Likovni elementi
Pod likovnim elementima podrazumevamo osnovne jedinice vizuelnog prikazivanja, a to
su tačka, linija i površina. Tačka kao najosnovniji gradivni element, linija kao
preduslov za površinu, a sve to zajedno stvara likovni kvalitet koji se prikazuje kao
tekstura i faktura. Likovni elementi su suštinski delovi svakog grafičkog prikaza i oni
stvaraju formu. Forma je u dizajnu izuzetno bitna i zato je potrebno shvatiti od kojih
elemenata se gradi jedna grafička ili umetnička forma.
Tačka
Tačka je oblik bez i jedne naglašene dimenzije: nema visinu, ni širinu, niti dužinu. Tačku
možemo shvatiti kao gotovo apstraktan, nedefinisan oblik koji može da proizvede liniju i
površinu. Ako se tačke reñaju pravolinijski, jedna pored druge, stvoriće se utisak prave
linije. Ako tačke poreñamo u nekoliko redova, stvoriće se površina. Tačke mogu da se
grupišu od manjih ka većim, gušće i reñe i na taj način da stvore senke, različite forme i
oblike. Tačka je takav gradivni element da može da stvori bilo kakvu formu. Ovaj princip
možemo da uočimo na ekranu, koji stvara sliku pomoću piksela. Piksel je kao tačka,
gradivni elemenat svakog grafičkog prikaza. Kvalitet slike zavisi od broja piksela koji je
stvaraju.
Copyright © Link group
Uprkos toj neuhvatljivosti, tačka je vrlo jasna likovna i optička vrednost kojom možemo
graditi, varirati i kombinovati. Tačke možemo nizati ili njima teksturirati oblike pravilnim i
nepravilnim grupisanjem. Možemo takoñe oponašati i različite strukture, na primer peska
ili brusnog papira.
Levo: Pesak; Desno: Brusni papir
Tačka je, takoñe, i optički element koji označava središte radnje. Ona nas obaveštava o
nekoj optičkoj intervenciji i odreñuje njene tačne koordinate u prostoru. Svojom
veličinom i položajem tačka izaziva svojevrsni nemir u prostoru i primorava nas na
odreñeno reagovanje. Na primerima ispod, vidimo kako tačka odreñuje lokaciju i
središte radnje. Dve tačke sugerišu kretanje, dok razmak koji one stvaraju mi i
nesvesno, vizuelno povezujemo u jednu zamišljenu liniju. Tri tačke u odreñenom
prostoru mogu da sugerišu radnju. One stvaraju utisak scene u kojoj svaka od njih može
da ima posebnu ulogu. Ako su sve tri tačke u prostoru iste veličine, meñurazmaka i boje,
Copyright © Link group
taj prostor će biti u ravnoteži. Ovako se dobija utisak mirne grafičke površine koja ne
uzbuñuje.
Ako je jedna od dve postavljene tačke veća, ona će svojom dominacijom stvoriti oko
sebe napetost, tenziju i snažnije privući našu pažnju. Ona dominira u tom prostoru.
Nasuprot tome, ukoliko su tačke različitih veličina, boje i meñurazmaka, dobijamo utisak
dinamičkog, trodimenzionalnog, interesantnijeg prostora.
Copyright © Link group
Ako se umnoži broj tačaka na jednom prostoru, dobija se površina koja će svojom
ujednačenom, vizuelnom strukturom u sistemu ponavljanja dočarati monotoniju. Ipak, u
odnosu na pravce kretanja redova koji se obrazuju od tačaka postavljenih u nizu,
površina će izgledati drugačije.
Nizovi koji se reñaju vertikalno i horizontalno deluju mirnije i staloženije od onih
dijagonalnih, koji deluju dinamičnije. Oba utiska su relativno mirna, te ih realizuje
jednosložni takt male ritmične vrednosti.
Ako se tačke ponavljaju i u nizu postepeno smanjuju ili povećavaju, nezavisno od
sistema gradacije, drastično se dinamizuje grafički prostor i stvara se utisak o njegovoj
optičkoj modulaciji (modelovanje bojom). Na primeru iznad, Vazareli upravo
eksperimentiše sa optičkim iluzijama koje se stvaraju uz pomoć različitih boja i tačaka
različitih veličina i oblika. Likovni doživljaj koji proizlazi iz ovoga jednak je utisku koji na
nas ostavlja trodimenzionalni oblik. Pored optičke modulacije, imamo i grafičku
modelaciju (modelovanje crnim tačkama).
