Raido - Runsko putovanje
Predgovor sastavljača ove knjige
Moj udeo u ovom delu koje je pred vama je mali. Do sada je ovaj izvanredni sistem
stajao na ovaj ili onaj način rasut po Internetu. Kao što će vam predgovor samog autora
kasnije reći, iza Raida stoje sati diskutovanja na Internet forumima i sati rada.
Razumljivo. Sklopiti ovako složen i moćan sistem zahteva neverovatnu predanost. A to je
nešto što će od vas taj isti sistem tražiti budete li odlučili da krenete Stazom. U znak
zahvalnosti autoru ovog sistema i kao način da se odužim sakupljam sve tekstove u ovu
knjigu.
Kada god neko poželi da se otisne u svet okultnog postavlja sebi pitanje odakle početi.
Ukoliko zatraži pomoć na nekom od Internet foruma sve što će dobiti je tona informacija
sa kojom neće znati šta da radi. A u najgorem slučaju će se “znalci” jako brzo posvađati
oko toga koji je sistem najbolji i čija je Knjiga jedina puna Istine. To će našeg tragača
početnika ostaviti sa gorkim ukusom u ustima i pitanjem da li se uopšte vredi baviti
Magijom i duhovnim istraživanjima kada baš oni od kojih se očekuje da budu otvorena
uma i prosvetljenih pogleda već na prvom testu padaju u vatru malograđanštine.
Zašto ovako kiseo uvod u priču o Raidu? Zato što se i sastavljač ove knjige osetio isto
tako. Ne jednom mi je u ustima ostajao gorak ukus a oči bile prepune prašine svih tih
sujeta kada su se znalci sa svih strana svađali oko potpuno nebitnih stvari. Ipak, Raido
prevazilazi sve to. Zato ga uvek preporučujem svakome ko bi da se okrene unutrašnjem
svetu i pokuša da spozna i treću stranu medalje. Bez obzira koju ćete Struju otkriti u sebi
i bez obzira koju ćete Stazu izabrati – Rune su sjajan način da počnete. O njima neću reći
ništa jer vam ne želim pokvariti zabavu koja sledi.
Raido je, po mom skromnom mišljenju, jedan od najboljih načina da se započne duhovni
rad. Kroz spoznaju Runa, arhetipova i simbola Tragač će na ovom Putu doći u dodir sa
mnogim sistemima rada. Ali ne preterano. Dobiće taman onoliko informacija koliko je
potrebno da mu se zagolica mašta i da dobije želju da ide dalje od onog što mu je dato. I
to vam je moj jedini savet. Ne zarobljavajte se lažnim autoritetima. Ako vam vaše peto i
po čulo kaže da nešto može i drugačije od neke dogme koju je neko postavio – sledite to
čulo. Nećete pogrešiti. A uspeh će biti vaš jedini dokaz.
Biće teško. Biće bolno. Biće dosadno. Biće naporno. Biće dugo. Biće zabavno. Biće tužno.
Biće vredno vašeg vremena.
Srdačno,
Fr. E.O.L.
2
Predgovor autora
Raido je šestomesečni sistem vežbe meditacija koji je nastao iz diskusije o šamanističkoj
magiji na jednom od diskusionih foruma na Internetu, i koji se razvio u prilično veliki
sistem vežbi i propratnih tekstova tokom rada sa tri grupe preko sledeće dve godine.
Sistem je zamišljen kao idealni uvod u osnovne tehnike, vežbe i ideje koje spadaju u ono
što se najčešće naziva "magijom", i počinje od najosnovnijih stvari, polako uvodeći sve
više i više pojmova i ideja. S obzirom da se jedine tehnike koje su neophodne za
završavanje sistema svode na vežbe disanja i meditacije, Raido je takođe sistem koji
može poslužiti "skepticima otvorenog uma" i onima koji nisu sigurni da li "veruju u sve
to" da malo provire u svet magije, i sami isprobaju o čemu je tu u stvari reč.
Raido je zasnovan na Runskom sistemu; Rune su jedan od značajnijih i dosta često
zastupljenih sistema divinacije, zajedno sa Tarotom i I-Chingom. Kao i svaki drugi sistem
za divinaciju, u pitanju je skup simbola koji predstavljaju u neku ruku mapu čitavog
univerzuma - jer da bi mogle da obave posao, pomoću njih se mora moći (kroz
interpretaciju) definisati svako moguće stanje ili situacija. Postoji više različitih skupova
Runa; u Raidu, radićemo sa Starijim Futarkom (Elder Futhark), koji je najstariji oblik, i iz
koga su svi ostali oblici izvedeni.
Elder Futhark se sastoji od dvadeset četiri rune, koje ocrtavaju pun krug u spirali
3
duhovne evolucije čoveka. Raido, Runsko putovanje, je serija radova u kojoj čovek
istražuje svaku runu pojedinačno, kao i njene aspekte u samom sebi. Prolaz kroz ovaj rad
donosi mnoge beneficije; čovek koji uspešno prođe kroz čitav ritual biva daleko bolje
upoznat sa sobom, daleko stabilniji i sigurniji. Mnogi nauče stvari o sebi o kojima do tada
nisu ni sanjali; neki nađu način da se oslobode stresa svakodnevnog života, a neki
savladaju strahove koji su ih do tada mučili.
Raido nije mala stvar. Ono što se zahteva od zainteresovanih je da obezbede oko sat
vremena dnevno (vreme varira u zavisnosti od čoveka, kod nekih će biti manje kod nekih
više), tokom sledećih punih šest meseci. Tri puta u toku tih šest meseci, biće potrebno
odvojiti veći deo dana za posebnu vrstu meditacione šetnje. Takođe, potrebno je malo
truda da se nađe odgovarajući materijal (dvadeset četiri pločice drveta, otprilike istih
dimenzija i izgleda) za set Runa koji će biti pravljen u toku Raida.
Sa druge strane, Raido nije ni posebno težak. Za osnovu, nije potrebno ništa osim
vremena, otvorenog uma i dobre volje. Nije potrebno nikakvo predznanje, pa čak ni
verovanje u magiju - na čitavu vežbu se može gledati kao na oblik zanimljive meditacije
nad simbolima. Može se odustati u svakom trenutku, bez ikakvih negativnih efekata (sa
izuzetkom Rune Isa: ako počnete rad sa njom, izuzetno je preporučljivo da ga i završite).
Mnoge od tehnika će u početku biti teške ili nezgodne. Rešenje je jednostavno:
vežbavežbaisamovežba, večita mantra uspešnih praktikanata. Kao što je već
napomenuto, odustajanje od jednom započetog Raida ne nosi sa sobom posledice; ali,
generalno, preporučuje se da pre nego što se zaputite u ove vode dobro razmislite da li
možete stići na drugu stranu. Ako niste sigurni, sačekajte, pa počnite kada budete
potpuno uvereni da ćete moći da izdržite. Takođe, kad prođete kroz prve dve uvodne
nedelje, pre nego što počnete rad sa samim Runama, razmislite još jednom da li možete
da izdržite još dvadeset četiri nedelje takvog rada. Ako niste uspeli da svakodnevno
radite prvih desetak dana, to je trenutak kada treba da dobro promislite o odlaganju
čitave stvari za neki drugi put. A ako ste uspeli da održite disciplinu, i ako mislite da
možete da nastavite da je održavate, onda napred, i sa srećom!
Pre nego što bacite pogled na raspored kursa i pročitate prve uvodne tekstove, uzmite u
obzir savet da ne treba čitati tekstove unapred. Idealno, trebalo bi da čitate tekstove
onim redom i tempom kojim su dati u rasporedu, ma koliko neki "napredniji" tekstovi
izgledali privlačno. Razlog za ovo je dvostruk. Prvo, u Raidu je jako važno biti
koncentrisan na Runu sa kojom se trenutno radi, i ne treba imati u glavi ideje o sledećim
Runama. Drugo, tekstovi su prilagođeni tako da se razvijaju polako, i njihove teme
dopunjuju i daju dodatno značenje Runi sa kojom se radi. Ako baš insistirate na čitanju
celog programa pre nego što krenete u rad, predlažem vam da ga pročitate redom, inače
ćete se verovatno naći izgubljeni u naprednijim tekstovima koji se pozivaju na termine i
ideje obrađene u prethodnim.
Takođe, imajte u vidu da su tekstovi Raida adaptirani iz tekstova koji su korišćeni u
grupnim kursevima u kojima je postojala stalna komunikacija između polaznika i
instruktora. Mada je ova verzija adaptirana za pojedinačni rad, neki tragovi prethodnog
"razgovora" su preostali u tekstovima, što treba imati u vidu ako naiđete na nejasnoće.
Raspored rada u Raidu je sledeći: prve dve nedelje se uvežbavaju osnovne tehnike koje
će biti korišćene u daljem radu; zatim, tokom sledeće dvadeset i četiri nedelje, svaka
nedelja je posvećena (sa par izuzetaka) radu sa po jednom Runom.
4
Primetićete da imate izbor po pitanju tehnika koje želite da koristite. Tekst "Osnove"
objašnjava tehnike koje su neophodne; tekst "Dodaci" objašnjava naprednije tehnike
koje možete dodati (ili kojima možete zameniti neke osnovne tehnike), ako želite da
uložite dodatan napor radi dodatnih dobitaka. Jedna od prvih stvari koje treba da uradite
je da pažljivo prođete kroz oba teksta, i odaberete kombinaciju tehnika koju želite da
koristite; kad jednom počnete da koristite tehnike, trebalo bi da se njih držite tokom
celog Raida (mada, ako posle prvih par nedelja ispadne da ste izabrali tehnike koje ipak
ne možete efikasno da koristite, ne ustručavajte se da ih promenite: bolje je promeniti
stvari odmah u početku nego raditi na jedvite jade kroz ceo Raido).
Na kraju rada sa svakom Runom, sledi urezivanje; ideja iza toga je da treba stvoriti set
Runa koje čovek može da koristi za fokuse i divinaciju nakon završenog Raida.
Raido osnove
Osnovne tehnike, i neophodni materijali
Da bi smo uopšte pristupili samom Raidu, potrebno je prvo savladati par tehnika. Ove
tehnike su nezavisne od Raida, imaju nezavisnu primenu u svakodnevnom životu, i
većinom su *veoma* korisne. Pažljivo pročitajte sve, i pitajte ako vam bilo šta nije jasno.
Počećemo sa tri najvažnije stvari:
- osnove pranajame, ili pravilnog načina disanja
- način relaksacije
- centriranje/uzemljenje
Prvo ću vam dati (opširan) pregled svake od pomenutih stvari, pa ću zatim ukratko da
dam par saveta kako da pristupite samim vežbama. Idemo redom:
I - Pranayama
Pranajama je naziv preuzet iz Joge, u kojoj je učenje pravilnog ritma i načina disanja prvi
i ključni stepen bilo kakvog napretka. Savladavanje osnova pranajame je takođe i uslov
za bilo kakav uspeh u Raidu, pošto bez pravilnog disanja nije moguće postići nikakvo iole
dublje stanje meditacije.
Neki će se možda iznenaditi na ideju da postoji "pravilan" i "nepravilan" način disanja; na
žalost, itekako postoji nepravilan način disanja, čak štavise on je preovlađujuci u našim
krajevima - disanje grudima. Čak i naše jezičke forme pokazuju ovo (recimo, "gledati
kako se grudi podižu I spuštaju"). Vazduh se pravilno udiše pomeranjem dijafragme, koja
se nalazi na granici grudnog koša i stomaka. Dijafragma se pokreće nadole, ne nagore,
tako da je deo tela koji treba da se "izdiže" prilikom udisanja stomak. Samo stomak! Tek
kod dubljih udisaja dolazi do pomeranja grudi, a ni tada to pomeranje ne treba da bude
previše naglašeno. Uobičajeno "plitko" disanje, onakvo kakvim verovatno dišete sada dok
čitate ovaj tekst sa ekrana, se obavlja isključivo pokretanjem stomaka.
Važnost ovoga ne može biti dovoljno naglašena. Disanje stomakom povećava protok
5
kiseonika kroz pluća, poboljšava cirkulaciju, smanjuje nepotreban dodatni napor za srce,
i ukratko dovodi do vidljivo boljeg zdravlja, znatno veće kondicije, a nije nemoguće da
prosto ukloni manje respiratorne probleme. Beneficije koje dolaze sa savladavanjem ove
proste tehnike disanja su razlog što se zapadnjaci toliko oduševljavaju Jogom, i što se
kunu da im se zdravlje "odmah poboljšalo" - to, u stvari, nije dejstvo same Joge, čije
beneficije dolaze tek nakon dužeg perioda vremena, već upravo pranajame, pravilnog i
prirodnog načina disanja.
Uvežbavanje novog načina disanja je lakše nego što to na prvi pogled izgleda. Uzmite i
privežite sebi, recimo, parče konca oko malog prsta na levoj ruci; ili zakačite za rukav
neki bedž; ili uradite bilo šta što će vas nekoliko puta dnevno podsećati na vežbu disanja.
Kad god pogledate na taj predmet i setite se disanja, koncentrišite se na to da dišete
stomakom; nemojte sebe kažnjavati ako se uhvatite da opet dišete grudima, samo se
odmah prebacite disanje stomakom. U roku od nekoliko dana, maksimalno dve nedelje,
velika većina ljudi uspešno promeni sistem, i odmah počne da oseća beneficije. Brzina
prelaska na novi način disanja nije slučajna: to je prirodan način, od koga decu oduči
posmatranje odraslih oko sebe, pantalone zategnute kaiševima, preuske haljinice, i
pogrešne ideje koje pružaju sami govorni idiomi. Čim mu se pruži prilika, organizam će
se brzo vratiti na prirodni sistem.
Pranayama i meditacija
Ovo što sam opisao u prethodnih par pasusa se teško može
nešto što bi smo trebali da radimo nesvesno; a šanse su da
ovde već diše pravilno, i da im nisu potrebne nikakve vežbe
sledi, međutim, jeste tehnika koju ćemo koristiti kao temelj
ostale: ritmičko disanje.
nazvati "tehnikom" - to je
bar jedno ili dvoje od vas
što se toga tiče. Ono što
na kome ćemo graditi sve
Lezite na udobnu, ravnu površinu (bez jastuka ili udubljenja; mek tepih je savršen za
ovo, kauč u većini slučajeva nepogodan), stavite jednu ruku na stomak a drugu na grudi.
Počnite udisaj u stomak, dogod možete; ruka na stomaku se diže, dok ruka na grudima
uopšte ne treba da se pomera. Tek kada udahnete maksimalnu količinu vazduha koju
možete stomakom, onda udahnite grudima (primetićete da ovaj deo udisaja uvlači daleko
manju količinu vazduha). Sačekajte sekundu ili dve, pa izdahnite - prvo iz grudi, pa zatim
iz stomaka.
Ovaj način disanja treba vežbati dok postane prirodan i jednodelan, do trenutka kada
više ne morate da razmišljate čime treba udahnuti. Prilikom vežbe treba paziti na ukupnu
brzinu disanja. Ako počnete da osećate želju za zevanjem ili nedostatak vazduha, dišete
presporo; ako počnete da osećate vrtoglavicu ili nesvesticu, dišete prebrzo. Uskladite
brzinu disanja sa svojim potrebama.
Sledeći korak je postavljanje ritma. Ritam je odnos vremenske dužine udisaja,
zadržavanja vazduha, izdisaja, i zadržavanja praznih pluća. Za početak, predlažem da
koristite 4-2-3-2, ali ga odmah adaptirajte svojim potrebama; jako je nezdravo naterivati
sebe u ritmove koji vam ne prijaju. Kada jednom nađete ritam koji vam prija, sedite ili
stanite (nemojte ležati), sa uspravnom kičmom, i provedite nekoliko minuta prolazeći
6
kroz njega. Znači, za pomenuti 4-2-3-2 ritam, to bi izgledalo ovako: četiri sekunde
udisanja, dve sekunde držanja vazduha, tri sekunde izdisanja, dve sekunde držanja
praznih pluća (ne morate meriti sekunde satom, samo ritmički i jednako brojite sekunde
u sebi).
Nakon određenog perioda vežbanja, primetićete da možete pomerati ritam pomalo bez
napora; nakon dužih perioda, moći ćete da odaberete praktično bilo koji razuman ritam.
Ovo je opet višestruko korisna stvar, upotrebljiva na mnogim mestima i u mnogim
situacijama svakodnevnog života. Recimo, u stresnim situacijama ćete moći da sebe vrlo
efikasno smirite i izvedete iz stanja uzbudjenja, besa, nervoze ili straha prostim
prelaskom na ritmičko disanje u dužim ritmovima (recimo 4-3-4-2).
II - Opuštanje
Veoma jednostavna, ali vrlo korisna vežba:
Prvo, ustanite i protegnite se; nije važno kako, možete da radite šta god hoćete (od
uobičajenih vežbi tipa "hvatanja prstiju na nogama bez savijanja kolena", do imitiranja
mačke), ali potrudite se da protegnete što veći broj mišića u telu. Nije potrebno
preterivati, deset-petnaest sekundi je sasvim dovoljno; jedini razlog što se uopšte
protežete je što bi u suprotnom mišići verovatno počeli da se trzaju ili trepere u toku
same relaksacije.
Nakon protezanja, sedite ili lezite - nekim ljudima više odgovara prvo, nekima drugo;
eksperimentišite malo dok ne ustanovite šta se vama više sviđa. Ako ležite, ležite na
leđima, ruke treba da budu paralelne sa telom, površina čvrsta i neiskrivljena (opet, tepih
ili čvršći krevet je ok - sa MALIM jastukom ispod glave, ako vam je tako udobnije - dok
kauč ili neka slična površina sa udubljenjima nikako ne odgovara), noge jedna pored
druge, neukrštene. Ako sedite, kičma mora biti potpuno prava, stolica (ne fotelja!) mora
imati prav i čvrst naslon, noge su jedna pored druge, neprekrštene, ruke su na kolenima,
sa dlanovima okrenutim nadole.
Koncentrišite se na dlanove - kakav je osećaj teksture materijala pantalona/haljine pod
vašim rukama? Koncetrišite se na desnu šaku, šta tačno baš NJOME osećate? Pokušajte
da osetite položaj šake i osećaje koji vam dolaze samo od nje; zatim opustite sve mišiće
u šaci. Pomerite fokus na drugu šaku, i ponovite proces. Zatim se koncentrišite na
podlaktice obe ruke, šta osećate u njima? Opustite ih; nastavite sa nadlakticama I
ramenima; zatim pređite na noge, koncentrišite se redom na stopala, listove i konačno
butine, opuštajući sve mišiće po redu. Zatim leđa, plećke, vrat, lice...opustite sve mišiće
u telu. Pomerajte fokus sa mesta na mesto, i gde god primetite zategnutost, opustite
mišiće; nemojte se "boriti" sa sopstvenim telom, nemojte se nervirati ako primetite da se
jedna ruka zategla dok ste drugu opuštali...samo polako ponovo opustite mišiće.
Ostanite u stanju opuštenosti koliko god vam se sviđa. Kada odlučite da dovršite vežbu,
polako pokrenite šake (recimo, stisnite pesnice), zatim ispružite ruke, i konačno ustanite.
Ako imate želju, ponovo se malo protegnite, neće smetati.
Ovo opuštanje zvuči jednostavno, ali će u početku mnogima verovatno ići dosta teško.
Važna je vežba; vremenom, kroz nekoliko nedelja, bićete u stanju da se potpuno opustite
7
na ovaj način u roku od nekoliko minuta.
U Raidu ćemo ovo stanje opuštenosti koristiti kao ulaz u meditaciju, ali naravno postoji
mnogo upotreba ove tehnike nezavisno od Raida. Recimo, ako savladate ovo zajedno sa
ritmičkim disanjem, imaćete savršeno sredstvo za brzo oslobađanje od stresa; usred
napornog dana na poslu, sednete na pet minuta, prođete kroz relaksaciju i nekoliko
ciklusa dubokog disanja - efekat će biti kao da ste se odmarali sat-dva.
III - Centriranje/uzemljenje
I konačno poslednja tehnika, verovatno jedina koja će većini ovde iole ličiti na bilo šta što
ima veze sa "magijom." Centriranje i uzemljenje se koristi kao uvod i završnica
meditacijama; a nezavisno od toga, možete ga koristiti radi smirivanja, radi fokusiranja
uma na neki problem koji pokušavate da rešite, ili za još mnogo, mnogo drugih stvari.
Vežba je, opet, krajnje jednostavna, ali ju je malo teže objasniti. Ako nešto nije jasno,
obavezno pitajte:
Sedite (na stolicu sa čvrstim naslonom, u turski sed, ili na neku klupicu potpuno BEZ
naslona; leđa MORAJU biti potpuno prava); ispravite kičmu.
Zatvorite oči i koncentrišite se na kičmu; znači, posvetite (koliko god možete) svu svoju
pažnju na to kako vam se kičma oseća, na pritisak, položaj, osećaje (slično vežbi
opuštanja)... Sad, zamislite liniju koja kao žica prolazi celom dužinom kičme; prava,
savršena linija, koja prolazi kroz sam centar vaše kičme. Zamislite kako se ta linija
produžava, dok gornji kraj ne izađe kroz teme, a donji kraj se ne produži u zemlju (ili
beton ;) ispod vas. Koncentrišite se na tu liniju; bez obzira šta se događa oko vas, u
vama postoji linija; bez obzira šta osećate, i šta mislite, svesni ste linije; možete
razmišljati o čemu god hoćete, ali ne smete skretati pažnju sa linije ni u jednom
trenutku.
Držite sliku linije u glavi neko vreme, i kada procenite da je bilo dovoljno, otvorite oči.
Trudite se da iz stanja izađete svesni da negde u vama postoji prava linija, u koju uvek
mozete da se vratite, kada god je to potrebno.
Šta znači "koncentrisati se" ili "osećati" liniju? Upravo to što reči kažu: biti svestan linije,
truditi se da ona nikada ne napušta svest. Kao analogiju, zamislimo, na primer, čoveka
koji razmišlja o tome šta treba da kupi u prodavnici dok vozi kola; kada bi smo mogli da
uzmemo parčence njegovih misli, dobili bi smo nešto slično ovome: "dobro, treba da
uzmem veknu hleba, crveno svetlo, koči, dve litre mleka, uh moram da pazim da ne curi
kesa, levi žmigavac, pazi na onog što skreće tamo, jogurt, promeni traku, i ne smem da
zaboravim šest jaja pošto žena hoće da pravi tortu, šta bre onaj tamo radi, kao i kilo
šećera, eno ga mesto za parkiranje." U principu, kao što vozač razmišlja o nečemu
desetom dok istovremeno ne gubi samu vožnju iz vida, tako i vi treba da držite liniju u
svesti sve vreme, bez obzira o čemu razmišljali.
Ovo zvuči jednostavno, ali uopšte nije tako; svaka čast onome ko uspe da održi liniju u
svesti neprekidno tokom punih petnaest sekundi u prvom pokušaju. Šanse su da će vam
se linija gubiti iz svesti svakih nekoliko sekundi, dok se ne setite šta radite i ne vratite je
nazad. Svrha ove vežbe je da razvije sposobnost koncentracije na tačno određenu stvar,
kao i da okrene pažnju ka unutrašnjosti uma, radije nego ka spoljašnjem svetu I
8
događanjima oko vas. Centriranje je *ključno* za uspeh kasnijih meditacija.
IV - Kako vežbati?
Idite redom. Prvo i pre svega, ustanovite da li je potrebno da učite pravilno disanje, ili
već dišete kako treba. Ako imate tendenciju da dišete grudima, postupite prema
uputstvima (končić oko prsta, ili neka značka, ili štagod vam padne na pamet, samo da
vas podseća nekoliko puta dnevno da obratite pažnju na disanje), i ne bi trebalo da imate
problema da ovo savladate u toku sledećih par nedelja.
Dalje, ove tri osnovne tehnike se mogu uzeti kao tri stadijuma jedne iste, veće, tehnike
uvoda u meditaciju. Sedite ili lezite, i vežbajte duboko disanje; nakon desetak minuta,
ustanite, protegnite se, i prođite kroz opuštanje; kada dostignete neki nivo opuštenosti
(ili kada provedete pet-šest minuta radeći na tome), prebacite se na vežbu centriranja, I
provedite sledećih pet-šest minuta koncentrišući se na liniju. Sve ovo ukupno ne traje
više od pola sata; ako imate prilike i mogućnosti, pokušajte da izvedete ovako nešto
dvaput dnevno (ujutru i uveče, recimo); triput, ako imate kada (recimo, pokušajte da
prođete kroz vežbu opuštanja u toku pauze na poslu).
Nakon par nedelja vežbe, primetićete da se granice između ovih vežbi polako zamagljuju;
počećete da automatski primenjujete ritmičko disanje u toku opuštanja i centriranja;
opuštanje će postati prirodan uvod za centriranje. Ako izdržite do kraja Raida, bićete
majstori ove tehnike, I moći ćete da vučete sve (brojne) beneficije iz toga.
Važno, važno, važno: nemojte se uzbuđivati ili nervirati ako naiđete na probleme;
mnogim ljudima ove vežbe mogu biti IZUZETNO frustrirajuće, pogotovo vežba
centriranja. Sve će doći na svoje mesto kroz vežbu, a vežbe će biti i više nego dovoljno u
toku sledećih šest meseci. Strpljenje i upornost *garantuju* uspeh.
V - Materijal za Rune
I konačno, poslednja stvar koja će biti potrebna baš svima su materijali od kojih će se
praviti Runski set; svaka nedelja rada sa pojedinačnom Runom će kulminirati u pravljenju
te Rune.
Tradicionalno, Rune se prave od drveta, mada i kamenje može da posluži; šta god da
odaberete, trebaće vam dvadeset četiri relativno jednaka komada, za svaku Runu po
jedan. Znači, ili dvadeset četiri ista/slična komadića drveta, ili dvadeset četiri relativno
slična kamenčića.
Veličina nije važna, ali imajte u vidu da a) šta god da je u pitanju mora biti dovoljno
veliko da možete Runu lepo urezati u to, i b) te Rune posle treba držati u kesici iz koje
ćete ih vući, tako da ne treba da budu prevelike. Idealna stvar bi bile pločice od drveta,
veličine otprilike 2x3cm, debljine oko 1/4cm, ali u principu bilo šta može da posluži.
Recimo, možete prosto odrezati par cm debelu grančicu sa nekog drveta, iseći tu
grančicu na štapiće dužine 3 cm, i onda urezivati Rune na njih. Ili se prošetati do najbliže
šumice, naći par debljih grana, i sa njih odseći dvadeset četiri kružića. Jedino što je
9
važno je da svi delovi budu podjednakih dimenzija.
Osim samog materijala, trebaće vam i nešto sa čime ćete Rune urezivati. U principu,
malo oštriji nožić će sasvim dobro obaviti posao; ako urezujete u kamenje, trebaće vam
oštro šilo (VRLO oštro) i pažljiv izbor - ako odaberete neki tvrd kamen, nećete moći u
njega ništa da urežete. Ništa od ovoga ne bi trebalo da bude problem, a imate i najmanje
tri nedelje pre nego što vam bilo šta od pomenutog uopšte bude trebalo...
VI - Da li je ovo sve?
U principu, da, ovo je sve što je obavezno. Postoji još samo par stvari koje će vam
trebati, a koje ću objasniti kada se malo familijarizujete sa ovim osnovnim tehnikama.
Kroz otprilike desetak dana, poslaću vam poruku koja objašnjava sledeći, poslednji,
korak - meditaciju nad simbolima (koja je, u stvari, samo proširenje centriranja), kao i
poruku koja objašnjava kako ćemo sve ove tehnike primenjivati na same Rune. I to je to:
sve što treba da radite je da vežbate i da čitate poruke o Runama, njihovoj istoriji i
značenju, koje će dolaziti do vas svakih nekoliko dana.
Ali "obavezno" je samo obavezno: iskreno vam preporučujem da PAŽLJIVO pročitate i
sledeću poruku ("Dodaci"), i da ozbiljno razmislite o prihvatanju makar nekih dodatnih
stvari od onih koje su opisane tamo.
I konačno, očekivaću od vas da u toku celog rada, ali pogotovo u toku ove prve dve
nedelje, PIŠETE O TOME ŠTA SE DOGAĐA. Očekujem da će neki od vas imati problema
sa nekim tehnikama, očekujem da će drugi doći do neobičnih rezultata, i očekujem da
ćete o tome PISATI OVDE NA LISTI. Ako ne pričate o onome što se događa, ja neću imati
nikakvog načina da znam da li uopšte bilo šta radite. A posebno sada na početku - ove
prve dve nedelje su ključne za ceo preostali period, i želim da se javite, makar sa
kratkom porukom, SVAKI DAN (ili da se javite sa objašnjenjem šta se događa ako ne
možete da se svakodnevno javljate).
Znači, ako nemate nikakvih problema ili pitanja, pošaljite nešto u stilu "Vežbao sam
ritmičko disanje, u ritmu tom-i-tom, zatim sam ušao u vežbu opuštanja sa osrednjim
uspehom, i nastavio sam sa vežbom centriranja u kojoj sam uspeo da održim liniju u
fokusu skoro čitav minut. Ništa neobično se nije desilo, i nemam nikakvih specifičnih
problema." - da bih mogao da pratim vaš napredak, i da vam ukazujem na eventualne
propuste koje i ne primećujete.
Dodaci na osnove
Ovi "dodaci" se mogu generalno podeliti na tri vrste:
- prvo, kompleksnije vežbe koje zamenjuju jednostavne tehnike opisane u prethodnoj
poruci.
- drugo, vežbe koje predstavljaju dodatke na osnovne vežbe
- treće, stvari koje su potpuno nezavisne od osnovnih vežbi
Neke vežbe istovremeno zamenjuju i dopunjuju prethodne, neke ih direktno zamenjuju,
10
neke su samo nastavci. Sistem je potpuno konfigurabilan ;) prema vašim željama. Znači,
možete raditi samo osnovnu verziju; možete raditi osnovnu verziju u kojoj je, na primer,
vežba centriranja zamenjena ritualom centriranja koji će biti opisan ovde; možete uzeti ili
ne uzeti bilo koji od dodataka nezavisno od svih ostalih, kako god vam odgovara. Prođite
kroz obe ove poruke, napravite kombinaciju koja vam se sviđa, pitajte ako vam bilo šta
nije jasno; u ovom delu će verovatno biti daleko više zbunjujućih stvari nego u
prethodnom.
Ovde ćete naći naprednije/komplikovanije verzije svih stvari iz osnove, osim pranajame.
Pranajama je temelj čitavog Rada, i njena vežba se očekuje od SVIH; ako neko ima
prethodnog iskustva sa Jogom ili borilačkim veštinama, pa već poznaje ritmičko disanje,
utoliko bolje.
0 - Dnevnik
Svaki uspešan mag drži dnevnik rada; sveska ili fajl na disku u koji svaki dan upisujete
šta ste planirali da uradite, šta ste uradili, kao i efekte i utiske. Ovo je višestruko korisno.
Prvo, dnevnik vas tera da radite - jer, ako ne radite, onda morate da upišete "planirao
sam da izvedem vežbu, ali sam bio lenj pa nisam." Drugo, jako je lako zaboraviti
apstraktne utiske i značenja do kojih ćemo dolaziti u toku Raida; imati referencu na svoje
misli iz perioda kada ste intenzivno radili sa nekom Runom može biti dragoceno kasnije.
Ukratko, ako više volite da pišete rukom, nabavite neku svesku (bilo kakvu), a ako više
volite kompjuter, otvorite Word i počnite da kucate. Nema potrebe za nekim gigantskim
tekstovima - samo upišete datum, kratak opis, i svoje zaključke.
I - Ritual Relaksacije (zamenjuje i dopunjuje vežbu relaksacije)
Ovo je veoma malo proširenje osnovne vežbe; ne zahteva nikakve spoljne dodatke, ili
glasan govor, tako da se može izvesti bilo gde, kao i obična vežba relaksacije.
Počnite isto kao i običnu relaksaciju; ista pravila za ležanje i sedenje. Ako nemate
iskustva sa vežbama relaksacije, prvo par dana vežbajte sa običnom tehnikom opuštanja,
pa zatim pređite na ovu.
Za početak, umesto na šake, koncentrišite se na stopala. Kada imate stopala čvrsto u
umu, vizualizujte loptu zlatne svetlosti oko njih. Ako je vizualizacija problem, ne
obraćajte pažnju - sama slika nije toliko važna koliko osećaj; ako ne možete da je
vizualizujete, onda pokušajte da je "osetite." Zlatna svetlost ispunjava vaša stopala, i ona
se potpuno opuštaju.
Sada pomerite ovu loptu, vrlo polako, uz listove, butine, leđa, pošaljite je niz ruke, i
konačno kroz vrat do glave. Kud god lopta ide, tu se mišići opuštaju i tenzija nestaje, dok
na kraju celo telo nije obavijeno blagim zlatnim svetlom potpune opuštenosti. Ako osetite
zategnutost bilo gde u telu, pošaljite zlatnu loptu na to mesto, i tenzija će nestati.
11
Ostanite u ovom stanju koliko god vam se sviđa; znajte (ponovite ovo sebi verbalno u
mislima) da se u ovo stanje možete vratiti kada god hoćete, prosto ponavljajući ritual
opuštanja. Kada ste spremni da izađete, udahnite duboko tri puta (pranajama disanje!
prvo stomak, pa grudi!), i otvorite oči.
II - Vibracioni Ritual centriranja
(potpuno zamenjuje osnovnu vežbu centriranja)
Ne samo sto ima reč "ritual" u naslovu, već i liči na nešto "magično" :). Ovaj ritual je
takođe i glasan, tako da ne može da se izvodi na javnom mestu (tj. može, ali ne bez
potencijalno nezgodnih posledica ;).
1. Stanite uspravno, ruke opuštene, stopala jedno pored drugog, leđa ispravljena,
ramena izbačena. Zatvorite oči, bar u početku. Kada ovladate vežbom, počnite da ih
držite otvorenim, ali u početku zatvaranje očiju pomaže.
2. Udahnite nekoliko puta duboko. Tokom celog rituala, disanje je ritmičko (koliko god ste
u stanju da ga izvedete; NEMOJTE odustajati od ovog rituala zato što "još niste savladali
ritmičko disanje" - ne samo što možete da ih učite paralelno, već ovaj ritual olakšava
učenje pranajame).
3. Udahnite duboko, i onda izdišući pustite glas da vibrira kroz samoglasnik "I"
("iiiiiiiiiiiiiii"). Dok vibrirate, koncentrišite se na glavu, pogotovo u sredini čela, i trudite se
da "osetite" kako vam vibracija odjekuje kroz celu lobanju. Vibracija ne mora da bude
preglasna (ne morate da se derete ;) ali ne bi trebalo ni da bude tiha; nešto malo iznad
nivoa normalnog razgovora. Čistoća I ravnomernost tona su značajniji nego jačina.
Ponovite ton tri puta (znači, tri udaha, tri vibracije tokom svakog izdisanja).
[Napomena: ne znam kakvi su vam uslovi u kući, i koliko imate iskustva sa glasnijim
ritualima. Ako niste ranije ovako nešto radili, najverovatnije ćete se osećati kao
kompletni idioti u početku. To je normalno ;) i proći će sa vremenom.]
4. Udahnite i izdahnite duboko nekoliko puta. Zatim opet udahnite duboko, pa pri izdisaju
vibrirajte samoglasnik "E." Koncentrišite se na grlo, donju vilicu i kičmu u vratu; osetite
kako vibriraju zajedno sa tonom. Ponovite tri puta, kao i ranije.
5. Opet udisanje nekoliko puta, zatim udahnite i vibrirajte "A." Koncentrišite se na
ramena i gornji deo grudi, osetite vibraciju u njima. Triput.
6. Opet, vibracija "O." Koncentrišite se na solarni pleksus, osetite vibriranje. Triput.
7. Opet, vibracija "U." Koncentrišite se na karlicu i genitalije. Triput.
8. Udahnite i izdahnite polako, nekoliko puta. Ako vam se neki deo tela ukočio, opustite
ga, ali nemojte se pomerati sa mesta. Udahnite duboko, i onda u izdisaju prođite
vibraciju kroz ceo spektar: "IEAOU" ("iiiiieeeeaaaaoooouuuuuuuuu"), polako. Pratite kako
se vibracije kreću od glave, kroz telo, sve do karlice, ali ovaj put nastavite (u toku
vibracije "U") da "osećate" vibracije kako nastavljaju kroz noge, u pod, i dalje u zemlju.
12
Ponovite nekoliko puta. Ako pomaže, možete da vizualizujete "auru" oko sebe, koja
zahvata celu sobu (ili i ceo stan), i koja se zajedno sa vašim vibracijama spušta u zemlju
oko vaših nogu, kao da je u pitanju voda koja odlazi kroz slivnik negde u veliku dubinu.
9. Kada vam se učini da ste zavrsili sa prethodnim korakom, otvorite oči, I napravite par
koraka (u bilo kom pravcu); zatim udahnite vazduh opet par puta, pa sa zadnjom
vibracijom odvibrirajte ceo spektar u obrnutom pravcu, "UOAEI," osećajući vibracije od
karlice do glave (vazno: NE iz nogu ili iz zemlje). Kada završite vibraciju, udahnite
duboko još par puta.
Ako se osećate pomalo dezorjentisano posle ove vežbe, umijte se hladnom vodom, i
pojedite nešto. Osim ako u toku vežbe ne budete mislili samo I isključivo o tome ko će te
čuti, i kako je cela stvar embarassing, veoma je verovatno da ćete odmah prvog puta
osetiti i neke efekte. Ova vežba bi trebalo da se radi najmanje jednom dnevno. Ako se
desi da ju je neki dan baš nemoguće izvesti, ostavite je za sutra, ali je onda sutra uradite
dvaput.
Nađite načina - ako ne možete u stanu, idite negde gde možete (krov zgrade? krov
susedne zgrade? podrum? neki sumarak u blizini?); lovite vreme kada možete da
uzvikujete samoglasnike do mile volje. :)
Da damo i malo teorije iza ovog rituala, kao i par važnih napomena. Po kineskoj Chi
teoriji (na kojoj je zasnovana čitava kineska tradicionalna medicina, uključujući tu i
akupunkturu, kao i veći deo borilačkih veština), u svakom čoveku koji ne pazi aktivno na
svoje energetske tokove (tj. ne praktikuje Chi Gung, Tai Chi, ili neku sličnu disciplinu) se
vremenom stvaraju suvišni "rezervoari stagnantne energije," dok manje korišćeni kanali
atrofiraju. Tako dolazi do situacije u kojima su neki delovi tela navikli da imaju obilje
energije, daleko više nego što im treba, dok su neki stalno "gladni."
Štagod da je u stvari situacija, postojali kanali ili ne, kada čovek počne sa vežbama ovog
tipa, dešavaju se mnogi nuzefekti. Često se događaju napadi malaksalosti, zatim toplotni
talasi, kao i periodi hiperaktivnosti (dobijete želju da ustanete i optrčite nekoliko puta oko
bloka). Sve to prođe u roku od par meseci, u zavisnosti od toga koliko je dobro bilo
stanje sa koga ste počeli, tj. koliko je u stvari velika promena sa prethodnog stanja na
novo. Jedini caveat koji je zaista važan je da se hiperaktivnost ne sme ignorisati; znači,
ako vas uhvati "višak energije," utrošite ga što pre - idite i trčite malo, ili sedite i uradite
par serija trbušnjaka. Šta god radili, NEMOJTE da prosto sedite i čekate da vas prođe;
neće proći, već će se kanalisati u nešto drugo (najčešće veoma ubrzano i neprijatno
čišćenje creva ;).
Od pozitivnih efekata, tu su veća opšta energija, osećanje smirenosti nakon završenog
rituala, povećana sposobnost koncentracije, i svi efekti centriranja. Takođe, često se
događa da neki problemi sa respiratornim sistemom (blaži oblici astme, neke alergije,
kao i hronična zapaljenja sinusa) prosto nestanu nakon mesec dana svakodnevne vežbe
ovog rituala.
IIa - dodatak na Vibracioni Ritual centriranja
U toku prvih par nedelja izvodite prethodnu verziju rituala; nakon što je dobro uvežbate,
13
dodajte i sledeće stvari (koje će vam trebati za mnoge druge upotrebe kasnije).
Izvedite ritual isto kao i obično, samo držeci "žicu kroz telo" u glavi, na isti način koji je
opisan u ritualu centriranja. Znači, sve isto, sve vibracije, sve koncentracije, ali sa žicom
kroz kičmu koja ide iz vazduha, kroz teme, kroz kičmu, u zemlju.
U delu rituala kada pravite korak unapred: pre nego što načinite korak, "skupite" žicu,
tako da se sada nalazi samo u kičmi, i više ne izlazi iz tela. Držite tu skraćenu žicu u
svesti dok ne završite čitav ritual.
Ovo je nekim ljudima veoma lako, dok je drugima jako teško za izvođenje; nemojte se
nervirati ili uzbuđivati ako vam ne ide od ruke - šanse su da će vam trebati par meseci da
postignete bilo kakav nivo uspeha. Zapamtite: rad garantuje uspeh.
Imajte u vidu da je "žica" najvažnija stvar. Ritual služi da pojača I olakša koncentraciju
na "žicu" (ili, tačnije, centar). Cilj vežbanja je da toliko naučite "osećaj centra" da možete
da ga prizovete i bez punog rituala.
III - Rituali Isterivanja (banishing)
U većini magijskih škola, prva stvar koja se uči (ponekad čak jedina stvar u toku prve
godine učenja) je neki od rituala isterivanja. Ovo su rituali koji služe za zaštitu od
nepoželjnih uticaja, i za rasčišćavanje prostora pre i posle bilo kakvog rituala.
U Raidu, oni najverovatnije *neće* biti nikome potrebni; ali oni ovde koji žele da se
ozbiljno bave magijom bi trebalo da steknu (ili već imaju) naviku da rade banishing pre i
posle svakog pojedinačnog Rada.
IIIa - Niži Isterujući Ritual Pentagrama
Poznat u govoru kao "mali terajući," ovo je najpoznatiji, klasični ritual isterivanja.
Izgrađen na Kabalističko/Judeohrišćanskim osnovama, on je takođe i najčešće korišćen u
okvirima zapadne hemisfere.
Ritual počinje izvođenjem tzv. Kabalističkog Krsta (tekst u zagradama ne treba
izgovarati; to je prevod jevrejskih reči, da bi ste znali o čemu se govori):
Kažiprstom desne ruke (leve ruke, ako je izvođač levak), dotakni čelo, i reci:
ATEH ("tvoje je")
dotakni grudi:
MALKUTH ("Kraljevstvo")
desno rame:
Ve-GEBURAH ("i Moć")
14
levo rame:
Ve-GEDULAH ("i Slava")
Sklopi ruke ispred sebe, kao u molitvi
LE-OLAM ("zauvek")
Ispruži sklopljene ruke uvis
AMEN
Okreni se prema istoku, i u vazduhu istim kažiprstom iscrtaj symbol Pentagrama Zemlje;
znači, pentagram, koji iscrtavaš počevši od donjeg levog kraja, i vučeš prema vrhu. U
toku iscrtavanja, izgovori Ime "YHVH" - "Jod He Vau He."
Uperi prst u centar pentagrama, i okreni se ka jugu, vukući liniju koja ocrtava četvrtinu
punog kruga. Ponovi postupak, izgovarajući Ime "ADONAI."
Isto prema zapadu, izgovarajući "EHEIEH."
I konačno, prema severu, izgovarajući "AGLA."
Spusti ruke, okreni se prema istoku. Raširi ruke tako da stoje u poziciji krsta (pod pravim
uglom u odnosu na telo), i kaži:
"Ispred mene, Rafael,
Iza mene, Gabriel,
Meni zdesna Mihael,
Meni sleva Auriel,
Oko mene plamenovi Pentagrama,
Unutar mene šestokraka zvezda."
Ponovi Kabalistički Krst.
(Ovaj ritual je zanimljiv Hrišćanima, Jevrejima, onima koji se zanimaju za Kabalu i onima
koji veruju u anđele; za većinu ostalih, on će biti prosto neupotrebljiv, pošto su simboli
pogrešni. Pravci su VEOMA važi, i morate ih izmeriti kompasom).
IIIb - Vibracioni Ritual Isterivanja
U slučaju da (kao, recimo, i ja) ne delite judeohrišćansko/kabalistički pogled na svet,
možete adaptirati vibracioni ritual centriranja za isterivanje.
Kada u toku vibracionog rituala dođete do osme tačke (vibracije svih samoglasnika
naniže), uradite tu vibraciju četiri puta, jednom u svakom od četiri kardinalna pravca
(počevši sa istokom, pa dalje u smeru kazaljke na satu). Znači, okrenete se na istok, i
odvibrirate IEAOU; isto na jug, pa na zapad, pa na sever.
Ne morate da nabavljate kompas, odredite pravce otprilike. Možete u toku vibracije
iscrtati (kažiprstom svoje "aktivne" ruke) Pentagram Zemlje, ili neki simbol koji asocirate
15
sa pročišćenjem (recimo, alhemijski simbol za so - krug horizontalno podeljen na dva
dela), ako vam to pomaže u koncentraciji. Bez obzira da li iscrtavate simbole ili ne,
pokušajte da vizualizujete neku vrstu kruga ili elipse oko sebe; ispunite taj prostor
aurom, i zatim izvedite još nekoliko vibracija, vizualizujući kako se ta aura "uzemljuje."
Kada završite, napravite korak prema istoku, i nastavite kao i obično.
IV - Posvete Odinu
Kao što ćete učiti kroz poruke o Runama, legenda je da one potiču od Odina, prvog
šamana i vrhovnog Boga Nordijskog Panteona, koji ih je dobio nakon što je devet dana i
noći visio sa Yggdrasila, Drveta Sveta.
Za one koji veruju u postojanje Bogova i bića van čoveka, za one koji žele da se
potpunije upute u šamanistički doživljaj Runa, kao i za one koji prosto žele da zaista
osete prastaru kulturu iz koje Rune potiču, postoji element zahvalnice i posvete Odinu
Jednookom, kakvu su davali svi stari šamani i sveštenici severnih plemena.
Ovaj deo ostavljam potpuno vama. Daću vam par pointera: očekivane stvari bi, recimo,
mogle biti kratke molitve zahvalnice Odinu, povremene molitve za blagoslov nad Radom,
kao i povremeno paljenje odgovarajućih incense štapića (myrrh, frankincense, amber)
i/ili sveća (tamno plave ili zlatne boje) u Odinovu čast. Tačan način izvođenja, tačne reči i
ostale aspekte rituala ostavljam vama. Worship belongs to the man alone.
V - Upoznavanje sa Nordijskom mitologijom
Kroz Raido, upoznaćete se sa nekim Nordijskim mitovima i legendama koje su usko
povezane sa samim Runama. Međutim, nema nikakve šanse da vam prenesem ikakav širi
pregled Nordijske mitologije i ideje o svetu. Ako budete imali prilike i vremena,
pogledajte neku zbirku Nordijskih mitova i legendi - nije neophodno, ali može da
pomogne u shvatanju simbolizma Runa.
16
Istorija Runa
Mi ovde, na žalost, nikako nećemo imati ni vremena ni mogućnosti da se upoznamo sa
punom istorijom Runa, koja je komplikovana, kontroverzna (zbog malog broja preživelih i
očuvanih artefakata iz ranog perioda), i još uvek veoma sporna u akademskim
krugovima. Tu je i činjenica da je o Runama napisano jako mnogo loših knjiga (sa lošim
istraživanjem iza njih, sa ključnim "podacima" koji potiču isključivo iz mašte autora, itd),
koja otežava stvaranje bilo kakve definitivne priče iza njihovog nastanka.
Ako želite više detalja o istoriji, preporučujem vam da sačekate dok ne budete u stanju
da dođete do nekoliko knjiga od raznih autora, i da onda pažljivo čitate, uzimajući sve sa
velikom dozom skepticizma, i upoređujući sa drugim teorijama. Rune su, na žalost, u
kategoriji stvari o kojima je napisano više potpuno fantastičnih "istorijskih" knjiga nego
knjiga koje imaju bilo kakve veze sa stvarnošću.
Preneću vam ovde samo par ključnih koncepata neophodnih za razumevanje samog
Runskog sistema, sa kojima bi se (valjda) svi istoričari složili:
17
(Slika - The Elder Futharc. Pažnja: imena Runa su na slici data na Starom Visokom
Nemačkom. Rune su korišćene u celoj severozapadnoj Evropi, tako da za njih ima mnogo
imena, u zavisnosti od lokalnog jezika. Različita imena ćemo raspravljati kada u radu
dođemo do samih Runa.)
I - iz kog doba potiču Rune i kako su nastale?
Ukratko rečeno, niko ne zna. Najstariji ZAPISI koji su preživeli do danas datiraju iz petog
veka nove ere. Međutim, apsolutno je sigurno da je dobar deo runskih simbola daleko
stariji (neki simboli slični ili čak identični pojedinim Runama se pojavljuju još u paleolitu).
Pretpostavljeni razlog zašto nema starijih tragova zapisa je što tek nakon rimske pobede
nad Keltima Rune počinju da se koriste kao pismo, dok su do tada bile korišćene
isključivo kao sredstvo za divinaciju i magiju; takođe, ono malo praksi koje je sačuvano
indikuje da je šaman pravio posebne Rune za svako čitanje, i da su one zatim bile
uništavane.
Za način nastanka takođe postoji više teorija. Jedna je da su Rune nastale
spontano na severu Evrope, i da predstavljaju formalizaciju starog simboličkog sistema;
kada su Rimljani doneli ideju pismenosti na sever, Rune su prirodno počele da se koriste
za pisanje.
Druga teorija je da su Rune nastale iz rimskog, grčkog ili etrurskog pisma; ove teorije se
zasnivaju na sličnosti određenih simbola, ali nemaju nikakvo drugo istorijsko pokriće.
Treća teorija je da su nastale iz vinčanskog pisma (ajde da vas vidim, Beograđani: koliko
je vas znalo da to pismo uopšte postoji?). Problem ove teorije je što nije sigurno da je
vinčansko pismo zaista pismo, tj. da je neko značenje njime zapisivano; u okvirima
vinčanske kulture, izgleda da su pisali samo sveštenici, i samo za religiozne svrhe. (BTW,
vinčansko pismo je starije i od egipatskih hijeroglifa, i od pločica iz doline Eufrata; ako
ikada bude dokazano da je u pitanju zaista pismo a ne besmislen sled simbola, to bi
znatno uzdrmalo ideju Srednjeg Istoka kao "kolevke kulture.")
Kada se podvuče linija ispod svega, ne može se doneti zaključak; neki naučnici veruju
jedno, neki veruju drugo, ali niko nema definitivne dokaze.
II - kakvi tragovi su onda uopšte preostali?
Nekoliko zapisa iz rimskih vremena, mnogi predmeti sa runskim zapisima, i gomila
nadgrobnog kamenja po celoj severozapadnoj Evropi.
Većina zapisa na predmetima sadrži reči ili natpise koji su do te mere redukovani da se
ne može znati o čemu se radi (recimo, natpisi tipa "Haduwolf je postavio tri štapa. Fehu.
Fehu. Fehu." ili formule tipa TH:M:K:III). Na sreću, ima i dosta predmeta čiji su zapisi
relativno jasni (recimo, natpis na dršci koplja: "Gibu Auja," "dobra sreća"), a nađeni su i
mnogi poduži runski tekstovi.
Ali, čak i kada dobar deo teksta preživi, mi prosto ne znamo dovoljno o verovanjima i
18
načinu razmišljanja tog doba da bi smo razumeli o čemu se radi. Evo jednog teksta,
prepisanog sa jednog runskog štapa (štap je bio poluraspadnut, tako da je tekst pun
rupa):
Ja urezujem Rune lečenja,
Ja urezujem Rune sigurnosti,
jednom protiv vila (aelfin)
dvaput protiv divova (yotunn)
triput protiv trolova
[...]
Protiv nje koja daje zlo
Valkirije (divova?)
Da ona ne bi mogla
Koliko god da hoće
prokletstvo (sudbina?) žene koja zna
povrediti život
[...]
Ja ću te poslati, ja ću te začarati
Zlo i nemir vučice
budi bez mira
i puna besa divova
nikada ne sedaj, nikada ne spavaj
[...]
voliš me koliko i sebe
Opet, iako dosta možemo pročitati, nije jasno o čemu se radi. Zaštitna magija? Pokušaj
da se neka žena "omađija" tako da zavoli pisca? Poziv nekoj Boginji? Zaštita protiv nekog
zamišljenog ženskog demona? Niko ne može znati. No nisu svi problemi toliko
komplikovani; sličan, potpuno očuvani runski štap, nađen u Bergenu, kaže: Ost Min Kis
Mik - što u prevodu znači jednostavno "Poljubi me, ljubavi moja." :)
Oružje je jako često nosilo Rune na sebi - poznat je mač "Scramasax" koji je izvađen iz
Temze, na kome je (pored imena mača) urezan ceo Futark. Runski natpisi na
nadgrobnom kamenju su ponekad iznenađujući. Evo jednog primera:
Ja, Wiw
posle Wodurida čuvara hleba
napravih Rune.
za Wodurida
kamen je pripremljen
od tri ćerke,
pogrebna gozba
od najplemenitijih naslednika
Možemo da pogađamo da je Wiw ("posvećeni") bio naslednik Wodurida ("divljeg jahača")
u sveštenstvu; nije jasno da li je Wodurid ostavio samo ćerke, ili su ćerke na neki način
pripremale sam kamen (?) dok su ostali (muški) naslednici pravili gozbu. Pogledajte i
ovaj (nađen na donjoj strani kamena kojim je grob bio prekriven):
19
Ne treba da bude dotaknut suncem
Niti sečen gvožđem, ovaj kamen
Ne otkrivaj ga dok se kopneći (waning) mesec kreće preko neba
Neka ga nijedan neupućeni čovek ne pomeri sa mesta
Čovek [autor?] je bacio poplavu leševa preko ovog kamena
I utrljao ga u vesla (umornog) broda.
U kom obliku je Bog ratnika [Wotan?] došao
ovde, u zemlju ratnika-jahača?
Ribe, plutaju u tamnim vodama
Ptice, krešte ka vojsci neprijatelja
Alu protiv zločinca!
"Alu" je reč koja se pojavljuje u velikom broju kasnijih runskih zapisa, na poziciji reči
aktivacije - znači, nešto kao "Amin" u hrišćanskim molitvama.
U tekstu se takođe pominje "poplava leševa," koja označava krv.
Naime, Rune su se za "svakodnevnije" upotrebe obično plitko urezivale u drvo ili kost,
nakon čega bi se u njih utrljao tanak sloj pepela, što je cinilo tekst jasnije vidljivim. Za
magijske i divinacijske upotrebe, međutim, korišćena je krv - šaman ili izvođač bi
napravio malu posekotinu na ruci ili bi se ubo nožem u prst, puštajući krv preko Runa;
ima indikacija da su ponekad korišćene i životinjske žrtve, za važnije stvari. Literatura je
puna referenci na ove rituale (poznate kao "bloten"); pogledajte ovaj izvod iz "Egilove
Sage:"
"Onda Bard i Kraljica pomešaše otrov sa pićem, i ponese ga unutra; Bard ga blagoslovi, i
da ga sluškinji, koja ga odnese Egilu da pije. Egil izvuče nož, poseče ruku, ureza rune u
rog i utrlja krv u njih. On reče:
Rune sam urezao u ovaj rog
dao crvenilo krvi znakovima
reči sam izabrao za zver
divlju, koren drveta kraj uha [rog]
napitak srećnih devojaka
mi pijemo kako nam je volja.
Mudrost tražim, koliko ispravno
je piće koje je Bard blagoslovio?
Rog se na te reči raspuče, i pivo se prosu po slami."
Ne, neću od vas tražiti da Rune aktivirate krvlju ;) - mada, daću vam opciju da to uradite
ako hoćete, naravno.
Od preživelih izvora, za nas su najznačajniji, međutim, tri mistična teksta, koji
predstavljaju možda i jedine zapise pravih šamanističkih učenja o Runama. Ovi tekstovi
su, na žalost, prilično kriptični, tako da ih nije baš lako razumeti, ali uz malo truda...
Prvi tekst je tzv. "Staroengleska Runska Pesma," prenesena sa zapisa koji datira otprilike
oko 1000. g. nase ere. Originalni tekst je stradao u vatri 1731, ali je sačuvano jedno
20
štampano izdanje (Hicks, 1705.) runski znakovi nisu bili štampani, ali ih je očuvao
kolekcionar koji ih je pažljivo iscrtao pored svakog stiha.
Drugi tekst je "Starnordijska (Norse) Runska Pesma;" poreklom iz nedatiranog rukopisa
iz Univerzitetske Biblioteke u Kopenhagenu, a objavljena je prvi put od strane Olausa
Wormiusa (Amsterdam, 1636.). Original je izgubljen u požaru 1728. ali nekoliko prepisa
su preživeli. Pošto tekst opisuje 16 Runa skandinavskog skraćenog Futarka, pretpostavlja
se da je pisan oko 1200.
Treći tekst je "Staroislandska Runska Pesma;" koja opisuje 16 Runa skraćenog vikinškog
Futarka. Originalno zapisana oko 1400, ali se pretpostavlja da se radi o starijem tekstu
koji je u to vreme prepisan. Ove tri pesme ćemo koristiti kao jedan od fokusa za
meditaciju nad Runama.
III - koliko oblika Runa postoji, i kako su se razvijale?
Mada postoji na desetine varijacija svake Rune (svaki narod je imao svoje varijacije, i
svoje dodatne simbole), i mada se čak i broj Runa menjao u zavisnosti od vremena i
naroda koji ih je upotrebljavao, sve vuku koren iz Starijeg Futarka.
Kada počnemo sa radom, uz svaku Runu ćete dobiti i listu nekih alternativnih verzija, da
imate za uvid.
IV - šta je bilo sa Runama u srednjem veku?
Kako je katolička crkva širila svoj uticaj, tako se i korišćenje Runa povlačilo. Ali to
povlačenje nikada nije bilo potpuno, pogotovo ne u Severnim krajevima, gde Crkva
nikada nije uspostavila potpunu dominaciju. Međutim, bez regularne religije da ih prati,
paganski običaji (pa samim tim i Rune) su počeli da se menjaju i od njih do danas nije
mnogo ostalo.
Postoji na stotine primera širom Evrope, ali evo jednog koji će biti poznat svima: SVI
narodi severne i centralne Evrope (što znači i Sloveni, i Germani, i Kelti, i tako dalje) su
na zimsku kratkodnevnicu održavali jedan od najvažnijih praznika godine - tzv. "Yule." Po
evropskim paganskim verama tog vremena, na taj dan je Sunce najslabije, i ljudi mu
moraju pomoći da povrati sjaj, kako bi se rodila nova godina. Ovo se radilo tako što bi
sve porodice izašle izvan kuća, i zapalile veliku vatru od hrastovih grana, da bi njihova
vatra osnažila Sunce.
Zvuči poznato? Katolička crkva je uspela da ovaj običaj iskoreni uz pomoć teških progona
i reperkusija; pravoslavna crkva ga je prosto usvojila i pretvorila u svoj praznik - Badnje
Veče.
V - a šta se to desilo u toku Drugog Svetskog Rata?
Najgora zloupotreba i misreprezentacija Runa u čitavoj istoriji.
21
Manje ili više je poznata činjenica (istorijska činjenica, ne romantične izmišljotine koje se
pojavljuju u SF romanima i filmovima povremeno) da su Nacisti imali veoma jaku
okultno/ezoterijsku dogmu. Nacistički rad je bio zasnovan oko reda poznatog kao Thule,
koji je praktikovao kombinaciju tibetanske niže magije i vagnerijanskog misticizma. U
toku rata, potraga za znanjem i artefaktima članova Thule je dovela do mnogih zala:
mnogi magijski redovi su uništeni, neki su bili prinuđeni da se masovno prebace preko
granice u veoma kratkom roku, a neki veliki učitelji su uhapšeni i
zatvoreni, pa čak i mučeni (uključujući tu i Franca Bardona). Thule aktivnost je dovela i
do mnogih bizarnih poteza, kao što je Himlerova potraga za Svetim Gralom ili teorija o
"šupljoj zemlji." Na žalost, neke od ovih stvari nisu umrle zajedno sa redom, i ostaci
Thulea i dan danas zagađuju okultnu scenu Evrope.
Kakve to veze ima sa Runama? Nacisti su zamišljali sebe kao obnovitelje velike nordijske
rase, a Nordijska istorija se zasniva na runskom sistemu. Najodgovorniji za ovo
užasavajuće prljanje Runa je ključni čovek Thule reda, Guido Von List. Po priči, Von List
je oboleo od bolesti očiju koja ga je ostavila slepim nekoliko meseci; u tom periodu, on je
imao "viziju" u kojoj je "primio" set od osamnaest "originalnih" runa, sa sve novim
imenima i novim interpretacijama (krajnje zadovoljavajucim za nacistički sistem).
Mada ove nacističke rune nemaju nikakve veze sa pravim Runama, sve do sredine
sedamdesetih Rune je pratio zao glas zbog ovoga. Do danas su problemi skoro potpuno
nestali, ali treba znati i za ovo poglavlje istorije.
22
Osnove nordijske mitologije
Da pokrijemo par osnovnih tačaka nordijske mitologije, da bi ste imali makar osnovne
ideje. Imena pišem onako kako pišu u Sagama, zatim dajem izgovor u uglastim
zagradama [ ]; ako nema uglastih zagrada, onda se ime čita tačno kako je napisano. Moji
komentari su takođe u istim uglastim zagradama.
Ne očekujem da ovo učite (pogotovo ne imena), ali treba da pročitate.
I - Stvaranje sveta po nordijskoj mitologiji
Na početku vremena, u sredini prostora se nalazio veliki ambis, pod nazivom Ginuggaprocep, čije dubine niko nije mogao da spozna. Severno od ovog ambisa, nalazio se
prostor (ili svet) pod nazivom Niflheim [Niflhajm], carstvo tame i magle, u čijem centru
se nalazi nepresušni izvor, Hvergelmir, ključali kotao, čije su vode tekle u dvanaest velikih
tokova poznatih kao Elivagar. Te vode su dolazile do ivice ambisa, i tamo su se
stvrdnjavale (pod uticajem hladnih struja vazduha koje su dolazile iz procepa) u ogromne
gromade leda, koje su zatim padale u Ambis.
Južno od procepa, nalazio se Muspellsheim [Muspelhajm], dom elementarne vatre, gde je
sve uvek bilo vrelo i usijano, i čije je granice čuvao plameni div Surtr, sa svojim vatrenim
mačem. Udarajuci svojim mačem, on je često slao vodopade varnica u Ambis, gde su ove
topile nagomilani led i pretvarale ga u paru. Ta para se kretala nagore, da bi u hladnim
strujama postala kiša mraza, koja bi ponovo pala nazad u ambis.
I upravo od ovog mraza, nagomilanog u Ambisu tokom nebrojenih eona, nastao je div
Ymir [Imir], prvi ledeni div. Hodajući kroz maglu i tražeći nešto za jelo, Ymir je video
[originalni izraz se tačnije prevodi kao "percipirao," shvatio čulima, što je jako zanimljivo]
kravu Audhumlu [Audumla, hraniteljka], koja je stvorena na isti način i od istog
materijala kao i on. Ymir je sa zadovoljstvom primetio da je njeno vime puno mleka, i
odatle se nahranio.
Međutim, Audhumla, tražeći hranu za sebe, poče da liže so sa obližnjeg komada leda;
ližući, led se topio, dok odjednom iz njega nije izvirila kosa, zatim glava, sve dok nije iz
bloka iskoračio prvi bog, Buri ["proizvoditelj"]. Dok je krava lizala led, Ymir je spavao, i
za to vreme su iz njegovog znoja nastali njegova ćerka i sin; njegova stopala su za to
vreme [nepoznatim sredstvom ;)] proizvela šestoglavog diva Thrudgelmira, koji je opet
izrodio diva Bergelmira, koji će postati praotac svih zlih ledenih divova nordijske
mitologije.
Čim su divovi postali svesni postojanja Burija i njegovog sina Borra [Bor, "rođen"], počeo
je rat - divovi i bogovi su predstavljali direktno suprotne sile, bezumne sile prirode
nasuprot duhovnih sila razuma; mir nije bio moguć. Kroz mnogo doba se bitka
nastavljala bez prednosti i za jednu stranu. Borr je uzeo sebi za ženu "divovku" [ima li
neko bolju reč za ženskog diva?] Bestlu, ćerku Bolthorna [Boltorn, "trn zla"], i sa njom je
izrodio tri moćna sina, Odina [duh], Vilija [volja] i Vea [svetog]. Tri sina su se odmah
pridružila ocu u borbi, i ubrzo uspela da pobede najvećeg od svih protivnika, samog
23
velikog Ymira. Kada je Ymir ubijen, njegova krv je poplavila sve prostore ledenih divova,
istrebljujući čitavu njegovu rasu osim Bergelmira koji je sa ženom pobegao u čamcu do
ivica svetova, gde je osnovao Jottunheim [jotunhajm ili džotunhajm, zavisno od
dijalekta; primetićete da verzija "džotun" veoma liči na slovensko "džin" - to jeste ista
reč, i ovo je njeno poreklo].
Bogovi, koji se u nordijskoj mitologiji nazivaju Aesir [aezir, "stubovi sveta"], tada gurnuše
Ymirovo telo u Ambis, i tu od njega napraviše svet, Midgard ["srednja bašta"].
Mit stvaranja je veoma detaljan i dugačak, i trebalo bi mnogo više prostora (i vremena)
nego što ovde imamo da se opiše u celosti. Ovo što se pročitali je uprošćavanje, a
preskočićemo i sve detalje o stvaranju Midgarda, o tome kako su stvorene rase elfova i
patuljaka, i idemo pravo na stvaranje čoveka:
Jednog dana tri boga, Odin, Hoenir ["onaj koji sija"] i Loki [bog vatre, i najbliža stvar
đavolu koja postoji u nordijskom mitu; u Ragnaroku, bici na kraju sveta, Loki će
predvoditi divove i legije mrtvih protiv bogova] su se šetali obalama neke reke, kada su
uočili dva stabla, jasenovo i brestovo, koji su izrasli u čovekolikom obliku. Videvši šta se
od njih može načiniti, bogovi su od njih stvorili prve ljude, Aska [jasen] i Emblu [brest].
Odin im je dao duše, Hoenir moć kretanja i čula, a Loki im je dao emocije i krv.
Ask i Embla su dobili Midgard kao svoje carstvo, i naselili su ga svojim potomcima.
Bogovi, sećajući se dana kada su stvorili ljude, su njima pridavali posebnu važnost i
pažnju.
II - Yggdrasil
Jedna od najvećih stvari koje je Odin stvorio je veliki jasen Yggdrasil [Igdrasil],
Drvo Sveta. Njegovi koreni su zalazili čak u Niflheim, gde su rasli pored samog
Hvergelmira; drugi koren je rastao pored Mimirovog bunara a treći pored izvora
Urdar u Asgardu, svetu bogova [o ovome malo kasnije].Yggdrasil je bio toliko
visok da je njegova najviša grana zasenjivala Odinovu halu, i toliko širok da su
njegove grane zalazile u sve svetove.
[Ovo je stari mit koji se nalazi u kolektivnoj podsvesti svih indoevropskih naroda,
a često se pojavljuje i u mnogim drugim. U indijskom mitu postoji drvo čiji su
plodovi svetovi; jevrejski misticizam se zasniva na Kabali, koja je zasnovana oko
ideje Drveta Života, koje predstavlja sistem sfera (svetova, u jednom smislu). Po
legendi Bantu crnaca, sve živo je nastalo tako što je ogromno Drvo izrodilo decu
sa boginjom plodnosti. Itd, itd. A ako vam bilo šta od ovoga izgleda primitivno i
nedostojno današnjeg doba, setite se da su u pitanju simboli koji idu jako duboko
i jako daleko u prošlost, i koji itekako imaju uticaja na vaš život. Sledeći put kada
budete kačili kugle na jelku za novu godinu, znajte šta radite - pravite simbol
svetova koji više sa grana Yggdrasila.]
24
III - Odin Sveotac
Odin, najveći od bogova, se prikazuje kao čovek u svojim pedesetim godinama, ali
veoma aktivan i fizički sposoban, nekada sa kovrdžavom crnom kosom, nekada sa
dugom sivom bradom i ćelavom glavom. Obično je obučen u sivu odeću sa plavom
kapuljačom, preko čega nosi svoj čuveni plavi ogrtač poprskan belim (simbol neba sa
oblacima). Često mu je u rukama njegovo nepobedivo koplje Gungnir, a na ruci magični
prsten Draupnir, simbol plodnosti. U bitkama, Odin nosi šlem sa orlovim krilima, ali u
većini drugih situacija nosi šešir sa širokim obodom, nakrivljen da sakrije njegovo
nedostajuće oko.
Na Odinovim ramenima često stoje njegova dva gavrana, Hugin [misao] i Munin
[sećanje]; on ih svako jutro šalje u svet, i oni se vraćaju uveče sa vestima, držeći Odina
upoznatim sa svim događanjima. Pored nogu su njegova dva vuka, Geri i Freki, koje
veoma voli, i koje lično hrani.
Odin je ponekad lično učestvovao u bitkama, jašući svog osmonogog konja, Sleipnira
[Slajpnir], i vičući svoj bojni poklič: "Odin vas ima sve." Kada su duvale jake oluje,
verovalo se da je to Odin sa svojim dvorom u Divljem Lovu (Wild Hunt), i da smrtnici
moraju ostati u zidovima kako ne bi bili odnešeni.
Odin nije izgubio oko u bici - on ga je dao, dobrovoljno, kako bi stekao svoju čuvenu
mudrost. Naime, postoji bunar u Midgardu, koga čuva div Mimir [opet "pamćenje"]. Odin
je došao Mimiru, tražeći da ga ovaj pusti da popije iz voda u kojima se čak i budućnost
jasno ogleda; star div je, međutim, znajući kolika je vrednost traženog dara, zahtevao od
Odina da mu zauzvrat da jedno svoje oko. Odin se uopšte nije premišljao, već je odmah
izvadio jedno od svojih očiju i dao ga Mimiru, koji je to oko stavio u bunar, gde ga čuva
do današnjeg dana. Odin je uzeo gutljaj vode mudrosti, i nikada nije žalio za svojim
okom.
Nakon pića iz Mimirovog bunara, nalazimo Odina kako visi sa Yggdrasila, ranjen
sopstvenom rukom i sopstvenim kopljem; on visi devet dana i devet noći, nakon čega
dobija (u šamanističkom transu) znanje i shvatanje Runa. Rune u severnoj mitologiji
označavaju apsolutnu moć nad svime - čak i Bogovi ih koriste, i čak i Bogovi moraju da
se povinuju njihovoj moći.
IV - Sudbine
Treći pomenuti koren Yggdrasila raste pored izvora Urdar, gde žive tri Norne, sudbine.
Urd, Verdandi i Skuld stalno pletu mrežu sudbine; to jest, tačnije rečeno, Urd i Verdandi
pletu mrežu, dok je Skulda stalno cepa i razbacuje.
Tri sudbine predstavljaju tri vremena; na slikama, Urd je predstavljena kao stara žena,
koja uvek gleda unazad, kao da razmišlja o prošlim vremenima.Verdandi je predstavljena
kao mlada žena, aktivna i bez straha, koja uvek gleda ispred sebe. Skuld, simbol
nepoznate budućnosti, je uvek pod teškim velovima, tako da joj se lice ne vidi, uvek
gleda u suprotnom pravcu od Urde, i često u ruci drži neotvorenu knjigu ili neraširen
pergament.
25
Postoje indicije da Norne ne pletu mrežu svojevoljno, već da to rade slepo, ispunjavajući
volju Orloga, večnog zakona Univerzuma (koji je takođe povezan i sa Runama).
Primetićete da sudbina istovremeno i postoji i ne postoji (pošto Skulda, haotična
budućnost, stalno raskida mrežu).
V - Jedinstvene tačke
Nordijski mit ima dosta veoma zanimljivih jedinstvenih ideja. Recimo, pošto su svi Bogovi
naslednici Borra, rođenog, oni su nesavršeni, i samim tim smrtni. I ne samo što Bogovi
mogu biti ubijeni, već mogu i da umru od starosti - jedino što ih održava mladim i živim
su jabuke boginje Idun.
