CBBiH Bilten 3
2014.
CBBiH Bilten 3
2
2014.
CBBH Bulletin 3
IZDAVAČ
PUBLISHER
Centralna banka Bosne i Hercegovine
Maršala Tita 25, 71000 Sarajevo
Central Bank of Bosnia and Herzegovina
Maršala Tita 25, 71000 Sarajevo
Tel. (387 33) 278 100
Faks (387 33) 278 299
www.cbbh.ba
e-mail: [email protected]
Tel. (387 33) 278 100
Fax (387 33) 278 299
www.cbbh.ba
e-mail: [email protected]
Za sve informacije kontaktirati sa:
Uredom vodećeg ekonomiste
For any information, please contact:
Office of Chief Economist
Uredništvo:
- Belma Čolaković, glavni i odgovorni urednik
- dr. Enver Backović
- Dejan Kovačević
- Vesna Papić
- mr. Ervin Zolić
Editorial Board:
- Belma Čolaković, Editor-in-Chief
- Enver Backović, Ph.D.
- Dejan Kovačević
- Vesna Papić
- Ervin Zolić, M.Sc.
Rok za statističke podatke koji su uključeni u
ovaj broj bio je: 15.11.2014.
The deadline for statistical data included in this issue
was: 15 November 2014.
2014
CBBiH Bilten 3
ЦББиХ Билтен 3
2014.
IZDAVAČ
ИЗДАВАЧ
Centralna banka Bosne i Hercegovine
Maršala Tita 25, 71000 Sarajevo
Централна банка Босне и Херцеговине
Маршала Тита 25, 71000 Сарајево
Tel. (387 33) 278 100
Faks (387 33) 278 299
www.cbbh.ba
e-mail: [email protected]
Тел. (387 33) 278 100
Факс (387 33) 278 299
www.cbbh.ba
e-mail: [email protected]
Za sve informacije kontaktirati sa:
Uredom vodećeg ekonomiste
За све информације контактирати са:
Канцеларијом водећег економисте
Uredništvo:
- Belma Čolaković, glavni i odgovorni urednik
- dr. Enver Backović
- Dejan Kovačević
- Vesna Papić
- mr. Ervin Zolić
Уредништво:
- Белма Чолаковић, главни и одговорни уредник
- др Енвер Бацковић
- Дејан Ковачевић
- Весна Папић
- мр Ервин Золић
Rok za statističke podatke koji su uključeni u
ovaj broj bio je: 15.11.2014.
Рок за статистичке податке који су укључени
у овај број био је: 15.11.2014.
2014.
3
CBBiH Bilten 3
CBBH Bulletin 3
2014
SADRŽAJ
TABLE OF CONTENTS
06
08
10
14
16
SPISAK GRAFIKONA
SPISAK TABELA
SKRAĆENICE
IZVRŠNI SAŽETAK
GLAVNI EKONOMSKI INDIKATORI
LIST OF GRAPHS
LIST OF TABLES
ACRONYMS
EXECUTIVE SUMMARY
MAIN ECONOMIC INDICATORS
18
34
34
36
40
44
1.
MEĐUNARODNO EKONOMSKO OKRUŽENJE
2.
REALNI SEKTOR
2.1
Bruto društveni proizvod
2.2
Industrijska proizvodnja
2.3Cijene
2.4
Plate i zaposlenost
1.
INTERNATIONAL ECONOMIC ENVIRONMENT
2.
REAL SECTOR
2.1
Gross Domestic Product
2.2
Industrial Production
2.3Prices
2.4
Wages and Employment
52
52
60
66
76
84
3.
FINANSIJSKI SEKTOR
3.1
Devizne rezerve i monetarna kretanja
3.2
Obavezna rezerva
3.3
Aktivnosti komercijalnih banaka
3.4Berze
3.5
Platni promet
3.
3.1
3.2
3.3
3.4
3.5
FINANCIAL SECTOR
Foreign Exchange Reserves and MonetaryTrends
Required Reserves
Activities of Commercial Banks
Stock Exchanges
Payment Transactions
92
92
98
104
4.
4.1
4.2
4.3
VANJSKI SEKTOR
Platni bilans
Vanjska trgovina
Nominalni i realni efektivni kurs BAM
4.
4.1
4.2
4.3
EXTERNAL SECTOR
Balance of Payments
Foreign Trade
Nominal and Real Effective Exchange Rate of BAM
108
108
5.
5.1
5.2
VLADINE FINANSIJE
Vladine finansije za 2013. godinu i drugi kvartal 2014. godine
Indirektni porezi i vanjski dug sektora
generalne vlade za treći kvartal 2014. godine
5.
5.1
5.2
GOVERNMENT FINANCE
Government Finance for 2013 and the Second Quarter of 2014
Indirect Taxes and Foreign Debt of General Government Sector in the Third Quarter of 2014
112
118
246
4
2014.
6.
7.
STATISTIČKE TABELE
DODATAK
6.
7.
STATISTICAL TABLES
APPENDIX
CBBiH Bilten 3
ЦББиХ Билтен 3
2014.
2014.
KAZALO
САДРЖАЈ
SPISAK SLIKA
SPISAK TABLICA
KRATICE
IZVRŠNI SAŽETAK
GLAVNI EKONOMSKI POKAZATELJI
СПИСАК ГРАФИКОНА
СПИСАК ТАБЕЛА
СКРАЋЕНИЦЕ
ИЗВРШНИ САЖЕТАК
ГЛАВНИ ЕКОНОМСКИ ИНДИКАТОРИ
07
09
11
15
17
1.
MEĐUNARODNO EKONOMSKO OKRUŽENJE
2.
REALNI SEKTOR
2.1
Bruto društveni proizvod
2.2
Industrijska proizvodnja
2.3Cijene
2.4
Plaće i zaposlenost
1.
МЕЂУНАРОДНО ЕКОНОМСКО ОКРУЖЕЊЕ
2.
РЕАЛНИ СЕКТОР
2.1
Бруто друштвени производ
2.2
Индустријска производња
2.3Цијене
2.4
Плате и запосленост
19
3.
FINANCIJSKI SEKTOR
3.1
Devizne rezerve i monetarna kretanja
3.2
Obvezna rezerva
3.3
Aktivnosti komercijalnih banaka
3.4Burze
3.5
Platni promet
3.
ФИНАНСИЈСКИ СЕКТОР
3.1
Девизне резерве и монетарна кретања
3.2
Обавезна резерва
3.3
Активности комерцијалних банака
3.4Берзе
3.5
Платни промет
53
53
61
67
77
85
4.
4.1
4.2
4.3
VANJSKI SEKTOR
Platna bilanca
Vanjska trgovina
Nominalni i realni efektivni tečaj BAM
4.
4.1
4.2 4.3
СПОЉНИ СЕКТОР
Платни биланс
Спољна трговина
Номинални и реални ефективни курс КМ
93
93
99
105
5.
5.1
5.2
VLADINE FINANCIJE
Vladine financije za 2013. godinu i drugo tromjesečje 2014. godine
Neizravni porezi i vanjski dug sektora generalne vlade za treće tromjesečje 2014. godine
5.
5.1
5.2
ВЛАДИНЕ ФИНАНСИЈЕ
Владине финансије за 2013. годину и други квартал 2014. године
Индиректни порези и спољни дуг сектора генералне владе за трећи квартал 2014. године
109
109
6.
7.
STATISTIČKE TABLICE
DODATAK
6.
СТАТИСТИЧКЕ ТАБЕЛЕ
7.ДОДАТАК
35
35
37
41
45
113
119
247
5
CBBiH Bilten 3
2014.
2014
SPISAK GRAFIKONA
LIST OF GRAPHS
Grafikon 1.1. Referentne kamatne stope ECB
Graph 1.1: ECB Reference Interest Rates
Grafikon 1.2: Nominalni troškovi rada po satu
Graph 1.2: Nominal Labor Costs per Working Hour
Grafikon 1.3: Nezaposlenost i BDP u EU
Graph 1.3: Unemployment and GDP in EU
Grafikon 1.4. Ključne makrovarijable Republike Srbije
Graph 1.4: Key Macro-variables of the Republic of Serbia
Grafikon 1.5: Cijena nafte i indeks cijena hrane
Graph 1.5: Oil Price and Index of Food Prices
Grafikon 2.1: Godišnje promjene u nominalnom i realnom
BDP-u
Graph 2.1: Annual Changes in Nominal and Real GDP
Grafikon 2.2: Godišnje promjene indeksa industrijske
proizvodnje BiH
Graph 2.3: Monthly Inflation Rates and the Trend of
Prices of Selected Product Groups
Grafikon 2.3: BiH - Mjesečne stope inflacije i kretanje
cijena izabranih grupa proizvoda
Grafikon 2.4: Godišnje promjene u opštem nivou
potrošačkih cijena
Grafikon 2.5: Utjecaj cijena pšenice i govedine na svjetskim
tržištima na cijene hrane u BiH
Grafikon 2.6: Promjene u broju zaposlenih u prvih osam
mjeseci 2014. godine
Grafikon 3.1: Devizne rezerve CBBiH
Grafikon 3.2: Kvartalne promjene deviznih rezervi, strane
pasive komercijalnih banaka i vrijednosti salda kupovine
i prodaje BAM
Grafikon 3.3: Kvartalne stope rezervnog novca i doprinosi
komponenti
Grafikon 3.4: Kvartalne stope rasta novčane mase i
doprinosi komponenti
Grafikon 3.5 : Kvartalne promjene M2 i protivstavki
novčane mase
Grafikon 3.6: Godišnje stope rasta novčane mase i
depozita banaka kod monetarnih vlasti
Grafikon 3.7 : Multiplikacija novca
Grafikon 3.8: Osnovica za obračun obavezne rezerve i
implicitna stopa OR
Grafikon 3.9: Sredstva izuzeta iz osnovice za obračun
obavezne rezerve i prijevremeno vraćena sredstva
Grafikon 3.10: Odstupanja od prosječnog stanja na računu
rezervi
Grafikon 3.11: Krediti privatnim i javnim nefinansijskim
preduzećima
Grafikon 3.12: Krediti stanovništvu
Grafikon 3.13: Depoziti vladinog i nevladinog sektora
Grafikon 3.14: Doprinosi rastu ukupnih depozita
nevladinog sektora
Grafikon 3.15: Ukupni i novi oročeni depoziti stanovništva
Grafikon 3.16: Kvartalne promjene strane aktive i strane
pasive komercijalnih banaka i deviznih rezervi
6
CBBH Bulletin 3
Graph 2.2: Annual Changes of BH Industrial Production Index
Graph 2.4: Annual Changes in the General Consumer
Price Level
Graph 2.5: Graph 2.5: Impact of Prices of Wheat and Beef
on the World Markets on Food Prices in BH
Graph 2.6: Changes in the Number of Employees in the
First Eight Months of 2014
Graph 3.1: CBBH Foreign Exchange Reserves
Graph 3.2: Quarterly Changes of Foreign Exchange
Reserves, Foreign Liabilities of Commercial Banks and the
Value of BAM Purchase and Sale Balance
Graph 3.3: Quarterly Rates of Reserve Money and
Contributions of Components
Graph 3.4: Quarterly Growth Rates of Money Supply and
Contributions of Components
Graph 3.5: Quarterly Changes of M2 and Counter-items of
Money Supply
Graph 3.6: Annual Growth Rates of Money Supply and
Banks’ Deposits with Monetary Authorities
Graph 3.7: Money Multiplication
Graph 3.8: Base for the Required Reserve Calculation and
Implicit RR Rate
Graph 3.9: Funds Excluded from the Base for Reserve
Requirement Calculation and Prematurely Returned Funds
Graph 3.10: Deviations from the Average Balance in
Reserve Account
Graph 3.11: Loans to Private and Public Non-financial Companies
Graph 3.12: Loans to Households
Graph 3.13: Deposits of Government and Nongovernment Sector
Graph 3.14: Contribution to the Growth of Total Nongovernment Sector Deposits
Graph 3.15: Total and New Fix-term Household Deposits
Graph 3.16: Quarterly Changes of Foreign Assets and
Foreign Liabilities of Commercial Banks and Foreign
Currency Reserves
Grafikon 3.17: Razlike između kamatnih stopa na kredite u
BAM sa valutnom klauzulom i u BAM, stanovništvo
Graph 3.17: Differences between Interest Rates on BAM
Loans with the Foreign Currency Clause and BAM Loans,
Households
Grafikon 3.18: Razlike između kamatnih stopa na kredite
u BAM sa valutnom klauzulom i u BAM, nefinansijska
preduzeća
Graph 3.18: Differences between Interest Rates on BAM
Loans with the Foreign Currency Clause and BAM Loans,
Non-financial Companies
Grafikon 3.19: Struktura prometa na BLSE
Graph 3.19: Structure of Turnover on BLSE
Grafikon 3.20. Emisije četverogodišnjih obveznica RS
Graph 3.20: Issues of Four-Year Bonds of RS
Grafikon 3.21: Stopa prinosa na šestomjesečne TZ
Graph 3.21: Yield Rate on 6m T-bills
Grafikon 3.22: Promet na SASE
Graph 3.22: Turnover on SASE
CBBiH Bilten 3
ЦББиХ Билтен 3
2014.
2014.
SPISAK SLIKA
СПИСАК ГРАФИКОНА
Slika 1.1. Referentne kamatne stope ECB
Графикон 1.1. Референтне каматне стопе ЕЦБ
Slika 1.2: Nominalni troškovi rada po satu
Графикон 1.2: Номинални трошкови рада по сату
Slika 1.3: Nezaposlenost i BDP u EU
Графикон 1.3: Незапосленост и БДП у ЕУ
Slika 1.4. Ključne makrovarijable Republike Srbije
Графикон 1.4. Кључне макроваријабле Републике Србије
Slika 1.5: Cijena nafte i indeks cijena hrane
Графикон 1.5: Цијена нафте и индекс цијена хране
Slika 2.1: Godišnje promjene u nominalnom i realnom
BDP-u
Графикон 2.1: Годишње промјене у номиналном и
реалном БДП-у
Slika 2.2: Godišnje promjene indeksa industrijske
proizvodnje BiH
Графикон 2.2: Годишње промјене индекса индустријске
производње БиХ
Slika 2.3: BiH - Mjesečne stope inflacije i kretanje cijena
izabranih grupa proizvoda
Графикон 2.3: БиХ - Мјесечне стопе инфлације и
кретање цијена изабраних група производа
Slika 2.4: Godišnje promjene u općoj razini potrošačkih
cijena
Графикон 2.4: Годишње промјене у општем нивоу
потрошачких цијена
Slika 2.5: Utjecaj cijena pšenice i govedine na svjetskim
tržištima na cijene hrane u BiH
Графикон 2.5: Утјецај цијена пшенице и говедине на
свјетским тржиштима на цијене хране у БиХ
Slika 2.6: Promjene u broju zaposlenih u prvih osam
mjeseci 2014. godine
Графикон 2.6: Промјене у броју запослених у првих
осам мјесеци 2014. године
Slika 3.1: Devizne rezerve CBBiH
Графикон 3.1: Девизне резерве ЦББиХ
Slika 3.2: Tromjesečne promjene deviznih rezervi, strane
pasive komercijalnih banaka i vrijednosti salda kupovine
i prodaje BAM
Графикон 3.2: Кварталне промјене девизних резерви,
стране пасиве комерцијалних банака и вриједности
салда куповине и продаје БАМ
Slika 3.3: Tromjesečne stope rezervnog novca i doprinosi
komponenti
Графикон 3.3: Кварталне стопе резервног новца и
доприноси компоненти
Slika 3.4: Tromjesečne stope rasta novčane mase i
doprinosi komponenti
Графикон 3.4: Кварталне стопе раста новчане масе и
доприноси компоненти
Slika 3.5 : Tromjesečne promjene M2 i protustavki novčane
mase
Графикон 3.5 : Кварталне промјене М2 и противставки
новчане масе
Slika 3.6: Godišnje stope rasta novčane mase i depozita
banaka kod monetarnih vlasti
Графикон 3.6: Годишње стопе раста новчане масе и
депозита банака код монетарних власти
Slika 3.7 : Multiplikacija novca
Графикон 3.7 : Мултипликација новца
Slika 3.8: Osnovica za obračun obvezne rezerve i implicitna
stopa OR
Графикон 3.8: Основица за обрачун обавезне резерве
и имплицитна стопа ОР
Slika 3.9: Sredstva izuzeta iz osnovice za obračun obvezne
rezerve i prijevremeno vraćena sredstva
Графикон 3.9: Средства изузета из основице за обрачун
обавезне резерве и пријевремено враћена средства
Slika 3.10: Odstupanja od prosječnog stanja na računu
rezervi
Графикон 3.10: Одступања од просјечног стања на
рачуну резерви
Slika 3.11: Krediti privatnim i javnim nefinancijskim
poduzećima
Графикон 3.11: Кредити приватним
нефинансијским предузећима
Slika 3.12: Krediti stanovništvu
Графикон 3.12: Кредити становништву
Slika 3.13: Depoziti vladinog i nevladinog sektora
Графикон 3.13: Депозити владиног и невладиног сектора
Slika 3.14: Doprinosi rastu ukupnih depozita nevladinog
sektora
Графикон 3.14: Доприноси расту укупних депозита
невладиног сектора
Slika 3.15: Ukupni i novi oročeni depoziti stanovništva
Графикон 3.15: Укупни и нови орочени депозити становништва
Slika 3.16: Tromjesečne promjene strane aktive i strane
pasive komercijalnih banaka i deviznih rezervi
Графикон 3.16: Кварталне промјене стране активе и
стране пасиве комерцијалних банака и девизних резерви
Slika 3.17: Razlike između kamatnih stopa na kredite u
BAM sa valutnom klauzulom i u BAM, stanovništvo
Графикон 3.17: Разлике између каматних стопа на кредите
у БАМ са валутном клаузулом и у БАМ, становништво
Slika 3.18: Razlike između kamatnih stopa na kredite
u BAM sa valutnom klauzulom i u BAM, nefinancijska
poduzeća
Графикон 3.18: Разлике између каматних стопа на
кредите у БАМ са валутном клаузулом и у БАМ,
нефинансијска предузећа
Slika 3.19: Struktura prometa na BLSE
Графикон 3.19: Структура промета на БЛСЕ
Slika 3.20. Emisije četverogodišnjih obveznica RS
Графикон 3.20. Емисије четверогодишњих обвезница РС
Slika 3.21: Stopa prinosa na šestomjesečne TZ
Графикон 3.21: Стопа приноса на шестомјесечне ТЗ
Slika 3.22: Promet na SASE
Графикон 3.22: Промет на САСЕ
и
јавним
7
CBBiH Bilten 3
2014.
