ODRŽIVO KORIŠĆENJE RESURSA LEKOVITOG BILJA –
DEO RAZVOJA TURIZMA PARKA PRIRODE
"STARA PLANINA"
[email protected]
[email protected]
Stara planina se nalazi u jugoistočnoj Srbiji i pruža se dužinom od oko 100 km duž granice
sa Bugarskom
Bugarskom.
g
. Uokvirena jje Zaječarskom
j
kotlinom na severu,, dolinama Velikogg i
Trgoviškog Timoka na zapadu, sa jugozapada i juga dolinom Nišave, a sa istoka državnom
granicom sa Bugarskom
Bugarskom.. Najznačajniji potencijal za razvoj turizma čine morfološke
karakteristike predela.
predela.
Oko 40%
40% površine područja nalazi se na nadmorskoj visini od 11001100- 2000 m i
pogodno je za razvoj zimskog turizma.
turizma. Rasponi od 1000
1000--1500 m idealni su za
rekreaciju i izgradnju smeštajno
smeštajno--ugostiteljskih kapaciteta,
kapaciteta a najniži planinski
delovi (800800-1200 m) omogućavaju razvoj zdravstveno
zdravstveno--rekreativnog turizma.
turizma.
Kao granično područje predstavlja veliki potencijal za razvoj turizma Srbije i
Bugarske..
Bugarske
Područje Stare planine
raspolaže i vrednostima u
vidu ostataka starih
civilizacija (brojna utvrđenja
i ostaci antičkih gradova),
manastirima, crkvama,
obeležjima oslobodilačkih
ratova, dobro očuvanim
etnografskim obeležjima,
mogućnostima
g
za razvojj
lovnog i ribolovnog turizma
itd.
Sastavni deo razvoja turističke ponude Parka
Parka prirode Stara planina čine i resursi prirode Stara planina čine i resursi
lekovitog bilja, šumskih plodova i gljiva koji mogu značajno da pomognu revalorizaciju turističkih potencijala područja, pri čemu je neophodno afirmisati zaštitu biodiverziteta i prirodnih ekosistema, kao i razvoj organske poljoprivredne proizvodnje
organske poljoprivredne proizvodnje.
Na Staroj planini najveći broj lekovitih vrsta zastupljen je u zoni do 1000 metara nadmorske
visine. Lekovite biljke su podeljene u pet grupa, u zavisnosti od njihovih potencijala,
potrošnje,
t š j unutrašnje
t š j i spoljne
lj
t
trgovine
i
i mogućnosti
ć ti njihovog
jih
obnavljanja.
b lj j Grupe
G
su
dinamične i zavise uglavnom od stepena eksploatacije tokom godina.
Prva grupa uključuje vrste sa značajnim resurnim mogućnostima,
ali i sa pojačanom eksploatacijom zbog potražnje na tržistu. Imaju
najveći privredni značaj. Kod pravilnog sakupljanja biljaka obnova
populacije je normalna. U nekim slučajevima lekovito bilje ne
uspeva da opstane posle korišćenja, pa može postepeno ili naglo da
nestane (Euphrasia
(E h i officinalis,
ffi i li Asperula
A
l odorata)
d
) zbog
b
č
čega
j
je
potrebno uspostaviti režim ograničenog korišćenja. Problem
postoji i sa Hypericum perforatum, Mellisa officinalis, Thymus
species
p
diversa,, Rosa canina,, Tilia cordata,, Tilia p
platyphyllos,
yp y , Tilia
tomentosa i Comonilla recutita, ali se ograničenje u korišćenju
može izbeći plantažnim uzgojem.
Kod sakupljanja treba biljke rezati, ostavljati 30‐40% za
osemenjavanje kao i primena rotacionog principa pri branju.
osemenjavanje,
branju Pod
ovakvim tretmanom obnova populacije je normalna.
Druga grupa obuhvata široko rasprostranjene vrste koje su značajan resurs,
resurs nemaju
velike ekološke zahteve i ne postoji problem pri povećanom korišćenju (Ahillea
milefolium, dve vrste žutilovke (Citisusa sp.), Malva sylvestris, Teucrium polineum,
Veronica officinalis) i dr.
Treću grupu karakteriše povećana tržišna tražnja, ali su resursi ograničeni (Valeriana officinalis,
Altha officinalis,, Adonis vernalis,, Betonica officinalis,, Juniperus
p
oxycedrus,
y
, Asplenium
p
frichmones, Sedum acre, Origanum vulgare i dr.) i potrebno je uspostavljenje kontrole režima
ograničenog korišćenja. Režim se može izbeći plantažnim uzgojem.
Četvrta grupa uključuje lekovite biljke sa ograničenim resursima i ograničenom potražnjom
potražnjom..
Kao rezultat brojnih bioloških i ekoloških faktora njihova obnova je usporena, a plantažni
uzgoj
g j u mnogim
g slučajevima
j
nije
j moguć
moguć.
g . Veliki deo ovih vrsta uključen
j
jje u spisak
p
zakonom
zaštićenih biljaka ili su pod specijalnim režimom zabrane korišćenja (Ruta graveolens,
Alchemila mollis, Sideritis syriaca, Drosera rotundifolia, a od vrsta pod kontrolom Phyllitis
scolopendrium, Hellichrysum aranarium, Orchis sp
sp.. diversa i dr.
dr.). Uvođenje nekih od ovih vrsta
u kulture omogućiće stabilnost postojećih nalazišta i reintrodukciju vrsta
vrsta..