U toku svih mitova, jasno je da su bogovi i sami deo daleko većeg sklopa stvari, da nisu
svemoćni ili večni, i da postoje daleko veće ideje od njih, koje ni oni sami nisu u stanju
potpuno da shvate - isto kao što mi nismo u stanju potpuno da shvatimo Bogove. Ovo je
veoma zdrava perspektiva, i krajnje neuobičajena za period u kome je postojala.
Dve stvari su posebno fantastične: prva je Ragnarok, kraj sveta, kada će se Loki i
njegova deca otrgnuti iz svojih okova i povesti armije divova na Asgard, praćeni
njegovom ćerkom Hel, i njenim legijama mrtvih. Skoro svi Bogovi će umreti na taj dan,
svet će biti uništen vatrom i potopljen u okean; samo nekoliko mlađih Bogova će
preživeti da stvori novi, bolji svet, bez zla koje će biti u potpunosti uništeno. Nordijci su
bili tvrdi ljudi koji su živeli u tvrdom svetu; njihova mitologija to veoma jasno pokazuje.
Druga stvar je način na koji je narod primio Hrišćanstvo. Kada je postalo jasno da je
crkva preuzela vlast i da će Hrišćanstvo biti nova religija, neki Nordijci su nastavili da
poštuju stare bogove, ali opšta slika je bila drugacija. Naime, narod je smatrao da je
hrišćanski Bog (i samim tim hrišćanski mit, hrišćanski pogled na svet, i hrišćanska ideja o
budućnosti) pobedio Odina i ostale stare Bogove, i da su oni izgubili vlast nad svetom.
Čak se pojavio i mit o tome kako su se patuljci i elfovi masovno popakovali u brodove, i
otplovili na zapad, napuštajući ljude koji su prestali da veruju u njih.
U poslednjih pedesetak godina, u Severnim zemljama sve popularnija postaje religija
poznata kao Asatru ("oni koji su verni Aesir"), tj. novo poštovanje starih Bogova; novi
mitovi tvrde da zajedno sa rastom ove religije ponovo raste i moć starih Bogova nad
svetom, i da će se oni jednog dana vratiti na svoje mesto, koje je hrišćanski Bog
uzurpirao.
26
Meditacije nad Runama
"Ja znam koliko dugo sam visio
sa drveta šibanog vetrovima
kroz devet dugih noći
proboden kopljem datim Odinu
sebi, od sebe
sa grane drveta
za koje niko ne zna
iz kog korena je izraslo
Oni mi nisu ponudili
ni hleb ni piće
i ja sam se tad sagao
i podigao Rune
podigao ih uz vrisak
i pao na zemlju
[...]
Onda sam se oporavio
I počeo da mislim
rastao, i osetio se bolje
reč izvan reči
dala je reč meni
rad izvan rada
dao je rad meni
Rune ćeš pronaći
I štapove saveta
veoma jake štapove
veoma moćne štapove
kojima je Odin dao boje
koje su dali veliki Bogovi
i koje je urezao najveći od svih vladalaca"
(Havamal, 139-43)
Idemo sada na poslednji korak pre početka samog rada sa Runama. Kao i prethodno,
daću vam "osnovnu" verziju, sa nekoliko dodataka koje možete birati po volji.
Pre svega, moram da objasnim kako će ovo funkcionisati, bez obzira na verziju vežbe
koju odaberete.
Za svaku Runu ćemo odvajati po nedelju dana. Na početku nedelje, poslaću vam tekst
koji će sadržati sliku Rune, objašnjenja njenog značaja, već pominjane Runske Pesme,
sliku sa nekim alternativnim načinima pisanja, i još par stvari; sve ćete ovo videti kada
bude stigla prva Runa.
27
Tekst sa objašnjenjima i korespondencijama Rune treba da pročitate pre nego što
počnete da vežbate sa simbolom. Pesme ćete NAUČITI NAPAMET - nije teško, radi se o
svega nekoliko stihova (iako kriptičnih); ovo je važno, pošto će ti stihovi služiti kao jedan
od fokusa za koncentraciju na samu Runu.
Osnovna verzija
Početak sledećeg koraka je kombinacija tri osnovne vežbe kojima smo se bavili do sada, i
koje ćete vežbati kroz rad od sada.
Sedite u pozu koji koristite za centriranje, i počnite sa ritmičkim disanjem (dubokim).
Posle par minuta, promenite ritam u onaj u kome ste navikli da radite opuštanje (pliće
disanje, recimo), i počnite samu vežbu opuštanja. Uđite onoliko duboko u opuštenost
koliko možete. Kada se nalazite na nivou sa kojim ste zadovoljni, počnite sa vežbom
centriranja; znači, žica se pojavljuje i razvlači, ide u vazduh i u zemlju.
Držite žicu u umu onoliko čvrsto koliko možete; nakon par minuta (ne par sekundi potrošite bar minut ili dva pokušavajući da zadržite žicu u fokusu što bolje možete)
POLAKO prenesite pažnju na simbol Rune. Važno: taj simbol se ne nalazi ni na jednom
određenom mestu; nemojte ga zamisljati unutar sebe ili van sebe, samo polako prenesite
pažnju sa linije na simbol koji prosto zamišljate bez određene lokacije. Prebacite punu
pažnju na simbol.
Kao što ste već verovatno primetili u toku opuštanja i centriranja, postoji tok misli koji
neprestano ide "u pozadini." Te misli će, ako ih pustite da idu gde hoće, neprestano da
vas ometaju u koncentraciji. Polako, držeći koncentraciju na simbolu Rune, počnite u sebi
da recitujete tri pesme koje ste naučili; reči vam prolaze kroz glavu, dok se istovremeno
koncentrišete na simbol koliko god možete.
U toku cele vežbe, razne slučajne misli i ideje (šta ste radili tog dana, šta planirate da
radite sutra, neka scena iz filma koji ste gledali...) će pokušavati da se umešaju; čim
primetite da vam misli lutaju, polako, bez prisiljavanja, vratite reči na pesmu, a
koncentraciju na simbol. Možda već i od samog početka, ali verovatnije posle nekoliko
minuta, počeće da se pojavljuju slike i ideje vezane za samu Runu, razmišljanja o
značenju teksta pesama, slike koje ta razmišljanja prizivaju, itd. To je ono što tražimo;
pustite te misli i slike da idu svojim tokom; nemojte se aktivno mešati u njih, koliko god
je moguće. Ako opet primetite da ste počeli da mislite o nečem nepovezanom, odmah
skrenite misli nazad na simbol i pesmu.
Nakon što provedete određeno vreme u ovom delu vežbe (pola sata do četrdeset minuta
je uobičajeno), polako opustite um, pustite misli da skrenu na šta god hoće, zatim se
polako protegnite, otvorite oči, SAČEKAJTE DESETAK SEKUNDI, pa onda POLAKO
ustanite. Ako "skočite" iz ove meditacije, skoro je sigurno ćete dobiti napad nesvestice, a
ima šanse da se i zaista onesvestite - dajte srcu vremena da ponovo uspostavi normalan
pritisak, koji u toku ovakvih vežbi padne na dosta niži nivo (isto kao u snu).
Ovo je prilično naporna mentalna gimnastika, i u početku će većini biti verovatno i
28
pomalo dosadna - jer sada više ne govorimo o tri vežbe od po deset minuta, već o jednoj
vežbi koja traje četrdeset pet minuta do sat vremena. Ali, ovo je "prava stvar," ono za šta
se pripremamo, i čitava svrha celog rada. Ako istrajete i dođete do prvih rezultata, vrlo
brzo će vam postati VEOMA zanimljivo.
Nekima će biti naporno da drže leđa uspravno toliko dugo; to će proći posle par nedelja,
ako istrajete u vežbama (mišići koji drže kičmu uspravno će se malo "nabildovati"). Ako
vam je ovo veliki problem, pokušajte da radite vežbu naizmenično tokom prvih dana,
jedan dan sedeći, jedan dan ležeći. Ali u ležećoj poziciji je veoma lako zaspati, tako da
vam iskreno preporučujem da se trudite da savladate sedeću što pre.
Dodaci
- Za one koji rade vibracioni ritual, stvar je u principu ista, s tim što pre ulaska u sedeću
vežbu uradite vibracioni ritual.
- Ako radite vibracioni ritual isterivanja, njega radite PO ZAVRŠETKU RADA, nikako pre, a
bez obzira na njega i dalje radite vibracioni ritual centriranja na početku. Ako radite LBRP,
onda uradite jedan pre bilo čega drugog i jedan na kraju vežbe.
- Oni koji vode dnevnik (nadam se da su to manje-više svi) trebalo bi da ga u toku vežbe
drže pri ruci, zajedno sa olovkom. Može se desiti da dobijete najneverovatnije ideje ili
slike, i to treba zapisati i opisati odmah po završetku, pošto često ideje postaju
zamućene i nejasne već posle samo nekoliko minuta.
- Još jedna stvar koja veoma mnogo pomaže je stavljanje Rune koju trenutno proučavate
na sva moguća mesta na kojima ćete je videti u toku dana - kao pozadinu na
kompjuteru, na papiriću koji stavite na neko mesto na kome ćete ga sigurno videti više
puta tog dana, na ruku...na bilo koje mesto na kome će vam upadati u oči STALNO u
toku dana. Iako ćete svesno vrlo brzo prestati da primećujete te detalje, ovo tera vašu
podsvest da stalno delimično razmišlja o datoj Runi, i kada sednete u vežbu bićete
nagrađeni za svoj trud sa mnogo više detalja. Nemojte stavljati Runu na mesto sa koga
ne možete da je uklonite kasnije, pošto treba sledeće nedelje da je zamenite sa novom
Runom. Ukažite Runama dužno poštovanje - ako ih zapišete na papir ili neki sličan
materijal, nemojte taj papir baciti u đubre ili u WC šolju; ili prosto obrišite Runu, ili
spalite to parče papira.
- Oni koji ukazuju čast Odinu bi trebalo da ga zamole za blagoslov i eventualnu pomoć
pre početka svake vežbe.
Da li je OVO sve?
Što se tiče stalnih vežbi ;), da. Dobićete još dve poruke sa instrukcijama. Jedna će stići
pri kraju prve nedelje rada sa Runama, u kojoj ću vam opisati način na koji ćemo
urezivati Rune. Očekujem od vas da mi u jednom od sledećih javljanja napomenete
kakav materijal za Rune ste nabavili, kao i kojom alatkom nameravate da ih urezujete;
ovo mi treba kako bih mogao u uputstva da dodam eventualne napomene specifično za
29
vas.
Druga poruka će doći tek za par meseci, kada budemo pri kraju prvog Aetta, i u njoj ću
vam opisati šta treba raditi u toku onog celodnevnog izleta u prirodu. Te stvari su luk i
voda u poređenju sa ovim.
Ako ima bilo kakvih pitanja u vezi ovog gore (očekujem da će ih biti dosta), pitajte.
Ponavljam - ne postoji takva stvar kao što je glupo pitanje; bolje je biti siguran nego
raditi pogrešno.
Možete nastaviti sa praksom kakva je bila do sada do ponedeljka. Ja bih vam, međutim,
preporučio da polako počnete da se pripremate za gornju vežbu; počnite da radite vežbe
u datom redosledu, prosto preskačući deo sa meditacijom nad simbolom; ako budete
vežbali na taj način tokom sledećih par dana, biće vam mnogo lakše da prosto ubacite
Runu kada do nje dođemo.
Takođe, par objašnjenja:
Zajedno sa Runama ćete dobiti i slike Runske Mudre (gesta rukom), i Runske Asane
(poze za meditaciju). Ove dve stvari NEMAJU istorijsku osnovu; originalno ih je razvio
Thorsson, dopunili su ih i razvijali razni; meni se najviše sviđaju verzije koje je razvio Jan
Frajs, i te ćemo pominjati.
Obe stvari mogu da se koriste kao "sidra," tj. kao simboli Rune kada vam nije zgodno da
ih pišete/urezujete. Recimo, Mudre mogu da se koriste ako hoćete da se pozovete na
aspekt te Rune na nekom javnom mestu, ili ako hoćete da "usmerite" taj aspekt na neko
tačno određeno mesto. Na primer, u nekoj opasnoj situaciji, između ostalog možete
napraviti gest Rune Algiz, pozivajući Runu kao štit između sebe i opasnosti. Ovo je
izuzetno zanimljivo onima koji žele da koriste Runsku magiju.
Asane su tu više kao napomena; mnogi ih preporučuju, ali ja ću ih ponuditi samo kao
opciju, da ih probate ako vam se sviđaju. Radi se o stvari koja može da zatreba ako
ikada budete pravili neki kompleksan runski ritual, ali najverovatnije ih većina vas nikada
neće ni probati.
Ime Rune može da se koristi i kao mantra prilikom meditacije. Ovo takođe ostavljam
vama samima da isprobate ako želite.
I konačno, treba svi da se naviknete da pišete reč "Rune," kao i njihova imena, velikim
slovom. Ovo su jako stari simboli, i treba imati poštovanja prema njima.
30
1.Fehu
Koreni:
Fehu je prva Runa Starijeg Futarka. Njeno tradicionalno značenje je "stoka" (cattle).
Indoevropski koren *Peku- je osnova za OE feoh, feo (stoka, imovina, blago - povezano
sa današnjom engleskom reči fee, cena); zatim OHG reči fehu, fihu, fieu (stoka,
životinje) i OICE reč fe (vlasništvo, bogatstvo).
Oblik rune podseća u neku ruku na rogove životinje, i ona je takođe povezana sa
Bogovima plodnosti, Frejrom i Frejom, odakle potiču nemačke reči Freude (veselje),
Freiheit (sloboda), freien (zavoditi), Friede (mir) i Freund (prijatelj).
Postoji i veza (objašnjenja malo kasnije) sa IE korenom *per-, koji označava, otprilike,
"unapred," "kroz;" odatle dolaze današnje reči kao što su engleske "forth" (napred),
"further" (dalje), "first" (prvi), "from" (od, iz). Takođe, tu su OHG faran (ići), OE faru
(putovati), OHG fuoren (voditi).
Jedna linija povezuje Fehu sa vatrom; primalna vatra (nem. Urfeuer) je plamen duha (OE
feorh - zivot, dusa, duh); takođe, tu je i OHG fagar (blistav, svetleći).
Alternativni načini izgovora:
OHG - fehu, fahu, fa
OE - feoh
ON - fe, feu, fehu
Istorijski pogled:
Severnim indoevropskim plemenima, stoka je bila centralna tačka opstanka.
Kao ključni deo ishrane, ona je bila i mera bogatstva i uspeha. Mnoga plemena su bila u
manjoj ili većoj meri migratorna; porodice bi spakovale svoju imovinu u kola koja su vukli
volovi (otud gorepomenuta veza Fehu sa kretanjem). Sa pojavom zemljoradnje,
pojavljuje se i plug koga vuče vo, i veza sa hranom postaje još jača.
Interpretacija:
31
Runa Fehu je imovina, kuća, materijalni osnov čovekovog preživljavanja. Ona je simbol
stvari koje su neopohodne čoveku da bi preživeo. Ako neko krene na duhovno putovanje,
bez obzira koliko to putovanje bilo "prosvetljeno," on neće daleko stići ako umre od gladi.
Njen položaj na početku Futarka služi da nas podseti da se mi ipak nalazimo u
materijalnom svetu, i da ne možemo sebi priuštiti da ga ignorišemo. "I am spirit, yet I
am flesh."
Takođe, ona je tačka početka puta, mesto polaska; kako za uobičajena, tako i za
duhovna putovanja: čak i najveće putovanje unutar sebe počinje iz uobičajene,
mundane, materijalne stvarnosti. Fehu sadrži u sebi i zamku za one koji se nikada ne
usude da na takvo putovanje krenu. Kako je Dzenifer Smit lepo rekla: "Na mnoge načine,
mi smo postali odomaćeni kao stoka, živeći naše živote iz dana u dan bez želje za nečim
višim, ili čak svesti da nešto više može postojati."
Fehu je unutrašnja vatra, simbol želje za preživljavanjem, i predstavlja koliko pasivnu
formu te želje (kuća, bogatstvo, stoka, materijalna imovina, novac), toliko i njenu
aktivnu formu (borba za očuvanje svog života i imovine; odbrambeni rat).
Konačno, Fehu se može uzeti kao jedan od simbola za dom, porodicu, ustaljeni život; ali
ona takođe označava i mračnu stranu toga, koja se očitava u jednačenom,
nepromenjivom, brain-dead načinu života koji toliki ljudi vode.
Asocijacije:
materijalni prosperitet, novac, bogatstvo, opsesija materijalnim i fizičkim stvarima,
hrana, životne neophodnosti, samopouzdanje, stabilnost, kuća, porodica, život,
materijalnost
Stara Engleska Runska Pesma:
Feoh byth frofur
fira gehwylcum;
sceal ∂eah manna gehwylc
miclun hyt dœlan
gif he wile for drihtne
domes hleotan
Feoh is a comfort to all men
yet must every man bestow it freely
if he wish to gain honour
in the sight of the lord.
Fehu je uteha svim ljudima
ali mora je svaki čovek davati slobodno
ako želi da stekne čast
u očima gospodara.
Stara Nordijska Runska Pesma:
32
Fé vældr frœnda róge;
Fø∂esk ulfr i skóge
Fe is a source of discord among kinsmen;
the wolf lives in the forest
Fehu je izvor nesloge međju rođacima;
vuk živi u šumi
Stara Islandska Runska Pesma:
Fé er frænda rog
om flæ∂ar viti
ok grafsei∂s gata
aurum fylkir
fe = source of discord among kinsmen
and fire of the sea
and path of the serpent
aurum = gold.
Fehu i vatra
i staza
aurum
izvor nesloge među rođjacima
mora
zmije
- zlato
Fehu Asana: (na slici)
Fehu Mudra: Sklopite šake (kao za molitvu), zatim proturite srednji prst leve šake
između kažiprsta i srednjeg prsta desne šake, i konačno proturite domali prst leve ruke
između srednjeg i domalog prstadesne. (na slici)
33
Urezivanje Rune
I, konačno, došao je i taj dan - urezivanje prve Rune.
Pripremite pločicu/štapić/parče drveta ili kamen na koje nameravate da urežete Runu,
kao i alatku kojom nameravate da vršite urezivanje (nož sa *oštrim* vrhom, ili šilo).
Takođe, spremite nešto u čemu ćete držati svoje Rune: platnena kesica sa parčetom
kanapa za zatvaranje (tzv. pouch) je idealna. Običan kvadrat neke (bilo koje) tkanine čiji
ćoškovi mogu da se uvežu u improvizovanu kesicu, ili bilo kakva posuda može da posluži
(posude bi trebalo da imaju poklopac, ili da mogu da se zatvore na neki način; takođe,
preporučljivo je da budu od prirodnog materijala, porcelana, metala ili drveta - nikako
plastike). Sama posuda nije važna, niti predstavlja deo čitave stvari - ako sada stavite
Rune u jednu, pa za dve nedelje nađete nešto što više odgovara, slobodno prebacite
Rune.
Rasčistite i očistite mesto na stolu na kome imate nameru da radite; oni koji žele mogu
da izvrše banishing ritual pre početka ovog rada.
Sedite, uzmite drvo/kamen u ruke, zatvorite oči. Počnite da ga polako prstima dodirujete
sa svih strana. Koncentrišite se na predmet, na osećaje koje dobijate od dodira; oblik,
tekstura...nakon par minuta ovakvog ispitivanja, polako (isto kao što ste ranije
prebacivali pažnju sa linije ili sa tačke na Runu), prebacite svest sa drveta na sliku Rune;
kada je imate čvrsto u svesti, izrecitujte sve tri pesme još jednom (oni koji mogu, neka
to urade naglas). Zatim, opet polako, prebacite pažnju sa Rune nazad na drvo/kamen;
otvorite oči.
Osim ako nemate alatke za urezivanje, Runu ćete urezivati isto onako kako je većina
Nordijaca to radila - urezivanjem kroz trenje.
Odaberite dve tačke za početak i kraj vertikalne linije, zatim zagrebite vrhom noža
između njih, iz veoma mali pritisak - tek da ostavite nekog traga. Kada imate prvi trag
linije, onda ponovite, sa malo jačim pritiskom; u zavisnosti od tvrdoće materijala i oštrine
noža, trebaće vam bilo gde između pola i pet minuta za jednu liniju; kada dobijete
vertikalnu liniju, ponovite postupak prvo sa jednom, pa zatim sa drugom kosom linijom.
Tri napomene: Prvo, redosled urezivanja linija nije važan; možete urezivati prvo kose, pa
onda vertikalnu liniju ako vam se tako sviđa. Drugo, ovo što je ovde rečeno važi za sve
Rune; ovaj isti sistem ćemo primenjivati kod svih Runa ubuduće, tj. neću vam ponovo
slati posebna uputstva. Treće, ako pogrešite prilikom urezivanja, ne brinite; ostavite
parče drveta sa greškom po strani, sedite, opustite se par minuta, pa onda pokušajte
ponovo (ceo proces) sa novim parčetom; neuspešne parćiće treba spaliti (ili, ako su od
kamena, razbiti čekićem dok ga ne pretvorite u pesak) - mada ne morate da žurite sa
time; možete ih ostaviti po strani na neko mesto dok ne završite sa Raidom, pa onda naći
neki način/mesto da ih spalite / razbijete sve ođednom.
Kada završite sa urezivanjem, i kada je Runa urezana jasno i duboko u drvo (linije od oko
tri-četiri milimetra širine, i par milimetara dubine), opet sedite sa njom, i zatvorite oči.
34
Opipajte urezanu Runu prstima, i opet pozovite sliku u svest; Runa koja je urezana je
ista ona koja vam je u mislima; Runa koja vam je u mislima je ista ona koja je urezana.
Setite se slika koje su dolazile; i one su u materijalu isto koliko i u vašim mislima. To više
nije obično drvo, običan kamen - to je Runa Fehu. Kada ste potpuno učvrstili ovu misao u
glavi, otvorite oči i pogledajte svoju Runu. Stavite je, s poštovanjem, na mesto koje ste
odredili za nju; ona neće biti korišćena nizašta dok ne završimo Raido, i dok ceo Futark
ne bude kompletiran.
Oni od vas koji žele, mogu da prate stari blot ritual i da "aktiviraju" Runu uz pomoć krvi.
Dovoljan je ubod iglom za špric u jagodicu prsta (igle su najbolja stvar za ovakve
primene - em su oštrije od većine drugih dostupnih stvari, em su sterilne, em su jeftine i
mogu da se kupe u svakoj apoteci, em ubod praktično zarasta u roku od nekoliko sati), i
zatim istiskivanje par kapi krvi na Runu. Pre nego što neko pita, da, moje Rune su
aktivirane na ovaj način; što vas ni u kom slučaju ne obavezuje na išta slično.
Važno je da ovaj proces bude završen pre nego što krenete sa radom na sledećoj Runi.
Srećno, i ne zaboravite da javite utiske.
35
2.Uruz
Koreni:
Uruz je starogermanska reč za auroksa (vidi istorijski pogled). Takođe, neki uzimaju da je
ova runa referenca na Urdin bunar (izvor Urdar); prefiks ur- se koristi u Nemačkom (i
ponekad, retko, u Engleskom) da označi stvari velike starosti ili stvari koje prethode
drugima: Ursprung (izvor), Urknall (veliki prasak), urtĂĽmlich (originalno). Reč wyrd,
koja označava sudbinu ili prospekte, dolazi iz IE korena *uer-, postati, isplesti, saviti. ON
reč orlog, OHG urlag - stari zakon, običaj. Za vode Urdara je rečeno da leče bolesti, peru
probleme i bolove, otkrivajuci čoveku njegovo istinsko ja; odatle, možda, sledi veza sa
OHG rečima urlosa (iskupljenje), urristi (vaskrsenje), urruns (podizanje), urrunst
(početak), ursach (praizvor, osnovni razlog ili akcija iz koje su potekle ostale).
Alternativni načini izgovora:
OHG - uruz, ur
ON - űr, urur, ur
OE - ur
GO - urus, uraz
Istorijski pogled:
Auroks (auroh) je vrsta ogromnog Evropskog divljeg vola (opisivan je kao nešto manji od
slona), koja je istrebljena paralelno sa Evropskim bizonom; poslednji auroks je umro
zaštićenoj šumi u Poljskoj, početkom sedamnaestog veka. Auroks ima jako malo veze sa
današnjom stokom, i nije imao skoro nikakve veze sa odomaćenom stokom svog perioda.
(Slika uz poruku - Auroks - rekonstrukcija verovatnog izgleda, i rekonstrukcija roga)
Auroks je veoma važna životinja za sve Evropske narode; ne samo što je njegova slika
jedna od najčešće nalaženih na zidovima pećina, on je takođe bio jedna od glavnih
divljači na stolovima kroz vekove. Iz njegovih rogova se pilo, u njih se duvalo, i to su oni
čuveni veliki krivi rogovi (ponekad i po dva metra dugački) koji se mogu videti na
36
srednjovekovnim slikama. U mnogim plemenima stare Evrope (uključujući tu i slovenska)
lov na Auroksa je bio ritual koji je razdvajao dečaka od muškarca; ulovljeni auroh je bio
simbol hrabrosti I ulaska među plemenske lovce. Julije Cezar je u svojim opisima
Germanije sadrži i opis lova na auroha, koji možete pogledati.
Runske pesme koje su ko zna koliko puta prepisivane očitavaju nestanak ove životinje:
mada je Auroks poznat piscu Stare Engleske Runske Pesme, on je bio već dugo nestao u
doba kada su Nordijska i Islandska napisane/poslednji put prepisane sa izmenama. U
Skandinaviji, reč je počela da označava irvasa, koji je preuzeo i značaj kao najvažnija
lovina; u Islandu, gde su i irvasi bili nepoznati, nepoznatim putem reč je počela da znači
"kiša."
Interpretacija:
Uruz je Runa inicijacije, izlaska iz doma (Fehu) u veći svet. Mladić lovi auroha, i
njegovom smrću on postaje punopravni član plemena; detinjstvo je završeno. Njegovi
rogovi, koji su predstavljali ozbiljnu opasnost u toku lova, sada postaju izvori - izvori
pića, izvori zvuka. Auroh ovde preuzima simbol žrtvovanog Boga, Ozirisa Egipatske
mitologije, Prometeja Grčke, kao i Hrista - dečak je postao čovek, i dobio shvatanje
prvog nivoa misterije: život dolazi iz smrti.
Uruz je takođe test; ako lovac nije vešt, ili ako nema hrabrosti, Auroks će ubiti njega.
Islandska Pesma kaže da "talog dolazi iz lošeg gvožđa" - ovo je referenca na nečistoće
koje se odvajaju kada se loše gvožđe topi; čovek koji je sastavljen od "lošeg gvožđa" se
poznaje po talogu koji ostaje kada bude stavljen na ispit čistoće. Stara Engleska Pesma
kaže da je Ur "stvorenje jake srži;" reč "mettle," "srž, suština" takođe označava čvrstoću
metala, kao i čvrstoću čoveka.
Konačno, Uruz je pitanje. Napuštanje ustanovljenih stavova i verovanja (opet oličenih u
Runi Fehu), postavljanje novog pitanja, dovođenje utvrđenih "istina" pod sumnju...sve su
to mali rituali inicijacije, kojima počinju putovanja ka unapređenju čovekove ličnosti.
Auroh je simbol divlje životinje, u kontrastu sa odomaćenom stokom koju pokazuje Fehu;
samim tim, on je i simbol za životinju koja izađe iz štale i osvoji svoju slobodu.
Asocijacije:
Inicijacija, izvođenje prvog koraka u nekom planu, napušanje doma, radikalno nova
ideja, postavljanje pitanja, razbijanje kaveza, zasluženi ponos, primalna snaga, lov,
divljina, nezavisnost, strast
Stara Engleska Runska Pesma
Ur byth anmod
ond oferhyrned
felafrecne deor
feohteth mid hornum
37
mære morstapa
Thaet is modig wuht.
Ur is proud and has great horns
it is a very savage beast
and fights with its horns;
a great ranger of the moors
it is a creature of mettle.
Ur je ponosan i ima velike rogove
on je veoma divlja zver
i bori se svojim rogovima;
veliki čuvar močvari
on je stvorenje jake srži.
Stara Nordijska Runska Pesma
Úr er af illu jarne
opt løypr ræinn a hjarne
Dross comes from bad iron
the reindeer often races over frozen snow.
Talog dolazi od lošeg gvožđa
Irvas često trči preko zamrznutog snega
Stara Islandska Runska Pesma
Ur er skyja grátr
ok skára thverrir
ok hir∂is hatr
umbre visi.
Ur is lamentation of the clouds
and ruin of the hay harvest
and abomination of the shepherd
umbre = shower.
Ur je žalost oblaka
i uništenje žetve sena
i užas za pastira
umbre pljusak.
[napomena: reč umbre je islandsko iskrivljenje Latinske reči "imbre" - "pljusak, kiša;"
ako vam se više sviđa, možete da koristite imbre umesto umbre]
Runska asana i mudra su priložene. Dve napomene:
38
Prvo, Jan Frajs daje (redak) komentar u vezi ove poze, preporučujući je kao pozu za
"saginjanje u dubinu, hvatanje moći, primalne moći života I divljine."
Drugo, mudra za ovu Runu ne postoji ni kod Torsona ni kod Frajsa; ova koju dajem ovde
je moj dodatak: ispravite šaku, tako da su svi prsti paralelni jedan sa drugim, palac je
spušten ispod ostala četiri prsta, stojeći paralelno sa njima, i ispružen tako da je vrh
palca u liniji sa vrhovima ostalih prstiju.
39
3. Thurisaz
Koreni:
Thurisaz je oblik reči thurs, "div;" ali ova Runa ima i još jedan čest naziv, Thorn, "trn."
Trnje je korišćeno za pravljenje zidova oko sela, radi zaštite od divljih životinja, i reč
Thorn je izvor Nemačkog dorf (selo), i Engleskog thorpe (veoma malo seoce). Sama reč
ide iz korenova *(s)ter-, tvrd, čvrst; *ter, preći, probiti, savladati, a moguće da postoji
veza i sa *(s)tene-, grmeti.
Alternativni načini izgovora:
OHG - thurisaz, thorn
OE - thorn
ON - thuris, thurisar, thurs
GO - thauris, thyth
Istorijski pogled:
Kao što je već pomenuto, zidovi oko sela su često pravljeni od trnja; taj zid je
predstavljao granicu između poznatog, pitomog doma, i spoljašnjeg nepoznatog sveta.
Trnje se takođe koristilo (i dan danas se koristi u južnoj Srbiji i Bosni) za označavanje
međa između njiva.
U raznim narodima, uključujući tu i mnoge neevropske, naziv za šamana ili plemenskog
sveštenika znači "onaj koji sedi na ogradi" ili "onaj koji prelazi ogradu." U legendi o Kralju
Arturu, Merlina njegova voljena Nimue magijom zatvara u trnovitu među, gde on ostaje
zauvek zarobljen, ali i zauvek svestan kroz vekove.
Neke varijacije Rune, kao i neke njene upotrebe, podsećaju na symbol Mjolnira, Torovog
čekića, koga je taj Bog koristio da uništi mnoge divove.
40
Interpretacija:
Thurisaz, zid oko sela, je prva prepreka na putu u veći, nepoznati svet. Zid koji nas je do
sada štitio od opasnosti spolja mora biti prevaziđen ako želimo da ikada izađemo iz
ustaljenog, odomaćenog načina razmišljanja.
Ova prepreka je jako retko neka fizička stvar. Divovi predstavljaju slepe sile prirode, ali
na nivou naše ličnosti oni predstavljaju iracionalne opsesivne reflekse, samouništavalačke
ili intertne ideje koje nas teraju da se uvek ponašamo isto, koje čine svaki dan sličnim
onom prethodnom, koje sprečavaju bilo kakav rast ili razvoj. Takođe, oni su prepreka
nalaženju odgovora na ozbiljna pitanja o sebi i svetu oko nas.
Ideja Torovog čekica je tu da nas podseti da se svaki div može uništiti. U Sagama,
divovima najčešće dolazi glave njihova sopstvena glupost; ovo je veoma važno shvatiti,
jer u suprotnom čovek može provesti godine neuspešno se boreći sa sopstvenim
demonima. Nije uvek dobro suprotstavljati se sili silom, često je najbolje prihvatiti tu silu
kao deo sebe i naći načina da se ona kontroliše, ili joj na neki način oduzeti uticaj.
Asocijacije:
problem, paradoks, prepreka, opsesija, granica, protivnik, test, ispit
Stara Engleska Runska Pesma
Thorn by th∂earle scearp;
∂egna gehwylcum
anfeng ys yfyl
ungemetum rethe
manna gehwylcum
∂e him mid reste∂.
Thorn is exceedingly sharp;
a harmful thing for any one to touch
uncommonly severe on every man
who rests among them.
Turisaz je izuzetno oštar;
zla stvar za dodir svim ljudima
neuobičajeno grub prema svakom
ko sedi među njima.
Stara Nordijska Runska Pesma
Thurs véldr kvinna kvillu;
katr vær∂r far af illu.
Thurs causes anguish to women;
41
misfortune makes few men cheerful.
Turisaz je uzrok ženske muke;
nesreća čini malo ljudi srećnim.
Stara Islandska Runska Pesma
Thurs er kvenna kvöl
ok kletta bui
ok var∂runar verr
Thurs = torture of women
and cliff dweller
and husband of giantess
Turisaz je mučenje žena
i stanovnik litica
i muž ženi-divu.
42
4. Ansuz
Koreni:
Ansuz je Runa Bogova. IE koren *ansu- ima maglovito određeno značenje bog, demon,
duh; reči koje sadrže taj koren su se verovatno koristile za opis svih stvari koje spadaju u
kategoriju spoljnih, duhovnih entiteta. Kasnije, međutim, ova Runa počinje direktno da
označava samog Odina, kao što je prilično očigledno i iz Runskih Pesama. Odinovo
osnovno oružje, koplje Volje, je takođe sadržano u ovom korenu: asck (OHG, koplje),
asca (OHG, pepeo, jasen).
Dalje, njeno nordijsko ime, Os, potiče od Aesir. Ista reč (ON, oss) ima dva dodatna
značenja: vrh planine, i broj jedan na kocki za igranje; iz ove reči potiče današnje eng.
"ace" i naša reč "as" (u kartama, ili za nekog ko je prvi ili najbolji u nekoj disciplini). Po
nekima, ista reč vuče korene od reči za drvo Jasen (Yggdrasil je jasenovo stablo), koje je
IE *os-, OHG ask, OE aesc, ON askr, eng. ash. Iz ovog korena potiče i reč u srpskom
jeziku (*os-, nasuprot našem jas-, tj. *as-).
Treće značenje Rune je govor. Wodan/Odin je svoju inicijaciju u mudrost prošao viseći sa
Yggdrasila, našavši oslobođenje u vrisku govora, i pismu Runa. Imena Wodan i Odin su
ostavila tragove u rečima wuot (OHG, lud, besan), wods (GO, opsednut), wod (OE,
pesma, glas, zvuk), odr (OICE, poezija). IE koren *os- takođe označava "usta."
Alternativni načini izgovora:
OHG - ansuz, as
OE - os
ON - Ăłss, Ăłs, asur
GO - ansuz, aza
Interpretacija:
43
Ansuz je prva tačka balansa u Futarku. Primalna, strašna energija Uruza je ovde
ukroćena prilikom prelaska probe Thurisaza. Njena suština je sadržana u simbolu Odina,
koji je Bog mudrosti isto kao i Bog rata (može se uspostaviti i veza sa Boginjom Atinom).
Proveren bitkom, mladić je sada čovek, odrastao i spreman da bude deo plemena, i da
slobodno luta spoljnim svetom.
Kao i kod Fehu, postoji mnogo ljudi koji dostignu ovaj nivo u svom ličnom razvitku, i
odluče da ostanu na njemu. Prošavši testove i dokazavši hrabrost, oni su sada vođe svog
života, a u sebi imaju i začetke šamana. Međutim, oni i dalje nemaju sposobnost da
zaista razumeju sebe ili ljude koje predvode; prvi okovi (zavisnosti) su raskinuti, ali pravo
duhovno putovanje može da počne tek sa ove tačke.
Ansuz je simbol govora i jezika. U sadejstvu sa svojom simbolikom vođe i Bogova, ona
može da označava komandu ili naređenje; ali takođe, u sadejstvu sa prethodnim
Runama, ona označava ODGOVOR - čovek u Fehu postavlja pitanje koje se suprotstavlja
njegovom dotadašnjem (domaćem) pogledu na svet (Uruz), bori se sa problemima
unutar sebe (Thurisaz), i dolazi najzad do odgovora (Ansuz).
Konačno, ova Runa označava (ljudima kojima se to uklapa u pogled na svet) direktan
uticaj ili pažnju "viših sila"; šamanu Nordijskog sistema, ona je simbol Odina, i on će se
pozvati na nju kada želi da uputi molitvu ili zahvalnicu svom zaštitniku.
Asocijacije:
vođa, vladar, predvodnik, pravda, šaman, mudra odluka, Odin, širi pogled na svet,
naređenje, odgovor, dostojanstvo, vlast, moć
Stara Engleska Runska Pesma:
Os byth ordfruma
ælere spræce
wisdomes wrathu
ond witena frofur
and eorla gehwam
eadnys ond tohiht.
Os is the source of all language,
a pillar of wisdom
and a comfort to wise men,
a blessing and joy
to every knight.
Ansuz je izvor svih jezika,
stub mudrosti
i ohrabrenje svim mudrim ljudima,
blagoslov i radost
za svakog viteza.
44
Stara Nordijska Runska Pesma:
Óss er flæstra faer∂a
for; en skalpr er svær∂a
Os is the way of most journeys,
but a scabbard is of swords.
Ansuz je put većini putovanja,
ali kanije su za mačeve.
Stara Islandska Runska Pesma:
Oss er aldingautr
ok Asgar∂s jofurr,
ok Valhallar visi.
Os = aged gautr (god)
and prince of Asgard
and lord of Valhalla.
Ansuz je stari bog,
i princ Asgarda
i gospodar Valhale.
[Asana i mudra, kao i obično, na slici.]
45
Loki, Baldr, Odin
I - Loki
Loki je verovatno najkontroverzniji Bog nordijskog panteona, kao i jedan od najvažnijih.
U početku, Loki je bio bog vatre i ljudskog duha; po većini mitova stvaranja, on je dao
čoveku "toplu krv," tj. emocije i inituiciju. Takođe, on je imao ulogu šaljivdžije (trickster):
njegovi mitovi (slično pričama o grčkom Hermesu, ili o Kojotu severnoameričkih
Indijanaca) se često bave praktičnim vicevima i šalama koje je izvodio nad ostalim
Bogovima.
Tako je on ukrao Frejinu ogrlicu, obrijao Torovoj ženi Sif kosu dok je spavala ;), a jednom
je čak i napravio kardinalnu gresku dopustivši džinu Thiassiju [Tiasi] da odnese Boginju
mladosti, Idun, što je zamalo dovelo do toga da Bogovi umru od starosti.
Međutim, u svim pomenutim slučajevima, sam Loki je igrao ključnu ulogu u rešavanju
problema; a rešenja su imala dubok uticaj na tok događaja, i često su se Bogovi nalazili u
boljoj poziciji nakon Lokijevih viceva nego što su bili pre.
Recimo, u slučaju Sifine kose, Tor je uhvatio Lokija i pretio da će ga ubiti sve dok Loki
nije obećao da će naći način da povrati ono što je učinio. Loki je tada otišao kod velikog
patuljačkog kovača, Dvalina (oni koji su čitali Tolkinove knjige sada znaju odakle je malo
krao ideje i imena ;), i zamolio ga da napravi ne samo novu kosu za Sif, već i poklone za
Odina i Frejra koji su takođe bili jako ljuti na njega. Dvalin je ispunio ove zahteve,
stvarajući novu, magičnu kosu od niti čistog zlata, za koje je obećao da će postati žive
čim dotaknu boginjinu glavu; zatim, preradio je Odinovo koplje tako da nikada ne
promašuje cilj, i konačno napravio je Frejru magični brod Skidbladnir [mašta], koji je
mogao da plovi ne samo po vodi već i po vazduhu, i koji je mogao da se smanji tako da
stane u džep tunike. Loki je bio toliko zadovoljan ovim poklonima da je proglasio Dvalina
za najvećeg živog kovača.
Čuvši ovo, patuljak Brok uzvikne da je siguran da bi njegov brat, veliki kovač Sindri,
mogao napraviti još bolje poklone za Bogove. Loki, opijen srećom što je uspeo da nađe
način da se izvuče od Torovog gneva, odmah uzvrati sa izazovom, tražeći od patuljka da
dokaže svoje reči.
Brok je pozvao Sindrija, koji je u svojim pećima zatim napravio Gullinbursta, zlatnog
divljeg vepra na kome Frejr od tada jaše; magični prsten Draupnir za Odina, simbol
plodnosti; i konačno, kao poklon za Tora, veliki čekić Mjolnir, grom, najmoćnije oružje
ikada napravljeno.
Svi Bogovi su se okupili za presudu, i mada su svi predmeti bili izuzetni, dodelili su
pobedu Sindriju, jer će Mjolnir biti veoma vredan Bogovima u njihovoj borbi protiv
džinova.
Tako se ovaj Lokijev vic završio znatnim ojačavanjem snage Aesira predmetima koji su
46
postali njihovi osnovni atributi. U ostalim slučajevima, takođe, bogovi su obično prolazili
veoma dobro zahvaljujući Lokijevoj promućurnosti i inituiciji.
Ili, pogledajmo sledeći mit:
Mada su Bogovi bili dobro zaštićeni u Asgardu, do koga se moglo doći samo prelaskom
preko mosta Bifrost (duga), koga je čuvao Bog-čuvar Heimdall, ipak je postojala velika
briga među njima da će divovi uspeti jednog dana da se probiju, i zato su počeli da
planiraju građenje velikih utvrđenja oko čitavog Asgarda. Kada se ovo raščulo, na
kapijama Asgarda se pojavio nepoznati arhitekta na divnom konju, i zatražio da dobije
posao gradnje. Kada su ga Bogovi pitali za cenu, on je odgovorio da će izgraditi
neosvojivu tvrđavu bogovima, ali da zauzvrat traži da mu oni daju sunce, mesec, i
Boginju mladosti i lepote, Freju.
Bogovi su bili besni zbog tog zahteva, ali ih je Loki odvratio, ubeđujući ih da prihvate
arhitektu, ali da mu postave nemoguće uslove za dobijanje nagrade. Njegov plan je bio
prihvaćen, i arhitekti je rečeno da će dobiti traženu nagradu, ako završi ceo posao u toku
jedne zime, bez ikakve pomoći osim svog konja Svaldifarea.
Arhitekta prihvati uslove, i počne da gradi zidine fantastičnom brzinom, uz pomoć
Svaldifarea, za koga se ispostavilo da je magična životinja fantastičnih sposobnosti. Tri
dana pred kraj zime, postalo je očigledno da će arhitekta uspeti da dovrši zidine, pošto
mu je ostao samo jedan portal do završetka posla. Bogovi su se tada okrenuli na Lokija,
optužili njega da je kriv za situaciju u kojoj su se našli, i zahtevali od njega da nađe način
da prevari arhitektu kako ne bi morali da mu predaju Freju.
Loki zaista smisli način: pretvori se u divnu kobilu, iskoči pred Svaldifarea, i počne da
njišti pozivajući. Pastuv, naravno, odmah skoči prema kobili, koja mu se stalno izmicala,
vukući ga duboko u šumu, sve dok nije postalo očigledno da arhitekta neće uspeti da
dovrši gradnju na vreme.
Arhitekta, u stvari veoma moćni Ledeni Džin, strahovito besan zbog prevare preuzme
svoje uobičajeno obličje, i napadne Asgard, gde bi uspeo da pobedi Bogove da ga Tor,
koji se upravo vratio sa putovanja, nije pobedio uz pomoć Mjolnira.
Zanimljiv deo vica je da je Loki nakon ovoga postao majka ;), pošto je sa Svaldifareom
izrodio Sleipnira, osmonogog konja na kome će Odin jahati od tog trenutka nadalje.
Loki se ženio tri puta. Prva žena (dok je još uvek bio pre svega bog vatre), mu je bila
Glut (sjaj), sa kojom je dobio dve ćerke, Eisu (ugljevlje) i Einmiyriu [Ejnmirija, pepeo].
Čak i dan danas se u nekim krajevima Norveške govori da, kada ugljevlje praska u vatri,
da to Loki tuče svoju decu ;>
Druga žena je bila divka ;) Angur-boda ("bol koji dolazi"), sa kojom je izrodio prilično
"mračnu" decu: vuka Fenrisa (kome je suđeno da ubije Odina kada dođe Ragnarok),
zmiju Midgarda (zmija koja je izrasla do takvih razmera da je obuhvatila ceo svet, gde i
sada leži, grizući svoj rep), i mračnu boginju Hel, koja je preuzela vlast nad podzemnim
svetom mrtvih.
47
Mada ćete u mitovima često naići na opis prethodnih stvorenja kao "čudovišta," treba reći
da nijedno od pomenutih nije inherentno zlo. Hel, kao boginja mrtvih, nije ni u kom
slučaju zla; štaviše, ona poštuje ljude koji stižu u njen domen, i dobro ih tretira; i mada
u njenom podzemnom svetu nema radosti, tamo nema ni tuge. Ni u jednom mitu o njoj
se ona ne pojavljuje kao zla ili okrutna. Midgardska zmija je opisana samo u okviru svog
rasta; ona bukvalno ništa nije uradila u mitovima osim što je izrasla do ogromne veličine,
i otišla da legne oko sveta. Fenris vuk je u početku bio u prijateljskim odnosima sa
Bogovima, dok se oni nisu uplašili od njegovog rasta i vezali ga neraskidivim lancima (o
ovome ćemo pričati kada budemo pominjali mit o Tiru), nakon čega je proveo čitavu
večnost vezan; on ima svako pravo da mrzi Bogove.
Osnovni razlog što se Loki i njegova deca smatraju zlim je što će oni voditi bitku protiv
Bogova u Ragnaroku. Sam Ragnarok je prorečen do detalja: Loki će poginuti u bici protiv
Heimdala, ali će pritom i sam čuvar Bogova umreti; Velika Zmija će ubiti Tora nakon što
joj ovaj nanese smrtne povrede; Fenris će ubiti Odina, da bi ga zatim Torov sin Vidar
uništio.
Ono što se u celoj priči zaboravlja je pitanje regeneracije, koje ću obraditi na kraju ovog
teksta.
Treća Lokijeva žena je bila Sigyn [Sigin], sa kojom je dobio dva sina, Narvea i Valija, o
kojima će biti još par reči kasnije.
II - Baldr (Balder)
Često uziman kao jedan od najznačajnijih nordijskih mitova, mit o Baldru je usko
povezan sa praktično svim ostalim. Ja ću ovde dati skraćenu verziju najznačajnijih
događaja.
Odin i njegova žena Frigga su dobili dva sina blizanca, Hodura i Baldra. Hodur je bio bog
mraka: rođen slep, mračan i povučen; Baldr, bog svetlosti, je bio sušta suprotnost,
stvorenje neverovatne lepote, otvorenosti i slobode, koga su svi voleli. Baldr je brzo
izrastao i postao stalni član saveta Bogova; rođen sa Runama urezanim na svom jeziku,
Baldr je bio stvorenje čija je mudrost dostizala Odinovu. Jedino je njegova sopstvena
sudbina bila sakrivena od njegovih očiju.
Nakon nekog vremena, međutim, Baldr počne da sanja snove kojih se posle nije sećao,
ali koji su u njemu ostavljali osećaj straha; Odin i Freja, zabrinuti da neko ne planira neki
napad na njega, pošalju glasnike na sve krajeve sveta, da zahtevaju od svih stvari, živih i
neživih, materijalnih i nematerijalnih, obećanje da neće povrediti Baldra. I zaista, tolika
je bila ljubav svega na svetu prema sjajnom Bogu, da su sve stvari koje postoje dale
svoje obećanje.
Glasnici su zaboravili samo jednu stvar: imelu koja je rasla na hrastovom drvetu ispred
kapija Asgarda.
Neko vreme nakon toga, Bogovi su se okupili na svom igralištu Idavold, gde su se obično
48
takmičili u bacanju diska; ali ovaj put imali su priliku za novu igru: gađanje Baldra. Baldr
je smejući se stajao u centru igrališta, dok su ga drugi bogovi gađali raznim oružjem i
predmetima - koji su se svi odbijali od Baldra ne nanoseći mu ikakvu povredu.
Loki, videvši šta se događa, i zavideći Baldru na njegovoj omiljenosti (pitanje je,
međutim, da li je ovo bila samo zavist; neki ovde opet vide mešanje Orloga, večnog
zakona, u ponašanje Bogova), ode da traži neki predmet koji nije dao obećanje, i nađe
imelu na stablu ispred kapije. Odsekavši imelu sa stabla, on od njenog drveta načini
strelu, i vrati se na igralište, gde primeti Hodura kako stoji potišten u jednom ćošku. Loki
mu priđe i upita ga za razlog melanholije, a Hodur mu odgovori kako ga njegovo slepilo
sprečava da učestvuje u igri sa ostalim Bogovima. Loki mu na to predloži da uzme luk u
ruke, i kaže mu kako će mu on navoditi ruke prema Baldru dok bude ispaljivao strelu.
Hodur se složi, stavi strelu u luk, i ispusti je prema Lokijevom navođenju; međutim,
umesto očekivanog smeha, začuje krik užasa ostalih Bogova, koji su se okupili oko
Baldrovog mrtvog tela.
Ovo je bio Lokijev poslednji zločin. Kao kaznu za ubistvo, Bogovi su pretvorili njegovog
sina Valija u vuka, u kom obliku je on napao svog brata Narvea. Zatim, bogovi su od
Narveovih žila sačinili veze kojima su vezali Lokija "ispod sveta," gde je ogromnoj zmiji
stavljeno u zadatak da mu visi iznad lica i kaplje svoj razjedajući otrov. Sigyn je ostala
verna Lokiju, stojeći pored njega i sakupljajući kapi otrova u zdelu. Kad god se zdela
napuni do vrha, Sigyn ode da je prospe, i za to vreme kapi otrova padaju Lokiju u oči;
njegovo vrištanje i trzanje u okovima izaziva zemljotrese.
Pri svemu tome, ne treba zaboraviti jednu stvar koja se redovno zaboravlja; svi Bogovi,
uključujući i Lokija i Odina, će izginuti u Ragnaroku. Baldr će, međutim, nakon Ragnaroka
ustati iz mrtvih i postati vrhovni Bog jednog novog, savršenijeg sveta; Lokijeva dela su
bila neophodna za izvršavanje te sudbine.
49
5. Raido
Koreni:
Raido označava putovanje. Korene nalazimo u OE "rad" (put, staza; izvor današnjeg eng.
"road"), OE "ridan" (jahati), OHG "rado" (brzo, hitro), OHG "girado" (odjednom), OICE
"reiđ" (kola), OICE "reida" (kretanje); koji svi polaze iz IE korena *ret(h)- (trčati,
kotrljati).
Takođe, Raido je Runa točka; koliko točka na kolima, toliko i velikog točka prirode, kao i
točka života i vremena. Kelti su godinu delili na četiri "radh" sezone. Krug je takođe bio
simbol plemenskog saveta, odakle polaze reči kao što su OICE "rađ " (savet, plan,
namera, sabor, veće), OHG "rat, raht" (veće, odluka), OE "raed" (pomoći, savetovati), OE
"raedan" (vladati, upravljati). Današnje engl. "rite" i "order" se kreću iz istog korena.
Alternativni načini izgovora:
OHG - raido
OE - rad
ON - rat, raiđu, rćiđ, reiđ
GO - reida, reda
Istorijski pogled:
Ovde nailazimo na ideju potrage (quest), koja je bila uobičajena u Evropi sve do
renesanse - vitezovi, kao i ratnici raznih plemena, bi se zaputili u duga lutanja, u toku
kojih bi stekli veći deo svog obrazovanja, kao i životno iskustvo.
Interpretacija:
Ideja potrage važi kako za viteza, tako i za šamana, koji ide u svoju potragu (put u "donji
50
svet" ili u "drugi svet," itd.), kako bi stekao moć. Raido predstavlja polazak sa mesta
balansa u Ansuzu; ratnik, sada svoj čovek, ne više mladić, ponovo napušta udobnu
poziciju (kao što je na početku uradio sa Fehu) i polazi u potragu svojom voljom i
računajući na svoju snagu. On je stekao pravo da se nazove odraslim prolazeći inicijaciju
Uruza, kao što je stekao i pravo na vlast (Ansuz) pobedivši diva (Thurisaz). Sada on
kreće u potragu za odgovorima na svoja pitanja, i za ostvarivanjem svojih želja.
Ovo je, u pravom smislu reči, Runa života: prvo putovanje između Fehu i Ansuz
predstavlja rast deteta u odraslog čoveka, shvatanje sopstvenog identiteta i izgradnju
osnova svoje ličnosti. Raido je nastavak tog procesa, životni put koji čovek sada bira za
sebe, potraga za svojim višim ciljevima i željama. Dok su dosadašnje Rune označavale
aspekte potrebne da bi neko uopšte bio potpun, svoj čovek, Raido predstavlja život od
tog trenutka nadalje.
Raido je poslednja Runa koja ide strogo sekvencijalno; mada će se u Futarku jos na par
mesta pojaviti Rune koje su neposredno povezane jedna sa drugom, i mada postoji opšta
povezanost u spiralnom toku, nakon ove Rune više nema onako eksplicitne veze sa
prethodnim kao do sada. Dalji napredak predstavlja varijetet interesa koji svaki čovek
ima, milijarde mogucnosti i kombinacija iz kojih se može birati. Jedina važna stvar je
KRENUTI; Ansuz je udobna pozicija, i mnogi ljudi ne žele da je ostave iza sebe. Ali van
granica Ansuza i dalje postoji svet prepun lepih i ružnih stvari, svet koji treba istražiti što
potpunije; svet u kome se nalaze sva pitanja i svi odgovori.
Sve što je potrebno je hrabrost da se načini prvi korak; ostali koraci slede sami.
Asocijacije:
potraga, putovanje, progres, životne lekcije, hodočašće, staza, Tao, životni put, potraga
za "svojim mestom" u svetu
Stara Engleska Runska Pesma:
Rad byth on recyde
rinca gehwylcum
sefte ond swithwæt
∂em∂e sitteth on ufan
meare mægrnheardum
ofer milpathas.
Rad seems very easy to every warrior
while he is indoors
and very curageous to him
who traverses the highroads
on the back of a stout horse.
Raido se čini veoma lakim svakom ratniku
dok sedi kod kuće
i veoma hrabrim onome
51
ko putuje visokim putevima
na leđima izdržljivog konja.
Stara Nordijska Runska Pesma:
Ræi∂ kve∂a rossom væsta
Reginn sló svæ∂et bæzta
Rćiđ is said to be the worst thing for horses
Reginn forged the finest sword.
Za Raido se kaže da je najgora stvar za konje
Regin je skovao najbolji mač.
Stara Islandska Runska Pesma:
Rei∂ er sitjandi sæla
ok snu∂ig fer∂
ok jord efi∂i
itir ræsir.
Reiđ = joy of horsemen
and speedy journey
and toil of the steed
iter = journey.
Raido je radost konjanika
i brz put
i težak rad za konja
iter - putovanje.
52
Potraga za srećom
Zašto ljudi uopšte troše svoje vreme na bavljenje stvarima kao što su magija ili religija?
Zar nije *bolje* utrošiti svoje vreme na neki *konstruktivan* posao?
Šta je bolje, i šta je konstruktivno? To su pitanja dana.
Mali dečak želi da je već "porastao;" želi da mu mama i tata dozvole da ostane budan
posle osam sati uveče; kada mu bude dozvoljeno da ostane do devet, onda želi da može
da ide na spavanje u deset.
Kada uđe u pubertet, poželeće da nađe devojku; kada mu to pođe za rukom, ući će u
čitavu igru oko veza, raskida, novih veza... U međuvremenu će malo i "porasti," pa će
početi da želi da se iseli iz roditeljskog doma.
Kada se odseli, njegova devojka će poželeti da se venča; kada se venčaju, red je na
decu; da bi mogao da hrani decu, mora da nađe dovoljno dobro plaćen posao; posle
nekog vremena, dođe i drugo dete; za veću familiju potrebno je nabaviti veća kola;
zatim, krajnje je vreme da se obavi preseljenje u novi, veći stan, ili da se kupi kuća;
nakon preseljenja, njegova žena počinje da mu izgleda staro, i on počinje da sanja o
mlađoj ljubavnici; uspeo ili ne uspeo da nađe neku, počinje da primećuje da njegovo telo
ne izgleda onako dobro kao što je nekada izgledalo.
Ako je Amerikanac, on će početi da džoguje po sat vremena ujutro, da kupuje vitamine i
zdravu hranu, i generalno da troši novac koji je zaradio trošeći svoje zdravlje i mladost
na pokušaj da povrati to zdravlje i mladost. Ako je Srbin, počeće da pije više rakije nego
što mu je dotad bilo uobičajeno. U oba slučaja, počeće da se bavi nečim što mu
omogućava da zaboravi na svoj strah na neko vreme; bilo šta od beskrajnog rešavanja
problema domaće i svetske politike, do pecanja, golfa ili nekog sličnog "sporta" koji će
sredovečnom čoveku pružiti iluziju da je još uvek mlad. I, neibežno, polako će postajati
sve više ciničan, suočen sa činjenicom da se njegov životni vek bliži kraju.
Kao bonus, u današnje doba, zahvaljujući napretku nauke i tehnologije, tu su razne
diverzije koje mogu da mu skrenu pažnju. Dnevna politika, snovi drugih ljudi, sapunice
da zamene romansu, krimići da zamene radoznalost, horror i akcioni filmovi da podignu
nivo adrenalina i navedu ga da se oseća živim...
Ali ponekad, ne previše često, poneki od svih tih ljudi zastane u beskonačnoj jurnjavi od
jednog "neophodnog" cilja ka drugom, i dobije čudnu ideju da bi možda bilo vredno
razmisliti o tome *šta* on to u stvari misli. Oni kojima se desi ovakvo "buđenje" obično
skoče u najbližu crkvu/sektu/kult i počnu da pitaju "učitelje" i "gurue" da im "objasne"
šta treba da misle, prihvatajući sažvakana objašnjenja i nalazeći, opet, nekakav osećaj
unutrašnjeg balansa na osnovu snova drugih ljudi.
Oni koji, međutim, veruju sebi dovoljno da se usude da nastave da misle svojom glavom,
dođu do ključnog pitanja: "šta ja u stvari želim? šta ja hoću da napravim od svog
života?" I tu dolaze do poražavajućeg otkrića: da su celog života sanjali snove koje su im
drugi dali da sanjaju; da su ušli u igru u kojoj su trčali od uzroka ka posledici, pa ka
posledici posledice, pa ka posledici posledice posledice... nikada nemajući vremena da
razmisle da li oni zaista ŽELE da dođu do sledećeg zacrtanog cilja, i na kom mestu su
izgubili svoj put. Onima koji dođu dovde se javljaju neka pitanja na koja je jako teško
odgovoriti:
53
Zašto je meni toliko važno da uradim (trenutni cilj)?
Šta će se *zaista* desiti ako to ne uradim?
Šta će biti ako uradim nešto drugo?
Zašto sam uopšte smatrao da je apsolutno neophodno da to uradim?
I šta se onda događa? Razmišljanje ide: zato što moj život neće imati smisla...ne, to nije
tačno, moj smisao nikada i nije bio u tome. Zato što neću biti uspešan u...pa šta, do
uspeha u tome mi nije nikada ni bilo stalo. Zato što moram da živim od nečega...čekaj,
pa ima milion drugih stvari koje mogu da radim. Zato što neću moći da sebi nabavim
ONU STVAR koju toliko hoću...čekaj malo, ni to nije tačno, ima mnogo drugih načina na
koje mogu tu stvar da pribavim; a čekaj još malo, da li ja zaista uopšte i želim TU
STVAR, da li mi je ona uopšte potrebna, ili je i ta moja želja samo deo opšte inercije?
Zato što će osoba Z misliti da sam ja...čekaj, pa šta mene u stvari briga šta osoba Z misli
o meni? Itd, itd, itd...
Čovekov um počne da se otvara prema drugim mogućnostima, rešenjima za koja do tada
nije ni slutio da postoje... i ovde se, opet, mnogi uplaše i utrče u sledeću sektu, kult ili
red u kome mogu večno gubiti vreme i zavaravati sebe beskonačno komplikovanim
iluzijama...
Oni koji i dalje ostanu verni sebi nastave da razmišljaju, i dođu do sledećeg nivoa istih
pitanja:
Šta ja u stvari želim, i zašto želim ono što želim?
Šta ja u stvari ne želim, i zašto ne želim ono što ne želim?
Čega me u stvari uopšte nije briga, i zašto me nije briga u vezi onoga za šta me nije
briga?
Što više bude razmatrao ta pitanja, čovek će sve više i više primećivati da su njegove
želje, njegov identitet, i uopšte sve što je nazivao "ja," u stvari podeljene na sve moguće
strane, u opštem haosu. I ako zaista ima integriteta, ako nije potpao pod uspavanke
slepe vere ili "više mudrosti" Bogova i Proroka koji se na kraju nikada ne pojave, počeće
da sklapa svoj život, deo po deo, tražeći tačke reda u haosu i pokušavajući da iz njih
izvuče opštu sliku o tome šta bi on u stvari trebalo da bude.
U toku tog procesa, stalno će naletati na ljude koji trče po svetu "tražeći sreću i mir," a
da se pritom nikada ne upitaju šta su to sreća i mir uopšte. Ako je dobar, pokušaće da im
objasni grešku. Ako je zao, smejaće i izrugivaće im se. A ako je zaista, zaista pametan,
ćutaće i nastaviće da prosto radi ono što ŽELI.
(inspirisano tekstom Maksimilijana Sandora, "Quest for Happines")
54
6. Kenaz
Koreni:
Kenaz direktno znači "baklja," i predstavlja Runu Znanja. OHG "chien" kao i OE "cen"
označavaju parče drveta koje je odsečeno i zapaljeno na jednom kraju kao baklja. OICE
"kynda" kao i moderno englesko "kindle" označavaju paljenje vatre. IE koren *kenk- je
izvor reči kao što je "hunger" - glad; plamen proždire sve pred sobom. Takođe, OE "ken"
znači "moći, znati" i predstavlja koren današnjeg engleskog "know" i "can."
Alternativni načini izgovora:
OHG - kaunaz, kenaz, kano, kien
OE - cen, ken
ON - kaun, kauna, chaon
GO - kusma, chozma
Istorijski pogled i interpretacija:
Kod Kenaza su i koreni i istorijski pogled nemogući za razumevanje van konteksta
interpretacije. Po svemu sudeći, u početku je Kenaz, kao Runa baklje - veštacki
napravljenog plamena koga čovek nosi sa sobom da osvetli tamna mesta - označavala
ZNANJE (koje čovek traži, sa bakljom u mraku, sa svećom nad knjigom, osvetljavajući
mesta koja su do tada bila tamna).
Međutim, sa padom Rimskog Carstva i početkom prevlasti Crkve u onome što će sa
pravom biti nazvano "mračnim dobom Evrope," baklja znanja je bila ugašena; Crkva je
"dala" sva objašnjenja, potraga za znanjem je bila veoma opasna i veoma retka stvar.
Plemenski šamani, koji su ranije putovali od plemena do plemena i prenosili priče i
55
novosti su uništeni; feudalni sistem je vezao ljude za zemlju, i proći će čitavi vekovi u
kojima devedeset devet od sto ljudi nikada ne ode više od dvadeset kilometara daleko od
svoje kuće u toku celog života.
Sa prestankom potrage za znanjem, sa uništenjem paganskih običaja koji su vatru
smatrali svetom, i sa novom asocijacijom koju je donela Crkva (paklena vatra u kojoj se
kažnjavaju grešnici), Runa Znanja postaje prvo izbegavana, da bi zatim bila
demonizovana - povezana sa BOLEŠćU, tj. sa vatrom groznice koja izgara bolesnika. Ovo
se može videti i kroz Runske pesme. Dok u najstarijoj, staroengleskoj, pesmi bledi, jasni
plamen Rune Kenaz gori na okupljanjima prinčeva i mudrih ljudi, u kasnijim pesmama
(ne zaboravite, prošlo je dva veka između OE i ON pesme, pa još dva veka između ON i
OICE) ona postaje "ubistvena za decu," i "dom patnje."
Na sreću, od Renesanse do danas počinje povratak njenog originalnog značenja. Baklja
znanja je ponovo zapaljena, i ljudi su se setili da plamen ima mnoge primene osim
uništenja. Danas se u većini knjiga i interpretacija uzima da Kenaz označava znanje i
potragu za znanjem, mada je kao ostatak iz mračnog doba i dalje preostala određena
veza sa bolešću i groznicom koja bolest prati.
Asocijacije:
(akademsko) znanje, potraga za znanjem, učenje, inspiracija, bljesak saznanja,
istraživanje, nauka, nova ideja, kreativnost. U pojedinim, veoma retkim, kontekstima:
groznica, bolest.
**VAŽNO**: Iskreno preporučujem da se koncentrišete na početno (i sadašnje) značenje
Rune, radije nego na njenu srednjovekovnu konotaciju. Pogledajte sve tri pesme,
naravno, ali naučite i koristite u vežbama samo prvu (staroenglesku), pošto su druge dve
potpuno prebačene na srednjovekovno značenje. Postoje druge Rune koje mnogo bolje
pokrivaju značenje "bolesti" i sličnih problema, i treba ostaviti pravilnu interpretaciju
njima.
Stara Engleska Runska Pesma
Cen byth ewicera gehwam
cuth on fyre
blac ond beorhtlic
byrneth oftust
∂ær hi æthelingas
inne restath
Cen is known to every living man
by its pale, bright flame,
it always burns
where princes sit within.
Kenaz je poznat svakom živom čoveku
po svom bledom, jasnom plamenu,
56
koji uvek gori
gde prinčevi sede na okupu.
Stara Nordijska Runska Pesma
Kaun er barna bolvan
bol gorver nân folvan.
Kaun is fatal to children,
death makes a corpse pale.
Kenaz je smrtonosan za decu,
smrt čini leš bledim.
Stara Islandska Runska Pesma
Kaun er barna böl
ok bardaga (för)
ok holdfua hus
flagella konungr
Kaun = fatal to children
and painful spot
and abode of mortification
flagella = ulcer.
Kenaz je smrtonosan za decu
i bolna tačka
i dom mučenja
flagella čir.
57
Malo o metamagiji
Šta je to uopšte Magija?
U tekstu "Potraga za Srećom" sam objasnio neke od mogućih razloga zašto bi ljudi
uopšte i počeli da se bave magijom; ali, ako se čovek zainteresuje i počne da razmatra
početak bavljenja okultnim, prvo pitanje koje se postavlja je "šta je to uopšte magija?"
Ovde ćemo obraditi to pitanje opširno, zalazeći i u neka podpitanja i objašnjavajući
nekoliko ključnih koncepata moderne magije. Rasprava je dosta filozofska, i ponekad
teška za praćenje - ali ovo je najrazvodnjenije što mogu da izvedem, a da vas ne teram
da čitate gomilu knjiga pre nego što i pokušam da dam ovakvo objašnjenje. ;)
I - Ključni koncepti: paradigma i promena paradigme
Ako čovek pita Yanomamo šamana šta je to magija, dobiće odgovor "magija je način
upravljanja i kontakta sa hekura duhovima." Ako isto pitanje postavi nekom Vuduisantu,
dobiće odgovor da je magija "kontakt i trgovina sa Loama."
Ako pitanje postavi nekom kineskom majstoru, dobiće odgovor "magija je upravljanje
tokovima chi energije." Pratioci nekih struja New Age pokreta bi rekli, opet, da je magija
"inače neiskorišćena sila unutar našeg uma koja može da čini promene u svetu." Itd, itd.
Postoje ne hiljade, već stotine hiljada objašnjenja šta je to magija i kako radi.
Koje od tih objašnjenja je, međutim, tačno? Odgovor je: sva i nijedno. (Uz ovu poruku je
prikačen tekst "Modeli Magije," koga treba da pročitate ako već niste; svakako ga
pogledajte pre nego što nastavite dalje sa ovim tekstom, inače vam ništa neće biti
jasno.)
Kao što je u "Modelima Magije" objašnjeno, sve prethodno navedene stvari su prosto
forme u koje određene škole uklapaju svoje dejstvo; pomoćna sredstva koja sledbenici
različitih škola koriste kao alatke u izvođenju same magije.
Recimo, visoko obrazovani i naučno-skeptični čovek današnjice će teško prihvatiti ideju
da postoje demoni ili bogovi koji upravljaju svetom oko njega, a biće i vrlo sumnjičav ako
mu bude predloženo postojanje naučno nevidljivih energija. Međutim, nema mnogo
prepreka ideji da sve to sledi iz njegovog ličnog uma; ne postoje demoni - ali postoje
mračne ideje iz moje podsvesti; bolest se ne može izlečiti upravljanjem energijama - ali
se može izlečiti tako što ću koncentrisati moj um na to, izazivajući psihosomatski efekat.
Kod nekog Yanomamo indijanca ili Bušmena, stvari će biti potpuno obrnute: ideje o
podsvesti i autosugestiji će za njega biti besmislene, dok će ideja o duhovima i Bogovima
biti automatski jasna.
Ova razlika u pogledima, međutim, nije ograničena samo na magiju. Prvo, tu su kulturne
razlike. Pristup životu modernog Evropljanina se znatno razlikuje od pristupa životu
jednog Bušmena. Ideali i vrednosti jednog Amerikanca su znatno različiti od ideala i
vrednosti jednog Kineza. Zatim, tu su lične razlike. Jedan čovek želi jednu stvar, dok
drugi čovek želi drugu stvar. Jedan ima dar za reči i ubeđivanje, i pristupa problemima
58
tako što organizuje i potiče ljude da mu pomognu u njihovom rešavanju; drugi ima jaku
volju i strpljenje, i probleme rešava tako što ih napada sam sa svih strana dok ih ne
prevaziđe; itd.
Reč koja opisuje opštu filozofiju o svetu nekog čoveka, zajednice ili kulture je
PARADIGMA. Taj pojam obuhvata i način na koji čovek gleda na svet (recimo, da li je svet
kontrolisan zakonima fizike, ili ga kontroliše Bog), njegove vrednosti u tom svetu (da li je
važnije imati dobru karijeru ili stabilnu porodicu), i njegov pristup tom svetu (na primer,
da li se problemi rešavaju tako što se na njih navali svim sredstvima, ili pokušajem da se
oni zaobiđu bez direktnog sukoba).
Zašto je ideja paradigme toliko važna za našu diskusiju o magiji, kada već postoji tekst o
modelima koji naizgled objašnjava uticaj različitih pogleda na teorije o magiji? Odgovor
je: zbog ideje menjanja paradigmi ("paradigm-shift"), koja je u srži objašnjenja magije
koje je ovde dato. Uticaj menjanja paradigmi na samu magiju ćemo obraditi malo
kasnije, a za sada da dam par primera promena paradigmi u "ne-magijskom" svetu:
Primer 1: Do Kopernika je Evropom vladala paradigma po kojoj je zemlja bila u centru
svemira. Na hiljade astronoma je posmatralo kretanje zvezda i planeta koje se definitivno
NIJE slagalo sa idejom da se sve to kreće KRUŽNO i oko zemlje. Međutim, vlast
paradigme je bila potpuna; nikakvo drugo rešenje nije bilo ZAMISLIVO. Tako su stvarane
izuzetno kompleksne teorije o spiralnim putanjama, epiciklovima, itd, ne bi li se čudna
odstupanja objasnila. Kada je Koperniku pala na pamet ideja da se sve uklapa samo ako
se pretpostavi da se planete kreću oko Sunca a ne oko zemlje, on je bio toliko užasnut
implikacijama da se nije usudio da objavi to otkriće sve do svoje smrti. A tek sa
Keplerom, koji je srušio poslednje zidove objavljujući eliptičnost planetarnih putanja,
dolazimo konačno do prave promene paradigme u heliocentrični pogled. Ono oko čega su
neki od najvećih umova Evrope lupali glavu decinijama je sve ođednom dobilo NOVI
SMISAO, prostom promenom perspektive.