2014
Grafikon 3.23: Godišnje stope rasta berzanskih indeksa na
SASE
Graph 3.23: Annual Growth Rates of Stock Exchange
Indices on SASE
Grafikon 3.24: Godišnje stope rasta prometa i transakcija
u RTGS-u
Graph 3.24: Annual Growth Rates of Turnover and
Transactions in RTGS
Grafikon 3.25: Godišnje stope rasta prometa i transakcija
u Žirokliringu
Graph 3.25: Annual Growth Rates of Turnover and
Transactions in Gyro Clearing
Grafikon 3.26: Struktura prometa u RTGS-u
Graph 3.26: Structure of Turnover in RTGS
Grafikon 3.27: Doprinosi glavnih jedinica CBBiH
godišnjoj stopi rasta vrijednosti međubankarskog
platnog prometa
Graph 3.27: Contributions of the CBBH Main Units to the
Annual Growth Rate of the Value of Interbank Payment
Transactions
Grafikon 4.1: Tekući račun i njegove komponente
Graph 4.1: Current Account and its Components
Grafikon 4.2: Komponente računa usluga
Graph 4.2: Components of Account of Services
Grafikon 4.3: Saldo primarnog dohotka i investicioni
rashodi (godišnje promjene)
Graph 4.3: Primary Income Balance and Investment
Expenses (Annual Changes)
Grafikon 4.4: Finansijski račun i njegove komponente
Graph 4.4: Financial Account and its Components
Grafikon 4.5: Godišnje promjene u uvozu, izvozu i
trgovinskom deficitu
Graph 4.5: Annual Changes in Imports, Exports and Trade
Deficit
Grafikon 4.6: Godišnja stopa rasta izvoza po glavnim
grupama proizvoda
Graph 4.6: Annual Growth Rate of Exports by Main
Product Groups
Grafikon 4.7: Godišnja stopa rasta uvoza po glavnim
grupama proizvoda
Graph 4.7: Annual Growth Rate of Imports by Main
Product Groups
Grafikon 4.8: Produbljenje/smanjenje trgovinskog deficita
po glavnim trgovinskim partnerima, nominalne godišnje
promjene
Graph 4.8: Deepening/Decrease of Trade Deficit by Main
Trading Partners, Nominal Annual Changes
Grafikon 4.9: Nominalni i realni efektivni kurs BAM
Graph 4.9: Nominal and Real Effective Exchange Rate of
BAM
Grafikon 4.10: Realni kurs BAM prema HRK i RSD
Graph 4.10: Real Exchange Rate of BAM against HRK and RSD
Grafikon 5.1: Konsolidovani prihodi i rashodi generalne
vlade BiH
Graph 5.1: Consolidated Revenues and Expenses of BH
General Government
Grafikon 5.2: Doprinos godišnjih promjena komponenti
prihoda generalne vlade BiH
Graph 5.2: Contribution of Annual Changes
Components of BH General Government Revenues
of
Grafikon 5.3: Doprinos godišnjih promjena komponenti
rashoda generalne vlade BiH
Graph 5.3: Contribution of Annual Changes
Components of BH General Government Expenses
of
Grafikon 5.4: Godišnja stopa rasta neto indirektnih poreza
Graph 5.4: Annual Growth Rate of Net Indirect Taxes
Grafikon 5.5: Doprinosi kretanju prihoda vodećih grupa
indirektnih poreza
Graph 5.5: Contributions to the Trend of Revenues of
Major Indirect Tax Groups
Grafikon 5.6: Prihodi od indirektnih poreza i otplata
vanjskog duga
Graph 5.6: Revenues from Indirect Taxes and Foreign Debt
Repayment
Grafikon 5.7: Godišnja stopa rasta direktnih poreza
Grafikon 5.8: Struktura prihoda od direktnih poreza
SPISAK TABELA
8
CBBH Bulletin 3
Graph 5.7: Annual Growth Rate of Direct Taxes
Graph 5.8: Structure of Revenues from Direct Taxes
LIST OF TABLES
Tabela 2.1: Struktura radno sposobnog stanovništva u BiH
Table 2.1: Working age population structure
Tabela 2.2: Stope aktivnosti stanovništva po entitetima (u%)
Table 2.2: Population activity rates by entities (in %)
Tabela 2.3: Struktura zaposlenih prema području djelatnosti
u BiH (u %)
Table 2.3: Employment structure by activities in BH (in %)
CBBiH Bilten 3
ЦББиХ Билтен 3
2014.
2014.
Slika 3.23: Godišnje stope rasta burzanskih indeksa na
SASE
Графикон 3.23: Годишње стопе раста берзанских
индекса на САСЕ
Slika 3.24: Godišnje stope rasta prometa i transakcija u
RTGS-u
Графикон 3.24: Годишње стопе раста промета и
трансакција у РТГС-у
Slika 3.25: Godišnje stope rasta prometa i transakcija u
Žirokliringu
Графикон 3.25: Годишње стопе раста промета и
трансакција у Жироклирингу
Slika 3.26: Struktura prometa u RTGS-u
Графикон 3.26: Структура промета у РТГС-у
Slika 3.27: Doprinosi glavnih jedinica CBBiH godišnjoj
stopi rasta vrijednosti međubankarskog platnog
prometa
Графикон 3.27: Доприноси главних јединица ЦББиХ
годишњој стопи раста вриједности међубанкарског
платног промета
Slika 4.1: Tekući račun i njegove komponente
Графикон 4.1: Текући рачун и његове компоненте
Slika 4.2: Komponente računa usluga
Графикон 4.2: Компоненте рачуна услуга
Slika 4.3: Saldo primarnog dohotka i investicioni
rashodi (godišnje promjene)
Графикон 4.3: Салдо примарног дохотка и
инвестициони расходи (годишње промјене)
Slika 4.4: Financijski račun i njegove komponente
Графикон 4.4: Финансијски рачун и његове компоненте
Slika 4.5: Godišnje promjene u uvozu, izvozu i trgovinskom
deficitu
Графикон 4.5: Годишње промјене у увозу, извозу и
трговинском дефициту
Slika 4.6: Godišnja stopa rasta izvoza po glavnim grupama
proizvoda
Графикон 4.6: Годишња стопа раста извоза по главним
групама производа
Slika 4.7: Godišnja stopa rasta uvoza po glavnim grupama
proizvoda
Графикон 4.7: Годишња стопа раста увоза по главним
групама производа
Slika 4.8: Produbljenje/smanjenje trgovinskog deficita
po glavnim trgovinskim partnerima, nominalne godišnje
promjene
Графикон 4.8: Продубљење/смањење трговинског
дефицита по главним трговинским партнерима,
номиналне годишње промјене
Slika 4.9: Nominalni i realni efektivni tečaj BAM
Графикон 4.9: Номинални и реални ефективни курс БАМ
Slika 4.10: Realni tečaj BAM prema HRK i RSD
Графикон 4.10: Реални курс БАМ према ХРК и РСД
Slika 5.1: Konsolidovani prihodi i rashodi generalne vlade
BiH
Графикон 5.1: Консолидовани приходи и расходи
генералне владе БиХ
Slika 5.2: Doprinos godišnjih promjena komponenti
prihoda generalne vlade BiH
Графикон 5.2: Допринос годишњих промјена
компоненти прихода генералне владе БиХ
Slika 5.3: Doprinos godišnjih promjena komponenti
rashoda generalne vlade BiH
Графикон 5.3: Допринос годишњих промјена
компоненти расхода генералне владе БиХ
Slika 5.4: Godišnja stopa rasta neto inizravnih poreza
Графикон 5.4: Годишња стопа раста нето индиректних пореза
Slika 5.5: Doprinosi kretanju prihoda vodećih grupa
inizravnih poreza
Графикон 5.5: Доприноси кретању прихода водећих
група индиректних пореза
Slika 5.6: Prihodi od inizravnih poreza i otplata vanjskog
duga
Графикон 5.6: Приходи од индиректних пореза и
отплата спољног дуга
Slika 5.7: Godišnja stopa rasta izravnih poreza
Графикон 5.7: Годишња стопа раста директних пореза
Slika 5.8: Struktura prihoda od izravnih poreza
Графикон 5.8: Структура прихода од директних пореза
SPISAK TABLICA
СПИСАК ТАБЕЛА
Tablica 2.1: Struktura radno sposobnog stanovništva u BiH
Табела 2.1: Структура радно способног становништва у БиХ
Tablica 2.2: Stope aktivnosti stanovništva po entitetima
Табела 2.3: Стопе активности становништва по ентитетима
Tablica 2.3: Struktura zaposlenih u BiH prema području
djelatnosti
Табела 2.4: Структура запослених у БиХ према подручју
дјелатности
9
CBBiH Bilten 3
2014.
CBBH Bulletin 3
SKRAĆENICE
bruto domaći proizvod
BDP/GDP
gross domestic product
BHAS
Bosnia and Herzegovina Agency for Statistics
berzanski indeks SASE koji prati kretanje cijena
investicionih fondova
BIFX
SASE Investment Funds Index
BiH/BH
Bosnia and Herzegovina
berzanski indeks Republike Srpske
BIRS
Republika Srpska Stock Exchange Index
Banjalučka berza
BLSE
Banja Luka Stock Exchange
bazni poen
Centralna banka Bosne i Hercegovine
Centralnoevropski sporazum o slobodnoj trgovini
klasifikacija lične potrošnje prema namjeni
bp
basis point
CBBiH/CBBH
Central Bank of Bosnia and Herzegovina
CEFTA
Central European Free Trade Agreement
COICOP
Classification of Individual Consumption by Purpose
indeks cijena potrošača
CPI
consumer price index
berzanski indeks Dau Džons za industriju
DJIA
Dow Jones Industrial Index
direktne strane investicije
Evropska banka za obnovu i razvoj
DSI/FDI
EBRD
foreign direct investment
European Bank for Reconstruction and Development
Evropska centralna banka
ECB
European Central Bank
Evropska monetarna unija
EMU
European Monetary Union
Elektroprivreda Bosne i Hercegovine
EPBiH
Elektroprivreda BiH
berzanski indeks Elektroprivrede Republike Srpske
ERS10
Stock Exchange Index of Elektroprivreda Republike Srpske
indikator raspoloženja tržišta
Evropska unija – sve zemlje
valuta Evropske monetrane unije
ESI
economic sentiment indicator
EU 28
European Union – all countries
EUR
currency of European Monetary Union
Statistički ured Evropske unije
EUROSTAT
European Union Statistics Office
Federacija Bosne i Hercegovine
FBiH/FBH
Federation of Bosnia and Herzegovina
Federalni sistem rezervi SAD
FED
US Federal Reserve System
indeks investicionih fondova Republike Srpske
FIRS
Republika Srpska Investment Funds Index
cijena nakon ukrcavanja na brod
FOB
“free on board” price
indeks cijena hrane Organizacija za hranu i
poljoprivredu Ujedinjenih nacija
FPI
FAO Food Price Index
glavna jednica
GJ/MU
Main Unit
gigavatsat
GWh
gigawatt hours
hrvatska kuna
HRK
Croatian kuna
konvertibilna marka
10
ABBREVIATIONS
Bosna i Hercegovina, Agencija za statistiku
Bosna i Hercegovina
2014
KM / BAM
convertible mark
CBBiH Bilten 3
ЦББиХ Билтен 3
2014.
KRATICE
bruto domaći proizvod
Bosna i Hercegovina, Agencija za statistiku
burzanski indeks SASE koji prati kretanje cijena
investicijskih fondova
Bosna i Hercegovina
СКРАЋЕНИЦЕ
BDP/БДП
BHAS/ БХАС
BIFX
BiH/БиХ
бруто домаћи производ
Босна и Херцеговина, Агенција за статистику
берзански индекс SASE који прати кретање
цијена инвестиционих фондова
Босна и Херцеговина
burzanski indeks Republike Srpske
BIRS
берзански индекс Републике Српске
Banjalučka burza
BLSE
Бањалучка берза
bazni bod
2014.
bb/ бп
базни поен
Centralna banka Bosne i Hercegovine CBBiH/ЦББиХ Централна банка Босне и Херцеговине
Središnjoeuropski sporazum o slobodnoj trgovini
klasifikacija osobne potrošnje prema namjeni
CEFTA
COICOP
Централноевропски споразум о слободној трговини
класификација личне потрошње према намјени
indeks cijena potrošača
CPI
индекс цијена потрошача
burzanski indeks Dau Džons za industriju
DJIA
берзански индекс Дaу Џонс за индустрију
izravne strane investicije
Europska banka za obnovu i razvoj
DSI/ДСИ
EBRD
директне стране инвестиције
Европска банка за обнову и развој
Europska središnja banka
ECB/ ЕЦБ
Европска централна банка
Europska monetarna unija
EMU/ ЕМУ
Европска монетарна унија
Elektroprivreda Bosne i Hercegovine EPBiH/ ЕПБиХ Електропривреда Босне и Херцеговине
burzanski indeks Elektroprivrede Republike Srpske
pokazatelj raspoloženja tržišta
Europska unija – sve zemlje
valuta Europske monetrane unije
Statistički ured Europske unije
Federacija Bosne i Hercegovine
ERS10
ESI
EU 28/ ЕУ 28
EUR
EUROSTAT/
ЕУРОСТАТ
FBiH/ФБиХ
берзански индекс Електропривреде Републике Српске
индикатор расположења тржишта
Европска унија – све земље
валута Европске монетране уније
Статистичка канцеларија Европске уније
Федерација Босне и Херцеговине
Federalni sustav rezervi SAD
FED
Федерални систем резерви САД
indeks investicijskih fondova Republike Srpske
FIRS
индекс инвестиционих фондова Републике Српске
cijena nakon ukrcavanja na brod
FOB
цијена након укрцавања на брод
indeks cijena hrane Organizacija za hranu i
poljoprivredu Ujedinjenih nacija
FPI
индекс цијена хране Организација за храну и
пољопривреду Уједињених нација
glavna jednica
GJ/ГЈ
главна једница
gigavatsat
GWh
гигаватчас
hrvatska kuna
HRK
хрватска куна
konvertibilna marka
KM / BAM
конвертибилна марка
11
CBBiH Bilten 3
2014.
CBBH Bulletin 3
novčana masa u užem smislu
M1
narrow money
novčana masa u širem smislu
M2
broad money
mikrokreditne organizacije
MKO/MCO
micro - credit organization
Međunarodni monetarni fond
MMF/IMF
International Monetary Fund
megavatsat
MWh
megawatt hours
neto domaća aktiva
NDA
net domestic assets
nominalni efektivni kurs
NEER
nominal effective exchange rate
nekvalitetni krediti
NPL
non-performing loan
neto strana aktiva
NSA/NFA
net foreign assets
Organizacija zemalja izvoznica nafte
OPEC
Organization of Petroleum Exporting Countries
obavezna rezerva
OR/RR
required reserves
PDV/VAT
value added tax
porez na dodatu vrijednost
indikator ekonomskog stanja proizvodnog sektora
PMI
economic indicator: Purchasing Managers Index
procentni poen
pp
percentage point
kvartalni period
Q
quarter
realni efektivni kurs
REER
real effective exchange rate
povrat na prosječan dionički kapital
ROAE
return on average equity
Republika Srpska
RS
Republika Srpska
srpski dinar
RSD
Serbian dinar
bruto poravnanje u realnom vremenu
RTGS
real time gross settlement
berzanski indeks S&P 500
Sarajevska berza
S&P 500
SASE
S&P 500 Stock Exchange Index
Sarajevo Stock Exchange
referentni/osnovni/benchmark indeks SASE
SASX 10
Sarajevo Stock Exchange Benchmark Index
berzanski indeks SASE
SASX 30
Sarajevo Stock Exchange Index
standard kupovne moći
SKM/PPS
Purchasing Power Standard
stand by aranžman
SBA
Stand-by Arrangement
specijalna prava vučenje
SDR
special drawing rights
međunarodna bankarska mreža
SWIFT
international banking network
tekstni okvir
TO/TB
text box
trezorski zapisi
TZ/T-bill
treasury bill
Uprava za indirektno oporezivanje
UIO/ITA
Idirect Taxation Authority
američki dolar
USD
U.S. dollar
Bivša Jugoslovenska Republika Makedonija BJR Makedonija/ Former Yugoslav Republic of Macedonia
FYROM
sistem nacionalnih računa
12
2014
SNA
system of national accounts
CBBiH Bilten 3
ЦББиХ Билтен 3
2014.
novčana masa u užem smislu
M1
новчана маса у ужем смислу
novčana masa u širem smislu
M2
новчана маса у ширем смислу
MKO
микрокредитне организације
mikrokreditne organizacije
Međunarodni monetarni fond
megavatsat
neto domaća aktiva
MMF/ММФ
MWh
NDA/ НДА
Међународни монетарни фонд
мегаватчас
нето домаћа актива
nominalni efektivni tečaj
NEER
номинални ефективни курс
nekvalitetni krediti
NPL
неквалитетни кредити
neto strana aktiva
NSA/НСА
нето страна актива
Organizacija zemalja izvoznica nafte
OPEC
Организација земаља извозница нафте
obvezna rezerva
OR/ОР
обавезна резерва
porez na dodatu vrijednost
pokazatelj ekonomskog stanja proizvodnog sektora
postotni bod
tromjesečno razdoblje
PDV/ПДВ
PMI
pb/ пп
Q
порез на додату вриједност
индикатор економског стања производног сектора
процентни поен
квартални период
realni efektivni tečaj
REER
реални ефективни курс
povrat na prosječan dionički kapital
ROAE
поврат на просјечан акционарски капитал
Republika Srpska
RS/ РС
Republika Srpska
srpski dinar
RSD
српски динар
bruto poravnanje u realnom vremenu
RTGS
бруто поравнање у реалном времену
burzanski indeks S&P 500
Sarajevska burza
S&P 500
SASE
2014.
берзански индекс S&P 500
Сарајевска берза
referentni/osnovni/benchmark indeks SASE
SASX 10
референтни/основни/benchmark индекс SASE
burzanski indeks SASE
SASX 30
берзански индекс SASE
standard kupovne moći
SKM/СКМ
стандард куповне моћи
stand by aranžman
SBA/ СБА
стeндбај аранжман
specijalna prava vučenje
međunarodna bankarska mreža
tekstni okvir
trezorski zapisi
Uprava za neizravno oporezivanje
američki dolar
SDR
SWIFT
TO
TZ/ТЗ
UIO/ УИО
USD
специјална права вучење
међународна банкарска мрежа
текстни оквир
трезорски записи
Управа за индиректно опорезивање
амерички долар
Bivša Jugoslovenska Republika Makedonija BJR Makedonija/ Бивша Југословенска Република Македонија
БЈР Македонија
sustav nacionalnih računa
SNA
систем националних рачуна
13
CBBiH Bilten 3
14
2014.
