevelikoj poetskoj zbirci, utroš
enih
riječ
i i tople emocije, na č
emu i leži predmetnost njene poezije. Igra smrti i
erosa postaje kompleksna i samo eukolijski pogled pomaž
e subjektu da se
potpuno ne izgubi u objektivnom realitetu, koji nemilosrdno zatrpava svojom besmislenoš
ć
u.
Stih, dakle, jeste zatoč
nik ove pjesnikinje i njen sve snaž
niji realitet,
kao jedna od moguć
ih/ž
eljenih polifonijskih stvarnosti. Emotivno-kognitivnu spoznaju, ne da je moguć
e (Seidina je preporuka), nego je nuž
no potraž
iti
na mjestima kakva je planina Rila u Bugarskoj, utoč
iš
te gnoze, zavičaj Orfejev, mjesto gdje je sv. Luka liječ
io stihovima...i gdje je „Euridika bar imala
š
ansu“. Konač
no, duhovni preobraž
aj se i deš
ava na planini Tabor.
...Rila, Kropotkinovo prisustvo u Sibiru, voda u tekiji,
kapljica sunca na sredini č
ela,
Aristotelova kategorija velič
ine, stol veliki, od č
amovine,
neko drugi potpuno gol na čistini, narastajuć
e bezumlje,
strop, da nije ravan i š
est hiljada jezika, od kojih ni jedan
nije savrš
en.... svemu tome srce je granič
nik!
– rekla je Seida.
115
Књиже
внипре
г
ле
д4
Prisustvo ovih, ovlašnabač
enih knjiž
evno-filozofsko-poetskih referenci, odvlač
e recipijenta na mjesta toliko fantastič
no-prozaič
na (svakodnevna), da se veću toku č
itanja, oči same počinju š
iriti u potrazi za svakodnevno previđanom ljepotom.
Ti, kao i svi drugi pojmovi i mjesta na š
aru zemaljskom, dovoljno su
dobri da se, prvo pjesnikinja a onda i č
italac, zamisle nad sveukupnoš
ć
u
svoje egzistencije, nad svojom ž
enskom, ljudskom i umjetnič
kom ostvarenoš
ću. Sopstvo postavlja pitanje na koje nema odgovora, a ako ga i nađeš–
vlastita glava je nagrada. Srce ti neće trebati. Ergo, ne traž
i – jer bi se mogao
nać
i!
Dakle, poetski subjekt je ekspresionistič
ki fokusiran na svoj emotivni
i socio-psihološ
ki status. A opet, ako je osnovna intencija ekspresionizma
intuitivna moguć
nost dosezanja Apsoluta i tež
nja bić
a da sebe saopš
ti drugom, onda je ova poetika primjer uspješ
ne sinteze duhovnosti i njoj neminovno pripadajuće tjelesnosti, odnosno, „nervnog“ i „impulsivnog“, izraza
koje je uveo Rastko Petrović, govoreć
i o snazi realističkog zapažanja. Ta
Rastkova „snaga“ ovdje se na izvjestan nač
in javlja kao granič
nik, sač
injen
od materijala racionalnog i naglaš
ene erudicije, a protiv emocije i kreativne,
zaumne mistike poetskog stvaranja. Suoč
eni smo sa stihom koji ne predstavlja besmislen čin nastao ritualnim udaranjem po ž
icama poetskih instrumenata, vješ
to podeš
enim samo za opsjenu ionako rijetkih čitalaca. Okrepljujuć
a svježina duboko lič
nih a opet univerzalnih slika, vraća vjeru u poeziju.
Pjesnik jeste opč
injen magijom riječi, ali samo toliko da im dozvoli cvjetanje, diskretan miris, zvukove iz dvoriš
ta, leprš
av oblik, pa i mogućnost da se
oglase č
ak i svjetloš
ć
u... U ovoj poeziji pulsira sam život, izvirujuć
i kroz
brojne epifanijske slike koje ga prekrivaju poput Aurore Borealis, na sjeveru
dovoljno udaljenom od srca, a opet, dovoljno blizu da bi se osjetile ledene
iglice u grudima i nebeske vatre ispod očnih kapaka.
Iz ne tako malog poetskog galimatijasa, koji vlada naš
im š
tokavskim
regionom, Beganovićse elegantno izvaja svojim inventivim pogledom na
svijet, š
to njen stvaralač
ki domet čini evidentno uspješ
nim i nezaobilaznim.
Poezija malih stvari, misli koje prolijeć
u poput leptira, ljubavi koje su uvijek
mogle biti i neš
to viš
e, ideje dostatne i za veliku knjiž
evnost, situiraju njezin
angažman u prostor u kome se „ne mož
e mjeriti sa bogovima, ali se mož
e
boriti s prazninom koju su bogovi ostavili za sobom“.
Ako paž
ljivo pratimo jedva vidljive signale izuzetnog poetskog senzibiliteta, nije teš
ko zaključiti da naslovna pjesma Graničnik, nikako ne mož
e biti ključza, samo naizgled, š
irom otvorene dveri ove knjige:
116
Окњиг
а
ма
...razlika između ž
ivota i smrti je
u mekoći...
i gustini...
Život je mek,
a smrt...
gusta
S. B.
Puteno „mekan“ dionizijski princip, vođen podsvjesnim, putuje na
planinu Rilu, da bi u prostoru arhajskog, buduć
i tako blizak smrti/vječ
nosti,
potražio svoj lik u somnabulnom, beslovjesnom plesu derviš
a, ispod gustog
neba. Okreć
ući se, ti mistici okreć
u svaki list u Knjizi ž
ivota, a time i č
itav
svijet i svaku istinu, č
ija druga strana pokazuje mekan trbuh znanja premrež
en žilicama, kroz koje kola krv i struji sam život. U stalnom kretanju, u dodiru jednoga sa onim drugim, u nepristajanju na racionalistič
ki duh modernog vremena, a na uš
trb odbacivanja individualnosti i vlastite dehumanizacije, i poetesa se okreć
e, ali svojoj lirskoj suš
tini, ne dozvoljavajuć
i „filozofiji niš
tavila“ da prodre u njezin estetski i etički habitat. Obož
enje svega
ljudskog skoro da je na liniji principa. Pjevanje ž
ivotu poprima ekstatič
nu
snagu.
Snaž
no poetsko sopstvo svako malo izranja iz materije, tako da ni
pjevanjem, ni vrlo sugestivnim proznim redovima, ona ne mož
e zapretati sebe, zatoč
enicu Erato, samu među drugima koji, po Sartru, „možda jesu a
mož
da i nisu Pakao...“. Šarolikim manifestacijama životnim, poetesa pristupa plaho kao srna, zač
uđena ali neuplaš
ena, š
irom otvorenih očiju, srca
otvorenog za svaku ljubav. Jer sve je puno značenja, č
ije poimanje ovisi o
spremnosti č
ula za novo viđenje svakodnevne perspektive, „osakać
ene“ slijepom mrljom skoro ritualno patetič
ne svakodnevice. Posveć
enom i radoznalom oku ovom knjigom se, u svojoj najsnaž
nijoj potenciji, otkrivaju tajni
ž
ivoti stvari „i na nebu i na zemlji...“
117
Књиже
внипре
г
ле
д4
Zlatko Pangarić
LETIM U VIDU MENE
(NatalijаŽ. Živković
: U aorti mog srca. „Centar za djelatnosti
kulture Vojislav Bulatović– Strunjo“, Bijelo Polje, 2010)
Knjiga pesama Natalije Ž. Živković(1982) „U aorti mog srca“ sadrž
i
trideset pet pesama raspoređenih u pet poetskih celina. Rukopis knjige je
dobio nagradu „Risto Ratković– za mlade autore“ (2009, Bijelo Polje), i to
je za mene, koji sam č
itao i znao nekoliko njenih pesama, bila lepa vest, č
ak
olakš
anje. Zaš
to? Knjiga kao celina popunila je utiske, zapravo, mislim da
su pesme dobile „celinu“ koja teš
ko da se mož
e sagledati/nazreti iz pojedinač
nih pesama. Kada sam pre nekoliko godina prvi put č
itao pesme, nisam
nalazio „ključ“ za Natalijinu poeziju, a opet bilo je u njima „neš
to“.
Svojevremeno, na stranicama sajta Prozaonline, pisao sam (kao komentar pesama) da je karakteristika njene poezije jedan „nemaran odnos
prema jeziku“! Ostajem i dalje kod te ocene. Jednostavno ne nalazim prikladniju reč
. Recenzentkinja, Nađa MilkovićĆuruvija, kaž
e „naizgled naivno i mangupski nekonvencionalno“. Može i tako da se kaže. Mož
emo postaviti i paralele prema poeziji za decu, paralelu prema Duš
ku Radović
u, npr.
Ali, to je površ
an uvid. Ne piš
e Natalija pesme kao š
to su „Straš
an lav“ ili:
„Jedna Jelena iz V Beogradske / najzad je naš
la dečka. Pitala ga je: Ko si ti?
A on joj je lepo rekao: Ja sam tvoj deč
ko.“, itd. Živkovićeva peva: „Zaš
to su
ti ruke i noge / zalepljene za zid?“ (Udah), ili: „U š
umi Panjskoga Kož
a/
sretoh Jež
inog Jež
a“ (Čudo), ili: „Poznajem jednu osobu / Uvek je postavim
pored saksije / da joj u saksiji ne bude neudobno“ (Cvetna peripetija), ili:
„Zdravlje je u rečima / koje se otrž
u s mojih usana“, ili: „Na primer, Neko
Nepoznat veseli se sa „decama“ iza / predalekih prozora...“ (Udah III), itd.
Nije to ono Duš
kovo „neć
em“.
Živković
eva peva na svoj dečiji nač
in (lagodan, nemaran), ali ne peva o deč
ijim temama niti je perspektiva knjige deč
ija, naivna, naprotiv. Da118
Окњиг
а
ма
kle, to nije poezija za decu – i zbog toga se ne može povući paralela prema
Duš
ku Radović
u.
U knjizi postoji ona presedna „količina“ dobrih stihova, lepih, dubokih i misaonih, koji daju/funkcioniš
u kao „celina“ ili ključza razumevanje i
prihvatanje pesama kao š
to je npr. prva pesma „Udah“, „Literarna mjačka“,
i jošneke.
Čitajuć
i ove „neprecizne“ („leprš
ave“ – kaž
e recenzetkinja) stihove,
deš
ava se č
udo ili malo otkrić
e gotovo u svakoj pesmi. Novi/neobič
no svež
i
uvidi, raspoloženja, slike, duboke i uspele misli. U pesmi „Udah“: „A ja se
oseć
am ispunjeno / kao da govorim reč
i / pune vazduha / kao da recitujem
vrlo važnu pesmu“. U pesmi „Udah II“: „Ova č
ovečica blesava je. Ne vidi:
Svet je u strukturama. Misli: onakav je kakvim ga ugleda odojče kad krikne,
udahne vazduh.“ Pesma „Pisci jure č
itaoce“ jeste pravo malo ironič
no-dirljivo remek delo, kao i Pesme „Iza“ ili „Vojna omaš
ka“.
Pesme „Čudo“ ili „Španci“ ili „Zaš
to mi ruš
išSneš
ka“ mogu se
uslovno svrstati u dečije, ali ponovo na Natalijin način – i mislim da je to
prava poezija za decu (kao da ih je dete napisalo) – a sa druge strane imaju i
zrelost koja se nije pokazala u metrici, rimi itd. nego se radi o nekom oseć
aju, o sitnim naznakama, izboru reč
i, itd.
„Pesma o meni“ jeste nesumljivo najbolja pesma u zbirci, a ujedno
nosi u sebi sve š
to smo primetili o stilu i sadržaju poezije Natalije Ž. Živković
. Karakteristič
na je strofa:
„Ponekad
Letim u vidu mene nad gradom
I gledam kroz prozore“
U pesmi „Udah III“ pesnikinja je odlič
no ispevala svoju (mladenač
ku) vlastitu poziciju, valjda, a tu je valjda i spona prema „nastavku“, prema
knjigama koje će Natalija Ž. Živkovićtek napisati. Ne mogu da se setim boljih stihova na tu temu.
„Kartu moju na sto:
– nisam jošstigla da
crvljam u zatvoru.
– nisam jošstigla
da kockarka budem.
– nisam stigla
da budem sviračorgulja.
– nisam stigla
119
Књиже
внипре
г
ле
д4
da bez noge budem.
– nisam stigla da imam osmoro dece ili
jedno.
– nisam stigla da budem
„neka Todora“.
Na primer.
Druge stvari dobre i loš
eš
to stigle me
odsmejah il otplakah
š
to jače.“
120
Окњиг
а
ма
Luka Čuljak
LUTALICA I LOPOV NA PUTU ZA MEXICO
(Mehmed Begić
: Savrš
en metak u stomak. „Naklada Mlinarec &
Plavić
”, Zagreb, 2010)
Meš
a Begićrođen je 1977. godine u Čapljini, a uz Čapljinu najčeš
ć
e
ga se povezuje sa Mostarom, Sarajevom, Splitom, Bresciom i Barcelonom.
Meš
u, ustvari, ne treba odvajati od bilo kojega grada i bilo kakvog puta jer
je satkan od toga i š
avove mu mož
ete primijetit svuda po tijelu. U svoju
obranu rekao bih da ovaj prikaz za mene nije jednostavan zadatak i dugo
sam ga odgađao, ali ga radim sa zadovoljstvom jer osjeć
aje koje sam imao
poslije prvog čitanja Mesara i osjećaje koje imam danas uvelike su se promijenili, kako zbog č
injenice da su od prvog č
itanja proš
le dvije godine i u
te dvije godine Mesara sam nosio u dž
epu na svako putovanje koje je trajalo
viš
e od sat vremena, ali ujedno i zbog činjenice da sam mnoge stvari nauč
io
bašuz njega. Zbog toga prikaz neć
u pokuš
avati napisati objektivno, š
to je
ujedno i besmisleno, naprotiv, možda ću najviš
e reć
i o sebi, a to ć
u svakako
pokuš
ati izbjeć
i, ali sigurno neće biti samo prikaz knjige Savrš
en metak u
stomak, š
to bi trebao biti moj osnovni zadatak, jer je Mehmed pored Metka
izdao tri zajedničke i dvije samostalne zbirke poezije, uredio deset brojeva
književnog č
asopisa Kolaps, nikada niš
ta nije svirao iako bi rado imao bend,
a ranije je sudjelovao u neč
emu sličnom gdje mu je poezija uglazbljena od
strane francuskog jazz sastava – „Kerkennah“.
Meš
ine tragedije nisu velike!
Čudne li reč
enice. Tragedija da nije velika – i postoji li uopće takva?!
Ali su njegove tragedije česte, preč
este. Alen Voloder napisao je u svom nedovrš
enom romanu, Meš
a bi trebao bolovati od tuberkuloze, tako bi dok recituje svoje pjesme, mogao kaš
ljati krv u bijelu maramicu. Trebao bi nositi
dugi crni izlizani kaput i bijeli š
al oko vrata. Trebao bi biti zaljubljen u kurvu i ne imati dovoljno para da joj plati. Trebao bi biti alkoholič
ar sa ora-
121
Књиже
внипре
г
ле
д4
hom umjesto jetre. Nekim čudom – sve je promaš
io, za Meš
u je dobro š
to su
ga sve te stvari zaobiš
le, a za nas je loš
eš
to Alen nije završ
io svoj roman.
Moje urote su neoborive Ubij me ako morašMoje utvare su nezamislive Spasi se ako mož
eš
. Meš
a je nalik Dylanovom Mr. Jonesu za kojega je
i Lennon rekao da posjeduje samoubilačku narav, Begićje u crni okvir stavio da je knjiga ustvari balada o mrš
avom čovjeku ili bar nezamarivo poglavlje jer Ovo je presuda Ovdje nade viš
e nema Ovo je ono posljednje nakon
č
ega niš
ta ne ostaje.
Jošjednom nam je dao sebe okrnjenog, isječenog i pojedenog ali
ipak ostao misteriozan i ezoteričan. Meš
a nas kroz zbirku vodi kroz svoje
ulice, ć
orsokake, podzemne labirinte i zatim baca u zrak kako bi panoramski
sagledali sve š
to nam je većpokazao. Sam se spustio do mora, a valovi su
bili jaki za tako ugodan dan, bacio sve fotografije dok ih voda nije progutala
i rekao So long, Babe, i tako nekoliko puta. Moje glupavo srce jošuvijek pokuš
ava da obgrli čitav svijet tvojim rukama.
Šta ako jednom s Keruacom, Lhasom, Presleyom, Miljković
em i Bakerom izađe iz kafane, tamo nekad poslije pola noć
i, i preprič
a im kako smo
naviknuti na faš
iste kao na telefon koji svakodnevno zvoni, i š
ta ako oni zauzmu Berlin?! Šta ako im spomene fotografije koje smo pocijepali ili pisma
na koja nismo odgovorili?! Kako odgovoriti na izblijedjela sjećanja na aerodrome, gradove, mostove, luke, ples i alkohol ili ako im spomene one harmonike š
to su doplutale na obalu mora a ti nikome o tome nisi rekao?! Nemojte mu ni odgovoriti. Nego krenite. I on je. Davno. I jednostavno napisao,
Bez obzira gdje odlazimo, š
ta nas tjera, ko nas čeka, bez obzira č
emu se moramo vratiti, putovanja su uvijek dobra. Ali ne zaboravite ponijeti ljubav i
muziku. Putujte Amerikom sa istoka prema zapadu, ponovite to nekoliko
puta jer kako kaže Lucić
, Taj put je i beat i bit. Požurite jer tuđe riječ
i pokrenuti ć
e revolucije i mahom ć
e vas odnijeti zastave i zbog toga početi ć
ete
zaboravljati.
Teš
ko je reć
iuš
ta je sve Meš
a zaljubljen, ali je izvjesno da je nepopravljiv u svim svojim ljubavima, simple as that, a njegove ljubavi otkriva
nam Metak od prve do posljednje korice. Bez tuge se okreni prema prozoru i
poljubi daljinu Za tebe ću več
eras doznati koliko koraka ima do bestraga.
Zbog toga se vrać
am i ovoj zbirci jer se uvijek nadam da ću pronaći jošjednu pjesmu sa odgovorom koliko koraka ima do bestraga. Poč
eo sam da brojim bez spomena na Cohena, a na vama je da zaključ
ite zaš
to Lopov.
Begićje na putu za Mexico, mi smo sljedeć
i.
Meš
ine tragedije nisu velike, baškao ni ž
ileti?!
122
Окњиг
а
ма
Branislava Dž
igurski
MARGINALNA POEZIJA KAO
REMINISCENCIJA NA STVARANJE
(Slavica Majin: Kako zaustavili vreme. „Banatski kulturni
centar“, Novo Miloš
evo, 2009)
Interesantno je koliko pojedini ljudi istrajavaju u ž
elji da im jezik nađe oblik, a misli se oforme do mogućeg smisla. Čovek koji decenijama gradi
neki svoj stvaralački svet, bez razmiš
ljanja o tome koliko je takav svet stvaran i vredan nečije pažnje, svakako zasluž
uje da bude spomenut nekada, negde. Izuzetni ljudi su oni koji veruju u svoju moćstvaranja i koji uživaju u
tome, poš
tujuć
i sam proces kreacije. Ako ne stvara pod bilo kojim izgovorom, č
ovek ostaje zarobljen u svetu, na margini sopstvene egzistencije koja
se ne ž
ivi u potpunosti. I takav je osuđen na propast. I to svojim izborom.
Iako je poč
ela da stvara u ranoj mladosti, sve do danas Slavica Majin
(1950) kontinuirano donosi nove pesme. Nebitno je kakva joj je poetika, jer
poetikаnije presudna u lič
nom doživljaju sveta. Hoć
u da kažem da je, ponekad, bitan i sam doživljaj i trenuci stvaranja, a ne pripadniš
tvo nekoj š
koli,
pravcu ili poetici.
Prva misao koja mi se nametnula, kada sam odlučila da piš
em o nepoznatom, marginalnom, provincijskom pesniku, bez trunke autoriteta, bila
je u vezi sa izazovom koji se nameć
e u takvom poduhvatu. Nije li izazov u
malome pronać
i trenutak trajnog? Ili prosto pozitivnog? I nije li ž
ivot provincijskog pesnika koji istrajava u svom stvaralaš
tvu, pravi primer poš
tovanja poezije, ili umetnosti uopš
te? Jer ti ljudi č
itaju poeziju i piš
u bukvalno iz
ljubavi prema stvaranju i umetnosti. Bez koristoljublja. Naivno.
Naslov najnovije zbirke Slavice Majin, „Kako zaustaviti vreme“, sugeriš
e nam dva pravca njegovog tumač
enja: prvi nosi pitanje – kako zaustaviti vreme? Drugi bi mogao da ukazuje na to da se u knjizi nalaze razmiš
lja-
123
Књиже
внипре
г
ле
д4
nja i neki od odgovora na samo pitanje – č
italac će č
itajuć
i stihove otkriti
nač
in kako zaustaviti vreme.
Iako ne znamo š
ta je bila namera autora, sigurno je da je, paradoksalno, samim obelodanjivanjem stihova, vreme zaustavljeno. U toj š
ačici stihova, krije se jedno trajanje bez kraja. Jer, stvorivš
i delo, č
ovek je produž
io sebe u večnost. Podsvesno je i sama autorka morala imati na umu tu misao.
Poezija Majinove je lič
na i, u osnovi, lutalač
ka poezija koja traži odgovore na mnoga pitanja prolaznosti, vremena, ljubavi, stvaranja... Ona se
tiče doživljaja, bez naroč
ite dubine kontemplacije, i predstavlja rezultat razmiš
ljanja o temama koje pesnikinju vode kroz poetsku egzistenciju. Pesme
su ispovednog karaktera, kratkog daha, i donose nam emocije i razmiš
ljanja
lirskog subjekta kroz vreme koje je ostalo iza. Za njih su karakteristič
ni statičnost stihova, leksika u kojoj dominiraju imenice i pridevi. Misli se ređaju
jedna za drugom, i tako u beskraj. Ovakav odnos prema svetu, ispoljava se i
u formalnom smislu: stih je slobodan, a poetski iskazi, sem u retkim sluč
ajevima, nisu omeđeni interpunkcijom. Statičnost slike sugeriš
e mir i tiš
inu,
bez pokreta, a u nagoveš
taju da iza te slike treperi i buja ž
ivot, i rađa se neki
novi svet.
Koraci, kamen, zvezde, Sunce, ruke, povratak – dominantni su motivi u poetskom jeziku Majinove. Oni se ponavljaju u mnogim stihovima, a
kao metafore, označavaju glavne preokupacije pesnikinje: prolaznost, več
nost, ljubav, beskraj. Stilistič
ki, Majinova se kreće u tom utvrđenom krugu
svojih metafora, ali ponegde blesne sinestezija poput „š
apat plavi“, ili „zeleni mirisi“; ili jedan kontrastno reč
iti neologizam: „nisputica“ (nasuprot
stranputici) ili „smerokaz“ (izveden analogijom na putokaz).
Formalno, zbirka je podeljena u tri ciklusa: „Dani“, „Koraci“, „Oko
kruga magla“.
Međutim, u sva tri ciklusa otkriva nam se opsednutost pesnikinje
istim temama. To su prostor, koji teži da se proš
iri u beskraj, i vreme zauvek
okrenuto večnosti („Beskraj“, „Očima ć
emo upiti zvezde“, „Obmana“, „Sukob u meni“, „U raskoraku“). Pesnik je zarobljen u traženju puta beskraja i
več
nosti, a u doticaju ovih, javlja se i motiv povratka („Vratić
u se“).
Zapitanost nad vremenom i prostorom, kao i lutalačko, varljivo traž
enje odgovora koji ne postoji, dovodi do razmiš
ljanja o sopstvenoj egzistenciji, i nagoveš
taja da put kojim se ide, neretko vodi u ludilo („Koraci“).
Šta ć
e mi putevi
Kad su mi koraci prazni.
Prevare ponekad noć
i
Pa se zaluta,
124
Окњиг
а
ма
Onda je raskorak
Od samoć
e već
i.
I onda opet
Prazno odzvanja
Putem dok se ide.
Treba li tada
Skrenuti s puta,
Il’ koračajući
Skrenuti s uma?
I ljubav, kao drugi tematski krug, iako na momente nagonska, ostaje
u službi glavne teme pesnikinje. Ona, u doticaju sa vremenom, otkriva se
kao borba sa prolaznoš
ć
u i potencijalno uskrsnuć
e mladosti, a uvek kao potreba za sigurnoš
ć
u, i utoč
iš
tem. Stihovi ljubavne tematike, najčeš
ć
e predstavljaju lik muš
karca, lelujavog i nestvarnog, koji je uvek na nekom nesigurnom putu ljubavi ili zaljubljenosti. On pesnikinju č
as uzdiže u visine, č
as
je baca na zemlju, na taj nač
in poigravajuć
i se. Međutim, iza tog poigravanja ostaje prkos i vera u intimistič
ku pobedu one koja je izigrana („On“).
Treći tematski krug, otkriva nam se kao autopoetič
ki diskurs, kao
preispitivanje pesnikinje š
ta je to š
to radi, ima li stvaranje smisla, i koje su
prave reči. U ovim pesmama nailazimo i na obrač
un stvaraoca sa publikom
(„Otplovili su moji beli jedrenjaci“). Zapitanost da li je na pravom putu
stvaranja prisutna je kao dijalog sa samom sobom. Strah od potencijalnog
posrnuća sa staze stvaranja na kojoj se nalazi kamen, kao simbol neukrotive
več
nosti, koje pesnikinja uzalud želi da se domogne, javlja se kao dominantno oseć
anje u pesmi „Dan iza kamena“.
Slabost pesnika nad stvaralač
kim činom ogleda se u lutanjima, u traž
enju odgovora koja je prava reč, približ
avajuć
i se nekom suludom hipnotič
kom, nadrealistič
kom stanju u kome čovek postaje ludak nemoć
an da iskoristi vreme i pronađe reč
, pa tako sluđen ostaje nedoreč
en („Karikatura“).
Oči zatvara
Da trave uć
uti
U ustima azbuka
Reč
i ne može da složi.
Zubima kida
Dan po dan
Nekog davno
Prelistanog kalendara
125
Књиже
внипре
г
ле
д4
A cela mu glava
Puna crnog klijanja.
Svesna nemogućnosti pronalaska pravog izraza, ali spremna na traž
enje, makar se ono sastojalo u lutanju, Majinova ovom zbirkom ostavlja peč
at jednom vremenu, jednom ž
ivotu.
Jednostavno neki ljudi ne mogu bez onoga š
to ih vodi, š
to im daje
snagu da isprate jošjedan dan. Jedna od mnogih je i Slavica.
Zbirke poezije se objavljuju i objavljivać
e se. Pitanje je samo kako.
Naravno da hiperprodukcija poetskih ostvarenja ne mora da znač
i i neminovnost kvaliteta (š
to bi neko rekao: nikada viš
e pesnika i manje poezije).
Međutim, u ovom osvrtu na jedan tragalački i stvaralač
ki ž
ivot nisam želela
da vidim mane. Da ponovim: i malom, nepoznatom i skrajnutom, ponekad
treba pružiti š
ansu da bude makar na trenutak, vidljivo u masi „dž
inova“,
kakvi se javljaju na poetskoj sceni današ
nje knjiž
evnosti.
126
Окњиг
а
ма
Мил
о
в
а
нВр
жина
САТИРИЧНЕ ОПОМЕНЕ
(Ра
д
ив
о
ј
еРа
л
еДа
мј
а
но
в
ић
:Ј
ах
а
њен
ати
г
р
у
.„
Ал
ма
“
,
Бе
о
г
р
а
д
, 2010)
Оа
фориз
мимаРа
див
ој
аДа
мј
а
нов
ићапис
а
ос
амираниј
е
. Се
ћам
с
едај
ерук
описње
г
овекњиг
е„
Стида
к“бионе
ков
ременамомс
т
олу,
идас
а
мг
аишчита
ва
о.Билој
етообос
т
раноупоз
на
ва
ње
;ј
ас
амодг
оне
т
а
ота
ј
нење
г
овихпорука
, аонј
енес
т
рпљив
оче
ка
ошт
аћуј
ат
упронаћи...
Аутојкњиз
и,з
а
писа
ос
амсле
де
ће:„Са
т
иром, ка
ошт
ос
ез
на
, не
мог
удас
ебав
ељудиина
родикој
ис
уост
ва
рилис
нове
, ис
ачув
алиј
а
в
у.Зат
ос
ат
ираиј
ес
т
едуг
опут
ова
њеунос
т
алг
иј
у
, инос
та
лг
ичнодола
же
њесе
би, с
ариз
икомдаче
с
топрона
ђе
т
енатимв
рат
има– промењену
бра
ву... Ј
еда
нодмома
какој
иј
еода
бра
опу
тдас
ешт
ома
њере
ченица
ка
жес
вешт
омуј
енадушиј
еиРа
леДа
мј
ановић. Њег
овс
а
тиричарс
ки
не
рвј
ене
обуз
да
нинеук
ротив, чинис
едаприе
кс
плоз
иј
иу
хваће
ног
мис
а
онога
псурдадуг
отиња
...“
Билој
ет
опрепе
тна
ес
т
акг
одина.
Одт
а
да,с
амој
ев
ремеле
т
ело... Мис
мо, ут
омис
т
омна
ше
мвре
мену,тиња
лииг
оре
ли, пада
лиипосрт
а
ли, по
куша
ва
лидас
едоз
ов
емо
па
ме
ти, а
ли– к
аоданисмоима
лидоме
т
а. Илинамј
ег
ла
сбиосла
б,
илина
мј
епа
метот
ишла(побе
г
ла!) т
акодале
ко,дај
ојв
ишеиниј
ебилодонашихг
ла
сов
аиг
ла
сића
. Аик
редитај
епонес
т
ај
а
ло...
А нас
рпскојса
т
иричнојсце
низ
ат
ов
ремеа
фирмиса
лис
ус
е
а
ут
орикој
ис
уунекимновимце
нтримаоз
биљнора
дили, к
ат
ка
дупорниј
еиис
т
ра
ј
ниј
е
, ис
вој
едоме
т
епрове
ра
ва
лиуБеог
раду, а
лииулис
т
овимаича
сопис
имаширом Србиј
е
. НовиСад, Ужице
, Сме
де
рев
о,
Круше
ва
ц, Бор,са
мос
уне
киодприме
ра
.
Доов
еновекњиг
еа
фориз
а
ма„Ј
а
ха
њенат
иг
ру“а
ут
орс
еба
вио
пос
веобичним, ат
а
кодра
г
оце
нимст
в
арима
: пис
а
ој
епое
з
иј
у,књижев
127
Књиже
внипре
г
ле
д4
нукрит
ику,анг
а
жов
аос
енауре
дничкимиа
нт
олог
иј
с
кимпослов
има,а
тренираој
еиуха
икупоез
иј
ииз
а
мка
мака
рика
т
уре... Томуј
еоштрилок
рит
е
риј
уме
, да
ва
ломуне
опходнумирноћуиширинууот
крив
ању
пое
тс
кихиса
т
ирича
рскихнас
ла
г
аонедра
г
оце
неру
дез
ако
ј
омс
вими
т
ра
г
амо.
И, в
ећнапрвочита
ње
, можес
ез
а
па
з
итидај
ес
в
етобилодобро
с
мишље
но, ј
ерс
урез
улт
а
т
ивидљиви. Однашест
ва
рност
и, пре
бог
ат
е
а
псурдимаиподела
ма
, дог
а
ђа
њимаиодг
а
ђа
њима
, околишењимаибрз
опле
т
ост
има
, па
дов
имаиот
клиз
а
ва
њима
,с
а
плит
ањимаис
умњиче
њимас
ва
кеврс
т
е
, Да
мј
ановићс
мелоиве
штокомпонуј
екњиг
уса
т
иричнихопоме
на. А т
еопоме
не, з
апа
жљивогчит
а
оца
, има
ј
уиадре
суи
прима
оца
, ба
ш ка
оштоимај
уипошиља
оца
. Сликес
ме
њуј
уј
еднадруг
у
, брз
иномс
ат
иричнемис
ли, ка
одаже
ледаштопребудууруче
не
, ка
кобис
емог
лоделов
ат
и.
Али, болес
тодкој
емиболуј
е
мо,икој
ај
ена
шана
ционалнаос
обинај
е– ка
шњење
. Гдег
одсмокре
нули, с
вудас
моз
а
ка
с
нили. Та
кои
у
поз
оре
њакој
ас
тижуодс
ат
ирича
ра
,с
тижуурукеонихк
ој
иодлучуј
у
она
ше
мвреме
нуделов
ања.Ањимас
енежури,лепоимј
енаме
ст
има
кој
анез
а
с
лужуј
у, ирадиј
ебиј
ош кој
ис
а
тне
чињењадоче
ка
лит
уг
де
с
у,мождаћесене
шт
оде
с
ит
ис
а
моодс
е
бе... Афориз
а
мСил
аз
аксав
л
ас
тинебибиоопасан, данеподраз
у
ме
в
ас
илаз
акународ, с
а
мопотв
рђу
ј
едаса
т
ирича
рј
ас
нов
идиис
а
жимаот
порис
тра
хсл
у
г
анародакој
и
с
у,ка
о,з
апромене
, алидасеонинемењај
у.
А на
род, каонарод. Не
винилак
ове
ран, на
ив
а
ниода
нс
ва
кој
в
лас
т
и, т
рпил
и, тр
пи. Отуда
, када
ут
орнапише
: Св
из
нај
удасмоне
в
ини.Затоинав
аљуј
у
!, покуша
ват
омис
томна
родудаотв
ориочииука
жеба
рнас
тра
мпут
ицеићорс
ок
акет
обожњемоћи, накој
имаћене
ки
маниј
а
ципокушат
идамуодуз
мунев
иност
.
Афориз
миРа
дивој
аДа
мј
а
нов
ића
, са
бра
ниуов
оj књиз
и, до
па
шћесеонимакој
ице
неошт
рину
, храброс
типрав
овре
ме
нос
тпишчев
ог
ка
з
ива
ња
. А онј
е
, ут
оне
масу
мње
, овомкњиг
омсв
ој
ихмис
лиис
пуниоис
тинскоу
ме
тничк
оз
а
вешт
а
ње
: ре
ка
ој
е!
Ј
ер,прос
торе
че
но,ниј
евишемог
аодаћут
и.
128
Окњиг
а
ма
Milovan Goč
manac
MISAONE PORUKE ŽIVOTNOG ZNAČENJA
(Verica Tadić
: Fluorescentni prsti – sentence. Centar za kulturu,
sport i turizam opš
tine Luč
ani „Dragač
evo“, Guč
a, 2008)
Zbirka gnoma, epigrama i aforizama Verice Tadićpod naslovom
Fluorescentni prsti sač
injena je od sto dva primera odabranih poslovič
nih
književnih priloga, smisleno svrstanih u tri celine.
„Verica Tadić, pesnik i pripovedač
, esejista i gnomastič
ki mislilac,
svojom novom knjigom sentenci „Fluorescentni prsti“, nastoji da jednom
posebnom vrstom duhovne svetlosti prozrači tamnilo u onima koji nisu razumeli „srmu než
nosti u ljudskom glasu“, ukaž
e na potrebu da imamo dva
neba: „ljudsko i bož
ansko““ .
Naslov Fluorescentni prsti je dobro odabrana metafora naslonjena
značenjem na posredni smisao reč
i fluorescencija č
ije je pravo znač
enje
svojstvo nekih tela da ispuš
taju vidljivu svetlost, da svetlucaju. Osobinu fluorescencije iz prirode Verica Tadićmetaforič
kim poredbenim smislom vezuje za preneseno znač
enje imenice prsti, dajuć
i mu obrise bogatstva duhovnosti i š
irine ljudske misli koja osvetljava prostore i vreme. Naslov i nameru
zbirke gnoma objasnila je epigrafom na kraju knjige:
Reči su fluorescentni
prsti koji mogu da
dodirnu i osvetle sve
prostore i sva vremena.
Iako su pisani saž
etim redovima, epigrami ove zbirke nisu u stihu.
Svi zapisi su prozni. Uokvireni su dvema latinskim izrekama na crtež
ima prstiju leve i desne š
ake, na kaž
iprstu, srednjem prstu i domalić
u. Prva je na
poč
etku: Cogito ergo sum (Mislim, dakle postojim), druga je na kraju knjige:
Dum spiro spero (Dok diš
em, nadam se).
129
Књиже
внипре
г
ле
д4
Epigrami u zbirci, svrstani u tri celine, uokvireni su epitafnim frazama. Čitaju se kao moto za celu zbirku i za svaku celinu, a poseduju vrednost
saž
etog isticanja poruke cele zbirke ili svake od tri celine. Njen prvi epigrafni zapis je znač
enje i posveta:
Nektar než
nosti
dobroljublja, iznedren
iz najsvetlijih iskrica u etru
misli, darujem najdraž
im
prijateljima i svim ljudima
koji azbukom ljubavi piš
u
dnevnike ž
ivota.
Epigrami i gnome ove zbirke govore sadrž
ajem aforizma, katkad saž
etog, povremeno proš
irenog u sentenciozni prozni iskaz. Žanrovska odrednica njenih aforistič
kih iskaza nije satirič
na. Zadrž
ava se na opš
tim ljudskim
odlikama koje definiš
e na dva nivoa: ljudskom i božanskom. Nivo anđeoske
č
istote ljudske duš
e tumač
i sa nivoa bož
anskih sferič
nih opredeljenja današ
njih generacija. Naglaš
ena potreba za ljudskom dobrotom je zapravo vapaj
u tmurnim vremenima raspameć
ene indoktrinacije svake vrste, pri kojoj je
osnovni metod prljavo ponaš
anje agresije svake vrste i bestijalnost jač
ih nad
slabijima. U tim uslovima ž
ivota, u kojima je svako ko je iole jači tiranin i
silnik nad slabijim, kazuje, kao uzdah ili oduš
ak, aforistič
nu misao:
Misao je jedino carstvo koje tirani ne mogu porobiti.
Međutim, taj citat je uslovno tač
an, jer belim terorom sudbinski poraž
eni ljudi porobljeni su i batinom za misli.
Već
i broj njenih gnoma poč
inju uslovnim inverzijama. Osnovna nit
aforistič
kog traženja dobrote u ljudima uslož
njena je darovitim govorom
metafora. Time se bogati smisao osnovnih poslovičnih poruka. Kada je koja
misao rasprostrta i veš
eznačna, onda je to gnoma. Zapisi ove knjige su najveć
im brojem aforizmi, odnosno maksime i sentence, zbog poslovičnog znač
enja bliske gnomi.
Čistota ljudske duš
e, ljubav, prijateljstvo, uzdizanje čoveka u č
oveku
kao bož
anski č
in, suživot sa drugim ljudima u dobroti i delu, zatim meditiranje nad religioznim motivima – neke su od osnovnih sadržajnih postavki i
interesovanja. Iste, zatim, saž
eto i ubedljivo dopunjuje naknadnim darovitim
zapaž
anjem opš
te istine o ž
ivotu:
Život je kratak da se uzme sve, ali dovoljno dug da se neš
to da.
Meditiranje nad ljudskom dobrotom i, naroč
ito, nad nesebič
noš
ć
u,
zasniva se na istinoljublju proverenom kroz vreme:
130
Окњиг
а
ма
Samo ono š
to smo dali ž
ivi duž
e od nas.
I:
Živimo onoliko dugo koliko nas u drugima ima.
Metaforič
ki ukazuje na jedinu istinu u svetu prirode: da je život kratak i
prolazan:
Život je vlat trave koja ć
e, i kad odoli svim naletima vetra, jednom
biti pokoš
ena.
Međutim, to ne znač
i da život nije nekoristan. Sač
injen od trenutaka,
ž
ivot je zaloga buduć
nosti, pod uslovom da je svako odnegovao i ostavio
deo sebe u njemu. Pomeranje ž
ivota u san, kao i u religiozne relikvije i simbole, aforizme ove zbirke nagone u transcendentne sfere izvan čulnog opaž
anja, u sfere natprirodnog, š
to i jeste osnovni diskurs znač
enjskog smisla
aforizama ove zbirke.
To govori da su aforizmi, iako bliski ljudskom oseć
anju svih pozitivnih vrednosti ž
ivota, samo naslonjeni na njihov izvor, to jest poslovice.
Uopš
te uzev, gnome i aforizmi su u umetničkoj knjiž
evnosti nastali na temelju opš
tih narodnih istina iskazanih jednostavno i određeno narodnim poslovicama. Gnome su najpre pisane u rimovanom stihu, a danas se piš
uiu
prozi. Aforizmi su rasprostranjeniji, najč
eš
će satirič
ni. Danas se dosta piš
u.
Smelo ukazuju na nedostatke i anomalije u ponaš
anju ljudi, pa i celog druš
tva, č
itave druš
tvene zajednice.
Gnomastički i aforistič
ki prilozi u ovoj knjizi nemaju zrnce pakosti,
zlobe, zajedljivosti i mrž
nje. Nemaju ni ironič
nu satiričnu ž
aoku.
Metaforič
ki obelisk sunca ljubavi i traženje sreće u jednostavnosti
dobrote i vere prožimaju gotovo sve epigramske znakove proznih priloga prvog ciklusa. Život sitnica, život trenutka, č
arolija radosti u ž
ivotu, prostranstvo je, a ne skuč
enost i omeđenost. U tom prostoru svako ima svoj trenutak
sreć
e i zadovoljstva š
to je pronaš
ao sebe u drugima razdelivš
i se, poklanjajuć
i se.
Epigramske latice drugog ciklusa okrenute su takođe ljudskom biću i
njegovim plemenitim mislima i oseć
anjima. Taj siž
ejni stav pesnikinja je
postavila u epigrafu koji je njen lič
ni moto potonjim epigramskim sličicama.
Svetle misli su avenije
besmrtnosti. U njima se
rađa svemir najslobodoumnijih
ideja.
Jedino taj svemir ne mož
e
uniš
titi nijedna kataklizma.
Plemenita osećanja, od kojih
131
Књиже
внипре
г
ле
д4
je sazdan, trajno oplemenjuju
i obnavljaju energije
duhovnih svetionika.
Tu energiju ljubavi kao „bož
anski izvor“, pisac ovih epigramskih
smislenih iskaza daruje iz misli u misao, iz slič
ice u slič
icu, uvek darovito
blagonaklono ubedljiva. Iz toga osnovnog osećanja mere i dobrote proistič
e
jednostavnost stila obogaćena jarkim metaforič
kim poredbenim sažimanjima. Česta je primena inverzije. To ne znač
i da epigramski iskazi u kojima je
red reč
i normalan nisu takođe snažni i smisleni. Osnovne ljudske ž
ivotne
odlike u trenucima raspoređene odslikava produhovljeno i na prostoru duhovnosti, ali ih razlaž
e i na materijalizovane trenutke iz kojih takođe iznič
u
porivi sreć
e i zadovoljstva. Epigramski izrazi su slož
eniji ili saž
eti, zasnovani na elipsi. Bave se problemima ljudskih emocija metodom afirmativnih
naklonosti ka opravdanju i konstataciji. A sve š
to opravdava u ljudskom ž
ivotu, to nesebič
no daruje svakom oslanjajuć
i se na „jezik duš
e“.
Raspon imaginarnih, a uvek bliskih svakom saznanju, epigramskih
slika, š
iroka je lepeza izraž
ena primerom:
Treptaj nebeske arije
na strunama ljudskog
tela magič
ni je akord iz
koga se rađa svemir
muzike.
Kada tumač
i apstraktni pojam znanja, povezuje njegovo pravo znač
enje: skup č
injenica koje neko zna, poznavanje neke naučne oblasti, nauka,
znanost, veš
tina, umenje, sa pojmom beskrajno dugog odseka vremena –
eonom, pojmom koriš
ć
enim u shvatanjima filozofa mističara. Rečeon upotrebljena je u množ
ini. Shvata pravu vrednost znanja, tog najdragocenijeg
dara u ljudskom ž
ivotu:
Znanje je najsigurnija ruka
za spaš
avanje beznadnog
trenutka – nesigurnog plivač
a
u mutnim vrtlož
nim vodama
eona.
Produhovljeno postavlja epigramsku istinu smisla umetnosti i knjiž
evnosti:
132
Окњиг
а
ма
Svrha umetnosti je obnavljanje večnosti kroz mladost trenutka.
Knjiž
evnost je duhovni muzej sa mnoš
tvom č
arobnih kovč
ež
ić
a u kojima se č
uvaju epski i lirski dijamanti ljudskih duš
a.
Razmiš
ljanje o umetnosti zasniva na njenoj trajnosti kao i Hipokrat u
svom prvom od č
etiri stotine aforizama koliko je napisao prevashodno u
oblasti lekarstva:
Život je kratak, umetnost duga, prilika prolazna, iskustvo varljivo,
rasuđivanje teš
ko.
Svež
ina aforistič
kog izraž
avanja je u njegovom svojstvu da bude lak
za pamć
enje. Kada govori sentencu o aforizmu, Verica Tadićje smirenog,
jednostavnog duha, okrenuta istini. Ipak, reč
ima aura, fluid, ponovo isijava
sopstvenu duhovnost ostavljajuć
i jednostavnost sentence čitaocu na odgonetanje:
Aforizam je minijaturna skulptura uma. Kroz auru mudrosti isijava
najsuptilnije fluide.
U treć
oj aforistič
koj skupini apstraktni motivi iz oblasti ljudske naravi, i konkretni, iz oblasti prirode, svoj sižejni presek zasnivaju na epigrafu u
č
ijem smislenom sadržaju dominantnu ulogu u ljudskom ž
ivotu ima Biblija:
Biblija je sveti put do
hrama istine i ljubavi.
To je ono svetiliš
te u kome
je ljubav prosfora ž
ivota, a
znanje kandilo istine. Sve
ostale knjige su citati iz
biblijskog testamenta i
molitve za pronalaž
enje
izgubljenog raja.
Njenim aforizmima ovoga ciklusa smisaono i darovito, uvek sa velikom naklonoš
ć
u prepunom dobrotom, ljubavlju i blagodarnom i blagorodnom než
noš
ć
u, tumač
i pojmove prirode, vaseljene, prosvetljenja, knjige, poezije, ideja, neizvesnosti, laži, pravde, patnji, hrabrosti, optimizma, Hristovog oreola.
133
Књиже
внипре
г
ле
д4
Kada aforistič
ki tumač
i pojam Prometeja danas, istič
e znakom uzvika parodijsku igru rečima parole, i veli:
Prometeji svih zemalja, ujedinite se!
Prometeju se obrać
a ne u jednini, vlastitoj imenici, veću množ
ini:
Prometejima. Prometej je junak iz grčke mitologije. Spasio je č
oveč
anstvo
tako š
to je ljudima doneo vatru ukradenu sa svetog ognjiš
ta na Olimpu. Ljudi su mogli izrađivati oruđe za rad, spremati hranu. Prometej ih je nauč
io zanatima, računanju, pisanju i č
itanju. Da bi ga kaznio, Zevs je naredio da ga
uhvate i odvedu na kraj sveta. Okovan za stenu, pod munjom boga Zevsa,
sruš
en je u provalije Tartara. Da bi slomio Prometejev ponos, Zevs ga je izlož
io novim mukama: prikovao ga je za stenu na vrhu Kavkaza da trpi letnje
ž
ege i zimske mrazeve, a svakog jutra doletao je, po Zevsovoj zapovedi, veliki orao da mu kljunom kljuje jetru.
Aforizam Verice Tadićje nastao prema paroli: Proleteri svih zemalja, ujedinite se! Ta parola je istaknuta već28. septembra 1864. godine. Međunarodno udruž
enje radnika, to jest Prva internacionala, ujedinilo je obespravljeni proletarijat u drž
avama sa liberalnim kapitalizmom. Istaknuta je
parola međunarodnog radnič
kog pokreta iz koga je ponikao novi druš
tveno
ekonomski sistem, komunizam. Nadiranjem trž
iš
nog kapitalizma sruš
eni su
komunistič
ki druš
tveni sistemi gotovo svuda u svetu. Proletarijat je imao
ulogu Prometeja, to jest oslobađanja č
ovečanstva najsurovijih okova, a ti
okovi su izrabljivanje č
oveka od strane čoveka, ropski polož
aj onih koji rade poš
teno svoj posao, ali su pod stalnim stresom straha od nepravdi i otpuš
tanja sa posla. Taj Prometej se nije održ
ao na sceni č
ovečanstva. Svetom
vlada č
itava lepeza dobro skovanih nepravdi i surovog podvrgavanja slabijih
i siromaš
nih volji bestijalnih, osiljenih i bogatih.
Verica Tadićse i ne obrać
a tom Prometeju, Prometeju radničke klase, iako koristi parolu proletarijata. Ona se obrać
a opš
tem pojmu Prometeja,
aforistič
ki mu daje snagu umnož
avanja, a tako umnožen poziva na prometejski stav prema svim većpominjanim pojmovima i motivima kojima je
ova zbirka aforizama bogata. Prometeji iz njenog aforizma su Prometeji
knjige, pisane reč
i, poezije, ljubavi i vere, vere i nade, ljudske sreć
e.
Upitna reč
enica kao formativ aforizma potvrđuje njegov sadrž
aj ubedljivije od uobič
ajenog tvrđenja. Poš
ast naslađivanja tuđim patnjama u narodu koji iznuđuje žrtvu za primer je specifič
an oblik prljavog ponaš
anja. Posredstvom kontrastnih aluzija istaknuta je ova loš
a i veoma pogubna osobina
ljudi. Hedonizam je grč
ka reču znač
enju: zadovoljstvo, u filozofskom smi-
134
Окњиг
а
ма
slu etič
ki pravac koji smatra da je čulo uživanje svrha i motiv celokupnog
ljudskog delanja:
Da li su ljudi koji
viš
e už
ivaju u
tuđoj nesreći samo
predozirani hedonisti?
Jošsuptilniji kontrastni stilski motiv nalazi se u aforizmu o izdajstvu. Predrasude, misticizam, pokvarena maš
ta i bolesne fantazije ljudi prljavog ponaš
anja mnogo koga su nevinog č
oveka odveli na gubiliš
te. U hriš
ćanstvu primer izdajstva je pruž
eni potkazivač
ki prst Jude na Isusa Hrista,
posle č
ega je usledilo njegovo raspeć
e. Od reči č
asnost u znač
enju: poš
tenje,
u aforizmu o izdajstvu gradi se neologizam č
asnoljublje, koga nema u rečniku. Na bazi jetkog kontrasta kojim se najpre ističe sva kob loš
e osobine kod
ljudi, sledi konstatacija natopljena isushristovskim smislom za praš
tanje izdanog lika č
ija je uteha tim blistavije bogatstvo sopstvene č
estitosti:
Izdajstvo je negativ
č
asnoljublja. Bez
Jude ni Hristov lik ne
bi u nama zablistao
punim sjajem.
Govor metaforama u sklopu aforistič
ke misli jedna je od glavnih odlika ove zbirke. Aluzivna alegorija je takođe jedna od originalnih odlika. Iz
kruga duhovnosti aforistič
ko znač
enje se prenosi u krug sentencioznosti. Pesniš
tvo ima prevashodnu ulogu u stvaralaš
tvu Verice Tadić. Zato se i ova
zbirka mož
e tumač
iti kao lirske aforistič
ke minijature.
Aforizam ove zbirke razvija se iz epigrama. Katkada odzrač
uje već
om duhovnoš
ć
u, katkada odaje odraz znatnije smislene sentencioznosti.
Uvek je lirska minijatura. Od poslovica razlikuje se po metaforič
kom uslož
njavanju, to jest nagoveš
tajem distance od jednostavnosti narodne poslovice. I ovako kazivani minijaturni sentenciozni tekstovi laki su za pamć
enje i
ostać
e trajna vrednost knjiž
evnog stvaralaš
tva Verice Tadići duhovnosti naroda kome pripada.
135
Књиже
внипре
г
ле
д4
Го
л
у
бЈ
а
шо
в
ић
ГРАЂА ЗА БИОГРАФИЈУМИЛОРАДА
РАДУНОВИЋА
(МрПр
е
др
а
гМ. Ј
а
шо
в
и
ћ
: Жи
в
о
тид
е
л
оМи
л
о
р
а
д
а
Ра
д
у
н
о
в
и
ћ
а
,„
Ин
с
т
и
т
у
тз
ас
р
пс
к
ук
у
л
т
у
р
уПр
и
шт
ин
а
“
,
Ле
п
о
с
а
в
ић
, 2008)
У књиз
имрПре
дра
г
аМ. Ј
ашов
ића
, з
а
па
женогкњижев
ногпос
ле
никаидирек
тораИнс
т
ит
ут
аз
асрпс
кукулт
урууПриштинисаприв
ременимс
е
дишт
емуЛе
пос
а
вићу
, нав
ишеод220 с
т
раницаг
оворис
е
оживот
у,ст
ра
дањима,радуист
ва
ра
њуве
ликогкос
ме
тс
коги, уопшт
е
,
с
рпскогписцаМилора
даРа
дунов
ића
.
Профе
сор, пе
с
ник, пр
иродња
к, припове
да
ч, дра
мс
ки писа
ц,
е
с
еј
ист
а и хронича
р, Милора
д Милут
инов Ра
дуновић ј
е рођ
ен у
Никшићу
, ка
коса
мкажеусв
ој
ојау
тобиог
рафиј
и, наса
мим оба
ла
ма
ник
шићкере
кеБис
т
рице
. Одма
хпос
лење
г
овогрође
њародит
е
љис
ус
е
дос
е
лилиус
е
ве
рнуМет
охиј
у,ус
елоСув
иЛук
ав
ац, кој
ес
ена
лаз
ине
да
ле
коодЂура
ков
цакодПе
ћи. Има
њеуМе
тохиј
идобиој
еот
ацМилут
инка
онаг
ра
дуз
ара
тнез
ас
луг
е
.
Милора
дРадуновић с
ешколов
ао(ос
нов
ноис
редњеобраз
ова
ње) уродномЂура
ковцу, Пе
ћи, Пришт
инииНов
омСа
ду
. Студиј
еј
уг
ос
лове
нск
екњижев
нос
т
из
а
вршиој
енаФилоз
офском фа
култе
т
уу
Ско
пљу.
Неко
ликег
одине
, наконз
а
в
рше
ногшко
лова
ња
, пров
еој
ека
о
ра
дникис
тра
жив
ач, ба
виосефе
но
лог
иј
ом, проучав
ање
м ипра
ћењем
пој
а
в
аипроменауприроди,наПољо
привре
дноминст
итут
ууПе
ћииу
НовомСаду. Послез
ав
рше
нихс
т
удиј
акњижев
нос
т
ипочињедаради
ка
опрофе
с
оруучите
љс
којшколиуПећиук
ој
ојј
ебуду
ћимучит
е
љимаг
одина
мапреда
ва
ос
рпс
киј
е
з
икикњиже
в
нос
т.
136
Окњиг
а
ма
Међуученицимај
ебиоомиљенина
с
та
в
ник, ањег
овра
дз
а
па
же
нј
еиодру
ководе
ћихопшт
инс
кихире
г
иона
лнихчелникапај
еубрз
опоче
одадобиј
апрв
адрушт
в
енаприз
на
њаз
ас
војпрос
ве
тно-пе
да
г
ошкирад.
Да
ле
ке1974. г
одинез
асв
ој
упричуУл
еде
нојг
ори, добиој
епрв
у
на
г
радунаПе
т
омконк
урсуПрос
в
етногпрег
ле
даиКњижев
ногклуба
прос
ве
тнихра
дникаСрбиј
е
.
Опрофе
соруМилорадуРа
дунов
ићуне
маниј
е
днере
чиуле
ксиконупис
а
цаКос
оваиМе
т
охиј
е
, не
мапоменаоње
г
овомкњижев
ном
ра
дуниук
њиг
амакњиже
внихпос
ле
ника
, профе
с
ораис
а
радникаУнив
ерз
ит
е
тауПриштини, њег
ов
ихс
а
време
ника
.
Ј
единира
з
логз
a пре
ћут
кивињеипотис
кив
ањеуз
абора
вње
г
а
ка
очов
ек
аиде
лакој
еј
ес
т
ва
раоиобј
а
вљива
обиој
ењег
ов
оха
пше
ње
ипре
с
удаз
ана
воднуподршкуПет
ом конг
рeс
уНов
ек
омунис
тичке
па
ртиј
епроф. дрБра
нкаБошковића
, широјј
а
внос
типоз
на
т
омподна
з
ив
омБа
рск
иконг
ре
с.
Ухапше
нј
е12. мај
а1974. г
одинеиос
уђе
ннас
е
дамг
одинаробиј
ез
аде
локој
еника
даниј
епочинио. Осуће
нј
ез
ас
ва
кис
луча
ј
,ј
е
рј
е
ка
оис
т
а
кнут
иинте
ле
кту
ала
цмог
а
одарас
пириот
порСрпс
когна
рода
т
итоиз
муирас
т
уће
мшипт
арс
комна
ционализ
мупослеБрионс
когпле
нумаисменеАле
кса
ндраРанковића
.
Радуновићус
вомопширноминт
ерв
ј
укој
иј
едаоа
ут
орукњиг
е
,
мрПредра
г
уЈ
ашовићу, к
ажеданиј
ебионичл
анниа
г
ит
а
торНов
екомунис
тичкепарт
иј
е
, а
ли, дај
ење
нпрог
ра
ммог
а
одаприхва
тис
ва
ки
ча
с
та
нчов
ек,ј
ерј
еис
т
ица
оправ
дуислободуз
ас
вена
родеинароднос
т
и, оче
муј
енес
ве
с
но,алит
а
чно,из
река
осв
ој
уоценуј
е
данко
ма
ндир
з
ат
воракој
иј
ез
ат
в
ореницимапре
т
ио– Дав
аснис
мопох
апс
иливибис
тес
ераширил
икаов
ариол
а.
У тре
ће
м пог
ла
вљуовемоног
ра
фиј
еБиог
рафис
тич
киприлоз
и
проу
чав
ањук
њиже
вно
где
лаМи
лорадаРаду
нов
ићакој
и имаподна
с
ловнет
еме
: Инте
рв
ј
у
, Раду
нов
ићев
асе
ћања, Ос
тал
ај
ере
чиНикита
Толс
тој
, Тој
ена
шаБибл
иј
а, ниј
екла
с
ича
нинт
е
рвј
у,ве
ћдеокњиг
е
, ка
коз
а
па
жај
е
да
нодреце
нз
е
нат
адрНиколаЦве
т
ковић, одкру
циј
а
лног
з
на
чај
аз
араз
уме
ва
њеиос
ве
тљав
ањес
т
ва
раоцаињег
ов
огст
ва
ра
ња
.
Наиме
,Ј
а
шовићуфус
нота
мада
ј
епра
винизе
кс
курс
акак
обида
ошт
о
в
ишепода
т
а
каов
ременуиличнос
т
имакој
ес
уу
тица
ленаРа
дуновића
инање
г
ов
ет
воре
вине
.
Запотпис
никаовихре
довапос
ебносуз
на
ча
ј
нефуснот
епод
ре
днимброј
е
вима57, Опроф. дрБранкуБошков
ићу,иподброј
ем60, у
137
Књиже
внипре
г
ле
д4
кој
ојс
ег
овориона
с
т
ав
никус
рпскогј
еѕ
икаикњиже
внос
ти, Миља
ну
Ба
бовићу.
Профе
сордрБранкоБошковићј
ече
с
тодола
з
иоунашес
е
ло,
Плав
ља
некодПећи, ј
е
рмуј
ет
уживе
обра
тМилорад, т
акођ
енас
т
а
в*
никис
ториј
е, кој
иј
ежив
еонаимањусв
огуј
а
ка. Сапрофе
с
оромБошков
иће
мс
амче
с
тора
з
г
ова
ра
оора
з
нимт
е
ма
ма
, ње
г
овомнау
чномра
ду, друштв
ено-полит
ичкимприлика
манаКос
ме
т
у, оње
г
овомз
ат
оче
ништ
ву.† Причалис
модуг
ооБарс
комконг
рес
у,оха
пше
њимауче
сниканаконг
рес
у,от
орт
урикој
ојј
ебиоиз
ложе
нуз
а
тв
ору
, ос
тра
да
њима
чла
но
вање
г
овепородицеиомно
г
имдруг
имс
т
ва
рима
.
Нас
т
ав
никМиљанБа
бовићрође
нј
еуоколиниАндриј
е
вице
,с
е
лоКоњухе. Радиој
ека
онас
т
ав
никс
рпс
когј
е
з
ик
ауос
новнојшколиу
Тре
бовићу
. Биомиј
ера
з
ре
днис
та
ре
шина. Ст
рогиправ
еда
н. Добра
но
ј
еут
ицаонапотписник
аовихредов
адаз
а
в
ол
ина
роднупое
з
иј
уиг
ра
мат
икуапот
омс
еодлу
чиз
ас
тудиј
еСрпс
когј
е
з
икаик
њиже
вност
и.‡
Моног
ра
фиј
аПре
дра
г
аМ. Ј
а
шовићаЖивот иде
л
оМил
орада
Раду
новића, обухва
т
асв
ес
ег
ме
нт
епишче
вас
т
ва
рањаибиог
ра
фис
тичкиописње
г
оваживот
а
. Поде
љенај
еушес
тпог
ла
вља: Ув
од, Поез
иј
а
,
Са
купља
њеус
ме
ногбла
г
а
, Биог
рафис
тичкиприлоз
ипро
учав
ањукњиже
вногде
лаМилорадаРа
дуно
вића
,з
а
кључа
к,прилоз
и, ире
це
нз
иј
е
.
Уу
водномпог
ла
вљукњиг
е
,с
а
же
т
оиј
е
з
г
ров
ит
о,прв
ипу
тсеса
ј
е
днеодређ
енев
ременс
кедист
а
нцеоддог
а
ђа
ј
акој
ис
упре
с
удноут
ица
линаживотира
дис
пит
ив
аногпис
цапрог
ов
араоз
на
чај
уњег
ов
ог
с
т
ва
рања
, вре
днов
ањут
огс
т
ва
рала
шт
ваиње
г
овомлоцира
њунамес
т
о
кој
емуприпа
даукос
ме
т
скоји, уопшт
е
, српс
којкњиже
внос
тидруг
е
половинедва
де
се
т
огве
ка
.
Удру
г
омпог
лав
љукњиг
еЈ
а
шовићс
еба
в
иа
на
лиз
омцелоку
пног
пе
сничкогкорпус
аМилора
даРадуновића.Дат
ес
унек
оликекрат
кена
поме
неој
ез
ику,т
е
ориј
с
којс
т
ру
кту
ри, аиз
в
рше
нај
еиа
на
лиз
аиклас
и*
Србиизприг
радс
ких с
е
ла, к
ој
ас
ена
лаз
еис
т
очноодПећи, т
а
јдеос
елаиме
нов
али
с
умикротопонимомБожаниноимање
.
†
Посл
ењег
овогхапше
ња
, вла
ст
ис
умуодуз
елесв
епримеркеобј
а
вље
недокторс
ке
т
е
з
еизкуће(икњиг
еизбиблиоте
ка
) иуништ
или. Случа
ј
нос
амуподрумуНа
род
неи
универз
ит
ет
с
кебиблиот
е
кеуПришт
инипрона
ша
ој
еда
нприме
ра
кБошк
овић
евет
ез
е
1989. г
одине
. Рек
аос
амт
оБра
нкуиобећа
одаћумумукњиг
упос
ла
ти. Међут
им,
профе
с
орј
еубрз
оз
а
тимпреминуоусв
омдомууБаруита
комеспречиодаиз
вршим
оноштоса
ммуобе
ћао.
‡
Сећа
мседај
екра
ј
е
мшколс
ке1972. го
динена
ст
а
вникБабов
ићпре
ст
а
одадолаз
ина
нас
т
аву
. Кас
ниј
есмоодучит
ељицеДе
са
нк
е,њег
овесупруг
е
,с
аз
на
лиоње
г
овомхапшењу.
138
Окњиг
а
ма
фика
циј
ана
ј
чешћеобра
ђива
нихикоришћенихмо
тива
. Нај
че
шћимот
ивиМ. Радуновићасу; мот
ивс
унцаисв
ет
лос
т
и, мот
ивводе
, мот
ив
руку
, мот
ивс
на,мот
ивже
не.
Заилус
тра
циј
умот
ивас
вет
лос
т
иис
е
нки, с
ј
а
ј
аиос
унча
ност
и,
а
ут
оровемоног
ра
фиј
еве
омаа
на
литичнопис
цупрдс
та
вљапес
ников
ра
дист
в
ара
ла
чкина
порупес
миЖеђ
, изпрв
епес
ничкез
бир
кез
аде
цу
Пороснице
, обј
ав
ље
неуиз
дањуЈе
динс
тв
ауПришт
ини1982. г
одине
.
Те
кс
товекра
т
кепес
мег
лас
и: Сунцеле
г
л
онас
те
не/Упе
л
е
нез
е
л
е
не/на Бис
трици ко
шута/Сј
ај
е
мс
ре
бра просу
та/Ог
ле
дал
о сл
омил
а/Пас
ев
оденапил
а.
Пес
мај
еис
пе
ва
нанана
родну. Њенус
адржинучини19 ре
чииз
с
ва
коднев
ног
, ра
з
г
ов
орногј
е
з
ика
. Међут
им, њиховода
бир,комбина
циј
аиконте
кс
тода
ј
упе
сникакој
иј
едубокоита
на
нопре
жив
љав
аои
промишља
ореа
лнис
ве
тпрење
г
оветра
нспоз
ициј
еуумет
ничкес
ликеи
окв
ире
.
Мотивснај
еј
еда
нодна
ј
че
шћекоришће
нихмот
ив
аучита
вом
књиже
вномс
т
ва
рала
шт
вуМ. Ра
дуновића
. Говоре
ћинаовуте
мууИнт
е
рвј
ууобј
а
вље
номинас
тра
ницамаов
екњиг
е
, Радуновићкажедај
еу
т
а
мниципожа
рев
а
чк
ој
, уЗа
бели, с
а
ња
ос
нов
екој
ис
уималиформу
пре
крас
нихпричаидра
ма,сара
дњомиликов
има,та
косна
жнимиле
пим, даот
ак
виманика
дапрет
ог
аниј
ечуонитиј
епрочит
ао.Онуз
а
т
воруниј
емог
аодаихз
а
пише
, апос
леде
се
т
а
кда
набиихз
а
борав
ља
о.
Одма
хпоиз
лас
кунас
лободумног
ипе
с
никовис
нов
иоте
лот
воре
нис
у
ус
т
отинеориг
ина
лнихкњиже
внихт
ек
ст
ова
.
За
нимљив
ој
емишљењеис
пит
ив
ачаРа
дуно
виће
вепое
з
иј
еупог
ла
вљуМотивженеукомек
онс
т
ат
уј
едаРа
дунов
ићле
потупое
з
иј
е
из
ј
е
дна
чав
асале
потомже
не
. Чов
екс
есаже
номпотв
рђуј
еисаиде
ј
ом
же
неодла
з
ис
аовогс
ве
та
.Ј
ашов
ићпот
омна
с
та
вља: - Же
нај
епое
з
иј
а
.
Св
акоње
нокре
т
ање
, ње
нопост
ој
ањеј
епое
з
иј
а, ј
е
ронаљубав
љупе
с
мупише,анез
надај
епе
сникиња
. Запе
сник
апос
т
ој
ис
амоонајкој
и
ј
еволе
оикој
иј
ебиовоље
н, с
в
еос
т
алој
ечист
аимит
а
циј
ажив
ота– з
а
блудане
с
рећногчове
кадај
еикадаживе
о.Ст
ог
ај
еже
науње
г
овојпое
з
иј
иочишће
наодс
в
ег
ама
т
ериј
а
лног
, с
т
опљенауј
е
днос
апе
с
ничким
с
убј
ект
ом. Онј
еизњеодст
ра
ниос
вешт
ој
еприз
емноима
т
ериј
а
лнои
у
чиниој
еонт
олошкибе
смрт
номка
очис
тлирс
кие
идоск
ој
ипре
дст
а
в
љасушт
инубићас
амоглир
скогсубј
ек
та
.
Уоде
љкуподна
слов
омРимааут
ориз
нос
инек
оликеопс
е
рва
циј
еоове
рсифика
циј
ииме
трициРа
дуно
виће
в
ас
т
ихаињег
овапе
ва
ња
.
Конс
та
т
уј
едаа
нализ
иранилит
е
рат
ас
па
дауонепе
с
никекој
инепола
жумног
онариму,на
прот
ив,онимаз
на
чај
а
нбројпе
с
аманаписа
нс
ло-
139
Књиже
внипре
г
ле
д4
боднимс
тихом. Пос
е
бнот
очиниупе
с
ма
макој
енис
унамењенена
ј
млађ
има.
Ана
лиз
ира
нипе
сник
, Милора
дРа
дуновић, ј
еус
рпс
којкњиже
внос
типриз
нат
, прес
ве
г
а,ка
ост
в
ара
ла
ц(пе
с
никиприпове
да
ч) к
ој
ипишез
аде
цуиомла
дину. Обј
ав
иој
едва
нае
с
ткњиг
ана
мењенихуправ
о
поме
ну
тојпо
пула
циј
и. Са
моуПриштини,уиз
дањуЈе
динс
тв
а,обј
а
вио
ј
ече
т
ирикњиг
е
: Поље
м, г
ором, кра
т
кепричез
адецу1980, Порос
нице
,
пе
смез
аде
цу1982, Fshehtesi nga bjeshka, причез
аде
цунаалба
нском
1987, Бе
лок
ос
ај
у
тра1990. У Ј
а
г
одинииПомора
вљушт
ампа
несуму
књиг
е: Зв
е
з
данекошу
љице, пе
смез
адецу, Гороцве
т1987, Уј
а, с
ликов
ницаз
аде
цу,Га
мбит1998, Доз
ивања,Књиже
вниклубМиркоБање
в
ић,
Пара
ћин2007. Не
кеодкњиг
аз
адецуобј
а
виој
еуЦрнојГори: Нов
ез
аг
онетке
, Унире
кс
, Никшић1987, Изторбак
априродњака, Унире
кс
,
Никшић1990, Глу
морас
ти, дра
мс
кеиг
рез
адецу,Библиот
екаРадосл
ав
Љу
мов
ић, Подг
орица1995, Окиће
нидан, пое
з
иј
аипроз
аз
аде
цу, Библиот
екаРадосл
авЉу
мов
ић, Подг
орица2000, Морс
каколиј
ев
ка, пе
с
мез
адецуомору,Књиже
вниклубКа
туништ
е
, Никшић2000, ане
кеу
бе
ог
ра
ду
: пе
смез
аг
оне
тке
, Српск
акњиже
вназ
адруг
а1999, Родилаг
одинас
инадос
ина, пое
т
ск
ика
ле
нда
рз
адецу,Нолит
, Беог
ра
д2001.
Библиог
рафиј
уМилорадаРа
ду
новићачинивишеод1500 библиог
ра
фс
кихј
е
диница
. Ње
г
овира
довиобј
ав
ље
нисуудва
дес
е
ткњиг
аиу
број
нимлис
т
овима
, з
борницима
, ча
с
описимаиа
нтолог
иј
амашта
мпа
нимширомне
ка
дашњеЈ
уг
ос
ла
виј
е
.
Пис
а
ц књиг
еокњиже
вном с
т
ва
рала
штв
уМ. Радуновића, Мр
Предра
гМ. Ј
а
шов
ић, к
ој
иј
еу
ј
е
дноиње
г
овбиог
ра
ф, ка
жедас
ез
а
ма
ша
нкор
пусис
пит
ив
а
ногпис
цаможеподелит
иут
рис
е
г
ме
нта
: књиже
вностз
аде
цу, књиже
вностз
аодра
с
леираднаприкупља
њуна
родниху
мот
ворина
.
Нај
ве
ћибројсв
ој
ихра
доваМилора
дРа
дуновићобј
ав
иој
еулис
т
овимаича
с
описиманаКос
овуиуМе
т
охиј
и. Првес
вој
ера
довеу
г
ла
с
илимакој
аиз
лаз
енаКос
ме
т
уобј
а
виој
еулист
уГл
асЂерав
ицекој
иј
ешт
а
мпа
нуПе
ћи, акој
иму1959. г
одинеобј
а
вљуј
епрв
ит
е
кстМој
и
прв
иу
тис
циил
иакордив
исина.
Аут
оркњиг
еоживот
уира
дуМ. Ра
дуновићаупос
ебномпог
ла
в
љукњиг
ег
ов
ориоса
ра
дњиМ. Радуновићас
апришт
инс
ким, т
адај
динимдне
внимлист
омнасрпс
комј
е
з
ику
, Је
динс
тв
оуПришт
ини.
Испит
ива
нипис
ацј
еод1980. г
одинеупоменутомприштинс
ком
днев
никуобј
а
вионаст
от
иневе
омараз
ноликихприлог
а
. Нај
плодниј
и
ј
ек
њиже
внис
тв
а
рала
црубрикеЈ
е
динств
оз
аде
цуукој
ојј
еобј
а
вљив
ао:пес
ме
, припове
т
ке,кра
т
кепричеис
лично.
140
Окњиг
а
ма
Нас
т
раница
маЈе
динств
аобј
а
вљива
ој
еиприка
з
е
, ес
е
ј
е
, драмс
кеиг
рок
аз
ез
аде
цу
, ре
порта
же,на
роднеумот
воринеидру
г
о.
Оса
мде
с
ет
ихг
одинапрошлогв
ека
, одма
хнакониз
ла
с
кас
аробиј
е
, поче
ој
едас
ара
ђуј
ес
ареда
кциј
омлис
т
аЂу
рђе
вак
,ј
единоглист
а
з
аде
цук
ој
иј
енаКос
ме
т
у,нас
рпс
комј
е
з
ику,т
адашт
ампа
н.
Радуновићевбиог
рафпомињебројоддв
аде
с
ет
а
ккњиг
акој
еј
е
Испит
ива
нипис
ацдодана
собј
ав
ио, аонис
адаус
вој
ој83. г
одини
с
т
ва
раиобј
а
в
љуј
е
.
Међуњимана
ј
вишеј
ез
биркипе
с
амаипричаз
адецу. Поменуће
мос
а
монеке
: Поље
м, г
ором, кра
т
кепричез
аде
цу1980; Порос
нице
(пе
сме) 1982, Зв
ез
данекошу
љице(пе
сме) 1987; Изторбакаприродњак
а(пе
с
ме
) 1990; Бел
ок
осај
у
тра(кра
т
кепричез
адецу) 1990; Понев
е
с
ту
, поне
бел
у(пе
с
мез
аодра
с
ле
) 1992; Гл
у
морас
ти(дра
мез
адецу)
1995; Пе
с
мез
аг
онетке1995; Збу
ње
нис
унцок
рети(поез
иј
аз
аодрас
ле
)
2000; Окиће
нидан2000; Морс
какол
иј
е
в
ка200; Родил
аг
одинасинадо
с
ина(поет
с
кик
але
нда
рз
аде
цу) 2001.
Књиг
уна
родниху
мот
воринас
аКос
ме
т
аОс
тал
ај
ере
чобј
а
в
ила
муј
еСрпскакњиже
вназ
а
друг
аусуиз
да
ва
штв
усапришт
инс
кимЈ
е
динс
т
вомудв
аиз
да
ња1988. и1996. г
одине
.
Прикупља
ње
мнародниху
мот
воринанапрос
торус
ев
ернеМе
т
охиј
е(Пе
ћиоколина
) Милора
дРа
дуно
вићба
виос
едецениј
а
маиве
ћи
де
от
ихз
а
пис
ашт
а
мпа
нмуј
еудв
аиз
дањапоме
ну
текњиг
е
. Оње
г
овом
ра
дунабеле
же
њуиприкупљањуна
родногст
в
ара
ла
шт
в
анапрос
т
ору
Мет
охиј
еЈ
а
шовићг
овориупог
ла
вљуСаку
пљањеу
сменогблаг
а. Унут
а
ркорицакњиг
еОс
тал
ај
ере
чРа
дунов
ићо
бј
а
вљуј
ес
веоблик
еив
рс
т
ена
родногс
т
вара
ла
штв
акој
еј
емог
а
очут
ииз
а
пис
ат
иодс
т
уде
нт
с
кихданадоодлас
каизМе
т
охиј
еисаКос
ова
. Обј
а
вље
ној
ес
ве
, од
лирс
кихие
пс
кихпес
а
ма
, проз
нихт
в
орев
инадог
ов
орнихна
родних
т
воре
винака
оштос
уз
а
г
онет
ке
, пит
алице
, бла
г
ослов
ииз
а
кле
тв
е,из
ре
кеипос
ловице
, ба
смеиба
ј
а
ња
, ра
з
наве
рова
њаислично. Св
етониј
е
ба
шу
ве
ка
ут
е
нт
ичноз
а
беле
жено,ј
е
рј
ебе
леже
но,нес
амоодинформа
т
оракој
ипре
дст
а
вља
ј
ус
та
рос
еде
ла
чкос
та
новништ
во, нег
оиодновиј
ихдос
е
ље
ника
, ка
кв
ај
ебилаињег
овапородица
, пас
ез
амног
еодт
их
у
мотв
оринаможепос
та
вит
ипита
њењихо
веа
ут
ентично
ст
и. Де
от
ог
мат
е
риј
а
лај
е
, бес
умње,ку
лтуролошкина
носс
аст
ра
не
.
Опое
т
с
комипроз
номст
ва
ра
ла
шт
вуст
ручнеикритичкеопс
е
рв
ациј
еобј
а
вље
нес
уизпераемине
нт
нихкњижев
нихк
рит
ичара
. Ме
ђу
њимај
евеликибројунив
ерз
ит
е
тс
кихпрофе
сора
, док
торафилолошких
на
укаипоз
на
тихкњижев
ника
. Поме
нуће
монек
еодњих: Да
ницаАндре
ј
ев
ић, ВладимирЦве
т
ановић, Милов
анЈ
. Бог
ав
ац, АцоРа
коче
вић,
141
Књиже
внипре
г
ле
д4
Да
ринкаЈ
е
врић, Ј
ова
нк
аРадић, Томис
ла
вПе
т
ровић, Радос
а
вСт
ој
а
нов
ић, Милош Ђорђ
ев
ић, Ба
ј
оЏаков
ић, Слобода
нКа
лез
ић, Пе
роЗу
ба
ц,
ЉубишаРај
ков
ићКожеља
ц, ЖаркоЂуров
ић, МиодрагБа
т
оРадунов
ић,МошоОдалов
ићимног
идруг
и.
Профе
соруРа
ду
нов
ићусуне
коликепес
меиприпов
ет
кеобј
а
в
ље
неучит
а
нка
маиуле
ктира
маз
адецуос
новношколс
когуз
ра
с
та
.
Првапе
с
маМасл
ачак
, обј
а
вље
намуј
еучит
а
нциз
ат
ре
ћира
з
ре
д
ос
новнешколе
, уиз
дањуЗа
водаз
ауџбеник
еуПриштини1978. Пе
с
ме
Бе
л
апе
с
ма,Же
ђиСанобј
а
вље
нес
уукњиг
а
маИз
боризс
ав
ременецрног
орск
епое
з
иј
ез
адецу
, лект
ираз
ачет
врт
ира
з
ре
дос
нов
нешколе
,у
из
да
њу,,Унирек
са
”изПодг
орице2000. г
одине.
Нак
рај
ут
ребаре
ћидакњиже
в
ноде
лоМилорадаРа
дунов
ића
,
з
акљу
чуј
еаут
ормоног
ра
фиј
е,пресв
ег
апот
врђуј
ет
а
лена
тј
е
дногв
еликогкос
ме
т
ск
огс
т
ва
раоца
, пис
цакој
иј
еполав
екаживе
о,радиоис
т
ва
ра
онаКосмет
у,кој
иј
ебезкривицеосу
ђив
анист
ра
да
о, ис
аовогподне
бљас
ев
инуоме
ђуз
ве
з
де
, из
г
радившику
леича
рда
кес
е
биз
аживот
а
мећукорица
мамног
оброј
нихкњиг
а
, анакра
ј
уиунут
аркорицачит
анкиикњиг
аобав
ез
нешколс
келект
ирез
аученикенижихра
з
ре
даос
нов
нешколе
.
142
Окњиг
а
ма
ИЗНОВИХ КЊ ИГА
Ива
нДе
с
пот
овић: „Сус
рет
“, 2010
143
Kњиже
внипре
г
ле
д4
Ла
у
р
аБа
р
на
ЦРНО ТЕЛО
(„
З
а
в
о
дз
ау
џ
б
е
н
ик
е
“
, Бе
о
г
р
а
д
, 2010)
Хорг
ош, не
де
ља
, 11. мај1997.
Тогпре
кре
т
ничкогпроле
ћа
, ка
кво, ве
руј
е
м, с
в
акогодна
сба
р
ј
е
дномужив
отуз
аде
си, ка
дас
елицена
клонообрћена
личј
удабис
е
кона
чноз
г
лéда
ли, ик
адаоноштоприт
омвидеј
едноудруг
оменаг
на
њихов
ас
опс
т
ве
никадас
ема
шиз
аоловкуипа
пир... да
кле
,з
а
писуј
е
му
бе
ле
жницуодиз
а
з
ов
ноцрв
енек
ожека
оцрве
ниДне
в
никчитањаМе
рилинМонро,кој
иј
ене
с
та
обе
зт
раг
аиника
даниј
епро
на
ђе
ннит
идочит
ан; приме
ћу
ј
е
м де
т
аље, с
лободноде
та
љишем(ј
е
данодне
број
е
но
з
ат
уре
нихпо
клона
): еле
м, та
квогпроле
ћаприст
иг
охве
ћдос
тауморна
ира
с
е
ј
а
науроднув
арошнас
а
мојма
ђарс
којг
раници. Замномс
усеу
з
пре
ј
а
кугу
нг
улу, осв
ет
нички, нара
вно, в
уклет
риде
с
етит
риг
одине
,
у
спешнака
риј
е
рамодногк
реа
т
ора, неус
пеобра
к, хе
ндике
пиранодет
е
(нек
риј
ем, иполуна
пу
шт
е
но), ине
уобича
ј
енадиј
аг
ноз
аува
же
ног
, пре
с
купогбеог
ра
дс
когпс
ихоте
ра
пе
ут
а– маниј
аг
оње
ња.
Онома
лос
рећногдет
ињс
тв
а
, шт
оса
мг
ат
екнамоме
нт
емог
ла
приз
ва
ти, з
аув
екј
еоконча
ок
обниуде
снаа
ут
опут
уБеог
ра
д– Су
бот
ица
. Теноћипре
пунев
лаг
еост
а
хс
ама(биломиј
ене
пунихсе
да
м) иак
о
с
ебабаСт
а
ме
нас
вој
ск
ит
рудиладаповра
тиус
пе
луфаз
ума
т
еринс
т
ва
,
в
ремека
дасеј
е
диноос
ећа
лакорис
ном. ДедаЉубанс
едржаопост
ра
ни. Поце
оданпу
ћкаој
елулуодг
рабов
ине, прокриј
умчаре
нуизГа
цког
;з
а
ва
ље
нуду
бо
кока
набеус
т
илуbiedermaier (з
а
т
ече
ноукућис
a
joш не
коликок
ома
даст
илск
огнаме
шт
а
ј
а
); окоње
г
ас
ешириоопор
в
оњ хе
рцег
ов
ачкекрџе(с
âмБогз
нака
кој
уј
ена
ба
вља
о). Ј
единој
еволе
опокат
ка
ддак
оме
нт
а
ришет
ренутнадеша
ва
ња
, не
ве
з
а
но,т
обожене
з
аинт
е
ре
сов
аноце
диој
ек
роз
ас
т
ис
ну
тажу
таз
уба
лаз
а
ј
едљив
еупади-
144
Изновихкњиг
а
це
,з
богкој
ихбиба
баСт
аменаувре
ђе
ноћу
та
ласв
едосумра
ка.Уве
че
бисекра
т
кобрецну
ла:„
Вече
ра
!”,ит
обибилосв
е.
Сле
де
ћеј
ес
ениподруг
ипутос
та
хса
ма
. БабиСт
а
ме
ниј
ена
пра
с
нопос
ус
т
ало,ст
а
лос
рце
; де
даЉуба
нј
еумропосленепунатримес
е
ца
; ка
жу: ча
мот
ињаг
ау
била
. На
дт
е
с
кобнува
рош, теноћи, надв
илас
е
маг
ла
; вла
г
амисез
а
уве
кна
с
т
анилаукос
т
има;сг
ађ
ењемис
т
рахомдоче
кива
лабихкише
. Икак
от
олог
икапа
радокс
ана
лаже
, ус
корос
а
мим
с
еприволе
ла. Њима
. Киша
ма
. И поновос
амприпа
ладруг
оме– те
т
ки
Зла
т
и, в
ечит
ојуда
ва
чи, инт
риг
а
нт
нојме
с
нојле
пот
ици. На
пус
т
илас
ам
родниг
ра
д, от
ишлауСуботицу
; из
не
нада
, безна
г
ове
шта
ј
аос
та
в
ила
с
а
мс
веонест
в
арикој
ес
умимног
оз
на
чиле,држа
леунапре
г
нут
омдиј
а
лог
у; фиј
ука
ој
евла
жа
нве
та
рнизиз
лока
неулице
, з
в
ониласусива
з
вонате
с
кобнева
роши; укућиј
еос
т
алој
ош дос
тане
с
нос
непромај
е
.