Primer 2: Naš usađeni način razmišljanja predstavlja paradigmu svoje vrste. Recimo,
pokušajte sledeći eksperiment. Nacrtajte na parčetu papira devet tačaka, po tri tačke u
tri reda, tako da tačke obrazuju kvadrat:
Da li možete da ovih devet tačaka povežete ne dižući olovku sa papira, i koristeći
maksimalno četiri linije? Pokušajte nekoliko puta; nije tako lako kao što izgleda. Ako ne
uspete sami, pogledajte odgovor na kraju ovog teksta; u svakom slučaju, pronađite ili
pogledajte rešenje pre nego što nastavite sa čitanjem.
II - Definicija Magije
Definicija magije koju ću predložiti u ovom tekstu je originalno postavljena od strane
Alistera Kroulija, i glasi:
"Magija je nauka i umetnost činjenja promene u skladu sa voljom."
Pre nego što počnemo da objašnjavamo šta ovo znači, treba dati jedno upozorenje. Sam
59
Krouli, kao i njegova religija Teleme, zastupa skoro čist spiritualni model magije.
Kroulijevo objašnjenje gornje definicije sadrži pozivanje na mnoge ideje koje su čisto
telemitske; moje objašnjenje ovde se znatno razlikuje od njegovog.
Dakle, da pogledamo šta ovo znači. Prvo, imamo manje pitanje, zašto "nauka i
umetnost"? Ovo je pitanje čiji odgovor postaje automatski jasan kako čovek ide kroz
objašnjenja samih tehnika magije. Za sada i ukratko, pristup magiji je najčešće
istovremeno umetnički i naučan; postoje merenja i učenje na osnovu empirijskih
posmatranja, ali postoje i delovi koji su potpuno subjektivni i koji se oslanjaju potpuno na
lična osećanja.
Daleko veće pitanje je šta znači ono "promena u skladu sa voljom." Ako se čovek malo
zamisli, izgleda da je svaki voljni čin u stvari magija. I ne samo što tako izgleda, to je
zaista ono što definicija i tvrdi. Ako magija postoji, onda je SVE što čovek uradi akt
magije. Ali zar takav stav nije besmislen? Da li je disanje "magično?" Da li je hodanje
"magično?" I jedno i drugo su promena u skladu sa voljom. Odgovor je "jeste," i to je
ideja koja predstavlja odgovor na celo pitanje ovog teksta.
Da malo razjasnimo, počevši sa jednom pričicom.
Anegdotu koja sledi je svojevremeno ispričao Fenvik Rajsen (jedan od poznatijih okultista
današnjice) kao komentar na jedno pitanje slično ovom koje mi sada obrađujemo:
Po priči, on je sedeo u sali za čitanje na univerzitetu sa nekim prijateljima i razgovarao o
raznim temama, kada mu je jedan od ljudi za stolom (čuvši neku primedbu o tome kako
je Fenvik poznat u magijskim krugovima) uputio izazov: ako je tako veliki Mag, da li
može da digne knjigu koja je stajala na stolu. Fenvik je odgovorio "naravno," pružio ruku
i podigao knjigu sa stola. "Ali ne tako, to je uobičajeno; da li možeš da je digneš
magijom?" Fenvik opet kaže "mogu," i zamoli prijatelja koji je sedeo pored njega da
podigne knjigu. "Ali to nije magija!" "Kako nije? Knjiga je bila na stolu, a sada više nije,
zar ne." "Ok, štagod, ali da li možeš da podigneš knjigu sa stola a da je niko ne dodirne?"
"Mogu," kaže Fenvik i lupi nogom po stolu odozdo - i knjiga naravno skoči uvis, za delić
sekunde. "Dobro, pa da li ti to mene zezaš?" "Ne, zašto?" "To nije magija - da li možes da
podigneš knjigu sa stola koristeći neku magijsku tehniku?" Fenvik opet kaže "mogu,"
zatvori oči i koncentriše se. Par minuta nakon toga, u sobu ulazi čovek koji je knjigu
pozajmio jednom od ljudi koji su sedeli za stolom, kaže "aha, tu je dakle", uzme knjigu i
ode iz sobe.
Na ovoj tački, čovek koji je tražio demonstraciju je otišao sav besan, i ubeđen da ga
Fenvik prosto zeza.
Kako ljudi zamišljaju da se magija izvodi? Jedna moguća slika je: mag izgovori nekoliko
reči ili izvede neki pokret, i stvari se dese. A sada pogledajte gornju priču - Fenvik je
izgovorio nekoliko reči (zamolio prijatelja da podigne knjigu), i desilo se tačno ono što je
on hteo da se desi; napravio je prost pokret (udarajući nogom o donju stranu stola), i
desilo se ono što je želeo da se desi. Čista magija.
Ovde sada mogu prosto da zamislim ljude koji kolutaju očima i kažu "ali čoveče, to je
prosto igra rečima; to nije ono na šta ljudi misle kada kažu magija." Molim za strpljenje 60
pratite ovo razmišljanje još samo malo.
Ako pogledamo nazad na sve ovo što sam gore ispričao, primetićete da se radi o jednoj
PARADIGMI. Ideja da je svaka voljna akcija inherentno "magična" je definitivno jedan
način gledanja na svet. Specifičnost takvog pogleda je što ođednom stvari koje su bile
nemoguće sada postaju moguće: potrebno je samo izvesti odgovarajuću "magiju."
Ovde ulazimo u srž stvari. Kada se rešava neki problem, ključna stvar je izbor rešenja
koja su čoveku na raspolaganju. Što postoji veći broj opcija, to je čovekova SLOBODA
IZBORA veća. S obzirom da se naš život u stvari sastoji od niza izbora šta ćemo iz
trenutka u trenutak uraditi sa vremenom koje imamo, ovo se može svesti na izraz: "što
je veći broj opcija prisutan pri svakom izboru, to je veća SLOBODA koju čovek poseduje."
Kako dići knjigu sa stola? Prosečan čovek ima samo jedan način da to izvede: da pruži
ruku i da podigne knjigu. Maštovit ili kreativan čovek se može setiti još nekoliko načina
za dizanje knjige (recimo, pitati prijatelja da to uradi, ili lupiti što odozdo). I tek ovde
dolazimo do onoga što bi se "standardno" nazvalo magijom, Fenvikova sposobnost da
koncentracijom "prizove" prijatelja izvan sobe koji će doći i uzeti knjigu.
Kako je on to mogao da izvede? Hajde da za trenutak preskočimo "natprirodnost" i
neuobičajenost takvog rešenja, i da ga posmatramo iz okvira magijske paradigme; šta je
on uradio, ako posmatramo svet kroz magijske oči?
Prosečan čovek ima samo jednu opciju dizanja knjige; maštovit čovek može iznaći još
nekoliko, tako što će na osnovu onoga što zna da je moguće izgraditi još nekoliko
kreativnih ideja. Magov pristup ovde je OBRNUT: u magičnom svetu, po magičnoj
paradigmi, SVE što čovek može da zamisli i poželi je moguće. Moguće je da knjiga poleti
u vis sama od sebe. Moguće je da se u vazduhu pojavi ružičasto prase sa krilima koje će
tu knjigu da podigne. Moguće je mislima prizvati prijatelja koji će doći i tu knjigu prosto
podići sa stola. Jedino pitanje ovde je šta se od svega toga može izvesti u datoj situaciji tj. koja od svih zamislivih rešenja je mag SPOSOBAN DA IZVEDE.
Sama Fenvikova sposobnost da koncentracijom pozove prijatelja nije direktno domen
magije - kako ta sposobnost tačno radi, sa kolikom efikasnošću, kojim
mehanizmima...sve su to pitanja koja možemo ovde analizirati u beskonačnost. Možda će
nauka, filozofija svesti, ili neka druga grana ljudskog razmišljanja jednog dana dati
odgovor na to. Ali ono što je ovde važno je da je Fenvik bio u stanju da iskoristi tu
sposobnost samo zato što je VEROVAO DA JE ONA MOGUĆA. Čak ni pomenuti "maštoviti
čovek" ne bi mogao da primeni tu sposobnost, ČAK I AKO JE IMA, samo zato što NE BI
VEROVAO DA ONA MOŽE DA POSTOJI.
Umesto uobičajenog pogleda na svet u kome je definisano šta JESTE a šta NIJE (i samim
tim šta se MOŽE a šta NE MOŽE da se primeni u rešavanju problema), magijska
paradigma predlaže pogled u kome postoje samo realnost, čovek koji ima volju da tu
realnost nekako promeni, i čovekove sposobnosti za takvu promenu. Otkrivanje,
uvežbavanje i sticanje tih sposobnosti su samo stvar čovekovog izbora (ako čovek uči da
slika, naučiće da slika a ne da popravlja automobile) i sposobnosti koje već poseduje
(čovek koji ne zna da hoda ne može naučiti da trči). Ne postoje druga ograničenja.
61
SVE ostalo sledi iz ove premise. Neuobičajene sposobnosti i "natprirodne moći" su takođe
posledica ovoga: kada čovek ide u istraživanje svojih sposobnosti BEZ PREDRASUDA šta
je MOGUĆE a šta NIJE MOGUĆE naći među tim sposobnostima, mogu se postići
fantastične stvari - jer čovek sada ima mogućnost da nađe stvari koje su uvek bile tu, ali
nisu bile upotrebiljavane pošto čoveku, kao u gornjem primeru sa povezivanjem tačaka,
NIJE PADALO NA PAMET DA POVUČE LINIJU VAN GRANICA KVADRATA. Samoispitivanje
bez unapred određenih granica je ključ, čuvar i kapija magije.
III - Ima li Magija granice?
Po onome gore rečenom, ispada da je magija svemoćna: sve što se može zamisliti je
moguće u magijskoj paradigmi! I to je tačno. Zašto onda ljudi ne lete? Zašto niko nije
pokazao sposobnost da može da baci munju iz ruke?
Odgovor je: zato što nema sposobnost da to uradi.
Uzmimo primer: u magijskoj paradigmi je moguće da čovek bude besmrtan. Sve što mu
za to treba je sposobnost neumiranja ;). Pitanje je prebačeno iz domena mogućnosti u
domen sposobnosti, i čovek može da POKUŠA da savlada potrebne veštine. Te veštine
mogu spadati u domen onoga što se obično naziva magijom (recimo, može pokušati da
napravi alhemijski eliksir života), a mogu spadati u domen onoga što se naziva naukom
(može pokušati da razvije biološki proces koji zaustavlja starenje organizma; ili raditi na
stvaranju kompjuterskih čipova u koje može da prebaci svoju svest).
Ako čovek uspe da stekne potrebne osnovne sposobnosti(recimo matematika), iz njih
izvuče potrebne više sposobnosti (dizajn mikročipova), itd... sve dok ne stigne do
sposobnosti koja mu je potrebna (neumiranje kroz prebacivanje svesti u mikročip), on će
postati besmrtan. Ali, na žalost, daleko su veće šanse da će on umreti pokušavajuci da
stekne neku takvu sposobnost.
Granica magije je čovekova sposobnost da je izvodi. Neke stvari koje se mogu zamisliti (i
koje samim tim mogu postojati u magijskom svetu) su praktično neizvodljive, pošto
zahtevaju sposobnosti koje čovek ne može realno da stekne. Međutim, opseg sposobnosti
koje čovek JESTE sposoban da stekne je toliko ogroman da se za većinu realnih problema
iole uobičajene veličine (a i dobar deo inače "nepremostivih" prepreka) MOŽE naći
rešenje. Dogod se čovekove želje nalaze na zdravoj strani linije koja deli želju i
ambicioznost od megalomanije, magija će biti u stanju da pruži rešenje.
IV - Zašto je Magija "okultna" (sakrivena)?
U neolitskim plemenima, kao i preostalim primitivnim sredinama danas, magija je nešto
što je dostupno svima - svaki član plemena može postati šaman, ako to odluči i ako
prođe kroz potrebno učenje i rituale. Ovo se međutim promenilo kada je društvo postalo
višeslojno, a sama magija kompleksnija. Jedan nivo magije, ono što se obično naziva
seoskim vradžbinama i što je uglavnom čisto sujeverje, je ostao u narodu zauvek; ali
razvijenija magija se seli prvo u više klase, pa zatim u blizinu dvorova - pošto bavljenje
62
njom zahteva sve više i više učenja, i ostavlja sve manje i manje vremena za fizički rad.
Prosečan seljak u Egiptu ili Siriji nije mogao da sebi priušti bavljenje magijom, kada je
morao da svu svoju energiju ulaže u preživljavanje. Sama ekskluzivnost magijskog
učenja stvara veo misterije između maga i običnog sveta koji ne može ni da zamisli stvari
o kojima mag rutinski razmišlja; a sa razvojem magijskih redova i društava (počevši od
onoga po kome su magi dobili ime, persijskih "magh") dolazi i do namernog sakrivanja
"svetih istina" od "nečistih masa."
Na zapadu ovo prerasta u situaciju koja je opet samoobjašnjavajuća: dominacija crkve,
pod kojom je bavljenje magijom značilo smrt. Ta pretnja, naravno, nije iskorenila magiju;
štaviše, neki od najvećih magova su bili i veliki crkveni velikodostojnici (jedan od
najznačajnijih srednjovekovnih magova, Albertus Magnus, je bio i jedan od najpoznatijih
filozofa katoličke crkve, i učitelj najvećeg teologa srednjeg veka, Tome Akvinskog). Ali
pretnja je bila dovoljna da potisne magove u još veće dubine tajnosti.
Zašto je ovo ostalo tako do današnjeg vremena, čak i nakon što se dominacija crkve
završila? U početku, tu je bila tradicija. Zatim je usledilo preuzimanje.
Pogledajmo sledeću priču, iz tastature g-dina Dragoslava Jeremića:
'Krajem sedamdesetih i početkom osamdesetih godina, na Odseku za hemiju tadašnjeg
PMF-a, jedan saradnik akademika Milutina Stefanovića je izolovao iz biljke artemisia
annua L. (narodsko ime: đul) dva jedinjenja sa posebnim karakteristikama. To su bila dva
seskviterpenska laktona sa kadinenskim skeletom (do tada nepoznat skelet). Dao sam im
ime arteannuin A i arteannuin B. Ubrzo posle našeg otkrića kinezi su utvrdili da je
arteannuin A hiljadu puta aktivniji od kinina u lečenju malarije. Oni su mu promenili ime
u artemisin. Mnogo, mnogo naučnih radova je objavljeno u vezi sa ovim lekom, i da, to je
danas lek protiv malarije. 1986. godine, kada sam bio u Pekingu, posetio sam grupu koja
je utvrdila da je arteannuin A efikasan lek protiv malarije i pitao ih kako su došli na ideju
da ga probaju baš protiv malarije. Dobio sam očekivani odgovor:"Artemisia annua L. je
trava koja se u Kini tradicionalno koristi za čajeve protiv malarije".'
Pokušajmo sada da pretpostavimo šta bi bilo sa nekim kineskim travarom koji bi samo
par godina ranije, recimo početkom sedamdesetih, došao pred nekog zapadnog lekara i
rekao "moja trava je hiljadu puta efikasnija u lečenju malarije od vašeg kinina." Šanse su
da bi se lekar prosto nasmejao u lice takvoj drskosti - da neki mali travar bez škole može
da pomisli da ima lek koji je moćniji od onoga koga koristi zapadna medicina.
Kakve veze ima ova priča sa našom temom? Ovakvo preuzimanje kakvo je gore
navedeno se desilo u svim granama nauke. Stvari koje su ranije bile domen magije, a
koje su odgovarale naučnom metodu su sada bile preuzete kao deo nauke. Hemija je
preuzela veći deo alhemijskih ideja, astronomija je preuzela sve što je vredelo iz
astrologije, medicina je pokupila znanje od travara, a psihologija je često samo ponovo
otkrivala i preformulisavala stvari koje su u zapadnoj hermetici bile poznate već
vekovima.
Imajte u vidu da ovo nije bila krađa - ovo je bio normalan proces, koji je bio jedna od
najboljih stvari koje su se svetu ikada desile. Naučni metod je dozvolio porast znanja i
63
kvaliteta života koji nikada do tada nije viđen.
Ono što je problem je ono što se desilo posle. Naime, kada je nauka preuzela sve što je
mogla, šta je onda od magije ostalo? Sujeverja, nepotrebni delovi tehnika koje su magovi
smatrali neophodnim ali za koje je nauka otkrila da uopšte nisu važni, i...tehnike i
sposobnosti koje RADE, ali nauka ih a) nije još otkrila, b) nije još u stanju da objasni
njihovo funkcionisanje, ili c) koji NE MOGU BITI OBJAŠNJENI NAUČNIM METODOM. Te
tehnike i sposobnosti su upale u isti čabar sa sujeverjima, i bile prezrene.
Vratimo se na gornji primer: medicina je pokupila sve što je uspela da proveri od
travarstva - i onda su travari ođednom od lekara i iscelitelja postali ismevani i potiskivani.
Onda kada bi medicina dostigla nivo na kome može da prepozna još neke lekove za koje
je travarstvo znalo već vekovima, ona bi ih preuzela, i nastavila da se smeje travarima
bez pauze - potpuno ignorišući mogućnost da se među tim travama kojima se smeju
nalaze možda još na hiljade lekova koji će sutra ili prekosutra možda biti "pronađeni" i
dodati u arsenal moderne medicine.
Isto se događa i sa svim ostalim disciplinama; kada se otkrije neka stvar koju je neka
grana magije poznavala već godinama, to ne znači da će toj grani porasti ugled ili da će
ona biti stavljena pod opsežnije ispitivanje; ne, prezir će ostati na istom nivou. Mag koji
danas priznaje šta jeste rizikuje neprijateljstvo, ismevanje i diskriminaciju - i mora ostati
povučen, krijući svoje aktivnosti makar do neke mere.
Najgorem tretmanu je podvrgnuto ono što se obično naziva Visoka Magija, koja
predstavlja potpuno unutrašnji rast i samospoznaju. Nauka je zasnovana na
eksperimentalnom metodu, i ona NE MOŽE da ispituje stvari koje se direktno doživljavaju
(koje se ne mogu potvrditi nezavisno), kao što je svest; većina naučnika je toga svesna ali narod nije. "Običan svet" je ili neobrazovan i sujeveran (što znači da mu se bilo šta
može prodati kao "magija") ili obrazovan i sa učvršćenim verovanjem u svemoćnost
nauke, razvijenim kroz decenije razvoja i neverovatnih otkrića; bilo šta što se ne uklapa
u nauku, ili što ne potpada pod naučni metod se odmah klasifikuje kao "sujeverje," i
odbacuje a priori.
Kada se čovek bavi nedokazivim stvarima, on mora da te stvari zadrži za sebe, ili da ih
deli samo sa ljudima koji imaju razloga da ga uzmu ozbiljno - jer govoriti javno o njima
znači biti razapet na sudu javnog mnjenja.
V - Paradigma magije nasuprot paradigmi sujeverja
Treba obratiti pažnju da je linija između magije i sujeverja veoma tanka. Čovek koji živi u
svetu u kome je sve moguće, i koji onda primenjuje sposobnosti na taj svet je jedna
stvar; čovek koji živi u svetu u kome je sve moguće, i koji onda veruje u sve što mu se
kaže samo zato što bi "to moglo biti" je potpuno druga.
Kada uzmemo sve uvrnute i polupečene teorije o svetu, pa na njih dodamo sve pomalo
ćaknute ljude koji zaista veruju u te teorije (ili iskreno veruju da imaju sposobnosti koje
nemaju), dobijamo vrlo nezgodnu situaciju: kako prepoznati šta je istina a šta nije, ko
64
ima nešto vredno, a ko nema?
Odgovor je dvodelan. Prvo pravilo za merenje uspešnosti magije je dao, opet, Alister
Krouli: "Tvoji rezultati su tvoj dokaz" (ironično, sam Krouli pada upravo na ovom testu).
Ako sretnete čoveka koji tvrdi da može nešto da uradi, pogledajte ga i pogledajte način
njegovog života - da li se vide neke indikacije da on zaista poseduje tu sposobnost? Ako
naiđete na novu teoriju ili tehniku, pogledajte druge ljude koji se njom bave - da li
izgleda da oni postižu predviđene rezultate uz pomoć nje? Ako definišemo magiju kao
"činjenje promene" onda je jedino merilo kojim možemo da merimo njenu uspešnost
pitanje "da li je promena zaista i izvršena?"
Drugi deo je lični integritet čoveka. Svaki čovek ima neku ideju o stvarnosti, ima svoju
filozofiju i u neku ruku svoju ličnu religiju. Kada vam neko priđe i predloži drugačiji
pogled, prva stvar koju čovek radi je poređenje predložene istine sa onim što on već
smatra za istinu. U tom poređenju postoji veoma fina linija između naivnosti (težnje da
se veruje svakome ko pokazuje neki "autoritet") i tvrdoglave gluposti (odbijanja da se
prihvate nove ideje samo zato što su radikalno drugačije). Čovek koji poseduje dovoljnu
količinu ličnog integriteta neće odustajati od svojih stavova zato što mu je neko drugi
rekao da odustane od njih; ali će promeniti mišljenje ako mu se DAJU DOVOLJNI
RAZLOZI da ga promeni.
Potrebno je imati određene uslove koje svaki stav mora da zadovolji pre nego što bude
prihvaćen kao istina. Ako neki stav ne uspe da te uslove zadovolji, on neće biti prihvaćen
- bez obzira koliko primamljivo ili lepo izgledao; a ako neki stav uspe da ih zadovolji, on
će biti prihvaćen, bez obzira koliko bolelo da se odustane od dotadašnjeg razmišljanja.
VI - Ali kako POVEROVATI u sve to uopšte?
Kako da racionalan čovek uopšte počne sa čak i osnovnim idejama? Odakle početi, kako
napraviti taj prvi korak verovanja? Odgovor se opet nalazi u menjanju paradigmi.
Menjanje paradigmi je nešto što ljudi stalno rade, svaki put kada promene pristup nekoj
situaciji, ili kada istovremeno drže naizgled suprotne stavove prema nekom pitanju. Kod
magije, svesna i jasno ograničena promena paradigme može biti sve što je potrebno za
početak i uspešan tok rada.
Primer: veliki deo moje lične magije se bavi Runama, koje su usko povezane sa
nordijskim panteonom, a pogotovo sa Odinom, vrhovnim Bogom tog panteona. Odin je
Bog koji, po legendi, ima jedno svevideće oko, pošto je drugo dao u zamenu za gutljaj iz
Bunara Sećanja, čime je dobio najviši stepen znanja i mudrosti koji je moguć u okvirima
sveta.
U mojoj svakodnevnoj paradigmi ja verujem u zakone fizike i u opipljivost sveta oko
sebe, u koga se entiteti i Bogovi teško uklapaju; ako bi postojalo Drvo Sveta, veliki
Igdrasil, on bi morao da se vidi na geografskim kartama. U svakodnevnom svetu, Odin je
za mene jednostavno poetski simbol mudrosti, znanja i pre svega TEŽNJE za tim
znanjem (pošto je bio spreman da žrtvuje oko da bi to znanje stekao).
65
Ali šta ako želim da uradim neku vežbu (ili ritual) samoistraživanja, ili potrage za
znanjem, i ako želim da se pozovem na simbol Odina...kako ću to uraditi? Šta ako želim
da izvedem neki tradicionalni ritual sa Runama, za koga je potrebno prizivati Odina? Bilo
bi prilično besmisleno pozivati boga u koga ja, ipak, ne verujem, zar ne?
Ovde ulazi u igru menjanje paradigmi. Šta ako ja, od trenutka kada ritual počne, do
trenutka kada se ritual završi, prosto POVERUJEM u Odina? Šta ako celu stvar izvedem
ponašajući se i razmišljajući (tj. trudeći se da se ponašam i da razmišljam) KAO DA
ZAISTA VERUJEM DA ODIN, Valhala, Igdrasil i sve ostalo opisano u nordijskoj mitologiji
ZAISTA POSTOJE? Drugim rečima, šta ako svoju paradigmu privremeno ne promenim,
tako da zakoni fizike za trenutak odu u zapećak a Bogovi dođu u prvi plan, makar samo
do kraja rituala?
Zanimljiva ideja, zar ne? Ljudi u svakom slučaju menjaju paradigme neprestano; na
primer, skeptični naučnik koji ode zajedno sa svojom bakom-hrišćankom u crkvu će za taj
period vremena (iz pažnje prema baki, ako ni iz čega drugog) malo potisnuti svoju
paradigmu i provešće nekoliko minuta ponašajući se kao hrišćanin. Zašto onda to ne
uraditi svesno?
Ako postoji neka prednost, neka opcija za rešenje nekog važnog problema koja je
dostupna, na primer, samo kroz određeni Vudu ritual...da li je bolje ne rešiti problem, ili
je bolje preuzeti Vudu paradigmu (u kojoj svetom vladaju Loe i mrtvi preci) na period
vremena koji je potreban da se to rešenje primeni?
VIII - I šta je onda Magija na kraju? Kako radi?
To je pitanje na koje ste verovatno očekivali odgovor kada ste počinjali ovaj tekst, i to je
pitanje koje će na kraju i dalje ostati otvoreno. Kratko rečeno, na to pitanje ne postoji
odgovor koji vam neko drugi može dati.
Problem sa magijom je što se velika većina stvari u njenom domenu nalazi van granica
proverljivosti. Kod empirijskih pitanja, recimo "kako čekić deluje na ekser," odgovor je
veoma lako naći: nekoliko ljudi će pogledati čekić koji udara ekser, porazgovaraće jedni
sa drugima, i stvoriće odgovor na osnovu onoga što su SVI videli.
Kod magijskih pitanja, često samo čovek koji poseduje sposobnost može da je obzervira.
Uzmimo maga koji radi u energetskom modelu, i koji ima sposobnost "osećanja
energetskih tokova;" kako to objasniti, kada on ne može nikako da dokaže tu svoju
sposobnost? On ne može da je pokaže nekome ko nema tu istu sposobnost. Može da je
opisuje rečima, ali to će biti kao ono klasično "objašnjavanje slepom čoveku kako izgleda
narandžasta boja." A kako bi tek izgledalo kada bi neko pokušao da napravi teoriju kako
ta sposobnost funkcionise?
Moralo bi prvo da se definiše šta znači "videti," pa onda kako on "vidi" pa šta je u stvari
ta "energija," pa šta to znači za ostatak sveta, itd, itd, itd. Svaka takva rasprava na kraju
ode do svoje zadnje iteracije, u kojoj se raspravlja o večnom pitanju "kako svet
funkcioniše" a koje se naslanja na pitanje "šta je u stvari to svet."
66
A to pitanje je, opet, kao poslovična konzerva crva - može se otvoriti, ali se ne može
zatvoriti. Možemo otići kod Maga Haosa i pričati o strukturama verovanja i oblikovanju
realnosti. Možemo otići kod Vikanaca i pričati o Bogu i Boginji i tome kako oni daju moć
svojim sledbenicima. Možemo prići nekom Taoisti i razgovarati o tokovima energija koje
oblikuju svet. Možemo sa Budistom diskutovati o iluzornosti sveta, i o praznini koja je
forma, formi koja je praznina. Sve će to biti samo modeli, samo različite tačke pogleda, i
nijedna od njih neće biti Istina sa velikim I - pošto takvu istinu, ako ona uopšte postoji,
čovek može samo sam da sazna, direktno svojom svešću.
Ovde je predloženo da magiju uzmete kao paradigmu, način gledanja na stvari; i da
onda, na osnovu beskonačnih mogućnosti i svojih sposobnosti u njima, stvorite teoriju
koja ZA VAS ima smisla. Prihvatanje sažvakanih odgovora vas neće odvesti ništa dalje u
životu nego što bi vas odvelo odbijanje da čak i pogledate stvari "za koje unapred znate
da nisu moguće."
Odgovor na problem devet tačaka:
Počnite iz gornjeg desnog ugla, i idite do donjeg levog. Zatim odatle nastavite udesno,
kroz ceo treći red, dok ne prođete poslednju tačku i PROĐETE IZA NJE; morate otići
dovoljno daleko udesno da možete da povučete sledeću liniju, koja ide kroz poslednju
tačku drugog reda, kroz drugu tačku prvog reda, pa opet izvan okvira kvadrata dok ne
dođe iznad prve tačke prvog reda; zatim se jednostavno spustite naniže, i rešili ste
problem. Evo i "slike," da objasni stvar:
Ono što je potrebno je mala promena paradigme: treba se setiti da je kvadrat samo
iluzija. Većina ljudi nije u stanju da reši ovaj problem, pošto im nikada ne padne na
pamet da produže liniju izvan granica zamišljenog kvadrata.
67
7. Gebo
Koreni:
Gebo je Runa poklona, i izvor svih reči za poklon i davanje u severnim jezicima (OHG
"geban," GO "giban," OE "gyfu, giefan," ON "gifa"). Moderne engleske reči "gift" (poklon)
i "to give" (pokloniti, dati) kao i moderno nemačko "geben" (dati) i "Gabe" (poklon) slede
iz imena ove Rune. Kao Runa otvaranja, nesebičnosti, davanja i deljenja, postoji i veza sa
rečima kao što su OE "gebed," OHG "gebed, gibet" koje znače "molitva."
Alternativni načini izgovora:
OHG - gebo, gifo
OE - gyfu
ON - gebo
GO - giba, geuua
Interpretacija:
Runa Gebo je jedna od najčešće i najintenzivnije korišćenih Runa u okvirima Runske
magije. Ona se kroz istoriju do dan danas koristila kao oznaka poklona; vladari koji su
davali svojim vazalima poklon prilikom dolaska na vlast su urezivali ovu Runu u poklon;
sveštenici su ovom Runom označavali predmete ili životinje koje su žrtvovane Bogovima;
venčani prstenovi su često nosili Gebo niz (XXXXX) na sebi. Moderni magovi, pa čak i
neki koji ne prate Runski sistem u velikoj meri, često stavljaju znak Gebo na sveće i
štapove tokom invokacija i evokacija.
U staro doba, poklon je bio stvar koja je zapečaćivala zakletve (kao u gorepomenutim
slučajevima vladara i vazala, ili u slučaju venčanja). Gebo time postaje i Pečat Zakletve:
njome se stavljala tačka na obećanja i obaveze, i nad njome se klelo da će se ta
obećanja ispuniti. Pozivanje na Gebo predstavlja pozivanje na najuži deo čovekovog
integriteta i lične časti.
U okviru Raida, Gebo je prvo mesto susreta sa drugim ljudima; do sada je Putovanje bilo
usamljeno i zasnovano samo na sopstvenoj snazi, a sada se pojavljuju i drugi ljudi koji
pomažu da se neke prepreke prevaziđu. Ali Gebo ne označava slučajne strance na putu:
naprotiv, samo najbliži prijatelji i ljubavnici spadaju pod ovaj simbol. Odavde sledi
68
interpretacija koja se veoma često pojavljuje u divinaciji i koja se jako često koristi u
Runskoj magiji: Gebo je Runa koja najdirektnije označava seks. Sigurno preko polovine
korišćenja Runa u obliku Runske magije poznatom kao direktna projekcija (koji je
najčešći i naprostiji oblik) predstavljaju upotrebe Rune Gebo radi stvaranja ili povećanja
mogućnosti za seksualnu vezu ili susret.
Pri interpretaciji, međutim, treba paziti da se ne zaborave osnovna značenja (poklon,
dužnost, zakletva, čast), i treba biti veoma oprezan da se u samoj magiji Runa ne
upotrebi na način koji potencira njeno seksualno značenje dok direktno krši njene ostale
konotacije.
Gebo je takođe i prva Runa koja se pojavljuje u Starijem Futarku, ali nestaje u mlađim
(Skandinavskim i Vikinškim) alfabetima; za nju postoji samo jedna, Stara Engleska,
pesma. Agresivna i pljačkaška plemena vikinga nisu imali mnogo koristi od ideje poklona;
oni su prosto uzimali ono što su hteli.
Asocijacije:
poklon, davanje, čast, zakletva, obećanje, obaveza, jako prijateljstvo, brak, seks
Stara Engleska Runska Pesma
Gyfu gumena byth
gleng and herenys
wrathu and wyrthscype
and wræcna gehwam
ar and ætwist
∂e byth othra leas
Gyfu brings credit and honour
which support one's dignity;
it furnishes help and subsistence
to all broken men
who are devoid of aught else.
Gebo donosi priznanje i čast
koji daju dostojanstvo čoveku;
daje pomoć i život
svim slomljenim ljudima
koji nemaju ništa drugo.
69
Klasifikacija Magije
Trebalo bi da raščistimo i pitanje podela magije. Jednu podelu smo već obradili u
prethodnom tekstu (podela na spiritualnu, energetsku, psihološku i informacionu); ali
podela ima mali milion, sve u zavisnosti odakle čovek gleda (po moralnoj vrednosti? po
načinu rada? po razlogu rada? po efektima? po mehanizmu izvršavanja?).
Prva stvar koju treba da raščistimo je najčešća podela magije, na "belu" i "crnu;" što
ćemo ovde uraditi veoma ukratko, jer nemam želju da trošim i svoje i vaše vreme na
podelu koja je u principu besmislena. Ako imate mazohističke želje ;) možete pogledati
neke od diskusija koje se vode po tim pitanjima na Internetu; to bi trebalo da bude
sasvim dovoljno da vam objasni koliko je podela magije po moralnim odrednicama
neupotrebljiva.
Kao primer, jedna od najčešćih diskusija u new-age krugovima je u pitanju magije
lečenja; naime, postoji koncenzus da bilo kakva magija rađena na nekom čoveku bez
njegovog znanja i pristanka automatski spada u "crnu" kategoriju, a istovremeno postoji
opšta ideja da je lečenje uvek "bela" magija. Dakle, ako čovek magijski leči nekoga ko na
to lečenje nije pristao, da li je magija "bela" ili "crna?" Verovali ili ne, u diskusijama oko
ovoga su napisane na desetine megabajta teksta, literarni spomenik sposobnosti ljudi da
svaku ideju odvedu u otužne ekstreme.
Magija je alatka uma, skup sposobnosti; isto kao što inteligenciju možete upotrebiti za
dobro ili za zlo, tako možete i svaku vrstu magije upotrebiti za bilo šta. Vrednost alata je
u njegovoj upotrebi, i to važi i za moralne odrednice.
Ono čime ćemo se ovde baviti je po mom mišljenju najkorisnija podela magije, ne zato
što nešto posebno pomaže u radu sa magijom, već zato što pomaže u sporazumevanju i
klasifikaciji. Mali problem sa ovom podelom je što ne postoje prevodi za neke od njenih
kategorija na srpski, tako da moraju da se koriste engleske reči; ali u poslednje vreme,
dejstvom interneta i brzim širenjem informacija, ova podela je postala veoma dobro
poznata širom sveta, nezavisno od jezika; osnove joj je originalno postavio Piter Kerol,
tako da ponekad možete naći pomene "Kerolove podele."
Ova podela je metodološka, tj. zavisna od načina rada; i po njoj se magija deli na sledeće
kategorije:
- Sorcery (čita se sorseri), je "magija uz pomoć materijalnih baza i alata." sorcery je sve
što koristi materijalne predmete kao osnovu rada. Talismani su oblik sorcery; Rune koje
ste urezali (same drvene pločice) su oblik sorcery; većina runske magije, koja je
zasnovana na urezivanju Runa u kamenje ili drvene štapove je sorcery; "čarobni napici"
bi bili sorcery :). Bilo koji akt magije koji proizvodi ili koristi neki materijalni osnov je
oblik sorcery.
Sorcery je često i veoma nepravedno zapostavljena grana magije. Pošto se efekti ove
vrste magije obično zasnivaju na materijalnim potrebama ili željama (sorcery se retko
radi za neki visoki duhovni razvitak, najčešće su u pitanju zaštitni talismani ili male
magije iz praktičnih razloga - da se prevaziđe neka konkretna prepreka, ili da se ostvari
neka konkretna želja), mnogi ljudi koji zamišljaju sebe kao "Visoke Magove" smatraju
ovu granu "ispod svog nivoa." Često ćete čuti u magijskim, a pogotovo u new age
(rhymes with sewage) krugovima kako se nešto prezrivo pominje kao "petty sorcery"
70
("sitna vradžbina" bi bi dobar prevod).
Ništa nije dalje od istine. Sorcery je obično magija koja ima najdirektnije i najvidljivije
efekte, i ljudi koji je zapostavljaju u 99.9% slučajeva nemaju uspeha ni u drugim
granama magije. Postoje dva ključna razloga za korišćenje ove grane.
Prvo, ona je direktna, prizemna, i ne zahteva unošenje u neki duboki misticizam. Čoveku
je s vremena na vreme potrebno da se malo odmori od visokoparnih razmišljanja i uradi
neki "veštičji" ritual; posle meseci filozofiranja i razmišljanja o "razlučivanju dualnosti" i
"skupovima realnosti iza koncenzualnog nivoa" veoma dobro dođe par dana urezivanja
Runa i simbola koje pretvaraju štap za planinarenje u, recimo, fokus za auru prijateljstva
sa divljim životinjama...
Drugo, kada radi, obično radi veoma direktno i van svake sumnje. Čovek koji se zadržava
u "višim sferama" dobija rezultate koji su značajniji za njega u dugom roku, ali su
apstraktni i neopipljivi; rad sa sorcery i down-to-earth rezultati koji se tako dobijaju su
odličan način i da "održi noge na zemlji" i da se podseti da magija zaista postoji i na
fizičkom nivou.
Bavićemo se nizom stvari koje spadaju u sorcery u toku Raida.
- Enchantment je "direktna magija." Direktni uticaji, projekcije (koje ćemo raditi
uskoro), promene realnosti na licu mesta i slične ideje sve spadaju pod enchantment.
Bilo koja akcija u kojoj mag pokušava da direktno promeni realnost svojom voljom spada
u ovu kategoriju. Više detalja o tačnom radu enchantment ću dati kada budemo pričali o
metodama enchantment uz pomoć Runa, ne tako dugo od danas :)
Rituali isterivanja, centriranja i otvaranja generalno (po modusu rada) spadaju u
enchantment, ali se često postavljaju kao posebna kategorija (pošto nema neke
određene promene koju izazivaju).
- Divinacija je pokušaj da se dobiju informacije (bilo o prošlosti, sadašnjosti ili
budućnosti) uz pomoć magije. Sve od kompleksnih teorija Kabale i Tarota do seoskih igri
sa gledanjem u pasulj ;) spada u ovu kategoriju; u njoj su, naravno i Rune - koje su pre
svega divinacioni sistem. O ovome ćemo takođe posebno govoriti kasnije, i to veoma,
veoma detaljno ;). Međutim, važno je ovde napomenuti par stvari.
Za divinaciju nije potreban sistem; kada čovek jednom nauči da "opusti svoj um," bilo šta
može da posluži kao fokus - Tarot karte isto koliko i pasulj isto koliko i zvezdano nebo;
kompleksne interpretacije i sistemi su u principu nepotrebni. Astrologija je dobra
ilustracija ovog principa: stari šamani su koristili zvezde kao fokus - gledajući u nebo,
puštajući svoj um da se izgubi u lepoti i prostranstvu, i puštajući ideje da im same dođu
u um. Kroz generacije, primećene su pravilnosti, ustanovljeni "zakoni" i izgrađen čitav
besmisleni sistem koji postoji danas.
Da li je moguće predvideti buducnost? Moj odgovor je da po svemu što sam do sada
video to NIJE moguće; nepostojanje dugoročnih proročanstava i postojanja hiljada
izmišljenih i falsifikovanih stoje kao dokaz. Međutim, moguće je predvideti verovatnoće i
trendove - kao u meteorologiji ili ekonomiji. Ako gledate nekog čoveka koji baca kamen,
moći ćete da otprilike procenite gde će taj kamen da padne (i znaćete sa skoro
apsolutnom sigurnošću da će taj kamen na kraju zaista i pasti - neće ostati da lebdi u
vazduhu, niti će nastaviti da leti u beskonačnost); isto važi i za sve ostalo. Ako pustite
vaš um da se utopi u veće prostranstvo, da uđe u stanje u kome sve asocijacije iz
podsvesti mogu slobodno da isplivaju na površinu, i ako u tom stanju postavite pitanje 71
često ćete dobiti odgovor koji će SIGURNO pasti blizu konačnog ishoda, ako ne i tačno na
taj ishod. Pri tome, treba biti svestan da su uvek u pitanju samo verovatnoće - ono što je
"prorečeno" ne samo da ne mora biti tako, već može (svesnim naporom i trudom) da se
izmeni i da SIGURNO ne bude tako.
Postoji još jedan izuzetno važan koncept u vezi sa divinacijom. PRAVI sistemi divinacije
(od kojih su Rune, Tarot/Kabala i I-Ching najviše zastupljeni) predstavljaju slike čitavog
ljudskog shvatanja univerzuma. Za razliku od "freeform" divinacija kao što je gledanje u
zvezde ili u pasulj ;), ovi sistemi imaju jasno određena značenja, korespondencije i
međusobne veze - što ih čini nezamenjivim u skoro svakom Radu. Ako želite da povežete
dve ideje, ili da stvorite neku magiju koja odgovara prilici, ili da uradite praktično bilo šta
na tom nivou...šanse su da će vam trebati neki sistem integracije, nešto što će vam
omogućiti da nađete vezu između naizgled nepovezivih ideja. I tu ulazi sistem divinacije,
koji god da je...
Raspolaganje dobrim sistemom divinacije ne samo što je važno za bilo kakvu magiju, već
je i ključno za sve operacije Visoke Magije.
- Evokacija je prizivanje entiteta, svesnih ili polusvesnih sila. Dakle, od klasičnog
Goetičkog prizivanja demona koje daje zao glas magiji, do priziva elementala i "Čuvara
Četvrti" u nekim vrstama magije...sve je evokacija. O ovome ćemo još malo govoriti pred
kraj drugog Aetta, pa zatim u detalje u trećem.
- Invokacija je definisana kao "svesno prihvatanje fokusa svesti nekog arhetipskog ili
važnog neksusa misli." Rečeno na uobičajenom jeziku, invokacija je Rad u kome Mag
priziva entitete U SEBE; dakle, svesan ulazak u ono što hrišćani za jezom nazivaju
"posednutost," i što je predmet tolikih holivudskih horor filmova.
Opet, ovo ćemo detaljnije obraditi pred sam kraj Raida, ali ovde se osećam dužnim da
ovde odmah razbijem neke mitove koje su filmovi izgradili. Invokacija je VEOMA teška
stvar, ali ključna za mnoge grane i aspekte magije. Psihološko objašnjenje za invokaciju
još uvek ne postoji (tj. ne postoji ozbiljno objašnjenje; trenutno se svodi na "privremenu
opsesiju veštački izgrađenom ličnošću"); čovek koji invokuje neki entitet će se ponašati,
pričati i razmišljati kao taj entitet dok se invokacija ne završi. Nakon invokacije, u većini
slučajeva čovek se neće sećati ničega iz tog perioda, ali u nekim slučajevima će se tačno
sećati svega što se desilo ali iz tačke gledišta posmatrača u sopstvenoj glavi.
Zvuči zastrašujuće, zar ne? Pa ipak, neke od većih religija se zanivaju na tome. Vudu,
recimo, operiše isključivo na ideji invokacije; houngan ili mambo (sveštenik ili sveštenica)
će prizvati u sebe Lou (boga/duha) koji će onda kroz njena usta razgovarati sa
prisutnima. U vikanskim ritualima, Visoka Sveštenica će u sebe prizvati neki od aspekata
Boginje, i na taj način pokazati snagu vere ostalima...
Veoma je teško objasniti razmere invokacije; u stvari, verovatno ćete ostati skeptični
(nadam se da ćete ostati skeptični! treba da budete skeptični prema svemu dok ne vidite
sami, ili ne budete u stanju da sami izračunate o čemu se radi) osim ako nekada ne
budete imali prilike da lično vidite neku invokaciju. Nema govora o varanju ili
"pretvaranju;" kada Loa posedne sveštenika, on ne samo što se ponaša, kreće i govori na
drugačiji način, već se menjaju i glas i (ponekad, u veoma jakim invokacijama) stvari kao
što je boja očiju i crte lica; i pre svega, tu je aura moći - u jednom trenutku pred vama
stoji čovek, u sledećem neizmerno moćno više bice. U jednom trenutku, pred vama je
Visoka Sveštenica koju poznajete sa posla :), a u sledećem je to Boginja koja prosto
isijava moć i dostojanstvo.
72
Neobjašnjivo, dok se ne vidi direktno.
Naravno, invokacija može da bude veoma destabilišuće iskustvo na ljude koji su
nesigurni ili već nestabilni; svakako se radi o jednoj od najopasnijih grana magije.
- Iluminacija je Rad usmeren na poboljšanje ili razmevanje nekog aspekta ličnosti Maga
koji je izvodi. Dakle, samoistraživanje, uklanjanje strahova, jačanje volje ili traženje
razloga za neki san ili ideju koja se opsesivno ponavlja...sve bi to bile iluminacije. Naš
Raido je dobrim delom iluminativni Rad. Ne treba zaboraviti da se kod iluminacija radi o
određenoj stvari; znači, čovek zna šta želi da promeni, ukloni ili unapredi, i onda pravi
Rad u skladu sa time. Granica je tanka, ali razlika je ogromna između iluminacije i
sledeće kategorije koja je često naizgled slična, a to je:
- "Visoka Magija", ono ka čemu tezimo, i ono što srž Raida predstavlja - rad na
samospoznaji čoveka. "Spoznaj samoga sebe" - stara ideja, stara poslovica, ključ
razumevanja svega ostalog. Čovek može da zna bilo šta, ništa mu ne vredi ako pri tome
ne poznaje sebe samog. Pitanja Visoke Magije se mogu postaviti na milion načina: Šta
sam ja? Zašto sam ja? Koji je smisao čoveka, univerzuma i svega ostalog? Da li smisao
mora postojati uopšte? Šta je to sreća? Šta ja u stvari želim da uradim? Da li želim išta
da uradim? ...sve se svodi na jedno isto pitanje: Ko sam ja u stvari? To je ono čime se
Visoka Magija, ili kako se češće naziva, Veliki Rad ("Great Work") bavi.
Visoka Magija je stub magijskog rada; sve ostalo su pomoćne grančice na tom stubu,
alatke koje se koriste kako bi se prikupilo znanje i shvatanje, kako bi se uklonile
materijalne i nematerijalne prepreke, kako bi se potpomogao dalji razvoj glavnih ideja
koje čine sve što mi jesmo.
O Velikom Radu se ne može mnogo govoriti; on je različit za svakog čoveka, i niko ga ne
može naučiti od nekog drugog. Mi ćemo učiti pomoćne discipline, ali odnos između vas
samih i vašeg Velikog Rada ostaje zauvek zatvoren unutar vaših sopstvenih glava,
zasnovan samo na vašem ličnom shvatanju, i jedino i isključivo pod vašom ličnom
odgovornošću.
73
8. Wunjo
Koreni:
Wunjo je Runa Pobede; iz prastarog IE korena *wen- (želeti, truditi se) dolaze OHG
"wunno" (sreća, zadovoljstvo, žudnja), "weniz" (nada), OE "wine" (zaštitnik), kao i
moderne engleske reči iz korena "to win" (pobediti) i "winsome" (lep, privlačan,
dopadljiv). Neki autori smatraju da je i Latinska reč "Venus" potekla iz istog korena.
Alternativninačini izgovora:
OHG - wyn, wynne, wunna, wunno
OE - wyn, wenne
GO - winja, uuinne
Interpretacija u okviru Raida:
Wunjo je simbol pobede i slave; takođe, drugo najteže mesto zaprevazilaženje u Futarku,
posle Rune Fehu. Naime, isto kao što velika većina ljudi svoje putovanje nikada ni ne
započne, već ostane potpuno vezana za materijalni nivo sveta (Fehu) ne videći da išta
drugo i može postojati, mnogi koji dostignu Wunjo smatraju da su došli "na kraj puta," i
da nema kuda dalje da se ide. Wunjo je tipična situacija jednog New Agera, kao i velikog
dela ljudi koji se bave bilo kakvim oblikom duhovnog razvoja: rad je započet, došlo se do
nekih malih rezultata, i onda se tu stalo; smatra se da su ti rezultati ogromna stvar, i da
dalji rad na razvoju više nije potreban.
To je, na žalost (ili na sreću), samo još jedna iluzija; Wunjo je zaslužen odmor, mesto za
"punjenje goriva" pre niza teških Runa sa kojima počinje Drugi Aett (koje su i jedan deo
razloga zbog kojih mnogi odluče da ne idu dalje). Imajte ovo u vidu ako vam se učini da
rad sa ovom Runom ide sporo...
Takođe, ova Runa je poslednja "milostiva" tačka u Raidu; nakon nje, sledi niz veoma
direktnih i sve-osim-blagih simbola. Iskoristite je i uživajte u njoj, jer proćice dosta
vremena pre nego što dođemo do sledeće Rune koja je toliko "benevolentna."
74
Interpretacija same Rune:
Wunjo je mesto na kome rad počinje da se isplaćuje. Čovek je napustio Fehu, pošao na
čitavo ovo uvrnuto putovanje, postigao neka saznanja, i sve je to fino i krasno...ali da li
su ta saznanja bila vredna truda? Wunjo je mesto na kome stvari počinju da se uklapaju
u slagalicu, i gde počinju da se vide rezultati rada...
Mladi karatista koji je dve godine vežbao kate, čije su se dosadašnje borbe svodile na
praktične vežbe u tehnikama pravilnog padanja, i koji do sada nije uspevao da zaista
primeni bilo šta od onoga što je naučio, prvi put ulazi u pravu borbu i ustanovljava da se
zaista kreće refleksno i brzo, da netrenirani ljudi praktično nemaju šanse protiv njega...
Programer koji je sedeo i mesecima radio primere iz knjige lomeći glavu nad stranim i
teškim konceptima, seda da uradi svoj prvi program – i ustanovljava da on ZAISTA
SHVATA šta treba da uradi, da je do te mere savladao rešavanje problema na
apstraktnom nivou da mu stvarni, praktični problemi ne predstavljaju nikakav problem...
Student koji je mesecima spremao ispit iz matematike, radeći na stotine zadataka,
znojeći se nad definicijama, dokazima i formulama, dolazi na ispit - i ustanovljava da je
ispit LAK, da on to već SVE ZNA...
U bilo kom slučaju, ovaj trenutak, trenutak kada čovek shvati da je nešto što je radio
zaista počelo da donosi plodove je za većinu ljudi izvor fokusirane i intenzivne euforije:
Wow, pa to zaista radi! (Nije slučajno što upravo sada počinjemo sa PRAKTIČNIM
upotrebama Runa u magiji kao i sa osnovnim idejama divinacije; tekstovi idu ili zajedno
sa ovim, ili će stići u roku od par dana)
Kao što sam već napomenuo, taj trenutak je i zavodljiv - to je ono "pa kada ovo tako
dobro ide, zašto se ja ne bih prosto držao toga i radio prosto samoto..." Te zavodljivosti
se treba dobro paziti.
Wunjo je, isto kao i Gebo, jedna od šest Runa koje postoje u Starijem Futarku, ali ne
postoje u Skandinavskim; znači, opet postoji samo jedna pesma...
Asocijacije:
uspeh, slava, priznanje, nagrada, zadovoljstvo, postignuće ciljeva, radost
Stara Engleska Runska Pesma:
Wenne bruceth
∂e can weana lyt
sares and sorge
and him sylfa hæfth
blæd and blysse
and eac byrga geniht.
Wyn he possesses who knows
no woes, pain nor sorrow,
and has prosperity and happiness
and a well-fortified dwelling.
Wunjo poseduje onaj ko ne zna
za patnju, bol ili žalost,
a sposoban je da napreduje i bude srećan
i ima čvrstu kuću.
75
76
Osnovne upotrebe Runa u Magiji
"Domaćin žurke je otvorio vrata, pozdravio ga, i odmah se izgubio u pravcu nekog
poziva. Piter se nasmejao; sa skoro sto ljudi u petosobnoj kući, domaćin će verovatno
provesti celo veče trčeći od jednog nereda do drugog.
Uzevši piće sa stola, osmotrio je ljude oko sebe tražeći nešto što izgleda zanimljivo.
Žurka je, međutim, izgledala sasvim prosečno, sa prosečnim slučajnim izborom ljudi, bez
očigledno nestandardnih ili zanimljivih faca...bar što se tiče standardnog načina gledanja.
Piter spusti piće, udahne vazduh par puta, i počne sa dubljim posmatranjem. Devojka u
ćošku...nervoza, nesigurnost, odbojnost...muškarac pored nje...pripita samouverenost,
samovažnost, posesivnost prema devojci (hm, tu će biti vatrometa kasnije večeras)...tihi
mladić u ćošku...nesigurnost, želja da priđe devojci koja stoji pored njega, nedostatak
hrabrosti...a ta devojka u dubokoj priči za izuzetno zgodnim tipom...koji međutim u
očima ima odjek emocionalne praznine, suve uverenosti u sopstvenu seksualnu
dominaciju i nedostatak želje za bilo čime drugim...plava devojka koja se polako pomera
prema izlazu...držeći nešto ispod jakne, ukradeno...verovatno neku sitnicu koju je digla
od domaćina (hm...ne, to nije moja briga)...dve devojke i mladić sede u ćošku...prijatelji,
nema veza...jedna od devojaka posmatra plavušu koja se polako privlači izlazu sa
pritajenim smeškom na usnama, ali ne govori ništa glasno...hm, inteligencija i dobra
obzervacija, to bi moglo biti zanimljivo.
Centrirajući, Piter krenu direktno kroz gomilu, koja se nesvesno razdvajala pred njim,
pravo prema devojci koju je uočio. Možda ovo i neće biti potpuno izgubljeno veče."
~ prevod iz "Among Us," John Erickson
"Ušao sam u centar, i fejdovao iz realnosti. Ćošak bara, dobro piće (nema ništa bolje od
Belog Rusa), i oporavak od predugačkog dana na poslu. Fejding je uspeo previše dobro,
tako da je jedan par krenuo da sedne za moj sto uopšte ne primećujući da sam tu.
Obavestio sam ih da je sto zauzet, na njihovo veliko iznenađenje ;), i zatim projektovao
polje Thorna oko sebe. Apsolutno nisam želeo da budem uznemiravan. Završio sam sa
prvim pićem, poručio sledeće, i gledao kako se bar polako popunjava (osim potpuno
praznog kruga oko mog stola; možda sam ipak malo preterao sa Thornom, ali nije
važno). Tada je ušla jedna fenomenalna devojka, visoka, crna kosa do pola leđa, sa
izrazito prodornim zelenim očima. Sela je za bar i naručila piće, privlačeći za sobom,
naravno, nekoliko pripitih tipova, koji su odmah počeli da je startuju. Devojka je izgledala
iziritirana time, i odbijala je razgovor, što je većinu tipova poslalo sa podvijenim repovima
nazad u gomilu, osim trojice najupornijih (i najpijanijih) koji su nastavili da joj dosađuju.
Ušao sam u centar ponovo, povezao prethodno bačeni Thorn, pokrenuo DFWM glamur, i
prišao devojci. Par pogleda, i tipovi su se izgubili u gomili, mrmljajući. Seo sam pored
devojke, mutirao glamur u FM ;), projektovao Gebo-Berkana-Mannaz na nju i započeo
razgovor...koji se završio u roku od tri minuta, kada je njen dečko, na koga je čekala,
ušao u bar :))))
Bar je bila dobra vežba. Ono što želim da pitam je, da li neko ima dobar način
prepoznavanja osoba suprotnog pola koje su zauzete?"
~ prevod iz jedne od e-mail diskusija u okviru Z(Clustera)
77
Mislio sam da bi bilo dobro da počnem sa par primera; prvi dat je iz romana koji je
napisao jedan runski Mag, drugi je iz jedne od diskusija o magiji koje se stalno vode na
listama Z(Cluster)a. Oba predstavljaju stvari koje se mogu izvesti runskom magijom - i
date su istovremeno kao demonstracija sile (wow, pa to je moćno), i kao demonstracija
ograničenja (ne, nećete moći da bacate vatrene kugle iz ruku ;). Slede opisi svih tehnika
koje su korišćene u gornjim primerima, plus još nekoliko zanimljivih ideja.
Imajte u vidu da su gornje primene nešto do čega se dolazi samo kroz vežbu; u početku,
takve stvari će biti van vaših mogućnosti, mada vaš uticaj neće biti ni u kom slučaju
zanemarljiv (pogotovo u slučaju glamura).
Upotreba samih Runa
Sve tehnike navedene u sledećim odeljcima se mogu koristiti sa bilo kojom Runom; ali
koja Runa čemu služi? To bi trebalo da bude manje-više očigledno do sada, ali navešću
glavne upotrebe za Rune sa kojima smo do sada radili, radi reference. Takođe, od sada
pa nadalje, svaki opis Rune koji budete dobijali će sadržati i stavku "Magijske upotrebe."
Imajte u vidu da su to samo PREDLOZI; sigurno će biti prilika i situacija u kojima će vam
biti potrebna drugačija upotreba, ili u kojoj ćete neku od Runa upotrebiti sa nekim
drugim, ličnim značenjem. Za sada, međutim:
Fehu - stvari kao što je novac, materijalni ciljevi (bilo šta gde je cilj dobijanje nekog
određenog materijalnog predmeta), samouverenost na materijalnom planu,
traženje/dobijanje posla, unapređenje, kao fokus za posebno jako centriranje, kao fokus
za oslobađanje višaka energije kod nekih viših radova (o ovome ćemo pričati dosta
kasnije).
Uruz - povećanje energije, protiv umora, jačanje volje u trenucima slabosti, pomoć pri
samom početku nekog poduhvata, seksualna potencija i energija :), za pomoć u lovu
(ako ikome od vas to ikada bude trebalo :))
Thurisaz - teranje sebe na samodisciplinu (pažnja: Runa Tyr je mnogo bolji izbor ovde,
kada do nje dođemo), kao simbol prepreke koju treba prevazići, razbijanje vrlo konkretne
lose situacije fokusirane na jednog čoveka ili jedan specifičan problem, aura odbojnosti ili
neprijatnosti (pri glamurima).
Ansuz - mudrost, pomoć i inspiracija pri donošenju važnih odluka, preuzimanje vođstva
(POSEBNO dobra primena, pogotovo u obliku glamura), kao generalni fokus za bolje
izvođenje divinacije i magije.
Raido - organizacija velikih promena u životu, pomoć pri nalaženju puta kada je on
izgubljen (i u doslovnom i u psihološkom smislu), olakšavanje prihvatanja promene,
ponovno uspostavljanje izgubljenih kontakata, zaštita u toku velikih ili važnih putovanja.
Kenaz - inspiracija, kreativnost, pomoć pri učenju i pamćenju, razbijanje nesigurnosti i
straha, dobar fokus za magije (čak i ne-runske) koje imaju veze sa vatrom, fokus za
direktan napad na nematerijalan problem.
78
Gebo - nalaženje ili učvršćivanje veze (prijateljske ili seksualne), direktno zavođenje
određene osobe (preporučuje se visok nivo pažnje!), kao znak za poklon ili žrtvu, kao
Pečat Zakletve (Gebo NIKADA ne sme da se olako koristi u ovom smislu; ako neko
obećanje zapečatite tako što se pozovete na Gebo, bolje da to obećanje i ispunite!).
Wunjo - uspeh u projektu, motivacija, snaga da se završi neki zacrtani posao.
Primeri slede uz svaku tehniku posebno.
Centriranje, važnost i upotreba
Centriranje je ključ za većinu tehnika koje su ovde postavljene; vaš rad sa Runama bi
trebalo da vas je već veoma dobro pripremio za ovo što sledi. Ako niste u stanju da se
dobro centrirate, nećete biti ni u stanju ni da ove tehnike izvedete kako treba.
Kao prvo, da objasnimo par stvari.
Za one koji su radili standardnu vežbu centriranja: ono što je važno je linija i smirenost.
Dakle, ne morate sesti i izvesti ceo ritual da bi ste se centrirali - do sada, kroz vežbu,
sigurno možete da prizovete liniju u svest u praktično bilo kojoj situaciji, stojeći u redu za
mleko ;) ili sedeći u kolima. Dovoljno je da stanete, udahnete vazduh duboko par puta, i
da postanete svesni linije - to je centriranje.
Za one koji su radili vibracioni ritual: centar je ono mesto, ona sredina kroz koju prolaze
sve vibracije (znači IEAOU, i obrnuto). Ako ste ovaj ritual izvodili dovoljno često, sada
sigurno možete da se ubacite u centar sa par dubokih udaha i izdaha, postajući svesni
"stuba" u sebi - stuba koji ide od temena do prepona, stuba u kome se inače odigravaju
same vibracije.
Tri glavne tehnike koje koriste centriranje su:
- koncentracija
Najprostija od svih tehnika, koncentracija se svodi na to da se unutar centra prizovu
snaga i asocijacije neke određene Rune. Koncentraciju je *moguće* izvesti bilo gde, ali
za pravu, punu koncentraciju je ipak potrebno sesti ili stati, uz par minuta relativnog
mira i tišine. Korak po korak, izvođenje bi bilo:
Centriranje (svest o liniji ili stubu), i prenošenje pune pažnje na taj stub. Zatim,
vizualizujete Runu unutar stuba ili linije (nema mesta? Samo pokušajte, videćete da
ima :). Koncentrišite se na Runu potpuno, i počnite da recitujete Runske Pesme za tu
Runu par puta. Sa početkom recitacije, Runa počinje da sija, sve jače i jače, dok na kraju
njen sjaj ne postane toliki da vas potpuno obuhvata - Runa bukvalno sija iz vas. Kada
završite sa koncentracijom, pokušajte da ostanete svesni tog sjaja, te aure oko vas dok
idete za svojim poslom.
Primeri upotrebe:
Spremate ispit, ali vam se čini da već deseti put čitate istu stranicu a da ništa niste
zapamtili. Odvajate deset minuta da se malo odmorite (uz malo pranayame, recimo ;),
79
zatim pre vraćanja na učenje ulazite u centar, i radite koncentraciju na Kenaz; tekst
postaje daleko jasniji i razumljiviji, i ono što ste prethodno čitali je lakše prizvati u
sećanje.
Ceo dan ste radili i totalno ste izmoreni, jedva čekate da zagrlite najdražu stvar u svom
stanu (svoj krevet, naravno :), ali ostao je još jedan posao koji treba nekako izgurati.
Odvajate dva-tri minuta za koncentraciju na Uruz, koji vam obnavlja energiju i
omogućava vam da završite taj posao u makar minimalnim okvirima efikasnosti.
Fejding
Takođe veoma jednostavna tehnika, fejding (fading in/fading out) je srž onoga što se
naziva "dominirajuće prisustvo" kao i onoga što se obično zove "nevidljivost." Ova
tehnika je potpuno nezavisna od Runa.
Dakle, stanite mirno ili sedite, udahnite nekoliko puta duboko, i uđite u centar (bez
zatvaranja očiju!). Zatim, u zavisnosti od toga šta želite da uradite: ako želite da
postanete "nevidljivi" za okolinu, spustite pogled ne praveći kontakt očima ni sa kim.
Opustite se potpuno, očima gledajte "u beskonačnost (znači, bez konkretnog fokusa na
bilo šta), i zatim vizualizujte kako postajte providni. Iz sekunde u sekundu, postajte sve
providniji, dok na kraju ne postanete potpuno nevidljivi za svet oko sebe (pri tom pazite
da ne izgubite centar!).
Ako želite da postanete izuzetno vidljivi i "čvrsti" u realnosti ljudi oko vas, pogled pravo
ispred sebe, sa što manje treptanja. Ne lovite tuđe poglede, ali ako neko ulovi vaš
prihvatite ga čvrsto i bez skretanja. Izbacite ramena i ispravite leđa, držeći ruke blago
povijene u laktovima i paralelne sa telom. Vizualizujte sebe kako postajete sve čvršći i
čvršći, sve veći i veći - dok na kraju niste u svojim mislima upola krupniji od bilo koga u
vašoj blizini. Ako morate nešto da kažete, recite to glasom koji je barem upola glasniji od
vašeg uobičajenog. Ne puštajte centar.
Naravno, fejding ne čini ljude nevidljivim ili posebno "stvarnim," ali itekako utiče na
doživljaj drugih ljudi. Faded out čoveka ljudi prosto ignorišu kao da uopšte nije tu - što
ide do neverovatnih granica. Recimo, jednom sam sedeo u vozu sa jednim prijateljem, i
nakon što su u kupe ušla trojica veoma dosadnih ljudi, obojica smo uradili fade out; kada
je kondukter došao da pregleda karte, uzeo je karte od te trojice, i zatim izašao a da nas
nije drugi put uopšte ni pogledao (iako smo nas dvojica sedeli DO VRATA, i morao je da
uzima karte od ostalih PREKO nas). Ako fade-outujete na stolici u toku neke žurke, može
vam se desiti da vidite i čujete najneverovatnije stvari - ljudi umeju prosto da dođu,
sednu pored vas, i počnu da pričaju jedni sa drugima o stvarima o kojima inače ne bi
pričali pred vama uopšte...i pritom uopšte ne registruju vaše prisustvo.
Fade-in je teži za izvođenje, ali takođe ima vidljive rezultate - ljudi počnu nesvesno da
vam se sklanjaju s puta, da vam ustupaju mesto, i generalno se osećaju neprijatno ako
se krećete prema njima. Pazite, međutim - neki agresivni tip može da vas u fade-in
stanju percipira kao drugog agresivnog tipa koji upravo vrši invaziju na njegovu teritoriju,
i da počne da pravi probleme.
80
Glamur
Glamuri su oblik magije koji ljudi najčešće nesvesno koriste, i verovatno najlakši za
izvođenje početnicima. Nisu neophodno vezani za Rune; štaviše, Rune služe samo kao
eventualni dodatak samom glamuru.
Glamur je "osećaj" ili "aura" koju neki čovek zrači; "nedefinisane" stvari kao što je
seksipil, ili "osećaj" da neko "deluje opasno," su primeri glamura. Par dobrih ne-runskih
glamura (uključujući i jednu verziju veoma popluarnog DFWM) su opisani u tekstu koji
možete videti na:
http://www.geocities.com/bookofzee/dontf.htm
Generalna ideja izvođenja je veoma prosta: uradite isto što ste uradili prilikom
koncentracije, tj. prizovete simbol određene Rune u svoj centar. Zatim, na ovo dodate
vizualizacije koje odgovaraju glamuru.
Recimo da radite u nekom timu koji treba da završi neki projekt u određenom roku, ali ne
postoji nikakav "autoritet" koji bi izgurao timski rad, tako da tim strašno zaostaje.
Rešenje: uradite koncentraciju na Ansuz, fejd-in koliko možete (da bi ste postali "čvršći"
u opažanju drugih ljudi), i zatim na sebe preuzmete ponašanje i manerizme "vođe:"
direktan i čvrst kontakt pogledom, čvrsto i jasno delegiranje poslova, insistiranje na
međusobnom poštovanju, i držanje pozicije. Tačan oblik glamura, tačni maniri i pokreti će
biti različiti od čoveka do čoveka (i od situacije do situacije), ali pogledajte primere na
gorenavedenoj stranici i gradite dalje na osnovu tih primera. Zaista ne postoji način da se
tehnika glamorizovanja objasni u potpunosti - jedini način da naučite je da probate i
vežbate, vežbate, vežbate...
A razloga za vežbu itekako ima - glamuri su izuzetno korisni. "Glamur opasnosti" ili
"glamur nevidljivosti" mogu da posluže da se kroz neku opasnu situaciju prođe bez
problema; "glamur kompetencije" može da posluži da impresionira šefa da vam da veću
platu ili unapređenje; "glamur otvorene osobe" može da olakša stvaranje novih
prijateljstava, ili da pomogne u dobijanju informacija od inače ćutljivih ljudi...itd, itd.
Takođe, glamuri nisu vezani za "magove" - postoji masa ljudi koji projektuju glamure
sasvim nesvesno i bez kontrole; vaša prednost u ovom slučaju će biti to što ćete moći ne
samo da prepoznate te glamure (kada jednom naučite da ih stvarate), već ćete u
najvećem broju slučajeva moći i da ih razbijete po volji. Npr, ako imate kolegu na poslu
koji sakriva svoju nesposobnost iza "glamura kompetencije" i pušta da drugi snose
krivicu za njegove posledice (česta situacija u našim firmama), moćićete da razbijete
njegov glamur i da ga pokažete u pravom svetlu.
Imajte u vidu da (iz razloga koje objašnjavam malo kasnije) glamur deluje samo na one
koji su u vidnom polju čoveka - bacanje glamura preko telefona ili e-maila je izuzetno
teško, i postoji potpuno drugi skup ideja i tehnika povezan sa time.
Asocijacija
Asocijacija je možda i najteža od svih tehnika koje su opisane ovde. Ona je više "stanje
uma" nego konkretna tehnika, i postavljam je odvojeno iako se ona isto zasniva na
81
centriranosti (tj. preporučljivo je biti centriran, mada nije potpuno neophodno).
Radi se, u principu, o "čitanju" ljudi, što je neizmerno korisna stvar nezavisno od svake
magije (setite se prvog citata koji sam dao na početku).
O načinima i tehnikama takvog "čitanja" su napisane knjige i knjige i knjige...i ja ne
mogu tome da vas naučim ovako preko e-maila; mogu, međutim, da vam dam par
osnovnih ideja tokom našeg rada, kao i par vežbi.
To neću uraditi odjednom, međutim. Vežbanje asocijacije i razumevanja drugih ljudi oko
sebe je nešto što ćemo polako razvijati tokom našeg daljeg rada. Sve što ću vam dati za
sada je jedan zadatak: posmatrajte ljude.
Kada stojite na stanici i čekate autobus, ili kada sedite u parku, ili dok sedite na
dosadnom predavanju...pogledajte oko sebe, i gledajte šta ljudi rade, kako se drže, gde
gledaju, kako se pomeraju... pokušajte da zamislite sebe u istom položaju - sa takvim
držanjem tela, glave, sa takvim pomeranjima... zamislite šta bi to moglo da znači. Kakve
su vaše misli? Kakva su vaša osećanja kada izazivaju takav stav? Kada se pomerate
naglo, a kada sporo? Pokušajte, u privatnosti kuće, da stanete kao što ste videli da neko
drugi stoji, i da kažete ono što ste od njega čuli, istim tonom glasa i uz iste pokrete...da
li možete da zamislite misli iza toga, tokove koji nisu izrečeni glasno? Možete li za
trenutak da postanete svesni onog dela značenja koje inače primate nesvesno, iz pokreta
i gestova?
Blesava vežba, zar ne? Pokušajte, međutim. Ako uspete da prevladate svoje osećanje
stida što radite nešto toliko blesavo, garantujem vam da ćete biti veoma iznenađeni već
prvi put kada pokušate da izvedete ovo - videćete mnogo više u ljudima nego što vidite
inače.
Ovo ćemo razraditi u detalje kod Rune Mannaz.
Skeptic Alert!
Ne verujete da je sve to moguće? Vreme je za pauzu i razjašnjenje. Sve što je prethodno
navedeno, naime, ima potpuno jednostavno psihološko objašnjenje, ako vam se taj
model posmatranja više dopada.
Koncentraciju možete smatrati oblikom samohipnoze (po sistemu sličnom NLP).Uslovili
ste sebe da asocirate određene ideje sa simbolom određene Rune, pa kada se
koncentrišete na taj simbol u vašem umu se aktiviraju odgovarajuća stanja svesti.
Fejding i glamuri se mogu objasniti subliminalnom komunikacijom i jezikom tela;
psihologiji je poznato da mnoge stvari koje nisu pod svesnom kontrolom čoveka, razni
pokreti tela, kao i neki određeni mirisi (feromoni), predstavljaju možda (po nekim
procenama) i preko 50% ljudske komunikacije. Ti signali prenose osećanja, raspoloženja,
stav o tome gde čovek koji ih odašilja stoji u hijerarhiji (pogotovo važno kod muškaraca oni koji sebe podsvesno shvataju kao "alfa-mužjake" odašilju i do petnaest puta više
nekih feromona nego ostali), itd. Ove tehnike se mogu smatrati kao načinima za svesnu
kontrolu tih signala.
82
Asocijacija, isto tako, bi bila prosto svesno "čitanje" tih inače nesvesnih signala i simbola.