CBBH Bulletin 3
2014
IZVRŠNI SAŽETAK
EXECUTIVE SUMMARY
Makroekonomski podaci iz trećeg kvartala sugerišu da
efekti poplava na ekonomsku aktivnost možda i nisu toliko
dramatični kako se očekivalo. Međutim, prilikom ocjene
efekata na umu treba imati nekoliko činjenica. Iako podaci
o obimu industrijske proizvodnje u trećem kvartalu ukazuju
na rast, kako na kvartalnom tako i na godišnjem nivou,
ne podrazumijeva se i značajan rast bruto društvenog
proizvoda u drugoj polovini 2014. godine. Na strani pravnih
subjekata najznačajnije gubitke od majskih i augustovskih
poplava pretrpila su mikro, mala i srednja preduzeća, od
kojih se znatan broj nalazi ispod granice obuhvata prema
metodologiji za obračun indeksa industrijske proizvodnje.
Takođe, u trećem kvartalu se ne očekuje rast raspoloživog
dohotka stanovništva jer je zabilježen neznatan rast
ukupnog broja zaposlenih u odnosu na drugi kvartal,
prosječna nominalna neto plata je čak zabilježila i blago
smanjenje, a deflatorni pritisci su počeli slabiti zbog
rasta cijena hrane i pića u BiH. Imajući u vidu pomenuto,
zabilježena slaba kreditna aktivnost u trećem kvartalu nije
iznenađujuća, pa se do kraja godine ne očekuju značajne
promjene u kreditnim politikama banaka.
Macroeconomic data from the third quarter suggest that the
flood effects on economic activities may not be as dramatic
as expected. However, when estimating the effects, one
should have in mind several facts. Although the data on the
industrial output in the third quarter indicate the growth
both on quarterly and annual levels, a significant growth
of gross domestic product in the second half of 2014 is not
indicated. Regarding legal entities, the most significant losses
from the May and August floods were suffered by micro, small
and medium enterprises and a significant number of those
is below the coverage limit according to the methodology
for calculating the industrial production index. Also, in the
third quarter, no growth of household disposable income is
expected, as a small growth of the total number of employees
was recorded compared to the second quarter, the average
nominal net wage even recorded a small decrease and
deflationary pressures started to decline due to the growth
of prices of food and beverages in BH. Having this in mind,
the recorded weak lending activity in the third quarter is
not surprising, and no significant changes in banks’ lending
policies are expected by the end of the year.
U trećem kvartalu je zabilježen snažan rast deviznih rezervi
usljed povećanja javnog vanjskog duga, prvenstveno
usljed doznačavanja sredstava po stand by aranžmanu od
strane MMF-a. Usljed priliva ovih sredstava, a imajući u vidu
slabu kreditnu aktivnost, stanja računa rezervi kod CBBiH
su značajno porasla, a posebno sredstva iznad propisanog
minimuma. Posljedično, multiplikacija novca je dodatno
usporena. I pored snažnog rasta prihoda od indirektnih
poreza, sektor vlade se nastavio zaduživati i na domaćem
tržištu kapitala, putem emisija trezorskih zapisa i obveznica,
a kako bi se otplatile dospjele obaveze i prevazišli budžetski
deficiti.
In the third quarter, a strong growth of foreign exchange
reserves was recorded due to the increase of public foreign
debt, primarily due to the transfer of funds under the stand-by
arrangement by the IMF. Due to the inflow of these funds, and
having in mind weak lending activities, the balances of reserve
accounts with the CBBH significantly increased, particularly
the funds above the defined minimum. Consequently, money
multiplication was additionally slowed-down. Despite a strong
growth of revenues from indirect taxes, the government sector
continued to incur debts on the domestic capital market
through the issues of treasury bills and bonds, in order to repay
the due liabilities and overcome budget deficits.
U drugom kvartalu 2014. godine nastavljen je trend
pogoršanja platnobilansne pozicije zemlje. Zbog rasta
uvoza i stagnacije izvoza roba u drugom kvartalu, te
smanjenja lohn poslova, deficit tekućeg računa znatno
je viši u odnosu na drugi kvartal 2013. godine. Na osnovu
dostupnih podataka, u trećem kvartalu se može očekivati
dalje produbljenje trgovinskog deficita i pored značajnog
smanjenja cijene nafte na svjetskim tržištima i niskih cijena
hrane. U drugom kvartalu 2014. godine zabilježeno je
smanjenje direktnih stranih investicija na godišnjem nivou i
nastavak procesa razduživanja banaka. Prema raspoloživim
podacima, proces razduživanja je nastavljen i u mjesecima
trećeg kvartala, ali je strana aktiva značajno povećana usljed
pomenutog rasta javnog vanjskog duga.
In the second quarter of 2014, the trend of deterioration of the
country’s balance of payments position was continued. Due to
the growth of imports and stagnation of exports of goods in
the second quarter, and decrease of lohn jobs, current account
deficit was significantly higher compared to the second quarter
of 2013. On the basis of the available data, further deepening
of trade deficit can be expected in the third quarter, despite a
significant decline of oil prices on the world markets and low
prices of food. In the second quarter of 2014, a decline of foreign
direct investments was recorded at the annual level, and also
the continuation of deleverage process of banks. According to
the available data, the deleverage process was continued in
the months of the third quarter, but foreign assets significantly
increased due to the mentioned growth of public foreign debt.
Belma Čolaković
Glavni i odgovorni urednik
Belma Čolaković
Editor in Chief
CBBiH Bilten 3
ЦББиХ Билтен 3
2014.
2014.
IZVRŠNI SAŽETAK
ИЗВРШНИ САЖЕТАК
Makroekonomski podaci iz trećeg tromjesečja sugeriraju da
posljedice poplava na ekonomsku aktivnost možda i nisu
toliko dramatične kako se očekivalo. Međutim, prilikom
ocjene posljedica na umu treba imati nekoliko činjenica.
Iako podaci o obujmu industrijske proizvodnje u trećem
tromjesečju ukazuju na rast, kako na tromjesečnoj tako i na
godišnjoj razini, ne podrazumijeva se i značajan rast bruto
društvenog proizvoda u drugoj polovini 2014. godine. Na
strani pravnih subjekata najznačajnije gubitke od poplava iz
svibnja i kolovoza pretrpila su mikro, mala i srednja poduzeća,
od kojih se znatan broj nalazi ispod granice obuhvata prema
metodologiji za obračun indeksa industrijske proizvodnje.
Također, u trećem tromjesečju se ne očekuje rast raspoloživog
dohotka stanovništva jer je zabilježen neznatan rast ukupnog
broja zaposlenih u odnosu na drugo tromjesečje, prosječna
nominalna neto plaća je čak zabilježila i blago smanjenje,
a deflatorni pritisci su počeli slabiti zbog rasta cijena hrane
i pića u BiH. Imajući u vidu pomenuto, zabilježena slaba
kreditna aktivnost u trećem tromjesečju nije iznenađujuća,
pa se do kraja godine ne očekuju značajne promjene u
kreditnim politikama banaka.
Макроекономски подаци из трећег квартала сугеришу
да ефекти поплава на економску активност можда и нису
толико драматични како се очекивало. Међутим, приликом
оцјене ефеката на уму треба имати неколико чињеница.
Иако подаци о обиму индустријске производње у трећем
кварталу указују на раст, како на кварталном тако и на
годишњем нивоу, не подразумијева се и значајан раст бруто
друштвеног производа у другој половини 2014. године.
На страни правних субјеката најзначајније губитке од
мајских и августовских поплава претрпила су микро, мала
и средња предузећа, од којих се знатан број налази испод
границе обухвата према методологији за обрачун индекса
индустријске производње. Такође, у трећем кварталу се
не очекује раст расположивог дохотка становништва јер је
забиљежен незнатан раст укупног броја запослених у односу
на други квартал, просјечна номинална нето плата је чак
забиљежила и благо смањење, а дефлаторни притисци су
почели слабити због раста цијена хране и пића у БиХ. Имајући
у виду поменуто, забиљежена слаба кредитна активност у
трећем кварталу није изненађујућа, па се до краја године не
очекују значајне промјене у кредитним политикама банака.
U trećem tromjesečju je zabilježen snažan rast deviznih
rezervi usljed povećanja javnog vanjskog duga, prvenstveno
usljed doznačavanja sredstava po stand by aranžmanu
od strane MMF-a. Usljed priljeva ovih sredstava, a imajući
u vidu slabu kreditnu aktivnost, stanja računa rezervi
kod CBBiH su značajno porasla, a osobito sredstva iznad
propisanoga minimuma. Posljedično, multiplikacija novca
je dodatno usporena. I pored snažnog rasta prihoda od
neizravnih poreza, sektor vlade se nastavio zaduživati i na
domaćem tržištu kapitala, putem emisija trezorskih zapisa i
obveznica, a kako bi se otplatile dospjele obveze i prevazišli
proračunski deficiti.
У трећем кварталу је забиљежен снажан раст девизних
резерви усљед повећања јавног спољног дуга, првенствено
усљед дозначавања средстава по стендбај аранжману од
стране ММФ-а. Усљед прилива ових средстава, а имајући
у виду слабу кредитну активност, стања рачуна резерви
код ЦББиХ су значајно порасла, а посебно средства изнад
прописаног минимума. Посљедично, мултипликација
новца је додатно успорена. И поред снажног раста
прихода од индиректних пореза, сектор владе се наставио
задуживати и на домаћем тржишту капитала, путем емисија
трезорских записа и обвезница, а како би се отплатиле
доспјеле обавезе и превазишли буџетски дефицити.
U drugom tromjesečju 2014. godine nastavljen je trend
pogoršanja platnobilančne pozicije zemlje. Zbog rasta
uvoza i stagnacije izvoza roba u drugom tromjesečju, te
smanjenja lohn poslova, deficit tekućeg računa znatno je
viši u odnosu na drugo tromjesečje 2013. godine. Na osnovi
dostupnih podataka, u trećem tromjesečju se može očekivati
dalje produbljenje trgovinskog deficita i pored značajnog
smanjenja cijene nafte na svjetskim tržištima i niskih cijena
hrane. U drugom tromjesečju 2014. godine zabilježeno je
smanjenje izravnih stranih investicija na godišnjoj razini i
nastavak procesa razduživanja banaka. Prema raspoloživim
podacima, proces razduživanja je nastavljen i u mjesecima
trećeg tromjesečja, ali je strana aktiva značajno povećana
usljed pomenutog rasta javnog vanjskog duga.
У другом кварталу 2014. године настављен је тренд
погоршања платнобилансне позиције земље. Због раста
увоза и стагнације извоза роба у другом кварталу, те
смањења lohn послова, дефицит текућег рачуна знатно
је виши у односу на други квартал 2013. године. На основу
доступних података, у трећем кварталу се може очекивати
даље продубљење трговинског дефицита и поред значајног
смањења цијене нафте на свјетским тржиштима и ниских
цијена хране. У другом кварталу 2014. године забиљежено
је смањење директних страних инвестиција на годишњем
нивоу и наставак процеса раздуживања банака. Према
расположивим подацима, процес раздуживања је настављен
и у мјесецима трећег квартала, али је страна актива значајно
повећана усљед поменутог раста јавног спољног дуга.
Belma Čolaković
Glavna i odgovorna urednica
Белма Чолаковић
Главни и одговорни уредник
15
CBBiH Bilten 3
2014.
CBBH Bulletin 3
Glavni ekonomski indikatori
Nominalni BDP BiH, (u milionima KM)1) tekuće cijene
Nominal GDP BiH, (KM million)1) current prices
2014
Main Economic Indicators
2007.
2008.
2009.
2010.
2011.
2012.
2013.*
22.065
24.984
24.307
24.879
25.772
25.734
26.297
6,0
5,6
-2,7
0,8
1,0
-1,2
2,5
Realni BDP (stopa rasta u %)1)
Real GDP (growth rate in %)1)
Stopa rasta potrošačkih cijena u BiH2)
Consumer prices growth rate in BH2)
u procentima / in percentage
Prosječna godišnja stopa rasta CPI
Average annual growth rate of CPI
1,5
7,4
-0,4
2,1
3,7
2,1
-0,1
Godišnja stopa rasta CPI za decembar
Annual growth rate of CPI for December
4,9
3,8
0,0
3,1
3,1
1,8
-1,2
Budžet opće vlade3)
General Government budget3)
Prihodi
Revenue
4)
Rashodi
Expense4)
Saldo
Overall balance
u procentima BDP-a /as a percentage of GDP
44,6
43,6
42,5
43,7
44,1
44,5
43,4
43,4
45,8
47,0
46,1
45,3
46,6
45,6
1,2
-2,2
-4,4
-2,5
-1,3
-2,0
-2,2
Novac i kredit
Money and Loan
Novac u širem smislu (M2)5)
Broad Money (M2)5)
Krediti nevladinim sektorima
Credit to Non-Government Sector
u procentima BDP-a / as a percentage of GDP
54,2
49,8
52,3
54,8
55,9
57,9
61,2
53,1
57,0
56,4
56,7
57,0
58,7
58,9
6.699
6.296
6.212
6.458
6.424
6.509
7.068
4.686
4.710
4.416
4.372
4.569
4.274
4.797
6,5
5,1
6,3
6,1
5,4
5,5
6,1
-2.047
-3.513
-1.590
-1.531
-2.483
-2.376
-1.560
-1.449
-2.641
-1.137
-1.031
-1.769
-1.559
-1.062
-9,3
-14,1
-6,5
-6,2
-9,6
-9,2
-5,9
-8.935
-10.665
-7.786
-7.629
-8.346
-8.445
-7.802
-6.283
-8.017
-5.549
-5.160
-5.941
-5.541
-5.301
-40,5
-42,7
-32,0
-30,7
-32,4
-32,8
-29,7
3.961
4.240
5.234
6.289
6.661
7.155
7.409
2.976
3.057
3.837
4.270
4.407
4.823
5.221
18,0
17,0
21,6
25,3
25,8
27,8
28,2
239
230
246
301
340
413
685
167
172
180
217
242
271
465
4,1
3,5
4,1
4,2
4,2
5,2
8,1
Platni bilans
Balance of Payments
Bruto devizne rezerve
Gross Official Reserves
U milionima KM
KM milion
U milionima USD
USD million
U mjesecima uvoza robe i usluga
In Months of Imports of goods and services
Saldo tekućeg računa
Current Account Balance
U milionima KM
KM million
U milionima USD
USD milion
U procentima BDP-a
As a percentage of GDP
Saldo robne razmjene
Trade Balance
U milionima KM
KM million
U milionima USD
USD million
U procentima BDP-a
As a percentage of GDP
Vanjski dug sektora vlade
External Debt of Government Sector
U milionima KM
KM million
U milionima USD
USD million
U procentima BDP-a
As a percentage of GDP
Servisiranje vanjskog duga6)
External Debt Servicing 6)
U milionima KM
KM million
U milionima USD
USD million
U procentima BDP-a
As a percentage of GDP
Napomena:
1) Izvor: Agencija za statistiku BiH, Saopštenje “Bruto domaći proizvod za Bosnu i Hercegovinu
2013, proizvodni pristup, prvi rezultati”, juli 2014.
2) Izvor: Agencija za statistiku BiH
3) Izvor: Centralna banka BiH
4) Rashodi uključuju i neto nabavku stalnih sredstava.
5) Monetarni podaci ažurirani u skladu sa metodologijom MMF-a (Priručnik za monetarnu i
finansijsku statistiku, 2000), od januara 2006. godine.
6) Platni bilans BiH urađen je u skladu s metodologijom MMF-a (Priručnik za platni bilans,
šesto izdanje).
7) Izvor: Ministarstvo finansija i trezora BiH
* Podaci za 2013. su preliminarni.
16
Note:
1) Source: Agency for Statistics of BH, Press release “Gross domestic product for Bosnia and
Herzegovina 2013, production approach, first results” July 2014.
2) Source: BH Agency of Statistics
3) Source: Central Bank of BH
4) Expensess also include net acquisition of fixed assets.
5) Monetary data updated according to the IMF methodology (Monetary and Financial Statistics Manual, 2000), from January 2006.
6)The BH Balance of Payments was prepared in accordance with the IMF methodology (Balance of Payments Manual, 6th edition).
7) Source: BH Ministry of Finance and Treasury
* Preliminary data for 2013.
CBBiH Bilten 3
ЦББиХ Билтен 3
2014.
Glavni ekonomski pokazatelji
Nominalni BDP BiH (u milijunima KM)1), tekuće cijene
Номинални БДП БиХ (у милионима КМ)1), текуће цијене
Realni BDP (stopa rasta u %)1)
Реални БДП (стопа раста у %)1)
2014.
Главни економски индикатори
2007.
2008.
2009.
2010.
2011.
2012.
2013.*
22.065
24.984
24.307
24.879
25.772
25.734
26.297
6,0
5,6
-2,7
0,8
1,0
-1,2
2,5
Stopa rasta potrošačkih cijena u BiH2)
Стопа раста потрошачких цијена у БиХ2)
u postocima / у процентима
Prosječna godišnja stopa rasta CPI
Просјечна годишња стопа раста CPI
1,5
7,4
-0,4
2,1
3,7
2,1
-0,1
Godišnja stopa rasta CPI za prosinac
Годишња стопа раста CPI за децембар
4,9
3,8
0,0
3,1
3,1
1,8
-1,2
Proračun opće vlade3)
Буџет опште владе3)
u postocima BDP-a / у процентима БДП-а
Prihodi
Приходи
Rashodi4)
Pасходи4)
Saldo
Салдо
44,6
43,6
42,5
43,7
44,1
44,5
43,4
43,4
45,8
47,0
46,1
45,3
46,6
45,6
1,2
-2,2
-4,4
-2,5
-1,3
-2,0
-2,2
Novac i kredit
Новац и кредит
u postocima BDP-a / у процентима БДП-а
5)
Novac u širem smislu (M2)
Новац у ширем смислу (M2)5)
Krediti nevladinim sektorima
Кредити невладиним секторима
54,2
49,8
52,3
54,8
55,9
57,9
61,2
53,1
57,0
56,4
56,7
57,0
58,7
58,9
6.699
6.296
6.212
6.458
6.424
6.509
7.068
4.686
4.710
4.416
4.372
4.569
4.274
4.797
6,5
5,1
6,3
6,1
5,4
5,5
6,1
-2.047
-3.513
-1.590
-1.531
-2.483
-2.376
-1.560
-1.449
-2.641
-1.137
-1.031
-1.769
-1.559
-1.062
-9,3
-14,1
-6,5
-6,2
-9,6
-9,2
-5,9
-8.935
-10.665
-7.786
-7.629
-8.346
-8.445
-7.802
-6.283
-8.017
-5.549
-5.160
-5.941
-5.541
-5.301
-40,5
-42,7
-32,0
-30,7
-32,4
-32,8
-29,7
3.961
4.240
5.234
6.289
6.661
7.155
7.409
2.976
3.057
3.837
4.270
4.407
4.823
5.221
18,0
17,0
21,6
25,3
25,8
27,8
28,2
239
230
246
301
340
413
685
167
172
180
217
242
271
465
4,1
3,5
4,1
4,2
4,2
5,2
8,1
Platni bilans
Платни биланс
Bruto devizne rezerve
Бруто девизне резерве
U milijunima KM
У mилионима КМ
U milijunima USD
У милионима USD
U mjesecima uvoza robe i usluga
У мјесецима увоза робе и услуга
Bilanca tekućeg računa
Салдо текућег рачуна
U milijunima KM
У mилионима КМ
U milijunima USD
У милионима USD
U postocima BDP-a
У процентима БДП-а
Bilanca robne razmjene
Салдо робне размјене
U milijunima KM
У mилионима КМ
U milijunima USD
У милионима USD
U postocima BDP-a
У процентима БДП-а
Vanjski dug sektora vlade
Спољни дуг сектора владе
U milijunima KM
У mилионима КМ
U milijunima USD
У милионима USD
U postocima BDP-a
У процентима БДП-а
6)
Servisiranje vanjskog duga
Сервисирање спољног дуга6)
U milijunima KM
У mилионима КМ
U milijunima USD
У милионима USD
U postocima BDP-a
У процентима БДП-а
Napomena:
1) Izvor: Agencija za statistiku BiH, Saopćenje “Bruto domaći proizvod za Bosnu i Hercegovinu
2013, proizvodni pristup, prvi rezultati”, srpanj 2014.