Copyright © Link group
Grafička modelacija oblika uz pomoć grupisanja tačaka
Linija
Geometrijski shvaćeno, linija nastaje kretanjem tačke po nekom prostoru. Linija se,
takoñe, može shvatiti i kao skup tačaka na nekoj površini. Svaka linija postavljena na
čistoj površini dekomponuje tu površinu i na njoj ostavlja svoj statičan ili dinamičan trag.
Jedna od mogućih podela koje prevazilaze opštu podelu na krive i prave, a u cilju
objašnjavanja šireg i sveobuhvatnijeg identiteta linija, jeste podela na sledeće tri grupe:
1. prema izgledu, tj. karakteru
2. prema pravcu kretanja, tj. toku
3. prema značenju
1. Linije imaju svoj karakter, odnosno izgled. Prema karakteru ih delimo na debele,
tanke, dugačke, kratke, oštre, isprekidane, izlomljene, jednolične, nejednolične
i slično. Formalno, linija je jednodimenzionalna tvorevina, tačnije jedna joj je dimenzija
naglašena (dužina), a druge dve nenaglašene (visina i širina).
2. Druga važna osobina linija je njihov pravac ili tok. Prema pravcu kretanja (smeru),
linije se dele na prave (horizontalne, vertikalne i kose) i krive (koje mogu biti pravilne
Copyright © Link group
ili slobodne krive), a prema načinu kretanja one mogu biti zatvorene, otvorene,
prekinute i kontinuirane.
Prava linija sugeriše ukočenost, preciznost, nešto što je pozitivno, direktno, što
poseduje odreñeni pritisak, krutost, beskompromisnost, grubost, tvrdoću, upornost. Više
pravih linija na odreñenoj površini optički deli tu površinu na dva ili više jednakih ili
različitih delova.
Kriva ili vijugava linija je labava i fleksibilna. Ima spor, nežan, mek i raskošan
karakter. Prekomerna upotreba ovakve linije daje utisak besciljnosti, neodreñenosti i
zastranjenja.
Spiralna ili energično krivudava linija ostavlja utisak akcije i snage.
Prelomljena, zupčasta i cik-cak linija ima karakter trzaja i nervoze. Ona je
uzbuñujuća, asocira na električnu energiju i munju, navodi na misao o konfliktu, borbi i
nasilju.
Prema nekim autorima, kao što je estetičar arhitekture Miroslav Borisavljević, prava
linija nije lepa, a kriva linija iskazuje svojim nepredvidivim tokom kretanja zagonetnost i
neočekivane radosti. Po drugima, prava linija je linija lepote, jer je u njoj kondenzovana
sva lepota siline udara i sigurnosti. Kriva linija je po njima linija nesigurnosti,
neodlučnosti, večitog lutanja i traganja i neizdefinisanih osećanja. Očigledno je da se
nikakvo pravilo o upotrebi linije u likovnom prostoru ne sme prihvatiti kao opšte i da su
sve linije korisne i neophodne u procesu oblikovanja grafičkog prostora.
Horizontalna linija deluje čvrsto, ukroćeno i strogo. Horizontalna linija proširuje
prostor. Kada je isprekidana deluje neodlučno i umorno. Kada je talasasta, sugeriše
zadovoljstvo i nežnost. Horizontalan pravac je tih, pasivan i miran. Sugeriše odmor,
horizonte mora i ravnica. Ukoliko se horizontalnom linijom sugeriše akcija ili drama, onda
se u nekom delu svog toka povija na gore ili dole. U grafičkom oblikovanju, optička
sugestija horizontale najčešće se koristi kada se umiruje dinamizirana površina plakata ili
nekog drugog grafičkog sredstva. (primer horizontalnog sloga).
Vertikalne linije streme u visinu i prkose sili teže. One optički povećavaju prostor na
dva načina. Jedna linija vertikale ostavlja utisak vertikalnog povećanja prostora, a
nekoliko vertikalnih linija poreñanih jedna pored druge čine optički prostor širim. Ravne
vertikalne linije deluju snažno i sigurno. Isprekidana vertikala odaje utisak teškog
uspona i stalnog zaostajanja u kretanju. Talasasta vertikala sugeriše snalažljivost i
Copyright © Link group
upornost. Vertikalan pravac asocira na postojanost, ravnotežu, jaku i tvrdu potporu.