Da li su ova objašnjenja "tačna?" Ne znam :) niti mislim da je važno. Ono što je meni
lično važno je da te tehnike RADE. Ako želite da ustanovite mehanizam njihovog
delovanja, da raspravljate da li je u pitanju neka magična "runska energija" ili prost
psihomehanički uticaj, samo napred. Ali imajte u vidu da, šta god bilo objašnjenje, te
tehnike, pravilno primenjene i dobro uvežbane, donose odlične rezultate. Kada ih naučite,
iznenadićete se koliko (većinom uspešnih!) ljudi oko vas ih neprestano nesvesno
primenjuje; a s vremenom, naletećete na više njih koji ih primenjuju svesno nego što bi
ste na prvi pogled očekivali :)
Dakle, to je bila uteha za skeptike. Sledeća vežba (kao i mnoge koje ćemo raditi od sada
pa nadalje), međutim, nema takvu utehu. Ne postoji NIKAKVO naučno ili pseudonaučno
objašnjenje kako ono što je sledeće opisano može da radi. U stvari, po nauci, to ne bi
SMELO da radi uopšte...;) Opet, možete se baviti mehanizmima ako vam je do toga
stalo, ali ono što je važno je da te tehnike ipak DONOSE REZULTATE. Merljive rezultate,
štaviše. Pristupite im sa otvorenim umom, uvežbajte ih, i probajte...videćete i sami.
Projekcija
Poslednja stvar o kojoj ćemo sada govoriti je projekcija, prva čisto "magična," potpuno
"natprirodna" (tj. nad-"onim što većina naučnika zove priroda") tehnika koju radimo pre
nego što za otprilike nedelju dana počnemo sa pričom o divinaciji.
Projekcija je ništa drugo do projektovanje čiste "energije Rune" na neki predmet, osobu
ili mesto. Projekcija se može izvršiti bilo kada, bilo gde; sve što je potrebno je stati u
Runsku Asanu, ili (daleko češće, i mnogo lakše) postaviti ruke u Runsku Mudru...zatim se
koncentrisati na Runu, i projektovati je na metu.
Sama projekcija se vrši tako što se vizualizuje Runa unutar Mudre (tj. vizualizuje se da
Mudra "postaje" Runa), za čim se vizualizuje zrak svetlosti koji izbija iz Mudre i prožima
cilj, ostavljajući "otisak" Rune na njemu. Koncentracija je ključna - kada se koncentrišete
na stvaranje Rune u okviru Mudre, ta koncentracija mora biti dovoljno jaka da ZNATE da
je Runa *tu* UNUTAR same Mudre; takođe, probajte da "osetite" zrak koji iz nje izbija,
kao i "trag" koji ostaje na meti. Potrebno je dosta vežbe, ali prvi put kada izvedete ovo
kako treba, odmah ćete videti rezultate...
Primer: na ispitu je preporučljivo da profesor bude dobro raspoložen i prijateljski
nastrojen prema studentu koga ispituje, zar ne? A možda bi bilo dobro da bude i malo
dekoncentrisan pri tome, pa da ne čuje svaku greškicu koju napravite? Pre nego što
dođete na red, projektujete Mannaz i Lagu na profesora.
Primer 2: lepa devojka/momak na žurci...kako prići? Projekcija Mannaz/Gebo pre početka
može da olakša stvari (projekcija Gebo/Berkana bi bila direktno seksualno zavođenje, što
NIJE preporučljivo iz mnogo razloga - u svakom slučaju ne dok ne savladate asocijaciju.).
Ograničenja: imajte u vidu da projekcija nije nešto što menja svet iz korena; ona samo
menja male stvari tako da idu u pravcu u kome ste ih pokrenuli. Recimo, projekcija
Mannaza neće učiniti nekog mrzovoljnog mizantropa veselom i raspoloženom osobom, ali
može mrzovoljnog i mizantropičnog profesora da oraspoloži taman dovoljno, i na taman
83
dovoljno dug period vremena da vam da bolju ocenu. Projekcija Gebo/Mannaz neće
učiniti da vam se potencijalni partneri bacaju pred noge, ali će učiniti da pristup, početak
i razvoj situacije idu lakše nego što bi inače išli. Problem: teško je prihvatiti da je ovako
nešto moguće. Većina ljudi proba projekciju sa pola srca jednom ili dvaput, stideći se
sami sebe što je uopšte pokušavaju. Kada ona ne uradi ništa vidljivo u takvim uslovima
(efekti su u skladu sa uloženim trudom u samu akciju), napuste je i ne razmišljaju o njoj
više. Ako imate ovaj problem, predlažem vam da celu stvar shvatite kao igru, ili kao lični
ritual - kao što neko "mazi zečju šapu za sreću," tako i vi projektujete...bar u početku.
Kada vidite neke konkretne rezultate, biće mnogo lakše poverovati u efikasnost cele
tehnike.
Postoji i alternativna verzija projekcije, koja je nešto što se retko vrši na ljude, mnogo
češće na objekte ili mesta. Direktna projekcija ima manu relativne kratkotrajnosti; dužina
i snaga efekta mogu da se uvišestostruče ako je projekcija urađena kao deo celog rituala
centriranja i meditacije nad Runom.
Primer i objašnjenje: imate poruku ili pismo za koje je važno da što pre stignu, i da što
pre budu pročitani. Sednete i odradite za petnaestak minuta brzo centriranje,
polurelaksaciju i kratku meditaciju nad Runom Eihwaz. Zatim direktno iz centra
projektujete Runu na samo pismo; pratite ovo kratkom običnom projekcijom Rune Raido
(da pomogne sigurnost puta). Kada ga pošaljete, pismo će ići najbržim mogućim putem,
uvek stižući na svaku stanicu taman na vreme da bude poslato prvim sledećim
vozom/avionom dalje. (U konkretnom slučaju, dvadesetak "običnih" poruka koja sam
slao iz USA u YU, su stizale za između deset i dvadeset pet dana; osam "projektovanih"
su *sve* stigle *uvek* u roku od tačno osam dana - što je najkraće moguće putovanje.
Sve poruke su bile slane iz iste pošte, na isti način.)
Drugi primer: projektovanje Rune Ansuz na određeno mesto može da to mesto učini
"svetim" ili "posvećenim" - magija će na takvom mestu biti malo lakša za izvođenje, a
atmosfera mesta će delovati da ublaži nervozu, strah i druga destabilišuća osećanja.
Projektovanje Rune Thorn na neko mesto može učiniti to mesto odbojnim i zastrašujućim
(savršeno za stvaranje privatnosti u šumi, recimo). Itd, itd. Postoji bezbroj upotreba.
Imajte u vidu da projekcija nije "po definiciji" benevolentna stvar. Sa njom možete da
napadate isto onako efikasno kako se i branite. Projekcija Rune Isa može da "zaledi"
čoveka, da ga učini nesposobnim da napreduje u životu; projekcija Rune Hagalaz može
izazvati nesreću ili težak period nekome... Računam da ćete koristiti common sense, kao
i svoj osećaj morala; generalni princip je da magijom ne treba raditi ono što ne bi ste
radili inače - jer, iako su priče o "karmi" i "sve se to vraća" besmislene, uništavanje i
narušavanje tuđih tokova ume da dovede do posledica o kojima niste ni sanjali.
84
Najčešće greške
Da pomenemo tri najčešće greške/problema sa kojima se mnogi suoče pri početku
primene magijskih tehnika.
1. Preterano oduševljenje/razočarenje pri prvom pokušaju
Prilikom prvih par pokušaja, rad magije je kockanje - sve zavisi od toga koliko je čovek
već uvežbao koncentraciju, kako se oseća u datom momentu, koliko je nervozan i koliko
je siguran u sebe. Kod mnogih ljudi, takođe, postoji značajan faktor neverice - tj.
odbijanja da se poveruje u ono što se radi (ja sam imao ovaj problem, prilično
izraženo :). Sve ovo sabrano, ostaje mogućnost od 50:50 da li će magija delovati u
početku uopšte, a kamoli vidljivo.
A bez obzira da li deluje ili ne, pojavljuje se problem preteranog utiska od prvog
pokušaja. Kod onih koji uspeju da prvi put izvedu nešto spektakularno, javlja se preterani
osećaj moći - što vodi do toga da sledeći put ili zagrizu više nego što mogu da sažvaću, ili
da se višestruko razočaraju kada sledeći put efekti budu manje izraženi. Kod onih koji ne
uspeju da prvi put postignu efekte, često se javlja razočarenje (i umnogostručuje se
faktor neverice; onaj deo nas koji "zna" da je to "nemoguće" sada skakuće od sreće
pišteći "eto, rekao sam ti da to ništa ne vredi!"), i stvara se otpor prema ideji da se više
uopšte išta i pokušava. Dakle, imajte u vidu da će vaši uspesi i neuspesi biti u početku
nepouzdani. Neuspeh u prvih par pokušaja ne znači da ne umete da uradite ono što treba
ili da "ništa ne radi" - samo ulozite još vežbe. Uspeh, takođe, ne znači da će i sledeći
pokušaj biti uspešan, niti znači da ste odmah spremni na mnogo teže zahvate. Idite
polako, korak po korak. Kako ide stara linija, vežbavežbaisamovežba.
2. Nejasno definisani zahtevi
Ovo se ne odnosi toliko na tehnike koje sam do sada pomenuo koliko na neke naprednije
stvari koje ćemo učiti kasnije, ali vredi ovo naučiti odmah. Naime, PAZITE ŠTA ŽELITE.
Magija se kreće ka cilju koji joj zada vaša volja, a to kretanje se vodi po linijama
najmanjeg otpora, na osnovu promena koje najmanje narušavaju realnost. Najbolje je te
staze PRIPREMITI UNAPRED, da bi ste izbegli nepredviđene rezultate.
Svi početnici u magiji relativno brzo nalete na horor-priče o magiji koja je pošla naopako.
Najčešća priča je kako je prijatelj prijateljevog prijatelja radio ogromnu super-megakomplikovanu magiju sa ciljem "da dobije novac;" tri dana nakon toga, na njega kolima
naleti neki pijani bogataš, i u nesreći bude potpuno paralizovan - za šta dobije gomilu
novca kao odštetu. Time je Volja ostvarena, ali ne na način na koji je Mag očekivao.
Drugi čest oblik ove priče je priča u kojoj dotični pri-pri-prijatelj radi magiju za novac, da
bi mu posle nekoliko dana umrla voljena baka i ostavila mu veliko nasledstvo. Ista stvar,
drugo pakovanje.
Ove priče su neka vrsta legendi u magijskim krugovima, i pomalo su preterane; ali
generalna ideja je tačna. Ako želite novac, ne treba raditi nešto što "privlači novac"
generalno - jer u stvari niste definisali kako će taj novac stići do vas, i može se desiti da
stizanje poprimi neku formu koja je nezgodnija od praznog novčanika. Naprotiv, treba
postaviti magiju kao pomoćni deo drugih aspekata života. Recimo, počnite da tražite
(bolji) posao, ili da urgirate kod šefa za povišicu - i to poduprete magijom. Ili isplanirajte
85
neku trgovinu ("valjanje neke robe" :)), i onda iza toga postavite i magijski vektor.
Isto važi i za sve ostalo - ako radite sa namerom da "prođete ispit," a pri tome uopšte ne
učite, šta magija treba da uradi - da učini krajnje neverovatnu stvar, da vi izađete pred
profesora, a da vam on da desetku bez ispitivanja uopšte? Nema šanse (tj. ima, ali su 1)
potrebna enormna ulaganja energije, 2) to je potpuno van vašeg domena za sada i za još
nekoliko godina minimalno, i 3) toliko očigledna i toliko velika promena realnosti bi
sigurno izazvala jake protivudare). Umesto toga, učite i potpomognite svoje učenje
magijom; izađete na ispit "ojačani" magijom, i...izvučete baš pitanja koja ste spremili,
imate raspoloženog profesora, lakše se sećate detalja...dobijete dobru ocenu.
Uvek pamtite: potpomaganje "moguće" akcije je za n redova veličine lakše nego
izazivanje efekta za koji "svi znaju" da su "nemogući." Takođe, nameštanje mnogo malih
stvari u vašu korist je neuporedivo lakše od nameštanja jedne velike - da nije tako, svi
magovi bi neprestano dobijali na lutriji :)))
3. Moralisanje
Jedna od nezgodnih stvari u svemu ovome - šta sa moralom? Tu ne mogu da vam JA
kažem šta da uradite; svako od vas ima svoj moralni sistem, i treba da ga se drži i da
razmišlja o tome šta radi. Čovek ima slobodu da radi šta god želi, ali ima i odgovornost
za posledice svojih akcija - niko drugi tu odgovornost ne može da preuzme.
Ono što MOGU da uradim je da vam dam opis mog načina razmišljanja, što će vam
možda olakšati razvoj sopstvenih principa.
Moj prvi i osnovni princip je "Ne čini zlo ako to ikako možeš da izbegneš." Dakle, pre
nego što uradite nešto, zapitate se da li to nekoga povređuje? Da li postoje neke lako
predvidive negativne posledice po ljude koji su uključeni? Da li vi menjate njihov život
drastično protiv njihove volje?
Drugi princip je "Ne tretiraj ljude kao sredstva za postizanje ciljeva, već uvek kao ciljeve
same po sebi." Ovaj princip nije potpuno vezujući, pošto je nemoguće držati ga se u
potpunosti; ali ako ga čovek ima u vidu i ako se trudi da ga poštuje što više može, to je
dovoljna "kočnica" protiv akcija koje se na kraju pokažu kao loše.
Treći princip je "Drži se sredine u svemu." O ovome detaljnije malo kasnije.
Kako ovo deluje u praksi? Zamislimo, recimo, da želim da dobijem bolje ocene na ispitu.
Mogu, teorijski, da glamurišem i projektujem na profesora dok mi ne da odličnu ocenu
iako ništa ne znam. Da li bi to bilo dobro? Ne - ja teram profesora na potpuno neprirodno
ponašanje, koje krši njegovu ličnu čast i integritet. S druge strane, mogu da bacim
suptilni glamur, i da projektujem dobro raspoloženje. Ja time ne menjam njegov kritički
stav i ne uklanjam njegovu sposobnost da mi da lošu ocenu - samo menjam svetlo tako
da bolje pada na moj rad, i činim uslove povoljnijim. Drugim rečima, ja ne tražim dobru
ocenu, već samo uslove u kojima moja ocena ima šanse da postane bolja nego što bi
inače bila, što bi i inače moglo slučajno da se desi. Zamislimo, takođe, situaciju u kojoj iz
nekog razloga strahovito želim seks ;). Mogu da uradim projekciju (i par drugih stvari
koje ćemo raditi kasnije) na neku osobu, tako da se bezglavo zaljubi u mene. Da li bi to
bilo ispravno? Osim očiglednog kršenja njene volje, potpunog menjanja njenih stavova,
oduzimanja prava na odluku, i još gomile prekršaja od kojih je svaki pojedinačno
dovoljan da takav moj akt proglasi za loš (ako ne i direktno zao), tu je i sva sila
problema koji slede mene samog - da li ja zaista želim dugotrajnu vezu sa njom? Kada
86
raskinem, to će biti izuzetno težak raskid u kome će me ona proganjati nedeljama. Ona
će biti veoma teško pogođena, i stvoriću sebi doživotnog neprijatelja...zašto? Zbog par
sati zezanja? Bilo iz altruističkih, bilo iz sebičnih razloga, to se prosto NE ISPLATI. Ali,
recimo da stavim magiju na sebe kao šminku :), da izađem na neku žurku, i postavim se
tako da neko ko želi isto što i ja može lakše da me nađe, ne tražeći nikoga konkretno. To
ne bi povređivalo nikoga, omogućilo bi mi da nađem upravo ono što tražim, i ne bi
ostavljalo neki poseban teret za kojim posle treba raščišćavati.
Neki ljudi na ovo kažu da "nije fer" koristiti magiju uopšte u ove svrhe; ja na to
odgovaram da nije fer što je Mel Gibson slučajnošću rođenja dobio lepše lice od mene ;).
Ozbiljno govoreći, žaliti se da upotreba magije "nije fer" je isto kao kada bi se čovek koji
je zavrsio srednju stolarsku žalio da nije fer što ne može da dobije posao kao arhitekta;
ako misli da nije fer, neka uloži napor i nauči. Svako može da nauči, samo ako uloži
odgovarajući napor...
Kao "pravilo desnog palca," glamuri i fejdinzi ne mogu da budu "loši" - postoji masa ljudi
koja ima glamure koje koristi stalno (da li je seksipil "zlo?"), i ako oni imaju puno pravo
da koriste svoj urođeni, imati i vi da koristite svoj naučeni. Projekcije su, sa druge strane,
kao čekić - možete njime zakucavati eksere, možete lupati glave ljudima.
Ali to nije razlog da se pretvorite u ono što se u magijskim krugovima naziva "fluffy
bunny" ("plišani zeka") - tj. da počnete da danima morališete i da se lomite oko
najmanje magijske intervencije. MOĆ PODRAZUMEVA ODGOVORNOST. Ako ste direktor
firme, to znači da imate moć da otpuštate i unapređujete; direktor koji ne otpušta
nesposobne je LOŠ direktor, isto koliko i direktor koji ne unapređuje sposobne. Ako ste
predsednik države, vaš cilj je (ili bi trebao da bude) da svoj narod vodite ka većem
standardu, i boljem i sigurnijem životu; ali to takođe može značiti da ćete morati da
objavite rat i da pošaljete masu ljudi u smrt da bi ste svoj narod i svoj način života
odbranili.
Magija ne znači ništa ako se ne koristi. Ako na putu naiđete na dobrog i vrednog čoveka
koji se nalazi u nevolji, bićete NEODGOVORNI i prema sebi i prema čovečanstvu ako mu
ne pomognete. A ako vam se na putu nalazi neka nadobudna budala, opet ste
NEODGOVORNI prema sebi ako tu budalu ne gurnete u stranu i ne prođete dalje - ni
vama ni njemu ništa ne koristi da stojite i gledate jedno drugo do kraja života. Ako
naiđete na nekoga ko muči ili ponižava grupu ljudi, i imate moć da ga zaustavite ali to ne
uradite zato što "ne želite da ga povredite," vi niste učinili "dobro" - učinili ste zlo i prema
svim ljudima kojima ste mogli da pomognete, i prema tom mučitelju koji će ostati
mučitelj do kraja života.
Ovde ono "držanje srednjeg puta" dolazi do izražaja.Zamislimo, recimo, da radim u firmi i
imam za šefa neku budalu koja nema pojma o svom poslu, a pri tom muči sve zaposlene.
Mogu da se naljutim, i da bacim stvari koje će ga poslati u bolnicu ili ubiti; da li bi to bilo
ispravno? Mislim da je očigledno da ne bi. Mogu isto tako da ga pustim da gnjavi i mene i
sve ostale, i da stoički trpim i ćutim; da li bi to bilo ispravno? Ne, to je neodgovorno i
prema meni i prema mojim saradnicima. Primer pravilnog dejstva bi bila magija (ili
obična, mundana akcija) koja bi dovela do pojave inspekcije iz viših nivoa firme; šef bi
dobio svoj pošteno zasluženi otkaz, i svi bi mogli da odahnu. Da li je "zlo" to što je šef
dobio otkaz zbog vas? Ja bih rekao da je to ona čudna i eluzivna stvar koja se obično
naziva "pravda." Čovek koji ima moć (bilo uobičajenu bilo magijsku) da izdejstvuje
pravedno rešenje ČINI ZLO ako odbije da to uradi, i tako dozvoli da se nepravda i dalje
87
vrši.
Srednji put je nešto što ljudi često zaboravljaju. Podrazumeva se da ako neko može da
ubije magijom (a nemojte ovo olako shvatati - rad GARANTUJE uspeh, kao što sam već
više puta rekao, i ako nastavite da se bavite ovim, samo je pitanje vremena pre nego što
ćete zaista moći da ubijete nekoga potpuno neopipljivim sredstvima), da će on to i raditi.
Gluposti; čak i ako čovek postane takva životinja da mu ubistvo ništa ne znači, postoje
krajnje sebični razlozi zašto se to ne isplati. Potrebno je mnogo energije; komplikovane
akcije; moguće komplikacije...bezbroj problema. Daleko je lakše i bolje prosto
organizovati da čovek prosto prestane da smeta. Šef vas zeza? Ako je nesposoban,
uredite da prestane da bude vaš šef kroz otkaz; ako je sposoban, udesite da dobije
unapređenje, i oboje ste srećni. Neko vam pravi probleme iz čiste pakosti? Udesite da
prosto zaboravi na vas; ili izazovite da on sam upadne u probleme zbog sopstvene
pakosti - što će ga možda naučiti da bude bolji čovek u budućnosti. Itd, itd.
Držeći se ovih pravila, ja nikada do sada nisam bio u situaciji da sam moram nekoga da
povredim uopšte. Malo razmišljanja je dovoljno da se iznađe rešenje iz koga svi
profitiraju - jer, bar što se magije tiče, najčešće je lakše nasilnika pretvoriti u poštenog i
dobrog čoveka nego ga ubiti; a u svakom slučaju je lakše okrenuti ga na neku drugu
stranu nego ga povrediti. Izbegavajte ekstremna rešenja(bilo na agresivnoj bilo na
pasivnoj strani), i neće biti nikakvih problema.
88
Šetnja i poziv
I, KONAČNO, došli smo do kraja prvog Aetta...i red je na meditativnu šetnju. Kao i obično
:), dajem vam izbor - postoji jedan deo koji treba da se uradi, i jedna stvar koja *može*
da se uradi, ako imate želje i/ili prilike.
The Walk...
U stvari, stvar je toliko jednostavna, da nisam siguran kako da vam je uopšte i opišem radi se o prostoj šetnji praćenoj razmišljanjem. Jedina stvar koja vam je potrebna je
prirodna okolina (preporučuje se šuma; Košutnjak može da posluži Beograđanima, mada
ako imate prilike za nešto "divljije," to bi svakako bilo bolje).
Izađite i prošetajte se; uđite koliko možete duboko u šumu, daleko od svih zvukova
civilizacije i što dalje možete od drugih ljudi. Stanite (ili sedite) i centrirajte se
(koncentracija na liniju, ili na stub kod onih koji praktikuju vibracioni; možete da izvedete
i jedan ceo vibracioni, tiše nego obično, ako ste na nekom dovoljno zavučenom mestu ili ako se ne brinete da li će vas neko uhvatiti :)). Zatim počnite sa šetnjom, i GLEDAJTE
oko sebe...
Gledajte drveće, kamenje, lišće po zemlji...stabla...oblike. Opustite svoj um i pustite ga
da sam traži simbole u svemu tome. Polako počnite da recitujete sve runske pesme po
redu (ovde je lako zbuniti se ako koristite više njih; predlažem da upotrebite samo Stare
Engleske pesme za ovu vežbu). Znači, Fehu, Uruz, Thurisaz...sve do Wunjo. Ponavljate
recitaciju svakih par minuta. Hodajte polako, bez žurbe, bez napora.
Posle nekog vremena, kada u šetnji naiđete na neko fino, izolovano mestašce, sedite, i
dalje gledajući okolo. Vizualizujte Runu Fehu, odrecitujte njenu pesmu u sebi, i zatim se
zapitajte - šta ta Runa znači za mene? Koja je njena važnost? Šta u mom životu ona
oslikava? Razmislite o tome, polako i duboko. Onda pređite na Uruz, ponovite, i polako
prođite kroz svih osam Runa prvog Aetta.
Kada završite, ponovo se centrirajte, i onda polako, isto kao što ste i došli, vratite se
nazad. Jednostavno, zar ne? :)
...and the Call.
Opciona stvar koju dajem je Poziv; dakle, ovo možete i ne morate da radite, u zavisnosti
od vašeg raspoloženja.
Kada u toku šetnje dođete do mesta na kome odlučite da sednete, i završite svoje
razmišljanje o Runama, pre nego što pođete nazad, ubacite Poziv. Stanite uspravno, sa
izbačenim ramenima, ispravljene glave, ruke pored tela. Zatvorite oči, i počnite sa
ritmičkim disanjem minut ili dva. Fokusirajte se na centar. Zamislite Runu Fehu u centru,
i polutiho odvibrirajte reč "Fehu" (znači "Feeeeehuuuuuu"); nastavite dalje kroz svih
osam Runa.
89
Podignite ruke u pozu prizivanja - znači ruke su ispružene pravo ispred vas, malo uvis, sa
malo povijenim laktovima i dlanovima okrenutim nagore (kao da pokušavate da uhvatite
nešto veliko što pada odozgo). Produžite liniju centra naviše, u nebo, i naniže u zemlju
(osetite kako se vaš stub vibracija spušta u zemlju, i podiže u nebesa). Ponovite sve
vibracije...osetite kako i zemlja i vazduh oko vas vibriraju zajedno sa vama...sve jače i
jače, iz Rune u Runu. Kada završite sa vibracijama, sve oko vas se stoji... I dalje držeći
ruke ispružene ispred sebe, polako sklopite šake (kao za molitvu), i zatim tako sklopljene
šake povucite ka sebi, tako da stoje uspravno i paralelno ispred samog vašeg lica.
Odvibrirajte reč "Odin" jednom, šaljući njene vibracije niz stub u dubine zemlje i uz stub
u visine iznad oblaka. Ostanite u toj pozi nekoliko sekundi nakon kraja vibracije.
Otvorite oči, i krenite polako nazad kući.
Vrednost poziva zavisi od čoveka. Nekim ljudima je to čisto mehanički ritual, u toku koga
više razmišljaju o tome da li će neko slučajno naići i videti ih/čuti ih, nego o samim
Runama. Ako mislite da će kod vas biti ovakav slučaj, najbolje je da ga ne izvodite. Ali
ako imate pristup nekoj dubljoj divljini, ili ako ste u stanju da kontrolišete svoju nervozu,
Poziv ume da bude jako duboko duhovno iskustvo. Neki ljudi se osećaju kao preporođeni
nakon izvođenja Poziva; jedan opis je "čitav svet izgleda kao da je upravo okupan i
očišćen;" u svakom slučaju, teško opisivo - mora se izvesti da bi se razumelo.
90
9. Hagalaz
Koreni:
Osnovno značenje Rune Hagalaz je grâd (led koji pada sa neba, ne velika ljudska
naseobina). Poreklo iz IE korena *kaghlo- (malo parče kamena, grâd) je direktno i
nedvosmisleno. Zanimljivo je da je (verovato zbog retke upotrebe reči) samo ime Rune
imalo veći uticaj na razvoj germanskih jezika nego originalni koreni; moderna engleska
reč "hail" potiče direktno baš od imena Rune.
Alternativni načini izgovora:
OHG - hagalaz
OE - haegl
ON - hagall, hagal, hagla
GO - hagl, haal
Istorijski pogled:
Grâd je veoma nezgodna stvar za sve ljude, ali za narode koji zavise od zemljoradnje, on
je bio najdestruktivnija sila za koju su znali. Za razliku od suša ili sličnih nepogoda za
koje je potrebno duže vreme, grâd je nešto što udara odjednom i u roku od nekoliko
minuta uništava celu letinu, ostavljajući ljude gladnim.
Interpretacija:
Hagalaz označava iznenadnu nesreću, uništenje, iskušenje, gubitak. Nešto što dođe
preko horizonta iznenada, bez najave, uništi i zatim nestane bez traga. Bez obzira na
kom planu se odigrava, emotivnom, materijalnom, mentalnom... neka uređena struktura
u našem životu na koju smo navikli, koju smatramo neophodnom, ili koju zaista volimo
će biti oštećena ili uništena. Kiša leda koja odjednom pada sa neba, uništavajući naš
91
izvor hrane - ne neophodno materijalne, fizičke hrane, već hrane za neki deo nas samih.
Negativna Runa, zar ne? Na prvi pogled da, i njena lekcija je definitivno jedna od najtežih
za razumevanje u životu. A meni ovde sledi najteže objašnjenje do sada. Hagalaz se
može manifestovati kao čista slučajnost ili kao sinhronicitet; njegova lekcija se može
izraziti u tri odvojena dela:
1.
"We are the hollow men
We are the stuffed men
Leaning together
Headpiece filled with straw. Alas!
Our dried voices, when
We whisper together
Are quiet and meaningless
As wind in dry grass"
- T.S. Eliot, 1925.
Čovek je deo univerzuma i predmet svim njegovim zakonima. Zamislite čoveka koji
prolazi ispod litice, kada se sa litice odvali kamen i ubije ga na mestu. Veoma je lako
misliti da je to neka kazna; ljudi će se verovatno pitati čime je zaslužio da mu se tako
nešto desi. Odgovor je: NIČIM. Da li je litica stajala tamo, da li se pukotina u kamenu
stvarala vekovima, da li je vetar dunuo i izazvao poslednje pomeranje koje je odvalilo
kamen... sve to zato da bi taj kamen pao BAŠ na tog čoveka? Da li je čovek toliko važan
litici i vetru da ovi ulože toliki trud u to? Odgovor je NE, što izgleda očigledno na prvi
pogled. Ali to nije zaista očigledno nama samima. Ljudi teže da gledaju sve na svetu kao
nešto što neophodno ima veze sa njima i što utiče na njih; u dubini podsvesti većine
ljudi, nezamislivo je da se nešto događa a da nema nikakve veze sa njima. Sve je ili
odgovor ili komentar na neko njihovo razmišljanje i akciju. Hagalaz manifestovan kao
čista slučajnost tvrdi da to nije tačno; dete može da dođe i da iz čista mira razgazi
mravinjak. Neki asteroid sutra može da udari u zemlju i da uništi čitavu ljudsku
civilizaciju. Čovečanstvo kao celina NIJE glavna preokupacija univerzuma, a kamoli ljudi
kao jedinke. Buniti se protiv ovoga ima isto onoliko smisla koliko i grditi neku stenu zato
što je teška, ili vetar zato što duva ili kišu zato što pada. Nepravedno? Ne; nije pravedno,
ali nije ni nepravedno. To nema veze sa pravdom - prosto se DOGAĐA.
2.
"It's not
going to stop,
No, it's not
going to stop,
'till you wise up."
- Aimee Mann, "Wise Up," Magnolia Soundtrack
Hagalaz manifestovan kao sinhronicitet je nešto na šta smo svi navikli. Marfijev zakon,
"sindrom letećeg tiganja," nazovite ga kako god hoćete - ali ljudima je poznato da svaki
92
put kada se nađu u situaciji u kojoj im izgleda da su zadovoljni, dođe nešto što ih lupi po
glavi (manje je očigledna obrnuta stvar: da se često, kada sve izgleda POTPUNO
izgubljeno, desi neka jedan-u-milion šansa koja ispravi stvari). [Film "Magnolija" je
fantastično ispitivanje ove ideje; prethodna pesma koju peva Aimee Mann je Runska
Poema svoje vrste.] Ovo je, međutim, krivica same ljudske prirode. Čovek NE MOŽE da
ostane na istom nivou i da bude srećan. Neko idealno stanje koje treba jednom postići,
pa se onda u njemu može živeti zauvek srećno je iluzija - jer kada se osvoji novi vrh
života, sa njega se uvek vidi sledeća, još viša planina. Sreća čoveka je u beskrajnom
rastu; u akciji, učenju, u susretu sa novim. Ovde se nalazi i najveća opasnost ove Rune:
ignorisanje njene lekcije i uporno ostajanje na istom mestu. Velika većina ljudi koji su
nesrećni i nezadovoljni sobom spada upravo u ovu grupu. Naime, Hagalaz je
nemilosrdan; život će lupati šamare čoveku dogod se ne opameti i ne promeni svoj
pristup. Problemi se neće rešiti tako što bivaju ostavljeni da stoje. Nijedno stanje se neće
promeniti bez akcije. Hagalaz, nesreća koja razbija naš svet i koja nas nasilno TERA na
akciju, u ovom slučaju služi kao budilnik; opomena od strane sveta da se pokupimo i da
krenemo sa mesta kojim nismo zadovoljni, umesto što samo kukamo ne radeći ništa.
3.
"All our experiences are processed and evaluated by our
own minds. If we are in control of our mind, there is no
reason at all not to treat every single experience in life
as less then orgasmic in nature."
- Robert Anton Wilson
Isto kao što se DOGAĐA, tako i ODLAZI. Svaka situacija je tranzitorna. Sve što nam se
dobro događa, proći će; sve što nam se loše događa, proći će. Sve što nam se desi, a da
nas pritom ne ubije, čini nas jačim; uvećava naše znanje i sposobnost. Ili ga smanjuje,
ako tako odaberemo - ako ga prihvatimo kao kaznu, umesto kao lekciju. Naše unutrašnje
vrednosti su NAŠE unutrašnje vrednosti; mi sami ih određujemo. Mi sami biramo kako
ćemo doživeti bilo koju konkretnu stvar. Prema tome, ne postoji razlog da doživimo bilo
šta kao katastrofu; ne postoji, u stvari, razlog da se pokoravamo bolu, kada on postoji
samo u našim umovima. Led pada, pretvara se u vodu, i ta voda odlazi...
Asocijacije:
iznenadna nesreća, uništenje, razaranje, iskušenje, test, životna lekcija, iznenadna i
drastična promena.
Magijske upotrebe:
Uklanjanje neželjenih uticaja, uklanjanje negativnih osobina unutar samih sebe (VEOMA
bolno), naterivanje samog sebe na promenu (VEOMA bolno i teško, ali ponekad
neophodno), direktan napad, kratkoročna ali veoma destruktivna prokletstva.
93
Stara Engleska Runska Pesma:
Hægl byth hwitust corna
hwyrft hit of heofones lyfte
wealcath hit windes scura
weortheth hit to wætere sy∂∂an.
Haegl is the whitest of grains
it comes from the vault of heaven
gusts of wind toss it about
and then, it melts into water.
Hagalaz je najbelje zrno
koje dolazi sa najviših nebesa
udari vetra ga bacaju na sve strane
i onda se istopi u vodu.
(Oni koji ne poznaju Bibliju VEOMA dobro, pogotovo gnostički pogled, ne treba da koriste
Staru Nordijsku Pesmu; ona ima Runsko i gnostičko značenje, ali bez poznavanja
gnosticizma možete samo da zbunite sami sebe)
Stara Nordijska Runska Pesma:
Hagall er kaldastr korna
kristr skop hæimenn forna.
Hagall is coldest of seeds
Christ created the world of old.
Hagalaz je najhladnije od zrnevlja
Hrist je stvorio stari svet.
Stara Islandska Runska Pesma:
Hagall er kaldakorn
ok krapadrifa
ok snaka sott
grando is hildingr
Hagall is a cold seed
and shower of frost
and ilness of serpents
grando = hail.
Hagalaz je hladno seme
i kiša mraza
i bolest zmija
grando - grâd.
94
95
Štitovi
U magiji postoje, u principu, tri načina "odbrane." Prvi je banishing, koji uklanja ili
"isteruje" neki već postojeći i već prisutan uticaj. Drugi su štitovi, privremene
konstrukcije koje služe da spreče da se uticaji ili efekti uopšte i manifestuju. Treći su tzv.
"wards" (na srpski se prevodi kao "stražar," "čuvar," ili "branilac," što su sve nezgodni
prevodi), koji su manje-više stalne konstrukcije kojima se štiti neko određeno mesto,
prostor ili predmet (jako retko osobe). Par primera vrlo efikasnih banishing rituala ste već
dobili u okviru "Dodataka" osnovnim vežbama. To su rituali koji ne zahtevaju preterano
poznavanje određenih tradicija ili sistema magije, a koji su pri tome veoma efikasni.
Postoje, naravno, "jači" rituali od tih, ali oni zahtevaju veoma duboko razumevanje
sistema iz kojih potiču. Za Telemite, tu je Rubinova Zvezda (Star Ruby), za haotike je tu
Vrtlog (Vortex) ili Zvezda Vatrenog Klovna (Fireclown's Ruby), itd. Možete te rituale naći
veoma jednostavnim pretragama na internetu, ako ikada odlučite da ih probate; ali,
predlažem vam da se za sada držite onih koje sam vam već dao.
Štitovi
...su generalno vizualizacije koje rangiraju od veoma jednostavnih do prilično
komplikovanih. Za bilo koji efikasan štit je potrebno prethodno imati dobro uvežban neki
(bilo koji) banishing ritual, pošto štit predstavlja verziju "stojećeg banishinga."
Ono što obično nazivam "osnovni štit" (postoji pod milion imena i sa milion podvarijacija
u raznim tradicijama magije) se bazira na ritualu isterivanja koji izvođač obično koristi
(ako ste vežbali vibracioni, onda se ovde koristi vibracioni ritual). U početku,
preporučljivo je štitove stavljati uz izvođenje samog rituala, mada se posle određenog
vremena i vežbe ti štitovi mogu pozvati u postojanje običnom mentalnom komandom.
Dakle:
Izvedete vibracioni ritual isterivanja, ali kada ga završite ne puštate krug i simbole da
vam nestanu iz svesti. Umesto toga, stanete u stav mirno, zamislite kako se krug (sa
četiri simbola na četiri strane) *sužava*, dok na kraju simboli ne stoje neposredno (na
par cm) uz vas; krug vas okružuje direktno. Zatim, krug se izdužuje u "valjak" oko vas,
dok ne zauzme svo mesto od poda do nešto iznad vaše glave. Kada je taj "valjak"
kompletiran, dodajte na njega simbole koje i obično koristite pri banishingu (pentagram
zemlje, alhemijski simbol soli, Runa Algiz...); vizualizujte po jedan simbol ispred i iza vas,
sa obe strane, ispod i iznad. Kada vam svi simboli (svih šest njih) i valjak budu čvrsto u
svesti, nastavite da "skupljate" valjak dok ne počne da vas okružuje kao "nova koža;"
sjaj koji je do tada činio ivicu kruga vas sada prekriva u potpunosti. Kada ste sigurni da
ste potpuno prekriveni štitom, prosto par puta duboko udahnite i krenite za svojim
poslom.
Kao i za sve ostale magijske tehnike, uspeh zavisi od vežbe. Vežbanje, pri tome, nije lako
- u početku ćete se verovatno osećati potpuno blesavo stojeći i praveći štitove. Ali bez
truda nema ni efekata; što više vežbe, to će vam biti lakše da prizovete štit u sve kraćem
i kraćem roku. Već posle par nedelja (ako relativno redovno vežbate) bi trebalo da
96
možete da ga stvorite bez punog rituala isterivanja, prostim zamišljanjem kruga i
njegovim skupljanjem; posle par meseci, moći ćete prosto da pomislite na njega i da se
on pojavi ođednom kao "sjaj" oko vas.
Ovaj štit, mada jednostavan, je vrlo efikasan...pitanje koje se postavlja je, da li će vam
trebati? Odgovora ima više. Kao prvo, ako nastavite putem magije, trebaće vam zaštita
pre ili kasnije; bolje je imati je pre nego kasnije, definitivno. Kao drugo, mada su šanse
da se nađete na prijemnoj strani nekog direktnog magijskog napada veoma male, nikada
se ne zna kada tako nešto može da zatreba. Kao treće, štitovi su dobri i za krajnje "nemagične" stvari - štit vas čini manje-više imunim na glamure; podsvesni uticaji (kao što
je recimo uticaj vrste ljudi za koje svi znamo - ljudi koji "zrače" nervozu iz sebe) takođe
bivaju blokirani od strane štita; emotivni napadi takođe bivaju znatno ublaženi - ako neko
krene da vrišti na vas, reči će i dalje stizati do vas, ali bez emotivne snage i sa mnogo
manjom sposobnošću da nanesu štetu... moći ćete da ih analizirate racionalno i bez
uzbuđivanja. itd, itd. Ako uvežbate štit, naći ćete mu mali milion upotreba veoma brzo.
"Whitefire" ("Bela vatra") je štit koji ja najčešće koristim (kada uopšte koristim štitove).
Princip je isti kao kod običnog štita, s tim što kada skupite krug oko sebe, umesto da
vizualizujete valjak, uradite sledeće: vizualizujete same znake iznad i ispod sebe, pa
zatim zamislite dve elipse koje povezuju četiri znaka po uspravnoj liniji (znači, krug
povezuje četiri znaka oko vas; jedna elipsa povezuje znak ispred vas, znak ispod vas,
znak iza i iznad; druga elipsa povezuje znak sa leve strane, ispod, sa desne strane i
iznad). Zatim, vizualizujete kako donji znak eksplodira u naletu vatre, koja kulja oko vas
po ivicama elipsoida koga ste tako napravili; kada vatra obuhvati ceo elipsoid, gornji znak
eksplodira u električnim pražnjenjima (munje i varnice) koji obuhvataju plamen, tako da
se stvaraju dva elipsoida oko vas: unutrašnji od vatre, i spoljni od električnih pražnjenja.
Prilično komplikovano, zar ne? :) Ali još nije gotovo: ova dva elipsoida se zatim stapaju u
jednu celinu od jasne, čisto bele vatre koja igra po celoj površini. Mada vas ovaj elipsoid
ne okružuje kao koža, on ne pušta u sebe ništa što bi moglo da vas ugrozi; takođe,
adaptira se vašim kretnjama i položaju vašeg tela.
Ovaj štit *nije* nešto mnogo efikasniji od običnog što se čiste odbrane tiče; štaviše, malo
je nezgodniji i komplikovaniji za pravljenje. Ali, ima neke svoje pluseve koji ga čine
privlačnim: dobro uvežban, recimo, može da posluži kao unapred spremno oružje. U
svakom slučaju, preporučujem prvo mnogo vežbe (bar dva meseca) sa osnovnim, pa tek
onda eksperimentisanje sa ovim štitom. Imajte u vidu da je nivo sposobnosti vizualizacije
potreban za uspešno korišćenje Whitefire prilično visok. Takođe pazite: izuzetno dobro
bačen Whitefire povremeno ume da ometa rad nekih električnih aparata (da kvari sliku
na televizoru, da blokira kompjutere, izaziva šuštanje na radiju...) Ovo se veoma retko
javlja, ali ipak uzmite i to u obzir.
Konačno, Ogledalo Magli ("Mirror of Mists") je štit koji ima vrlo specifičnu upotrebu,
odbranu od direktnih napada. Sumnjam da će vam trebati skoro, ali neka ga čisto radi
reference; nikad se ne zna kada šta može da zatreba. Za razliku od prethodno pomenutih
štitova, ovaj je praktično neupotrebljiv u svakodnevnim situacijama.
Ogledalo Magli je nastavak na obični štit: nakon što se okružite osnovnim štitom,
vizualizujete kvadrat i dva pravougaonika oko sebe (isto kao što se vizualizuju krug i
97
elipse u prethodnom slučaju; tj. u Whitefire ste se nalazili unutar elipsoida, a ovde se
nalazite unutar kvadra gledajući u jedan od njegovih ćoškova). Međutim, vizualizacija je
kod Ogledala BEZ banishing simbola; postoje samo zidovi oko vas. Ti zidovi u vašem umu
postaju ogledala okrenuta ka napolje; bilo šta što ide prema vama se kreće prema
ogledalu u kome vidi sopstveni odraz.
Ovaj štit nije neka naročita *odbrana* per se; whitefire je sigurniji. Ali fora sa Ogledalom
Magli je što ono vraća napad ili projekciju čoveku koji je šalje. Dakle, ako se ikada
nađete na prijemnoj strani, recimo, runske projekcije, možete tu projekciju da vratite
nazad pošiljaocu i da posmatrate rezultate (koji su obično veoma zanimljivi ;)
Wards
Wardsi su prilično nezgodne stvari za izvođenje, pogotovo za početnike, pošto je za
stalan efekt (kakav wardsi treba da imaju) potrebno prilično dobro poznavanje principa
magije. Međutim, postoji nekoliko osnovnih zaštita koje svako može da izvede; ja ću vam
ovde predložiti dve takve.
Prva je Salt Warding, koja koristi i malo materijalne baze. Potrebna vam je šaka čvrste
soli i jedna časa 1:4 rastvora soli u vodi (znači, napunite času do jedne petine zapremine
solju, i zatim dopunite do vrha vodom, i mešate dok se so ne istopi). Preporučuje se
destilovana ili mineralna voda (dakle, voda iz prirodnih izvora, ne filterisano/hlorisana
koja ide iz česme). Recimo da treba wardovati jednu sobu (ovo je obično prva stvar koju
magi rade kada se useljavaju u neki prostor - prvo pročiste pa zatim warduju mesto na
kome će od tada biti centar njihove magije). Prvo, u pravcu kazaljke na satu počevši od
istoka, po linijama kojima se pod dodiruje sa zidovima iscrtajte liniju slanom vodom;
crtanje se vrši tako što kažiprst desne šake (leve za levake) umočite u vodu, iscrtate deo
linije, pa zatim ponovo, sve dok ne obiđete celu sobu. Kada je krug završen, uzmite
čvrstu so u desnu ruku (opet, levu za levake) i bacite malo soli u šest pravaca (istok, jug,
zapad, sever, gore, dole, tačno ovim redom) tako da ona udari u odgovarajuće zidove,
kao i u plafon i pod (ne treba da se odbije od nečeg drugog, već treba da izleti direktno iz
vaše šake i udari pravo o zid i plafon - isto važi i za pod, bez obzira što veći deo soli
ionako padne na njega). Zatim, počnite sa pravljenjem običnog štita, ali stanite kada
dođete do toga da oko vas stoji cilindar sa simbolima; umesto da skupite cilindar u
"drugu kožu," počnite da ga širite, širite sve dok ne počne da dodiruje zidove. Kako
cilindar dodirne zid, on se tu stapa sa zidom...dok na kraju sami zidovi sobe u kojoj se
nalazite ne sadrže štit unutar sebe. Kada imate ovo čvrsto u umu, ostavite tu sliku,
udahnite par puta i warding je gotov.
Druga tehnika je temporary ward, koji je vrlo zgodan za privremeno wardovanje bilo
čega, kao i za ojačavanje stvari kao što je Salt Warding na slabim mestima (vrata,
prozori, itd). Vizualizacija je veoma prosta: iscrtajte desnim kažiprstom veliki simbol koji
koristite za banishing, tako da pokriva celu jednu stranu "kocke" koju želite da wardujete
(ili celu površinu prozora/vrata). Vizualizujte kako vaš prst ostavlja trag, tako da na kraju
simbol ostaje da stoji u vazduhu preko tog mesta. Zatim uperite otvoreni dlan desne ruke
(leva za levake ;)) prema tom mestu; vizualizujte kako se ispred vašeg dlana stvara čvrst
disk od zlatne svetlosti; disk je paralelan dlanu, znači stoji uspravno, okrenut širom
stranom (krugom) prema dlanu. Taj disk zatim leti prema znaku (širom stranom, tj.
98
krugom unapred), i kada udari u znak, širi se u čitav zid od čvrste svetlosti (znak i dalje
ostaje unutar te svetlosti, kao da je uhvaćen u ćilibar). Ponovite ovo u svih šest pravaca,
ili preko svih mesta koje želite da dodatno wardujete. Snaga ovog warda nije
zanemarljiva, ali problem je što je taj ward prilično kratkotrajan. Za poređenje, Salt
Warding se može u većini slučajeva lepo održavati tako što se obnavlja jednom mesečno;
temporary ward traje dan ili dva maksimalno. No, s obzirom da je za postavljanje jednog
temporary warda potrebno manje od deset sekundi...
Ovo bi trebalo da vam bude više nego dovoljno za dosta dug period vremena. Postoje,
naravno, jači wards (Triangular Veins Ward je verovatno najsnažniji, mada u neku ruku i
jedan od najnezgodnijih), ali za njih je obično potrebno dublje poznavanje (i veća
uvežbanost) raznih ideja i tehnika. Takođe, imajte u vidu da neke tradicije (recimo,
mnoge struje u okviru Teleme) nemaju direktnu ideju wards, ali koriste "posvećenja
hrama" i slične rituale u istu svrhu.
99
10. Nauthiz
Koreni:
Nauthiz, ili kako je češće poznata, Nyd, je Runa Potrebe. OHG "niot," i "not," GO
"nauths," OE "nyd," OICE "nau∂r" svi znače "potreba, neophodnost, pritisak, obaveza."
Postoji masa izvedenih reči. OICE "njotta" znači "uživati, zadovoljiti potrebu." OHG "niet,"
"nit" su "težnja" odnosno "žudnja," dok reč "nietegi" označava seksualnu želju. OE
"neod" je "želja, apetit" a "nyt" je "impus, dužnost." Naravno, tu su i moderne reči, kao
što je engleska reč "need."
Alternativni načini izgovora:
OHG - nauthiz, not
OE - nyd
ON - naut, nau∂ir, nau∂r, nau∂
GO - nauthz, noicz
Interpretacija:
Nauthiz je u većini tekstova označena kao "negativna" Runa. Razlog za ovo je što ona
predstavlja AKUTNU potrebu, nešto što je zaista potrebno i neophodno čoveku u životu,
bez čega ne može... a za zaista neophodne stvari je često potrebno uložiti veliki napor i
savladati velike prepreke. Nauthiz označava period napora da bi se postigla neophodna
promena; ljudi ne vole naprezanje; otud "negativnost" Nauthiza.
Ova Runa je, međutim, u stvarnom Runskom radu jedan od najdubljih izvora
samospoznaje. Samospoznaja dolazi kroz nju na dva osnovna načina:
- prvo, Nauthiz nam ukazuje na potrebe kojih možemo biti potpuno nesvesni.
Idemo našim putem, nailazimo na probleme i ne shvatamo žašto. Nešto fali, ali šta?
100
Meditacija nad Runom Nauthiz može da raščisti ovo pitanje ponekad. Da nam pokaže koji
smo faktor zaboravili, koje detalje smo preskočili, i šta je to zbog čega nam ne ide kako
treba. Vrednost ove vežbe je nemerljiva; šanse su, ako ikada budete ponovo meditirali sa
nekom Runom nakon Raida, da će to biti upravo Nauthiz, upravo zbog ovoga.
- drugo je pitanje šta nam je zaista potrebno? Ljudi rade mnoge stvari da bi ispunili
socijalna očekivanja ili impresionirali druge ljude. Koliko ljudi iskreno želi da kupi dobra
kola zato što vole udobnu vožnju? A koliko ih kupuje da bi impresionirali društvo? Stvari
koje želite da promenite u vezi sa sobom, da li želite da ih promenite zbog sebe, zaista,
ili zbog drugih?
Naravno, dokazivanje drugima nije potpuni gubitak vremena, ali činjenica je a ljudi ulažu
nesrazmernu količinu vremena u to, mnogo više nego što im zaista donosi ikakav stvarni
dobitak.
Nauthiz omogućava čoveku da se zapita "da li meni to zaista treba." Kada razmišljate da
uložite vreme ili snagu da naučite neku novu veštinu, ili da uradite nešto specijalno...
fokusiranjem na Nauthiz i kontemplacijom POTREBE možete da napravite razliku između
onoga što vam zaista treba i onoga što uzimate po inerciji, zato što se od vas to očekuje
ili zato što mislite da će to impresionirati nekoga.
Ova vežba pada kao sekira pogotovo na materijalne stvari. U našem društvu vlada ideja
koja se najbolje izražava američkim izrazom "biggerbetterfasternowmore"
(većeboljebržesadaviše); važno je imati "veći" od komšije, "bolji" od drugog komšije, da
bi se "dokazalo" nešto. Veliki broj ljudi ulaže gro svoje energije u ovaj beskrajni tok, koji
samo jede, jede, jede vreme i život, bez ikakvih stvarnih dobitaka u vrednosti ili kvalitetu
života (o samorazumevanju da se i ne govori). Kada sledeći put pogledate neku stvar za
koju mislite da vam je zaista neophodna, koju zaista želite da imate... fokusirajte se na
Nauthiz, i zapitajte se: da li meni to zaista treba? Da li zaista ne mogu bez toga? Kada ću
ja to i koliko uopšte koristiti? Da li će to zaista doneti promene u mom životu koje
opravdavaju resurse koje moram da uložim da bih to dobio? Zvuči prozaično i očigledno?
Probajte; videćete i sami koliko će vam vremena i snage uštedeti ovo kratko
razmišljanje...
Asocijacije:
potreba, neophodnost, opresivna želja, odgovornost, dužnost, nezaobilazna
akcija ili dešavanje
Magijske upotrebe:
da predstavi potrebu koja mora biti ispunjena, da naglasi nužnost uspeha
neke akcije, da učini nešto neophodnim
Stara Engleska Runska Pesma
101
Nyd byth nearu on breostan
weortheth hi theah oft
nitha bearnum
to helpe and to hæle gehwæthre
gif hi his hlystath æror.
Nyd is oppressive to the heart
yet often it proves a source of help
becoming salvation to the children of men
if they hearken to it betimes.
Nauthiz je težak za srce
ali često predstavlja izvor pomoći
postajući spasenje za decu ljudi
ako je poslušaju na vreme.
Stara Nordijska Runska Pesma
Nau∂r gerer næppa koste;
noktan kælri froste.
Nau∂r gives little choice;
unclothed man is chilled by frost.
Nauthiz daje malo izbora;
nag čovek se smrzava na hladnoći.
Stara Islandska Runska Pesma
Nau∂ er thyjar thra
ok thung kostr
ok vassamlig verk.
Opera niflungr
Nau∂ is grief of the bond-maid
and oppressed state
and hard work
opera = work
Nauthiz je muka robova
i posustalost
i tezak rad
opera = rad
102
103
Divinacija
Rune se najčešće koriste upravo za divinaciju, i od ljudi koji koriste runski sistem uopšte,
95% njih ga koristi isključivo za divinaciju. Mi sa njom počinjemo tek sada, pošto sam
želeo da vas prvo upoznam sa drugim aspektima Runa. Kao i kod drugih sistema
divinacije, bez poznavanja dubljih aspekata sistema, najviše što i u divinaciji možete da
postignete je nivo prosečne babe-vračare. Nešto malo o opštim idejama divinacije smo
već rekli u tekstu o podeli magije, ali ponovićemo to još jednom ovde radi podsećanja:
"Za divinaciju nije potreban sistem; kada čovek jednom nauči da 'opusti svoj um,' bilo
šta može da posluži kao fokus - Tarot karte isto koliko i pasulj isto koliko i zvezdano
nebo; kompleksne interpretacije i sistemi su u principu nepotrebni. Astrologija je dobra
ilustracija ovog principa: stari šamani su koristili zvezde kao fokus - gledajući u nebo,
puštajući svoj um da se izgubi u lepoti i prostranstvu, i puštajući ideje da im same dođu
u um. Kroz generacije, primećene su pravilnosti, ustanovljeni 'zakoni' i izgrađen čitav
besmisleni sistem koji postoji danas. Da li je moguće predvideti budućnost? Moj odgovor
je da po svemu što sam do sada video to NIJE moguće; nepostojanje dugoročnih
proročanstava i postojanja hiljada izmišljenih i falsifikovanih stoje kao dokaz. Međutim,
moguće je predvideti verovatnoće i trendove - kao u meteorologiji ili ekonomiji. Ako
gledate nekog čoveka koji baca kamen, moći ćete da otprilike procenite gde će taj kamen
da padne; isto važi i za sve ostalo. Ako pustite vaš um da se utopi u veće prostranstvo,
da uđe u stanje u kome sve asocijacije iz podsvesti mogu slobodno da isplivaju na
površinu, i ako u tom stanju postavite pitanje - često ćete dobiti odgovor koji će
SIGURNO pasti blizu konačnog ishoda, ako ne i tačno na taj ishod. Pri tome, treba biti
svestan da su uvek u pitanju samo verovatnoće - ono što je "prorečeno" ne samo da ne
mora biti tako, već može (svesnim naporom i trudom) da se izmeni i da SIGURNO ne
bude tako."
Ovaj proces opuštanja uma je nešto što se vežba; ali divinacija nije beskorisna čak ni za
potpune početnike. Čak i sa najosnovnijim znanjem, čak i u prvom izvlačenju Runa koje
izvedete, ostaćete sa malo boljom idejom u čemu je problem i gde se nalazi moguće
rešenje nego što ste bili pre divinacije. Možda samo malo boljom - ali sve pomaže; a
divinacija je nešto što traje samo par minuta...
Šta treba pamtiti? Najvažnija stvar je, naravno, interpretacija Rune. Šta ona znači - i po
onome što ste pročitali u tekstovima, i po onome što ste videli u toku vežbi? Poznavanje
interpretacije Rune je ključ za uspešnu divinaciju. U početku, međutim, ono što će vam
najviše koristiti su "asocijacije" koje sam vam davao posebno izvučene uz svaku Runu
pojedinačno. Te asocijacije su najčešća direktna značenja Rune u divinaciji, i to je odeljak
koji ćete najčešće gledati u početku, dok se ne uvežbate. Druga važna stvar je da se
uvek setite da ste vi oni koji interpretiraju Rune. Dakle, nisu Rune "videle" budućnost pa
sada to prenose vama, već vi sami intepretirate (tj. ekstrapolirate) budućnost uz pomoć
Runa koje vam pružaju fokus. Treća i glavna stvar: OPUSTITE SE. Život vam ne zavisi od
onoga što će Rune reći, niti ćete još dugo, dugo vremena moći da shvatite sve
konotacije. Samo polako i bez panike. U početku, ne koristite Rune uopšte za odgovore
na pitanja koja vas čine nervoznim ili izuzetno uzbuđenim; objasnićemo i zašto, u jednom
od sledećih tekstova.
104
Kako se vuku Rune?
Postoji onoliko tehnika koliko ima ljudi; sa vremenom ćete, bez sumnje, vi sami razviti
neku svoju, koja vama najviše odgovara. Osnovna ideja prilikom izvlačenja je uvek ista:
centrirajte se, zavucite ruku u kesicu, i provedite nekoliko sekundi prevrćući Rune
prstima (možete pritom da uputite kratku molitvu ili poziv Odinu, ako vam se taj pristup
sviđa); zatim izvucite polako, jednu po jednu, onoliko Runa koliko vam je potrebno za
dato izvlačenje. Broj zavisi od toga šta radite, a ja vam ovde dajem nekoliko osnovnih,
kao ideje:
- "Tri Sudbine" je vrlo često izvlačenje, koje ćete najčešće videti kod ljudi koji koriste
Rune isključivo za divinaciju. Izvlače se tri Rune, jedna za prošlost, jedna za sadašnjost i
jedna za budućnost, pa se zatim vrši brza divinacija. Ovo izvlačenje je, naravno, jako
neprecizno, i može da da samo najuopštenije odgovore; ali, s obzirom da se može izvesti
za pet do deset sekundi, postoje prilike kada je zgodno za upotrebu.
- Direktan odgovor je još neprecizniji, ali i dalje koristan. Izvlače se dve do tri Rune, u
zavisnosti od postavljenog pitanja, i Rune se interpretiraju u skladu sa pitanjem
(podrazumeva se da je poznata TACNA formulacija pitanja).
- "Tok Vremena" je takođe često izvlačenje, koje je i relativno precizno. Izvlače se tri
puta po tri Rune; tj. izvuku se tri, njihovo značenje se protumači, one se vrate nazad, i
onda se vrši novo izvlačenje. Prve tri Rune označavaju uticaj iz prošlosti, sledeće tri
sadašnju situaciju, poslednje tri najverovatniji ishod.
Ja lično najčešće koristim jednu vrstu slobodne forme, koju predlažem i vama. U ovom
slučaju, pitanje razdvajate na sastavne delove. Recimo da je pitanje "kako da se
oslobodim tog-i-tog neželjenog uticaja"; to bi moglo da se razdvoji na pitanja "odakle
dolazi taj uticaj," "kroz koje kanale taj uticaj deluje," "kuda taj uticaj vodi," "kuda vodi
oslobađanje od tog uticaja," "kojim načinom je najlakše osloboditi se tog uticaja," "kojim
načinom je najbolje osloboditi se tog uticaja." Što više što detaljnijih pitanja se postavi,
to je odgovor precizniji (ali je i divinacija duža).
U vezi svih tehnika, imajte u vidu sledeće zakonitosti:
- Za različita pitanja, uvek vucite iz cele gomile Runa; takođe, to treba raditi i za
međupitanja i podpitanja. Neki ljudi izvode varijaciju na "Tri Sudbine" vukući šest Runa,
po dve za prošlost, sadašnjost i budućnost; i dobijaju, naravno, netačne odgovore skoro
uvek. Jer, zamislimo da Runa Fehu ima jak uticaj u prošlosti i jako prisustvo u mogućem
ishodu; ako izvučemo Runu Fehu u prvom paru (za prošlost), i ako je onda ne vratimo
nazad, onda *ne možemo* da je izvučemo i za budućnost... i tako dobijamo neprecizan
odgovor (recimo, Jera se pojavi umesto Fehu, kao najbliža po značenju). Dakle, što češće
vraćate sve Rune nazad pre sledećeg izvlačenja, to ćete preciznije odgovore dobijati.
- Broj Runa je važan. Više od tri Rune će obično dati toliko maglovit odgovor da samo
najopštije tendencije mogu da se prepoznaju; visše od pet Runa će dati odgovor koji
može da znači toliko različitih stvari da u principu ne znači ništa. S druge strane jedna
Runa pojedinačno ne može da obuhvati sve aspekte situacije. Zato imate pravilo: što više
105
Runa, to maglovitiji odgovor, i što manje Runa to nepotpuniji odgovor. :)) Zvuči kao
začarani krug? I jeste i nije; direktan, precizan odgovor ćete jako retko dobiti (kada
dobijete tako nešto, onda bi bilo vrlo preporučljivo da ga i poslušate!). U većini slučajeva,
pažljivim balansiranjem između nepotpunog i previše opšteg, možete da dobijete vrlo
jasne ideje o glavnim pravcima i verovatnoćama - a ništa više vam i nije potrebno.
Kako se TUMAČE Rune?
Ovo je pitanje na koje ne postoji direktan odgovor. Oh, možete meni reći koje ste Rune
izvukli, i tražiti da vam dam tumačenje... ali da vam objasnim kako sam do tog
tumačenja došao - teško. Ali mogu da pokušam da opišem proces okolišno. Radi se o
principu koji je sličan runskim meditacijama. Kao što ste stavljali Runu u centar i zatim
puštali vaš mozak da lunja okolo i skuplja slike povezane sa idejom Rune, slično radite i
sada (mada bez pune meditacije). Pogledate izvučene Rune, koncentrišete se na njihova
značenja, razmišljate o vezama koje bi mogle da postoje između njih, opustite svoj um, i
pustite ga da sam pravi asocijacije i slike... Možete da izvedete i punu Runsku meditaciju
nad odgovorom koji ste dobili, ako imate vremena za to i ako je pitanje dovoljno važno.
Kada počnemo sa sledećom Runom, poslaću vam i sledeći tekst u kome ćemo raditi neke
vežbe sa runskom divinacijom kroz koje bi trebalo da dobijete generalnu ideju. Za sada,
samo jedan primer.
Pitanje i izvlačenje:
Uzmimo da se radi o jednom pitanju koje sam dobio pre nekoliko meseci, u kome me
jedan prijatelj pita za savet u vezi svoje devojke i veze sa njom koja postaje ozbiljna.
Recimo da on ima svoj set Runa, izvlačio je po tri za situaciju i verovatni razvoj, i zatim
poslao izvlačenje meni za tumačenje.
Tumačenje:
Prve tri Rune su Fehu, Nauthiz, Jera. Fehu znate šta je, Nauthiz je Potreba, Jera je (u
ovom slučaju, i u okviru mog tumačenja) Žetva. Dakle imamo novac, potreba,
postignuće; s obzirom da se govori o ozbiljnijoj vezi koja teži ka braku, tumačenje bi
bilo: "Ako nameravaš da se oženiš, bilo bi preporučljivo da prvo središ svoju finansijsku
situaciju." Sledeće tri Rune su Thurisaz, Tyr, Sowulo. Thurisaz opet poznajete, ostale dve
su Runa Discipline, i Sunce. Dakle, imamo prepreka-disciplina-sunce, što u tumačenju
izgleda "Ako ste dovoljno disciplinovani da prevaziđete prepreku, budućnost izgleda
sunčano." Ukupno tumačenje bi bilo: "Ozbiljna veza zahteva ozbiljnu posvećenost;
potrebna je disciplina. Napregnite se da rešite finansijske probleme pre nego što se
zaletite u brak, i sve ostalo bi trebalo da bude ok."
Rezolucija:
Ne, nije poslušao :))). Venčali su se nedugo posle toga, i - naleteli na omanji problem da
nemaju mesto za život. Oboje su živeli, naravno, kod roditelja (u malim stančićima) u to
vreme, i nakon venčanja su ostali kao bračni par koji živi odvojeno, svako kod svojih
roditelja... što je dovelo do bezbroj problema. No, onda se opametio, ustao i našao posao
(a i ona je našla neki poslić uz studije), i posle tri meseca su se uselili u iznajmljeni stan;
otada do danas, koliko znam, nema većih problema.
106
Caveat:
Kada se uvežbate, znaćete i sami na šta i kada treba da pazite; ali za početak, imajte u
vidu sledeće stvari:
- u početku, šanse su da će čitanja u vezi stvari do kojih vam je jako stalo biti "ofarbana"
vašim željama o raspletu, radije nego stvarnim verovatnoćama. Uzimajte sve sa zrnom
soli.
- ne očekujte preterani uspeh u početku kada čitate drugim ljudima. Predlažem vam
makar nekoliko meseci čitanja samo sebi i nikom drugom, pa zatim nekoliko meseci
čitanja drugima samo ako vam direktno i u detalje objasne situaciju i kažu svoje pitanje.
Čitanja "na slepo," kada ne znate ni na šta se pitanje odnosi, su teška i daju relativno
neprecizne odgovore čak ljudima koji imaju par godina iskustva.
(obe ove stvari ćemo obraditi u sledećim tekstovima)
- NE POSTAVLJAJTE BESMISLENA PITANJA. Bilo bi glupo reći da se Rune ljute, ali na
besmislena pitanja ćete dobiti prilično...oštre odgovore ;)
- budite spremni na satirične ili dvoznačne odgovore. Rune su poznate (ili zloglasne ;))
po tome što često umeju da daju odgovore u stilu "Biće ono što će biti, i neće biti ono što
neće biti." Jako čest odgovor na pitanja za savete je nešto u stilu "uspećeš u tom
projektu ako se digneš sa svoje mnogopoštovane zadnjice i počneš da radiš na tome da
uspeš." ;) Nemojte da se iznenadite ako osetite da vas Rune zezaju ili začikavaju; mada
je najblaže rečeno čudno smatrati kako vas gomila parčića drveta zeza... verujte mi da
ćete naići na taj osećaj relativno često tokom njihovog korišćenja :)))
Srećno!
107
11. Isa
Koreni:
Isa je Runa Leda. Simbolizam nepokretnosti, blokade, nepostojanja razvitka se može
videti i u samoj Runi - koja se nikada nije menjala niti varirala ni u jednoj verziji Futarka.
Čak i sama reč, koja polazi od IE korena -eis* (mraz, led) je ostala praktično ista u svim
severnim jezicima. OHG i OE reč is, OICE reč Iss, sve do modernih reči, kao što je
englesko "ice."
Alternativni načini izgovora:
OHG - is, isa
OE - is, isar
ON - iss, is, isar
GO - iiz, eis
Istorijski pogled:
Led je bio veoma važna ideja za severne narode; oni su u njemu videli i lepotu, i
opasnost, i pre svega nepromenjivost. Ono što je zamrznuto ostaje isto kao što jeste,
dogod se ne otopi. Nema promene, nema propadanja, ali nema ni razvitka.
Interpretacija:
Isa je verovatno najopasnija Runa Futarka, u većini značenja u kojima se pojavljuje. Ona
vlada životima većine ljudi, držeći ih u stazisu, u mestu, bez mogućnosti da se razvijaju
108
dalje. Ona simboliše nedostatak volje za promenu, nemogućnost... zamrznutost.
Rigidnost i odbijanje promena su takođe povezani sa Isu; toliko jaka je ova veza, da su
stari severni narodi metalne oklope zvali upravo "led" (izraz "ručni led" je, recimo,
označavao debele narukvice od čelika kojima su se odbijali udarci u borbi). Ako se setite
ideje "karakternog oklopa" koja postoji u modernoj psihologiji - mentalnih konstrukcija
sastavljenih od racionalizacija i opsesija koje rastu preko naših psiholoških ožiljaka - cela
ideja dobija čitavu novu dimenziju.
Birokratija, ukočenost, zadrtost, nepromenjivost... sve te osobine čine Runu Isa
najizrazitije negativnom od svih. Ona je takođe i najteža za prevazilaženje. Hagalaz dođe
i prođe, čovek je prinuđen da se nekako prikupi posle njega. Nauthiz, kao što i sama
Runska Pesma kaže, ne daje mnogo izbora; on mora biti rešen. Isa, međutim, kada
jednom uhvati čoveka, ne pušta ga - dogod ovaj ne skupi snage da razbije ledene okove
koji ga drže... što može da bude nikada.
Svaki put kada želite nešto da uradite, ali prosto ne možete sebe na to da naterate, svaki
put kada se nalazite u nekoj situaciji koja traje i traje i traje, a vi nikako da uradite nešto
što će to konačno da prekine... u svakom od tih slučajeva, vi se susrećete sa energijom
Ise. Kada naučite njenu lekciju u potpunosti, i kada pogledate okolo, iznenadićete se
koliko ljudi u vašoj okolini živi pod potpunom vlašću ovog principa.
Osim ovoga, postoji direktna veza između Ise i takozvanih "ja-fenomena" (ono što se u
psihologiji češće naziva "ego"), i svega što iz toga sledi. Ideje identiteta su zamrznute
slike u toku promena koje nad nama vrši život. U ovaj deo nećemo dublje ulaziti, mada
ga imajte u vidu - ako ste se bavili istočnom filozofijom (pogotovo Budizmom ili
Taoizmom), verovatno vam je savršeno jasno zašto je "ja" povezano sa ledom.
Konačno, Isa može u jako retkim slučajevima da ima pozitivno značenje ili pozitivne
upotrebe, kao balans za neki prebrz ili prejak tok u životu. Kada život preuzme na sebe
ubrzan i potpuno haotičan tok, Isa se može upotrebiti da taj tok smiri i uspori. Ovo je,
međutim, vrlo pipava operacija, pošto zamrznutost u mestu nije mnogo bolja od ludog
jurenja u nepoznatom pravcu. Takodje, u "pozitivnim značenjima," Isa u divinaciji može
da označava stvar ili osobu sa potencijalom. Nekoga ili nešto što ima potencijal da uradi
mnogo toga, ako bi se odmrzlo iz stazisa.
Asocijacije:
neaktivnost, blokada, stagnacija, rigidnost, zadrtost, ukočenost,
nepostojanje promene, potencijal, usporenje
Magijske upotrebe:
Zaustavljanje nekog procesa koji je u toku. Simbol za blokadu koja postoji.
"Prokletstvo Ise." Sve magijske upotrebe Ise su potencijalno opasne za Maga koji ih
koristi; osim u slučaju razbijanja blokade, Isu treba upotrebljavati samo ako postoji
potpuna sigurnost u svoju snagu volje za prevazilaženje ukočenosti koja sledi.
109
Posebna magijska upotreba 1: "Razbijanje Leda"
Razbijanje Leda je jedan jednostavan ritual koji se koristi da bi se život pokrenuo iz
stazisa. Koristi se kada Mag shvati da postoji mnogo toga što bi trebalo da uradi, a što
nije u stanju nikako da uradi zato što ne može sebe da natera da se pokrene.
Potreban je jedan pljosnat i okrugao kamen (što pljosnatiji i što okrugliji), nekoliko cm u
rasponu. Izvrši se meditacija nad Runom Isa, i Runa se ureže u kamen, kao i prilikom
običnog urezivanja (pažnja: nađite mekši kamen, ne parče granita, i imajte vrlo oštro šilo
na raspolaganju). Zatim, držeći Runski Kamen u rukama, uđite ponovo u opuštanje i
centar, pa se zatim koncentrišite na stvari koje MORAJU biti urađene. Slike i ideje o tim
stvarima, kao i o preprekama koje vas sprečavaju da te stvari izvedete, sve "saspite" u
kamen - vizualizujte kako ideje i slike teku niz vaše ruke pravo u kamen, u koji bivaju
upijene.