Нис
а
мосе
ћа
лабол, с
а
момис
енека
кв
ат
ихабој
а
з
а
н, кој
уде
цаса
врше
ноуме
ј
удаосе
т
е,тиск
алауг
рудима
,ј
ас
а
нс
т
рахна
пушт
е
ног
. Ст
а
ј
а
ла
с
а
мус
амље
на
, из
двој
ена
, нис
амрекланиз
бог
ом.
„
Шт
абит
иволе
ладабудешка
дпора
с
те
ш?”
, пит
аламет
огј
ут
ра
т
е
тк
аЗла
т
а.
„
Уме
тник
.”
„
Хм, уме
т
ник.Добро,ака
ка
вуме
тник
?”
„
Модни.”
„
Модни?”
„
Да
.”
И пос
та
лас
а
муме
т
ник. Ка
ове
т
арс
екре
та
лаку
лис
амамодних
пис
т
а
; пронос
илаодра
з
ераз
биј
еногфолклораг
оле
тикој
еник
аданис
ам
пос
ет
ила,ра
вницеко
ј
уника
даниса
мдов
ољноз
а
в
олелаадабихс
еос
е
ћа
лаце
лом.
„
Из
г
ледадај
еба
ш св
екаопре
”
, ловимс
вој
еречика
от
уђе
, док
у
журба
но(нис
а
манез
на
мз
богче
г
а
, ка
одаодне
ког
абежим) г
ра
бим
низус
кес
ока
кескра
ј
ама
рк
ира
неклупа
мабе
зна
с
лона
. Чу
днодаих
у
општеипра
в
ебе
зна
слона
; не
удобној
ес
еде
т
ис
а
тимабе
зос
лонца
.
Ва
рљивиз
а
з
ов! „Нис
уонез
апла
ндовање
”, обј
а
снилај
еонома
дбаба
Ст
а
ме
на
,„
онес
утудасњихбу
днег
лав
епрома
т
раш.”
Ст
ва
рисемења
ј
у,учес
т
ало,ра
з
личито,иа
косеј
едномве
жет
ез
а
њих, з
а
ув
екост
а
ј
е
т
епре
ћутниса
ве
з
ници; онесеуде
ва
ј
уува
шежив
от
е
, в
иуњихов
е, т
ама
ноноликоко
ликоиже
лит
е
: мржњом, љуба
вљу,
с
ве
ј
едно.
„
Ј
анеже
лим... божемој
, св
еј
ет
акопрокле
тоис
т
о.”
Алионес
уже
ле
ле;прог
а
ња
лес
умесв
еовег
одине
, бе
змилос
ти
шиба
леос
удамапре
з
рењаиос
орнез
а
вис
ти.
145
Kњиже
внипре
г
ле
д4
„
Бе
з
душнице
!”
Прошлој
епунихше
с
на
е
стг
одина
; аштабихимире
кладас
ам
кој
имс
луча
ј
е
мс
мог
лас
наг
еипре
ва
з
ишлажив
ег
ут
еј
едашт
осус
ева
љалег
рлом; одњихс
ампроз
уклог
оворила
, г
ла
смисег
убио, намомент
епуца
о. Даимприча
мка
кос
ампост
а
лас
ј
а
ј
наз
в
ез
дабе
ог
ра
дс
ког
џе
т-с
е
та
, ка
кос
умимоднерев
иј
ег
ламуроз
не, допос
ледње
гмес
т
аис
пуње
нефа
цамаок
ој
имасуснес
криве
нимув
ажа
ва
ње
мша
пут
а
ли, див
илиимс
еизприкра
ј
каиузс
рда
чнуз
авидљивос
т
, итекак
ов
олели.
„
Пих! Же
не
, паус
пј
ешне”
, бе
зсумњебибиоде
даЉубановкомент
ар;а
мождабииње
г
а
, дај
екој
имс
лу
чај
е
мпожив
ео,онеиз
мениле.Ј
едног
а
да
надоне
ој
ебе
лоушт
ирка
ноплат
нонако
меј
ецрве
нимконце
мбила
из
в
ез
е
нана
смеј
а
наже
нас
вежеондулира
на
; ва
рј
а
чомј
ера
з
драг
аноз
а
махива
лапоше
рпи.Напре
г
а
чиј
есит
нимс
ловимапис
ало:
Домаћицемањез
боридатируч
акнез
аг
ори
ДонеоЉуба
нодИлонке
, ра
с
пушт
енице
; са
маг
ав
ез
лауг
ла
с
том
ћирилицом, иа
коосимдôбардан, ст
е
шк
иммађ
арс
кимна
г
ла
ском, ј
е
дв
адај
евишеуме
лаишт
анас
рпскомдас
рочи. Оћу
та
лабихз
а
с
иг
урно
ионо„
модникре
а
т
ор”,з
в
учибе
з
божно,ј
а
вно,ку
рвинс
ки, пода
тно.Аи
ка
кодаобј
а
с
нимчимесетобав
им, т
ак
ова
жним, от
ме
ним, з
богче
г
а
с
а
вонајс
ве
тизе
лит
ногт
аборабе
з
г
ла
вона
г
рћенас
ва
куре
виј
у.Че
му
?
„
Дођа
в
оластим! дођа
волаисов
имдола
ск
ом! дођа
воласпрокле
т
имг
оничима
!”
УГрупиј
е, додуше
, пос
т
ој
а
ој
еда
нт
а
ка
вс
лучај
; се
ћа
мс
ечаки
диј
а
г
ноз
е
: ма
нично-депре
с
ив
напс
их
оз
а.Дав
но.Ле
пушка
с
тут
ине
ј
џе
рку
прог
а
ња
лисудуховикућеукој
ојј
еживе
ла
; насе
а
нс
еј
едола
з
илаа
ве
т
ињс
ки бле
да
, оне
моћа
ла
, г
ле
да
ла крозприс
ут
не помућено не
ким
т
уђимурокљивимпог
ле
дом; успоре
нопоме
ралат
е
локаодај
ојниј
еприпа
да
ло, алицеј
ојна
дме
ноопс
елесуј
е
тнес
подобекуће; намоме
нт
е
бисешере
т
скиис
ке
з
илебе
с
крвним у
сна
ма
; поне
ка
дас
уизњихт
ут
ња
лиг
ла
с
ови: дубоки, одма
хпот
омт
а
нушни, не
жни; ника
дас
епоуз
да
нониј
ез
на
локој
еко,ака
дј
еона.
За
ус
т
авихс
епре
дпорт
ом Св
ет
огПе
т
раиПа
вла
. Приме
ћуј
ем,
не
з
на
т
носупре
уредилива
рошкитрг
. Да
! Посе
клис
уплат
а
не
, онине
дос
т
ај
у; кона
чнос
ес
а
св
имдобровиде
оула
зуДомку
лтуре
, тику
зба
ка
лницуАлдус
аХа
нз
ена
, ба
шкакој
е
,г
унђа
ј
ући,одуве
кз
а
хте
ва
о.„Див
анда
ре
жљив
ист
а
рчић”
, шушка
лес
удома
ћицеиз
лаз
ећиизбак
алнице
спрет
е
шкимз
е
мбиљима
, оба
ве
з
ноуспутра
спре
да
ј
ућиоње
г
овојиз
ра
з
ит
ојчес
т
ит
ос
ти– сг
е
рма
нс
компре
циз
ношћуодме
рав
аој
ег
руме
ње
с
ме
ђе
гшеће
раилиролницемиришља
вогциме
та
,т
уца
нељут
епа
прике
,
ошт
рокукуруз
нобра
шно, т
ра
ка
ст
ос
е
цка
ндува
н... Алине
ка
дабиих
146
Изновихкњиг
а
с
вет
оиз
бе
з
умљива
ло, не
с
трпљивос
уцупка
ле, у
да
ра
ј
ућишиља
т
им
пот
пе
т
ица
маодрве
нипат
ос
, не
рвоз
ноочимаша
ра
лепре
копре
пу
них
ра
фов
а. „
Ису
се
, Олди”(т
акос
уг
аизмилошт
епроз
в
але
: Олди, Олдика
), „т
вомце
пидлаче
њуба
ш ника
дкра
ј
а
.”Оба
ве
з
ној
епос
ледос
ипа
о
дава
ља
нопрет
е
г
не
. А онес
уг
аис
кре
новоле
лепрос
т
одушномљуба
в
љупонос
итема
те
ре
, кој
омонаус
рећуј
еупорнос
тидобротус
вог
аче
да
. Ме
ниј
енудиос
в
иле
небомбоне
, ре
тк
оиз
е
ленулиз
а
лицуодкој
ес
у
миду
г
опос
лебриде
ланепцаледе
номј
ез
ом. Убрз
ос
а
мз
еле
нелиз
а
лицепо
ве
з
ив
аласбе
лимкове
рта
ма; донос
иоихј
екра
ка
т
ипошт
арсвре
менанавре
ме
, уручива
оихнек
акоз
на
ча
ј
но, непрес
т
ај
ућидас
ез
а
г
оне
тноос
ме
хуј
е
, пот
омбиз
а
довољноуз
ј
а
ха
обицик
л, сне
ве
рицомст
ис
ка
опоз
ама
шнунапој
ницуу
зг
руди; ас
та
ра
цј
еодлаз
иоподпу
лт; лице
ммуј
епрове
ј
а
ва
лав
е
се
лара
з
дра
г
а
нос
тде
т
ет
акој
еј
есмукомос
т
ва
рилос
в
ојна
ум. Женес
уодмахс
мис
лиле
, аз
а
шт
оинеби: „
Ј
а
дник, она
т
а
мо,он‘
ва
мо!”Онемашт
овитиј
е,с
клонеинтриг
а
ма
, причусуз
ачиња
в
алемис
те
риј
омнебилиј
ојмит
олог
из
ова
лиз
на
че
ње
,г
оворка
лека
ко
с
едвој
еос
та
ре
лихљу
бав
никас
ас
т
ај
еупот
ај
и„т
а
моиз
а
”
, кодг
оле
мог
дуда
, наничиј
ој
з
е
мљи;не
с
пре
т
ноприт
омпог
ле
дуј
ућинаг
ра
ницу
.
„
Аличек
ај
, че
кај
, кра
с
надев
ој
чице
,е
воуз
ми, ов
о”првомора
ш
дапрочит
а
ш; ка
дабуде
ш вра
ћала
, добићеш ј
ош т
ри– з
е
ле
не
”
, пружио
миј
ета
дапожут
елукњиг
уба
ј
к
иХа
нсаКрист
иј
а
наАнде
рсе
на
; мирис
а
лај
енаме
млу.На
рав
но,ниј
ет
реба
лодамепот
купљуј
ес
виле
нимбомбонама
, нит
из
е
ле
ним лиз
алицамаштос
у приј
а
тнохла
дилене
пца
;
иона
коса
мбилаопча
ранамаг
иј
омна
ј
чуде
с
ниј
ихприча
, да
ниманис
ам
мог
ладасеодв
ој
имодњих; опс
еда
лис
умекој
е
ка
квифа
нт
аз
мит
а
ко
с
т
ва
рнодас
амве
ћпочиња
лак
аоомађ
иј
анадаимс
епот
чињав
ам. Ис
ве
у
на
околона
ј
едномј
ест
а
лодаожив
љуј
е. „
Опе
т! тот
иј
е– шт
отиј
е
”
,
прокомента
риса
обидедаЉуба
н, „
кадт
еоно, с
инко,сче
т
ирина
учише
чит
ању, пат
ис
адг
лавупуне
, аг
лав
аз
е
лена
, пих! Ј
ош т
е‘
ра
нес
т
рањс
кимз
а
мла
т
а
ма
.”
„
Тат
о, з
а
шт
очикаХа
нз
енимат
а
коне
обичноиме
, бабаве
лида
ј
етуђ
инс
ко?”
, пит
а
лас
а
моца.
„
Ха
! Ст
а
ридобриХа
нз
енј
епо
сла
оновукњиг
у; види, види, ба
ј
ке
”
, речеонуме
ст
оодг
ов
ора.„
Но,ха
ј
дмодај
ечит
а
моз
а
ј
едно.”
„
Али,з
а
што?”
, нис
амодус
т
а
ј
а
ла
.
„
За
тошт
ој
ег
ос
подинАлдусХа
нз
е
нз
а
ис
т
ат
уђина
ц.”
„
Ка
коондажив
ис
ана
ма
?”
„
Хм, ка
ко,ка
ко!?”
„
ЧикаХа
нз
енка
жедапа
лидрв
цаупромрз
лимручица
маМа
ле
продав
а
чицеоживеичинечуда.”
147
Kњиже
внипре
г
ле
д4
Тргј
ебиопус
т. Не
коликоиз
г
ла
днелихпа
с
ас
порос
еву
клос
а
мотним с
окацима(њимасеника
даспоуз
даношћунемог
уодре
дит
и
ра
з
да
љине
, с
амоос
ећа
њене
ст
ва
рнеприснос
тиипо
з
на
т
ог
). Из
не
на
да
с
еизбирт
иј
е„Ве
с
елис
ала
ш”з
ачушепот
мулиз
ву
цичарда
ша.
„
Ј
ошј
ет
у!”
Нав
ра
ћалибис
моуњус
ва
кодне
вно; поне
кадивишепут
ана
да
н. От
а
циј
а
. „Ве
с
елиса
ла
ш”ниј
ебиот
е
кобичнабирт
иј
а
; уњојс
у
с
е
, приме
рице
, мог
лиус
ва
кодобапронаћина
ј
укус
ниј
иина
ј
в
ећичокола
днику
г
лофи, штосупокит
ња
ст
омиз
г
ледупа
риралича
кионимпе
шт
а
нс
ким. Не
ре
тк
осет
упог
а
ђалаз
имница
, с
ушиодув
ан, низ
а
лео
коњс
кекос
т
ре
тиљут
епа
причицеидив
љеј
а
буке
, па
з
а
рилес
вињск
еполут
кеилигу
скез
апра
з
нике
,с
рпс
кес
ла
ве
; авадиој
ег
а
з
даЈ
а
нош из
а
т
е
з
г
ет
е
кприс
т
иг
лемоделешик-кос
тима, ба
т
ис
т
анеблуз
е
, оде
лаод
на
ј
финиј
е
гшт
офа
, изс
усе
днеПешт
еилиБудима. „
Двес
оде!”
,в
икнуо
биот
а
ц, т
обожељутит
от
ре
с
нуошакомос
то, штомиј
еднос
т
ома
ка
г
олицалопомуће
ним осе
ћа
ње
м ра
дос
т
иис
т
рахаис
т
овре
ме
но. Га
з
да
Ј
анош бис
авпра
шња
вхра
ма
оизподрумаукој
иј
ес
амоонула
з
ио.
„
Га
з
да, на
пунидеовесифоне, доврха
! Машт
алис
амоскрива
ш ут
ој
из
би?”Ит
адас
ена
очиг
ле
дша
ре
ногдру
шт
вабе
ћа
ра,з
а
ост
а
логј
ош од
прошленоћи, одиг
ра
ва
опра
випра
вца
т
иритуа
л. Пот
е
клибипр
шт
а
ви
мехурићинизму
тноз
е
ленедволит
рењак
е, ас
лат
ка
с
тмирисс
умпора
пот
ира
обидува
низ
ној
. Одбирт
иј
едокућеча
ролиј
ај
ела
г
а
нонес
т
а
ј
а
ла
; мутноз
е
ле
нис
ифонипос
т
ај
а
лисуобичнебоце
, ча
ксуимирисина
пра
сноишчиле
ли, апр
шт
а
њес
ес
та
њилоуј
едноличноз
уј
а
ње
. Одла
г
а
лис
уихдо
цниј
еубашт
енс
кудрв
на
ру, наднос
та
ла
жеобложе
нема
с
номхарт
иј
ом, з
ај
е
днос
аџемовима
, пре
з
ре
лимдуњамаикомпот
има
.
Уве
кј
ебилаз
а
кључа
на; а
липост
ој
аој
еј
е
да
нскро
вит
иот
ворз
ако
ј
и
с
а
мс
амој
аз
на
ла
. Ча
рда
к.Ис
те
з
а
лабихт
е
локаолука
вама
чка
; ушуња
ласе
. Наврхус
та
ла
жесма
с
номха
рт
иј
омост
а
вља
несуоненај
укус
ниј
е
, ума
лимду
нс
т
-те
г
ла
ма
. Чакс
уипа
кова
ненапос
еба
нначин: прв
о
це
лофан, паре
цка
вопла
т
носцрве
нимилиз
е
ленимква
дра
тићима
, ве
шт
ос
апет
оша
реномву
ницом.
Дла
нов
имис
еовла
жише;з
г
ра
бихме
синг
а
нуква
ку,с
вомснаг
ом
ј
еодг
урнуходс
ебе
. Из
аша
нкај
еиз
не
на
ђе
нопиљиодуг
оног
ишиља
т
и
младићсаше
рет
с
кимбрчићимаикаохле
бжутимз
у
луфима
.
„
ЧикаЈ
а
нош?”,у
пит
а
хис
мес
т
ас
епока
ј
ах.
„
Ко?”
„
Ништа
, ништ
а
, опрос
тит
е.”
Шиља
тимла
дићпот
рчаз
аиз
нена
днимпле
ном, шт
омуј
ет
а
ко
ша
шав
оиз
мица
оизруку.Нес
прет
а
нј
е
,е
т
ошта
,с
увишез
а
ба
в
љенше
-
148
Изновихкњиг
а
ре
т
ск
имбрчићима
, хле
бнимз
улуфима.Ималииче
г
апора
з
ниј
е
годпа
ла
начкеучмалос
т
ипомирбенопреина
че
неув
арљивусре
ћу; вре
ме
ном
у
спорипо
крет
е
, улењимис
ли, у
брз
ос
едотичураз
вуче
но,нема
рнот
ромо,без
на
дежно.
„
Гос
пој
ице
!”
Брз
имкора
цимаз
а
ма
кохз
ак
рив
инуцркве
непорт
е
. За
з
вонише
однеку
даис
ивиз
воници.
Да
! Ј
е
дномсумепрог
а
ња
лиму
тноз
е
ле
нисифонииз„
Вес
е
лог
с
а
лаша
”
. Зве
цка
лисупре
т
е
ћиукрат
којколониј
е
данз
адруг
им, у
поре
дос
уле
пе
т
алапрепа
рира
накрилабелихг
ус
ака
, вра
г
ола
с
тоиг
ра
лет
е
г
лицекомпотаодду
њаикај
с
иј
а
. За
мрше
нисуодно
сичулнихпре
дме
т
а
; њиховачулностживипоз
а
ј
мље
нимис
кус
т
вомкој
еприањанане
ра
внепов
рши, ка
ошт
обис
еслој
е
вивре
ме
на(ањихис
кус
тв
оба
шс
а
чини) т
аложилиучв
рст
инука
ме
на.Чу
лнос
т,анес
т
рукт
ура
, оној
ешт
о
имобез
беђуј
ене
уништ
ивос
т
, в
ечност
, деј
с
тв
о. „
Ос
т
ав
ит
еме! пре
клињемв
ас
, идит
е
, бе
жит
е
!”,вриска
лас
а
мхис
т
ерично,от
ирућист
е
лале
пљивет
ра
г
овене
видљив
иху
ље
з
а
, низ
аст
рминуБуле
ва
ракра
љаАле
кс
а
ндра
; окупилис
епрола
з
ници; ј
е
днапобожнас
та
рицас
еча
ковла
ш
пре
крст
ила;мла
дићснискона
т
ученимка
рока
чк
ет
омј
е
диниј
еприт
рча
о, нежномиобг
рлиодрхта
вара
ме
на
, т
ихоз
ашишт
а
о: „
Шшшшшт
,
от
ишлис
у, не
маих”
, из
г
ов
ориој
ебла
г
оит
аблаг
ос
тнез
на
нцамеј
е
не
очекива
нос
мирив
ала
. Ипакс
амнапрепорукукућногле
карасут
ра
да
нпришлаГрупи. Пре
дводиоихј
еде
жме
ка
с
тис
ре
дове
чнипс
ихот
е
ра
пеу
т(ре
кошет
а
да
, душе
брижничкимета
пшућипора
менима
: „
Не
бриг
а
ј
, душице,дот
ичниј
еве
омаува
же
н, ив
еома
,в
еомас
куп, шт
опос
е
бнонаг
ла
ша
вање
г
овз
нача
јиув
аже
нос
т
, новиде
ћеш”
). И, з
а
ист
а
,
не
шт
е
димицес
еунос
иоусв
акума
ниј
упона
ос
об,паиумој
у.
Има
њег
а
з
деИлиј
еШушњара
, херце
г
ова
чкогколонис
т
е,т
рг
ов
ца
дув
аномишеће
рномрепом; з
а
крат
ко,по
ст
а
ој
еј
еда
нодимућниј
ихва
роша
на
; ниј
есез
налоколикој
ут
а
раз
е
мљепосе
дуј
е.„
Адош’
осна
мау
з
бј
е
г
у,стрис
андука
, божемипрос
т
и!”
, крс
т
илас
еба
баСта
ме
на.Иса
д
ка
дра
з
мишља
моњој– т
аже
наниј
епре
с
т
ај
а
ладас
екрст
и. „Личили,
‘
на
ког
а
равинаонемрт
ва
чке”
, довршилај
еине
моћнос
ес
тров
алилана
с
офу.
Ст
рг
охскапиј
еђурђе
вда
нс
киве
на
цодуплет
е
ногку
курек
а;опе
т
ј
ев
е
ћииле
пшеупле
т
енодос
т
а
лих;одуве
кмеј
ема
мио, ба
шта
ј
, Илиј
е
Шушња
ра
. Ут
е
скобнојва
роши, ва
нс
ва
кес
умње,ус
пе
ва
лос
ес
илином
чув
ст
а
вапривућиже
ље
но.Уидуће
ммоме
нт
у,с
ударихселице
мулице
сг
аз
даИлиј
ом. Ост
а
риој
е
, ос
е
део,не
ка
кос
ес
ма
њио, пог
рбио,иа
кој
е
149
Kњиже
внипре
г
ле
д4
увижља
ст
ојпој
а
вибилоит
ека
коонеже
с
тинеимуже
вност
ишт
ој
е
на
па
дноопс
еда
лава
рошанке
, подј
е
дна
коМађ
арице
, СрпкињеиНе
мице
.
„
Ниј
елит
омој
е,г
рдна
?”
, упит
ас
т
рог
о.
„
Ј
е
с
те
”
, промуцахпока
ј
нички; крвмис
ес
ев
носј
урилаулице
.
Помислихнаус
а
мље
нирас
цвалицве
тма
касле
дине
, иобуз
емежа
л
пре
дцрве
номима
г
ина
циј
омуча
уреномубе
з
ме
рнус
а
моћу.Одуве
кс
ам
ос
е
ћањаислика
ва
лабиз
арнимслика
ма
. Нек
аг
оле
матуг
арас
прост
рла
мис
епог
рудима, онакој
аодс
рамадола
з
и. „
Из
в
инит
е
, нис
а
мхте
ла
,
ј
а
...”, т
утнухве
на
цувижља
с
теша
кек
ој
есеодне
куданађошес
а
св
им
близ
умоглица.
150
Изновихкњиг
а
Ми
л
и
в
о
ј
Ан
ђ
е
л
к
о
в
и
ћ
ПРОМОЦИЈА РЕВОЛУЦИЈЕ
(„
Фил
и
пВи
шњи
ћ
”
, Бе
о
г
р
а
д
, 2008)
ДВОСТРУКО УВЕЋАЊЕ
Те
, 1968. г
одине,удв
ориштубеог
ра
дс
когФилоз
офс
когфа
култ
е
т
а
, подлипамаимеђуз
идовимапрек
рив
енимпа
ролама, чита
лис
ус
е
билт
ениа
кциониходбора.Конв
е
нтј
ене
пре
кидноз
а
с
еда
о, из
ла
з
илис
у
в
анре
дниброј
ев
иСту
дентас
ав
еликим, у
оквиренимна
слов
има.Ге
не
ра
циј
анак
ој
уникониј
ера
чуна
опост
а
вља
лај
епит
ање: ка
кос
еме
ња
с
ве
т
?
Зах
те
в
амодас
есменеминис
триу
ну
трашњихпос
л
ов
ак
ој
ис
у
доз
вол
ил
ибатинањес
ту
де
ната.
Ве
лик
ав
ре
ме
нанеподносемалее
г
з
истенциј
е
. Не
мапог
решниј
е
биткеодонек
ој
ас
енепов
е
де.
Првеноћи, уса
мос
вита
ње
, не
кој
едоне
оџаквруће
гхлеба– прв
иоброкпос
ле24 с
а
т
а.Аз
а
тимсупочеледаприс
тижупонуде
, прилоз
и, подршк
адруг
ихст
уде
на
т
аипрофес
ора
.
Из
г
ле
далој
едај
ебудућнос
тве
ћпочела
. Са
з
нањас
т
е
ченатих
да
наиноћипо
ст
а
ј
урав
наот
кров
ењуадухопштес
понт
а
нос
т
ипос
т
ај
е
ј
е
динипра
виоднос. Нов
ост
е
ченас
ве
стовла
с
титојличност
ииправ
о
нањуда
ј
еимпобе
дничкис
ј
а
јуочима
. Са
з
ре
ва
лисуз
аноћ; револтс
е
пре
тв
ориоуа
кциј
уукој
ојј
ет
ре
баломис
лити, одлучив
ат
ииј
а
с
ноде
финис
а
тист
а
вовепре
ддруг
има
. Они– т
уђекопиј
е,кој
ес
уст
а
лнодруг
иорг
аниз
ова
лииа
нг
ажова
ли, с
а
дасус
амиде
финиса
лис
ве
т
. Отк
рили
с
уноведиме
нз
иј
ес
лободеукој
имај
ебилопое
з
иј
еколик
оиполит
ике
.
Неће
мопол
итичкежонг
л
ерај
е
. Вратитез
е
че
в
еув
ашеше
шире
!
Зах
те
в
амо: ос
тв
арив
ањепол
итичк
ихпрог
рама, с
мање
њес
оциј
ал
нихне
ј
е
дна
кос
тиине
з
апос
ле
нос
ти, де
мократиз
ациј
уј
ав
ногжив
ота,сл
ободуз
бора,дог
ов
ораиде
монс
трирања.
151
Kњиже
внипре
г
ле
д4
Тихда
нав
ремевишениј
епос
тој
ало,оној
ене
ст
а
ло.Жив
е
лис
уу
с
вимв
ременимаче
ка
ј
ућидањихов
ибилт
е
ни,Сту
дент, г
овори, дањихов
ав
ераиене
рг
иј
аодј
е
кнуииз
ва
нде
бе
лихз
идовафа
култ
ет
а
.
Младифилмс
кире
дит
е
љ Же
лимирЖилникс
ва
кодне
в
ној
ес
нимаофилмос
ту
де
нтс
компроте
с
ту
. Свој„
с
па
че
к”ј
епре
фа
рба
оубој
е
т
е
нкас
апрет
е
ћи ист
уре
ном це
ви у
ме
ст
от
опаи обј
а
шња
ва
одас
у
„Ше
с
ттачак
а” с
ва
когда
насв
ебољеј
е
рј
ет
офилмосе
кс
уа
лној
, култ
урнојипироте
хничкојре
волуциј
ииоде
вој
цис
анај
ле
пшимт
елому
Србиј
и. Ка
с
ниј
е, подименом„Ранирадови”, филмј
ена
г
ра
ђе
нна
ј
вишомна
г
радомБе
рлинск
огфе
ст
ива
ла– Зла
т
ниммедв
едом.
Св
ак
ев
ече
рие
литниде
оБе
ог
ра
даишаој
е„кодс
т
удена
та
”
, или
ј
епокућа
маика
фана
мара
з
г
ова
ра
ооњихов
имз
а
хте
вима
,„
пра
вим”
ра
з
лоз
имаина
ме
ра
ма
.
Драг
аде
цоз
апамтитек
акв
ис
теданасј
е
рн
еће
темоћидабу
де
тетак
вице
л
огжив
ота.
Можел
ине
г
ациј
адабу
деначинприх
в
атањас
в
ета? Ов
ајс
оциј
ал
из
ам в
ам ј
ес
ведао: с
л
ободу, држав
у, х
рану, с
в
аким даном бољи
жив
от, шк
олепаиов
ајфаку
л
те
тиопе
тв
амниј
едоста.
Добрис
тев
и,де
цо... Али- идеал
ише
те
. Не
з
ав
иснос
тду
х
а, тој
е
л
е
пас
тв
ар. Аликак
оћетеодржатитак
авдухак
оз
ав
ис
итеус
вим
битнимпитањимае
г
з
ис
те
нциј
е?
Вла
с
тиз
а
брањуј
ув
анре
днеброј
е
веСту
дента, Ве
че
рњенов
ос
ти
ихс
умњичез
аве
з
есаино
ст
ра
нс
т
вом, Борбаихопт
ужу
ј
ез
ат
раже
ње
из
нуђе
нихреше
њауличнимне
ре
димаиз
аиз
ла
з
а
кмилициј
енаулице
шт
ој
епуткаконтра
ре
волуциј
иис
ис
т
е
мучврс
т
еруке.СамоРад, Побј
е
даима
лоут
ицај
ниомладинс
килис
т
овидонос
еобј
ект
ивнеинформа
т
ивнете
кс
т
ове
;с
виос
та
ли, чакиМл
адост, одбој
нису
, уопшт
е
ни, ј
е
днос
тра
нии– не
г
а
тивни.
Ондај
едошловре
мез
е
бњеинеиз
в
ес
ност
и. Првидани, ониукој
имасеСте
воЖиг
он, наба
лконуиз
на
дмас
е
, т
ра
нс
формис
а
оув
ат
ре
ногРобес
пј
е
ракој
ипла
мтипрот
ивма
ркиз
аре
волуциј
е
, ка
одас
убили
да
ле
кове
ћме
с
ецима
.
Ве
че
расс
упровал
ил
иуз
г
радуЛиков
неакаде
миј
еипох
одницимапе
ндре
чилинашедру
г
ов
е
, с
ту
денте. Трој
ицас
упов
ре
ђе
на, астатуиух
олус
упре
бил
иру
ку
.
Вамапре
тете
нк
овима? Небрините
. ВамаћебатаГидрада
к
упитенк
.
Ст
ра
ст
исус
ест
иша
ва
ле
, алипра
воре
шењес
ениј
еназ
ира
ло.
Тра
жилис
уис
т
инуодрушт
вуокоњихипутубољисв
ет
, адог
а
ђа
ј
ис
у
с
ез
г
ушња
ва
лиут
а
мнусе
нкуне
моћи.
152
Изновихкњиг
а
„
За
рива
шадецас
тудира
ј
ууинос
тра
нст
ву
”,пита
лисумилиционе
реуплав
имшле
мовима
, покуша
ва
ј
ућидас
вој
уис
тинупроне
суиз
међуњих.Вра
ћалисуихнафаку
лт
е
тбе
зре
чи, аБе
ог
ра
дј
ећута
о.Сва
когда
нас
убилисв
еос
амље
ниј
и, не
ис
па
ва
ниираз
драже
ни, поне
ка
ди
г
ла
дни. Дис
кре
т
нос
уиз
општ
е
ниизс
оциј
а
лис
т
ичко-с
а
моуправ
нецр
кве
па
ртиј
скогдог
ма
тиз
ма– уимене
пог
ре
шив
ост
итогис
тогсоциј
а
лиз
ма
ис
амоупра
вља
њаз
акој
есус
ез
а
лаг
а
ли.
Зах
те
в
амодарадницииг
рађанибу
дуобј
е
ктив
ноинформис
ани
онашимз
ах
тев
има.Хоћемоистинуосв
е
муштос
едог
одил
оиштос
е
дог
ађа.
Ве
лик
иЛе
онардодаВинч
ика
жедауприродипо
стој
еч
етири
ос
нов
натона: се
нка, с
в
етлос
т, с
ј
ајипроз
ирност. Се
нка– тој
еоно
г
дес
мобил
и,с
ве
тл
ос
т– г
дес
мосада,ас
ј
ајипроз
ирнос
тс
уоношто
же
л
имо. Зау
в
екс
моиз
ашл
иизсе
нке
, бе
зобз
ираштас
едог
одис
анама.
Идог
одилос
е, с
е
ћаос
е
, в
е
ћс
ут
рада
нс
едог
одило. Прв
осупос
ла
лива
т
рог
ас
цес
аве
лик
иммерде
вина
манаиз
в
лаче
њедапос
кида
ј
у
па
ролекој
есуук
рашав
алеспољнез
идовефаку
лте
т
а. Па
да
лес
уј
е
дна
з
адруг
ом:
Долекне
же
в
исоциј
ал
из
ма
Ре
в
ол
у
циј
ај
ошниј
ез
ав
ршена
Студе
нти– радници
Неће
море
шав
ање– х
оћемореше
ње
Неће
моде
мок
ратиј
уушл
е
мов
има
Боримосез
абоље
гчов
е
ка
Ус
у
трабе
зонихкој
исуу
пропастилиј
у
че
Пуцал
ис
уунас
...
Алипос
ледњу
, на
ј
ве
ћуина
ј
в
ишу, онукој
ај
ебиланекав
рст
а
мотоачита
в
епобуне
ДОЛЕЦРВЕНАБУРЖОАЗИЈ
А
с
т
удент
исудв
ос
т
рукообез
бедили. И т
ак
о, т
а
ма
нс
еме
рде
вине
из
дужедоњеив
ат
рог
а
с
ацпођ
ег
оредаињус
кине
, аониј
еконопцима
подиг
нуј
ошвише.Чове
кс
иђ
е,пароласеспуст
и. Ита
коне
коликопут
а
докко
ма
ндирмилициј
ениј
еодма
хну
оруком ива
трог
ас
ци от
ишли
не
оба
в
љенапос
ла
.
Тогда
нас
уна
училинај
ве
ћуист
инуоос
ва
ј
ањуслободе– рев
олуциј
аморабит
из
а
ба
вна. Сме
ху
кидаог
ра
деиз
ме
ђуњих, бришена
в
икнут
ебој
а
жљивос
т
ииуништа
вас
тра
х– крозс
ме
худру
жуј
уоношт
о
153
Kњиже
внипре
г
ле
д4
ј
ена
ј
ле
пшеуњима,т
а
дас
ењиховиу
мовидодируј
ука
оињиховате
ла
.
Смехиху
з
дижеиобј
е
дињуј
е
, онј
еј
е
динаправ
аиде
олог
иј
анов
емла
дос
т
и.
Уве
че
, пос
леТит
овогг
овора
, на
ј
в
ећиде
ос
туде
на
т
ај
еодиг
ра
о
коз
ара
чкоколо;нат
робој
нимт
в-филт
римакој
ис
у„
штит
или”одз
ра
че
њае
лект
роникепобе
дничкис
ус
епре
плита
лењихов
ез
е
лененог
еи
чв
рст
ост
е
з
а
лез
ној
ав
е,црве
неруке
. Туноћс
упре
спав
алиукрев
ет
има
,
з
ањихј
ере
в
олу
циј
абилаз
а
врше
нај
ер– Ве
л
икиТатиџај
ере
каоДа!
Нафа
култ
е
туј
еос
т
алонеко
ликос
тот
инакој
ис
уз
ахт
е
ва
лидас
е
првоис
пунеосновниз
ахт
е
виииз
ре
че
наобе
ћања.Далиј
ене
шт
оз
а
ис
т
ав
ис
ил
оуваз
ду
хуилис
ут
а
јут
иса
киз
а
з
ив
алипра
з
ниходнициис
луша
онице
,т
е
кНена
дј
ебиоув
ере
ндаћесеубрз
оне
штова
жнодог
одит
и. Удворишту
, бинуј
еорос
илак
ишаит
аје
пице
нта
рс
ту
де
нтс
когк
онв
е
нтаса
дај
ебиос
амобе
з
обличанине
дов
ршенподиј
ум, с
клепа
нод
приру
чногмат
е
риј
а
ла. Оношт
ос
ужеле
лиис
увишесера
з
лик
ова
лоод
оног
ашт
осув
иде
ли. Не
надј
ез
у
риоубинуодј
е
дномос
ве
шћент
имс
а
з
на
ње
м, нес
иг
урандалиј
ет
оуњемуса
з
ре
лане
кановас
ве
ст
, от
ворило
с
еј
ош ј
е
дноокоспос
обнодавидире
а
лнос
тилиј
ет
оса
мос
т
раходне
из
в
ес
нос
т
и, одт
еноћиибудућност
икој
ај
епредњима
, одмра
каиже
ђ
и.
Чит
а
вилонцика
фекој
еј
ес
кув
алате
т
каДе
с
а
, ка
фекува
рицафа
ку
лте
т
аве
ћс
убилипопиј
е
ни, пив
авишениј
ебило,с
амокоњакДав
ид
ибрендиЗв
е
че
в
о, дос
т
анишкеМорав
е
, вра
њс
кеЗе
те
, филт
ераБеог
рад
иЛДс
аплав
имз
на
компит
ањанакут
иј
и. Се
де
лис
уиче
ка
ли, ус
амље
ниииз
олова
ни, апра
з
набинанакрај
ув
еликог
, пу
ст
огдвориштас
ве
т
луцалај
енакиши.
Некој
е
, узг
ит
ару,т
ихоз
апе
ва
о.
Ка
дасунапа
линаг
ла
внавра
таипроз
ореупа
рт
еруНена
дс
ениј
едвоумио,ве
ћј
ез
на
ока
коћес
веов
одас
ез
а
врши. Горес
упра
шта
ли
пе
ндре
ци, одј
е
кив
алиј
а
уциидоз
ив
и, аНе
надсеспус
тиоуподруми
крозпоз
на
т
еходникеинов
опробиј
е
непрола
з
еиз
бионадруг
икра
ј
з
г
радеис
поре
днуулицу. Срећносепрову
каопоредпа
т
ролаиоколо,
поре
дКа
лемег
да
на
, отишаонаа
ут
обускус
та
ницу. Отпут
ова
ој
епрв
им
а
ут
обусом, безоклев
ања,она
ка
вка
ка
вс
ез
аде
сио.
И, штај
еост
а
лоодс
ве
г
атог
а
? Ње
г
овса
нота
ла
симаипричао
дв
ост
рукому
ве
ћању
.
Та
јс
а
нј
епрвипутс
а
ња
ој
ошдокс
убилиз
а
тв
оренинафа
култ
е
т
у– у
нут
раре
волуциј
а
, на
пољуполициј
а
. Нов
одобаис
на
г
ере
пре
с
иј
е
.
Зна
ој
едарежимуве
кбра
нисе
бе
,а
лионинис
убилипротивс
ист
е
ма
,
билис
уз
ачист
от
уиде
ј
енакој
ус
еионпоз
ив
ао.
154
Изновихкњиг
а
Упочет
куј
еј
ош ве
рова
одаћес
наг
еист
инеиправ
де
, даћедобро,даћера
днициио
мла
дина... Свудаус
ве
туседог
ађ
алоис
т
о: ’
68 ј
е
билак
аот
а
лас
иновог
, ве
ликогморакој
ез
а
пљус
куј
еце
ос
ве
т
. Прва
пла
не
т
арнаре
волуциј
а
. Оношт
ониј
епос
тиг
ланиј
е
днарелиг
иј
аили
идеолог
иј
а
, нихришћанс
тв
о, нибу
диз
а
м, ча
книве
л
икибаукк
ому
низ
ма– ниј
е
да
нпокретниј
ет
а
коинт
е
нз
ивноиконце
нтрис
аноз
а
пљу
снуо
це
ос
ве
т– изда
науда
н, изме
с
ецаумес
е
ц, дужеодг
одинуда
на
: Бе
рлин, Токио, Ва
ршав
а, Рим, Колумбиј
а, Бон, Париз
, Ст
раз
бу
рг
, Нант
,
Торино,Ма
дрид,Монте
в
иде
о, Мила
но,Ве
не
циј
а,Се
не
г
а
л, Бог
ота
, Анка
ра
, РиодеЖе
неиро,Тај
ла
ндиИндиј
а
...
Ве
ликосв
ет
с
коморемладих,нов
ис
ве
ткој
ис
едижеут
а
лас
има
,
ј
е
данз
адру
г
им: в
еликита
ла
с
, не
колик
ома
њих,паопе
тона
јог
рома
н
кој
ипомераоба
ле.Дог
а
ђа
лос
енешт
оис
конс
ко,ка
оборбае
лемена
т
а,
поче
та
кс
т
ва
рањановогс
ве
т
а.
Бу
диосеуз
ној
у, сатут
ња
вомуг
ла
ви, ра
з
махуј
ућирук
амака
о
даплива
, уве
ре
ндаћет
ит
а
ла
си, кој
ис
ев
а
љај
у, кој
есв
ичуј
уив
иде
,
ипа
кпокре
нут
иова
јус
т
ај
а
лиде
ос
ве
таокоњег
а
.
Тих да
на
, фудбалс
каре
през
ент
ациј
аЈ
уг
ос
лав
иј
еиг
ралај
еса
у
ве
кј
а
кимЕнг
ле
з
имауполуфина
луКупана
циј
а.Основнат
а
кт
ичкава
риј
а
нт
ај
ебилаопшт
е
поз
на
та
: дванапа
дача
,т
рииг
рачанас
рединит
е
ре
на,че
тириуодбра
ниинакра
ј
у,ис
пре
дг
олма
на
,т
ако
з
ва
ни„чис
та
ч”
.
Билај
ет
оше
ма„
иг
ре
”кој
ај
ета
дав
ажилаус
вимс
т
рукту
рамадрушт
ва
–с
вудај
ебилоз
а
дужених„чис
т
ача
”
,с
ав
е
таикомис
иј
аовла
шће
нихда
от
клонес
вешт
опре
дст
а
вљама
карипот
енциј
алнуопа
с
нос
тз
аилуз
иј
у
с
кла
дног
, иде
олошкиподобногра
з
вој
а
.
Наут
а
кмици, Холцерј
еус
пешноодиг
ра
от
уулог
уаЏај
ићј
е
на
дмудриопоз
на
т
огБобиМу
раипос
т
иг
аопобе
донос
ниг
ол. „
Чист
а
чи”онедруг
е, друшт
ве
неподврс
т
ениблиз
унисубилит
оликоус
пе
шни– њиховеа
кт
ив
нос
т
ис
упоче
лепроз
аично,а
кциј
а
маполициј
е.
Нена
дас
упронашлипос
ледв
енеде
ље– мес
нимилиционе
риј
е
да
нне
поз
на
ти,уцив
илу,с
афото
г
рафиј
амаута
шни.
– Ов
оликес
у– прича
ој
еНе
на
довот
ацпос
ле– с
адвос
т
ру
ким
у
већа
ње
м. А т
ис
ебаш ле
пов
идиш, ка
одас
иимпоз
ира
о... Тајз
а
ист
а
личинамогсина– ре
ка
ос
ам– а
лионј
ета
дабиокодку
ће.Те
кј
учеј
е
от
иша
о,давидиз
афа
култ
ет
.
Милиционермег
ледаићут
и, на
ш чов
е
к; цивилс
а
моклимаг
ла
в
омиг
ледаоколока
одаће
ш тидаис
кочиш изнек
огу
г
лаис
веприз
на
ш.
– Евоџемпе
рј
ез
а
бора
вио– ипока
жемне
чиј
иџе
мперкој
исез
а
т
е
ка
онас
толици– мора
ћупоне
комдамупошаљем.
155
Kњиже
внипре
г
ле
д4
–Ј
аћумуодне
т
и– ка
жецивилљубаз
ноит
умепре
ђе– с
а
моми
да
ј
теа
дрес
у.
Ј
анек
акос
мув
амне
кут
вој
убившуа
дрес
уионодне
сеџемпе
р,
в
ишенис
амвиде
ониње
г
а
, абог
аминиџе
мпе
р.
Убрз
о, наНе
на
довусре
ћу(Сре
ћу? Из
емт
ит
а
квусре
ћу!) Ру
си
у
ђошеуЧе
хос
лова
чку, поВој
водиниисв
импог
ра
ничнимопшт
ина
ма
ра
з
ле
т
ешес
ере
з
е
рвист
ииње
г
ав
ишеникониј
ет
ражио, ос
имвој
с
ке
,
поне
ка
д.
Шт
асез
а
ис
т
адог
одилотогј
уна1968. г
одине
, штај
еправ
аис
тинаот
имда
нима? Сет
иос
етогпит
а
њадокј
ес
ас
т
ранепос
ма
тра
одог
ов
ара
њес
туде
на
т
аоВе
лик
ојШетњикрозг
рад. Же
ле
ој
е
, жа
ркој
еже
ле
одапођу, абој
а
оседат
онећеучинит
и. Пит
а
оседалит
оњихов
о
одуг
ов
лаче
њеипре
ду
г
оорг
а
низ
ов
ањеимане
кис
криве
нис
мис
ао? Хоћелиопе
тдот
ут
ња
т
иа
ут
обус
ипунипла
вихоклопник
а? Илићедој
е
з
дит
ис
ве
т
луца
вој
а
тохе
ликопт
е
рак
аов
еликопо
крет
носа
з
в
ежђеиу
з
т
ут
ањмот
ораишиба
њеелис
а,унис
комлет
у,з
а
лит
иу
лицесу
з
ав
це
ми
ог
орче
ње
м? Онимшт
опот
омда
нимапе
цкаууг
лов
имабеоњача
,г
одина
маодј
екуј
еумуклина
маг
ру
дногк
оша
? А мождас
ене
г
деумраку
опе
тпост
рој
ав
ај
уна
оружа
ниодре
диулучнојформациј
и, с
абочним
обе
з
бе
ђе
њима
, ка
о’
68, ис
пре
дподвожња
ка.Оногкој
иј
ес
руше
ндане
пос
та
ненов
ос
ве
т
илиште
, пај
ошиз
а
тр
па
ндамус
ет
ра
гз
а
г
уби. Коликос
еновихпрепре
каиог
ра
да
,в
ат
рог
а
снихколаиоклопнихт
ра
нс
порт
е
ра, можепост
а
витинаулица
маг
ра
дск
им? Хоћелис
еопе
тис
т
ориј
а
понов
ит
и,каот
ра
г
е
диј
аиликаофарс
а
?
Мог
аој
едаз
а
мис
ликак
оизмра
каиз
ра
њачврс
т
из
иддуг
а
чких,
с
ивихшт
итов
а
, рефле
кт
ориз
а
сле
пљуј
уочиаводе
нит
опов
ипре
те
ћи
окре
ћус
вој
аг
ротла
. Хоћелисет
о,опе
т
, дог
одит
и?
После’
68. ра
с
ту
ренесуре
да
кциј
ес
т
удент
ск
ихифилоз
офс
ких
ча
с
опис
а, прес
т
алај
едас
еокупља
, ус
ве
тупоз
на
т
а
, Корчула
нск
афилоз
офс
кашкола
. Неколикодокумент
арнихиполе
мичкихкњиг
аовре
ломс
ту
де
нт
скомј
улуз
абра
ње
ној
еиу
ниште
но. Спа
љене
? Илиј
еита
ј
чинме
ханиз
ова
н, ефика
с
ноима
њес
пе
кт
а
кула
рно? Књиг
есемашина
маисе
цка
ј
унаус
кет
ра
ке– па
пирнере
з
а
нцеиз
надкој
ихј
ош у
ве
кле
бдиома
мане
подобногдог
а
ђа
ј
а
. Далис
еис
т
инаможет
ак
ој
еднос
та
вно
у
ситнит
и, доз
а
бора
ва
? От
ому
ништ
а
ва
њукњиг
а
, чиновимабе
з
умља
,
обј
а
вље
нј
епонек
икомент
арушт
ампи,чу
лас
еј
е
т
каре
пл
иканара
диј
у
и– мук
. Ут
ојинт
еле
кт
уа
лнојпус
та
риблока
депа
мћењана
ј
ав
ље
нај
е
с
т
удент
скат
рибинао’
68. Ка
одас
еништанедог
а
ђа
. Илика
оиз
а
з
ов
?
Вре
мес
т
рахаодз
аписа
ног
? Одист
ориј
е
? Запе
нуша
ннапордас
е
з
ав
ечностодре
диј
е
диномог
ућез
на
чењес
ва
когдог
а
ђа
ј
а
? Алинај
ав
-
156
Изновихкњиг
а
ним т
рибина
маре
чс
ениј
емог
лаужлебитиуколоте
чинеус
ме
рене
ис
ториј
еис
лушаоцис
ус
трпљивочека
лит
ре
нута
кка
даист
инапочиње
дас
епробиј
аиз
ме
ђуна
с
лаг
аве
ћпоз
на
т
ихоце
наиодобренихчиње
ница
.
Се
ћас
е: ра
доз
на
лој
епог
ле
даопос
али– коликој
еуњемут
ада
билоприта
ј
ененадедаћет
ус
ре
ст
инек
огодс
та
рихдруг
а
ра
? Не
когко
т
а
кођежелидапот
врдис
ебеизмладос
т
и. Илиј
е’
68. ос
та
ланај
ве
ћи
дог
а
ђа
јса
моуње
г
овомживот
у? Пре
кре
т
ницанакој
ојс
ена
ј
лак
шера
циона
лиз
у
ј
ус
вене
ост
в
аре
нос
т
и? Шез
дес
е
тос
мај
епобе
ђе
нака
сниј
их
г
одинакадасуње
нев
ођеприхв
ат
илес
ит
непов
лас
т
ицеипривидно
у
че
шћеувла
ст
и: упра
вникс
ту
де
нт
скогцент
ра,а
сис
те
нтнафа
култе
т
у,
с
а
радникуинс
титу
ту
... Ње
низ
а
хт
ев
ис
употв
рђе
ника
оде
оа
кт
уе
лних
полит
ичкихпро
г
рама, а
линика
днис
уос
т
ва
рени: одлучуј
ућау
лог
аинт
е
лиг
е
нциј
еужив
оту
,с
лободаинформис
ањаиг
овора
, де
мок
рат
из
а
циј
а
, пра
вда
, хума
нос
т
...
Упре
пунојс
алис
убиленовег
е
нера
циј
е,момциде
с
ет
а
кив
ише
г
одинамлађ
иодНе
на
да
. Ра
доз
на
лоине
трпљиво, с
ажучношћук
ој
уј
е
пре
поз
на
ва
о, покуша
валисудапроникнуут
ај
нуз
вану„ј
уни’
68”
. За
њихј
ет
обиоиде
олошкиог
ра
ниче
нс
т
удент
скипок
ретсадобримна
мера
маинаивномреа
лиз
а
циј
ом, уг
уше
нс
ј
ај
ниммане
вромВел
икогТатице. Ј
е
дногодучес
никатрибине
, уре
дника„
Сту
де
нта
”изт
ихда
на
,
пона
ј
вишес
упита
ли. Не
на
дс
есе
т
иова
нре
днихброј
ев
акој
ис
уз
абра
њив
аничимс
епој
а
в
е,ј
а
ркоцрв
енихна
с
ловнихс
тра
наипла
ка
т
с
киве
ликихна
с
лова
. НаСлав
иј
ика
одај
еј
ош ув
е
кг
оре
лахрпаброј
е
ваодуз
ет
ихс
туде
нту– продав
цу, ст
ра
ницесусеков
рџа
леипост
а
ј
а
лепроз
ирне,ј
е
дназ
адруг
ом, ка
коихј
ева
т
ралис
т
ала
...
Мома
кј
еодг
ова
раошкрт
оиуз
држа
но, ка
очов
е
ккој
ис
ет
уђ
омвољомна
шаоов
депас
адаот
е
микој
амуј
ена
ме
т
нут
аг
оворис
а
не
когс
вог
, унут
рашње
годс
т
ој
а
ња
. Ка
одаовла
ш клиз
инизрубовес
е
ћа
њанеусуђу
ј
ућис
едаз
а
рониуње
г
оведубине
. Слушаоцис
ут
оос
е
т
илиис
та
лнопокушав
а
лидас
вој
ому
порношћуие
мот
ив
ноинт
онира
нимпита
њимапробиј
уба
риј
е
рекој
еј
еокосе
беиз
г
ра
дио. Ка
кој
ет
о,
из
нутра
, изе
пице
нтрапобунеиз
г
леда
ло, пит
а
лис
у; т
итоз
наш, биос
и
т
а
мо,саст
уде
нт
имаис
аполит
ичарима
, пре
дполициј
омипре
ддржав
нимт
ужиоцем? З
на
ш св
ешт
ој
еобј
а
вљено, иштониј
е
, ионошт
оника
дане
ће
... Кој
ес
ут
опорукекој
етре
бададопруидона
с
? Шт
ај
ет
о
шт
отра
ј
едужеодј
е
днег
ене
рациј
е
? За
рт
ониј
еа
ма
не
тиоба
ве
з
атв
ој
а
?
Ка
квас
убилат
ада
шњат
ешкавре
ме
на
,г
ораилибољаодс
ада
шњих?
157
Kњиже
внипре
г
ле
д4
– Нисува
жнав
ремена– ре
ка
ој
емома
кодс
е
чноииз
ре
ка
оре
че
ницук
ој
аћес
ме
тидабуденапис
а
нат
еккрозт
риде
с
етг
одина
: – Док
пос
тој
еиде
олог
иј
е
, вре
ме
нас
ууве
кист
а
!
– Алика
кој
ета
даз
а
ис
табило? – пит
алис
у, ра
доз
на
лидас
а
з
на
ј
удет
аљеидожив
еинс
т
а
нт
-ре
волуциј
ут
ок
омс
леде
ћихпе
тминут
а
.
Мома
кј
еосе
т
иоњиховужељу
,с
лег
аора
ме
нимаилаг
анопог
ле
домпре
ша
опре
коре
доваслуша
ла
цапре
дс
обом. Прог
овориће, помис
лиој
еНе
на
д,с
адаћепрог
ов
орит
и, Не
шт
ој
епуклоиуње
му.
– Ка
кој
ет
адаз
а
ис
т
абило? – понов
иој
епита
њеиос
ме
хну
ос
е
у
г
лов
имаус
ана
. –Уз
будљиво. Да, ба
ш уз
будљиво! Проба
ј
те
, паћет
е
в
иде
т
и!
За
жаг
орилисуаНе
на
дј
ера
с
т
вориопрс
т
ест
е
г
нут
еупес
ницуи
з
апље
ск
ао.Из
држаој
ез
ачуђ
енепог
ле
деи– из
а
ша
оизс
але
.
Да
, уз
будљиво.Тој
еправ
аре
ч.
Чу
ој
е
, ипрочит
а
о,мног
ораз
личитихпричаотимда
нима
,т
ежа
к
одс
вој
ихс
е
ћања. Алиниј
енипокуша
ва
одара
з
лучикој
ај
епра
ва
, не
с
а
моз
а
т
ошт
от
овишенионниј
ез
на
о,ве
ћна
ј
през
а
тошт
ој
ес
ва
кипут
мог
а
одапог
оди,с
амног
оиз
ве
с
нос
т
и, чиј
ај
ет
оист
ина
. Ув
екј
ебилау
не
чиј
ојслужби: каој
еднаодмог
у
ћнос
т
и, пот
ре
батре
ну
ткаили, ј
еднос
т
ав
но,нек
омкориснала
ж. Ј
е
р,схва
т
иој
е
, лажј
емног
опроду
ктивниј
а
одист
ине
; лажре
ша
в
апроблемедоких„
ис
т
ина
”обичнос
т
ва
ра.
Испре
дње
г
а
, т
а
лас
а
ласенова
, коз
накој
аг
е
не
ра
циј
ас
т
удент
с
когнарода
. Триде
се
тг
одинамлађ
а. Шт
ај
ењимау
з
бу
дљив
о? Шт
ај
е
з
ањихист
ина
? Мог
ули,смеј
ули,уме
ј
ули– дапроба
ј
у
?
Изда
љинеодј
е
кнупе
с
ма
. Не
приз
на
т
ахимна„
БожеПрав
де
”
.
Чу
ој
е
,г
отов
овиде
о,ка
косемуњев
ит
ошири, к
аоле
т
њипљус
а
к.Групе
с
ус
ес
лив
алекасре
диниколовоз
адокј
епе
с
мат
ут
ња
ланоше
нахиља
да
маг
ла
сов
а,донос
ећиј
е
з
ууднус
томака
.
Колонакрену, из
дуженаира
з
дра
г
ана
. Уличнес
ве
тиљкес
увра
ћа
лебој
уис
ј
а
јоз
нак
амаиз
а
ст
а
ва
мафа
култе
т
а
, т
ра
нс
паре
нтисус
е
кла
т
илика
обе
личас
т
емрље
. Виде
ој
ест
от
инелеђ
аокупље
нихуг
рупицекој
ес
екре
ћу,паз
ат
имса
мог
ла
ве
,г
ла
в
еиопе
тг
ла
в
еурит
мукора
ка
. Смех,пов
ициибатног
у– па
т
ик
еиме
каобућанов
ихг
ене
рациј
а
има
лај
есв
ојпос
еба
н, с
клис
кишум, са
моув
ере
нус
иг
урностис
лободу
покре
так
ој
аг
ај
еоча
рав
ала
. Инов
и, мла
диг
лас
овикој
еј
ечуоокос
е
бе
.
Повре
ме
нифле
шев
ис
ве
т
лост
ивра
ћа
лис
уг
аус
тв
арност– с
т
уде
нт
с
каколонас
екрет
а
лакаце
нт
руг
ра
да.
Иду
! Заис
та
, иду
! – обра
дова
ос
еНенад.
158
Изновихкњиг
а
Покушаодасесе
т
икој
иј
еов
ода
нипог
ле
да
онаса
т
, подижући
г
акат
амнојс
ве
тлос
т
иновогне
ба.
Вра
ћа
ј
ућис
екући, ј
ош з
а
нетпре
т
а
па
ње
мпрошлогис
ада
шње
г
,
Нена
дуг
ледаде
даЖив
каиЛу
не
т
а.Де
да
, ушу
шка
нус
т
аринскиг
ромбика
пу
т,нос
иој
евеликубат
е
риј
с
кула
мпууруци. Ос
ме
хну
ос
е: нови
Диог
енс
аба
те
риј
ом уме
с
тофе
ње
ра! Ста
ра
цј
екупова
ооду
личног
продав
цане
кека
рт
онс
кекут
иј
ицеаЛунеихј
ера
споре
ђива
опове
ликимџе
пов
имака
муфлажнихпант
алона
.
Нес
помињиј
а
нуа
р, опоменуој
еНе
надс
ебеиоз
биљноглица
климнуог
ла
вом.
– Мог
улидапомог
нем?
Лунез
ат
ре
пт
аочимаиодма
хну
.
– Друг
ипут
, Ненаде
! – пот
врдиде
да. – Не
г
о, шт
арече
, шт
ај
е
билонаономле
ткукој
ис
ииз
г
убио?
– Поз
ивз
аиз
лаз
а
кнау
лице
.
– Ишт
ај
ош?
– Црте
ждуха.Бе
ог
ра
дск
ог
.
– Аха! – ху
кнуде
даи з
на
ча
ј
ноиз
ме
њапог
ледес
аЛуне
том.
Махнушемуипожу
ришекатра
мв
ај
с
којс
т
а
ници.
Диог
е
низСинг
идунумаињег
овуче
ник, помис
лиНена
д. Друшт
воукој
ебис
еду
хс
алет
кауклопио.
159
Kњиже
внипре
г
ле
д4
Vladimir Radić
POSLE SVIH OVIH GODINA
(„Alma“, Beograd, 2010)
PRAVA DEVOJKA
Bilo je dobro, u stvari nije bilo loš
e, moglo je i tako, naročito kada
prođe nekoliko dana, kao š
to je proš
lo sada ... sedmica ili dve ... i ako bi se
jošmalo popilo, i ako bi se noćspustila, i ako bi svirala neka tiha, prijatna
melodija ... Njena su stopala bila č
vrsto oslonjena na ć
ebe na kojem su lež
ali, noge povijene u kolenima, njegove između njih i oni su pomerali kukove
ravnomerno u krug i onda: napred i nazad, i napred i nazad, i ona je malo
zastenjala, nekoliko grč
evitih pokreta, sve brž
ih i bržih, kratkih, neki nemir i
slutnja, drhtaj i grč
, i jedan još
, i još
, i tama. I onda olakš
anje i smiraj.
Razdvojili su se, daske ispod njih su krckale.
„Tvrdo je“, kaž
e Saš
a. „Žulja.“ Trlja rame. „Ipak je bilo lepo, na neki
svoj nač
in.“ Lež
ali su na ćebetu, na podu. Bili su u baš
tenskoj kuć
ici. Bilo je
popodne i zraci sunca prolazili su kroz uske proreze na drvenim kapcima.
Tamnoplave zavese bile su proš
arane uskim trakama svetlosti.
„Ne bi se bašmoglo reć
i kako se zemlja pokrenula“, primeti Tanja.
Zabacila je kosu visoko iznad glave.
Saš
a je otiš
ao do lavaboa, skinuo prezervativ i bacio ga u kantu za otpatke, oprao se.
Tanja je prebacila ć
ebe preko kukova, okrenula se zidu.
Saš
a se vratio. „U poč
etku je tako, ali posle bude bolje, to svi kažu.“
Okrenula se njemu. Na obrazu naborane linije – tragovi jastuka. „Nije baštoplo“, reče Tanja. Navukla je ć
ebe preko grudi. Bila je bleda. „Nije
mi jasno č
emu bajke o tome“, kaže.
„Govori se kako to ide postepeno, onako kako se partneri upoznaju.
Malo po malo, korak po korak. Kaž
u kako posle bude divno. Treba li, ipak,
raš
iriti kamp-ležaj?“, pita Saš
a.
160
Изновихкњиг
а
„Ne znam, treba ići. Rekli smo.“
„Biće nam udobnije“, reč
e Saš
a. Gleda Tanju. „To neć
e biti prekrš
aj
naš
eg dogovora. Neće ... zar ne? Tu neć
e biti niš
ta.“
„To je sada svejedno.“ Tanja je ustala. Umotala se u ćebe.
On raš
iri lež
aj, i oni sednu na njega, zagrli Tanju. „Konač
no smo zaista zajedno. Moja prava devojka!“
„Samo neka se tvoja prava devojka ne spotakne na jednu pravu plastič
nu č
aš
icu sa jednim pravim poklopč
ićem na kome stoji njeno pravo ime,
kod jedne prave doktorke, i na kraju ne bude jedan pravi, veseli nalaz“, kaž
e
Tanja.
Tanja se prva spremila, Saš
a je jošuvek otezao, pož
urivala ga je.
Stavila sunč
ane naoč
are i onda su izaš
li napolje. Proš
li su nekoliko
ulica, proš
li pored parka, pored fakulteta. Ukoso, preko puta glavne zgrade
sa skelama, cveć
ara – jošotvorena.
Ispred njih u cveć
ari, žena u crnini, imala je blede naborane obraze i
kož
a joj je bila mlitava, naborana. Nije mogla da se odluč
i oko cveć
a. Imala
je sedu kosu dignutu u punđu. Kupi jedan buket i izađe napolje.
Bili su na redu.
Tanja i prodavač
ica su paž
ljivo odabirale cveće i zelene grančice koje bi iš
le najbolje uz taj buket. Tanja govori: „Ne, nije nikakav rođendan ...“,
i kaž
e: „Starija gospođa ...“ i, dalje: „Mislim, ne ... nije alergična, ne, sigurno nije, znala bih ako jeste ... “ i prodavač
ica je mogla preporučiti ovo cveć
e
i mogla je preporuč
iti ono š
iblje i te trake, kao i maš
nu i providni papir s
tačkicama. „Jako je traž
en“, kaže.
Iza ograde, iza cveć
are – redovi spomenika. Na nekim ovalne ploč
ice
sa slikama, na drugim samo tekst. Slova pozlaćena. Na jednom spomeniku,
ispod krsta gori sveć
a. Ispred sveće – ž
ena u crnini. Imala je sedu kosu dignutu u punđu. Mlitavi, naborani obrazi.
„Ti mene uopš
te ne sluš
aš
“, kaž
e Tanja. „Priznaj!“
„Kako ne sluš
am? Sluš
am te.“
„Šta sam zadnje rekla?“
„Kako je haljina bila duga ... s kratkim rukavima ... na volane.“
„A boja?“
„Bela, naravno.“
„Šta sam jošrekla za boju?“
„Niš
ta, samo kako je bela.“
„Šta sam rekla s čim se slaž
e?“
„Sa njenim cipelama.“
„Ne to, posle cipela. Šta sam rekla sa č
ime se jako dobro slagala?“
161
Kњиже
внипре
г
ле
д4
Tanja je stala, stade i on. Njegov lik se ogleda u njenim sunč
anim naoč
arima. „Najbolje od svega! Šta je to bilo?“
„Sa ... buketićem u njenoj ruci koji je bacila prema vama, ali ga ti nisi uhvatila ... i ... sa bojom ... bojom ... njene kose“, govori Saš
a nesigurno.
„Vidiškako ne sluš
aš
. Divno se slagala s njegovim tamnosivim, gotovo crnim, odelom!“
Iš
li su dalje. Nije ga viš
e držala ispod ruke. Gledala je u trotoar.
„Tanja, ti to morašrazumeti. Nisam ja bio tamo. Nije lako doč
arati
sebi neš
to ako nisi tamo. Sve te detalje.“
„Radi se o tome kako to tebe ne interesuje, i kako ti uopš
te ne sluš
aš
kada se o tome priča, i kako ti ne bi tamo otiš
ao i da si bio pozvan. O tome
se radi.“
Saš
a zasta. „Ali, š
ta bih ja tamo? Šta je ona meni? Šta je on meni?
Šta su meni svi oni ljudi tamo? Šta sam ja njima? Šta ja imam s tim njihovim ...“
Tanja je otiš
la jošnekoliko koraka dalje, onda i ona zasta.
„Niš
ta“, doda Saš
a.
„A neka pravila? Neki obič
aji? Neki red i sigurnost? Ono č
ega se drž
iši bude ti lakš
e, jasnije. Ne lutaš
, ne greš
iš
. I drugi to vide, cene to, pomaž
u ti, uz tebe su, paze na tebe, š
tite te, pohvale te. Sve je to za tebe niš
ta!“
Iš
li su dalje.
„A vidiš
, drugi su doš
li na venč
anje“, reč
e Tanja. „I to rado. Bilo je
mnogo parova.“
„Mogla si i ti nać
i nekoga ko bi ti pravio druš
tvo, neko s kim bi plesala. Onda ne bi bila sama.“
„Nisam ni bila.“
„Eto, vidiš
.“
„Druš
tvo mi je pravio jedan Igor.“
„Lepo od njega.“
„I izgledao je lepo.“
„Onda je sve bilo u redu. Nije bilo dosadno.“
„Ne, nimalo. Bio je sladak. Bio je jako zabavan.“
„I, u č
emu je onda problem?“
„Moglo je sve to otići i dalje od toga. Nije moralo ostati samo tako ...
na plesanju. On je hteo. Ne misliškako bi to, onda, ipak, bio neki problem?“
„Ne znam, možda. Šta mislišti?“
„Ti misliškako sam ja, mož
da, ipak, trebala pustiti neka to ide dalje?“
„Niš
ta ja ne mislim, nisam bio tamo. Ja samo velim, ako ti je tamo
162
Изновихкњиг
а
bilo tako lepo, kako ti kaž
ešda je bilo .... ako je on hteo ... Ako je bilo i toliko drugih lepih parova ... “
Stajali su na semaforu. Svetlo za peš
ake je bilo crveno.
„Šta bi ti da sam ja zaista otiš
la s njim? Tako ... jednostavno.“
„To se deš
ava.“
„Deš
ava se? Pa onda ... neka se desi, možemo pustiti ... “
„Ako ti tako ž
eliš
.“
Na semaforu zeleno svetlo. Peš
aci prelaze preko raskrsnice.
Semafor je ponovo crven. Ispred njih prolaze automobili. Njih dvoje
ć
ute. Automobili su stali. Opet se upali zeleno svetlo za peš
ake.
„Ja ću sada preć
i ovu ulicu“, kaž
e Tanja. Nije ga gledala. „Ako je i ti
pređešzajedno sa mnom, onda imam momka. Ako je ne pređeš
, onda ga viš
e nemam.“
„Dobro“, kaže Saš
a. „To je u redu.“
Tanja je preš
la na drugu stranu. Nije se osvrtala.
On postoja malo. Onda se okrenu i vrati nazad.
Teta Lenka je otvorila vrata. „Tanja ... duš
o moja!“ kaž
e ozareno.
„Doš
la si! Mislila sam ... “ Tanja joj pruž
i buket. „Ruž
e ... Nije trebalo. A
Saš
a?“ pita Lenka, miriš
uć
i ruž
e.
„Od njega su. I od mene“, kaže Tanja. „On se izvinjava, š
to nije mogao danas. Neš
to kod kuće ... neki gosti.“
Lenka je uvela Tanju u predsoblje.
„Donela sam vam slike s venč
anja Zdenke Baroš
“, kaže Tanja.
Sele su u gostinjsku sobu i pile č
aj. Tanja je izvadila fotografije i raš
irila po č
ipkanom stolnjaku.
„Jako lep par“, kaže Lenka. „Krasno. I kod matič
ara, i u crkvi ... krasno. Najpre gimnazija, onda fakultet, sada lekari ... kažeš
. Posle ć
e deca. Tako ć
e biti i kod tebe i Saš
e.“
Tanja se zacrveni i Lenka je pomilova po kosi. „Bić
e to. Ti si to zasluž
ila. Sve on vidi i sve on zna“, pokazuje gore prema nebu.
163
Kњиже
внипре
г
ле
д4
Ла
наБас
та
шић
ТРАЈНИ ПИГМЕНТИ
(„
Ст
у
д
е
нт
с
к
ик
у
л
т
у
р
н
ице
н
т
а
р
“
, Кр
а
г
у
ј
е
в
а
ц, 2010)
36.
Амфит
еа
т
арипрог
рес
ивнист
уде
нт
из
ам. Инкуба
циј
а
. Некадј
е
в
ој
кажв
ачеБонжит
у.Штаа
кој
ојше
ће
рпукнеуг
ла
ву? Шт
аа
коне
комепра
с
неанеуриз
ма? Шт
аа
косес
виј
е
тпре
полов
инаГибра
лта
ру?
Ба
шс
ада
. Тос
ене
ћедес
ит
и.Зна
шдас
етоне
ћеде
сит
и. Ај
депроба
јма
лодабудешнорма
лис
т
ична
.
Профе
сорВла
димирћеућиз
адвиј
еминут
е
. Нинез
надај
еј
ут
росбиоумој
ојс
оби. Дас
аммупопра
вља
лакошуљу. Не
кадј
е
вој
ка
ос
т
ав
љас
ве
мирс
кидик
та
фонблиз
ука
те
дре
. Же
лимдасмрвимињуи
њеногкра
дљив
цаз
в
ука
. Те
хничкес
тв
ариубој
а
мас
лонов
а
. Зашт
о?
Триде
чкаупрвојклупира
з
г
ов
а
рај
уоут
а
кмициМилан– Инт
е
р.
Ј
едномс
а
мималаприј
а
те
љакој
иј
еживиоз
аМилан. Мислимдаса
да
живиуШве
дс
кој
. Нез
нам. Не
бит
ној
е
. Са
момиј
епалонапа
мет
.
Ве
ћј
ешез
де
с
ет
а
кљудиупрост
ориј
и.Ос
ј
е
ћа
мпа
дконце
нт
ра
циј
екис
еоник
а.Сардине
. Профе
с
орВла
димир.Прошлисув
ј
е
ковиодбожа
нс
когХеорот
а
. Поха
баламис
ез
еле
наха
љина
. Профе
с
орВладимир.
37.
ЗаНађу
, 16. априла2005. г
одине
„Аnd the woman of New Bedford, they bloom like their own red roses. But roses only bloom in summer; whereas the fine carnation of their
cheeks is perennial as sunlight in the seventh heavens.”
164
Изновихкњиг
а
*
Та
тај
еда
на
собу
каомај
ицунаопа
ко. Видј
е
лисумус
еша
вови.
Из
а
, напот
иљку,видј
е
лас
емала
, биј
е
лае
т
ике
т
ас
аоз
на
комЛ. Далиј
е
мојт
ат
алуз
е
р? Ј
анемис
лимдај
е
ст
е
. Мис
лимдај
ес
амомалоиз
г
убље
н.Loser. Lost.
Ус
ва
комс
лучај
у,нис
а
ммурекладамуј
емај
ицаокре
нут
ана
опа
чке.Мождас
амз
богт
ог
алошаос
оба
, ниј
енибит
но.Сј
е
дилис
мои
доручков
алиут
ишини.Ондај
еонус
т
аоиот
иша
о.Ле
птир.
38.
Из
вукламус
ек
ошуљама
лчице
. МомХамбе
рт
у.Пре
коримез
ј
е
ница
ма
.Ј
ас
пушт
амочинас
вој
ерукеипочињемдачис
тимнокт
е.Профес
ор.Па
пе
рј
а
с
т
иmusculus. Мла
де
жнапотиљку
. Нора
. Дализ
надај
е
ј
ут
росбиоумој
ојсоби? Гле
да
оумојту
фна
с
т
иг
рудња
к.
Преда
ва
њез
ав
рша
вана
конс
атиповре
ме
на
. Очист
иласа
мнокт
е
. Профе
сорСиме
унов
ићпот
пис
уј
ене
кеиндек
се
. Забора
вилас
амна
т
а
јдио. Аут
ог
ра
ми. Уз
има
мпла
вукњижицу. You are the bluest light.
Купимс
вој
ест
в
ари. Ос
т
ав
ља
м црве
нирок
овникнас
толу. Онмепос
ма
т
ра
. Каодахоћедапрекинет
унашуг
нуснуроков
ничарс
куа
фе
ру.
Дакажедас
едес
илој
е
дном, омак
лона
мсе
, алисмоса
дапаме
тниј
и.
Не.Ј
ане
ћу.Ос
т
ав
иласа
мцрве
нироковникнаклупи.Поно
во.Одла
з
им
дока
т
едре
.
Профе
соре
,ј
ане
ма
мва
шпот
пис
...
Тре
нут
а
к па
жње
, дамеи г
ос
подо. На
шапрота
г
онис
т
кињај
е
у
пра
вопре
кинулаз
а
кон ј
е
днена
мј
е
рнекомуник
ациј
есаожењеним
профе
сором.
165
Kњиже
внипре
г
ле
д4
Ад
а
мПу
с
ло
ј
и
ћ
ДУЖНИК
(„
Кр
а
ј
и
нс
к
ик
њи
же
в
н
ик
л
у
б
”
, Не
г
о
т
и
н, 2010)
НЕБО, ЗАУСПОМЕНУ
Де
т
е
,
у
ме
с
т
оме
не
с
ме
шис
е
Пав
лу
, оцус
рпс
ком
у
бе
р
ине
бо
,
з
ау
с
поме
ну
име
неку
ћ
ипоне
с
и,
у
з
не
с
име
у
с
ит
ними
могБо
г
а
Умног
е
в
а
с
к
р
с
неис
т
ине
,
о
неЈ
е
днеис
в
а
к
о
дне
в
не
д
е
т
е
,
иј
ас
а
мј
е
дно
м
с
т
а
ра
ц, с
т
а
р
а
т
е
љ
ис
ис
т
е
ма
т
ик
166
Изновихкњиг
а
ас
а
дс
а
мопе
т
с
а
моне
бо
,б
ожј
ицв
е
т
з
ау
с
поме
ну
ЗЕНИТ
Ка
дс
т
иг
не
муз
е
нит
,
т
р
а
жићемив
из
у
иу
л
а
з
ницу.
Св
еј
ат
оима
м,
а
л
ине
ћус
а
ди
даимиз
в
а
дим.
Не
камепо
т
ра
жеони
ув
ис
о
ким, на
ј
в
ишим
к
ос
мичк
имт
а
л
а
с
има
.
Инане
п
ос
т
ој
е
ће
м
оно
мне
ко
м, т
а
ј
но
м,
с
пис
к
уБог
а
.
Не
каме
,т
из
е
нит
ис
т
и,на
ђу
!
167
Kњиже
внипре
г
ле
д4
Сл
о
б
о
д
а
нРа
к
и
ти
ћ
ГОДОВИ, СТРОФЕ
(„
Ме
р
и
ди
ј
а
ни
”
, Сме
р
е
д
е
в
о
, 2010)
ЂУРЂЕВИСТУПОВИ
Ближас
уме
нине
бе
с
аов
д
е
ив
а
з
ду
хне
г
д
а
шњи
,
не
г
оз
е
мљак
ој
омк
о
ра
ч
а
м,
не
г
ова
з
духко
ј
иу
дише
м.
Ст
а
р
ива
з
духу
д
ише
м.
Хиља
ду
г
о
дишњас
оус
ол
иру
,
х
иља
ду
г
о
дишњапше
ницаућ
упу
.
Не
в
ид
љив
ик
оња
ници
с
аче
т
ирис
т
ра
нес
ве
т
а
по
дбе
де
мес
т
ижу
.
Ј
е
з
ик
ао
дс
е
ч
е
них
.
Св
ој
ел
ицеба
ца
мув
а
т
ру
.
Сас
е
нк
омз
бо
рим, з
ас
т
ол
ом,
с
ас
е
нк
а
ма
ир
уч
а
м
ив
е
ч
е
р
а
м.
168
Изновихкњиг
а
Мрт
в
и, с
аг
ла
с
ов
имажив
их,
жив
и,с
ал
ико
мио
бли
чј
е
ммр
т
в
их.
Ст
о
ј
имн
аис
т
о
мме
с
т
у
нак
о
мј
еижу
па
нс
т
а
ј
а
о
;
г
л
е
да
мис
т
ез
в
е
з
д
е
к
о
ј
еј
ежу
па
нг
ле
д
а
о.
Алб
ра
ћ
ус
в
о
ј
унев
ид
им.
Гла
с
ов
иу
ок
ол
онав
е
т
р
у:
к
а
одане
в
идљивне
к
о,
к
р
а
јна
с
, не
в
ид
љив
ихв
е
ћ
,
не
ви
дљив
укњиг
у
л
ис
т
аич
ит
а
.
1989.
СВЕШТО МИЈ
ЕПОТРЕБНО
Св
ешт
омиј
епо
т
р
е
бнона
ла
з
имус
е
би,
с
в
ешт
оминиј
еп
от
р
е
бнот
а
к
ођ
ена
л
а
з
имус
е
б
и;
уз
о
ра
нуле
д
инуиут
рину
ип
т
ицус
т
ре
ло
вит
уув
ис
иниј
ана
ла
з
имус
е
би;
про
ле
ће
, ле
т
о,ј
е
с
е
низ
иму
,
ре
к
ек
ој
ет
е
к
уу
з
во
дно
имо
реу
дв
о
ј
е
ној
ана
ла
з
имус
е
би;
т
е
б
е
,ј
ошу
ве
кј
о
г
у
на
с
т
у,
ј
ана
л
а
з
имус
е
б
и;
да
нр
ођ
е
њаис
у
д
њида
н
,
с
в
ес
в
ој
еда
н
еј
ана
л
а
з
имус
е
би,
а
лис
е
бенена
л
а
з
им,
а
лис
е
бениг
денев
идим.
169
Kњиже
внипре
г
ле
д4
Пр
е
д
р
а
гБо
г
д
а
но
в
и
ћЦи
ТРУБЕ И ПЕЧАТИ
(„
Р
а
шк
ашк
о
л
а
”
, Бе
о
г
р
а
д
, 2010)
ИВИДЕХКЊИГ
У
Ив
иде
хкњиг
ук
а
к
оле
т
и
уњо
јпо
бр
ој
а
нес
в
епт
ице
инс
е
к
т
и,риб
е
,б
иље
;
имеј
ој
ј
е
: чу
в
а
рре
ч
и.
Ив
иде
хкњиг
ук
а
к
оле
т
и
уњо
јз
а
б
е
ле
же
нис
в
иг
л
а
с
о
в
и,
з
в
у
цит
а
л
а
с
а
,г
ро
ма
;
имеј
ој
ј
е
:х
а
рмо
ниј
ав
а
с
ио
не
.
Ив
иде
хкњиг
ук
ој
але
т
и
уњо
јр
е
чис
л
ик
а
ра
пис
а
ца
, ис
т
ра
жив
а
ч
а
;
имеј
ој
ј
е
:с
т
ој
импр
е
дис
т
ином.
Ив
иде
хкњиг
ук
ој
але
т
и
уњо
јиме
нас
в
иху
б
иц
а
с
илник
а
,с
а
ња
р
ара
т
а
;
имеј
ој
ј
е
: не
в
е
раине
ис
т
ина
.
170
Изновихкњиг
а
Имеј
о
јј
е
,т
у
г
о,
имеј
ој
ј
е
, бол
ене
из
р
е
цив
и:
з
а
бо
ра
вис
т
ор
иј
е
, мла
д
ос
т
и,
с
к
окс
рцауништ
а
в
ило
.
ПОЂИЉЕЉО, НАВОДУНАТИСУ
НаДу
хове
, Ље
љо,кре
ни
краљаикра
љицу,дружиницу
идворкињепу
неиг
ре
не
кс
веиг
ра
, некс
в
епев
а.
Не
ккра
љма
че
мс
еченав
иј
е,
па
унов
опе
роодурокале
чи,
ј
а
ј
ес
т
рашник,пра
порцимакоракхит
ри
тиз
а
штит
и.
Не
крус
аља
, неквила
рка
утра
нспа
дне
, видилица
,
не
кс
аТисоммрт
вомз
бори,
косас
ес
т
ром, кос
ама
ј
ком.
Аоој
, Тис
о,клет
а
, поха
ра
на
св
ибунариокот
е
бемрт
в
и
бе
лимплат
ном, Љељо,лицес
а
кри
лицес
мрти.
Ку
мовисулеђ
а,г
руди
пе
шкиримапре
крс
т
или,крс
т
онос
ци,
дас
вероди, дас
верађ
а
обила
то.
Садожив
иХрис
т
еСпа
се
,
са
даз
овиЛаз
а
раизТис
е,
склониз
ла
тнек
оње
шт
опорециј
е
з
де
склонипе
ну
,г
ривус
мрт
и.
171
Kњиже
внипре
г
ле
д4
Но
в
иц
аТад
и
ћ
КАД ПОМИСЛИМ НА СЕБЕ
КРИШОМ СЕ ПРЕКРСТИМ
(„Orpheus” – „
Књи
же
в
н
аз
а
д
р
у
г
аСр
п
с
к
о
гна
р
о
д
но
гв
и
ј
е
ћ
а
”
,
Но
в
иСа
д– По
дг
о
р
иц
а
, 2010)
СКЛОПИЋУТВОЈ
УКЊИГ
У
Ск
ло
пићут
в
ој
ук
њиг
у- не
ћуј
еч
ит
а
т
и.
Дос
т
амиј
ет
в
о
ј
еле
лу
ј
а
в
еиз
ма
г
лице
,
до
с
т
ао
бл
ижње
гбр
е
жу
љк
аиз
а
ла
з
е
ће
г
с
у
нца
. Ев
о
, пр
е
дњимас
т
о
ј
им, к
а
оде
мон.
НАБУЛЕВАРУ
Набу
л
е
в
а
ру
, уше
т
њи,
др
а
г
о
це
нимис
ечо
в
е
к
от
в
а
ра
,
с
а
о
пшт
а
в
ашт
ај
ес
в
е
ут
ишинис
пе
т
ља
о,упе
т
ља
о.
Покишно
мв
р
е
ме
нур
а
с
к
в
а
с
ес
е
, оме
кша
ј
у
ђо
нов
и,ј
е
з
ици,т
е
ме
на
.
Ј
ако
ј
ив
ол
имд
ас
лу
ша
мприч
е
,
ви
де
хк
а
к
оне
каг
нус
оба
на
ра
с
т
аупрос
т
о
ру
.
172
Изновихкњиг
а
Ис
а
мот
е
шк
ик
а
мио
ни
мо
г
упре
кину
т
ина
к
ра
т
к
о
з
а
пе
ње
нежв
а
к
а
л
ице
,б
е
с
к
ра
ј
нет
ир
а
де
.
Зад
а
на
с
, не
кн
икон
епо
ку
цанамо
ј
ав
ра
т
а
,
ничиј
аре
чне
кс
ев
ишенеч
уј
е
.
ПЕСМА
Пе
с
мај
ека
ме
н
иг
ро
б.
Тис
ес
а
мр
а
с
пни
ис
иђ
иуње
г
а
,а
коз
на
ш.