Vertikalna linija se probija u visinu, stroga je i oštra, simbolizuje poštenje, čestitost,
integritet, dostojanstvo, uzvišenost.
Kose linije su žive, nemirne, vrlo izražene i pokretljive. Kada presecaju horizontalne
linije deluju punom žestinom, nasilnički i agresivno. U primeni se odlično ponašaju, kao
element iznenañenja. Koso postavljen tipografski red, fotos, crtež, neka geometrijska
slika ili linija neobično deluju i traže dinamičku pratnju svih drugih elemenata koji
učestvuju u kompoziciji. Takve kompozicije se brzo zapažaju i duže pamte. Zbog svoje
nestabilnosti krive linije deluju lakše od horizontalnih i vertikalnih linija, a oko sebe
podnose samo laku i vazdušastu kompoziciju.
Dijagonalan ili zakrivljen pravac sugeriše pokret i ima dinamički karakter.
Kose spiralne linije imaju veliku prodornu moć i ne deluju žestoko i graciozno kao kad se
Copyright © Link group
pojavljuju u horizontalnom položaju. Kada se pojavljuju kao dominantne linije, one imaju
oblik jako talasaste linije.
Krive linije su u stalnom pokretu i promeni pravca. Svojom nepredvidivošću uspešno
razbijaju svaku monotoniju grafičke površine. Kada su date u jednom zamahu, deluju
čisto i vrlo efektno. Krive linije sugerišu blagost, smirenost i prefinjenost. Kada su u
energičnom zaokretu deluju svojeglavo i prkosno.
Krive linije su linije baroka i rokokoa. Mogu se preobraziti i u kružne linije, koje su, u
stvari zatvorene krive linije. Kružne linije se veoma dobro drže sa pravom linijom ili sa
geometrijskom slikom ravnih linija. Oblici koji proizilaze iz kružnih linija uzbuñuju samo
ako su koncentrični krugovi smišljeno postavljeni sa većim ili manjim meñuprostorom ili
ako se nekoliko takvih linija dodiruju i presecaju, pri čemu dolazi do oštrih sudara i
presecanja.
3. Prema značenju, linije se dele na obrisne ili konturne, teksturne i strukturne.
Copyright © Link group
Konturne ili obrisne linije opisuju neki oblik po njegovom rubu, tj. po spoljašnjoj liniji.
Ako nekog prislonimo uza zid i oko njega kredom izvučemo liniju, dobićemo obrisnu ili
konturnu liniju.
Pored konturne linije imamo teksturnu liniju koja označava karakter površine i ona
može biti plastička (hrapavo ili glatko), slikarska (različita gustoća mrlja koje čine
površinu) i crtačka tekstura, gde se koriste crtački elementi - tačka i linija - za različito
ispunjavanje i rasterisanje površine koja je obrañena konturnom linijom. Teksturna linija
iako može biti samostalna, obično se nalazi izmeñu konturnih linija.
Tekstura kose
Copyright © Link group
Strukturna linija linija definiše samu strukturu objekta, ne pokušavajući da opiše
karakter površine objekta, već samo njegovu formu. Obično se strukturne linije zgusnuto
reñaju i na taj način iznutra ka spolja, grade odreñeni oblik i daju mu značaj. Strukturna
linija ne može da stoji sama. Ona postoji samo u grupi i nije sa spoljne strane definisana
konturnom linijom. Strukturna linija se može shvatiti i kao šrafura, jer se služi
kontrastom svetlo-tamno da bi opisala oblik.
Dakle, obrisnom linijom stvaramo oblik koji iznutra ispunjavamo strukturnim
linijama, dajući mu odreñeni karakter.
Razlikujemo kaligrafske linije rañene slobodnom rukom i euklidske linije izvedene
tehničkim pomagalima (pravac, kriva, luk, parabola i slično).
Borisavljević je odredio karakter linija na sledeći način:
•
•
•
•
•
•
•
•
Ležeća – mir, odmor, blagostanje
Obešena – umor, lenjost
Ispuštena – energija, otpor, volja
Lako talasasta – nežnost, blagost, laka emocija
Dublje talasasta – jaka emocija, uzbuñenost
Stilizovani talas – elegancija
Grubi pokret – muškost
Cik-cak – elegancija
Linija i osećanja
Linija je sposobna da asocijativno izrazi skoro sva naša psihička stanja:
Ravna horizontalna linija vidi se kao linija mira, odmora, blagostanja, ali i kao linija
ravnodušnosti i čekanja.
