Zavod za zdravstvenu zaštitu
radnika "Železnice "Srbije
Beograd
Problematika u proceni
radne sposobnosti radnika
u saobraćaju
Tomislav Tomić
Katarina Petrović
Ocenjivanje sposobnosti za rad u
železničkom saobraćaju
1.
2.
3.
4.
5.
Pregledi učenika
za prijem u ŽTŠ
Prethodni
pregledi
Periodični
pregledi
Vanredni pregledi
Kontrolni
pregledi
Profesionalna orijentacija
Najdelikatnija oblast koja zauizima posebnu pažnju
neuropsihijatra su pregledi kandidata za železnička
zanimanja pri upisu u Železničko-tehničku školu (ŽTŠ), iz
dva razloga:
Adolescentni uzrast populacije koja je obuhvaćena
ovim pregledima (14-16 godina)
Kod svih adolescenata se zahteva prva zdravstvena
grupa (po Zakonu o saobraćaju)
Ukoliko se ne uoči ili ne dijagnostikuje na ovom pregledu
neki iz grupe ozbiljnih psihijatrijskih poremećaja, postoji
opasnost da se kasnije tokom školovanja manifestuje
psihijatrijski poremećaj ili oboljenje
Adolescencija je posebno razdoblje života pojedinca u
kojem dolazi do brojnih fizičkih, emocionalnih,
kognitivnih i socijalnih promena.
Emocionalne promene:
adolescencija se u celini smatra periodom povećane emocionalne
osetljivosti (Dacey i Kenny, 1997)
adolscencija se svojim fiziološkim i afektivnim turbulencijama može
posmatrati kao stanje prolongiranog stresa (Biro, l997)
adolescentni period je po svom određenju prekid “mirnog
sazrevanja” i može da bude sličan bilo kojoj patološkoj slici
rušenja emocionalne ravnoteže (Frojd,1967
Kognitivne promene : uključuju pojavu jasno formiranog
formalnog mišljenja koje je preduslov za ostvarivanje zrelost
Socijalne promene se odnose na prihvatanje nove uloge u
društvu. Svako društvo definiše uloge adolescenata koje ih
pripremaju za odraslo doba
ŽELEZNIČKO TEHNIČKA ŠKOLA
DOM UČENIKA
Prethodni pregledi
-podrazumevaju prvi psihijatrijski i neurološki pregled kao
uslov za zasnivanje radnog odnosa
-naročito su značajni za radnike u izvršnoj službi Železnice
(mašinovođe, otpravnike vozova, dispečere, manevriste,
skretničare, pregledače kola...)
moguće je da se previdi diskretniji poremećaj
psihijatrijski ili neurološki koji može da bude veoma
značajan u određenim vanrednim situacijama /velika
frekvencija ovih pregleda/
ili može sam kandidat da disimulira neke psihijatrijske
smetnje
-u ovim slučajevima je neophodna dublja eksploracija
primenom minuciozne baterije dodatnih dijagnostičkih
testova kliničkog psihologa
Periodični pregledi
radi se o zdravoj populaciji ( u većini slučajeva) koji
redovno idu na periodične preglede
broj ovih pregleda po jednom psihijatru i neurologu ide i
do 70 u toku radnog vremena te je nemoguće detaljno
pregledati svakoga posebno ako su anamnestički podaci
neupadljivi, što može uzrokovati previd (ovakvi slučajevi
su po broju zanemarljivi, ali mogu biti značajni ukoliko
dođe do vanrednih situacija )
Poslednjih meseci primećuje se kod većine železničara
nezadovoljstvo pre svega lošom organizacijom službe i
nebezbednim signalnim uređajima, neobezbeđenim
pružnim prelazima, sve učestalijim vanrednim
događajima
premor mašinovođa ( i drugih radnika iz izvršne službe)
su sve češći, tako da se problematika koja može dovesti
do ozbiljnijih incidenata u saobraćaju usložnjava
Vanredni pregledi
obavljaju se po nalogu odgovarajuće službe
vezani za vanredne događaje ili prisutvo bolesti kod radnika na
železnici.