2) Izvor: Agencija za statistiku BiH
3) Izvor: Centralna banka BiH
4) Rashodi uključuju i neto nabavku stalnih sredstava.
5) Monetarni podaci ažurirani u skladu sa metodologijom MMF-a (Priručnik za monetarnu i
financijsku statistiku 2000), od siječnja 2006. godine.
6) Platna bilanca BiH urađenа je sukladno metodologiji MMF-a (Priručnik za platnu bilancu,
šesto izdanje).
7) Izvor: Ministarstvo financija i trezora BiH
* Podaci za 2013. su preliminarni.
Напомена:
1) Извор: Агeнција за статистику БиХ, Саопштeњe “Бруто домаћи производ за Босну и
Хeрцeговину 2013, производни приступ, први рeзултати”, јули 2014.
2) Извор: Агенција за статистику БиХ
3) Извор: Централна банка БиХ
4) Расходи укључују и нето набавку сталних средстава.
5) Монетарни подаци ажурирани у складу са методологијом ММФ-а (Приручник за
монетарну и финансијску статистику, 2000), од јануара 2006. године.
6) Платни биланс БиХ урађен је у складу са методологијом ММФ-а (Приручник за
платни биланс, шесто издање).
7) Извор: Министарство финансија и трезора БиХ
* Подаци за 2013. су прелиминарни.
17
CBBiH Bilten 3
18
2014.
CBBH Bulletin 3
2014
1. MEĐUNARODNO EKONOMSKO OKRUŽENJE
1. INTERNATIONAL ECONOMIC ENVIRONMENT
Evropska centralna banka (ECB) je radi stimulacije
kreditnog rasta, smanjenja stope nezaposlenosti i
smanjivanja deflacionih pritiska, tokom izvještajnog
perioda smanjila sve referentne kamatne stope. Ukoliko
se ispune očekivanja o rastu inflacije u zoni eura, to će
djelovati na smanjenje bh. deflacionih pritisaka. Zbog
smanjenja očekivanih stopa rasta BDP-a zone eura, u
kratkom roku se može očekivati zadržavanje postojećeg
nivoa ključnih kamatnih stopa ECB-a, a možda i njihova
dodatna redukcija. Pored domaćih recesionih faktora
i niska stopa inflacije u zoni eura negativno djeluje na
privredne aktivnosti u BiH, zbog smanjenja poreske
osnovice, rasta realnih kamatnih stopa i rasta javnog
duga. U većini zemalja iz kojih dolazi najveći dio
bh. personalnih transfera, realni BDP raste, a rastu i
nominalni troškovi rada, dakle i plate pripadnika naše
dijaspore koji jedan dio svojih primanja prenose u BiH.
Deprecijacija srbijanskog dinara smanjuje cjenovnu
konkurentnost našeg izvoza u Srbiju, a povećava
cjenovnu konkurentnost srbijanskih izvoznika na
tržištu BiH. Visok pad industrijske proizvodnje u
Srbiji, a posebno pad proizvodnje električne energije,
izvozna su šansa bh. ekonomije. Recesiona kretanja u
Hrvatskoj bi, zbog razlike u cijenama u BiH i Hrvatskoj,
uslovljenoj između ostaloga znatno višom stopom
PDV-a u Hrvatskoj nego u BiH, mogla prouzrokovati rast
prometa u maloprodaji u graničnim područjima BiH.
Globalni pad cijena plina, a pogotovo nafte, ukoliko
se prenese na maloprodajne cijene povećaće kupovnu
moć stanovnika BiH. Na drugoj strani, smanjenje cijena
glavnih energenata zbog smanjenja poreske osnovice,
tj. smanjenja cijene koštanja, smanjuje javne prihode.
Značajno smanjenje cijena energenata bi moglo, po
osnovu manje potrošnje deviza za uvoz energenata i
rasta cjenovne konkurentnosti našeg izvoznog sektora,
pozitivno uticati na saldo domaćeg robnog bilansa. Pad
cijena hrane na globalnom nivou povećava domaće
deflacione pritiske, jer je u kompoziciji domaćeg CPIja ponder za prehrambene proizvode 35,12%. Cijena
aluminija i dalje, na godišnjem nivou, raste, uprkos
blagoj korekciji na mjesečnom nivou, što je izuzetno
povoljno za značajni i radnointenzivni dio bh. privrede
koji proizvodi sirovinsku osnovu neophodnu za
proizvodnju aluminija. Pad cijena struje na evropskom
tržištu negativno djeluje na devizni podbilans BiH.
The ECB, for purpose of stimulating credit growth, decrease of
unemployment rate and reduction of deflationary pressures,
cut all the reference interest rates during the reporting
period. If expectations regarding the inflation growth in
the euro area are met, it will influence the decrease of BH
deflationary pressures. Due to the decrease of the expected
growth rates of GDP in the euro area, in the short period, the
retaining of the existing level of key interest rates of ECB can
be expected, and maybe their additional reduction. Beside
the local recession factors, low inflation rate in the euro area
has a negative impact on economic activities in BH due to
the decrease of the tax base, growth of real interest rates and
the growth of public debt.
In most countries where the biggest part of BH personal
transfers comes from, real GDP grows, and nominal labour
costs grow as well, and also the wages of our citizens living
abroad who transfer a part of their income to BH. Depreciation
of Serbian dinar decreases the price competitiveness of our
exports to Serbia, and increases the price competitiveness of
Serbian exporters at BH market. A high decline of industrial
production in Serbia, especially the decline of production
of electric energy, is the export chance of BH economy.
Recession trends in Croatia, due to the differences in prices in
BH and Croatia, caused also by a significantly higher VAT rate
in Croatia than in BH, could cause the growth of turnover in
retail sale in BH border areas.
Global decline of gas price, and oil price particularly, if
transferred to retail prices, will increase the purchase power
of BH citizens, but on the other hand, decline of prices of
main sources of energy due to the decline of tax base, i.e.
decrease of the cost price, decreases public revenues. A
significant decrease of prices of sources of energy, on the
basis of lower spending of foreign exchange funds for
imports of energy, and the growth of price competitiveness
of our export sector, could have a positive impact on the
domestic goods trade balance. Decline of prices of food at
the global level increases domestic deflationary pressures,
as in the composition of the domestic CPI, the weight for
food products is 35.12%. The aluminium price, at the annual
level, still grows, despite a slight correction at the monthly
level, which is quite favourable for the significant and labour
intensive part of BH economy which produces the raw
material base necessary for the production of aluminium.
Decline of electricity prices on European market has a
negative effect on foreign exchange sub-balance of BH.
Početkom septembra sve ključne kamatne stope ECB-a
su smanjene za 10 baznih poena. Kamatna stopa na
prekonoćne kredite ECB-a tj. na kreditne olakšice je 0,3%,
a na depozitne olakšice - 0,2%. Kamatna stopa na glavne
operacije refinansiranja (kredit ECB-a ročnosti od sedam
dana) smanjena je sa 0,15% na 0,05% (grafikon 1.1). Pored
ovoga, odlučeno je i da se u instrumentarij ekspanzivne
In the beginning of September, all the key interest rates
of the ECB declined by 10 basis points. Interest rate on
overnight loans of the ECB, i.e. lending facilities is 0.3%,
and on deposit facility -0.2%. Interest rate on main
refinancing operations (the ECB loan with maturity of 7
days) was decreased from 0.15% to 0.05% (Graph 1.1). In
addition, it was decided to include in the instruments of
CBBiH Bilten 3
2014.
ЦББиХ Билтен 3
2014.
1. MEĐUNARODNO EKONOMSKO OKRUŽENJE
1. МЕЂУНАРОДНО ЕКОНОМСКО ОКРУЖЕЊЕ
Europska središnja banka (ECB) je radi stimulacije
kreditnoga rasta, smanjenja stope nezaposlenosti i
smanjivanja deflacijskih pritiska, tijekom izvještajnog
razdoblja smanjila sve referentne kamatne stope.
Ukoliko se ispune očekivanja o rastu inflacije u zoni eura,
to će djelovati na smanjenje bh. deflacijskih pritisaka.
Zbog smanjenja očekivanih stopa rasta BDP-a zone
eura, u kratkom roku se može očekivati zadržavanje
postojeće razine ključnih kamatnih stopa ECB-a, a
možda i njihova dodatna redukcija. Pored domaćih
recesijskih faktora i niska stopa inflacije u zoni eura
negativno djeluje na gospodarske aktivnosti u BiH, zbog
smanjenja porezne osnovice, rasta realnih kamatnih
stopa i rasta javnog duga. U većini zemalja iz kojih dolazi
najveći dio bh. personalnih transfera, realni BDP raste, a
rastu i nominalni troškovi rada, dakle i plaće pripadnika
naše dijaspore koji jedan dio svojih primanja prenose
u BiH. Deprecijacija srbijanskog dinara smanjuje
cjenovnu konkurentnost našeg izvoza u Srbiju, a
povećava cjenovnu konkurentnost srbijanskih izvoznika
na tržištu BiH. Visok pad industrijske proizvodnje u
Srbiji, a posebno pad proizvodnje električne energije,
izvozna su šansa bh. ekonomije. Recesijska kretanja u
Hrvatskoj bi, zbog razlike u cijenama u BiH i Hrvatskoj,
uvjetovanoj između ostaloga znatno višom stopom
PDV-a u Hrvatskoj nego u BiH, mogla prouzrokovati rast
prometa u maloprodaji u graničnim područjima BiH.
Globalni pad cijena plina, a pogotovo nafte, ukoliko se
prenese na maloprodajne cijene povećat će kupovnu
moć stanovnika BiH. Na drugoj strani, smanjenje cijena
glavnih energenata zbog smanjenja porezne osnovice,
tj. smanjenja cijene koštanja, smanjuje javne prihode.
Značajno smanjenje cijena energenata bi moglo, po
osnovi manje potrošnje deviza za uvoz energenata i
rasta cjenovne konkurentnosti našeg izvoznog sektora,
pozitivno utjecati na saldo domaće robne bilance. Pad
cijena hrane na globalnoj razini povećava domaće
deflacijske pritiske, jer je u kompoziciji domaćeg CPIja ponder za prehrambene proizvode 35,12%. Cijena
aluminija i dalje, na godišnjoj razini, raste, usprkos blagoj
korekciji na mjesečnoj razini, što je izuzetno povoljno
za značajni i radnointenzivni dio bh. gospodarstva koji
proizvodi sirovinsku osnovu neophodnu za proizvodnju
aluminija. Pad cijena struje na europskom tržištu
negativno djeluje na deviznu podbilancu BiH.
Европска централна банка (ЕЦБ) је ради стимулације
кредитног раста, смањења стопе незапослености и
смањивања дефлационих притиска, током извјештајног
периода смањила све референтне каматне стопе. Уколико
се испуне очекивања о расту инфлације у зони евра, то
ће дјеловати на смањење бх. дефлационих притисака.
Због смањења очекиваних стопа раста БДП-а зоне евра, у
кратком року се може очекивати задржавање постојећег
нивоа кључних каматних стопа ЕЦБ-а, а можда и њихова
додатна редукција. Поред домаћих рецесионих фактора
и ниска стопа инфлације у зони евра негативно дјелује
на привредне активности у БиХ, због смањења пореске
основице, раста реалних каматних стопа и раста јавног
дуга. У већини земаља из којих долази највећи дио бх.
персоналних трансфера, реални БДП расте, а расту и
номинални трошкови рада, дакле и плате припадника
наше дијаспоре који један дио својих примања преносе у
БиХ. Депрецијација србијанског динара смањује цјеновну
конкурентност нашег извоза у Србију, а повећава
цјеновну конкурентност србијанских извозника на
тржишту БиХ. Висок пад индустријске производње у
Србији, а посебно пад производње електричне енергије,
извозна су шанса бх. економије. Рецесиона кретања у
Хрватској би, због разлике у цијенама у БиХ и Хрватској,
условљеној између осталога знатно вишом стопом ПДВ-а
у Хрватској него у БиХ, могла проузроковати раст промета
у малопродаји у граничним подручјима БиХ. Глобални
пад цијена гаса, а поготово нафте, уколико се пренесе на
малопродајне цијене повећаће куповну моћ становника
БиХ. На другој страни, смањење цијена главних
енергената због смањења пореске основице, тј. смањења
цијене коштања, смањује јавне приходе. Значајно
смањење цијена енергената би могло, по основу мање
потрошње девиза за увоз енергената и раста цјеновне
конкурентности нашег извозног сектора, позитивно
утицати на салдо домаћег робног биланса. Пад цијена
хране на глобалном нивоу повећава домаће дефлационе
притиске, јер је у композицији домаћег CPI-ја пондер за
прехрамбене производе 35,12%. Цијена алуминијума
и даље, на годишњем нивоу, расте, упркос благој
корекцији на мјесечном нивоу, што је изузетно повољно
за значајни и радноинтензивни дио бх. привреде који
производи сировинску основу неопходну за производњу
алуминијума. Пад цијена струје на европском тржишту
негативно дјелује на девизни подбиланс БиХ.
Početkom rujna sve ključne kamatne stope ECB-a su
smanjene za 10 baznih bodova. Kamatna stopa na
prekonoćne kredite ECB-a, tj. na kreditne olakšice, je 0,3%,
a na depozitne olakšice - 0,2%. Kamatna stopa na glavne
operacije refinanciranja (kredit ECB-a ročnosti od sedam
dana) smanjena je sa 0,15% na 0,05% (slika 1.1). Pored ovoga,
odlučeno je i da se u instrumentarij ekspanzivne monetarne
Почетком септембра све кључне каматне стопе ЕЦБ-а су
смањене за 10 базних поена. Каматна стопа на преконоћне
кредите ЕЦБ-а тј. на кредитне олакшице је 0,3%, а на
депозитне олакшице - 0,2%. Каматна стопа на главне
операције рефинансирања (кредит ЕЦБ-а рочности од седам
дана) смањена је са 0,15% на 0,05% (графикон 1.1). Поред
овога, одлучено је и да се у инструментариј експанзивне
19
CBBiH Bilten 3
2014.
CBBH Bulletin 3
2014
monetarne politike od početka oktobra uključi i kupovina
finansijskih instrumenata s kolateralom (eng. asset backed
securities) koja predstavlja potraživanje od nefinansijskog
privatnog sektora zone eura kao i kupovina pokrivenih
obveznica u okviru posebnog programa (eng. covered
backed securities programme/CBPP3).
expansive monetary policy, from October, the purchase
of asset backed securities which represents a claim on
non-financial private sector of euro area and also the
purchase of covered backed securities within a special
programme (covered backed securities programme/
CBPP3).
Grafikon 1.1: Referentne kamatne stope ECB-a
Graph 1.1: ECB Reference Interest Rates
1
Kamatna stopa na
kreditne olakšice
2
Kamatna stopa na
glavne operacije
refinansiranja
Kamatna stopa na
depozitne olakšice
3
0,4%
0,3%
0,30%
0,2%
0,1%
0,05%
Lending Facility
Rate
1
Main Refinancing
Operations Rate
2
Deposit Facility
Rate
3
0,0%
-0,1%
-0,2%
0,20%
-0,3%
1
Izvor: ECB
20
2
3
Source: ECB
Julska prognoza ECB-a o privrednom rastu je korigovana
naniže. Septembarske projekcije rasta realnog BDP-a za
2014, 2015. i 2016. godinu su 0,9%, 1,6% i 1,9% respektivno.
Prognoza inflacije, iz istoga izvora, predviđa da će stopa
inflacije u zoni eura biti 0,6% 1,1% i 1,4% u 2014, 2015. i
2016. godini, respektivno.
The July forecast of the ECB on economic growth was
modified downwards. September projections of growth
of real GDP for 2014, 2015 and 2016 were 0.9%, 1.6% and
1.9% respectively. Inflation forecast, from the same source,
envisages the inflation rate in the euro area to be 0.6%, 1.1%
and 1.4% in 2014, 2015 and 2016, respectively.
Tokom izvještajnog perioda nastavljen je pad inflacije
uprkos izrazito ekspanzivnoj monetarnoj politici ECB-a.
Iako je monetarni agregat M3, kao rezultat visoke tražnje
inostranih investitora za finansijskim instrumentima iz
zone eura, u septembru, na godišnjem nivou, porastao
za 2%, inflacija, mjerena godišnjom stopom rasta
potrošačkih cijena, u odnosu na august smanjena je za 0,1
p.p. (sa 0,4 p.p. na 0,3 p.p). Trend pada cijena u EMU i EU
značajno utiče na bh. inflaciju (vidjeti potpoglavlje 2.3),
jer je 20,97% bh. uvoza iz zemalja zone eura, a 29,71% iz
EU. Aprecijacija USD i EUR u odnosu na rusku valutu, a s
obzirom na to da BiH iz Rusije uvozi naftu zbog prerade u
domaćoj rafineriji i da uvoz iz Rusije značajno učestvuje
u ukupnom uvozu (7,6% u augustu 2014. godine), trebala
bi sniziti uvoznu cijenu nafte u domaćoj valuti. Pored
ovog globalnog deflatornog faktora, na nivo domaće
inflacije utiče i niska stopa inflacije u našim glavnim
vanjskotrgovinskim parnerima, Srbiji i Hrvatskoj, na
koje se odnosi 21,9% ukupnog uvoza BiH (august 2014.
godine). Nizak i opadajući nivo cijena u zoni eura bi se
mogao indirektno, preko opšteg nivoa bh. cijena, odraziti
na rast domaćih realnih kamatnih stopa i povećanje
kreditnog rizika. Niska stopa inflacije u EU recesiono
djeluje na privredna kretanja u BiH. Ona indirektno, kroz
uvoz deflacije, smanjuje carinsku i poresku osnovicu, tj.
vrijednost uvezenih roba, što pod pretpostavkom istog
nivoa carinskih i poreskih stopa, smanjuje domaće javne
During the reporting period, decline of inflation was continued
despite a very expansive monetary policy of the ECB. Although
monetary aggregate M3, as a result of high demand of foreign
investors for financial instruments from the euro area, in
September, at the annual level increased by 2%, the inflation,
measured by the annual growth rate of consumer prices,
compared to August, was decreased by 0.1 pp (from 0.4 pp to
0.3 pp). The downward trend of prices in the EMU and the EU
significantly influences BH inflation (see Section 2.3) as 20.97%
of BH imports is from the countries of the euro area, and 29.71%
is from the EU. Appreciation of USD and EUR in relation to the
Russian currency, taking into account that BH imports oil from
Russia for processing in the domestic refinery and that imports
from Russia significantly participates in the total imports (7.6%
in August 2014), should decrease the import price of oil in the
domestic currency. In addition to this, global deflationary
factor, the level of the domestic inflation is influenced also
by a low rate of inflation recorded by our main foreign trade
partners Serbia and Croatia which account for 21.9% of the
total imports of BH (August 2014). The low and declining
level of prices in the euro area could be reflected indirectly,
through the general level of BH prices, in the growth of local
real interest rates and increase of credit risk. Low inflation rate
in the EU has a recession effect on economic trends in BH. It
indirectly, through the imports of deflation, decreases the tax
and customs base, i.e. the value of imported goods, which,
with the assumption of the same level of customs and tax rates,
CBBiH Bilten 3
ЦББиХ Билтен 3
2014.