Copyright © Link group
Napeta horizontalna linija ostavlja utisak energičnosti, jake volje, spremnosti za
mnoge napore, ali i drskosti i nasilništva.
Lako talasasta linija je odraz gracioznosti, nežnosti, ali i stanja stalne duhovne
aktivnosti.
Jako talasasta linija odaje uzbuñenost, emocionalnu napetost, snažne ideje, ali i večitu
borbu dobra i zla.
Stilizovane jače talasaste linije odražavaju eleganciju, duhovnu nadmoć, ali i
psihološku usresreñenost.
Linije kvadratnog meandra upozoravaju na mudrost, ali i na snagu.
Cik-cak linije simbolizuju energičnost, ali i brzopletost i neodgovornost.
Svojim oblikom, veličinom i jasnošću svaka linija tačno odreñuje karakter oblika koji
stvara. Jedna prava linija postavljena na odreñenu površinu optički deli tu površinu na
dva jednaka ili različita dela, dok više linija deli površinu na više posebnih delova. Ako su
linije na toj površini postavljene u sistemu repeticije po horizontali ili vertikali, prostor
će, u zavisnosti od razmaka linija, biti podeljen na više jednakih delova, većih ili manjih
dimenzija. Što su linije u sistemu bliže jedna drugoj, to će optička struktura površine biti
čvršća i jedinstvena. Suprotno tome - što su linije razmaknutije, struktura površine se
gubi, a linija se svaka za sebe ističe kao samostalni grafički znak.
Ovo pravilo bi trebalo zapamtiti i primenjivati pri proreñivanju složenih redova teksta.
Ako je prostor na kome deluju linije u sistemu repeticije zamišljeni kvadrat, on će optički
menjati svoj lik u zavisnosti od položaja paralelno postavljenih nizova linija. Tako će
nizovi horizontalno postavljenih linija davati utisak da je prostor znatno širi, a nizovi
vertikalno postavljenih linija da je prostor znatno viši.
Od načina rasporeda linija u grafičkom prostoru umnogome zavisi naše subjektivno
raspoloženje. Različiti susreti linija u tom prostoru donose uvek nove, neočekivane
odnose i napetosti u ritmu, ravnoteži, kontrastu i dominaciji.
Linija ima svoju ekspresivnu snagu - neke linije to postižu same za sebe ili u
kombinaciji sa drugim grafičkim znacima. Najjaču emotivnu snagu ima linija koja
obeležava pravac kretanja glavnog dogañaja u likovnom delu. Svi tokovi sporedne i
glavne radnje u svakom likovnom delu, pa i u delima grafičkog oblikovanja, mogu se
Copyright © Link group
povezati u jedan ili više lineranih nizova. Meñutim, poenta likovnog dogañaja u
kompoziciji povezana je linijom koja postepeno sa sporednijih likovnih detalja prelazi na
delove glavne radnje, povezujući ih svojim tokom i kulminirajući svom svojom
ekspresivnom snagom u odreñenoj tački kompozicije. Ovakva linija je linija dominante.
U raznim periodima razvoja likovne umetnosti linija dominante je nosila pečat vremena.
U renesansi svojim kretanjem je označavala relativno statičnu formu piramidalne
kompozicije (kretanje ka vrhu bilo je simbolično kretanje ka nedostižnim vrlinama i
Bogu). Dominanta u baroku ima dinamičnu formu, dijagonalne kompozicije (akciju,
pokret, napetost, radost, silinu prodora novog, uhvaćeni trenutak tj. trenutačnost).
Slika levo: Primer piramidalne strukture;
Slika desno: Primer dijagonalne strukture koju gradi linija dominante
Površina
Površina je dvodimenzionalna grafička forma na kojoj je moguće optički dočarati
najraznovrsnije likovne oblike i forme. Kada je dopadljiva i lepa, površina je dobro
usklañena sa svojom osnovnom namenom ili funkcijom. Ukoliko se ne postigne jedinstvo
forme i sadržine putem oblikovanja površine, onda oblikovani prostor ili predmet postaje
ružna i neprijatna površina.
Kao i linija, i površina kao estetska kategorija može biti u stanju ravnoteže, simetrije,
asimetrije, kontrasta i dominacije. Meñutim, površina ima mnogo veće mogućnosti da
prikaže zanimljivije, dopadljivije, bogatije, ali i složenije odnose, jer ona, osim toga što
predstavlja prostor koji sam po sebi ima odreñene kvalitete, ona i stvara prostor na
kome se mnogi likovni elementi sučeljavaju i stvaraju zanimljive kompozicijske odnose.
