Evidencioni list korisnika pisanih testova
Dana _______________ godine, u prostorijama Strukovnog udruženja "Akademija za
kontinuiranu edukaciju", u Beogradu, ul. Resavska 84, polagao/la sam test “
VANREDNA STANjA I SITUACIJE - AKTIVNOSTI I OBAVEZE
ZDRAVSTVENIH RADNIKA ”, akreditovan odlukom Zdravstvenog Saveta Srbije broj
153-02-1827/2013-01 (D-1-1396/13 ).
_______________
Potpis korisnika
Podaci o korisniku:
IME I PREZIME
BROJ LICENCE
ZANIMANJE
USTANOVA U
KOJOJ RADITE
LIČNI E - MAIL
POŠTANSKA
ADRESA
KONTAKT
TELEFON
Rezultat testa: _______________ poena / _______________ %
Test pregledao: _______________
PISANI TEST
VANREDNA STANjA I SITUACIJE - AKTIVNOSTI I OBAVEZE
ZDRAVSTVENIH RADNIKA
Zaokružiti jedan tačan odgovor na postavljeno pitanje.
1. Vanrednim situacijama se smatraju pojave koje:
A) ugrožavaju stanovništvo isključivo na velikoj teritoriji
B) nisu posledica ljudskih aktivnosti
C) su posledica ljudskih aktivnosti i prirodne katastrofe.
2. Vanredne situacije:
A) uključuju i terorističke napade
B) ne uključuju terorističke napade
C) uključuju terorističke napade ako je veliki broj povređenih i poginulih.
3. Posledice vanrednih situacija:
A) rizik po zdravlje velikog broja ljudi
B) ugroženost živog sveta
C) ugroženost životinja i biljnog omotača.
4. Za bioterorizam mogu da se koriste:
A) bakterije
B) virusi
C) bakterije, virusi i toksini.
5. Primarne infekcije nastale namernim oslobađenjem bioloških agensa uglavnom:
A) ne liče na one koje uobičajeno nastaju u prirodi
B) liče na one koje uobičajeno nastaju u prirodi
C) nastaju eksplozivno sa velikim brojem obolelih.
6. Zarazne bolesti imaju potencijal širenja:
A) na ograničenoj teritoriji
B) u definisanoj populaciji
C) po celoj planeti.
7. Narodno zdravlje stanovništva može biti ugroženo hemijskim agensima:
A) kod akcidenata
B) korišćenjem u svrhu oružja
C) kod akcidenata i korišćenjem u svrhu oružja.
8. Do hemijskih akcidenata najčešće dolazi usled nepoštovanja procedura:
A) u proizvodnji
B) u proizvodnji, skladištenju i u transportu
C) u transportu hemijskih materija.
9. U Indiji (u Bopalu), 1984. godine je poginulo 2000 lica, a 8000 je umrlo kasnije od
posledica:
A) nesreće izazvane hemijskim agensom
B) nesreće izazvane kvarom nuklearne elektrane
C) nesreće izazvane eksplozijom u fabrici oružja.
10. Putevi prenošenja i ulazna vrata bojnih otrova su:
A) respiratorni
B) perkutani - kroz rane
C) respiratorni, peroralni i perkutani.
11. U Černobilu, u radionuklearnoj katastrofi 1986. godine kada je poginulo 31 lice, a
evakuisano 336.000 lica, povišen nivo radioaktivnosti je izmeren:
A) u Ukrajini
B) u Evropi
C) na više kontinenata.
12. Ženevski protokol, kojim se zabranjuje upotreba hemijskih i bioloških agenasa kao
oružja donet je:
A) 1925. godine
B) 1975. godine
C) 1992. godine.
13. Zakon o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti:
A) ne reguliše prijavljivanje sumnje na upotrebu biološkog agensa
B) reguliše prijavljivanje sumnje na upotrebu biološkog agensa
C) nije predmet nadležnosti.
14. Vodeća odgovornost za sve aktivnosti koje se preduzimaju u bilo kojoj vanrednoj
situaciji ili katastrofi pripada:
A) zdravstvenom sistemu
B) nadležnosti MUP-a
C) koordinaciji svih nivoa cele zajednice.
15. Pandemija gripa predstavlja:
A) vanrednu situaciju
B) epidemiju od većeg epidemiološkog značaja
C) sezonsku epidemiju sa većim brojem obolelih.
16. U toku vanredne situacije uvodi se:
A) aktivan epidemiološki nadzor
B) pojačan epidemiološki nadzor
C) ALERT sistem nadzora.
17. Epidemije zarazne bolesti većih razmera proglašava:
A) Institut za zaštitu zdravlja Srbije
B) ministar zdravlja
C) nadležni institut/zavod za javno zdravlje.