2014.
politike od početka listopada uključi i kupovina financijskih
instrumenata s kolateralom (eng. asset backed securities)
koja predstavlja potraživanje od nefinancijskog privatnog
sektora zone eura kao i kupovina pokrivenih obveznica u
okviru posebnog programa (eng. covered backed securities
programme/CBPP3).
монетарне политике од почетка октобра укључи и куповина
финансијских инструмената с колатералом (енг. asset backed
securities) која представља потраживање од нефинансијског
приватног сектора зоне евра као и куповина покривених
обвезница у оквиру посебног програма (енг. covered backed
securities programme/CBPP3).
Slika 1.1: Referentne kamatne stope ECB-a
Графикон 1.1: Референтне каматне стопе ЕЦБ-а
1
2
3
Kamatna stopa na
kreditne olakšice
Kamatna stopa na
glavne operacije
refinanciranja
Kamatna stopa na
depozitne olakšice
0,4%
0,3%
0,30%
0,2%
0,1%
0,05%
Каматна стопа на
кредитне олакшице
1
Каматна стопа на
главне операције
рефинансирања
Каматна стопа на
депозитне олакшице
2
3
0,0%
-0,1%
-0,2%
0,20%
-0,3%
1
Izvor: ECB
2
3
Извор: ECB
Srpanjska prognoza ECB-a o gospodarskom rastu je
korigirana naniže. Rujanske projekcije rasta realnog
BDP-a za 2014, 2015. i 2016. godinu su 0,9%, 1,6% i 1,9%
respektivno. Prognoza inflacije, iz istoga izvora, predviđa da
će stopa inflacije u zoni eura biti 0,6% 1,1% i 1,4% u 2014,
2015. i 2016. godini, respektivno.
Јулска прогноза ЕЦБ-а о привредном расту је коригована
наниже. Септембарске пројекције раста реалног
БДП-а за 2014, 2015. и 2016. годину су 0,9%, 1,6% и 1,9%
респективно. Прогноза инфлације, из истога извора,
предвиђа да ће стопа инфлације у зони евра бити 0,6%
1,1% и 1,4% у 2014, 2015. и 2016. години, респективно.
Tijekom izvještajnog razdoblja nastavljen je pad inflacije
usprkos izrazito ekspanzivnoj monetarnoj politici ECB-a.
Iako je monetarni agregat M3, kao rezultat visoke tražnje
inozemnih investitora za financijskim instrumentima iz
zone eura, u rujnu, na godišnjoj razini, porastao za 2%,
inflacija, mjerena godišnjom stopom rasta potrošačkih
cijena, u odnosu na kolovoz smanjena je za 0,1 p.b.
(sa 0,4 p.b. na 0,3 p.b). Trend pada cijena u EMU i EU
značajno utječe na bh. inflaciju (vidjeti potpoglavlje 2.3),
jer je 20,97% bh. uvoza iz zemalja zone eura, a 29,71% iz
EU. Aprecijacija USD i EUR u odnosu na rusku valutu, a s
obzirom na to da BiH iz Rusije uvozi naftu zbog prerade u
domaćoj rafineriji i da uvoz iz Rusije značajno sudjeluje u
ukupnom uvozu (7,6% u kolovozu 2014. godine), trebala
bi sniziti uvoznu cijenu nafte u domaćoj valuti. Pored
ovog globalnog deflatornog faktora, na razinu domaće
inflacije utječe i niska stopa inflacije u našim glavnim
vanjskotrgovinskim parnerima, Srbiji i Hrvatskoj, na
koje se odnosi 21,9% ukupnog uvoza BiH (august 2014.
godine). Niska i opadajuća razina cijena u zoni eura bi se
mogala neizravno, preko opće razine bh. cijena, odraziti
na rast domaćih realnih kamatnih stopa i povećanje
kreditnog rizika. Niska stopa inflacije u EU recesijski
djeluje na gospodarska kretanja u BiH. Ona neizravno,
kroz uvoz deflacije, smanjuje carinsku i poreznu osnovicu,
tj. vrijednost uvezenih roba, što pod pretpostavkom iste
razine carinskih i poreznih stopa, smanjuje domaće javne
Током извјештајног периода настављен је пад инфлације
упркос изразито експанзивној монетарној политици ЕЦБ-а.
Иако је монетарни агрегат М3, као резултат високе тражње
иностраних инвеститора за финансијским инструментима
из зоне евра, у септембру, на годишњем нивоу, порастао
за 2%, инфлација, мјерена годишњом стопом раста
потрошачких цијена, у односу на август смањена је за
0,1 п.п. (са 0,4 п.п. на 0,3 п.п). Тренд пада цијена у ЕМУ и ЕУ
значајно утиче на бх. инфлацију (видјети потпоглавље 2.3),
јер је 20,97% бх. увоза из земаља зоне евра, а 29,71% из
ЕУ. Апрецијација USD и EUR у односу на руску валуту, а с
обзиром на то да БиХ из Русије увози нафту због прераде у
домаћој рафинерији и да увоз из Русије значајно учествује
у укупном увозу (7,6% у августу 2014. године), требала би
снизити увозну цијену нафте у домаћој валути. Поред
овог глобалног дефлаторног фактора, на ниво домаће
инфлације утиче и ниска стопа инфлације у нашим главним
спољнотрговинским парнерима, Србији и Хрватској, на које
се односи 21,9% укупног увоза БиХ (август 2014. године).
Низак и опадајући ниво цијена у зони евра би се могао
индиректно, преко општег нивоа бх. цијена, одразити
на раст домаћих реалних каматних стопа и повећање
кредитног ризика. Ниска стопа инфлације у ЕУ рецесионо
дјелује на привредна кретања у БиХ. Она индиректно, кроз
увоз дефлације, смањује царинску и пореску основицу, тј.
вриједност увезених роба, што под претпоставком истог
нивоа царинских и пореских стопа, смањује домаће јавне
21
CBBiH Bilten 3
2014.
CBBH Bulletin 3
2014
prihode. U okolnostima kada su domaće komercijalne
banke glavni kreditori entiteta, i kada je nominalna stopa
kreditnog rasta izuzetno niska, mogući efekat rasta javnog
duga je preraspodjela kreditnog potencijala banaka na
štetu privatnih nefinansijskih preduzeća (eng. crowding
out), što takođe ima negativne recesione posljedice na
privredna kretanja.
decreases domestic public revenues. In the circumstances
when local commercial banks are the main lenders to the
Entities and when the nominal rate of credit growth is very low,
the possible effect of the public debt growth is reallocation of
credit potential of banks at the damage of private non-financial
companies (crowding out), which also has negative, recession
consequences on economic trends.
Kreditna aktivnost u zoni eura je izuzetno slaba,
uprkos ekspanzivnoj monetarnoj politici ECB-a. Krediti
nefinansijskim preduzećima i dalje opadaju (septembar
2014. / septembar 2013. = -2,2%), industrijska proizvodnja
je blago povećana za 0,6% (septembar 2014. / septembar
2013. godine), a u prosjeku visoka tražnja za izvozom
zemalja EMU, uz slabljenje eura i pad robnih cijena, doprinosi
održavanju suficita tekućeg računa EMU (54,4 milijarde
EUR, drugi kvartal 2014. godine). Krediti preduzećima su
u višegodišnjem padu, a krediti stanovništvu su u minusu
za 0,5% (septembar 2014. / septembar 2013). Kako se
efekti smanjenja cijena kredita privatnim preduzećima
još uvijek ne osjećaju na tržištu zone eura, prenos efekta
monetarne politike ECB-a na bh. bankarsko tržište, u smislu
pokretanja novog ciklusa na tržištu kredita nefinansijskim
privatnim preduzećima, sve je manje izvjestan. Ako se
posmatra period od početka godine, izostao je takođe,
u prosjeku, proporcionalan uticaj inostrane kamate, kroz
kanal kamatnih stopa, na domaće kamatne stope, iako
u ogromnoj većini ugovora o kreditima s promjenljivom
kamatnom stopom EURIBOR ima ulogu bazne kamatne
stope (vidjeti potpoglavlje 3.3.3).
Lending activities in the euro area are very weak, despite
expansive monetary policy of the ECB. Loans to nonfinancial companies are still going down (09/2014 / 09/2013
= -2.2%) industrial production slightly increased by 0.6%
(09/2014 / 09/2013), and the average high demand for
exports of the EMU countries, with the weakening of euro,
and the decline of commodity prices contributes to the
maintaining of the current account surplus of the EMU (EUR
54.4 billion, Q2 2014). Loans to companies have been going
down for several years, and loans to citizens decreased
by 0.5% (09/2014/ 09/2013). As the effects of decline of
prices of loans to private companies are still not felt on the
market of the euro area, the transfer of the effects of the
ECB monetary policy on BH banking market, in respect of
starting a new cycle on the market of loans to non-financial
private companies, is less and less certain. Observing the
period from the beginning of the year, the proportional
impact of foreign interest, through the interest rate channel,
on the domestic interest rates, did not take place, although
in majority of loan agreements with variable interest rate
EURIBOR has the role of the base interest rate (see Section
3.3.3).
Mada inflacija u zoni eura i dalje opada, nominalni
troškovi rada1 u zoni eura rastu, kao i u većini zemalja
u kojima je intenzivno radno angažovana bh. dijaspora
(grafikon 1.2). Izuzetak je Hrvatska u kojoj nominalni
troškovi padaju (prvi kvartal 2014. / prvi kvartal 2013. =
-1,7%) ili samo blago rastu (drugi kvartal 2014. / drugi
kvartal 2013. = 0,4%).
Although inflation in the euro area is still falling,
nominal labour costs 1 in the euro area are growing, as in
the most countries where BH citizens living abroad are
employed in a high number (Graph 1.2). The exception
is Croatia where nominal costs go down (Q1 2014/ Q1
2013 = -1.7%) or only increase slowly (Q2 2014 / Q2
2013 = 0.4%).
Grafikon 1.2: Nominalni troškovi rada po satu rada
Graph 1.2: Nominal Labour Costs per Working Hour
Q2 2014
6,0
isti kvartal prethodne godine = 100, u %
the same quarter of the previous year =100, in %
Q1 2014
Q1 2014
5,0
Q2 2014
4,0
3,0
2,0
1,0
0,0
-1,0
-2,0
-3,0
EU18
EU18
EU 28
EU 28
Danska Njemačka Hrvatska Austrija
Denmark Germany Croatia Austria
Izvor: Eurostat
1
Indeks troškova rada pokazuje razvoj troškova radne snage po satu rada.
Ima dvije komponente: platu i ostale troškove radne snage. Izračunava se kao količnik
troškova radne snage i ukupnih sati rada.
22
Slovenija Švedska
Slovenia Sweden
Source: Eurostat
1
Labour cost index shows the development of labour costs per working
hour. It has two components wage and other costs of labour. It is calculated as a
quotient of costs of labour and the total working hours.
CBBiH Bilten 3
ЦББиХ Билтен 3
2014.
2014.
prihode. U okolnostima kada su domaće komercijalne
banke glavni kreditori entiteta, i kada je nominalna stopa
kreditnog rasta izuzetno niska, mogući učinak rasta javnog
duga je preraspodjela kreditnog potencijala banaka na
štetu privatnih nefinancijskih poduzeća (eng. crowding
out), što također ima negativne recesijske posljedice na
gospodarska kretanja.
приходе. У околностима када су домаће комерцијалне
банке главни кредитори ентитета, и када је номинална
стопа кредитног раста изузетно ниска, могући ефекат
раста јавног дуга је прерасподјела кредитног потенцијала
банака на штету приватних нефинансијских предузећа
(енг. crowding out), што такође има негативне рецесионе
посљедице на привредна кретања.
Kreditna aktivnost u zoni eura je izuzetno slaba,
usprkos ekspanzivnoj monetarnoj politici ECB-a. Krediti
nefinancijskim poduzećima i dalje opadaju (rujan 2014.
/ rujan 2013. = -2,2%), industrijska proizvodnja je blago
povećena za 0,6% (rujan 2014. / rujan 2013. godine), a
u prosjeku visoka tražnja za izvozom zemalja EMU, uz
slabljenje eura i pad robnih cijena, doprinosi održavanju
suficita tekućeg računa EMU (54,4 milijarde EUR, drugo
tromjesečje 2014. godine). Krediti poduzećima su u
višegodišnjem padu, a krediti stanovništvu su u minusu za
0,5% (rujan 2014. / rujan 2013). Kako se učinci smanjenja
cijena kredita privatnim poduzećima još uvijek ne osjećaju
na tržištu zone eura, prijenos učinka monetarne politike
ECB-a na bh. bankarsko tržište, u smislu pokretanja
novog ciklusa na tržištu kredita nefinancijskim privatnim
poduzećima, sve je manje izvjestan. Ako se promatra
razdoblje od početka godine, izostao je također, u
prosjeku, proporcionalan utjecaj inozemne kamate, kroz
kanal kamatnih stopa, na domaće kamatne stope, iako
u ogromnoj većini ugovora o kreditima s promjenljivom
kamatnom stopom EURIBOR ima ulogu bazne kamatne
stope (vidjeti potpoglavlje 3.3.3).
Кредитна активност у зони евра је изузетно слаба, упркос
експанзивној монетарној политици ЕЦБ-а. Кредити
нефинансијским предузећима и даље опадају (септембар
2014. / септембар 2013. = -2,2%), индустријска производња
је благо повећена за 0,6% (септембар 2014. / септембар 2013.
године), а у просјеку висока тражња за извозом земаља
ЕМУ, уз слабљење евра и пад робних цијена, доприноси
одржавању суфицита текућег рачуна ЕМУ (54,4 милијарде
ЕUR, други квартал 2014. године). Кредити предузећима
су у вишегодишњем паду, а кредити становништву су у
минусу за 0,5% (септембар 2014. / септембар 2013). Како се
ефекти смањења цијена кредита приватним предузећима
још увијек не осјећају на тржишту зоне евра, пренос
ефекта монетарне политике ЕЦБ-а на бх. банкарско
тржиште, у смислу покретања новог циклуса на тржишту
кредита нефинансијским приватним предузећима, све
је мање извјестан. Ако се посматра период од почетка
године, изостао је такође, у просјеку, пропорционалан
утицај иностране камате, кроз канал каматних стопа, на
домаће каматне стопе, иако у огромној већини уговора о
кредитима с промјенљивом каматном стопом ЕURIBOR има
улогу базне каматне стопе (видјети потпоглавље 3.3.3).
Mada inflacija u zoni eura i dalje opada, nominalni troškovi
rada1 u zoni eura rastu, kao i u većini zemalja u kojima
je intenzivno radno angažirana bh. dijaspora (slika 1.2).
Izuzetak je Hrvatska u kojoj nominalni troškovi padaju (prvo
tromjesečje 2014. / prvo tromjesečje 2013. = -1,7%) ili samo
blago rastu (drugo tromjesečje 2014. / drugo tromjesečje
2013. = 0,4%).
Мада инфлација у зони евра и даље опада, номинални
трошкови рада1 у зони евра расту, као и у већини земаља
у којима је интензивно радно ангажована бх. дијаспора
(графикон 1.2). Изузетак је Хрватска у којој номинални
трошкови падају (први квартал 2014. / први квартал 2013.
= -1,7%) или само благо расту (други квартал 2014. / други
квартал 2013. = 0,4%).
Slika 1.2: Nominalni troškovi rada po satu rada
Графикон 1.2: Номинални трошкови рада по сату рада
Q2 2014
6,0
isto tromjesečje prethodne godine = 100, u %
исти квартал претходне године = 100, у %
Q1 2014
Q1 2014
5,0
Q2 2014
4,0
3,0
2,0
1,0
0,0
-1,0
-2,0
-3,0
EU18
ЕУ18
EU 28
ЕУ 28
Danska
Данска
Izvor: Eurostat
1
Indeks troškova rada pokazuje razvoj troškova radne snage po satu rada.
Ima dvije komponente: plaću i ostale troškove radne snage. Izračunava se kao količnik
troškova radne snage i ukupnih sati rada.
Njemačka Hrvatska Austrija Slovenija Švedska
Њемачка Хрватска Аустрија Словенија Шведска
Извор: Еуростат
1
Индекс трошкова рада показује развој трошкова радне снаге по сату
рада. Има двије компоненте: плату и остале трошкове радне снаге. Израчунава се
као количник трошкова радне снаге и укупних сати рада.
23
CBBiH Bilten 3
2014.
CBBH Bulletin 3
S aspekta agregatne tražnje, bitno je ne samo za EU i zonu
eura već i za BiH, prije svega za primanja naših radnika
u inostranstvu i očekivani nivo doznaka, da do rasta
nominalnih troškova rada dolazi kada nezaposlenost
pada ili je na približno istom nivou. Kako rast nominalnih
troškova rada nije, u prosjeku, posljedica rasta
nezaposlenosti, on vodi ka rastu tražnje u zoni eura i, u
prosjeku, većem nivou novčanih primanja naše dijaspore.
Iz ovih razloga, u kratkom roku, pod pretpostavkom
da sklonost ka transferu jednog dijela primanja u BiH
ostane na približno istom nivou, ne bi trebalo očekivati
smanjenje u postojećem nivou doznaka i personalnih
transfera u BiH.
From the view of aggregate demand, it is important not only
for the EU and the euro area, but also for BH, firstly for the
income of our employees abroad and the expected level
of remittances, that nominal labour costs increase when
unemployment falls or it is at approximately the same level.