173
Kњиже
внипре
г
ле
д4
Др
а
г
анДр
а
г
о
ј
ло
в
ић
НА ТРГОВИМА ВАВИЛОНА
(„
Но
л
ит
”
, Бе
о
г
р
а
д, 2010)
НАТРГОВИМАВАВИЛОНА
Ст
а
в
иру
к
енауши,
нес
лу
ша
јр
а
з
г
о
в
ор
из
ме
ђ
ус
в
ог
ине
ко
гд
ру
г
о
гв
р
е
ме
на
.
Нео
бр
а
ћа
јпа
жњу
нан
а
поров
огт
р
е
ну
т
ка
д
апоб
е
г
неодс
е
бе
ио
дс
в
е
г
а
.
Далине
с
р
е
ћ
едо
нос
ељуд
и
ил
ив
ре
ме
,
нес
лу
ша
јпр
е
пирк
уус
е
би
о
к
от
о
г
а
.
На
ј
бо
љећ
ебит
ид
ау
з
ме
шол
ов
к
у
ипо
бе
г
не
шупе
с
му.
Та
моће
шб
ит
ис
р
е
ћа
нис
а
м
к
а
оро
бнат
р
г
о
в
имаВа
в
ило
на
.
174
Изновихкњиг
а
АРИСТОТЕЛНАСОЛУНСКОЈТРЖНИЦИ
Нис
унц
еј
ошниј
еиз
г
р
е
ј
а
л
о
,
ат
ржницауСол
уну
пу
нис
ељу
дима
ина
ј
ра
з
но
в
рс
ниј
импр
ои
з
в
о
дима
:
о
длу
к
аик
ру
пнихп
а
прик
а
д
ој
е
с
е
ње
гс
у
нца
с
к
р
ив
е
ногуј
а
бу
ка
ма
;
оме
с
уб
ис
емо
г
л
аис
пр
ича
т
и
д
уг
априч
а
,
иох
иља
да
мадр
уг
ихс
т
в
а
р
и,
с
в
ед
ог
рч
ко
гпа
му
ка
ик
ине
с
к
о
гт
е
к
с
т
ила
;
ар
ибе
,к
ој
ес
ус
в
ев
рс
т
ес
в
е
жихриб
а
из
л
оже
ненап
иј
а
ч
нимт
е
з
г
а
ма
,
к
о
ј
ев
рс
т
ес
у
хоме
с
на
т
ихпре
р
а
ђ
е
в
ина
,
пак
о
нз
е
рв
и,ме
с
нихириб
љих
,
у
зс
вув
ре
в
уиг
ра
ј
у
к
р
озко
ј
уб
ра
да
тч
ов
е
кј
е
д
в
апро
ла
з
и,
г
ов
о
ре
ћик
а
кој
ет
убил
ат
ржниц
а
иув
р
е
мека
дај
еАр
ис
т
о
т
е
л
по
ла
з
иоизМе
г
а
р
ез
аАт
ину
.
Еног
аАр
ис
т
о
т
е
л
,в
иче
,
е
н
ог
аубе
л
омме
рме
р
у,из
аонихбр
да
,
ч
е
к
а
мд
аба
ципо
г
ле
днана
с
,
д
апро
г
о
в
ор
и
по
с
л
ет
ол
ик
ов
е
к
ов
аћу
т
а
ња
.
175
Kњиже
внипре
г
ле
д4
Сл
а
в
о
мирГв
о
з
д
е
н
о
в
и
ћ
ЈАВЉ АЊ Е НА НЕРИ
(„
Ел
и
т
-Ме
д
и
к
а
”
, Бе
о
г
р
а
д
, 2010)
Ј
АВЉАЊЕНАНЕРИ
1.
Ка
д
ај
е
Бу
димирЖив
а
нов
ићизВр
а
ч
е
вГа
ј
а
пре
г
а
з
иоНе
ра
љ
ко
дна
ше
гСо
к
ол
ов
ца
Бо
же
ле
п
оглихо
да
ња
чис
т
ог
ка
от
в
о
јкр
с
тк
ој
им
на
мбис
т
риш
и
ус
пра
в
ља
шко
ра
к
2.
Бил
ој
еУзиНиз
ана
ј
в
ишепр
е
к
оов
ев
о
де
хо
даихо
да
ња
с
к
рив
е
нихко
ра
к
а
с
в
а
к
ој
а
к
вихт
рк
а
ч
а
бе
жа
ња– о
дл
а
же
ња
176
Изновихкњиг
а
або
г
а
миис
к
ок
ов
ауа
мб
ис
ич
е
г
ас
в
ениј
еб
ило
упр
е
в
е
лик
о
јче
жњи
3.
Ит
р
луив
р
лу
иб
е
диине
с
ре
ћ
и
ињих
ов
омк
ор
а
ку
Бо
гс
епо
к
а
з
а
о
на
ов
о
јв
оди
4.
Ал
ишт
ав
иде
хоБо
г
ој
а
в
ље
њу2001.
напрв
о
јс
т
е
пе
ницив
е
ка
и
мил
е
ниј
у
ма
т
ос
в
а
к
ида
нн
ебив
а
от
о
меб
ипис
а
р
и
з
в
е
з
д
оч
а
т
ци
књиг
у
с
в
а
к
ибико
ра
кпо
с
т
а
от
ом
аБу
димирб
ибл
иот
е
ка
!
5.
За
мис
л
ит
е
ус
в
а
к
о
јс
рпс
к
о
јку
ћ
и
ус
в
а
к
о
јчит
а
оници
с
в
а
к
ојшк
ол
и
с
в
а
к
ојму
ци
пој
е
днас
р
пс
к
абиб
лиот
е
к
а
:
Бу
д
имирЖив
ан
ов
ић
ук
ој
ојк
уцав
е
л
ик
ос
р
це
на
шеиничиј
е
177
Kњиже
внипре
г
ле
д4
Robert Tili
ZEN-PIJANDURA
pesme, 2005–2010
ZEN-GUZZLER
ZEN SZESZCIMBORA
(„Alma“, Beograd, 2010, prevela na mađarski Katalin Ladik)
DOM JE TAMO GDE SI OMRAŽEN
Ne znam š
to ž
elim, ali ž
elim to odmah!
Vivjan Stanš
al
Ne daj da te neprijatelji
Uniš
te: za tako neš
To imašrodbinu
Roditelje
Najbolje prijatelje
Ljubav/n/i/ce/
Svoga ž
ivota
Decu
Ii
Ne najbliž
e
178
Изновихкњиг
а
VATERLAND & OTHER HARLEMS
I don t know what I want, but I want it right now!
Vivian Stanshall
Don t let U
R enemies ruin
U: U
Got U
Rr
Elatives
Parents
Best friends
Love/r/s of U
R life
Kids &
All other loved
1
S 4 that
AZ OTTHON OTT VAN, AHOL UTÁLNAK
Nem tudom mit kívánok, de azt azonnal akarom!
Vivian Stanshall
Ne engedd hogy ellenségeid
Megsemmisítsenek: olyas
Miért megvanak
Letezek a rokonságod
Legjobb barátaid
Életed
Szerelme(i)d
A gyermekeid
És a
Nem közeliek
179
Kњиже
внипре
г
ле
д4
Љу
б
и
цаРа
ј
к
ић
Љ УБАВНЕ ПЕСМЕ О РАТУ
(„
Ме
р
и
ди
ј
а
ни
”
, Сме
д
е
р
е
в
о
, 2010)
***
Ћирил
оиМе
т
од
иј
ер
е
жук
о
ла
ч
.
Ониуу
с
т
аБог
у
нес
т
а
в
ља
ј
уре
ч
и
к
опе
с
ницилу
да
ци,
нит
ииз
мишља
ј
у
,
нит
ит
р
а
мп
еве
чно
с
тз
ав
ре
ме
.
Ре
жуко
л
а
чнат
р
иде
с
е
т
ик
ри
шк
ер
е
ђ
а
ј
у
к
ор
а
ненак
рс
т
у
Ис
т
имј
е
з
ико
мг
о
во
респр
ис
у
т
но
мв
а
т
р
о
м.
Нак
ра
ј
уб
ла
г
об
ришу
пе
пе
осч
е
л
а
из
а
же
же
нипре
д
а
ј
упог
ла
в
а
рима
Хл
е
бс
л
ов
е
нс
кидаг
аоз
в
а
ни
че
.
Одс
в
ихпос
т
ој
е
ћихс
ло
в
а
с
а
мос
ус
ез
ао
в
абил
иприч
е
с
т
и
ли.
Та
јбл
а
г
ос
ловпр
е
ос
ве
ће
ниху
ме
т
н
ика
-с
в
е
т
а
ца
с
па
ој
енана
с
.
Ј
е
рс
в
ема
њеима
њеима
мопр
иј
а
т
е
ља
ане
приј
а
т
е
љат
у
шт
аит
ма
.
180
Изновихкњиг
а
***
Др
в
е
ћеус
рпс
ко
јз
е
мљи
до
бић
ено
г
е
.
На
ј
з
а
дћег
ро
бо
в
ио
дл
уч
ит
и
дал
а
ј
уинаме
с
е
ц,не
мирни
уо
дб
ра
нус
е
б
е
.
Др
уг
ихпр
оме
нанаб
оље
не
ћ
ебит
и.
Се
мт
ог
ауз
е
ћ
ес
е
в
ре
међа
в
о
лу
.
Ук
инућ
ес
епр
а
в
онаре
ч
к
а
оипр
а
в
онат
ишину
.
Ос
т
а
ћес
в
е
т
уне
пр
иј
а
т
е
љиње
ни
жив
ииз
д
ра
ви
.
Њимане
ћед
афа
линидл
а
к
асг
л
а
в
е
Мол
ићеБог
а
, попрв
ипу
т
,
т
ој
ес
иг
у
рно
.
Мол
ићеБог
аз
ас
мрт
.
Мило
с
тћ
ет
ра
жит
инањима
не
по
з
на
т
о
мј
е
з
ику
.
Даниј
енас
рп
с
ко
м?!
***
Про
к
ле
т
аљу
ба
в– на
ј
т
а
њажица
.
Ка
кој
ес
т
ра
шноима
т
икр
ила
.
Ан
ис
иАнђ
е
о
. Анис
ипт
ица
.
181
Kњиже
внипре
г
ле
д4
Ив
а
нЛа
л
о
в
ић
СЛОВО ПРЕТКА
(„
Бр
а
нк
о
в
ок
о
л
о
”
, Ср
е
мс
к
иКа
р
л
о
в
ци2009)
О НЕПОБЕДИВОЈСВИЊИ
Ре
к
а
обихд
ај
ес
в
иња
в
о
ле
л
ажив
от
,
б
ор
илас
ес
в
ој
с
ки
,
с
кич
а
ње
, па
ра
ј
ућ
еипр
к
ос
но,
к
а
ој
е
д
иној
о
јор
у
жј
е
р
а
з
ле
г
л
ос
ес
ок
а
цима
,
напе
рифе
р
иј
иг
р
а
д
а
.
Ми, к
о
ј
ис
мос
т
а
ј
а
л
инапро
з
ор
има
,
не
мопуше
ћ
иј
е
фт
инециг
а
р
е
т
е
,
о
дв
ис
о
кео
г
ра
д
е
нев
ид
е
с
можр
т
в
у,
нир
ук
уџе
ла
т
а
.
Же
нак
рив
ихно
г
у
, пот
о
м,
о
т
в
о
рик
а
пиј
уда
, во
до
мизг
уме
но
г
цр
е
в
а
, от
е
рак
рвиза
в
лиј
е
.
Али
, џа
б
аџиг
е
рицаичв
а
рци,
с
ла
нина
,к
ол
е
ница
, пле
ћк
аипршу
т
,
к
а
д
ас
еос
в
ињс
к
омот
пор
у
ид
а
на
с
с
лу
ша
уме
с
ној
ка
фа
ни.
182
Изновихкњиг
а
ОЛОВНО ЗРНЦЕ
Коне
мауг
ла
в
и
имаус
л
а
бин
и,
к
оне
маус
р
цу
имауг
рлу
,
к
оне
маур
а
ме
ну
имаупо
т
к
ол
е
ници,
к
оне
маов
д
е
има
ћ
ет
а
мо,
ол
ов
ноз
р
нцез
а
р
ив
е
но
ус
ве
т
ло
с
т
, упр
а
з
нично
з
в
оно
.
СВЕТЛОСТ
Во
до
мизс
нао
цамо
г
аоца
ис
инамог
ас
ина
,
т
о
лиже
ђс
в
е
т
л
о
с
т
и
с
в
ит
а
цус
в
омбил
у.
Пе
с
мас
е
, ут
ом, р
а
с
к
рил
и
ис
по
дре
ба
р
а
:
пт
ицас
а
мн
е
з
а
с
ит
ане
ба
,
ов
о
гПољаг
ор
ње
г
нат
р
е
ћ
ојр
уцима
ј
к
е
.
Бу
на
рпре
с
у
шиониј
е
,
к
офом, нак
р
а
т
к
омк
а
на
пу
,
из
в
ла
ч
им, д
ов
рх
а
,
не
в
инуме
с
е
чину
,
с
л
ов
опр
е
т
к
а
.
183
Kњиже
внипре
г
ле
д4
Ј
о
в
а
нк
аСто
ј
ч
ин
о
в
и
ћНи
к
ол
ић
ТАМНО ОКО УЛИЦЕ
(„
Уд
р
у
же
њек
њи
же
в
н
ик
аСр
п
с
к
е
”
, Ба
њаЛу
к
а
, 2009)
ИГ
РА
Ј
ошк
а
од
ј
е
цана
ј
в
ишес
мос
е
Иг
р
а
лижму
рк
е
Та
к
она
сј
еиг
р
аг
ра
д
илаина
д
з
иђ
ив
а
л
а
Дас
момис
л
илидас
ви
ј
е
т
Ник
а
дбољуг
ра
ђе
винуниј
ев
идио
Нид
ожив
ио
Св
а
к
оз
а
у
з
имас
в
ојпо
ло
жа
јупр
ос
т
ор
у
Ич
е
к
апов
оља
нт
р
е
ну
т
а
кдав
ра
т
и
Из
г
уб
ље
нижив
о
тизпре
т
хо
днев
е
ч
е
ри
Кр
иј
у
ћис
т
р
а
хуг
р
уд
имал
о
вимој
е
дн
ид
ру
г
е
Из
ал
е
ђ
ане
о
па
же
нопр
ила
з
имо
Ос
ло
ње
нинад
а
хизс
оп
с
т
в
е
но
гг
рл
а
По
не
к
а
дна
мне
с
т
а
нев
а
з
ду
ха
Пао
на
к
оо
бе
з
в
а
з
ду
ше
нидише
моМр
а
к
Ут
у
ђ
е
мпро
с
т
о
ру
Ширимор
ук
еупр
а
з
ноиз
а
г
рл
имока
ме
н
На
др
а
с
т
а
ок
опр
иву
Ка
ос
в
ој
ет
иј
е
лод
аг
р
лимо
184
Изновихкњиг
а
Та
к
она
мс
еде
с
идаис
по
дт
у
ђ
е
гМра
к
а
Ос
ви
ј
е
т
лимоидј
е
лићс
в
ој
еду
ше
ПРИЈ
АТЕЉСТВО
Жур
нос
епр
ов
л
а
ч
им
Из
ме
ђ
ук
онт
е
ј
не
р
ас
ас
ме
ћ
е
м
Пр
е
чицо
м
З
а
о
бил
а
з
имжив
о
т
ињице
Шт
оњу
шк
а
ј
уу
о
ко
ло
Пр
она
л
а
з
импу
тк
ој
ид
об
ро
в
ољночу
в
а
Са
нузс
а
нма
ч
кеипс
а
Нев
идимг
дј
ес
уимг
ла
в
е
Гдј
ере
пов
и
Иг
ра
ницаиз
ме
ђ
ут
иј
е
л
а
Ос
имз
а
ј
е
днич
ко
гмј
е
с
т
аз
аз
а
г
рља
ј
ПОСЉЕДЊИКОРАК
Гр
упаљуд
ис
ила
з
инизс
т
е
пе
нице
Ник
оо
дс
в
е
ч
а
нихо
диј
е
ланев
ид
и
Су
нцеуот
ишлимк
ор
а
цима
Нит
иикопримј
е
ћ
у
ј
ек
оски
мк
ор
а
ча
Те
кпос
ље
дњик
ор
а
к
Измој
ес
еут
ро
бедиже
Попра
в
д
иСв
е
в
ишње
г
а
Ко
ј
амеуда
т
омча
с
ус
т
иже
185
Kњиже
внипре
г
ле
д4
Мил
а
нВу
ч
иће
в
ић
ОДБЛЕСЦИ
(На
ро
днабиб
лио
т
е
к
а„
Ст
е
фа
нПр
в
ов
е
нч
а
ни”
, Кр
а
ље
во
, 2008)
РЕЧИ, ЗЕМЉАДЕМБЕЛИЈ
А
...тоње
г
о
в
од
ав
нох
рк
а
ње
...
... ч
а
в
р
ља
њес
ас
е
нимав
о
ћња
к
а
, шу
мор
е
ње
м,
о
др
е
ше
нимз
ра
цимас
ит
ос
т
и,с
ре
д
ишт
а
...
с
а
њиво
с
тук
о
ј
о
јда
в
ноу
з
в
ит
л
а
напле
в
а
,
з
л
а
т
а
с
т
а
, по
нов
оо
дишес
в
е
жино
м, аб
е
с
к
ра
ј
с
е– с
а
модс
е
бе– с
а
биј
аут
их
ис
в
е
т
л
ииз
да
на
к
с
в
е
с
т
и
...
ДАВНИЦРТЕЖ
н
ал
ич
ј
еб
л
а
же
но
...ша
к
ала
т
ица
,с
в
ешт
ој
еос
т
а
л
оодра
но
гпр
ол
е
ћа
,
бу
ј
а
њабе
лине
, од
з
ра
к
ас
ак
рил
адо
црт
а
ниха
нђ
е
л
а
:
ти
х
о
тв
ор
но
ор
о:
л
и
ни
ј
е
:
не
в
ид
љив
ип
ри
ште
в
и:
да
кл
е
, др
жатик
ри
кз
аз
у
би
ма
по
л
е
н
186
Изновихкњиг
а
Ј
ЕСЕЊИПРЕДЕО
... по
чедао
па
д
ај
ошв
ишез
ла
т
а
с
т
оглишћ
а
ибл
е
с
ну
шене
к
ет
ихенит
и... ус
к
о
ро
,с
ано
в
им
да
хо
мпо
в
е
т
а
р
цапоно
в
ос
ј
а
ј
ну
шет
их
ара
с
ут
а
в
ла
кна
... ит
а
к
о,с
в
едо
книс
моиз
а
шли
изпол
ут
а
мнешу
меиз
а
ко
ра
чил
инапр
оп
ла
на
к
,
убу
к
т
а
њез
ла
т
аипла
в
е
т
и, о
к
она
сс
ус
ј
а
ј
к
а
ле
иг
а
с
нул
ео
ненит
и, б
уд
е
ћи,уду
б
ина
мас
в
е
с
т
и,
не
к
ене
ј
а
с
немирнес
лик
ек
ој
ес
ус
епр
е
об
ра
жа
в
а
ле
уд
а
ша
кз
а
ог
ро
многз
р
е
ња
,с
мис
ла
...
ПОВОДОМ ПОЗНАТЕСЛИКЕ
те
х
н
ик
ау
те
х
е
... с
т
а
б
љик
еус
не
г
у– г
л
е
, ис
кл
иј
а
ли
о
т
а
ј
низ
р
а
ци... б
илој
ет
од
ов
о
љно
:
б
е
линад
в
ор
ишт
а
, пор
е
ђ
е
ња
...
н
е
у
мољив
о,пр
е
де
л
омл
е
б
ди
г
р
омад
ниотв
о
рк
ри
к
а,
ље
с
к
ап
оз
н
име
л
и
пс
а
ма...
о
ти
мас
в
омс
в
е
тл
о
шћус
в
ој
ом...
187
Kњиже
внипре
г
ле
д4
Об
р
е
нРис
тић
ВЕНАЦ ТВОРЦУ
(„
Књиже
в
ник
л
у
бБр
а
нк
оМи
љк
о
в
и
ћ
“– „
Ку
л
т
у
р
н
ице
нт
а
р
Св
р
љиг
“
, Кња
же
в
а
ц– Св
р
љи
г
, 2010)
ЖИЗНИТОЛИКЕМИНУШЕАПЕСМАТЕКИЗУСТИЛА...
Жиз
нит
о
лик
еминушеапе
с
мат
е
киз
у
с
т
ила
Да
нов
а
јшт
оз
а
ма
н
да
л
иос
ек
а
оца
рс
к
едв
е
р
и
Аб
илој
еноћ
ико
ј
ихб
ис
ес
т
р
а
шил
еиз
в
е
р
и
Ошт
ре
ћиз
уб
еума
г
лина
ма
хшт
ос
ег
ус
т
ила
Сао
в
ома
лољу
ба
в
иипе
с
мабина
со
да
ла
Го
в
ор
еухо
рус
лик
а
р
иле
к
а
р
иу
ч
ит
е
љиђа
ци
Дос
т
о
ј
ниине
до
с
т
о
ј
ницир
ку
с
к
ип
а
ј
а
ци
Аис
т
инача
с
нас
е
б
еј
ена
ј
бо
љес
по
з
на
л
а
Из
мишље
ној
ес
в
ешт
оу
жив
а
њус
лу
жи
Мик
ук
а
в
цинис
моо
в
дес
т
иг
л
ине
поз
в
а
ни
Пос
а
в
е
с
т
иис
т
о
риј
еда
в
нос
уна
мод
бро
ј
а
ни
Да
ниис
а
мопр
к
осо
ког
л
а
в
епос
т
ој
а
нок
ру
жи
Ас
е
нкеу
милнепо
с
рћ
ук
а
ои
зшпа
л
ира
Чит
а
вв
е
к:да
нииноћ
ипре
ду
г
ихл
е
к
т
ира
188
Изновихкњиг
а
ЧИТАВВЕК: ДАНИИНОЋИПРЕДУГ
ИХЛЕКТИРА...
Чит
а
вв
е
к:да
нииноћ
ипре
ду
г
ихл
е
к
т
ира
Ск
ло
пил
ис
укњиг
уна
шука
оморс
кив
а
л
и
Ва
з
д
аона
маз
бо
рес
а
т
ико
ј
ес
мопре
с
па
в
а
ли
Ај
ошпе
в
а
мој
а
с
нок
а
оизпс
а
лт
ира
Ов
е
кс
ун
а
ст
а
к
л
ег
о
динемрк
л
ине
По
с
л
емног
ихз
а
л
ада
нине
д
ов
о
љс
т
в
а
Упр
ис
о
ј
ус
ло
в
оз
а
пис
у
ј
еч
ој
с
т
в
а
Пр
е
д
а
к
аипо
т
о
ма
као
коз
а
в
е
т
ине
Го
рис
епр
имиче
мспт
ица
мауј
а
т
у
Да
л
е
к
импо
т
о
мцимано
с
импос
л
а
ницу
Докух
ла
дух
ра
с
т
аз
а
в
ича
ј
мо
јс
ниит
у
Пр
ич
ит
ојд
а
в
нојд
опис
у
ј
е
мс
т
ра
н
ицу
Намно
г
а
ј
аље
т
ас
т
а
даб
е
зпа
с
т
ир
а
Ник
а
овр
е
меиз
ме
ђудв
ацв
е
т
ал
е
пт
и
ра
189
Kњиже
внипре
г
ле
д4
З
ор
анВу
ч
ић
РУКОПИС КОЈИ ПОСТОЈИ
(Књиже
в
нод
ру
шт
в
о„
Св
е
т
иСа
в
а
”
, Бе
о
г
ра
д
, 2010)
РОДНО ДРВО
Ро
дној
едр
вора
с
лоут
ишини.
Ус
пр
а
в
нор
а
с
л
о
пр
е
д
а
нов
ис
ини.
Ј
е
дномув
е
к
у
о
бил
ноцв
е
т
а
ло
.
Вит
к
ес
уг
ра
непре
пу
непло
до
в
а
.
Поч
е
ћ
ебе
р
ба
,
б
е
ра
чив
е
ћр
а
з
г
рћу
г
р
обо
в
е
.
ЗВОНО
Ве
л
икоз
в
о
нобе
ло
ут
а
мно
мме
с
ув
е
ка
з
а
к
л
а
ћ
е
но.
Ст
р
а
шноб
ру
ј
ипра
з
нина
на
дг
ра
д
ов
има
,
на
дг
ро
бов
има
.
190
Изновихкњиг
а
Шк
рг
у
ћуз
у
бима
б
е
з
у
мници
напу
т
е
ви
ма
.
Низ
ву
к
а
.
Нипу
т
а
.
ПОДПЕПЕЛОМ
Св
е
т
л
иљуд
с
к
ами
с
а
о,
б
лис
т
аре
ч
: ма
л
о
фос
фо
рноок
онај
е
з
ик
у
.
(Зн
а
њес
а
в
рше
но
,
с
а
в
рше
нс
т
в
од
ос
т
иг
ну
т
о
,
б
уду
ћ
нос
тд
ос
е
г
ну
т
а
.)
Уждр
е
лук
ре
ма
т
ор
иј
ума
пу
лс
ираб
ле
д
ос
у
нце
на
дпе
пе
л
ом.
191
Kњиже
внипре
г
ле
д4
Иг
о
рРе
мс
ТАЈНА ЕТРУСКЕ ТИШИНЕ
(„
Но
л
и
т”
, Бе
о
г
р
а
д
, 2009)
БЕЛИАНЂЕО
Ов
дес
т
р
а
хпр
е
с
т
а
ј
е
Ка
д
апро
г
у
т
а
мт
в
о
јг
у
с
т
имир
Св
е
де
нн
апра
х
Ништ
ане
ћуз
на
т
и
Ок
ру
же
нмод
римоб
ро
нко
м
Кљу
нг
р
а
б
љив
и
Из
ну
т
рар
иј
е
Тил
е
б
дишпра
дре
в
ниммиро
м
От
ва
ра
шо
чибе
з
д
а
ну
Анђ
е
л
еБе
ли
Ми
л
е
ше
в
а
,ј
у
л1997.
192
Изновихкњиг
а
ЛЕДЕНИДАХКРАЉИЦЕТАМЕ
Нев
ид
имт
еат
ус
и
Пр
ол
а
з
ишкр
озме
не
Ка
ошт
опр
ол
а
з
ик
р
озпрс
т
е
Уз
р
е
л
аг
л
иназ
ав
а
ј
а
ње
Пр
ол
а
з
имој
имда
хо
мв
а
т
р
а
Ка
ошт
ој
апр
о
ла
з
им
От
во
р
е
номка
пиј
о
мне
с
т
а
ј
а
ња
По
т
ис
к
у
ј
е
мт
еужу
т
ог
рл
ос
ве
т
ло
с
т
и
Врхче
лас
ес
ме
ј
еот
во
ре
ниКру
г
НИКО НЕЋЕЗНАТИ
Не
б
ој
ео
да
в
нопу
с
т
апоља
на
На
т
опље
нав
ла
жним
Ина
г
имс
ив
ило
м
По
ка
т
к
а
ддив
љег
у
с
к
е
Ут
у
помј
а
у
к
у
З
а
па
р
а
ј
уз
е
нице
Ху
ко
мр
е
к
ебе
зо
ба
л
а
Ис
цу
рил
ој
евр
е
ме
Имић
е
мој
е
дно
гд
а
на
Ле
ћиупе
с
а
кик
р
е
нут
и
193
Kњиже
внипре
г
ле
д4
Лид
иј
аЂо
г
о
ГАЛУШ АТ
(„Ма
лиНе
мо“, Па
нче
в
о, 2010)
ВИГАЊ
Ув
иг
њупл
а
в
е
т
и
фили
г
р
а
нпре
з
а
в
ис
т
ос
в
еј
е
пр
е
мдас
т
в
а
ри
из
г
ле
да
ј
ук
а
од
ас
е
т
опе
к
р
озне
по
дношј
е
пр
об
а
да
ј
у
ћелу
цид
нос
т
и
не
с
на
.
Св
ас
в
е
т
л
апре
л
а
з
е
ут
мору
.
То
нућ
ес
е
нк
е
к
а
одас
умил
ов
а
не
.
Оло
в
к
амишу
шка
о
чу
ђ
е
на
.
Не
из
бе
жив
оис
мирк
ом
пр
е
мос
т
им
умо
ј
ес
т
ихо
в
е
.
194
Изновихкњиг
а
ПРЕБОЛ
Крим-дј
ад
ол
а
ма
.
Про
ницљив
ос
тд
ив
ља
д
ол
а
мук
рме
з
ну
на
ву
ч
еми
ок
ошт
оприв
л
а
чи
по
пу
тиз
в
р
нут
ихк
ас
поља
мишић
а
.
Ипос
упоњојј
ош
к
р
љу
штз
ла
т
а
з
ае
фе
к
а
тл
е
пр
ша
ј
а
д
акоз
ву
к
уфл
а
жол
е
т
ув
ибр
ира
.
Пре
бо
л.
Подов
имбе
л
имо
бл
а
цима
б
е
ли
мма
чк
а
ма
пр
е
к
оне
б
апру
же
ним
по
до
вимј
а
ј
е
т
ом
д
ре
в
ним
з
на
ме
номбит
и.
Са
дс
в
ет
ма
с
т
е
по
с
т
а
ј
уне
ка
кожи
ва
хниј
е
о
джив
от
а
.
195
Kњиже
внипре
г
ле
д4
Natalija Ž. Živković
U AORTI MOG SRCA
(„Centar za djelatnosti kulture Vojislav Bulatović– Strunjo“,
Bijelo Polje, 2010)
POROĐAJNA UVERTIRA
Več
eras se u kupatilu
Raskrilio gigantski embrion
Klati se, visi
Na rubu kapljice, rubu suze
Hajde...
Probuš
ite na vratima pukotinu
Pa kroz trepavice č
kiljite dok ko treba
svira zagonetač
ku muziku.
Paž
evi uzeš
eč
inele
Pas vibrirajuć
u grabulju
Kanarinac tanku cev
da š
kripi dok se provlač
i kroz nju
Kome instrument nije pri ruci bio
sruč
i se na pod k'o vakuum pun kamenja
Iz friž
idera izvadiš
e tad Lež
eć
u Damu
Polož
iš
e usnulu na nosila
Zbor mač
aka merio je kadu
Trorepa nota je odzvanjala
196
Изновихкњиг
а
ČUDO
Uš
umi Panjskoga Kož
a
sretoh Jež
inog Jež
a
On ima bodlje i nosi peč
urke
meni je vrlo lep
Otada uvek ga nosim
u aorti svog srca
Povremeno, ipak ga iš
č
upam
da se ne uš
uš
ka previš
e
Stavim ga tada pred sebe
i kaž
em:
– Pevaj tablicu množ
enja!
I udaram gudalom takt
po klaviru i notnom papiru
Posle ga popnem na tronož
ac
sa raznih strana preskač
em
s paž
njom
s oprezom
kao kad se preskač
e vatra
Zatim sednem pred njega
o pesnice oslonim glavu
Gledam ga
Gleda i on mene
Gledamo se i č
udimo se
197
Kњиже
внипре
г
ле
д4
Ма
р
инСо
р
е
с
к
у
МЛАДОСТ ДОН КИХОТА
(„
Српс
какњиже
вназ
а
друг
а”
, Бе
ог
ра
д,2010)
ШЕКСПИР
Ше
к
с
п
ирј
ес
т
в
ор
иос
в
е
тз
ас
е
да
мда
на
.
Прв
о
г
ада
нас
т
в
ор
иој
ене
б
о,пла
нинеидуше
в
неа
мбис
е
.
Др
у
г
о
гј
ед
а
нас
т
в
ор
иоре
ке
, мор
а
,о
к
е
а
не
Иос
т
а
л
аос
е
ћ
а
ња–
Да
деихХа
мл
е
т
у
,Ј
у
лиј
уЦе
з
а
ру
, Ант
о
ниј
у
, Кл
е
о
па
т
р
ииОфе
лиј
и,
От
е
луид
ру
г
има
, дањима
Вла
д
а
ј
уониињих
о
випо
т
о
мци,
Вов
ј
е
к
ив
ј
е
к
о
в.
Тр
е
ћ
е
г
ада
на
,с
к
упиој
ес
в
ељу
д
е
Ина
у
чиоиху
к
ус
и
ма
:
Ук
ус
ус
р
е
ће
, љу
ба
в
и, бе
з
на
ђ
а
,
Ук
ус
уљу
бо
мор
е
,с
ла
в
еит
о
мес
лич
но,
Св
едокихниј
ет
а
к
оис
цр
пе
о
.
Аонд
ас
т
иг
ошеипо
ј
е
д
инцико
ј
ис
уз
а
ка
с
нили.
Тв
о
ра
цихј
еу
т
е
шнопо
г
л
а
д
иопог
ла
в
и
Ире
ч
еимдаимд
ру
г
ене
мад
одапо
с
т
а
ну
Књиже
вн
ик
ри
т
ича
ри
Идамуд
е
лоос
по
ра
ва
ј
у
.
Че
т
вр
т
иипе
т
ид
а
нодв
о
ј
иој
ез
ас
ме
х.
Пу
с
т
иој
екл
ов
но
в
е
Дас
еок
ре
ћупр
е
к
ог
ла
в
е
Ит
а
к
ос
т
в
ор
иок
ра
ље
в
има
, ца
ре
вима
198
Изновихкњиг
а
Идру
г
имне
с
ре
ћницимама
л
ора
з
о
но
де
.
Ше
с
т
о
гда
наре
шиој
ене
к
еа
дминис
т
р
а
т
ив
непро
бл
е
ме
:
До
в
е
оуре
дј
е
днуол
уј
у
Икр
а
љаЛирана
у
ч
иој
е
Ка
к
от
р
е
бад
анос
ик
ру
нуо
дс
л
а
ме
.
Одс
т
в
а
ра
њас
в
е
т
аос
т
ас
а
мома
л
оот
па
д
а
ка
Иодт
ог
аонс
т
в
ор
иРич
а
рд
аТре
ће
г
.
Се
дмо
гј
ед
а
напо
г
л
е
да
одане
мај
ошне
шт
одас
т
в
ор
и.
Дир
е
к
т
о
рипо
з
о
р
ишт
апре
пла
в
ишез
е
мљупла
ка
т
има
ИШе
к
с
пирт
а
дапо
мис
лида
, по
с
лет
ол
икот
ру
да
,
З
а
с
л
ужу
ј
ед
аис
а
мпо
г
ле
д
ане
купр
е
дс
т
а
в
у.
Алина
ј
пр
е
,с
а
с
в
имис
црпе
но
дс
в
е
г
а
, онод
е
Дама
лоу
мре
.
МАГЛА
Ма
г
л
ај
ебил
ат
а
к
ог
ус
т
а
Дабит
е
,а
к
ос
их
т
е
опа
с
т
и,з
а
др
жа
л
а
.
Ипа
к,ка
ок
а
дбис
ек
у
ћив
ра
т
ило
,
По
не
к
обид
рв
оу
ми
ра
л
о.
199
Kњиже
внипре
г
ле
д4
Ас
исСа
ниј
а
л
ПЕСМЕ
(„
Ме
р
и
ди
ј
а
ни
”
, Сме
р
е
д
е
в
о
, 2010)
БАШ САДА
Да
на
сс
ипла
в
ат
а
ма
уд
а
љи
ни.
Укишнуноћ
мој
аду
шадрх
т
и
к
а
ов
о
даума
л
омј
е
з
е
р
у
з
е
л
е
ногс
е
л
а
.
Ј
аз
а
ис
т
аже
лимдаз
а
б
ор
а
в
им
з
в
укре
к
еупр
ол
е
ћ
едаз
а
б
ор
а
в
имс
в
е
.
Али,ка
кот
омог
у
уо
пчиње
но
с
т
ик
ој
ас
ес
в
уд
ашири?
Уов
омт
р
е
ну
т
куиз
г
л
е
да
ш
к
а
од
ра
г
ат
а
ма
, ча
ро
ба
но
бла
к.
Мо
жда
,к
а
оо
бл
а
к
,г
уби
мс
е
бе
напу
т
уд
ас
ре
т
не
мс
в
ој
уљу
ба
в
иот
кр
иј
е
мпр
е
дс
о
бом
т
е
ку
ћев
о
де–
к
ој
ес
ека
ожив
отк
р
е
ћу
.
200
Изновихкњиг
а
ЛЕТО
Гро
з
ноиз
г
ле
д
але
т
о,
у
жа
с
нат
ишинаур
оње
нај
еубе
с
к
р
а
ј
,
д
ог
ра
ниц
ау
па
ље
но
гс
у
нца
.
Уд
а
ље
ножит
ок
а
одаз
в
ониу
мо
ро
м
д
окос
к
у
днол
ишћео
кл
е
в
ад
ас
екр
е
ћ
е
нав
р
е
ло
мпо
в
е
т
а
рцу
.
Нипт
иценепе
в
а
ј
у
уоч
а
ј
но
мпр
с
т
е
нуко
ј
из
в
онио
дв
а
т
р
е
,
с
в
ес
екр
е
ћ
еукр
уг
,
не
подн
ошљивс
т
ра
хширил
е
т
њепопо
дне
.
Ка
к
ој
епр
иј
а
т
нас
в
е
т
л
аноћ
.
Ме
с
е
цс
е
дипор
е
дпл
а
в
е
т
ни
ла
ипо
з
ив
ана
суне
б
е
с
к
ут
ишину
.
З
е
мљас
ек
у
паус
в
е
жиниме
с
е
че
в
о
гс
ј
а
ј
а
.
Узт
а
к
в
ул
е
т
њуно
ћ
љуб
а
ввр
а
ћ
ау
с
по
ме
не
к
о
ј
ес
ус
а
момој
е
.
ЧАКИДАНАС
Ча
кида
на
с
,к
р
е
ће
шс
ек
р
озмој
уду
шу
.
Св
а
к
ов
е
ч
е
,к
а
оз
е
ле
нашу
ма
,т
ит
а
к
от
о
пл
а
у
вл
а
чишс
еумо
ј
удушууз
а
к
а
з
а
нов
р
е
ме
.
Ка
оЧа
и
т
ране
бо,на
с
у
пр
отпл
а
в
ет
а
ме
,
пос
т
е
пе
нопос
т
а
ј
е
шс
ве
т
л
ос
т
. Гра
б
им
с
в
ој
да
низде
т
ињс
т
в
ас
ат
в
о
г
ал
ица
.
Ус
в
ој
о
јч
ис
т
о
јже
љис
в
у
дар
а
с
по
ре
ђ
у
ј
е
м
мој
еиз
ј
а
в
ељу
ба
в
и.
За
шт
онед
ол
а
з
иш с
ва
ко
гд
а
на
?
За
шт
оут
а
мимо
г
ас
рца
па
л
иш не
у
с
т
ра
ши
веже
ље
?
201
Kњиже
внипре
г
ле
д4
Ду
ша
нВид
а
к
о
в
ић
БАЛКАН/БАЛТИК
(„
Ли
бе
р
“
, Бе
о
г
р
а
д
, 2010)
поТома
суТра
нс
т
ре
ме
ру
(иМомиДимићу
)
202
Тр
а
нс
т
ре
ме
рј
емој
в
а
д
е
ме
к
умдо
клу
т
а
м
с
о
бомипоље
м.
Кро
зс
ле
пубр
а
з
ду
,
с
аз
в
е
з
д
омз
апе
т
а
ма
,
пре
мас
т
у
де
ни.
Из
на
дт
а
шт
ине
,
к
а
оуБа
д
е
лу
нд
и,
с
ла
в
у
јнаГра
д
цу
.
Шиша
рк
уу
ху
прин
ос
имдапо
дс
е
т
им
ч
е
с
т
а
рв
а
л
ов
а
.
Дожив
ља
в
а
мих–
х
а
ик
уимор
е
с
к
ло
н–
к
а
об
лиз
а
нце
.
Та
в
а
ннаЦве
т
и
не
ћ
ез
на
ње
,в
е
ћв
е
ру
бр
од
с
к
огд
не
в
ник
а
.
Фор
му
л
ишепу
т
уну
кб
а
лт
ичк
огло
ца
нај
у
жнојпр
уз
и.
Ха
р
инг
ас
т
а
в
а
ут
ишмупр
ис
т
а
ништ
а
ба
цаз
б
уње
но
с
т
.
Изновихкњиг
а
Да
,к
р
е
з
а
в
ај
е
,
а
лиипро
ждр
љив
а
:
бле
нданад
ок
у.
Ки
дабе
лук
р
в
де
з
о
риј
е
нт
а
ци
ј
е
.
Ри
сподз
а
к
л
е
т
в
ом.
Одк
об
илице
чиј
е
гс
пилнас
л
е
ди
шг
рч
довр
хамо
ра
?
Пр
ибли
жа
в
ана
с
ј
е
д
нодр
уг
о
м. Ит
ре
ћ
е
м?
Ст
о
ух
ама
г
ла
.
Уј
е
др
имај
е
к
р
с
т
а
шк
ик
омпле
к
сбр
ик
а–
пре
кипот
ис
ну
т
.
Са
пика
в
е
рне
подз
р
е
л
имк
рз
но
мпл
име
.
Пр
ит
а
ј
ит
ис
е
.
Ча
кбр
ојил
идв
а
о
к
ра
ћа
ој
ес
пе
к
т
а
р
удру
шт
в
упра
мца
.
Пр
с
неор
г
у
ље
од
лик
уј
уне
р
в
оз
ом.
Са
г
л
а
с
но
с
тс
ил
а
.
Мо
ре
у
з
иод
цр
т
а
,т
а
ч
а
к
а
, цр
т
а
.
Ко
на
цуиг
ли.
Ок
е
рк
а
пр
ич
о
жиг
ак
л
а
в
иј
а
т
ур
у.
Пог
л
е
днес
т
а
ри.
Уз
е
мље
нв
е
т
а
р
не
пр
ис
т
р
а
с
нопу
с
т
оши.
Кл
упч
ићина
д
е
.
Изк
о
ле
к
циј
е
с
т
а
р
омо
днихо
пр
е
з
а–
а
р
иј
алу
л
е
.
203
Kњиже
внипре
г
ле
д4
Др
а
г
анШ у
шић
ПОЗНАВАЊ ЕПРИРОДЕ ДРУШТВА
(„
Ал
ма
“
, Бе
о
г
р
а
д
, 2010)
Новавла
с
тј
ефле
кс
ибилна
: укла
пас
еуафориз
меопре
т
ходномре
жиму.
Обј
а
виоса
мкњигуутиражуод500 приме
ра
ка
. Већс
ампрочит
аопрв
ихс
т
о!
Жив
отчинема
лес
т
ва
ри. Унашиму
слов
има,тос
упрес
ве
г
амалепла
т
еималепенз
иј
е
.
Пит
а
ј
умедалибихв
оле
одаживимунормалнојдржав
и. Ј
аипа
кв
ише
в
олимсв
ој
уз
емљу!
Мис
мопрот
ивс
в
ихподела
. Умомпре
дуз
ећунеде
леча
книпла
т
е.
Напре
да
к:с
тиг
лисмоне
кез
е
мљекој
есубиледа
ле
коиз
ана
с.
Нес
лаже
мс
ест
врдњомдаполит
иказ
а
г
лупљуј
ељуде
. Ониокој
имај
е
ре
ч,нис
унира
ниј
ебилипаме
тниј
и.
Минена
ме
ра
ва
моз
богКос
ов
адара
туј
е
мопрот
ивАме
рике,нег
ос
амо
дај
ез
а
плашимо!
После
дњаре
чте
хнике
: кврц.
Св
емој
еј
е
с
енис
уту
жне
. Аондас
етос
понт
анопродужа
ваинаос
та
ла
г
одишњадоба
.
Та
чној
едај
ав
олимчашицу,а
липре
днос
тда
ј
е
мфла
ши.
Инт
е
рес
ова
ломеј
екак
авј
епрос
е
чанСрбин, а
линиј
е
данниј
еприз
на
о
дај
епрос
еча
н!
Коликомидржимодотра
дициј
ена
ј
бољес
евидинаприме
руже
лез
нице
. Ис
тај
ек
аоуде
ве
т
на
ес
т
омв
еку!
Коликос
моз
а
ос
та
лиз
аЕвропомупосле
дњојдеце
ниј
идва
де
се
т
огве
ка
, нек
едржа
ветонебипост
иг
лениз
апе
дес
е
тг
одина
.
204
Изновихкњиг
а
Пог
инуој
енакућномпра
г
у.Свој
акућица
, св
ој
ас
лободица!
Зна
мдај
епредваве
капочелос
т
ва
рањемодернес
рпск
едржав
е
,а
лине
з
на
мка
дћесенас
т
ав
ит
и.
Еммиј
еживотус
ра
н, е
ммеј
ош у
беђуј
удаг
ау
з
ме
мус
вој
ерук
е.
Прав
иће
момињег
аодбла
та
. Бољиспоменикниј
ениз
а
с
лужио!
Де
ве
тг
одинаниса
мбионаг
одишњемодмору. Че
ка
мдас
епре
тходно
з
апос
лим.
Мениниконепрет
и.Нез
на
мотку
дта
јпот
це
њива
чкиоднос
.
УСр
биј
ине
мавишелудакане
г
оудруг
имдржав
ама.Алиј
ена
шихвишенаист
а
кнут
имположај
има
.
Кос
овој
ебилонашеиос
т
а
ј
еуна
шојв
ирт
уе
лнојс
тв
а
рнос
ти!
Неће
мода
т
инипе
даљиз
г
убљенете
рит
ориј
е
!
Радишас
ехва
лидај
епра
ваму
шка
рчина
. От
ка
дг
аженава
ра,трој
ица
г
аз
а
ме
њуј
у.
Гру
пнис
е
ксниј
евишеоноштој
ебио. Да
на
с
, бре, никовишенећеда
з
апне
!
Женаминедоз
воља
в
ададржимку
ћнуљубимицу!
Шт
ативре
дишт
оле
поиз
г
ле
даш, а
кот
иј
есликаиз
а
шлаучит
уљи.
Лошамиј
евре
ме
шнапрог
ноз
а
.
Злочина
цј
ебиос
кроман.Же
ле
ој
едаос
т
а
неанониман.
Зна
мз
ашт
ожив
им, а
лит
ренут
нонебихмог
аодава
мна
ве
демниј
е
дан
у
бе
дљивра
з
лог
.
Из
држа
лис
мопетве
коваподТу
рцима
. Мог
лис
момиидуже,а
лињих
ј
еиз
да
лос
т
рпље
ње
.
Ка
жудаоднасз
а
вис
и. Тој
еоноштомебрине
!
Мис
мона
ј
бољи.Аконеве
руј
е
т
е
, пита
ј
т
енас
.
Небихва
ммог
аоре
ћикој
ена
ј
ве
ћег
овноуна
шојполит
ици. Конкуре
нциј
ај
емног
ој
а
ка
.
Нашј
еинт
е
ре
сдабуде
моуПарт
не
рс
т
вуз
амир, анек
ис
еоднос
епре
мана
мака
одас
ерадиопа
рт
не
рс
тв
уз
асе
кс
.
Ниј
есрпс
кићут
а
ти,не
г
оућут
ка
т
и!
Ј
ас
а
мкос
мополит
а
: волимс
веСрбенас
ве
т
у.
205
Kњиже
внипре
г
ле
д4
Ра
шаПа
пе
ш
ФУНДАМЕНТАЛНО ДНО
(„
Аг
о
р
а
“
, Нов
иСа
д
, 2009)
УЕв
ропумора
модау
ђемоштопре
. Докј
ошима
моода
кле!
Са
модас
емидоче
па
модна
. Тој
ез
ана
сфунда
ме
нално.
Мојот
а
цј
еуреволуциј
уотишаог
оибос, ав
рат
иосека
ов
рхунс
ки
модникре
ат
ор.
Мобилиз
а
циј
аомог
ућа
ваг
рађ
анимадада
ј
ус
вој
ежив
отез
аот
а
џбинуи
ка
данисупос
е
бнопа
т
риот
с
кирас
положе
ни.
Исле
дникдо
бропа
мтилица
. Апс
олут
ној
ес
иг
урандаос
умњиче
ниника
даниј
еличионасе
бе.
Мис
монашинт
е
г
рит
е
тодбра
нили. Аконеуце
лини,онопа
рчепопа
рче
.
Пуст
имомиИс
т
ок,Се
ве
р,Запа
дилиЈ
уг
! Све
тимаидобрихс
т
рана
.
Информа
тивнираз
г
оворј
ет
рај
а
окра
т
ко. Нис
а
мс
т
иг
а
оу
ст
адаот
ворим.
Аконет
ра
жит
еиз
ла
з
,с
вемог
ућно
ст
иуна
шемла
виринт
ус
ува
мотв
оре
не.
Вибис
т
ес
в
емудада
теполит
ич
киз
на
чај
, аг
ладнис
т
ес
а
моз
ат
оштоне
ј
е
дет
е
.
Из
ме
ђудв
аз
лаода
бралисмоовобоље
, мадај
еионодруг
одобро.
Ус
ва
купородицуу
вуклос
енепове
ре
ње
. Ког
аг
одпохле
бдапошаљу,
докућег
апој
е
де.
206
Изновихкњиг
а
Дана
мј
ехума
нит
а
рнапомоћст
из
алау
редниј
е
, мибисмов
ећбилира
меу
зрамес
ана
ј
раз
виј
е
ниј
имз
емља
мас
ве
та
.
Сапора
женима
г
ре
соромпос
тупа
мокорек
тно. Чакс
момудопус
т
или
дана
мбудеокупат
ор.
Нас
илуса
модг
ов
ориора
з
умом. Одг
ов
орј
ебиопог
ре
шан.
Информа
тивнира
з
г
ов
ормеј
епре
морио. Мора
ос
амма
лодаподле
г
не
м.
Тошт
осв
едоцинис
уништавиделиг
ов
оринамдаониима
ј
ув
рлое
фика
с
а
нпрог
рамс
опс
т
ве
нез
а
шт
ите
.
Нашс
т
авј
еј
ас
а
н. Сана
маможе
т
ек
акохоће
т
е.
Немас
рпск
огполитича
рак
ој
ипричаса
мс
ас
обом. Пос
ва
ђа
осе
!
Морамоуве
кбит
ибу
днидабисмомог
лимирнодас
па
ва
мо.
Овдесес
ирот
ињаба
вие
ст
е
ск
омхиру
рг
иј
ом. Се
чеуши, крпидупе.
Наиз
боримакорис
т
имс
вој
еог
ромнобира
чкоис
кус
тв
о. Ј
аве
ћг
одина
мапре
бира
мпоконте
ј
не
рима
.
Члановивла
денес
амоданераз
мишљај
уосвој
им ос
т
ав
ка
мане
г
ои
у
опште
.
Ка
даг
одј
ојс
тиг
нуприј
а
т
е
љиизра
з
в
иј
е
ногде
мокра
т
с
когс
ве
та
, наша
з
емљасепрос
т
от
опи.
Уодре
ђе
нимс
луча
ј
е
вимаполициј
ај
еду
жнадапре
корачиов
лашће
ња
,
ка
о,наприме
р, усв
ако
мс
лу
чај
у.
Слободамишље
њај
еув
екма
њаодс
лободекој
уима
ш каднемислиш
ништ
а
.
Зна
лис
модане
с
рећаника
днедолаз
ис
а
ма
,а
линисмооче
кивалиов
оликупрат
њу
.
Посла
никуј
ев
ремеис
т
екло.Заг
оворницомј
ешупљеис
цурилоупра
з
но.
Пис
а
цможес
лободнодака
жешт
ахоће
,а
лиг
лупомуј
едат
оост
а
вља
на
писмено.
Жив
имуСрбиј
и. Спортс
кире
чено– добиос
амт
ежа
кра
според.
207
Kњиже
внипре
г
ле
д4
Мита
рВ. Ђе
р
ић– Лак
и
САЛДО МОРТАЛЕ
(„
Књиг
а
-к
о
ме
р
ц“
, Бе
о
г
р
а
д
, 2009)
Љубавс
екрунишебрак
ом, ина
с
та
вљадас
екруни…
Бринемз
апос
а
о.Шаћебезме
не
?
Ј
едини,с
вис
т
евимушка
рциис
т
и.
„
Ра
диоМиле
ва
”имана
циона
лнуфрек
ве
нциј
у.
Де
монс
тра
нтишет
а
ј
уз
богз
драв
љасв
ој
еде
це
.
Зас
ирот
ињува
жиз
а
конпра
з
нихс
удова
.
Ле
с
иимареше
нос
т
а
мбе
нопит
а
ње
.
Почелис
мооднуле
. Са
даихима
мопрев
ише
.
Одве
ковнихог
њишт
а,ос
т
аона
мј
еса
мов
ечнипла
ме
н.
Нес
кре
ће
мс
аТитов
огпут
а
, поинос
т
ра
нс
т
ву.
Србиј
ај
есв
ет
ионикнаБа
лка
ну.Ст
а
лнос
епа
лииг
а
с
и.
Вла
дај
еуве
ларедупородилиштима
. Уопшт
ене
маг
ужв
е.
Умонодрамииг
раепиз
однуулог
у.
Србинисурас
ист
и, блис
кис
уимнеприј
а
т
ељис
вихбо
ј
а
.
Омчај
емодниде
т
аљз
ај
е
днок
рат
нуу
пот
ре
бу
.
Уболница
мас
упа
циј
е
нт
ит
е
хно
лошкивишак
. Ста
лноихот
пушт
а
ј
у.
НемамЕдиповкомпле
кс
.Ј
ел’та
ко, мама?!
Предиз
борнаћут
њај
еј
е
диновре
мека
даполит
ичаринела
жу
.
Српс
кина
родј
еус
иг
урнојкући.
208
Изновихкњиг
а
Добилис
моде
мокра
т
иј
у.Оче
куј
е
моупутс
т
воз
аупотре
бу.
Пунновча
никс
ела
кшенос
и.
Миг
ла
дни,аЗапа
дна
мдода
ј
еврућкромпир.
Женамеу
ве
кса
с
лушадокра
ј
а:Гдеса
мбио? Ск
им? За
што
?…
Жив
обла
т
отра
ј
ноот
кла
њакос
т
обољу.
Долекомунист
ичка,живе
ладе
мокра
т
с
кадикт
ат
ура
!
За
паджелира
з
виј
енуСрбиј
у.Пој
а
чаћеопте
ре
ћења.
Мафиј
ај
еуСрбиј
ира
з
биј
ена,насв
еобла
с
тижив
отаирада
.
Еврос
аоног
ас
виј
е
т
а.
Нев
иђ
амкомшиј
у.Уве
кј
екодменек
адј
аниса
мкодкуће.
Прес
т
алис
мос
аг
овороммржње.Прешлисмос
аре
чинадела
.
Из
винит
е,доколикода
на
снера
дит
е
?
Из
ва
дит
евиз
енавре
ме
. Мождаћеопе
тот
а
џбинадаз
ове
.
Мафиј
ај
еушоку.Ње
ниј
еха
псе
.
Женамепоз
на
ј
ека
омојџе
п.
Далиј
еГолфс
каст
руј
ај
е
днос
ме
рнаилина
из
ме
нична
?
Ј
ас
а
мз
ара
внопра
вностполова
. Даз
ај
е
дничкиде
лимоа
лимент
ациј
у.
Ажурира
нисубира
чкис
пис
кови. Пој
е
динимпок
ој
ницимај
еодуз
е
т
о
пра
вог
ла
са
.
НаМарс
унемав
оде,ј
е
ркишанепаданаг
оре
.
Комбис
т
ранкесууме
рце
дес
има
.
Ст
а
риј
иполитича
римањела
жу.Бржес
еу
ма
рај
у.
Ћирај
ес
пре
ма
н.Гдес
ут
ебрз
епруг
е
?
Евај
ебилалакажена
. Водилај
ељуба
вс
апрв
имкој
иј
ена
иша
о.
209
Kњиже
внипре
г
ле
д4
Ј
о
в
а
нСто
ј
а
д
ино
в
ић
СИТНО ДРОБЉ ЕЊ Е
(„
Бо
не
д
“– „
Кв
е
р
т
и
“
, Бо
р
, 2010)
Комуниз
а
мј
едожив
е
офиј
а
ско,а
лис
е
, уна
шојре
жиј
и, ника
пит
а
лиз
ам
не
ћебољепрове
ст
и.
Сукобинте
ре
сај
ек
адахирургдржипрода
вницупог
ре
бнеопре
ме
.
Нис
а
мс
еучла
ниониуј
е
днус
т
ранку. Пет
орона
сј
ебраће
, краде
моми
иова
ко.
Доков
инис
удошлинавла
ст
, ниј
ес
ез
налоков
ишекра
де.
Ус
ве
тупос
т
ој
ив
еликибројз
е
ма
љаукој
имакримина
лцеха
пс
е
, пани
т
а
мокорупциј
аниј
ес
ма
ње
на
.
Из
г
ле
даданиј
еобичнос
а
мохва
лис
а
ње
. Идруг
ипричај
удај
екримина
ла
ц.
Га
сће
мокупова
т
илет
иј
е
фт
иниј
е, ас
кла
дишт
ићемог
аиз
на
дБораи
Панче
ва
.
Србиј
ај
ерег
иона
лнилидер,иа
кониј
ес
порнодаидруг
икра
ду
.
Лупаос
а
муше
рпе
, пас
а
дј
е
демсув
ухрану.
Ниј
едобродасет
е
реткриз
ера
с
поре
динас
вег
ра
ђанера
вно
ме
рној
е
р
битре
ба
лобарне
кодапре
живи.
Из
уз
е
т
наличнос
т.Друг
исупа
ме
т
ниј
иштос
ус
т
ариј
и.
Рез
у
лта
т
иг
ла
с
ањау
з
ет
исууобз
ирприликомпре
број
а
ва
њалист
ића.
Има
мона
ј
ве
ћуинфлациј
ууЕв
ропи, а
лиидас
еудвос
т
ручи, на
ш чо
ве
к
биопе
тбионе
з
адов
оља
н.
210
Изновихкњиг
а
Ка
дамиј
еже
напобег
лас
ашва
лером, оникој
иј
едобропоз
нај
у, први
с
умиче
ст
ита
ли.
Грипј
е
њава
,а
линемараз
лог
аз
апа
никуј
е
рс
уфармацеут
иве
ћпроиз
в
елидванов
а.
Доброј
ешт
ој
еот
купнаценапољоприв
ре
днихпроиз
воданис
ка.Произ
в
ођачис
енесе
кирај
уа
коимнепла
т
е
.
Триданапре
ддемонс
т
ра
циј
еништ
анис
амј
е
ој
ерј
еполициј
аобећа
ла
дане
ћедабиј
ег
ла
да
ннарод.
Св
ет
с
кимоћницихоћедана
мотмупокра
ј
инеј
ерВој
в
одинаможеда
хра
ниполаЕвропе
, аКос
овоцелудадрог
ира.
Инт
е
рполј
енатра
г
уна
ркобос
утеј
епита
њетре
ну
та
как
адаћемудрог
абитивра
ће
на
.
Ниј
е
днаодсус
е
днихз
е
маљане
ћеправ
ит
ире
г
ионе
,в
ећћес
еориј
е
нтис
а
тинаув
озизСрбиј
е.
Нев
ладинеорг
а
низ
а
циј
есувла
динеорг
а
низ
а
циј
е
,с
а
мошт
ос
ув
ладаи
орг
а
низ
а
циј
еураз
личитимдржа
ва
ма
.
Докј
ештра
ј
кова
ог
ра
ђу, билис
мосолидарни. Ње
г
овупорциј
уде
лили
с
монарав
неде
лове
.
И на
ј
в
ећикритиз
е
риприз
на
ј
удас
еуСрбиј
ида
насживибољене
г
оу
в
ремебомбардова
ња.
Ка
дај
е
дно
г
ада
нас
вибудемопенз
ионе
ри, коћедана
мдоносипенз
иј
е
?
Функ
ционе
ринамнис
уориг
ина
лни. И мојпраде
дапрене
г
ошт
ој
епобе
г
а
оуиност
ра
нс
т
вора
с
прода
ој
ес
вуз
е
мљу.
Ниј
екорупциј
анипр
иближнот
оликора
з
в
иј
е
наколикос
емихва
лимо.
Нес
т
ашицамлек
аниј
ев
ешт
ачк
а.Биоса
мус
амоуслуз
и: с
т
ва
рног
ане
ма.
Синне
ћедасеже
ниј
ерниј
ез
апос
лен. Глупос
т
и: г
деј
е
данг
ладуј
е
,
у
ве
кћебитиз
ај
ошј
е
дног
.
211
Kњиже
внипре
г
ле
д4
Ду
ша
нСто
ј
к
о
в
ић
ЖУБОРМЕТАФИЗИЧКОГ
(„
Ал
т
е
р
а
”
, Бе
о
г
ра
д2010)
КОЛАЖНИСУДБЕНИК
Срб
аИг
ња
т
о
в
ић
Нашапое
з
иј
а
, ка
оис
вак
адруг
а
, наликј
енаа
рхипе
лаг
. Сва
ки
з
на
чај
а
нпе
с
никј
едној
еос
трв
о. За
мислит
ечит
а
оцекој
ипос
е
ћуј
ута
ј
а
рхипе
ла
г
. Лог
ичној
епре
т
по
ст
а
витика
коне
ћекрочит
иног
омнас
ва
ко
ос
т
рвце.Кот
ребадаиху
пут
инанез
аобила
з
наме
ђуњима
? Нес
умњив
о
– крит
ича
ри. Дабиовиз
наликој
ас
ез
аобићинесмеј
у,т
реба
лобидас
е
у
поз
нај
усас
вима
. Раделит
она
шикрит
ичарипое
з
иј
е
, ра
делитокрит
ичарипое
з
иј
еуопште
? На
жа
лос
т
, не
!
Ј
едномприхва
ћенипохва
ље
нпе
с
никкодна
ссенез
а
обила
з
и
ла
ко.Онимапра
вонаг
от
овоне
ог
ра
ниче
нбројг
ре
ша
ка.Оње
мус
е
, по
ине
рциј
ипише(уколикосеопое
з
иј
ипише). Онс
ечита
, подус
ловом
дас
екоднаспое
з
иј
ауправ
омс
мислуре
чичита(читадабибилава
ља
нопрочит
а
на
; ишчита
ва
). Она
јпе
сниккој
иј
е
, иг
ромс
лучај
а
,„
пре
с
коче
н”илинедов
ољноуоче
н, кас
ниј
еве
омате
шко(а
коика
ко) „
ос
ва
ј
а
”
ономе
ст
ок
ој
ему,повре
днос
т
иње
г
овихпе
сничкихост
ва
ре
ња
, припа
да
. Нималос
луча
ј
но, на
шапое
з
иј
ариз
ницај
е„
с
лучај
е
ва
”
. Ка
дас
еука
же
, ра
з
ложноиузпомоћправ
ихарг
умена
та
, уте
меље
но, дај
енекипе
с
никкудик
амоз
на
ча
ј
ниј
инег
оштос
емис
лилодот
а
да
, тос
енеприма
ка
ог
отов
ачиње
ница.Морас
едоказ
ив
ат
ина
ново. Накна
дно„
от
криве
ни”пе
сницима
лт
енесутоса
моз
аонекој
ис
уихиот
крилика
от
а
кве
(нпр. Све
т
ис
ла
вСт
е
фа
новићз
аМилив
ој
аНенинаилиБранкоВеПољанс
киз
аАле
кс
а
ндраПе
т
рова
).
212
Изновихкњиг
а
Пес
никетре
бапрепоз
нат
иик
рит
ичкивре
днов
ат
иут
ренут
ку
обј
а
вењиховепое
з
иј
е
. Крит
иканиј
енакна
днапа
ме
т
,в
ећмуње
вит
аре
а
кциј
а
. Традициј
ај
е
дногпе
с
ништ
в
а, рецимос
рпс
ког
, сирома
шниј
ај
е
а
кониј
епопуње
нопра
з
номе
ст
ок
ој
ебипе
сниккој
ис
енечит
адов
ољноиоко
ј
е
мс
енепишева
ља
ноз
а
премио.
За
шт
оов
ог
оворим/ пише
м? За
тошт
оса
мубе
ђе
ндај
еСрбаИг
њат
овић(1946) нес
амоз
на
чај
а
н, ве
ћив
еликипес
никсрпс
кепоез
иј
еи
з
ат
ошт
омисечини(билобидобродамис
ес
амочини) даниј
ечита
н
нипрочита
нкаот
а
ка
в.
Пес
ницис
у, реклис
мове
ћ, на
ликнаос
т
рва
. Донос
е
, има
ј
уне
шт
оос
обе
ноз
богче
г
аихнеможе
мопобрк
ат
ис
адруг
импе
сницима
.
Посе
дуј
ус
вој
епоет
с
копис
мо. На
шз
а
да
та
кс
еупра
воис
ас
т
ој
иут
оме
:
ра
з
мрсит
ипове
с
моИг
ња
т
овићев
елирикеиука
з
а
тинаса
с
т
ав
ницекој
е
ј
емај
сторск
омчине
.
Нашипе
с
ницис
еупос
ледњевре
меј
ат
имицеодлучуј
удаз
бе
ру
с
вој
епе
с
ме
. Учиниој
ет
ои Иг
ња
т
овићкњиг
ом Варв
аринаПонту
(2000). Одрек
аос
е
, прит
ом, т
рисв
ој
епес
ничкекњиг
е
: Кој
инемај
уду
ше(1971), Де
с
етик
руг(1975) иРе
птил
/по
липтих(1983). Ниј
ет
обило
одрица
њеупра
вомсмис
луре
чи: уг
ла
вномбит
нопрера
ђе
непе
смеинкорпориранес
уудруг
ез
бирке(по
ема„
Дес
е
тикруг
”
, например,„
ус
кочила
”ј
еуРашљар). ВарваринаПонтус
ас
т
ав
ље
нис
уодчет
ири„к
она
чне
”к
њиг
е(лише
нециклус
неподеле
, хомог
е
низ
ов
ане
): Сл
аг
ач
ница
(1981), Рашљар(1989), Зог
рафоштрас
рца(1989) иГачућиунов
ив
ек
(1993). Пет
аИг
ња
тов
иће
ва„к
она
чна
”књиг
а(њени де
лови били с
у
шт
а
мпа
ниуВарвариманаПон
ту
), Су
дбе
ник,пој
а
вилас
е2001. г
одине
.
Овихпетз
бирки, оку
пље
нихподз
а
ј
едничкипе
с
ничкикров
, чинеИг
њат
овиће
вумала
рме
овс
куКњиг
у
. Нудека
онадла
ну– хе
рме
тичку(да
лиј
ет
опара
докс
а
лно: хе
рме
т
ичнонадлану) поез
иј
уов
ог
аау
тора
. Иг
њат
овићј
енаписа
ос
вој
е
, ода
бра
о/с
редио; нана
мај
едапрочит
амопонуђе
но(ибукв
ално,икритички). Првоштос
е
, пона
ма
, дауочит
ика
да
с
ес
аИг
ња
т
овићев
ом пое
з
иј
ом„с
ре
т
не
мо”ј
ес
т
еконциз
нос
т/ з
г
у
снут
ос
тње
г
ов
ихпе
с
ама
. Но, итаконциз
нос
тј
е„ис
коше
на”
. На
ј
конциз
ниј
ис
рпс
кипе
сникнес
умњив
ој
еМомчилоНа
с
та
с
иј
е
вић.Иг
њат
овићниј
енањег
овомтра
г
у(Нас
т
ас
иј
е
вићас
у, итоса
модоне
кле
,с
ледилиРа
домирПрода
но
вићиСве
тоз
арБркић,пе
с
ницикој
ис
уг
аличноз
на
лии
начиј
епе
с
ничкоформирањеј
еонидирек
тно,ипис
ањемиг
ов
орењем
ота
ј
на
мапе
с
никова
ња
, у
тица
о; ка
с
ниј
е, на
ј
плодот
ворниј
е
, Та
њаКра
г
уј
е
вићиБра
нкоКукић). Иг
њат
ов
иће
ваконциз
ностј
едруг
огт
ипа.Он
с
еклонидра
с
т
ичнихинв
ерз
иј
а, а
рха
из
а
циј
еј
е
з
икаиелипси. Док
аз
уј
е
дас
емог
упис
ат
и„г
у
ст
е
”пе
с
ме(ре
чимај
ест
ва
рнот
ес
ноуњег
ов
им
213
Kњиже
внипре
г
ле
д4
полив
але
нт
нимс
тиховима
) адас
енемораприт
омбит
иНас
т
ас
иј
е
вић
илиње
г
овпе
сничк
иклон. Обој
ица
, иНас
т
ас
иј
е
вићиИг
њат
ов
ић,пишу
битну, ес
е
нциј
а
лнупое
з
иј
у
. Прв
ипритомс
тре
лов
ит
орониудубину,
в
ртложе
ћиимис
а
оипе
с
ничкес
лике
; друг
и, неодричућис
едубине
,
поле
ћеиуширину,помнопривла
чећипе
с
ничкомј
е
з
г
руима
г
мимног
о
т
ог
ашт
ој
едоње
г
овогприс
тупа
њапе
ва
њуиз
в
анлирс
когпоима
њабило.
Кра
т
кеИг
њат
ов
иће
вепое
тс
кеформенис
уништ
ој
епома
лопомоднокодна
спос
та
ло,ха
икупес
мениев
ропс
кава
риј
а
нт
аха
икуа
. Оне
с
уупра
вот
ошт
ој
е
су
: кра
тк
епес
мекој
имапе
с
никост
в
аруј
ет
е
шко
ос
т
ва
рив
о. Идућипожиле
т
уииз
на
дамбис
а
, у
спев
аклонећисеовла
шногкрокиј
а, да
, е
пифа
ниј
с
ки, ухв
ат
иулет
ус
е
вбит
ног
, ме
та
физ
ичког
. Ње
г
ов
епе
смесу
, на
ликнак
апкрв
и: прос
ве
тљење, одухов
ље
ње
,
прог
оворме
т
а
физ
ичкеј
ез
е
. Пос
лужимос
еј
ошј
е
дномс
ликом(Иг
ња
т
ов
иће
вапоез
иј
а
, напрвипог
ледпос
на
,с
ве
денанас
уштинско,ит
оа
т
омиз
ира
нос
ушт
инс
ко– на
водинасдај
ојсеу
пра
вос
лика
ма„ода
з
ива
мо”): ов
епес
мес
уипое
тс
ки„с
нимци”,а
ли– оне
обиче
ни.
Оск
арДав
ичоимаз
биркукој
ас
ет
а
коз
ове– Снимци.Спомиње
мој
еј
е
рна
мсечиниданиј
еудов
ољнојмериуоче
но– а
кој
еуопшт
е
т
обилоиучиње
но– как
ој
еИг
ња
тов
иће
вапое
з
иј
а
, опе
тис
кошено,
на
дре
а
лиз
мублис
ка
. Ниј
енадре
а
лиз
а
мкњиже
внипокре
тчиј
ис
уприпа
днициписа
лиу
нисоноу
ниформис
анупое
з
иј
у
, нит
иј
ена
дреа
лист
ичкапое
з
иј
асамопот
пунос
лободно,ау
томат
с
ко, иа
с
оциј
ат
ивнопове
з
ив
ањемеђус
обноне
спој
ивихс
тв
ариипој
мова
. Су
сре
ћусеуна
дре
алис
т
ичкимпе
с
ма
манес
амокишобранишива
ћама
шина, иниј
еј
едини
прос
торз
ат
а
ка
вра
ндевус
т
оз
асе
цира
ње
. Пост
ој
иБре
тоновна
дре
ализ
ам, а
лиинадре
а
лиз
а
м Елиј
а
ров, Да
лиј
е
в, Дес
носов
, Не
з
в
алов
, Ша
ров
... На
мај
еИг
њат
овиће
в„
на
дреа
лиз
а
м”на
ј
ближи(иа
косуов
адв
ој
ицапе
с
никамог
ућее
онимаудаљениј
е
да
ноддруг
ог
а
; ов
ој
ечит
ала
чка
а
с
оциј
а
циј
а
, плоду
жива
њаучит
ањупое
з
иј
е– а
кота
кв
огчудаима, а
морало6идаг
аима– кој
еподра
з
умев
а, из
а
хт
е
ва
, ма
г
нов
е
неа
социј
а
циј
е
;т
а
коселак
ше
, иј
едино,бродипооке
анупое
з
иј
енакој
емпос
т
ој
и
у
ј
е
вићев
ско побратимс
тв
олицаус
ве
миру
), по
шт
ос
ере
че
ницаодужилапона
в
љамо/ пре
прича
ва
моње
нпоче
та
к:Иг
њат
овиће
в„
на
дре
ализ
ам”на
ј
ближиј
ена
дре
ализ
муРе
неШара
. Обој
ицас
убилисв
ес
нис
вих
з
амкикој
ена
дре
ализ
а
мпредпес
никапос
т
а
вља
, ве
шт
ос
уме
а
ндрирали,
кло
не
ћис
ењихо
вогот
ровногу
г
риз
а, ибилина
дре
алис
тионоликои
она
кока
кос
е
, пос
мат
ра
ноизда
нашњек
рит
ичк
епе
рспе
ктиве
, ј
е
дино
на
дре
а
лис
т
имаможебит
и: на
дре
алис
тиу
пркосна
дреа
лиз
му.
214
Изновихкњиг
а
Иг
ња
тов
ићј
епра
вииприт
ом ј
е
да
нодна
ј
бољихна
шихpoeta
doctus-a. Гдес
енаходиученос
тов
епоез
иј
е
? Она„
напа
да”пе
с
муиз
на
ј
ра
з
личит
иј
ихпра
ва
цаиг
не
з
дисеуње
номс
рцу. „
Сиг
на
ли”с
уина
с
ловипој
единихпе
с
амаиз
бирки. Ј
ес
ут
оиче
с
тепос
ве
т
е,ка
оиприс
ус
т
вомног
оброј
нихпе
с
ника
, умет
никаиис
т
ориј
с
кихликов
ак
ао„
ј
у
на
ка
”пе
с
ама.Поне
ка
дс
ут
и„
ј
у
на
ци”ипе
с
ников
емас
ке
. Свеј
ез
а
чињено
ирониј
ом, ок
симоронима
, рет
орс
кимпита
њима
,з
вучнимст
илск
имфиг
ура
ма, ка
ламбу
рима... Пог
ле
да
ј
мока
ко, примераради, СрбаИг
ња
т
ов
ићу
води Вас
каПопууст
ихов
ес
вој
е
, з
аса
дапос
ле
дње
, пе
с
ничке
з
биркеСу
дбеник
. Попај
ебиоира
ниј
е„
прис
ут
ан”уИг
ња
т
овићев
им
с
т
ихов
има.Довољној
ес
ет
итис
епес
ме„Поде
лаулог
а
”изз
биркеСл
аг
ачница:
Нај
г
ореј
е
Кадов
цапол
уди.
Ру
шиг
радов
е,в
ршиате
нтате.
Забранив
у
ну
, мл
ек
оисир.
Бе
с
посл
е
нипастири
Лу
тај
удоксес
ре
тну
.
Ондас
уне
киЛај
,
Ане
киЕдип.
Ниј
ет
е
шк
опримет
итидај
епре
дна
махуморна„в
ариј
анта
”
, али
ис
апа
родиј
с
кимна
бој
е
м, чу
ве
неПопинепес
ме„Пепела
”(мог
ућеј
еи
ј
ош ј
е
дне– „
Клина
”
) изциклус
а„
Иг
ре
”обј
а
вље
ногуна
ј
бољојпе
с
ников
ојз
бирци– Непоч
ин-поље.Прис
тупимоСу
дбеник
у.Иг
ња
то
вићк
ој
и,
ка
оипоприлича
нбројна
шихс
ав
ременихпес
ника(нпр. Ада
мПус
лој
ић, Ра
домирАндрић, Бра
тис
лавР. Мила
но
вић, Пре
дра
гБог
дановић
Ци, МиљуркоВука
диновић, Вла
с
таМладе
нов
ић...), пе
с
ничкиобра
ђуј
е
румунс
ку„
те
му
”,Попудоживља
вака
она
ј
в
еће
гРумунасрпс
когпе
с
ништ
ва(с
инт
а
г
ма„
бит
иРумун”з
ас
поменут
епес
никеј
е
, сраз
лог
ом, ј
е
дна
кас
инт
а
г
ми„битипес
ник”
). Се
мприкриве
нихцит
а
тара
се
ј
анихдиљемз
бирке,ње
муј
епос
в
еће
напес
ма„Ба
лка
нс
ка
”(онај
е
, ит
ој
е
дина
,
пре
уз
ет
аизра
ниј
ез
биркеЗог
раф оштрас
рца). Скреће
мопа
жњуна
с
пецифичнупе
сничкус
имбиоз
уприс
утнууњој
. Пе
смас
ег
радинапопинс
киначин: на
дг
ра
ђив
ање
м, „ле
пљењем”с
лик
а,пит
ањима
,„
на
ра
циј
ом”
,г
рот
е
с
книмс
лика
ма
,е
лемент
имапре
уз
е
тимизфолклорнет
радициј
е
, црнимху
мором. Уњојсе„
љубе”двамот
ив
а
: прера
ђе
наПопина
215
Kњиже
внипре
г
ле
д4
малакут
иј
а(овдеј
е„
ка
пиј
а
-кут
иј
а
”
) иа
социј
а
циј
аначув
ене„
Ва
риј
а
циј
еолобањи”Миодраг
аПав
ловића
:
Как
в
ој
ев
ремеул
обањи?
– Ве
дроз
абомбардов
ање
.
– Как
ој
еулобањи?
Тес
но,в
е
тардув
а.
„
Не
милос
ниа
нђе
о”ј
ет
ра
г
ични„
одаз
ив
”начуве
нога
нђе
ла-бра
т
аизПопиног„Ка
ле
нића”
. Поновој
епола
з
нат
а
чкаПопинциклус
„
Ма
лакут
иј
а
”
. Овај
еуИг
ња
тов
иће
војве
рз
иј
идобила„
лицес
т
раха
”
,
пос
та
ладе
монском(малиМу
кизба
ј
кипре
ме
тнуос
еу„
ма
лог
”Му
нка
–е
кс
пре
с
ионист
ичк
огслика
рачув
еног„
Крика
”
):
Ук
утиј
идишепраз
нина,
порађамаг
л
инеирепатез
в
ез
де
,
намотав
анапрес
л
ицу
пов
е
с
мав
еч
нихиде
ј
а.
Поробиланасј
еј
е
днаку
тиј
а
ис
аданамдиктираз
ак
оне,
одме
рав
ах
ле
бис
о,
раз
дв
ај
аноћидан
к
аз
у
ј
ештај
е
смо
иштаникадне
ћемобити–
г
ле
даноиз
ну
тра.
Наз
ивциклуса„
Укоруг
одина”„
прог
ут
а
о”ј
ена
с
ловпрв
еПопинез
бирке
.
Цит
а
ти,по
се
бнос
криве
ни,ка
муфлира
ни,особе
нис
уз
накИг
ња
т
овиће
вапес
ништв
а
. Уос
т
аломицелалирикас
еможе(чиниој
ето,на
приме
р, ФридрихШиле
рде
ле
ћипе
с
ништ
вонас
ент
имента
лноина
ив
но) поделит
инаиз
ворнуицита
т
ну(з
аме
нет
уне
маника
квихвре
днос
нихсу
дов
а
). Ј
еднупре
дводиХоме
р, друг
уВе
рг
илиј
е(ниса
мс
иг
ура
н
дај
епрви„пре
брис
ао”друг
ог
а
, ка
кот
врдемног
ис
ав
ремените
оре
т
ича
рикњиже
внос
т
и; поме
ни, ре
чј
еодвој
ициврхунск
ихпе
сникакој
ис
у
с
екре
та
лиура
з
личит
им пес
ничким с
меров
имаи бирали, неби ли
ос
т
ва
рилионоштоимј
ебионау
м, ра
з
личитепе
с
ничкепост
упке
). Те
ориј
уцит
ат
ност
има
е
ст
ра
лној
епос
т
ав
иоКирилТа
ра
нов
ск
и ус
в
ој
ој
216
Изновихкњиг
а
Књиз
иоМанде
љштаму(из
ашлај
е1976. нае
нг
ле
с
ком, абилапре
ве
де
наишта
мпа
накодна
с1982. г
одине). Изњеседâ в
иде
тика
кос
ез
на
ме
нит
ируск
ипес
никможе
, имора
, чит
а
тинара
з
личит
имрав
нима/ нив
оима.Готов
ос
ва
киње
г
овст
ихимасв
ој
усе
нкуилисв
ој
ес
е
нке
, аоно
е
с
енциј
алнона
ла
з
исеуправ
оуњима. Иг
ња
тов
ићуј
еодс
в
ихпе
с
ника
Мандељшт
а
мна
ј
ближи(нима
лос
луча
ј
нонај
дуг
от
ра
ј
ниј
уе
дициј
усв
ог
„
Апос
трофа”на
с
ловиој
е„Шумвреме
на
”
,к
акос
ез
ва
лапрвапре
ве
де
на
кодна
сМа
нде
љшт
амовак
њиг
акој
ај
ес
а
држа
лапес
ме,фикциј
скупроз
у
, ме
моа
рс
кет
е
кс
тов
еие
се
ј
е
). Иг
ња
т
овићј
е
, мог
лобис
ере
ћи, Ма
нде
љшт
амсрпс
кепое
з
иј
е
, ас
ва
капое
з
иј
амораимат
исв
ог
аМандељшт
а
ма
.
Њег
овепе
с
мекол
ажнес
упе
с
ме
. „Одаз
ива
ј
ући”с
епрочит
а
ном
ј
е
дна
кокаоидожив
ље
номивиђеном, допушт
а
ј
удањег
овоЈ
авибрира
у
здру
г
ост
. Отв
оренос
т њег
овихпе
с
амај
ема
кс
имална
. Иг
ња
т
овић
с
т
ва
рас
вој
е, ау
те
нт
ично, пре
с
ложе
но, с
ложенопес
ничкоде
ло. Пе
с
ме
с
умупалимпс
ес
т
не
: потре
ба
нј
еиг
отов
оархе
олошкинапордабис
е
дос
пе
лодоњиховогј
е
з
г
раиот
крилодај
еоно, з
а
прав
о, каоживаили
Ка
фкинодраде
к,вибрира
ј
ућеине
ухва
тљив
о. Тоовепе
смечинидина
мичким, „
поска
куј
ућим”
. Срет
накомбинациј
аформа
лнепла
з
ма
т
ичнос
т
иинес
мире
нос
т
и, г
ус
тинека
з
ив
ањаиз
ре
лос
т
и(з
а
штоне– имудрос
т
и) к
аз
а
ногс
врс
та
ваихме
ђунај
динамич
ниј
еинај
отв
орениј
епе
с
ме
с
ве
коликена
шепое
з
иј
е
. Таконеиз
г
ле
данапрвипог
ле
д. Али, прв
ипог
ле
д,ка
дај
еоту
ма
чењупе
са
маре
ч,уве
ква
ра
.
Ла
т
имос
еј
еднепе
с
меина
чинимоњенублица
на
лиз
унебисмо
липодупрлика
з
а
ноина
г
ове
ст
илионошт
онамера
в
амој
ошпроз
борит
иоовомпе
с
ништв
у. Пос
е
г
нимоз
апрвомпе
с
момСлаг
ачнице
, уј
едно
ипе
смомкој
а„от
ва
ра
”из
борникВарв
аринаПонту–„Евокњиг
еуанђ
еос
компаду”
. Крат
ку,трос
т
рофну(к
ат
ре
н, квинт
а
, дис
тих), пе
с
муна
в
одимоуце
лини:
Ниј
е
днамис
екњиг
аниј
ев
ратил
а.
Онепу
ту
ј
уширомраск
лопље
нихкорица:
Нај
преБла
г
оСиј
е
раМадре
, Б. Трав
е
н,
ПотомТа
ј
надолинес
унче
в
ихз
ра
ка
.
Кол
иков
ре
ме
нав
ишеима
Из
г
л
е
динаповратакс
в
ес
уоск
удниј
и:
Ј
ав
идимкак
одруг
арук
а
Крз
апосв
е
ће
нипапир– мрмљање–
Садав
е
ћцепас
траницупос
траницу
.
217
Kњиже
внипре
г
ле
д4
Никакавј
епове
зне
ћеспас
ити,
Ев
окњиг
еуанђ
еос
компаду
.
Евона
ј
кра
ће
гмог
уће
гт
ума
че
њаоног
аштона
монаподас
т
ире
.