18. U toku vanredne situacije zabrana kretanja stanovništva:
A) ne može da se uvede
B) može da se uvede
C) predstavlja kršenje ljudskih prava.
19. Lice kome je određena obaveza prevoza sanitetskim vozilom i mera izolacije:
A) može prinudno da se izoluje
B) ne može prinudno da se izoluje
C) predstavlja kršenje ljudskih prava
20. U toku vanredne situacije mera vanredne imunizacije može da se uvede:
A) na predlog Instituta za zaštitu zdravlja Srbije
B) aktom ministra zdravlja
C) na predlog nadležnih instituta/zavoda za javno zdravlje.
21. U kategoriju A bioloških agenasa spadaju:
A) Variola major (velike boginje), Bacillus antracis (antraks), Yersinia pestis (kuga),
Clostridium botulinum toxin (botulizam)
B) Salmonella typhi (trbušni tifus), Shigella dysenteriae (dizenterija), Vibrio cholerae
(kolera)
C) Nipah virus, Hanta virus (hemoragijska groznica sa bubrežnim sindromom), virusi
uzročnici krpeljskog encefalitisa i krpeljske hemoragične groznice.
22. U kategoriju B bioloških agenasa spadaju:
A) Variola major (velike boginje), Bacillus antracis (antraks), Yersinia pestis (kuga),
Clostridium botulinum toxin (botulizam)
B) Salmonella typhi (trbušni tifus), Shigella dysenteriae (dizenterija), Vibrio cholerae
(kolera)
C) Nipah virus, Hanta virus (hemoragijska groznica sa bubrežnim sindromom), virusi
uzročnici krpeljskog encefalitisa i krpeljske hemoragične groznice.
23. Kategorija C obuhvata agense koji se:
A) mogu lako i efikasno diseminovati, moguće prenošenje s čoveka na čoveka, imaju
visok letatitet
B) mogu relativno lako diseminovati, koji izazivaju umereno visok morbiditet i nizak
letalitet
C) u perspektivi mogu upotrebiti kao biološko oružje zbog jednostavne proizvodnje, lake
diseminacije, izazivanja visokog morbiditeta i letaliteta.
24. U sprovođenju protivepidemijskih mera u vanrednim situacijama:
A) nije dozvoljena primena novih, neproverenih metoda i postupaka
B) dozvoljena je primena novih, neproverenih metoda i postupaka
C) na definisanoj teritoriji i u definisanom vremenu dozvoljena je primena novih,
neproverenih metoda i postupaka.
25. Efikasnost vakcine može se proceniti merenjem
A) pojave obolelih
B) serološkim testom
C) na oba načina.
26. Sve veću važnost ima:
A) ekološki terorizam
B) socijalni terorizam
C) ekonomski terorizam.
27. Konvencija o biološkom oružju usvojena je:
A) 1925. godine
B) 1975. godine
C) 1992. godine.
28. Na svakih 100 godina, počev od 16. veka, u proseku su nastajale po:
A) tri pandemije
B) dve pandemije
C) četiri pandemije.
29. Male antigenske (drift) promene u virusu gripa dešavaju se:
A) u intervalima od 10 do 50 godina.
B) iz godine u godinu
C) kod lica koja su starija od 85 godina.
30. Ako se pođe od činjenice da je na pandemijski soj osetljiva cela populacija i da će
oboleti 30% stanovnika, izvršena procena, po metodologiji SZO i Centra za kontrolu
bolesti u Atlanti (CDC), kod letaliteta >2% je:
A) broj umrlih biće <2250
B) broj umrlih biće >45.000
C) broj umrlih biće >11.250 – 22.490.
31. Prva zona ugroženosti kod hemijskih akcidenata predstavlja:
A) zonu u kojoj je nastao udes i u kojoj se pružanje prve pomoći ugroženom stanovništvu
svodi na efikasnu primenu zaštitnih sredstava,
B) zonu u kojoj je moguće sprovođenje određenih mera u cilju smanjivanja prodora
toksičnih materija u prostorije, uz istovremenu evakuaciju ugroženog stanovništva
C) definitivnu zonu ugroženosti teritorije nekim hemijskim udesom.
32. Druga zona ugroženosti kod hemijskih akcidenata predstavlja:
A) zonu u kojoj je nastao udes i u kojoj se pružanje prve pomoći ugroženom stanovništvu
svodi na efikasnu primenu zaštitnih sredstava,
B) zonu u kojoj je moguće sprovođenje određenih mera u cilju smanjivanja prodora
toksičnih materija u prostorije, uz istovremenu evakuaciju ugroženog stanovništva
C) definitivnu zonu ugroženosti teritorije nekim hemijskim udesom.