As the growth of nominal labour costs is not, on the average,
the result of the growth of unemployment, it brings about
the growth of demand in the euro area, and, on the average,
higher level of income of our citizens living abroad. For
these reasons, in a short period, assuming that the tendency
to transfer a part of income to BH remains at the same level,
we should not expect a decline in the existing level of
remittances and personal transfers in BH.
U periodu do septembra 2014. godine od septembara 2013.
godine zaposlenost u EU i zoni eura, kao u zemljama bitnim
za ustanovljeni model finansiranja bh. deficita tekućeg
računa, je u porastu (grafikon 1.3). Samo je u Austriji, u
gorenavedenom periodu, stopa nezaposlenosti neznatno
porasla, i to za 0,1 p.p, a čak je i u Sloveniji i Hrvatskoj
došlo do pada nezaposlenosti u iznosu od 0,7 p.p. i 2,0 p.p.
respektivno.
In the period from 09/2013 until 09/2014, employment in
the EU and the euro area, and the countries important for
the established financing model of BH current account
deficit is increasing (Graph 1.3). In Austria, only, in the
above mentioned period, the unemployment rate slightly
increased, by 0.1pp, and even in Slovenia and Croatia there
was a decline of unemployment in the amount of 0.7 pp and
2.0 pp, respectively.
Grafikon 1.3: Nezaposlenost i BDP u EU
Graph 1.3: Unemployment and GDP in EU
3,0%
Growth Rate of
Real GDP (rhs)
2,5
Change in
Unemployment
Rate (lhs)
2,0%
2,0
1,5
1,0%
1,0
0,5
0,0%
0,0
-0,5
Q2 2014/ Q2 2013
Promjena u stopi
nezaposlenosti (l.s.)
3,0
u procentnim poenima 09 / 2014 - 09 /2013
in percentage points 09/ 2014 -09/2013
Stopa rasta
realnog BDP (d.s.)
-1,0%
-1,0
-1,5
-2,0
EU
EU
Zona eura Danska Njemačka Hrvatska Austrija Slovenija Švedska
Euro Area Denmark Germany Croatia Austria Slovenia Sweden
Izvor: Eurostat
U za BiH izuzetno bitnim ekonomijama je, s izuzetkom
Hrvatske, porastao realni BDP (drugi kvartal 2014. /
drugi kvartal 2013. godine). U većini od njih rast je iznad
prosjeka ostvarenog u zoni eura (0,7%), a u nekima od
njih (Njemačka, Švedska, Slovenija) i iznad prosječnog
rasta BDP-a u EU (1,2%), dok je hrvatska ekonomija realno
smanjena za 0,8%. Niti geopolitičke tenzije (Ukrajina) ni
uzjamne trgovinske i carinske sankcije između EU i Rusije
za sada nisu uticale na opšti nivo nezaposlenosti u EU,
pa samim tim nisu ugrozile nivo doznaka i personalnih
transfera u BiH. Ipak, ne treba isključiti opciju odloženog
dejstva uzajamnih sankcija, Rusija – EU, na bh. ekonomiju.
Države naše dijaspore su energetski sigurnije, jer se
snabdijevaju ili norveškim plinom ili ruskim plinom preko
plinovoda Sjeverni tok, a ne preko plinovoda koji prolaze
kroz Ukrajinu.
24
2014
-2,0%
Source: Eurostat
In the economies which are very important for BH, except
for Croatia, real GDP increased (Q2 2014 / Q2 2013). In most
of them, the growth is above the average realized in the
euro area (0.7%) and in some of them (Germany, Sweden,
Slovenia) it is above the average GDP growth recorded in
the EU (1.2%), while Croatian economy really decreased by
0.8%. Geopolitical tensions (Ukraine) and mutual trade and
customs sanctions between the EU and Russia have not
impacted the general unemployment level in the EU for
now and consequently they have not jeopardised the level
of remittances and personal transfers to BH. Yet, the option
of deferred effect of the mutual sanctions Russia – EU on
BH economy should not be excluded. The countries of our
diaspora are safer in terms of energy as they are supplied
either by Norwegian gas or Russian gas via the North Stream
gas pipe, and not via the gas pipes going through Ukraine.
CBBiH Bilten 3
ЦББиХ Билтен 3
2014.
2014.
S aspekta agregatne tražnje, bitno je ne samo za EU i
zonu eura već i za BiH, prije svega za primanja naših
radnika u inozemstvu i očekivanu razinu doznaka,
da do rasta nominalnih troškova rada dolazi kada
nezaposlenost pada ili je na približno istoj razini.
Kako rast nominalnih troškova rada nije, u prosjeku,
posljedica rasta nezaposlenosti, on vodi ka rastu tražnje
u zoni eura i, u prosjeku, većoj razini novčanih primanja
naše dijaspore. Iz ovih razloga, u kratkom roku, pod
pretpostavkom da sklonost ka transferu jednog dijela
primanja u BiH ostane na približno istoj razini, ne bi
trebalo očekivati smanjenje u postojećoj razini doznaka
i personalnih transfera u BiH.
С аспекта агрегатне тражње, битно је не само за ЕУ и
зону евра већ и за БиХ, прије свега за примања наших
радника у иностранству и очекивани ниво дознака,
да до раста номиналних трошкова рада долази када
незапосленост пада или је на приближно истом нивоу.
Како раст номиналних трошкова рада није, у просјеку,
посљедица раста незапослености, он води ка расту
тражње у зони евра и, у просјеку, већем нивоу новчаних
примања наше дијаспоре. Из ових разлога, у кратком
року, под претпоставком да склоност ка трансферу
једног дијела примања у БиХ остане на приближно истом
нивоу, не би требало очекивати смањење у постојећем
нивоу дознака и персоналних трансфера у БиХ.
U razdoblju do rujna 2014. godine od rujna 2013. godine
zaposlenost u EU i zoni eura, kao u zemljama bitnim
za ustanovljeni model financiranja bh. deficita tekućeg
računa, je u porastu (slika 1.3). Samo je u Austriji, u
gorenavedenom
razdoblju,
stopa
nezaposlenosti
neznatno porasla, i to za 0,1 p.b, a čak je i u Sloveniji i
Hrvatskoj došlo do pada nezaposlenosti u iznosu od 0,7
p.b. i 2,0 p.b. respektivno.
У периоду до септембра 2014. године од септембара
2013. године запосленост у ЕУ и зони евра, као у
земљама битним за установљени модел финансирања
бх. дефицита текућег рачуна, је у порасту (графикон
1.3). Само је у Аустрији, у горенаведеном периоду, стопа
незапослености незнатно порасла, и то за 0,1 п.п, а чак је
и у Словенији и Хрватској дошло до пада незапослености
у износу од 0,7 п.п. и 2,0 п.п. респективно.
Slika 1.3: Nezaposlenost i BDP u EU
Графикон 1.3: Незапосленост и БДП у ЕУ
3,0%
Стопа раста
реалног БДП (д.с.)
2,5
2,0%
2,0
Промјена у стопи
незапослености (л.с.)
1,5
1,0%
1,0
0,5
0,0%
0,0
-0,5
Q2 2014/ Q2 2013
Promjena u stopi
nezaposlenosti (l.s.)
3,0
u postotnim bodovima 09 / 2014 - 09 /2013
у процентним поенима 09/ 2014 -09/2013
Stopa rasta
realnog BDP (d.s.)
-1,0%
-1,0
-1,5
-2,0
EU
ЕУ
Zona eura Danska Njemačka Hrvatska Austrija Slovenija Švedska
Зона евра Данска Њемачка Хрватска Аустрија Словенија Шведска
Izvor: Eurostat
U za BiH izuzetno bitnim ekonomijama je, s izuzetkom
Hrvatske, porastao realni BDP (drugo tromjesečje 2014.
/ drugo tromjesečje 2013. godine). U većini od njih rast je
iznad prosjeka ostvarenog u zoni eura (0,7%), a u nekima
od njih (Njemačka, Švedska, Slovenija) i iznad prosječnog
rasta BDP-a u EU (1,2%), dok je hrvatska ekonomija realno
smanjena za 0,8%. Niti geopolitičke tenzije (Ukrajina) ni
uzjamne trgovinske i carinske sankcije između EU i Rusije
za sada nisu utjecale na opću razinu nezaposlenosti u EU,
pa samim tim nisu ugrozile razinu doznaka i personalnih
transfera u BiH. Ipak, ne treba isključiti opciju odloženog
dejstva uzajamnih sankcija, Rusija – EU, na bh. ekonomiju.
Države naše dijaspore su energetski sigurnije, jer se
opskrbljuju ili norveškim plinom ili ruskim plinom preko
plinovoda Sjeverni tok, a ne preko plinovoda koji prolaze
kroz Ukrajinu.
-2,0%
Извор: Еуростатt
У за БиХ изузетно битним економијама је, с изузетком
Хрватске, порастао реални БДП (други квартал 2014. /
други квартал 2013. године). У већини од њих раст је изнад
просјека оствареног у зони евра (0,7%), а у некима од
њих (Њемачка, Шведска, Словенија) и изнад просјечног
раста БДП-а у ЕУ (1,2%), док је хрватска економија
реално смањена за 0,8%. Нити геополитичке тензије
(Украјина) ни узјамне трговинске и царинске санкције
између ЕУ и Русије за сада нису утицале на општи ниво
незапослености у ЕУ, па самим тим нису угрозиле ниво
дознака и персоналних трансфера у БиХ. Ипак, не треба
искључити опцију одложеног дејства узајамних санкција,
Русија – ЕУ, на бх. економију. Државе наше дијаспоре су
енергетски сигурније, јер се снабдијевају или норвешким
гасом или руским гасом преко гасовода Сјеверни ток, а
не преко гасовода који пролазе кроз Украјину.
25
CBBiH Bilten 3
2014.
CBBH Bulletin 3
2014
U Srbiji je nastavljen pad inflacije koja je dva mjeseca tokom
ove godine bila negativna. Na mjesečnom nivou, inflacija
mjerena sa CPI je 0,7% (septembar 2014. / august 2014.) a
na godišnjem 2,1% (septembar 2014. / septembar 2013).
U izvještajnom periodu dinar je značajno deprecirao, za
-2,58% (septembar 2014. / juni 2014), te dostigao nivo EUR
/ RSD = 118,85 (septembar 2014. godine), što se dovodi u
vezu s odustajanjem NBS od intenzivnih intervencija koje
je prethodno sprovodila2 s ciljem odbrane kursa dinara i
s njenom težnjom da kroz deprecijaciju dinara omogući
rast cijena i njihovo približavanje ciljanom nivou cijena
(rast CPI-ja od 4% u intervalu +/-1,5%). Ukoliko se nastavi,
deprecijacija dinara, će dodatno poskupiti naš izvoz u
Srbiju, pojeftiniti srbijanski izvoz u BiH i pogoršati položaj
našeg izvoznog sektora u Srbiji. Najveći suficit u razmjeni
Srbija je u augustu 2014. godine ostvarila s BiH, a tokom
tog mjeseca Srbija je u BiH izvezla robe u vrijednosti
od 862,5 miliona USD. Niska referentna kamatna stopa
NBS-a, 8,5% (grafikon 1.4), na najnižem je nivou od 2009.
godine, uz trend pada inflacije i smanjenja intervencija
NBS-a radi sprečavanja deprecijacije dinara, nagovještava
dalju deprecijaciju dinara i aprecijaciju bh. valute. Nakon
oporavka privredne aktivnosti u 2013. godini i rasta
realnog BDP-a od 2,5% (2013. / 2012), stopa rasta realnog
BDP-a je sa -0,2% (prvi kvartal 2014. / prvi kvartal 2013.
godine) smanjena za -1,3% (drugi kvartal 2014. / drugi
kvartal 2013. godine) i za -3,6% (treći kvartal 2014. / treći
kvartal 2013). Ovaj trend je jedan od glavnih faktora koji
ograničava rast bh. izvoza u Srbiju.
In Serbia, the decline of inflation continued, which was
negative for two months during this year. At the monthly
level, inflation measured by CPI was 0.7% (09/ 2014 / 08/
2014), and at the annual level it was 2.1% (09/2014 /09 2013).
In the reporting period, dinar significantly depreciated, by
-2.58% (09/2014 / 06/2014) and reached the level EUR/RSD =
118.85 (09/2014) which is connected to the NBS giving up the
intensive interventions which it had previously carried out2
with purpose of defending the dinar exchange rate and its
tendency to make possible, through dinar depreciation, the
growth of prices and their coming closer to the target level of
prices (the growth of CPI of 4% in the range +/-1.5%). If dinar
depreciation continues, it will make our exports to Serbia
additionally more expensive, and make Serbian exports to BH
cheaper and deteriorate the position of our export sector in
Serbia.
The biggest surplus in exchange was recorded by Serbia with
BH in 08/2014, and during that month, Serbia exported goods
to BH in the value of USD 862.5 million. The low reference
interest rate of the NBS, 8.5% (Graph 1.4), at the lowest
level since 2009, with the downward inflation trend and
decrease of the NBS interventions for purpose of preventing
the depreciation of dinar, indicate further depreciation of
dinar and appreciation of BH currency. After a recovery of
economic activity in 2013 and the growth of real GDP of 2.5%
(2013/2012), the growth rate of real GDP declined from -0.2%
(Q1 2014 / Q1 2013) by -1.3% (Q2 2014 / Q2 2013) and by
-3.6% (Q3 2014/Q3 2013). This trend is one of the main factors
which limits the growth of BH exports to Serbia.
Grafikon 1.4: Ključne makrovarijable Republike Srbije
Graph 1.4: Key Macro-variables of the Republic of Serbia
Ciljana inflacija (l.s.)
120,0
14,0%
12,0%
NBS Reference
Interest Rate (lhs)
Inflation Rate (lhs)
115,0
Target inflation (lhs)
10,0%
Devizni kurs (d.s.)
110,0
8,0%
6,0%
105,0
EUR/RSD
Referentna kamatna
stopa NBS (l.s.)
Stopa inflacije (l.s.)
Foreign Exchange
Rate (rhs)
4,0%
100,0
2,0%
95,0
0,0%
12.
12.
2011.
2012.
03.
06.
09.
2013.
Izvor: www.nbs.rs i RZS RS
26
12.
03.
06.
07.
08.
09.
2014.
Source: www.nbs.rs and RSI RS
Jedan od uzroka pada opšteg nivoa cijena u Srbiji
je i smanjenje kreditne aktivnosti, kao posljedice
razduživanja banaka, rasta nekvalitetnih kredita i
zasićenosti tržišta. Ovakva politika inostranih banaka
korespondira s njihovom politikom u BiH, a ona se u
našem bankarskom sistemu ispoljava kroz smanjenje
strane pasive domaćih komercijalnih banka (vidjeti
potpoglavlje 3.1). U slučaju da ne dođe do preokreta
One of the reasons of the decline of the general price
level in Serbia is a decline of lending activities, as
a consequence of bank deleverage, growth of nonperforming loans and the market saturation. Such policy
of foreign banks corresponds to their policy in BH, and
in our banking system it is presented as a decline of
foreign liabilities of domestic commercial banks (see
Section 3.1). In case there is no change of the trend in
2
U periodu od decembra 2013. do jula 2014. devizne rezerve Narodne
banke Srbije su smanjene za 1,06 milijardi EUR.
2
In the period from 12/2013 until 07/2014 foreign exchange reserves of
the National Bank of Serbia decreased by EUR 1.06 billion.
CBBiH Bilten 3
ЦББиХ Билтен 3
2014.
2014.
U Srbiji je nastavljen pad inflacije koja je dva mjeseca
tijekom ove godine bila negativna. Na mjesečnoj razini,
inflacija mjerena sa CPI je 0,7% (rujan 2014. / kolovoz
2014.) a na godišnjoj 2,1% (rujan 2014. / rujan 2013). U
izvještajnom razdoblju dinar je značajno deprecirao, za
-2,58% (rujan 2014. / lipanj 2014), te dostigao razinu EUR
/ RSD = 118,85 (rujan 2014. godine), što se dovodi u vezu
s odustajanjem NBS od intenzivnih intervencija koje je
prethodno sprovodila2 s ciljem odbrane tečaja dinara i s
njenom težnjom da kroz deprecijaciju dinara omogući rast
cijena i njihovo približavanje ciljanoj razini cijena (rast CPI-ja
od 4% u intervalu +/-1,5%). Ukoliko se nastavi, deprecijacija
dinara, će dodatno poskupiti naš izvoz u Srbiju, pojeftiniti
srbijanski izvoz u BiH i pogoršati položaj našeg izvoznog
sektora u Srbiji. Najveći suficit u razmjeni Srbija je u kolovozu
2014. godine ostvarila s BiH, a tijekom tog mjeseca Srbija
je u BiH izvezla robe u vrijednosti od 862,5 milijuna USD.
Niska referentna kamatna stopa NBS-a, 8,5% (slika 1.4), na
najnižoj je razini od 2009. godine, uz trend pada inflacije i
smanjenja intervencija NBS-a radi sprečavanja deprecijacije
dinara, nagovještava dalju deprecijaciju dinara i aprecijaciju
bh. valute. Nakon oporavka gospodarske aktivnosti u 2013.
godini i rasta realnog BDP-a od 2,5% (2013. / 2012), stopa
rasta realnog BDP-a je sa -0,2% (prvo tromjesečje 2014. /
prvo tromjesečje 2013. godine) smanjena za -1,3% (drugo
tromjesečje 2014. / drugo tromjesečje 2013. godine) i za
-3,6% (treće tromjesečje 2014. / treće tromjesečje 2013).
Ovaj trend je jedan od glavnih čimbenika koji ograničava
rast bh. izvoza u Srbiju.
У Србији је настављен пад инфлације која је два мјесеца
током ове године била негативна. На мјесечном нивоу,
инфлација мјерена са CPI је 0,7% (септембар 2014. / август
2014.) а на годишњем 2,1% (септембар 2014. / септембар
2013). У извјештајном периоду динар је значајно депрецирао,
за -2,58% (септембар 2014. / јуни 2014), те достигао ниво EUR
/ RSD = 118,85 (септембар 2014. године), што се доводи у
везу с одустајањем НБС од интензивних интервенција које
је претходно спроводила2 с циљем одбране курса динара
и с њеном тежњом да кроз депрецијацију динара омогући
раст цијена и њихово приближавање циљаном нивоу цијена
(раст CPI-ја од 4% у интервалу +/-1,5%). Уколико се настави,
депрецијација динара, ће додатно поскупити наш извоз у
Србију, појефтинити србијански извоз у БиХ и погоршати
положај нашег извозног сектора у Србији. Највећи суфицит
у размјени Србија је у августу 2014. године остварила с БиХ, а
током тог мјесеца Србија је у БиХ извезла робе у вриједности
од 862,5 милиона USD. Ниска референтна каматна стопа
НБС-а, 8,5% (графикон 1.4), на најнижем је нивоу од 2009.