Kada završite sa ovim, uzmite čekić (ili neki težak metalni predmet koji se ne raspada
lako), i šaku-dve soli. Stavite kamen na neku čvrstu podlogu, i udarite ga čekićem iz sve
snage. i ponovo, i ponovo, dogod Runa nije potpuno razbijena na komadiće. Pospite so
preko tih komadića, zatim sve prikupite u parče papira ili tkanine. Izađite iz kuće, i
prošetajte se malo, razbacujući usput parčiće; samo parče tkanine bacite na kraju u
đubre, ili ga (još bolje) spalite. Ako su vam neka reka ili more u blizini, možete komadiće
da prospete i u vodu.
Posebna magijska upotreba 2: "Prokletstvo Ise"
Ovo vam pominjem ne da bi ste to izvodili, već da bi ste znali o čemu se radi. Prokletstvo
Ise je vrlo prosta stvar, koja se svodi na proklinjanje nekog čoveka da "zauvek ostane isti
kao što je i sada." Uglavnom ga koriste samo Haotici, i malo je verovatno da ćete naići
na nešto takvo što zaista i deluje (osim na sugestivno-hipnotičkom nivou), ali treba znati
o čemu se radi.
Pričaćemo i o "odgovoru" na ovu upotrebu kada dođemo do Rune Sowulo.
Stara Engleska Runska Pesma
Is byth oferceald
ungemetum slidor
glisnath glæshluttur
gimmum gelicust
flor forste geworuht
fæger ansyne
Is is very cold and excessively slippery
it glistens clear as glass, most like to gems
it is a floor wrought out of frost,
fair to see
Is je vrlo hladan, i veoma klizav
sjaji se, čist kao staklo, sličan draguljima
pod iskovan mrazem, lep za gledanje
110
Stara Nordijska Runska Pesma
Is kollum bru braæi∂a
blindan tharf at læi∂a
Is is called the broad bridge;
blind man has to be led
Is zovemo širokim mostom;
slepac mora biti vođen
Stara Islandska Runska Pesma
Iss er arbökr
ok unnar thak
ok feigra manna far
glacies jöfurr
Iss is the river's bark
and roof of the wave
and destruction of the doomed
glacies ice
Is je kora reke
i krov talasa
i uništenje prokletih
glacies - led
111
12. Jera
Koreni:
Jera je Runa Godine, ili Žetve. U osnovi se nalaze IE koreni *ger- (skupljati) i *gher(uhvatiti). OICE reči jarda (zakopano), gardr (naselje, bašta), OHG gard, gardo (bašta,
krug) kao i OE geard (zatvoren prostor, bašta, država) potiču odavde. Ime ove Rune je
opstalo do današnjih vremena u rečima kao što je engleska reč garden (bašta).
Alternativni načini izgovora:
OHG - jera
OE - ger
ON - ar, jara
GO - gaar, jer
Istorijski pogled:
Današnjem čoveku, u stanu sa centralnim grejanjem, koji može da kupi praktično bilo
koju vrstu hrane u bilo koje doba godine, je jako teško da zamisli koliko su ljudi ranije bili
vezani za dnevne tokove. Kao drastičan primer, noćno osvetljenje je bilo vrlo
neuobičajeno do pre oko tri stotine godina (sveće su bile preskupe za običan narod);
zalazak sunca je značio odlazak u krevet. Šećer, slatkiši, svež hleb, meso u zamrzivaču...
ljudima koji su odrasli sa svime time je teško da zamisle kako su stvari izgledale ranije
(pa i pre samo sto godina, kada frižideri nisu postojali). Postojalo je doba godine za
svaku stvar, i van tog perioda te stvari nije bilo; dužina dana, spoljna temperatura... sve
su to bile stvari koje su duboko i kompleksno uticale na svakodnevni život.
112
Interpretacija same Rune:
Jera je Runa Ciklusa; matrica koje se ciklično ponavljaju: godine, mena meseca,
godišnjih doba, plime i oseke, generacija (koje se rađaju, stare i umiru)... najveći deo
prirode prati cikličnu formu, rastući i spuštajući se u istom ritmu, oduvek i zanavek.
Starim narodima je bila fascinantna i veza sa ženskim mesečnim ciklusom, od koga je
zavisila i plodnost samog čoveka. Jera je čitav tok, krug koji obuhvata Jin i Jang, samo
stablo Drveta Zivota, sam centar Futarka. Koliko je ovaj krug bio važan svedoče i praznici
koje su slavili SVI stari narodi - od Kelta, preko svih germanskih naroda centralne i
severne Evrope, do Slovena na severoistoku. Neverovatno je koliko su ovi praznici bili
ISTI kod svih tih naroda; mada su običaji varirali, osnova i vreme proslave su uvek bili
isti. Ono što je još neverovatnije je što slični običaji - pogotovo za Samhain - postoje i
kod mnogih drugih naroda na svetu, od nekih kineskih običaja do običaja američkih
Indijanaca. Tih praznika je bilo osam, i po redu su slavljeni ovako:
- Samhain (samhain, sovin, sauin, souin, sahuain) je slavljen oko 31. Oktobra (danas je
to na zapadu Halloween, kod nas dan Svih Svetih, a u Latinskoj Americi "Dia de los
Muertes" ili "Dan Mrtvih"). Ovaj dan je označavao poslednji kraj žetve (tj. branje
poslednjih jestivih plodova), i početak perioda jalovosti zemlje; dan povlačenja Boga
Sunca u pozadinu, i period prevlasti zime. Samhain je VEOMA važan dan što se magije
tiče; svi ozbiljni praktičari magije se slažu da je nešto drugačije u ovo doba godine. Po
tradiciji, ovo je dan kada su "zidovi između svetova" najtanji, kada je realnost sveta
posebno labilna, i kada je magija najlakša za izvođenje. Na 31. Oktobar se izvodi najveći
broj zaista moćnih rituala, i praktično sve veće grupe imaju okupljanja za zajednički Rad
tokom te noći.
- Yule (jul, juli, jule, juletida) se slavi za zimsku kratkodnevnicu, 21. Decembra. Ovo je
dan kada se mladi Bog Sunca, ponovo rađa, i kada dani počinju da se produžuju. Širom
Evrope, narod je izlazio na ovo veče da bi zapalio vatru od hrastovih grana, kako bi
svetlost tih vatri pomogla svetu da prebrodi najdužu noć godine. Crkva je tokom svog
širenja na sever prigrabila ovaj stari praznik; grupe dece, koje su ranije išle i pevale
pesme o ponovnom rođenju Sunca su naučile da pevaju pesme o rođenju Hrista, a
hrastova vatra je izgubila veći deo značenja i bila je ugašena u većem delu Evrope (kod
nas je, zbog nemoći naše crkve, opstala u vidu badnjaka).
- "Candlemas" (Imbolk, Luperkus) je praznik dočekivanja proleća, slavljen početkom
februara. Nema mnogo detalja o njegovoj tradicionalnoj proslavi, mada se zna da su u
toku dana sve svetiljke u kući paljene na nekoliko minuta, u znak proslave povratka
svetlosti.
- Ostara je bila proslava prolećne ravnodnevnice, koja pada na 21. Mart. Dan ravnoteže,
između perioda zime i perioda nove plodne godine je bio predmet posebnih porodičnih
proslava. Korpice i vezovi cveća su kačeni po kući, a domaćice su farbale jaja, da unesu
radost u sledeću godinu (da, i jaja su paganski običaj; Hrišćanstvo je krajnje neoriginalna
113
religija ;))
- Beltan ("Mayday," festival Tane, Walburga, Walpurugisnacht) je praznik koji je slavljen
prvog Maja. Hrišćanstvo je preuzelo par elemenata ovog praznika, ali većinom se
koncentrisalo na to da ga maksimalno ocrni; vekovi ponavljanja da je prvi Maj "nečasan"
dan na koji se okupljaju "veštice" je doveo do toga da se u nekim delovima Evrope on
dovede u vezu sa mračnim mitovima (u nekim delovima Nemačke, recimo, se sujeverni
ljudi boje da izađu sami tokom "Walpurugisnacht"). Razlog što je crkva smatrala ovaj
praznik tako "nesvetim" je što je on bio pre svega proslava plodnosti. Najveći broj
brakova se sklapao na ovaj dan, i novi bračni parovi bi igrali, vezujući trake oko "Majskog
stuba" koji bi bio podignut u centru svakog naseljenog mesta. Zatim bi novi mladenci kao
i deca iz mesta išli da preskaču Beltansku Vatru, radi pročišćenja i blagoslova (majski
stubovi su preživeli uglavnom na zapadu, dok se vatra očuvala na istoku; u Vojvodini se i
dan danas preskaču vatre na Ivanjdan). Uveče bi celo mesto zajednički slavilo ovaj
praznik najvećom proslavom godine, sa mnogo pića, muzike i igre; ovo je bio i dan
opuštenih inhibicija, kada su se mladi parovi odšunjavali u žbunje pored proplanka na
kome se odvijala proslava, i mnoge priče iz starih vremena pominju ljude koji su "deca
začeta na Majski Dan."
- Letnja Dugodnevnica (Midsummer, Alban Hefin), 21. Jun, je dan trijumfa svetlosti.
Narod se okupljao na pesmu i igru, dok je sveštenstvo obavljalo svoje najsvetije rituale.
Velika proricanja, najveća slavljenja Bogova, kao i posvete novih hramova... sve je
rađeno najčešće na ovaj dan.
- Lamas (Lugnasad), slavljen početkom Avgusta, je proslava početka žetve. Žitne lutke
su pravljene širom Evrope (običaj koji je preživeo u zabitim krajevima Francuske i
Engleske), i oltari su kićeni hlebom i hranom. Porodice su proslavljale ovaj dan onoliko
velikim gozbama kolike su mogle da pripreme.
- Mabon je slavljen na jesenju ravnodnevnicu, ovo je dan početka oproštaja od prošle
godine, i početka pripreme za težak period koji predstoji pre dolaska sledeće godine.
Istovremeno veseo (zbog završene žetve) i tužan praznik (zbog oskudnih vremena koja
dolaze), ideja ovog praznika je najsličnija poslednjoj velikoj gozbi pre nego što se zasuče
pojas i počne sa štednjom.
Ovi praznici ilustruju koliko je ciklus godine učestvovao u životima naših predaka. On
utiče na nas i danas, mada ne na isti način, i ne u istoj meri. Sa čisto filozofskog i
introspektivnog stanovišta, drugi, kraći, deo tumačenja ove Rune je verovatno
zanimljiviji; što ne znači da ovaj prvi deo treba da zanemarite.
Interpretacija u okviru Raida:
Kao što vam je već poznato, ja nemam običaj da govorim o značenju Rune pre nego što
114
do nje stignemo; ali ovde sam prinuđen da to uradim, pošto pun smisao Jere može biti
shvćen samo kada se uzme u obzir značenje i prethodne i sledeće Rune. Jera se u
Futarku nalazi iza Rune Isa, što itekako ima smisla, na više načina. Kao prvo,
odmrzavanje zemlje u proleće označava početak sledećeg plodnog ciklusa žetve; kao
drugo, napuštanje stazisa i ulazak u sledeću oscilaciju, što se bilo kog ciklusa tiče. Svaka
akcija ima svoj početak. Međutim, ulazak u ciklus podrazumeva da će taj ciklus biti i
završen jednog dana. Svaka akcija će biti jednom gotova; ništa neće biti beskonačno
"rađeno," već će na kraju biti urađeno. Kao što bi istošni filozofi rekli, "sve je prolazno;"
ništa, pa ni sam Univerzum, ne traje večno. Jera, Runa ciklusa, toka Godine, Točka
Vremena, je osovina oko koje se polako okreće čitava realnost i čitav Futark. Ona
pokazuje cikluse postojanja koji se dižu iz stazisa na dodiru suprotnosti (setite se
Niflhajma i Muspelhajma, i podsetite se mita o stvaranju). I ona neminovno vodi ka kraju
- ka Ragnaroku. Iza Jere sledi Runa Ehwaz; Runa Tisovine, ili, kako je češće zvana, Runa
Smrti.
Asocijacije:
ciklus, promena, pokret, nezaobilazni razvoj situacije, tok Univerzuma, produktivnost,
nagrada, "žetva onoga što je posejano" bilo to dobro ili loše
Magijske upotrebe:
pokretanje stvari, stvaranje promene, "davanje života" nečemu, rast i razvoj, plodnost
Stara Engleska Runska Pesma
Ger byth gumena hiht
∂onne god læteth
halig heofones cyning
hrusan syllan
beorthe bleda
beornum ond ∂earfum
Ger is the hope of men, when God,
the holy king of heaven,
causes the earth to bring forth
shining fruits to rich and poor alike.
Jera je nada čoveka, kada Bog,
sveti gospodar neba,
čini da zemlja donese sjajne plodove
bogatima i siromašnima jednako.
Stara Nordijska Runska Pesma
115
Ar er gumna gó∂e
get ek at orr var Fró∂e
Ar is a boon to mankind
I say Frayr was generous
Jera je dar čovečanstvu
Kazem: Frejr je bio velikodušan.
[Frejr je nordijski Bog žetve i obilja]
Stara Islandska Runska Pesma
Ar er gumna Gó∂i
ok gott sumar
ok algroinn akr
annus allvaldr
Ar is a boon to mankind
and good summer
and rich crops
annus year
Jera je dar čovečanstvu
i dobro leto
i bogati usevi
annus – godina.
116
Još o divinaciji
Osnovni problem divinacije je slobodna interpretacija. Značenje svakog izvlačenja je
relativno slobodno; različiti ljudi će različito interpretirati istu kombinaciju Runa. Takođe,
čak i za iste ljude, ista kombinacija može značiti dve različite stvari u dva različita
izvlačenja...
Već smo pričali i zašto je to tako, ali da ponovimo: Rune služe kao alatka za fokusiranje
intuicije. Naša intuicija se u stvari bavi nalaženjem odgovora na pitanje, a Rune služe kao
fokus za interpretaciju te intuicije. Odgovor se ne nalazi u kombinaciji, već u našoj svesti,
a Rune daju samo okvire u kojima možemo taj odgovor da vidimo.
Ovo, međutim, dovodi do određenih problema prilikom divinacije za druge ljude, kao i
kod divinacije u vezi stvari oko kojih smo veoma uzbuđeni ili koje su ključne za nas. U
prvom slučaju, mi nemamo potpunu ideju o obliku i svim aspektima problema, što
zamagljuje naše razumevanje čitave osnovne situacije, i što samim tim čini naš odgovor
nepreciznijim. U drugom slučaju, naš ego ima običaj da se umeša i da "pomeri"
interpretaciju, tako da vidimo ono što želimo da vidimo, umesto onoga što treba da
vidimo. Otud, evo par ideja kako rešiti ili bar ublažiti tu vrstu problema...
Prilikom divinacije za druge, ako zaista želite da dobijete odgovor, pokušajte da dođete
do što većeg broja informacija. Zašto kažem, "ako zaista želite odgovor?" Ako izvodite
divinaciju kao trik, ili u vezi neke usputne, nevažne sitnice, nema potrebe da se bavite
preteranom tačnošću odgovora. Ne treba se prema divinaciji postaviti kao prema nekoj
svetoj stvari koja dolazi iz ne znam kakvih presvetih izvora; ona je naša sposobnost, na
kojoj radimo, i koju vežbamo. Isto kao što svaku sposobnost možemo da koristimo kako
god odlučimo, tako možemo i divinaciju, i to korišćenje ne mora uvek biti ultraozbiljno i
posvećeno nekim visokim ciljevima.
Recimo, ako se pročuje da umete da "gledate u Rune," imaćete situaciju koja će se stalno
ponavljati: neko, obično neka devojka iz vašeg šireg društva (izvinjavam se na seksizmu,
ali zaista je tako :)), će vam prići i početi da vas moli da joj "pogledate u Rune" (o glupog
li izraza). Takve molbe je često prilično nezgodno odbiti, a u većini slučajeva i nema
nikakvog razloga. Sedite, izvucite par Runa, i dajte joj neke generalne odgovore. Nikakva
šteta, a možda i naiđete na nešto zanimljivo, što bi ona trebalo da zna.
Kada je, međutim, u pitanju neka važna stvar (važna stvar = nešto što ima istinski uticaj
na nečiji život), onda svakako želite da imate što precizniji odgovor. Najbolja stvar koju
možete da uradite je da ispitate čoveka o svim detaljima situacije, da uopšte ne pitate
Rune u vezi sadašnjosti, i da se potpuno koncentrišete na budućnost. Ovo izvlači
određeni deo "mistike" iz cele stvari; većina ljudi očekuje da ne moraju ništa da vam
kažu, već da vi nekako "vidite" i šta jeste i šta će biti. Sad, to je donekle tačno, ali
pažljivo razmislite šta je važnije, da ih impresionirate svojim generalnim znanjem o
stvarima koje čitate iz Runa, ili da im date precizan i jasan odgovor? Što preciznije
informacije imate, to precizniji odgovor možete da date.
Takođe, u situacijama koje uključuju konflikt više ljudi, pokušajte da dođete do priče svih
117
sukobljenih strana. Ako se oslanjate na interpretaciju događaja koji daje jedna strana da
bi ste pročitali šta će se desiti, često dobijate iskrivljeno tumačenje.
I najvažnije: nikada se ne libite da odbijete čitanje ako mislite da će to proizvesti više
problema nego što će rešiti. U neke situacije je bolje ne mešati se, a davanje bilo kakvog
saveta, čak i onog pročitanog iz Runa, čini VAS delimično odgovornim za sve što se
nakon toga desi. Ovu odgovornost nemojte olako uzimati, inače će vas stići iza ćoška pre
ili kasnije.
Kod divinacije za sebe, u vezi stvari koje vas bole, ili koje želite iz sveg srca, ili koje vas
plaše ili uzbuđuju... stvari su jednostavnije za objašnjavanje, ali teže za izvođenje.
Prvi i osnovni savet je da se trudite da budete centrirani, i da potisnete sva osećanja u
pozadinu tokom interpretacije. Budite što mirniji i što pasivniji, i svoje zelje i očekivanja
potisnite u pozadinu na onih par minuta koliko vam je potrebno za čitanje.
Drugi savet je da ako imate i zrnce sumnje da podsvesno "iskrivljavate" čitanje, naterate
sami sebe da napravite još jedno ili dva drugacija tumačenja iste izvučene kombinacije.
Recimo, ako vučem kombinaciju u vezi nekog pitanja koje se bavi nečim što izuzetno
želim, uzeću papir i nateraću sebe da smislim tri različita tumačenja kombinacije koju
sam izvukao kao odgovor, i da ih zatim zapišem na papir. Nakon toga, razmisliću o
svakom tumačenju posebno, centriraću se, i potisnuću samo pitanje iz mozga, tako da
uopšte ne razmišljam o njemu, već samo o tumačenju. Koje od tri se "oseća"
najpravilnije? Kod netačnih tumačenja se, nakon određenog perioda vežbe, javlja osećaj
"pogrešnosti," koji može da pomogne u razlučivanju tačnih od netačnih stvari.
Ali ovo je UVEK tricky business, i preporučljivo je da dok se potpuno ne izveštite u čitanju
Runa vrlo malo poverenja dajete svojim čitanjima u vezi ključnih pitanja povezanih
direktno sa vama samima. Idealna stvar je imati nekog prijatelja koji takođe ume da čita
Rune (drugi učesnici Raida, na primer, su savršeni za ovo), i da onda odete kod njega da
vam on uradi čitanje. Čak i ako ste već uradili čitanje sami za sebe, ovo može da vam da
novu perspektivu i jasniju ideju o tome kako stvari realno stoje.
118
13. Ehwaz
Koreni i istorijski pogled:
Ehwaz je reč za tisovinu, drvo od koga su pravljeni lukovi dok nije praktično istrebljeno
širom Evrope. Najveća stabla tisa rastu na grobljima; u severnoj Evropi je rašireno
verovanje da tisovo stablo na groblju ima po jedan koren u svakom grobu. Drvo je
zimzeleno, daje plodove u vreme kada većini drugog drveća opada lišće, tvrdo je,
otporno, i stabla žive vekovima. Takođe, svaki deo tisovog drveta je otrovan; u stara
vremena, kuvanjem tisovine se pravio otrov za strele. Rec "toksin" (otrov) potiče od
latinskog naziva za tisovinu, taxus. Današnjem čoveku je teško da shvati vezu koja
postoji između ovih pojmova, ali interpretacija je defintivna: Ehwaz je Runa Smrti.
Pomešani simboli:
Kod Ehwaza, Algiza i Mannaza postoji zbrka između Starijeg i mlađih Futarka. Naime,
Runa Algiz ne postoji u mlađim verzijama, već se umesto Ehwaza piše obrnuti Algiz, a
Runa Mannaz se u mlađim Futarcima piše kao uspravni Algiz! Opšti haos i konfuzija
(bacite pogled na sliku). Mi radimo po Starijem Futarku, tako da nas to ne dotiče
direktno, ali imajte ovo u vidu ako naiđete na set Runa nekog od drugih sistema.
Interpretacija:
"There is something to be learned from a rainstorm.
When meeting with a sudden shower, you try not to get
wet and run quickly along the road. But doing such
things as passing under the eaves of houses, you still
get wet. When you are resolved from the beginning, you
will not be perplexed, though you still get the same
soaking. This understanding extends to everything."
- Hagakure, The Way of the Samurai
119
Svaki ciklus ima svoj pocetak i svoj kraj. Ehwaz označava kraj jednog i početak sledećeg
ciklusa, promenu i smrt. Stare stvari umiru i stvaraju mesto na kome će nove stvari rasti.
Ova promena je neizbežna u svakom slučaju; alternativa je stazis, nepromenjivost
ocrtana u Runi Isa. Treba uvek pamtiti da smrt nije nešto što se događa samo na kraju
života. Mi smo svi nekada bili deca; ta deca su umrla, i iz njih su rođeni adolescenti.
Zatim su adolescenti umrli, da bi se rodile (koliko-toliko) odrasle osobe. Da bi bilo koji
korak u životu počeo pravilno, prethodni mora biti završen. Time Ehwaz postaje i Runa
Preporoda, ponovnog nastanka. Njen simbol, polovina strele koja pokazuje nagore,
polovina koja pokazuje nadole, sadrži najdublju od svih misterija sveta, jedinstvo
suprotnosti koje se nalazi na granici smrti i života, kao i osnovu svog postojanja uopšte.
Ovo je jedna od najmoćnijih ideja u postojanju, koja se nalazi u korenu svih velikih
svetskih religija. Istočna filozofija je ovu ideju najviše razvila; jin-jang simbol je
taoistička verzija Rune Ehwaz. U jevrejskoj Kabali, imamo Davidovu Zvezdu, čiji trouglovi
pokazuju nagore i nadole. Isto važi i za osnovnu hermetičku ideju, izraženu kroz
Smaragdnu Tablicu, "kako iznad, tako i ispod." Isto se pojavljuje i u alhemijskom
konceptu Igni Natura Renovatur Integra ("sva priroda se obnavlja vatrom"), kao i u
mitovima o feniksu, ili u starim slovenskim pričama o žar-ptici. Istu ideju ćete naći u
mnogo različitih oblika u Vudu mitologiji, u pesmama malezijskih plemena, u pričama
severnoameričkih indijanaca, u japanskim ratničkim kodeksima... Misterija smrti je
najveća opsesija čovečanstva, i sve kulture imaju svoje ideje prema njoj... a u korenu
svih se neizostavno nalazi princip Ehwaza, suprotnosti ujedinjenih u jednu celinu; celinu
koja se ne može naučiti, već se može samo spoznati. Više o ovome u tekstu koji dobijate
na čitanje uz ovu Runu.
Meditacija nad Ehwazom:
Kod Ehwaza imamo dva problema. Prvi problem je to što su Runske Pesme neshvatljive
za modernog čoveka (ko je od vas potezao luk, ili lovio sam sebi večeru?); taj problem
ćemo da rešimo tako što ćemo umesto Runske pesme koristiti prvi stih Tao Te Chinga,
koji u sebi sadrži objašnjenje jedne od najvećih misterija postojanja:
The tao that can be told
is not the eternal Tao
The name that can be named
is not the eternal Name.
The unnamable is the eternally real.
Naming is the origin
of all particular things.
Free from desire, you realize the mystery.
Caught in desire, you see only the manifestations.
Yet mystery and manifestations
arise from the same source.
This source is called darkness.
120
Darkness within darkness.
The gateway to all understanding.
Ili, u srpskoj verziji:
put koji se može izgovoriti
nije Večiti Put;
ime koje se može imenovati
nije Večito Ime.
Neimenovano ima večno postojanje;
imenovanje je izvor svih određenih stvari.
Oslobođen želje, razumećeš tajnu.
Uhvaćen u želji, videćeš samo manifestacije.
Ali tajna i manifestacije dolaze iz istog izvora;
taj izvor se zove tama.
Tama unutar tame,
put do svog razumevanja
Ovo je ključ Visoke Magije; a primenu istog na praktičnu magiju ćete videti vrlo brzo,
kada počnemo da pričamo o svrsi i strukturi rituala, i pogotovo kada počnemo razgovor o
sigilizaciji.
Drugi problem Ehwaza je to što čak ni ova meditacija ne pokriva u potpunosti Ehwaz u
prostom značenju smrti, prestanka života, kraja... i svih opsesija koje većina ljudi ima u
vezi toga. Tako da ćemo raditi i posebnu meditaciju nad smrću. Ideja zvuči morbidno, i
zaista i ima elemenata morbidnosti; ali je važnija nego što izgleda, i ne može se
preskočiti. Uđite u centar kao i obično, počnite da recitujete pesme, i kada počnu da se
javljaju slike, prestanite... ali ostajući opušteni i ostajući u centru. Onda započnite scenu
smrti: zamislite neku situaciju u kojoj bi moglo da se desi da umrete. Recimo: prelazite
ulicu, odjednom uglom oka primetite kola, začujete skripu guma, i kola naleću na vas...
Važno je shvatiti razliku između započinjanja scene i vođenja cele slike: započeti znači
zamisliti početnu situaciju, i onda pustiti da se ona kreće dalje sama od sebe; ne
upravljati događajima. Dakle, kada imate u glavi čvrsto početnu scenu (kola naleću na
vas), pustite da ona dalje ide sama. Nemojte odlučivati šta vi sada radite tu, šta drugi
ljudi rade... pustite da se sve odvija samo od sebe. Odvojte se i posmatrajte šta se
događa...i, kao i obično, pamtite slike. Kada se jedna scena završi, ili kada misli počnu da
vam lutaju, zamislite sledeću scenu, nešto drugo. Ubod nožem. Metak. Smrtonosna
bolest. Davljenje u vodi. Ako volite tradicionalne ideje, tipično Runski simbol je napad
čopora vukova. Budite kreativni, unesite se u ovo što više možete (nekima će to biti
izuzetno teško, ali potrudite se). Očekujte da će ova vežba biti dosta kraća nego obično,
možda dvadesetak minuta, i budite spremni da uradite banishing nakon što je završite mnogi ljudi izađu iz ovakvih meditacija prilično rastrojeni. Nemojte ni počinjati ako ste
nervozni ili nesigurni u sebe; smirite se i odmorite se pre rada. Rad sa Ehwazom će biti
DUŽI, isto kao što je rad sa Isom bio kraći; radićemo deset dana. Radite meditacije
121
naizmenično, tako da uradite meditaciju nad smrću tri puta u ovom periodu; sve ostale
dane radite meditaciju nad prvim stihom Tao Te Chinga. Pre urezivanja obavezno koristite
meditaciju nad stihom, ne nad idejom smrti.
Asocijacije:
smrt, transformacija, trenutak promene, preporod u novom obliku, prelomna situacija
Magijske upotrebe:
izazivanje potpune promene, završetak, stavljanje tačke na neki rad, prekidanje ili
razbijanje neke magije. Takođe, Ritual Preporađanja, u kome mag vrši korenitu i duboku
promenu u sebi, uništavajući neki deo svoje ličnosti i stvarajući novi na njegovom mestu;
opasna i veoma destabilišuća stvar, kojom se nećemo baviti u detalje.
Stara Engleska Runska Pesma:
Eoh byth utan
unsmethe treow
heard hrusan fæst
hyrde fyres
wyrtrumun underwrethyd
Wyn on ethle
Eoh is a tree with unsmooth bark,
hard and fast in the earth,
supported by roots,
guardian of flame,
a joy in the land.
Tis je drvo sa grubom korom,
čvrsto i snažno usađeno u zemlju,
podržano korenjem,
čuvar plamena
i radost na zemlji.
Stara Nordijska Runska Pesma:
Yr er vetrgrønstr vi∂a;
vænt er, er brennr, at svi∂a.
Yr is the greenest of winter-trees,
it crackles when it burns.
Tis je najzelenije od drveća zimi,
i gori pucketavim plamenom.
122
Stara Islandska Runska Pesma:
Yr er bendr bogi
ok brotgjarnt jarn
ok fifu farbauti
arcus ynglingr
Yr is bent bow
an brittle iron
an the one who is fast to escape
arcus = bow.
Tis je savijeni luk
i lomljivo gvožđe
i onaj koji brzo beži
arcus - luk.
123
Thanateros
Thanateros (Thanatos - smrt, Eros - ljubav, strast, želja za stvaranjem) je jedan od
naziva za jedinstvo dualnosti koje se nalazi u srcu Visoke Magije. Tekstovi koji slede nisu
neke direktno upotrebljive tehnike; radi se o ražmišljanjima o višim pitanjima, o
konceptima na koje magi naleću pre ili kasnije. Zašto su ovi koncepti važni? Oni su ideje
koje ukazuju na centar... svega. Na odgovor na pitanje o životu, univerzumu i svemu
ostalom. Na pitanja koja ne možemo jasno da formulišemo, na probleme koji nas muče
(što svesno što podsvesno) i koje nismo u stanju ni sami sebi da jasno predstavimo.
Možete reći da je razmišljanje o ovim tekstovima "prvi korak na putu ka prosvetljenju."
Ja bih dodao i sledeće: razumevanje sveta u kome čovek radi bilo šta je neophodno da bi
taj rad bio efikasan.
Međutim, da prvo objasnimo ideju spoznaje. Da li možete da mi date jasnu,
nedvosmislenu definiciju broja? Ne možete - filozofi se i dalje prepiru oko "klase klasa" i
sličnih stvari. Da li možete da slepom čoveku rečima objasnite kako izgleda narandzasta
boja? Ne možete - ona mora biti viđena da bi čovek znao kako izgleda. Isto važi za
ukuse, mirise, osećanja... Ideje, koje se NE MOGU logički, rečima preneti drugim ljudima
nazivamo spoznajni koncepti. Te ideje zahtevaju direktno iskustvo da bi mogle biti
shvaćene; one su neobjašnjive i neprenosive, ne mogu biti izrečene već samo doživljene.
Ono što sledi je nekoliko putokaza; prateći te putokaze, možete doći do SPOZNAJE stvari
koje vam niko ne može prosto reći. Da li će vam biti razumljivi? Verovatno ne odmah. Da
li treba da ih pažljivo pročitate i razmislite o njima? Svakako. U magiji ćete pre ili kasnije
početi da nalećete na događaje kod kojih će vam ođednom "pući pred očima" šta neki
delovi ovih stvari znače; isto će se događati u životu, pogotovo ako imate običaj da čitate
knjige - iznenadićete se koliko često ćete naići na senku Thanaterosa.
Kabala je mistični sistem na kome je zasnovana jevrejska religija. Rabiji uče Kabalu
nakon što napune četrdesetu godinu (smatra se da čovek pre toga nije dovoljno stabilan
da bi mogao da podnese moć tog sistema), dok su zapadni magi koristili kabalističke
ideje kroz čitav srednji vek. Mnogi sistemi (Zlatna Zora, Telema, preko polovine struja
Hermeticizma) su potpuno zasnovani na kabalističkim učenjima. Tekst koji sledi izlaže
osnovnu ideju Kabale, izraženu kroz simbol poznat kao Drvo Života.
Tekst je prilično apstraktan, ali daje neke osnovne ideje jasnije nego bilo šta drugo što
sam do sada video. Da bi ste videli ASCII ilustracije kako treba, gledajte ovaj tekst sa
nekim fixed fontom (ne TrueType).
The Tree of Life
(from "Notes on Kabbalah," (c) 1991. Colin Low)
At the root of the Kabbalistic view of the world are three fundamental concepts and they
provide a natural place to begin. The three concepts are force, form and consciousness
and these words are used in an abstract way, as the following examples illustrate:
high pressure steam in the cylinder of a steam engine provides a force. The engine is a
form which constrains the force.
124
a river runs downhill under the force of gravity. The river channel is a form which
constrains the water to run in a well defined path.
someone wants to get to the centre of a garden maze. The hedges are a form which
constrain that person's ability to walk as they please.
a diesel engine provides the force which drives a boat forwards. A rudder constrains its
course to a given direction.
a polititian wants to change the law. The legislative framework of the country is a form
which he or she must follow if the change is to be made legally.
water sits in a bowl. The force of gravity pulls the water down. The bowl is a form which
gives its shape to the water.
a stone falls to the ground under the force of gravity. Its acceleration is constrained to be
equal to the force divided by the mass of the stone. I want to win at chess. The force of
my desire to win is constrained within the rules of chess.
I see something in a shop window and have to have it. I am constrained by the
conditions of sale (do I have enough money, is it in stock).
cordite explodes in a gun barrel and provides an explosive force on a bullet. The gas and
the bullet are constrained by the form of the gun barrel.
I want to get a passport. The government won't give me one unless I fill in lots of forms
in precisely the right way.
I want a university degree. The university won't give me a degree unless I attend certain
courses and pass various assessments.
In all these examples there is something which is causing change to take place ("a
force") and there is something which causes change to take place in a defined way ("a
form"). Without being too pedantic it is possible to identify two very different types of
example here:
examples of natural physical processes (e.g. a falling stone) where the force is one of the
natural forces known to physics (e.g. gravity) and the form is is some combination of
physical laws which constrain the force to act in a well defined way.
examples of people wanting something, where the force is some ill-defined concept of
"desire", "will", or "drives", and the form is one of the forms we impose upon ourselves
(the rules of chess, the Law, polite behaviour etc.).
Despite the fact that the two different types of example are "only metaphorically similar",
Kabbalists see no fundamental distiniction between them. To the Kabbalist there are
forces which cause change in the natural world, and there are corresponding
psychological forces which drive us to change both the world and ourselves, and whether
these forces are natural or psychological they are rooted in the same place:
consciousness. Similarly, there are forms which the component parts of the physical
world seem to obey (natural laws) and there are completely arbitrary forms we create as
part of the process of living (the rules of a game, the shape of a mug, the design of an
engine, the syntax of a language) and these forms are also rooted in the same place:
consciousness. It is a Kabbalistic axiom that there is a prime cause which underpins all
the manifestations of force and form in both the natural and psychological world and that
prime cause I have called consciousness for lack of a better word.
Consciousness is undefinable. We know that we are conscious in different ways at
different times - sometimes we feel free and happy, at other times trapped and confused,
sometimes angry and passionate, sometimes cold and restrained - but these words
describe manifestations of consciousness. We can define the manifestations of
125
consciousness in terms of manifestations of consciousness, which is about as useful as
defining an ocean in terms of waves and foam. Anyone who attempts to define
consciousness itself tends to come out of the same door as they went in. We have lots of
words for the phenomena of consciousness thoughts, feelings, beliefs, desires, emotions,
motives and so on - but few words for the states of consciousness which give rise to
these phenomena, just as we have many words to describe the surface of a sea, but few
words to describe its depths. Kabbalah provides a vocabulary for states of consciousness
underlying the phenomena, and one of the purposes of these notes is to explain this
vocabulary, not by definition, but mostly by metaphor and analogy. The only genuine
method of understanding what the vocabulary means is by attaining various states of
consciousness in a predictable and reasonably objective way, and Kabbalah provides
practical methods for doing this.
A fundamental premise of the Kabbalistic model of reality is that there is a pure, primal,
and undefinable state of consciousness which manifests as an interaction between force
and form. This is virtually the entire guts of the Kabbalistic view of things, and almost
everything I have to say from now on is based on this trinity of consciousness, force, and
form. Consciousness comes first, but hidden within it is an inherent duality; there is an
energy associated with consciousness which causes change (force), and there is a
capacity within consciousness to constrain that energy and cause it to manifest in a welldefined way (form).
First Principle
of
/ Consciousness \
/
\
/
\
Capacity
Raw
to take ________________ Energy
Form
Figure 1.
What do we get out of raw energy and an inbuilt capacity for form and structure? Is there
yet another hidden potential within this trinity waiting to manifest? There is. If modern
physics is to be believed we get matter and the physical world. The cosmological Big
Bang model of raw energy surging out from an infintesimal point and condensing into
basic forms of matter as it cools, then into stars and galaxies, then planets, and
ultimately living creatures, has many points of similarity with the Kabbalistic model. In
the Big Bang model a soup of energy condenses according to some yet-to-be-formulated
Grand-Universal-Theory into our physical world. What Kabbalah does suggest (and
modern physics most certainly does not!) is that matter and consciousness are the same
stuff, and differ only in the degree of structure imposed - matter is consciousness so
heavily structured and constrained that its behaviour becomes describable using the
regular and simple laws of physics. This is shown in Fig. 2. The primal, first principle of
consciousness is synonymous with the idea of "God".
126
First Principle
of
/ Consciousness \
/
|
\
/
|
\
Capacity |
Raw
to take _____________ Energy/Force
Form
|
\
|
/
\
|
/
\
|
/
Matter
The World
Figure 2
The glyph in Fig. 2 is the basis for the Tree of Life. The first principle of consciousness is
called Kether, which means Crown. The raw energy of consciousness is called Chockhmah
or Wisdom, and the capacity to give form to the energy of consciousness is called Binah,
which is sometimes translated as Understanding, and sometimes as Intelligence. The
outcome of the interaction of force and form, the physical world, called Malkuth or
Kingdom. This quaternery is a Kabbalistic representation of God-the Knowable, in the
sense that it the most primitive representation of God we are capable of comprehending;
paradoxically, Kabbalah also contains a notion of God-the-Unknowable which transcends
this glyph, and is called En Soph. There is not much I can say about En Soph, and what I
can say I will postpone for later.
God-the-Knowable has four aspects, two male and two female: Kether and Chokhmah
are both represented as male, and Binah and Malkuth are represented as female. One of
the titles of Chokhmah is Abba, which means Father, and one of the titles of Binah is
Aima, which means Mother, so you can think of Chokhmah as Godthe -Father, and Binah
as God-the-Mother. Malkuth is the daughter, the female spirit of God-as-Matter, and it
would not be wildly wrong to think of her as Mother Earth. One of the more pleasant
things about Kabbalah is that its symbolism gives equal place to both male and female.
And what of God-the-Son? Is there also a God-the-Son in Kabbalah? There is, and this is
the point where Kabbalah tackles the interesting problem of thee and me. The glyph in
Fig. 2 is a model of consciousness, but not of self-consciousness, and selfconsciousness
throws an interesting spanner in the works.
The Fall
Self-consciousness is like a mirror in which consciousness sees itself reflected. Selfconsciousness is modelled in Kabbalah by making a copy of figure 2.
127
Consciousness
of
/ Consciousness \
/
|
\
/
|
\
Consciousness |
Consciousness
of ________________ of
Form
|
Energy/Force
\
|
/
\
|
/
\
|
/
Consciousness
of the
World
Figure 3
Figure 3. is Figure 2. reflected through self-consciousness. The overall effect of selfconsciousness is to add an additional layer to Figure 2. as follows:
First Principle
of
/ Consciousness \
/
|
\
/
|
\
Capacity |
Raw
to take _____________ Energy/Force
Form
|
\
|
/
\
|
/
\
|
/
Consciousness
of
/ Consciousness \
/
|
\
/
|
\
Consciousness |
Consciousness
of ________________ of
Form
|
Energy/Force
\
|
/
\
|
/
\
|
/
Consciousness
of the
World
|
|
|
Matter
The World
Figure 4
128
Fig. 2 is sometimes called "the Garden of Eden" because it represents a primal state of
consciousness. The effect of selfconsciousness as shown in Fig. 4 is to drive a wedge
between the First Principle of Consciousness (Kether) and that Consciousness realised as
matter and the physical world (Malkuth). This is called "the Fall", after the story of Adam
and Eve in the Garden of Eden. From a Kabbalistic point of view the story of Eden, with
the Tree of Knowledge of Good and Evil, the serpent and the temptation, and the casting
out from the Garden has a great deal of meaning in terms of understanding the evolution
of consciousness.
Self-consciousness introduces four new states of consciousness: the Consciousness of
Consciousness is called Tipheret, which means Beauty; the Consciousness of
Force/Energy is called Netzach, which means Victory or Firmness; the Consciousness of
Form is called Hod, which means Splendour or Glory, and the Consciousness of Matter is
called Yesod, which means Foundation. These four states have readily observable
manifestations, as shown below in Fig. 5:
The Self
Self-Importance
Self-Sacrifice
/
|
\
/
|
\
/
|
\
Language
|
Emotions
Abstraction_______________Drives
Reason
|
Feelings
\
|
/
\
|
/
\
|
/
\ Perception /
Imagination
Instinct
Reproduction
Figure 5
Figure 4. is almost the complete Tree of Life, but not quite - there are still two states
missing. The inherent capacity of consciousness to take on structure and objectify itself
(Binah, God-the-Mother) is reflected through self-consciousness as a perception of the
limitedness and boundedness of things. We are conscious of space and time, yesterday
and today, here and there, you and me, in and out, life and death, whole and broken,
together and apart. We see things as limited and bounded and we have a perception of
form as something "created" and "destroyed". My car was built a year ago, but it was
smashed yesterday. I wrote an essay, but I lost it when my computer crashed. My granny
is dead. The river changed its course. A law has been repealed. I broke my coffee mug.
The world changes, and what was here yesterday is not here today. This perception acts
like an "interface" between the quaternary of consciousness which represents "God", and
the quaternary which represents a living self-conscious being, and two new states are
introduced to represent this interface. The state which represents the creation of new
forms is called Chesed, which means Mercy, and the state which represents the
destruction of forms is called Gevurah, which means Strength. This is shown in Fig. 6.
129
The objectification of forms which takes place in a self-conscious being, and the
consequent tendency to view the world in terms of limitations and dualities (time and
space, here and there, you and me, in and out, God and Man, good and evil...) produces
a barrier to perception which most people rarely overcome, and for this reason it has
come to be called the Abyss. The Abyss is also marked on Figure 6.
First Principle
of
/ Consciousness \
/
|
\
/
|
\
Capacity
|
Raw
to take _____________ Energy/Force
Form
|
|
|\
|
/|
|\
|
/|
--------------Abyss--------------| \
|
/ |
Destruction
|
Creation
of_____\_____|_____ /____of
Form
\ |
/ Form
|\
\ | / / |
| \
\ | / / |
| \ Consciousness / |
|
of
|
| / Consciousness \ |
|/
|
\|
|/
|
\|
Consciousness |
Consciousness
of ________________ of
\ Form
|
Energy/Force
\\
|
//
\\
|
//
\ \
|
/ /
\ Consciousness
/
\
of
/
\
the World
/
\
/
\
|
/
\
|
/
\
|
/
Matter
The World
Figure 6
The diagram in Fig. 6 is called the Tree of Life. The "constructionist" approach I have
used to justify its structure is a little unusual, but the essence of my presentation can be
found in the "Zohar" under the guise of the Macroprosopus and Microprosopus, although
in this form it is not readily accessible to the average reader. My attempt to show how
130
the Tree of Life can be derived out of pure consciousness through the interaction of an
abstract notion of force and form was not intended to be a convincing exercise from an
intellectual point of view - the Tree of Life is primarily a gnostic rather than a rational or
intellectual explanation of consciousness and its interaction with the physical world.
The Tree is composed of 10 states or sephiroth (sephiroth plural, sephira singular) and 22
interconnecting paths. The age of this diagram is unknown: there is enough information
in the 13th. century "Sepher ha Zohar" to construct this diagram, and the doctrine of the
sephiroth has been attributed to Isaac the Blind in the 12th. century, but we have no
certain knowledge of its origin. It probably originated sometime in the interval between
the 6th. and 13th. centuries AD. The origin of the word "sephira" is unclear - it is almost
certainly derived from the Hebrew word for "number" (SPhR), but it has also been
attributed to the Greek word for "sphere" and even to the Hebrew word for a sapphire
(SPhIR). With a characteristic aptitude for discovering hidden meanings everywhere,
Kabbalists find all three derivations useful, so take your pick.
In the language of earlier Kabbalistic writers the sephiroth represented ten primeval
emanations of God, ten focii through which the energy of a hidden, absolute and
unknown Godhead (En Soph) propagated throughout the creation, like white light
passing through a prism. The sephiroth can be interpreted as aspects of God, as states of
consciousness, or as nodes akin to the Chakras in the occult anatomy of a human being .
I have left out one important detail from the structure of the Tree. There is an eleventh
"something" which is definitely *not* a sephira, but is often shown on modern
representations of the Tree. The Kabbalistic "explanation" runs as follows: when Malkuth
"fell" out of the Garden of Eden (Fig. 2) it left behind a "hole" in the fabric of the Tree,
and this "hole", located in the centre of the Abyss, is called Daath, or Knowledge. Daath
is *not* a sephira; it is a hole. This may sound like gobbledy-gook, and in the sense that
it is only a metaphor, it is. The completed Tree of Life with the Hebrew titles of the
sephiroth is shown below in Fig. 7.
131
En Soph
/-------------------------\
/
\
(
Kether
)
/ (Crown) \
/
|
\
/
|
\
/
|
\
Binah
|
Chokhmah
(Understanding)__________ (Wisdom)
(Intelligence) |
|
|\
|
/|
|\
Daath
/|
| \ (Knowledge) / |
| \
|
/ |
Gevurah \
|
/ Chesed
(Strength)\_____|_____/__ (Mercy)
|
\ | / (Love)
|\
\ | /
/|
| \
\ | /
/ |
| \ Tipheret / |
| / (Beauty) \ |
| /
|
\ |
|/
|
\|
|/
|
\|
Hod
|
Netzach
(Glory) _______________(Victory)
(Splendour)
|
(Firmness)
\\
|
/ /
\\
|
/ /
\\
|
/ /
\\
|
/ /
\ \ Yesod
/ /
\ (Foundation) /
\
/
\
|
/
\ |
/
\ |
/
Malkuth
(Kingdom)
Figure 7
From an historical point of view the doctrine of emanations and the Tree of Life are only
one small part of a huge body of Kabbalistic speculation about the nature of divinity and
our part in creation, but it is the part which has survived. The Tree continues to be used
in the Twentieth Century because it has proved to be a useful and productive symbol for
practices of a magical, mystical and religious nature. Modern Kabbalah in the Western
Mystery Tradition is largely concerned with the understanding and practical application of
132
the Tree of Life, and the following set of notes will list some of the characteristics of each
sephira in more detail so that you will have a "snapshot" of what each sephira represents
before going on to examine the sephiroth and the "deep structure" of the Tree in more
detail.
[Ako vas zanima više o Kabali, javite mi se i tražite, i dobićete celu knjigu u elektronskom
obliku (107KB .zip fajl). Knjiga je odlična, daleko iznad proseka knjiga na temu Kabale,
ali imajte u vidu da je više analiticka nego uvodna ili praktična.]
[Verovatno najjasnije i najčistije izražavanje ideja o kojima pričamo. Prvi stih sadrži
jednu od najvažnijih ideja koje čovek može uopšte da zna. Iza njega sledi izbor nekoliko
stihova koji su, po meni, najvažniji za vas sada na početku. Ako možete da nađete u sebi
interesovanja, obavezno pogledajte celu knjigu.]
1
The tao that can be told
is not the eternal Tao
The name that can be named
is not the eternal Name.
The unnamable is the eternally real.
Naming is the origin
of all particular things.
Free from desire, you realize the mystery.
Caught in desire, you see only the manifestations.
Yet mystery and manifestations
arise from the same source.
This source is called darkness.
Darkness within darkness.
The gateway to all understanding.
2
When people see some things as beautiful,
other things become ugly.
When people see some things as good,
other things become bad.
Being and non-being create each other.
Difficult and easy support each other.
Long and short define each other.
High and low depend on each other.
Before and after follow each other.
133
Therefore the Master
acts without doing anything
and teaches without saying anything.
Things arise and she lets them come;
things disappear and she lets them go.
She has but doesn't possess,
acts but doesn't expect.
When her work is done, she forgets it.
That is why it lasts forever.
4
The Tao is like a well:
used but never used up.
It is like the eternal void:
filled with infinite possibilities.
It is hidden but always present.
I don't know who gave birth to it.
It is older than God.
5
The Tao doesn't take sides;
it gives birth to both good and evil.
The Master doesn't take sides;
she welcomes both saints and sinners.
The Tao is like a bellows:
it is empty yet infinitely capable.
The more you use it, the more it produces;
the more you talk of it, the less you understand.
Hold on to the center.
6
The Tao is called the Great Mother:
empty yet inexhaustible,
it gives birth to infinite worlds.
It is always present within you.
You can use it any way you want.
11
We join spokes together in a wheel,
but it is the center hole
134
that makes the wagon move.
We shape clay into a pot,
but it is the emptiness inside
that holds whatever we want.
We hammer wood for a house,
but it is the inner space
that makes it livable.
We work with being,
but non-being is what we use.
23
Express yourself completely,
then keep quiet.
Be like the forces of nature:
when it blows, there is only wind;
when it rains, there is only rain;
when the clouds pass, the sun shines through.
If you open yourself to the Tao,
you are at one with the Tao
and you can embody it completely.
If you open yourself to insight,
you are at one with insight
and you can use it completely.
If you open yourself to loss,
you are at one with loss
and you can accept it completely.
Open yourself to the Tao,
then trust your natural responses;
and everything will fall into place.
33 Knowing others is intelligence;
knowing yourself is true wisdom.
Mastering others is strength;
mastering yourself is true power.
36
If you want to shrink something,
you must first allow it to expand.
If you want to get rid of something,
you must first allow it to flourish.
If you want to take something,
135
you must first allow it to be given.
This is called the subtle perception
of the way things are.
The soft overcomes the hard.
The slow overcomes the fast.
Let your workings remain a mystery.
Just show people the results.
40
Return is the movement of the Tao.
Yielding is the way of the Tao.
All things are born of being.
Being is born of non-being.
[Ako je Tao Te Ching najjasnije, Smaragdna Tablica je najsažetije objašnjenje pomenutih
ideja. Tekst na kome je dobrim delom zasnovan zapadni hermetizam, kao i čitava
Alhemija, na tri jezika:]
Verum, sine mendacio, certum, et verissimum: Quod est inferious est sicut quod est
superius, et quod est superius est sicut quod est inferius, ad perpetranda miracula rei
unius. Et sicut res omnes fuerunt ab uno, meditatione unius, sic omnes res natae ab hac
una re, adaptatione. Pater eius est sol; mater eius est luna. Portavit illud ventus in ventre
suo; nutrix ius terra est. Pater omnis telesmi totius mundi est hic. Virtus eius integra est,
si versa fuerit in terram. Separabis terram ab igne, subtile ab pisso, suaviter, magno cum
ingenio. Ascendit a terra in coelum, iterumque descendit in terram, et recipit vim
superiorum et inferiorum. Sic habebis gloriam totius mundi. Ideo fugiet a te omnis
obscuritas. Haec est totius fortitudinis fortitudo fortis, quia vincet omnem rem subtilem,
omnemque solidam penetrabit. Sic mundus creatus est. Hinc erunt adaptationes
mirabiles, quarum modus est his. Itaque vocatus sum Hermes Trismegistus, habens tres
partes philosophiae totius mundi. Completum est quod dixi de operatione solis.
True, without falsehood, certain and most true, that which is above is as that which is
below, and that which is below is as that which is above, for the performance of the
miracles of the One Thing. And as all things are from One, by the mediation of One, so all
things have their birth from this One Thing by adaptation. The Sun is its father, the Moon
its mother, the Wind carries it in its belly, its nurse is the Earth. This is the father of all
perfection, or consummation of the whole world. Its power is integrating, if it be turned
into earth. Thou shalt separate the earth from the fire, the subtle from the gross,
suavely, and with great ingenuity. It ascends from earth to heaven and descends again to
earth, and receives the power of the superiors and of the inferiors. So thou hast the glory
of the whole world; therefore let all obscurity flee before thee. This is the strong force of
all forces, overcoming every subtle and penetrating every solid thing. So the world was
created. Hence were all wonderful adaptations, of which this is the manner. Therefore am
I called Hermes Trismegistus, having the three parts of the philosophy of the whole
world. What I have to tell is completed, concerning the Operation of the Sun.
136
Istinito, bez laži, sigurno i najistinitije, ono što je iznad je kao ono što je ispod, i ono što
je ispod je kao ono što je iznad, radi izvođenja čuda Jedne Stvari. I kao što su sve stvari
od Jedne, kroz kontemplaciju Jedne, tako i sve stvari imaju svoje rođenje od ove Jedne
Stvari kroz adaptaciju. Sunce je otac toga, Mesec majka, Vetar to nosi u svom stomaku,
dadilja je tome Zemlja. Ovo je otac svih savršenih stvari celog sveta. Moć toga je
integrišuća, ako se pretvori u zemlju. Ti ćeš razdvojiti zemlju od vatre, suptilno od
grubog, blago, polako, i sa mnogo razmišljanja. Ono se izdiže sa zemlje do neba i spušta
se ponovo na zemlju, i prima moć superiornih i inferiornih. Tako ti imaš slavu celog
sveta; otud, neka svo nerazumevanje nestane pred tobom. Ovo je snažna sila svih sila,
prevazilazeći svaku nematerijalnu i prožimajući svaku čvrstu stvar. Tako je svet stvoren.
Otud sve divne adaptacije, od kojih je ovo način. Otud sam ja zvan Hermes Trismegistus,
imajući tri dela filozofije celog sveta. Ono što imam da kažem je završeno, o Operaciji
Sunca.
Knjige koje preporučujem za dalje čitanje (* znači da se mogu naći na Internetu):
Lao Tze: Tao Te Ching*
Malaclypse the Younger: Principia Discordia*
Herman Hesse: Siddhartha
Den Simmons: Hollow Man
Robert Anton Wilson & Robert Shea: Illuminatus!
Robert Anton Wilson: Masks of the Illuminati
W.S. Maugham: Razor's Edge
137
14. Peord
Koreni i još par napomena:
Peord je Runa čije značenje nije odmah jasno. U zavisnosti od autora, čućete razne
interpretacije. Za neke Peord označava Kapiju; za druge, radi se o simbolu ženskog
polnog organa; najčešća interpretacija (koja sledi i iz Runske Pesme) je da se radi o kutiji
za kocke (dice-cup; kutija iz koje su se izbacivale kocke u igri, kao i kutija iz koje je
šaman izbacivao kosti tokom čitanja).
Lingvisti se generalno slažu da postoji veza sa OHG izrazom p(h)orta, "kapija, prolaz,"
dok se i dalje vodi rasprava da li izraz ima veze sa slovenskim "pizda" - što valjda ne
moram da prevodim ;) Za našu raspravu, smatraćemo Peord Runom Izvora.
Alternativni načini izgovora:
OHG - peord
OE - peord, peor?
GO - pairtha, petra
Interpretacija:
Peord je Runa čije su interpretacije ubedljivo najkraće u svim knjigama koje ćete naći.
Razlog za ovo je što njeno značenje nije uopšte jasno
površnim autorima, dok oni koji ga razumeju ne znaju odakle da počnu sa
objašnjavanjem. Ja ću pokušati da vam ukažem na generalno značenje Rune, i
onda ću vas ostaviti u nadi da će "prosvetljenje" da usledi samo od sebe ;)
Da bi smo objasnili ideju Peorda, daću vam za početak jednu pričicu; iako će mozda
138
zvucati kao scenario za sapunsku operu, radi se o a) savršenom
primeru za poentu koju želim da prikažem, i b) verovali ili ne, istinitom događaju...
Ide Pera ulicom za nekim svojim poslom, kada odjednom uoči u izlogu knjižare sa druge
strane ulice knjigu koju je vec duže vremena hteo da pogleda. Pogledavši levo i desno,
on pretrči ulicu i priđe izlogu, ali budući zagledan u knjigu usput ramenom zakači nekog
čoveka. Okrenuvši se da se izvini, on odjednom vidi da poznaje tog čoveka odnekud.
Nakon par razmenjenih rečenica, ustanovi da je tog čoveka sreo na putu u Indoneziju pre
pet godina; čovek (koji se zove, recimo, Laza) je radio u Indoneziji dvadeset godina, i
upravo se vratio nazad u zemlju. U toku njegovog odsustva svi njegovi prijatelji su se
otuđili, zemlja se promenila, i Laza se oseća poptuno izgubljeno i van elementa. Pera se
sažali na čoveka i pozove ga da dođe na večeru to veče kod njega, napomenuvši da će tu
biti i neki drugi njegovi prijatelji. Laza se oduševi, prihvati poziv odmah, i na tome se
rastanu.
To veče, Laza dođe kod Pere na večeru i tamo zatekne Perinog prijatelja Žiku i njegovu
ženu Jelenu. Večera krene, priča, piće, razgovor...i sve prođe vrlo prijateljski. Laza se
veoma svidi i Žiki i Jeleni, i oni ga pozovu da svrati kod njih tokom nekog od sledećih par
dana.
Tokom sledećih nekoliko meseci situacija se razvija; Laza postaje sve češći i češći gost
kod Žike i Jelene, nalazi stan, i oni počinju da dolaze u posete kod njega. Pera je
zadovoljan što je Laza počeo da pravi nove korene u svojoj zemlji; on se ponekad sastaje
sa njima takođe, ali ga ubrzo nakon toga dugačak poslovni put odvede iz zemlje.
Kada se vrati sa puta, Peru još na aerodromu sačekuje Žika, sav sasušen i izmoren,
senka od čoveka. Raspitujući se pta se događa, Pera na svoj užas saznaje da se između
Laze i Jelene polako razvila afera, koja je kulminirala time što je Jelena ostavila Žiku,
preselila se kod Laze i zatražila razvod. Tokom sledećih nekoliko dana, Pera pokušava da
se čuje sa Lazom ili Jelenom, da sazna šta se događa iz nekog drugog ugla, ali ne uspeva
ništa da uradi. Nekoliko dana nakon toga, Žika odlazi do Lazinog stana i tamo ulazi u
veliku svađu sa svojom (sada već, izgleda, bivšom) ženom. Istrčavši na ulicu sav
rastrojen, ne pazeći gde ide, on izleti pred kola koja su jurila malo brže nego što bi
smela, i pogine na licu mesta.
Rezultat: jedan razoren brak, jedna nova veza u stvaranju, i jedan mrtav čovek...sve
zato što je Pera onog prvog dana prešao ulicu.
Kao primer u obrnutom pravcu može da se da čuvena teoretska priča o izgubljenom
kraljevstvu. Po priči, kraljevstvo je izgubljeno zato što je izgubljen rat. Rat je izgubljen
zato što je izgubljena bitka. Bitka je izgubljena zato što poruka od jednog generala nije
stigla do drugog na vreme. Poruka nije stigla na vreme zato što je glasonošin konj na
pola puta polomio nogu. Konj je polomio nogu zato što mu je ispala potkovica. Potkovica
je ispala zato što jedan ekser nije bio dovoljno čvrsto
postavljen. Znači, kraljevstvo je izgubljeno zbog jednog loše postavljenog eksera za
potkovicu...
Mračne price? Svakako. Postoje priče u ovom pravcu koje imaju mnogo svetliji ton. Za
139
jednu takvu, recimo, možete da pitate Jasminu, koja je bila u ovoj grupi na pocetku. Ona
je živela u Kikindi, otaljavala treću godinu informatike na Zrenjaninskom Univerzitetu sa
perspektivom da postane profesor informatike u srednjoj školi (sama ideja ju je
uzasavala), i generalno nije bas bila zadovoljna sa svojim životom. Jednog dana je iz
čiste dosade odlučila da pogleda konferencije na Sezamu (koje je, inače, pratio njen
otac) i naišla je na raspravu o hrišćanstvu koja ju je zaintrigirala; zamolila je oca da joj
dozvoli da napiše poruku u odgovor...i
odatle je krenuo izuzetno komplikovan sled događaja koji se završio time što je ona sada
na izuzetno uspešnim studijama informatike u Kaliforniji, sa
svojim životom pod svojom kontrolom. Sve zbog odluke da pogleda forum na Internetu,
iz čiste dosade!
No, kakve veze sve ovo ima sa Peord? Peord je Runa koja je usko povezana sa idejama
sreće (u smislu luck, ne happiness), sudbine i kauzalnog toka događaja. Gledajmo za
trenutak na univerzum kao na gomilu mogućnosti. Ispred nas se u svakom trenutku
nalazi veliki broj opcija - šta ćemo reći,šta ćemo uraditi, na koju stranu ćemo krenuti...da
li ćemo uopšte išta uraditi, ili ćemo ostati tu gde smo... Sve te opcije postoje kao
MOGUĆNOSTI.
U trenutku, mi činimo IZBOR, i na osnovu toga što smo izabrali izvodimo AKCIJU. Kada je
ta akcija izvedena, mogućnost prestaje da postoji, i umesto nje imamo ČINJENICU, ili
AKTUELNOST. Vec svršenu, definitivnu stvar, ono što je već urađeno.
Nakon čega sledi sledeći izbor, naravno.
Zamislite svoju svest kao proces koji prima u sebe (tj. opaža) milione i milijarde
mogućnosti, donosi odluku, i pretvara te mogućnosti u aktuelnosti. Te aktuelnosti zatim
proizvode osnov na kome se gradi sledeći set mogućnosti, vaša svest ih prima ponovo u
sebe, i donosi sledeću odluku, stvarajući sledeću aktuelnost. Ciklus postoji dogod postoji
svest...
Peord je izvor iz koga proizilaze mogućnosti. Kutija iz koje izbacujemo kockice i gledamo
na koju stranu će pasti; izvor iz koga se rađa sve što postoji; kapija kroz koju prolazi sve
što nastaje.
U paradigmi Kabale, Peord bi bio najbliži simbol Keteru (kruni), izvoru svega ostalog. Kod
paganskih religija, Peord je simbol za sve oblike Boginje-Majke, koja rađa svet i sve u
njemu. Haotika može da izjednači Peord sa haosom, ključajućim izvorom svih
mogućnosti, iz kojih mi biramo i gradimo uređeni svet u okvirima naše percepcije...
Koncept je kompleksan, i retko ko može tvrditi da ga u potpunosti razume. U svakom
slučaju, u pitanju je nešto o čemu itekako vredi razmišljati, i nad čim vredi meditirati.
Ova Runa se pojavljuje povremeno i u Severnim Futarcima, ali je nema u ON i OICE
pesmama.
140
Asocijacije:
rođenje, sreća (ne u smislu sreće u životu, već u smislu sreće prilikom događanja, sreće
sa šansama), nastanak, izbor, raskršće, sudbina, razvoj, tajna, čudo
Magijske upotrebe:
sreća, manipulacija šansama i mogućnostima, kao pomoć pri divinaciji i magiji (pomoć da
se pronikne dublje u splet mogućnosti). Jedna od Runa na koje se vredi pozvati prilikom
pravljenja važnih planova ili donošenja važnih odluka. Meditacija i razumevanje smisla
ove Rune donosi opšte povećanje shvatanja sveta, i samim tim ojačava snagu i
sposobnost svakog maga.
Stara Engleska Runska Pesma
Peor∂ byth symble
plega and hlehter
wlancum (on middum)
∂ar wigan sittath
on beorsele
blithe ætsomne.
Peor∂ is a source of laughter
to the noble (and the wise),
where men sit together in merriment
in the banqueting hall.
Peord je izvor zabave
plemićima (i mudracima)
gdegod ljudi sede u veselju
u hali za proslave.
[Ova pesma je potpuno posvećena aspektu Peorda kao "sreće," kroz simbol kockanja.
Možete da deo meditacije provedete bez recitacije, umesto toga razmišljajući o ideji
svesti kao procesa koji "žvaće" mogućnosti (probabilities) i proizvodi aktuelnosti
(manifestations).]
141
Ritual
I - Ključni koncept: "cenzor realnosti"
Ljudska pažnja i fokus opažanja su veoma čudne stvari. U ovom trenutku, dok čitate ovu
poruku, do vašeg uma stižu zvuci iz pozadine, dodirni stimulusi iz svake tačke koja je pod
pritiskom dok sedite na stolici, osećaji koje izaziva vaša odeća na vama, a da se i ne
govori da osim ovog teksta vi sada trenutno vidite ceo monitor, što na kome monitor stoji
i ko zna šta sve još u periferiji vida. A ipak, vaša pažnja je u potpunosti posvećena ovom
tekstu (ili bi to bar trebala da bude ;)). Koji deo našeg uma "bira" naš fokus pažnje, i na
koji način to radi? Ovo je pitanje na koje psiholozi i neurolozi još nisu u potpunosti
odgovorili, i kojim se nećemo baviti ovde. Međutim, jedan aspekt vrlo blizak ovom je
ključan za razumevanje magije, kao i razloga za stvari kao što su rituali. Postoji još jedan
psihološki aspekt koji vredi pomenuti pre nego što krenemo u dalju raspravu o cenzoru
realnosti: projekcija ideja. Ljudi neprestano interpretiraju svet oko sebe u skladu sa
svojim stavom prema tom svetu i sa svojim idejama o tom svetu. Pesimista vidi čašu kao
polupraznu, optimista kao polupunu; ista Rosakova figura pokazana jednom čoveku će
izazvati jednu grupu asocijacija, dok će kod drugog dati sasvim drugačije rezultate. Ono
što mnogim ljudima nije jasno je koliko ova projekcija ima veze sa svakim našim dodirom
sa realnošću. Poslužiće priča od pre desetak godina, o mladom Albancu sa Šar-planine,
koji nikada u životu nije video zgradu na sprat - dok nije došlo vreme da služi vojni rok.
Kada je stigao u kasarnu, dodeljen mu je krevet, i narednik mu je rekao da ode na prvi
sprat. Jadan čovek je zatim sat vremena stajao tačno ispred stepenica ne znajući kako da
dođe do prvog sprata; pritom, imajte u vidu, on ni u kom slučaju nije bio zaostao ili
retardiran - prosto nije imao ideju "sprata," ma koliko to neverovatno izgledalo nama.
Napoleon Chagnon u svojoj knjizi o Yanomamo plemenu prenosi jednu sličnu anegdotu:
naime, on je pozvao jednog svog prijatelja iz plemena (koje živi na nivou mlađeg
142
kamenog doba duboko u prašumama Amazona i Orinoka) da ode sa njim do grada. Kada
su došli do automobila, Chagnon je rekao domorocu da uđe u kola... ovaj je stajao,
češkao se po glavi, i konačno glavačke uskočio kroz prozor. Iako je njegova inteligencija
bila sasvim na mestu, on prosto nije imao ideju vrata i brave. Još zanimljiviji je nastavak
te anegdote. Yanomamo pleme ima verovanje o zlim duhovima šume koji love ljude
noću, i koji se prepoznaju po velikim, užagrenim očima. Kada je na putu do grada pao
mrak, jadni indijanac je proveo ostatak puta u smrtnom strahu: farovi kola koja su
dolazila njima u susret su izgledala kao oči zlih duhova. Tamo gde bi svako od nas prosto
video automobil, jadni Yanomamo je video čudovišta. Zašto sve ovo pričam? Zamislimo,
samo za momenat, da se neko od nas nalazi u šumi, i da mu prilazi čudovište sa dva
užagrena oka. Šta bi on radio? Eventualno bi se čudio kako su kola zašla tako duboko u
šumu. ;)
Isto kao što u našem mozgu postoje filteri koji biraju šta će proći do naše svesti a šta
neće, tako postoje i filteri koji odlučuju šta je od onoga što vidimo moguće a šta nije.
Ponekad tih filtera možemo postati svesni, kod kompleksnih stvari - onda ćemo ih nazvati
racionalizacijama. Ali u većini slučajeva mi idemo kroz život potpuno nesvesni da je ono
što primamo iz spoljnog sveta "preuređeno" unapred tako da nas ne uznemiri previše.
Ovaj fenomen je nešto što se u magijskim krugovima naziva "cenzor realnosti" (najčešće
korišćen engleski naziv je "psychic censor"), onaj deo našeg uma koji "cenzuriše" šta će
biti viđeno a šta neće. Ono što je posebno nezgodno za mage kod ove stvari je što ona
deluje u oba pravca: ne samo što će cenzor ukloniti i racionalizovati ono što vidimo i
čujemo, već će nas sprečiti da uradimo ono što "se zna da je nemoguće uraditi." Drugim
rečima, ako treba da izvedemo neku magiju, postoji deo nas koji unapred zna da je to
nemoguće uraditi (pošto magija podrazumeva promenu realnosti), i koji nas onda minira
u svemu, "šapućući" nam kako je ono što upravo radimo potpuno ludo. Tako mag krene
da izvodi neki Rad, i ustanovi da su gestovi samo mahanje rukama, da su reči prazne, i
da ne oseća ništa... osim što se možda oseća blesavo.
II - Zaobilaženje cenzora
Postoje tri osnovna načina na koje magi i mistici širom sveta zaobilaze cenzora, i
omogućavaju sebi da prošire svoju realnost i uvećaju svoje sposobnosti:
- meditacija/utapanje, takođe poznato kao "apolonijski" put, je rad u kome mag ulazi u
duboku meditaciju i opuštanje, do trenutka kada se toliki deo njegovog svakodnevnog
uma ne isključi da cenzor više ne može ništa da uradi.
- ekstazističko/šamanistički metod, takođe poznat kao "dionisijski" put, je rad u kome se
ulazi u duboke transeve, kroz metode kao što su ples, ritmovi (šamanistički bubnjevi,
recimo), seks, halucinogeni... uglavnom "ekstremnije" grane magije spadaju u ovu klasu
- treći metod je ritual, koji može da uključuje elemente prethodne dve klase, ali u stvari
predstavlja posebnu vrstu zaobilaženja "uobičajene realnosti" koju forsira cenzor.
Kako ritual zaobilazi cenzora? Ritual je uređen skup akcija koje se izvode po planu, svaka
akcija sa svojom simboličkom vrednošću. Cenzor je refleksna akcija - ako pokušam da
direktno "stvorim" neki efekt, on će se pobuniti; međutim ako do tog efekta idem korak
po korak, ni u jednom trenutku ne pokušavajući da direktno izazovem "nemoguću"
143
promenu, cenzor će ostati manje-više povučen, pošto se ne oseća direktno ugroženim...
Postoji više grana magije koje su potpuno zasnovane na ritualima; Zlatna Zora (Golden
Dawn) pre svega, a i veći deo Hermetike uopšte takođe spada u čisto ritualne grane. Ove
vrste magije se generalno nazivaju CEREMONIJALNA MAGIJA, pošto je u njima svaki
pokret i svaka reč deo opšteg rituala. Najveći broj preostalih grana koristi rituale kao
osnovu, mešajući u njih veći ili manji deo apolonijskog i dionisijskog pristupa; tako
možete imati pun, struktuirani ritual čiji je centar duboka meditacija, ili možete imati pun
ritual sa otvaranjem i zatvaranjem, čiji je centar ekstaticki ples. Nekoliko relativno
"ekstremnih" grana (šamanizam i haotika pre svega) skoro potpuno ignorišu rituale, i
zasnivaju se na što direktnijem postizanju gnoze (gnosis; stanje svesti u kome cenzor
prestaje da funkcionise), uglavnom koristeći dionisijske tehnike.
Mi se ovde nećemo baviti različitim pristupima; to ostavljam svakom od vas da proučava
u budućnosti. Ovde ćemo sada pogledati generalnu strukturu rituala, objasniti žašto je
svaki korak potreban, i dati par primera.
III - Struktura Rituala
1. otvaranje, koje se često zove i "bacanje kruga" (casting the circle) je prvi korak u
izvođenju rituala. Ovo je rutinski korak, čije preskakanje je najčešća greška koju prave
početnici. Naime, otvaranje služi da podeli svet na dva dela - spoljni, uobičajeni,
svakodnevni svet u kome i dalje važe svi zakoni do kojih je cenzoru toliko stalo; i
unutrašnji, magični svet u kome je jedini zakon Volja samog maga. Ovo postiže dva
ključna efekta: prvo, cenzor je potisnut samom voljom, i mada to nije dovoljno, to je
neophodan prvi korak. Drugo, umesto da pokušava da nametne svoju volju celom svetu,
mag prosto upravlja samo jednim malim "dzepom" realnosti koji je izvukao oko sebe;
ovo je veoma važno da bi se održala mentalna stabilnost izvođača (predmet o kome sam
pisao opširnije u tekstu "Pazi Gde Gazis," za koga se nadam da ste ga svi već pročitali).