Površina je spoljašnji izgled nekog volumena. Spoljni svet doživljavamo preko svih svojih
čula. Površinu, osim okom (vizuelno), možemo doživeti i dodirom, iz promena na našoj
koži, ovo zovemo taktilni ili haptički doživljaj. Vizuelni i taktilni doživljaji nam se
meñusobno prepliću, i jedino osobe slepe od roñenja mogu isključivo taktilno doživljavati
svet. Osnovna svojstva površina su njihova tekstura i faktura.
Copyright © Link group
Tekstura
Reč tekstura vodi poreklo od latinske reči textura, što znači tkanje, tkanina, sklop,
sastav. Već smo napomenuli da linija može biti teksturna po značenju, ali sada ćemo se
baviti teksturom onako kako je koristimo u vizuelnim umetnostima i u dizajnu. Tekstura
predstavlja omotač čitavog pojavnog, materijalnog sveta koji nas okružuje, tj. tekstura
je svuda oko nas.
Tekstura se može predstaviti na razne načine i kroz različite medije. U likovnim
umetnostima, u zavisnosti od vrtste medija, tekstura se različito predstavlja. U
slikarstvu, tekstura se prikazuje iluzionistički uz upotrebu uljanih boja, tempera, akvarela
i pastela. Iluzija teksture daje oblik i formu naslikanih predstava i približava ih realnoj
slici. Hiperrealizam u slikarstvu nije ništa drugo do savršeno iluzionističko slikarstvo
nekog predmeta, figure ili prostora. Što je tekstura realističnije prikazana, time je i
utisak realnosti veći.
U vajarstvu, svaka skulptura koja ima realistično obrañenu površinu koja podražava
materijalnost površine, poseduje teksturu. Ako imamo skulpturu koja je rešena u masi i
stavlja akcenat na formu, osloboñena je svake materijalnosti detalja. Ti detalji mogu biti
u prikazu kose, ili prikazu teksture odeće, ili predmeta. Ukoliko imamo skulpturu koja
apstrahuje realnost, ona je osloboñena teksture.
Realističnost prikaza površine vidljiva je i u digitalnom mediju kao što su to video-igre.
Mnogi dizajneri video-igara posvećuju se izradi što realističnijih tekstura kako bi približili
osećaj igranja igrice za korisnika što bliže fizičkom iskustvu.
U filmu je tekstura bitna kada se primenjuje digitalna obrada kadrova, ili kada se dodaju
specijalni efekti. Kvalitet izrade teksture željenog efekta će poboljšati ili pokvariti utisak
realnosti radnje. Kada je sve urañeno kako treba, teško ćemo moći da prepoznamo
sirovo snimljene kadrove od onih koji su digitalno dorañeni.
Copyright © Link group
Tekstura je, dakle, bitna za realistično prikazivanje površina. Kada postoji odsustvo
teksture, tada kažemo da je prisutna faktura.
Faktura
Faktura u likovnim umetnostima označava likovno-tehnički postupak obrade
površine likovnog dela ili, drugim rečima, umetnikov rukopis. U slikarstvu se to odnosi
na način nanošenja boje četkicom koji može biti:
Copyright © Link group
•
•
impasto: gusti, debeli nanos koji se bore i taktilno je osetljiv
lazuran namaz: tanak i proziran sloj boje glatke površine
U modernoj umetnosti najpoznatiji primer impasto rukopisa predstavlja Vinsent van Gog,
koji je boju, osim četkicom, nanosio i prstima, pa je tako stvoren i trodimenzionalni reljef
na slici, čije brazde u potpunosti odgovaraju potezima, gotovo kao da se radi o slici
izvedenoj Brajevim pismom za slepe.
U tradicionalnom slikarstvu važilo je pravilo da se svetle boje nanose impasto, a tamne
lazurno. To je posebno uočljivo na slikama iz razdoblja baroka (npr. Rembrant), na
kojima bela boja svojom reljefnošću gotovo dobija autonomiju od ostatka slike, i u njoj
možemo uživati kao u minijaturnim skulpturama, a ne samo vizuelno.
U vajarstvu se faktura odnosi na način obrade materijala udarcima dleta, modeliranjem
gline, brušenjem i uopšte načinom upotrebe raznih alata.