Za psihijatrijsku dijagnostiku značajne su :
-izjave rukovodilaca ili svedoka događaja
-obavezne ankete socijalnog radnika sa radnog mesta i iz okvira
porodičnog miljea
- nalazi kliničkih psihologa
-i sami radnici dolaze na preglede i psihijatriske tretmane posle nekih
vanrednih situacija (sudara vozova, iskakanja iz šina, gaženja,
povreda na radnom mestu ili, u poslednje vreme sve češće
„maltertiranja“ odnosno „mobinga“ od strane nadređenih i sl).
Najveći problem kako u dijagnostici tako i u terapiji u ovoj grupi
predstavljaju vaneredni događaji, kao što su sudari vozova ili drugi
udesi u kojima ima žrtava, povređivanja i veće materijalne štete
-najčešće su pogođeni mašinovođe
-najčešća rakacija: akutni stresni sindrom:strah:
uznemirenost, depresivno raspoloženje, slabost koncentracije, sniženje
voljnnagonskih dinamizama, poremećaji sna, socijalno povlačenje,
depresivne reakcije često praćenje osećanjem krivice iako sam
mašinovođa nije kriv, niti je mogao da adekvatno reaguje (bilo zbog
drugih učesnika u saobraćaju ili spleta drugih nesrećnih okolnosti)
najdrastičniji primeri su gaženja
-sa druge strane i manji incident – manja materijalna šteta ili povređivanje kod
nekih izaziva ozbiljne psihijatrijske probleme do nivoa hroničnog
posttraumatskog stresnog sindroma -značaj psihološke strukture
ličnosti.
-u svim slučajevima ovi učesnici se isključuju iz izvršne službe na određeno
vreme uz obavezni psihijatrijski tretman.
-u sl. formiranja formiranja hroničnog posttraumatskog sindroma sa fiksiranom
patologijom (prisustvo depresivnog sindroma, „flash backova“, noćnih
košmarnih snova sa dominantnom temom doživljene traume itd.) takav se
radnik trajno isključuje iz rada u izvršnoj službi.
Razni drugi psihijatrijski poremećaji moraju se isključiti iz izvršne
službe bilo privremeno ili trajno – zavisno od vrste, težine i prognoze
psihijatrijskog poremećaja
- pokušaji samoubistva ili ubistva /kao i druge vrste mobilizacije
ozbiljnije agresije prema sebi ili drugim licima/
-hronični alkoholizam, narkomanija
- akutne ili reaktivne psihoze
Isključenje iz izvršne službe je prisutno i kod neuroloških poremećaja
bilo da su posledica bolesti ili traume glave (sa gubitkom svesti ili
pojavom epilepsije) .
-posebnu pažnju skreću razna neurološka oboljenja kao što su
neuromuskularne bolesti, vaskularni poremećaji koji imaju za
posledicu i neurološke (apopoleksije, hemi ili parapareze i sl.) kao i
organski psihijatrijski poremećaji (u vidu trajnih posledica infarkta ili
hemoragija u mozgu kao i postojanja multiinfarktnih žariša).
Ocena sposobnosti
za upravljanje
motornim vozilima
Pregled ovih učesnika (amatera i profesionalnih vozača)
podrazumeva kompletan neurološki i psihijatrijski pregled.
Radi lakše dijagnostike postoji karton pregleda koji je tako
koncipiran da je u prvom delu apostrofirana anamneza. U ovom
segmentu može doći do propusta lekara ukoliko pacijent disimulira
ili agravira, pa se može dogoditi da pacijent saopšti da nije imao
ranije povrede glave i gubitka svesti ili da nije nikada do tada lečen.
Može se dogoditi u najdrastičnijem smislu da prećuti postojanje
psihijatrijskog oboljenja, epileptičnih napada, zlouptrebu alkohola i
drugih psihoaktivnih supstanci.