33. Treća zona određena je teritorijom na kojoj će se hemijske materije pojaviti nakon:
A) 30 minuta pa sve dok se bude osećao njihov uticaj
B) 60 minuta
C) 90 minuta i za koje vreme dolazi do intenzivnog rasprostiranja toksičnih materija.
34. Vanredni epidemiološki nadzor sprovodi se:
A) u slučaju elementarnih nesreća i katastrofa u kojima postoji opasnost od pojave
epidemija zaraznih bolesti
B) u slučaju pojave nove ili nedovoljno poznate zarazne bolesti
C) na oba načina.
35. Sprečavanje pojave zarazne bolesti jeste:
A) skup mera koje se kontinuirano sprovode u cilju predupređivanja pojave infekcije ili
zarazne bolesti
B) poseban režim kojim se naređuje restrikcija ekonomskih i socijalnih aktivnosti
C) skup mera koje se sprovode protiv već prisutne zarazne bolesti, u cilju smanjenja
njene učestalosti.
36. Suzbijanje zarazne bolesti, ili često korišćen termin kontrola zarazne bolesti, jeste:
A) skup mera koje se kontinuirano sprovode u cilju predupređivanja pojave infekcije ili
zarazne bolesti
B) poseban režim kojim se naređuje restrikcija ekonomskih i socijalnih aktivnosti
C) skup mera koje se sprovode protiv već prisutne zarazne bolesti, u cilju smanjenja
njene učestalosti.
37. Jedan od najčešćih problema zbog hemijskih nesreća i izlivanje opasnog
materijala je:
A) akutna ili kratkoročna toksičnost
B) deset puta veći nivo toksičnih materija u krvi
C) izlaganje kancerogenim supstancama.
38. Osobe obolele u karantinu se:
A) leče u posebnim uslovima
B) leče u posebnim za to namenjenim delovima karantina
C) upućuju u bolnicu.
39. Osobe pod zdravstvenim nadzorom:
A) mogu se slobodno kretati
B) mogu se kretati samo u kućnim uslovima
C) se leče u bolnici
40. Izolacija i lečenje bolesnika može biti:
A) bolnička (hospitalna)
B) kućna (domicijalna)
C) tačni su odgovori A. i B.
41. Bitne karakteristike epidemije su:
A) bolest ne mora biti zarazna, broj ne mora biti veliki i ne mora nastati naglo
B) bolest ne mora biti zarazna, broj mora biti veliki i mora nastati naglo
C) bolest mora biti zarazna.
42. Mere suzbijanja zaraznih bolesti se drugačije nazivaju:
A) mere prevencije
B) protivepidemijske mere
C) mere zdravstvenog nadzora.
43. Osobe za koje se sumnja da boluju od kolere obavezno se izoluju u:
A) karantinu
B) zdravstvenim ustanovama
C) tačni su odgovori B. i C.
44. Osobe za koje se sumnja da boluju od kuge obavezno se izoluju u:
A) karantinu
B) zdravstvenim ustanovama
C) kućnim uslovima.
45. Epidemiološko ispitivanje je jedna od mera suzbijanja zaraznih bolesti usmerena
prema:
A) bolesniku
B) putevima prenošenja
C) okolini.
46. Cilj epidemiološkog ispitivanja kao mere suzbijanja zaraznih bolesti usmerene prema
okolini je:
A) što ranije otkrivanje svih izvora zaraze u žarištu
B) što ranije otkrivanje osoba sa tipičnom kliničkom slikom
C) što ranije otkrivanje osoba sa atipičnom kliničkom slikom, a takođe i kliconoša
47. Zdravstveni nadzor nad osobama koje su bile u direktnom kontaktu sa bolesnikom je
jedna od mera:
A) suzbijanja zaraznih bolesti usmerena prema okolini
B) suzbijanja zaraznih bolesti usmerena prema bolesniku
C) prevencije.
48. Karantin za osobe koje su bile u direktnom kontaktu sa obolelim ili sa osobama za
koje se sumnja da boluju od karantinskih bolesti je mera:
A) sprečavanja zaraznih bolesti usmerena prema bolesniku
B) suzbijanja zaraznih bolesti usmerena prema bolesniku
C) suzbijanja zaraznih bolesti usmerena prema okolini.
49. Zaštita stanovništva imunoprofilaskom, seroprofilaksom ili hemioprofilaksom je
mera:
A) suzbijanja zaraznih bolesti usmerena prema bolesniku
B) suzbijanja zaraznih bolesti usmerena prema okolini
C) sprečavanja zaraznih bolesti usmerena prema bolesniku.
50. Sanitarno-higijenske mere su mere:
A) suzbijanja usmerene prema okolini
B) suzbijanja usmerene prema bolesniku
C) suzbijanja usmerene i prema bolesniku i prema okolini.
Download

Aktivnosti i obaveze zdravstvenih radnika u vanrednim situacijama