Првис
т
ихј
ек
њиг
упрет
вориоубиће,апес
ника„ока
менио”
: он
че
кадамусеонав
рат
и. Гла
г
ол„в
рат
ити”ј
еов
деполис
емант
ича
нида
с
ераз
уме
тинане
коликоначина
: књиг
ак
ој
ај
енапис
а
надефинит
ивно
на
пушт
ас
вог
атв
орца
; књиг
ас
енеможечит
а
т
идвапут
а
;с
ва
кочит
а
ње
ис
тек
њиг
ез
аправ
ој
е
, ка
дас
еура
чунане
из
бе
жниконт
екс
т
, читање
дру
г
екњиг
е
...
Друг
ис
т
ихг
оворио„
путов
ању”књиг
аширомра
скриље
нихкорица
, аа
социј
а
циј
ај
енае
пилошкиде
оШа
нтиће
ве„
Пре
т
пра
з
ничкеве
че
ри”
, написа
ннамолбуБог
да
наПоповића
, укој
е
мсупес
мемет
а
форичкииз
ј
е
дна
че
несаптицама.
Дв
ас
ле
дећас
т
ихаув
одеуиг
руприме
ре: Тај
нидол
инес
унч
ев
их
з
раканиј
ена
ве
дена
ут
ориначит
а
оцуј
едаодг
оне
т
аз
а
дат
уз
аг
оне
т
ку,
аБлаг
оСиј
ераМадреде
лој
е
, а
ва
нт
урист
ичко, з
аг
оне
тногБ. Трав
е
на
(рома
нј
еу
спешноекр
аниз
ова
нт
есе„
пре
с
елио”изј
е
дног
, с
т
а
рог
, у
друг
и,нов
иј
и, ме
диј
).
Друг
ас
трофапочињевише
с
мисле
ном„
формула
циј
ом”
: Колик
о
в
ре
ме
нав
ишеима/ Из
г
л
е
динапов
ратакс
в
ес
уос
ку
дниј
и.Она, у
слов
но, де
луј
епа
ра
док
са
лно. Временавишеимачитасеика
отв
рдњадиј
а
мет
ра
лнос
упротна
. Временаимај
ерпрот
ичеиг
о
динес
ерој
е
, алиг
а
,
ис
тов
ремено, с
в
ема
њеима(крат
ис
е
) з
аоног
ак
обимог
аоихте
оз
а
књиг
амадапосе
г
не.Ас
оцирасеов
имст
ихо
виманачув
ениХе
лде
рлиновст
ихЧе
мупе
снициуос
ку
днов
ре
меизпе
сме„Хле
бивино”кој
иј
е
био, ка
оис
а
маХе
лде
рлиновапе
с
ма
, инициј
алнака
пислаз
афилос
офс
капре
мишљањана
ј
з
наменитиј
егфилософадва
де
с
ет
огве
каМарт
ина
Хај
де
г
ера
.
„
Обј
а
шњење”
,т
акођ
еприс
ут
ноудруг
ојс
т
рофи, ј
еус
леде
ће
м:
друг
а/ ту
ђаруканелис
та
, ве
ћкрз
а
, апо
томце
пак
њигу(ов
ај
ена„
пос
ве
ће
ном”па
пиру; иса
ма
, да
кле
, св
ет
а
). Но,кључној
ет
ошт
ој
ек
рз
а
њепа
пираиз
ј
е
дна
ченосмрмљање
м. На
пис
ано,са
крос
а
нт
но,ништис
е
из
г
ов
ореним, алинера
з
умљив
им, промрмља
ним.
Поент
ај
ере
скака
оиуве
ћиниИг
ња
т
овићев
ихпе
са
ма
; бу
ква
лнук
онс
та
т
а
циј
уНикак
авј
епов
езне
ћеспас
ити, пра
т
име
та
форичка
Ев
окњиг
еуанђеос
к
омпаду
. Анђе
лимај
е
,в
еруј
е
молиуњиховопос
т
ој
а
ње
, алиика
даихс
а
моз
а
мишља
мо,с
вој
ст
ве
ноле
т
е
ње
,у
з
диз
а
ње
. Па
д
ј
ебиоказ
наз
ауз
охољеногс
а
та
ну
. Анђе
оскипадј
е
, да
кле
, ст
рмог
лав
о
218
Изновихкњиг
а
с
урва
ва
њеупакле
нипонорс
ане
бе
с
ких, ра
ј
с
кихв
ис
ина
. (Анамапада
ј
унапа
ме
тДант
е, Ње
г
оше
ваЛу
чамикрок
оз
ма, с
виње
ни„из
в
ори”
,
у
кључуј
ућииМилт
оноваде
ла
, Бле
ј
к, Ба
ј
рон, Бодле
римног
идруг
и.)
Посв
еће
нопос
т
ај
епа
кле
ном, непре
с
т
ај
ућидабудепритомиа
нђе
оско.
Тре
балобина
пис
а
номдода
тииана
лиз
ус
имболичкихз
на
че
ња
кој
асеприпис
уј
укњиз
и, а
лиипут
у,вре
ме
ну,пов
ра
тку
, руци, а
нђ
елуи
па
ду
. Ондабис
мот
е
кбилиуст
а
њудас
еухва
тимо, итоса
моделимице
, укошт
а
цс
аонимшт
ос
еизовепес
меможеишчит
ат
и.
Ка
дасмове
ћ– мак
армрмља
ње
м– окрз
нулипа
ка
о, с
поме
нимо
дај
е„Де
с
ет
ик
ру
г
”
,ј
е
днаоднај
бољихпое
макој
усв
еколикасрпс
капое
з
иј
аима,Да
нт
едаткрозНа
ст
а
с
иј
ев
иће
вувиз
уру(в.пос
ебноНас
т
а
сиј
е
вићевпе
с
ничкициклус„Речиука
ме
ну”
), т
е
ксткој
иј
ош ув
екче
ка
а
налит
ичкоишчит
ав
ање.Иуње
му,ка
оиудруг
имИг
ња
т
овићев
импое
т
ск
имост
в
аре
њима
, на
ш пес
никс
ес
лужис
вој
им(те
рминз
а
ј
мимоод
Ша
рлаМорона) опс
е
да
нтниммет
а
фора
маиречима
. Иг
ња
тов
ићз
нада
доба
рпе
сникмора
, прес
ве
г
а
, уј
ез
икудабунари.Оннеприбе
г
а
ване
олог
из
мима,а
лиз
ат
оимане
обичнеинез
абора
внес
прег
ов
ере
чи, к
аои–
на
поменулис
мов
е
ћ– пој
единеме
ђуњимакој
еопс
е
сивноионе
обиче
нора
би. На
вешће
моне
колике: к
њиг
а; с
е
нка; крв
; не
бо; трав
а; св
е
тлос
т; в
ода; к
аме
н; в
е
тар; з
е
мља; с
табло; шума; Бог
; дим; ме
с
то; те
л
о; дах
; очи; дл
ан; мас
т; чађ; котао; ку
пол
а; паприк
а; л
у
к; орао; к
оњ;
пч
ел
а; мув
а; ј
абу
ка; со; з
рно; мирис; хл
е
б; тањир; дно; пра
з
нина; с
ан;
нов
ине
; шес
тар; таман; с
л
еп; кис
е
о...
Нав
ешће
мот
акођ
енеколикеошт
ре
, ус
рцеубада
ј
уће
, на
ликна
иг
луилитрн, пе
с
ничкес
лик
е: Котрепав
ицебоцкај
уче
тинари/ к
ада
одл
ив
ај
ус
в
ој
еск
ромнес
уз
е(„Ду
хсеприк
аз
уј
е
”
); Поч
итав
ом тел
у
у
с
нул
ог/ Гас
нупољу
пци(„Пе
чат
и, I”); Трав
ај
еу
в
екже
дна(ис
т
о); Как
о
с
еиз
л
е
чити/ Одс
в
ихболе
с
тис
мрти? / Даов
аљудс
кав
е
чнос
т / Зау
в
е
кбу
дев
е
чна(„
Андрићевв
ена
ц”
); Надтополомк
рил
атикоњ/ ј
е
з
диу
не
бе
ск
упров
ал
иј
у(„За
чуђе
нпу
тникз
а
с
та
о...”
); Ов
одрвцеј
ебременито
/ требадародих
л
ад(„Пус
титедрв
одара
ст
е
”); Небонабоденона
Ртањ(„УЦрноречј
е
, пос
ла
ница
”
); Ев
ове
ћпл
ов
ик
рај
е
в
имас
л
иканабу
ј
ал
аубиће(„Vita nuova”).
Иг
ња
тов
ићпе
с
муприближа
вапроз
и. Кушаколикос
ет
оможе
у
чинит
иадапое
з
иј
ао(п)с
т
ане
. Се
нчиј
е, не
на
па
дним, пропла
мс
ај
има
мудрост
и. Нас
амим почецимас
вог
апе
с
никова
њаИг
ња
т
овићј
ебио
з
реопес
ник.Мис
а
осет
адаљубилас
ае
моциј
а
ма
. Пот
омј
ест
иг
ла– мудрос
т
.
Иг
ња
тов
ићј
есклонриз
ику
. Пишућипе
с
мека
одаиг
рарус
ки
руле
т
. Опк
ладај
еуг
лаву
. Ка
дас
епе
сманадв
иј
енада
мбиспро
з
ног
, он
219
Kњиже
внипре
г
ле
д4
на
пишепес
муупроз
и. Неколикеме
ђуњимас
тв
арносуа
нтолог
иј
ске
:
„
Живакњиг
а
”, „
Процеп”
, „Твојхлеб”
,„
Камен”
, „ИзТа
цит
а
”, „
ИзХомера
”
. Тој
еБој
анаСт
ој
а
нов
ић-Па
нтов
ићпре
виде
лаи ниј
е
днуниј
е
у
не
лаус
в
ој
уа
нт
олог
иј
усрпс
ких„
про
з
а
ида
”.Дабине
кобиоз
на
ча
ј
ан
т
вора
цпе
с
амаупроз
инис
уне
опходнечит
а
векњиг
еова
квихост
ва
ре
ња.Поне
ка
дј
е
, ка
дај
епра
випе
с
никупит
а
њу,довољнаипре
г
ршт.
ПишућиоИг
ња
т
овићев
омСудбе
никуна
пис
а
ос
ам: „
Чит
а
њеИг
њат
овиће
вихпе
с
а
маможебити, а
косеуложипотре
ба
нтруд, у
жива
ње
/ на
с
ладауте
кс
т
у, ноонониј
елаг
одно: в
ишетруда(из
на
ња
)– в
ише
у
жива
ња
.”Судбинамеј
ена
ве
ладана
пис
а
ноовдепоновим.
220
Изру
ко
пис
а
ИЗ РУКОПИСА
Ива
нДе
с
пот
ов
ић: „Ше
т
ачи“, 2010
221
Kњиже
внипре
г
ле
д4
Мил
о
в
а
нДа
но
ј
л
ић
222
Изру
ко
пис
а
Ј
о
в
а
нЗ
ив
ла
к
223
Kњиже
внипре
г
ле
д4
224
Изру
ко
пис
а
ОДРЕЦИСЕ
уч
инис
ене
в
идљив
им
т
о
лик
одаз
а
с
пиш
ка
одај
ет
в
ој
с
а
нв
е
ћис
пр
ича
н
ид
аг
апа
мт
ишизд
ру
г
о
гжив
о
т
а
.
уч
инис
еод
а
ним
даз
на
шо
ноз
ашт
аник
ониј
епл
а
ћ
е
н
до
кс
у
мњанер
а
з
ор
ик
а
ме
н
нако
ј
инепа
дас
р
е
бр
е
ња
к
нит
ис
еик
ос
а
г
ињедаг
аомир
ише
.
од
ре
цис
е
т
а
ме
од
ре
цис
ер
а
з
л
ог
а
.
бе
з
р
а
ло
жно
с
тј
ез
а
к
он
ас
илао
до
к
аодме
р
е
на
з
а
уз
имапр
ос
т
ра
нс
т
в
а
ид
е
л
ис
еме
ђуонимак
ој
инепит
а
ј
у
ко
ј
иј
еда
нпрв
име
ђ
уј
е
дна
к
има
.
а
к
ода
на
ск
ре
не
м
дал
ић
уд
а
на
сс
т
ићи.
шт
ај
ев
а
жниј
е
одт
ре
ну
т
к
ак
а
дс
ипоша
о
дас
т
е
г
не
шс
рцек
о
ј
ев
е
ћв
ид
ид
апре
с
т
иже
шс
е
б
е
ид
аиз
биј
е
шс
умњуонихко
ј
инев
е
ру
ј
удас
и
с
т
иг
а
опреношт
ос
ипоша
о.
од
ре
цис
ер
а
с
т
ој
а
ња
од
ре
цис
ед
ок
а
з
а
ј
е
рз
на
њес
лу
жид
ас
еуљу
љк
а
ј
уг
лу
в
и
аре
ч
из
во
ненедапо
с
е
ј
упо
буну
не
г
одас
еприг
рл
ене
по
с
т
о
ј
а
ње
ип
рик
риј
ут
а
му
.
225
Kњиже
внипре
г
ле
д4
ПОДОБЛАЦИМА
шт
ов
ишет
а
ме
т
ома
њев
е
др
ине
г
л
а
с
о
в
иизда
љинеиг
л
а
с
о
в
ииз
ау
х
а
с
лич
нис
ук
оу
т
ро
бау
т
ро
би
ј
е
днеид
ру
г
еч
уј
е
ш
ј
е
днему
т
нод
ру
г
ене
ра
з
г
ов
е
т
но.
ик
а
од
ас
ина
х
ра
ње
н
к
а
ду
л
ов
ишод
з
и
в
по
т
в
р
диод
ас
ижив
.
ао
ништ
опр
опо
в
е
да
ј
убр
з
ожв
а
ка
ње
ипо
г
и
ба
ок
а
оок
опр
а
в
де
с
е
бев
ид
ек
а
ос
у
диј
е
ик
а
ов
р
а
ч
е
в
еик
а
оут
а
миз
а
лу
т
а
л
е
ис
у
дек
а
опобе
дницииопл
а
к
уј
ус
е
к
а
ог
у
бит
ници.
шт
ов
ишет
а
ме
т
ов
ишес
в
е
т
ло
с
т
и
ик
а
к
ог
од
с
ко
нча
ће
мок
а
дз
а
с
пимо
ине
с
т
а
ћ
е
моа
к
ос
ен
епр
об
уд
имо.
по
г
ле
д
а
јг
ус
кепо
доб
ла
цима
иб
ив
ол
енапољима
по
г
ле
д
а
јр
а
з
др
а
жљив
енас
т
е
пе
н
ица
ма
ив
р
е
вунамос
т
ов
има
мис
мопр
ошл
ибе
зз
а
с
т
ој
а
ао
с
в
р
ћес
ео
на
јк
ос
ене
ћ
ев
ра
т
ит
и.
226
Изру
ко
пис
а
ПАМЋЕЊЕ
с
лу
ша
ос
а
мс
т
а
р
епе
с
ме
.
с
лу
ша
ос
а
мн
ов
е
.
шт
аихј
епов
е
з
ив
а
л
о
з
а
рс
а
мохр
а
па
в
иг
л
а
с
о
в
иил
ионис
ау
к
ра
с
има
.
ј
е
д
нимај
ене
д
ос
т
а
ј
а
лов
р
е
ме
дру
г
имат
а
ма
уј
е
днимабе
шеп
ре
в
ишепе
ј
а
з
а
жа
илипр
е
в
ишев
е
ре
др
хт
а
в
ихна
пе
в
ак
ој
и
с
ус
епо
з
ив
а
л
инас
т
в
а
риз
г
у
б
ље
ну
дру
г
eс
уура
с
прс
ну
т
о
мз
в
уч
а
њупот
в
рђ
ив
а
лес
а
мe с
е
б
е
ара
з
л
ог
ес
уо
с
т
а
в
ља
л
e напу
с
т
о
јле
д
ини
т
а
моне
г
д
ека
она
к
а
з
нус
л
ушк
ињу
илил
а
жљив
ус
а
пу
т
ницу
.
т
а
к
оиј
ас
т
о
ј
импр
е
дк
р
е
шт
а
в
импт
ица
ма
ј
е
д
непе
в
а
ј
уит
ра
жедаихна
хр
а
ним
дру
г
емез
а
об
ила
з
еул
у
ку
.
онек
о
ј
еуз
има
ј
ухр
а
нунез
на
ј
ушт
а
пе
в
а
м. о
немев
идек
а
ос
па
с
иоцаик
а
ол
ов
ца
из
а
т
ос
уопр
е
з
не
мој
аихс
епе
с
мa нет
ич
е
нит
иг
ла
с
ов
ико
ј
ес
а
мс
л
у
ша
о
не
г
даг
дес
ус
ев
а
ља
лит
а
ла
с
и
ид
у
бинахр
опт
а
лаицв
иле
ла
апла
н
е
т
еу
да
р
а
леус
рцев
о
де
.
до
ку
з
има
ј
ух
ра
нуонечу
ј
ус
в
ој
едис
а
ње
ив
ид
еј
е
д
нуру
к
ук
ој
ас
еуд
а
ља
в
аипр
ибл
ижа
в
а
дал
ив
ид
еипа
мће
њеуч
иј
имс
еу
с
т
има
ра
с
па
да
ј
ур
е
чи.
227
Kњиже
внипре
г
ле
д4
Др
а
г
анЈ
о
в
а
но
в
ићДа
ни
л
о
в
228
Изру
ко
пис
а
NAŠA AGORA
A onda su se pojavila moja tač
na priviđ
enja.
Ja sam arheolog koji ne zna zaš
to kopa.
Probudio sam se u č
ekaonici ž
eleznič
ke stanice.
U pet sati ujutru, kad svitanje razgrć
e tamu
i budi ruž
e u prozorima, ova č
ekaonica je
naš
a agora, grč
ko naš
e sastajališ
te gde svako
besedi svojim priviđ
enjima.
Žene su nam ovde svima zajednič
ke.
Na klupama polegla su tela beskuć
nika.
Iz memljivog bifea izlazi lupeži, lica mrkog
kao konjak, pilji u zač
udne putnike.
Ciganka, prekomerno mlada, izvadila je iz koš
ulje
dojku, š
iljatu kao kruš
ka i dete sad sisa,
sve dok ne utone u san.
Bolno je poznanstvo sa ogledalom u stanič
nom
zahodu; ovo je ogledalo ispred koga nema nikoga.
Nijedan putnik nije nigde stigao, ni skrivačse
nigde nije sakrio; godine u kojima je izgledalo
da postojimo korenje su koje svako mož
e iš
č
upati.
Nije ostalo niš
ta š
to bi se moglo staviti na vagu.
Ova č
ekaonica je naš
a agora i dom naš
,
a i dom je mesto izgnanstva na kome se seta,
kao ravnica, š
iri do konač
nog nedostajanja.
Niš
ta ne mož
e uguš
iti neizbež
ne reč
i,
jer one su neč
ujne i uporne kao vreme.
Zaš
to su bašovde morale biti neizgovorene?
229
Kњиже
внипре
г
ле
д4
SPALJIVANJE RUKOPISA
Pesnik, kao i gavran, rađ
a se većstar!
Sto mi je godina i vreme je
da u spokojnoj ovoj ž
urbi spalim
rukopise koji su bili deo mog tela.
Ne mož
e se u ruci drž
ati reč
.
Niti napolju treba da ostane ono
š
to potič
e iznutra. Osvetlio sam svoje tamnice.
Dugo sam drhtao i č
inio da drugi drhte.
Sada se vrać
am svojim stopama u snegu
da izbriš
em tragove prolaza.
Spaljujem pesme kao varke
koje svetlucaju da bi me podsetile na sebe.
Nikog ne zanima nič
iji bol, eto,
zato sam sebi priredio zabavu.
Veliki mir okruž
uje ovu vatru. Gore pesme
kao izaslanici koje uvek š
alje neko drugi.
Gore najlepš
e moguć
e reč
i, da viš
e ne bude tragova.
Nedovrš
en je svaki pokuš
aj.
Na koga se ovaj zid sruš
io?
Ni poslednje ž
elje pred pogubljenje nemam.
Spaljujem sve rukopise osim ovog.
Ko me u ovom trenutku ne vidi,
taj me nikada nije video.
230
Изру
ко
пис
а
Ду
ша
нЂо
р
ђ
е
в
ић
НАСТАСОВ ЛЕБ
(о
дл
ома
ки
зр
о
ма
на„
Жив
ауг
р
о
бне
с
а
ммо
г
л
а
“
)
Народне
ћеБу
г
ари, к
рив
омуз
ашај
ка
чу.Сасочинеможедаг
и
г
ле
да
. Големамржњасеувуклаунапа
те
нудушу.Злот
ворипок
лашег
рда
нна
род. А нек
ојдиг
нег
ркљан, асе
вненож. Ј
ов
ег
ај
е
дв
аса
крисмо,
ч’
суподрум, ч’
снат
а
ва
н. Спира
, на
челникпа
ндурс
ки, подвиј
аре
п, па
с
а
сз
лот
ворирукуподруку. Пишт
иВра
ње. Црниназ
ав
имлог
екуће
.
Спирај
ебиј
адруг
а
рс
а
ст
ат
ес
ведокима
шефа
ј
ду, к’
дт
а
т
ена
с
тра
да
ос
т
ав
иг
анацедило. Уз
еденина
ј
бољуњиву, пу
па
кпо
редМора
ву
, на
добош. Мислиј
аподг
ла
вућег
упоне
с
е.Не
ј
ебиј
ачове
к,не
г
опра
вапа
ча
вра
, нај
г
лот
наштоможедабидне.
– На
ј
е
дес
ег
ла
днав’
шка,памислидај
ефат
илаБог
аз
абраду–
па
те
шема
ма
.
Спирамес
ре
тнакудепиј
а
ц, павикна
:
– Да
нице
,з
на
ј
е
шлик
ојј
ег
лав
ниуВра
њез
ашколубуг
а
рс
ку.
– Немесетиче– т
ешедапобе
г
нем. Нашј
ацрквуукој
удас
е
пре
крст
и.
А, он:
– Ћетес
ет
иче
, паћеј
ош пита
ш! Нас
т
а
с! Побра
т
имв
а
ш! Дошј
а
даове
рива
шобуг
а
рс
копобра
т
имст
во– кидас
еодсмешку,аониј
ање
г
ов
ижутиикв
арниз
убиис
’
гс
умиупаме
т. Смучимис
ек’
дпомис
лим. Одеалапа
ндурс
ка
, поме
темес
кроз
. КакоНа
ст
а
с
? Паонј
ена
ш,
СрбинизВе
ле
с!
– Пра
вСрбин, ро
ђакмиј
еМа
ркоКра
ље
вић– з
бориис
ме
ј
ес
е
.
ОћеСпираданапа
кос
ти, у
а
пез
ас
рце
, штоли? Зна
лис
модаправ
оз
борис
а
мок’
дпог
реши, а
ма
... Немедржиме
с
т
о, шт
одаправ
им, ћеидем
пре
дна
челс
т
водавидим, пита
м.
Та
м, пре
двра
та
, ог
ла
с.Гле
дам, з
а
дз
р
ћам, чит
ам. На
ст
а
сКрс
тов
,
г
ла
вниуправ
никз
абуг
а
рскошколс
тв
оуВрање.Мождане
ј
еон, ов’
јј
е
231
Kњиже
внипре
г
ле
д4
Крс
т
ов, ана
шј
еКрст
ић. Са
криј
е
мсепоз
а
дилипу, че
ка
м. Зав
ршис
е
ра
бот
а, биднапладне, вре
мез
аруча
к. Из
ла
з
ивБуг
ари, ле
ле
, из
ла
з
ии
он. Поз
дра
вља
вг
аст
ра
жа
ри, с
т
ој
ивмирно.Тешедасеоне
с
ве
ст
им. На
с
т
ас
, буг
а
рс
каг
оле
маг
ла
ва
! За
рти, побро? Зашт
о, а
м’
н? За
шт
опог
а
з
и
с
ве
т
ињу
, крвиз
ме
шану? За
родоз
г
орз
ла
т
о, аодоз
долђубре
? Знаш ли
з
аБог
а
, каз
ну? Нелитеј
ес
тра
? Туг
о,побро,штолит
ис
едес
и, шт
от
е
на
те
ра
, шт
от
еакнаут
ил
? Брг
ос
ерас
ве
с
т
и, обрисаз
нојодче
ло, па
околокрозпа
рк,т
урск
ог
робј
е,на
долекрозба
шче,побе
г
одома
. Из
ме
ша
ломисеуг
лав
у, нез
на
ј
е
мшт
одамис
лим, бунца
м. КаконаЈ
оведа
ка
же
м, ка
коћеподнес
е
? Немојдаискочинаг
оле
мо.
Домс
еприбра, решидака
жемнаручак, к’
дс
ес
вис
абе
ремо.
Нас
т
анат
е
шка,г
оле
матишина
. Са
мос
ечуј
емља
цка
њеижва
ка
ње
, мумуруз
ницас
а
сг
раиг
рапоус
т
а.
Ј
овепрес
т
анадај
еде
. Ћут
ика
коне
м. Трг
нас
е, пре
крс
т
итрипут
, ипроз
бори:
– Гот
овој
е
, с
ара
ниг
аНа
с
та
с
а, побра
т
има, Србина, учит
е
ља
.
Некмуј
ела
конаон’
јс
в
ет
. Овог
аБуг
аринанепоз
на
ва
м, нећудачуј
ем
з
ањег
а.Онј
еНишт
аНишт
ов.У ов
ујкућунећудасеодНишт
апра
ви
Св
ашт
а
. Акос
амопровири, г
отовј
е! Са
совујј
е
днуру
куг
ркља
нћему
из
в
адимив
рне
мкрвкој
уса
мпомеша
ј
аса
сње
г
ову.Свићут
имо, уз
дише
мо. Е, Нас
т
ас
е
, На
с
та
с
е
, ара
мдат
иј
е
! Нађ
еме
ко, паис
ка
ш дапробиј
е
ш. Арномуг
уз
ас
ољуј
ешра
нунаЈ
ове
.
“
Гос
подесла
т
ак
, от
рг
нисеодна
сс
ирот
ињу, е
в
ет
иг
аНа
с
та
с
,
у
да
римукршчек
ој
еј
ез
а
с
лу
жиј
а.Не
каг
апоне
се
, дав
идиколкој
ет
е
шко,мучно,болно“– ос
’
мне
мс
’
смолит
в
е.
Нас
т
анаг
оле
моне
ма
ње
. Врт
имосепокућука
коула
ви, р’
жимо
ка
коку
чики,пос
ле
дњатрошкас
епробирапокреде
нци.
Св
ек
арнав
укј
аша
ј
ка
чунауши, с
т
раг
адамуг
ипог
а
нцинеиз
е
де
в.Ј
е
двапроз
бори:
– Гот
овој
е
! Бе
зд’
нс
емре
ј
е
.
Св
ек
рвабис
ет
рг
лаиздремкуипоче
ладабунца
:
– Да
нице
, мори, пог
ле
да
јуре
рну,немојдаз
а
г
орилеб!
Та
небипошј
апремашпоре
т
, ај
а, брг
о, з
а
уст
а
вља
мг
а
, приг
рћа
м, дув
амууст
а
; пилчедана
ра
ним.
“
Гла
дан-ла
да
н”– з
вонешемиууши.
Из
г
убис
рам, почодаиде
м ку
дег
аз
де, нат
а
т
едруг
а
ри, дакука
м, молимз
адет
е
. Да
девпокома
тле
б, врт
ивс
а
сг
лав
у, жа
ливсе
, не
маникудењи.
– Ев
е
, з
а
дњет
и, одус
т
а, одва
ј
а
мо. Ос
т
ана
шеј
ош ј
а
бу
кекисе
љачке– из
водивбе
снег
лис
т
е.
232
Изру
ко
пис
а
Море, нав
асне
квиј
ез
а
дње, з
на
мз
апуниподрумииамба
ри,
не
г
осе
мк
ав
ит
а
ква
, ст
иск
ав
а,с
кржљива
, бог
ат
а
шка.
Гла
днис
наг
уиз
е
де.Дође
мдом, г
леда
м, с
ве
ка
рис
в
екрв
апоме
т
е
ни,се
дивпоцелд’
нпоре
дшпоретикуне
всв
епоред.Ј
ов
ећут
и, ос
е
ћа
, ве
не.Заносдаг
ау
фат
иш, душаћемуис
кочи.
Та
непла
чљиво,акак
оине
ћек’
дј
еуве
кг
ла
дно.Ст
ис
касеуме
не
,з
ев
аса
су
ст
акакопилче.Очимусв
ет
ли, а
лжа
лни.Свудаг
иос
е
ћам,
пра
тивмеда
њуиноћу. Недав
а
вмимир,са
мобол,муку,ј
а
д.Ниј
едну
ноћне
ћедаз
ас
пиј
ебе
змене
.
– Ма
мо, с
траме, з
а
г
рлиме
, с
т
е
г
ниј
а
ко, а
коотидне
ш, ћет
и
у
мрем.
Ка
коклубез
а
ле
пи с
еузст
ома
к, ме
ђуг
руди. Дишакрупно,
шт
ре
цас
е
, колкопу
тсилној
е
кне
. Топеница
, мумуруз
ница
, немас
евишешт
о.Ј
а
дноде
т
е
,у
ситнис
ека
коминис
траподг
ушу.Биднапрце
, кос
каикожака
коис
вишт
обе
с
мо.Шт
ос
а
мј
аднамог
ла.Че
ка
мдас
еус
пиј
епадаплаче
мдомилув
ољу. Нај
бољег
одинепот
рошинапла
ка
ње
.
Исце
дисес
лу
з
аизис
пиј
е
ниочи, изпре
суше
нибу
на
ри. Слуз
ате
шка
,
ошт
рака
коврнанож. Ама
ј
чиносрцеј
ена
ј
мек
о, ка
копа
му
к. Дет
иња
љу
ба
вј
ету
ј
, ак’
дсеонарчкаце
ласет
рес
е
м, ра
спаме
ћуј
е
м. Зорамез
а
т
е
кнеса
сот
воре
ниочи, к
акона
с
аде
ни. Тре
пкане
мадамрдне
. Даме
не
кив
идипомис
лиј
абиов
ојже
нчес
крена
,г
отов
ој
е
.
За
дњедође
,а
лнеседав
ам. Шт
омедржинез
на
ј
ем. НаТа
неис
пуца
ниуст
а
, шт
опрела
з
ивду
риура
не
?! Очи, с
ве
т
лик
ошт
а
нчикишт
о
оће
вдауг
а
сне
в?! Ре
брашт
омус
еброј
ивка
кот
ара
бепредкућу! Тихо,
пис
ка
воплак
ањеодкој
екос
анебе
лине
г
оодмаопадаиув
одиуст
а
рос
!
– Ма
мо, с
т
раме
, ћет
иумре
м, ма
мчемило... – с
а
мот
ојчуј
ем, а
у
шидз
’
внив
, реживодболови.
– Којдамреј
е
? Не
ћеш, синко, неда
вамај
ка
! Тис
имис
ве
, млог
оповишеодде
т
е. Крв
, с
наг
а
, душа
, нас
т
ав
ак, ча
с
, понос
,с
ве
тлило–
цуне
мг
ауче
лоирипне
мнаног
е
.
Диг
не
мс
еуј
ут
ро, с
т
а
вимс
ве
краис
ве
крвуузас
т
а
л, припремим
Ј
оведанез
на
ј
е,паз
борим:
– Тат
е
, мамо, дре
мемока
косој
ке
, ништ
анепре
дуз
имамо, а
м’
н?
Мреј
е
монат
а
на
л’
к,а
јми, а
лТа
не
!? Шт
одапра
вимо,с
ла
тки?
– Нез
на
ј
емо– т
ихоцв
илив,ас
луз
ег
ипунивс
кут
.– Ј
адноТа
не
– почне
вдас
кубевкосу
.
– Ст
а
нит
е,имаиз
ла
з
! – из
лет
емис
амоизг
руди.
За
немеше
.
– На
с
та
с
, онј
еиз
лаз
. Акој
ечове
киба
ре
ммалк
аосе
ћа
, ћепру-
233
Kњиже
внипре
г
ле
д4
жи. Побра
т
имисмо, з
богЈ
ове
, де
те
... Неј
ека
т
ил! Гла
днарукас
пре
мна
ј
екрав
а
јизог
а
њ дава
ди. Ј
аћеиде
мдат
ражим, паа
коимасрцене
ка
одбиј
е
. Са
мо, водитерачун, Ј
оведанез
на
ј
е
. Л’
жит
е
, пра
в
ит
ешт
ооће
т
е
, са
моњег
анепот
риша
ј
те
.
– Поку
ша
ј
, ће
рко,ина
чепа
учинаичичкећебидневбе
ле
гнакућу– молимамаДобринка
.
– На
родвика: К’
дна
ђе
ш, ј
е
ди; к’
днена
ће
шт
ражи. Штона
род
з
бо
риБогчуј
е.Шт
ој
еодБог
анеј
ег
ре
. ЗаЈ
о
венебрини, т
ујс
амј
а–
з
бо
риумилнота
т
е
.
Из
мисенабуна
р, оче
шља
, обукоучис
т
о, пауначе
лс
тв
о. Ал,
идидођ
идоНас
т
ас
а
. Голе
маг
ла
ва
, имажа
нда
раис
предв
рат
а
. Ка
ко
бик, колк
овисок
,т
олкоширок, не
ћенидас
а
с
лу
ша
. Вика
, дерес
е
, оће
идате
па
. Ал, иј
аз
на
ј
е
мра
бот
у, нада
де
мт
а
к’
вв
икдаг
ос
подин, унут
ра
, неможевишедаиз
држи, не
г
ог
акопкадав
идишт
ој
е.К’
дмевиде
, ре
ченажа
ндарадамепушт
и. Уле
г
оука
нце
лариј
у. Нов
епрос
тирке
, новна
ме
шт
ај
, новиНа
с
та
с
. Прос
тиркеинамешт
а
јуба
ви, а
лНа
с
та
с
не
ј
е
. Ст
а
рбе
шеса
г
ла
м, новка
кос
ла
надаг
апопа
рила.Нанај
бољуне
г
у
, вла
сг
аобукладац’
кли, а
лонника
к’
в.Ус
ука
ј
асеупа
нта
лонека
ко
прит
каз
апа
т
лиџа
ни,подг
рба
виј
ака
коче
пе
ра
г
ашт
одржисушницуса
с
дув
ан, аулицебле
дка
коме
с
ецунекрс
т
енид’
ни. Дас
ена
ј
е
жиш и
опла
шиш. Гле
дамос
е,ме
ркамо, ћут
имо. Наус
т
ака
та
нци! Нак
олког
и
с
ена
те
папоВрање,наколк
оша
ј
к
ачеис
цепи, амождај
епропај
адокј
е
с
кидај
аИЋ наљудиика
чиј
аОВ. Са
снашиљудимукаик’
дт
епаш и
к’
дма
з
иш, панебива
. Е, Нас
т
а
се
, Нас
т
ас
е
! Пошј
асидат
ражиш рог
ов
и, анез
на
ј
е
ш даћеос
т
анешибе
зуши. Е, та
к’
всилник,з
аког
ас
еод
с
т
раз
борешеноћуподј
орг
а
н,ст
ој
ина
спра
мме
не,арукемуиг
равка
ко
накомшиј
уСав
уВинцек’
дсе
, ра
нонас
а
бај
ле
, ра
з
буди. Оћедаг
ис
а
криј
е,с
не
бив
ас
е,нез
на
ј
ешт
оћеса
сњи. Сна
г
амупоткле
цнуј
е
. Опла
шиседаг
анефаћанек
иурок,дамус
ене
штонедес
и, ај
аса
мдошла
...
– На
с
та
с
е,дет
ећениу
мреодг
лад,дођодаз
а
молим, а
кос
ичов
ек
, пома
г
а
ј
.
– Да
нче
, оћу– з
а
не
с
есеиз
адржаз
аас
т
а
л.
– Да
јштода
ш, папоз
аушине
книпуца
. Ћеиз
липче
мо, чове
ку
...
– Морамдас
е
дне
м– с
е
де,море,па
денас
т
олицу.
Рас
копчаблуз
у, в
идимг
ру
ди, ру
нт
ав
и, мокри. Ута
нај
ауводу.
Шт
олимуј
е
? Упиљиј
ас
еуме
не
, очист
а
клени, мут
ни. Ре
жевка
ко
з
имњиве
та
р. Ј
еде
виз
нут
раџиг
ерицу
, с
рце
, с
ве
. Ус
т
рес
ос
е
. Ка
к’
вј
е
ов
’
јНа
с
та
с
? Не
ј
ечове
к! Вишеличинадз
ве
ршт
онез
на
ј
екудемуј
е
ле
г
а
ло, наиз
г
у
бљенужив
от
ињку, болну, пре
длипс
ува
ње
. Гле
да
м му
234
Изру
ко
пис
а
очи, с
а
мошт
осенеот
воривиј
урне
вс
луз
е
. Те
шко, жа
лној
еуње
г
а
.
Са
сс
вес
т
ранес
а
суклаг
аг
оле
мапа
тња,оћедапрепукнеина
пра
вика
ла
бл’
к. Почодас
есне
бива
м, осе
т
ине
шт
ос
тра
но, апоз
на
т
о, изда
лек
о
дас
еприближу
ј
е
, паре
шидапре
кине
мс
лут
њу.
– Нас
т
ас
е
,з
а
шт
опог
а
з
ис
ве
?
– Збогт
е
бе!
– Збогмене
!?
– Тисимој
асудбина
, Данче
. Мој
ацрнаПе
т
ка
, суђ
еницадо
де
ле
нанарође
ње
, кршченачело,уре
з
а
нона
опа
чки.
– Немиј
еј
а
с
но?
– Инамене! Шт
ог
уз
а
дужит
олкос
удбинудамидоде
лицрну
т
’
мнину. За
г
ле
дасеут
уђиочиив
идопоче
та
кикра
ј
. Болипа
т
њу,на
з
дра
вље,наживот
!
– Плашиш ме
, На
ст
а
се
?
– Не
маништ
аз
апла
ше
ње
. Св
еможедас
ес
а
бе
реуј
е
дно, у
пљунку,падирекуочи. Уњи, онесук
ривез
ас
ве
, видивона
којка
коне
т
ре
ба.
– Св
аћа
млиј
а,дамет
и...
– Волимт
е
, Да
нче
! Бе
зика
квунаду,ск
розс
а
спропас
. Гас
имс
е
пол’
кка
кока
ндилок’
дут
улуј
еиј
е
дваче
камдане
ст
а
не
м. Дамил’
кне.
– За
шт
обре
, Нас
т
ас
е
, кудећет
идуша
?
– Немамду
шу, ђ
ав
олг
уу
з
еј
а
. На
те
ра
ј
амедаиде
м поњег
ов
т
ра
г
, аонс
еневиди. Данеј
ета
кој
, небис
еуте
без
аг
леда
ј
а, пог
а
з
иј
а
побрат
имс
т
во,име,с
ве
. Свеј
еу
бав
оуре
ђе
но,датрпимипа
т
им, пус
т
ос
уј
емиис
па
шта
м.
– Ал,з
а
шт
о,доба
рсичове
к.За
рти,г
ре
шан?
–Ј
ошпит
аш! К’
дмег
ле
дашс
пољаможданес
а
м, ализ
нут
ра
, не
в
аљам, а
маб’
шништ
а
. Којс
амј
а
? Ч’
сМа
ће
дона
ц, ч’
сСрбин, ч’
сБуг
а
рин, Грк
, Цинцар,свет
ојсмеша
ноз
ај
е
дно. Робиј
абе
зос
уду– тојс
ам
ј
а
! Помушкулоз
уз
на
ј
е
мдопра
де
ду, поже
нс
кудоба
бу
. Немамчврс
коре
н, име
, фа
милиј
у. Наштодасепот
пира
м, з
ашт
одас
ез
а
ка
чим,
ижџикља
м, ра
ск
ру
пним, олис
т
ам. Попов
ибуг
а
рски,српс
ки, г
рчки.Сви
в
ика
в– на
ш си. Аг
ит
уј
е
вз
аис
туве
ру
. У рукемит
ура
вножов
и. Да
у
боде
мБуг
а
рина
, Србина, Грка
, Ма
ће
донца
! Раз
бира
ш ли? Даубодем
с
а
мог
ас
е
бе! Штонаправ
и!? Бодем, т
е
па
м, одс
випомалк
а,а
лс
ебене
!
Е, т
ојБогнеда
ва
! Оћепра
вдину
, умојслуча
јказ
ну, поЊег
овуме
ру.
Тојсит
и, Да
нче
. Божј
инож, кој
иј
едошј
апос
в
ој
е
.
– Ле
ле
, црналис
ам! Зарј
а– Божј
инож?
– Несеплаши, не
с
икриваич.Пома
г
а
ш наБог
а
, аОнз
на
ј
ет
ој
даце
ни.
235
Kњиже
внипре
г
ле
д4
– Нас
т
ас
е
, Тане,у
ф, ј
а
дна
, шт
одо
ђо?
– Ћес
па
симоТанеисв
ив
ас
, ат
и, нав
рни, баре
мј
емпу
туме
с
е
ц. Тојј
емолба
,а
лиус
лов.Ка
кок’
ддоодишкудеболес
никаупосе
т
у.
Са
мо, бе
зпонуду. Биднимирна, несес
екира
ј
. Пог
одбај
еј
е
фт
ина
.Ј
е
де
ње
, пиј
е
ње
,с
ве
, аз
ау
з
вра
т,давидимт
вој
иочи, дара
з
бла
жимболов
ииолак
ша
ммре
ње
. Небрз
ај
, ра
з
мис
ли.
– Немамвремедара
з
мишљам. Богмиј
есв
едок! Св
ешт
опра
в
им, т
ојј
ез
богде
те
. Слат
кимојБоже
, прес
ла
тк
аБог
ородице
, це
лажрт
вај
еуВа
шус
лаву
. Не
ј
еТанеобичноде
т
е
, какос
в
акодруг
о.Мождаз
а
друг
иј
ес
,а
лз
аме
нене
! Заме
неј
епобеданане
с
ре
ћу
, имањепане
ма
ње, побе
данас
мртбе
зре
диброј
. Помог
нит
емудабиднеиконана
Ва
с
крс
ење,даз
а
св
ет
лиира
з
г
ориБожј
иог
а
њ, даз
а
живиз
дра
в
а,фа
милиј
арнас
е
мка
,с
асра
досис
асве
с
еље.
– Да
нче
, ра
спла
каме
!
– Иј
а
,е
ве
, плаче
м, це
лживотпла
че
м, алс’
гса
сра
дос.Та
неј
е
,
Нас
т
ас
е
, кес
аса
сдук
ат
ис
премнадапла
тисв
ешт
оост
а
вишеудугиј
ужа
рск
аиг
рнча
рс
каика
кв
ат
инесорт
аизфа
милиј
у.
Плака
с
моодвој
е
но,тихо,са
спре
кидодболноуз
дис
а
ње
. Собау
Нача
лс
тв
окриј
ешет
е
шке
, црнељудс
кесу
дбине.Данебе
с
мољу
ди, не
биз
налидас
мониг
деиништ
а.
Рас
ве
с
тис
е,рас
тре
с
о, дођодома
, паиз
ле
т
оизНаче
лс
т
вока
ко
луда
. Штопредас
т
иг
не
мдома
. Иде
м, ду
риле
тим. Одоклес
на
г
а
? До
малопрес
амошт
онепа
дне
м, не
с
та
нем. Та
неј
ес
пас
е
н! Фа
лат
иБоже
,
фалаБог
ородице
! Дођ
одома
, анез
нај
е
мникудес
ампрошла
, никуде
с
а
мишла
.
Са
кле
т
иј
емене
суос
та
вљалемирну. Та
м’
нпомислим– ћежив
не
м, аоненав
а
лившт
омог
а
ј
аће
. Какв
ане
вољана
иђ
е, паметдат
и
шт
укне.Га
з
име
, кида,дроби, а
лдадот
е
пај
ок
. Богнеда
ва
. Та
неј
ење
г
ов
ана
да
, ај
аморамдат
ра
ј
е
м, даз
а
жив
инадаипос
т
анеБожј
аработ
а
.
Нас
т
асда
ва
ше, мифирај
е
мо. Пунивс
ег
робј
аса
сљуди, да
н’
с
в
идиш чов
ек
а, с
ут
рацрнуз
емљу. Нај
вишеде
цамре
ј
ев
, одг
ла
д. Наше
Та
неживо, с
мићанакомшиј
е
, родбину, намлог
и што нез
на
ј
ев
.
Ш‘
пка
впос
ока
ци:
– За
штоникојнемре
ј
еодњи? Паионојњино, ма
ле
чко, не
ма
кучез
ашт
одаг
ауа
пе
, аживо.
Жив
ићесеиз
е
девшт
ој
ет
акој
. Ал, ђа
волнелег
абе
зработ
у.
Ј
ед’
нд’
н, предруча
к,ут
рчата
т
епиј
а
нидре
кна
:
– А-а-а
-а
-а,ту
јс
и. Видот
е
,с
вевидо– из
бу
љиј
аочипра
воуме
не
.
– Шт
о,бре
, та
т
е
?
236
Изру
ко
пис
а
– Ка
ко, мори, што?! Опушт
ините
ра
ј
е
жауг
а
ће
, памеј
ош вика
ш – та
т
е
! Одс’
гс
а
мз
ате
беножа
нџа
р! Вика
вљудипоча
ршј
у, боже
мш‘
пкав
, ај
ане
с
амг
лув: ДаницаЈ
ова
нова
, наСт
ој
а
наЈ
у
жа
рас
на
шка
, курвос
уј
ес
ес
асБуг
а
рина.А, нелиј
ет
ак
ој
,з
бори?!
– Че
ка
ј
, бре
,т
ат
е
, не
ј
е
. Л’
жев
, оће
вданес
не
ма
в.Свећетиобј
а
с
ним.
– Ка
с
но,да
рода
ј
к
е, обј
а
шњењенет
реба
. Дане
ј
еТа
не
, небит
е
билонабе
ловиде
ло.
– Нес
екурв
осуј
е
м, жимикојминај
мил! Зна
шдаиде
мкудеНа
с
т
ас
адат
ра
жимк
оркулеб.Тојшт
ос
т
еживинаме
недаз
а
фа
лит
е.
– Дамог
у,с
ва
кз
а
ла
кбииз
ва
диј
аизст
ома
к.За
рс
екодБуг
а
рина
идече
с
т
одамоли?
– Повре
ме
но, ј
е
рт
а
којт
ражи, а
лнеманишт
амеђуна
с
. Ка
коће
с
екурв
осуј
е
м, личим линат
а
кву? Пог
леда
јме
,г
ораса
модЦиг
а
нку
че
рг
а
рку, одмукуиболе
жикаме
нбидна
. Каме
нз
ава
т
рулиј
е
? Шт
о
з
бо
ришт
ој
,с
ве
с
анлис
и?
– Дал’ј
ес
а
м, илне
с
а
м, нез
на
м. Алз
на
мдас
ис
тупиланала
ј
но
идат
иног
есмрдив.Људит
ојв
иде
ли, з
бо
рив,пе
чатударили. Гот
ов
ој
е
с
ве
,с
рамота
,с
а
мот
ојнечека– з
а
плакат
а
те
.
Гот
овог
ау
бедиуонојшт
ој
ест
ва
рнобило, к
’
дуле
г
нас
ве
крва
Добринка
. Сев
ас
асочи, у
с
таис
крив
илакак
опредшлог
ирање
. Ос
ет
и
даћепукнег
ромнаГоре
шња
к.
– Ку
рв
ичебе
лосв
ет
с
ко! Ра
шчепилоног
едана
ра
нифа
милиј
у, а
на
ј
в
ишењум. Арамдат
иј
е
,с
рамото!
– Ла
ј
, лај
, кучко,ј
атенес
лушам.
Рас
плакас
е
, диз
а
мруке
, молимс
а
сочи.
– Ћутиш, ништ
анез
на
ј
еш. Аз
нај
е
ш дасеоблиз
уј
е
ш как
окуче
пре
дка
са
пницу– диг
нас
ес
та
раа
ла,от
ворифиј
окунак
реде
на
ц, из
ва
диножипружимиг
а.
– Брг
о, у
те
пу
јс
е
, друг
оне
сиз
а
с
лу
жила
.
– Е, нећу! – к
’
дв
рис
не
мкућас
ез
а
тре
с
е
.
– Нес
а
мништ
алошонапра
вила
, Богмиј
ес
в
едок.Ати,лошотињост
а
ра,рук
емилиз
адој
уче
р,ас’
гпљуј
ешуњи! Ј
е
днуг
лав
уимаш, а
с
т
ој
е
з
ика
, пре
г
риз
лаг
ида
бог
да! Акот
иј
едоут
е
пув
ање
, тис
еут
е
па
ј
!
– Гос
подтепо
раз
иј
а,не
ма
шичс
ра
м.
– Немојдавре
ђа
ш. Тојнес
а
мз
а
с
лужила
, се
т
ис
е
...
– Заменевишенепос
тој
иш, буг
а
рс
куг
а
з
е
нукоко
шкуне
ћу
пре
дочидаг
леда
м. Вик
амли, Стој
а
не
, ша
ре
нај
ебилаодув
е
к, с
е
мка
лоша
, Глиг
орло
пов...
– Немидира
јмрт
вуфа
милиј
у, неспомињиГлиг
ора
, а
ла
па
чо
237
Kњиже
внипре
г
ле
д4
с
т
ара
!
– Шопск
еа
ле
, пчињс
кедивљес
виње
! Ус
мрдос
т
еВра
њеса
с
прос
та
клук,ку
рв
а
лу
к.Не
миј
е
нчине,рђ
еБожј
е.
– Којћемика
же
. Грађ
анкаизоколоБуј
а
нов
ац. Вилинес
мрдит
е
,ј
ужарс
кас
орт
о? Смрдит
енаконопља
, намочкубиволе
шкус
а
ској
у
с
т
есемили. Смрдит
еса
спог
а
нл’
к, с
а
сј
ез
икк
ва
ранс
пре
маннапре
ва
руил’
жање.
– Дос
т
а,данеманемс
ассу
каљку.
– Са
мопроба
ј
, пат
’
гћеброј
ишс
вит
кедос
тоиј
ед’
н.
– Ене
ће
ш, шмиз
ло! Ст
ој
а
не,идемо,бег
а
ј
моодовде
, одс
ра
мот
у.
Ај
моуСобину,ут
рлу
, ов
дев
ишене
. ПоЈ
овеиТа
нећедођ
емо.
– Са
мопре
коме
немртв
у!
Отидна
шеуј
е
д’
нма
. Ос
т
анадаплаче
м, давиј
е
мка
кос
ињакука
в
ица. Плашилас
а
мсеодДобринку. Одк’
дса
мдошлауњинукућу
бе
шека
коприт
ворнама
з
на
куша
. Чека
шеизприкра
ј
кударипнеижив
у
меиз
е
де
.
Докле
, бре
, Боже
, докледапа
т
им, немог
ув
ише
. Рас
ве
с
т
ис
ет
е
к
наса
бај
ле
, к’
дТанедођ
едомене
, цунаме
, из
бори:
– Мамо,г
ла
да
нса
м.
– С’
гћемај
ка
, сине– аонг
рли,целивауобра
з
и, ш‘
пка
:
– Млог
отев
олим, ма
мо.
– Збогт
е
беТа
нче
, ма
ј
ка
,а
котре
ба
, имадабиднера
с
пе
т
иПе
т
а
к,
с
а
модатес
па
с
и.
238
Изру
ко
пис
а
Бе
р
ис
л
а
вБл
а
г
о
ј
е
в
ић
ЧОВЈЕК КОЈИ ЈЕ ВОЛИО КАКТУСЕ
Добацвј
е
т
ањаода
вној
ев
е
ћпрошлоимрша
вис
е
да
мдес
е
тог
одишња
кј
ес
ј
е
т
ног
ле
даоусв
ој
уус
па
ва
нуз
бирку.Сј
е
ћа
оседе
кора
т
ив
них
пе
ру
анс
кихце
ре
ус
а, двобој
нихцв
ј
е
т
овате
лока
кту
са
, с
виле
нкас
т
ихи
пурпу
рнихцв
ј
е
т
овае
хиноцере
ус
а, аз
у
рноплав
огMelocactus Azureus-a
ива
нреднолиј
е
пихбраз
илс
кихпе
кт
инифе
ра. Уморним пог
ле
дом ј
е
т
ра
жио„Шумскеруже
“(Peireskiopsis) илиСа
чаРосекакој
ена
з
ива
ј
у
домороци(ј
е
рцвј
ет
ов
иов
огка
ктус
аличенаружушипурка
), а
лини
њихвишениј
ебило.Ус
та
кле
никукој
иј
ес
а
миз
г
ра
диовишениј
ебило
нит
иј
едногцв
иј
е
та
, аг
рмоликеопунциј
е
, ма
мила
риј
еилопт
а
ст
ег
имнока
лициј
ележа
лесуј
е
днадодруг
ека
окра
ј
пут
ашиосј
е
нче
нинепре
в
аз
иђе
нотуробнимз
имс
кимс
ивилом.
Ниј
еодув
иј
е
кмариоз
ак
акт
ус
е
. Нека
дај
ебиомла
диумј
е
т
ник,
в
рст
а
нму
з
ича
р, пра
вивиртуознажичаниминс
труме
нт
има
. Му
з
ик
аи
же
небилесуње
г
овеј
единес
т
ра
ст
и, с
тра
с
тикој
имас
ене
милицепокла
њао,из
новаииз
нова
. Ње
г
оверукес
умубилес
ве– иа
ла
тис
рцеи
душа
. Говориој
ека
кобезру
кунебибилониче
г
а;ниму
з
ик
е,нис
кулпт
ура
, нику
ћа, нимо
ст
ованебибило. Токомброј
нихт
ет
ура
вихноћи,
че
с
тој
еурас
пра
в
амаз
ас
иће
нимс
ла
т
ка
ст
има
лкохолнимпа
рамаг
ов
ориока
коуша
ка
мапочив
а
ј
ус
рцеидуша,ј
е
рданиј
ет
ак
о, муз
иканеби
мог
лаиз
а
з
ва
т
идивље
њеилина
г
на
т
ис
уз
енаочи.Муз
икабибила
, тв
рдиој
е
, лишенас
ва
когос
ј
е
ћа
ј
а
. Билабит
обе
з
в
риј
е
днанот
насв
ес
каис
пуње
нанас
умичнора
з
ба
цанимиме
ђусобнопо
св
ађа
нимтоновима
.
Ондасу
, утридес
е
тој
, почелаиз
дај
с
т
ва
. Првог
ај
еиз
да
лаСомбра
, њег
ов
ана
ј
ве
ћаљуба
в(иа
коихј
еима
омног
о) т
ешкора
нившиње
г
ов
ос
рцешћућуре
ноне
г
дј
еиз
ме
ђупа
лцаика
жипрс
т
а. От
ишлај
ез
а
њег
ов
огве
ликогрива
лаИг
ораВој
те
киј
е
в
ича
,з
аког
асумног
итв
рдили
дај
епос
ље
дњиис
т
инс
кимуз
ичкиг
е
ниј
е
. Пот
омс
уг
апоче
леиз
дав
ат
и
иру
ке. Трпиој
еужас
неболовеодг
рче
ваулиј
е
војшацииу
скороће
239
Kњиже
внипре
г
ле
д4
докт
ориконс
т
а
тов
ат
идав
ишене
ћемоћидас
вирај
е
рсуде
формациј
е
њег
ов
ихз
г
лобовапрог
ре
с
ивнеине
из
љечиве
.
Мј
е
с
ецимај
ет
уг
ова
о, опиј
а
осеиса
жа
љев
а
о, ниј
ез
на
ошт
ада
чининикудадакре
не
. Зна
ој
ес
амодамораот
ићишт
ода
љеодиз
вора
с
вогј
ада
, одс
в
ој
еомиљенеручноиз
ра
ђе
нег
ита
ре
, одс
вој
ебившедра
г
е
, одлице
мј
ернихжалопој
кика
фа
нс
кихдруг
а
раиподруг
љивоупе
ре
нихпрс
тиј
уне
з
на
на
ца
. Биој
епот
пуноиз
г
убљенис
ломљен,с
ведокму
блис
кииода
ниприј
а
т
е
љ Ђа
нфранкониј
епре
дложиопут
ова
њеуАме
рику.Ј
е
днеав
г
ус
тов
скесу
бот
еу
крца
осенаг
ра
ндиоз
нипре
кооке
а
нс
ки
брод„
Лис
а
бон“чиј
ај
едес
т
ина
циј
абиоМонт
е
виде
о. Ниј
ез
наошт
аг
а
че
ка
, ниј
ез
на
оништадат
ражиуУруг
ва
ј
ука
дат
а
моконачнос
тиг
не.
Непунихс
атвре
ме
напоштој
е„
Лиса
бон“прис
т
аоулуку, онј
е
бе
змног
ора
з
мишља
њакупиолиј
е
погимла
догкоњаиз
а
путиос
еу
у
нут
рашњос
т
. Тусепрвипут
асус
ре
ос
аброј
нимврс
та
манот
окак
тус
а
чиј
ај
епос
т
ој
бинаупра
воУруг
ва
ј
. Окт
обарс
копроље
тнос
унцеј
еиз
ма
миломилионеша
ре
нихцвј
ет
ов
ак
акт
ус
акој
ис
ура
с
липобе
спућима
ка
олив
а
дс
кат
рава
. Опчињенне
вј
е
рова
тнимприз
орима
, онс
еданима
в
раћа
оипос
ма
т
ра
ора
з
иг
раномореиг
лицаицвј
е
тов
а,з
а
ла
з
е
ћисв
едубљеудивљинеЛат
инс
кеАмерике
. Ниј
ебиос
вј
е
ст
а
нпрос
тра
нст
а
вакој
ас
улежа
лаподкопит
а
мањег
овогкоња
;г
от
овобезда
хај
епре
г
а
з
ио
Гра
нЧак
опре
пунчак
енск
ихлопта
с
т
ихг
имнока
лициј
акој
ецв
ј
е
т
а
ј
уле
де
нобиј
е
ло,з
ла
т
ножут
оилиње
жноружича
с
то,с
т
иг
а
вшипре
коАрг
ент
ине
, Па
ра
г
ва
ј
аиБоливиј
едос
амихо
бо
даАма
з
ониј
е.Кадај
ена
иша
о
нај
е
дноос
а
мље
ноа
линеипот
пуноиз
олов
анопле
мес
т
арос
ј
едилаца
,
из
г
ле
да
ој
еу
морно, г
ла
дноипрља
во. Мј
е
с
ецимај
еј
е
ос
амоплодове
не
з
на
нихбиљака(ариј
е
т
коисит
нуболе
снудивљачкој
ус
уње
г
овене
ј
а
керук
емог
леу
хв
ат
ити), с
па
ва
ој
еподотв
оренимне
бомпокриве
нлишће
милико
ромдр
вет
аикупа
осеунеока
ља
нимбист
рина
мапрохла
днихриј
екаув
риј
емекрат
кихириј
ет
кихпа
уз
а
. Личиој
енафа
на
т
ичног
,
бра
дат
огходоча
сникак
рва
вихочиј
укој
ит
ра
жиодг
оворенана
ј
т
ежа
живот
напита
ња
. Ака
даг
ај
еплеме
нс
кис
та
рј
ешинапита
оз
а
штој
едос
пиоча
кдорубапра
шуме
, онј
еса
мос
ле
г
нуора
ме
нимаире
ка
ока
ко
с
ез
аг
леда
оукак
тус
еиље
пот
ене
т
ак
нут
еприроде
. Домороцис
усег
ла
с
нона
смиј
а
ли, цере
ћисеипла
з
ећиј
ез
ике
. На
ј
ст
а
риј
иодњихј
еус
т
аои
упримит
ив
неполулопта
с
т
ечиниј
еу
суове
ћприпре
мље
ника
ша
с
тина
пит
а
к.Кадај
еу
пита
ошт
ај
ет
о,рек
лисумудапиј
ена
пита
кодчикули
ка
кт
ус
а
. Пле
ме
нскимудра
цј
евишепут
апо
новиодасекак
тус
имора
ј
у
дожив
ј
е
т
иииз
ну
тра
, анес
амоочимаилирук
ама.
Ка
дај
ебљут
а
вог
оркихалуциног
е
нпоче
одадј
е
лу
ј
е
, онос
ј
е
ти
ка
кос
ење
г
овот
иј
е
лоопушта
, ање
г
овумполакоуда
ља
ваодне
кепра
-
240
Изру
ко
пис
а
да
внелег
е
ндеко
ј
уј
ес
та
рј
ешинаузлог
орскува
трупре
прича
ва
опоко
з
накој
ипу
т. У ма
г
нов
ењуј
евидионе
прежа
ље
нуСомбрука
коплеше
з
ав
одљив
оњишућикуков
имаиудара
ј
ућидла
нов
имаута
кт
ука
ст
а
ње
т
а
, видиој
ес
вој
еј
а
г
одицеокрва
в
љенебј
е
с
омучнимвј
е
жба
ње
м, видио
ј
ера
шчере
че
нат
иј
е
лаиполомљенев
рат
овема
ндолина
,г
ита
раивиолонче
ласакој
ихсувисилежицепопутмрт
в
их, з
г
рушанихкрвот
ока
.
Видио ј
ес
ебе ка
ко т
рчи у з
а
г
рља
ј не
колико мет
а
ра високом
монс
т
руоз
номце
ре
усучиј
ебодљесуподс
ј
е
ћаленамног
обожа
чкаримс
какопљакој
ас
пре
мнодоче
куј
ухришћанс
куј
ере
с
. Заг
рљајј
е, нање
г
ов
оиз
ненађ
ењебиоблаг
,г
от
овома
ј
чинс
ки, ионј
еунару
чј
уг
олемог
ка
кт
ус
ау
тонуоус
ан.
Посљедњачет
ириде
с
ет
ље
ћај
еживиоодс
кромнез
а
радеко
ј
уј
е
добиј
а
одрже
ћиприва
т
неча
с
овес
вирањаг
ит
а
ре
. Онс
а
м вишениј
е
с
вира
о.Са
мој
е
дномј
епокуша
оодсв
ира
т
ие
тидунепоз
на
т
огау
торауд
молу(биој
ет
одобарда
ниру
кег
анис
умног
обољеле
), а
лиут
ојмуз
ицив
ишениј
ебилониљуба
ви,нист
ра
с
ти.Ње
г
овос
рцеиз
ме
ђука
жипрс
т
аипалцав
ишениј
ере
аг
ова
лонанот
е
, ве
ћнаубодека
кт
ус
овихиг
лица
. Болкој
усумуповре
ме
нона
нос
илет
ана
нежа
окениј
ебилана
лик
боликој
уј
еис
кусиоондака
дај
еСомбраот
ишла
, нит
иболик
ој
уј
е
с
ва
коднев
ноос
ј
е
ћа
оуна
дланица
ма
. Тој
ебилаонаболкој
ај
енеопходнадабичовј
екз
на
одај
ежив.
Првека
кт
усез
ас
в
ој
уколе
кциј
удониој
еј
ош приповра
т
куиз
Аме
рике
. Токомг
одинањег
ов
ај
ез
биркана
ра
с
ланане
коликохиља
да
ка
кт
ус
анај
ра
з
личит
иј
ихродов
а, ва
риј
е
те
т
а
, ка
ле
мље
нихиукршт
а
них
примј
ера
ка
. Бе
ск
рај
ној
еужива
опокла
ња
ј
ућиимпа
жњуипрома
тра
ј
ућиихкакора
ст
уицв
ј
е
т
а
ј
у.Биој
ес
рет
а
нј
е
рј
ез
на
одакак
тус
иника
да
небиова
коус
пиј
е
ва
лидауболнимкврг
авимпањев
иманакра
ј
уње
г
ов
ихподла
кт
ицанемас
рца
, душеиљу
ба
ви.Уст
а
кле
нику, међубодљика
в
имприј
а
т
ељима
, ника
дас
ениј
еос
ј
ећа
оус
амље
нои, чиниломус
е
,
болурука
мај
епос
т
ај
алаподношљивиј
а
.
Осј
е
ћаој
еданећедоче
ка
т
идаCephalocereus senilis уње
г
овом
с
т
ак
леникупроцвј
е
т
а. Ниј
еима
ов
ременадаче
када„г
лав
аст
а
рца
“
(Cabeza de Viejo) нара
с
тешес
тмет
а
раколикој
ојј
ебилопотре
бнода
бипрв
ипут
аиз
ње
дрилацвиј
е
т
. Спа
ков
аој
ек
офе
р, акљу
чодст
а
на
ос
т
ав
иој
еПедру, с
импа
т
ичноммла
домпола
з
никуча
с
овамуз
ике
,к
ој
и
ј
ег
ај
иоииз
не
нађуј
ућеинт
ере
с
ова
њез
ак
ак
тус
е
. На
конче
т
рдес
е
тг
одинабиој
епоновоспре
ма
нз
адале
кек
рај
е
ве
. Овогпу
тај
епут
ова
оу
Мекс
ико, у„
Долинус
та
ра
ца
“с
тот
иња
кмиљас
ј
еве
рноодг
ла
вногг
ра
да
, уве
лича
нс
т
ве
ноприродност
а
ништ
едла
ка
вих, с
иј
е
дих, ст
уба
ст
их
г
орос
т
ас
а
.
241
Kњиже
внипре
г
ле
д4
Зна
ој
едаовика
кт
ус
и, к
ој
имај
еова
кодуг
ес
иј
едекос
еибраде
с
а
дат
оликоналиков
ао, цвј
е
та
ј
уноћу
, уа
прилу. Кас
нопоподнеј
екре
нуоизг
радаине
г
дј
еокопоноћиј
ес
тиг
а
оудолину. Приз
орј
ебио
фанта
с
т
ича
н– с
тот
инеи с
тот
иневисокихс
та
ра
цај
ег
ордо с
т
ај
а
ло
окруже
нохиљада
мама
њихст
ре
лица
мана
оружа
нихпода
никакој
ис
у
ов
е, ка
оидруг
ихноћи, ниј
е
мочува
лис
тра
жу. Споримине
с
иг
урним
кора
цимаус
пиос
епробит
идој
е
дногодњих.Нањемуј
ебиопупк
ој
и
ј
ес
ва
когча
сат
ре
баодасеот
вори. Не
дуг
опот
ом, ружичас
т
ицвиј
етс
е
у
каз
а
онамј
е
се
чиниибиој
еље
пшине
г
ошт
ој
еоника
дамог
а
одаз
а
мис
ли. Ка
охипнот
ис
а
н, г
ле
даој
еуњег
адопредз
ору,аондасус
ење
г
ов
еуморнеочисклопиле.На
контоликог
о
динапоновој
еус
ниоСомбру,мла
дуилиј
епу,она
квука
квуј
еволиоика
кв
упа
мт
и. Сања
ој
ека
ког
ање
жнољу
биув
ра
т
, докј
ојонупроцвј
ет
а
ломс
т
ак
леникусв
ира
пре
крас
нуибе
ск
рај
нуеле
г
ичнуба
ладу.
242
Изру
ко
пис
а
Го
р
д
а
наМа
л
е
тић
ОСВЕТА
–Ј
акрив? Ка
кој
амог
убит
икривз
абилошта
?–з
а
пре
па
шћено
с
еобра
т
ика
ме
норез
ацКаповиламла
домг
осподичићууг
ерокус
ацилиндромнаг
ла
викој
иг
ај
едрс
копрекину
оупос
лу.
– Такоиј
ат
врдим– ог
орче
ноћечове
куофицирс
којуниформи,
с
т
ежућипе
с
ницеуљут
ини.
– Не
г
ошт
а– долива
ој
емла
дићу
љенава
тру.– Не
мој
т
ес
епра
в
ит
ине
ве
шт
и.Нист
ев
ит
е
кта
комог
лина
прав
ит
ина
шелик
ове
. Студира
лис
тев
ина
с,ит
е
ка
ко. Се
ћа
мс
едас
амј
едномуг
ост
ионипримет
ио
ка
комепа
жљив
опос
ма
т
рат
еине
шт
оцрта
т
е
.
– Да
. Зашт
она
шикипов
ит
оликоличенана
с
? За
рнис
темог
ли
дана
сма
лоиз
ме
нит
е
? – надов
ез
аос
еофицир.
– Вис
тепрвеособекој
ес
ус
епобунилез
богс
личност
и– не
з
а
дов
ољноћемај
с
тор,прибра
вшисеоднеоче
кива
ногна
па
да.
– Нара
вно,ка
дсув
аммушт
ериј
емртв
а
ци– ј
е
т
коћеофицир.
Мај
с
торпоћут
а,понов
оуз
едлет
оиче
кић,кој
ебе
шес
пус
т
иопоре
днедов
рше
ногст
убака
дсуовадвој
ицаушлауњег
оводвориште
,и
обра
т
иимс
етихим, ал
иодлучнимг
лас
ом:
– Жаомиј
еакоимашт
ет
ез
богт
ог
а...
– Ималишт
е
те
? – обо
ј
ицаћеироничноуг
ла
с.
– ...а
лис
војз
а
натст
а
вља
миспре
дс
ве
г
а
. Гос
пода
рСимеонна
ручиомиј
епо
са
о, итодоба
р: чет
рнае
с
тпопрс
ј
амушка
ра
цаиже
на, т
о
ј
е
ст
, ва
сс
ве
дока,з
ање
г
овепот
ребе
, виће
тена
ј
бољез
на
тиз
а
шт
о.Али,
а
кома
лобољера
з
мис
лите
,с
ложиће
тес
едај
еименај
ва
жниј
е
. Збогње
г
асеви, нара
вно, иљу
тит
е.Ај
асв
ој
ениса
мс
те
ка
от
е
кт
а
ко.Ис
клес
а
о
с
а
млик
овена
ј
бољешт
омог
у,ка
оиуве
к,неула
з
е
ћиува
шене
спораз
уме.Тој
ес
вешт
оима
мдака
жем– речеинас
т
а
видаради,необраћа
ј
ућивишепажњунањих.
Посе
т
иоциз
аћут
а
ше. Из
г
ле
да
лој
едаихљу
тинапола
копопушт
а
, ча
кс
еуне
прилициз
г
ле
да
ше
. Зна
лис
уонидај
еКа
пов
илаупра
-
243
Kњиже
внипре
г
ле
д4
в
у, а
лис
умора
линанекомеис
калит
ис
војбе
с
. Нај
з
а
дс
еокренушеи
из
а
ђошебе
зпоз
дра
ва
.
Спушта
лисус
ећу
ткенизКа
лва
риј
ус
ведообале
. Та
моимв
ет
а
р
смораприј
а
тноос
ве
жилица
....
– Царс
кас
енепориче– на
ј
з
а
дћеофицир.
– А чис
тос
умњамданиј
ес
а
криоз
ла
т
нике
, ма
т
ориве
шт
ац. Та
ј
имању
хз
аз
ла
т
о, илимус
тв
арнопома
жемалик, к
аошт
оре
чеонаба
ба
...
– Тј
а
, митоз
а
пра
вонез
на
мо.Конамј
екрившт
ос
уна
мј
е
з
ици
билибржиодпа
мет
и– помирљивоћеофицир. – Ишт
осмодоз
во
лили
дана
сз
а
ве
дуприче
.
– Нисут
оприче– ј
ош ув
екћег
орљив
омладиг
осподичић.– Виде
ос
амка
ме
никовче
гс
вој
имочима.
– Коз
нашт
ај
ебилоунутра
. Не
г
о,г
леда
јнаце
лус
тв
арс
ав
едриј
ест
ра
не
. Можданиј
ет
а
колошешт
ос
уна
мликов
инау
лици, испре
д
она
коле
пез
г
раде
, навидикуг
ос
пождица
ма
. Можес
еј
ош кој
аиз
а
љубит
и. Тре
баихса
моубедитидасмомиукра
сз
г
раде– ус
иљенос
ена
с
ме
ј
аофицир,а
лимус
емладићнепридружи.
– Нарочитоонај
е
днашт
ој
еприс
тиг
лабродом– г
оркоћемла
дић. За
т
импоћут
а.– Ј
аноше,с
виз
уреунашеприлике
, каоучуду,чим
с
иђунаг
ат
. Видис
е
, бра
т
е,данешт
ониј
еуреду.Такв
екућене
маниг
де
.
– Тапус
т
ит
о, имас
ва
кој
акихчуданас
ве
ту
. Овона
шениј
еништ
а
. Проћићехала
буказ
атридана– у
ве
рав
аој
еисе
беиње
г
аофицир.
– Нег
одапо
пиј
е
мопој
едну,аТони?
Та
косеприј
а
те
љиус
корона
ђошеукрчминаоба
ли. Пос
ледруг
е
ча
шедобрема
лв
а
з
иј
е
, њихованеприликадођеимне
з
на
т
ниј
аима
ње
жа
лосна
, тера
з
г
оворпост
е
пе
нопре
ђенадру
г
ет
е
ме
. Ака
дис
пишет
ре
ћибока
л,пос
т
адошеопе
тонист
а
рив
ес
е
ља
цииов
опроле
ћнов
е
чепрот
е
клобис
а
св
имприј
а
т
ноданисук
розне
ковре
ме
, иона
коз
аг
реј
а
ни,
одличнора
з
уме
лира
з
г
ов
оркој
ис
ег
ла
сново
дионек
оликос
т
оловада
ље.
– И мисмос
епит
ализ
ашт
ој
еАда
мићев
апа
ла
т
аона
кочу
дно
ра
з
ву
ченауширину, ј
ош доксег
радила
, мојг
ос
подине– уве
ра
ва
ој
е
пос
та
риј
ипоморацдос
т
ој
анс
тв
еногчове
кауе
лег
ант
номс
ивомоде
лу.
– Али, т
ова
мј
едуг
априча.
– Гов
ори, г
овори– одобра
ва
лој
еобав
ешт
е
нодруштв
оз
ав
еликимс
т
олом, уна
пре
дсера
дуј
ућине
обичномз
ав
рше
т
ку,оче
куј
ућисне
с
т
рпљењемг
осподиновиз
ра
злица
.
– Уос
та
лом, с
кра
т
ићу.
244
Изру
ко
пис
а
– Немојништ
аск
раћива
т
и! – в
ес
е
лоћедрушт
во.
– Чулист
есва
ка
коз
ав
е
лет
рг
овцадув
аном, Симе
онаАдамића
.–
Ка
ког
ос
подинсу
важа
ва
ње
мклимнуг
лав
ом, помора
цна
с
та
в
и. – Дос
е
лиосеиз
да
ле
кауРиј
екупрет
риг
одине
. Тов
амј
еспособа
ниве
штчов
екк
омепос
ловине
ве
рова
т
ноидуодру
ке. Купиој
екућууСт
аром
г
ра
дуиве
лик
ипосе
дуМарт
иншћици. Приликомра
до
ванаоправ
ци
пра
ст
а
река
пе
лесв
ет
огМа
рт
ина, Симе
онј
енешт
опронаша
о, не
ка
кве
а
рт
ефак
те
, шт
али, бу
дућидај
еублиз
иниа
рхе
олошкона
лаз
ишт
еиз
пра
ис
т
ориј
е
. Е, паса
д– на
с
та
випоморац– малопома
ло, људипо
чеше
даг
оворка
ј
ука
кој
ет
рг
ов
ацпрона
ша
оз
а
копа
ноблаг
оидај
ез
а
т
а
ј
ио
ле
г
а
тоду
ку
пнев
ре
днос
тина
ла
з
а
.
–Ј
елит
ота
чно? – з
аинт
е
ре
сов
аноћег
осподин.
– Акоћез
на
т
и? Посв
емус
уде
ћи, ниј
е.Алис
уовег
ла
с
инеубрз
ос
тиг
ледов
ла
ст
икој
ес
уз
а
поче
леис
тра
г
у. Идокдланомодла
н, одне
кудсенађ
е, нима
њенивише
, нег
очет
рна
е
с
тс
ве
дока
, врлихриј
е
чкихг
ра
ђа
на
, кој
ис
у, с
викаој
е
дан, из
ј
ав
илидас
ус
еличноу
верилиу
Адамиће
воне
починс
тв
о. Ит
а
ког
о
сподараСимеонаоча
сс
т
рпа
шеуз
а
т
вор.
Гос
подинус
ив
омсез
а
пре
па
с
ти.– Че
т
рна
е
с
торољудиј
ев
иде
ло
дај
еут
а
ј
иоз
ла
т
о? Та
,ј
елимог
ућета
кошт
ог
од?
– Нара
вноданиј
емог
уће
,т
ој
е
с
т,на
жа
лос
т
, мог
ућеј
е,икоз
на
доклебит
руну
оуЦрикве
ничкомка
шт
е
лана
тудасење
г
оводва
жни
с
ин, Андриј
а
, кој
иј
ез
ав
ршиотр
г
ова
чкешколеуБе
чу
, ниј
ез
а
пут
ио
пра
воупре
ст
оницуиис
послов
аодаг
апримиса
мца
р. Обј
а
сниомуј
е
дасерадиопукома
рхе
олошкомна
ла
з
у,т
еј
еимпе
рат
орна
ре
диодаму
оцаодмахпус
те
, ка
кобинес
мет
а
нонас
т
ав
иос
војус
пе
ша
низ
аца
ре
винуунос
а
нпос
ао.
– Е, т
ове
ћв
ре
ди! – з
а
довољноћег
о
сподинусивом, кој
ика
ода
ј
епоче
одаседосе
ћака
коћес
еоване
обичнаис
т
ориј
аз
а
вршит
и.
– Одма
хпоиз
лас
куизз
ат
вора
, уа
прилупрошлег
одине, г
оспода
рСимеонз
ат
ра
жидоз
волудас
а
г
радиновукућу,кој
удобиј
е.Кућај
е
не
да
в
ноз
а
вршенаив
иве
ћпог
а
ђа
т
ечиј
ис
ек
аменикипов
инала
з
ена
с
т
упићимаис
пре
дз
г
ра
де
. Гле
дамоихсв
ак
ида
нимиико
њи, аис
ви
оникој
и, ка
ов
и, бродов
имаприс
тиг
нуизда
ле
каиз
а
кора
ченаВелики
г
а
т– с
ме
ј
ућисез
а
вршипоморац,узопштеодобрав
ањег
ос
т
иј
у.
– Пат
ој
ес
ј
ај
но! – одуше
вље
ноћепу
т
ник. – Кој
идомишља
ти
духов
ит
, ноос
ве
т
ољубивчове
к– ка
з
аив
е
ћхт
е
дедадодане
шт
оподс
ме
шљивонарачу
нуве
рљивос
тиипошт
е
ња„с
ве
дока
“ка
дј
е
да
нодг
ос
т
иј
укој
ис
усе
делиз
аве
лик
имс
т
оломпочедаподг
уркуј
еонедосе
бе
ида
ј
еос
та
лимаз
на
кеочимадапог
ле
дај
уупра
вцудвој
ицемладихљу-
245
Kњиже
внипре
г
ле
д4
диууг
лу,кој
ибиут
омтре
ну
ткунај
ра
диј
епропа
лиуз
емљу.Те
конда
на
ст
а
деопштис
ме
х.
– Ит
омиј
еос
амна
е
ст
иве
кунапреднојЕв
ропи! – з
а
ва
пиофицирус
т
ај
ућииба
ца
ј
ућинов
а
цнаст
о. – Ог
ова
рат
ек
аобабе
. Срамит
е
с
е
! – викнуицимну с
вогприј
а
т
е
љаз
арук
ав, небиликре
нулишт
о
пре
.
– Ов
омиј
еј
е
данодна
ј
г
орихданаужив
оту– з
а
пла
каТоника
да
с
уиз
ашлина
поље
. – Ка
дбис
еовабедаса
мој
е
дномокончала
! Алине
ће– дода
дес
т
рашнимг
ла
сом. – Докрај
ажив
от
аг
леда
ћуусв
ојкипна
у
лици,анисуг
апос
та
вилиз
богмој
ев
рлинеихра
брос
ти,ве
ћ...
НиЈ
а
нош сениј
еос
ећа
оништ
абоље, а
лика
оне
шт
ост
а
риј
ии
ис
кус
ниј
и, у
ме
ој
едас
еса
вла
да
. – Нев
редидас
екида
моокот
ог
а– ре
ка
ој
е
. – На
ј
з
ад,мождаћес
е,вре
ме
ном, ит
опроменит
и. Мо
ждаћене
коме
, ње
г
овојжени, например,илине
комдруг
ом, дос
а
дит
исв
еовои
с
кинућекипов
е.За
прав
о, у
ве
ренс
амуто.
АлиТониј
униј
ебилодоче
ка
њадас
т
аројда
мине
шт
одос
а
ди. –
Пођиз
амном– рек
аој
еприј
а
т
е
љуипохит
ана
пред.
Упла
ше
ндамудру
гнепочиник
акв
улудос
т
, официрпожуриз
а
њим.
Младићиубрз
ост
иг
ошедове
ле
лепногАда
миће
вогз
дањаис
та
дошеис
пре
дњег
а
. Уве
дројноћи, кућас
е
, иа
коне
осв
ет
ље
на,ла
копре
поз
нав
алапосв
ој
имиз
дуже
ним с
е
нк
ама. Палмеиоле
а
ндриуба
шт
и
из
аку
ћелелуј
а
лисуишушт
алинаве
т
ру,пока
з
уј
ућис
вој
ешиља
т
елис
т
овеимириснецве
т
ове
, алиј
епрочељез
г
ра
дебиломра
чноиоз
лог
ла
ше
нефиг
уренисус
едоброраз
а
з
на
ва
ле.
– Штаћуј
анаулици, ис
пре
дт
уђеку
ће,уов
одоба
? Зашт
ос
ене
бихужеле
ос
вој
е
, шт
амис
лиш – полуг
ла
с
ноћеТони– иле
поот
иша
о?
Ј
анош с
епра
в
иоданера
з
умепра
вис
мис
аоње
г
овихре
чиист
а
демуповла
ђива
ти.– Так
ој
е
, иде
моку
ћи.
– Мождас
умидос
адилику
ва
рицаик
очиј
аш – на
ст
а
виТони. –
Тоиниј
енарочит
одрушт
во,з
а
рне? – ре
чеипочеодброј
а
ва
т
ис
т
убове
.
– Трећислева
. – Она
јштомус
еневиделопов
скеочи, тос
амј
а
. – Да
ј
мис
а
бљу,Ј
а
ноше
! Имамне
кене
пре
чишће
нера
чунес
аовомг
лав
ом.
– Нелудуј
, Тони– шапа
т
омћеЈ
анош, из
не
на
даот
ре
жњен.– Ј
ош
на
мса
мот
офали: ула
з
а
купос
едиошт
еће
њеимовине
, падаимииде
моуз
а
тв
ор.Небу
диде
тиња
с
т
. Зна
ћедас
ит
обиот
и,штат
иј
е
!
Али, ништ
аниј
евре
дело.Тонипокушадамуот
мес
абљу
, пака
коут
омепослекра
ћегк
ошка
њаниј
еу
спео,онс
та
деодв
аљив
ат
иошт
е
ће
ниде
оивичња
ка
, небилис
едоче
па
ове
ће
гкамена
. Нит
омубеза
ла
т
аниј
епошлоз
аруком, пај
еодму
кез
а
г
рабиошљу
на
кс
ас
т
аз
еист
а
о
246
Изру
ко
пис
а
њимег
а
ђа
тикипове
. На
ј
з
адрука
мапокушадаодв
алиг
ла
вусасв
ог
с
т
уба.Виде
вшиданеможедаз
а
уст
а
вира
спома
мље
ногТониј
а
,Ј
анош
с
еса
крииз
аоближње
гдрв
е
та
.
– Самехуљеилопови– мрмља
ој
еТони. – Ме
ниис
ме
ва
ј
у, а
ода
клеимпа
ре
? Видеће
момиј
ошкој
ек
о... ишт
ак
оможе.
Ј
анош ниј
еса
чек
аокра
јов
огподухва
та
. Тихимг
лас
омдоз
ива
о
ј
еТониј
ај
ош не
ков
реме
, аондасеу
да
љио. Тонис
е
, међ
утим, от
ет
ура
долукеипос
лене
когвре
ме
навра
тисаме
т
алномшипкомкој
уј
енег
де
у
з
ео, пас
т
адепе
т
ља
тиококипа
,с
ведокона
јт
рећислева
, накој
ис
е
на
ме
рачио, уос
витз
оре
, ниј
епа
о. Пре
з
а
довоља
н, Тониподижев
ећи
де
ог
лав
екој
иј
еос
та
оукома
дуиодв
учег
ас
ас
обомдошума
рк
аукомеј
ена
ј
з
а
диз
а
с
па
о.
Ка
даг
а
, уподне
, раз
будишес
унче
виз
раци, дуг
омуј
ет
реба
ло
дасхв
ат
иг
дес
енала
з
ииз
а
шт
о. Мождас
еуопшт
евишенебинис
ет
ио
ноћа
шњихдог
ађ
ај
адамууј
едномтре
нуткунешт
ониј
еснажнопривуклопа
жњу. Не
ког
ај
епа
жљив
опос
ма
тра
о. Ка
дас
еос
врнуоокосе
бе
,
не
пог
ре
шив
ој
ес
хва
т
иоико:поре
дног
у,с
аиз
убиј
а
не
,з
е
мљомиборов
имиг
лица
маумрља
не,из
ломљенег
лав
ес
т
ат
уе
, пре
корнос
уг
апос
ма
т
ра
лебле
декува
ричинеочи.