Kod profesionalnih vozača i najmanja sumnja na bilo koji
psihijatrijski poremćaj mora biti strogo i adkevatno procenjena,
posebno zloupotreba alkohola i psihoaktuvnih supstanci što je
Zakonom regulisano.
Vozači „B“ kategorije su najnehomogenija grupa. Često pri pregledu
disimuliraju ili ne saopšte neki značajan podatak kao što su
povreda glave, gubitak svesti, Epi napadi, kozumiranje alkoholnih
pića ili psihoaktivnih supstanci. Relativno veliku grupu sačinjavaju
vozači kod kojih postoji ograničenje za vožnju iz nekih drugih
medicinskih razloga.
SUDSKO-MEDICINSKI ASPEKT
Pri svim navedenim aktivnostima moguce je napraviti lekarsku grešku koja
povlači sudskomedicinsko veštačenje. Najčešće lekarske greške prilikom
obavljanja prethodnih i periodičnih pregleda su:
propuštanje da se dijagnostikuje oboljenje koje je kontraindikacija za rada
na radnom mestu sa povećanim rizikom,
pogrešna ocena zdravstvene sposobnosti za rad na radnom mestu sa
povećanim rizikom
propust da se obavesti zaposleni i njegovog izabrani lekar da je utvrđen
poremećaj zdravstvenog stanja
Stručna greška može da se dogodi na bilo kom nivou pregleda, tako da je
neophodno da ukoliko postoji sumnja da se radi o nekom propustu ili
previdu neophodno je da se sastavi TIM koji će doneti odgovarajuću
odluku.
SUDSKO-PSIHIJATRIJSKO VEŠTAČENJE
Osnovni cilj sudskog postupka je da se utvrdi objektivna istina
u odnosu na odgovarajući pravni propis. Utvrđivanje objektivne
istine je često komplikovano jer postoje brojni faktori koji
mogu biti u krivičnom delu od čisto stručnih pitanja npr.
Medicinskih, ekonomskih,inženjerskih i sl., za koje pravnici nisu
stručni.U tim slučajevima se angažuju veštaci odgovarajuće
struke kako bi se što objektivnije utvrdila eventualna
odgovornost u odnosu u kriv. Pravnom odnosima.
Sudskopsihijatrijsko veštačenje je dokazana radnja u sudskom
postupku kojim se daje stručno mišljenje o određenim
pitanjima iz oblasi psihijatrije, odnosno vrši se procena
psihičkog stanja jedne osobe i i odeređnih sposobnosti u
odnosu na pojedini zakonski propis.
Psihijatrijsko veštačenje određuje i njime rukovodi organ koji
vodi postupak /SUD/ u situaciji kada sam procenjuje da treba
obaviti veštačenje ili ako to zahteva neko od stranaka u
postupku.
Veštačenje se najčešće zahteva u sledećim slučajevima:
kada postoji određena medicinska dokumentacija koja ukazuje na
postojanje ranijeg mentalnog poremećaja kod lica u sudskom postupku
kada okolnosti upućuju na ponašanje lica u periodu od interesa
Suda odudaralo od "normalnog" ili uobičajenog.
kada se sumnja da je postojala opijenost ili drogiranost
kada su izvršena teška krivična dela koja po svojoj prirodi ili načini
izvršenja može ukazivati na duševni poremećaj
kada pravna radnja osobe odudara od njegovog ranijeg životnog
stila i ponašanja ili su motivi čudni i nejasni što može upućivati
upućivati na
mentalni poremećaj
veštačenje se obavlja
-AMBULANTNO ukoliko osoba ne ispoljava znake duševnog
oboljenja ili krivično delo lakše
-STACIONARNO veštačenje se obavlja u stacionarnim ustanovama
obično kod težih psihijatrijskih oboljenja i težih krivičnih dela
dela kada
je potrebno duže posmatranje i ispitivanje.