године, уз тренд пада инфлације и смањења интервенција
НБС-а ради спречавања депрецијације динара, наговјештава
даљу депрецијацију динара и апрецијацију бх. валуте. Након
опоравка привредне активности у 2013. години и раста
реалног БДП-а од 2,5% (2013. / 2012), стопа раста реалног
БДП-а је са -0,2% (први квартал 2014. / први квартал 2013.
године) смањена за -1,3% (други квартал 2014. / други
квартал 2013. године) и за -3,6% (трећи квартал 2014. / трећи
квартал 2013). Овај тренд је један од главних фактора који
ограничава раст бх. извоза у Србију.
Slika 1.4: Ključne makrovarijable Republike Srbije
Графикон 1.4: Кључне макроваријабле Републике Србије
Ciljana inflacija (l.s.)
120,0
14,0%
12,0%
Референтна каматна
стопа НБС (л.с.)
Стопа инфлације (л.с.)
115,0
Циљана инфлација (л.с.)
10,0%
Devizni tečaj (d.s.)
110,0
8,0%
6,0%
105,0
EUR/RSD
Referentna kamatna
stopa NBS (l.s.)
Stopa inflacije (l.s.)
Девизни курс (д.с.)
4,0%
100,0
2,0%
95,0
0,0%
12.
12.
2011.
2012.
03.
06.
09.
2013.
Izvor: www.nbs.rs i RZS RS
12.
03.
06.
07.
08.
09.
2014.
Извор: www.nbs.rs и РЗС РС
Jedan od uzroka pada opće razine cijena u Srbiji je i
smanjenje kreditne aktivnosti, kao posljedice razduživanja
banaka, rasta nekvalitetnih kredita i zasićenosti tržišta.
Ovakva politika inozemnih banaka korespondira s
njihovom politikom u BiH, a ona se u našem bankarskom
sustavu ispoljava kroz smanjenje strane pasive domaćih
komercijalnih banka (vidjeti potpoglavlje 3.1). U slučaju
da ne dođe do preokreta trenda u ponudi inozemnog
Један од узрока пада општег нивоа цијена у Србији
је и смањењe кредитне активности, као посљедицe
раздуживања банака, раста неквалитетних кредита и
засићености тржишта. Оваква политика иностраних
банака кореспондира с њиховом политиком у БиХ, а она
се у нашем банкарском систему испољава кроз смањење
стране пасиве домаћих комерцијалних банка (видјети
потпоглавље 3.1). У случају да не дође до преокрета тренда
2
U razdoblju od prosinca 2013. do srpnja 2014. devizne rezerve Narodne
banke Srbije su smanjene za 1,06 milijardi EUR.
2
У периоду од децембра 2013. до јула 2014. девизне резерве Народне
банке Србије су смањене за 1,06 милијарди EUR.
27
CBBiH Bilten 3
28
2014.
CBBH Bulletin 3
2014
trenda u ponudi inostranog kapitala3, banke u Srbiji i u
BiH u finansiranju kredita će se sve više morati oslanjati
na domaći depozitni potencijal koji, zato što je u prosjeku
niske ročnosti, ograničava ulaganja u osnovna sredstva,
tj. nove tehnologije, bez kojih nema privrednog razvoja.
Proces razduživanja banaka dodatno slabi finalnu tražnju
u Srbiji usljed smanjenja ponude bankarskog kredita,
što bi moglo značiti da inostrane banke ne očekuju
značajan rast privredne aktivnosti u Srbiji, pa samim tim
ni u BiH. Posljednji podaci o stopi rasta realnog BDP-a
u Srbiji (treći kvartal 2014. / treći kvartal 2013. = -3,6%)
i BiH (drugi kvartal 2014. / drugi kvartal 2013. = -1,2%)
jednim dijelom se podudaraju s ovakvim, negativnim,
očekivanjima. Prema programu konsolidacije javnih
finansija Srbije, predviđeno je smanjenje plata u javnom
sektoru i penzija, što će generalno smanjiti kupovnu moć
stanovnika Srbije, a to bi uz deprecijaciju dinara moglo
dovesti do smanjenja tražnje za proizvodima bh. izvoznog
sektora. Očekivanja od programa fiskalne konsolidacije u
Srbiji su da bi on trebao dovesti do poreskog rasterećenja
privatnog sektora koji bi potom kroz interno finansiranje
povećao: stepen iskorištenosti proizvodnih kapaciteta,
nove investicije i tražnju za radnom snagom.
offer of foreign capital3, the banks in Serbia and BH will be
forced to increasingly rely to domestic deposit potential in
loan financing, which, as it has low maturity on the average,
restricts investments in fixed assets, i.e. new technologies,
which are necessary for economic development. Process
of bank deleverage additionally weakens the final demand
in Serbia due to the decrease of offer of bank loans, which
might mean that foreign banks do not expect a considerable
growth of economic activity in Serbia, or in BH. The latest
data on the growth rate of real GDP in Serbia (Q3 2014 / Q3
2013 = -3.6%) and in BH (Q2 2014/Q2 2013 = -1.2%) partly
confirm such negative expectations. According to the
programme of consolidation of public finance in Serbia,
the reduction of wages in the public sector was planned,
as well as that of pensions, which will generally decrease
the purchasing power of citizens of Serbia, which, with the
depreciation of dinar, might lead to the decline of demand
for the products of BH exports. Expectations of the fiscal
consolidation programme in Serbia are that it should lead
to the release of tax burden on the private sector, which
would then through internal financing increase: degree
of use of the production capacities, new investment and
demand for labour.
S obzirom na to da je valutna klauzula standardni element
ugovora o kreditu, deprecijacija dinara će povećati stopu
nenaplativih kredita i pogoršati kvalitet kreditnog portfolija,
što se mora odraziti na adekvatnost kapitala i rast potreba
za dokapitalizacijom. Usljed procesa razduživanja i rasta
udjela nekvalitetnih kredita u ukupnim kreditima koji
su identifikovani kao najznačajniji rizik po finansijsku
stabilnost u obje zemlje, Srbiji i BiH, rast tražnje za
bankarskim kapitalom i dugoročnim izvorima finansiranja
je karakteristika oba bankarska tržišta. Prisutnost evropskih
bankarskih grupacija na tržištu BiH i Srbije implicira da će
ova tražnja biti zadovoljena.
As the currency clause is a standard element of the loan
agreement, the dinar depreciation will increase the rate of
unrecoverable loans and deteriorate the quality of the loan
portfolio, which must be reflected in capital adequacy and
the growth of recapitalization needs. Due to the deleverage
process and the growth of the share of non-performing loans
in the total loans which were identified as the most significant
risk for the financial stability of both countries, Serbia and
BH, the growth of demand for bank capital and long-term
sources of financing is a feature of both banking markets. The
presence of European banking groups on the markets of BH
and Serbia implies that this demand will be met.
Veliki pad industrijske proizvodnje u Srbiji (august 2014. /
august 2013. = -13,1%), s obzirom na njegovu kompoziciju,
ne bi trebao negativno uticati na bh. ekonomiju, a mogući
su i pozitivni efekti. Pad proizvodnje energije (august
2014. / august 2013. = -28,1%), mogao bi biti djelimično
nadoknađen uvozom struje iz BiH, dok pad u sektoru
rudarstva (23,8%) može indirektno podstaći tražnju za
rudom iz BiH. Ostali sektori imaju jednocifrene stope
pada, s tim da je prerađivačka industrija i proizvodnja
intermedijarnih proizvoda (bez energije) u Srbiji, za koje bh.
privreda jednim dijelom isporučuje ulaz, zabilježila pad od
3,8% i 6,2% respektivno.
A huge decline of industrial production in Serbia (08/2014
/ 08/2013 = -13.1%), taking into account is composition,
should not have any negative impact on BH economy,
and positive effects are also possible. Decline of energy
production (08/2014 / 08/2013= -28.1%) could be partly
compensated by imports of electric energy from BH,
whereas decline in the mining sector (23.8%) may indirectly
stimulate demand for ores from BH. Other sectors recorded
single-digit rates of decline, and the manufacturing industry
and the production of intermediary products (without
energy) in Serbia, for which BH economy party delivers the
input, recorded a decline of 3.8% and 6.2%, respectively.
U Hrvatskoj su nastavljena recesiona kretanja, što bi u
jednom dijelu legalnih trgovačkih odnosa, posebno u
oblasti maloprodaje (koja se pretežno odvija u bh. općinama
koje graniče s Hrvatskom), moglo pozitivno uticati na bh.
ekonomiju. Smanjenje realnog BDP-a Hrvatske za 0,5% (treći
kvartal 2014. / treći kvartal 2013.) i posljedično smanjenje
prosječne realne kupovne moći stanovnika Hrvatske, a u
okolnostima kada je stopa PDV-a u Hrvatskoj značajno viša
od domaće (25%4 u odnosu na 17%) i uz veću stopu deflacije
u BiH od one u Hrvatskoj, povećava tražnju za jeftinijom
Recession trend continued in Croatia, which in a part of legal
trade relations, especially in the area of retail sale (which is
mainly conducted in BH municipalities at the border with
Croatia) might have a positive impact on BH economy.
Decrease of real GDP of Croatia by 0.5% (Q3 2014 / Q3
2013) and the consequential decrease of the average real
purchasing power of citizens of Croatia, in circumstances
when the VAT rate in Croatia is significantly higher than the
local one (25%4 compared to 17%) and with higher deflation
rate in BH than the one in Croatia, increases demand for
3
Ponuda stranog kapitala zavisi od tražnje za kreditima ali i od
rentabilnosti projekata i rizika ulaganja.
3
Offer of foreign capital depends on demand for loans, and also on the
profitability of the projects and the risk of investment.
4
4
Od 01.03.2012. godine PDV u Hrvatskoj je sa 17% povećan na 25%.
Since 1 March 2012 VAT in Croatia has been increased from 17% to 25%.
CBBiH Bilten 3
ЦББиХ Билтен 3
2014.
2014.
kapitala3, banke u Srbiji i u BiH u financiranju kredita će
se sve više morati oslanjati na domaći depozitni potencijal
koji, zato što je u prosjeku niske ročnosti, ograničava
ulaganja u osnovna sredstva, tj. nove tehnologije, bez kojih
nema gospodarskoga razvoja. Proces razduživanja banaka
dodatno slabi finalnu tražnju u Srbiji usljed smanjenja
ponude bankarskog kredita, što bi moglo značiti da
inozemne banke ne očekuju značajan rast gospodarske
aktivnosti u Srbiji, pa samim tim ni u BiH. Posljednji podaci
o stopi rasta realnog BDP-a u Srbiji (treće tromjesečje 2014.
/ treće tromjesečje 2013. = -3,6%) i BiH (drugo tromjesečje
2014. / drugo tromjesečje 2013. = -1,2%) jednim dijelom se
podudaraju s ovakvim, negativnim, očekivanjima. Prema
programu konsolidacije javnih financija Srbije, predviđeno
je smanjenje plaća u javnom sektoru i mirovina, što će
generalno smanjiti kupovnu moć stanovnika Srbije, a to
bi uz deprecijaciju dinara moglo dovesti do smanjenja
tražnje za proizvodima bh. izvoznog sektora. Očekivanja
od programa fiskalne konsolidacije u Srbiji su da bi on
trebao dovesti do poreznog rasterećenja privatnoga
sektora koji bi potom kroz interno financiranje povećao:
stupanj iskorištenosti proizvodnih kapaciteta, nove
investicije i tražnju za radnom snagom.
у понуди иностраног капитала3, банке у Србији и у БиХ у
финансирању кредита ће се све више морати ослањати на
домаћи депозитни потенцијал који, зато што је у просјеку
ниске рочности, ограничава улагања у основна средства, тј.
нове технологије, без којих нема привредног развоја. Процес
раздуживања банака додатно слаби финалну тражњу у
Србији усљед смањења понуде банкарског кредита, што
би могло значити да иностране банке не очекују значајан
раст привредне активности у Србији, па самим тим ни у БиХ.
Посљедњи подаци о стопи раста реалног БДП-а у Србији
(трећи квартал 2014. / трећи квартал 2013. = -3,6%) и БиХ
(други квартал 2014. / други квартал 2013. = -1,2%) једним
дијелом се подударају с оваквим, негативним, очекивањима.
Према програму консолидације јавних финансија Србије,
предвиђено је смањење плата у јавном сектору и пензија,
што ће генерално смањити куповну моћ становника Србије,
а то би уз депрецијацију динара могло довести до смањења
тражње за производима бх. извозног сектора. Очекивања
од програма фискалне консолидације у Србији су да би
он требао довести до пореског растерећења приватног
сектора који би потом кроз интерно финансирање повећао:
степен искоришћености производних капацитета, нове
инвестиције и тражњу за радном снагом.
S obzirom na to da je valutna klauzula standardni element
ugovora o kreditu, deprecijacija dinara će povećati stopu
nenaplativih kredita i pogoršati kvalitetu kreditnog
portfelja, što se mora odraziti na adekvatnost kapitala i rast
potreba za dokapitalizacijom. Usljed procesa razduživanja
i rasta udjela nekvalitetnih kredita u ukupnim kreditima
koji su identificirani kao najznačajniji rizik po financijsku
stabilnost u obje zemlje, Srbiji i BiH, rast tražnje za
bankarskim kapitalom i dugoročnim izvorima financiranja
je karakteristika oba bankarska tržišta. Prisutnost europskih
bankarskih grupacija na tržištu BiH i Srbije implicira da će
ova tražnja biti zadovoljena.
С обзиром на то да је валутна клаузула стандардни елемент
уговора о кредиту, депрецијација динара ће повећати стопу
ненаплативих кредита и погоршати квалитет кредитног
портфеља, што се мора одразити на адекватност капитала
и раст потреба за докапитализацијом. Усљед процеса
раздуживања и раста удјела неквалитетних кредита у укупним
кредитима који су идентификовани као најзначајнији ризик
по финансијску стабилност у обје земље, Србији и БиХ, раст
тражње за банкарским капиталом и дугорочним изворима
финансирања је карактеристика оба банкарска тржишта.
Присутност европских банкарских групација на тржишту БиХ
и Србије имплицира да ће ова тражња бити задовољена.
Veliki pad industrijske proizvodnje u Srbiji (kolovoz 2014. /
kolovoz 2013. = -13,1%), s obzirom na njegovu kompoziciju,
ne bi trebao negativno utjecati na bh. ekonomiju, a mogući
su i pozitivni učinci. Pad proizvodnje energije (kolovoz
2014. / kolovoz 2013. = -28,1%), mogao bi biti djelomično
nadoknađen uvozom struje iz BiH, dok pad u sektoru
rudarstva (23,8%) može neizravno podstaći tražnju za rudom
iz BiH. Ostali sektori imaju jednocifrene stope pada, s tim
da je prerađivačka industrija i proizvodnja intermedijarnih
proizvoda (bez energije) u Srbiji, za koje bh. gospodarstvo
jednim dijelom isporučuje ulaz, zabilježila pad od 3,8% i
6,2% respektivno.
Велики пад индустријске производње у Србији (август 2014.
/ август 2013. = -13,1%), с обзиром на његову композицију,
не би требао негативно утицати на бх. економију, а могући
су и позитивни ефекти. Пад производње енергије (август
2014. / август 2013. = -28,1%), могао би бити дјелимично
надокнађен увозом струје из БиХ, док пад у сектору
рударства (23,8%) може индиректно подстаћи тражњу за
рудом из БиХ. Остали сектори имају једноцифрене стопе
пада, с тим да је прерађивачка индустрија и производња
интермедијарних производа (без енергије) у Србији,
за које бх. привреда једним дијелом испоручује улаз,
забиљежила пад од 3,8% и 6,2% респективно.
U Hrvatskoj su nastavljena recesiona kretanja, što bi u
jednom dijelu legalnih trgovačkih odnosa, posebno u
oblasti maloprodaje (koja se pretežno odvija u bh. općinama
koje graniče s Hrvatskom), moglo pozitivno utjecati na
bh. ekonomiju. Smanjenje realnog BDP-a Hrvatske za
0,5% (treće tromjesečje 2014. / treće tromjesečje 2013.)
i posljedično smanjenje prosječne realne kupovne moći
stanovnika Hrvatske, a u okolnostima kada je stopa PDV-a u
Hrvatskoj značajno viša od domaće (25%4 u odnosu na 17%)
i uz veću stopu deflacije u BiH od one u Hrvatskoj, povećava
У Хрватској су настављена рецесиона кретања, што би
у једном дијелу легалних трговачких односа, посебно
у области малопродаје (која се претежно одвија у бх.
општинама које граниче с Хрватском), могло позитивно
утицати на бх. економију. Смањење реалног БДП-а
Хрватске за 0,5% (трећи квартал 2014. / трећи квартал 2013.)
и посљедично смањење просјечне реалне куповне моћи
становника Хрватске, а у околностима када је стопа ПДВ-а у
Хрватској значајно виша од домаће (25%4 у односу на 17%) и
уз већу стопу дефлације у БиХ од оне у Хрватској, повећава
3
Ponuda stranog kapitala ovisi o tražnji za kreditima ali i o rentabilnosti
projekata i rizika ulaganja.
3
Понуда страног капитала зависи од тражње за кредитима али и од
рентабилности пројеката и ризика улагања.
4
4
Od 01.03.2012. godine PDV u Hrvatskoj je sa 17% povećan na 25%.
Од 01.03.2012. године ПДВ у Хрватској је са 17% повећан на 25%.
29
CBBiH Bilten 3
2014.
CBBH Bulletin 3
2014
robom. Stopa inflacije u Hrvatskoj u septembru je, u odnosu
na prethodni mjesec, viša za 0,7% a na godišnjem nivou
cijene su smanjene za 0,2%.
cheaper goods. Inflation rate in Croatia in September,
compared to the previous month is higher by 0.7% and at
the annual level the prices went down by 0.2%.
Na godišnjem nivou, od svih ključnih roba, najviše je
smanjena cijena nafte (grafikon 1.5). Pad je započeo tek u julu
2014. iako je većina analiza ukazivala da je zbog globalnog
usporavanja rasta koji smanjuje tražnju za energijom, ali i
zbog rasta proizvodnje nafte, do korekcije u cijeni trebalo
doći i ranije. Nafta je jeftinija za 12,8% (septembar 2014. /
septembar 2013), a u odnosu na decembar 2013. godine
za 12%. Cijena prirodnog plina je na godišnjem nivou veća
za 8,3%, a ruskog plina manja za 5,1% (septembar 2014. /
septembar 2013).
At the annual level, of all the key commodities, the oil price
recorded the biggest decrease (Graph 1.5). The decline
started only in 07/2014 although most of the analyses
pointed out that due to the global slow-down of growth,
which decreases demand for energy, but also due to the
growth of oil production, the price change should have
happened earlier. The oil is cheaper by 12.8% (09/2014 /
09/2013) and compared to 12/2013 by 12%. The price of
natural gas is higher at the annual level by 8.3%, and that of
Russian gas is lower by 5.1% (09/2014 / 09/2013).