247
Kњиже
внипре
г
ле
д4
Tamara Lujak
LJUTAC
„Imašli poslednjih ž
elja?”, grmeo je demon. Vrla je u tankoj
spavać
ici stajala pred demonom i tresla se kao usred zime. Treptala je i
klatila se na nogama kao da su je svi vetrovi ovog sveta š
ibali, i pokuš
avala
da shvati š
ta se upravo dogodilo.
„Pa, imašli?”, demonov glas je tutnjio. Vatra mu je izbijala iz
nosnica i oč
iju, lizala š
iroka pleća i spuš
tala se do stopala. Vrla je ž
murila i
pokuš
avala da razveje ruž
ne snove.
„Ko ste vi?”, promuca.
Demon je pogleda plamenim oč
ima i prosikta:
„Ljutac, demon smrti. Zar te roditelji ničemu nisu naučili?” I ne
sač
ekavš
i da mu odgovori, nastavi: „Jeste da ć
ešimati celu več
nost na
raspolaganju, ali ne mož
ešje troš
iti na ovakve gluposti. Odlučuj brzo!”
Devojč
ica je pocupkivala i guž
vala spavaćicu nervoznim prstima,
guš
eć
i odgovor u sebi. Roditelji su je učili da ne sme da razgovara sa
strancima a ovaj demon je svakako bio stranac. Kako je mogla da mu se
poveri? Kako je mogla da izrekne najskriveniju tajnu svog srca? Pa opet,
ako je ovo jedina prilika koju ć
e za ž
ivota imati…
„Imam samo jednu ž
elju”, promuca nesigurno i udahnu duboko.
Demon se odobrovolji i utiš
a bes:
„No dobro, da č
ujem.”
Dugo je Vrla gutala vazduh i premeš
tala se s noge na nogu, dugo je
treptala i odvraćala pogled sa tih užarenih očiju, da bi najzad prelomila u
sebi i izgovorila:
„Želela bih da me poljubite.”
„Molim?”, Ljutac je bio zateč
en. Buknu od besa i htede da je zgromi
zbog drskosti, ali se zaustavi i utiš
a gnev. Pogleda malo bolje to sitno,
goluž
dravo devojče i svide mu se ono š
to je video. Drhtala je poput pruta,
pa opet je smelo izrekla ž
elju svog srca. To mu se dopalo. Gnuš
ao se onih
koji su cvileli i kleč
ali pred njim moleć
i za poslednje trenutke života.
248
Изру
ко
пис
а
„Hoć
ešda kaž
ešda jošuvek nisi ubrana?”, prozbori lagano. Devojka
tiho odmahnu glavom i pocrvene.
„I želišda te ja poljubim?”, nastavi Ljutac obazrivo, ne verujuć
i ni
sam reč
ima koje su silazile sa njegovih plamteć
ih usana. Devojka klimnu
potvrdno glavom. „Ali…”, zamuca demon i stade. Hteo je da kaž
e da bi
mogao da je sprži, da bi njegov stisak bio prejak za njena majuš
na pleć
a i na
joštrista stvari je hteo da je upozori, ali oćuta. Bila je tako medena, tako
slatka dok je stajala pred njim sva ustreptala od iš
čekivanja, da se Ljutac
zagrcnu.
Osmeh se, po prvi put u njegovom životu, razli plamenim usnama, a
ž
ar u očima dobi takav sjaj, da se devojč
e uplaš
i. Demon to primeti i proč
isti
grlo, potom utuli vatru na krupnom telu, zgasnu žar u oč
ima i poprimi izgled
sasvim običnog gorostasa.
Priđe obazrivo Vrli kao da se bojao da ć
e joj samom svojom
blizinom nauditi i dodirnu njen promrzli dlan. Tek je tad primetio da je
bosonoga. Vrla se trgnu od neoč
ekivanog dodira, ali ne uzmače. Ljutac se
nespretno osmehnu i priđe bliže. Proguta knedlu i udahnu duboko, te skloni
pramen kose sa devojčinog lica.
Ona trepnu dvaput i prestade da diš
e. Demonu se zamagli pred oč
ima
i dugim prstima crvenim poput krvi dodirnu mladu belu put. Vrla uzdrhta od
tog dodira i nagnu se ka krupnom, snaž
nom telu. Ljutac sklopi oč
i i utisnu
poljubac u pomodrele usne. Devojč
e se podiž
e na prste i zagrli tanuš
nim
rukama krupno telo zategnuto poput strune. Nežne ruč
ice dosezale su tek do
demonovih miš
ica ali ovome to nije smetalo.
U njemu buknu vatra kakvu do tad nije poznavao. Zagrli tanka
ramena, stisnu devojč
e jače i podiž
e je u zagrljaj. Suze su se slivale niz
Vrlino lice, dok se demonu otkide jedna suza i ispari od toplote kojom je
isijavao. Dugo su tako stajali zagrljeni. Dugo su tako bili pripijeni jedno uz
drugo dok se Ljutac ne osvesti i spusti devojč
icu na zemlju.
Vrlino lice je sijalo od radosti. Savijala je prste na nogama i smeš
ila
se ozarena. Demon kaš
ljucnu znač
ajno i rasplamsa se kao nikad u životu.
Prijala mu je ova promena. Kao da je nova vatra lizala njegovo telo, kao da
je novi žar buktao u njegovom srcu. Ljutac se osmehnu zadovoljno, pogleda
u Vrlu, a potom u sok njenog ž
ivota.
Istog se trena ž
ar u njegovom srcu zaledi. Vatra kao da prestade da
liže njegova leđa i demon zadrhta pri pomisli na ono š
ta sledi. Baci jošjedan
pogled na boč
icu u kojoj se krila voda Vrlinog života i gotovo da briznu u
plačkad vide koliko je malo dragocene teč
nosti ostalo.
Devojka mu dodirnu ruku i osmehnu se.
249
Kњиже
внипре
г
ле
д4
„Gotovo je, zar ne?” Ljutac jedva da je smogao snage da udahne
vazduh. Nije mogao da nađe glasa, nije imao snage da odgovori. Jošse
jedna suza otkinu i ispari. To demonu dade ideju i on je odmah sprovede u
delo. Kad je sve bilo gotovo, Ljutac stade pobedonosno pred Vrlu.
„Čini mi se da sam izgubio tvoj predmet”, prozbori tiho, zaverenički
i spali reš
enje o odnoš
enju njene duš
e. Potom na majuš
ni dlan spusti
staklenu boč
icu do vrha napunjenu ž
ivotnom teč
noš
ć
u.
„Neć
ešme zaboraviti?”, proš
aputa i otre jošjednu suzu.
„Nikada”, obeća devojč
ica, poljubi ga smelo i nestade u vidu dima.
Ljutac se ispravi koliko je dug, udahnu vazduh punim plućima i buknu
punim plamom. Goreo je tako i osvetljavao put Vrlinoj duš
i, a kad se uverio
da je bezbriž
no stigla kuć
i, utiš
a se i prihvati se sledeć
eg predmeta.
250
Изру
ко
пис
а
Не
на
дГр
у
ј
ич
ић
БЕРЛИНСКИ НОТЕС
Пу
т
о
пис
22.11.2002.
ИзНовогСа
дакре
ћему11,45 час
ова
. Нас
урчинс
кома
е
родрому
с
а
му13,30. Ле
тз
аБе
рлинј
енав
реме
, у15,25. Леп, ве
да
рда
н. Ј
ас
ам
нас
едишту14Ф Боинг
а737-300. Љуба
з
нис
тј
уа
рдиист
ј
уарде
с
е.Ча
ст
е
на
сбог
а
томз
аку
скомипиће
м. Лет
имиз
на
добла
ка
, бе
лихиживих: да
,
онис
убића!
УБерлинс
т
иже
мз
аде
ве
дес
е
тминут
а.Наае
родромуШе
не
фе
лд
доче
куј
умеСте
ва
нТонтићиМла
де
нМаној
лов
ић, наш ус
пе
шниз
е
мља
ккодкој
егћубора
витидва
-т
рида
на
. Онј
епорек
ломизПриј
е
дора
.
Навра
т
имакућедоче
куј
енасње
г
овале
паинас
ме
ј
анаже
наМира
. Одмахна
суг
ошћа
ва
ј
ура
киј
омицрнимв
иному
због
а
тс
тохра
не
. Кућаим
ј
енас
пра
т
, ве
лика
, има
ј
уподс
та
на
реНе
мце
.
Нас
т
упа
мист
ев
ече
ри, у20 ча
с
ова
, уСрпс
комкулт
урномклубу,
ј
е
дномодмног
ихс
араз
нимиме
нима
. Ов
ајј
епос
вој
имакт
ивност
има
на
ј
в
редниј
и, окупљамног
она
шегсв
ет
а
.. Књиже
внове
чес
еодржа
вау
с
а
лонс
компрос
тору
. Упублицисуинте
ле
кт
уалци, писци– на
шег
оре
в
уковииљу
бит
ељипое
з
иј
е
. Ле
помеприма
ј
у
.. Пре
дс
т
ав
љамеСте
в
ан
Тонтић. Гов
оримпе
с
мема
хомизкњиг
еИ отацимати. Почиње
мпе
с
момНе
де
ља. Ос
ећа
мдаприма
ј
упое
з
иј
у, видимтоподоша
пт
а
ва
њима,поаплауз
има.У друг
омделуг
оворимљубав
непес
ме
. Опе
тдобро,
ј
е
днидруг
имана
миг
уј
унаув
о. Сте
ва
нмемолидака
же
мк
ој
уре
чио
на
родномбла
г
уКрај
ине
, оој
ка
чи. Ка
з
уј
е
мне
кепримере
. Молемеда
от
пев
ама
коу
ме
м. Ст
е
ва
нподст
иче,прихв
а
та
м: Ситнопј
е
в
ам, дал
ек
о
с
ечу
ј
е,/ имал
` ик
одамис
ераду
ј
е
. За
т
е
ченс
а
мк
оличиномодушев
ље
ња. Ондапит
ања
, ра
з
на
, иодг
овори. Ат
мосфе
рана
да
хну
таитопла
,
кре
а
т
ивна
, не
обична
, та
кв
унедоживе
х.
Прире
ђуј
умима
лико
кт
ел.Св
иже
леконт
ак
т,ра
з
г
ов
ор,дас
ебо251
Kњиже
внипре
г
ле
д4
љеупоз
намо.Тра
жекњиг
е.Добиј
а
мињиховез
бир
кенапоклон.Ј
е
да
н
з
емља
кчас
т
ира
киј
омизПот
коз
а
рј
а.Раз
г
ова
рамис
аљупк
омс
лика
ркомродомизСме
де
рев
ск
еПала
нк
е.ДошлауБерлинпречет
вртв
ека
.
Раз
водис
е
, ве
ли. Туј
еиј
еднаБањалуча
нк
а,ле
пез
е
ле
нес
ве
т
лост
ииз
кру
пнихочиј
у
. Туј
евећт
ридес
е
тг
одина.Гов
оредаНе
ма
чканиј
ев
ишеј
а
каидаћепропа
ст
и.
Младе
нна
своз
икући. Сна
мај
еиз
е
мља
кЂорђекој
иј
еча
с
тио
ра
киј
ом. Приј
а
тнав
ече
ра
, ра
з
г
ов
орокњижев
нос
т
ипаоживот
нимс
удбина
ма. Ст
ев
а
нсос
мехуј
е, з
а
довољан. Ка
з
уј
умидос
тапој
е
динос
тио
Бе
рлинукој
ере
т
ког
демог
упрочит
а
ти. Али, на
рав
но, ис
т
ичуидат
у
живит
риипомилионаљуди. Србаимаокот
риде
с
е
тхиљада
, Рус
ас
т
от
инухиљада
. ЗаРус
ека
жудас
уј
а
киуБе
рлину,даимај
уог
ра
нкемоћнемафиј
е,дас
уимз
идовиодмра
мора
, даукућидржепос
лу
гу
. Имаи
Поља
каокост
охиља
да, Тура
ка– в
ише
, аондаиШипт
а
ра
, иког
ас
ве
не
. Ме
трополас
аобиљемљудиода
с
вуд. Сте
в
анг
овориоТишминој
с
ла
виуНе
ма
чкој
. Нај
ве
ћине
ма
чкикњижев
никрит
ича
р,Раницки,увишема
ховај
еуг
леда
нојт
е
левиз
иј
скоје
мисиј
иЛите
рарникв
арте
т, и
неса
мот
у,похва
лног
ов
ориоопоз
нат
оммомес
уг
рађ
анину.
*
23. 11. 2002.
ДомаћинисупробудилиСт
ев
анаименеок
о11 час
ова
. Кас
но
с
мост
иг
ли, адоз
орера
з
г
ов
ара
ли. Лепона
сг
ост
е
. Срда
чнис
уимили.
Дола
з
еимкомшиј
еНе
мци, рођа
циињиховадеца. Кће
ркас
амомком
изЊуј
орка
, мла
диће
мкој
иј
е,поредос
т
алог
, живе
оуПе
ру
уче
т
ириг
одине
. Руча
моуст
а
ну,одма
ра
момалоопет
.
Књиже
внове
чепочињеу19 ча
с
овауЦркв
е
нонародном дому.
Воз
ина
сМла
де
нкрозБе
рлинс
ас
т
а
вље
нодв
еликихче
тв
ртиице
лина
.
Широкибу
лев
ари, импоз
ант
нез
г
ра
деиархите
кт
ура
. Ос
ећас
едај
еиз
ов
ог
аг
радаг
рме
лаис
т
ориј
а.
Ума
лодаз
а
кас
нимо. Љуба
з
нона
спримаОта
цДра
г
а
нСе
кулић,
поре
кломизЛоз
нице
, исњиммла
ђис
ве
ште
ник, От
а
цВељкоГа
чић,
родом изТе
с
лића
, шк
олова
нуКа
рлова
чкојбог
ос
ловиј
и. Пе
т
на
е
ст
а
к
минут
акас
нииКос
та
сПа
па
нас
т
а
сиу, г
лумац, пес
никимуз
ича
р, поз
на
туНемачкојпот
е
лев
из
иј
ск
ојс
ериј
иукој
ојј
еиг
раоГрка
, оногко
ј
и
иј
е
с
т
е.
У препунојса
лиз
а
почиње
м књижев
нов
е
че. Говорим де
с
ет
а
к
пе
са
ма
. Туј
еидоброоз
в
учење
. Опетмеле
попублик
априма
. За
т
им
252
Изру
ко
пис
а
Ст
е
ва
нка
з
уј
ечет
иримој
епе
с
менане
ма
чкомј
ез
ику. Ут
ом, г
овории
т
ри-чет
ирисв
ој
е
. Кост
а
суз
имаг
ит
а
руипев
анашупе
с
муБол
у
ј
е
мј
а,
бол
у
ј
е
ш ти. Каз
уј
еисв
ој
епес
ме. Пев
аи в
рањанск
е: Зај
ди, з
ај
ди...
Ка
оГркуНема
чк
ој
, онна
сча
ст
ис
рпскомду
шом. Накра
ј
упе
ва
иг
рчкепе
с
ме
. Сте
в
анмемолидаот
пев
амј
е
днуој
ка
чу. Кудћупоре
д
Кос
т
ас
адапева
м? Онј
ошимаиг
ит
а
ру.ИизпубликеМла
денмиу
з
буђ
енода
ј
ез
накедаотпе
ва
м, точинит
а
кода– мора
мот
пе
ва
т
и. Прихва
т
импре
длог
, отпе
ва
мдв
ос
тих: Ког
амој
еочиценамаме,/ мамићег
аи
с
а`ранићег
а. Прола
мас
еду
гапла
уз
, непрес
т
а
ј
е
. Кла
ња
мс
епублици,
а
плау
знеј
е
ња
ва
. Прила
з
иммикрофонуиот
пе
в
ам: Ој
, барабо, коти
к
ућучу
в
а?/ Вј
е
тарду
вапамику
ћучу
в
а! Апл
ау
зј
ош ј
ачи! Шт
адара
дим? Пе
ва
мит
рећуој
ка
чу. Аплау
зна
ликпоз
ивунабис
. Одлучуј
ему
т
ре
нуданеотпе
ва
м, ве
ћдас
а
дк
аже
мна
роднес
т
ихове
: Ев
одођедаз
апј
е
в
амође
,/ к
одов
ог
адомапоштеног
а,/ е
в
ос
адапаопетнек
ада.Опе
т
с
нажа
н идугаплау
з
, з
акра
јмог
анас
т
упа
. Кокт
е
л! Публикат
ражи
књиг
е. Има
ос
амс
амот
риприме
ркаОј
каче
. Даихј
ебилонез
на
мколико,с
вебибилораз
г
рабљено.
Кос
т
аснасв
одиус
војчуве
нире
с
тора
н-г
але
риј
уТерцомондоу
це
нт
руБе
рлина.Ча
с
типиле
тином. Ј
аже
лимпиво,нема
чк
оба
ш. Током
ноћи, додваса
т
а,прик
ључуј
ус
еидолаз
ез
аст
омног
ина
шиљудико
ј
и
с
убилинакњиже
внојв
ече
ри. Већна
сј
епе
тна
ес
т
а
к: новина
ри,филоз
офи, профе
с
ори, лека
ри, т
еле
в
из
иј
скимонт
а
жери... Не
кис
ууБе
рлину
де
це
ниј
а
ма
, имаиновиј
их. Ра
дос
тура
з
г
овору, пев
ање
. Ст
е
ва
нт
ражи
даотпе
ва
мј
еднукосов
скупес
му. Да
, аливра
ња
нс
ку– Маг
л
ападнал
ав
дол
ина.Филоз
офЗла
т
омир,кој
иј
епрече
тв
ртс
т
оле
ћаот
иша
оизСрбиј
е
, унес
е
нокоме
нт
а
ришеиа
на
лиз
ира.Свис
едив
елепот
ите
кс
т
а: Кроз
трепк
ебрашнодас
е
ј
е
ш, с
осл
з
идаг
оз
аме
с
иш, наг
ру
дидаг
ораз
в
иј
е
ш, с
оду
шадаг
оис
печ
еш... Обас
ј
ањауца
рскоме
г
ле
ну. Сме
х. Очи
пунеприј
а
те
љс
кева
т
реиз
а
часс
тв
оренељубав
и. У рес
т
ора
нс
т
ално
у
ла
з
енов
иљуди. Конобарицеле
пе
, изГруз
иј
е,ве
лимиСт
ев
а
н, ј
е
рКос
т
асутуз
емључе
с
тонос
иху
ма
нита
рнупомоћ. ИКост
а
совс
инј
ек
онобар, вис
ок, на
очит
,с
афа
з
онира
номбрадицом, пит
конас
меј
а
н, с
на
жа
н, с
личаноцу.Ле
по,с
в
епоме
рис
ус
рет
а
.
*
24. 11. 2002.
Да
на
сј
еуЦркве
нона
родном домус
ла
вахораСв
етиСав
аиз
Бе
рлина
. МојдомаћинМла
денМа
ној
лов
ићв
оз
имекрозпрос
т
ра
ни
253
Kњиже
внипре
г
ле
д4
Бе
рлин. Поднеј
еида
нј
ев
еда
р. Са
дбољевидимова
јг
ра
дукој
е
мс
е
ос
е
ћачудоис
т
ориј
еику
лтуре
. Мла
денмипричаоНе
мцима
, оњихов
оме
г
оиз
му,ораз
лика
макој
еидаљепост
ој
еиз
међуис
точнихиз
а
па
днихНе
ма
цапос
лерушењачуве
ногЗида
. Ус
путмеводиусв
ој
уфирму
Маз
ек
а. Пока
з
уј
емиве
ликоскла
дишт
ез
а
чинала
т
иноа
ме
ричкехране
.
Онсеспециј
а
лиз
ова
оз
ат
а
јпоса
о: з
а
чиниз
аме
ксичкеиа
рг
е
нт
инс
ке
ре
с
тора
не.
Уводимеуог
ромнупрос
т
ориј
ук
ој
ај
е
, ус
т
ва
ри, ве
ликиз
амрз
ив
ач.За
тимудруг
укој
ај
ев
еликас
оба
-фрижидер.Ка
жедас
ет
ут
ренут
нона
ла
з
иробаувре
днос
тиодпо
ламилионамара
ка
. За
љубље
нј
еу
с
војпос
аоипре
циз
ног
аводи. Видехидв
еса
вре
ме
ноопремље
нека
нце
лариј
еукој
имара
дис
е
да
мљуди. Мла
де
нпосе
дуј
еитрика
миона
-з
а
мрз
ива
ча. Каже
, никадниј
еже
ле
одау
ништ
ис
вог
аконку
рент
а, ве
ћ
у
ве
кг
ле
дадана
пра
в
икомпромиси,та
ко,по
лакот
ечез
а
рада
, небрз
о–
пре
коноћи.
Уна
шојцркви,кој
ај
екупље
наодев
анг
е
лис
т
а,пре
уређе
наидот
е
рана– на
ј
в
ећихрамсрпс
кепра
вос
лав
нецрк
веудиј
ас
пори,доминира
иконаСве
т
еБог
ородицеТрој
е
ручице, ина
че
, одпредв
ег
одине
, из
а
шт
ит
ницес
рпскепое
з
иј
еипес
ника
. Ст
ев
анна
сј
ев
ећче
каоиспредцркв
е
, пуше
ћи. Уну
трас
еуправоз
а
вршав
алалиту
рг
иј
а
. Мног
онаше
г
с
ве
т
а.Момедомаћинуприла
з
ес
ес
т
раибра
т
, има
ј
уокодва
дес
е
т
акг
одина
. Онас
ез
ов
еДубрав
ка, с
т
иг
ласиноћизХа
мбург
а
. Пок
лањамј
ој
Снов
иље
.
Ота
цДра
г
а
нпоз
иванаруча
к. Упоз
на
ј
е
мде
вој
куизКнина
, родомизВрлик
е. УБе
ог
ра
дуз
а
вршилафа
култ
е
т,са
дарадика
ос
ек
рет
а
рицакодј
е
дногрус
когле
кара
. Же
лидакупинекумој
укњиг
у, уз
има
Снов
иље
. Ст
е
ва
нприла
з
ис
ај
е
днимст
а
риј
импс
ихиј
ат
ромкој
и, т
а
кође
,
пит
аз
ак
њиг
у. Дај
е
ммуспос
ве
том, аонизновча
никава
дипе
де
се
т
е
вра
.Ј
аодбиј
а
м, а
лионинс
ист
ираиус
пе
вадамеубеди. Ка
жедаму
пое
з
иј
апомажедале
чиболе
снике. Ст
е
ва
нв
елидај
еињемусновцем
ис
топрире
дио.Сте
ва
новс
каку
та
в
ис
ме
х,прит
ом.
Ру
чакј
еприпре
мљенувидубог
а
тогшв
едс
когс
тола
. Уз
имам
дв
еврс
т
ес
а
рме
, не
ма
чкопе
нуша
вопивоидо
брекола
че.Ту, у
зде
с
е
тинуврс
т
ај
ела
,с
ме
шкај
ус
ена
шежене
, ма
хомчла
ницехора
. Онес
уприпре
милеов
ообиљехра
не.Узме
нес
еда
ј
уПе
раБона
с
ера
, ус
пе
ша
нбиз
нисме
н, г
ов
орљививрца
в, бившибок
се
ризШа
пца
, иДу
ша
нЈ
ов
анов
ић, с
томат
ологив
иолинис
т
а, родомизЛоз
нице
. Ка
же
мБона
се
рида
с
а
мпреде
с
ет
а
кда
наима
опе
сничков
ечеуШапцу
, пос
е
ће
ноиле
по.
Виде
ој
е, ве
ли, уПодринск
омг
л
асукој
имуре
довнос
т
ижеуБе
рлин.
Прочит
а
ој
еинте
рвј
усамном. Цит
ирамиде
т
а
љ дас
ет
але
натнес
ме
254
Изру
ко
пис
а
из
да
ти. Кадј
е, ка
же
, чуоис
туре
ченицуток
оммој
екњижев
неве
чери
ов
де, учиниломус
адас
а
му
краомис
аоизт
огинт
ерв
ј
уата
монеком
пе
снику
. Кад, оно– ј
ата
ј
! Тог
ај
еот
ворилопре
маме
ниј
ош в
ише
.
Предс
т
ав
љас
ека
обив
шимла
дикримина
ла
цизпопра
в
ногдомауКра
љев
у. Хв
алис
едај
ет
а
дт
ука
о, поре
дос
т
а
лих, ичув
еногЗе
му
нца.Понос
анј
енасв
ојна
дима
к. Има
ој
е,ис
т
иче
, сре
ћес
аженомЉубицомиз
Сиј
еков
ца
, родногме
ст
аДушк
аТрифунов
ићакодБос
а
нс
когБрода
.
Има
ј
удвекћерке
, одт
ридес
е
тидв
аде
с
етг
одина
. Љубицамолидапоз
дра
вимДушка.Инсис
тира
ј
удас
ез
адвада
нана
ђе
мо,дамеиз
ве
дуна
в
ече
ру,г
дег
одже
лим. Прихва
т
ам.
Душа
нЈ
ова
новић, необичнодуховит, с
коропаче
т
рдес
ет
ог
одишња
к,фа
нт
а
ст
ичнос
в
ирав
иолину.Убрз
ој
есадв
ој
ицомха
рмоник
аша
т
оипока
з
а
о. Онприка
з
уј
евисокумуз
ичкууме
т
нос
т
. Година
мај
ес
вира
онаСкада
рлиј
и. На
с
ме
ј
а
но, попутг
лумца
, причаживот
неа
нег
дот
е
.
Црнпура
ст
, мршуљав
, аповис
ок, з
в
онкогг
ла
са
, кажедај
еув
ременај
в
ећеомраз
енаСрбе, упрос
т
ориј
а
маРа
ј
хс
т
а
г
а
, нај
е
днојс
веча
ност
и,
одс
вира
онав
иолиниМарш наДринуидамуниконишт
аниј
ере
ка
о,
нит
иј
ебилоик
акв
ихпроблемаз
богт
ог
а
. За
паз
илаг
ај
епреде
с
ет
а
кг
одинамла
даНемицака
кос
вирав
иолинуиреклас
ебидаћеба
ш онбит
и
њенмуж.
Младе
нниј
емог
а
оост
а
тинару
чку.Доњег
ов
екуће
, ка
сниј
е
, воз
имеДушан. Наз
а
дње
мс
е
диштуј
ење
г
овсинНиколакој
иодлично
с
вирак
лавир.Ус
пу
тмиДу
ша
нинт
е
лиг
ент
нопричаополит
ици. Помињеиј
едногс
вогприј
а
те
љакој
иј
е
, оже
нившит
а
кођеНемицу
, уз
еоње
нопре
з
име
.
Одс
ут
раћубит
ис
ме
ште
нуре
ст
ора
нуМорав
а, уцент
руБерлина
, кој
иј
ев
ла
сништ
воЛе
с
ковча
нинаСла
вољубаДа
нков
ића– т
ак
оми
ј
еда
на
срека
оОт
а
цДраг
а
н. УкућиМа
ној
лов
ићачека
ј
умеМаркоБунда
лоиње
г
овас
упруг
а
, Ма
ђа
рицародомизКуле
. Раз
ме
њуј
еморе
че
ницеоз
а
вича
ј
има
. Приме
ћу
ј
удас
а
мумора
н. Поподнеј
е,одла
з
имдале
г
не
м. Одма
рамс
епу
нут
иса
ка
, нат
ренз
а
с
пим. Мла
денмипре
длажеда
пог
ле
дамв
ече
рњуемис
иј
ус
рпс
кет
е
лев
из
иј
еуБерлинуукој
ојћебит
и
иприлогомомна
с
тупус
иноћ. Прилогј
еве
омале
п, опсе
жан, г
ов
орим
це
лупес
муКрај
ина, чу
ј
есене
коликомелодиј
аој
каче
,з
а
пра
вос
вешт
о
с
а
м пожељипубликеот
пе
в
ао. У пр
илог
ус
уз
а
с
ту
пље
нииСт
ев
а
ни
Кос
т
ас
.
Одма
хпос
леодг
ле
данеемис
иј
еодла
з
имоуце
нт
а
рБе
рлина, у
ре
с
тора
нТе
рцомондо. Успутпе
ва
мосе
вда
линке
. Мираимаодличан
с
лух.КодКост
а
с
аз
а
тиче
моСт
е
ва
на
, филмск
огмонт
аже
раПе
т
раМа
рков
ића
, родомизЗрењанина
, иНе
бој
шу, нез
на
ммупрез
име, њег
ов
ог
255
Kњиже
внипре
г
ле
д4
помоћник
а, мршуља
вогмомкапа
лес
т
инс
кита
мк
ас
т
оглица
, родомиз
Туз
ле
. Плав
оокиМа
рковић, бое
мс
ки, руме
нулицуодк
ој
еча
шицевина
, причаа
не
г
дотеизс
вог
амонт
аже
рскогиску
ст
ва
. ПомињеЗорана
Радмилов
ића
,в
еликогг
лу
мцакој
иј
еодбиодаг
оворит
е
кс
тка
даг
ака
мерасликаодоз
г
о. Прила
з
ина
мКос
та
с
, покла
ња
ммуСнов
иње
. Онлис
т
аипит
аоче
мупише
м. Говорим, аТонтићмупој
ашња
ва
. Кост
а
сс
ут
рапут
уј
еуАмс
т
ерда
м.
Зас
т
оломј
еиВла
да
нРакић, новина
рипе
сник
, допис
никна
шихлис
тов
аие
ле
кт
ронс
кихмедиј
а
. Одј
е
дноммиова
јче
тр
де
с
ет
ог
одишњимла
дац,одев
енусв
ет
леисв
е
чанебој
е
, покла
њанима
њенив
ише
ноче
тирисв
ој
екњиг
еиист
ичедас
умуј
ош чет
ириушт
а
мпиуота
џбини. Ав
ај
! Кажедас
уг
аој
а
дилине
киписциииз
дав
ачиизСрбиј
еи
РепубликеСрпске
. Уз
елимуве
ликино
ва
цз
ашт
а
мпа
ње
. Ј
еднукњиг
у
ј
еуцелос
т
ипос
ве
т
иоРус
кињиЕмилиј
из
акој
омј
еиз
г
убиог
ла
ву
. Пе
с
месуму, умерикак
от
е
мачес
т
она
лаже
, подос
тапа
т
е
тичне
, пунељуба
вногбола,ист
инс
ког
, не
пре
врелог
, ичу
днихис
кора
чењаучудуј
е
з
ика
. Ук
њиз
и Бе
рл
инс
ка божуре
ња иманас
лов Српс
ков
е
чил
иште
.
Предла
жем: Српск
ол
е
чил
иште
! Тонт
ићс
есмеј
енас
авг
ла
с,ка
одаој
ка
. Влада
н, упирућина
па
ће
ниодљуба
внихј
а
дапог
ле
думе
не,ве
лида
пра
випе
сникодма
хреа
г
уј
енаречи.Грлимосеиве
се
лимоз
а
ј
е
дничком
друже
њу,ужив
амоутре
ну
цимара
з
драг
а
нихупа
дица.
Вла
да
ндодај
едај
ењег
ов
аљубљенаЕмилиј
абилаувуче
наурус
кумафиј
ууБе
рлинуидамуј
ерекладаћене
коодњихдв
ој
еиз
г
убит
и
г
ла
вуа
кос
енераз
иђу.Пропа
тиој
ез
ање
номдуг
омкос
омиј
ошдужим
ног
а
маи, ве
ли, пишероманање
нимиме
номунас
лову, опет
. Одвра
ћа
мг
аодпонов
неупотре
бење
ногиме
науна
с
лов
у. Подс
ећа
мг
ана
з
биркуЕмилиј
адечуве
ногпопаЂуј
ића
, кој
ај
ет
риде
с
ет
ихг
одинапрошлогв
екаиз
а
шлауСре
мс
кимКа
рловцима,г
деј
емла
дипес
никпоха
ђ
аоБог
ослов
иј
у. Вла
данпре
дла
жез
ас
ут
рараз
г
оворс
амномз
аРадио
Бе
ог
ра
д.
*
25. 11. 2002.
Да
на
сбит
ре
балодапре
ђе
муце
нт
а
рБе
рлинаг
дећубитис
ме
шт
е
ннанов
омме
ст
у. Ус
т
ај
е
мопе
тпока
с
но, уполај
е
дана
ес
т
. Упра
з
номса
мст
а
нуМа
ној
ловића, улепомичис
том. Мла
дениМирасуна
пос
лу
. Онаћедоћинешт
опредв
а
на
ес
т
. Нас
т
олу, укухињи, уоблику
в
еликоге
липс
ас
т
огпра
воуг
а
оника
, че
кадоруча
к: ме
д, кис
е
ломле
кои
256
Изру
ко
пис
а
црнихле
б. Дружимс
ес
ама
чкомТомомкој
е
гсудоне
лиизПриј
е
дора
.
Памет
а
нј
еиумиљат
. Ве
лик
,с
еде
фа
с
т.Ма
чкечис
т
ине
г
а
тивнеиу
рав
нот
ежуј
упоз
итивнес
илницеукући. Дв
апутс
ес
клупчаонамомкре
ве
т
удокса
мбиоуг
ра
ду.Зат
е
клис
мог
анакре
ве
туг
деспав
ахумој
ег
руди.Ене
рг
е
тс
ката
ј
на
.
Мирај
ест
иг
ла.Че
ка
моис
ве
ште
никаДраг
а
наСе
кулићададође
дополадвападамеодве
з
едоре
с
тора
наМораваг
дећунас
т
ав
ит
ибора
ва
к.Нешт
ог
анема
, ка
сни. Ре
каомиј
едаћеудес
е
тча
с
ованаае
родромудоче
ка
тиј
е
да
на
е
ст
ог
одишњегде
чакаизНовогСадакој
емћеу
Бе
рлинубит
ипре
са
ђе
носрце
. Токошт
аче
т
рде
с
е
тхиља
даев
ра. Ет
о,
на
шацркваиут
омепле
ме
нитопомаже
..
Дола
з
иМла
де
н. Поз
ивамобилнимт
е
лефономОцаДраг
ана
. Дог
ов
ара
ј
ус
едаме
, ипа
к, Мла
денпре
ба
цидоМоравег
деће
мосепотом
на
ћис
ви. Ст
ижемопос
лечет
рна
е
с
тча
сов
а
. Ј
ош не
маТонт
ића
. Прима
на
сљуба
з
наг
а
з
да
рицаЉубицаууре
ђе
номрес
т
орану.На
с
ме
ј
а
нај
е,ле
паик
ру
пнихцрнихочиј
у
, апоре
кломизЛа
кт
ашакодБа
ња
луке
, мој
а
з
емља
киња.
Нас
амимвра
т
има, пр
иу
лас
ку, чове
кна
ликВа
скуПопи, ма
ло
млађ
и, из
ла
з
е
ћипре
дст
а
вљас
ес
ет
но, с
пике
рскиле
погбаршунас
т
ог
г
ла
с
а
: Иј
ас
ампе
сник
! Иа
кој
екренуоизре
с
тора
на,прост
ос
ез
а
ле
пио,
з
адржа
оис
е
оузнас
. Еле
г
ант
нообуче
н, скоцка
но, ос
мехуј
есека
от
ужноде
т
е
. Жа
лишт
осениј
еост
в
ариока
опе
с
ник. Свег
оворис
тидљив
о, обе
шеногта
многпог
леда
, умиља
т,а
лимела
нхолича
ндодубинес
рца
. Укру
пнимочимас
вемусевиди, идо
брот
аине
ка
квавелича
нс
т
ве
нана
ив
а.Дали? Хе
мичарј
е
,в
ели,ра
диз
ај
е
днуфирмуизГрчке
. Ча
сј
е
уБе
рлину, ча
суБеог
ра
ду. Ка
жедај
ена
пис
а
оокочет
рде
се
т
акпес
а
ма
,
а
лиданеже
лидаобј
а
викњиг
у.Пла
шис
едамупе
сменисуз
ав
рше
неи
даихт
е
кморадорађива
т
и. Видим уње
мудобричину, не
ког
аког
ај
е
не
шт
ог
оле
моодвуклоодпоез
иј
е
, мождажена
, мождапоса
о, коз
на
шт
а
. Толикожа
ланане
чиј
е
млицуневидеходав
но. Обаз
рив
от
ражи
приме
ракмој
екњиг
е
, Да
ј
еммуСнов
иље
. Онпла
ћаде
се
те
вра
,ј
аодбиј
а
м, онинс
ис
т
ира
. Чит
адвемој
епе
с
меус
е
би, подижег
ла
вуика
оде
ча
кт
репћеидивис
е
. Пат
е
т
ично, а
лиис
тинс
ки,видис
е– изду
ше
. Или
мисес
а
мочини. Каже
, опет
, каодеча
ра
цкој
ипрвипутвидиаут
ора
књиг
е:Вис
тев
ел
икипе
с
ник.Ј
ој
, одма
хне
м. Онда
, инспирис
аниој
ача
н
прочит
а
нимпе
с
ма
ма
, онисписуј
едвес
вој
е
. Читаихипокла
њами. Ко
лиј
ет
а
јчов
ек
?
Ут
омст
ижеСт
е
ва
н. И онупадауов
ајне
обичнира
з
г
ов
ор. На
ш
новипоет
ас
епре
дс
та
вљакаоСта
нко, а
лидодај
едамуј
еправ
оиме
Милут
инПа
новић.Имаиу
нуча
додс
инаикће
рке
, уБе
ог
раду.Ка
жеда
257
Kњиже
внипре
г
ле
д4
ихс
веиз
држав
аидамут
о, с
адуњиховимг
одина
ма,вишениј
емило.
Ј
ав
ећруча
мпе
ченуг
ушчет
инуипиј
ем, ет
от
ичуда
, кока
-колу.
Дола
з
иг
а
з
даРес
т
орана
, Сла
вољубДанковић, ј
ут
росј
еуде
ве
т
с
т
иг
а
оизСрбиј
е. У Берлинуј
ев
ећт
риде
с
етпе
тг
одина. Обог
ат
иос
е
,
в
реда
нидов
ит
љив. Чу
днопос
ка
куј
ека
дг
овори, пома
лосекривии
кла
т
и, ис
т
алноа
не
г
дот
ск
ипој
ашња
вас
ва
кипокре
т
. Имадв
ас
инаи
у
нуча
дуБе
рлину. Упоз
на
ос
аммус
инаОливе
ра
, ст
удент
а, в
еомале
погмомкаууређ
енојбра
дици, личинама
ј
ку.Слав
кој
ена
родникоз
е
р,
ша
љивџиј
а,напот
пуноориг
ина
ла
н, ме
нидос
адне
виђе
нна
чин. Одма
х
чит
ас
вој
уз
дра
вицуз
ана
шимс
т
олом, в
ећј
ена
чуодамиказ
уј
е
мопе
с
ме
. Климас
еле
во-де
снодокг
о
вори, з
дра
вицуј
едонеоса
дизз
а
в
ича
ј
а
. Пот
омпричав
ице
ве,аондана
мчит
аиме
нана
шихбившихполит
ича
ра
, кој
а
,с
ведој
е
дног
а
, има
ј
уа
с
оциј
а
циј
унанешт
опос
прдно: Убипа
рип, Сиротк
овић, Поз
де
ра
ц... (Ех, ка
квихс
вепре
з
име
наимаумом
з
ав
ича
ј
у
. Ишаос
а
муист
ираз
ре
дс
аДуша
номКењалом.)
Га
з
даМорав
епре
прича
ваприлик
еукој
имас
ез
а
тица
о, аданика
дниј
ебиопре
ва
рен, ве
ћонј
епобеђ
ив
аоииз
вла
чиодобит
. Ка
жеда
ј
ере
члока
лна
ст
а
лаодг
ла
г
олалока
т
и. Виде
вшика
ка
вј
ечов
ек,шере
т
идобриба
ра
ба
, бе
здвоумље
њапокла
њаммуј
е
да
нј
е
диниприме
ра
к
Ој
к
аче
. Одмахј
ез
а
в
ириоуњу
, ауве
че
, докс
мо,мипре
ос
т
али, с
еде
ли
иве
чера
ли, онј
ез
аша
нком, саог
ромномпа
жњом, с
ав
еликимна
оча
рима
,а
лииис
подлу
пе
, ст
ој
е
ћичита
окњиг
укој
аг
ај
е
, очиг
ле
дно,з
а
не
ла
. Фотог
ра
фис
аос
а
мг
адокчит
асалупом.
Последва
де
се
тчас
овауМорав
ис
еокупилодруштв
оодс
иноћ,
изКос
та
с
овогре
с
тора
на
. Ра
з
г
ов
ори нас
ушниулепим тре
па
вица
ма
.
Са
дна
ј
вишеприча
мс
аВла
даномРакиће
мкој
иј
епунихдва
нае
с
тг
одинауБе
рлину
. Же
лидаос
нуј
ес
в
ој
ут
е
лев
из
иј
у. Пока
з
уј
емипа
пирез
а
т
о.Поновомис
ежа
линанек
енашепис
цекој
исумууз
е
лидос
т
анова
цаз
ашт
а
мпањепес
ничкихкњиг
а
. ОпетпричаоЕмилиј
и, фат
а
лнојРус
кињикој
амуј
ежив
отра
с
турила
, аондаоМариј
и, нашојГа
лиј
а
нкиод
Прња
вораизБосне
, ској
омс
еле
чиоодпропа
лељу
ба
в
и, ане
да
вно,
т
а
кође
, исњом ра
с
кинуо, ј
ерј
ебилауинце
с
тоиднојве
з
исбра
том.
Уловионање
нојт
е
лефонс
којсе
кре
т
арицила
сцив
нупорукубра
та
.
Ст
е
ва
нупорнопиј
ецрнов
ино. Сут
рапоподнет
ре
балобидавидимоРихардаПит
ра
с
а,пе
с
никак
ој
е
мСт
ев
анпре
водипе
сме.Пла
нира
модамукодме
неуБранковомколушт
а
мпамокњиг
у. Окупљенима
прича
моБранкуРадичев
ићу
, оМиниКа
раџић, опре
нос
уБра
нкових
кос
т
иј
уизБе
чанаСтра
жилов
о... Слуша
ј
упажљиво,пра
т
епика
нт
е
риј
е
изрома
нт
ичнее
похе
. Дог
ова
рамс
аВла
да
номдамиуче
тв
рт
акпо
каже
Бе
рлин. Сут
рас
амнаХумбол
тов
омунив
ерз
ит
е
ту, насла
вис
тичкојка
-
258
Изру
ко
пис
а
т
е
дри. Ра
с
та
ј
емос
е
, одла
з
имнаше
с
тиспра
тдас
па
ва
м. Двасус
ат
апос
лепоноћи. Крозпроз
орвидимв
еликуз
г
ра
дунак
ој
ојсеокре
ћеог
ромнис
ве
т
ле
ћиз
на
кМер
цеде
са.
*
26. 11. 2002.
Одма
хпо
следоручкауМорави,проше
та
ос
а
мдоце
нтраБерлина
. Уре
дној
еичис
то.Са
обра
ћајпе
да
нт
ан,г
е
оме
триј
ск
ит
ача
н.Св
ипошт
уј
ус
е
ма
форе
, чакиус
ле
пиму
личица
маг
деаут
онез
а
ла
з
и. Гра
две
ћ
у
краше
нБожићнимпоз
лат
а
ма
, мес
е
цданараниј
е
. Низст
а
блапушт
ене
с
т
рунеила
нциве
омасит
нихжаруља.Крвот
окдрв
ећаиз
ба
че
ннакоре
с
т
аба
ла
!
Вра
ћа
мс
ена
конне
пу
нс
а
туМорав
у
. Текћудаобилаз
имсут
ра
Бе
рлинупра
т
њиВла
да
наРа
кића
. Ут
рина
ес
тча
с
овасеуМорав
ина
ла
з
имс
аТонт
иће
миПит
рас
ом. Ут
врђуј
емост
в
ариз
ашт
а
мпањеПит
ра
с
овекњиг
еуТонтиће
вомпре
пе
ву
. Пит
ра
спомињедаћеиГе
т
еовинс
т
ит
утбит
иу
кључе
н. Ра
дуј
е
мос
еприпре
миње
г
овекњиг
еиз
а
бра
них
пе
са
маМе
де
нашиба. Руча
мо, Риха
рдпла
ћат
ридес
е
тевра
, аг
аз
дача
с
т
ипиће
м. Већј
еше
с
на
е
стча
сов
а.
Пит
ра
смевоз
ис
вој
ојкући. Сна
маук
олимај
еиСт
е
ва
нкој
иће
у
спу
тиз
аћидоне
ма
чкихприј
а
те
љаг
деј
ебионе
коликоданас
ме
ште
н.
Тој
ефинимла
ђибрачнипарко
ј
ипроуча
ваинане
ма
чкиј
е
з
икпре
води
т
е
кс
тов
емона
хаИс
а
иј
е
. Ст
е
ва
нудев
ет
нае
с
тча
сов
аимав
озз
аБре
ме
н,
бољере
ћи, з
ај
еднос
елокодовог
аг
ра
да
, кој
еј
ес
вој
ев
рснауме
т
ничка
колониј
аг
дес
енала
з
иде
с
ет
а
кс
т
ипендис
т
аизра
з
нихз
е
ма
љаме
ђукој
имај
еионка
опес
ник.Ост
а
лис
ус
лика
ри,филоз
офи, инте
ле
кт
уалци...
Пит
ра
смевоз
и, да
ље
, дос
т
а
науис
точномделуБерлина
. Чес
т
о
муј
ена
с
ме
ј
а
нас
е
т
кас
т
абра
да
. Имат
рој
еве
ликеде
це
, двој
еживис
а
мост
а
лно,аонј
ес
амла
ђимс
ином. Же
наМоникамуј
еумрлапрешес
т
г
одина
. Тос
а
мс
аз
на
оодСт
е
ва
на
. Ула
з
имоуобновљенулепуз
г
ра
ду,
с
ве
жеоке
рбој
е.Надруг
омипô с
пра
т
у, в
рат
ана
мот
ва
ра
,с
лу
чај
ноз
а
т
е
ченауст
а
ну, Пит
ра
с
овадва
де
се
т
ог
одишњак
ћеркакој
ат
е
ле
фонс
ки
ра
з
г
ов
араснеким. Риха
рдмеј
еупоз
ориопредолас
кадај
ест
а
нне
уре
да
н.
Ава
ј
, ут
ри-че
т
ирипрос
т
ориј
е– хиљадеихиља
декњиг
а
. Иу
ка
рт
онскимв
еликимкут
иј
а
манасре
дс
обе
. Прет
рпанеполицеуз
аз
ид
инера
чуна
м. Књиг
е
, књиг
е
, са
мокњиг
е, брдара
з
ба
ца
нихко
ј
ес
ила
з
е
с
аполицаифор
мирај
убре
жуљке
.Ј
едв
апрола
з
имкрозто
ва
рена
с
лова
.
259
Kњиже
внипре
г
ле
д4
Тунемапрос
тораз
анорма
лнос
т
анова
ње
. У пре
дсобљу
, поре
дте
ле
фонс
когст
очића
, опе
ткњиг
е
,а
лиине
уобича
ј
е
номног
ост
а
рихципе
ла
ичиз
а
мај
еднихпре
кодруг
их. Нез
намг
деРихардс
пав
а, ниг
деневиде
хкре
ве
т
, нис
тоз
аруча
к, немакухињс
когниделићанамешт
ај
а
. У
на
ј
в
ећојсобис
ахиља
да
мак
њиг
аиде
се
т
ина
мав
еликихка
рт
онскихкут
иј
а
,с
еда
мнабрда
шце
. Пит
расмипок
аз
у
ј
ес
вој
уновуне
обичнихдименз
иј
акњиг
у, 70 x 70 цм. Онај
е
, ус
т
ва
ри, ме
ша
в
инапе
с
амаиг
ра
фика
. Окоде
с
ет
а
кнадебе
лојжут
кас
т
ојхар
тиј
и, к
орицес
иве
. Књиг
апре
доча
вас
вој
ев
рснупе
с
ничкуилик
овнупричуоос
та
цимабе
рлинс
ког
з
ида
. Очиг
ледно,з
идј
еида
љеопсе
с
ив
нимот
ив
, нес
амоПитра
с
ов.
Пока
з
уј
емиРиха
рд, з
а
тим, ст
а
реброшурепое
з
иј
екој
есупре
кој
уде
цениј
у, уис
т
очномБе
рлину
, из
лаз
илеуедициј
иПес
ничк
иал
бу
м. Тој
ез
аправ
обог
ат
анис
касве
т
с
кихпе
сника– прекос
т
от
инупеде
с
е
тнанема
чк
ом ј
е
з
ик
у. Пит
расј
ебиоуре
днике
дициј
е
. Покла
њами
пе
смеОс
ка
раДав
ича
. ВидимиброшуреНе
руде
, Вилиј
амс
а, Сеферис
а
... Одне
куддола
з
иуте
т
ра
па
кус
ве
жс
окодј
абуке
.
Пока
з
аомиј
еновикомпј
уте
рк
ој
иј
епочеодакорис
т
ипрепола
г
одинеикој
иг
ачинисре
ћнимиа
ког
ај
е
, ка
офе
номе
нновогв
ремена
,
насв
ена
чинеиз
бе
г
а
ва
о. На
покониз
лаз
имоизка
та
комбикњиг
а
. Воз
и
мена
з
а
д, алиубрз
оз
ас
т
ај
е
мокодј
е
диногпре
ос
т
алогде
лаБе
рлинск
ог
з
идаудужиниодокопе
де
се
т
а
кме
т
а
ра,нит
олик
оодс
т
отинукиломе
т
а
рас
руше
ног
. Фот
ог
ра
фишемет
икис
предис
т
ориј
с
кемукенема
чк
ог
на
рода
. Воз
имез
ат
имдоМорав
еитус
ера
ст
а
ј
е
мо.Приже
љкуј
е
мода
с
епонов
ос
ре
тнемо, е
т
оба
ш уНовомСадуг
дес
мос
е
,з
аправ
о, ипрви
путс
ре
лиуре
с
тора
нуЛипапрепе
т
на
е
стг
одина.Тус
усеСт
е
ва
нион,
т
а
кође
, упоз
на
ли. Има
мј
е
днуфотог
ра
фиј
уизтог
ав
ременанакој
ојс
е
поре
дњег
ав
идег
оспођаСт
ој
а
но
вић– пре
водилацсне
ма
чког
, Душко
Трифунов
ићиИва
нНе
г
ришора
ц.
Одма
рамс
ес
амополача
с
а
. Удев
ет
на
е
с
титриде
се
тдола
з
иПе
раБона
с
ера
. Желе
ој
едамеу
г
ост
и. Бићет
оба
ш уМорав
и. Бона
се
рај
е
обуче
нулепоино
вота
мноплав
ооде
лосасличномк
рав
ат
ом, с
абе
лим
с
итнимде
т
аљима
. Узњег
амек
рајст
олаче
каине
з
а
обила
з
ниВла
да
н
Ракић. Вече
ра
морибуив
ес
е
лича
с
тора
з
г
ова
ра
мо. Пона
в
љамидапоз
дра
вим бок
се
раТа
диј
уКа
чара
. Пе
рај
евла
сникфирмекој
ас
еба
ви
в
ент
ила
циј
ом. Са
ду
пра
вора
дипо
словеудрез
денс
којОперипос
леве
ликихпо
пла
ва
. Одличназ
ара
да
. Ка
жедас
умураднициНе
мци, ане
Срби, ј
ерна
шине
ћедас
лушај
уСрбина
-г
а
з
ду.Причакакој
еирође
ној
кће
ркида
оот
ка
зба
шз
богт
ог
ашт
ој
еподра
з
уме
ва
лавла
сник
аоца.Биломуј
ете
шко, г
рлосест
е
з
а
ло, алипос
а
ој
епос
ао, аракиј
а– ра
киј
а
.
Отк
аз
!
260
Изру
ко
пис
а
Из
не
надана
мс
еприкљу
чу
ј
е
, тихоиг
ос
подс
ки, новоот
криве
ни
пое
таПа
нов
ић,Ст
а
нк
о.Бледј
еинеис
па
ва
н, испиј
е
н.Пој
ашња
вадаце
луноћниј
ес
пав
аопре
ме
ћућипит
ањаопое
з
иј
и, к
ој
ас
умус
е
,е
то,на
кондужегв
ремена
, на
шомз
а
с
лу
г
ом, намет
ну
ла.Рас
т
ај
е
мос
епрепоноћи.Же
лимраниј
едале
г
не
м, с
ут
раима
мв
ажа
нна
ст
упнаХумболт
овом
у
ниве
рз
ит
е
ту
.
*
27. 11. 2002.
Послеле
погдоручкакој
имиприпре
маЉубица
, окополај
е
да
на
е
с
туз
има
мт
акс
и, кој
иј
еодма
хтуузМорав
у,иодлаз
имнаХумболтов
у
нив
е
рз
ит
е
т.Так
сис
тај
еТурчинкој
имиуз
имадес
е
те
вра
, не
шт
ома
ло
в
ише
, ној
ане
ма
мсит
но, онс
ељут
и, а
лиипа
кодуст
а
ј
едапот
ра
жуј
е
с
итниш. ПопримиоТурчиннема
чкуцепидла
чкупре
циз
нос
т. Хумболт
овуниве
рз
ите
тј
еуист
очном де
луБе
рлина
. Поиз
лас
куизаут
а
, з
а
кључуј
е
мдамеј
едовез
аонек
оликоброј
ев
ара
ниј
енаа
дрес
иDorotheen
str. 65. Но, с
на
ла
з
имс
е
,в
раћа
мс
ет
рис
т
аме
т
арана
з
а
д. Ве
с
наЦидилко
мече
кадополадва
на
е
ст
, ана
ст
упз
ас
т
уде
нт
ес
ла
вист
икет
ре
балоби
дат
рај
еоддв
ана
ес
тдочет
рнае
с
тчас
ова
.
Напет
омс
прат
упрона
ла
з
имВес
нук
ој
аовдев
е
ћне
коликог
одинара
дика
оле
кт
ор. Куца
мнавра
т
аброј411. За
т
иче
мј
есадвес
т
удент
киње
. Понаг
ла
с
купре
поз
на
ј
е
мдасуизБосне
. Раз
г
ова
рамкрат
косТа
маромиОљом, кој
еодлаз
едаз
ав
ршене
кипос
лићдабис
т
иг
ленапе
с
ничкис
ус
ре
т. Ве
снапока
з
уј
енаполицидвемој
екњиг
е
, Чис
таци
Жив
уду
шу
. Прекој
уг
одинудобилаодТонт
ића
.Ј
ај
ојпотписуј
е
мСнов
иљеиИотацимати.Ве
снапомињедај
ојј
ег
ос
тбиоиМиха
ј
лоПант
ић. Малоприча
мооПопи,онај
едок
торира
ланање
г
овојпое
з
иј
и.Одла
з
имоудруг
уз
г
ра
дукој
ај
е
, ис
пос
т
а
вљас
е
, т
а
мог
демеј
ета
кс
ист
а
ос
т
ав
ио.Тусена
лаз
исе
мина
р.Студе
нт
има
хомНе
мци, паПоља
ци, т
е
не
шт
ос
ана
шихс
т
ра
на
. Уг
лав
номдев
ој
ке
,т
е
кнеколикомла
дића
. Ме
ђуњимаиј
е
да
нс
еда
мде
с
ет
ог
одишња
к, Алдо,полаНемац, полаЦрног
ора
ц, т
а
кос
епре
дст
а
вља
. Заправ
о, не
колик
ог
одинај
епрове
оуЦрној
Гори,допа
ламус
едоне
ба.
Ве
с
наЦидилкомепре
дс
та
вљаст
уде
нт
има
. Говоринане
мачком
омој
ојпое
з
иј
и. За
молиламеј
едапе
сменас
рпс
комг
ов
оримпола
ко.
Св
ис
удобилифото
копиранепе
с
менасрпс
ком, укупнос
е
дам: Неде
ља,
Лабу
д, Sestina lirica (Љубав
нас
кас
ка), Ол
овк
а, Нак
оле
нима, Св
е
тл
ица
из
а
в
ршнис
оне
тизв
е
нцаТај
ац. Напа
ме
тихка
з
уј
е
м. Ус
путпоне
шт
о
261
Kњиже
внипре
г
ле
д4
дода
мос
ва
којпе
с
ми. За
тим, Ве
с
начитапес
менане
ма
чком. Гов
орим
новихс
е
дам-оса
мпес
ама
. Ст
удент
из
а
инт
ере
с
ова
ни, Ољапит
адалиј
е
с
онетог
раниченаформа
. Одг
ова
рам– не, ис
ликовитопоредимс
оне
т
с
апе
харомвинакој
ече
с
тодруг
а
чиј
е
, бе
ло, црно, фрушког
орс
ко, ит
а
лиј
анс
ко, фра
нцу
ск
о, ис
пиј
а
ноураз
личитимприлика
ма
, ника
дис
т
им,
изра
з
нихрукуиуве
кпре
кодруг
а
чиј
ихус
ана
. Допа
даимс
ет
о. Помињемиз
вонос
оне
т
а,муз
икукој
уоваформамораима
ти. Та
ма
ранада
хнут
окомента
ришеипит
аколикој
епре
водаут
е
нт
ич
нас
ликаориг
ина
ла
. Са
маз
акљу
чу
ј
едај
ене
мог
ућедос
ловнопре
ве
с
ти, односно, препе
в
ат
ипе
с
му.Укључуј
ес
еис
т
а
риНема
цкој
иист
ичеданиј
епес
имист
а
идаве
руј
едај
емог
у
ћпрев
одпес
ме.Ниј
ебилот
ешкопоне
шт
ододат
и
с
ве
муов
оме
.
Ст
уде
нт
иуз
има
ј
уне
коликомој
ихкњиг
а
. Прила
з
имиБој
анаиз
НовогСа
да
. На
с
ме
ј
а
нојиле
пушка
с
тој
, с
ат
амном к
осомсве
з
а
ном у
ре
п, пот
пису
ј
е
мкњиг
у.Ос
т
ав
ља
мит
е
лефондас
еј
а
вик
аддођеуНови
Са
д. Ка
жедапла
нираз
аНов
уг
одину. Ста
риАлдомефот
ог
рафише
,
ра
с
положе
но,ка
одаћеможиве
т
ихиља
дуг
одина.
Ве
с
на
, Та
ма
раиОљаодв
одемеукафићупрост
орусе
мина
ра
.
Узму
з
икупиј
у
цка
ј
укафу
,ј
акока
-колуикоња
к, ра
з
г
ов
ара
моосв
ему.
Ит
ус
ефотог
рафишемо. Ве
с
наморанача
с, Ољаидек
одмомк
а,аТа
мараос
та
ј
е. На
с
т
ав
ља
мопричуој
е
з
икуипрев
ође
њу. Та
ма
рапа
тиод
не
дос
т
а
ткажив
огс
рпскогј
е
з
ик
ауБе
рлину, ма
лој
ојј
етошт
ос
ре
тне
поне
когизз
а
вича
ј
а
. Из
не
нађуј
емелуциднимз
а
па
жањима. Пре
длаже
мидаоде
модоИв
ане
, ње
неприј
ат
е
љицекој
ас
ут
раводипрог
ра
мпос
ве
ће
нБалка
ну. Одла
з
имоуСту
де
нт
скиг
ра
д. Идеможеле
з
ницом –
г
орњом. Имаиподз
е
мна– ме
т
ро. Са
обра
ћајдишеумилина
мат
ачнос
т
и, ка
ос
а
т.
Прона
ла
з
имоИв
анунадруг
омс
пра
тус
туде
нт
с
когдома
. Ив
ана
,
мршу
љав
а
, црна
, ле
па
, радос
нихл
ирс
кихочиј
у
, из
не
на
ђе
на
. Та
марај
ој
ј
еприре
диламојдолаз
а
кка
оиз
не
на
ђе
ње
. Дола
з
ииј
е
днависокаНе
мица
, с
ту
де
нт
кињафилоз
офиј
е
. Пла
ва
, в
ис
ока
, в
ес
е
лис
есу
сре
ту
. Ива
на
с
т
удираг
ерманис
т
ику
, напос
т
дипломс
кимј
епре
дав
ањима.ИзБе
ог
ра
дај
ест
иг
лаовде
. Окре
тнај
еиприј
а
т
на
. Су
траводиба
лка
нс
кове
чез
а
мишље
нокаопрог
ра
мк
але
идос
копс
когс
адржа
ј
а
. Поз
ив
амеданас
т
упим– с
адвепе
сме
. Пит
амедалићудапопиј
е
мшљивов
ицу, бе
луили
жут
у.Тра
жимов
удру
г
у.Пиј
е
мопочашицу.Добрај
е,охо-хо.Ра
киј
уј
е
ис
пе
ка
оње
нот
ац,аде
дај
ојј
ебиопинт
ер.Помиње
мис
в
ог
аоцаба
чва
ра
, ипе
с
муКацакој
у
,з
а
т
им, г
о
ворим. Видимдаимседопа
да.Ка
з
уј
ем
ј
ош неколико. Та
ма
ражелидаот
пе
ва
мне
коликос
та
рихс
рпс
кихпе
с
а
ма.Иванај
еподс
т
иче
. Пев
ам, онераз
г
аљуј
уће
, боне
. Тубудеј
ош ј
е
дна
262
Изру
ко
пис
а
ча
шицара
киј
е. Ива
нас
ез
а
руменела
. Ка
жедаракиј
удонос
из
богпре
хла
де
. Та
ма
раниј
епопиланика
п. Дог
ова
ра
мос
ез
асут
ра
шњинас
т
уп.
Та
ма
рамевоз
ина
з
а
д. Прича
моољубав
и. Пов
ера
вамис
еове
з
и
с
амушка
рце
мс
т
ариј
имодњедв
аде
се
тоса
мг
одина
. Ра
з
умев
а
мј
еи
с
луша
м. Поне
шт
оика
жем, а
липажљивоидобронамерно, онакодас
е
ос
е
тидамиј
ес
вет
оодне
кудпоз
на
т
о. Ле
песуј
ојк
ру
пнеплав
еочиис
поднаоча
рашт
ој
о
јдо
брост
ој
енапра
вилномносуиз
на
днапуће
них
у
са
на
. Дов
оз
имет
ачнодоМорав
е
. Поз
драв
љамосе
, њенарукахладна
,
мој
ат
опла
. Ма
лоихз
адржа
ва
мо,ноТа
ма
рамисли,видим, насв
огмног
ос
т
ариј
егљубав
ника
. На
ст
а
вљаа
ут
омда
ље,в
еров
а
тнокодње
г
а
.
Вла
да
нРа
кићс
тижеуМоравуокодв
аде
с
етча
с
ова
. Ве
че
рамо
иа
коов
ајре
с
т
оранс
ре
дууз
имаз
анера
днида
н. Га
з
дапроце
ниодас
еу
т
а
јда
нодиг
ра
ва
ј
умног
ис
порт
с
кидог
а
ђа
ј
и, з
а
т
воре
но. Али, Сла
вкои
Љубицас
ут
оликодобриипа
жљивиданеда
ј
удаве
чера
модруг
де
.
Вла
да
нра
спаку
ј
ека
ме
руиправис
амномполуса
т
нираз
г
оворз
асрпс
кут
е
лев
из
иј
ууБе
рлину
.
Одлаз
имодоКос
т
а
са
. Ус
путмипоказ
у
ј
ена
ј
поз
на
тиј
ере
ст
ора
не
имес
т
ауцентруБе
рлина.Не
кис
упра
з
ни. Ниј
ека
онека
д. Немачкај
е
с
вевишеукриз
и. Мипре
т
е
ру
ј
е
мока
дизСрбиј
ег
ле
дамонаНе
ма
чку
мис
ле
ћидата
мот
е
куме
димлек
о. Евро-нова
цј
еиз
аз
ва
оскупоћу.Упа
домев
ра,не
кој
ез
а
ра
диог
оле
мепаре
. Ноћувишенег
орес
ваг
радс
ка
с
ве
т
ла, не
маниос
ве
тљењав
еликихробнихкућадоз
оре
. Нибожићни
у
крас
инаулица
манесв
ет
лесв
уноћ. Онина
ј
в
ећиг
а
сес
еокопоноћи.
Зна
кдаЗа
падболуј
е.
КодКос
т
ас
акој
и, какој
еус
т
врдиоСт
е
ва
н, личинаЗе
вс
а
,с
еда
моз
аг
аз
динст
о.Рукес
унамнаве
ликој
,с
коропаромбоиднојдрв
еној
површинижу
тебој
е. Кос
т
асј
еотпут
ова
оуАмс
т
е
рда
м. Не
дост
а
ј
енам
њег
ов
она
смеј
а
но, усе
дојбра
дилицес
адужом, помалора
шчупа
ном,
кос
омус
е
димпра
меновима
. Прис
т
ижуМарков
ићиНе
бој
ша
. Бое
мс
ки
ра
з
г
ов
ориве
ћте
ку– пре
дња
чеовадвој
ица
. Ма
рковићсежа
линаФинцакој
иј
ес
а
модв
е
одвеРус
кињеиј
е
днуБраз
илкунаве
че
ру, акој
ес
у
с
т
иг
лека
оприпомоћз
амонт
ирањефинс
когфилма
. Ут
ом, Ма
рковићу
с
т
ижемобилнапорукас
аДе
диња. Ј
а
вљас
ење
г
овановадевој
ка
. Пос
ла
лалас
цив
нупоруку.Онс
есмешкаиже
лидау
з
вра
тиис
томмером,
нат
ре
нз
а
ст
а
ј
е
, смишља
. Ј
амупишемдухов
итримов
а
ндвос
тихк
ој
и
он,узс
ме
хиз
е
бњу,уз
в
раћадев
ој
ци. Онаопе
тодг
ова
ра,ј
ана
нов
оприпома
жем.
Вла
да
нмеводикрозноћниБе
рлин. Опе
тмиу
каз
у
ј
енаноћну
шт
е
дњус
т
руј
е
, пока
з
уј
емина
ј
ве
ћуробнукућуKaVeDe бе
зиј
е
дног
с
ве
т
ла. Ве
т
рићј
ела
г
а
нис
ве
ж. Прола
з
имопоре
две
ликогМе
рцеде
с
о-
263
Kњиже
внипре
г
ле
д4
в
огиз
лог
ановиха
ут
омобила.Чуос
амве
ћдај
ет
ешкопродат
иполова
н
а
ут
о, а
лиику
питинов.Божић
неј
е
лкеопетис
крс
а
вај
уинај
а
вљуј
уНов
уг
одину. Вла
данмипока
з
уј
енет
реће
мспра
туј
е
днег
ра
деус
кипроз
ориз
акој
егживињег
ов
аопев
анаљубав– фат
а
лнамуз
а
, Рус
кињаз
бог
кој
ес
еј
е
дваопора
вио. Ипа
кдоша
окс
е
би. Товидимпона
чинукак
о
коме
нт
а
ришепроз
ор. Сут
раће
мопос
ледоручкауцелоднев
ниобила
з
акБерлина
.
*
28. 11. 2002.
Подог
овору, уј
ут
а
рњимс
ат
има
, Влада
ниј
акре
ћемоуобила
з
акБерлина
. Онћемибит
ипра
виводич.Влада
нј
еут
омг
ра
дапре
ко
де
с
етг
одина
, но
вина
рј
е
, пуноз
на
. Прв
оса
мпоже
леок
ћеркиМилици
дакупимдоба
ршалз
аз
иму. Вла
данмеводиуна
ј
поз
на
тиј
уробнукућу,онуукој
ојука
с
нимс
ат
имаг
ас
ес
в
ет
ла
. Ог
ромнај
е,обиљес
ве
г
апа
иша
лов
ас
ва
кев
рст
е
. Иовдес
еосе
ћапре
дбожићнаат
мосфе
ра– пове
ћ
у
великоприс
т
иг
лимновог
одишњимсниже
њима
. Мноштв
оукра
сас
вуд
у
ок
оло.Ненала
з
имша
лко
ј
ибиМилициодг
ов
ара
о.Толикиј
еиз
борда
непре
поз
на
ј
емправ
и. Пребире
мпомношт
вуов
акв
их, она
квих, дуг
их,
кра
т
ких, ша
ре
них, ј
е
днобој
них, одв
уне
, ка
шмира, меша
них... Милици
би, помоме
, одг
ов
ара
оша
лкој
иј
еис
тов
ременомоде
раник
лас
ичан,
с
веодј
едном, ив
ишеодт
ог
а
. Онасене
обичнооблачи, друг
а
чиј
еод
с
вој
ихвршњакиња
. Неволимног
одас
еука
з
уј
еуз
на
кусу
кње
. ПрипомажемиВлада
н, прона
ла
з
имконачној
е
да
нша
лодка
шмира
. Пошириниј
едополабе
лка
с
то-дра
п, аот
поласв
ет
лопла
висивиху
з
дужних
пруг
ашт
ос
епрет
а
чууре
с
е.Так
оћеима
тидвев
рст
ешала
,з
а
виснокој
ус
т
ранус
ав
иј
еузв
рат
. Уз
имамз
а
довоља
н. Купуј
е
мј
ојј
ош не
кесит
нице
.
Одлаз
имодој
еднеодмног
оброј
нихпрода
вницас
уве
нира
. Тра
жимкома
дичкеБе
рлинс
когз
ида
, кој
ис
уида
љенај
прода
ва
ниј
иуг
ра
ду.Зидкаоиз
в
орбиз
нис
а.На
ј
мањикома
дз
ида
,в
еличинедуг
ме
т
а,кошт
а3,90 – паондас
ведо49,90 е
вра
, с
ара
з
нимдода
т
нимукра
с
имаи
а
диђ
арима
. Туј
еималама
кет
аку
лтногис
точноне
мачкогау
таТрабант, имини-фот
ос
из
идаидруг
ихз
на
ме
нит
ос
тиузка
ме
нчић. Гле
,
ра
з
г
ле
дницанакој
ојс
едире
кт
ноуу
ст
аљу
беБре
жњевиХоне
ке
р, ана
с
ре
диниу
г
рађ
енапров
иднас
т
ак
лас
т
аокруг
лакут
иј
ицас
аде
лићемз
ида
! Купуј
е
мпеткомадака
ме
нчићаупров
идној
, попу
тширок
епот
ковице
, са
виј
енојпла
с
тици. Уз
има
митрипро
спе
ктаБе
рлинара
з
нихве
ли-
264
Изру
ко
пис
а
чина
, обећа
ос
амј
е
днојприј
а
т
ељици, профе
сорицине
ма
чкогј
е
з
икакој
апет
нае
с
тг
одинаниј
ебилауБе
рлину. Купуј
е
мидвеле
пемалечаше
з
арак
иј
ус
ауцрта
нима
мбле
мимаБерлина
. Не
кс
енађуузонекрај
ишке
, изз
а
вичај
а
. Онда
, црнуча
шу
,ј
ак
омис
едопа
ла
,з
амле
коилича
ј
,
накој
ој
, на
ра
вно,пише– Берлин.
Желимдра
г
имбићимаданапише
мде
с
ет
а
кра
з
г
ле
дницаизБе
рлина
. Ракићмипо
каз
у
ј
енеколикоиз
ва
нреднихмес
т
аг
децве
т
аобиље
ра
з
нихформат
ара
з
г
ле
дницас
ана
ј
раз
личит
иј
иммот
ив
има
. Не
ве
рова
т
а
низ
бор. У ра
ј
уколор-ра
з
г
ле
дница, с
пе
циј
а
лит
е
тисуцрно-бе
ле
. Чуде
с
нареше
њаиоблици.Инањимас
еосе
т
идасеБе
рлинуве
кг
ра
диои
дог
ра
ђива
о,ас
а
да
, видис
е
, пуномпа
ромприбирана
ј
с
а
вре
ме
ниј
аурба
наиа
рхит
е
кт
онс
кареше
ња
. Купуј
емра
з
ноликеичудне
. Ра
кићнатре
н
пре
кидарит
уа
лкупова
њаиув
одимеуј
е
данинт
ерне
т-к
афић, морада
пошаљеприлог
есадиске
т
еуБе
ог
ра
д, улис
тНационал
. Доконт
ора
ди, ј
ав
ећпиј
е
мча
јиломимнебаш укус
а
н, мадаиз
г
ледомле
п, кола
ч
кој
е
гниса
ммог
аодок
рај
апој
е
с
ти. Ис
пису
ј
е
мра
з
г
ле
днице
. Ра
димт
о
ка
оде
чак. Надваме
тр
аодме
нес
едеинаа
лбанс
комј
ез
икууз
буђ
ено
ра
з
г
ов
ара
ј
утрој
ица
.
Одлаз
имоув
еликупошт
у.Ит
ус
еос
е
ћане
ма
чкапе
да
нтнос
т.По
ра
з
г
ле
дници, т
роша
кј
ез
амаркицуполае
вра
. Вла
данмиј
екаос
е
ст
ра
прируци. Поз
нај
еБе
рлинка
осв
ојџе
п. Ј
ош а
комуу
спедапокрене
с
вој
ут
еле
виз
иј
у,их! Алипла
шиседанећедобит
идоз
волу:биој
еуз
а
т
воруз
богне
кеНе
мицекој
амуј
ена
ме
с
тилат
з
в
.с
илова
ње
. Ка
дј
ет
ре
ба
лодаиз
ађ
еизз
ат
в
орана
конне
коликоме
с
еци, Влада
нниј
ехт
е
о. То
з
апањилодома
ћине– не
ћеСрбиндаиз
а
ђеизз
а
т
вора
, пае
тот
и, г
оди
муј
ош. Покуша
ва
лис
уне
дељамадаг
амилост
иве
, донос
илира
з
наре
ше
њаив
ариј
а
нт
ењег
ов
огог
реше
ња
, алиВла
данРа
кић– неине
, никогниј
ес
илов
аои- та
чка
! Ништ
аниј
епот
писа
о,ника
ка
вњиховпа
пир.
Тра
жииз
виње
њеиодште
т
уоднема
чк
едржа
ве
. Са
димане
кучудну
ка
з
ну, з
а
бра
нуне
из
ла
с
каизНе
ма
чкене
коликог
одина
. А на
шира
дници, у
з
г
ре
дрече
но, ма
сов
нодобиј
а
ј
уот
каз
е. Нек
ис
е
, ве
ћост
а
рели, покуша
ва
ј
упрек
ва
лификов
ат
и. Криз
а
, дубокаи– њихов
а.Вла
да
нв
ећдуг
ониј
ебиоуз
а
вича
ј
у,одт
огек
сце
сасвла
с
тимауБерлину. Не
обично
ит
е
шк
о. Ка
жеданепишеникомуСрбиј
у. Исприча
омиј
едаг
ај
е
, из
не
кихраз
лог
а, ота
цуда
риове
ликомда
скомидај
етобиоокида
чда
одеуНе
ма
чку.
Ус
путс
ефот
ог
ра
фише
мокодј
е
дногодмног
ихме
две
да
, ма
скот
а
ура
з
нимиз
в
едба
ма
. Поз
на
тис
имболаБе
рлина
, Златниме
две
д– филмс
кана
г
ра
да
, например. Ов
ајкра
јкој
е
гсмос
т
алиурађ
енј
еуфа
раонс
комст
илу
, ег
ипа
т
с
кава
риј
а
нт
абе
рлинс
когмедв
еда
. Обилаз
имокњи-
265
Kњиже
внипре
г
ле
д4
жа
ре.Нешт
ос
ена
ј
дужез
а
држа
ва
мопоредонихс
акњиг
а
маизликовне
у
ме
тност
и, из
борј
ефа
нта
с
тича
н. Вла
да
нна
г
лаша
вадаћеус
коропрос
ликат
и,дамораит
акодас
еиз
ра
з
и,уме
т
никус
вимправцима
Одлаз
имодоБра
нде
нбу
ршкека
пиј
е. Сумракув
елико. Прола
з
имопоре
дне
виђе
нов
еликеилукс
уз
нерус
кеа
мба
са
де
. Зда
њекој
есе
,з
а
ис
та
, моравиде
т
идабис
ера
з
уме
лаова
кв
аопа
ска
. Помишља
мнаАндрићаиЦрњанс
когк
ој
ис
у, с
в
акинас
војна
чин, бора
вилиуБе
рлинуу
с
вој
имембах
ада
ма.Не
комиј
ене
киданиза
ут
апока
з
а
оа
мба
са
дуукој
ојј
естолов
аоИвоАндрић. А поре
дБра
нденбуршкека
пиј
е– мног
о
т
урист
а
. Св
ишкљоцај
уфот
оапа
рат
има
. Прола
з
имоиз
међуог
ромних
ка
менихс
тубов
аиуде
с
ноиде
мокаРај
хс
та
г
у.Ит
ус
ефотог
ра
фишемо.
За
мишља
мс
ликуХит
ле
ровихт
рупакој
е
, наврхунцумоћима
ршира
ј
у
ов
уда, па
ра
дно, у
зхист
е
ричнеуз
викеикома
ндес
вог
афире
ра. У Не
мачкојс
есв
акида
нпој
ав
инас
т
от
инеис
пис
анихс
т
ра
ницаоњиховом
у
че
шћууДруг
омс
вет
с
комра
т
у, оњихов
ојкривициз
ас
ве
тс
кунес
ре
ћу, окривицикој
ај
епре
рас
лауг
оркиг
ре
х, компле
ксика
ј
ање. Раз
на
с
евиђењапле
туокотог
а
.
Да
нј
ет
мура
н, т
а
квихимадост
ауБе
рлину. Са
мој
е
да
нбеше
с
унчанопроша
ранобла
чићимаот
ка
дс
а
м овде
. Монт
а
же
рМа
рковић
минек
ида
нре
чедабис
амоз
богт
огс
ивогнебажеле
одаодеизБерлинаук
ој
иј
епос
ломдоша
оизве
дреГрчке.Вла
да
ниј
асевра
ћа
моуМорав
уиодоцнелоруча
мо,опе
тбог
а
т
оз
ахв
аљуј
ућиЉубици. На
враћаз
е
мља
кЂорђес
аже
ном, на
жалос
т
, немог
удуг
осњима
,ј
ермора
мба
р
полас
ат
адаодморим дабихуде
ве
тна
ес
тча
с
овамог
аона
с
тупит
и,
опе
тнаХумболт
ов
омуниве
рз
ит
е
т
у, а
лис
а
данаБалка
нск
ојве
чери, у
прос
ториј
а
маинт
е
рна
ционалногклубаОрбис. Но, уМорав
исепој
а
в
љуј
ес
та
рикрупа
нг
ос
подин, нашег
орелис
т
, кој
иј
е1941. г
одинедоша
оуНе
ма
чку. Дабихј
ачуо, помињеНовиСа
дисв
ој
уба
бу, иње
не
кре
в
ет
есадебе
лимпокрив
ачима
, ипла
че
.
Вла
да
ниј
ау
з
имамота
кс
иижуримонаХу
мболтову
ниве
рз
ите
т
.
Надру
г
ом с
прат
улев
огкруг
аз
да
њадола
з
имоме
ђупрвима
. Иванаи
Та
ма
раушпицуприпре
ма
, ле
пообуче
не
, нашминка
неина
мирис
а
не
.
Тусуиве
ћеколичинехра
неипића, с
веуз
на
кунашег
а
ст
роно
миј
е–
дабисеит
а
копој
ача
лоприс
уст
воБа
лка
на
. Публикас
уст
уде
нт
ира
з
нихус
ме
ре
њаиг
одина
. Тусупредс
та
в
ницииз
ве
с
нихдипло
ма
тс
ких
круг
ова
. Ј
е
днаНе
мица
, пре
дсе
дницаклуба
, поз
дра
вљас
куп, Ива
на
Ст
а
нков
ићотв
араБалка
нскове
чеслов
омоте
ми. Са
лас
аст
оловимај
е
пуна
. Дру
г
аполов
инас
а
леимауз
в
ис
ицу, подиг
ну
тај
еподомз
апола
мет
ра
. Та
ма
раиј
е
днане
мачкаст
уде
нт
кињачит
ај
уГет
е
овпре
в
однаше
Хас
анаг
иниценас
рпс
коминема
чк
омј
е
з
ику. За
т
имс
лушамопроз
уна
-
266
Изру
ко
пис
а
ше
гнобелов
цаАндрића,т
акођ
е,нас
рпс
комине
мачком. Поз
на
т
афла
ут
ист
кињаСт
анис
ла
ваБара
ћиз
водидв
емуз
ичкенуме
ре
. На
шаде
вој
ка
, Ве
снародомизВршца
, пос
лужуј
еприс
утнеист
а
вљас
пе
циј
алит
ет
е
нас
т
олове
. Видимдапре
раноточини, з
на
мданиј
едоброс
е
рвират
и
хра
нуус
ре
дпрог
ра
ма
, ве
ћпочињет
ихоша
пут
а
њепасв
еј
а
чижамору
з
жва
ка
ње
. Апрог
ра
мт
ече
.
Мораћунешт
оучинитик
адна
с
тупим, наменеј
еус
короре
д.
Смис
лиос
амк
акодаз
а
ус
т
ав
имбрборг
лас
овакој
ис
в
еха
лапљивиј
еј
е
де
. Пре
дла
же
мТа
ма
ридаоддв
епре
дв
иђ
енепе
с
мекаже
мј
е
дну, даће
т
обит
идовољно, ј
е
рпес
маћесес
ечут
инадв
ај
е
з
ик
а. Онасес
лаже
,
Ива
намеве
ћнај
ав
љуј
е,и,а
ва
ј– дв
емој
епе
с
ме
: СнегиОре
олнапраг
у
.
Гот
овој
е,помис
лим, алиос
т
ане
мприс
вој
ојз
а
мис
ли. Ива
наобепе
с
ме
ка
з
уј
енане
ма
чком, ј
анас
рпс
комј
е
з
ику
, аондаодма
хнак
онпо
сле
дње
ре
чидруг
епе
с
ме
, непра
ве
ћинина
ј
ма
њупауз
у, з
а
пев
амој
ка
чкидв
ос
т
их:Мојдра
г
ане
, мој
алу
дориј
о,/ с
в
ес
амчул
аштасиг
ов
орио!
Апла
узпос
лет
ишине
, т
а
кавдас
а
мс
енеколикопут
аз
а
хва
љив
ао.Пот
омј
епушт
енфилмобившојЈ
у
г
осла
виј
и, онојизТит
овогвре
мена
, ка
о– дапубликаос
ет
иштовишеБалка
на. Промичупре
дели
с
вихбив
шихрепублик
а,море
, ра
вница
, пла
нине,ау
змуз
икура
з
личит
ихе
т
нос
а
, обича
ј
иови, они, а
мбле
ми, симболи... Свеус
ве
муле
пои
дирљиво, бог
а
т
ст
воуслицииз
в
уку. Филмтра
ј
епе
т
на
е
стминут
а. А
ондај
епонов
љен? Чу
ј
ес
емуз
икаГора
наБрег
овићаизз
в
учникас
а
с
т
ране
, узист
ифилмкој
иј
еве
ћт
ре
ћипутпушт
енбе
зз
вука
. Ива
нами
че
с
тит
ашт
оса
миз
не
надаотпе
ва
оој
ка
чуиа
кониј
ебилопла
нираноу
с
инопсис
ук
ој
иј
еонас
ас
т
а
вила
. Онака
ва
пла
узј
ебиог
ла
внафора
,
кре
дитз
асв
е. Нек
оодприс
утнихне
ма
чкихдиплома
т
ат
ра
жимој
упе
с
муСнег
. Прилаз
имиј
е
данАра
пин, округ
ла
ст
оглица, к
аодаличина
с
вој
ума
ј
ку, ив
елидај
еионпе
с
никидапишес
лично. Наз
дра
вљамо
ча
шамавина
. Видиседај
ема
ловишепопио.Ив
анамеодва
ј
а
.
Та
ма
рај
есај
е
дним в
ит
ким црнпура
ст
им Не
мце
м, на
с
ме
ј
аним
ле
пота
ном. ЗовесеМа
рт
ин. Нез
на
мз
ашт
о, припомињемст
иховеј
е
днога
нонимногег
ипат
с
когпе
с
никаодпрет
риипохиљадег
одинаиз
с
пис
аРаз
г
ов
ору
морног
аоджив
отас
аду
шом. Та
ма
ра
, смеј
ућис
е,ка
жедај
еМарт
иновот
а
цЕг
ипћа
нин. Ионс
есмешка
. О, ка
квапреког
нит
ивнакоинциде
нциј
а
.Ј
ош не
киже
ледачуј
упес
муСне
г
. Ива
намидонос
ит
еве
с
т
ииодносипес
муудубинус
а
ле: Падасне
г
./ Котов
иди?/
Никоништанев
иди./ Аиаков
иди,/ не
ћедав
иди./ Микој
из
аистав
идимо,/ ћу
тимоинев
идимо/. Заштобис
мов
иде
л
и?