SUDSKO-PSIHIJATRIJSKI ASPEKTI
NEMATERIJALNE ŠTETE
Neimovinska ( nematerijalna ) šteta nastaje kada je oštećenje u
području telesnog ili psihičkog integriteta ličnosti, što nikako ne
može imati svoju realnu cenu i ne može se poistovetiti sa
vrednošću imovine.
Ova oblast je regulisna Zakonom o obligacionim odnosima / ZОО/
i pod njom se pod njom se podrazumeva fizički bol, strah, i
duševni bolovi /psihičke patnje/. Pо ovom zakonu mogući su
sledeći oblici neimovinske štete:
Pretrpljeni i budući bolovi
Pretrpljeni i budući strah
Pretrpljeni i budući duševni bolovi zbog umanjenja životne
aktivnosti
Sa psihijatrijske strane vidovi
nematerijalne štete mogu biti:
1. Fizički bolovii
2.Strah
3. Psihički bolovi-duševne patnje
1. Fizički bolovi
Neprijatne subjektivne senzacije koje nastaju kao posledica dejstva
štetnih draži na spec. nervne završetke prisutnim u svim delovima
tela.To je "odbrambeni sistem"-ili "prvi alarmni sistem", dok je
"drugi alarmni sistem -STRAH.
Bol se može javiti ili neposredno zbog povrede ili kasnije u toku
lečenja usled različitih procedura.Na INTENZITET i TRAJANJE
BOLA može uticati:
-jačina draži,-trajanje draži,-lokalizacija i obim oštećenja,individualne telesne osobine(konstitucija, uzrast, opšte
zdravstveno stanje,-predispozicija ličnosti( struktura i dinamika)
U veštačenju se moraju navesti intenzitet i dužina trajanja bola.
BOL može biti: JAK, SREDNJEG I SLABIJEG INTENZITETA -Бол
може бити: Јак, следњег и слабијег интензитета
2.STRAH
A: PRIMARAN STRAH- је afekat u užem smislu koji se javlja
neposredno pre, u toku i posle egzistencijalno opasnih
situacija.Realtivno je kratkog trajanja , ali može biti visokog
inetnziteta što zavisi od situacije i stepena ugroženosti ličnosti.
B. SEKUNDARNI STRAH -je emocionalno stanje koje nastaje posle
prolaska egzistencijalne opasnosti.Uglavnom postoji kod težih
povreda , dužeg lečenja i rehabilitacije. Manifestuje se u vidu
strepnje, zabrinutosti i neizvesnosti za moguće posledice i stepen
oporavka.
Osnova za pretrpljenu nematerijalnu štetu je kada je strah
INTENZIVAN i TRAJAn, kao i kada postoji OSNOVANA
ZABRINUTOST za oporavak.
Gradacija primarnog straha:lak/slab/srednji/jak/veoma jak.
Sekundarni strah se NE stepenuje po intenzitetu.Značajno pitanje je:
Da li je strah prošao sa ili bez posledica
3.DUŠEVNI BOLOVI
-EMOTIVNI POREMEĆAJI koji nastaju kao posledica direktnog
povređivanja ili posredno, povredom ili smrću bliskih lica.
Ovde se procenjuju stepen izraženosti i dužina trajanja.
-po izraženosti su: jakog, srednjeg i slabog intenziteta ( zavisno
od vrste, subjektivnog značaja, strukture ličnosti, kao i eventualnog
razvoja nakog mentalnog poremećaja).
Pretrpljeni i budući duševni bolovi nisu samo mentalni poremećaji
već i " normalna" negativna osećanja koje je prouzrokovao štetni
događaj- ovo stanje se može nazvati pojmom "narušene psihičke
ravnoteže."
Ovo može biti osnova za nadoknadu materijalne štete zbog
žalosti, zabrinutosti, postiđenosti, narušenosti ugleda i
dostojanstva i dr.okolnosti.
HVALA NA PAŽNJI !
Download

Problematika u proceni radne sposobnosti radnika u ZS