Fakturom kao rukopisom možemo se služiti u svrhu prepoznavanja autorskog stila nekog
umetnika, poput grafologa. Osobnost fakture jeste jedan od načina autorskog
izražavanja pojedinca na svom delu, poput kompozicije, teme, sadržaja i drugog što čini
unikatnost svakog umetničkog dela.
Različite vrste površina
Po svojoj vizuelnoj vrednosti, površina može biti statična i dinamična, a po svom
obliku pravilna i nepravilna.
Copyright © Link group
Pravilne površine jesu geometrijskog oblika i izražene su najčešće kao krug,
kvadrat, trougao ili pravougaonik:
•
•
•
•
Krug je idealan geometrijski oblik. Krug se poistovećuje sa Suncem, sjajem i
svetlošću još od praistorije.
Kvadrat je racionalan i maštovit geometrijski oblik, praktične konstrukcije. U
srednjovekovnim filozofijama on je označavao nebo, godišnja doba i Mesečeve
mene. Kvadrat je oblik oko koga naše oko najlakše doživljava opisani krug.
Trougao je najstatičnija geometrijska figura. On tu statičnost postiže sa
najmanjim brojem tačaka oslonca. U srednjovekovnom verovanju trougao je
simbol trojstva - jedinstva hrišćanske religije.
Pravougaonik je najlepša geometrijska figura. On je forma koja se najviše
upotrebljava u arhitekturi i urbanizmu. Kada je u proporciji 3:5 ispoljava svoje
najlepše osobine. U tipografiji se najčešće koristi u odnosima 3,5:5.
Pravilne površine su mirne i statične. One su osnov za svaku kompoziciju. Geometrija
za umetnost je isto što i gramatika za pisca. Osnove svih fizičkih formi oko nas mogu se
pronaći u geometrijskim oblicima. Osnove kubizma zasnovane su na tim postulatima.
Nepravilne - negeometrijske površine (amorfni oblici) slobodno su formirani oblici do
kojih se logično dolazi pri daljoj razradi geometrijskih formi. Razvijeni oblici u prirodi su
nepravilnog i negeometrijskog oblika, iako se svi mogu svesti na stilizovanu geometrijsku
formu.
Nepravilni oblici svojom lepršavošću i razgranatošću, a i zbog same prirode vizuelnog
aparata, mogu više uzbuditi posmatrača nego pravilni. Amorfni oblici su takoñe u stanju
da prikažu sve finese ljudskih osećanja i oduševljenja. Čak i svaka amorfna površina ima
i svoju strukturu koja je iskazana bogatstvom likovnih elemenata koji je formiraju.
Osnovni strukturalni skelet svake površine iskazan je linijama i može biti zatvorena
površina ili otvorena površina (zatvorena imaginarnim linijama). Površina može biti
pokrivena bojom ili je bezbojna. Ona može imati naznačenu teksturu, koja po svojoj
taktilnoj vrednosti može biti ravna, reljefna i perforirana. Linije koje grade površinu
izražene su kao obrisne ili strukturalne. Snažnije linije sugerišu blizinu, a slabije i
prefinjenije njenu dubinu. Njima se može iskazivati prednji i zadnji plan. Linijama se
može sugerisati i predstaviti perspektiva.
Struktura svake površine odreñuje njenu likovnost i njenu prostornu organizaciju.
Konstrukciona osnova površine podrazumeva njen ukupni skelet, koji može biti
sastavljen iz jednog ili više delova. Takav unutrašnji sklop ujedno je i njena umetnička
determinanta.
Povezivanje raznih detalja površine u jedinstven homogeni sklop može se postići
sistemom repeticije, gradacije, harmonije ili kontrasta. Svaka dobro formirana
strukturalna celina zasnovana je na principu apsolutnog jedinstva svih elemenata i
faktora koji je grade. Svaka površina odreñena je dimenzijama. Odnos veličine unutar
svake forme naziva se proporcija.
Copyright © Link group
Ako hoćemo da naglasimo optički centar - postavićemo elemente u njega. Optički centar
pronalazimo u preseku dijagonala, ali i vertikala. Površina se može optički razigrati i
sistemom modulacije. Nekoliko kvadratnih, pravougaonih ili trouglastih formi može se
povezati u kompaktnu strukturalnu celinu. Spajanjem tih oblika stvara se nova
modularna celina.
Copyright © Link group
Download

2.4 Likovni elementi.pdf