Нај
е
дном у
поз
на
ј
е
м Буг
а
ркињуНину
, на
сме
ј
а
нус
т
удент
кињу
публицист
ике. Слицај
ојз
ра
чипитоминаинешт
одечј
ешт
оћеце
лог
267
Kњиже
внипре
г
ле
д4
живот
анос
ит
и. Вршча
нк
аВе
с
на
, ле
пихз
уба
, сићушна
, причамио
с
воммомкууШпаниј
и.Туј
ењенадруг
а
рицасмомкомНемце
мкој
иј
е
доброна
учиос
рпс
ки. Вес
елаируме
нка
ст
ај
е
днаСлов
енка
,в
олидапопиј
е
,г
рлиме
, имамос
ећа
јдаћедај
одлуј
епопуткак
веШта
ј
ерке
. Фот
ог
ра
фише
мос
е,с
ва
кос
ас
ва
ким, с
вихо
ћесамном, оба
ве
з
но. О, ј
една
младаФра
нцус
кињапиј
емног
овина
, вишеодСлове
нке
! Повилас
енис
ко, допа
с
а.Фла
шај
ојс
екла
т
иуруци. Туј
еису
пт
ил
наЈ
а
панка
. Она
бидаплеше
. Мног
овишеде
вој
акане
г
омладића– окоме
не
. Свевре
ме
,
Ракићснимаз
ат
е
лев
из
иј
уДе
лта. Ле
пос
едружимо,мојс
т
ој
епунрас
положенихбића
. Уа
мбиј
е
нтуlucida intervalla с
т
иг
охнас
а
лве
тидана
пише
мс
оне
т
, Берл
инс
кинок
ту
рно, саИва
нинимименомуа
крос
тиху.
Oнај
ебилаис
тинскиз
а
т
е
ченаиз
буњена, пог
от
овока
даса
мј
ојпос
ле
њеногимог
ачит
а
ња
, ре
ка
одапрочит
аодоз
г
онадолепочет
нас
лова
с
т
ихов
а.Пог
ле
да
ламеј
ераширенихочиј
уиз
а
хва
љива
лане
коликопут
а
. Салв
ет
уј
епа
жљив
ост
а
вилаус
в
ој
ут
ашницу.
Та
ма
рај
еот
ишлараниј
е
, уморна
. Пока
з
а
ламиј
ежуљнај
аг
одицика
жипрс
та
, бе
лк
ас
тина
пу
чен, на
ст
а
оодже
с
токогрит
мас
е
чењаи
припре
ма
њахра
не.Отишлај
есМа
ртиномкој
имиј
едаов
из
ит
-ка
ртуи
пожеле
одапрочитамој
епе
с
менае
нг
ле
с
ком. Тама
рај
епоз
в
алаиме
не
,
дамепре
ве
з
едоМорав
е,а
лихт
е
оса
мј
ошдаос
т
ане
м. Такој
е
,у
ст
в
ари,
ина
с
т
аос
оне
тпос
в
еће
нИва
ни.Влада
нј
е
,т
акођ
е,пис
а
ораз
ноликест
ихов
е, менипосв
ет
иој
е
днупај
ош дв
епес
ме
. Никадкра
ј
а. Опе
тв
иде
х
њег
ов
ечудноуз
а
вре
леконст
рукциј
ере
чипунене
очекива
нихколоврт
а
иволше
бнихиз
не
на
ђе
њас
аме
та
фора
машт
оу
порнонос
епа
т
ет
ични
бле
с
ак.Живот
кањепоез
иј
ес
анека
квомде
чј
омибоемс
комиг
ромк
ој
а
пле
нипрису
тне. Одлаз
имобус
омдоце
нтраБе
рлина
. Тус
ера
с
та
ј
емо,
ј
ата
кс
иј
е
мдоМора
в
е, оннов
имбу
сомудруг
омпра
в
цу.Досу
тра
.
*
29. 11. 2002.
Спре
ма
мсез
аповра
та
куНовиСа
д. Па
куј
е
мст
ва
ри, данез
а
бора
вимнешт
о.Гле
дамдауре
днонаме
ст
имкре
ве
тус
оби. Пото
месечов
екудома
ћиновимочимапомног
очемупре
поз
на
ј
е
. ЉубицаиСлав
ко
с
уидаљес
ве
тлос
т
нољуба
з
ниина
с
ме
ј
ани. Доручкуј
ем, однос
но, руча
мт
еку12,30 ча
сов
а. Прист
ижеВла
да
нРакић, доносифото-а
пара
т
кој
иодма
хиз
ра
ђуј
ефотог
рафиј
е. Ј
еда
нодонихкој
еса
мкаочудодоживља
ва
оупу
бе
рт
ет
унаморууМа
ка
рс
којдокпла
жомј
е
з
дифот
ог
ра
фимаминас
лик
ање.Вла
данже
лидау
радифотосз
апопуларнена
-
268
Изру
ко
пис
а
шеновинеудиј
а
спори, Вес
ти, алииз
аНационал
. Фотог
ра
фишена
с
Сла
вко,Влада
нст
имулишера
з
г
ов
орузмикрофон. Неу
спе
вабрз
ифот
ос
: обој
ициз
а
тв
оренеочи! Сла
вкодоносис
воја
пара
т
, слича
нов
оме
.
Радине
коликофот
ог
ра
фиј
а
. Ра
кићбирадв
е. У томс
тижеиМла
де
н
Маној
ловић. И о, г
ле, донос
ипре
кот
ридес
е
тс
ве
жихфотос
ак
ој
еј
е
у
ра
дилањег
ов
ас
упру
г
аМирадокс
мос
ена
ла
з
иликој
е
кудапрв
ихда
на
. Ле
пефот
ог
рафиј
е
, тусуТонтић, Кос
т
ас
, Ра
кић, мног
ипоз
на
тии
не
поз
на
тиликови. За
т
имз
наме
нитос
т
иБе
рлина
. Не
кис
нимцисуииз
а
ут
омобила.Радуј
е
мс
ебе
дек
еруфотос
а
.
Младе
нћемевоз
ит
инаа
е
родром. Св
ис
умиприруци, с
рда
чни
идо
бри.Ос
е
ћамдасумеуз
е
лика
ос
вог
аидаже
ледокра
ј
адамибуду
нау
слуз
и. Див
анј
еос
ећа
јдај
ебора
ва
кпроте
ка
обезиј
еднемрље
.
Авионполе
ћеи16,05 ча
с
ова
. Треба
лобидоћиба
рс
атра
ниј
е.Мла
де
н
же
лидаиде
мокрајњег
овекуће– дапоз
дра
вимМиру
,т
ој
еус
пут
. Но,
у
пра
воуМора
вуприс
т
ижеЖа
ркоБула
ј
ићкој
имеј
епрекој
ида
нз
амолиодањег
ов
омбра
тууНовиСа
дпоне
с
емдепешу.Жа
ркора
диуа
дминис
т
ра
циј
иБу
нде
ст
а
г
а,ј
е
да
нј
еодпет
на
ес
тз
а
пос
ле
нихСрба
. За
дуже
н
ј
ез
ауниформез
а
пос
ле
них, з
аоде
ћуиобућу
. Али,онј
еидириг
е
нтхораБунде
с
та
г
а
, кој
иј
еоснова
н1951. г
одине
. Ј
еднов
ре
мехорниј
ера
диопај
ет
екБула
ј
ев
иће
вимличнима
нг
а
жова
ње
мпонов
окре
нуо. Гов
оримидај
еиз
уча
ва
опрошлос
тБерлина– дај
ет
ог
ра
дкој
ис
уудва
на
ес
т
омве
куснова
лиЛужичкиСр
би. ОнииПру
си. Нек
адај
енатом
прос
торубилав
еликас
точнапиј
а
ца. Изтогамбиј
е
нт
аг
дес
убог
ат
и
ра
з
мењив
алиипродав
а
лисв
ој
ес
т
очноблаг
она
с
т
аој
еова
јБе
рлин.
Причамиидај
емног
еоперс
кепе
ва
чеимуз
ичаресана
шихст
ра
надов
еоуБе
рлиндана
с
тупа
ј
у. За
држа
вамевишенег
ошт
ос
ампла
нира
о,
а
либе
шекорис
но.
Младе
нвоз
и. Мируз
а
тиче
моудворишт
уњиховеве
ликеиле
пе
куће
. Миракупилишће
. Поновомипока
з
уј
едрве
нуз
г
ра
дицуиз
акуће
,
укој
ојс
уј
ојст
ва
рииздет
ињс
тв
аиз
ав
ича
ј
а
. Свеличинакра
ј
ишкиамбиј
е
нт. Пре
дла
же
м дај
ош приба
виипре
с
лицу. Тусус
та
ропос
уђе
,
иг
ра
чке,пле
т
енест
в
ари... Опра
шт
а
мос
еирачуна
монасус
ре
тнапроле
ће
.
Доае
родромаМладе
нмипока
з
уј
екућеупредг
ра
ђу.Понег
дес
е
дâ виде
т
иикровпроле
т
ерс
когт
ипа.Ос
е
тиседаит
ек
акоимас
удбина
кој
ес
енисусна
шлеуу
рба
номде
луБе
рлина.Иза
ут
омобилаубрз
ини
т
ос
веде
луј
епома
лофилмс
киине
г
дедале
коодов
ог
атроипомилионс
когг
рада
. Указ
у
ј
емиинабес
прав
ноу
рађе
нупов
ећукућуококој
еј
е
билој
а
внихс
ка
ндала
.
269
Kњиже
внипре
г
ле
д4
Ст
иже
монаае
родромШе
не
фе
лд. Грлимс
есМла
де
ном, обе
ћа
в
амоновис
ус
ре
т, нег
де
. Грешкомодла
з
имнаша
лт
ерз
аСкопље
. Че
ка
м, ипа
к,напра
воммес
т
у, првис
а
мнаша
лт
еруз
аБеог
ра
д. Малос
ам
с
еодма
ка
оодс
в
ој
ет
орбе
. Убрз
омиприла
з
ис
т
ариј
иполица
ј
аципит
а
далиј
етомој
аторба
. Пот
врђу
ј
е
мис
хва
т
а
мдаНемциимај
упој
а
ча
не
меребе
з
беднос
тиз
богт
з
в. с
ве
т
ск
огте
рориз
ма
. Љуба
з
а
нј
еинепра
ви
мипробле
ме
. Нинацаринскојк
онт
ролиниј
ебилопробле
маос
имшт
о
с
а
ммораодас
кинемкожниог
рт
ачипус
т
имг
акрозре
ндг
е
нск
ипрола
з
.
Чека
ј
ућиа
в
ион, упоз
на
ј
е
мПре
дра
г
а
, младићакој
ис
ена
конт
ри
мес
е
цавра
ћаизХа
мбург
а
. Ниј
емог
а
о, ипа
к,даост
а
ненапос
тдипломс
кимст
удиј
имај
е
рдокра
ј
анез
надоброне
ма
чкиј
е
з
ик. Те
шкопрат
ио
пре
да
в
ања
. Чудис
ека
кој
еуопшт
едобиос
т
ипе
ндиј
у. Вра
ћас
е
, ве
ли,
де
вој
циуБеог
ра
д.Прила
з
имимлађ
ичове
кика
же:Вис
тепе
с
ник,био
с
амнав
ашојкњиже
внојв
ече
риуЦркв
е
нонародномдому
! Онсев
ра
ћа
с
атромес
е
чногкурс
ауБерлинууокв
ирус
аобра
ћа
ј
нихпост
дипломс
кихус
а
вршав
ања.Запра
во, ра
диуЛондонуода
клеј
ес
т
иг
а
оуНе
ма
чку
. Са
дас
евра
ћауРумукодсв
ој
их, накра
т
ко.Говориоодличнојхра
ниуБерлинуз
ара
з
ликуодонеуЛондонукој
ај
е
, какове
ли, ка
т
ас
т
рофална.Са
рмауНе
мачкојг
ај
евра
т
илаужив
отс
пра
мве
шта
чкихко
ма
дичак
ахра
неуЕнг
ле
с
кој
. Ис
т
ичедаНемциневолее
нг
ле
с
киј
е
з
икк
ој
имонодличновла
да
. Ионве
лидамуј
енедос
та
ј
а
ошириг
е
рма
нс
ки
в
ока
була
рз
аус
пе
шниј
ера
з
умева
њенаук
е,а
лис
ене
ка
кос
на
шао.
Уа
вионупоредменесе
да
ј
удв
аминиј
а
т
урнамла
дића, в
ис
ине
окомет
а
р,оништ
ора
депоциркус
има
. Схв
ат
а
мдауНема
чкојз
а
ра
ђуј
у
з
ажив
отупра
вонасв
омехендике
пу. Стј
уа
рде
с
еопе
тљуба
з
неиопе
т
одличназ
а
кус
ка
. Де
леидне
вненовине.Уз
има
мПол
итику
. Недос
т
ај
а
ламиј
еос
амда
на.УБе
рлинус
ампра
т
иолистВес
ти. Туса
мпрочит
а
о
дај
енапут
уНовиСа
д– Зрењанинпо
г
инуопе
ва
чХа
шимКучукХоки.
Нас
урчинс
киа
еродромс
ле
ћемоу19,45 час
ов
а.Убрз
ос
а
муНов
омСаду.Пре
дв
рат
имас
вог
аст
а
накрозшпиј
ункуна
з
ире
мс
ве
тло.Да
нис
а
мз
а
бо
равиоу
г
ас
итис
иј
а
лицу? Ст
а
вља
м кључубра
ву. Неиде
.
Вра
т
ас
еса
маотв
ара
ј
у
. Из
ањихна
смеј
а
нас
е
ст
раНада
. Ас
т
анблист
а
,
на
нов
оокрече
н, ут
рира
з
личит
ес
ве
жебој
е: с
ве
т
лопла
ва
, жут
аис
ве
т
лоз
е
ле
нка
с
та
. Мног
оиз
не
нађ
ен,радуј
е
мс
еичудим. ОнаиГора
н, њен
муж, искорис
тилисуда
немог
аодсус
т
вадамеобрадуј
уипоча
ст
ес
ве
жимкре
чење
м. Свеблис
т
а.Туј
еинов
аз
ав
ес
анаве
лик
омпроз
ору.КупилаМиа
. О, Боже
, милине!
Хва
лаимс
виманаприј
а
т
номиз
ненађ
ењуида
ру
. Сут
радо11
ча
с
оват
ре
ба
лобидапре
да
мте
кс
тнадвеипошла
ј
фнеЂорђуПиса
ре
в
уз
ане
де
љниДне
в
ник. О, ка
кодас
т
анус
илниут
ис
циис
ликеизБе
р-
270
Изру
ко
пис
а
линаута
кома
лит
е
кс
т? У не
де
љућес
епој
ав
ит
ит
е
кстподнас
ловом
Бе
рл
ин,окиће
нбожићн
омпоз
л
атом. Ана
ре
днесу
бот
еј
ошј
е
да
н,сличнедужине
, на
ручиоЗора
наРа
дис
а
вље
вић, уПол
итици, поднас
ловом
ПисмоизБе
рлина: Кал
е
идос
к
опсу
дбина.
Ка
длићупоновоуБе
рлин? Мождав
ећнаре
днег
одине
.
271
Kњиже
внипре
г
ле
д4
Miroljub Todorović
DNEVNIK 1983.
Utorak, 22. februar 1983.
ANKETA „REPUBLIKE“:
U želji da saznamo š
to viš
e o realijama Vaš
eg književnog stvaranja
odluč
ili smo postaviti Vam sljedeć
a pitanja pa Vas molimo da nam š
to hitnije odgovorite. Cilj nam je dobiti sliku vanjskih materijalnih uvjeta, ambijenta, socio-kulturnih i individualno-psihološ
kih stanja u kojima piš
ete, bez obzira (ovaj put) na sam unutraš
nji karakter vaš
eg stvaralačkog postupka.
1. U koje doba dana ili noć
i najradije piš
ete?
2. U kakvoj prostoriji (kvadratura), na kakvom stolu piš
ete, zahtijevate li red ili nered prilikom pisanja, smetaju li vas ili ne hrpe knjiga naokolo ili razbacana posteljina?
3. Da li radije piš
ete kada ste zadovoljni ili nezadovoljni?
4. U kakvoj vezi je vašerotski ž
ivot s pisanjem? Piš
ete li neposredno
prije ili poslije erotske situacije; da li vas ona stimulira ili ne?
5. Što jedete ili pijete za vrijeme pisanja?
6. Kakvu vrstu osvjetljenja traž
ite kad piš
ete?
7. Piš
ete li rukom ili izravno pisaćim strojem? Tko vam prepisuje rukopise: vi sami, plaćena daktilografkinja ili netko iz kuć
e (supruga, kć
erka,
sin, bliski prijatelj, prijateljica)?
8. Koliko plaćate daktilografkinju? Smatrate li se obaveznim kompenzirati (i kako) uslugu prepisivanja onoj osobi koja vam to besplatno vrš
i?
9. Obič
avate li č
itati ono š
to ste napisali svojim ukuć
anima ili prijateljima i nakon koliko vremena od trenutka završ
etka teksta.
10. Nagrađujete li sami sebe za uspješ
no pisanje i kako: izlaskom u
restoran, kuć
nim domjenkom ili več
erom za prijatelje, ili to proslavljate sami za sebe?
272
Изру
ко
пис
а
11. Koliko dnevno napiš
ete redaka proze (ako to radite redovito), odnosno koliko vremena vam treba za dovrš
enje prve verzije pjesme? Koliko
dnevno napiš
ete esejistič
ke proze ili kritike?
Uredniš
tvo
Ova anketa zagrebač
kog č
asopisa „Republika“, na koju su do sada
odgovorili Kermauner i Slavič
ek, na svoj nač
in je interesantna pa odgovore
na pitanja belež
im u dnevnik, bez ž
elje da ih š
aljem redakciji.
1. U svako doba dana kada sam pod „inspirativnom presijom“, pre
svega sâm, izolovan od glasova, buke, mož
da zato (zbog loš
ih stambenih
uslova) najradije noć
u.
2. Nemam svoju radnu prostoriju (jednosoban stan, 35 m2 a nas je
troje). Kada sam sâm u stanu uglavnom u sobi, sedeć
i na patosu, piš
uć
i
oslonjen na otoman kao š
to to i u ovom trenutku č
inim. Zbog bolesne kičme
č
esto piš
em (a jošč
eš
će čitam) i u ležeć
em polož
aju. Ipak, moj najč
eš
ć
i radni ambijent je predsoblje i veliki okrugli sto u njemu gde piš
em, kucam, lepim, režem, sa vatom u uš
ima, prenapet i preosetljiv na sve zvukove koji
atakuju na moju koncentraciju a pre svega na televiziju koja je u ovim nemoguć
im radnim uslovima bila i ostala moj krvni neprijatelj.
Hrpe razbacanih knjiga me najč
eš
će inspiriš
u pa iako ih pre poč
etka
rada nema mnogo na stolu, po krevetu, nastojim da ih nagomilam, nabacam,
da su mi pri ruci, ponajčeš
ć
e samo da ih gledam u nadi da ć
e ogromna energija koju zrače da se prelije i u mene, u moj duh. Razbacana posteljina me
nervira, destimuliš
e pa nastojim da se š
to pre nađe na svom mestu.
3. Oba emocionalna stanja mogu za mene biti inspirativna. U stanju
smirenosti i zadovoljstva ide se na duže staze, vidici su jasniji, zahvati š
iri,
imaginacija neoptereć
ena. Stanje nezadovoljstva proizvodi grč
, krać
e ali
mož
da dublje prodore u jezik, u knjiž
evnu materiju. Jač
a nezadovoljstva bliska depresivnim stanjima u potpunosti me parališ
u i onesposobljavaju za bilo kakav rad.
4. O tome bašnisam mnogo razmiš
ljao. Ipak, neš
to je sigurno, posle
seksualnog akta, bar izvesno vreme, nisam sposoban za dublju koncentraciju
i ozbiljniji rad na literaturi. Predseksualna (mislim na akt) stanja s akumuliranom energijom verovatno su stvaralački pogodnija, međutim, ako se seksualne energije previš
e nakupilo, nikakvo pisanje ne može mi zameniti pravo, dobro tucanje. Tu sam nepomirljiv, nepodmitljiv i nezaustavljiv.
5. Najč
eš
ć
e u toku stvaralač
kog procesa ne jedem i ne pijem. Svako
jedenje i pijenje je napuš
tanje koncentracije i posredno bekstvo od pisanja.
6. U mojim teš
kim radnim uslovima, normalno osvetljenje, sijalica
od 100 W, ili dnevno svetlo.
273
Kњиже
внипре
г
ле
д4
7. Nikad niš
ta ne piš
em odmah u pisać
u maš
inu. To je č
ini mi se jedino pravilo koga sam se do sada u literaturi držao. Zapravo, to i nije pravilo, prosto ne bih umeo da napiš
em ni jedan jedini stih, ni jednu reč
enicu gledajući u dirke maš
ine. Najč
eš
će piš
em hemijskom olovkom, ili flomasterom, a ponekad i grafitnom olovkom. Zanimljivo je da se ti periodi smenjuju. U poslednje vreme, poeziju piš
em isključivo grafitnom olovkom (č
itava
zbirka „Hlebnjikovljevo oko“), jer prosto oseć
am da jedino tako mogu da
piš
em, i da jedino tako dobro mogu da piš
em. Ovaj Dnevnik pisan je (kad je
pisan a ne lepljen), hemijskim olovkama i naliv-perom. Sve prekucavam
sam, š
to mi s obzirom na moju bolest prič
injava ne male teš
koće. Kosa mi
se diž
e na glavi kada pomislim na prekucavanje nekih duž
ih stvari.
8. ______________________
9. Mislio sam da sam imun na tu boljku, međutim, poslednje pesme
(ali samo pesme), čitao sam svojoj ženi i njeno pozitivno miš
ljenje bilo mi
je viš
e nego podsticajno.
10. Samo u mislima i to najč
eš
će u š
ali.
11. Iako ć
e me ova literatura izgleda pamtiti kao kompjuterskog pesnika, signalistu, konstruktivistu, itd, u mom sluč
aju kad je u pitanju poezija, pa i druge stvari, sve zavisi od inspiracije. Sve je u lomovima, isprekidano, traje mesecima, godinama, ponovo se vraća i ponovo tone u zaborav da
kroz deset godina izroni i bude završ
eno ili samo spremljeno za š
tampu.
Sem ovog Dnevnika niš
ta nije rađeno kontinuirano, s planom, stalno. U tom
diskontinuiranom vremenskom haosu č
ini mi se da dnevno maksimalno mogu napisati tri kartice esejistič
ke proze ili kritike. Dnevnič
ka belež
enja gde
su veoma česta ubacivanja gotovih tekstova, seckanje i kolažiranje, obimnija su.
*
Nagradu „Milan Bogdanović“, koja se dodeljuje najboljoj novinskoj
književnoj kritici domać
e knjige, dobio je Aleksandar Ilićza prikaz (u „Politici“) „Tren 2“ Antonija Isaković
a.
*
Počelo prijavljivanje ž
ena za dobrovoljnu vojnu obuku u JNA. U Beogradu se većprijavilo pedesetak ž
ena buduć
ih vojnika i rezervnih stareš
ina,
najviš
e na Novom Beogradu (26).
*
„Utiče li poveć
ana sunč
eva aktivnost na č
ovekovu psihu?
274
Изру
ко
пис
а
Ima dosta dokaza za to. Kako piš
eč
asopis Nauka i ž
iznj u istoriji su
zaista postojale epohe karakteristične po seriji velikih otkrić
a – ciklič
no svakih jedanaest godina, š
to se poklapalo s periodima povećane sunč
eve aktivnosti. Albert Ajnš
tajn, recimo, najveć
a otkrić
a je učinio upravo 1905, 1916,
1927 i 1938. godine. I biografije poznatih kompozitora 18. i 19. veka potvrđuju tu zanimljivu zakonomernost: u godinama najveć
e sunč
eve aktivnosti
Berlioz, Mendelson, Paganini, Rosini, komponovali su svoja najč
uvenija dela.''
*
10 = 1 atosekunda. Za kvadrilioniti deo sekunde svetlost pređe š
irinu tri vodonikova atoma.
10-14 = 0,01 pikosekunda. Svetlost pređe neš
to viš
e od preč
nika jedne
ć
elije sperme, najmanje čovekove ćelije.
100 = 1 sekunda. Čoveč
ije srce otkuca jednom. Zemlja pređe 29,8 km
na putu oko Sunca. Svetlost pređe duž
inu 7,5 puta već
u od obima Zemlje.
104 = 10.000 sekundi = 2,78 sati. Dobro hranjena bakterija podelić
e
se u 100 bakterija. Svetlost sa Zemlje preći će tri milijarde kilometara i preseć
i Uranovu orbitu.
107 = 10.000.000 sekundi = 115,74 dana. Ljudski zametak prelazi
40% svog razvoja. Svetlost sa Zemlje otiš
la je dalje i od najdalje planete.
109 = 1.000.000.000 sekundi = 31,69 godina. Jedna ljudska generacija je iš
č
ezla. Svetlost stiž
e do Kanopusa, udaljenog 299,8 biliona kilometara.
1012 = 1.000.000.000.000 sekundi = 31.690 godina. Bilion sekundi je
mnogo duž
e od istorije civilizacije. Pismo je otkriveno pre 0,17 biliona sekundi; prvi gradovi podignuti su pre samo 0,33 biliona sekundi. Svetlost sa
Zemlje dostiž
e središ
te galaksije Mlečni put.
1013 = 10 biliona sekundi = 316.900 godina. Pre deset biliona sekundi najnapredniji homoid bio je Homo erektus. Za to vreme svetlost je preš
la
rastojanje koje je, grubo uzev, jednako obimu galaksije Mleč
ni put.
-18
*
Svetluca u tami. Pupoljak. Leptirica. Čujem drugo vreme. U steni zatoč
eno. Ćutljive ljubavnike. Vetrokaz ti u oku. Senka anđela. Pred vratima.
Venč
ao si se. Sa zvezdama. Slomio kič
mu. Zmiji. Pesma je to. Sada. U pocrnelom zrnu. Grozda.
275
Kњиже
внипре
г
ле
д4
Četvrtak, 24. februar 1983.
Pismo Žilijenu Blenu sa tri rada (gestualna i objekt poezija) pod naslovom THINK ABOUT SIGNALISM.
Dragi Žilijen,
dobio sam „Doc(k)s“ no. 50 (Espagne) koji je zaista izvanredan kao i ostali
brojevi tvog č
asopisa. Mislim da je „Doc(k)s“ najbolji č
asopis za eksperimentalnu poeziju koji izlazi i ne verujem da ć
e u dogledno vreme njegov
kvalitet biti dostignut. Kao š
to znašja sam o „Doc(k)s-u“ pisao pre nekoliko
godina u jednom naš
em listu i poslao sam ti taj napis, pisao bih opet pa te
molim da mi poš
alješbrojeve 27, 35 (USA) i 41 (Chine) koje nemam kako
bih imao potpuniji uvid.
Veoma sam zainteresovan i za Editions Nepe Collection „Unfinitude“, molim da mi poš
alješknjige iz te edicije. Želeo bih da u toj ediciji objavim i jednu svoju knjigu pa mi javi koji su uslovi za objavljivanje i š
ta bi te
interesovalo.
Šaljem ti i ove svoje radove s nadom da ć
eših zajedno sa „Supom“
koju sam ti ranije poslao objaviti u izuzetnom „Doc(k)s-u“. Pripremam i neke druge radove specijalno za tvoj č
asopis i ž
elim da mnogo viš
e i bolje sarađujemo.
Primi najtoplije pozdrave,
Miroljub
*
Sreo Slavka Timotijević
a, čudi se š
to ne dođem do njega u galeriju,
nije zaboravio planove za izlož
bu „Artists’ Book“, traž
i da se dogovorimo
oko toga.
Sada u ovom vremenskom š
kripcu oko knjige pesama (koju sam ponovo ispustio iz ruku) i sa nekim drugim literarnim planovima, ova mi izlož
ba bašne bi trebala.
*
Jošnije stigao obećani honorar (polovina) od BIGZ-a, podsetiti sekretaricu Nađu u ponedeljak, posle provere ž
iro rač
una.
*
„Dakle, kako? Ja jesam. Ali sebe jošnemam. Prema tome, mi još
nigde ne znamo š
ta smo, suviš
e nečega nedostaje.“
276
Изру
ко
пис
а
„Dakle, ja jesam uz sebe. Pa, ipak, pa to jesam sebe nemam. Mi ga
samo ž
ivotarimo.“
„U svakom slučaju, ne vidimo ono š
to ž
ivimo. Ono š
to treba da se
vidi mora se pred nama obrtati. Tek time ga možemo zadržati pred sobom, i
u njemu ne ostajemo neposredno.“
(Ernst Bloh)
Petak 25. februar 1983.
U „Politici“ pod naslovom:
MICIĆI NJEGOV ZENITIZAM
„Odavno jedna izložba nije izazvala toliko interesovanje, kao izlož
ba
o zenitizmu i avangardi dvadesetih godina, u Narodnom muzeju u Beogradu. Svi pravci, svi pokreti u naš
oj umetnosti (sprega knjiž
evnost i likovna
umetnost) ostali su u senci zenitizma i njegovog tvorca Ljubomira Micić
a.
[…]
U svom ogledu o Micić
u Radomir Konstantinovićje pre neš
to viš
e
od jedne decenije napisao:
’Njegova ideologija o takozvanoj balkanizaciji Evrope je najfantastič
nija ideološ
ka konstrukcija novije srpske kulture, a Barbarogenije koji je
njen simbolič
ki izraz, van svake sumnje je neuporediv: on je genije umetnika i pesnika kao varvarina zarać
enog sa civilizacijom, genije za koga će Micić, na samim njegovim počecima, objaviti kako je on pojam za Maksimalan
Duh, nekakvo simboličko olič
enje Micić
evog svud prisutnog maksimalizma, ali u kome, van svake sumnje, ima i ekspresionizma Šturma i futuristič
kog nihilizma i, pre svega, dadaistič
kog atentatorskog anarhizma, koji ć
e
doć
i do najpotpunijeg izraza kod Branka Poljanskog (Micićevog brata –
prim. R. P.) ali koji je ugrađen u samu osnovu ove ideologije o balkanizaciji
Evrope. […]’
Konstantinović
, potom, kaž
e: ’Zenitizam Micić
ev je hajduč
ko-komitski varvarizam, onaj balkanski nihilizam o kome je govorio Branko V. Poljanski, tvrdeći da su on i njegov brat prvi i jedini balkanski nihilisti. […]’
Karađorđe u crvenom ćuraku, to je ovaj zenitistič
ki ajduk koji svoj
ritam pokuš
ava da uskladi sa ritmovima Oktobra, Majakovskog, prolet-kulta
Lunačarskog, hajduk sa č
ijim se kostima spekuliš
e ali č
ija se ratna pobeda
pretvara u njegov mirnodopski poraz. Taj poraz, međutim, nije samo u znaku likovanja ’blatom okićene burž
oazije’, kojoj je ovaj zenitistič
ki komita
objavljivao propast, tvrdeć
i da je zenitizam jedini levi front u srpskoj kulturi, većje taj poraz i u znaku drž
ave SHS (i to u prvom redu, i naglaš
enije) u
277
Kњиже
внипре
г
ле
д4
kojoj se ’kao vatra i ulje ... meš
aju pobeda i poraz’, i u kojoj se pobednici
(Srbi) i poraženi (svi ostali, a za njega pre svega Hrvati) javljaju u znaku ’laž
ne ljubavi’ iza koje gori duboka mrž
nja, kako je on to govorio u svom kratkom prikazu istorije zenitizma: ‘1918. Srbija se propinje iz muč
nog rata kao
troglava država: SHS. Na jednoj strani omamljeni pobednici, na drugoj prestravljeni pobeđeni. Obe strane su u znaku laž
ne ljubavi i pritajene mržnje’
i, zatim: ‘1919. u životu, sem š
ibera i ratnih bogataš
a, na svač
ijem licu poratni grčevi. Sve š
to mrzi Srbe i Srbiju postaje ’boljš
evik’. Kao vatra i ulje,
meš
aju se pobeda i poraz – u jednoj državi. To se zvalo jugoslovenstvo...’.“
(priredio R. Popović
)
*
Bio kod Svete Lukića, konač
an dogovor da se ide u Nišu petak 4.
marta. Sveta prihvatio „Poetiku signalizma“ (stranci o signalizmu) i većjoj
traži izdavača.
*
Sreo Miloslava Šutić
a, kaže da „Reč
nik termina“ ove godine sigurno
ide u „Nolitu“ sa definicijom signalizma koju potpisuje profesor Zoran Konstantinović
, a koja je ovih dana dopunjena i osvežena novim podacima.
*
Podigao fotografije u boji koje sam dao da se urade pre par dana.
Film je stajao u aparatu cele dve godine, od januara 1981, š
to se i odrazilo
na fotografijama. Ipak, nisu tako loš
e. Pored porodičnih dobio sam joši fotose osam gestualnih pesma koje sam s Viktorom izveo u stanu januara
1981. Najuspelije su kada Viktor u ruci drži (pokazuje) knjiž
icu „The Art of
Performance“ a u pozadini, u ogledalu, vidi se odraz njegovog lika, ili kada
u levoj ruci drž
i konzervu sa „Air de Paris“ (Paris Air), a desnom stiš
će svoj
nos.
*
„Jer nema čoveka u č
oveku, i nema mene u meni. Ali biće jedan čin
bez bić
a, dejstvo bez uzroka, događaj koji je moja supstancija. Zbivanje koje
nema lika ni trajanja napada svaki lik i svako trajanje.“
(Valeri)
278
Изру
ко
пис
а
Subota, 26. februar 1983.
Lep sunč
an dan iskoristio sam da sa porodicom realizujem neš
to ranije zamiš
ljenu konceptualnu akciju „Osvajanja spomenika“ u Beogradu.
Prvo smo se Viktor i ja snimali pored spomenika Dositeju Obradović
u u
parku na Studentskom trgu, u viš
e poza. Onda je usledio veliki Karađorđev
spomenik kod Narodne biblioteke, pa Lamartinov spomenik u Karađorđevom parku. Akcija je trebalo posle ruč
ka u „Zagrebu“ da se nastavi snimanjem spomenika zahvalnosti Francuskoj, Đure Jakš
ića, Branka Radič
ević
a,
Alekse Šantić
a i Radoja Domanović
a na Kalemegdanu. Dinku (koja je bila
glavni snimatelj), međutim, zaboleo je zub, odavno predviđen za vađenje, pa
smo morali hitno da je odvedemo na VMA (stomatološ
ka) da ga likvidiramo. Nastavak akcije je tako odlož
en na neodređeno vreme.
*
U „Nedeljnoj borbi“ Markuši Kusovac polemiš
u sa Cvetić
aninom,
odgovaraju na njegov napad na Micićev zenitizam.
*
„Trajnost č
ovekovog ž
ivota? – Jedan trenut. Suš
tina njegova života? – Promena. Njegovi oseć
aji? – Nejasni. Ceo njegov sklop? – Trulež
. Njegova duš
a? – Vihor. Njegova sudbina? – Nesaznajna.“
(Marko Aurelije)
*
„Kurje oko, oblik ž
ulja na koži nož
nih prstiju ili tabanima; uzroci:
trajni pritisak ili trenje tijesne i nepodesne obuć
e.
Kurje oko je okruglog oblika, tvrdo i na pritisak bolno. U dubinu
prodire produž
etak orož
enog površ
nog sloja kože. Mož
e se upaliti a poneka
i ognojiti te se svakako mora struč
no liječ
iti.
Liječ
enje se sastoji od odstranjivanja rož
natih naslaga i uređivanja
obuć
e. Rožnate mase razaraju se nekim kiselinama i mastima ili otopinama
(salicilna, mliječna, octena i dr.). Odabrani lijek vrlo oprezno staviti na kurje
oko, nekoliko dana zaredom; okolinu zaš
tititi nekom maš
ć
u ili kremom da
ne bi kiselina oš
tetila i tu kož
u. Poslije primijenite vruć
u kupku i tupo (bez
krvi) odstranjivanje nabrekle rožnate naslage.
Prema potrebi liječ
enje ponovite nekoliko puta.“
279
Kњиже
внипре
г
ле
д4
Ponedeljak, 28. februar 1983.
Pre podne odem do Brajkovića koji mi da kopiju prikaza „Čorbe“ š
to
ju je proč
itao na II programu radija. Evo nekoliko odlomaka iz tog prikaza
pod naslovom „U potrazi za porukom“:
„Miroljub Todorovićspada u one pesnike koji se ne zadovoljavaju
standardizacijom govora pesnič
kog većneprekidno tragaju za novim, svež
ijim i neobič
nijim izraž
ajnim oblicima, sredstvima i moguć
nostima č
ak i izvan samog jezika. Većposle Zvezdalije, u kojoj je posezao za vanzemaljskim i zaumnim svetovima, preko niza pesnič
kih (najčeš
ć
e uspelih) eksperimenata do signalizma i poezije ostvarene u meta i š
atro jeziku, ovaj pesnik
je neprekidno tragao za onom spasonosnom svež
inom koja je istovremeno i
najpreč
i put razumevanju i usvajanju poruka koje emituje subjekt pesnič
ki.
Nastojeći da kod č
itaoca i gledaoca, pored š
oka, izazove i neka dublja, zamaš
nija i smisaonija oseć
anja, da ga i samog uputi na traganja i stvaranja pesme a ne samog utiska o njoj, vizuelna i druga istraživanja Miroljuba Todorović
a samo su jedan, ni u kom sluč
aju ne i nevažan segment njegovog nekonvencionalnog delovanja u poeziji danas. […]
Miroljub Todorovićje, dakle, bio pesnik određenog protesta na skuč
enost jezika ali on je bio i ostao i tragalac za novim izraž
ajnim mogućnostima unutar samog jezika. Ta njegova traganja su se skoro uvek odvijala sinhrono i sa traganjima na drugom planu, gde je u pitanju bilo svođenje pesme
na znak, a govora na gest. Ova dva vida delovanja kod Todorović
a se nisu
isključivala, većnaprotiv, dopunjavala su se, i samo posmatrajući njihovo
paralelno prisustvo moguć
e je objasniti avanturu ovog pesnika. […]
Predajući se jezičkoj kombinatorici kao opsesivnoj temi ovaj pesnik
je pokazao istanč
an smisao i prepoznatljivu samosvojnost. Ima u njegovim
stihovima jezič
kih kalambura, ima crnohumornih situacija, ali svuda je prepoznatljivo autentič
no traganje i ž
elja da se jezik kao sredstvo osveži, da se
spase banalizacije i skarednosti svakodnevne upotrebe, ali da i sam postane
ne sredstvo, ne predmet, većsuš
tina. […]“
*
Posle radija i Brajković
a svratim do Vite u „Grafos“ da vidim š
ta je
sa „Štepom za š
umindere“. Izvrdava, neć
e da objavi, kao polemike su, nema
biblioteku za to, traži knjigu pesama da mu dam č
ak za 1985! Iznerviram se
i uzmem „Štep“. Dogovorimo se nekako za knjigu pesama za sledeć
u godinu.
280
Изру
ко
пис
а
*
Kod R-a ponovo razgovori oko organizovanja Simpozijuma o signalizmu u Kulturnom centru Beograda. Trebalo je većda napiš
em koncept cele ove akcije s predlogom i predrač
unom troš
kova SIZ-u, ali ja nikako da
nađem vremena za to.
*
Sretnem pesnika Čudea na Terazijama, odvedem ga u Dobrinjsku i
dam mu „Čorbu“. Kada je trebalo neš
to da mu napiš
em u poklonjenoj knjizi
nisam mogao da mu se setim ni imena ni prezimena. Tome je, svakako, viš
e
kriv njegov upečatljiv nadimak, koji mu je sasvim zasenio pravo ime, nego
moja zaboravnost.
*
Katalog iz Grč
ke od Sofije Martinu sa izlož
be ENVIRONMENT
MEDITERRANEAN koju je ona organizovala na Barcelonskom univerzitetu (Španija) od 15–17 jula proš
le godine. Uč
estvovao sam sa viš
e autora od
kojih su poznatiji iz kruga mejl-arta i avangarde: Perfeti, Đini, Kavelini i
Baroni.
*
Uoči Dana sovjetske armije eksplozije bombi u Kabulu.
*
U Italiji dož
ivotna robija (najtež
a kazna u Italiji) za „crvene brigadiste“, od kojih su neki učestvovali u otmici i ubistvu Alda Mora.
*
„Pesnik Desimir Blagojević, zapravo nije pripao ni jednoj prelomnoj
generaciji u srpskoj poeziji, niti se kasnije priključ
io ijednom znamenitom
pokretu u njoj“, to je po reč
ima Steve Raičković
a bila „fatumski nepovoljna
okolnost“ po ovog pesnika.
*
„Ja razlikujem hrabrost pred ljudima, hrabrost pred stvarima i hrabrost pred hartijom.“
„Ne postoji ni ’duh’, ni razum, ni miš
ljenje, ni svest, ni duš
a, ni volja, ni istina: sve su to neupotrebljive fikcije.“
(Nič
e)
281
Kњиже
внипре
г
ле
д4
Utorak, 1. mart 1983.
Bio do „enciklopedista“ u „Prosveti“ i odneo im obrađene pojmove,
ono š
to sam obećao i š
to sam smatrao da mogu uraditi:
KONCEPTUALNA UMETNOST čini jedan od osnovnih tokova
neoavangarde u likovnoj umetnosti krajem š
ezdesetih godina; njeni su pokretač
i i nosioci američ
ki umetnici Džozef Kosut (Joseph Kosuth), Sol Levit
(Sol LeWitt), On Kavara (On Kawara), Ian Bern (Ian Burn), Mel Ramsden
(Mel Ramsden), Karl Andre (Carl Andre), kao i engleski umetnici okupljeni
oko č
asopisa „Art – Language“. U konceptualnoj umetnosti ideja ili zamisao
su bitni elementi dela. Umetnik utvrđuje projekte i donosi odluke, dok samo
izvođenje postaje rutinski, mehanič
ki posao. Bitnost konceptualne umetnosti, međutim, ne sastoji se viš
e u predstavljanju ili formiranju objekta već
naprotiv, u napuš
tanju objekta i u oslobađanju dela od prisustva materijalne
forme. Prema Džozefu Kosutu, glavnom teoretič
aru i utemeljivaču konceptualne umetnosti, umetnost je lingvistič
ki sistem a umetnič
ka dela su stavovi
prezentovani u kontekstu umetnosti kao njeno tumač
enje; svako pravo novo
umetnič
ko delo proš
iruje postojeć
i pojam umetnosti; stoga se umetnost posmatra kao samoproš
irujući, tautološ
ki sistem: „umetnost je definicija umetnosti“. Konceptualna umetnost mnogo duguje dadaizmu, Marselu Diš
anu,
kao i Kazimiru Maljeviču i njegovoj „bespredmetnoj“ umetnosti. U naš
oj
zemlji stavove konceptualne umetnosti prihvataju u Sloveniji grupa „Oho“,
u Zagrebu: Braco Dimitrijevići Goran Trbuljak, u Beogradu: Marina Abramović, Raš
a Todosijevići dr.
SPACIJALIZAM, knjiž
evni pravac nastao u Francuskoj poč
etkom
š
ezdesetih godina oko č
asopisa „Les Lettres“, na č
elu sa pesnikom Pjerom
Garnijeom (Pierre Garnier, 1928). Osnovni naglasak u spacijalnoj pesmi je
na prostoru i rasporedu elemenata (reč
i i znakova) u tom prostoru. Poezija,
prema teoretič
arima ovog pravca, nije ontološ
ka, ona je čisti semantizam.
Važ
nija teoretska dela: Pierre Garnier Spatialisme et poesie concrète (1968),
Martial Lengellé Connaissez-vous le spatialisme? (1979).
VIZUELNA POEZIJA, umetnič
ki i knjiž
evni pravac nastao poč
etkom š
ezdesetih godina u Italiji i paralelno u viš
e evropskih zemalja, radikalizacijom teoretskih stavova i stvaralač
kih tehnika pre svega konkretne poezije nadovezujući se istovremeno na iskustva dadaizma i nadrealizma. Prema italijanskim teoretič
arima Mikeleu Perfetiju (Michele Perfetti, 1931) i
Euđeniju Mičiniju (Eugenio Miccini, 1925) vizuelna poezija se odbacujuć
i
privilegovan status pridavan verbalnoj upotrebi reč
i i samoj reč
i, postavlja
van knjiž
evnosti; ona je dopunjuje; ne koristi se direktno njenim modelima i
282
Изру
ко
пис
а
č
ak postavlja sebe kao alternativu. Važ
nije antologije vizuelne poezije: Klaus Peter Dencker Text-Bilder Visuelle Poesie International (1972), G. J. De
Rook Historische Anthologie Visuelle Poesie (1976).
POLJANSKI Branko V (1898 – ?) pseudonim Branka Micić
a, pesnika i slikara, jednog od glavnih predstavnika zenitistič
kog pokreta (v. zenitizam). U Ljubljani je 1921. pokrenuo Svetokret, list za ekspediciju na severni
pol č
ovekovog duha (na srpskohrvatskom jeziku, izaš
ao je samo jedan broj),
u Zagrebu filmsku reviju Kinofon 1921–22 (12 brojeva) i antidadaistič
ki list
Dada-Jok, 1922. Od 1925. godine ž
ivi u Parizu baveć
i se slikarstvom, gde
je priredio i dve zapažene izložbe u galeriji Turo (1929) i u poznatoj galeriji
Zborovski (1930) kada je š
tampao i Manifest panrealizma na francuskom jeziku. Umro je u Parizu, u krajnjoj bedi, kao kloš
ar pod mostovima Sene,
najverovatnije poč
etkom Drugog svetskog rata. Zbirke poezije Panika pod
suncem, Tumbe, Crveni petao; roman 77 samoubica.
FLUKSUS, umetnič
ki pokret koji je krajem pedesetih i poč
etkom š
ezdesetih godina inicirala grupa američkih i evropskih likovnih umetnika, pesnika, teatrologa i kompozitora. U pokretu je posebno izražena tež
nja ka sintezi raznorodnih umetnič
kih disciplina, brisanju granica između umetnosti
kroz raznovrsne akcije i improvizovana intermedijalna događanja. U fluksusu deluju: Dik Higins (Dick Higgins), Dž
ordžMekjunas (George Maciunas), Jozef Bojs (Joseph Beuys), Ken Fridmen (Ken Friedmann), Ben Votje
(Ben Vautier), Volf Fostel (Wolf Vostel), Erik Andersen (Eric Andersen),
Robert Filiu (Robert Filliou) i dr.
Ranije date odrednice mejl-arta, letrizma i konkretne poezije nisam
fotokopirao, niti imam duplikat, tako da ih ne mogu ovde navesti.
Možda ć
e ovo biti poč
etak moga rada na odavno zamiš
ljenim reč
nicima avangarde š
ezdesetih i sedamdesetih godina, signalizma i jugoslovenske
avangarde.
*
U Varš
avi opet nemiri. Uhapš
eno pet lica. Demonstracije su započ
ele
posle obreda u crkvi.
*
Agencije su ovih dana javile da je umro Tenesi Vilijams.
283
Kњиже
внипре
г
ле
д4
*
Opasno besnilo š
iri se Evropom. Prenose ga lisice, zeč
evi, ovce,
jazavci, srne, pa č
ak i jedna vrsta š
iš
miš
a.
*
„Grupa američ
kih astronoma je otkrila ogroman međugalaktič
ki
oblak gasova nekoliko puta već
i od Mleč
nog puta, u kojem možda lež
i reš
enje zagonetke o evoluciji svemira. Oblak je udaljen od Zemlje oko 30 miliona svetlosnih godina a otkriven je pomoću radio-teleskopa kod Aresiba u
Portoriku.
Po miš
ljenju američ
kih astronoma, činjenica da se oblak do sada nije
raspao, uprkos njegovoj rotaciji oko vlastite ose, ukazuje na prisustvo neke
vrste ’nevidljive mase’ koja svojom gravitacijom ne dozvoljava molekulima
gasa da se rasprš
e po svemiru. Ukoliko bi postojanje ove ’nevidljive mase’
bilo potvrđeno daljim posmatranjima, morale bi verovatno da budu revidirane procene o ukupnoj masi svemira koji je, kako mnogi naučnici pretpostavljaju, nastao u takozvanoj velikoj eksploziji pre petnaestak milijardi godina
i od tada se š
iri.
Ajnš
tajn i holandski astronom De Siter su još1917. godine teorijski
dokazali da postoji mogućnost da svemir prestane da se š
iri i da poč
ne da se
skuplja. Do istog teorijskog zaključka doš
ao je 1922. godine i ruski nauč
nik
Fridman. […]
Dve stvari su u ovom otkriću najzanimljivije, smatraju neki nauč
nici,
prvo, kako je utvrđeno da međugalaktič
ki oblak rotira; drugo, koja je to ’nevidljiva masa’ koja ne dozvoljava rasprš
ivanje oblaka. Da li je to ugasla
zvezda, crna rupa ili negativna energija koja do sad nije praktič
no otkrivena,
ali je teorijski njeno postojanje moguć
e.
Otkrić
e međugalaktičkog oblaka, ali i indikacije da se u Velikom
Magelanovom oblaku nalazi crna rupa približavaju gustinu svemiru kritič
noj tač
ki, posle koje, teorijski, poč
inje saž
imanje svemira. […]''
(„Politika“)
*
Čovek koji najduž
e živi na svetu čekajuć
i da mu skinu glavu jeste Japanac Sadamič
i Hirasava. Njemu je pre 35 godina izreč
ena smrtna kazna i
jošč
eka na njeno izvrš
enje. Pre neki dan Hirasava je proslavio devedeset prvi rođendan. Tom prilikom je izjavio da je nevin i da ć
e ako poživi sto godina isto tvrditi. Hirasava je osuđen na osnovu optuž
be da je otrovao dvanaest
služ
benika banke i ukrao 160.000 jena.
284
Изру
ко
пис
а
*
Uveč
e s Viktorom, koji je s pravom gunđao kaš
ljući, po slaboj kiš
i,
odemo do Kolarca na otvaranje izložbe Žike Lukić
a, brata Svete Lukić
a. Puno poznatih ljudi, Svetinih prijatelja. Slike autodidakta tradicionalistič
ki intonirane.
*
„Mada je dete, hromozomski poluzbir svojih roditelja [...] ono nije
prosta polovina oca ili majke. Ali ma kakav bio njegov izgled, ono ipak nosi, neminovno, u svojim ć
elijama, 23 hromozoma oca i 23 hromozoma majke. To je dakle poluž
ivot koji kroz dete produžuje svaki roditelj. U svakom
detetu stvarno produž
ujemo ž
ivot, i to nije nikakva metafora ili uobraž
enje.
Na najstvarniji i najizvesniji nač
in mi ga u njemu produžujemo, poš
to u svakoj njegovoj ćeliji 23 naš
a hromozoma nastavljaju da žive, da se dele i da
delaju. Dok dete ž
ivi, u sebi ć
e nas održ
avati i č
uvati naš
u prisutnost. Do završ
etka njegovog života, polovina naš
e lič
nosti postojaće, vezana s polovinom druge lič
nosti, s kojom smo pristali da se spojimo da produž
imo ž
ivot.“
(Žan Rostan)
Četvrtak, 3. mart 1983.
Iz Muzeja savremene umetnosti pozivaju na otvaranje izložbe u galeriji Petra Dobrovića 7. jula 36/IV, Petar Dobrović
: 1929–1938.
*
„Za stotinu godina dobić
e se rezultati o onom š
to se naziva veliki neplanirani eksperiment o klimatskim promenama, koji je počeo industrijskom
revolucijom. Bio je to rezultat prelaska s lož
enja drvetom na upotrebu fosilnih goriva kao š
to su ugalj, nafta i prirodni gas. U tom procesu ugljenik koji
se formirao tokom desetina miliona godina, oslobođen je za manje od 200
godina, pri č
emu je jedan njegov deo povećao koncentraciju ugljendioksida
u atmosferi. Time se pojačao onaj tzv. efekat staklene baš
te: atmosferski
ugljendioksid propuš
ta Sunč
evu toplotu do Zemlje, ali ispoljava tendenciju
da osujeti njen povratak u vasionu. […]
Postoji moguć
nost da prosečne globalne temperature budu za 2–3
stepena Celzijusa viš
e nego š
to su danas. […]
Skok temperature bić
e već
i na viš
im geografskim š
irinama, nego u
tropskim predelima. U Kanadi i severnim oblastima Sovjetskog saveza produž
iće se vreme sazrevanja vegatacije, a leti neć
e biti leda na Arktiku. Dok
285
Kњиже
внипре
г
ле
д4
se očekuje da će na Ekvatoru temperatura porasti samo za dva stepena Celzijusa, moglo bi se dogoditi da na 65. stepenu severne š
irine ona poraste za
š
est stepeni.“
Ovo bi prema američkom nauč
niku Rodž
eru Revelu „prouzrokovalo
topljenje ledenih grebena u zapadnom Antarktiku, u toku dugog perioda koji
bi trajao od dvesta do hiljadu godina. Posledica toga bilo bi postepeno podizanje novoa mora, usled č
ega bi bila poplavljena sadaš
nja naselja u priobalnim gradovima, naroč
ito u predelima s niskom nadmorskom visinom, kao
š
to su Holandija, Florida i Luizijana u SAD, a i primorske oblasti u gusto
naseljenim azijskim zemljama kao š
to su Bangladeš
, Indija, Pakistan, Filipini i Tajland. […]“
(„Politika“)
*
Poš
tanske vlasti u nekoliko zapadnonemač
kih gradova pokrenule su
telefonsku službu za pozivanje pisaca i pesnika, i to u Diseldorfu, Hamburgu, Kilu, Koblencu, Libeku, Hanoveru, Triru, Majncu, Majnhajmu, Minsteru, Nirnbergu i Štutgartu.
Obič
an osmominutni razgovor staje 23 feniga i ako čovek okrene
pravi broj mož
eč
uti svoje omiljene pisce, kako ž
ive tako i mrtve.
Ovakav servis se prvo pojavio u Kilu, gde je grupa građana pod imenom Literarna radionica počela da lansira poeziju preko telefona. Jedan č
lan
te radionice, Majk Augustin, doneo je ideju o servisu iz Londona, gde je slič
an servis većpostojao.
*
Jaroslav š
alje prikaz „Čorbe“ u novosadskom „Dnevniku“ od 24. februara. Prikazivačnapada moje kritičare, koji se upinju samo da me prikaž
u
kao isključ
ivog avangardistu i signalistu i kaže da sam ja i tradicionalan pesnik, da moja poezija „ne raskida sa mitom, već, naprotiv, učvrš
ć
uje veze s
mitom; ona ne uniš
tava jezik, no upravo produbljuje biće jezika.“ Na kraju
prikazivačć
e reć
i i ovo: „Ne mogu se složiti sa onima koji tvrde da M. Todorovićdemistifikuje, da razara bić
e jezika, da raskida sa tradicijom; ova
poezija je najmanje negacija tradicije, ona je samosvojan metod nadgradnje
pesnič
kih tradicija – pre svega izraz humanizma umetničkog angaž
mana u
ime unutarnje slobode i istine.“
*
U poslednjim „Knjiž
evnim novinama“ esej Julijana Kornhauzera
„Igra ili o paradoksima poljske knjiž
evnosti“; zastanem negde kod rečenice:
286
Изру
ко
пис
а
„Zaš
to ne obnoviti i temeljno ne opisati eksperimentalno-groteskno stvaralaš
tvo Stefana Temersona, pravog prethodnika današ
nje ’revolucije’ u prozi?“
Ovo mi se ime uč
ini poznatim; i posle malog napora setim se odakle ga
znam. Pronađem katalog sa velike izložbe vizuelne poezije u Kunstmuseumu u Hanoveru s naslovom VOM AUSSEHEN DER WÖRTER (visuelle
poesie notationen), u njemu tik uz mene na dve strane radovi Stefana Temersona rođenog 1910. u Plock-u, Poljska, studirao prirodne nauke i arhitekturu, eksperimentalni film i fotografiju u Varš
avi. 1938, odlazi u Pariz, a
potom u London gde je osnovao izdavač
ku kuć
u u kojoj je objavio Kurta
Švitersa i Raula Hausmana. Živi u Londonu.
Prvi Temersonov rad u katalogu naslovljen je „Kurt Schwitters on a
time-chart, 1967“; na njemu slika mladog autora s naočarima i poljskom
vojničkom kapom uz Švitersovu sliku namrgođenog lika s dubokim borama
na licu. Tekst na tom radu poč
inje rečima: „I met him in 1943, in London, at
the Pen Club […]“. Drugi Temersonovi radovi u katalogu su iz (knjiga ili
već
ih ciklusa) „Semantic Divertissements“ 1946/62 i „St Francis & the
Wolf of Gubbio, or brother Francis’ lamb chops“, 1956–60.
*
Javljao se telefonom Vus Kosmikus iz Titograda povodom teksta koji treba da mu piš
em za izlož
bu, poslaće fotokopije svojih signalistič
kih vizuelnih pesama.
*
Izgleda da sam navukao grip, kaš
ljanje, mala drhtavica i neš
to slič
no
nesvestici. Prosto ne znam kako ću ovako rovit sutra rano ujutru za Niš
,
Sveta je većkupio karte za obojicu.
*
Stigla polovina honorara iz BIGZ-a za „Chinese Erotism“, s odbitkom poreza 36.000 nd.
*
„Sanjam kako mi jedan izdavačdaje pet hiljada franaka za nekoliko
stranica – daje mi nezalepljen koverat u kome se vide novčanice. – Nalazim
ogromnu svotu, nelagodno mi je. Misleć
i o tome, budim se upola, ponovo
gledam u koverat i pada mi na um da te novčanice nemaju plavu boju novč
anica od hiljadu, nego tamno-plavu boju novč
anica od deset franaka.“
(Valeri)
287
Kњиже
внипре
г
ле
д4
Petak, 4. mart 1983.
I pored gripa (ili jač
eg nazeba), i nedovoljne ispavanosti, putovanje
je zahvaljujući elokventnom i veoma prič
ljivom Sveti bilo lepo i zanimljivo.
Prič
alo se od sadaš
njih prilika u knjiž
evnoj čarš
iji, preko domać
ih ljudskih,
porodič
nih neprilika, sve do Ljotića i Državne straž
e, o č
emu gotovo niš
ta
nisam znao, a Sveta je sve to kao deč
ak doživeo i prež
iveo.
U Niš
u nas doč
eka sunce ali i veoma hladan vetar. U „Gradini“ dogovori oko Svetine knjige koja ove godine treba da se pojavi. Jevta nam daje svoje tri zbirke koje je objavio u bibliofilskom izdanju 1981. godine, sa
tehnič
kim urednikom „Gradine“ Draganom Momč
ilović
em u sito š
tampi:
„Pejsaži kao stanje duha“, „Poniš
tavanje praznine“ i „Listanje Pikasovih crteža“. Knjige su objavljene u sto primeraka, lepo izgledaju, dobio sam primerke pod rednim brojem 25. Najbolje su pesme iz prve knjige „Pejsaž
i kao
stanje duha“, ispisane deč
jom rukom u raznim bojama, mali zapisi, krokiji o
prirodi i iz prirode pokatkad deluju kao haiku. Pesme iz druge dve zbirke na
temu Pikasovih i Todorovih (T. Stevanović
a) crtež
a pomalo su usiljeni, u
prvi plan izbija njihova primenjenost.
Od Saš
e Hadž
itanč
ić
a dobijam „Gradinu“ br. 1–2 s temom „Knjiž
evni trenutak Niš
a“. Preko pedeset niš
kih pisaca ispisuje tu svoje pesme, prozu, drame, radio-drame, putopise, humor. Kad se malo strože pogleda (i proč
ita) sav taj materijal, zaključ
ak redakcije na kraju ovog zbornika „da je izvestan broj autora stvaralač
ki inferioran u odnosu na tokove knjiž
evnog
stvaralaš
tva u nas“, uč
ini nam se, čak, veoma blag.
Posle redakcije, ruč
ak u niš
koj „Skadarliji“, gde je ponovo dominirao
Sveta, ali ne u jelu, kako se mož
e pretpostaviti po njegovoj pozamaš
noj figuri, veću ž
ivoj, zanimljivoj prič
i.
Na povratku kući umor i potiš
tenost.
*
„U buđenju postoji trenutak rođenja, nekakvo rađanje svih stvari pre
nego š
to ijedna postoji. Postoji nekakva nagost pre nego š
to se ponovo obuč
emo.“
(Valeri)
288
Изру
ко
пис
а
НАСЛЕЂЕ
Ив
а
нДе
спот
овић:„
Сце
на“, 2010
289
Kњиже
внипре
г
ле
д4
Сте
в
анКа
ћа
нс
к
и
ПЕСМЕ
СПОМЕНСВ. САВЕ
Es ist die Stimme von Jahren die dahin sind!
Sie rollen vor mir mit all ihren Thaten.
Ossian
Шт
ов
а
з
ду
хб
ру
ј
ис
ас
в
а
к
о
ј
ес
т
ра
не
,
Св
е
шт
е
ниг
л
а
с
иди
жус
' уне
бе
с
а
?
Сас
в
е
т
ихк
ул
ав
е
репр
а
в
ос
ла
в
не
Гр
ув
а
њез
в
онаду
шумипот
ре
с
а
!
Шт
ов
р
в
ина
ро
духр
а
мов
ес
илни?
Ку
дс
ус
едиг
лимилио
нид
уша
?
Ка
к
в
ас
в
е
ч
а
но
с
т
? шт
опо
бо
жнос
л
у
ша
Тол
ик
ина
ро
д? — ка
ка
вд
а
на
кдив
ни?
Дун
а
вс
еор
и, Са
вас
ера
з
л
е
же
,
Ад
риј
ада
љнај
е
к
уо
дг
о
ва
ра
,
Ат
онс
каГор
ав
ошт
а
ни
цеже
же
,
Хил
а
нд
а
рс
л
а
в
нииСрб
иј
аСт
а
ра
.
По
ле
т
из
в
е
з
даизПр
ишт
ине
,з
ра
ч
на
,
Хр
ис
т
ов
ев
е
рес
в
е
т
л
апр
е
о
дница
,
Пр
ос
иј
ас
в
е
т
ала
в
р
аСт
у
де
н
ица
,
Об
а
с
ј
ас
в
е
т
о
мс
р
пс
к
апољамра
чна
.
290
На
с
ле
ђе
Вр
а
ча
рс
ет
р
е
с
е
, упл
а
ме
нус
т
ој
и:
„
Св
е
т
ес
унање
м' из
г
ор
е
л
епло
т
и“
Ва
р
в
а
риг
а
д
ни, по
г
а
ник
'ос
к
от
и,
Из
л
ишеј
а
р
ос
тс
в
ире
пос
т
ис
в
ој
и'.
Ал
'д
ухо
с
в
е
ћ
е
нс
в
е
т
ит
е
љаСа
в
е
К'ој
а
с
наз
в
е
з
дана
дСрб
иј
о
мт
р
е
пт
и,
Паз
ат
она
р
одух
р
а
мо
в
еле
т
и,
Дас
в
е
т
оимеСв
е
т
ит
е
љас
ла
в
е
.
По
бо
жноСр
пс
т
вонас
в
ес
т
р
а
нес
а
д
а
,
По
диг
ну
во
чиг
ор
ене
бупла
в
у
,
Ск
ру
ше
нимс
рце
мнак
ол
е
напа
да
:
Ва
пиј
ес
в
ог
аз
а
шт
ит
ник
аСа
в
у
!
O, с
в
е
т
иСа
в
о,мол
имот
еда
на
с
:
По
з
ринат
в
о
ј
уСрб
а
диј
ул
ис
т
ом!
Смире
нимс
рце
м, сце
ло
мд
ушо
мч
ис
т
о
м
Кл
а
ња
мос
'т
е
би,ат
иБо
г
уз
ана
с
!
1856.
НЕЉУБИМЕ
Нељу
б
имет
а
кој
а
к
о!
Ви'шка
к
омидр
хћ
уу
с
т
а
,
Сл
а
с
т
, от
у
г
акр
вмипа
л
и,
К'ос
ињт
е
р
е
тнаг
ру
дс
в
а
л
и,
По
дт
е
ре
т
омс
рцес
у
с
т
а
,—
Смилу
јс
енас
рцемој
е
!
„
Тоих
оћу
:с
рц
етв
о
ј
е
!“
Нељу
б
имеупода
на
!
Ј
е
рк
а
дт
в
ој
ев
ид
имо
чи
Пр
е
з
р
е
мс
у
нцес
аис
т
оч
и,
291
Kњиже
внипре
г
ле
д4
За
бор
а
в
им, Боже
, пр
ос
т
и,
Са
мо
гс
е
беодмил
ос
т
и;
Оч
а
р
а
насли
цат
в
ог
а
,
Нез
на
м, ј
а
дна
, низ
аБог
а
,—
O, в
ра
т
имеБог
умо
ме
!
„
Таиј
аћ
уБог
ут
в
о
ме
!“
Нељу
б
имеупо
ноћ
и!
Тв
ојпо
љу
ба
цме
непа
ли,
Св
ис
ну
ћудоб
е
лад
а
на
!...
Ср
цет
в
ој
ез
а
рнежа
л
и
Шт
ој
ане
ма
ммир
нас
а
на
,—
Ој
,в
р
а
т
имис
а
нуно
ћи!
„
Ха
ј
д
', а
л
' сњимћуиј
адо
ћи!“
Ох
, нељу
б
и, — а
л
и, с
т
а
ни!
Ак
омо
г
уу
мор
ит
и,
Пр
ос
пикишупољу
б
а
ца
,
Смртипо
с
л
емо
раб
ит
и,—
Де
,с
а
дд
ас
еопр
ос
т
имо,
П' онд
ажив
ир
а
с
т
опимо
Св
ео
дс
а
михпо
љу
ба
ца
!
„
Љу
б
и, ду
шо
, — паиз
да
'ни!“
ЊОЈ
Тимез
о
ве
шс
в
е
томтв
ој
и
м.
Та
јс
в
е
тв
е
л
ишдат
ис
ј
а
ј
е
.
Ј
аћ
ут
е
бе
:с
у
нц
е
ммо
ј
и
м,
Шт
от
о
мс
ве
т
ус
в
е
т
ло
с
тд
а
ј
е
!
(Ст
е
в
а
нКа
ћ
а
нс
к
и
: Пе
с
ме
.„
Ал
ма
“
, Бе
о
г
р
а
д
, 2008)
292
На
с
ле
ђе
ПРЕВЕДЕНА КЊ ИЖЕВНОСТ
Зора
нСпа
сој
е
вић: „Ј
аимој
ама
ј
ица
“, диг
ита
лнаг
рафика
, 2010
293
Kњиже
внипре
г
ле
д4
Felisitas Hope
PIGAFETA : ROMAN
(Felicitas Hoppe: Pigafetta : Roman. „Rowohlt Verlag GmbH“,
Reinbek bei Hamburg, 1999)
Prva noć
Dragi moji, to je samo izlet, niš
ta drugo. Za nekoliko dana se vrać
am, opet ć
u sedeti za stolom, druga osoba s desne strane koja obeduje za
stolom. U međuvremenu ć
u imati š
irom otvorene oč
i. Iznenadić
u Vas slikama, koje se, inače, ne mogu videti. Koliko samo volim te š
kolske izlete i
uveč
e prilikom pakovanja sanduka, č
vrsto uverenje da će sve ostati pri starom. Ukoliko bi se, ipak, neko venč
avao, želim sreć
u pri odabiru kumova i
gostiju.
Šta valja poneti: udicu, mamac i kanap. Šeš
ire i kiš
obran. Sunč
ani
sat, kompas, papir. Pojaseve za spasavanje za svaki prst. Povrh svega pismo
preporuke za generalnog kapetana, koji je odluč
io da krene u potragu za
ostrvima na kojima ž
ive patuljci s velikim uš
ima, od kojih im jedno služ
i
kao krevet, a drugo za pokrivanje. Oni ž
ive, ti patuljci, u š
piljama duboko
ispod zemlje i beže uz ciku, č
im ugledaju nekog stranca. Generalni kapetan
nije nikome prič
ao o svom planu, jer nije hteo da izazove podozrenje.
Kad smo se otisnuli, bilo je predivno vreme. Neki su č
ak i pomislili
da su ugledali samu Svetu Bogorodicu koja se s visine osmehivala brodu, i
to su protumač
ili kao dobar predznak. Nekoliko dana nakon toga zadesile su
nas jake oluje, koje su zajedno s ometajuć
im strujama utiš
avale naš
u plovidbu, i neki su otvoreno govorili da bi se najradije vratili, jer ovo nisu platili.
294
Пре
ве
д
е
накњиже
внос
т
Nizanje znakova upozorenja
Satovi
Ispod sata koji se klatio na zidu moje brodske sobice na treć
em spratu iznad Atlantskog okeana sedi Pigafeta i prisluš
kuje prolazak vremena. Pre
nekoliko godina, kada, to u njegovom rač
unanju vremena viš
e ne igra nikakvu ulogu, izgubio je interesovanje za poslove kopna i popeo se na brod.
Kada otvorim vrata, on poč
inje da se smeje. Odmah me prepoznao, nisam
jošnikad kroč
ila na brod. Sada smo se naš
li u istoj zamci, na putu ka zapadu.
Svuda na brodu su satovi, u odajama, u misi, u kuhinji, kao da se neko uplaš
io da bismo pri prvom udaru talasa mogli da izgubimo seć
anje na
kopno. Svako več
e pomeram svoj sat za jedan čas unazad i zurim sreć
na u
zalazak sunca zbog uć
arenog vremena. Ali vreme je loš
e, moram u potpunosti da se oslonim na svoju imaginaciju.
Jutro naš
eg polaska jošje bilo je lepo i bistro. Pored mene na brodu
stajao je britanski geograf i pokazivao mi ispruž
enom levom rukom grad
Hamburg koji se polako gubio ispred nas, dok je svojom desnom rukom pridrž
avao š
eš
ir na glavi. Šeš
ir je bio suviš
e vruć
e opran za njegovu glavu, koja je, to sam videla kasnije za stolom, bila glatka i obla kao globus, jedna od
onih glava u koju se tokom života gura toliko znanje da moraju, silom prilika, da se proš
ire, dok se oč
i, uš
i i nos s vremenom smanjuju, kao da se polako č
itav svet opet izvrć
e ka unutraš
njosti.
U svakom sluč
aju, bio je nagluv, jer nije govorio, većje vikao kako
je ovo lep i predivan grad, sa tunelom od tri koma tri kilometara dužine, sa
drž
avnom operom i institutom za ribarstvo, vazduš
ni krst severa, bezmalo
tako lep kao i Engleska, samo, š
to eto, nema kraljice bez koje grad nije grad,
a zemlja nije zemlja.
Ali, to su bila druga vremena, kada je Geograf jošbio mlad i kad je
jošleteo za svoju kraljicu. Kada je pitao oficira, gde oni lete, oficir se nasmejao i zavezao im oč
i. To je vežba, rekao je i oni su pristali. Na pola puta
skinuo im je poveze i pitao ih: A gde smo sada? Ispod njih nije bilo niš
ta
sem vode, svi su ć
utali. Ali Geograf je sve prostudirao, poznavao je karte,
kuke, obale kopna, vodu s bilo koje visine, u bilo koje doba dana ili noć
i.
Afrika, vikao je Geograf, a oficir je podigao obrve i unapredio ga.
Nekoliko nedelja potom leteli su iznad pustinje i njihov avion je pao,
pa i oficir, vikao je Geograf, koji je jedini prež
iveo među olupinama i otada
viš
e nije kroč
io u avione.
295
Kњиже
внипре
г
ле
д4
Čokolada
Za utehu sam izmislila igru. Zove se SPAS NA POMOLU i ide ovako: Ako me ovde, na licu mesta, budete bacili sa broda, na koju stranu bi valjalo da plivam? Uvek bi pobeđivao Geograf, prvog dana jošza irsku obalu,
kasnije za Azorska ostrva, a na kraju za severnoamerič
ko kopno, dok ja već
odavno nisam mogla da zamiš
ljam rubove kopna, a Pigafeta uopš
te ne ume
da pliva.
Pri č
emu je, zapravo, trebalo da nauč
i kako se polako ulazi u vodu,
stopu pred stopu, prvo do čukljeva, onda do kolena, onda do stomaka, a naposletku se jednostavno legne na hladnu površ
inu i skupljenim rukama, kao
nekada našbiskup, deli se voda na dve polovine, pokreć
u se ruke i noge, š
ire se i skupljaju i ponovo š
ire, sve dok se ne stigne do spasonosne obale, ali
ko ume da pliva, sporije će da pogine.
Igrali smo u čokoladu, uvijenu u srebrnasti papir. Brod je bio pretovaren njome. Kada bi Geograf primio nagradu, pocrveneo bi, brzo se okrenuo u stranu i odneo svoju lovinu gore na č
etvrti sprat, gde se uselio u kabinu rač
unovođe, jer na brodovima većodavno nije bilo rač
unovođa kao ni
oficira zaduženih za bacanje sidra. Kabinu oficira zaduž
enog za bacanje sidra sam ja zauzela.
Da li je jeo č
okoladu, nisam znala, zavese na njegovoj kabini su bile
navuč
ene. Možda ih je ostavljao za vremena kada bi zaista zapao u nevolje,
š
ćuć
urio se u uskom spasilač
kom č
amcu u kome ima, navodno, mesta za
sve. Tada bi ih lako istresao iz rukava, dok bi nam se skupljala voda u ustima, a č
amac bi mogao svakog trena da potone. Ali neć
e niš
ta s nama podeliti, jer ko je jednom prež
iveo nesreć
u, viš
e se ne upuš
ta u trgovinu. A i nemamo niš
ta č
ime bismo mogli da trgujemo, samo tvrdi keks i vitamine oblikovane u kockice, koji se, izolovani u malim pakovanjima, nalaze ispod sediš
ta čamca za spaš
avanje.
Pravila
Istina je da je jedini spas na pomolu pustiti se niz struju u nadi da ć
e
naići neki drugi brod u prolazu.
Uvek bi to bio Geograf koji bi prvi otkrio brod, jer je, pogleda uprtog
u prozor, predsedavao stolu plać
ajuć
ih gostiju, na veliku ljutnju gospodina
Hapolatija, brokera iz Bremerhavena, koji je bio na svadbenom putovanju i
koji bi mlađoj gospođi Hapolati rado neš
to ponudio. Ali, poš
to su se ukrcali
posle Geografa, sada je sedeo okrenut leđima prema prozoru i pokuš
avao bi
296
Пре
ве
д
е
накњиже
внос
т
svaki put, na njegov povik, da sakrije svoju žurbu i svoju mržnju. Bacio je
dugi, ispitujući pogled na vodu, onda bi se okrenuo svojoj ženi i š
aputao joj
na uvo OH VOLJENA ENO BRODA, pri č
emu je uvek pomalo pljuckao,
jer mu nedostajao jedan zub u donjoj vilici.
Tek kada bi brod nač
isto nestao, ustala bi gospođa Hapolati, priljubila svoje lice uz prozor i pokuš
ala da iskaž
e svoje oduš
evljenje, a i pristojnosti bi se okrenuli i oficiri za susednim stolom jošjednom lagano ka prozoru.
Samo je francuski vodoinstalater, koji je od Le Avra ostao bez glasa i sedeo
okrenut leđima ka naš
em stolu, pokuš
avao da se pretvori u putnika, drž
ao je
uporno sagnutu glavu.
Među stolovima kretao se beš
umno i uz osmeh poput cirkusanta filipinski stjuard. Smeš
kao bi se i kada bi bilo nemirno more, kada se gospođa
Hapoleti viš
e ne bi pojavljivala za obedima i kada bi čak i utihnuli glasovi
za stolom oficira. U kuhinji bi se č
uli tanjiri, kuvar bi vidno pojač
ao radio, a
Geograf bi se odrekao velike gestikulacije pomoć
u koje je, inač
e, tokom
obeda skicirao zemljiš
ne karte po vazduhu.
Za stolom bi se uskomeš
ali maniri. Svi napori su sad bili usmereni na
to da se savladaju noži viljuš
ka iznad ponora, a da vodoinstalater i ja nismo
kad kad pružili ruke za stolicom Geografa, proleteo bi u ponor između nas
sa sve tanjirom i supom.
Prevela s nemač
kog Ljiljana Ž
ivković
297
Kњиже
внипре
г
ле
д4
Edgar Hilzenrat
BERLIN... ZADNJA STANICA
: ROMAN
(Edgar Hilsenrath: Berlin… Endstation : Roman. Gesammelte
Werke, Band 10. Herausgegeben von Helmut Braun, Dittrich
Verlag, Berlin 2006)
Zapravo se zovem Jozef Leš
inski, ali poš
to je nekim ljudima Leš
inski suviš
e dugačko, zovu me Leš
e. Navikao sam se na Leš
e, i taj nadimak
mi je ostao.
I
„Leš
e“, rekao sam sebi, „najbolje ć
e biti da pođešu kafeteriju emigranata u 86. ulici, ugao na Brodveju. Tamo se, doduš
e, niš
ta ne deš
ava, ali
napolju na ulici se isto niš
ta ne deš
ava. Većgodinama š
etašuz i niz Brodvej, zevašza svakom zanosnom guzicom i tonešu erotska razmiš
ljanja.
Ponekad uđešu neki haustor i izdrkašga. Kakav je to ž
ivot, život pun frustracija i pož
ude.“ „Leš
e“, rekao sam sebi, „objavio si dva romana, koji nisu
postigli uspeh. U međuvremenu su zaboravljeni ili č
ame negde neprodati.
Amerika nije nikad uoč
ila tvoju genijalnost. Nemašprijatelja, barem nemaš
pravih, a žene te zaobilaze u š
irokom luku. Kakvo je ovo sranje od zemlje!
Nisi nikad uspeo da sanjašamerički san i ne znašš
ta da radišs njim. Kola ti
niš
ta ne znač
e. Kao ni kuća u zelenilu ili dom i porodica. Nisi nikad uč
estvovao u pomami za dolarima. Sanjao si svoj uspeh kao književnik, ali je
taj uspeh izostao.“
Kada je proš
ao ugao 88. ulice, obratila mu se jedna od kurvi koja je
tu stajala. „Ej, stari mamojebac. ´Oćešna brzaka? Daću ti popust.“ – „Neee,
hvala“, rekao je. „To na brzaka nije za mene.“
„Al´ duž
eć
e te viš
e koš
tati.“
298
Пре
ве
д
е
накњиже
внос
т
„Rado bih te natakao“, reče Leš
e, „ali danas nisam pri parama.“
„Onda ć
emo idući put“, rekla je.
Leš
e se priseć
ao da mu se ista drolja obratila i pre viš
e od trideset godina : “Ej, stari mamojebac. Hoć
ešjednom na brzaka? Dać
u ti popust. Pravi
popust.“ Tolike godine, pomisli Leš
e. Kao da se nije niš
ta promenilo. Samo
š
to je drolja tada bila sasvim mlada. Danas verovatno navrš
ava č
etrdesete.
Kafeterija emigranata bila je jarko osvetljena. Emigranti su, kao i
uobič
ajeno, sedeli blizu prozora. Svako več
e bi se ovde skupljali. I za njih
se nije niš
ta promenilo, samo š
to su ostareli. Leš
e je pozdravio emigrante i
onda se ustremio ka stolu gde je sedeo Zinger i reš
avao ukrš
tene reč
i.
„Ukrš
tene reč
i“ pitao je Leš
e.
„Da“, rekao je Zinger.
Leš
e je za barom uzeo kolačsa sirom i š
olju vodnjikave američ
ke kafe.
„Čuo sam da želite da napustite Ameriku“, rekao je Zinger. „Navodno, ž
elite da se vratite za Nemač
ku.“
„Da“, rekao je Leš
e. „Prekosutra letim za London, jer će jedan engleski izdavačizdati jednu moju knjigu. Onda produž
avam za Minhen.“
„BašMinhen, grad pokreta.“
„Imam poznanicu u Minhenu, kojoj sam poslao svoje kofere. Ali, ne
znam da li ć
u ostati u Minhenu. Mož
da produž
im za Berlin.“
„Glavni grad Rajha“, smeš
kao se Zinger.
„Da.“
„I ž
elite da ostanete u Nemačkoj?“
„Pun mi je kofer Amerike.“
Zinger se poigravao svojim ukrš
tenim reč
ima, a njegovi prsti su skoro než
no prelazili preko papira. „Neć
ete moć
i dugo da ž
ivite kao Jevrejin u
Nemačkoj“, rekao je onda.
„Dobro sam o svemu porazmislio“, rekao je Leš
e. „Nemač
ki sam
književnik i potreban mi je nemač
ki jezik. Moram da ga č
ujem, uvek i svuda. Nemač
ka je danas, uostalom, demokratska zemlja. Hitlerovske aveti su
odavno proš
le, i u međuvremenu stasala je nova generacija.“
„Holokaust će Vas svuda pratiti po Nemačkoj. Svaka kuća, svaka ulica ć
e Vas podseć
ati na to. I stari ljudi. Ne mož
ete tome uteći. Verujte mi na
reč
.“
„Vredi pokuš
ati.“ Leš
e je srkao vodnjikavu kafu. „Nedavno sam proč
itao u nekim jevrejskim novinama“, rekao je zatim, „da Nemci žele da podignu spomeniku Holokaustu u prestonici. Šta mislite o tome?“
„Čitava Nemač
ka?“
„Da. Čitava Nemač
ka.“
299
Kњиже
внипре
г
ле
д4
2.
Leš
e se nije dugo zadržao kod emigranata. Poš
to je izaš
ao iz kafeterije, iš
ao je dužBrodveja do 72. ulice. Tokom š
etnje mislio je na svoju prijateljicu Anelize. Tokom svih tih godina samoće u Americi, godina bez než
nosti i ljubavi, bila mu je jedina prijateljica, koju je ikada imao. Ali ta veza
bila je kratkog veka. Upoznao je Anelize tokom knjiž
evne manifestacije u
Hercl Institutu. Bila je š
urnjaja jednog kelnskog izdavač
a. Anelize nije bila
mlada, ali je imala telo sedamnaestogodiš
njakinje. Bila je inteligentna i oduš
evljena knjiž
evnoš
ć
u. Poš
to je njegov prvi roman doživeo neuspeh, nagovorila ga je da jošjednom pokuš
a. Leš
e je napisao uvod, dao da se prevede
na engleski i poslao ga svom izdavač
u Dablnajt. Dablnajt je bio oduš
evljen i
isplatio mu 500 dolara unapred za dva probna poglavlja. Problem je samo
bio š
to je izdavačka kuć
a zahtevala probna poglavlja na engleskom jeziku.
Leš
e je, međutim, samo pisao na nemač
kom. Porazgovarao je sa lektorom,
izlož
io mu problem i rekao mu da ć
e pisati knjigu na nemačkom. Poš
to nisu
imali prigodnog prevodioca, izdavačbi odustao od probnih poglavlja i 500
dolara tretirao kao deo avansa za roman, koji bi Leš
e, po završ
etku, poslao.
Lektor se slož
io s tim.
Anelize je, dakle, inspirisala Leš
ea, i imao je svaki razlog da joj bude
zahvalan. Ali onda je saznao da ona ima jošjednog ljubavnika, i prekinuo je
vezu s njom. Šteta, zapravo, pomislio je Leš
e, ali tvoj ponos je doneo odluku.
I tu je bila ona epizoda s bič
em. Analize mu priznala da mož
e da dostigne orgazam samo ako bi je muš
karac prethodno izbič
evao. Drugi ljubavnik je to činio. Kada je Anelize htela da nagovori Leš
ea da jednom i on pokuš
a s bič
em, znao je da mora da prekine s njom, jer niš
ta mu nije bilo odvratnije od sadizma.
„Ne, to nije za Jevrejina“, rekao joj je. „Neć
ešti od mene napraviti
nacistu.“ Pa, onda joši drugi ljubavnik.
Oko deset sati uveče je pozvao. Kao š
to se i dalo očekivati, nije bio
kod kuć
e. Leš
e je na 72. ulici uš
ao u podzemnu železnicu i krenuo ekspresom prema Vaš
ington Hejtsu. To je nekada bila gradska č
etvrt nemač
ko jevrejskih emigranata. U š
ali su taj deo nazivali ´č
etvrtim Rajhom´. Većina
emigranata bila se u međuvremenu preselila i napravila mesto za crnce i
Portorikance. Okruženje je većbilo oronulo. Smrdelo je u haustorima, a liftovi su bili zapiš
ani. Noć
u niko viš
e nije bio siguran na ulicama Vaš
ington
Hejtsa. Nekolicina belaca, koja je joštu ž
ivela, noć
u bi se obič
no vozila
podzemnom ž
eleznicom do 168. ili 181. ulice i tada bi uzeli taksi.