Peta grupa obuhvata vrste poznate kao “korovi”.
“korovi”. Imaju značaj u medicinskoj praksi i neke se
otkupljuju u većim količinama (Urtica dioica, Agropysum repens, Centaurea cyanus,
Cicoirium intybus, Arctium lappa)
lappa).. U odgovarajućim uslovima ove vrste omogućavaju brzo
formiranje značajne biomase
biomase..
Biljke koje se mogu sakupljati u zoni između 1000‐2000 m nadmorske visine se teško
kultivišu i očuvanje njihovog genetskog fonda može se ostvariti isključivo zabranom
korišćenja (Hieracium pillosella,
pillosella Bistorta major,
major Betula pendula,
pendula Vaccinium myrtyllis,
myrtyllis
Vaccinyum vitis idaea).
Veći ekonomski značaj u ovoj zoni, kao i dobre resursne mogućnosti imaju Hypericum
perforatum, Betonica officinalis, Thymus sp., Tussilago farfara, Solidago virgaurea i dr.
Ruderalne vrste kao Urtica dioica, Rumex alpinus, Chenopodium bonushernicus, Verbascum
thapsiforme, Veratrium album takođe imaju dobre resursne mogućnosti.
Postojeće
j
neorganizovano
g
i krajnje
j j destruktivno korišćenje
j lekovitogg
bilja ugrozilo je opstanak brojnih lekovitih vrsta koje su postale retke i
preti im potpuno nestajanje.
nestajanje.
Razvojem intenzivne poljoprivredne proizvodnje i zagađenjem životne sredine narušava se
hemijska struktura, posebno gajenih vrsta biljaka. Veštačkom selekcijom izmenjena je
nasledna osnova novostvorenih sorti biljaka, a primenom veštačkih dubriva, pesticida i
hebricida povećanim jonizujućim zračenjem i uticajem brojnih zagađivača iz vode,
hebricida,
vode
vazduha i zemljišta narušena je biološka organizacija gajenih biljaka i njihov zaštitni
mehanizam.
Na bazi postojećih obnovljivih resursa Parka priode Stara planina moguće je razviti značajnu
privrednu aktivnost koja bi obuhvatila sakupljanje,
sakupljanje preradu šumskih plodova i voćkarica (divlja
trešnja, divlja kruška, divlja jabuka, jarebika, mukinja, lešnik, dren, divlja ruža, trnjina,
borovnica, kupina, malina, jagoda, kleka i dr.), sakupljanje, preradu i doradu lekovitog,
aromatičnog i začinskog bilja itd.
Puna revitalizacija brdsko-planinskog područja može se očekivati ostvarenjem
još nekih životnih uslova: organizacija savremenog saobraćaja (drumskog,
PTT), zdravstvene i veterinarske službe, kulturno-zabavnog i sporstkog života,
stvaranje uslova za školovanje omladine. Ostvarivanjem pomenutih uslova, uz
bogatstvo prirodnih resursa, biće stvorene predpostavke za razvoj turizma,
trgovine i drugih delatnosti, što bi doprinelo povratku stanovništva na ova
područja.
Bogatstvo lekovitih i srodnih vrsta zastupljenih u raznovrsnoj flori Parka prirode Stara
planina pruža velike mogućnosti za njihovo racionalno korišćenje. Međutim, najčešće
bahat neodgovoran i nestručan rad na sakupljanju divljeg lekovitog bilja poslednjih
bahat,
decenija doprineo je uništavanju i preteranom proređivanju mnogih vrednih vrsta na
njihovim prirodnim staništima. Nekontrolisano korišćenje prirodnih bogatstava mora se
onemogućiti, ne samo zakonskom regulativom, nego i većim angažovanjem struke i
nauke podržanim od nadležnih državnih organa.
Park prirode Stara planina ima izvanredne uslove za spontani razvoj velikog broja biljnih
vrsta, što doprinosi bogatstvu i raznovrsnosti flore. Obzirom da su svetske farmaceutske
i druge
g srodne industrije
j zainteresovane isključivo
j
za sirovine standardnogg kvaliteta,,
nameće se potreba poštovanja svetskih i domaćih zakonskih normativa u ovoj
delatnosti.
Rad sa lekovitim biljem je vrlo složen posao, mada neupućenima često ne
izgleda tako, te zahteva dobru i trajnu saradnju naučnih, stručnih i privrednih
organizacija.
Raznovrsne aktivnosti u okviru sakupljanja divljeg lekovitog bilja, primarne i finalne
prerade, uključujući i primenu proizvedenih preparata, uključuju i turističku ponudu
koja
j će aktivirati i inicirati seosko stanovništvo ovog
gp
područja.
j
Turizam može da promeni socio-ekonomsku ravnotežu ruralnog područja, ako je
prihod od turističkih usluga veći u poređenju sa finansiskim prihodima od
tradicionalnih aktivnosti.
Sa druge strane kada se upravlja održivo, turizam može
da donese mnoge prednosti zaštićenim područjima,
turističkom sektoru, lokalnoj zajednici (društvu).
Ekolo
k l ško‐
kološko
šk ‐šumarski centar “Sylva”
š
ki
t “S l ”
Download

Lekovito bilje i razvoj turizma Stare planine