2. izjava namere je opciona stvar, mada se u većini struja izvodi na jedan ili na drugi
način. Ta izjava prosto služi da definitivnu, konačnu, struktuiranu formu želji koja stoji iza
rituala. Recimo, u haotičkim ritualima, izjava namere (engl. "statement of intent," često
skraćeno na SOI) je obavezan deo; jednostavan primer SOI bi bio: "Moja je Volja da
moja potraga za poslom bude uspešna."
3. gradnja/priziv (takođe poznato kao "podizanje energije") je deo u kome se polako
gradi stanje svesti u kome mag počinje da veruje da je u stanju da izvede ono što želi da
izvede. Izgovaraju se Reči Moći, drže se litanije, objašnjava se u detalje na osnovu čega
će magija raditi... sve do trenutka kada je mag spreman da izvrši
4. izvršenje/bacanje, u kome se "oslobađa" čitava svrha rituala. U ovom trenutku se
izgovara ključna reč, oslobađa se volja, i čitava stvar je završena. Aktivni deo rituala je
gotov, namera je otposlata u svet, i započinje njeno izvršavanje.
5. silazak je korak u kome se mag polako spušta nazad na zemlju, i vraća se u svoj
svakodnevni način razmišljanja. Ako su prizivana neka bića kao pomoćnici, ovde se vrše
zahvalnice, otvorene stvari se zatvaraju, sve se gasi i polako usporava.
144
6. zatvaranje obično označava ritual isterivanja, kojim se raščišćava sve što je ostalo iza
rituala, i kojim se pravi prostor za sledeći Rad. Ovo je važan korak, pošto predstavlja
tačku na rečenici, simboličan znak da je Volja već izvršena na jednoj ravni, i da sada
samo treba da se izvrši i na ostalim ravnima.
IV - Primeri
No, primeri zlata vrede, tako da ćemo ovde dati dva; jedan vikanski i jedan haotički
ritual, sa komentarima u uglastim zagradama da objasne o kom koraku se radi, kao i da
ukažu na različite načine na koje različite struje prilaze istim problemima...
[Vika je neopaganska religija čije pristalice su uglavnom žene, koje sebe nazivaju
vešticama (witches). Izvedena iz Zlatne Zore, znatno uprošćena i ublažena, Vika je jedna
od najlakše dostupnih magijskih religija kojima još i mogu da se postignu makar nekakvi
rezultati. Neke struje Vike, pogotovo tradicija poznata kao "Feri," su vredne poštovanja, i
ne treba ih ni u kom slučaju ignorisati. Ovo što sledi je nesavršen primer rituala, pošto ne
postoji namera za proizvođenje definitivnog efekta, ali zato sadrži primere za mnoge
druge stvari o kojima smo pričali.]
1. Vikanski ritual za proslavu prolećne ravnodnevnice
Bubnjevi, članovi obilaze u krugu oko vatre, na kraju stajući u polukrug, okrenuti severu.
Visoka Svestenica (High Priestess, označena u tekstu kao HPS), zajedno sa Visokim
Sveštenikom (High Priest, HP), i sa Tri (tri lica Boginje - devica, majka i starica - maiden,
mother, crone - često personalizovana u vikanskim ritualima; najmlađa devojka je u ulozi
device, bilo koja žena koja ima decu je u ulozi majke, a najstarija članica je u ulozi
starice) staje u centar kruga oko vatre. Bubnjevi prestaju, bubnjari ulaze u krug
ostavljajući instrumente za sobom.
[U vikanskim ritualima, Izjava Namere ponekad prethodi otvaranju]
HPS: "Slavljena je Boginja Majka, i slava je Bogu Ocu, i slava je Prirodi; okupljeni smo
danas da označimo ovaj dan, prvu četvrt ciklusa godine, praznik prolećne
ravnodnevnice."
[Sledi bacanje kruga, "casting the circle," vikanska verzija otvaranja. Vikanska magija se
zasniva na ideji da sva moć sledi od Boga i Boginje, i da su ljudi samo kanali za tu silu;
takođe, u svetu postoje mnoge sile postavljene od strane Dvojstva na koje se Vikanci
pozivaju u ritualima. Ovo je savršen primer.]
HPS se okreće prema istoku: "Pozdrav vama, Čuvari Kule Istoka! O gospodari sila
vazduha, pozivam vas da pogledate na ovaj naš krug i da mu pružite zaštitu tokom ove
proslave, u slavu Boga i Boginje!"
[Čuvari Kula se pozivaju u većini tradicija Vike; cela stvar zvuči mnogo impresivnije na
engleskom: "Hail to thee, oh Guardians of the Watchtower of East! Lords of the powers of
145
air, I call thee to watch over our circle and provide us with protection during this
celebration, in honour of Goddess and God."]
HP pali kandilo (censer) na istočnom kraju kruga, i počinje da se izvija mirišljavi dim. On
iscrtava krug štapom polako se krećući ka jugu, dok sveštenica izgovara sledeći priziv.
HPS se okreće prema jugu: "Pozdrav vama, Čuvari Kule Juga! O gospodari sila vatre,
pozivam vas da pogledate na ovaj naš krug i da mu pružite zaštitu tokom ove proslave, u
slavu Boga i Boginje!"
HP pali sveću na južnom kraju kruga. Nastavlja da iscrtava krug ka zapadu.
HPS se okreće prema zapadu: "Pozdrav vama, Čuvari Kule Zapada! O gospodari sila
vode, pozivam vas da pogledate na ovaj naš krug i da mu pružite zaštitu tokom ove
proslave, u slavu Boga i Boginje!"
HP prosipa malo vode iz posvećenog pehara, i zatim spušta pehar na zapadnu ivicu
kruga. Nastavlja da iscrtava krug ka severu.
HPS se okreće prema severu: "Pozdrav vama, Čuvari Kule Severa! O gospodari sila
zemlje, pozivam vas da pogledate na ovaj naš krug i da mu pružite zaštitu tokom ove
proslave, u slavu Boga i Boginje!"
HP uzima između prstiju malo soli iz posvećene zdele i prosipa je na zemlju; zatim
postavlja tu zdelu na severnu ivicu kruga. Završava krug nazad do istoka.
[gradnja i priziv]
HPS: (Izgovara improvizovani priziv Boginje, vrši punu invokaciju) Svi ostali se klanjaju
otelovljenju boginje među njima.
[uslovno rečeno "funkcija rituala;" period u kome je Boginja prisutna u Visokoj
Sveštenici, i kada daje blagoslove i lične poruke pojedinim učesnicima skupa.]
HPS/Boginja: (blagoslov, upozorenja, lične poruke, završetak invokacije)
[silazak, polako, kroz razgovor i priče]
Starica: Priča o značenju i značaju prolećne ravnodnevnice. Majka: Započinje i vodi sve
učesnike u himnu Boginji. Devica: Nakon završetka Himne, počinje da tapše ritam, i
predvodi Ples Sunca oko vatre.
HPS: Prica o Persefoni, mit o nastanku godišnjih doba.
[zatvaranje]
HPS (okrenuta istoku): "Zbogom, Čuvari Kule Istoka, i hvala što ste nadgledali naš krug
tokom ove proslave!" (isto sledi u svim pravcima; HP gasi censer i sveću, prikuplja sve
146
četiri stvari i stavlja ih na centar oltara prethodno postavljenog van kruga; na oltaru se
takođe nalazi posvećena hrana i piće)
Svi učesnici napuštaju krug, počinje pesma i igra, razgovori, jelo i piće. Proslava kreće
punim tokom.
2. Vortex - Haotičko otvaranje
[Vorteks, Vrtlog Haosa, je najčešće haotičko otvaranje/zatvaranje. Čudne reči u toku
rituala kao što su "XIQUAL" ili "UZARFE" su reči iz Uran-Varvarskog, jezika haotike, o
kome ću dati par napomena na kraju]
Ustani i stani pravo. Uđi u ritmičko disanje, opusti se. Udari nogom u pod, i uzvikni "HUT"
(početak) Ispruži ruke, savi šake u pesnicu, zatim ispruži kažiprste i sastavi ih pravo
ispred sebe. Reci "XIQUAL UDINBAK" ("manifestuj haos"). Vizualizuj tačku svetla na tački
na kojoj se spajaju kažiprsti. Razdvoj prste, vertikalno, tako da se tačka pretvara u
vertikalnu liniju ispred tebe. Kaži "XIQUAL UZARFE, D'KYENG" ("manifestuj aetir,
konstantu postojanja").
[Aethyr je haotički naziv za "mindspace;" svet koji postoji u okvirima našeg uma,
potencijalni, percipirani radije nego aktuelni i fizički]
Oseti kako aetir vibrira potencijalom. Vizualizuj simbol Saturna na vrhu vertikalne linije,
grčko slovo "psi" na dnu. Vrati prste nazad, tako da su ponovo spojeni, ali ostavi liniju
onakvom kakva jeste. Zatim ih razdvoj po horizontali, izgovarajući "XIQUAL KUDEX,
EACHT" ("manifestuj svetlost i tamu"). Na levom kraju linije vizualizuj sferu čiste
svetlosti; na desnom kraju sferu potpune tame. Ponovo spoj prste, zatim ih razdvoj u
liniji pod 45 stepeni u odnosu na druge dve. Izgovori "XIQUAL ASHARA, DIJOW"
("manifestuj vatru i vazduh" - u haotici ovi elementi imaju paralelnu korespondenciju u
kojoj označavaju energiju i vreme, respektivno). Vizualizuj alhemijske simbole za vatru i
vazduh na krajevima linije. Spoj prste, izvuci sledeću liniju, pod pravim uglom u odnosu
na prethodnu (četiri linije sada čine osmokraku zvezdu). Izgovori "XIQUAL THALDOMA,
NOBO" ("manifestuj vodu i zemlju," prostor i masu po paralelnoj korespondenciji).
Vizualizuj alhemijske simbole za vodu i zemlju na krajevima linije. Sve ovo treba izvesti
polako, pazeći da su svi simboli i sve linije prisutne. Izgovori "XIQUAL ONGATHAWAS"
("manifestuj Vrtlog"), i napravi gest levom rukom kao da okrećeš točak (ovo može biti
prost gest šakom, a može biti i pun okret celom rukom). Ritmičko disanje; sa svakim
udahom i izdahom, vrtlog se okreće sve brže i brže. Nastavi sa ovim dok vrtlog ne
postane trodimenzionalan, kao tornado koji se uvija u pravcu suprotnom od tebe. Vrtlog
je otvoren! Uzvikni "XIQUAL CHOYOFAQUE" ("manifestuj Rad Haosa").
[ovim je završeno otvaranje Vorteksa. Sada počinje pravi ritual. Objašnjavanje značenja
pojedinih fraza je praktično nemoguće bez pisanja teksta duplo dužeg od ovog celog do
sada, tako da neću ni pokušavati. Ali daću kratko objašnjenje Uran-Varvarskog: dotični
kvazi-jezik je konstruisan tako da bude težak za izgovor, i da zahteva napor i
koncentraciju pri izgovaranju. Ovo zahteva da se naš svakodnevni, diskurzivni mozak
bavi izgovorom reči, što ga sprečava da nam priča u unutrašnje uvo kako je ono što
upravo radimo u stvari nemoguće.]
147
(U ovom delu se izvodi sam ritual. Umesto da ovde prekucavam neki od rituala, trknite
na linkove koje vam dajem ispod ovoga i pogledajte primere i sami.)
Kada je ritual završen, vratiti se vizualizaciji vorteksa dok ona ne bude potpuno jasna.
Uperi kažiprst leve ruke u vrtlog, i pitaj "ANGBIX?" ("kako"); zatim uperi srednji prst u
vrtlog (ostavljajući kažiprst ispruženim) i pitaj "POHUTH?" ("zašto?"); konačno, uperi
palac u vrtlog i pitaj "WOKAC" ("šta?"). Vizualizuj trougao između tri ispružena prsta na
ruci; zatim počni da okrećeš taj trougao u pravcu obrnutom od kazaljke na satu. Sa
svakim okretanjem vtlog se usporava, dok na kraju sasvim ne stane i ne izbledi. Kada
vrtlog nestane, uzvikni "AEPELIZAGE" ("eskaton" - ideja koja je, opet, prekomplikovana
za objašnjavanje ukratko).
Mnogo primera telemitskih i enohijanskih rituala možete da nađete na:
http://www.plethora.net/~scott/magick.html
Dok još primera haotičkih rituala možete da nađete ovde:
http://www.autonomatrix.net/corpus.htm
148
15. Algiz
Koreni i istorijski pogled:
Algiz je Runa Zaštite. Njeno ime (OE: Eohl) je jezički veoma kompleksan koncept.
Direktno, ime potiče od reči za losa (vrsta ogromnog jelena koji živi u močvarnim
predelima); reč za losa u ON je "alg" (odakle potiče ime Algiz), a u OE je eohl (direktno
ime Rune). Ono što je zanimljivo je da sama reč za losa ide nazad do IE korena *elkoskoji znači "rana, povreda, posekotina," što ima smisla tek kada se zna da je osnovna
hrana koju los jede jedna vrsta trske sa izuzetno oštrim listovima (koja se čak i zove "elk
sedge," tj. "losova trska" ili "losova oštrica"), koja može da ozbiljno poseče coveka.
Veza sa zaštitom postaje jasna kada se uoči da su močvare za stare severne narode
(uključujući i Slovene! Srpska plemena su bila poznata po svojim kućama na ivicama
močvari, i po svojoj veštini ratovanja u močvarnim predelima) bile mesto utočista.
Močvare su predeli u kojima je zemljište nepouzdano, i koja su obrasla trskom čiji listovi
seku; mnoga naselja u blizini močvara su imala skrivene puteve (uske drvene staze
potopljene ispod vode), kojima bi stanovništvo moglo da pobegne u sigurnost,
ostavljajući neprijatelje da gaze kroz nepoznat i opasan teren, prerastao oštrim vlatima
trske.
Mnoga skrovišta u močvarama su otkrivena do danas, često natrpana darovima i
žrtvama, kao i spremištima za slučaj nesreće; postoje znakovi da su mnoga
od tih mesta služila kao hramovi, a postoje i mnoge močvarne grobnice. U svakom
slučaju, močvare - fluidni, promenjivi i nepouzdani tereni - su bile neka vrsta svetih
mesta.
Interpretacija:
Runu Algiz možete iskoristiti da se malo odmorite od metafizičke gimnastike koja vam je
bila stavljena u zadatak kod poslednjih nekoliko Runa. Algiz je Runa Zaštite, prosto i bez
ikakvih komplikacija. Mesto na koje možete da se sklonite u slučaju nevolje, ili direktna
zaštita od nesreće, štit protiv napada...
149
Isto kao i Peord, Algiz se pominje samo u OE pesmi.
[Ako pogledate svoje talismane, primetićete da ona figuriše na svima, u centralnoj
poziciji :)]
Asocijacije:
zaštita, odbrana, podrška, pomoć
Magijske upotrebe:
zaštita, odbrana, podrška, pomoć
Posebna magijska upotreba:
Algiz je deo najpoznatije i najčešće korišćene Bindrune (što je i razlog što pričamo o
Bindrunama sada), koja se sastoji prosto od četiri Algiza spojena
u krug. Slika vredi hiljadu reči, tako da pogledajte priloženu sliku.
Stara Engleska Runska Pesma:
Eohl-secg eard hæfth
oftust on fenne
wexe∂ on wature
wunda∂ grimme
blode brene∂
beorna gehwylcne
∂e him ænigne
onfeng gedeth
Eohl-sedge mostly grows in a marsh,
it grows in the water, and makes ghastly wounds,
darkening with blood every man
who touches it.
[Los-trska] najviše raste u močvari,
rastući kroz vodu, ona okrutno ranjava
i pokriva krvlju svakog čoveka
koji je dotakne.
[Ako želite možete umesto reči los-trska da kažete Algiz ili Eohl.]
150
151
Bindrune
Jedan od najstarijih načina za upotrebu Runa, Bindrune su ništa drugo do nekoliko Runa
povezanih u jednu celinu, radi postizanja nekog kompleksnijeg efekta, ili za postizanje
tačno određenog efekta na tačno određen način. Bindrune su se koristile masovno na
talismanima, oružju, štitovima... jedan čuveni dizajn sa germanskih štitova (Ansuz-Algiz)
je dat na slici. Prednost Bindruna je njihova specifičnost: sfera i način uticaja se određuju
mnogo preciznije nego kod upotrebe pojedinačnih Runa. Njihova mana, međutim, je ista
ta specificnost, koja ograničava modus ponašanja svake Rune u ono što čovek koji pravi
Bindrunu misli da treba da se desi. Iz tog razloga, Bindrune su odlična stvar za
ostvarivanje neke direktne, specifične namere, ali su dugoročno teško upotrebljive.
Recimo, Bindruna Kenaz-Fehu-Gebo-(Wunjo) može da se koristi za uspešno nalaženje
dobro plaćenog posla; ali ona postaje neupotrebljiva (ili čak kontraproduktivna) nakon
tog perioda. Takođe, postoje Bindrune koje su IZUZETNO oštri dvosekli mačevi; više
runskih maga je pokušalo da upotrebi Bindrunu Gebo-Isa da očuva romantičnu vezu koja
je počela da se raspada; i najveći broj tih je teško zažalio zbog toga. Svakako treba biti
pažljiv i veoma specifičan prilikom korišćenja Bindruna, pogotovo kada sadrže nezgodne
ideje (Isa, Hagalaz...). Još jedna napomena koju vredi dati: pazite se preopterećivanja.
Generalno, ne treba koristiti više od četiri, maksimalno pet Runa u jednoj Bindruni. Više
od toga i namena Bindrune postaje toliko maglovita da ćete dobiti ko zna šta kao
rezultat. Ako je potrebna zaista velika preciznost, ne libite se da napravite dvostruku
Bindrunu; recimo, jednu Bindrunu kao fokus (nameru), a druge Bindrune kao prenos
(način ostvarenja). Više o tome u nastavku teksta.
Načini povezivanja
Postoji mnogo načina za povezivanje Runa u Bindrune, svaki sa svojim konotacijama.
Ovde ćemo navesti one najčešće:
- "Točak" je način povezivanja koji možete da vidite na primeru Bindrune sa germanskog
štita koja je data na slici: krajevi Runa se povezuju jedan sa drugim, obrazujući točak.
Ovo je dizajn koji ćete naći na velikoj većini runskih talismana koji se danas prodaju. Sve
Rune osim tri mogu da se stave u Točak (kod nekih je potrebno malo produžiti jednu
liniju i malo skratiti drugu, ali to nije problem, dogod je Runa jasno prepoznatljiva); te tri
su Dagaz, Peord i Ehwaz. Sad, neki runski magi (uglavnom početnici) su uspeli da smisle
načine da uguraju i ove tri Rune u Točak, ali to u najvećem broju slučajeva izazove
rezultate koji su potpuno van svega što je očekivano. Ovo pogotovo važi za Peord i
Ehwaz: Peord bi po svom značenju morala da stoji u sredini tocka, ne kao jedan od
delova. Ehwaz predstavlja kraj ciklusa, i LOMI točak u koji se nasilno ugura, razbacujući
ideje po potpuno slučajnom principu.
- Impozicija jedne Rune na drugu je takođe veoma česta kombinacija. Na slici možete da
vidite Bindrunu napravljenu impozicijom Ehwaza na Thurisaz; smisao Bindrune je
slamanje ili uništenje neke velike aktivne prepreke. Impozicija u većini slučajeva radi
dobro, ali imajte u vidu da se neke Rune mogu izgubiti u okviru drugih (impozicija Ing na
Othila proizvodi samu Othila, recimo), ili da mogu zamutiti značenje potpuno.
- Povezivanje po strani je takođe jedan od čestih metoda, najčešće korišćen kada treba
152
povezati samo dve Rune; pogledajte primer Fehu-Raido, dat na slici (uspešno putovanje).
Važe iste napomene kao i kod impozicije, neke Rune se tako gube u drugim (KenazGebo, recimo, se jako teško povezuje na ovaj način).
- Povezivanje po osnovi je već ređa stvar; na slici imate primer Ansuz-Fehu, blagoslov
Bogova za neki (obično magijski) Rad. Ovakvo povezivanje se obično radi kada se Rune
urezuju na štapove, ili na neku sličnu izduženu osnovu.
- Prosta grupacija je najređe korišćen način, mada ni po čemu gori od prethodnih. Ovde
se Rune ne povezuju direktno (iz raznih razloga; ponekad postoji važan razlog, ponekad
je to prosto zato što se neke Rune ne mogu estetski lepo povezati), već se prosto
stavljaju u blizinu. Dat je primer Gebo-Kenaz (Bindruna za dolaženje do neke važne
informacije ili znanja).
Jedna stvar je važna u svakom načinu
povezivanja: estetika ima važnost.
Bindruna koja izgleda kao nešto što su
kokoške izgrebale po zemlji je jedna
stvar, dok su istinske lepe Bindrune
sasvim druga stvar. Nekoliko veoma
dobrih Bindruna je dato u .pdf fajlu koji je
poslat kao attachment (potreban vam je
Adobe Acrobat da bi ste ga videli; šifra za
otvaranje je "futhark.") Sve Rune nisu
kompatibilne jedne sa drugima.
Povezivanje Ise sa Sowulo, recimo, je
očigledan primer - to bi bila potpuno besmislena Bindruna. Kada pravite Bindrunu, imajte
u vidu značenje svake od Runa, i ne stavljajte međusobno isključive stvari zajedno.
Fokusi značenja i fokusi prenosa
Jedan lep način formiranja Bindruna je deljenje na fokus značenja i fokus prenosa. U tom
slučaju, jedna Runa (ili jedna Bindruna) se stavlja u centar: ona označava cilj celog Rada,
izjavu namere. Druge Rune (ili Bindrune) zatim formiraju krug oko ove prve, formirajući
fokus prenosa - način na koji će se promena izvesti. Recimo, uzmimo čoveka koji u
kasnim dvadesetim još uvek zavisi od roditelja (standardna situacija u našim krajevima),
i koji želi da se osamostali; prvi korak za tako nešto mora biti materijalan, u vidu nekog
posla. Bindruna za ovu priliku bi bila, recimo, Gebo-Fehu-Wunjo; to se stavi u centar.
Zatim se oko tog centra isplete krug od Bindrune Raido-Sowulo; Raido, pošto je cilj
promena mesta u životu, Sowulo da da dodatnu snagu i šansu za uspeh celoj stvari.
Sličan pristup se ponekad koristi i u ritualima, uz upotrebu standardnog seta Runa: na
svoj oltar, mag u sredinu postavi Runu koja predstavlja fokus čitave stvari, a oko nje
stavi Rune koje predstavljaju prenos; ova konstrukcija služi kao fokus samog rituala.
153
16. Sowulo
Koreni:
Sowulo je Runa Sunca. Reč je poreklom iz IE korena *sawel-, *swen-, *sun-, i povezana
je sa praktično svim evropskim izrazima za sunce, od engleskog "sun" do srpskog
"sunce."
Alternativni načini izgovora:
OHG - sowulo
OE - sigel
ON - sol, sowelu, sol
GO - sauil, sugil
Istorijski pogled i interpretacija:
"Sve teče"
- Heraklit
Sowulo je višeslojan simbol, koji nosi u sebi više značenja. Recimo, u tri linije koje čine
Runu možemo da vidimo kretanje, skretanje, i nastavak; što je jasno onima koji su
proučavali formulu IAO (Isis, Apophis, Osiris), najčešće korišćenu solarnu formulu u
zapadnim granama magije (poznatu i kao vrhovno gnostičko Ime Boga). Dalje, neki
autori asociraju oblik Rune sa munjom, gromom koji je udarao iz neba, i prvi doneo
ljudima "vatru sa neba." Svakako, postoji veoma snažna veza između Rune Sowulo i
ideje vatre.
Ali ono na šta ćemo ovde da se koncentrišemo je ideja Sowula kao Rune Sile, Moći i
Energije. Sunce je izvor sve energije na zemlji. Sva dinamička energija (energija vode,
stvorena kroz isparavanje izazvano Sunčevom svetlošću) potiče od Sunca. Sva statička
energija (nafta, drvo, samo ljudsko telo) takođe potiče od Sunca, i samo je privremeno
"zamrznuta."
154
U prenesenom značenju, Sunce je izvor sile koja protiče kroz postojanje i čini ga
stvarnim. Energija ne može da se zaustavi, ona može samo eventualno da se zadrži za
određeno vreme, i onda mora biti upotrebljena. Ovo nosi sa sobom dva značenja:
Prvo, Sowulo je praktično beskonačan izvor sile. On je uvek prisutan, dogod postoji
svest; u svakom trenutku u kome možemo da donesemo bilo kakvu odluku, mi možemo i
da stvorimo promenu u realnosti. Jedino pitanje je sa koliko sile raspolažemo, i gde i na
koji način tu silu možemo da usmerimo.
Drugo, Sowulo nas uči lekciji dinamike; svaka konstantna forma će biti pre ili kasnije
uništena silom koja je u njoj sadržana. čovek koji pokuša da skupi moć na jednom mestu
je kao čovek koji gradi svoju kuću od štapova dinamita - pre ili kasnije, ta moć će se
eksplozivno osloboditi. Tok, kretanje, beskrajne promene, neprestano...to čini univerzum.
Alternativa je led Ise - ali i taj led je samo privremen.
Runa Sowulo je posebno okaljana tokom Drugog Svetskog Rata. Naime, jedan od
najstarijih simbola ove Rune, sunčev točak (poznatiji kao svastika; sastavljen od dve
Rune Sowulo, jedne vertikalne jedne položene; jedan od najsvetijih simbola u svim
evropskim religijama još od neolitskog doba) je postao u umovima većine ljudi povezan
sa idejom Nacizma. Takođe, nemački elitni Schutzstaffel, poznatiji kao SS, je koristio dve
Rune Sowulo kao svoju oznaku. Za brisanje ove mrlje na istoriji će verovatno biti
potrebni vekovi...
Asocijacije:
moć, sila, snaga, energija, tok, vatra, kanalisanje moći, tok promene, snaga, sreća,
uspeh, blagoslov. Neki sistemi asociraju Runu Wunjo sa "radost" dok značenje "pobede"
daju Runi Sowulo.
Magijske upotrebe:
podrška (dodatna sila) iza drugih poduhvata, direktno kanalisanje snage ili sile,
"spaljivanje" neželjenih ili negativnih uticaja, podizanje ličnog nivoa energije (kroz
koncentraciju na Runu - potencijalno opasno ako se prečesto koristi!)
Posebna magijska upotreba/posebna meditacija:
Osim meditacije nad samim pesmama, bilo bi dobro da bar dvaput u toku rada sa Sowulo
izvedete i sledeću vežbu:
Sedite i opustite se kao i obično, centrirajte se i prizovite Runu u centar. Zatim se
koncentrišite na tačku na sredini između, hm, anusa i genitalija ;). Vizualizujte zlatnu
kuglu energije na tom mestu. Kugla počinje da zrači sve jače i jače, počinje da sija kao
sunce. Osetite energiju i toplotu kako izbijaju iz nje. Energija se penje uvis, dok ne dođe
do solarnog pleksusa (tačke neposredno ispod mesta na kome se poslednji par rebara
spaja sa grudnom kosti). Na tom mestu se razvija još jedna kugla, koja i sama počinje da
svetli, i dodaje još više energije i toplote. Nastavite sa kretanjem energije naviše, do
155
sledeće kugle, koja je tačno na sredini grudi; energija raste, toplota se oslobađa. Zatim
do sledeće kugle, u osnovi grla (tačno iznad grudne kosti, neposredno ispod Adamove
jabučice kod muškaraca). Zatim sledeća, u poziciji trećeg oka; i konačno, poslednja kugla
na samom temenu, nameštena tako da je pola kugle "u" glavi, a pola viri iznad i
oslobađa svetlost kao krunu iznad glave. Energija teče, iz najnize kugle, i oslobađa se
uvis.
Dobro izvedena, ova vežba ima...zanimljive rezultate. :) Jedna od upotreba ove vežbe je
razbijanje prokletstva Ise; druga je koncentrisanje ovako oslobođene snage na sigil ili
SOI u ritualu.
Stara Engleska Runska Pesma
Sigel semmanum
symble bith on hihte
∂onne hi hine feriath
ofer fisces beth
oth hi brimhengest
bringeth to lande.
Sigel is ever a hope to seamen
when they journey over the fishes' bath
until the sea-steed
carries them to land.
Sunce je nada mornara
dok putuju nad ribljim kupalištem
dok ih brod ne odvede do zemlje.
[neke ideje: mornari na putu života, ploveći iznad neznanih dubina, na putu do konačnog
odredišta zemlje, sa Suncem koje im daje snagu. Opet formula IAO.]
Stara Nordijska Runska Pesma
Sól er landa ljóme
luti ek helgum dóme.
Sol is the light of world
I bow to divine decree.
Sunce je svetlost sveta.
Klanjam se božanskom određenju.
Stara Islandska Runska Pesma
Sól er skyja skjöldr
ok skinandi rö∂ull
ok isa aldrtregi
156
rota siklingr.
Sol is the shield of the clouds
and shining ray
and destroyer of ice
rota - wheel.
Sunce je stit oblaka
i svetleći zrak
i unistitelj leda
rota - točak.
[Točak je simbol kretanja, neprestanog pokreta i toka. Zašto je Sunce štit oblaka, na
oblaci štit Sunca, ostavljam vama da pronađete.]
157
Sigilizacija
Superova teorija sigilizacije
Otac ideje sigilizacije je Ostin Osman Sper (Austin Osman Spare), ekscentrični britanski
umetnik-mag (pogledajte njegove slike na internetu, ako ikada budete imali prilike), koji
je svojim inovativnim i anarhičnim teorijama započeo trend napuštanja tradicionalne
ceremonijalne struje, kao i fokus na tehnike koje "rade posao" iz koga se razvila
današnja Magija Haosa. Sper je bio član Zlatne Zore u isto vreme kada i Alister Krouli, i
povezan sa A.'.A.'. kasnije; međutim, raspad Zlatne Zore i preterani nivo magalomanije
među mnogim njenim članovima (uključujući tu i Kroulija) su doveli do razočaranja u
ideje ceremonijalne magije. U naletu inspiracije, Sper je napisao tekst pod nazivom
"Anatema Zosa" u kojoj je sumarno osudio hipokriziju i samovažnost kako okultnog
društva viktorijanske Engleske, tako i umetničkog establišmenta svog vremena. Napustio
je sva udruženja, i posvetio punu pažnju svom ličnom Radu, provevši ostatak života u
relativnoj anonimnosti. Njegovo najvažnije delo je svakako njegova "Book of Pleasure
(Self-Love)," u kojoj je izložio ideju sigilizacije. Ova knjiga, originalno objavljena samo u
nekoliko stotina primeraka i cirkulisana samo među uskim krugom prijatelja, je postala
klasik tokom okultnog uspona u toku sedamdesetih i osamdesetih, dajući osnovu na kojoj
su Rej Servin i Piter Kerol izgradili Iluminate Tanaterosa i modernu ideju Magije Haosa.
Sperova ideja sigilizacije je izgrađena prostom primenom (tada) novih otkrića u polju
psihoanalize na tadašnju okultnu teoriju. Kada je Frojd izašao sa revolucionarnom idejom
o čovekovoj podsvesti koja ima želje i načine dejstva koji su odvojeni od svesnog dela
uma, Sper se (pravilno) zapitao u vezi ceremonijalne magije - da li ritual zaista
predstavlja neko sveto ili posebno uređenje, ili se radi prosto o pozorišnoj predstavi koja
treba da skrene pažnju aktivnom delu uma? I, ako je tako, da li možda postoje
jednostavniji načini za skretanje pažnje? Kroz seriju eksperimenata, Sper je stvorio ideju
"sigila," simbola namere, koja je ostala, u principu, nepromenjena do današnjih dana...
Ideja sigilizacije
Linija razmišljanja kod sigilizacije je veoma prosta: postoji namera koju treba ostvariti.
Svesni um nije u stanju da progura tu nameru, i mora biti zaobiđen da bi se namera
izvršila. Postoji deo nas koji nije na taj način ograničen (zovimo ga, recimo, "podsvest"), i
koji je u stanju da to izvrši, ali njemu se ne može prosto "reći" šta da uradi. Dakle, da bi
se namera izvršila, potrebno je sledeće:
-
staviti nameru u jasnu, čistu i direktnu izjavu.
prevesti tu izjavu na jezik koji podsvest razume.
potisnuti ili zaobići svakodnevni način razmišljanja, i
dostaviti prevedenu nameru podsvesti
Kako to uraditi? Stićićemo i do toga vrlo brzo, nakon što pokažemo šta su godine
rafinisanja dodale na tu tehniku.
158
Haotička teorija sigilizacije; ključni koncept: "opsednutost rezultatom"
Mada daleko funkcionalnij od svih prethodnih tehnika, Sperova sigilizacija je i dalje bila
eratična i nedosledna. Mnogi magi su razmišljali o razlozima i tražili rupe u tehnici, da bi
se ceo mozaik sklopio kada se na sceni pojavila ideja "cenzora realnosti," o kojoj smo
pričali u prethodnom tekstu.
Cenzor realnosti, koji sprečava izvršavanje "nemogućeg", je deo svesnog uma. Dakle,
može se zaključiti da je upravo on ono što sprečava svesni um da izvodi direktnu
manipulaciju stvarnošću. Sigilizacija manje-više zaobilazi svesni um i ide direktno ka
nesvesnom, prepuštajući direktnu magiju onom delu nas koji je, izgleda, sposobniji da je
izvede. Šta se, međutim, događa nakon toga? Naš svesni um je prisutan i svestan šta
pokušavamo da uradimo, a sa njim je prisutan i cenzor - koji odmah kreće u potiskivanje
i uklanjanje svake mogućnosti da tako nešto može da funkcioniše.
Ova samoporažavajuća situacija se naziva "lust of result"; mada su još i u Zlatnoj Zori bili
svesni da je ona pogubna po izvršavanje Volje, tek su moderne teorije pokazale do koje
mere je neophodno ovaj problem prevazići. Ovo, imajte u vidu, važi za skoro sve tehnike,
spoznaje i iskustva - ako se koncentrišete da očekujete nešto posebno, šanse su da ga
nećete doživeti. Koliko ljudi krene da vežba jogu, "astralnu projekciju," lucidno sanjanje,
koliko od njih napeto u svakoj vežbi očekuju rezultate... i ne dobijaju ih. A koliko njih
dođe do tih istih rezultata nakon toga, kada su se već pomirili da ništa ne uspevaju, i
kada počnu da vežbe izvode samo zato što su suviše tvrdoglavi da odustanu? Mislite o
tome.
Izgradivši ovu teoriju, nađeno je i rešenje (najzaslužniji za ovo su Piter Kerol i magi iz
IOT): zaboraviti nameru. Sada vas zamišljam kako se češkate po glavi... strpljenje, sve
će biti objašnjeno. Idemo korak po korak:
Dobro, šta onda treba da se u stvari uradi?
Prvi korak je stavljanje namere u čistu, jasnu i nedvosmislenu izjavu. Kao primer,
uzećemo jednu jako inteligentnu primenu sigilizacije koju sam pre nekih godinu dana
video kod jednog neofita: čovek je želeo da sam sebi dokaže da magija funkcioniše, i
zato je odlučio da izvede nekoliko Radova čiji će cilj biti u principu besmislen, ali dovoljan
da pokaže dejstvo magije. Kao probu, izabrao je sledeću nameru, i to je stavio u izjavu:
"Moja je Volja da mi gluva devojka zakuca na vrata."
(It is my Will that a deaf girl shall knock on my door)
Sper je svoje izjave namere započinjao sa "Želim da...", ali se kroz praksu pokazalo da
"Moja je Volja da..." daje mnogo bolje rezultate. Mnogi magi koriste i imperativ, koji
deluje još bolje, ali sa nekim dodatnim problemima (o tome kasnije); imperativni oblik
159
prethodne izjave bi
bio "Gluva devojka
će mi zakucati na
vrata."
Drugi korak je prevođenje ove izjave na simbolički jezik podsvesti. Postoji na desetine
načina da se ovo uradi; najčešće korišćeni način je simbolizacija slova, originalni sistem
po kome je Sper pravio svoje sigile.
Ovo se radi kroz nekoliko koraka. Prvo, izbace se sva slova koja se ponavljaju u izjavi
namere: "Moja je Volja da mi gluva devojka zakuca na vrata" postaje:
"mojaevldigukzcnrt". Uzmite parče papira i olovku, opustite se donekle, uđite u ritmičko
disanje, i centrirajte se. Zatim na papiru polako iscrtajte sva ova slova, tako da budu
generalno povezana jedna sa drugima (slika, 1.1). Pogledajte gomilu slova koju ste
dobili, i pogledajte generalno gde se nalaze linije koje se ponavljaju; prepišite sigil tako
da izgubite ta ponavljanja; zatim to ponovite onoliko puta koliko vam se čini da je
potrebno (slika, 1.2 i 1.3), dok ne dođete do konačnog sigila (slika, 1.4). Et voila, dobili
ste slikovni simbol za svoju nameru.
O nekim drugim načinima simbolizacije ćemo govoriti u sledećem delu teksta. Treći korak
je najteži sa jedne, najlakši sa druge strane: samo "lansiranje" sigila (na engleskom se
koriste paralelno "launching the sigil" i "casting the sigil"). Da bi se ovo postiglo,
potrebno je imati potpunu koncentraciju na sigil u trenutku postizanja stanja promenjene
svesti u kome je mozak isključen; naziv za ovo stanje je GNOZA, reč koju treba da dobro
zapamtite, o kojoj ćemo govoriti u čitavom posebnom odeljku.
Četvrti korak, nakon lansiranja, je zaboravljanje. Čovek koji je lansirao prethodni sigil će
iz glave izbaciti svaku pomisao o gluvoj devojci koja mu kuca na vrata. Ako počne da
razmišlja o tome, odmah će preneti pažnju na nešto drugo, neki problem ili neko pitanje,
i počeće da razmišlja o tome. Ono što je najvažnije: on NEĆE OČEKIVATI da se to desi.
Neće stajati ispred vrata ili planirati svoj dan tako da "bude kod kuće kada ona zakuca na
vrata." Opsesija rezultatom znatno umanjuje (ili čak potpuno uklanja) funkcionalnost
sigila.
Gnoza
Gnoza, promenjeno stanje svesti u kome je diskurzivni razum "isključen" na trenutak, se
može postići na mali milion načina. Neki česti apolonijski načini su veoma duboka
160
meditacija, joga, dugotrajan detaljan i promišljen ritual u koga se čovek potpuno unese,
itsl. Jako čest način je pretvaranje sigila u mantru - rekombinacijom gornjih slova,
recimo, može da se napravi mantra "mozvl gajn veg nikd rut" (potpuno besmislene reči
sastavljene od slova od kojih se inače pravi sigil); zatim se ova mantra na uobičajeni
meditativni način koristi dok se ne postigne stanje transa.
Mnogo češće, međutim, za sigilizaciju se koriste dionisijski metodi. Jedan od popularnih
je ples: čovek počne da igra (obično uz bubnjeve) dok ne postigne polu-trans u kome se
koncentriše na sigil. Zatim, tu je čuvena "poza smrti", u kojoj čovek stoji u veoma
iskrivljenom položaju dok ga ne uhvati nesvestica... u kom trenutku se svesni um gasi za
trenutak, i ostaje samo koncentracija na sigil. Ubedljivo najčešće korišćen način
sigilizacije je seksualna magija, tj. korišćenje orgazma kao trenutka u kome diskurzivni
um ne funkcionise. Itd, itd, itd.
Načini sigilizacije su toliko raznovrsni da je nemoguće čak napraviti nešto što bi bila
dobra selekcija. Recimo, nekoliko haotika koje znam redovno prevode svoje sigile na
Morzeov kod, pa zatim sednu za bubnjeve i "bubnjaju sigil" dok se potpuno ne izgube u
ritmu. Drugi, opet, ode na lokalnu stazu za trčanje, koncentriše se na sigil, i počne da trči
dok se razmišljanje totalno ne izgubi u naporu, ostavljajući samo simbol. Ekstremno
čudan primer bi bio "Marikov metod," u kome mag pali jedan od "šoping kanala" na
televiziji, i gleda reklame dok mu mozak potpuno ne stane od dosade... ;)
Runska vežba može da posluži za blagu sigilizaciju (mada uspeh nije garantovan); samo
se umesto na Runu koncentrišete na sigil, a umesto Runske Pesme koristite mantru istog
sigila. Ili probajte neki od gorepomenutih metoda, ili izmislite svoj metod; štagod
funkcioniše za vas.
Upozorenja, problemi i opasnosti
Sigilizacija je jedan od najdirektnijih metoda u magiji. Ovo nije neka visokomistična stvar
povezana sa "višim uređenjem Univerzuma", kojom se bavite da bi ste postigli
"prosvetljenje". Jedina funkcija sigilizacije je direktna promena stvarnosti, postizanje
nekog krajnje konkretnog i direktnog cilja. Imajte u vidu tu direktnost - mistifikacija
stvari koju pokušavate da postignete radi protiv vas u ovom slučaju.
Izjave namere od kojih formirate sigil treba da prate par osnovnih principa: Prvo, bez
dvosmislenosti. Drugo, bez negacija; NIKADA ne pravite sigil čija je izjava namere nešto
u stilu "moja je Volja da se to i to ne desi." Negacija se jako teško prenosi kao simbol, i
taj sigil vrlo lako može biti interpretiran da znači da je vaša volja da se "to i to" DESI,
preskačući "ne". Dakle, "moja je Volja da dobro uradim ispit" je dobar sigil, "moja je
Volja da ne uradim ispit loše" je loš sigil.
Treće, izbegavajte preteranu specifičnost. Sigil radi po linijama najmanjeg otpora - što je
veća verovatnoća da se nešto desi, to će sigil bolje raditi u uspostavljanju takve situacije.
Ako, recimo, planirate da kupite kola i bacite sigil "da nađem jeftina ali veoma dobra
kola", taj sigil će otići bez problema. Ako, međutim, bacite "da nađem Tojotu Korolu
1996, plave boje sa automatskim prozorima i ručnim menjačem sa pet brzina koja..." vi
svodite broj mogućnosti između kojih sigil može da bira na veoma mali broj. Ono što se
161
događa je da sigil prosto omane potpuno (pošto nema dovoljno energije da postigne
takvu promenu verovatnoća), ili da nađe nešto na neki tako uvrnut način da na kraju
poželite da niste ni bacili sigil.
Sigilizacija je, takođe, nešto što omogućava direktno savijanje tuđe volje prema svojoj.
Ovde stoji isto upozorenje koje smo ponovili već više puta: pazite se krajnosti. Priče o
tome kako to nikada i ni pod kojim uslovima ne sme da se radi su čista glupost; vaš šef
na poslu će vam stalno savijati volju kako se njemu sviđa, terajući vas da radite šta on
hoće onako kako on hoće. Premerite šta radite pažljivo. Ako bacate sigil koji čini da čovek
uradi nešto što bi i inače možda uradio, to nije problem; ali ako bacate sigil koji čoveka
vezuje da radi u potpuno suprotnom pravcu od onoga što želi, dobićete osobu koja će biti
rastrzana između onoga što oseća da treba da radi i onoga što je primorana da uradi...
što pre ili kasnije dovodi do katastrofalnih posledica, i za osobu koja je tako vezana i (u
najvećem broju slučajeva) za maga koji je bacio sigil.
Konačno, tu je i stvar grupnih sigila. Mada sigil teorijski ima značenje samo za čoveka
koji ga je stvorio, eksperimenti su pokazali da ako jedan čovek napravi sigil, a drugi
čovek ga lansira, on i dalje ima neku (mada znatno umanjenu) efektivnost (teorije o
tome kako ovo funkcioniše, ideje o kolektivnoj podsvesti čovečanstva, itsl, ostavljam
vama da istražujete ako vas zanimaju). Ovo omogućava grupno bacanje sigila, koje ume
da bude višestruko jače nego kada pojedinačan čovek radi sve. Ono što je posebno važno
je da ovakav pristup uklanja probleme "lust of result" - pošto čovek koji lansira sigil
nema opsesiju da se taj sigil ostvari. U haotičkim disorganizacijama, često se događa da
ljudi daju sigile grupi drugih da lansiraju, zato što je svrha sigila nešto što ne mogu sebi
da izbace iz glave, tako izbegavajući probleme i povećavajući stepen uspešnosti.
Linkovi
Ako hoćete da pročitate originalnu teoriju sigilizacije (*vrlo* težak tekst za čitanje, i
prepun referenci na davno izumrle načine razmišljanja), pogledajte tekst od koga je sve
počelo, Book of Pleasure:
http://user.sezampro.yu/~babbage/Pleasure.html
Sperov autoportret možete da vidite na:
http://user.sezampro.yu/~babbage/SparePic.html
Ako vas zanima više o teoriji sigilizacije, kao i daleko detaljniji istorijski pogled na celu
stvar, možete da pročitate klasični Marikov esej na:
http://www.geocities.com/bookofzee/sigils.htm
162
17. Tyr
Koreni, istorija, mitologija:
Tir je jedan od Bogova Severnog panteona o kome se jako malo zna. Prilično je sigurno
da je on (pod raznim nazivima - od severozapadnog Tyr, preko Tiwaz, do južnog i
jugoistočnog Tuisto) bio glavni Bog u panteonu, od koga je Odin preuzeo vlast tek
kasnije. Međutim, dok je o Odinu preživelo dosta pesama i priča, o Tiru su ostali samo
tragovi, nagoveštaji, kratke priče, i jedna jedina potpuna legenda, o vezivanju vuka
Fenrisa.
U mnogim mitologijama ćete naći pomene da je Tyr u stvari sin Odina i Frigge, ali to je
sumnjiv podatak - verovatno se radi o novijoj reviziji. Postoje indikacije da je Tir, pod
imenima Tuisto ili Twisto u stvari jedno od najstarijih evropskih božanstava. Istočna
plemena su ga takođe smatrala Bogom Sunca, i njegov mač je bio simbol za sunčeve
zrake. Indikacija toga koliko je on bio važan je samo njegovo ime; postoji konsenzus u
lingvističkim krugovima da je njegovo ime (Tir, Teiwaz, Tiuz...) povezano sa rečima kao
što su grčko "Zeus" ili latinsko "Deus," "Bog."
Zna se da je Tir bio Bog Pravde u severnim panteonima. Njegov mač je bio svet; zakletva
na Tirov mač se smatrala obavezujućom; kršenje te zakletve je značilo potpuni gubitak
časti i smrt. Otud dolazi običaj da se vazali kunu vladarima na mač, upotreba mača
prilikom posvećenja vitezova, itsl.
Takođe, najrašireniji oblik opšte pravde u severnim zemljama je bilo okupljanje koje se
izvodilo nekoliko puta godišnje (u zavisnosti od mesta), koje se zvalo prosto "stvar" (the
Thing). Na "stvari" su ljudi izlazili pred izabrane sudije, izlagali probleme i sukobe, i
dobijali odgovore i razrešenja. Tu se sudilo zločincima i prekršiocima zakona... Bog koji je
predsedavao nad "stvari" je bio, naravno, Tir.
Tir je takođe Bog rata, ali (za razliku od drugih bogova rata, kao što su Mars ili Ares) on
se uvek bori samo na strani na kojoj je pravda. U pričama je naoružan kopljem i mačem
163
- ali je njegovo koplje manje oružje, a više skiptar koji pokazuje zakonodavnu moć.
Mačevi pripadnika nordijskih plemena su redovno imali dve Rune Tyr urezane u metal
mača.
Tir je epitom pravde, hrabrosti, poštenja, discipline i spremnosti na žrtvu za opšte dobro.
Bilo šta što je povezano sa njim mora biti rađeno uz strogu pažnju na čast i dostojanstvo,
i njegova pomoć (pa ni pomoć Rune) ne može biti dobijena za nepravedan cilj. U jednom
smislu, Tyr je simbol večnog zakona Univerzuma, manifestacija Orloga na nivou ljudskog
shvatanja pravde.
Tir i Fenris
Po priči, Loki se tajno oženio divkinjom po imenu Angr-Boda, sa kojom je dobio troje
strašne dece: vuka Fenrisa, boginju smrti Hel, i Iormungandr, Zmiju Midgarda. Loki je
postojanje svoje dece skrivao od ostalih bogova što je duže bilo moguće, ali su Fenris i
Iormungandr ubrzo toliko izrasli da su ih Bogovi primetili. Da bi rešio problem, Odin je
poslao Hel u dubine Niflhajma, rekavši joj da može da vlada nad devet svetova mrtvih.
Zmiju je bacio u okean, u kome je ona izrasla toliko velika da se obavila oko celog sveta,
na kraju počevši da grize sebe za rep. Videvši taj zastrašujući rast, Odin je Fenrisa poveo
sa sobom nazad u Asgard u nadi da će lrpz ljubaznost i prijateljstvo vuk postati pitom i
da neće predstavljati opasnost za Bogove.
Međutim, Fenris je brzo izrastao do takve veličine da su se Bogovi plašili da mu priđu; svi
osim Tira, koji ga je redovno hranio. Međutim, Fenris je nastavio da raste, i postajao je
sve divljiji i besniji, dok se Bogovi nisu toliko zabrinuli u vezi toga da su se okupili i počeli
da diskutuju kako da ga vežu, da ne bi mogao da napravi štetu celom svetu.
Uzevši veoma jak lanac, po imenu Laeding, Bogovi su, navodno zabave radi, ubedili
Fenrisa da im pokaže koliko je jak tako što će se osloboditi nakon što bude uvezan
lancem. Fenris, ubeđen u svoju snagu, im dopusti da ga vežu, i zaista - samo napne
mišiće, i lanac se raspukne. Skrivajući svoje nezadovoljstvo, Bogovi su glasno slavili
njegovu snagu; da bi nakon nekog vremena našli još jači lanac, Droma, i predložili
Fenrisu ponovni ispit. Fenris je ponovo pristao, i opet je bez problema raskinuo lance...
Nakon ovoga, Bogovi su poslali Skirnira, Frejovog slugu, da ode do Svart-alfa-hajma, i da
traži od patuljaka da naprave neraskidivi lanac. Patuljci su prihvatili posao, i od krajnje
neobičnih materijala (zvuk mačjih stopala, ženska brada, korenje planine, želje medveda,
glas riba, ptičja pljuvačka...) načinili svilenkasto uže po imenu Gleipnir, za koje su rekli
Skirniru da će postajati sve jače što se više isteže.
Bogovi su zatim pokušali da ubede Fenrisa da uđe i u treće nadmetanje snage; ali Fenris
je postao sumnjičav kada je video tanko i naizgled slabašno uže, pa je zatražio da mu
neki od Bogova da garanciju da će biti oslobođen ako ne uspe da uže raskine. Bogovi su
se za trenutak zbunjeno povukli, i izgledalo je da će čitava stvar propasti, ali je onda Tir
prišao i stavio Fenrisu svoju desnu ruku u usta.
Fenris je zatim pristao da ga vežu, i pokušao je da se oslobodi, ali bez uspeha. Priznavši
da je uze jače od njega, tražio je od Bogova da ga oslobode, ali su oni odbili - na šta je
on odgrizao Tirovu desnu šaku u zglavku. Nakon toga, Bogovi su na jedvite jade odvukli
164
Fenrisa do neke izolovane stene i vezali ga za nju; njegovi urlici su bili toliko snažni da se
svet tresao od njih. Da bi ga sprečili da urla, Bogovi su mu stavili mač u usta, sa
balčakom naslonjenim na donju vilicu a sa oštricom ubodenom u gornju, i tako ga
ostavili.
Tir je ostao bez desne šake, ali je, budući najveći od ratnika, prosto nastavio da svoj mač
koristi levom šakom. Pritom, dobio je titulu "vučji ostaci" ("wolf leavings"), a zglavak je
na severu nazivan "vučji zglob." Fenris je ostao vezan do dana Ragnaroka, kada je
prorečeno da će uspeti da raskine čak i neraskidivo uže kojim je vezan; on će se pojaviti
na bojnom polju da osveti nepravdu koja mu je učinjena, i upravo on će biti taj koji će
ubiti Odina u borbi. I njegova smrt, međutim, je prorečena, pošto će ga Odinov sin,
Vidar, ubiti neposredno nakon toga.
Interpretacija:
"If you have integrity, nothing else matters.
If you don't have integrity, nothing else matters."
~ Anonymous
"Try? Either do, or do not. There is no try."
~ Yoda
Runa Tyr se interpretira na mnogo načina: kao Runa Samožrtvovanja, Runa Pravde, Runa
(Samo)discipline, Runa Ratnika...
U svakom slučaju, lekcija Tyra je bolna lekcija časti i pravde - ali realne, praktične
pravde. U našim moralnim razmišljanjima, pravda često postaje apstraktan koncept o
kome razmišljamo čisto teorijski. Fenrisovo vezivanje, recimo, je potpuno nepravedan
proces - Fenris nije uradio ništa da zasluži to, osim što je prosto bio ono što jeste...
Tirova pravda, međutim, je praktična; ona se svodi na prost princip:
Ono što mora biti urađeno, mora biti urađeno bez obzira na cenu.
Tyr je simbol čoveka koji je svestan sveta, koji je svestan univerzalnog toka, višeg
zakona u univerzumu, i koji deluje u skladu sa time, bez obzira na sebe, bez obzira na
sve ostalo. Postoje stvari koje se moraju uraditi. Ako se one ne urade, izgovori su nebitni,
opravdanja nevažna, pokušaji besmisleni. Ako se one urade, hvale su nebitne, rezultati
su nevažni, ne postoji uživanje u postignuću. Urađeno je ono što je moralo biti urađeno.
Lekcija ove Rune je ključna lekcija zena, kao i lekcija koju mnogi ljudi nauče kroz
borilačke veštine. U Tai Chi postoji jedna lepa izreka: "Jedina odluka koju ratnik donosi je
da li će se boriti ili neće. Ako odluči da se bori, borba teče sama bez daljih odluka."
Dalja objašnjenja su suvišna; meditirajte nad ovom Runom, ali i razmišljajte o njoj u
svakodnevnom životu. Ideja Tyra je najdirektniji put do prosvetljenog stava prema svetu.
Alternativni načini izgovora:
165
OHG - teiwaz
OE - tir, tyr
ON - tiu, tiwar, tyr
GO - teiws, tyz
Asocijacije:
disciplina, samožrtvovanje, Put Ratnika, borba, hrabrost, čast, poštenje, neophodna i
nezaobilazna akcija, otvorenost, zakon.
Magijske upotrebe:
jačanje volje, pomoć u borbi ili pri vežbi veština koje imaju veze sa borbom, pomoć u
pobedi nad nekom preprekom (upozorenje: Pomoć u VAŠOJ borbi sa preprekom; Tyr
nikada neće ukloniti prepreku za vas, ili uraditi bilo šta umesto vas), izvor snage da se
uradi nešto bolno što mora biti urađeno.
Posebne magijske upotrebe:
Dve Rune Tyr urezane na mač su bile obavezne kod nordijskih ratnika; mačevi su
posvećeni Tiru generalno. Takođe, Runa Tyr se često koristi za pomoć pri lečenju povreda
i rana; ne bolesti ili infekcija, vec baš fizičkih povreda, koje uključuju puštanja krvi,
pogotovo ako su one nastale u nekom sukobu ili borbi.
Stara Engleska Runska Pesma
Tir bith tacna sum
healde∂ trywa wel
with æthelingas
a bith on færylde
ofer nihta genipu
næfre swiceth
Tyr is a sign to remember,
well does it hold faith with princes
it is ever on its course
over the mists of night
and never fails.
Tir je znak koji treba pamtiti,
dobro drži veru među vladarima.
Uvek je na svom putu
iznad oblaka noćnih
i nikad ne izdaje.
Stara Nordijska Runska Pesma
166
Tyr er æinendr asa;
opt værdr smi∂r blasa.
Tyr is a one-handed god;
a smith has to blow often.
Tir je jednoruki bog,
kovač mora često da duva.
Stara Islandska Runska Pesma
Tyr er einhendr áss
ok ulfs leifar
ok hofa hilmir.
Tyr is a one-handed god,
and leavings of the wolfsza
and prince of temples.
Tir je jednoruki bog,
ono što je ostalo posle vuka,
i princ hramova.
167
Sistemi i disciplina
Svest, Dejstvo i Prazna Priča
Dva Boga, jedan sa jednom rukom, drugi sa jednim okom, su moćni mitološki simboli. O
koliko jakim arhetipima se radi možete da shvatite ako se setite da se moderna haotika
vrti oko ideja KIA ("oko") i ZOS ("ruka"); principima svesti i dejstva. Slični simboli se
pojavljuju i u drugim religijama, ako pažljivo pogledate (hrisćanska distinkcija između
Svetog Duha i Logosa, npr).
Ovi principi, njihovo značenje i uticaj tog značenja na vas su stvari o kojima možete
razmišljati, i koje vredi istražiti. Ono o čemu ćemo ovde pričati, međutim, je treći
element, stvar čije razumevanje je od vrhunske vaznosti za svakog maga: prazna priča.
Naime, mag koji radi magiju nije pravi mag. Pravi mag ŽIVI svoju magiju.
Upotrebljavanje magijskih sredstava je njemu isto onoliko prirodno koliko i disanje.
Proste magijske tehnike (kao što su projekcija i koncentracija) su isto onoliko prirodan i
uobičajen deo njegovog života koliko i razgovor ili hodanje.
U osnovi tog pristupa svetu stoji izbor: da li će Mag pokušati da izgradi svoju magiju, ili
će izabrati magiju koja će da izgradi (ili, tačnije, izmeni) njega samog. Mnogi biraju
drugu stazu, i prihvataju uređene, određene sisteme magije, kojih se revnosno drže i
vežbaju; izuzetno mali broj takvih uspe da postigne velike ciljeve, ali se većina zaglavi na
nekoj tački sistema koja je do te mere nekompatibilna sa njima da nikako ne mogu da je
savladaju.
Oni koji krenu prvom stazom nemaju taj problem, ali zato imaju jedan drugi, u praksi
ništa manji, problem prazne priče. O čemu se radi?
Mag koji pravi svoj magijski sistem ima ispred sebe izbor između stotina raznih sistema;
hiljada varijacija na iste sisteme; milionima dodataka koje može i ne mora da upotrebi.
Jedan deo ljudi se zaleti, i počne da uči sve po redu, sve po pet minuta, ništa definitivno;
drugi deo počne da istražuje razne stvari paralelno, da naleće na razne zanimljive stvari, i
da zatim počne da uči od svega po malo, ne postižući upotrebljiv nivo znanja ni u jednoj
oblasti. Najveći broj, međutim, zapadne u armchair magick - počne da čita i gleda sve, ali
da radi sve manje i manje, postajući potpuno neefikasan, gubeći svaki uticaj na svet oko
sebe.
Od magije na taj način ostaje samo gomila prazne priče - hiljade nepovezanih delića
raznih sistema koji svi lebde "tu negde okolo," ali koji su realno potpuno neupotrebljivi.
Kako postupati da se ovako nešto izbegne?
Disciplina u gradnji i upotrebi sistema
Osnovna stvar je RAD. Nikada, nikada, nikada ne treba prestajati sa radom. Recimo,
stavite sebi u zadatak da svaki dan uradite makar jednu primenu magije - prosta
168
koncentracija može da posluži, ali svaki dan mora postojati nešto. U dnevnik upišite
dugoročne magijske ciljeve, i isplanirajte dva ili tri velika, kompleksna rituala za sledećih
šest meseci. I, naravno - kada jednom isplanirate nešto, RADITE PO PLANU.
Ali ostaje pitanje, šta raditi? Tamo napolju ima toliko sistema, toliko načina rada, toliko
mogućnosti... Kako izabrati?
Prvi korak u izboru je pitanje: šta je potrebno, a šta samo izgleda zanimljivo? Da li ćete
koristiti to što naučite, ili ćete samo baciti vreme i resurse na učenje? Uvek je bolje
vežbati nešto što je već poznato i upotrebljivo nego učiti nešto novo, nepoznato ali i
neupotrebljivo. Na primer, možda bi bilo lepo naučiti ideje tibetanskog šamanizma
(religija Bon); ali šta će vam vredeti ritual za koji vam treba jakovo mleko, parče kamena
sa određene svete planine u Himalajima i čitava serija alatki koje ne možete ni napraviti
ni kupiti u mestu gde živite?
Pritom, pazite na razliku između upoznavanja sa nečim i učenja nečega. Vredi se
upoznati sa praktično svakom strujom magije, pošto vam ona može dati neke opšte
ideje; ali "upoznati se" znači eventualno usput pročitati nešto o njoj, ili o njoj
porazgovarati sa nekim koji je poznaje. Naučiti neku granu magije znači uložiti trud da se
ona shvati i savlada - nešto slično ovome što radite sa Runama kroz Raido (i što je
proces koji će trajati još godinama nakon Raida, pre nego što budete sebe mogli da
nazovete Helrunarima, majstorima Runa). Dakle: NE TROŠITE VREME NA ONO ŠTO
NEĆETE KORISTITI.
Drugi korak je pitanje: da li je ovaj sistem stvaran ili izmišljen? Za svaki delujući magijski
sistem postoji deset potpuno otkačenih produkata lokalnih šizofrenika. Najlakši način da
se ovo proveri je da se pogledaju ljudi koji ga već poznaju: da li on deluje za njih? Da li
donosi one rezultate koje treba da donese?
Recimo da ste odlučili da je potrebno da unapredite gipkost i pokretljivost svog tela; i
sada idete okolo i tražite nekoga ko uči odgovarajuće veštine. Dođu učitelj A i učitelj B,
svaki sa svojom vrstom Joge. Učitelj A je nespretan sa rečima, zvuči usiljeno i
neprecizno, i teško ga je razumeti; učitelj B je jasan, ima zanimljive teorije, i govori
stvari koje imaju smisla. Istovremeno, učitelj A je smiren i opusten tip, koji je u stanju
da u trenutku i bez napora zauzme razne nemoguće poze; učitelj B je prilično nervozan i
nestabilan, i u svaku pozu se namešta po pola sata. Velika većina ljudi će otići kod
učitelja B, zato što on lepo govori; oni će pritom zaboraviti da su došli da od njega nauče
gipkost i opuštenost tela, a ne način lepog govora. Uvek držite cilj u glavi, i tražite onu
tehniku i onog učitelja koji pokazuje najbolje rezultate u onome što pokušavate da
naučite.
Treći korak je pitanje realne upotrebljivosti. Komplikovanost upotrebe, potrebni
materijali, potrebno vreme - sve treba uračunati u jednačinu. Ako naučite i uvežbate
dobar sistem za postizanje nekog rezultata, čije su tehnike, međutim, toliko
komplikovane da vam treba par meseci pripreme za par meseci izvođenja iza čega slede
par meseci raščišćavanja - vredi se zapitati da li je cilj vredan svega toga i da li možda
postoji malo manje efikasan metod, koji je moguće možda izvesti u roku od par dana.
169
Primer, recimo, bi bila klasična demonologija: čovek treba da nauči kako da iscrta krug i
trougao, treba da nauči napamet (savršeno! greške izazivaju gadne posledice!) pozive,
prizive, naterivanja i reči obaveze, zatim da nauči sve o demonu koga želi da priziva, i da
savršeno razume sve u vezi njegovog simbola. Zatim treba obezbediti tamnu sobu sa
kamenim podom, na taj pod polako iscrtati trougao sa simbolom, pa zatim iscrtati krug
oko sebe (jezivo komplikovano, i mora biti izvedeno bez greške), pa obaviti pozive i
priziv, sa savršeno određenim položajima sveća i tačno pravim mirisom u sobi, pa sve
izvesti po tačnim... itd, itd, itd.
A sve to iako se isti rezultat može verovatno postići prostim pravljenjem servitora, za
koje je potrebno par sati rada, i koje se može obaviti bilo gde. Čak i kada se uzme u
obzir da je servitor daleko manje efikasna stvar od demona Goetije, čovek može da
napravi i odašalje tri servitora i pet sigila za petinu vremena koje mu treba za jedno
prizivanje, što bi dovelo do otprilike istog nivoa efikasnosti izvršenja.
Četvrti korak je pitanje kolika posvećenost sistemu je potrebna? Ako sistem zahteva od
vas da napustite sve ostale tehnike koje već poznajete, recimo, ili da njemu posvetite
toliko vremena da ništa drugo ne možete da radite, da li se taj sistem onda isplati?
Recimo, Vudu sistem je VEOMA moćan - ali i strahovito zahtevan. Čovek koji počne da se
bavi njim mora sve da radi u okviru njega, i sve ostale stvari postaju minorne i usputne;
napuštanje sistema ili neredovnost u izvrsavanju potrebnih rituala i traženih stvari dovodi
do trenutnog, obično veoma bolnog odgovora. Kada se razmatra početak rada sa nekim
sistemom, ovo je NEOPHODNO uzeti u obzir.
Peta stvar je kultni nivo celog sistema. Kakvi su drugi ljudi koji se bave tim sistemom,
koliko oni smatraju sistem svetim, i koje su posledice povezivanja sa takvim ljudima.
Ako, recimo, nađete grupu ljudi koja smrtno ozbiljno shvata neku tehniku koja vama
samo usputno treba, i ako je potrebno postati član te grupe i prihvatiti obaveze, obećati
vernost "vođi" ili nešto slično - batalite, nije vredno. Isto važi za pojedinačne učitelje; ako
treba da učite od nekoga ko traži od vas da ga nazivate "prosvetljeni majstore," pitanje
je da li tehnika vredi truda oko stalnog slamanja jezika o tu titulu.
Sve ovo verovatno zvuči kao običan zdrav razum; ali problem je u tome što svakom
čoveku povremeno upravo taj deo mozga ne radi kako treba. Struktuirani sistem otežava
grešku: ako imate zapisan niz stvari koje neka tehnika/organizacija/štaveć treba da
ispuni, onda je teže zaobići ili zaboraviti na nedostatke u svetlu lepe prezentacije. Kao i u
svemu u životu, pravilo srednjeg puta je ovde dragoceno: prekrut i nefleksibilan sistem
znači stalno naletanje na zidove; nedefinisan i lebdeći sistem znači stalno skretanje sa
puta (često niz liticu sa strane). Držite se sredine.
Napomena o imenima dana
Jedna stvar koja nema direktne veze sa Runom Tyr, ali koju vredi znati: imena dana na
većini severnih i zapadnih jezika su povezana sa rimskim i severnim Bogovima. Recimo,
engleski:
Sunday - Sun's day - dan sunca
Monday - Moon's day - dan meseca
170
Tuesday - Tiwesdaeg - Tirov dan
Wednesday - Wodansdaeg - Odinov dan
Thursday - Thorsdaeg - Torov dan
Friday - Frigedaeg - Frigin/Frejin dan
Saturday - Saturn's day - Saturnov dan
U drugim jezicima su stvari malo komplikovanije; recimo, u u nemačkom reč za utorak
dolazi od naziva za "Thing," Dienstag - ali dan je i dalje posvećen Tiru.
Ono što je najzanimljivije je da je posvećenost dana u nedelji pan-evropski fenomen.
Recimo, SVI narodi su posvećivali četvrtak bogovima groma: u Rimu je on bio posvećen
Jupiteru, među severnim narodima Toru, među Slovenima Perunu. Petak, dan bogova
ljubavi i plodnosti, takođe: u Rimu je bio posvećen Veneri, među severnim narodima
Friggi i Freji, među Slovenima boginji Mokosi.
Istražite ovo na svoju ruku kada budete imali prilike; onima koji ukazuju čast starim
Bogovima ovaj sistem može veoma lepo da posluži.
171
18. Berkana
Koreni:
Berkana je najverovatnije Runa Breze, iz OHG birka, OE beorc, ON björka, do modernog
engleskog birch, sve iz IE korena *bher-eg-, "sijati, jasno, belo." U vezi etimologije ove
Rune postoji mnogo nesuglasica: naime, OE pesma pominje da Berkana "ne donosi
plodove" (breza nosi svoju vrstu oraha), dok OICE pesma pominje abies, jelu. Mnogi su
pokušavali da nađu drvo koje više odgovara opisu, i neki predlažu topolu ili jasen, ali ti
predlozi ostaju sumnjivi.
Ja ću ovde smatrati Bekranu brezom, pošto običaji vezani za brezu najbolje odgovaraju
značenju Rune.
Alternativni načini izgovora:
OHG - berkana, brica
OE - beorc, beork
ON - bjarkan, brica, bercana
GO - bairkan, bercna
Istorijski pogled i interpretacija:
Berkana ima tri osnovna značenja u Runskom smislu: plodnost, lepota i zdravlje. Njeno
značenje je najlakše, u stvari objasniti preko gorepomenutih običaja i verovanja.
Metle od brezovih grana su se koristile za ritualno prolećno čišćenje kuće, da "isteraju
zlo" iz kuće zajedno sa prljavštinom. Takođe, veštice su letele na brezovim metlama.
U mnogim mestima postojao je običaj da se nešto posle Ostare (ili na Ostaru - znači
172
između 21. marta i prvog aprila) mladi ljudi i devojke, kao i stoka, izvedu iz sela, i da
zatim obiđu krug oko njega - uključujući i polja. Povremeno, ova procesija bi se
zaustavljala, i stariji ljudi bi ritualno (i blago) šibali zemlju na granicama njiva, pa zatim i
mlađe ljude i stoku brezovim prutovima, "da zapamte." Šta da zapamte, nije baš jasno
(granice zemlje? zapamtite ovo, može da bude zanimljivo kada dođete do Rune Othila),
ali postoji velika verovatnoća da se to radi da bi se obezbedila plodnost, kako ljudi tako i
stoke.
U mnogim narodima, uključujuci tu i Srbe, postoji verovanje da se zli duhovi mogu
isterati iz čoveka ili predmeta šibanjem brezovim prutom. često se događalo da ludake
šibaju brezovim prućem, ne bi li "isterali zle duhove" iz njih.
U nekim zemljama još uvek postoji običaj da mladi ljudi kače venac od brezovih prutova
iznad vrata svoje voljene devojke.
Ukratko, tamo gde Algiz pasivno brani, Berkana pruža aktivno oružje. Kao simbol lepote i
zdravlja, ona se koristi da istera nesreću i bolest, svoje suprotnosti. Najbolje objašnjenje
ostatka značenja ove Rune daje Stara Engleska pesma: "Prelepe su njene grane, u
gordoj kruni divno ukrašenoj, koja poseže ka nebu."
Asocijacije:
plodnost, zdravlje, raščišćenje, čistoća, jasnoća, svežina, lepota
Magijske upotrebe:
raščišćavanje, isterivanje, lečenje bolesti i infekcija, privlačenje/privlačnost, uklanjanje
neželjenih uticaja, razjašnjavanje neke zamućene situacije. Projekcija Gebo/Berkana se
koristi za direktno zavođenje ;), kao i ista Bindruna.
Posebna magijska upotreba:
Raščišćavanje, naravno. Nađite stablo breze, zamolite ga da vam oprosti i objasnite zašto
ste došli (da li ćete se osecati glupo? Verovatno. Ipak, to je deo rituala - preskočite ga na
sopstvenu odgovornost), otkinite jedan prut, i idite na mesto koje želite da očistite.
Veoma bi dobro bilo da nađete stablo koje je u nekoj šumi ili duboko u parku, kome
grane nisu prekrivene slojem prljavštine od izduvnih gasova (kao što je slučaj sa
drvećem u većini gradova).
Na mestu koje želite da isterate uradite prvo jedan dobar banishing ritual, zatim se
prebacite u šestu brzinu (maksimalna količina energije koju možete da postignete), i
krenite da iz sve snage šibate okolo - po zidovima, podu, plafonu, predmetima...naravno,
pazeći da pritom ništa ne polomite, ako baš ne morate ;).
Ritual je krajnje efikasan ako se dobro izvede, a u svakom slučaju obično veoma prija. :)
Stara Engleska Runska Pesma:
173
Beorc byth bleda leas
bereth efne swa ∂eah
tanas butan tudder
bith on teglum wlitig,
heah on helme
hrysteg fægere
geloden leafum
lyfte getenge.
Beorc is seedless,
yet even without fruit
it bears sprouts.
Splendid are its branches,
lofty in its crown,
gloriously adorned
reaching for the sky.
Berkana je bez semena,
pa ipak bez plodova pušta izdanke.