300
Пре
ве
д
е
накњиже
внос
т
Ni Leš
e se nije najbolje oseć
ao u svojoj kož
i kada je izaš
ao u 168.
ulici. Obiš
ao je medicinski centar i onda je oklevao do 162. ulice gde je
Anelize stanovala. Leš
e nije nikad iš
ao kraj kuć
a kako ne bi rizikovao da ga
neko zgrabi za guš
u i uvuče u neki mrač
ni haustor. Iš
ao je ivič
njakom i posmatrao je niz parkiranih kola. Tu su stajala dvojica crnaca i upravo su hteli
da obiju jedna kola. Nisu Leš
eu pridavali važnost, i brzo je proš
ao mimo
njih. Stambena zgrada u kojoj je Anelize stanovala bila je na uglu Riversajd
drajva i 162. ulice. Leš
e je stajao tač
no prekoputa na ivič
njaku. Video je
prozor njene sobe na treć
em spratu. Bio je mrkli mrak.
Čekao je do neš
to ispred ponoći i onda je kroč
io u kuć
u. Nije uzeo
lift i popeo se mrač
nim stepenicama do treć
eg sprata. Iako je znao da ona nije kod kuć
e, pozvonio je. Niko se nije odazvao. Leš
e je uvek nosio staru fasciklu sa sobom sa papirom za pisanje i lepljivom trakom. Prelepio je deo
trake preko proreza vrata. Da vidimo, pomislio je, hoć
e li lepljiva traka biti i
sutra ujutro tu. Sutra ćešproveriti. Šta je to samo s tobom? Zaš
to si hteo po
svaku cenu jošjednom da je vidiš
?
Znao je da Anelize radi u kancelariji i da bi u devet sati ujutro prionula na posao. Znao je i da bi ona tačno u pola devet napustila kuć
u. Sač
ekao je jošmalo i uš
ao u pola deset u njenu zgradu. Gora na treć
em spratu
naš
ao je netaknutu lepljivu traku na prorezu vrata. Znač
i, tokom čitave noć
i
nije dolazila kući, pomislio je. Obeć
ala je da će raskinuti s onim drugim kada bi Leš
e bio spreman da joj se vrati. Provela je, dakle, č
itavu noćkod
onog drugog. Dobro je, sad je bio siguran. Raskid je sada bio konačan.
Leš
e je napisao svoj novi roman tokom nekoliko sedmica. Dablnajt
je kupio novi rukopis s isplać
enim avansom u visini od 2.500 dolara i obrač
unatih 500 dolara od ranije. Knjiga nije postigla uspeh, isto kao ni prvi roman. Problematič
no je bilo š
to Dablnajt nije pravio reklamu za knjige koje
bi se mogle kupiti za male pare. Agent je prodao knjigu i u Francuskoj – s
istim negativnim rezultatom. U Nemačkoj su svi izdavač
i odbili knjigu. Već
i sam naslov im se učinio sumnjivim: Jevrejin i Esesovac.
3.
Leš
e je upoznao Ingrid u Njujorku. Bila je iz Švajcarske i radila je u
Minhenu kod Bavarskog Rundfunka ** . Na dan odlaska Leš
e je ustanovio
da je njegov bagažza nekoliko stotina kilograma preš
ao dozvoljeni limit.
Odluč
io je da napravi pakete i da ih, isto kao i kofer, poš
alje Ingrid.
*
Bayerischer Rundfunk = Bavarska radiotelevizija (prim.prev.)
301
Kњиже
внипре
г
ле
д4
Imao je jeftini noć
ni let za London, pa samim tim i vremena, da prepodne ode do poš
te. U poš
ti su ga spopale slutnje. Ne možešje uznemiravati
svojim bagažom, pomislio je. Najbolje ć
e biti da pakete restante poš
alješza
Berlin, poš
to ne znašda li ćešostati u Minhenu.
Tokom leta za London imao je dovoljno vremena za razmiš
ljanje. Izdavačneć
e bašbiti oduš
evljen, pomislio je, ako mu se odjednom nenajavljeno pojaviš
, s druge strane, knjiga iduć
e nedelje izlazi na trž
iš
te, a tvoje prisustvo će osokoliti ljude da neš
to uč
ine za tebe. Možda nekoliko intervjua za
š
tampu ili slič
no.
Leš
e je odseo u najjeftinijem hotelu koji je mogao da nađe u Londonu. Njegova cimerka ga je odmah pozvala na š
olju čaja. Bila je starija žena,
nemač
ka Jevrejka i zvala se Beti.
Izdavačmu je rekao da je odš
tampan samo mali tiraž
,š
to je značilo,
da se nije oč
ekivao uspeh, ali je Leš
eu ugovoren intervju kod Bi-Bi-Sija.
Novinar je bio Nemac. Zvao je Alfred Štarkbuš
.
„Na kom jeziku ste pisali svoj roman, gospodine Leš
inski?“
„Piš
em sve svoje knjige isključivo na nemačkom.“
„Mada iz Vaš
e biografije proistič
e da od svoje devete godine viš
e ne
ž
ivite na nemač
kom govornom područ
ju?“
„To je tač
no. Pobegli smo 1938. godine iz Nemač
ke, tada sam imao
devet godina. Otada ž
ivim u inostranstvu.“
„I niste zaboravili nemač
ki jezik?“
„Čuvao sam nemač
ki jezik poput blaga i obogatio da izdaš
nim č
itanjem.“
„Ali niko od izdavač
a ne ž
eli da š
tampa Vašroman?“
„To je tač
no.“
„Presedan“, rekao je Štarkbuš
. „Knjiga pisana na nemač
kom jeziku i
koja izlazi u mnogim zemljama, ali koju niko u Nemač
koj ne želi da odš
tampa.“
„Mož
da zbog š
kakljive teme“, rekao je Leš
e. „Jevrejin i Esesovac.
Satira na doba nacizma. Tako neš
to ne podnose Nemci. Tema je isuviš
eš
kakljiva. Oni smatraju da takvoj temi treba prilaziti ili sa smrtnom ozbiljnoš
ć
u
ili nikako.“
„Otkada ste ponudili knjigu u Nemačkoj?“
„Uzalud sam tokom niza godina to pokuš
avao.“
„Napisaću veliki č
lanak o Vaš
oj knjizi u Noje Ciriher Cajtung“, rekao je Štarkbuš
, „i u tom č
lanku ću pozvati sve nemačke izdavač
e da proč
itaju Vaš
u knjigu. Mož
da to bude knjizi od pomoć
i.“
„Hvala“, rekao je Leš
e.
„I zauvek ste napustili Ameriku?!
302
Пре
ве
д
е
накњиже
внос
т
„Da“, rekao je Leš
e. „Posle 36 godina.“
„I vraćate se sada Nemač
koj?“
„Da.“
„Da li većznate gde biste rado ž
iveli u Nemač
koj?“
„Nemam pojma“, rekao je Leš
e. „Imam dobru poznanicu u Minhenu.
Mislio sam, mož
da bih mogao tamo da pokuš
am.“
Leš
e mu isprič
ao sve oko paketa i bagaž
a.
„Poslao sam toj poznanici moj bagaž
. Imao sam jeftini noć
ni let. Kada sam na dan putovanja pakovao svoje stvari, ustanovio sam da imam nekoliko stotina kilograma viš
ka bagaž
a. Zato sam spremio pakete, krenuo ka
poš
ti i hteo sam takođe da ih poš
aljem toj poznanici. Ali, onda sam se setio,
da bih je samo uznemiravao s tim dodatnim paketima. Zato sam pakete oč
as
poslao restante za Berlin.“
„To je bio prst sudbine“, rekao je Štarkbuš
,
„Pomislio sam, pa i Berlin bi mogao da bude taj cilj.“
„Da sam na Vaš
em mestu“, rekao je Štarkbuš
, „ odustao bih od Minhena i odluč
io se za Berlin.“
„Zaš
to?“ pitao je Leš
e.
„Minhen je okrutno tlo za pisca koji je nepoznat u Nemačkoj“, rekao
je Štarkbuš
. „Sasvim drugač
ije je u Berlinu. U Berlinu možete lako da stupite u kontakt s književnim krugovima.“ Onda je pričao Leš
eu o mnogim boemskim kafanama u Berlinu gde su se izdavač
i i pisci ležerno sastajali i uverio ga, naposletku, da u potpunosti odustane od Minhena i preseli se za Berlin.
Prevela s nemač
kog Ljiljana Ž
ivković
303
Kњиже
внипре
г
ле
д4
Fridrih Kristijan Delijus
ZAŠTO SAM ODUVEK BIO U PRAVU
- I OSTALI NESPORAZUMI : NIT VODILJA
KROZ NEMAČKO RAZMIŠLJANJE
(Friedrich Christian Delius: Warum ich schon immer Recht hatte
– und andere Irrtümer : Ein Leitfaden für deutsches Denken.
„Rowohlt“, Berlin, 2003)
AUTOPORTRET SA ŠIMPANZOM
Samo nekoliko dana posle završ
etka bitke za Staljingrad, nedaleko
od Vatikana rođen u toploj svetlosti proleća grada Rima, majka blaga, poreklom iz Meklenburga, otac, sveš
tenik iz pokrajine Vestfalije, među hesenskim š
umama i kućama tradicionalne nemač
ke građe, regalima sa knjigama
i fudbalskom terenu naučio č
itanje i pisanje, a ujedno i mucanje i zanemeo –
gde poč
inje Ja, ego, koje omamljenim jezikom navaljuje na govor i koje u
uzrastu od deset godina na pisać
oj maš
ini zastraš
ujuć
eg oca kuca „svetski
plan“? I navodi kao „poziv“: pesnik.
Ovu zagonetku nisam uspeo ni da odgonetnem u pripovetki „Nedelja
kada sam postao svetski š
ampion“, i ne ž
elim da je odgonetnem, jer me tera
da idem dalje. Ko ćuti i zamuckuje može, pod idealnim okolnostima, da postane izuzetno vatreni ljubitelj jezika. Žalba – prvo protiv jezika oč
eva i bogova, onda protiv jezika floskula, moć
i, ideologije. Izvuć
i sebe samog za
kosu sopstvene lirike – pomoć
u takvog viš
ka sublimacije mogu se dizati cene. Privlačio me centar nemačkih protivureč
nosti, godinu i po dana posle
gradnje zida. Ali, š
ta bi bio Berlin bez puta kroz zid, bili su mi potrebni sagovornici u oba Berlina. Ali pri svoj skromnoj megalomaniji, ne bismo sebe
nikad zamislili da se trideset godina kasnije ponovo sretnemo u jednoj akademiji.
304
Пре
ве
д
е
накњиже
внос
т
Politič
ka pomeranja od 1965, 1966, 1967, 1968. nisu me nikad spreč
avala, da deset puta č
eš
ć
eč
itam Žan Pola i Fontanea nego Marksa. Teorija
mi nije nikad bila bliska, a vrhunac mog studentskog protesta bila je doktorska disertacija o „Junaku i njegovom vremenu“. Izreka Fridriha Šlegela me
prati od 1965. godine: „Svaka rečenica, svaka knjiga, koja ne protivreč
i samoj sebi, nepotpuna je.“
Vidite, rado bih, zapravo, bio romantič
ar. Ali sada sam ozvanič
en
kao literarni hronista savremenog doba, kao politič
ki autor č
ak, uprkos tome
joši uz plemić
ku titulu knjiž
evnih procesa sve do samog vrhovnog suda Nemačke. Ponekad sam iznenađen time, određena politič
ka budnost izgleda da
se viš
e ne podrazumeva uz našpoziv. U Nemač
koj se brzo završ
i u takozvanom politič
kom taboru ako se ne zaborave dejstva istorijskih događaja na
stanje nacije i na ponaš
anje subjekata i figura, da, ako se poetski saž
ivimo s
tim. Kao da nije svaka ljubavna prič
a opterećena druš
tvenim stegama. Za
razliku od uobičajenih kliš
ea, voleo bih da budem shvaćen kao apatridni rodoljubivi poeta: Keln, Bilefeld, Vizbaden, Ribek, Verda, Rostok, Hidenze,
Berlin bih mogao da ponudim.
Pa, gde su sad Vaš
i koreni? Koliko pripadate levoj ili desnoj frakciji?
Koje je Vaš
e stanoviš
te? Oseć
am se, mada, sa Zapada, kao dobitnik Ujedinjenja Nemačke i protivnik frakcije jada. Novi vek poč
eo je još1989. godine. Zaš
to jošuvek nisam postao cinik, pokuš
ao sam da obrazlož
im na 99
strana. Trž
iš
te miš
ljenja manje me dotič
e od činjenica, pitanja, potrage i humora, zadocnelog ili drskog.
Kada me, na primer, tokom svetkovina, upravo akademskih, vidite
kako sam uzdržan ili se čak smeš
kam, onda mož
da razmiš
ljam o tome, da
smo 98,6 odsto š
impanze. 1,4 posto č
ovek, i kakvog li beskrajnog prostora
sloboda, jezika, moguć
nosti!
Ovde vidite č
oveka, koga ć
ete, po akademskim merilima, smatrati relativno mladim. Molim Vas, nemojte zaboraviti da se pred Vama nalazi veteran. Jedan iz poslednje generacije, koja je odrasla bez televizora. Iz generacije koja je retko dobro živela u poređenju s ostalima, pa i onim potonjima, a koja je tu privilegiju prokleto loš
e iskoristila. Vidite staromodnog č
oveka, koji će radije preceniti nego potceniti dejstvo proš
irenja svesti na jezik
i poeziju uprkos svim sumnjama. I koji i dan danas sanja o tome da postane
pisac.
OSAMDESETŠESTA
Slike, izveš
taji i dokumenta iz prohujalih vremena ne lažu, ali ipak
lažu. Pokazuju ljude u prvim redovima, najdivljije prilike, najogoljenije pri-
305
Kњиже
внипре
г
ле
д4
padnike komuna, najreč
itije plakate, najneurednije stanove, najcrvenije zastave, najspektakularnije akcije. Citiraju se najborbeniji govori, najupadljivije politič
ke tirade, euforič
ni – a ne skeptič
ni glasovi.
Deo tog loš
eg, ali medijski potkovanog običaja je da se pri svim odgovarajuć
im proslavama jubileja na nimalo privilegovani nač
in najč
eš
ć
e javljaju takvi veterani za reč
, koji su još1968. godine bili kolovođe. Svedoci
vremena, koji se vrte ukrug i koji postaju fosili pred naš
im očima, čak iako
kaž
u samokritič
no ispravne reč
i, neš
to o č
emu valja porazmisliti. Većtrideset godina prenose istu sliku: znamo o č
emu je reč
.
Nema političkog pokreta koji se toliko nasukao na sopstvene mitove
i kliš
ee kao š
to je to š
ezdesetosma. Već
ina tih kliš
ea nije č
ak ni toliko pogreš
na. Uprkos tome kažem: Sve je bilo drugač
ije, naime daleko kontradiktornije, viš
eznač
nije i razigranije.
Ukoliko, dakle, ima jošneš
to da se kaž
e za š
ezdesetosmu: govoriti o
potrazi, o potrazi i za sopstvenim korisnim udelom i o upotrebnoj vrednosti
sopstvenog delanja, o ambivalentnosti i mnoš
tvu slojeva, koji su određivali
už
urbani ž
ivot kao i preterano revnosno uč
enje. Ono š
to danas deluje uniformno, nekada je predstavljalo mnoš
tvo. Pokreti š
ezdesetosme, insistiram
na množ
ini, bili su, zapravo, vrlo kontradiktorni, č
ak daleko kontradiktorniji
nego š
to to prikazuju i najbolje slike Mihaela Rica. Za svaku tezu postojala
je protivteza. Sintezu su bile na loš
em glasu, jer bi podrivale ozbiljnost i delovale u duhu pomirenja. Svaku ideologizaciju pratio bi kontra-program, koji bi se, opet, ideološ
ki suž
avao i onda opet bio napadnut od strane nove
kontra-ideje, koja bi se, sa svoje strane, sledila itd. Trka na otkucanim, fotokopiranim ili odš
tampanim papirima za, po moguć
nosti revolucionarni, po
moguć
nosti opš
tevaž
eć
i fond ideja, morala je tako, logično, ili da implodira
ili da se zaustavi. Na ovo bi današ
nji istraživači, posmatrači, mrzitelji
š
ezdesetosme i nostalgičari trebalo da obrate paž
nju: ko god izvlač
io detalje,
slike, reč
enice i teze iz strujanja ovih velikih cirkulacija, a pri tome izostavljao kontraslike, kontrareč
enice i kontrareč
i, kreće se ugodnom stazom
stvaranja legendi.
Prevela s nemač
kog Ljiljana Ž
ivković
306
Пре
ве
д
е
накњиже
внос
т
Hans Zal
EGZIL U EGZILU
(SEĆANJA JEDNOG MORALISTE II)
(Hans Sahl: Das Exil im Exil“ („Memoiren eines Moralisten
II“). „Luchterhand Literaturverlag GmbH”, Frankfurt am Main,
1990, 3. Auflage, Veröffentlichungen der Deutschen Akademie
für Sprache und Dichtung Darmstadt, 63. Veröffentlichung)
PISMA NEROĐENOM DETETU
2. februar 1962. godine
Tvoja majka, vitka devojka od trideset godina, poklonila mi je ovu
knjigu, da bih mogao neš
to da pribeležim u nju, i odlučio sam da je posvetim tebi, mome jošnerođenom detetu, koje će 15. februara napuniti sedam
meseci. Želim u ovoj knjizi da ti isprič
am š
ta mi je prolazilo kroz glavu kada se jošnisi rodilo, a ipak si postojalo kao sić
uš
no bić
e, neš
to, š
to je iš
čekivalo trenutak rođenja i koje je većosetno bivalo primeć
eno. Želim, ukoliko
nekada proč
itašove redove, da shvatišš
ta se deš
avalo unutar tvojih roditelja, kako su te osluš
kivali, kao i prve znakove kuckanja kojima se oglaš
avala
tvoja egzistencija.
Tvoja majka će morati da podnese mnoge bolove pre nego š
to te rodi. Naravno, postoje i sredstva za to i ona će ih i dobiti, ukoliko njeno stanje
to bude zahtevalo. Ali, sve dok bude bila u stanju da podnese bol, radije ć
e
te svesna doneti na svet. Jer, š
ta je to bol? Šta je to patnja? Pa, samo ono š
to
oseć
am kao bol ili kao patnju. Ali, ako znam da je bol neophodna kako bih
neš
to novo stvorio, onda ne mogu uvek i stalno da ga oseć
am kao bol. Jer je
uvek skopč
ano i sa iš
č
ekivanjem njegovog završ
etka. Tamo gde taj trenutak
iš
č
ekivanja, razreš
enja bola nedostaje, tamo gde samo jošima bola i patnje,
a nema kraja, tamo je čovek istinski nesreć
an. Onda mu samo jošpreostaje
sreć
a u onostranom ž
ivotu.
307
Kњиже
внипре
г
ле
д4
Želim da poš
tuješbol. Živimo u vremenu u kom ljudi ž
ele da ukinu
bol. Ali to ih nije uč
inilo srećnijima.
12/13. februar
U besanoj noć
i poput ove ž
elim da ti odam neke misli. Da li sam te
ž
eleo? To je pitanje na koje se sad, dok si u toku nastanka, teš
ko viš
e mož
e
odgovoriti. Zar da gurnem svoje dete u svet laž
i, svet izdaje, svet nepravde?
U svet koji sam na svojoj kož
i osetio kao svet nezamislivih grozota ili istrebljivanja ljudskog roda? Zar da svoje dete izlož
im istim proganjanjima, koji
su terali mene pola mog ž
ivota od jedne zemlje do druge?
Deca nastaju zato š
to su to dve osobe odlučile, bili zbog nekih konvencija ili iz ljubavi ili slučajno. U nekim slučajevima se deca planiraju kao
š
to se planira sađenje drveta, koje ć
e bacati senku. Znam da su moji roditelji
mene ž
eleli, jer je tada bilo uobič
ajeno imati dvoje dece, a poš
to je jedno
većbilo doš
lo na svet, planirali su i drugo. Nisam svoje roditelje nikada pitao u vezi toga. Ali, uklapalo se u tadaš
nje vreme, pored toga mogli su sebi
da priuš
te drugo dete. Nije im bilo loš
euž
ivotu, a novi vek je bio na vidiku.
Svakako, voleo sam tvoju majku, ali to, ipak, nije bilo dovoljno da
bih tebe pož
eleo. Rekao sam joj č
ak da te nipoš
to ne želim. Tada sam upravo bio u Evropi, a tvoja majka mi pisala š
ta joj je rekao lekar. Želela te je,
ž
elela te je toliko žarko da sam se pomalo uplaš
io, želela te svim snagama, a
ja sam bio toliko iznenađen, toliko savladan njenom željom da sam, naposletku, poklekao. Sećam se da sam tada nemirno š
etao noć
ima. Moj razum
mi je govorio da ne bih smeo da te imam, da bi bilo pogreš
no, č
ak pravi zloč
in, da te ipak dobijem, da ne bih mogao da se pobrinem za tvoju buduć
nost,
a pisao sam joj da dođe u Evropu kako bismo o svemu porazgovarali. Odgovorila mi je da ć
e uč
initi š
ta od nje zahtevam, ali je to rekla na nač
in koji me
postideo. Odjednom sam samom sebi delovao tako umanjeno i vredan prezira u tom svom rač
undž
ijskom egoizmu. Znao sam da je pristala da te izgubi
samo zbog toga š
to nije ž
elela mene da izgubi. Po prvi put, otkad sam je poznavao, izbilo je na površ
inu neš
to jač
e od sveg ostalog, a tokom njenog odricanja osetio sam veliku snagu koja se probudila u njoj i koju je samo mukom uspevala da potisne. U tom trenutku sam te pož
eleo, dete moje, i otada
nije bilo nijednog trenutka u kome te ne bih pož
eleo.
Priš
ao sam telefonu i uspostavio vezu između Evrope i Amerike. Čuo
sam kako zvoni tamo u Njujorku dok sam u Tesinu iš
č
ekivao njen glas, i onda sam joj rekao da ć
e sve biti onako kako ona ž
eli. Dugo mi nije odgovorila.
„Zaš
to ne kažešniš
ta“, vikao sam.
„Ne mogu“, rekla je. „Ostala sam bez reč
i.“
308
Пре
ве
д
е
накњиже
внос
т
„Moraš
!“ odvratio sam joj. „Svaka tri minuta me staju pedeset franaka. Tvoje ć
utanje je isuviš
e skupo.“
„Poslać
u ti telegram“, odgovorila je napokon.
25. februar
Kada tvoja majka plač
e, onda plač
u svi miš
evi i svi psi i sve žirafe, a
more izlazi na obale. Kada se tvoja majka smeje, smeju se svi psi i svi miš
evi, a avioni izvode salto u vazduhu. Ugledao sam jednom dete na plaž
i Trura. Stajalo je okrenuto leđima prema moru i jedva je uspevalo da stoji uspravno. Odjednom ga je zapljusnuo talas otpozadi i oborio. Dete je lež
alo u
vodi i urlalo, kao š
to jošnikad nisam č
uo da neko dete urla. Strah i už
as sam
prepoznao u tome, kao i slutnju svih jezivih katastrofa, koje umeju da okonč
aju svaku radost.
Kada tvoja majka plač
e, pomislim na dete sa plaž
e Trura i pokuš
avam da je podignem. Toliko je neometana u svom plač
u, da niš
ta na svetu
ne može da je odvrati od plakanja. Čini da č
itavo čoveč
anstvo tada tuguje. A
kada se smeje, onda je to eksplozija koja brzinom ultrazvuka dopire do mojih uš
iju. To je lančana reakcija koja na tren zapali sve u njenom okruž
enju.
Često sam posmatrao tvoju majku dok spava. Nisam jošnikad video
osobu koja ume tako da spava, tako da se preda snu u potpunosti, kao da miruje na dnu mora. Čini se kao da je srasla sa jastukom na kome spava, sa
krevetom ili sa sofom, kao da je postala deo toga, poput reljefa koje se plastič
nim obrisima izdiž
e nad površ
inom i nikad je u potpunosti ne napuš
ta.
Kada tvoja majka spava, spavaju svi miš
evi i svi psi i svi leptiri, srne tapkaju na vrhu š
apa kroz š
umu i avioni gase svoje motore i nastavljaju briš
uć
im
letom kako ne bi probudili Zemlju.
13. mart
Dete moje, samo jošnekoliko nedelja. Lekar kaž
e da si se malo spustila, š
to bi trebalo da bude povoljno, polož
aj je dobar, mada sam većč
esto
razbijao glavu zaš
to č
ovek mora da provede devet meseci naglavačke u majč
inoj utrobi. Takav polož
aj glave određen je, naravno, anatomijom procesa
rađanja – jednom izvan majč
ine utrobe, beba mora odmah da se prilagodi
zakonima gravitacije, „kako mu ne bi udarila krv u glavu“. Ali danas znamo
da su u kosmosu, izvan zemaljskih zakona gravitacije, ovi zakoni, opet, nevaž
eć
i i da č
ovek, ukoliko to ž
eli, opet mož
e da živi, diš
e i jede naglavač
ke.
Može li biti da je našdosadaš
nji ž
ivot bio samo provizoran? Kada su mora
presuš
ila, ribe su krenule na kopno i postale amfibije. Zaš
to ne bismo, kada
bismo imali odgovarajuć
e delove tela, napustili Zemlju koju smo toliko du-
309
Kњиже
внипре
г
ле
д4
go nezaš
tić
eni prigrlili i poš
li naglavač
ke ili uspravno u majč
inu utrobu kosmosa?
Preostalo je jošsamo nekoliko nedelja i ž
elim da ti kaž
em kako ć
emo
da provedemo vreme do tvog dolaska. Tvoja majka i ja posećujemo kurs
pod nazivom „Natural Childbirth“ („Prirodno rađanje“) u kome se pokazuje
kako se pomoć
u vež
bi disanja i opuš
tanja mož
e toliko istrenirati telo da
majka mož
e u svesnom stanju da doživi proces porođaja. Neke ž
ene ne ž
ele
da im mužbude prisutan kada krenu trudovi, žele sve to da prođu same i uz
prisustvo lekara. Druge, opet, smatraju da ni u takvim trenucima ne treba da
budu same. Tvoji roditelji su, za sada, odluč
ili da to pokuš
aju na ovaj nač
in.
Bić
u, dakle, kraj tvoje majke i praviću joj druš
tvo, koliko god je to moguć
e.
Poneć
emo š
toš
ta kako bismo prekratili vreme – š
ah, karte, gramofonske ploč
e. Sve ostalo ć
emo prepustiti tebi. Ponaš
aj se blago prema njoj, prekrati joj
muke, kako ne bi morala isuviš
e dugo da pati…
17. mart
Dete moje, jedino š
to mi – za sada – smeta je č
injenica da je tvoj otac
književnik. Uvek bih bio podozriv prema ljudima koji za sebe smatraju da
su pametniji od drugih i koji bi od toga da naprave zanimanje. Postali su
struč
njaci koji naplać
uju svoju pamet po reč
ima, njihovom umu nedostaje
potvrđivanje od strane života. Tvoj otac, koga jako dobro poznajem, mada
ga nisam u potpunosti proč
itao, pisao je u svojoj mladosti pesme. Odrastao
je između ratova i građanskih ratova, u vremenu kada se topovima pucalo na
zamisli, a zamislima na topove. Tvoj otac je bio neposredni uč
esnik svega
toga. Hteo je da učestvuje u debatama koje su se vodile po kafićima i pozoriš
tima. Mislio je da ć
e tamo pronać
i istinu za kojom su mladi ljudi njegove
generacije tragali, antitezu onoj građanskoj uš
uš
kanosti i prezasić
enoj zaš
tić
enosti koja je odavno bila dovedena u pitanje nasiljem minulih događaja.
Obožavao je več
eri na terasi kafić
a na kojoj su se mladi, raš
č
upani ljudi izazovnih manira izdizali nad onim č
emu je bio mukom nauč
en kod kuće. Sluš
ao bi njihove bogohulne govore i ž
eleo je da bude primljen u njihov krug,
ali i tamo bi ostao po strani, kao š
to je to bio i kod svoje kuće. Nije umeo da
se iskazuje tako aforistično poput njih, nije mogao tako lako svoje zamisli
da pretoči u reč
i, i mada se č
esto slagao s njima, neš
to je u njemu, ipak,
oklevalo, neš
to š
to je zahtevalo dublje promatranje, tako da bi č
esto sedeo
ć
utke u njihovom kruž
oku i potiš
teno sluš
ao. Mada je oseć
ao da su ga prihvatili, pogotovo poš
to su izaš
li njegovi prvi radovi, nije, zapravo, bio stvoren za kafić
. Bila mu je potrebna prostorija u kojoj bi mogao biti sam. Trebao mu je oseć
aj odvojenosti, prostorne udaljenosti od ostalih kako bi mogao duhom da im se približ
i, i tako je ostalo č
itavog njegovog ž
ivota. Danas
310
Пре
ве
д
е
накњиже
внос
т
piš
e za ljude koji ž
ive 5000 milja udaljeni od njega, za ljude sa drugog kontinenta, a sama činjenica da piš
e na jeziku drugač
ijim od onog iz svog okruž
enja, pojač
ava oseć
aj samoć
e i izolacije, koji mu je, izgleda, ipak, potreban
kako bi doš
ao k sebi. Ili je to jošuvek infantilni recidiv iz onog vremena kada bi ustao sa stola i poš
ao u svoju sobu, zatvorio vrata i zaključ
ao se kako
bi mogao da se posveti pisanju pesama? Bilo je tu neč
eg zabranjenog, protest prema okruženju u kome je bio rođen, gest odstranjivanja, koji je ujedno
izraž
avao protivureč
nost i prezir: vidite, razlikujem se od vas, hteo je time
da kaž
e, idem svojim putem do kog ne možete dopreti. Nije im nikad pokazivao š
ta je pisao. Hteo je time da ih kazni. Mislio je da je pametniji od njih,
č
estitiji, ljudskiji. Hteo je da postane pisac, č
ovek od reč
i. Hteo je da barata
reč
ima koje pretvaraju ž
ivot u jezik, a jezik u ž
ivot. Hteo je da se umeš
a, da
promeni, da osvesti. Za njega svet reč
i nije bio odvojen od sveta bivstvovanja. Njegova radoznalost prema vremenu bila je isuviš
e velika, a da bi drugima prepustio da mu kažu š
ta ima da misli. Mrzeo je uvek upravo one koji
bi se pozivajuć
i se na svoj „pesnič
ki dar“ odvojili od vremena i pravili se
kao da ga ne „razumeju“. Nikad nije verovao u to da je politika samo tu za
politič
are i smatrao je da je sve š
to je napisao, makar bilo i u stihovima, bilo
„političko š
tivo“ – jer se ticalo javnosti, zajednice, okoline. Za njega je pisanje bilo pitanje odgovornosti i č
uo sam ga kako č
esto govori da pisac, koji
nije svestan svoje odgovornosti, mora isto tako biti pozvan na odgovornost
kao i skretnič
ar pruge koji je dao pogreš
an signal.
3. april 1962.
Završ
ili smo, dakle, sve pripreme. Odvojili smo jedan kutak u sobi
tvoje majke pomoć
u zida. Iza toga se nalazi mali prostor isključivo za tebe
koji je s jedne strane odvojen laganom, svetlož
utom zavesom. U klinici su
pohranjeni naš
i podaci. Sada je samo jošna nama, kada dođe taj trenutak, da
se proš
etamo do klinike, a da nas ne zadrž
avaju nekakvim posebnim formalnostima kraj prijavnice. Tvoja majka je spakovala mali kofer, koji ć
e poneti.
Sutra ć
e nam H. pozajmiti kolevku. Predstavila nam se i jedna bolnič
arka.
Kao š
to vidiš
, postarali smo se za sve, ali smo sve namerno samo dopola uradili – zavesa nije okač
ena, sto na rasklapanje jošnije rasklopljen, a
bebi-oprema, koju smo izabrali u velikoj robnoj kući, biće nam poslata tek
po tvom rođenju. Tvoja majka je bila pomalo sujeverna, ali i ja mislim da ne
treba prenagliti. Činjenica da ni ti jošnisi gotov, trebalo bi da se izrazi i u
aranžmanu koji smo sklopili povodom tebe.
Osećam odjednom da nam pripreme za tebe zadaju i prilič
an strah,
neku vrstu treme, kao pred premijeru, koja raste brzinom kojom se približ
ava predstava. Do sada smo samo imali „govorne vež
be“, bez kostima ili sce311
Kњиже
внипре
г
ле
д4
nografije. Kada je bio gotov zid koji smo postavili tebi u č
ast, uč
inilo se da
tvoja majka po prvi put oseća da je tvoj dolazak postao realnost. Scenografija ispred koje je trebalo da nastupa, bila je gotova. Posmatrala je to sa meš
avinom straha i čuđenja, usplahirenim uzbuđenjem s kojim jahačodmerava
prepreku koju valja njegov konj da savlada poš
to se ispali startni pucanj…
Prevela s nemač
kog Ljiljana Ž
ivković
312
Пре
ве
д
е
накњиже
внос
т
Oleksandr Irvanec
RIVNE/ROVNO (ZID) : TOBOŽE ROMAN
(Ол
е
к
с
а
нд
рІ
р
в
а
н
е
ць
: Рі
в
н
е
/Ро
в
н
о(с
ті
н
а
). Ні
б
и
торо
ма
н
.
„Ка
л
ь
в
а
р
і
я
“, Ль
в
і
в
, 2002)
Dom politič
kog rada pokaza se ne samo velikim, većgotovo bezmernim u svom unutraš
njem prostoru, š
to bi osobu sa visokom tehnič
kom naobrazbom, najverovatnije, navelo na misao o postojanju četvrte dimenzije. U
stvarnosti on je negde u svojim dubinama, posle niza besprozorskih galerija,
neprimetno prelazio upravo u prostoriju obkoma, koja je bila mnogo već
a,
barem je tako izgledalo spolja. Najzad, posle spuš
tanja i podizanja brojnim
stepenicama, prostrtim zeleno-crvenim stazicama od tepiha, koje Šlojma viš
e nije mogao ni izbrojati zarač
unavš
i se između č
etvrtog i petog sprata,
uveli su ga kroz lepa rezbarena vrata u prostranu sobu sa tamnoviš
njevim
somotskim zavesama na prozorima, sa kojih su sve do poda zmijoliko visile
zlataste latice. U dubini sobe, blizu poslednjeg prozora, plavkasto je svetleo
ekran kompjutera, a nagnuta ljudska prilika je neš
to prebirala po tastaturi.
Ali bliž
e centra sobe, pored okruglog rezbarenog stoč
ić
a, prekrivenog raznim jelima i pićima, sedeo je u udobnoj stolici-ljuljaš
ki, prebacivš
i levu nogu na desnu onom znamenitom pozom – „četvorkom“, po čemu su Nemci u
drugom Svetskom ratu gotovo nepogreš
ivo otkrivali u svojim redovima
američ
ke š
pijune, lično prvi sekretar obkoma KP SRU Taras PanasovičManasenko. Preko odela prvog sekretara bio je nabač
en bleš
tavi svileni istoč
njački ogrtač
, izvezen plavim i crvenim perima, optočenim zlatom.
„Priđite ovamo. Bliže, bliž
e!..“ – zapovednič
ki, iako ne bašglasno,
naredio je drug Manasenko, i Šlojma, osvrnuvš
i se, shvati da se obraćaju
upravo njemu i obraćaju se sa „vi“. Niko od njegovih pratilaca nije prestupio prag sobe, ostavš
i iza rezbarenih vrata. Iako su se, osim č
oveka za kompjuterom, po sobi motale jošdve ili tri prilike, delovale su toliko sivo, nepri313
Kњиже
внипре
г
ле
д4
metno i bestelesno, da su viš
e lič
ile na duhove nego na smrtna stvorenja. A
nije ih ni bilo lako osmotriti u prijatnoj polutami prostorije. Neonke su
usmeravale svoje priguš
eno svetlo pod stropom tako da ni senki pod nogama nije bilo. Umesto toga po podu, pod nogama, š
iroko je ležao lep meki ć
ilim neupadljivog dizajna. Mora biti da je izuzetno skupocen. Šlojma opč
injeno upre pogled na poč
etak lavirinta maljavih linija i lavirint se sam po sebi slož
io u zamrš
en, ali dovoljno raspoznatljiv napis: „Uč
esnicima dana
ukrajinske kulture u Tadžikistanu na dugo seć
anje sa zahvalnoš
ć
u od slobodnih trudbenika predgorja Pamira“.
„Ama priđite ovamo, Šlojma Ecirvane! Ja se vama obrać
am...“ –
Ton, kojim su izgovorene ove reč
i, nije uopš
te bio preteć
i, već
, pre bi se reklo, ć
udljivo-nestrpljiv. Šlojma priđe malo bliže i opet zastade. Za to vreme
prvi sekretar, zaljuljavš
i se neš
to jač
e, dohvati sa rezbarenog stočić
a kristalnu č
aš
u, a jedan od dvojice ljudi-senki nasu mu nekoliko grama konjaka iz
oniske boce prethodno virtuozno izvadivš
i tu bocu iz crvene kutije sa natpisom „Hennessi“. Ljuljajuć
i se sa sve manjom amplitudom, drug Manasenko
nekoliko puta otpi iz č
aš
e, koristeći za to krajnje tačke njihanja – prednju i
zadnju. Nakon toga on s osmehom reč
e Šlojmi, kao da ga zadirkuje:
– A vama pić
e neć
emo sipati. Vi ne smete...
– Ne mari... – Šlojma krajnjim naporom zadrž
a refleksno gutanje u
grlu. – Jošću ja danas popiti. – Drugi deo reč
enice, čini se, ipak nije ni izgovorio uglas, samo je pomislio. Tako je, napiti se danas posle premijere ne bi
smetalo. Ukoliko uopš
te stigneštamo, na svoju premijeru. Jer do sada se
stvari ne odvijaju bašu tom pravcu. Ovaj njihov skup, rasprava o romanu,
ova opš
ta osuda – ispada da sve to nije rađeno uzalud.
– Da, da, sve to nije rađeno uzalud... – zapanji ga drug prvi sekretar,
elegantno se izvivš
i u stolici i rukom, u snež
no beloj manž
etni, koja se ukaza iz š
irokog rukava ogrtač
a, dohvati sa stočić
a preprženu kriš
ku sa sardinom. Hrupnuš
i je, on sa nadmoćnim osmehom ponovo baci pogled na pisca
Ecirvana. – Nismo uzalud sazvali ovaj skup. Kao prvo – vi ste najzad č
uli
kakvog su miš
ljenja naš
i trudbenici, našobič
an narod, o celokupnom vaš
em
pisanju-baljezganju. A to i jesu vaš
ič
itaoci. Jer inač
e – za koga vi piš
ete? Pa
pisac mora da piš
e tako da ga razumeju svi – i baka na pijaci, i vozačtrolejbusa, i poslednja pijandura, a ne samo oni preučeni profesori, akademici sa
raznih instituta. Kao drugo – vi ste se uverili da mi mož
emo... no, ako ne
sve, onda prilič
no mnogo. Kao treće – vi ste shvatili da i kod nas ovde po-
314
Пре
ве
д
е
накњиже
внос
т
stoji ž
ivot, funkcioniš
u druš
tveni i državni instituti. I da smo mi ovde... da
smo mi ovde... mi smo ovde gospodari! Na svojoj zemlji! Jeste li razumeli?
Poslednje reči drug prvi sekretar je većnervozno izgovorio, oš
tro se
zaljuljavš
i u svojoj ljuljaš
ci i prosuvš
i ostatak konjaka iz čaš
e sebi u nedra
ogrtača, na rever skupog sakoa. Jedna od prilika, neč
ujno se pojavivš
i iza
njegovih leđa, odmah je upila fleku salvetom.
– Eto tako, najzad smo doš
li do onog glavnog. Vreme je da saznate
zaš
to ste ovde. – Drug prvi sekretar, opet se zanjihavš
i, dohvati sa stoč
ić
a
sendvičsa gljivama i munjevito ga ubaci sebi u usta. Istovremeno je uspeo
da stavi na sto ispraž
njenu čaš
u, i ona ista (a mož
da, i neka druga) bezlič
na
prilika napuni je malo ispod trećine. – Vi ste ovde zbog vrlo važ
nog razloga.
Sada ć
ete čuti predlog koji neć
ete moć
i odbiti.
– Nikakve vaš
e predloge neć
u prihvatiti. – Shvativš
i da igru treba dovesti do kraja, Šlojma je nastojao neprimetno dodati glasu ubedljivosti, kao
š
to konobarica dosipa č
etvrt čaš
e rakije u pivo za oblasne tržiš
ne inspektore.
– I vi nemate pravo da me ovde zadrž
avate. Zar vi ne shvatate da ć
e većsutra ceo svet saznati za moj nestanak?
– Kakav nestanak? – Drug Manasenko se ponovo ljubazno nasmeš
io.
– Zar se vi spremate da nekud nestanete? Mi vam to ne mož
emo dozvoliti.
Vi ste nam, piš
č
e Ecirvan, potrebni živi, zdravi i na javi. Potrebni ste među
ljudima, pred TV-kamerama i mikrofonima dopisnika, na prvim stranicama
svetskih listova...
– A zbog č
ega? – samom Šlojmi sopstveno pitanje se činilo sasvim
logičnim.
– Za veliku stvar. Za tako veliku stvar da ć
ete se i vi sami kasnije
njom ponositi. – Prvi sekretar je opet gucnuo konjak i zajeo zelenom maslinkom. – A š
to se tiče mogućnosti vaš
eg nestanka... I o tome smo razmiš
ljali. Ali smo odustali od takvog reš
enja. Mada bi mogli... Tu su, kod nas,
Azerbejdž
anci sa Kavkaza, iz Nahič
evana, koji na pijaci kontroliš
u prodaju
cveća. Mogli smo vas predati njima, oni bi za vas lep otkup izvukli. A bilo
je i drugih varijanti. Vi č
ak i ne pretpostavljate koliko mnogo varijanti smo
imali za vas, piš
č
e Ecirvan. Vas su mogli odvesti i zakopati negde u istoč
nijim oblastima – u Žitomirskoj, naprimer, ili Kijevskoj. Pritom tako zakopati
da vas brzo nađu. Ruka bi, naprimer, š
trč
ala iznad zemlje. Ili glava. Kao u
„Belom suncu pustinje“, seć
ate se?.. – Drug Manasenko se ponovo osmehnu, ali ovog puta veš
tački, samo krajič
kom usana. – Ali mi imamo za vas
315
Kњиже
внипре
г
ле
д4
druga reš
enja, dozvolite mi ovu pozajmicu iz frazeološ
kog fonda bratskog
ruskog naroda.
– I kakva su ona, ta druga reš
enja? – Šlojma je prevrtao po glavi varijante verovatnih odgovora na njegovo pitanje: uvesti u Zapadno Rivne bombu, paket plakata, komunistič
ku literaturu, paket dolara za zapadnorivenske
socijal-demokrate... Mada, ne! Poslednja verzija je sasvim neverovatna –
pre bi sami zapadnorivenski socijaldemokrati poslali paket dolara ovamo, u
istoč
ni sektor. Onda – š
ta bi to oni mogli hteti?
– A traž
imo od vas zaista sasvim malo... – Glas druga prvog sekretara zvuč
ao je než
no i hipnotički. – Suš
tina naš
e molbe, a vaš
eg zadatka, je
sledeća: otvoriti grad.
– Šta znač
i – „otvoriti“? – Šlojma nije razumeo, mada je negde, u pozadini mozga počela da se meš
kolji straš
na, jošneformirana u reč
i, misao.
On je otera, priguš
i je, ne dajuć
i joj da se otkrije i razvije.
– Pa to i znači. Otvoriti grad, objediniti ga, ponovo ga uč
initi naš
im
zajedničkim Rovnom, onakvim kakvog smo ga i mi i vi voleli i volimo, na
kakvog smo navikli, za kojim žalimo i tugujemo. Pa i vi za njim takođe tugujete? Inač
e ne biste doputovali danas, ostavivš
i tamo, iza Zida, sve svoje
važ
ne poslove, brige i nemire... – u glasu prvog sekretara oseti se patos spikera državnog radija. – To nije tako komplikovano, kako to vama izgleda,
piš
č
e Ecirvane.
– To jest? – Šlojma je insistirao na nedvosmislenosti, on nije voleo
nedorečenost van literarnog stvaralaš
tva.
– Ne pretvarajte se, piš
če Ecirvane. Vi vrlo dobro znate š
ta se od vas
traži. Reć
ić
u i ovo – na nivou podsvesti, da, da, nemojte se čuditi, – nama
su poznate i takve kategorije! – Eto tako, na nivou podsvesti vi sami to ž
elite niš
ta manje od nas. U prikrivenim snovima svojim vi ste, ne jednom, š
etali Lenjinskom s kraja na kraj. Zar ne?
– Ne! – Ecirvan je reš
io da bude tvrd i nesalomiv. – Ja volim ovaj
grad, ali ovo je moj grad i ja ga s vama neć
u deliti.
– On – nije vaš
. I nije naš
. On je zajednič
ki! Zar vi to ne razumete,
smeš
ni piš
č
e Ecirvane! – patos u govoru druga Manasenka nije jenjavao,
većnaprotiv.
– Zajednički su nam samo nebo i vazduh! – pisac Ecirvan se nije predavao. – A gradovi su nam različiti. Moj grad je tamo, iza Zida.
– Govno nam je zajednič
ko! – zarež
a na njega prvi sekretar obkoma
KP SRU. – Govno, ili, kako piš
u vaš
i pobratimi-skribomani, izmet. Nauč
no
316
Пре
ве
д
е
накњиже
внос
т
reč
eno, ekskrementi ili fekalije. Za ove nazive sam juč
e saznao kod lekara.
Dakle, u naš
em gradu ili, ako viš
e volite, u naš
im gradovima je zajednič
ka
kanalizacija. I u to ne treba da sumnjate!
– Dobro, dozvolimo da je tako. Ali kakve to ima veze sa...
– Aha-a! Eto stižemo do najglavnijeg. Kanalizacioni sistem, za razliku od perimetara Zida, ne kontroliš
emo mi. Već– vi. Odnosno, oni. I zato
nam je potrebna vaš
a pomoć
... – drug Manasenko se u stolici nervozno nagnu nad stočić
em, dohvati flaš
u konjaka i nasu sebi gotovo punu č
aš
u. Istresavš
i je u sebe, on kratko otpuhnu, („Normalno se to radi pre, a ne posle pijenja alkohola“, – pomisli Šlojma nehotice) i par puta se ćutke zaljulja ispred Šlojme. Šlojma č
ak pomisli da je prvom sekretaru postalo muka, kao
profesoru Čmonju danas tu, u neposrednoj blizini, u holu Doma politič
kog
rada. Ali se Manasenko u trenu ipak povrati svesti, samo se malo zacrvene
njegovo dobro, radničko lice. Nekoliko puta se kratko nakaš
ljavš
i, on odmeri pogledom Ecirvana. – Pa ipak, vi ste duž
ni da nam pomognete. Vi več
eras
imate premijeru, zar ne?
– Zar ne... – potvrdi Šlojma. Osporavati tako neospornu stvar nije
imalo smisla. – Vi ste, kako vidim, veoma dobro upoznati sa mojim dosijeom.
– No, pa vi nas stvarno smatrate potpunim budalama... – u glasu prvog sekretara zazvuča negodovanje, mada bez ljutnje, i on zbog neč
eg pređe
na druge teme. – Ipak smo mi š
kolovani ljudi, neš
to smo č
itali... Lič
no poznajemo i akademika Dž
ugalinskog, naš
eg zemljaka, iz Rovna, i onog drugog kijevskog akademika, Ivana Budzu. Jošu partijskoj š
koli izlagali su
nam njegove radove, poznate, poluzabranjene. „Nacionalizam ili ukrajinizacija“*, ako se dobro sećam naziva jedne knjige. Ja sam i seminarski rad po
njoj pisao. Ali, ja sam se udaljio od teme naš
eg razgovora. Tako je, mi znamo sve o pitanjima koja se tič
u vas tamo, u zapadnom sektoru. Mi smo već
davno ispitali svaki vaškorak. I našizbor nije slučajno pao upravo na vas...
Pa tako, vašzadatak se sastoji u tome da... – Drug prvi sekretar ponovo otpi
iz č
aš
e, ovog puta ne otpuhujuć
i i nič
im ne zajedajuć
i. – Jednom rečju... Mi
ć
emo vam dati jedan ključ
ić
. Malecki ključ
ić
, koji otključ
ava nekoliko vrata
tamo, u prostorijama vaš
eg pozoriš
ta. Prepredena inostrana stvarč
ica. Jedan
ključza mnogo brava. – Umilnim pogledom, poluotvorenih očiju, drug Ma-
*
Parafraza u SSSR-u zabranjene knjige poznatog ukrajinskog intelektualca Ivana Dzjube:
„Internacionalizam ili rusifikacija“.
317
Kњиже
внипре
г
ле
д4
nasenko odmeri Šlojmu od dole do gore. – Hej vi, pa nalijte mu neki tonik!
– naredi on glasno, i jedna od bezlič
nih prilika, izronivš
i iz dubine sobe, hitro tutnu Šlojmi u ruke visoku prozirnu čaš
u. – I stolicu mu neku dajte. Jer
našrazgovor ć
e se jošmalo otegnuti! – Ona ista prilika namesti okruglu stoličicu bez naslona i na jednoj nož
ici, dovukavš
i je od klavira, koji je dremao
u dalekom zatamnjenom kutku, desno od kompjutera. Šlojma se oprezno
spusti na somotsko sediš
te, viš
njeve boje. Naslona za leđa nije bilo, pa je
morao sedeti u neugodnoj pozi, ispravivš
i se i skupivš
i kolena. Desnom rukom je stiskao č
aš
u sa tonikom, a leva je visila u vazduhu, jer nije imao kud
s njom.
– Ne izmahujte rukom! Vi niste vožd! – surovo primeti Taras Panasoviči, ponovo gucnuvš
i iz č
aš
e, neš
to mekš
im tonom, produž
i dalje. – Dakle, kao š
to znate, kanalizacija u naš
em gradu je podeljena.
– Otkud ja to da znam? Ja nisam struč
njak za kanalizaciona pitanja. –
Šlojma je ponovo pokuš
avao da se povrati, da ovlada situacijom i da usmeri
tok razgovora u ž
eljenom smeru.
– Ama, to nije važno! Ja vam tako kaž
em, i to je tako! – prvi sekretar
je ponovo počeo gubiti strpljenje. – I ne prekidajte me! Imam več
eras još
jednu sednicu, sa direktorima oblasnih š
eć
erana, a s vama o svemu neć
u završ
iti razgovor. Sedite i sluš
ajte! Zar vi mislite da smo mi samo radi vas sazvali plenum? Pa mi imamo privrednih problema do guš
e! – Taras Panasovičpokaza rukom na nivou svog izraž
enog podvoljka.
Šlojma uć
uta i pripremi se za sluš
anje.
– Pa, eto, tako – kanalizacija je podeljena. Za to su se većvaš
e specsluž
be pobrinule ... – naglasak na reč
i „vaš
e“ u poslednjoj reč
enici prvog
sekretara ne bi zapazio samo beznadež
no gluv sagovornik. Mada, s druge
strane, drug prvi sekretar teš
ko da bi razgovarao sa beznadež
no gluvim sagovornikom. A ako bi i razgovarao, onda bi se blagovremeno postarao za
dobrog prevodioca govora gluvonemih, koji bi brzim pokretima ruku takođe
umeo doč
arati taj naglasak na reč
i „vaš
i“, koju nije bilo moguć
e ne registrovati u govoru druga Manasenka. Šlojma je samo kimnuo glavom, uoč
ivš
i
ovaj naglasak. A drug prvi sekretar je govorio dalje.
– Izgradili su, razumeš
, reš
etke, pregrade, takve kakve ste, mož
da,
na reci Ustji videli. Pregradili su sve cevi i sve kolektore. Jednom reč
ju,
probiti se ni na onu, ni na ovu stranu, nije moguće. Ukoliko, naravno, niste
pacov, a normalan č
ovek... Vi ste – normalan čovek, piš
če Ecirvan? – ponovo lukav priž
muren pogled, gutljaj iz čaš
e s konjakom. – Normalan ste vi,
318
Пре
ве
д
е
накњиже
внос
т
normalan, inač
e se mi vama ne bi obraćali. Mada – ma kakav ste vi norma*
lan! Pa vi ste – отброс
, otpadak! – emocionalne promene su u govoru prvog sekretara obkoma toliko učestale, da su čak postale simpatič
ne i gotovo
normalne.
Šlojma podiž
eč
aš
u k ustima i otpi gutljaj. Grkasta teč
nost nije ublaž
avala ž
eđ, nego je samo neprijatno oplaknula usnu duplju i zaš
umela u grlu
peckavim potoč
ić
em. Ecirvan je na silu gucnuo „tonik“ i usmerio pogled na
prvog sekretara.
– Vi ste – otpaci! Vi, svi tamo, koji kao normalno ž
ivite u toj kvazidrž
avi, toj vaš
oj ZUR. Ali poseban otpad skupio se u kvazi-kvazi-državi, u
tom vaš
em usranom Zapadnom Rivnu, nek ide dođavola! Fukare! Štetočine!
Mislite da ja nisam primetio kako je epidemija kravljeg ludila u Goš
č
anskom rejonu poč
ela odmah nakon posete rejonu vaš
e zapadnorovenske delegacije sa humanitarnom pomoć
i – ton prvog sekretara je postao tako finoljutit i nepristojno-literaran, da se Šlojmi č
ak malo snuž
dilo. Mada, mož
da
je to mogao i tonik izazvati. Ko će ga znati, š
ta su oni u njega sipali...
– U buduć
nosti, posle naš
e konačne pobede... – većje osvajao neku
novu misao drug prvi sekretar – ...posle naš
e sigurne pobede mi ć
emo, svakako, ostaviti za vas i takve kao vi, određeni geto. Izabrać
emo za to gradove... kojih nije š
teta... delove gradova... Zapadno Rivne, Zapadni Ljviv. Moguć
e, Zapadni Luck ili Ternopilj... Mi takođe mož
emo biti velikoduš
ni. Ako
†
se neprijatelj ne predaje, – njega iseljavaju . Uostalom, koliko vas tamo ima,
tih patriota-marginalaca... – (Šlojma je, mada se većpoč
eo privikavati, ipak
začuđeno izvio obrve nagore od takve leksike.) – Da, da, nama su i takve reč
i poznate, nemojte misliti da smo mi u partijskim š
kolama bumbare lovili.
Neš
to smo ipak i č
itali. I Kolara citiramo u svakoj prilici, i Šafarika, i slovenofile... Mož
emo, kad hoć
emo. No, a š
to se tič
e tih mesta koje sam maloč
as
pobrojao, pa vi i sami znate da Rivna... odnosno – Rovna u ovom spisku ne
mož
e biti. Uran – to je, kao š
to znate, ne samo antič
ki bog podzemnog sveta, veći prilič
no konkretan metal, hemijski element, broj 92! I njega, ovaj
element, moći će koristiti ne samo u zapadnim, naskroz protrulim burž
oaskim nuklearnim elektranama i bombama, veći u naš
im, savremenim, progresivnim, takvim š
to nose... pardon... vi sami znate kako se teš
ko u ukrajinskom jeziku nositi glagolskim formama, ja ne mogu da kažem „noseć
im“,
*
†
Ruski: otpadak
Parafraza rečenice M. Gorkog: „Ako se neprijatelj ne predaje – njega uniš
tavaju“.
319
Kњиже
внипре
г
ле
д4
zato kažem – „takvima š
to nose“, a nose svetu dobrobit i blagostanje, svima
i svakome. I teš
ko je potlač
enim besposlenim crncima, sa mnogo dece, u kamenim dž
unglama Njujorka, i nevoljnicima-indijancima u istinskim dž
unglama Latinske Amerike, i severnokorejskim, vijetnamskim, kineskim, tajvanskim, burmanskim, singapurskim, honkonš
kim unesreć
enim seljacima, i
gonič
ima slonova u Indiji i na Cejlonu, i grčkim patriotama, i kurdskim
ustanicima, i palestinskim borcima za nezavisnost, koji upravo sada ponovo
borbom vrać
aju Istoč
ni Jerusalim i mnogim drugim nacionalno-oslobodilač
kim pokretima u svim delovima naš
e mnogoljudne planete...
– Ovo većprelazi u fazu uobič
ajene političke propagande, – pomisli
Šlojma, stiskajuć
iuš
aci č
aš
u sa tonikom na dnu. Drug prvi sekretar je takođe, č
ini se, shvatio da se zaneo, pa je brzo aktuelizovao i konkretizovao svoj
govor.
– Dakle, sluš
ajte me pažljivo. Evo ovaj ključ
ić
... – žuti komadićmetala bljesnu među njegovim prstima i ponovo se sakri u š
aci, – daćemo vam
danas. Njime ć
ete moć
i uključ
iti kretanje pozoriš
nog lifta u podrumu, gde
ste jutros većbili. – (Šlojmu viš
e i nije iznenadila njegova informisanost). –
Njime ć
ete, ovim istim ključić
em, otključati metalna vrata sa natpisom „Attenš
in!“ Nadam se da ste ih zapazili, kad ste jutros iš
li podrumskim
koridorom. Sa stražom ispred vrata pokuš
ajte da se dogovorite, ja mislim da
ć
e to ić
i lako. Odmah iza vrata se nalazi sklopka, ili drugačije rečeno – prekidač. Uključivš
i ga, odnosno podigavš
i ruč
icu nagore, vi ć
ete pokrenuti
pregradu koja deli naš
u kanalizaciju. Ona ć
e se, ta pregrada, takođe podić
ii
naš
i pripadnici specijalnih odreda u specijalnim protivgovanskim kostimima
(a u govnima plivati, kao š
to znate – nije nam prvina!) za par minuta će prodreti, opkoliti i zauzeti vaš
e naskroz trulo, burž
oasko, kapitalistič
ko, prokleto zapadno Rivne, koje je sramni ž
ig, neizleč
iva, upaljena, gnojna rana na
zdravom telu SRU!
Šlojma je ć
utao, sluš
ajuć
i i u sebi ocenjujuć
i umeš
nost druga Manasenka u balansiranju između visokog stila politič
ke funkcije i neš
to jednostavnijeg stila govornika koji vrbuje. A prvi sekretar je napredovao po sve
viš
im stepenicima i terasama u pravcu svog Everesta leporečivosti.
– Vi ć
ete shvatiti – Ukrajine se svakako neć
ete dočepati! A i š
ta bi vi
s njom ? Vi, nepraktič
ni romantici... Istoriju kompartije Ukrajine i vi ste uč
ili? Makar u sklopu istorije KP Sovjetskog Saveza! Seć
ate se kako su, u ta-
320
Пре
ве
д
е
накњиже
внос
т
kozvanom harkivskom periodu*, onovremeni romantici, koji su se slučajno,
sasvim sluč
ajno doč
epali... pardon – doš
li do vlasti, cele š
arž
ere metaka ispaljivali sebi u visoka č
ela?.. I tako treba. Upravo u tome je istorijska pravda
i dijalektič
ka logika istorijskog razvitka. Ova zemlja mora pripadati nama.
Nama, upravljač
ima, rukovodiocima, č
ak, ako hoć
ete, – č
inovnicima! Ovo
razumeju one vaš
e kolege koji idu u državnu službu. Kod nas na služ
bu, između ostalog. Eto, upravo sada u Kijevu solidnu karijeru gradi jedan bivš
i...
†
nekadaš
nji poeta iz Kaneva , iz dubine Ševč
enkovog kraja. Većje do savetnika dogurao. A, mož
da će ga i u starijeg savetnika proizvesti. Meni su ga
nedavno na plenumu CK preporuč
ili – tako prijatan mlad č
ovek. I stvaralaš
tvom se bavi, između ostalog. O njemu kritika piš
e kao o progresivnom savremenom poeti.
–Aš
to se tič
e celog sveta, koji samo š
to nije doznao, ali neć
e doznati o vaš
em nestanku, većo... Razumete, piš
č
e Ecirvane, mi smo vas većdavno mogli saterati u ćorsokak. Kod nas su, na naš
oj teritoriji prebivaju, vaš
i
roditelji, vaš
a sestra. Ali mi im nismo naudili. Jer tada biste vi stvarno digli
dreku, apelovali na vaš„ceo svet“, na njegovu „progresivnu javnost“. Ali
sada – tri puta „ha-ha“.
Drug Manasenko okrete se ka uglu, tamo gde je plavkasto svetleo
monitor. Operator uz kompjuter, kao da je shvatio da se razgovor odnosi na
njega, okrete se zajedno sa stolicom ka sredini sale. Bio je to mladićsa perč
inom i nekoliko desetina minđuš
a u oba uha. Ispod njegovih nogu iznenada
se zač
u tiho režanje. Napregnuvš
i vid, Šlojma primeti na podu ono, š
to mu
se u prvom trenutku uč
inilo kao ćilimč
ićpod nogama kompjuteraš
a – velikog staforš
irskog terijera sjajne dlake. Mladićsa perč
inom odnekud ispod
tastature dohvati ružič
asti odrezak š
unke i baci je u pseć
uč
eljust.
– Upoznajte se! Anatolj Diž
a, našvodeći specijalista za kompjutere.
On nam je stvarno najbolji kompjuterašu celom Rovnu, istina, rodom sa
Zapada, iz Ljvova. Maturant politehnike. Tu je on u potpunoj sigurnosti, i
njegov pas takođe. I tako, Anatolj je većobradio disk na kome je snimljeno... Pa... jednom rečju, snimak je urađen naš
im tomografom danas, kad ste
bili tamo, u tom tomografu. – Drug prvi sekretar je traž
io odgovarajuće reč
i,
*
Posle građanskog rata 1917–1920. god. do 1934. god. Harkiv je bio prestonica Sovjetske
Ukrajine. Mnogi rukovodioci KP Ukrajine iskreno su verovali u komunistič
ke ideale i u to
da će Ukrajina u SSSR-u slobodno razvijati svoj nacionalni identitet. Sa početkom Staljinskih represija bili su likvidirani ili su izvrš
ili samoubistva.
†
Mesto hodoč
aš
ć
a Ukrajinaca iz celog sveta, gde je sahranjen Taras HrihorovičŠevčenko.
321
Kњиже
внипре
г
ле
д4
ne usuđujuć
i se da pređe sa visoke leksike na jednostavnu, jer sam sebe je
naterao na te visine svojim prethodnim načinom izraž
avanja. – Jednom reč
ju, sve š
to ste tamo radili sa građankom Bljaš
anom O. I. Seć
ate se, piš
č
e
Ecirvan?
– Kurvini sinovi... – Šlojma odreagova sasvim mahinalno,
jednostavno mu niš
ta drugo nije doš
lo u pamet.
– Pi, piš
č
e Ecirvan. I to govorite vi, majstor reč
i, virtuoz leporeč
ivosti, kako vas pojedinci zovu... – drug prvi sekretar nije prikrivao svoje zadovoljstvo time š
to je č
uo i video. – Šlojma je ipak izgubio ravnotež
u u razgovoru, na š
ta su ovi tako dugo č
ekali. – Naravno, sam po sebi seks među četrdesetogodiš
njacima ne donosi nikakve estetske naslade. Vi – niste Miki
Rurki, ona – nije Kim Besindž
er, slažem se. Ali amoralnost, ponavljam –
amoralnost! – nju ne vole nigde. Niti na Zapadu, niti na Istoku. Na Zapadu
č
ak i manje. A mi sada, uz pomoćdruga Diže, mož
emo postaviti ovu disketu u taj vašsvesvetski Internet, kojim se vi tako silno ponosite – možemo,
zar ne, druže Diž
a? – Kompjuterista u odgovor klimnu glavom i gurnu u
pseć
uč
eljust jošjedan odrezak š
unke. – I svi će moć
i videti pisca Ecirvana
u rovenskoj bolnič
koj upravi. Gotovo kao naziv filma. Kao „Četiri Šveđanke u Grčkoj“! – prvi sekretar obkoma otvoreno se ponosio svojim znanjem
iz sveta domać
e i zapadne kinematografije.
– Kao „Mister Pitkin u đavolskom telu“... – Šlojma je morao da odgovori bilo š
ta. Na duš
i mu je bilo teš
ko, ali nije hteo da to pokaž
e.
– Dosta lupetanja! Mi možemo da napravimo akt vaš
eg penisa čak i
iznutra. Naš
e najnovije tehnologije to dozvoljavaju, – graknu prvi sekretar i
nervozno pijucnu iz čaš
e nekoliko gutljaja „Henesija“. – Čujete – iznutra!
Takav porno vi jošniste videli! A moć
i će da ga vide stotine, hiljade vaš
ih
poznanika...
– Ja sam danas ovde, kod vas, unutar Zida, video svaš
ta. – Ecirvan se
odupirao većpo inerciji. Njemu je jednostavno većfizič
ki bilo muka, i od
ovog razgovora, i od tonika, koji nije ublaž
avao žeđ, većsamo pekao iznutra
neprijatnim gorč
ikastim ukusom.
– Piš
če Ecirvan! – glas prvog sekretara je odzvanjao nekako gotovo
sveč
ano. Vi niste unutar Zida, većupravo van njega! I vi ć
ete uraditi to š
ta
od vas traž
imo. Izvrš
ić
ete našnalog. Vama, i samo vama, pripala je ova plemenita, vi bi rekli blagorodna, misija. Pa i Berlinski zid je podignut i sruš
en
u toku vaš
eg života. I kome, ako ne vama, priliči da bude najotvorenijim
protivnikom svake vrste zidova i barijera?.. A mi ć
emo, sa svoje strane, seti-
322
Пре
ве
д
е
накњиже
внос
т
te se mojih reč
i – mi ćemo vam dovesti i š
tampu u vezi pada Zida. I to ć
e biti vaš
e veliko delo! Ali najpre se morate pripremiti za delovanje – ujediniti
grad. Uradite to! Mi verujemo u vas!
I drug prvi sekretar, zaljuljavš
i se iz sve snage u stolici, baci maleni
ž
uti ključ
ićiznad okruglog stoč
ić
a pravo na Šlojmina skupljena kolena. Pisac Šlojma Ecirvan se trgnuo, ključ
ićje kliznuo između kolena i pao na pod.
Ecirvan ga podiž
e sa poda i polako gurnu u levi džep. Iza leđa su se neč
ujno
približ
ili Samčuk i Mikola Ivanovič
, podigli su ga za laktove i poveli ka vratima...
Preveo s ukrajinskog Jaroslav Kombilj
323
Kњиже
внипре
г
ле
д4
Ле
о
н
а
р
дКо
е
н
ПЕСМЕ
ПЕСМАСТРПЉЕЊА
Над
ив
а
нт
р
е
нпомис
л
ихдаћ
е
шпол
уд
е
т
и
иок
онч
а
т
иг
ро
з
ницуу
ма
,
а
л
иуру
цит
иХр
ис
т
о
вт
рн,
пас
ена
с
ме
ј
а
хипр
ит
ис
ну
хт
опа
онов
ч
ић
наз
ре
л
ет
иг
ру
ди:
ит
а
д
ас
еј
а
с
нос
е
т
ихт
в
о
ј
ихл
уд
ихпис
а
ма
ика
кос
имиис
пл
е
л
аинициј
а
л
еуг
рл
о.
Мо
ј
имеприј
а
т
е
љиупо
з
ор
ише
дас
ипр
оч
ит
а
л
ас
т
а
рис
к
е
л
е
ток
е
а
на
,
к
а
жудау
шив
а
шв
од
е
нез
ву
к
е
удр
у
г
ау
с
т
а
, уд
ру
г
ес
по
ме
ник
е
.
„
Непу
т
у
јб
е
зс
ре
б
рно
гме
т
ка
,“о
помињуме
.
„
Др
жик
о
ла
цуџе
пу.“
Ина
с
ме
шихс
ет
омпог
ре
шномт
у
ма
ч
е
њу
т
в
о
ј
ихс
у
ма
ну
т
ихпис
а
ма
имо
гу
к
ра
ше
ногг
р
ла
.
Ах
, ње
мућ
ур
е
ћид
ат
епа
жљивов
ол
и,
дат
епошт
у
ј
ешк
о
љк
а
маиша
ре
нимбо
ца
ма
,
дат
ил
ицеодпе
с
к
аз
а
шт
ит
и,
ав
ре
ме
номс
прже
нубу
буо
дт
в
о
ј
ељу
д
с
кер
ук
ес
а
ч
у
ва
,
дат
ена
уч
инов
имприч
а
маому
ња
ма
,
идат
епо
не
к
а
дпу
с
т
идапооб
а
лит
р
чишбо
с
а
.
Ик
а
дс
еи
г
л
абе
с
кр
в
нона
с
ме
шиуње
г
ов
о
мо
бр
а
з
у,
324
Пре
ве
д
е
накњиже
внос
т
в
иде
ћ
ек
ол
икој
еле
по
к
а
дат
ев
о
лилу
д
а
ки
ња
.
Нер
а
ду
ј
е
мс
ев
р
е
ме
ну
к
а
даћ
еок
е
а
но
т
к
рит
ииз
а
р
ђа
т
ит
в
ој
елице
к
а
ошт
ој
ет
оу
р
а
диос
вимс
в
е
т
с
к
имс
в
е
т
ионицима
к
ој
ис
ус
в
ој
ез
ла
т
оика
ме
низ
л
ожил
ив
оде
номпок
ољу
,
jе
рт
а
д
аћеит
в
о
ј
апис
мар
ђа
т
исок
е
а
нс
к
о
мл
ог
ик
ом
амој
ино
к
т
ине
ћеб
ит
идо
в
ољни
дамипод
е
руша
в
ов
енаг
рл
у.
КАДАОВААМЕРИКАНКА
Ка
дао
ваАме
р
ика
нк
а
,
ч
иј
ебу
т
инео
бу
з
да
в
ане
о
ба
в
е
з
нацр
в
е
нат
к
а
нина
,
г
ро
мов
ит
опро
ђек
р
а
јме
недо
кс
е
дим,
к
а
опл
е
меМо
нг
ол
ак
о
ј
епа
л
ишу
му
,
г
ра
дбив
ара
з
ор
е
н
ак
рт
ез
г
р
а
дес
т
ог
од
ишње
з
а
пљус
нуул
ице
,
имој
еоч
ис
уупл
а
ме
ну
з
бо
гв
е
з
е
нихКине
с
киња
,
в
е
ћс
т
а
р
их,
ат
а
кос
ићу
шнихме
ђ
ут
а
на
нимбор
ов
има
нао
в
имо
г
р
омнимпре
д
е
л
има
,
идо
кс
ео
к
ре
н
е
ш
о
нес
ув
е
ћт
а
к
ода
ле
к
о
.
ПЕСМА
Ус
у
з
а
маг
о
лад
е
в
ој
ка
оиме
нумомра
з
мишља
т
обр
он
з
а
ноиме
пр
с
т
имаб
ро
ј
ним
с
в
огт
е
л
а
325
Kњиже
внипре
г
ле
д4
пр
е
в
р
ће
р
а
ме
напо
ма
з
у
ј
е
у
па
мћ
е
ниммир
ис
ом
к
о
жемо
ј
е
Ах
,г
е
не
р
а
лс
а
м
уње
нојис
т
ор
иј
и
пр
е
к
опо
ља
т
е
р
а
мв
е
л
ик
еко
ње
о
дз
ла
т
амиоде
жда
в
е
т
а
рнао
к
ло
пу
с
унцеуу
т
р
об
и
Не
к
ај
о
јме
к
епт
ице
ме
к
ек
а
опр
ичао
чимање
ним
з
а
шт
ит
ел
ице
о
дне
пр
иј
а
т
е
љамо
ј
их
аз
л
епт
ице
ч
иј
ас
уошт
рак
рил
а
к
о
в
а
науме
т
а
лнимок
е
а
нима
ч
ув
а
ј
уо
да
ј
у
о
дна
па
да
ч
амој
их
Ине
к
ај
ено
ћбл
а
г
апре
мањој
не
кас
ев
ис
ок
ез
в
е
з
депо
пнунабе
лил
о
ње
но
гт
е
лане
пок
рив
е
но
г
Ине
к
аимемо
ј
еб
ро
нз
а
но
д
од
иру
ј
ење
непр
с
т
ебр
ој
не
не
каз
а
с
иј
аспл
а
чо
мње
ним
д
окс
еј
ак
а
ог
а
л
а
к
с
иј
анеп
рик
а
чи
м
ид
окменез
а
п
а
мт
е
ут
а
ј
ниње
но
јик
рхк
имне
бе
с
има
.
Пр
е
в
е
л
асе
н
г
л
е
с
к
о
гМи
л
е
н
аБо
р
и
ћ
326
Пре
ве
д
е
накњиже
внос
т
Leons Briedis
DVE PESME
GREŠNI SIN
Konač
no pož
urio sam sneg
Mož
e se pretpostaviti
Po zamahu
Jedva č
ujnom
Ispod anđeoskih skija
Ali odzvanjajuć
iš
uplje iz moje duš
e
Kako ja,
Sneg
Da ostanem lenj tako dugo ove zime?
Da li sam zaboravio na sebe?
Fijuk snega
Anđ
eli koji se skijaju
I Bog
Tamo gore
Probuđeni iz svog sna
Kaš
lju, besni na mene,
Sneg,
Zimin (i njegov, takođe)
Greš
ni sin
327
Kњиже
внипре
г
ле
д4
SEKVENCE
...
Biti tuž
an
I oseć
ati tugu –
Dve godiš
njice duš
e
...
Nema ž
ivota u ovom svetu
Zbog toga mrtvi moraju da se povuku
Dublje u smrt
...
Azurna plava:
Jedina dugoveč
nost
Koja nema kraj
...
Prorok:
Srebrna maslina u pustinji
Povijena nad vrtlogom
...
Uvek izbegavam borbu
Jer nije neophodna
Za onog koji se bori
...
Nauč
io sam „biti”
Moram da nauč
im „Ne biti”
Sad moram da zamenim „ili” sa „i”
...
Kad iz mene iš
č
ezne
Poslednji anđeo
Stvorić
e se praznina pod nazivom „več
nost”
...
Nisam samo č
ovek
Većizmaglica
Čija tež
ina oseć
a samo azurnu
Prevе
la s engleskog Ivana Pantelić
328
Пре
ве
д
е
накњиже
внос
т
AУTOРИ
Зора
нСпас
ој
ев
ић: „На
тчов
ек
“, диг
ит
а
лникола
ж, 2011
329
Kњиже
внипре
г
ле
д4
МиливојАнђелк
овић– Рође
нј
еуБе
ог
ра
ду1940. г
о
дине
. Дипло
мира
оима
г
ист
р
ира
онак
а
те
др
из
ај
уг
ос
лов
е
нск
уисв
е
т
с
кук
њиже
в
нос
туБе
ог
р
аду
. Дос
а
дај
еобј
а
виодв
ез
бир
кеприпов
е
да
ка
: Ис
точн
ир
у
к
опи
сиЗв
е
з
дан
ек
апи
ј
е, инт
е
рне
тт
рило
г
иј
укој
учинеСав
р
ше
нз
л
о
чин
(1999), Ос
ме
хВиз
антиј
е (2003) и Ваша
р WWW пр
ич@ (2005), д
ра
му
Уме
тнос
т ди
с
ања(2000), ка
оивишепу
блицис
т
ич
кихк
њиг
аифељт
она
:
Ус
е
нцик
ордо
на– с
в
ис
туде
н
тс
к
ипроте
с
тио
д1954 до1998 (1998), Са
в
р
ше
нз
л
о
чиннаИнте
рне
ту(2000), Жив
о
то
пис
из
наме
нитихСр
ба, Зл
а
тоу
с
ти(2003). Сар
а
ђуј
ес
ач
а
с
опис
има
, ка
к
ошт
а
мпа
нимт
а
коие
ле
кт
р
онс
к
им. Жив
иуБе
ог
ра
ду.
Лаура Барна– Ро
ђе
нај
е1964. г
одинеуЈ
а
з
о
ву. Обј
а
вљуј
епр
оз
у
,
с
т
уд
иј
еис
т
ручнера
дов
еизис
т
ориј
еу
ме
т
нос
т
иудома
ћојиинос
т
ра
ној
пе
риод
ици. Обј
а
вилај
ерома
не: Протов
и
р(2003), Не
в
ољег
о
с
подин
аТ.
и
л
ис
у
те
ре
н(2005), Мој
ап
ос
л
ед
њаг
л
ав
обо
ља(2008), Че
тир
ие
л
е
мен
та
(2009), Сан
атори
ј
у
м подбе
л
им(2009), Цр
ноте
л
о(2010); к
њиг
еприча
:
Диј
ал
о
гук
аме
н
у(2008) иТамон
е
каз
а
нимања(2010); е
с
е
јУме
тнос
тн
емаде
фи
ници
ј
у(2007) имоног
ра
фиј
уДе
в
е
тс
ре
дњов
е
к
ов
ни
хма
нас
тирау
Бо
с
ни(2006/2007). Жив
иира
диуБе
ог
р
аду
.
ЛанаБасташић– Рође
нај
е1986. г
одинеуЗ
а
г
ре
бу
. Ст
уде
нтко
мунико
лог
иј
еие
нг
ле
с
ко
гј
е
з
икаик
њиже
в
нос
т
иуБања
луци. Пишекра
т
к
е
приче
. Обј
а
в
илај
екњиг
уТрај
нипиг
мен
ти(2010). Жив
иуБа
ња
луци.
Берислав Благ
ој
евић – Рођ
е
нј
е1979. г
одинеу Сла
во
нск
ом
Броду
. Ма
г
ис
т
арг
е
ог
ра
фс
к
ихна
ука
. Обј
а
в
ље
нек
њиг
е
: Ла
ме
н
та
циј
ап
о
Софрони
ј
у(2005), Тр
е
баос
амби
тири
ј
е
ч(2005), Ј
а, ре
в
ол
у
ц
иона
р(2010).
Са
ра
ђуј
ес
абр
ој
нимча
с
опис
има
. Више
с
т
рук
она
г
ра
ђ
ив
а
нуСрбиј
ииино
с
т
ра
нс
т
ву
. Рад
овис
умупре
в
ође
нинама
к
ед
онс
ки, шпа
нск
иие
нг
ле
с
киј
е
з
ик. ЖивиуБа
ња
луци.
Бој
анБог
дановић– Ро
ђе
н1951. г
одинеу Поже
г
и. Са
т
иру
, про
з
у, поез
иј
уик
њиже
в
нук
рит
икуобј
а
вљива
ој
еуб
рој
нимча
с
описима
.З
а
с
т
упље
н уе
нцикл
опе
диј
амаиант
о
лог
иј
а
ма
. Добит
никв
ишена
г
р
ад
аз
а
пое
з
иј
у
, причуиа
фор
из
а
м. Обј
а
в
иој
ек
њиг
епое
з
иј
е
: Вај
арук
у
ћи, Ве
че
р
а
с
ава
рв
ар
имаиНапу
с
то
мо
с
трв
у
,з
а
т
имз
бирк
еа
фор
из
а
ма
: Пров
ј
е
трав
а
-
330
Аут
ори
њеср
ца, Ко
ла
ж де
мо
кр
ати
ј
еиБог
о
в
ииба
ти
не
. Жив
иуЗе
ницика
ос
ло
бо
да
нуме
т
ник
.
ПредрагБог
дановићЦи– Рођ
е
нуБиј
е
љини1944. г
о
дине. Обј
а
в
ље
нек
њиг
епе
с
а
ма
: Дол
е
, дол
ег
дерак
ов
ижив
е(1970), Крозк
ишуј
е
Ес
к
имс
ар
ибамаос
в
ој
и
оне
бо(1972), Баш-Че
л
икич
ар
дакн
аче
тирив
о
де
(1978), Ско
мр
ахже
никл
е
ђ
анс
к
ен
е
в
ес
те(1985), Ал
е
к
с
анд
риј
с
каби
бл
ио
те
ка(1994), Ход
е
ћив
одом(1997), уИт
а
лиј
ишт
а
мпаIl tosone d’oro (Зл
а
т
норуно) (1995), уРумуниј
иBilioteca ratacitoare (Пок
ре
т
набиблиот
е
к
а
)
(2000), ауБуг
а
р
ск
ојПл
ан
е
татанак
итов
е
те(2008). На
пис
аој
ед
ра
му
Поте
рни
цаз
аОрфе
ј
ом(1996). З
а
ст
у
пље
нј
еуброј
нимз
бор
ницимаиа
нт
о
лог
иј
а
мас
а
вр
еме
нес
рпс
кеие
в
ропс
кекњиже
внос
т
иуинос
т
ра
нс
т
вуна
:
а
ра
пс
ко
м, бе
ло
рус
к
ом, бу
г
а
рс
ко
м, ит
а
лиј
а
нс
к
ом, фра
нцус
ко
м, ј
е
рме
нс
к
ом, кине
с
ком, ма
ђа
р
ск
ом, не
ма
ч
ком, г
р
чком, е
нг
л
е
ск
ом, е
с
пе
ра
нт
у, ру
мунс
ко
м, с
лов
а
чко
м, т
урс
к
ом, че
шк
ом, у
кра
ј
инск
ом, ру
с
ком, шпанс
ко
ми
шв
е
дс
ко
мј
е
з
ику.
ЗоранБог
нар– Рођ
ен1965. г
о
динеуВуко
ва
ру
. Пе
сник, проз
а
ис
т
аикњиже
вникр
ит
ича
р. По
ез
иј
амуј
епре
в
ође
нанае
нг
ле
ск
и, фр
а
нцу
с
к
и, ма
ђ
а
рс
ки, ма
ке
донс
к
и, сл
ов
ена
чк
и, шпа
нск
и, ит
ал
иј
а
нс
киит
у
рс
киј
е
з
ик. Обј
ав
иодв
ар
ома
на
,ј
е
да
на
ес
тз
биркипое
з
иј
еик
њиг
уе
с
еј
а
. До
бит
никј
ебр
ој
нихна
г
ра
да
. ЖивиуБе
ог
ра
ду.
ЛеонсБриедис (Leons Briedis) – Рођ
е
н 1949. г
о
динеуок
руг
у
Ма
донауЛе
т
о
ниј
и. Пишепо
ез
иј
у, рома
не
,е
с
еј
е
, књиже
в
нукрит
ику
. Пр
е
в
одипо
е
з
иј
уипроз
ус
ала
т
инск
ог
, рус
к
ог
,е
нг
ле
с
ко
г
, р
ома
нс
к
ихј
е
з
ик
а
.
Обј
а
виој
е34 књиг
еи49 к
њиг
апре
во
да
. До
бит
никј
ебро
ј
нихс
ве
т
с
к
их
приз
нањаз
акњижев
нос
т
.
Душан Видак
овић– Рође
н1969. г
одинеуВа
љев
у. За
в
ршиој
е
с
т
уд
иј
епра
в
а
. Уре
ђив
а
ој
елис
т
ов
еВа
ље
в
с
как
њижев
н
ара
дион
ицаиКњи
жев
наре
чипуб
ликов
а
ој
евишехиља
дано
винс
кихт
е
к
с
т
ова
. Обј
а
в
ље
не
с
умупе
с
нич
кек
оле
к
циј
е
: Брз
иномв
оз
а(1992), Књиг
аоХоду(1994), Ек
с
тра
си
сто
ла(1994), Ис
црп
љив
ањенич
им (2003) иБал
ка
н/Бал
тик(2010).
Ј
е
да
нј
еодприре
ђив
а
час
е
па
ра
т
аSrbska literatura кој
иј
е
, нас
л
ов
ена
чк
ом
ј
е
з
ик
у, шт
а
мпа
нуљубља
нс
к
омча
с
опис
уApokalipsa (1999). Нас
лов
е
на
ч
к
ом ј
е
з
икуј
еиз
а
ша
оииз
боризВида
ко
виће
в
епое
з
иј
еподна
с
лов
ом Sa
prebolene obale (Љубља
на
, 2005), апе
с
меиинт
е
рв
ј
у
исумупре
во
ђе
ниј
о
ш
инае
нг
ле
с
ки,рус
ки,не
ма
чк
и, пољс
к
и, ма
ђ
а
рс
ки, шве
дс
ки, с
л
ов
ач
киимак
е
донс
киј
е
з
икиз
а
с
т
упље
неудва
де
с
е
т
а
ка
нт
оло
г
иј
аиз
бо
рникауСрбиј
и
иинос
т
ра
нс
т
ву
. ЖивиуВа
ље
в
у.