Prelepe su njene grane,
u gordoj kruni divno ukrašenoj,
koja poseže ka nebu.
Stara Nordijska Runska Pesma:
Bjarkan er laufgrønstr lima,
Loki bar flær∂a tima.
Bjarkan has the greenest leaves of any shrub,
Loki was fortunate in his deceit.
Berkana je najzeleniji od svih žbunova,
Loki je imao sreće u svojoj prevari.
Stara Islandska Runska Pesma:
Bjarkan er laufgat lim
ok litit tre
ok ungsamligr vi∂r
abies bu∂lungr.
Bjarkan is a leafy twig
and little tree
and fresh young shrub
abies fir.
174
Berkana je grana puna lišća
i malo drvo
i svež, mlad žbun
abies - jela.
[OICE pesmu možete preskočiti - ne daje nove informacije posle OE pesme, a samo
zamućuje stvari]
[Takođe, došao je trenutak kada sam ostao bez vremena za crtanje; da ne bi ste dobili
tekst o Rune Sorcery tek za x dana, umesto slike dobijate tekstualni opis asane i mudre:
Asana - Lezite na leđa, savijte noge u kolenima, tako da se kolena dodiruju, Skupite šake
u pesnice, i stavite ih tako da se pesnicama oslanjate o pod pored svojih ušiju; znači,
laktovi su savijeni pravo iznad vas. Ako pravilno ležite, čovek koji vas gleda sa strane bi
video oblik Rune Berkana.
Mudra: savijte mali i domali prst. Spojte kažiprst i palac, tako da čine krug. Zatim savijte
srednji prst tako da vrhom nokta srednjeg prsta dotaknete srednji članak kažiprsta (svaki
prst osim palca ima tri članka: koren, srednji, i članak ispod samog vrha prsta).
175
Rune Sorcery
Runski predmeti, urezivanje i utiskivanje
Runski sorcery je veoma zgodan i veoma često korišćen oblik upotrebe Runa. Što je
najlepše, principi naučeni kroz njega vrlo lako mogu da se primene i na druge sisteme :)
U principu, "Runski predmet" je predmet na koji su urezane ili utisnute (obično usijanim
metalom) Rune, uz odgovarajuću aktivaciju (obično krvlju). Neki česti predmeti su:
- Talismani, koji se generalno mogu podeliti na dve vrste. Prva su oni koji se nose:
privesci na lancicu oko vrata, u džepu, prstenje, narukvice... Obično se radi o generalno
zaštitnim stvarčicama, fokusiranim oko Rune Algiz, sa još nekoliko "dobrih" Runa
(Sowulo, Wunjo...). Druga vrsta su fokusni talismani, obično predmeti sa Bindrunama
koji sluze kao fokusi nekih dužih Radova. Na primer, čovek koji odluči da želi da napusti
zemlju i ode u inostranstvo može da napravi Runski talisman sa odgovarajućim Runama
(centriran oko Raida, verovatno), koji će imati centralno mesto u seriji rituala i radova
koji će se baviti pojedinačnim aspektima samog puta (biranje odredista, sredstva za
putovanje, administracija, vize...).
- Štapovi su druga česta upotreba, koja je danas doduše mnogo ređa nego u prošlosti
(izaći na ulicu sa Runskim štapom je...nezgodno, u najmanju ruku ;). Štapovi su takođe
oblik talismana, ali uz jednu bitnu razliku: dok velika većina talismana ima pasivnu ulogu
(talisman za zaštitu nosite sa sobom, i on vas štiti), štapovi obično imaju aktivnu ulogu
(tj. radite nešto KROZ njih). Ova podela, naravno, nije obavezna, možete napraviti
aktivni talisman i pasivan štap, ali generalno važi kroz istoriju.
- Znakovi i granični kamenovi su stvar koja je danas skoro zaboravljena. Rune možete
staviti na kamenje kojim okružujete svoj krug u prirodi (ako ikada budete u prilici da
napravite krug u prirodi). Zatim, tu su stvari kao što su nadgrobni spomenici, tajne
oznake, i ugaoni kamenovi (cornerstones - kamenje koje stoji u uglovima imanja i
označava njegove granice).
- Nameštaj, pogotovo stolice i oltari, često nosi Rune na sebi. Tronovi starih nordijskih
kraljeva su nosili veoma kompleksne Bindrune, a oltari mnogih današnjih magova imaju
ceo Futark urezan na sebi, bilo kao krug u centru stola, bilo po ivicama sa strane...
- Vrata i dovratci su često ukrašavani Runama; kao zaštita za one koji žive u kući, za
sprečavanje krađe...upotrebe su razne.
Napomena:
Postoje na stotine sorcery škola i sistema, i mali milion načina gledanja na ideje koje
stoje iza sorcery. Ovo što sledi je čisto moja klasifikacija istih ideja, i nekih koncepata
koje sam našao korisnim u raznim školama; drugim rečima, ovo nećete naći u knjigama.
Predlažem vam da na osnovu ovih ideja, polako, kroz praksu razvijete svoj lični sistem.
176
Urezivanje i materijal
Pravljenje talismana (bilo kakvog Runskog predmeta, u stvari, ali koristiću reč
"talisman") je prilično direktan proces. Redosled je prost:
- odlučite TAČNO šta će talisman da radi. Najbolje je ovo staviti u statement of intent,
kao da želite da pravite sigil, sa svim upozorenjima koja važe i za sigile. Pritom, talisman
može da ima više od jednog SOI, ne postoji razlog da ne radi više stvari odjednom;
jedino na šta treba paziti je da mu ne date međusobno suprotne stvari u zadatak.
- odlučite pažljivo koja će biti sidra na talismanu (o ovome malo kasnije), i da li je
potrebna (i kakva) kontrola toka. Iscrtajte kako će talisman otprilike izgledati kada bude
gotov na parčetu papira, i razmislite da li postoji nešto što treba doraditi. Setite se:
estetika je važna. U svrhu zaobilaženja cenzora, talisman koji izgleda "magično" će
delovati mnogo bolje od talismana koji izgleda poptuno bezveze (pogotovo ako ga pravite
za neku drugu osobu).
- odaberite materijal za talisman. KAKO ćete odabrati materijal zavisi potpuo od vašeg
ličnog osećaja i stila u magiji. Recimo, Runski talismani se tradicionalno urezuju u drvo,
kamen ili neki prirodni materijal (ja često pravim talismane od kože); u metal jedino ako
je u pitanju oružje. S druge strane, mnogi haotici prave talismane od praktično bilo čega
- poznavao sam jednu ženu koja je napravila prilično moćan talisman od plastične igračke
iz Kinder jajeta ;). Whatever works for you.
Neki ljudi (uključujući i mene) pažljivo biraju materijale, i adaptiraju izbor materijala u
skladu sa svrhom talismana (recimo, ako je talisman nešto povezano sa životom,
emocijama, lečenjem...talisman će biti od drveta ili neke organske materije; ako se radi
o nečemu što treba da bude, recimo, fokus sila, tu će kamen ili kristal mnogo bolje
poslužiti). Drugi prave talismane od bilo čega što im padne pod ruku. Nekada se događa
da naiđete na predmet koji vas prosto inspiriše da od njega napravite talisman za
određenu svrhu. Itd - svako ima svoj stil, i svaka situacija je specifična.
- pripremite materijal za urezivanje. Dajte mu oblik, uklonite nepravilnosti (ako ih ima, i
ako smetaju), pročistite ga (metal, recimo, možete da pročistite solju; drvo "dimljenjem"
iznad zapaljenog štapića sandalwooda). Budite sigurni da ono što imate na kraju
odgovara vašim potrebama.
- urežite simbole u talisman. Urezivanje se može izvesti u okviru produženog rituala,
posvećenim nožem, u sredini kabalističkog kruga pod punim mesecom ;), ili kuhinjskim
nožem za stolom u dnevnoj sobi. Opet, štagod je potrebno. Verovatno ćete, pre ili
kasnije, imati priliku da pravite talismane i na mnogo raznih načina.
Kako se tačno urezuju Rune, isto prepuštam vama. Možete da nađete izvore koji
insistiraju da se Rune "pravilno" urezuju samo na jedan tačno određen način (recimo, da
se Fehu urezuje kao linija odozgo nadole, pa zatim gornja kosa linija zdesna nalevo, pa
donja kosa linija sleva nadesno); ali ti izvori se nikada ne slažu jedni sa drugima, i
predstavljaju arbitrarne odluke. Ako želite, možete napraviti svoj sistem urezivanja.
177
Neki drugi ulaze u centar, pa u toku urezivanja zapevaju imena Runa, ili recituju Runske
pesme. Ja nalazim da je mnogo bolje koncentrisati se na svrhu talismana nego na
značenje pojedinačnih Runa, a da je još bolje isprazniti um od svih magijskih konotacija i
držati se čisto tehničkih sve do trenutka aktivacije. Opet, štagod radi za vas.
- kada su simboli urezani, zadnji korak je aktivacija talismana. Načina za aktivaciju ima
isto onoliko koliko ima sorcery tradicija. Možete da talisman aktivirate isto kao što bi ste
aktivirali sigil - postizanjem gnoze, i sasipanjem "energije" u talisman umesto u sigil.
Aktiviranjem krvlju. Pozivom Bogovima, i čitavim ritualima da bi se talisman "posvetio."
Itd, itd. Par ideja u ovom pravcu slede u daljem tekstu.
Sidra i kontrola toka
- "Sidro" je naziv koji koristim za osnovne ideje koje označavaju funkciju predmeta.
Uzmimo da pravimo, recimo, Runski talisman za generalnu zaštitu nekog čoveka. Dobra
sidra za taj talisman bi bile Rune Algiz, Sowulo, Wunjo i Ansuz; Bindruna sastavljena od
te četiri može isto tako da posluži. Te Rune nose u sebi smisao talismana, ono što će on
raditi od tog trenutka nadalje. Sigili se takođe često koriste kao sidra, kao i imena
Bogova, ili čak i kratke litanije ili prizivi određenih božanstava ili sila.
- "Kontrola Toka" je sistem simbola koji označava KAKO će se čitava stvar izvršavati VEOMA bitno ako se pravi neka preciznija stvar. Recimo, ako pravite talisman kome je cilj
da vas učini uspešnim na poslu, vredi ubaciti nekoliko sigila koji će odrediti način dejstva,
tj. kako i u kom smislu uspesnijim.
Aktivacija mrežom
Moj omiljeni način aktivacije je aktivacija mrežom. Prvi korak je banishing, poravljenje
kruga, nakon čega se sedne i centrira, držeći talisman u rukama. U centru se vizualizuje
talisman (kao fizički predmet). Svako "sidro" na talismanu postaje centar iz koga se širi
mreža...svaka nit u mreži predstavlja neki pravac u kome će to sidro da utiče na svet u
skladu sa namerom talismana. Mreža raste, i mreže koje rastu iz različitih sidara se
mešaju i stapaju, dok na kraju ne ostane jedna ogromna mreža koja se pruža u
beskonačnost.
Nakon ovoga, postoje dva različita načina aktivacije.
Prvi je za talismane sa opštim, pozadinskim dejstvima, koja ne moraju biti blatantno jaka
(za koja je, u stvari, preporučljivo da budu što suptilnija). U tom slučaju, ide se u centar
sve dublje i dublje, onoliko duboko koliko mag može da postigne. Kada se postigne što
savršeniji centar, cela mreža kolapsira nazad u talisman (fizički talisman - znači u
talisman koji držite u rukama!), tako da talisman sada sadrži celu beskonačnu mrežu
unutar sebe, postajući simbol univerzuma u kome sve ide u skladu sa namerom.
Drugi je za predmete koji treba da postignu vidljive, jasne efekte, i kojima je potrebna
velika energija. U tom slučaju ide se u gnozu - što dublju, to bolje. U trenutku postizanja
gnoze, mreža se kolapsira, ali tako da na hiljade niti i dalje ostaju van talismana;
talisman izgleda kao oblak niti, sa zgusnutom mrežom u centru. Sva energija gnoze se
178
sasipa u mrežu, koja počinje da vibrira energijom.
Aktivacija za druge
Kada pravite talisman za sebe, Rune se mogu aktivirati uz pomoć krvi; to ne samo što
predstavlja praćene tradicije, već i povezuje talisman sa vama i vašom suštinom. Ali,
ponakad ćete verovatno imati priliku da pravite talismane i za druge ljude...a onda ne
želite da oni budu preusko povezani sa vama. Sta onda uraditi?
Jedan način je samo napravite fizički talisman, a da aktivaciju (što uključuje i aktivaciju
Runa uz pomoć krvi) prepustite njima. Drugi način je da koristite neke generalne
aktivatore koji su u skladu sa idejom talismana (recimo, na mojim radovima često
koristim razne smole kojima premažem talismane, bez obzira da li ih pravim za sebe ili za
druge; Zmajeva Krv je, recimo, savršena za talismane čija uloga je raščišćavanje i zaštita
prostora).
Treći metod je da napravite talisman koji nije povezan ni sa kim, i da onda pustite da se
veza uspostavi sama od sebe. Recimo, ja često pravim talismane od kože, koje ljudi onda
nose na lancicu oko vrata; bliskost talismana telu, stalno prisustvo... sve to čini talisman
povezanim sa čovekom koji ga nosi. Imajte u vidu da je povezivanje važno. Ako
napravite talisman koji štiti...koga on štiti? Talisman koji nije povezan sa čovekom će
verovatno štititi neki prostor generalno, ali ne čoveka konkretno.
Predmeti kao fokusi
Magijski predmeti mogu da služe i kao pasivni kanali za druge, direktnije vrste magije.
Da obradimo ukratko tri najčešća oblika ove primene:
- Fokusi koncentracije su predmeti koji služe da pomognu ili omoguće izvođenje nekog
određenog tipa magije. Klasičan primer za ovo je magijski štapić (wand), koji sam po
sebi ne radi ništa, ali služi za usmeravanje sila (prilikom, recimo, iscrtavanja simbola).
Čest Haotički primer bi mogla biti, recimo, primena naočara za sunce koje su aktivirane
tako da olakšavaju "viđenje" energetskih tokova.
- O fokusima namere smo već govorili u uvodu: predmeti koji su fizička predstava nekog
dugoročnog cilja (recimo, za pomenuto putovanje u inostranstvo, čovek može da uzme
drvenu figuricu konja, i da je polako iscrtava sigilima i simbolima za prevazilaženje
određenih prepreka, kako na koju nailazi). Fokusi namere obično bivaju ritualno
uništavani nakon što cilj bude postignut.
- reprezentacije mete su talismani čija je svrha da daju predstavu cilja; energije
usmerene na predstavu se prenose na cilj. Klasičan primer su vudu lutke, koje služe kao
simboli ciljne osobe; ono što se kocentriše na lutku se prenosi na čoveka, bar u teoriji
(napomena: mada se u filmovima lutke koriste isključivo za "prokletstva," u stvarnosti se
one u Vudu tradiciji mnogo češće koriste kao fokusi za lečenje). Predmet koji predstavlja
simbol nekog mesta može da omogući uticaj na to mesto...itd, itd.
Mag može da napravi i talisman koji predstavlja njega samog, i da ga zatim okruži
179
pozitivnim uticajima i sigilima koji pomažu izvršenju njegovih ciljeva. Pažljivo međutim takav talisman je teško uništiti bez posledica, a ni izgubiti ga (ili dopustiti da on padne u
ruke nekom drugom) nije preporučljivo.
180
19. Eihwaz
Koreni i istorijski pogled:
Značenje Rune Eihwaz je vrlo teško objasniti. Većina poznavaoca Runa smatra da je
Eihwaz Runa Konja, što u neku ruku sledi i iz stihova Runske Pesme; ovu interpretaciju
ćete naci u praktično svakoj knjizi o Runama na koju naiđete. Međutim, ona nosi sa
sobom nekoliko problema: recimo, značenje Rune u tom slučaju (prenos, transport, put)
je u neku ruku suvišno ako se u obzir uzme Runa Raido; takođe, navodi se da je prakoren reči "Ehwaz" IE reč *ekw-, "konj" (odakle sledi sve od Latinskog equus, do Grčkog
hippos), što može biti, ali u tom slučaju izgleda da sama reč "eihwaz" nije ostavila
nikakve izvedene reči iza sebe, što je krajnje neobično kada se uzme u obzir efekt koji su
druge Rune imale na jezik.
Drugi interpretiraju Eihwaz kao Runu Braka ("ehe," nem, "brak"), što ima smisla kada se
pogledaju prethodne dve Rune: Tyr kao najviša muška misterija, Berkana kao najviša
ženska misterija, Eihwaz kao ujedinjenje ova dva principa. U tom slučaju se kao osnovni
koren navodi IE *aiw-, što znaci ili "životna sila" ili "životni vek." Dalje imamo OHG ehin
"jedan," ea, ehwa "večno, ispravno, zauvek," kao i OICE ae, "uvek, u svakom slučaju," i
aevi - "životni vek."
Ove dve ideje je, međutim, moguće povezati u jednu celinu (u stvari, pripojiti prvo
značenje drugom) ako se pogleda istorija čoveka i konja u Evropi. Konj je bio jedna od
najvažnijih stvari koje je čovek mogao da poseduje: pomoću njega je on orao njivu,
prenosio terete, vukao kola, i prebacivao se efikasno sa jednog mesta na drugo. Konjanik
u borbi je jedna celina, čovek i konj. čovek bez konja je bio neuporedivo slabiji i manji od
čoveka sa konjem, i veza između čoveka i njegovog konja se smatrala svetom. Ova veza,
dva bića povezana u jednu celinu koja čini više nego što bi bilo koje od njih pojedinačno
moglo (što je ideja koja, makar u teoriji, stoji i iza braka), je pravo značenje Rune.
Dakle, Eihwaz je Runa Jedinstva.
181
(Kad već govorimo o uobičajenim stvarima: zahvaljujući nekim ranim autorima, a takođe
i nekim stvarnim lingvističkim nejasnoćama, najčešće ćete u knjigama pod Eihwaz naci
Runu Tisovine, a pod Ehwaz Runu Konja. Kao da Futark nije dovoljno komplikovan i bez
takvih zamešateljstava... ja se držim imenovanja koje sam dao ovde, pošto ono ima više
lingvističkog smisla, bar po mojoj oceni.)
Alternativni načini izgovora:
OHG - eh, eihwaz
OE - eh
GO - egeis, eyz
Interpretacija:
Jedinstvo je stvar koja se veoma često pominje u magiji i misticizmu kao konačni cilj.
Kabalisti teže da postignu jedinstvo sa Keterom, krunom, Sefirom koji je sam po sebi
simbol jedinstva (tek ispod njega, raspadom na Chokmah i Binah dolazi do pojave
dualnosti). Reč "joga" doslovno znači "jedinstvo." Judeohrišćanski mistici traže "jedinstvo
sa Bogom." Itd, itd...
Mnogo dodirljivija ideja je jedinstvo samog čoveka. Zapitajte se za trenutak prosto
pitanje "ŠTA sam ja?" Jedna prastara Indijska meditacija, poznata kao neti-neti (neitherneither, "niti-niti") daje vrlo precizan odgovor na ovo pitanje:
"Ja nisam moje misli
niti moja pažnja
niti moja inituicija
niti moja logika (matematika)
niti moje znanje
niti moja sećanja
ja nisam moja osećanja
ja nisam moja tuga
niti moja sreća
niti moj bes
niti moje sažaljenje
niti moj strah
niti moja hrabrost
ja nisam moja čula
ja nisam moj vid
niti moj sluh
niti moj dodir
niti moj miris
niti moj ukus
ja nisam moje telo
ja nisam moje ruke
niti moj kažiprst
niti..."
182
Previše precizan za zapadni ukus, verovatno, s obzirom da se spisak nastavlja kroz još
nekoliko stotina stihova. Ali tačan, svakako. ŠTA je onda čovek? Jedan dobar odgovor na
ovo pitanje glasi: vreća žaba.
Zamislite vreću punu žaba. Svaka žaba ima svoj cilj, i skače u pravcu svog cilja. Neke
žabe su velike, neke su manje. Neke su dominantne, i bore se sa drugim žabama; druge
beže i sakrivaju se, i skaču u svom pravcu samo kada one velike ne gledaju. Međutim,
šta vidi posmatrač koji tu vreću posmatra spolja? On vidi kako se vreća pomera manjeviše u jednom pravcu, malo krivudajući - u pravcu u kome se GENERALNO kreće najveći
broj najsnažnijih žaba.
Žabe, naravno, predstavljaju čovekove unutrašnje impulse: želje, porive, psihološke
reflekse usađene kroz obrazovanje, svesne odluke, nesvesne fiziološke porive,
hormonalne uticaje...ono što zovemo "ja" nije ništa drugo do taj pravac u kome se kreće
vreća, za sada. Zamislite kako bi se vreća kretala kada bi sve žabe skakale u istom
pravcu - zamislite to, i zamislili ste sliku čoveka koji prati svoj Tao, svoj put, svoju
Istinsku Volju.
Shvatanje naših "žaba" i stavljanje svih njih pod kontrolu volje (koja sa svakom žabom
sve manje biva volja, a sve više postaje Volja) je proces koji se obično naziva
samspoznaja. Ovaj Raido, recimo, služi kao rupica na vreći kroz koju ste mogli da
provirite i uočite neke od svojih žaba, i možda neke od njih zauzdate, možda neke malo
osnažite...menjajući eventualno generalni pravac vreće koju zovete JA.
Ovo je proces koji za praktično sve ljude traje manje-više celog života. Ovo je takođe
proces u kome manje od pola promila čovečanstva premaši više od četvrtine puta.
Choose your paths wisely.
Asocijacije:
jedinstvo, unija, spajanje, veza, brak, venčanje, celina
Magijske upotrebe:
povezivanje odvojenih delova u celinu; održavanje neke celine na okupu. Tronovi vladara
i poglavica su često imali ovu Runu urezanu na sebi, da podrži jedinstvo njihove nacije.
Kompleksne Runske strukture (talismani, ekstremno kompleksne Bindrune) su često
okruživane krugom Runa Eihwaz, da održe jedinstvo između svih delova.
NIKADA NIKADA NIKADA ne koristiti ovu Runu za stvaranje bilo kakve veze među
pojedinačnim ljudima. Dva čoveka mogu postati jedna celina samo ako se odreknu sebe
samih kao pojedinaca - što je moguće, ali ne na silu. Ne treba je koristiti čak ni kod
braka - mada Runa simboliše brak, to ne znači da nju treba koristiti da se brak stvori.
Stara Engleska Runska Pesma
Eh byth for eorlum
æthelinga wyn
183
hors hofum wlanc
∂ær him hæleth ymbe
welege on wiegum
wrixlath spræce
and bith unstyllum
æfre frofur
Eh is a joy to princes
in the presence of warriors
a steed in the pride of its hoofs,
when rich men on horseback
bandy words about it,
and it is ever a source of comfort
to the restless.
Eihwaz je radost vladarima
u prisustvu ratnika
at ponosnih kopita, kad bogati ljudi
razmenjuju reči o njemu,
i uvek izvor utehe onima koji
ne žele da stoje u mestu.
Sad bi smo mogli malo da (neuobičajeno) raspravljamo o ovoj pesmi (recimo, šta znaci
vladar, a šta označavaju ratnici; kao i kakvo je značenje pojavljivanja imena Rune Wyn,
Wunjo, u pesmi o drugoj Runi). Ali to nećemo uraditi - pre svega zato što postoje granice
i prastaroj mudrosti; čak i ona ima rok trajanja. Današnjem čoveku, što ukljucuje i vas,
je potpuno nemoguće da shvati značenje simbola konja u pravcu u kome je to želeo
autor Runske pesme. Zato će ovo biti (jos neuobičajenije) prva vežba u kojoj nećete
morati da recitujete pesmu u toku meditacije (ali ćete morati da je naucite, ipak; tu ne
popuštam ;).
Umesto toga, meditirajte nad idejom čoveka kao skupa različitih impulsa. Možete koristiti
sliku vreće sa žabama, možete koristiti 3D koordinatni sistem sa masom različitih
vektora, možete koristi bilo koju odgovarajuću sliku...ali se koncentrišite na ideju sebe,
"ja," kao skupa odvojenih delova i odnosa među njima. Razmislite o impulsima koje
imate, koja je njihova snaga, odakle oni dolaze, i gde vode. Bez osuđivanja, bez
uzbuđivanja, što objektivnije možete.
Zadatak je teži nego što izgleda na prvi pogled...ali se isplati.
184
185
Servitori i evokacija
Daemon
U doba kada je starogrčka civilizacija upravo dostizala svoj vrhunac, proročište u Delfima
je dobilo pitanje, "koji čovek je najmudriji na svetu." Pitija je sela ispred pukotine u
zemlji, nastale tokom bitke između Pitona i Apolona, i udahnuvši dimove koji su iz nje
izbijali, upala u trans... Nedugo zatim, u Atinu je stigao odgovor, koji se raščuo po celoj
Grčkoj, pa preživeo i do današnjih dana: "Od svih ljudi na svetu, Sokrat je najmudriji."
Ponosni Atinjani (koji će nedugo zatim glasati za njegovu smrt) su klimali glavama i
govorili jedni drugima: "on ima moćnog daemona."
Kakve veze imaju demoni sa Sokratom? Grčka reč "daemon" je u to doba značila otprilike
ono što danas znači reč "inspiracija" ili "genije:" nešto u čoveku što mu daje ideje i
originalne misli. Muze su inspirisale, ali muze su bile spoljašnji entiteti; nasuprot tome,
svaki čovek je imao SVOG demona.
Hrišćanska crkva je, naravno, i ovom pojmu promenila značenje. S obzirom da originalna
misao ne ide baš najbolje sa "već datom i zapisanom potpunom i konačnom istinom o
svemu što je postojalo, što postoji i što će postojati," demoni su proglašeni za sluge
Satanine...da bi reč na kraju počela da se odnosi upravo na pale anđele hrišćanskog
mita.
Reči su relativne; demon, anđeo, servitor...spoljni i unutrašnji entiteti (ili spoljni I
unutrašnji istovremeno), koje čovečanstvo od svog nastanka priziva, poziva i stvara. Pa,
došlo je vreme da raspravimo neke osnovne ideje o servitorima i evokaciji.
Dinamički model ličnosti o kome smo pričali u okviru rasprave o Runi Eihwaz daje dobar
način gledanja na čitavu ideju servitora (imajte u vidu da se radi o još jednom MODELU;
niko ne može da dokaže da je ovaj način gledanja na stvar "tačan"). Ako se vratimo slici
vreće žaba, možemo da je dogradimo u ovom pravcu:
- postoje mnoge žabe (većinom one jače) koje su zajedničke svim ljudima. Ove žabe
možemo nazvati "arhetipskim porivima čovečanstva."
- ako smo skloni generalnim nazivima koji su nastali kroz gorepomenutu hrišćansku
tradiciju, možemo snažne žabe koje skaču u pravcima (samo)destruktivnosti nazvati
našim "unutrašnjim demonima." Žabe koje skaču u (samo)konstruktivnim pravcima
možemo nazvati našim "unutrašnjim anđelima."
- ako saberemo prethodne dve tačke, i pogledamo arhetipske žabe koje skaču u
određenom (recimo) destruktivnom pravcu, a koje su pritom prisutne manje-više u svim
vrećama, dobijamo "demone" koji su nezavisni od bilo koje pojedinačne vreće. Stavljanje
tog univerzalnog aspekta u centar naše percepcije postaje ono što se obično naziva
praksom magijske evokacije, tj. "prizivanjem demona" (isto važi i za "anđele").
- biranje neke određene žabe iz grupe u našoj vreći, i stavljanje te žabe u centar
percepcije bi bila praksa eksternalizacije.
186
- šta ako možemo da stvorimo novu žabu, po našim sopstvenim željama, pa da tu žabu
dodamo u vreću? A šta ako možemo čak i da je izbacimo iz vreće, napolje u svet, da
skakuće nezavisno od vreće i radi stvari koje vreća ne može? Ovo bi bila praksa kreiranja
servitora.
Da obradimo pomenute prakse, jednu po jednu.
Eksternalizacija
Eksternalizacija je oruđe za borbu protiv "unutrašnjih demona." U principu, radi se o
praksi pri kojoj čovek nalazi deo sebe koji mu se ne sviđa, izdvaja ga, definiše ga, i onda
ga uništava (ili mu umanjuje snagu). Moguće je i obrnuto dejstvo, u kom čovek pojačava
ili stvara novi deo ličnosti, ali ovo je već daleko teže za izvođenje, i daleko opasnije nego
prethodno (koje je samo po sebi dovoljno teško).
Principi eksternalizacije su jednostavni u teoriji, ali ekstremno teški za izvođenje:
1. Definiše se aspekt ličnosti koji treba ukloniti ili ublažiti. Ova definicija mora biti onoliko
precizna koliko je to moguće. Recimo: "Odlaganje suočavanja sa neizbežnim bolnim
situacijama, koje postaju još bolnije kako vreme prolazi."
2. Izvede se serija meditacija nad aspektom ličnosti o kome se radi. Posmatra se odakle
on dolazi, kuda ide, koji su poznati uzroci njegovog postojanja, na šta on sve utiče.
Opažanja se beleže u poseban dnevnik rada. Ovo je možda i najvažniji deo: uzroci i
posledice su strahovito važni. Ništa lakše nego ukloniti svoju agresivnost, da bi se nakon
toga ustanovilo da više nismo u stanju da se borimo za sebe uopšte, čak i kada treba.
3. Pripremi se ritual eksternalizacije. S obzirom da se tok eksternalizacije ne može tačno
planirati, pripremaju se osnovni tokovi rituala, kao i mesto na kome će se ritual izvoditi
(ovakve stvari se obično izvode u dubokoj izolaciji, na izuzetno povučenim i privatnim
mestima). Ako je u pitanju iole teža stvar, za očekivati je da će za eksternalizaciju biti
potrebno makar nedelju dana: par dana pripreme i izolacije, par dana za izvođenje
samog rituala, i par dana za oporavak. Ozbiljni rituali eksternalizacije umeju da traju i
duže; Abremelinov ritual (koji je sličan po svrsi, mada sa malo drugačijim konačnim
ciljem) zahteva punih šest meseci izolacije. Za ovo ima tri raloga: prvo, da se izbegne
gubitak koncentracije (što može biti pogubno kod stvari kao što je ova); drugo, da se
drugi ljudi ne izlazu vašim unutrašnjim demonima; treće, da vas ne proglase za psihotika
i zatvore u tapaciranu ćeliju pre nego što možete da objasnite o čemu se radi.
4. Odlazi se na mesto rituala (ovo je jedna stvar koju NE TREBA raditi u okviru svog
uobičajenog magijskog prostora), i započinje se period izolacije. Dodir sa drugim ljudima
se izbegava potpuno; telefon je isključen, vrata su zaključana. Sve stvari koje su
dekoncentrišuće (knjige, televizor, radio...) se uklanjaju. Mag ostaje sam sa svojim
mislima. Korisno je pripremiti materijale koji se mogu upotrebiti za izražavanje misli:
blok, olovke u boji, glina, sveske...
5. Tokom sledećih dana, vrši se sama eksternalizacija. Mag sedi (ili stoji, ili trči, ili
skače...) koncentrišući se na aspekt koji želi da ukloni. Seća se svih situacija u kojima se
187
taj aspekt javio, i svih situacija do kojih je taj aspekt doveo. Stvari koje mu padaju na
pamet zapisuje, crta, urezuje, oblikuje u materijale koje je pripremio. Cilj je graditi
opsesivnu strukturu sve više, i više, i više...dok se ona u jednom trenutku ne slomi.
Postoji mnogo načina za izvođenje ovoga. Neki koriste droge (pogotovo halucinogene).
Drugi prosto sve više i više energije i koncentracije "sasipaju" u razmišljanje, bez sna,
jela ili piča, dok u groznici rada ne dostignu saznanje.
6. Kada se postigne razumevanje strukture, ona se IMENUJE. Ovo obično dolazi samo od
sebe: kada razumete strukturu, odgovarajuće ime za nju vam skoči u glavu. Ime
strukture je ime demona aspekta.
7. "Name itself is the Thing itself." Znati Ime je imati moć nad Imenovanim. Šta ćete
raditi sa svojim demonom, kada ga jednom izolujete, zavisi od vas. Možete stvoriti
sledeći set rituala, koncentrisanih oko isterivanja, da demona uništite. Možete ga vezati.
Možete prosto koristiti to Ime da ga kontrolišete (kada se javi možete u prosto reći
"umukni i beži."). Your demon, your choice ;)
Ali sve ovo zvuči nejasno bez primera. S obzirom da bi lične primere bilo još
komplikovanije preneti (o objašnjavanju da i ne pričam), upotrebiću jedan već postojeći.
Pogledajte tekst Fila Hajna (koji je pisan na istu opštu temu kao i ovaj, mada sa malo
drugačije tačke gledišta), i prvo poglavlje u njemu ("Howling") za sjajan primer
eksternalizacije:
http://www.phhine.ndirect.co.uk/archives/pdfs/aoev1.pdf
Evokacija
"AGARES. - The Second Spirit is a Duke called Agreas, or Agares. He is under the Power
of the East, and cometh up in the form of an old fair Man, riding upon a Crocodile,
carrying a Goshawk upon his fist, and yet mild in appearance. He maketh them to run
that stand still, and bringeth back runaways. He teaches all Languages or Tongues
presently. He hath power also to destroy Dignities both Spiritual and Temporal, and
causeth Earthquakes. He waš of the Order of Virtues. He hath under his government 31
Legions of Spirits. And this is his Seal or Character which thou shalt wear as a Lamen
before thee."
- Goetia, from the Lesser Key of Solomon the King
Evokacija je priziv spoljnih arhetipskih entiteta. O ovome nećemo pričati u detalje; to je
nešto sa čime se možete upoznati nezavisno nakon završetka Raida, ako imate
interesovanja. Daću vam, međutim, kratke informacije o dve često korišćene grane
evokacije, radi "opšteg magijskog obrazovanja."
- najpoznatija grana evokacije je demonologija, tj. korišćenje entiteta koji su definisani u
starim spiskovima, poznatim kao "grimoari," i koji su obično klasifikovani kao "zli." Iznad
je naveden jedan pasus iz najpoznatijeg grimoara, Goetie, koja sadrži spiskove demona i
demonskih vladara koji se mogu prizvati, zajedno sa njihovim pečatima, simbolima i
188
specifičnim moćima.
Demonologija je definisala srednjovekovnu hrišćansku magiju do te mere da je jako dugo
bila sinonim za magiju uopšte - što je, na žalost, preživelo i do današnjih dana:
naletaćete na ljude koji su ubeđeni da se sva magija svodi na "prizivanje demona." Sama
Goetia, opet, je bila toliko popularna da je postala sinonim za demonologiju - često ćete
videti ljude kako umesto demonologije koriste reč "goetia." Vredi znati da je Goetia samo
deo veće knjige, poznate kao Lemegeton ("Manji Ključ Solomona Kralja"), koja navodno
predstavlja tekst napisan od strane Solomona (za koga znamo iz jevrejskih mitova da je
bio vladar nad nevidljivim silama, i gospodar demona).
Demonološko prizivanje ima neke tačke koje su uvek iste, i po čemu možete da ga
prepoznate. Kao prvo, uvek se iscrtava krug ispunjen kompleksnim (često kabalističkim)
simbolima i oblicima, čiji cilj je da zaštiti maga koji vrši prizivanje - dok je u krugu, sile
koje priziva ne mogu da ga dotaknu. Kao drugo, tu je trougao, u kome se pojavljuje sam
prizvani demon. U zavisnosti od tradicije, simbol demona može (i ne mora) biti iscrtan u
okvirima trougla.
Dalje informacije, materijale, i same grimoare možete da nađete na:
http://w3.one.net/~browe/classics.htm
- Enohijana je ultrakompleksan sistem magije koga su razvili Dr. John Dee (dvorski mag
engleske kraljice Elizabete I, za koga se govorilo da je prizvao oluju koja je rasturila
špansku "Nepobedivu Armadu" i dovela do prevlasti Engleske na moru) i Edward Kelley
(okultista sa darom za scrying).
Mada Enohijana nije striktno samo evokativni sistem, njeni prizivi i pozivi čine veći deo
sistema. Za razliku od demonologije, enohijanski prizivi uglavnom pozivaju "anđele" ili
"nebeske sile," uz pomoć kompleksnog (i izuzetno zanimljivog) specijalnog jezika.
Takođe, ovaj jezik se koristi prilikom najviših priziva (kao što je Kroulijeva invokacija
Horonzona, opisana u "Viziji i Glasu").
Često ćete čuti da je Enohijana najmoćniji sistem magije koji postoji. Ovo može i ne
mora biti istina, ali je apsolutno sigurno da je on istovremeno IZUZETNO moćan, i
IZUZETNO opasan. Najmanja greška ili pogrešan korak vodi direktnoj propasti; ovaj
sistem ima ubedljivo najveći procenat ljudi koji su uništili sebe svojom sopstvenom
magijom. Dakle, ako odlučite da istražujete ili učite Enohijanu, imajte u vidu da se sa
njom NE MOŽE igrati; ili radite sve po redu i kako treba, ili je nemojte raditi uopšte.
Ako odlučite da tražite dalje informacije, ovo je dobar izvor:
http://w3.one.net/~browe/paperindex.htm
Pri čemu treba početi od ovog teksta:
http://w3.one.net/~browe/papers/godzill1.html
189
Građenje servitora
I konačno, najupotrebljiviji deo ove rasprave, o stvaranju servitora. Servitori su haotička
tehnika, jedan stepen dalje u razvoju od sigila; u stvari, servitori se mogu svesti na sigile
kojima je pridodat nivo inteligencije i nezavisnosti.
Stvaranje servitora je slično bacanju sigila: napravi se sigil koji simboliše servitora, uđe
se u stanje gnoze, i sigil se lansira. Razlike slede tek u postupcima nakon lansiranja: sigili
izbegavaju cenzora tako što se cenzor isključuje u toku lansiranja; servitori ga izbegavaju
tako što prestanu da budu "mi" i postanu odvojeni od nas (samim tim izlazeći iz domena
cenzora).
Ono što čini servitore odvojenim je NAŠA VERA DA ONI POSTOJE KAO ODVOJENA BIĆA.
Pri tom je nevažno da li su oni zaista odvojeni, ili se mi samo pravimo da su odvojeni
kako bi smo izbegli cenzora; to opet (kao i toliko stvari), zavisi od našeg modela gledanja
na stvarnost.
Dakle, kada lansiramo sigil koji će postati servitor, njega ne zaboravljamo. Umesto toga,
dajemo servitoru ime; često mu dajemo i materijalnu bazu, "telo," materijalni simbol
njegovog postojanja (što ima više korisnih upotreba, o kojima ćemo malo kasnije).
Nakon toga, mi VERUJEMO da on postoji - sa definisanom ličnošću, inteligencijom i
sposobnošću da nas razume i uradi ono što mu je zapoveđeno.
Primer. Recimo da sam primetio da postoji stvar koja se stalno ponavlja u mojoj
praktičnoj magiji: bacanje sigila za traženje knjiga. Stalno postoji neka knjiga za koju
sam čuo, ali koju ne mogu nikako da nabavim; ja onda bacim sigil, sigil se manifestuje, i
uspem da je nađem...ali u međuvremenu čujem za neku drugu, i sada tu ne mogu da
nabavim. Hajd' Jovo nanovo.
Mnogo efikasnije bi bilo da napravim servitora čiji je zadatak da traži knjige za mene, i da
ga prosto aktiviram svaki put kada mi treba neka knjiga. Šta ću, dakle, uraditi?
Napraviću prvo SOI, zatim sigil, zatim ću taj sigil lansirati. Pošto je svrha servitora da
"TRA"ži "K"njige, nazvaću ga "Trak" (ime je arbitrarno; ja volim da stvaram imena po
svrsi, ili prosto slučajno; neki imaju čitave kompleksne sisteme po kojima prave imena
svojih servitora). Onda ću, recimo, da nabavim ili napravim malu sveščicu uvezanu kao
knjižica, veličine samo par cm; na jednu od strana te male simbolične sveščice ću iscrtati
sigil, i zatim ću sveščicu staviti na moj oltar - to postaje "dom" servitoru.
Kada mi zatreba neka knjiga, staviću prst na sveščicu, i reći "Trak, nađi mi tu i tu knjigu,
molim te." Ili "Trak, video sam tu i tu knjigu u knjižari, ali je daleko preskupa; možeš li
da mi nađeš polovnu po nižoj ceni?" Ono što je ključno u celoj stvari je da ja ne sumnjam
u Trakovo postojanje; tretiram ga kao "duha" koji živi u sveščici, i koji postoji da bi tražio
knjige...
Prosto? Nije baš - prilično teško je poverovati, bez sumnje, u postojanje nečega što ne
možete da vidite i opipate. Ono što je potrebno je primena onoga što se tehnički zove
"suspension of disbelief:" privremeno napuštanje zdravog skepticizma u vezi te jedne
stvari, i veštačko verovanje u postojanje servitora. Ovo privremeno verovanje služi da
190
odvuče servitora dovoljno duboko da posle toga možete realno da verujete u njega.
Primer. Ako ja odbijem da poverujem u Traka, on neće postojati ni na jednom nivou.
Sveščica koja stoji na stolu će biti samo parče papira, a vreme koje sam uložio u njeno
pravljenje će biti izgubljeno. Čak i ako nađem knjigu posle par dana, to ću pripisati
slučajnosti (ili eventualno samom lansiranju sigila), a ne Traku.
Ako, međutim, privremeno nateram sebe da poverujem u Traka, ja mu dajem šansu da
uradi nešto. Par dana nakon aktivacije, nalazim prvu knjigu koju sam tražio; dajem Traku
sledeći zadatak...posle nedelju dana, i on biva ostvaren. Sada mogu da prekinem sa
"suspension of disbelief:" više nema potrebe za veštačko pretvaranje da verujem u
njega, pošto je on doneo rezultate, i sada mogu da verujem u njega na osnovu tih
rezultata. Što vreme više prolazi, što više rezultata dobijam od Traka, to će moja vera u
njega biti čvršca, a on sve moćniji - snaga servitora raste kroz vreme.
Kada treba koristiti servitore, i koje su njihove prednosti u odnosu na sigile?
Prvu prednost smo već obradili: repetitivnost. Sigil je jednokratna stvar, baci, manifestuj,
gotovo, baci, manifestuj, gotovo, baci... Servitori postoje dogod postoji vera u njih, i
mogu se koristiti ponovo i ponovo.
Drugo, servitori imaju nivo inteligencije i nezavisnosti, što ih u većini slučajeva čini boljim
za izvršenje mnogih zadataka; drugim rečima, nepredviđeni kanali izvršavanja su manje
verovatni, i čak i ako se desi da servitor uradi nešto što ne treba, može se NAUČITI da to
ponovo ne radi - dok bi kod sigila sledilo pažljivo, mukotrpno (i ponekad nemoguće)
menjanje SOI radi preciziranja načina izvršenja.
Treće, nema potrebe za zaboravljanjem, što čini servitore daleko upotrebljivijim kod
stvari koje je teško izbaciti sebi iz glave.
Četvrto, servitore mogu da koriste i drugi ljudi. Sigil svako mora da baca za sebe, ali
servitora svako može da pozove: neki drugi mag kome se sviđa Trak (i rezultati koje ja
dobijam uz pomoć njega), može da me zamoli da mu dam Trakov sigil. On onda napravi
knjižicu na svom stolu, iscrta sigil, i počne sam da traži od Traka da mu pomogne. Ovako
servitor može da postane predmet vere više ljudi; "stručni naziv" za ovaj stepen, kada
servitor više nije zavisan od pojedinca, je "egregor." Naravno, egregor može i dalje da se
širi, da postane predmet vere i molbi za pomoć od strane hiljada ljudi, ulazeći u podsvest
desetinama hiljada, u kom slučaju prelazi na sledeći nivo moći, i postaje Bogoforma; ali o
ovome detaljnije malo kasnije, kod Rune Ing.
Kada NE treba koristiti servitore, i koje su njihove negativne osobine? Prvo i pre svega,
servitor MOŽE da se okrene protiv čoveka koji ga je kreirao (standardni izraz je "rogue
servitor"). Ovo se obično događa kada mag svesno loše tretira servitora, ili (još češće)
kada počne da VERUJE da se servitor okrenuo protiv njega. Imao sam priliku da
posmatram slučaj u kome je čovek pripisao potpuno nepovezane događaje rogue dejstvu
jednog svog servitora (što nije bilo tačno), i da (kroz veru koju je uložio u "borbu" sa
svojim servitorom) dođe do toga da servitor zaista postane rogue. Generalno, odnosite
se prema servitorima radije kao prema saradnicima i prijateljima nego kao prema
191
slugama; dajte im nivo nezavisnosti, i ne insistirajte na poslusnošti po svaku cenu, i
nećete imati problema.
Ovde do izraza dolazi gorepomenuto kreiranje fizičke baze za servitora. Mada je baza
korisna pri koncentraciji na servitora (i daje servitoru dodatnu "stvarnost"), ona nije
neophodna: iskusnom magu je sasvim lako da kreira servitora koji nema nikakvu
materijalnu osnovu. Ovo, međutim, NE TREBA raditi, pošto materijalna baza olakšava
uništenje servitora u slučaju da on postane rogue. U slučaju da ovakav postupak postane
neophodan, pozovete servitora po imenu, izgovorite odgovarajuće rituale isterivanja, i
uništite bazu što temeljnije možete (vatrom, mešanjem pepela sa solju, i prosipanjem te
mešavine u tekuću vodu, recimo). Zatim, ključno, ZABORAVITE na servitora i njegovo
postojanje potpuno. Ako ga se i setite, razmišljate o njemu kao o nečemu što je
postojalo i umrlo, čega više nema.
Drugo, servitori su nezgodni za unutrašnje radove. Vi možete baciti sigil sa namerom "da
se moja koncentracija pri meditaciji poveća;" sigil je impersonalna stvar koja će
mehanički da organizuje stvarnost prema vašoj nameri. Servitor, s druge strane, je
nezavisno biće kome ste upravo dali mandat da vam prčka po glavi i povećava vam
koncentraciju. To nije samo po sebi problem - naićićete na dosta ljudi koji uspesno
koriste servitore i za takve stvari. Problem je u tome što ako se desi ono što ne treba da
se desi, tj. ako servitor postane rogue, to izuzetno, izuzetno ne valja po vas.
Ako bi se Trak pobunio, ja ne bih mogao da nađem knjige koje tražim, ili bih možda
izgubio neke koje već imam (pošto su samo knjige u njegovom domenu, ništa drugo),
što se da podneti (bar dok ga ne uklonim); ako bi se pobunio servitor sa gorepomenutom
SOI, rezultati bi varirali od potpune nemogućnosti koncentracije pri meditaciji do
gubljenja koncentracije na bilo šta u bilo kom trenutku (sa koliko pogubnim rezultatima,
ostavljam vas da zamišljate).
Treće, obično postoji ograničenje na broj servitora koje možete imati istovremeno. Ovo
zavisi od čoveka: neki ljudi mogu bez problema da održavaju dvadeset servitora, ako im
to treba, ali većini je ograničenje četiri ili pet. Više od toga, i neki servitori počnu da se
bune bez ikakvog razloga, a neki prosto prestanu da postoje. Imajte to u vidu, i nemojte
da previše rastežete svoju veru.
Za zanimljivu raspravu o servitorima sa malo drugačije tačke pogledajte Marikov esej:
http://www.geocities.com/bookofzee/servit.htm
192
20. Mannaz
Koreni:
Mannaz je Runa Čoveka. Obilje IE korena (*mann-, *mannu-, *manw-, *manna-) svi
označavaju čoveka.
Alternativni načini izgovora:
OHG - mannaz, man
OE - man
ON - man, ma∂r, mannar
GO - manna
Interpretacija:
Runske pesme za Mannaz na prvi pogled nemaju baš neko preterano visoko mišljenje o
ljudima. Staroengleska pesma kaže da je čovek "osuđen da izda svoje prijatelje;"
Staroislandska da je on "povećanje (augmentacija) zemlje." Mnogi poznavaoci Runa
smatraju da je ovo rezultat Hrišćanskog uticaja - što je klimav pogled, pošto se i u velikoj
većini starih epova događa da heroje izdaju upravo oni koji su im najbliži.
Međutim, pesme sadrže i lepše aspekte: "čovek je radost čoveku." Generalno, Mannaz se
uzima kao simbol čoveka u celosti, svih njegovih dobrih i loših osobina; ali, najvažniji deo
značenja je da taj čovek nije sam - on je deo mreže čovečanstva, uvek povezan sa
drugim ljudima. Ovo je veoma važno razumeti: mnoge Rune mogu da označavaju čoveka
(recimo, Uruz može da označava mladog čoveka, ili čoveka u pubertetu; Ansuz mudraca
ili učitelja...) kao POJEDINCA; Mannaz uvek označava čoveka kao deo društva.
193
Zašto je razlika između aspekta čoveka ka pojedinca i aspekta čoveka u društvu toliko
važna? Zato što je veliki deo onoga što Čini naš identitet u stvari uticaj naše okoline. [Već
smo pričali o ovome u raspravi o "standardnom životu" u okviru teksta "Potraga za
Srećom," ali da dam još jedan primer...]
Svratite jednom u neku veliku, javnu zgradu u kojoj postoji centralni lift kojim se vozi
mnogo ljudi. Uđite u lift, pritisnite dugme za neki viši sprat, i zatim stanite tako da ste
leđima okrenuti vratima. Posmatrajte (diskretno) reakcije ljudi oko vas - one će varirati
od otvoreno zabezeknutih pogleda, do kratkih, brzih pogleda iskosa...jer, zaboga, svi ljudi
znaju da kada neko uđe u lift, treba da stane okrenut PREMA vratima i nikako drugačije;
to što stojite okrenuti na drugu stranu može da znači da ste ili krajnje primitivni i
nevaspitani, ili da ste prosto ludi. Tako mala stvar kao što je pravac stajanja u liftu
potpuno menja naš socijalni položaj - a i naš unutrašnji položaj isto tako: ako probate
ovaj eksperimet zaista, spreman sam da se kladim da će izvođenje biti praćeno velikom
dozom nervoze i stida - kao da radite Bogovi znaju šta, umesto što samo stojite okrenuti
na drugačiju stranu...
U svetlu modela dinamičke ličnosti koga smo posmatrali kod prethodne Rune...koliko
vaših žaba dolazi od vas samih, a koliko je ubačeno u vreću od strane društva?
Mannaz je čovek koji šalje.
Čovek koji stoji u sredini mreže rođackih, prijateljskih, ljubavnih, poznaničkih,
poslovnih...raznoraznih veza sa drugim ljudima; čovek koji ispoljava prijateljstvo i ljubav
preko niti te mreže. Čovek koji stoji u sredini mreže prezira, animoziteta,
neprijatelja...svakakvih veza preko kojih šalje svoju mržnju i bes prema drugim ljudima.
Mannaz je čovek koji prima.
Čovek koji prima podršku, ljubav, priznanje i pomoć od drugih ljudi, po zasluzi i po
potrebi. Čovek koji podnosi mržnju i bes svojih neprijatelja, slučajne izlive agresije, i sve
ostale negativnije aspekte ljudskog društva.
Ali pre svega, Mannaz je čovek koji je deo mreže, koji oblikuje mrežu primanja i slanja
prema sebi, i sebe prema mreži. Čovek koji traži nove veze, menja ili održava postojeće,
uništava (ili pokušava da uništi) one koje mu smetaju...ali i čovek koji pokušava da
izmeni samog sebe kako bi odgovarao vezama do kojih mu je stalo, kako bi izbegao veze
koje mu se ne sviđaju, i uopšte kako bi unapredio (ili bar kako ne bi ugrozio) svoju
poziciju u mreži.
Imajte u vidu dualnost ove Rune, kao i dualnost socijalnih veza koje ona predstavlja.
Svaka veza koju stvorite i oblikujete menja i oblikuje vas same.
Asocijacije:
čovek, čovečanstvo, društvo, prijatelji, rođačke veze, društveni uticaji, konformizam
194
Magijske upotrebe:
stvaranje socijalnih veza, uspostavljanje prijateljskih odnosa, uspostavljanje veza u novoj
sredini, ojačavanje postojećih veza. Isprobajte koncentraciju i projekciju na žurkama :).
Mannaz se ponekad koristi kao signifikator (simbol) za pojedinačne socijalne veze u
većim Radovima, ali ovu upotrebu ne preporučujem - mnogo je bolje napraviti specijalan
sigil za tu potrebu.
Stara Engleska Runska Pesma
Man byth on myrgthe
his magan leof:
sceal theah anra gehwylc
o∂rum swican
for∂am drithen wyle
dome sine thćt earme flæsc
eorthan betæcan.
Man in merriment is beloved of his kinsmen,
yet is doomed to fail his fellow;
when the drighten wishes by decree
that unhappy flesh be committed to earth.
Radostan čovek je voljen od strane rođaka,
ali je osuđen da izda svoje sadruge,
kada gospodar presudi
da se nesrećno telo preda zemlji.
[Napomena: pre nekog vremena sam pregledao razne prevode Runskih pesama, i
naleteo sam na više njih u kojima se u prevodu OE pesme za ovu Runu, kao i u prevodu
pesme za Fehu, pominje "Gospod" ili čak "Gospod Bog" (Lord God); ovi prevodi
promašuju potpuno. Reč u pitanju je "drighten" - i označava vojskovođu, vlastelina;
najčešći engleski prevod je "warlord." pošto ćete naletati na ovakve stvari sigurno,
ostavio sam reč drighten namerno u prevodu na engleski.]
Stara Nordijska Runska Pesma
Ma∂r er moldar auki
mikil er grćip hauki.
Man is augmentation of the dust
great is the claw of the hawk.
Čovek je uvećanje prašine
velika je kandža jastreba.
195
Stara Islandska Runska Pesma
Ma∂r er manns gaman
ok moldar auki
ok skipa skreytir
homo mildingr.
Man is joy of man
and augmentation of the earth
and adorner of ships
homo = man.
Čovek je radost čoveku
i uvećanje prašine
i ukrašavač brodovlja
196
Čitanje
Još kod Rune Wunjo smo pominjali asocijaciju kao umetnost "čitanja" ljudi. Došlo je
vreme (kod Rune Mannaz, prikladno) da odvedemo ovo do sledećeg nivoa. Pre nego što
počnemo, treba da raščistimo par stvari: Prvo, reč "asocijacija" je nešto što se koristi
veoma, veoma retko u ovom smislu; izrazi kao što su "čitanje ljudi" i "dublje
posmatranje" su daleko češći. Razlog za našu raspravu ove veštine pod tim imenom je
što ime daje dobru ideju o načinu izvođenja (što ćete videti u sledećem odeljku teksta).
Dakle, nemojte očekivati da vas neko ko nije prošao kroz Raido razume kada kažete
"asocijacija." Drugo, veći deo stvari koje slede u tekstu su MODELI, a ne TEORIJE. Dakle,
ne radi se o tvrdnjama koje su "tačne," već o tvrdnjama koje su prosto zgodan način
posmatranja stvari. U principu, o razlici između modela i stvarnosti možete razmišljati
kao o razlici između mape i teritorije: saobraćajna mapa je veoma zgodna stvar kada ste
na putu, iako ona ne predstavlja teren tačno (tj. sam teren nije zelena ravan ispresecana
crvenim i plavim linijama, sa manjim i većim tačkama razbacanim tu i tamo ;). Imajte
ovo u vidu. Treće, sama rasprava o asocijaciji je samo prvi deo ovog teksta; ostali su
posvećeni idejama koje su povezane sa njom, i koje omogućavaju ne samo čitanje, već i
uticaj na ljude, po principima neurolingvističkog programiranja (NLP). Ove veštine su tu
iz jednog veoma prostog razloga: krajnje su korisne. Isprobajte ih, pa vidite i sami.
Asocijacija
Mnoge škole psihologije (uključujući tu i NLP) pokušavau da daju fine, jasno struktuirane
modele za čitanje ljudskih pokreta i izraza. Recimo, ako pogledate neku dobru knjigu sa
osnovama NLP, naćićete izjavu da kada čovek u toku konverzacije okrene oči uvis i
udesno, to znači da se zamišlja neku sliku na osnovu opisa, dok ako okrene oči uvis i
ulevo, to znači da zamišlja neku sliku koje se seća od ranije. Problem sa ovakvim
modelima je strahovita nepreciznost. Oh, svakako, to je sve tačno do određene granice, i
postoji korelacija između nesvesnog pomeranja očiju u određenom pravcu i tipa
razmišljanja koje se izvodi...ali ovo 1) nije isto kod svih ljudi, 2) ne znači istu stvar uvek i
3) može biti proizvedeno slučajnošću. A kada vodite važan razgovor sa nekim, zadnja
stvar o kojoj želite da razmišljate je da li je pokret očima bio proizveden zbog
konstrukcije slike, zrnca prašine koje je upalo u oko, ili nečega što je osobi prosto
privuklo pažnju za trenutak. Dakle, potrebno je celoj stvari prići na mnogo opštijem
planu. A taj plan je najlakše objasniti kroz objašnjenje učenja asocijacije...
Da bi smo počeli stvar, moramo da damo celoj stvari opštu formu. Podelićemo (veoma
grubo) podsvesno ponašanje ljudi na sledeće kategorije:
-
poza
položaj gornjeg torza i vrata
ruke
šake
opšti izraz lica
vilica
oči
197
Šta sad raditi sa ovim kategorijama? Proučiti, naravno. One su daleko prekompleksne i
neuravnotežene da bi smo mogli da kategorizujemo sve situacije. Oh, mogao bih sada da
pišem knjigu, u kojoj analiziram šta koji položaj kog dela tela znači u kojoj situaciji - ali
verujte mi da će vam biti mnogo lakše i brže da sami naučite šta znači, nego da učite
napamet beskonačne liste asocijacija. Opšte kategorije ćete vrlo brzo i sami uočiti:
recimo, zategnutost vilice označava stres; u konverzaciji znači da je osoba ljuta,
nervozna ili napeta iz nekog razloga. Ili, povijanje vrata unazad, koje označava snažno
iznenađenje, gađenje i/ili želju da se diskusija što pre napusti. Suptilnije kategorije ćete
naučiti kroz vreme; za ovladavanje asocijacijom do jedva primenjivog nivoa će vam
trebati nekoliko meseci, a računajte par godina pre nego što budete mogli da se oslonite
na nju potpuno.
A kako se vrši pomenuto proučavanje? Zapamtite prethodnu listu (pritom imajte u vidu
da je ona veoma gruba i da je zasnovana na mom stilu asocijacije; nakon što steknete
neko osnovno znanje, osećajte se slobodnim da dodate kategorije koje vam se čine
relevantnim ili da izbacite one koje vam se čine suvišnim). Zatim, tokom sledećih nedelja
(i meseci), svaki put kada vidite dvoje ljudi kako razgovaraju, prođite mentalno kroz listu
i POGLEDAJTE sve aspekte: kakva im je poza, kakav je položaj vrata, šta rade sa
rukama, da li im je vilica zategnuta ili opuštena...itd. Zvuči jednostavno, dosadno, i u
stvari vam potpuno nije jasno zašto vam predlažem tako očiglednu stvar? Odgovor na
ovo je pitanje: setite se kada ste zadnji put prišli čoveku i SVESNO pregledali sve
pomenute stvari, AKTIVNO razmišljajući o tome šta vam njegova poza, izraz lica, oči, itd,
govore? Aha, that's the catch.
Kako se u stvari vrši sama asocijacija?
Zamislimo da se nalazite na žurci, i da posmatrate devojku kako razgovara sa nekim
momkom. Stvari koje možete uočiti kod nje su: zategnuta poza, poluokrenuta ka njemu,
leđa blago izvijena unazad, vrat blago povijen unazad, zategnuti mišići vilice, oči blago
raširenije nego što treba da budu, strogo neutralan opšti izraz lica; oči povremeno
vrludaju po sobi, bez vidljivog sinhroniciteta sa razgovorom koji se vodi između njih
dvoje. Šta iz datog možete da zaključite? Devojka razgovara sa nekim čovekom koga
izuzetno ne voli (do nivoa da možemo da kažemo da se gadi), ali koga ne želi ili ne može
da prosto otkači. Ako je momak još i vidljivo pripit, šanse su da imate pred sobom
pijanog tipusa koji se nabacuje devojci koja ne zna kako da ga se otrese (što vam, opet,
daje mali uvid i u njenu ličnost: sada znate da ona nije direktan agresivan tip osobe koji
bi ga otkačio na licu mesta). I sve ove informacije iz deset sekundi posmatranja! Da li je
u pitanju neka visoka mudrost? Nije. Potrebno je samo setiti se i POGLEDATI - ništa više,
ništa manje. A verujte mi, uz malo truda možete to dovesti do nivoa na kome izgleda kao
da ljudima čitate misli.
Raport
Sigurno vam se desilo da sednete i počnete da pričate sa nekim, ali konverzacija ide od
jedne besmislene teme do druge, sa samo par praznih rečenica, neugodnim pauzama...
ono što fali u ovom slučaju je stvar koja se naziva raport (rapport), ili empatička veza.
198
Raport je "kanal" kojim teče nesvesna komunikacija; usklađenost između ljudi na osnovu
koje komunikacija teče. Shvatanje raporta se zasniva na shvatanju najčešćeg problema
komunikacije: morate da razumete da ono što govorite ne mora obavezno da bude ono
što drugi čovek čuje. Ista rečenica može imati mnogo različitih značenja, u zavisnosti od
toga kako je čovek interpretira. Zamislimo da predvodite grupu koja radi neki posao, i da
primetite kako jedan od učesnika pravi neku grešku u tom poslu; priđete mu i kažete mu
"ti grešiš, ovo treba da se radi ovako." Ako dotični ima zdrav stepen samopouzdanja, on
će primiti tu primedbu kao instrukciju šta treba da popravi u svom radu. Ako vas taj
čovek ne voli i ako misli da vi njega ne volite, može to da interpretira kao pretnju i
misliće da on sve radi kako treba ali da vi samo izmišljate razloge da ga napadnete. Ako
je nesiguran u sebe, shvatiće to kao prekor i znak da vi mislite da je on nesposoban da
uradi ono što treba da se uradi. Postoji jedna definicija komunikacije koju je zgodno imati
u glavi: ZNAČENJE KOMUNIKACIJE JE ODGOVOR KOGA DOBIJATE. Ako kažete jednu
stvar, i dobijete odgovor na nešto drugo, to znači da je vreme da kažete "čekaj; nisam to
rekao, razjasniću..." Dve trećine nesporazuma se lako mogu izbeći uz malo pažnje, i uz
insistiranje na tome da se situacija raščisti pre nego što bilo ko od učesnika izvede neke
dalekosežne zaključke.
Osnovna tehnika stvaranja raporta (koji sam po sebi omogućava da se mnogi
nesporazumi izbegnu) je tzv. "mirroring." Posmatrajte ljude koji su duboko u razgovoru:
primetićete da oni govore istim tonom glasa, da su im pokreti usklađeni, pa čak i da sede
u relativno istim pozama, koliko to fizička okolina dopušta. Ovo deluje u oba pravca; ako
uskladite svoj ton glasa i brzinu govora sa čovekom sa kojim pričate, ako zauzmete
relativno istu pozu i počnete da pravite iste pokrete, to će znatno olakšati, ako ne i
samim svojim prisustvom *uspostaviti* raport. Obrnuta tehnika, mismatching, je takođe
ponekad zgodna. Recimo, ako se nađete u nekom od onih beskrajnih telefonskih
razgovora koje nikako ne možete da prekinete, razbijanje balansa u tempu i tonu glasa
može dovesti do situacije u kojoj se razgovor prirodno završava. (Mnogi ljudi ovo
prirodno i nesvesno rade - kada razgovor dođe do kraja, oni ubrzaju glas i podignu ga za
pola oktave - "Ok, važi, dobro...nema problema, ćao.")
Elicitacija
Elicitacija je ključna veština NLP, u kojoj čoveka vodite do stanja svesti u kome želite da
taj čovek bude. Pre nego što objasnimo princip elicitacije, jedno upozorenje: pazite na
vaše lično ponašanje. Ako pokušavate da smirite nekoga, i govorite "Smiri se, polako,
nema problema..." a pritom vi sami dišete u kratkim, brzim udisajima, trzate se i
skakućete u mestu...to neće imati baš mnogo efekta, i štaviše, verovatno će učiniti osobu
još nervoznijom. S druge strane, ako iste reči izgovorite stojeći mirno, držeči čoveku ruku
čvrsto na ramenu, dišući polako i smireno, blagim glasom, malo tišim nego uobičajeno dobićete upravo onaj efekt koji želite. Prilikom elicitacije morate i sami da postignete
elcitirano raspoloženje - ili bar spoljnu pojavu tog raspoloženja.
Sama elicitacija se zasniva na činjenici da se prilikom prisećanja događaja u prošlosti, ili
priče o stvarima prema kojima postoje snažna osećanja, TO OSEĆANJE JAVLJA
PONOVO. Ako, recimo, sednete sa prijateljima i počnete razgovor o nekom smešnom
događaju koji se desio ranije, verovatno ćete ubrzo svi početi da se smejete ponovo, i svi
ćete biti lepo raspoloženi. A ako počnete razgovor o nekom zajedničkom poznaniku koji
199
je, recimo, nedavno umro, i počnete da se prisećate zajedničkih događaja sa njim,
raspoloženje će postati ozbiljno i tužno... Zamislite sada da treba da donesete neku
odluku posle razgovora; šta mislite, koliko će odluka biti različita u zavisnosti od toga o
čemu ste razgovarali? Ova tehnika bi trebalo u stvari, slično asocijaciji, da bude
očigledna; na žalost (ili na sreću) veoma mali broj ljudi je svestan njenih mogućnosti. A
mogućnosti su ogromne. Kada treba da tražite uslugu od čoveka, i kada su šanse polapola da li će on biti spreman da je da, razgovor o nekoj situaciji koja čini da život izgleda
lakši i jednostavniji, pre nego što se pitanje postavi, može da odluči čitavu stvar. Ako još
uvek nije jasno, samo polako; dalja objašnjenja i primeri slede.
Trance words, sidra i sugestije
Jedna od najvažnijih poenti u elicitaciji je da se kroz nju dobijaju "trance words," tj. REČI
koje kod čoveka proizvode određena raspolozenja. Recimo da razgovarate sa čovekom
koji ima strast za planinarenjem; počnete razgovor o tome, o raznim mestima na kojima
je bio, pa zatim ga pitate nešto u stilu "a šta se tebi najviše sviđa kod planinarenja
uopšte?" Odgovor koji dobijete na ovo otkriva srž čovekovih očekivanja i želja: "volim
slobodu od svakodnevnih briga, čistoću, jasan i svež vazduh..." Reči transa koje su ovde
otkrivene - "čisto," "jasno," "sveže," "sloboda," "napuštanje svakodnevnih briga..."
mentalno pribeležite. I zatim, kada treba nešto tom čoveku da predložite, možete da
kažete "To je čist i jasan način da se postigne taj i taj cilj, tako da više ne moramo da se
svaki dan brinemo o tome, i možemo malo da uživamo u svežem vazduhu." Samo
korišćenje reči koje čovek asocira sa nečim što voli postiže efekt da će mu se svideti i vas
predlog!
Trance words se mogu iskoristiti i za pristup koji se naziva "anchoring" ili "usidrenje."
Usidrenje je snažna asocijacija koja postoji između neke reči ili situacije i nekog stanja
svesti. Recimo, reč "ispit" kod većine studenata proizvodi osećanje nervoze ili čak panike;
klaustrofobični ljudi imaju snažnu asocijaciju uskih prostora sa neprijatnošću i strahom.
Ono što je važno shvatiti je da je ovakve veze moguće stvoriti i namerno. Sistem je
veoma prost. Elicitujte određeno stanje (recimo, smeh), i DOTAKNITE čoveka na
određeno mesto (recimo, rame). Ponovite istu stvar još nekoliko puta tokom sledećih
nekoliko dana (ili još par puta tokom sledećih sat vremena). Nakon ovoga, sidro (tj.
nesvesna asocijacija) je uspostavljena. Možete tom čoveku da kažete BILO ŠTA, da ga
dotaknete na to mesto, i on će tu stvar smatrati smešnom. Tipičan Pavlovljev uslovljeni
refleks... Ovo je, inače, način na koji deluju mudre i asane u Runskom radu: gest rukom
biva povezan sa idejom i suštinom određene Rune; pravljenje gesta priziva Runu u svest.
Drugim rečima, da, anchoring je moguće izazvati i kod sebe samog.
Sugestije su dugotrajni, najkompleksniji, najteži za izvođenje, ali i najmoćniji deo čitavog
sistema. Ideja se zasniva na tehnikama hipnoze i vođenja (leading): Naime, u hipnozi
nećete daleko stići ako čoveku kažete "Ok, sada se osećate udobno i opušteno, i polako
ulazite u trans." Dobar hipnotizer će ovo reći u stilu: "Veoma je lako da zatvorite oči kada
god poželite da se osetite udobno...mnogi ljudi nalaze da je veoma lako i udobno da
polako uđu u trans..." Drugim rečima, hipnotizer ne govori ljudima šta da urade, nego ih
navodi da primete kako je jako lepo i udobno uraditi neku stvar. Ista stvar se može
postići i uz pomoć elicitacije i reči transa. Nakon što dovedete osobu u elicitirano stanje i
200
nađete njene reči transa, možete te reči i stanje da upotrebite da ubacite neku sugestiju.
To možete uraditi tako što napravite poređenje u kome opet pomenete izvor
raspoloženja, i onda izložite svoj predlog. Zamislimo da je gorepomenuti planinar vaš šef
na poslu; mogli bi ste da kažete nešto u stilu "Da, osećanje slobode na vrhu planine
mora da je fantastično, sve je tako čisto i jasno...moraćemo da nađemo neki način da to
prenesemo i na posao...svi bi se osećali mnogo slobodnije kada bih dobio kontrolu nad
onim projektom, i vazduh bi bio mnogo svežiji kada bih mogao da raščistim i razjasnim
situaciju odmah..."
Neke mnogo...direktnije upotrebe svih prethodnih tehnika imate u linkovima koji su
navedeni dole, zajedno sa mnogo preciznijim i detaljnijim objašnjenjima. Ako možete da
svarite kontekst, naravno. ;)
Ples Maski
Ples Maski (Mask Dancing) je jedna tehnika originalno predložena u Maat struji magije,
koja se nadovezuje na ovo. U principu, radi se o stvari koja je slična asocijaciji, i u kojoj
se sve svodi na to da čovek prosto radi svesno stvari koje inače radi nesvesno. Svaki
čovek ima svoju kolekciju maski: ličnosti i ponašanja koje koristi u određenim
situacijama. Recimo, čovek nosi jednu masku u kući, drugu na poslu, treću pred
prijateljima, četvrtu u autobusu...naše ponašanje, držanje, gestovi...sve se menja u
zavisnosti od situacije. Sad...zar ne bi bilo bolje da te promene držimo pod kontrolom?
Recimo, čovek može biti siguran i samouveren u svojoj kući, a nesiguran i neodlučan na
poslu. Očigledno je da on ima sposobnost odlučnosti, pošto tu sposobnost pokazuje kod
kuće...zašto je ne bi pokazao i na poslu? U principu, promena maske zahteva proste
akcije:
-
primetiti ponašanje koje je nepotrebno
primetiti stanje u kome se dato ponašanje ne javlja
ustanoviti nekoliko primera pravilnih akcija
prilikom delovanja, prizvati u misli te primere
i, najvažnije, ne ustručavati se od ispravljanja grešaka
Na primer, u slučaju pomenutog čoveka koji je neodlučan na poslu, on može da uradi
sledeće. Prvo je da primeti da ta neodlučnost postoji, i da ustanovi da li za nju postoje
realni razlozi (recimo, ako nije dovoljno kompetentan da radi taj posao, možda je
njegova neodlučnost opravdana, i možda je i dobro to što uvek pita druge za savet i
instrukcije). Ako ne postoje, onda treba da uoči oblast života u kojoj to ponašanje ne
postoji; recimo, ako je u svojoj užoj grupi prijatelja sasvim odlučan i samopouzdan, može
to da uzme kao primer da on jeste sposoban za odlučnost, samo ako tako odabere. Zatim
se seti nekoliko primera kada je bio u kritičnim situacijama u toj grupi, i kada je odlučno i
direktno odabrao kurs akcije. Seti se svih detalja, ako je potrebno zapiše opštu priču i na
papir, i zapamti sve to tako da može čitavu situaciju da prizove sebi u glavu po potrebi.