Милован Вржина– Рође
н1951. г
одинеуСа
ра
ј
е
ву
. Обј
а
в
иој
е
к
њиг
еафор
из
а
маДо
з
на
ке(1975) иОбра
ђив
а
њеота
џбин
е(1989), књиг
е
пе
с
а
маУк
л
е
таку
ћа(1977), Су
в
ижиг(1996) иОтацив
атра(2000), к
њи-
331
Kњиже
внипре
г
ле
д4
г
ус
а
т
иричнихз
а
пис
аУс
поме
неизбољегс
у
тр
а(1994) ик
њиг
у
-ле
кс
ик
он
Кој
ек
оуна
ше
мх
у
мо
ру
,с
а
тир
иик
арик
ату
ри(1998). За
с
т
упље
нув
ише
а
нт
оло
г
иј
ауз
е
мљииинос
т
ра
нс
т
ву
. Пр
ев
ођ
еннане
ма
чки, ру
с
ки, пољс
к
и,
ч
ешки, ру
му
нс
к
иибуг
а
рс
к
иј
е
з
ик.
ЗоранВучић– Рођ
е
нуОкол
ишт
у1947. г
одине.Обј
а
в
иој
екњиг
е
:
Про
ла
з
ис
в
е
т (1976), Топрошл
о(1980), Бил
оипрошл
о(1982), Ев
р
опс
к
е
п
ромај
е(1984), Књи
г
аче
тв
ориц
е(1985), Мис
ализ
е
мља(1986), Су
нч
е
в
др
у
г– с
ун
че
вос
ме
х(пе
с
мез
аде
цус
аР. Арс
иће
м, 1987, 1988, 1998, 1999),
Дос
ад
а(1987, 1991, 2004), Зав
е
штања(1990), У л
и
цев
е
ку(1991), Тамен
п
роз
оре
ц(1996), Сл
у
тњеис
поз
нај
е(1998), Знац
иизта
мн
ине(1999), Ру
к
опи
ско
ј
ипо
с
то
ј
и(2000), Вре
мез
аиг
ру(пе
с
мез
аде
цу
, 2000), Отк
рив
а
њетај
не(пе
с
мез
аде
цус
аР. Арс
иће
м, 2001), Радов
а
њеииг
рање(пе
с
ме
з
аде
цус
аР. Арс
иће
м, Р. Вучк
овић
емиВ. Ј
ов
ић
е
м, 2002), Св
рљи
шк
икњи
жев
никр
уг (2005), Зл
атни
цинал
и
ва
ди(ха
ик
у, 2005), Врв
ин
аз
ане
б
о
(2006), Уг
л
у
в
одоба(2006), Источ
нотро
ј
с
тв
о(с
аР. Вуч
ков
иће
миО. Рис
т
иће
м, 2007), Стар
иинов
ис
тих
ов
и(2008, 2009, 2010), Знац
иизте
с
ко
бе
(2010). Пре
в
одис
абуг
а
рс
когј
е
з
ик
а
. Прир
ед
иој
ене
к
оликоз
борника
, хр
е
с
т
ома
т
иј
аиа
нто
лог
иј
а
. Наг
ра
ђив
а
нј
ез
акњижев
нос
т
ва
ра
л
а
шт
воикул
т
у
рнопре
г
а
ла
шт
в
оипре
в
ођ
еннас
т
ра
неј
е
з
ик
е.
МиланВучићевић– Ро
ђе
нј
е1957. уКруше
в
цу
. Обј
а
в
иој
екњиг
епое
з
иј
е
: То
рз
оп
ој
е
се
ња(1995), Св
е
бде
ња(1997), Допл
амс
ав
а
ња(2000),
Пап
ирићи
, пл
ав
е
т(2005) иОдбл
е
с
ци(2008). Пе
с
мес
умупр
ев
ођ
ененама
к
е
донс
киибу
г
а
рс
киј
е
з
ик
. Жив
иира
диуКруше
в
цу.
РадеМ. Вучићевић– Пишепо
е
з
иј
уипроз
у
. Књиг
е
: Ноћпу
ног
мј
е
с
е
ца(1996), Др
инс
к
имотив
и(1997), ДоХаг
аин
аз
ад(2004) ид
р.
Славомир Гвоз
деновић – Рођ
ен1953. г
о
динеу Бе
лобре
шк
и
(Румуниј
а
). Дипломира
ос
рпс
к
иј
е
з
икиј
уг
о
сл
ов
енс
к
ек
њижев
нос
т
иидок
т
о
рира
о2000. г
одине
. Обј
ав
иој
ет
риде
с
е
т
а
кк
њиг
апое
з
иј
е
, прире
диоде
с
е
т
а
ка
нт
олог
иј
аср
пс
кек
њиже
в
нос
т
и, асв
ој
омпо
е
з
иј
ом з
ас
т
у
пље
нј
еу
в
ишед
е
се
т
инас
рпс
ких, ру
му
нс
к
ихие
в
ропс
киха
нт
ол
ог
иј
а
, к
а
оиус
рпс
к
им у
џбе
ницима
. Књиг
епо
ез
иј
е
: Кр
ил
аип
омал
ов
атре(1975), Пе
с
ме
п
ре
дз
ор
у(1977), Одб
ранак
рил
а(1978), Лирик
а(1981), Ве
дроо
тв
а
рање
к
аме
на(1983), Dezlegarea seninăa pietrei (1985), Ј
у
на
че
њере
ч
има(1986),
Уџбе
ник о в
ида
ре
в
ојк
у
ћи(1988), По
дв
л
ач
е
њецрте(1988), Cercul soarelui alb (1989), Каме
нз
ап
л
ака
ње(1990), Ср
пс
камол
и
тв
ауТе
мишв
а
ру
(1991), Ре
чис
в
е
тл
ос
т (1994), У ку
ћ
ис
аог
ње
мил
е
дом(1995), Рађ
ање
п
ре
тк
а(1997), И. (1999), Црњанс
к
иуТе
ми
шв
ару(2002), Страхук
л
опци
(2003), Şcoala de seară(2003), Кр
стик
ри
кI, II (2003), Аме
рик
а, Чик
аг
ои
Ви
дов
дан(2003), Стра
шнап
рич
аизКл
ис
у
ре(2005), Die Schulen von Alexandria / Ал
е
кс
а
ндриј
с
к
ешкол
е(2005), Fragment despre adjective descripti-
332
Аут
ори
ve / Одл
о
макоопи
сн
имприде
в
и
ма(2007), Кол
ик
оКо
со
в
ауме
ни(2007).
Пре
в
одис
р
пск
уиру
мунс
к
упо
ез
иј
у
, ањег
ов
аде
лас
у пре
в
ође
нанаде
с
е
т
а
кј
е
з
ик
а. Више
с
т
ру
кона
г
ра
ђ
ив
а
н. Жив
иир
ад
ика
опрофе
с
орс
а
вре
ме
не
с
рпс
к
екњижев
нос
т
иуТе
мишв
ар
у.
Рај
коГлибо – Рођ
е
н1940. г
одинеуДоњојВа
с
т
икра
јПро
з
ор
а
.
Пе
с
ник
, припов
е
да
ч, дра
мс
кипис
а
ц, е
с
е
ј
ис
т
а. Док
т
орфило
лошк
ихна
ук
а
,
р
е
довнипрофе
с
ору
нив
е
рз
ит
е
т
а
. Бе
л
е
т
рис
тич
кекњиг
е
: Ромки
ње(1988),
Про
миц
ање(пе
с
ме
, 1989), Биог
рад
ск
ил
ир
ск
ок
аз
и(пе
сме
, 1995), Су
пу
тни
ц
еис
у
па
тн
ице(пе
с
ме
, 1995), Рамс
к
ел
е
г
ен
де(1997), Учи
тељск
оив
е
рј
е
(но
ве
ле
, 1997), Сл
у
тњесРа
ки
тј
а(пе
с
ме
, 1997), Доз
ив
к
е(пе
с
ме
, 2000),
Сне
нипр
опл
амс
ај
и(пе
с
ме, 2003), МојМе
г
идо(пр
ипо
ве
т
ке
, 2003), Про
з
ор
к
е(припов
е
т
ке
, 2004), З
рнц
ар
амс
к
огСу
н
ца(духо
внамоног
ра
фиј
а
, 2004),
Оч
ито
в
ања(пе
сме
, 2007), Зас
тај
к
уше(припов
е
т
ке
, 2008), Мој
еоде(пе
с
ме
, 2009), Сл
у
ч
ај
к
е(пе
с
ме
, 2010). Обј
а
виој
ев
ишемо
но
г
ра
фиј
аиуниве
р
з
ит
ет
ск
ихуџбе
ника
. До
бит
никј
епет
на
е
с
т
а
кк
њиже
в
нихна
г
ра
да
.
Милован Гочманац– Ро
ђе
н1941. уВе
лико
јВрбницик
одКру
ше
в
ца
. Докт
о
рк
њижев
нихнау
ка
. Пес
никие
с
е
ј
ис
т
а
. Са
ра
ђу
ј
есброј
ним
ч
ас
о
пис
има. Књиг
епе
с
а
ма
: Ватроме
т(1964), Ј
у
троподбрдо
м(1989), У
в
е
трул
и
шћа(ха
ику
, 1995), Годишњедоба(ха
ику
, 1998), Натр
г
умира
(х
а
ик
у, 1999), Лица(1999) иМо
ти
в
и(2004). Књиг
ее
с
е
ј
аикрит
ика
: Ве
дри
с
в
е
т де
тињс
тв
ауПо
л
итициз
аде
цу(1969), Се
рг
иј
еМи
х
ај
л
ов
ић„Пес
ме
“
(к
рит
ичкоиз
да
ње
, 1973), Ве
л
из
а
рСтанк
ов
ић„Пе
с
ме“(к
рит
ичкоиз
да
ње
,
1975), Мих
ај
л
оЖи
в
ић„Пр
еп
ород“(к
рит
ичкоиз
да
ње
, 1981), Књиже
в
нос
т
иде
ч
ј
иу
з
ра
ст (1995) иКњиже
в
нис
тв
ар
аоциПоже
г
е(2004). Жив
иу
Круше
в
цу.
Жељк
оГраховац– Рођ
е
н1955. г
одинеуЗе
ници. За
в
ршиоФило
з
офск
ифа
ку
лт
е
туСар
а
ј
е
в
у. Књиг
епе
с
а
ма: Св
е
тор
ас
тр
ој
с
тв
о(1986) и
Бо
л
, бој
абожј
емил
ос
ти(2008). Књиг
ее
с
е
ј
аикр
ит
ик
а
: Ан
ђе
л
к
оВу
л
етић
,
п
ј
е
с
ни
кже
ђ
иипор
у
г
е(1998), Срица
њеин
ица
ње(1999) иСтани
штаи
п
ромину
ћас
в
ј
е
тл
ос
ти(моног
ра
фс
к
ас
т
уд
иј
аоВит
омир
уЛукићу
, 2000).
Аут
о
рдв
еа
нт
ол
ог
иј
е
. Уре
дникј
еча
с
опис
аЖив
о
т. Чла
нј
еДрушт
вапис
а
цаБиХ. Жив
иуЗе
ници.
НенадГруј
ичић– Рођ
ен1954. г
одинеуПа
нче
ву
. Дипломира
ој
у
г
ос
лов
е
нск
уиопшт
укњиже
внос
тнаФило
з
офс
ком фа
к
улт
е
т
ууНов
ом
Са
ду. Биој
ег
ла
вниуре
дникс
т
уде
нт
с
ко
гкњиже
вногл
ис
т
аТој
е
с
т (1978–
1980) иу
ре
дникпое
з
иј
еГл
ас
уо
мл
а
дине(1980–1981). Биој
епр
е
дс
ед
ник
Друшт
в
акњиже
вникаВој
в
одине(1993–1997) ипре
дс
е
дникСа
ве
т
аМе
ђу
на
ро
дногс
а
ло
накњиг
аиДанаЛаз
еКос
тићауНов
омСа
ду(2000–2004).
Пишепое
з
иј
у
, про
з
у, е
с
е
ј
е
, крит
ик
е, дра
меипо
ле
мике
. Ка
ос
т
уде
нткњиже
в
нос
т
ио
бј
ав
иој
едв
епе
с
ничкекњиг
е– Мате
рњиј
е
з
ик(1978) иЛи
ниј
е
333
Kњиже
внипре
г
ле
д4
н
адл
а
ну(1980), апо
т
ом Врв
е
ж (1985), Цар
ск
ан
амиг
уша(1990), Ј
адац
(1993), Пу
с
тас
ре
ћ
а(1994, 1995, 1996), Ма
те
р
њиј
е
з
икипе
с
меприру
ци
(1995), Лог(1995), Цв
ас
т(1996, 1997), Сн
ов
иље(1998), Жив
аду
ша(1999)
и Ша
ј
к
ашкис
оне
ти (2008). Обј
а
виоиз
бор
епое
з
иј
е
: Чис
тац (1997) И
о
та
цимати(2002) иМл
е
ч(2004), Св
е
тл
ос
т из
в
у
ци(2005). Обј
а
виој
е
к
њиг
ее
с
е
ј
а
, кр
ит
ик
а
, про
з
еи поле
мика
: Про
кр
у
стов
апо
с
те
ља(1988),
Пл
е
сун
ег
в
ама(1998), Пол
е
мик
еио
ду
шци
, (2004); мо
но
г
ра
фиј
уБра
нк
о
(1984, 1985, 1990. и 1992); а
лма
на
х Ау
х
, што жив
от у
шима с
три
же
(1990); с
т
удиј
уи а
нт
олог
иј
ус
рпс
ко
гна
р
одногкра
ј
ишко
гб
ла
г
аОј
к
ача
(1988, 1992, 1996, 2002, 2003, 2004). Обј
а
виоПр
ичеи
зпотај
е
, (2007) и
др
а
муЧитајТрак
л
а(1983). Пе
с
мес
умупре
во
ђе
ненае
нг
ле
с
к
и, рус
к
и,
не
ма
чки, ит
а
лиј
а
нс
ки, фра
нцус
ки, к
инес
к
и, шпа
нск
и, пољс
ки, ма
ђа
рс
к
и,
ма
ке
до
нск
и, с
лов
а
чки, ј
е
рме
нс
ки, ру
му
нс
к
и, укр
а
ј
инс
ки, г
руз
иј
с
ки, р
ус
инс
к
иис
лов
е
на
чкиј
е
з
ик. Добит
никј
ек
њиже
в
нихприз
на
ња
: Бра
нк
ов
ана
г
радаМатицес
рпс
к
е
, Ву
ко
в
анаг
рада
, Мил
анРаки
ћ, Пе
ч
атв
арошис
ре
мс
к
ок
арл
ов
а
чк
е
, Ск
е
нде
рКул
е
н
ов
ић, Стр
ажи
ло
в
о, Ко
ндирКос
ов
к
еде
в
ој
к
е
,
ГрбСре
мс
кихКарл
о
в
аца, Коч
иће
в
опе
ро, Пав
л
еМа
рко
в
ићАд
амов
, Ла
з
ар
Ву
ч
ко
ви
ћ, Шушњари Дне
в
ни
ков
ана
г
ра
да. Жив
иуНов
ом Са
дуира
ди
к
а
одире
к
т
орпе
с
нич
кеус
т
а
нов
еБран
ко
в
ок
ол
оуСре
мс
кимКа
рл
ов
цима
.
Милован Даној
лић– Рођ
ен1937. г
одинеуИв
а
но
вцима. Дипло
мира
ој
енаФило
лошк
ом фа
к
улт
е
т
ууБе
ог
ра
ду. Пишепе
с
ме, рома
неи
о
г
ле
де
, аце
ње
нј
еик
а
ов
рс
т
анпре
в
одила
ц. Прв
уз
б
ир
купе
с
а
маз
ад
е
цу
Какос
па
в
ај
утрамв
ај
иобј
а
в
иој
е1959, ас
ле
дилес
уј
еФур
у
ницај
ог
у
ница
(1969), РоднаГоди
на(1972), Как
ожи
в
ипољс
к
имиш(1979) идру
г
е
. Обј
а
в
иој
ев
ишеодс
е
да
мде
с
е
тк
њиг
а
. Чл
анј
еСАНУо
д2000. г
одине
. Нос
ила
ц
ј
еброј
нихв
исо
кихна
г
ра
даз
апое
з
иј
у
, пр
оз
уипре
в
ође
ње
. Жив
иуБе
ог
р
а
дуиПар
из
у.
ФридрихКристиј
анДелиј
ус(Friedrich Christian Delius) – Рођ
е
н
1943. г
о
динеуРиму
. Не
мач
кипис
а
ц, живиуНе
ма
чк
ојиуРиму. Нос
ила
ц
мног
о
број
нихиз
нач
ај
нихне
ма
чкихк
њижев
нихна
г
ра
да
.
ВеснаДенчић– Ро
ђе
на1963. уБе
ог
ра
ду
. Дипломира
ниполит
ик
оло
г
. Књиг
еа
фориз
а
ма
: У др
у
штв
усен
ешап
ућ
е(1987), Св
ет немо
же
п
ропа
стибе
зна
с(1996), Пу
т допак
л
а(2001) иСтра
дањеуцик
л
у
с
има
(2007), з
бирк
ак
ра
т
кихпричаИНв
е
рз
иј
е(2003), з
бир
капе
с
а
маПоди
ј
ум/
Podium (2008). Прире
дила(уко
ау
т
орс
т
вус
аВла
димиромЈ
ов
ић
ев
иће
мЈ
о
в
ом) па
нора
муСтради
ј
адана
с(2003), Сатир
ич
неп
рич
е2003 (2004, коа
у
т
о
рЂорђ
еОт
а
ше
вић), Сатирич
неприч
е2008 (2009) иДне
в
ни
кне
при
с
та
ј
ања(2009). CD Сме
хдобол
а(2003) иСме
хд
об
ол
а2 (2005). Са
ра
ђив
а
ла
ј
есб
рој
ним ч
ас
опис
имаилис
т
ов
има
. На
г
ра
ђ
ива
науз
е
мљииинос
т
ра
нс
т
в
у. За
с
т
упље
наумног
им з
бо
рницимаиа
нт
олог
иј
а
мак
ра
т
кихпричаи
334
Аут
ори
а
фориз
ама
. Пре
в
ође
нанапољс
к
и, рус
ки, бу
г
а
рс
к
и, ма
к
е
донс
киине
ма
чк
и.
Гла
вниу
ре
днике
ле
кт
р
онс
когс
ат
ир
ич
ник
аЕтн
а. ЖивиуБе
ог
ра
ду.
ИванДеспот
овић– Ро
ђе
н1978. уБео
г
ра
ду
, г
деј
ед
ипл
омир
ао
нака
т
е
дриз
аОпшт
укњиже
внос
т2003. г
о
дине
. Обј
а
вљива
ој
епо
е
з
иј
уи
про
з
ууРу
ко
пис
имаизПанч
ев
а
, СтањуСтв
ар
иизНов
огСа
да
, Бе
с
тс
е
л
е
р
уизЗа
г
р
е
ба(„
Дас
амШе
ј
н
“, 2007), Ав
а
нг
ардуизСомбор
а; наинт
е
рне
т
пор
т
ал
имаKnjizevnost.оrg, Kisobranblog.com. Обј
а
виој
ез
б
ир
кус
т
ихов
а
Ништан
иј
ета
ко, на
г
ра
дноиз
да
њефондаДе
ј
а
нМа
нчи
ћ(2007), Бе
з
аз
л
ен
е
п
рич
е(2008), р
ома
нОНа
та
шииНев
е
н
у(2009) из
б
ир
купричаПес
н
ик
ов
е
п
рич
е(2010). До
биој
енаг
ра
дуз
ахумор
ист
ичк
уприпов
е
т
кунаСре
мче
вим
да
нимауЕле
мир
у(2007). Ба
вис
есл
ика
рс
т
в
омифилмомкра
т
ко
гме
тр
а
.
Ра
диој
ека
оно
вина
р. Жив
иуБе
ог
ра
ду.
Драг
ан Драг
ој
ловић – Ро
ђе
н у Пилици ко
д Бај
ине Ба
шт
е
.
Ма
г
ис
т
а
ре
кономс
кихна
ук
а
. Обј
а
виос
е
да
мнае
с
ткњиг
апес
а
ма
: Ку
ћан
а
с
а
туне
бе
с
ко
м, Мимох
оди, Стан
ишта, Стаб
лон
е
в
идљив
ег
одине
, Дру
г
а
с
тран
ане
б
а, Кал
е
ндарс
нов
а
, Књиг
аљуб
ав
и, Доз
ив
ањеБог
а, Наа
стра
л
н
имк
апиј
ама, Гл
а
с
ов
идаљи
не
, Тра
г
ов
ина
ше
гжив
о
таит
д. Об
ј
а
в
ље
нес
у
муит
рикњиг
еиз
аб
ра
нихпе
са
ма
. Обј
а
в
ље
нирома
ни: ПодЈ
у
жн
им кр
с
том, До
ктор
ов
аљу
ба
в
, Нез
абор
ав
ис
в
ојдом, Прич
еи
зАу
с
тр
ал
иј
е
, Аме
р
ичк
еид
ру
г
епр
иче
, икњиг
апр
ич
аз
аде
цу
. Књиг
ес
умупре
вођ
е
ненае
нг
ле
с
ки, г
рчки, т
урс
к
и, а
лба
нс
киишпа
нск
и. Трипе
с
ничк
екњиг
ео
бј
а
в
љенесумууАме
рици, Аус
т
ра
лиј
и, Ит
а
лиј
и, Румуниј
и, Грчк
ој
, Кини, Шв
а
ј
ца
рс
ко
ј
, Не
ма
чко
ј
, Тур
с
којиМа
ке
до
ниј
и. Са
ра
ђу
ј
ес
ач
а
с
описимамног
их
з
е
ма
ља
. Добит
никј
ев
ишед
ома
ћихна
г
ра
дак
аоид
вапр
из
на
њаизино
с
т
ра
нс
т
в
а.Упр
ав
никј
еЗ
аду
жбинеИв
еАндрића
.
РашидДурић– Ро
ђе
н1948. г
одинеуЦа
з
ину. До
кт
орира
онаФил
оз
офс
ко
м фа
кул
т
ет
ууЗа
г
ре
бу
. Об
ј
а
в
иој
ед
веа
нт
олог
иј
е
,т
римоног
р
а
фиј
еиокоо
с
амде
с
е
тс
т
ручнихинау
чнихра
дов
а. На
г
р
ађ
ива
н. Пре
вођ
е
н
нае
нг
ле
с
к
иине
ма
чк
и.
МитарЂерић– Ро
ђе
н1952. г
од
инеуНов
ојПа
з
ов
и. Књиг
еа
фо
р
из
а
ма
: Ла
киафориз
ми, Нер
адни
ци с
в
ихз
е
ма
ља – и
сти с
те
, Tрог
л
е
д
(2007) иСал
домо
ртал
е(2009). Са
ра
дникј
еброј
нихча
с
опис
аилис
т
ов
а
.
ЖивиуБе
ог
ра
ду.
Лидиј
аЂог
о– Рођ
ена1966. уЗре
ња
нину
. Обј
а
вље
нек
њиг
епе
с
а
ма
: По
док
ниц
е(2006), Зре
н
ик(2007), Га
л
у
шат (2010). Пе
с
меоб
ј
а
в
љу
ј
еу
к
њиже
в
нимч
ас
о
пис
имаилис
т
ов
има
. На
г
ра
ђ
ива
на
. ЖивиуНов
омСа
ду
.
Душан Ђорђевић – Рође
н 1955. г
од
инеу Вр
а
њу. Обј
а
в
ље
не
к
њиг
е: Драме(дра
ме
, 1999), Кил
ад
око
л
е
на(а
фориз
ми, 2003), Шк
ол
аз
а
335
Kњиже
внипре
г
ле
д4
п
атриоте(рома
н, 2004), Поште
н
аку
р
ва(а
фо
риз
ми, 2006) иСточ
нив
а
г
он(рома
н, 2008). ЖивиуВра
њу.
МилутинЂуричковић– Рође
н1967. г
одинеуДе
ча
нима
. Дипло
мира
оима
г
ис
т
р
ира
онаФило
лошк
омфа
к
улт
е
т
ууПришт
ини, адо
кт
ор
ир
аоуИст
о
чномСа
ра
ј
е
ву(2009) изобл
а
ст
ис
а
в
ре
ме
нес
рпс
кекњиже
в
но
с
т
и. Пе
с
никипроз
ниписа
цз
аде
цуио
дра
с
ле
,к
њиже
в
никрит
ича
рино
в
инар
. Од1996. г
од
инежив
иуБе
ог
ра
дуира
дик
а
опре
да
в
а
чКњиже
в
но
с
тиз
аде
цуиСце
нс
к
еу
ме
тн
ос
тинаВис
око
јшк
олиз
ав
а
с
пит
ач
ес
т
ру
к
ов
нихст
у
диј
ауАле
кс
инцу
. Пре
во
ђе
ннавишес
т
ра
нихј
е
з
ик
а
. Гла
в
ни
у
ре
дникча
с
опис
а„
Св
е
т
ионик“
. За
с
т
упље
ну35 а
нт
оло
г
иј
апое
з
иј
е
, проз
е
,
к
рит
ике
,с
а
т
ир
е. Чла
нУдруже
њакњиже
в
никаСрбиј
еиУдру
же
њанов
ина
раСр
биј
е
. Обј
а
виос
л
е
де
ћекњиг
е
: Хи
л
анда
рс
кип
е
чат (1992, пе
с
ме
),
Нар
анџаув
рту(1992, пес
ме
), Св
е
тиљк
ауч
амцу(1993, ха
ику
), Чар
ол
иј
е
(1994, з
ад
е
цу
), Ј
аћубитиг
роф(1998, з
аде
цу), Нај
дра
жаре
к
а(1999, а
нт
о
лог
иј
а
), Мит из
а
в
ича
ј(2000, мо
ног
ра
фиј
а
,к
оа
ут
о
р), Ј
е
дно
с
тав
нипр
е
де
л
и(2001, пе
с
ме
), Не
бе
с
ких
ра
м(2002, ант
о
лог
иј
а
), Се
дмас
тра
нас
в
е
та
(2002, з
ад
е
цу
,к
оа
ут
ор), Де
чакк
ој
иј
еп
рог
у
таоморе(2002, з
ад
е
цу
), Ан
тол
ог
иј
ад
рамс
ки
х те
к
с
то
в
аз
а де
цу(2002, 2006), Дари
в
ање л
е
поте
(2003, ант
о
лог
иј
а
), Ходп
ос
у
нцу(2003, у
мот
в
орине
), Књи
г
ап
у
нас
мех
а
(2005, з
аде
цу), Ене
рг
иј
ап
окр
е
та(2006, по
з
о
ришнакрит
ик
а
), Му
з
е
јиг
ра
ч
ак
а(2006, а
нт
олог
иј
а
, ко
а
ут
ор), Нар
однел
е
г
ен
деип
ре
дања(2007), На
р
однав
е
ро
в
ањаио
бич
ај
и(2007), Св
е
,с
в
е
,а
л
из
аина
т (2007, а
нт
оло
г
иј
а),
Кол
о пр
иј
ате
ља (2007, а
нт
оло
г
иј
а), Шапа
то
ке
ан
а (2007, а
нт
оло
г
иј
а),
Књи
же
в
нос
тз
аде
цуимл
адеук
њиже
в
н
ојкри
тици1 (2007, хре
с
т
ома
т
иј
а
,
к
оа
ут
ор
), Књижев
н
ос
тз
аде
цуимл
адеукњиже
в
нојкр
итици2 (2007,
х
ре
с
т
ома
т
иј
а
,к
оа
ут
ор
), Пое
ти
каде
тињств
а(2007, моног
ра
фиј
а
), Не
з
в
а
н
ичн
аве
р
з
иј
а(2008, а
нт
оло
г
иј
а
), Пов
р
ата
к(2008, а
нт
олог
иј
а
), Иг
рај
ез
а
в
р
ше
на(2008, а
фориз
ми), Прич
есацарс
к
огп
ре
с
то
л
а(2008, з
аде
цу), Ку
л
ту
раг
ов
ор
а(2008, хре
с
т
ома
т
иј
а, к
оа
ут
ор
), Нов
иг
рафити(2008, а
нт
оло
г
иј
а
), Св
е
туџ
е
пу(2008, а
нт
ол
ог
иј
а
), Зл
атнере
чи(2009, пос
л
овице
), Су
н
ц
еуп
роз
ору(2009, хре
с
т
ома
т
иј
а).
Наталиј
аЖ. Живк
овић– Ро
ђе
на1982. уБео
г
ра
ду
. Пе
с
ник
ињаи
в
иде
оа
у
т
ор к
ој
и пре
плићео
бла
с
т
и књиже
вно
ст
ии виде
а
. Обј
а
в
илај
е
з
биркупое
з
иј
еУ аор
тимогс
рца(2010) ие
ле
кт
р
онс
кир
ома
нПу
ту
ј
у
ће
п
оз
о
риштеГе
ниј
ал
ц
и. Ње
нифилмов
ис
упр
ик
а
з
ив
анинафе
с
т
ив
ал
имау
з
е
мљииинос
т
ра
нс
т
ву
. Обј
а
в
љив
а
лаук
њиже
в
нимча
с
опис
има
. За
с
т
упље
науз
бор
ницимаиа
нт
о
лог
иј
а
ма
.
Живковић Љ иљана– Рођ
ена1978. г
одинеуГр
ацу
. Ма
г
ис
та
р
не
ма
чко
гј
е
з
ика
. Пишеприче
, рома
неипе
сменас
рпс
ко
мине
ма
чк
ом. З
а
с
т
упље
науа
нто
лог
иј
а
маиз
бор
ницима
, ко
дна
сиуино
ст
р
анс
т
в
у. На
г
ра
-
336
Аут
ори
ђ
ива
нау Ср
биј
и и у Не
ма
ч
кој
. Обј
а
виларо
ма
н Арте
миј
е тв
рд
и да...
(2009). Жив
иуЖе
ле
з
ник
у.
ХансЗал(Hans Sahl) – Рођ
е
н1902. г
одинеуДре
з
де
ну, ау
мрој
е
1993. г
одине
. Не
ма
чкипис
а
ципр
е
водил
ац. У поче
т
к
уј
ер
а
диок
аонов
ина
р. Писа
ој
елирику
: Die hellen Nächte („Св
е
т
леноћи“
, 1941), Wir sind die
Letzten („Мис
мопос
л
ед
њи“, 1976), Dann schreie ich, bis Stille ist (1990),
р
ома
не
: Die Wenigen und die Vielen („
Не
кол
ицинаимног
и“
, 1959), р
ад
ио
др
а
ме
, др
амеJemand („
Не
ко“
, 1938) ие
с
е
ј
е
. Зна
ч
ај
нис
уиње
г
о
випре
во
ди
де
л
аТ. Ва
ј
лде
ра
, Т. Вилиј
а
мсаиЏ. Оз
б
орна
.
ЈованЗивлак– Рође
н1947. г
о
динеуНак
ов
у. Пе
с
ник
,е
с
е
ј
ис
т
аи
к
рит
ича
р. Дипломира
нифилол
ог(с
рпс
киј
е
з
икик
њиже
в
нос
т
). Књиг
епе
с
а
ма
: Бро
дар(1969), Ве
че
рњашк
ол
а(1974), Че
с
та
р(1977), Трон
ожа
ц
(1979), Че
кр
к(1983), На
пе
в(1989), З
имс
кии
з
в
е
штај(из
бор, 1989), Че
г
р
ту
ша(1991), Об
ре
тење(из
бор, 1993, 1994, 1995), Ос
трв
о(2001), Пе
с
ме
(1979–2005, 2006) иОГај
да
ма(2010). Књиг
ее
с
е
ј
а: Ј
е
де
њекњиг
е(1996),
Ау
ри
нес
е
нк
е(1999), Се
ћањеис
е
нк
е(2007). Пе
с
нич
кек
њиг
еупре
вод
у:
Trepied (фр
анцу
ск
и, 1981), Penge (ма
ђ
а
рс
ки, 1984), Триножник(ма
ке
до
нс
к
и, 1985), Золг
ос
ти
н(ма
ке
донс
ки, 1991), Il cuore del mascalazone (ит
а
л
иј
а
нс
ки, 1994), Zly host (с
ло
ва
чк
и, 1997), Penitenta (р
умунс
ки, 1998), Poemes
choisis (фра
нцу
ск
и, 1999), Золг
о
стинидру
г
ип
ес
н
и(ма
ке
д
онс
ки, 2007),
З
ълг
ос
тидру
г
ист
их
ове(бу
г
а
рс
ки, 2008), Gedichte, Mitlesbuch 79 (не
мач
к
и, 2009) i Despre gaide (румунс
ки, 2009). Прире
диокњиг
е
:Ј
ов
а
нДуч
ић
,
Пе
с
ме(1996), Да
нилоКиш, Ау
топо
е
ти
ке
,е
с
е
ј
и(1999), Душа
нВа
с
иље
в
,
Пе
с
ме(2000); Мило
ра
дПа
вић,Пан
онс
к
ел
е
г
е
нд
е(2000), Ла
з
а Кос
т
ић, Ме
ђ
уј
а
во
ми ме
дс
н
ом, п
ес
ме(2001); Дра
г
а
нЈ
о
ва
нов
ићДа
нил
ов, Из
абран
е
п
е
сме(2002), Ла
з
а Кос
т
ић, Пе
с
ме(2009), Антол
о
г
иј
аБра
нко
в
ена
г
ра
де
1954–2010 (2010). За
с
т
упље
нј
еус
вимбит
ниј
имант
о
лог
иј
а
мас
рпс
к
епо
ез
иј
еуз
е
мљииинос
т
ра
нс
т
ву
. Добит
никј
ебро
ј
нихна
г
ра
да
. Уре
дникј
еи
пок
ре
т
а
чча
с
опис
аЗл
а
тн
аг
ре
да, ао
д2005. ј
ео
снив
а
чидире
к
т
орМе
ђу
на
ро
дногнов
ос
а
дс
ко
гкњиже
вно
гфес
т
ив
а
ла
.
ОлександрИрванец– Рође
н1961. уЛа
в
ову
. Дипломира
онамо
с
к
овс
к
ом к
њижев
номинс
т
ит
ут
у. Ук
ра
ј
инс
кипис
ац, пишепе
сме
, нов
ел
е
,
др
а
ме
,р
ома
не
,к
олу
мне
, но
винс
кечла
нк
е.Збирк
епес
а
ма
: Ог
њиштенаки
ши(1987), Се
нк
ав
е
л
и
когкл
ас
и
ка(1991), Пе
смепос
л
е
дњеде
ц
е
ниј
е(2001).
Обј
а
виој
ер
оманРи
в
не
-Ров
н
о(2002), к
ој
иј
епр
е
ве
де
ннане
ма
чк
и, пољск
и
ифра
нцус
ки. 1996. о
бј
а
виој
епро
ј
е
к
т
еКра
ј
с
л
е
рИмпе
ри
ј
а
л, Пр
е
л
аз
и
, Са
в
р
еме
но
стииВи
з
ан
ти
ј
с
к
ом ан
ђе
л
у
. На
пис
а
ој
едра
мс
кет
ек
с
т
ов
еRecording (1991) иМа
л
адра
маои
з
да
ј
из
ај
е
днуп
ринц
е
з
у
,к
ој
ис
упр
ев
е
де
нии
из
вођ
е
ниуНе
ма
чко
ј
, По
љс
ко
јиЛу
кс
е
мбург
у. Ј
е
да
нодос
нив
а
чапоз
на
т
ог
к
њиже
в
ногкружо
ка„
Ба
-Бу-Ба
“
. За
с
т
упљенј
еуру
ск
им, пољск
им, не
ма
ч
-
337
Kњиже
внипре
г
ле
д4
к
имиук
ра
ј
инс
к
има
нт
оло
г
иј
ама
. Пре
в
ође
ннае
нг
ле
с
ки, не
ма
ч
ки, фра
нцу
с
к
и, шве
дс
к
и, пољск
и, ру
ск
и, бе
ло
рус
ки, с
рпс
к
иихрв
а
тс
к
иј
е
з
ик.
Голуб Јашовић – Рођ
е
н 1960. г
о
дине
. Док
т
ор филол
ошк
их
на
ук
а
. Моног
ра
фиј
еира
дов
и: Пас
тирс
к
ате
р
мин
ол
ог
иј
аПе
ћ
когПод
г
ор
а
(1997), Са
в
ре
мен
ици о Вл
аде
ти Ву
к
ов
ић
у(1998), Жи
в
от ар
хи
ма
ндри
таРа
фаил
аХи
л
андар
ца1886–1937 (2006), Ле
к
с
ик
аор
иј
е
нтал
ногпор
е
к
л
аупри
пов
е
дно
јп
роз
иГр
иг
ориј
аБо
жов
ић
а(2008), Уз
в
ициз
адо
з
и
в
ањеи
те
рањедомаћихжи
в
оти
ња(2007), Сто
чар
с
китер
ми
ниил
ек
с
ик
ату
рс
к
оги ар
бана
шк
огп
оре
к
л
а уг
о
в
оруСрбастар
инац
а Пе
ћко
гПод
г
ора
(2008), Стр
у
кту
раитв
орбамик
ротоп
онимаиој
ко
нимауо
ко
л
иниКу
р
шу
мл
иј
е(2008), Ле
к
с
ичк
еј
е
дин
ицео
риј
е
нтал
ногп
оре
кл
аупр
ипов
е
тк
ама
Григ
ориј
аБожов
ића(2006), Дре
ни
чк
итоп
онимин
ас
та
л
иодапе
л
а
тив
а
ц
ркв
а(2000).
МилицаЈефтимиј
евић Лилић – Рођ
енауЛо
вцуко
дБа
њск
е
1953. Пишепр
ичез
аде
цу, е
се
ј
е
, књиже
в
нукрит
икуире
це
нз
иј
е
. Об
ј
а
в
ила
ј
ет
р
из
б
ир
кепе
с
а
ма
: Мрак
, из
ба
вље
ње(1995), Хибе
рн
ациј
а(1998), Пу
то
п
иско
же(2003), књиг
упро
з
еСи
жес
лу
ч
ај
а(2002) ипа
нора
мс
киприка
з
о
да
бра
них к
њиг
аизс
а
в
ре
ме
не с
рпс
к
екњиже
внос
т
и Епи
с
те
миол
о
шк
а
о
св
е
тљав
а
ња(2007). Пе
с
мес
уј
ојпре
в
ођ
ененарус
ки, ма
ђ
ар
с
ки, т
урс
к
и,
е
нг
л
ес
к
и. За
с
т
упље
науз
бо
рницима
. ЖивиуБе
ог
р
ад
у.
Драг
ан Јовановић Данилов – Рођ
е
н 1960. г
одинеуПо
жег
и.
Сту
дира
ој
епр
а
воиис
т
ориј
уу
ме
т
нос
т
и. Обј
а
в
иој
ез
бир
кепе
с
а
ма
: Еу
х
а
р
ис
ти
ј
а(1990), Ениг
меноћ
и(1991), Пе
н
та
г
ра
мср
ца(1992), Ку
ћаБа
х
ов
е
му
з
и
ке(1993), Жив
ипе
р
г
аме
нт(1994), Ев
р
опапо
дс
не
г
ом(1995), Пан
то
к
р(е
)а
то
р(1997), Гл
ав
ах
арфе(с
аДив
номВу
кс
а
нов
ић
, 1998), Ал
к
ох
ол
ис
ј
у
г
а(1999), Кон
це
рт з
ани
ко
г(2001), Хоме
рпре
дг
рађ
а(2003), Гн
е
з
дона
д
п
онор
ом(2005), Ме
мо
арипе
с
к
а(2008), Мој
атачн
ап
рив
и
ђе
ња(2010). Ро
ма
ни: Ал
ма
нахп
ешча
нихди
на(1996), Ико
нос
тасн
ак
рај
ус
в
е
та(1998) и
Отац л
е
де
ни
хб
рда (2009). Књиг
а ау
т
опое
т
ичких е
с
е
ј
а
: Срце ок
е
ана
(1999). Рома
нИкон
ос
таснак
рај
ус
в
е
таобј
а
вље
нј
енама
ђа
рс
к
омј
е
з
ик
у
(2006). Ње
г
о
вапое
з
иј
аиз
а
з
в
а
лај
ек
рит
ичкуре
це
пциј
унаит
а
лиј
а
нс
ко
м,
фра
нцус
ком, е
нг
ле
с
к
ом, бу
г
а
рс
к
ом, р
умунс
комис
л
ов
ач
комј
е
з
ику
.З
ас
т
у
пље
нј
еуа
нт
оло
г
иј
амас
рпс
кепо
ез
иј
ек
аоиуброј
нимс
т
ра
нима
нт
олог
иј
а
ма
. Добит
никј
ебро
ј
нихкњиже
в
нихна
г
ра
д
а. Зб
ир
кепе
с
а
мапре
в
е
де
не
с
умунаенг
л
е
ск
и, фра
нцу
ск
и, не
ма
ч
ки, ит
а
лиј
а
нс
к
и, г
рч
ки, буг
а
рс
ки, с
ло
в
а
чки, р
уму
нс
киимак
е
донс
киј
е
з
ик. Да
нил
овј
еилик
овник
рит
ич
ари
е
с
е
ј
ист
а.Жив
иуПоже
г
ииБе
ог
ра
ду
.
Ст
еванКаћански– Рођ
е
нуСрбо
бра
ну1828. г
одине. Биој
ес
е
к
ре
т
а
рСе
г
е
динс
когк
њиже
в
ногђа
чк
огклу
ба
. По
сл
ег
имна
з
иј
еКа
ћа
нс
ки
с
еу
пис
а
онафилоз
офс
к
ифа
к
улт
е
туПе
шт
и, а
лиг
ај
ебрз
она
пу
с
т
иои
338
Аут
ори
пре
ша
онапра
в
ауЈ
е
г
р
у. Врл
оа
кт
ив
ној
еу
чес
т
в
ов
а
оуре
в
олу
циј
и1848.
г
одине
, нес
а
мока
опуб
лицис
типе
с
никве
ћика
обора
ц. Бо
риосепрот
ив
Ма
ђа
р
ак
одТе
ме
ринаиСрбобра
на
, аз
а
т
имприодбр
аниСр
е
мс
к
ихКа
рло
в
а
ца.Улог
о
руј
ена
писа
оНо
ћниц
у, кој
ас
еј
ош набо
ј
ишт
учит
а
лаипре
пис
ив
ал
а
. Пр
вање
г
ов
ашт
а
мпа
напе
с
мај
еУс
кл
и
кмл
адихСр
ба(1846). Ве
л
ик
иус
пе
хдожив
е
лај
епе
смаОјобл
а
ци(1860), ко
ј
уј
ека
с
ниј
ек
омпонов
ао
Мит
аТопа
лов
ић. Ј
о
ш ве
ћео
душе
в
ље
њеуВо
ј
в
одинииз
а
з
в
а
лај
епе
с
ма
Хај
! (1861). У „Ј
а
во
ру“ з
а1875. из
а
шлај
ена
ј
с
ла
в
ниј
ање
г
ов
апе
с
ма
, На
р
одниЗбор
, ко
ј
ај
е
, узму
з
икуЈ
о
сифаМа
ринк
ов
ића
, пос
т
а
лас
рпс
каМа
р
с
е
ље
з
а
. 1879. обј
а
вље
нај
ез
бир
каСк
у
пље
непе
с
ме
. Ма
даКа
ћа
нс
киниј
е
биов
е
ликипе
сник
, усв
ој
евре
меј
ебиопоз
натис
ла
вље
нпр
ес
в
е
г
аз
а
хв
а
љуј
ућ
и полит
ичким пр
ил
ика
маи општим ид
еј
а
мак
ој
еј
епре
д
ст
а
в
ља
о
.
Ј
е
днов
ре
мебиој
енаве
ћ
емг
ла
с
уодЛаз
еКо
с
т
ића
, ање
г
о
вГра
хо
вЛазу
с
в
ој
ед
обабиој
ес
ла
в
ниј
иодГор
с
когв
иј
е
нца
. Умрој
еуБе
ог
р
ад
у1890.
г
одине
.
ЛеонардКоен– Рођ
е
н1934. г
одинеуМонтр
е
а
лу. Ка
риј
е
руј
ез
а
поч
е
о 1956. г
о
динез
бир
ком пе
с
а
маУп
оре
ди
момитол
ог
иј
е
. Обј
а
виој
е
дв
а
на
е
стк
њиг
а,укључу
ј
ућидв
ар
ома
на
: Оми
ље
наи
г
раиЛе
пиг
уб
итници
.
Снимиој
ео
с
амна
е
с
тал
бума
. Добит
никј
еброј
нихкњиже
внихимуз
ичк
их
на
г
р
ад
а.
Јарослав Комбиљ – Рође
н 1944. Дипломира
ни т
е
хноло
г
. Од
2001. пре
в
одис
су
кра
ј
инс
когј
е
з
ик
анас
рпс
киис
ас
рпс
когнау
кра
ј
инс
к
и.
Доса
д
ај
епре
ве
о
: Мис
иј
ауАфр
ици(2002), Ив
а
наКу
п
ал
а(2005), Ри
в
н
е/Ров
но– З
ид(2006), Сл
атк
аДару
с
ј
а(2007), Пр
е
подоб
ниЈ
ов
, иг
у
манПо
ч
ај
ив
с
к
и(2008), Boa Constrictor (2009), Ус
інас
ц
е
ну(Хај
де
монапоз
орни
ц
у) (2001–2009), Коня
кздоще
м(Коњаку
зк
ишу
) (2009), Cornelia Street
Cafe (2009). Ње
г
ов
ипре
в
одис
уобј
а
вљива
ниубро
ј
нимна
шимис
т
ра
ним
ч
ас
о
пис
има.
ИванЛаловић – Рође
н1975. г
о
динеуБе
ог
р
а
ду. Дипломира
ни
пра
в
ник. Об
ј
а
в
иој
екњиг
епес
а
ма
: Ск
ро
в
иште(1997), Нез
н
ам г
де
, н
е
з
намз
ашто(1999), Дранг
у
л
иј
ес
амоће(2001), Инане
б
унназ
е
мљи(2003),
Ду
шин
ио
дбл
е
с
ци(2005), Пу
те
в
ипо
сл
е(2006, з
а
ј
е
днос
аГ. Л. Ша
р
лом, Д.
Бог
о
ј
е
в
иће
м, В. Ра
доњиће
м, Д. Ф. Фил
ипо
м иИс
кр
ом Пе
не
вом), Стара
б
арк
а(2007). З
а
ст
у
пље
нј
еуне
кол
ик
оа
нт
оло
г
иј
а
. По
е
з
иј
уј
еобј
а
вљива
оу
мног
имк
њиже
в
нимз
бор
ницима
. Више
с
т
ру
кој
ена
г
ра
ђив
а
н. ЖивиуБео
г
ра
ду.
Тамара Луј
ак– Рође
на1976. г
о
динеуБе
ог
ра
ду. Пишекр
ат
к
е
приче
, афор
из
ме
, књиже
внеприка
з
еид
р. Са
р
а
ђуј
ес
аброј
нимча
с
опис
има
. На
г
ра
ђ
ив
а
на
. Обј
а
в
илаз
бир
купр
ич
аВи
л
инад
ол
ина(2006). Ба
вис
е
пре
в
ођ
ење
м. Жив
иуБе
ог
р
ад
у.
339
Kњиже
внипре
г
ле
д4
ГорданаМалетић– Рођ
енауБео
г
ра
ду1952. г
одине
. Дипломир
а
нифилолог(ј
уг
о
сл
ове
нс
к
аиопшт
ак
њиже
в
нос
т
). Об
ј
а
в
илај
ет
риде
с
е
т
а
кк
њиг
а
. Пишекр
а
т
кепр
иче
, припов
е
т
ке
, рома
не
, по
ез
иј
у
, пу
т
описеи
р
аз
г
ов
ореспис
цима
, био
г
ра
фиј
е
. Пишез
аде
цуод1982. г
одине
. Кр
итич
ар
ј
едне
вноглис
т
а„
Блиц“
. Ба
в
ис
епре
в
ође
ње
миа
нт
оло
г
ича
рс
кимра
дом. И
с
а
мај
ез
а
с
т
упље
наура
з
личит
има
нт
оло
г
иј
а
ма
. Више
ст
р
укона
г
ра
ђ
ива
на
.
Не
кеодобј
а
в
ље
нихк
њиг
ас
уСпас
о
нос
наодл
у
к
а, Кр
ађ
ав
инч
анс
к
ефиг
у
р
ице
, Ан
тол
о
г
иј
аср
пс
кебас
не
. ЖивиуБе
ог
ра
ду.
Вој
аМарј
ановић– Ро
ђе
н1934. наУбу. Пр
офе
с
ор, док
т
орфило
л
ошкихнау
ка
, к
њиже
в
ни т
е
оре
т
ича
р, е
с
е
ј
ис
т
аи кр
ит
ича
р. Обј
а
в
ио 74
к
њиг
ек
рит
ика
,е
с
е
ј
а, моно
г
ра
фиј
а
,с
т
удиј
а
, уџбе
ника
,а
нт
оло
г
иј
с
кеибе
л
е
тр
ист
ич
келит
е
ра
т
ур
е. Добит
никв
ишена
г
ра
да
. Пре
в
ођ
енј
енае
нг
л
е
с
к
и, фр
анцус
к
и, ру
ск
и, буг
а
рс
ки, с
л
ов
ена
чк
иима
ке
донс
киј
е
з
ик
. Живиу
Бе
ог
ра
ду
.
ТомиславМилошевић– Ро
ђе
н1939. г
одинеуКра
г
у
ј
ев
цу. Обј
а
в
иов
ишеа
у
т
орс
кихк
њиг
апо
е
з
иј
е. За
с
т
упље
нуа
нт
ол
ог
иј
а
маиз
борницима
. На
г
ра
ђ
ива
н. Ба
в
ис
екњиже
вномк
рит
иком. ЖивиуБе
ог
ра
ду.
Панг
арићЗлат
ко– Ро
ђе
н1962. уБа
чкомМоношт
о
ру. Обј
а
в
ље
не
к
њиг
е: Ув
одупс
их
ои
с
то
риј
у(2001), Нов
ар
омантик
а(2003), Зн
ак
ов
ии
с
тил
с
к
ефи
г
у
ре(2006), Мо
ј
афиз
ика(2007). ЖивиуБа
чк
омМо
ношт
ору
.
ИванаПантелић– Рођ
е
на1984. г
од
инеуВа
ље
ву
. Пр
офе
с
оре
нг
ле
с
когј
е
з
ик
аикњиже
в
но
с
т
и. Пишеха
икупое
з
иј
у
.З
а
ст
у
пље
науча
с
опис
има
,з
борницимаиант
о
лог
иј
а
ма
. Ба
в
ис
епре
в
одила
чк
им р
а
дом. Живиу
Бе
ог
ра
ду
.
РашаПапеш– Ро
ђе
н1947. г
о
динеуБе
ог
ра
ду. Пишекра
т
к
епр
иче
иа
фор
из
ме. Обј
а
виок
њиг
еа
фо
риз
а
маМас
кел
ик
у
ј
у(1997) иФу
нд
аме
н
тал
нодно(2009), икњиг
упричаКи
не
с
какр
е
да(2007). Обј
а
вљуј
еумно
г
имлис
т
овимаича
с
описима
.З
а
с
ту
пље
нув
ишедо
ма
ћихис
т
ра
нихант
о
л
ог
иј
ас
а
т
ире
. Пре
в
ође
ннае
нг
ле
с
ки, рус
ки, нема
чк
и, пољс
ки, буг
а
рс
к
ии
ма
ке
до
нск
и. Жив
иуКра
г
уј
е
в
цу
.
Адам Пуслој
ић– Рођ
е
н1943. уКобишницикодНе
г
от
ина
. Збир
к
епе
с
а
ма
: Пос
тој
из
е
мља(1967), Падамкане
бу(1970), Иде
мс
мртина
п
одши
шав
ање(1972), Не
г
л
е
д
уш (1973), Ре
л
иг
иј
а пс
а(1974), Бе
к
ств
оу
да
ктил
о
г
ра
фс
к
ив
ез(1977), Пл
е
с
ме (1977), Пре
л
ом (1979), Дар
одав
а
ц
(1980), Оков
а
нау
с
та(1982), Капи
ј
анаи
с
то
ку(1987), Крв
о
то
к(1987),
Оно
з
е
мља(1988), Панд
е
мон
иј
у
м(1989), Му
з
е
јц
рнек
рај
ин
е(1989), Пе
с
ме
и
зс
е
нк
е(1992), Сари
ндар(1997), Оче
в
ид
ац(1998), Зид
ањеис
точно
гп
л
ача
(1998), Рас
п
ел
ник(2002), Нов
иг
ос
по
дарв
аз
ду
х
а(2003), Пе
с
меизХе
рис
а
у
а(2003), Књи
г
аАдамов
а(2004), Не
г
л
е
ду
ш (2007), Борав
а
кис
ти
д(2007)
340
Аут
ори
иОк
ај
ни
це(2007). Нар
уму
нск
ом ј
е
з
ик
уј
еобј
а
виоше
с
тз
биркипе
са
ма
:
Пл
ач
е
м, непл
ач
е
м(1995), Ос
тата
к(1998), Стих
о
в
иух
оду(2003), Из
а
с
л
ан
икз
ас
нов
е(2006), Бр
уше
ноћу
тање(2006), Смртни, штај
ев
а
ма
(2007), Ха
ј
дедаг
ов
о
римо(2008), Ас
име
тр
иј
абол
а(2008–2009). Обј
а
в
ио
ј
ео
кос
е
да
мде
с
е
ткњиг
апре
в
одас
арумунс
когирус
ко
гј
е
з
ик
а
. Ње
г
о
вес
у
пе
с
меупре
в
одуо
бј
а
в
љенеуРумуниј
и, Ита
л
иј
и, Ма
ке
до
ниј
и, Фра
нцус
ко
ј
,
Рус
иј
и, Не
ма
чк
ој
, Буг
а
рс
кој
, Ма
ђа
р
ск
ој
, Ма
ле
з
иј
и, Бе
л
орус
иј
и, Молда
в
иј
и. Зак
њижев
ниипре
во
дила
чкир
аддобиој
енизна
г
ра
да
: Мил
а
нРа
к
ић
,
Милош Н. Ђу
рић, Ла
з
а
рВу
чко
вић, Нолит
о
вуна
г
ра
ду
, Зла
т
нуз
на
чк
уКПЗ
Србиј
е, З
ла
т
нибе
оч
угКПЗБе
ог
ра
да
, Се
пт
емба
р
ск
уна
г
ра
ду, Ву
ков
уна
г
ра
ду, Св
ет
иЂор
ђе
, Зла
т
ниОрфеј
, Кру
нуКнез
аЛа
з
а
ра
, Ве
ликоУс
пе
ниј
е
Бог
о
родичино, Пов
е
љуМора
в
еидру
г
е
. Чла
нј
еме
ђуна
род
но
гПЕН-аи
до
бит
никбр
ој
нихме
ђуна
ро
днихприз
на
њаинаг
ра
да(уРумуниј
и, Ит
а
лиј
и, Ма
ке
дониј
ииНе
ма
ч
кој
), анадв
арумунс
каунив
ер
з
ит
е
т
апр
ог
л
аше
нј
е
поч
а
снимдок
т
ором. Од1995. г
одинеј
еипоч
а
сничл
анАка
де
миј
еРу
му
ниј
е
, ка
опрв
иср
пск
икњижев
никпос
леЈ
о
ва
наДуч
ић
а. По
ез
иј
аАда
ма
Пус
ло
ј
ић
аобј
а
вље
нај
еув
ишео
ддв
ад
е
се
та
нт
ол
ог
иј
ауз
е
мљиис
ве
т
у
.
ВладимирРадић– Рође
н1947. уНово
мСа
ду
. Ст
удира
ома
шинс
т
в
оифилоз
офиј
ууСа
ра
ј
е
в
у. Рома
ниПо
сл
есв
и
хов
ихг
оди
на(2010) и
Прв
аав
е
ниј
а(2011). Ра
дика
оинже
ње
р. Ст
а
лноме
с
т
об
ора
в
каимауХа
нов
е
ру.
ЉубицаРај
кић– Рођ
е
на1962. г
од
инеумес
т
уНоваМол
да
ва
,у
ру
му
нск
ом Ба
нат
у
. Докт
орфилоло
шкихнау
ка
. Об
ј
а
в
ље
некњиг
е
: Ве
тру
н
аис
тину(1986), Тишинап
ре
дс
рп
с
кур
еч(1991), Бог
уиз
ал
е
ђ
а(1996),
Помил
ов
а
ње(1997), Нау
каоил
у
з
иј
ама(1997), Во
ље
наус
л
обо
днов
ре
ме
(2000), Нас
рпс
к
ом, нато
мн
е
поз
натомј
ез
ик
у(2000, 2010), Ј
о
в
анНе
бе
с
ки
(2003), Ljubavnicanadlanu.com (2009), Сан
, можда(2009), Vasko Popa – O
frontierăpoetică(2009), Vasko Popa – Opere complete (2010). Добит
никј
е
мног
о
број
нихк
њиже
в
нихидрушт
в
е
нихприз
на
ња
. Жив
иуРумуниј
и.
СлободанРакитић– Рође
н1940. г
од
инеуВла
со
ву
,к
ра
јРа
шк
е
.
Дипл
омир
анифилол
ог(ј
у
г
ос
ло
ве
нс
каиопшт
ак
њиже
в
нос
т
). Књиг
епе
с
а
ма
: Св
е
тл
ос
тиру
к
опис
а(1967, 2009), Ра
шкинап
ев
и(1968), Св
етна
мн
иј
е
до
м(1970, 1979), Зе
мљанај
е
з
ику(1973), Пе
с
меодрв
е
туиопл
оду(1978),
Жу
дња з
ај
у
г
ом (1981), Потомак(1982), Ос
н
ов
на з
е
мља (1988, 1989,
1990), Тапи
ј
еупл
аме
ну(1990, 1991), Ду
шаис
пр
уд(1994, 2005), Из
абран
е
ино
в
епе
с
ме(1998), Зе
маљс
к
ес
л
ик
еидру
г
епе
с
ме(1999), Воде
н
ас
л
ов
а
(2000), Ј
у
жн
аз
е
мља(2000), Пе
с
ме(2002), Пл
ов
ид
ба(2003), По
в
ратак
к
раља(2003), Мој
итре
н
уц
и(2007), По
то
мак
,н
ов
ипо
тома
к(2007); књиг
е
е
с
е
ј
а
: ОдИтак
ед
опри
в
иђе
ња(1985), Об
л
ицииз
на
че
ња(1994), Братс
тв
о
п
о Орфе
ј
у(2007); з
бор
никПое
з
и
ј
аромантиз
ма ј
уг
ос
л
ов
е
н
ск
ихн
арод
а
(1978) иИз
абра
наде
л
аупе
тк
њиг
а(1994). Ур
е
ђив
аој
ек
њиже
в
неча
с
опи-
341
Kњиже
внипре
г
ле
д4
с
е
. Вишес
т
ру
кона
г
ра
ђив
а
н. Пе
с
месумупре
в
ође
ненарус
ки, б
е
лору
ск
и,
фра
нцус
ки, е
нг
ле
с
ки, не
ма
чки, к
ине
с
ки, ит
а
лиј
а
нск
и, пољс
к
и, че
шки, с
ло
в
а
чки, шв
ед
с
ки, ј
е
рме
нс
ки, румунс
киима
ке
до
нс
к
иј
е
з
ик
. ЖивиуБе
ог
р
а
ду
.
Иг
орРемс– Ро
ђе
нуБа
ру
. Књиг
епо
ез
иј
е
: Нав
ратимаца
рс
тв
а
н
е
бе
ск
ог(1996), Ди
в
ља р
е
ка(1996), Градо
в
и(1998), Ходо
чашћа(1999,
2004), Wallhafrten (2005), Сл
еподс
в
е
тл
ос
ти(2007) иУв
а
тр
ис
пав
ај
убо
ј
е(2008). Више
с
т
рук
онаг
ра
ђив
а
н. Пре
в
ође
ннане
мач
ки, е
нг
ле
с
ки, пољс
к
иима
к
ед
онс
киј
е
з
ик.Жив
иуБар
уиКе
л
ну
.
ОбренРистић – Рођ
е
н 1960. г
одинеуТиј
ов
цу. Пе
сник
, пис
а
ц
к
ра
т
кихпр
ич
а
,а
нт
олог
ича
р. Обј
а
вље
некњиг
епе
с
а
ма
: Ср
е
ђив
а
њеутис
а
к
а(1996), НаИсток
ууСр
биј
и(2002), Ис
точ
нотр
ој
ств
о(з
а
ј
е
днос
аЗор
а
ном Вучиће
м иРа
дос
а
в
ом Ву
чко
виће
м, 2007), Гос
подј
ев
е
л
ик
ипо
е
та/
The Lord is a Great Bard (нас
рпс
ком ие
нг
ле
с
ком; 2009), Вен
ацТв
ор
цу
(2009), Ли
в
ењеп
е
сме/ Odlewanie wiersza (нас
р
пск
омипољс
ком; з
а
ј
е
д
но
с
аДе
ј
а
номБо
г
ој
е
в
ић
емиОлг
омЛа
лићКров
ицк
и, 2010). На
г
р
ађ
ива
нв
ишепу
т
а
. Пре
в
ође
ннабуг
а
рс
к
и, ру
ск
и, пољс
киие
нг
ле
с
киј
е
з
ик. Уре
д
ник
ј
еча
с
опис
аБде
њеипр
ед
се
дникКњиже
в
ногк
луба„
Бр
анк
оМиљк
ов
ић
”из
Кња
же
в
ца.
АсисСаниј
ал(Ashis Sanyal) – Ро
ђе
н1938. г
одинеуМиме
нсинг
у
,
ме
с
т
уко
ј
ес
ес
а
дана
ла
з
иуБа
нг
ла
де
шу. Ов
а
јв
е
ликибе
нг
а
лс
кипе
с
никоб
ј
а
в
иој
евишеде
с
е
т
инапе
с
ничкихк
њиг
анабе
нг
а
лс
ко
мј
е
з
ик
у, ос
а
мр
омана
, ше
с
ткњиг
априпов
е
да
каиде
с
е
тк
њиг
акрит
икаие
с
е
ј
а, не
к
олик
оде
с
е
т
инакњиг
аз
аде
цуидв
а
на
ес
та
нт
оло
г
иј
а
. ЗаНа
ционал
ногпе
сник
апро
г
ла
ше
нј
е1988. г
од
ине
, штој
еиз
уз
е
т
ноприз
на
њеуИндиј
и. Добит
никј
е
в
ишедо
ма
ћихи с
т
ра
нихкњижев
них на
г
р
а
даи приз
нања
. Дире
кт
орј
е
Све
т
с
когфе
с
т
ив
а
лапое
з
иј
е
. ЖивиуКа
лку
т
и.
МаринСореску (1936–1996) – Ј
е
да
нј
еодна
ј
пр
е
вођ
е
ниј
ихру
мунс
кихписа
ца
. Пр
ис
у
т
анј
ес
ав
ишеодше
з
де
с
е
то
бј
а
вље
нихде
ла
, упр
в
омр
е
ду– по
е
з
иј
е, др
а
маие
с
е
ј
а
. Прв
ао
бј
а
в
ље
накњиг
ање
г
овепое
з
иј
еу
с
в
е
т
уј
еЖив
отуточк
у(1969). Ма
ринСоре
с
куј
еде
б
ит
о
ва
окњиг
омСам
ме
ђупе
с
ниц
има(1964). Обј
а
в
иој
ебр
ој
непе
с
нич
кез
бирк
е: Пов
ратакфа
р
аона
, 33 пе
с
ме, Пе
с
ме
, Смрт ч
ас
ов
н
ика
, Мл
ад
ос
т ДонКих
ота, Ј
е
дно
к
рил
о
,ј
е
дн
аног
а, Кашљите
, Ду
шо
,д
образ
ас
в
е, Кодј
орг
ов
ана(I-VI), Та
к
о, Уг
ао, Обл
а
ци, Враџ
бин
отек
а, Пок
ре
тнипра
з
н
ици, Ке
рамик
а, Бу
на
риу
мору
, Пу
т, Жив
ав
о
да, мртв
аво
да, Ек
в
аторипо
л
ов
и, Пе
сме(I-II), Пес
ме
и
з
аб
ранео
дце
нз
у
ре
, Пре
л
аз
акит
д. Обј
ав
иој
екњиг
епре
в
е
де
непое
з
иј
е
Борис
аПа
с
т
е
рна
каиВа
с
каПо
пе. Поз
о
ришник
омад
и: Ј
она, Пос
тој
ене
р
в
и
, Цркв
е
њак
, Про
ма
ј
а
, Ма
ти
ца, Тре
ћик
ол
ац, Мој
ав
уч
иц
а, Бо
рацнадв
а
фро
нта, Из
л
а
зк
розне
б
о, Бра
танацШе
кс
пи
р, Кућ
ал
е
пе
з
а, Одв
иј
ањеђ
у
-
342
Аут
ори
б
ре
та
... Нана
шимпоз
ор
ишнимс
це
намаифе
с
т
ива
лимаиг
ра
нес
удра
ме
Ј
о
на, Црк
в
е
њакиПромај
а. Књиг
ее
с
е
ј
а
: Те
ори
ј
ау
тицај
ни
хс
фе
ра(1969),
Не
с
ани
це
, Су
дбин
ск
ос
тање, Трак
тат ин
с
пира
циј
е
, Пажљив
оск
л
ав
и
ром
п
ос
те
пе
ништу
... Романи: Трипре
дњаз
у
баиВиз
иј
ај
а
з
би
не
. До
бит
никј
е
бр
ој
нихмеђ
уна
роднихна
г
ра
даиприз
на
ња
.
ЗоранСпасој
евић– Рођ
е
н1949. г
о
динеуКра
г
уј
ев
цу. Ау
т
орј
е
к
њиг
апое
з
иј
е
: Да
рпраз
ни
не(1986) иГл
ад(1998), к
њиг
ак
ра
т
кихприча
:
Оде
л
оз
ао
дл
аз
ак(1997) иКра
тк
еприч
еб
езму
к
е(2003, 2006), к
њиг
адр
а
ма
: т
рило
г
иј
еАме
рик
аимару
п
у(2003), кра
т
к
ихдр
а
маРе
з
е
рв
атСрб
иј
а
(2006), до
куме
нт
ар
некоме
диј
еГа
в
рил
о
вПринци
п(2008) ико
ме
диј
аВо
л
и
ш лиме
,Ј
ак
ов
е(2008) иМо
јчо
в
е
к(2010), књиг
ес
а
т
иреТуз
е
кап
иј
ев
о
ду(2008), ка
оикњиг
еи-ме
ј
ла
р
т
аМал
аноћн
апо
шта(2009). Аут
о
рј
еCDRОМ-а(д
иг
ит
ал
нег
ра
фике
, књиг
еит
е
к
ст
о
ви) „Цирк
ус
“(2006). Ау
т
орј
е
ТВ д
ра
меАме
рик
аимар
у
пу2 (1999), с
це
на
риј
аху
мо
рис
т
ич
кеТВ с
е
риј
е
Бе
зн
ас
л
ов
а(2000) ира
дио-д
ра
меКратк
аис
то
риј
анаиз
ме
нич
огс
та
ј
а
ња
ипад
ања(2004). З
а
ст
у
пље
нј
еупе
де
с
е
та
нт
олог
иј
аиз
б
орникапо
е
з
иј
е
,
к
ра
т
кеприче
, к
ра
т
кедра
меис
а
тир
е. Ба
вис
емеј
л-а
рт
ом идиг
ит
а
лном
г
ра
фик
ом. Засв
ој
ера
дов
ена
г
ра
ђив
а
нј
ев
ишепу
т
а
. Чла
нј
еУд
руже
ња
др
а
мс
к
ихпис
а
цаСр
биј
еиУдру
же
њакњижев
никаСрбиј
е
. Жив
иуКра
г
у
ј
е
в
цу
.
ЈованСт
ој
адиновић– Рођ
е
н1947. г
од
инеуБа
бушници. Афор
ис
т
ича
рих
уморис
т
а
. Обј
а
вио к
њиг
еафор
из
а
маТимоч
коду
бок
оо
рање
(1992) иСи
тнодро
бље
ње(2010). Са
ра
дникб
рој
нихлис
т
ов
имаича
с
опис
а
. За
с
т
у
пље
нуз
борницима.Жив
иуБору.
Бој
анаСтој
ановићПант
овић– Рођ
е
на1960. г
одинеуБе
ог
ра
ду
. Док
т
орфил
олошк
ихна
ука
. Обј
а
вље
некњиг
е
: Морфол
о
г
иј
ае
к
с
пре
с
ио
н
ис
ти
чк
епр
оз
е(2003), По
е
тик
аМир
анаЈ
арц
а (1987), Побу
напр
отив
с
ре
ди
шта(2006), Српс
к
ие
кс
пр
е
си
ониз
ам (1998), Ли
ниј
адо
дира(1995),
Нас
л
е
ђ
ес
у
матраи
з
ма(1998), Ошта
ру
г
ао(2008), Бе
с
к
рај
н
а(2005), З
ару
ч
н
ицив
а
тр
е(2008). Публико
ва
л
ај
ев
ел
икибројк
њиже
в
нихкрит
ика
,с
т
у
диј
аипре
в
ода
.
ДушанСтој
ковић– Рође
н1948. у Бе
ог
р
аду
. Пе
с
ник, припов
е
да
ч
,к
њиже
в
ник
рит
ича
р, е
се
ј
ис
т
,а
нт
о
лог
ич
ар
. Ур
ед
никШумади
ј
ск
ихме
тафор
а (Мла
де
нов
а
ц). Об
ј
а
в
ио ј
екњиг
епое
з
иј
еМал
осу
н
це(2004) и
Смр
тКов
ање/ СмртКов
е
ње(2008); про
з
е
: Сне
в
омрак
, ка
фк
иј
ад
е(2006),
Снов
нис
л
ов
а
р(2007) иРеч
никду
бро
ва
чк
огј
е
з
и
ка(2000). На
пис
а
ој
екр
ит
ик
еБаштини
цииса
пу
тници(2007) иХл
ебка
ме
наине
ба(2010). Ант
оло
г
иј
е
: Ре
чиуи
з
л
ог
уг
ра
да(1999), Не
б
ој
е
з
ик
а(2002), Ху
кду
ше(2003), Тел
о
уте
л
у(2003), Лир
с
кибру
јШу
мадиј
е(2004), Сн
ов
ибића(2004), Да
хре
чи
(2005), И с
но
в
ииј
ав
а(2005), Ру
дн
ицис
нов
а(2006), Гра
ма
ти
кас
мр
ти
:
343
Kњиже
внипре
г
ле
д4
Име
нице(2006), Зр
не
в
љес
в
е
тл
о
сти(2007), Граматик
ас
мр
ти
: При
роци
(2007), Гр
аматикас
мр
ти(2008), Гра
ма
тик
асмрти: Пр
оз
а
-Ида(2009).
Живиир
а
диуМла
де
нов
цу
.
ЈованкаСт
ој
чиновић Николић– Рође
науРит
е
шићу
. За
в
ршил
авишупе
да
г
ошкуа
ка
де
миј
ууТу
з
лиис
т
удиј
ефиз
ичкеку
лт
уреуСар
а
ј
е
в
у. Обј
а
в
илај
екњиг
епо
е
з
иј
е: Зв
и
ј
е
з
дас
ки
та
ча(1975), Тиј
е
с
нодоб
а
(1994), Самоћару
же(1995), Каме
нмо
ј
екр
в
и(1996), Го
л
осу
н
це(1996),
Бо
с
оби
ље(1997), Ос
к
ору
ша(2000), Го
ркас
в
ј
е
тл
о
ст(2002), Кљу
чао
ница
(2003), Мрако
дчи
стогз
л
ата(2006), Обл
икс
в
ј
е
тл
ос
ти(2006). До
бит
ник
ј
ев
ишена
г
ра
даз
апе
с
ничкиипр
оз
нира
д.
НовицаТадић(1949–2011) – Обј
а
в
ље
некњиг
е
: Ог
ње
нако
кош
(1982), По
г
ан
иј
е
з
ик(1984), Крајг
один
е(1994), Напас
т(1995), Не
потре
б
н
ис
апу
тниц
и(2000), Ноћ
нас
в
ита(2001), Нез
нан(2007), Ђав
о
л
овдру
г
(2008) иКадпомис
л
имнасе
б
ек
ришомс
епр
е
крс
тим(2010). Више
с
тр
уко
на
г
р
ађ
ива
н.
РобертТили (Robert Tilly) – Ро
ђе
н1959. уСубот
ици. Пе
сник
,
про
з
а
ис
т
а, пуб
лицис
т
а
, књиже
внипре
во
дила
ц (ма
ђа
рс
к
и ие
нг
ле
с
киј
е
з
ик), ка
р
ик
а
т
урис
т
а
, ка
нт
а
ут
ор, бл
уз
-пев
а
ч. Снимиој
еј
е
д
ана
е
с
тно
с
а
ча
з
ву
каио
бј
а
виодва
де
с
е
тк
њиг
а(уСрбиј
ииинос
т
ра
нс
т
в
у). Жив
иуСубо
т
ици.
МирољубТодоровић– Рође
н1940. г
одинеуСк
опљу
. Дипломир
аој
енаПра
в
номфа
к
улт
е
т
ууБе
ог
ра
ду. Ос
нива
чј
еит
е
оре
т
ич
арс
иг
на
л
из
ма, с
рпс
к
ог(ј
уг
ос
лов
е
нс
к
ог
) не
оа
в
а
нг
а
рдногс
т
ва
р
а
ла
чко
гпо
кре
т
аи
у
ре
дникИнт
е
рна
циона
лнере
виј
еСиг
нал
. Пишепо
ез
иј
у, проз
у
,е
се
ј
еиб
а
в
ис
ему
лт
име
диј
а
лном уме
т
ношћу
. Обј
а
в
ље
некњиг
епое
з
иј
е
: Пл
а
не
та
(1965), Сиг
н
ал(1970), Kyberno (1970), Пу
тов
ањеуЗв
ез
дал
и
ј
у(1971), Св
и
њај
ео
дл
ич
анп
л
ив
ач(1971), Сте
пе
ниште(1971), Покл
о
н-па
ке
т (1972),
Нар
ав
но мл
е
копл
аме
н пч
е
л
а (1972), Трид
е
се
тс
иг
нал
и
стич
ки
хп
е
с
ама
(1973), Ге
ј
акГл
ан
цаГу
љарк
е(1974), Те
л
е
з
у
рз
атра
ка
ње(1977), Ин
се
к
т
н
ас
л
е
пооч
ниц
и(1978), Ал
г
ол(1980), Textum (1981), Чор
баодмоз
г
а(1982),
Ге
ј
а
кГл
ан
цаГу
љарк
е(дру
г
опр
ошире
ноиз
да
ње
, 1983), Chinese Erotism
(1983), Нок
ау
т(1984), Даннаде
в
ич
њак
у(1985), З
аћу
тимј
е
з
ај
ез
икј
е
з
г
р
о
(1986), По
нов
оу
з
ј
а
х
у
ј
е
м Рос
ина
нта(из
б
оризпое
з
иј
е
, 1987), Бе
л
о
у
шка
п
опиј
ек
ишн
ицу(1988), Soupe de cerveau dans l Europe de l Est (1988), Ви
до
вдан(1989), Радо
сн
оржеРз
ав(1990), Трнмуц
рв
е
ницр
н(1991), Амба
с
а
дорс
к
ак
иб
ла(1991), Ср
е
мс
к
ић
е
в
ап(1991), Ди
ше
м. Го
в
ори
м(1992), Ру
ме
нГу
ште
рк
ишупр
е
трч
ав
а(1994), Стр
иптиз(1994), Де
в
и
чан
с
каВиз
ан
тиј
а(1994), Гл
ас
наГатал
инк
а(1994), Ис
пљу
в
акол
у
ј
е(1995), УцараТро
ј
ан
ако
з
ј
еу
ши(1995), Пл
ане
та(з
а
ј
е
дносапо
емомПу
то
в
ањеуЗв
е
з
д
ал
иј
у
,
др
уг
опрошире
ноиз
да
ње
, 1995), Смрди
бу
ба(1997), Зв
е
з
д
анами
стри
ј
а
344
Аут
ори
(1998), Ел
е
к
тр
ичн
ас
тол
иц
а (1998), Ре
це
пт з
аз
а
паље
њеј
е
тре(1999),
Аз
у
рнис
ан(2000), Пу
цањ уГов
но(2001), Гор
иГо
в
ор(2002), Фоне
тии
др
у
г
епе
с
ме(2005), Пл
а
в
ив
е
тар(2006), Парал
е
л
н
ис
в
е
тов
и(2006), Рана
,
р
ечип
е
сма(с
аДе
ј
а
но
мБог
о
ј
е
в
иће
м, 2007) иЗ
л
атнору
н
о(2007). Књиг
е
про
з
е
: Те
кштос
а
мо
тв
о
рил
ап
ошту(е
пист
о
ла
рнирома
н, 2000), Доше
та
л
оми уу
в
о(ша
т
роприче
, 2005), Про
з
ор(с
нов
и, 2006), Шатроприч
е
(2007), Лајминађ
он(Инт
е
рне
тиз
да
ње, 2007), Шо
кин
г
-б
л
у(шат
р
орома
н,
2007), Кис
не
мук
ок
ошињц
у(ша
т
рожв
а
ке
, 2008) иБол
имебл
ај
б
инг
ер(ша
трор
оману150 жв
ак
аи50 с
л
и
ка) (2009). Књиг
ее
с
еј
аиполе
мика
: Signalism (1973), Сиг
нал
и
з
ам(1979), Ште
пз
ашу
ми
нде
ре– кои
мштрик
ацр
ев
а
(1984), Пе
в
цис
аБа
ј
л
о
н-с
к
в
е
раимо
ј
афр
кас
ањима(1986), Дне
в
никав
ан
г
арде(1990), Ос
л
обођ
е
ниј
е
з
ик(1992), Иг
р
аиима
г
ин
ациј
а(1993), Хао
си
Кос
мо
с(1994), Каи
з
в
ор
уств
а
ри(1995), Пл
ане
тар
нак
у
л
ту
ра(1995), Же
ђ
Граматол
ог
иј
е(1996), Signalism Yougoslav Creative Movement (1998), Miscellaneae (2000), Пое
тик
ас
иг
нал
и
з
ма(2003), То
ков
ине
оа
в
анг
арде(2004).
Књиг
ез
аде
цу: Миш уобдан
ишту(2001), Бл
е
с
оме
р(2003). Ант
о
лог
иј
е
:
Сиг
н
ал
ис
тич
капое
з
иј
а(1971), Кон
кр
етна
,в
и
з
у
е
л
наис
иг
нал
ис
тич
капо
е
з
иј
а(1975), Mail Art – Mail Poetry (1980). Bookworks: Фор
тр
ан(1972), Approaches (1973), Signal-Art (1980), З
л
атибор(1990), Шумс
к
име
д(1992).
Пое
з
иј
а
,е
с
е
ј
ииинт
е
рме
диј
а
лнира
до
виМирољубаТодо
ров
ић
ао
бј
а
вљив
а
нис
унавишеј
е
з
икауа
нт
ол
ог
иј
а
ма
,з
бо
рницима
, ка
т
а
лоз
има
, лис
т
ов
има и ча
с
опис
има
: Ит
а
лиј
е
, Ма
ђа
рс
ке
, Ау
с
т
риј
е
, Не
ма
чке
, Фр
а
нцу
ск
е
,
Шпаниј
е
, По
рт
уг
а
л
а, Шва
ј
ца
рс
ке
, Че
шке
, По
љск
е
, Лит
ва
ниј
е, Шве
дс
к
е
,
Рус
иј
е
, Финс
ке
, Исл
а
нд
а
, Вел
икеБрит
а
ниј
е
, Да
нс
ке
, Хола
ндиј
е, Бе
лг
иј
е
,
САД, Ка
на
де
, Ме
кс
ик
а, Уруг
ва
ј
а
, Бр
а
з
ила
, Но
веКа
ле
дониј
е, Ј
у
жнеКо
ре
ј
е
,Ј
а
па
наиАус
т
ра
лиј
е
. Има
ој
едв
а
на
ес
тс
а
мос
т
а
лних, аиз
ла
г
а
ој
енапр
е
к
ошес
тс
т
от
инако
ле
кт
ивнихмеђ
уна
род
нихиз
ло
жбицрт
е
жа
, кол
а
жа
,в
из
уе
лне по
е
з
иј
е
, ме
ј
л
-а
рт
аи ко
нце
пт
уа
л
неуме
т
но
с
т
и. На
г
ра
де
: „
Па
в
ле
Ма
рк
ов
ићАда
мо
в”
,„
Ос
к
арДа
в
ичо”
,„
То
дорМа
ној
лов
ић”
, „
Вук
ована
г
ра
да
”
, на
г
ра
даВуков
ез
ад
ужбине
,„
Зла
т
нос
л
ово
”.Жив
иуБе
ог
ра
ду
.
Едг
ар Хилз
енрат (Edgar Hilzenrat) – Рођ
е
н1926. г
о
динеуЛа
ј
пциг
у
. До
бит
никј
еб
рој
нихи з
на
ча
ј
нихнема
чк
ихк
њиже
в
них на
г
р
ад
а
.
ЖивиуБе
рл
ину
.
ХопеФелиситас(Felicitas Hoppe) – Рође
на1960. г
одинеуХа
ме
л
ну(Не
ма
ч
ка
). Ст
удир
ал
ај
еуТибинг
е
ну, САД, РимуиБе
рлину. Обј
а
в
ила
ј
екњиг
еПик
никз
африз
ер
е(1996) иПиг
а
фета(1999). Но
с
ила
цј
ебр
ој
них
на
г
р
ад
аист
ипе
ндиј
а
. Жив
иуБе
рлину.
НиколаЦветковић– Рођ
ен1939. уЛе
с
ко
вцу
. Док
т
орфилоло
шк
ихна
ук
а. Пишепо
е
з
иј
у, књиже
в
нук
рит
ик
уиес
е
ј
ис
т
ик
у. Ба
висепо
ет
ик
омиис
т
ориј
омна
шекњиже
в
но
ст
ииз
међ
удвас
в
е
т
с
кара
т
а
, ка
оипо
с
ле
р
ат
но
м не
оа
в
анг
а
рдомик
њижев
ношћуз
аде
цу. Књиг
е
: Св
е
тл
ос
тз
е
-
345
Kњиже
внипре
г
ле
д4
мље(1992), Пе
с
ни
чк
апо
етик
аМил
ошаЦрњанс
к
ог(1993), Пое
ти
каМил
а
н
аДе
динц
а(1993), Књи
же
в
но-п
ое
тичк
ес
ту
диј
е(1993), Књижев
н
о-по
е
тич
кес
ту
диј
еІ
І(1995), Нов
иис
тар
ипов
о
ди(1997), Ту
мач
е
њекњиже
в
н
ос
тиз
аде
цу(2003).
ЛукаЧуљак– Ст
уде
нтко
мпа
ра
т
ив
нек
њиже
в
нос
т
иуСар
а
ј
е
в
у.
Бранислава Џиг
урски – Рођ
е
на 1978. г
одине
. Дипломира
ни
филоло
г(ср
пск
акњиже
в
но
с
тиј
е
з
ик). Пишее
с
е
ј
е, прика
з
еипое
з
иј
у
. На
г
ра
ђив
а
на
. Жив
иуЗр
ења
нину
.
Драг
анШушић(1932–2009) – Псих
иј
а
т
а
р. Пис
аој
еа
фориз
ме
, ху
морис
т
ичк
епе
с
ме
,е
пиг
ра
меик
ра
ћепроз
нет
е
к
с
т
ов
е. З
биркеа
фориз
а
ма
:
Поб
едаидр
у
г
еба
ј
к
е(1999), Шу
шка
ња(1999), Жртв
еоптимиз
ма(2003) и
Поз
нав
а
њепри
родедру
штв
а(2010). За
с
т
упље
нубр
ој
нима
нт
о
лог
иј
а
ма
,
е
нцикло
педиј
а
ма
, пре
г
ле
димаиз
б
орницима
.
CIP – Ка
т
а
л
ог
из
а
циј
аупу
бли
ка
ци
ј
и
На
р
од
наб
ибл
иот
е
каСр
биј
е
, Бе
ог
ра
д
82
КЊИЖЕВНИ пре
г
ле
д/ г
л
а
в
ниу
ре
д
никЂор
ђе
От
а
ше
ви
ћ. – Год
. 2, б
р.4 (2011) – Бе
ог
ра
д: „
Алма
“
,
2010- (Бе
ог
р
а
д: Скр
ипт
аинт
е
р
на
цио
на
л). – 24 cm
Тро
ме
с
е
ч
но
ISSN 2217-2017 = Књиже
в
нипр
е
г
л
е
д
(Бе
ог
ра
д
)
346
Download

Književni pregled br. 4, januar – februar