Kada se na poslu nađe u poziciji neodlučnosti, čovek prizove sebi u sećanje situaciju u
kojoj je delovao odlučno, seti se da to može da uradi, seti se kakav je osećaj u pitanju, i
primeni ga i na situaciju koja je pred njim. Zadnji korak je najvažniji: ovaj proces nije brz
i trenutan, i ponašanje se ne može promeniti "na prekidač." Ako čovek propusti priliku i
dozvoli da mu se opet desi neodlučnost, ne sme da kaže "e, **bi ga, opet sam zeznuo
201
stvar;" naprotiv, mora da prizove u sećanje situaciju, i kaže "ej, čekaj, razmislio sam
malo i mislim da je ipak bolje da uradimo ovako..." U principu, Mask Dancing je vrsta
anchoringa, samo u opštijem socijalnom kontekstu.
Linkovi
Na žalost, većina sajtova o NLP na Internetu (bar onih koje sam uspeo da nađem) nisu
ništa do samo ponude raznih kompanija za management training, koje nude časove i
kurseve po prilično paprenim cenama. One koje su besplatne obično sadrže nabacane
informacije, često pomešane sa netačnim stvarima. Najbolji izvori ostaju knjige
(preporučujem "Introducing NLP," Joseph O'Connor & John Seymour), i par sajtova koji
se bave prilično kontroverznom primenom ovih tehnika: zavođenjem devojaka ;) NLP
tehike itekako mogu da se efektivno koriste za ovu svrhu. Ja nalazim da je to malo
smešna upotreba - s obzirom da takođe nalazim da ljudi više traže seks zbog prestiža i
priznanja u grupi koji on donosi, nego zato što zaista uživaju u njemu. Za neke koncizno i
zanimljivo izražene ideje o današnjem stavu prema seksu, predlažem da pročitate priču
iz stripa "Bruno The Bandit" pod nazivom "The Forbidden Game" koga možete naći na (po
redu):
http://www.brunothebandit.com/w/19990719.html
http://www.brunothebandit.com/w/19990726.html
http://www.brunothebandit.com/w/19990802.html
http://www.brunothebandit.com/w/19990809.html
Ali ostaje činjenica da na ovim sajtovima možete naći opise i primere tehnika koje sam ja
tek načeo u ovom tekstu. Ignorišite muški šovinizam (ili nemojte, već po ukusu ;)), i
pogledajte teorije koje stoje iza:
http://www.fastseduction.com/guide/
http://www.pickupguide.com/
202
21. Lagu
Koreni:
Lagu je Runa Vode. IE koreni *laku-, *loku-, koji označavaju vodenu površinu, jezero ili
more, su izvori i ove Rune i reči kao što je moderno englesko "lake."
Alternativni načini izgovora:
OHG - laguz, lagu
OE - lagu
ON - lagu, lagur, lögr
GO - lagus, laaz
Interpretacija:
Lagu je Runa Vode, i njena interpretacija se poklapa sa definicijom "elementa vode" u
zapadnoj hermetici - mada sa mnogo širim značenjem i dubljim konotacijama. U okviru
ljudske ličnosti, ideja okeana označava podsvest i podsvesne uticaje; inituiciju; primalne
životinjske instinkte koji plivaju po dubinama, i naš sopstveni odraz na površini.
Njena značenja su veoma povezana, koherentna i stabilna; ali jako teško opisiva, i
fluidna kao i okean koga simboliše. Možda je najlakše objasniti celu ideju uz pomoć
nabrajanja šta je sve Lagu...
Lagu je Runa Osećanja. Ljubav, mržnja, strah...sva osećanja izviru iz okeana unutar nas.
Kontrolisana osećanja su kanali koji snabdevaju životvornom vodom sve delove našeg
uma. Blago nekontrolisana osećanja su pljuskovi i kiše, koji mogu da osveže neke delove
203
teritorije koji nisu dovoljno navodnjeni, ali mogu i da nanesu štetu. Potpuno
nekontrolisana osećanja su oluje i uragani, koji ruše sve pred sobom. U svom čistom,
primalnom obliku, Lagu je verovatno jedna od najsnažnijih unutrašnjih sila koje postoje u
čoveku.
Lagu je Runa Inituicije. Stvari davno zaboravljene ili nikada viđene na svetlu dana mogu
da se nazru u dubinama okeana. Igra senki u vodi daje znake iz kojih mudraci čitaju
budućnost, divinacija se nalazi u domenu ove Rune. Svetlost zvezda se odražava u
okeanu, i pažljivom posmatraču će biti jasno da su zvezde istovremeno i na nebu, i u
vodi - onaj ko zaroni dovoljno duboko, može i da ih dotakne, ako se usudi.
Lagu je Runa Tame, Runa Misterije. Stvari su skrivene u dubinama koje nikada niko nije
video. Neke od njih su blaga potonulih brodova, dragocenosti izgubljene u vremenu.
Neke su bačene u dubine sa razlogom. Neke čuvaju čudovista, a neke i same jesu
čudovista. Pažnja i opreznost su ključni.
Lagu je, kao i tolike druge Rune, dvosekli mač. Tama koju ova Runa sadrži postoji sa
razlogom, i daje mnoge prednosti; istovremeno, u toj tami žive stvari koje ne treba
uznemiravati - bar ne bez veoma dobrog razloga. U ovom večnom Okeanu su se već
mnogi udavili.
Dodatne napomene:
Ovo je otprilike sve što može biti rečeno za sada; ali za buduće Radove, kada
uznapredujete do tačke na kojoj to može da vam postane važno, daću još par napomena.
Prvo, Lagu je Runa koja najjasnije od celog Futarka stoji na Putu Leve Ruke; dok većina
Magova uzleće i leti ka zvezdama saznjanja, neki Magi rone kroz mračne dubine u potrazi
za stvarnim odrazima tih istih zvezda. Imajte u vidu sledeće: oni koji samo lete greše isto
onoliko koliko i oni koji samo rone. Bez prihvatanja tame koja se nalazi u nama je
nemoguće doći do prave mudrosti; ali, prava mudrost se ne nalazi u samoj tami. Idite ka
ujedinjenju, and the light shall guide, and the darkness shall conceal.
Drugo, Lagu je veoma povezana i sa idejom smrti, i sa misterijama značenja smrti. Kada
dođete do trenutka da vam ovaj aspekt postane važan, imajte u vidu da Lagu
korespondira sa sledećim simbolima: Ginnuga Procep u Nordijskoj Mitologiji, Reka Stiks u
Grčkoj, Da'ath u Kabali. Orfička ideja Nyx, kao i Egipatska Boginja Nuit imaju snažne
aspekte koji korespondiraju sa Lagu.
Asocijacije:
voda, okean, more, jezero, tama, mrak, dubina, podsvest, misterija, sakriveno, tajna,
inituicija
204
Magijske upotrebe:
suočavanje sa strahovima, psihička stabilizacija (ili destabilizacija), pomoć pri divinaciji ili
predviđanjima, otkrivanje sakrivenih stvari.
Upozorenje:
Hagalaz-Lagu je jedan od najjezivijih magijskih napada koji postoje; takođe izaziva
strahovit backlash. U principu, ako nekada odlučite da mrzite nekoga toliko da ste
spremni da mu potpuno uništite život i razum, možete da pribegnete ovome - ali imajte u
vidu da će vas to skupo koštati.
Stara Engleska Runska Pesma
Lagu byth leodum
langsum gethuth
gif hi sculun nethan
on nacan tealtum
and hi sæytha
swythe bregath
and se brimhengest
bridles ne gyme∂.
To man, Lagu seems endless
if they dare venture on unsteady courser
terrified greatly by waves of the sea
when the sea-steed does not heed its bridle.
Lagu se ljudima čini beskrajnim
ako se usude da zaplove nesigurnim plovilom
uplašeni talasima mora
kad brod odbija da poslusa kormilo.
Stara Nordijska Runska Pesma
Logr er, fællr or fjalle foss;
en gull ero nosser.
Logr is a stream falling from mountainside;
but ornaments are of gold.
Lagu je tok koji pada niz liticu;
ali ukrasi su od zlata.
Stara Islandska Runska Pesma
Lögr er vellanda vatn
205
ok vi∂r ketill
ok glömmungr grund
Lacus lof∂ungr
Logr is twisting stream
and broad geyser
and land of fish
Lacus - lake
Lagu je krivudavi tok
i široki gejzir
i riblja zemlja
Lacus - jezero
[Lagu je prva Runa za koju nema slike, pošto nema sigurnih podataka. Do kraja Raida
ćete dobiti još samo sliku Mudre za Ing, pošto ista stvar važi i za Dagaz i Othila Rune]
206
Tama
Staza Leve Ruke
Pre nego što čak i počnete da čitate ovaj tekst, potrebno je jedno upozorenje. Ovde ću
često koristiti reči i ideje koja se u društvu koriste sa jakim MORALNIM značenjima. U
ovom tekstu, međutim, sve te reči su moralno neutralne. Ovde govorimo o metafizičkim i
filozofskim implikacijama Puta Leve Ruke; ideje povezane sa tim pravcem (tama, nosilac
svetlosti, itd) su u većini literature povezane sa idejom "zla" (iz razloga koje tekst
objašnjava).
To je, međutim, greška. Moralni sistem je jedna stvar, metafizički sistem sasvim druga.
Kakav će čovek moralni sistem da prati zavisi od odluke koja je posebna i drugačija od
odluke kakav će magijski sistem pratiti. Čovek može da bude mračan, opskuran,
nezavisan, da ne priznaje nikakve Bogove, a da istovremeno bude dobar i pošten; isto
kao što čovek može da bude kaluđer koji je potpuno posvećen svom Bogu, da stalno
insistira na zakonu, svetlosti i "univerzalnoj dobroti," a da u stvari bude lažljivi, podli i
licemerni inkvizitor.
Imajte to u vidu i dobro otvorite um pre nego što počnete sa daljim čitanjem.
Tama i Svetlost
U hrišćanskoj mitologiji gospodar svog zla nosi ime Lucifer ("onaj koji nosi svetlost); to je
veoma zanimljiv izbor imena, pošto bi se očekivalo da onaj koji donosi svetlost bude
dobro, uvaženo biće.
Međutim, kada se hrišćanski misticizam (do danas skoro izumrli idejni sistem) uzme u
obzir, dolazi se i do objašnjenja. Po hrišćanstvu, Bog je čista svetlost (LVX); iznad Ketera
stoji Ain Soph Aur, beskonačno svetlo; šta će nosilac svetlosti u okeanu svetla?
Odgovor je jasan, nosilac svetlosti je neko ko živi u mraku (NOX), i kome je svetlost
potrebna da osvetli put ispred sebe. Ovo je tačka koju ćemo ovde iskoristiti samo kao
početnu ilustraciju, ali ako vas zanima analiza ovih ideja, predlažem vam da pogledate
arhetip Pustinjaka (The Hermit) iz Tarota, kao i G.'.D.'. NOX znake (sa objašnjenjima; što
možete naći u prvom broju Equinoxa, ili u Kroulijevoj Liber 4).
Zašto, međutim, ovde pričamo o tome? Zato što je evropska kultura ipak u osnovi jedna
celina, i stvari koje se pojavljuju na jednom mestu imaju eho i na drugim. Bog koga su
Nordijci nazivali Odin je bio poznat kao Lleu (izgovara se "hligh") među mnogim
plemenima Kelta (Velšani su najdirektniji primer), a kao Lugh među Ircima. Lugh/Lleu
doslovno znači "svetlost," i izvor je čestog imena Llewellyn, koje znači (opet doslovno),
"nosilac svetlosti," tj. Lucifer.
Ovo je, inače, linija razmišljanja koju ćete naći kod mnogih Hrišćana koji pokušavaju da
izjednače sve paganske bogove sa demonima, a Odina sa Satanom.
207
Međutim, stvari nisu toliko proste. Razlog zbog koga je nosilac svetlosti postao Satana u
Hrišćanskom mitu je asocijativno značenje njegovog osnovnog arhetipa. Ideja svetlosti u
mraku (inspiracije, bljeska ekstaze, bljeska spoznaje) je protivna putu koji su hrišćani
prihvatili kao jedini ispravni: put asketizma, odricanja, i odvajanja od iluzije pomoću
predaje jedine konačne realnosti Bogu. Taj put se može videti i u slici kojom se u okviru
tog sistema ilustruje svet: "Dok hodam kroz dolinu senke i smrti..."
Sa ovim "jedinim ispravnim putem" ima mnogo problema. Sama činjenica da je uspeh ili
apsolutan ili nikakav (ili je postignuta "beskonačna svetlost" ili vlada potpuni mrak)
uništava praktičnu validnost sistema, pošto skoro svi pratioci (osim veoma malobrojnih
izuzetaka) njegovim prihvatanjem sebe osuđuju na potpuni mrak (ne uspevajući da
postignu potrebni POTPUNI uspeh).
Ali tu su i dva metafizički značajnija problema. Prvi je problem osnovnog pogledu na
svet: da li je svet jedna dolina potpune tame u kojoj postoji određena granica iza koje se
nalazi potpuna svetlost, ili je svet mesto beskonačne raznolikosti, sa tačkama tame i
tačkama svetlosti - pri čemu su i tama i svetlost integralni delovi sistema. Drugi je
problem na početku pomenute implicirane jednakosti svetlo-dobro i tama-zlo; svetlost
čiste energije će sagoreti čoveka u prah, a tama je neophodna radi stvaranja sna i snova
koji nas čine onim što jesmo; odbacivanjem tame i apsolutnim insistiranjem na svetlosti,
čovek odbacuje sposobnost da sanja i želi i prihvata na sebe mučenički bol držanja vatre
u rukama, nadajući se da će ga plamen "pročistiti" i da će on time postati "bliži Bogu."
Potoje ljudi kojima takav isključiv pristup odgovara; postoje i oni kojima više odgovara
integralniji pristup svetu, i za takve je pisan ovaj tekst.
Bog Smrti i Magije
Nastanak reči "Odin" je prilično zanimljiv. Ona dolazi iz proto-germanskog korena *wod-,
koja znači "ludilo, bes, inspiracija" (a koji, inače, sam potiče iz istog IE korena iz koga
dolazi i srpska reč "lud"), preko jednog međustepena, reči "odr" koja znači "poetska
inspiracija." Time je on, u stvari, Bog koji predstavlja one aspekte ličnosti koje najčešće
povezujemo sa DUŠOM, i, u stvari, je usko povezan sa Lagu-konceptom.
Njegov mit oslikava ideju razvoja čoveka na Putu Leve Ruke. Razmislimo: on sa svoja
dva brata, Vilijem (Volja) i Veom (Svetim, ili Posvećenim), koji u stvari predstavljaju
oblike njega samog, izvodi prvu žrtvu, ubijajući diva Ymira (osnovni, ujedinjeni, ali
bezumni i bezvoljni princip prve svesti; slepi i gluvi bog-idiot u centru postojanja), i od
njegovog tela stvara materijalni svet. Zatim, da bi dobio univerzalnu mudrost, Odin daje
oko (koje biva potopljeno u Mimirov bunar) kako bi dobio specijalnu sposobnost vida koju
voda iz bunara daje (bunar je pun vode, tako da o ovome treba razmisliti opet u Lagu
terminima). Konačno, on žrtvuje "sebe sebi" ("himself to himself") kako bi mogao uzeti
Rune, kao simbole artikulisanog unverzalnog znanja.
U onome što on zatim radi nailazimo na još jednu zanimljivu razliku između Leve i Desne
Ruke. Naime, Odin daje božanske aspekte čoveku, i daje mu znanje teško stečenih Runa;
ovim on postaje prometejska figura - Prometej je dao ljudima božansku vatru, i zbog
208
toga je osuđen da bude obešen (kao i Odin), s tim što su ga Grci stavili na liticu (liticu
Ambisa?) umesto na Drvo Sveta (koje raste kroz Ambis). Razlika je u tome što Prometej
pati zato što je PREKRIŠIO BOŽANSKE ZAKONE; dakle, u skladu sa osnovnom idejom
Puta Desne Ruke, Zakon ga je kaznio zbog prekršaja, a ljudi su dobili nešto važno i
ključno, ali što "nisu trebali" da imaju (kao i u Bibliji). Kod Odina, međutim, takvog
prekršaja nema: Odin je ODABRAO da plati cenu za ono što dobija, i onda je sa time
uradio tačno ono što je hteo.
Ovo je verovatno ključna i osnovna razlika između Puta Leve i Puta Desne Ruke u magiji,
filozofiji i religiji. Na Putu Desne Ruke se smatra da postoje sile koje čoveka vode, da on
nije u stanju da sam razume šta se događa, i da mora da se prepusti tim višim silama
potpuno da bi došao do cilja. Na Putu Leve Ruke, čovek ima potpuno slobodnu volju
kojom radi ono što odluči, i kod koje on plaća cenu za svoje odluke dobrovoljno, a i
unapred ako tako treba.
Ako malo razmislite, uopšte nije neobično što postoji tolika netrpeljivost između ove dve
filozofije. Za nekoga sa Desne strane, pratilac Leve Ruke izgleda kao bogohulnik i
zločinac, pošto se usuđuje da na sebe uzme odluke za koje se "zna" da pripadaju Bogu,
time, u stvari, stavljajući sebe u božansku poziciju. Za nekoga sa Leve strane, pratilac
Desne Ruke izgleda kao pasivni sluga, koji skače kako god gazda naredi.
Kroz hrišćanstvo, u zapadnoj civilizaciji je Put Desne Ruke postao izjednačen sa "dobrim,"
a Put Leve Ruke sa "zlim;" situacija je značajno drugačija u drugim civilizacijama
(pogledajte ideje "wrathful deities" u tibetanskom budizmu, recimo; ili ideje Shive ili Kali
u hinduizmu). Time je i sama magija neophodno postala povezana sa idejom "zla" - pa
zar Mag ne uzima sebi pravo da menja realnost po sopstvenom nahođenju? Bez pitanja
koja je Božja Volja u toj stvari? Zar on ne predstavlja epitom čoveka koji prati svoju Volju
radije nego da se prepusti tuđoj?
Ovaj stav je doveo do toga da mnogi pravci magije (pogotovo hermetički) počnu da
aktivno rade na tome da orjentišu svoj rad ka Desnoj Ruci, tvrdeći da je njihova magija
"vođena od strane Boga," i stalno ponavljajući ekvivalenciju tama = zlo. Po mom ličnom
mišljenju, to je samo dovelo do nepotrebnih komplikacija; ali mnogim ljudima je tako
nešto bilo neophodno da bi uopšte mogli da pomisle na bavljenje magijom. Svakom
svoje, naravno.
Rune, Helrunar, Erulian i Odin-ja
Šta znači "Runa?" Sama reč znači "misterija, tajna;" i predstavlja koncept arhetipske
ideje. Jedan dobar način po kome možete razlikovati ljude koji razumeju Rune od onih
koji ih ne razumeju je poznavanje razlike između same Rune i simbola te Rune
(Runestave). Rune su čiste informacija, arhetipi koji oslikavaju u sebi jedan aspekt
Univerzuma; one se ne mogu zapisati, ne mogu se izreći, već moraju biti spoznate direktnom svešću, dušom (tj. možete ih dobiti samo od Odina). Simboli Rune su prosto
slikovne oznake za te arhetipe...oni mogu da variraju od Futarka do Futarka, i različiti
narodi su ih pisali na različite načine. Ono što je važno nije simbol, već značenje iza
simbola.
209
Ova ideja, inače, je raširena širom sveta. severnoamerički Indijanci imaju toteme, koji
imaju značenja (mnoga od kojih su potpuno ekvivalentna Runskim) za koja je totem
samo simbol. Tek razmišljanjem i "duhovnim putovanjima" u ideju totema (putovanjima
koja su, inače, vrlo slična Raido meditacijama) se ta ideja može spoznati. Budisti imaju
koncept "terme," skrivenog učenja. Recimo, tibetanski dorje simbol je terma meditacijom nad njime se može doći do shvatanja određenog arhetipa, određene
skrivene ideje (Rune). Itd.
Helrunar je izraz koji vuče iz ovog koncepta. U prevodu, on označava čoveka koji
razmenjuje tajne ("runira") sa Heljom (Hel), Boginjom Mrtvih. Zašto baš sa Heljom, zašto
ne sa Odinom? Odin, između ostalog, u Nordijskoj mitologiji igra ulogu Psihopompa, tj.
sprovodioca duša do njihovog konačnog odredišta. Čovek koji "razmenjuje misterije" sa
Heljom hoda istim putem, do sveta mrtvih i, po pretpostavci, nazad - u Odinovim
stopama. Izraz se otud koristi da označi čoveka koji je značajno ovladao Runskim
sistemom.
Međutim, ovo nije kraj puta u Runskom sistemu; postoji još jedan korak, koji se (u
zavisnosti od istorijske škole) naziva "Erulian" ili "Odin-ja" ("Wode-self").
Erulian je reč oko koje postoji dosta nesuglasica. Naime, na velikom području (i među
nekim od najstarijih Runskih zapisa) su nađeni zapisi na kojima piše misteriozna formula:
ek erilaz ("Ja, Erulian"), bilo sama, bilo kao početak dužih nizova Runa. Da se zaključiti
da je činjenica da je neko "Erulian" značila nešto posebno - između ostalog i moć vlasti
nad Runama (ja, Erulian, govorim ovo, i to će biti ostvareno).
Mnogi istoričari smatraju da "Erulian" znači "pripadnik plemena Herula," ali to je sumnjiv
zaključak (zbog područja i vremenskog opsega u kome se ovi zapisi mogu naći). Najveći
broj stručnjaka "Erulian" prevodi kao "Runski Majstor" (Runemaster), što je prevod po
značenju; literarni prevod je za naše svrhe značajniji, pošto reč doslovno znači
"(božansko stanje)-uzdignut," tj. "onaj koji je uzdignut u božansko stanje."
Šta ovo znači? Stari narodi koji su pratili Odiniske tradicije bi, kroz upotrebu Runskih
formula (pre svega Raido spirale), pokušavali da se transformišu u bogoliko biće
analogno opštim karakteristikama Odina (prateći njegov model ponašanja, promišljenog i
nepopustljivog tragača za znanjem... i moći). U ovom transformisanom stanju, Erulian bi
svojom voljom direktno menjao strukturu realnosti - opet koristeći Rune.
Ovo je epitom Puta Leve Ruke: postati Bog; i anatema Puta Desne Ruke, u kome je
najveći greh misliti da se može postati Bog. (Rasprava o budističkom/zen Srednjem Putu,
koji u neku ruku tvrdi da čovek već jeste Bog, je van okvira ovog teksta)
Dakle, bez obzira na koju stranu čovek krene sa Runskim sistemom, jedan aspekt Puta
Leve Ruke, misterija Smrti, mu ne gine - on je mora shvatiti i prihvatiti da bi postao
Helrunar. Ali oni koji planiraju da na Runskom sistemu baziraju svoju magiju (i, samim
tim, svoj život), moraju otići još dalje, i upoznati sve mračne dubine u sebi isto onoliko
dobro koliko poznaju najsvetlije vrhove, na putu ka vremenu u kome će konačno moći da
napišu: Ja, Erulian.
210
22. Ing
Alternativni načini izgovora:
OHG - inguz, ing
OE - ing
GO - iggws, enguz
Koreni, istorija i interpretacija:
Runa Ing je Runa sa najopskurnijim značenjem od svih. Nije jasno ni šta tačno označava,
ni koja joj je etimologija. Ono što se zna je sledeće:
Staroenglesko ime Ing izgleda označava ime heroja ili boga, i bilo je izgleda opštepoznato
i rašireno među svim germanskim plemenima. Tacitus pominje germansko pleme pod
nazivom "Ingcones," koji su možda isti narod kao "Ingwines" iz Beowulfa. Zatim, ime
Yngvi se pominje kao drugo ime za Frejra, boga žetve i plodnosti, a postoji i varijanta
toga imena, Ingunar Freyr, koje je zapisano u Lokasenna pesmi u okviru Edi. Iz svega
ovoga, izgleda sasvim verovatno da je Ing prosto drugo ime za Frejra (ili eventualno za
dualno božanstvo Freja/Freju).
Većina knjiga o Runama se zaustavlja na ovome, i daje značenje Rune kao "plodnost,
žetva, povezanost sa zemljom." Ali, na malo dublji pogled (koji se slaže i sa Runskom
Pesmom), stvari se komplikuju:
U više germanskih mitova se pominje motiv kralja koji dolazi kao dete brodom preko
mora. Dotični kralj obično ima dugu i uspešnu vladavinu, da bi nakon smrti bio poslat
brodom nazad preko mora. Najpoznatija od ovih priča je jasno postavljena u Beowulfu,
ali se sličan motiv javlja i u mnogim drugim mitovima, uključujući i onaj o Kralju Arturu
(mada u ovom slučaju prilično opskurno). Kao dodatak na ovo, postoje priče o Yngviju
koji je vladao Švedskim plemenima, i Ingui koji je jedan od predaka Bernicijskih
kraljeva.
I taman kada pomislimo da smo počeli da razotkrivamo nešto od značenja Rune, opet
nalećemo na nešto što vuče nazad na Frejr ideju, pošto postoji mit o Yngvi Frejru koji je
211
vladao kao bog-kralj u Švedskoj neko vreme, kao i veza između Frejra i čuvenog
Danskog kralja Fródjija.
Da doda na probleme, originalni rukopis Runske pesme je na ovom mestu nejasan, tako
da se ne vidi da li piše da se Ing na kraju vratio "est" (na istok) ili "eft" ("nazad"). Većina
knjiga ovde podržava "istočnu" varijantu, i pored neslaganja sa mitologijom i geografijom
(kako se neko može iz Evrope vratiti istočno preko mora?); ja težim verziji u kojoj se on
vraća "nazad," najverovatnije na zapad.
(Pri daljem istraživanju ove Rune, imajte u vidu da je na njenu temu napisan ogroman
broj bizarnih teorija. Od priča o Ingu kao kralju Atlantide koji je dosao i vladao u
Danskoj, do ljudi koji su pobrkali stvari potpuno i na neki način iskombinovali da je Ing u
stvari Danski kralj koji je otišao na zapad i osnovao Astečku imperiju, svašta možete da
nađete. U bilo kom istraživanju primenite dobru količinu zdravog razuma, i uzimajte sve
što vam kažu sa velikim gutljajem skepticizma)
Naša interpretacija Rune Ing će biti značenje Rune Kralja (ili Rune Majstora). Tamo gde
je Ansuz-Odin vladao nad duhovnim carstvom i bio duhovni predvodnik, Ing vlada nad
fizičkim svetom u jednakoj meri. Frejr je bog zemlje, stvari koje rastu, što nas odmah
vuče prema starom verovanju "kralj je zemlja, i zemlja je kralj." Mit o Kralju Arturu je
dobar izvor za ideje u vezi ovoga; kada je kralj pokleknuo i oslabio, sama zemlja je
pokleknula i oslabila.
Prošavši i postigavši uspeh u prvom Aettu, prosavši kroz iskušenja i probleme drugog
Aetta, naucivši tajnu Sunca, nakon Tirovog ispita i shvatanja misterije Berkane,
postigavši uniju Eihwaza i vlast nad Mannazom, savlađujući tamu Lagu i balansirajući je
sa svetlošću Daega, Ing vlada svojim kraljevstvom.
Ova Runa je simbol postignuća; cilj putovanja, stanje prosvetljenosti, u kome je čovek
potpuno svestan šta radi, zašto to radi, i koji su efekti njegovog dejstva. Ing je čovek koji
je našao svoj Put, i koji sada hoda njime. Niti koje njegov život plete komešaju čitavu
mrežu sudbine, i sve druge niti se vrte oko njega.
Za Ing postoji samo Stara Engleska pesma.
Asocijacije:
gospodar, prosvetljen čovek, prosvetljenje, shvatanje mesta, zemlja, povezanost sa
zemljom, neko ili nešto što upravlja određenom situacijom
Magijske upotrebe:
preuzimanje kontrole nad nečim, ovladavanje nečim, opšte zdravlje, ravnoteža, rast i
razvoj
212
Poseban način NEvežbanja:
Sa Runom Ing nema dnevnih vežbi. Iznenađeni? Pročitajte Runsku Pesmu, pa recite sami
sebi šta ona znači za vas. Princip Rune je princip postignuća, a ne postizanja. Vežbanje
sa njom na ovom nivou Raida bi bilo besmisleno. Umesto toga, provedite nedelju dana
odmarajući se, čitajući, kontemplirajući ideje koje ste do sada zakačili u toku Raida.
Predlažem vam da ipak vežbate opuštanje i kratke meditacije po desetak minuta dnevno,
čisto da ne izgubite kondiciju pre nego što završimo sa poslednjim Runama.
Stara Engleska Runska Pesma
Ing wæs ærest
mi∂ East-Denum
gesewen secgun
oth he si∂∂an eft
ofer wæg gewat;
waen æfter ran;
∂us Heardingas
∂one hæle nemdun.
Ing was first seen by men
among the East-Danes, till,
followed by his chariot,
he departed back over the waves.
So the Heardings named the hero.
Ing je prvo viđen od ljudi
među Istocnim Dancima, dok,
praćen svojim kočijama,
nije otišao nazad preko talasa.
Tako su Herdinzi nazvali heroja.
[Ko su tačno Herdinzi, ostaje misterija. Neki misle da se radi o nekoj germanskoj naciji,
neki da se radi o Rusima - koji su imali kralja Hartunga, i bili jedno vreme nazivani
Hartunzima na zapadu.]
Bogoforme i Vera
"Hear me, O you princes.
Hear me, you creators and contenders,
You Lords of Life and Death,
You Lords of Air and Earth and Fire and Water and Time and Space.
I am of you and yet not of you
I am flesh and yet I am spirit
And I speak with the sanction granted to the legions who have stood before me
In this place and walked before me upon this way.
I stand before you in this place, and I walk toward you on this way
213
The way is long but the way is old and the way is the way of power.
I am chosen and I am willing.
With the feet that are my flesh I tread between dimensions
And I shall speak the way.
With the hand that is my flesh I reach out across the abyss,
And I shall speak the way.
With the eyes that are the windows to my soul I look from world into world
And I shall speak the way.
The locks of time are shattered and the bars of space are burned to ashes!
Come, you creators I will walk with you on the way,
And I will reach to you on the way,
And I will gaze upon you on the way!
As it was in the days before me, it shall be again!
Hear me - hear me, and let the seal be broken!
I speak the way. And the way is open!"
- Speaking of the Way, Louise Cooper
"Above all, never get involved with groups that do not teach invocation
unless you see magic as an extended RPG, or just need to belong to a group
so much that they don't care that the magic never actually works, or at
least not beyond the limits of chance. Needing to belong to a group is a
natural instinct in our species, but without invocation there is no magic,
even if it isn't called that."
- Steve Wilson
"Invoke often. Banish often."
- Aleister Crowley
Od Servitora do Bogoforme
Kao što smo već raspravili, prosto davanje ličnosti lansiranom sigilu i VERA u tu ličnost
stvara servitora. Kada tog servitora počne da koristi više ljudi, nastaje egregor, a kada on
postane predmet vere hiljada, nastaje Bogoforma.
Ova linija razvoja je prisutna ne samo u magiji, već i u spontanom razvoju Bogoformi.
Primitivni čovek posmatra vatru, i smatra je (sa razlogom) božanskom. Plemenski šamani
u vatri nalaze znakove o budućnosti, i inspiraciju za sadašnjost. S vremenom, neki oblici
u vatri bivaju primećeni, i razvija se sistem, sa imenima raznih oblika.
Antropomorfizacijom vatre, nastaje bog "čije lice se ponekad može videti u plamenu;"
kao ime, tog Boga nazivaju imenom Vatre, Loge, i počinju da ga obožavaju. Oko njega i
njegovih dela se stvaraju mitovi. Na kraju, imamo Lokija, Boga Vatre, kao ustanovljeno i
jasno definisano božanstvo.
214
Dakle, od personifikacije neke korisne sile, preko egregora koga poštuje celo pleme u
istom obliku, do Bogoforme koja je sveprisutna preko pola kontinenta...
U kom smislu, međutim, Bogovi postoje? Ovo je pitanje na koje je veoma teško
odgovoriti. Neki tvrde da su Bogovi simboli sila koje zaista postoje u prirodi, i da
antropomorfna ličnost sa kojom ih zamišljamo služi da olakša kontakt sa tim silama. Neki
tvrde da su u pitanju arehtipi podsvesti, određeni načini razmišljanja (određene "žabe"
koje se javljaju u skoro svim "vrećama"), određeni fokusi svesti. Treći, opet, tvrde da su
u pitanju energetske forme koje je čovečanstvo stvorilo svojom verom. Četvrti, tzv.
"radikalni politeisti," tvrde da Bogovi i Boginje doslovno postoje u svakom smislu te
reči...
Iskreno vam preporučujem da izgradite sopstveno mišljenje radije nego da prihvatate
bilo čije po ovom pitanju. Međutim, imajte u vidu jednu stvar pre nego što počnete:
postoji jedan dokaziv nivo postojanja Bogova, mimetički. Naime, zamislimo situaciju u
kojoj srednjovekovni inkvizitor koji veruje u Satanu muči i ubija čoveka koji je optužen za
Satanizam. Da nije Satane i verovanja u njega, taj čovek bi ostao živ i zdrav; prema
tome, može se reči da je Satana izazvao mučenje i ubistvo tog čoveka.
Ako vam ovo liči na besmislenu igru rečima, predlažem vam da razmislite šta bi se vama
desilo ako bi ste otišli u neku grupu agresivnih hrišćanskih vernika i počeli da
propagirate, recimo, radikalni Gnosticizam (koji veruje da je Bog Starog Zaveta bio zao, a
da je zmija u stvari Hristos, ili Bog Novog Zaveta, koji je spasao čoveka bezumne
poslusnošti za koju je bio stvoren). Snagu mimetičkih formi nikada ne treba potcenjivati.
Worship
Worship se na srpski prevodi pod "obožavanje;" reč koju nikako ne volim, pošto
misreprezentuje zdrav odnos između čoveka i njegovih Bogova, koji bi trebalo da bude
zasnovan na (međusobnom) POŠTOVANJU, radije nego na obožavanju.
Odnosi između ljudi i njihovih Bogova su mnogostruki i teški za klasifikaciju. Ali, da bi
smo dali odgovor na pitanje zašto toliki Magi koriste razna božanstva i Bogove,
predstavićemo četiri osnovna modusa tih odnosa:
- Bogovi kao principi. Stari Egipćani, koje danas smatramo mnogobožačkom nacijom, su
u stvari bili više monoteistički nastrojeni od modernih pravoslavaca (kod kojih su razni
sveci preuzeli uloge nezavisnih Bogova). Princip univerzuma je za njih bio jedan, a
Bogovi su bili otelovljenja i personifikacije PRINCIPA, ili "netera."
Odnos mnogih Maga sa Bogovima je upravo ovakav: Bogoforma predstavlja neki ideal
kome Mag teži. Recimo, Mag može staviti statuu Boginje Atine na svoj oltar, i početi da
meditira nad njom i da se trudi da shvati tu Boginju...uzimajući da ona otelovljuje i daje
fokus njegovoj potrazi za mudrošću.
- Bogovi koji menjaju svet. Mnogi ljudi (dobar deo Asatru struje spada u ovaj deo)
ispravno smatraju da Bogovi u koje društvo veruje menjaju to društvo. Grupa ljudi koji
zaista veruju u Hrišćanskog Boga će se odnositi prema svetu i drugim ljudima radikalno
215
drugačije nego grupa Starogrčkih Pagana.
Logičan zaključak je da širenje religije menja svet. Naićićete na dosta ljudi koji se trude
da rašire veru u određenog Boga ili Boginju zato što veruju da će svet postati bolji (ili
makar više onakav kakav bi oni želeli da bude) što se više ta religija bude širila.
- Bogovi sa kojima se trguje. Ovaj stav se zasniva na ideji da Bogovi imaju određene
funkcije, i da su ograničeni u drugim sferama. Tipičan primer ovakve vere je Vudu:
houngan može da prizove Lou vode i da od njega zatraži da mu obezbedi sigurno
putovanje preko okeana; zauzvrat, Loa od njega traži da uradi nešto na zemlji, gde je
božanstvo nemoćno.
Indijski Bog Ganesha, uklanjač prepreka, se takođe veoma često koristi u ovoj formi, i
nude mu se razne "usluge" na fizičkom svetu u zamenu za njegovu pomoć.
- Bogovi koji se prizivaju. Konačno, u okviru Visoke Magije, priziv Bogova, invokacija, se
koristi kao pomoć u Velikom Radu. Razbijanje ega i radikalna promena tačke pogleda do
koje dolazi u toku invokacije se smatra nezaobilaznim u Velikom Radu.
Invokacija
Invokacija je toliko jednostavna a istovremeno toliko komplikovana, da ju je veoma teško
objasniti. U principu, stvar se svodi na stvaranje ritualne atmosfere u kojoj Mag, korak po
korak, poprima aspekte arhetipa koga priziva.
Recimo da želimo da izvedemo invokaciju Odina. Prva stvar koju ćemo uraditi je detaljna
priprema: uzećemo Sage i Ede, uroniti u njih, i čitati mitove u što izvornijem obliku.
Pročitaćemo sve što ima veze sa Odinom, uživljavajući se u to što je više moguće.
Pripremićemo ritualni prostor, kao i ritualnu odoru: sivo odelo, plava kapuljača i plašt ako
je tako nešto dostupno, šešir sa širokim obodom. Koplje ili štap su takođe poželjni.
Pripremićemo plave sveće, i neki "ratnički" incense. Obezbedićemo da nas niko ne
uznemirava - telefon će biti isključen, zvono na vratima takođe, nećemo očekivati
nikakve posete.
Izvešćemo detaljno isterivanje prostora u kome će se izvoditi invokacija, zatim zapaliti
sveće i incense. Opustiti se donekle, stojeći, i centrirati se.
Zatim sledi sam ritual invokacije. Neki Magi koriste dugačke, detaljno zapamćene
napeve, neki muziku u pozadini, neki prosto odmah počnu da preuzimaju aspekt Boga. U
svim slučajevima, linija rada je ista: dovesti sebe u gnozu, fokusirati se na ideju
Bogoforme koja se priziva, i zatim postati ta Bogoforma.
U našem slučaju sa prizivom Odina, to bi moglo da ide ovako: Mag počinje da peva
Havamal, u prvom licu:
"Ja znam koliko dugo sam visio
sa drveta šibanog vetrovima
216
kroz devet dugih noći
proboden kopljem datim Odinu
sebi, od sebe
sa grane drveta
za koje niko ne zna
iz kog korena je izraslo..."
Sa svakim stihom, priseća se događaja, kao da su se njemu desili. Štap u njegovoj ruci je
Gungnir, koplje Odinovo. Šešir mu je nakrivljen preko levog oka. On se seća svojih borbi,
svojih pobeda i svojih poraza. Seća se stvari koje su se desile, i stvari koje će tek biti. Sa
svakom izgovorenom rečju, on postaje sve manje čovek, a sve više Bog...
Zvuči veoma jednostavno, zar ne? Ipak, šanse su da ako pokušate da izvedete priziv, on
neće biti ništa više do mahanje rukama; o tome kako da izbegnete ovo ćemo pričati malo
ispod. A ako izvedete priziv i on počne da radi, šanse su da ćete se toliko uplašiti, da ćete
prekinuti ritual (uobičajena stvar; isto se desilo i meni prilikom prvog pokušaja invokacije
Odina; ne zabrinajvajte se, i pokušajte ponovo).
A ako uspe, šta onda?
Za čoveka koji vrši invokaciju, rezultat je doslovno neopisiv. Pogled na sve se menja, i
čovek u toku invokacije prosto zna stvari koje inače ne zna (što ima i posledicu: nakon
invokacije, ostaje svest da postoji neko znanje, ali da je to znanje previše veliko, i da
prosto nije moglo da stane u svakodnevnu svest), vidi stvari koje inače ne vidi, i razume
ideje koje inače ne razume.
Tu su i posledice koje mogu biti pozitivne i negativne: događa se da neki aspekti prizvane
Bogoforme ostanu prisutne u ličnosti čoveka (mada, ovo se obično može izbeći dobrim
isterivanjem nakon rituala); što može biti pozitivno, ako se radi o Odinovoj mudrosti ili
pesničkom daru, ali može biti negativno ako se radi o nekoj negativnoj osobini. U svakom
slučaju, iskustvo je, nema boljeg izraza, world-shattering. Svet nikad više ne izgleda isto
kao što je izgledao pre toga.
Invokacija se često vrši i u grupi, u kom slučaju drugi članovi grupe imaju prilike da
postave pitanja prizvanoj Bogoformi. Generalno, ako sam Mag koji vrši invokaciju ima
neko pitanje, trebalo bi da to pitanje da nekom drugom da ga postavi umesto njega pošto neće biti u situaciji da ga postavi sam.
Isterivanje NAKON invokacije je nezaobilazan korak. Suprotno nekim uplašenim
mišljenjima na koja možete da naiđete (pretežno hrišćanska), Bogoforme ne mogu da
ostanu invokovane duže nego što im Mag dopusti; ali i dalje treba celu stvar prekinuti i
završiti što kompletnije, da bi se izbegli eventualni "preostaci" tokom sledećih nekoliko
dana. Osim rituala isterivanja, korisno je i izvesti neke stvari koje vraćaju čoveka u
normalni tok razmišljanja: okupati se (hladnom ili bar mlakom vodom), pojesti i popiti
nešto, prošetati se malo...
217
Fake it Until You Make it
Kerolov Princip, "Fake it Until You Make it," je veoma dobar pristup invokaciji. S obzirom
da je početnicima invokacija izuzetno teška za izvođenje (uspešnost je reda 2%, što će
reći jednom od pedeset puta), ovo je način da se stvar malo ubrza.
Princip je prost: invokacija je matrica svesti pri kojoj se čovek ponaša i razmišlja na
određeni, drugačiji nego uobičajeno način. Idući obrnutim sledom, imitacija ponašanja i
razmišljanja na taj drugi način (ili bar aproksimacija toga) vodi ka ciljnom stanju svesti.
Neke elemente toga već imate u samoj tehnici invokacije: oblačenje u stilu u kome je
Bogoforma opisana, pevanje pesme u prvom licu koju inače peva Bogoforma, itd. Ovo je
prosto vođenje toga još jedan korak dalje - ako invokacija bude neuspešna, Mag se i
dalje ponaša kao što misli da bi se Bog ponašao na njegovom mestu. Posle nekoliko
pokušaja u ovom pravcu, aproksimacija biva sve uspešnija, dok se u jednom trenutku ne
javi osećaj da je Bogoforma "odmah tu, samo jedan korak sa strane." Onda je dovoljno
napraviti mentalni korak na tu stranu, i...postiže se uspešna invokacija. Ovo sve zvuči
verovatno prilično zbunjujuće, ali postaje sasvim jasno čim prvi put pokušate da izvedete
celu stvar.
Caveat: Wicca "invokacije"
I za kraj, jedno upozorenje: ako ikada budete u prilici da posmatrate neku invokaciju,
imajte u vidu da neke grupe (pogotovo Vikanci) koriste reč "invokacija" u drugačijem
smislu: prosta molitva koja ima OBLIK priziva.
Tako ćete u mnogim vikanskim ritualima naći "invokaciju Boginje" koja se svodi na to da
Sveštenica izrecituje molitvu Boginji, pa zatim stoji neko vreme u toku rituala igrajući
ulogu Boginje. Sve to veoma liči na "Fake it Until You Make It," s tim što ovde niko ne
pokušava da "make" bilo šta, već se cela stvar svodi na obično teatralno "fake."
Nakon što budete videli svoju prvu pravu invokaciju, moći ćete veoma lako i sami da
napravite razliku između pravih i teatralnih invokacija.
218
23. Dagaz / 24. Othila
Uvodno objašnjenje:
Dve Rune u istom tekstu? Da. Ne samo što je Dagaz i Othila praktično nemoguće
objasniti odvojeno jednu od druge, već je čak i njihov redosled u Futarku stvar o kojoj se
može raspravljati; u nekim preživelim natpisima celog Futarka, uključujući i OE pesmu,
Dagaz je poslednja a Othila pretposlednja Runa.
Kako onda raditi? Pročitajte ceo tekst obe Rune, i onda radite sa Dagazom normalno.
Kada završite sa njim, i urežete ga, onda radite sa Othila. Mada su značenja povezana,
ipak se radi o dve odvojene Rune.
23. Dagaz
Koreni:
Dagaz je Runa Dana. IE *agh, "dan, vremenski period," je izvor OICE dagr, OE deag,
OHG tag, "dan."
Alternativni načini izgovora:
OHG - dag, dagaz
OE - dæg
GO - dags, daaz
Istorijski pogled:
Za razumevanje dubljeg značenja Rune, treba imati u vidu da su stari narodi merili dane
219
na malo drugačiji nacin. Naime, dok današnji dan počinje ujutro, u staroj Evropi je dan
počinjao uveče; dakle, sa zalaskom sunca, ljudi su se vraćali kućama i počinjali novi dan
večerom i odmorom pre posla.
Stara Engleska Runska Pesma:
Dæg byth drithnes sond
deore mannum
mære metodes leoht,
myrgth and tohiht
eadgum and earmum
eallum brice.
Daeg is the drighten's messenger,
dear to man.
Shining light of the Measurer,
hope and happiness to rich and poor
of service to all.
Dan je Odinov glasonoša, drag čoveku.
Sjajna svetlost onoga koji meri,
nada i radost za bogate i siromašne,
od službe svima.
Komentar na uobičajene interpretacije:
Skoro svi Runski izvori interpretiraju Runu Daeg isključivo u smislu dana kakvog mi
danas poznajemo (tj. period svetlosti, suprotstavljen periodu tame, tj. noći). Ovo se
zasniva na prilično iskrivljenom prevodu neuobičajeno kriptične OE pesme za ovu Runu
(iz kog razloga je pesma stavljena pre interpretacije ovaj put); osim uobičajenog
prevođenja "drighten" (vojskovođa, poglavica, predvodnik) kao "Gospod" ili čak
"Stvoritelj" u nekim prevodima, reč "metodes" (koja znači "measurer" ili "onaj koji meri")
je takođe prevedena kao "Gospod." Tako imate prevode u kojima prva dva stiha teku u
linijama "Dan je glasonoša Stvoriteljev, drag ljudima, sjajno svetlo Gospodnje..."
Interpretacija koju ćemo dati ovde se delimično zasniva na drugačijem prevodu (direktno
prevodim drighten kao "Odin," pošto simbolizam odgovara), i ima potpuno drugačije
konotacije. Uobičajena interpretacija Rune Daeg kao Rune svetlosti i uspeha je potpuno
suvišna kada se u obzir uzme ideja Rune Sowulo, a ideja vremenskog perioda je takođe
suvišna kada se u obzir uzme Jera (koja označava cikluse, uključujući tu i ciklus dana i
noći)...prema tome, radi se o nečem drugačijem. Stvar postaje jasna kada se u obzir
uzme kontekst Raida, i značenje sledeće, poslednje Rune, Othila.
Interpretacija:
Runa Dana označava sjedinjenje dualnosti. Svetlost Sowula i tama koju predstavlja Lagu
su ujedinjeni u ovom simbolu (što, inače, možete da vidite i u samom obliku Rune, dva
trougla koja pokazuju jedan ka drugom). Setimo se: dan se za stare narode sastojao od
220
perioda tame i perioda svetlosti.
Sećate li se dualnosti o kojoj smo pričali kod Rune Ehwaz? Jin-Jang, as above, so
below...? Dagaz je tačka ujedinjenja te dualnosti, mesto na kome da i ne postaju jedna
stvar; Ain Soph Aur, beskonačna svetlost Kabale.
Takođe, završetak - ali ne prekid; drugim rečima, kod Rune Završetka, Ehwaza, imali
smo ideju prekida nekog ciklusa. Dobar primer je kontekst ljudskog života. Ehwaz tu
označava smrt, prestanak. Dagaz, s druge strane, označava njegovo kompletiranje.
Mnogi ljudi završe svoj život - urade sve što su pokušavali, i osećaju se previše starim da
bi započeli nove projekte ili pokušali da ostvare nove ciljeve - ali ne umru, već žive jos
desetak ili petnaestak godina (a ponekad i više) potpuo bez smisla, bukvalno čekajuci da
umru. Drugi, pak (manjina), uvek rade nešto, uvek imaju neki cilj, čak i u sedamdesetoj
godini; kod njih su smrt i završetak života ista tačka, ali ta tačka je sada i prekid mnogih
stvari koje nisu završene.
Može se napraviti i sledeća analogija. Runa koja bi označavala čoveka kakav je bio Buda
bi svakako bila Runa Ing. U svom životu, Buda je ostvario dve celine, dva velika,
ogromna, značajna Dagaza. Prvi je bio njegovo prosvetljenje; u toku prvog Dana svog
života, on je ustanovio činjenicu patnje, krenuo da traži, i konačno našao svoj put ka
njenom prestanku. Drugi je njegovo učenje: on je raširio ideju svog Puta, učenja koja su
mnogima pomogla da bolje razumeju i ostvare sebe; ostvarenje i zapis tog učenja,
ustanovljenje Budističke religije, to je bio plod drugog Dana njegovog života.
Nastavak u interpretaciji Rune Othila.
Asocijacije:
celina, dovršenost, zaokruženost, potpunost, postignuće, završetak (u smislu
kompletiranja, ne u smislu prekida)
Magijske upotrebe:
povezivanje odvojenih delova u celinu, kompletiranje rada, postignuće cilja, upotpunjenje
nečega što je nedovršeno
221
24. Othila
Koreni:
Othila je Runa Toka, Runa Istorije, Runa Nasleđa. Koreni su nejasni, i moguće je da se
radi o izvornoj pra-reci. Povezane reči koje slede iz same Rune su OICE edli (priroda,
biće), odal (nasleđena zemlja), odlingr (plemstvo, krvno nasleđe), OHG uodil, othil
(nasleđe, imovina, domovina).
Alternativni načini izgovora:
OHG - othil, othila
OE - ethel
GO - othal, ural
Interpretacija:
"The tusks that clashed in mighty brawls
of mastodons are billiard balls.
The sword of Charlemagne the Just
is ferric oxide, known as rust.
The grizzly bear whose potent hug
was feared by all, is now a rug.
Great Caesar's bust is on the shelf,
and I don't feel so well myself.
"On the Vanity of Earthly Greatness",
~ A.Guiterman (1871-1943)
Često ćete naletati na ideje kako je čovečanstvo većinom sastavljeno od bezvrednih
masa koje guše svetle tačke, individue koje zaista stvaraju progres; mnogi filozofi, od
222
Nicea do Ayn Rand, zastupaju ovo misljenje. I ovo je naizgled potpuno tačna filozofija:
ako pogledate unazad, definitivno ćete naći velike ličnosti (od Aristotela, preko Njutna, do
Ajnstajna) koje su u stvari nosile na svojim leđima skokove u napretku čovečanstva.
Međutim, kao i u mnogim drugim situacijama, stvari nisu tako proste kao što na prvi
pogled izgledaju.
Setite se nekog čoveka iz istorije koga zaista poštujete i cenite. Nekog velikana koji je
promenio svet oko sebe, i koji je ostavio trajan pečat na ceo razvoj ljudske rase.
A sada mi recite, kako su se zvali njegovi otac i majka? A babe i dede? Ne znate? Kako to
- zar nisu i oni bili veliki ljudi, kada su proizveli tako velikog čoveka?
Aha. A sećate li se kako su im se zvala deca? I šta je bilo sa njihovom decom? Ni to?
Nadam se da počinjete da shvatate poentu.
Pronalazači, naučnici, ljudi koji imaju ideje koje tresu i menjaju svet...su pojedinci. Ali ti
pojedinci su i dalje deo celokupne mase čovečanstva. Da nije te mase iz koje su isplivali,
nikada ih ne bi bilo; ako ta masa nestane, nestaće i svi produkti njihovog rada, pošto
neće više biti koga da ih se seća i da ih primenjuje. Pojedinci su pokretači, ali masa je
nosilac pokreta.
Othila je simbol nasleđa. Kulture i konteksta u kome čovek živi, stvari koje smo nasledili
od naših predaka i koje nas definišu, uzdižu, i sputavaju istovremeno. Othila je najoštriji i
najopasniji od svih dvoseklih mačeva na koje smo do sada nailazili u Raidu. Ova Runa
simbolise socijalni kontekst u kome je Galilej imao prilike da nauči da čita, da proučava
knjige drugih astronoma, i da stekne zaštitnike i podržavaoce koji ce finansirati njegov
rad; ali i socijalni kontekst zbog koga je bio primoran da taj rad javno negira.
Othila je simbol kulture, morala, dozvoljenih i zabranjenih stvari u nekom društvu; stvari
koje se očekuju, i stvari koje su nezamislive. Stvari koje nas oslobađaju, i stvari koje nas
sputavaju.
Othila je takođe simbol ličnog nasleđa i zaostavštine čoveka, što je dodirna tačka ove
Rune i Rune Dagaz, Rune Celine. Uzmimo, za primer, Frojda, čoveka koji je u stvari
izmenio dvadeseti vek više nego bilo ko drugi. Dagaz primenjen na njega označava celinu
njegovog života: njegovu porodicu, njegovu decu, njegove knjige, njegov rad, teorije...
Othila primenjena na njega podrazumeva promenu koju je on učinio na tok čovečanstva:
znači, njegova deca koja ce nositi njegove gene i njegov otisak dalje kroz vreme, ali
takođe i njegove teorije, knjige i čitave pokrete i pomeranja u društvu koje su te knjige
proizvele - pomeranja koja su do danas uticala na svakog živog čoveka na zemlji, i koja
su korenito promenila svet.
Dagaz i Othila su nerazdvojni. U toku Othile života, mi imamo mnoge Dagaze; završetak
škole, završetak fakulteta, stvaranje porodice, završetak nekog velikog projekta - sve su
to male celine, mali Dagazi, koji cine opšti tok, Othilu, koji nazivamo nasim životom. Sam
nas život je jedan veći Dagaz, jedna celina, u opstem toku, Othili, naseg društva. Nase
društvo ili država je jedan Dagaz, jedna celina u Othili čovečanstva...
223
Tokovi u tokovima, celine u celinama, svet je beskonačno kompleksan.
NIKADA, NIKADA, NIKADA ne zaboravite: sve što uradite je deo večeg toka, Toka
Univerzuma. Uvek i u svakom trenutku, vi ste istovremeno odvojena celina, individua,
Dagaz, ali i deo veće celine, većeg toka, koji je u okvirima svog Dagaza, koji je u
okvirima Othile zajedno sa mnogim drugim, koji je opet u okvirima...
Razumevanje ove ideje je ključno za Magiju, i pogotovo za Visoku Magiju. Istinska Volja o
kojoj govore Telemiti, prosvetljenje Budista, nalaženje Pravog Puta u Taoizmu, pa čak i
postizanje milosti Božje u ezoteričnom hrišćanstvu...sve se svodi na istu stvar: uskladiti
svoje biće sa tokom sveta oko sebe, prihvatiti tok radije nego boriti se sa njim pri
svakom koraku.
Raido je jedna celina, jedan Dagaz - ali, primetićete, vi se još uvek nalazite i na Fehu, i
prošli ste kroz više Uruza (a proćićete i kroz još mnogo njih), i naićićete na još mnogo
Thurisaza, pitaćete mnogo Ansuza za savete i razne mračne ćoškove ćete osvetljavati
Kenazom...tok nije prekinut, Othila je tu, i ona vas i dalje vodi kroz nova i nova Raida,
ponovo i ponovo, u večnoj spirali rasta - worlds without end.
Asocijacije:
kontekst situacije, šira slika, tok razvoja, inercija ili pravac kretanja, socijalna pravila i
ogranicenja, pripadanje nekom pozivu ili pravcu, grupa, domovina, nacija, moral, ličnost
u najširem značenju reči
Magijske upotrebe:
označavanje šireg konteksta stvari, povezivanje satokovima, razumevanje tokova,
kretanje, napredak, oznaka Univerzalnog Toka, simbol Orloga
Stara Engleska Runska Pesma:
Ethel byth oferleof
æghwylcum men
gif he mot thær rihtes
ond gerysena on
brucan on bolde
blædum oftost.
Ethel is dear to every man
if he may enjoy there
all that is right and proper
in his house, with constant prosperity.
Othila je draga svakom čoveku
kad uživa u svemu što je ispravno i pravedno
u svojoj kući, sa stalnim uspehom.
224
Spektar i tok
Spektar svesti
Ken Wilber, jedan od poznatijih (i kontroverznijih) filozofa svesti je izneo veoma dobar
model posmatranja svesti, koji će nam lepo poslužiti za ilustraciju nekih ključnih ideja.
Kada dete uči da razlikuje predmete i ideje o svetu oko sebe, ono to radi tako što
kategoriše stvari, praveći GRANICE između njih - odvajajući ih na ono što one jesu, i na
ono što one nisu. Kompleksni koncepti (ideje kao što su "stolica" ili "sto" su veoma
kompleksni koncepti - pokušajte, recimo, da definišete ideju stola tako da bi mogao da je
razume neki vanzemaljac kome je koncept stola potpuno stran) nastaju iz prostijih; a
prosti koncepti su po definiciji dijade, dualni izrazi.
Gore-dole. Levo-desno. Dobro-loše. Uspešno-neuspešno. Život-smrt. Dualnosti koje
definišu naše postojanje, i čijim nadilaženjem se bavi većina religija i mističnih tradicija.
Pitanja dualnosti, iluzije patnje (koja je iluzorna zato što je definisana srećom; "dobro" se
ne može razumeti niti definisati osim ako ne postoji "zlo") i sličnih stvari ostavljam vama
za rešavanje; postoji više nego dovoljno literature o tome, a na takvu temu bi bilo
potrebno pisati čitavu knjigu. Ovde ćemo se koncentrisati na osnovnu dualnost svesti:
podelu između JA i NE-JA.
Čovek sebe definise dualnošću, deleći svet na "ja" i na "ne-ja." Ovo izgleda na prvi
pogled kao veoma prosta i jasna podela; međutim, ljudi ne bi bili ljudi kada ne bi
komplikovali stvari, i prava slika je daleko konfuznija. Da pogledamo kojim sve granicama
čovek stvara razliku između "ja" i "ne-ja:"
- Prva granica je granica kože. Ono što je unutar moje kože, to sam "ja," ono što je izvan
moje kože je "moja okolina," zar ne? Telo je deo čoveka zato što ga je čovek svestan:
ako vas neko ubode čiodom u stražnjicu, to ćete svakako osetiti. A ako neko ubode
stolicu pored vas čiodom, to nećete osetiti. Otud, vaša stražnjica je "ja" a stolica je "neja."
- Druga granica je granica između uma i tela. Mada ljudi smatraju da je telo "ja," um se
na neki način smatra više-ja nego telo; štaviše mnogi ljudi imaju jasno definisane
stavove u kojima (i pored svih neuroloških dokaza po pitanju toga šta oštećenje mozga
znači za psihu čoveka) smatraju da su oni neki nematerijalni um koji je prosto "zatvoren"
u telo.
- Treća granica je granica unutar samog uma, između onog dela koga priznajemo i
prihvatamo nazivajući ga "ja," i onog dela koga se plašimo i koga potiskujemo, nazivajući
ga "podsvest."
Šta je onda na kraju "ja?" Odvojite čoveka od okoline, i dobijate ono što on naziva "ja."
Ali to je i dalje nejasno, pošto postoji granica između uma i tela; odvojite um od tela
(apstraktno govoreći, naravno) i onda dobijete deo koga čovek OPET naziva "ja." A onda
ustanovite da ni to nije konačna podela, već da je i sam um podeljen na dva dela, od
225
kojih samo jedan insistira da je samo on u stvari "ja." I posle se ljudi pitaju otkud tolika
zbunjenost oko identiteta, otkud toliki psihološki i psihosomatski poremećaji...
Ova podela je, naravno, u stvari potpuno proizvoljna. Pogledajmo samo njen najuži deo,
podelu uma na svesni i podsvesni deo...
Zamislite jedan časovnik, čiji mehanizam se nalazi do pola potopljen u vodu; točkići se
okreću, oni okreću kazaljke, i vreme se može videti na licu časovnika koje stoji iznad
vode. Neko ko posmatra celu sliku spolja može reći "Ovo što se nalazi iznad vode, ovo
lice i ovaj mehanizam, to ću nazvati 'časovnik;' ono što se nalazi ispod vode, to ću
nazvati 'podčasovnik' i smatraću ga nečim potpuno odvojenim od 'časovnika.'" Šta se
onda desi? Dođe neki drugi čovek sa čekićem u ruci, zaroni u vodu, i polupa ceo
mehanizam pod vodom. Na površini, kazaljke prestanu da se okreću...a naš posmatrač
stoji u čudu: ceo "časovnik" je još uvek tu, potpuno neoštećen, a ipak neće da radi kako
treba? Zašto, kada je "ceo mehanizam" još uvek tu?
Slična analogija važi i za podelu između uma i tela. Mi ih možemo smatrati odvojenim
koliko god hoćemo, ali srčani udar će imati uticaj na um, itekakav, o oštećenjima mozga
da se i ne govori.
Ali glavna poenta cele ove priče je da je i PRVA podela u stvari iluzorna. Da li je naše telo
odvojeno od sveta u kome živimo? Da li je "ja u koži" zaista odvojen entitet?
Razmislite malo o tome kako sistemi funkcionisu. Vaše svesno ja je podsistem većeg
sistema koga čine svesno ja i podsvest zajedno; jedno ne može postojati bez drugog, niti
jedno može da funkcioniše bez drugog. Vaš um je podsistem većeg sistema koga čine um
i telo zajedno; opet, jedno ne funkcioniše bez drugog. Samo telo je i samo podsistem
većeg sistema koga čini sve što se nalazi oko vas.
Stvaranje energije u vašem telu se zasniva na tome da vaš hemoglobin u vašoj krvi u
vašim plućima preuzima kiseonik iz vazduha, i da se zatim vašim krvotokom prenosi do
vaših ćelija. Je li tako? Pogledajte prethodnu rečenicu ponovo: vaša krv, vaš hemoglobin,
u vašim plućima, vašim krvotokom do vaših ćelija. Sve te stvari su "vaše," sve te stvari
čine "vas-unutar-kože." Vazduh je jedina stvar koja nije "vi." Zašto?
Deo kiseonika koga udahnete se pretvara u molekule koji zatim čine delove vaših ćelija
(pa samim tim i "vas"); deo sagoreva u toku stvaranja neuralnih impulsa koji čine vaše
misli. Na kom mestu onda kiseonik prestaje da bude "ne-ja" i postaje "ja?" Kada ga
udahnete u pluća? Kada ga hemoglobin apsorbuje?
Proširite ovu ideju i na sve ostalo. U vakuumu svemira, vaše telo bi se vrlo brzo raspalo,
vaša krv bi proključala u vašim venama. Znači, pritisak vazduha oko vas je neophodan
deo postojanja vašeg tela, isto koliko i vaš krvotok, ili funkcije vaše jetre. Hrana koju
jedete, kako je nastala? Na kom mestu se ona "transfigurise" iz "ne-ja" u "ja?"
Nadam se da počinjete da uviđate u kom pravcu vodi sve ovo. Ceo svet je jedan sistem;
vaše telo je podsistem tog sistema. Značaj starih istočnjačkih analogija: svet je kao
reka... Sistem koji je svet teče, svi njegovi delovi se kreću zajedno, svaki utičući na sve
226
ostale. Ono što nazivamo "ja" je samo jedan deo tog opšteg kretanja.
Tokovi u Magiji
Runa Othila, Runa Toka je Runa koja označava ovaj Tok. Ali Tok nije samo jedan značajan
metafizički model posmatranja sveta, on je takođe veoma dobar model za praktično
korišćenje same magije.
Razmislimo: magija je promena realnosti. Realnost je tok postojanja koji nas okružuje i
koji nas čini (s tim što je linija između "nas okružuje" i "nas čini" veoma bleda). Dakle,
magija je promena toka postojanja.
Način na koji se ovo može uklopiti u rad je naizgled kompleksan (i težak za
objašnjavanje), ali je u stvari veoma jednostavan (i veoma moćan). Pre svega (kao i u
svim Radovima), mora da se jasno definiše Izjava Namere (Statement of Intent) - šta je
to tačno što Rad treba da postigne. Kada je izjava gotova, onda je pogledajte u aspektu
toka: odakle ta struja u vašoj reci dolazi? kakvi su sve uticaji na nju? kakvo kamenje
(prepreke) se nalazi na putu tog Toka? koje se druge struje mešaju? Itd, itd.
Posmatrajte vaš Rad kao CELINU. Svaka stvar koju uradite je prosto deo opšteg toka koji
čini tu celinu, uvođenje dodatnih pokreta u reku vašeg života. Razmislite o mogućim
odjecima, o tome da li ta struja može izazvati da se u daljem toku sudarite sa obalom (ili
nekim drugim tokom). Razmislite da li je to zaista pravac u kome želite da idete, u
dugom planu.
Tokovi i Bogoforme
Ovaj model je koristan i kada se razmišlja o radu sa Bogoformama. Bogovi se mogu
posmatrati kao uticaji koji skreću, ubrzavaju ili usporavaju tokove, u skladu sa svojim
principima. Pre rada sa njima, treba razmisliti da li je pravac određenog božanstva zaista
onaj koji želite da uzmete.
Recimo, oni koji se posvete Odinu se posvećuju potrazi za znanjem i mudrošću; ideji
ratnika-mudraca, ratnika-pesnika; putu koji ponekad prolazi kroz surrealne oblasti ludila;
i najverovatnije, ka nasilnom kraju, naglom prekidu Toka. Ima mnogo ljudi koji smatraju
da je ono što se dobija (znanje, mudrost, razumevanje sveta, moć) vredno cene; ali ima i
onih koji se posvete ne razmišljajući o ceni, i onda se pitaju zašto njihov život ne ide
onako kako oni žele...
Posvetiti se određenom Bogu znači prepustiti kontrolu svog Toka Njemu ili Njoj. To je
životna odluka, koja snosi dugoročne posledice (jer, čak i ako čovek napusti tu konkretnu
Bogoformu u budućnosti, to napuštanje će u većini slučajeva imati konsekvence). Ako
razmišljate o nekoj sličnoj akciji, pažljivo razmislite da li je oblik života koji ta određena
Bogoforma daje onaj koji zaista želite.
Čak i uvođenje Bogoforme u svoj Tok je ozbiljna stvar. Ako, recimo, pozovete Freju da
vam pomogne u ljubavnom životu, vi je u stvari pozivate da vaš Tok promeni - da ga
učini sličnijim onom Toku koga bi ste preuzeli kada bi ste se potpuno posvetili Njoj. To
227
nisu odluke koje treba olako donositi - one podrazumevaju da vi verujete Boginji, i da
jednu konkretnu grupu odluka prepuštate Njoj; puštate da ona učini ono što ona misli da
je najbolje (naravno, ako uopšte prihvati vašu molbu, i ako joj se sviđate).
U ovome, kao i u svim drugim stvarima, balans je ključna stvar. Ne treba srljati da se
prizovu svi mogući Bogovi, pa da se svaki od njih zamoli da vam pomogne u
njegovoj/njenoj sferi dejstva. Takav pristup će sigurno izazvati sukobe raznih tokova, i
opšti haos u vašem životu - kao kotao koga meša dvadeset ljudi, svaki na svoj način. Ali
ne treba se tog uticaja ni preterano bojati, niti se treba uzdržavati od toga da se pomoć
(ili savet) traži kada je potrebno. Ovaj svet bi bio mnogo veselije i lepše mesto kada bi
Freja, Gospa Sokolova, imala više uticaja na veći broj ljudi...
Tokovi Velikog Rada
Da celu stvar učini još komplikovanijom, sama činjenica da se uopšte bavite magijom ima
uticaj na vaš Tok. Magija je savijanje realnosti, i struktura statičke (dogovorne) stvarnosti
postaje slabija u okolini onih koji je redovno "razbijaju." Drugim rečima, njihov Tok je
razuđeniji, brži, i teži za kontrolu, pošto je u jednačinu uneta još jedna (velika)
nepoznata veličina.
Ovo je posebno vidljivo kod Velikog Rada, i stvari koje imaju veze sa njim. Kad čovek
počne sa svojim Velikim Radom, počnu da mu se dešavaju nekontrolisani "naleti" u
okviru njegovog Toka: njegov život počne da se nezaustavljivo kreće u nekom
određenom pravcu, dogod ne dođe na mesto na kome može da pređe na sledeći korak
svog ličnog Rada. Ili, sve oko njega će nekoliko dana preuzeti istu temu: različiti ljudi će
mu pričati o istim stvarima, naletaće na iste predmete, iste reči će se pojavljivati u
svemu što vidi (od televizije do reklamnih plakata na ulici), dok na kraju ne sklopi ideju
koju treba da shvati, a koja mu fali za dalji napredak.
Kad ovako nešto počne da vam se dešava, vrlo brzo ćete naučiti da ga prepoznajete; i
kada ga prepoznate, zapamtite da se protiv toga ne vredi boriti, pošto se u principu
borite protiv samih sebe.
Ovaj fenomen je, inače, primećen odavno u raznim strujama magije, mada su retke one
koje ga koherentno izražavaju (kao mali primer, recimo, imate ono čuveno Hermetičko:
"Kada je učenik spreman, učitelj će se pojaviti"). Neki ga uzimaju kao primer koliko naša
podsvest ima veći uticaj na našu stvarnost od naše svesti (pošto smatraju da u takvim
"Flow Surges" naša podsvest preuzima kontrolu i tera našu svest da konačno utuvi sebi
nešto u glavu). Drugi, pak, smatraju da je to dokaz da je smisao čovekovog života
evolucija ka višim stepenima svesti, pošto naš tok automatski teži da nas vodi ka tome.
228
Sadržaj
Predgovor sastavljača ove knjige .....................................................................................................2
Predgovor autora...............................................................................................................................3
Raido osnove....................................................................................................................................5
Osnove nordijske mitologije...........................................................................................................23
Meditacije nad Runama..................................................................................................................27
1.Fehu.............................................................................................................................................31
Urezivanje Rune.............................................................................................................................34
2.Uruz.............................................................................................................................................36
3. Thurisaz......................................................................................................................................40
4. Ansuz..........................................................................................................................................43
Loki, Baldr, Odin............................................................................................................................46
5. Raido...........................................................................................................................................50
Potraga za srećom...........................................................................................................................53
6. Kenaz..........................................................................................................................................55
Malo o metamagiji..........................................................................................................................58
7. Gebo............................................................................................................................................68
Klasifikacija Magije........................................................................................................................70
8. Wunjo..........................................................................................................................................74
Osnovne upotrebe Runa u Magiji...................................................................................................77
Najčešće greške..............................................................................................................................85
Šetnja i poziv..................................................................................................................................89
9. Hagalaz.......................................................................................................................................91
Štitovi..............................................................................................................................................96
10. Nauthiz....................................................................................................................................100
Divinacija......................................................................................................................................104
11. Isa............................................................................................................................................108
12. Jera..........................................................................................................................................112
Još o divinaciji..............................................................................................................................117
13. Ehwaz......................................................................................................................................119
Thanateros.....................................................................................................................................124
14. Peord.......................................................................................................................................138
Ritual............................................................................................................................................142
15. Algiz........................................................................................................................................149
Bindrune.......................................................................................................................................152
16. Sowulo....................................................................................................................................154
Sigilizacija....................................................................................................................................158
17. Tyr...........................................................................................................................................163
Sistemi i disciplina........................................................................................................................168
18. Berkana...................................................................................................................................172
Rune Sorcery................................................................................................................................176
19. Eihwaz....................................................................................................................................181
Servitori i evokacija......................................................................................................................186
20. Mannaz...................................................................................................................................193
Čitanje...........................................................................................................................................197
21. Lagu........................................................................................................................................203
229
Tama.............................................................................................................................................207
22. Ing...........................................................................................................................................211
23. Dagaz / 24. Othila...................................................................................................................219
23. Dagaz......................................................................................................................................219
24. Othila......................................................................................................................................222
Spektar i tok..................................................................................................................................225
230
Download

Raido - Runsko putovanje