Smanjenje cijene nafte i ruskog plina utiče na intenzitet
deflacionih procesa ne samo u zoni eura već i u BiH,
kao i na smanjenje tražnje za devizama namijenjenih
za uvoz ovih roba. Pad vrijednosti indeksa hrane, isto
kao i smanjenje cijena energenata, smanjuje potrošnju
deviza za ove namjene u situaciji kada, zbog majske
elementarne nepogode, ponuda hrane proizvedene u
BiH opada. Kako su nafta i naftni derivati akcizna roba,
a BiH u potpunosti zavisna od uvoza nafte, smanjenje
ovog dijela poreske osnovice utiče na smanjenje javnih
prihoda BiH. Ali, pošto cijene nafte i naftivnih derivata
na domaćem tržištu, s ne tako malim vremenskim
pomakom reaguju na smanjenje svjetskih cijena, ovaj
kanal uticaja na javne prihode bi mogao imati odloženo
dejstvo. Što se tiče cijena hrane, tu bi zbog velike
konkurencije prilagođavanje trebalo biti mnogo brže.
Cijene hrane na svjetskom tržištu, zbog učešća hrane
u kompoziciji domaćeg CPI-ja (35,12%) imaju najjači
deflatorni uticaj na opšti nivo cijena u BiH.
The decrease of prices of oil and Russian gas influences the
intensity of deflation processes not only in the euro area but
also in BH, and also decrease of demand for foreign exchange
funds intended for imports of these goods. Decline of the
value of the food index, the same as decrease of energy
prices, decreases the spending of foreign exchange funds
for these purposes in the situation when, due to the natural
disaster in May, offer of the food produced in BH declines. As
oil and oil derivatives are excise goods, and BH fully depends
on imports of oil, decrease of this part of tax base influences
the decrease of public revenues in BH. However, as the prices
of oil and oil derivatives on the domestic market, with not
such a small time lag, react to the reduction of the world
prices, this channel of impact on public revenues could have
a deferred effect. Regarding the prices of food, due to a large
competition, the adjustment should be much faster. The food
prices on the world market, due to the share of food in the
composition of the domestic CPI (35.12%) have the strongest
deflationary effect on the general price level in BH.
Grafikon 1.5: Cijena nafte i indeks cijena hrane
Graph 1.5: Oil Price and Index of Food Prices
190,0
Indeks cijena hrane
(2005 = 100) (l.s.)
Cijena nafte (d.s.)
115,0
Index of Food Prices
(2005 = 100) (lhs)
Oil Price (rhs)
185,0
110,0
180,0
105,0
170,0
165,0
100,0
160,0
u USD / in USD
2005 = 100
175,0
155,0
95,0
150,0
145,0
90,0
140,0
09. 10. 11. 12. 01. 02. 03. 04. 05. 06. 07. 08. 09.
2013.
Izvor: www.indexmundi.com
Na evropskom tržištu cijena električne energije je blago
povećana, s 31,24 EUR/MWh (drugi kvartal 2014.) na 31,5
EUR/MWh (treći kvartal 2014), ali je zato na godišnjem
nivou (treći kvartal 2014. / treći kvartal 2013. godine) pala
za 18,73%. Zbog smanjenja domaće proizvodnje električne
30
2014.
Source: www.indexmundi.com
In the European market, the price of electric energy slightly
increased from 31.24 EUR/MWh (Q2 2014) to 31.5 EUR/
MWh (Q3 2014) but at the annual level (Q3 2014/Q3 2013)
it declined by 18.73%. Due to the decline of domestic
production of electric energy and with the existing level of
CBBiH Bilten 3
ЦББиХ Билтен 3
2014.
2014.
tražnju za jeftinijom robom. Stopa inflacije u Hrvatskoj u
rujnu je, u odnosu na prethodni mjesec, viša za 0,7% a na
godišnjoj razini cijene su smanjene za 0,2%.
тражњу за јефтинијом робом. Стопа инфлације у Хрватској
у септембру је, у односу на претходни мјесец, виша за 0,7%
а на годишњем нивоу цијенe су смањене за 0,2%.
Na godišnjoj razini, od svih ključnih roba, najviše je
smanjena cijena nafte (slika 1.5). Pad je započeo tek u
srpnju 2014. iako je većina analiza ukazivala da je zbog
globalnog usporavanja rasta koji smanjuje tražnju za
energijom, ali i zbog rasta proizvodnje nafte, do korekcije u
cijeni trebalo doći i ranije. Nafta je jeftinija za 12,8% (rujan
2014. / rujan 2013), a u odnosu na prosinac 2013. godine
za 12%. Cijena prirodnog plina je na godišnjoj razini veća
za 8,3%, a ruskog plina manja za 5,1% (rujan 2014. / rujan
2013).
На годишњем нивоу, од свих кључних роба, највише је
смањена цијена нафте (графикон 1.5). Пад је започео тек
у јулу 2014. иако је већина анализа указивала да је због
глобалног успоравања раста који смањује тражњу за
енергијом, али и због раста производње нафте, до корекције
у цијени требало доћи и раније. Нафта је јефтинија за 12,8%
(септембар 2014. / септембар 2013), а у односу на децембар
2013. године за 12%. Цијена природног гаса је на годишњем
нивоу већа за 8,3%, а руског гаса мања за 5,1% (септембар
2014. / септембар 2013).
Smanjenje cijene nafte i ruskog plina utječe na intenzitet
deflacijskih procesa ne samo u zoni eura već i u BiH,
kao i na smanjenje tražnje za devizama namijenjenih
za uvoz ovih roba. Pad vrijednosti indeksa hrane, isto
kao i smanjenje cijena energenata, smanjuje potrošnju
deviza za ove namjene u situaciji kada, zbog svibanjske
elementarne nepogode, ponuda hrane proizvedene u
BiH opada. Kako su nafta i naftni derivati akcizna roba,
a BiH u potpunosti ovisna o uvozu nafte, smanjenje
ovog dijela porezne osnovice utječe na smanjenje javnih
prihoda BiH. Ali, pošto cijene nafte i naftivnih derivata na
domaćem tržištu, s ne tako malim vremenskim pomakom
reagiraju na smanjenje svjetskih cijena, ovaj kanal utjecaja
na javne prihode bi mogao imati odloženo dejstvo.
Što se tiče cijena hrane, tu bi zbog velike konkurencije
prilagođavanje trebalo biti mnogo brže. Cijene hrane
na svjetskom tržištu, zbog udjela hrane u kompoziciji
domaćeg CPI-ja (35,12%) imaju najjači deflatorni utjecaj
na opću razinu cijena u BiH.
Смањење цијене нафте и руског гаса утиче на интензитет
дефлационих процеса не само у зони евра већ и у БиХ,
као и на смањење тражње за девизама намијењених за
увоз ових роба. Пад вриједности индекса хране, исто као
и смањење цијена енергената, смањује потрошњу девиза
за ове намјене у ситуацији када, због мајске елементарне
непогоде, понуда хране произведене у БиХ опада.
Како су нафта и нафтни деривати акцизна роба, а БиХ у
потпуности зависна од увоза нафте, смањење овог дијела
пореске основице утиче на смањење јавних прихода
БиХ. Али, пошто цијене нафте и нафтивних деривата на
домаћем тржишту, с не тако малим временским помаком
реагују на смањење свјетских цијена, овај канал утицаја
на јавне приходе би могао имати одложено дејство. Што
се тиче цијена хране, ту би због велике конкуренције
прилагођавање требало бити много брже. Цијене хране
на свјетском тржишту, због учешћа хране у композицији
домаћег CPI-ја (35,12%) имају најјачи дефлаторни утицај
на општи ниво цијена у БиХ.
Slika 1.5: Cijena nafte i indeks cijena hrane
Графикон 1.5: Цијена нафте и индекс цијена хране
190,0
Indeks cijena hrane
(2005 = 100) (l.s.)
Cijena nafte (d.s.)
115,0
Индекс цијена хране
(2005 = 100) (л.с.)
Цијена нафте (д.с.)
185,0
110,0
180,0
105,0
170,0
165,0
100,0
160,0
u USD / у USD
2005 = 100
175,0
155,0
95,0
150,0
145,0
90,0
140,0
09. 10. 11. 12. 01. 02. 03. 04. 05. 06. 07. 08. 09.
2013.
Izvor: www.indexmundi.com
Na europskom tržištu cijena električne energije je blago
povećana, s 31,24 EUR/MWh (drugo tromjesečje 2014.)
na 31,5 EUR/MWh (treće tromjesečje 2014), ali je zato na
godišnjoj razini (treće tromjesečje 2014. / treće tromjesečje
2013. godine) pala za 18,73%. Zbog smanjenja domaće
2014.
Извор: www.indexmundi.com
На европском тржишту цијена електричне енергије је благо
повећана, с 31,24 EUR/MWh (други квартал 2014.) на 31,5 ЕUR/
МWh (трећи квартал 2014), али је зато на годишњем нивоу
(трећи квартал 2014. / трећи квартал 2013. године) пала за
18,73%. Због смањења домаће производње електричне
31
CBBiH Bilten 3
32
2014.
CBBH Bulletin 3
2014
energije, uz postojeći nivo cijena na referentnom tržištu,
devizni priliv po osnovu izvoza električne energije neće
uticati na poboljšanje bh. deviznog bilansa.
prices at the benchmark market, foreign exchange inflow on
the basis of exports of electric energy will not influence the
improvement of BH foreign exchange balance.
Cijena aluminija, robe koja je zbog strukture naše
privrede, i velikog broja zaposlenih u firmama čija je
proizvodnja ulaz za proizvodnju aluminija (boksit i
glinica) vrlo bitna, na kraju izvještajnog perioda dostigla
je nivo od 1.990,43 USD po metričkoj toni (septembar
2014). Cijena aluminija je u porastu od juna. Na godišnjem
nivou, cijena aluminija je veća za 13% (septembar 2014.
/ septembar 2013), a na mjesečnom smanjena za - 2%
(septembar 2014. / august 2014). Ovakva cjenovna
dinamika ipak predstavlja veliko iznenađenje s obzirom
na globalno usporavanje privrednog rasta, zbog kojeg je
u prosjeku došlo do smanjena tražnje, a potom i cijena
za proizvodima cjelokupnog sirovinskog sektora. Rast
cijene aluminija utiče na finansijsku konsolidaciju bh.
firmi vezanih za proizvodnju i preradu boksita i glinice,
a zbog radnointenzivnog karaktera rudarske i rudarskoprerađivačke djelatnosti, i na sprečavanje rasta broja
nezaposlenih i indirektno na smanjenje javnih rashoda
do kojih dolazi zbog povećanja broja lica na biroima za
zapošljavanje.
The price of aluminium, the goods which, due to the structure
of our economy, and a high number of employees in the
companies whose production is the input for aluminium
production (bauxite and alumina) is very important, in the
end of the reporting period, reached the level of USD 1,990.43
per metric ton (09/2014). The aluminium price has been
increasing since June. At the annual level, the aluminium price
is higher by 13% (09/2014 / 09/2013) and at the monthly level it
declined by -2% (09/2014 / 08/2014). Such price dynamics still
represents a big surprise taking into account the global slowdown of economic growth, which, on the average, brought
about the decline of demand, and prices for the products of
the entire raw material sector. The growth of aluminium price
influences the financial consolidation of BH companies which
are related to the production and processing of bauxite and
alumina, and, due to the labour-intensive character of mining
and mining-manufacturing activities, also the prevention
of the growth of the number of unemployed people and
indirectly decrease of public expenses which are caused by
the increase of persons registered at employment bureaus.
CBBiH Bilten 3
2014.
ЦББиХ Билтен 3
2014.
proizvodnje električne energije, uz postojeću razinu cijena na
referentnom tržištu, devizni priljev po osnovi izvoza električne
energije neće utjecati na poboljšanje bh. devizne bilance.
енергије, уз постојећи ниво цијена на референтном тржишту,
девизни прилив по основу извоза електричне енергије неће
утицати на побољшање бх. девизног биланса.
Cijena aluminija, robe koja je zbog strukture našeg
gospodarstva, i velikog broja zaposlenih u firmama čija
je proizvodnja ulaz za proizvodnju aluminija (boksit i
glinica) vrlo bitna, na kraju izvještajnog razdoblja dostigla
je razinu od 1.990,43 USD po metričkoj toni (rujan 2014).
Cijena aluminija je u porastu od lipnja. Na godišnjoj
razini, cijena aluminija je veća za 13% (rujan 2014. /
rujan 2013), a na mjesečnoj smanjena za - 2% (rujan
2014. / kolovoz 2014). Ovakva cjenovna dinamika ipak
predstavlja veliko iznenađenje s obzirom na globalno
usporavanje gospodarskoga rasta, zbog kojeg je u
prosjeku došlo do smanjena tražnje, a potom i cijena za
proizvodima cjelokupnog sirovinskog sektora. Rast
cijene aluminija utječe na financijsku konsolidaciju bh.
firmi vezanih za proizvodnju i preradu boksita i glinice,
a zbog radnointenzivnog karaktera rudarske i rudarskoprerađivačke djelatnosti, i na sprečavanje rasta broja
nezaposlenih i neizravno na smanjenje javnih rashoda do
kojih dolazi zbog povećanja broja osoba na biroima za
zapošljavanje.
Цијена алуминијума, робе која је због структуре наше
привреде, и великог броја запослених у фирмама чија
је производња улаз за производњу алуминијума (боксит
и глиница) врло битна, на крају извјештајног периода
достигла је ниво од 1.990,43 USD по метричкој тони
(септембар 2014). Цијена алуминијума је у порасту од
јуна. На годишњем нивоу, цијена алуминијума је већа за
13% (септембар 2014. / септембар 2013), а на мјесечном
смањена за - 2% (септембар 2014. / август 2014). Оваква
цјеновна динамика ипак представља велико изненађење
с обзиром на глобално успоравање привредног раста,
због којег је у просјеку дошло до смањена тражње, а
потом и цијена за производима цјелокупног сировинског
сектора. Раст цијене алуминијума утиче на финансијску
консолидацију бх. фирми везаних за производњу и
прераду боксита и глинице, а због радноинтензивног
карактера
рударске
и
рударско-прерађивачке
дјелатности, и на спречавање раста броја незапослених и
индиректно на смањење јавних расхода до којих долази
због повећања броја лица на бироима за запошљавање.
33
CBBiH Bilten 3
34
2014.
CBBH Bulletin 3
2014
2. REALNI SEKTOR
2 REAL SECTOR
Trend ekonomskog oporavka koji je bio zaustavljen
u drugom kvartalu, u trećem kvartalu je ponovo
uspostavljen, iako znatno slabijeg intenziteta. Rast
industrijske proizvodnje u trećem kvartalu na godišnjem
nivou, uprkos drugom talasu poplava u augustu, iznosio
je 0,7%. Deflatorni pritisci su zahvaljujući laganom
rastu cijena (posebno u septembru) gotovo svih grupa
proizvoda i usluga značajno ublaženi. Rast cijena hrane
i bezalkoholnih pića, koji ima dominantan uticaj na CPI,
može se povezati s rastom pojedinih kategorija hrane na
svjetskim tržištima ali i rastom cijena na domaćem tržištu
usljed štete koju su uzrokovale vremenske nepogode u
poljoprivrednoj proizvodnji.5 U prvih osam mjeseci 2014.
godine nisu se desile suštinske promjene u trendovima
na tržištu rada. Prosječna nominalna plata je neznatno
pala, s tim da je u djelatnostima koje su pretrpjele štete
usljed nepogoda zabilježen nešto značajni pad. Rast
broja zaposlenih je neznatan. U nekim djelatnostima
bilježi se značajan rast broja zaposlenih, vjerovatno
kao posljedica aktivnosti koje se poduzimaju s ciljem
suzbijanja rada na crno, a u djelatnosti obrazovanja je
zabilježen znatan pad broja zaposlenih, a uzroci se ne
mogu pouzdano objasniti. Pri tome, Anketa radne snage
pokazuje da je u 2014. godini stopa nezaposlenih na
istom nivou kao 2013. godine (27,5%).
The economic recovery trend, which was stopped in the
second quarter, was reinstated in the third quarter, although
with a much lower intensity. Despite the second flood wave
in August, annual industrial production growth in the third
quarter amounted to 0.7%. Owing to a slight price increase
(especially in September), deflationary pressures in almost
all product and service groups were substantially eased.
Growth in prices of food and non-alcohol beverages, which
has a dominant influence on CPI, can be linked to an increase
of certain food categories on world markets, but also to
growing prices at the domestic market due to damages
caused by natural disasters in agricultural production.5 The
initial eight months of 2014 did not record any substantial
changes in labour market trends. Average nominal wage
decreased slightly, and activities that suffered damages due
to natural disasters recorded somewhat stronger decrease.
There was a minor increase in the number of employed
persons. Some activities recorded significant increase in
the number of employed persons, which probably resulted
from activities that were taken to suppress unregistered
labour, while education recorded a substantial decline in the
number of employed persons, and causes behind it cannot
be explained with reliable arguments. However, Labour
Force Survey shows that the unemployment rate in 2014
remained at the same level as in 2013 (27.5%).
2.1 Bruto društveni proizvod
2.1 Gross Domestic Product
Pozitivna kretanja koja su karakterisala prethodnu godinu i
prvi kvartal tekuće godine (posebno su ohrabrivale visoke
stope rasta bruto dodate vrijednosti prerađivačke industrije
i građevinarstva)6 prekinuta su u drugom kvartalu 2014.
godine kada je zabilježen pad realnog BDP-a za 1,2%
(grafikon 2.1). U drugom kvartalu 2014. godine bilježe se
visoke stope pada bruto dodate vrijednosti u vađenju rude
i kamena, i to za 16,2%, poljoprivredi, šumarstvu i ribolovu
za 10,8%, poslovanju nekretninama za 9,6%, te proizvodnji
i snabdijevanju električnom energijom za 8,8%. Iako je
stopa pada u prerađivačkoj industriji, od 3,4%, znatno niža
od navednih stopa, zbog visokog učešća ove djelatnosti u
dodatoj vrijednosti, njen doprinos stopi pada realnog BDP-a
je približno jednak doprinosu pada stope u proizvodnji
i snabdijevanju električnom energijom (veći za sedam
baznih poena) ili poslovanju nekretninama (manji za pet
baznih poena). Na drugoj strani, značajan rast bruto dodate
vrijednosti zabilježen je u administrativnim i pomoćnim
uslužnim djelatnostima od 13,4% i građevinarstvu od 7,8%.
Positive trends, marking the previous year and the first
quarter of the current year (high growth rates of gross added
value in the manufacturing industry and construction were
particularly encouraging)6 were stopped at the second
quarter of 2014, when real GDP declined by 1.2% (Graph
2.1). The second quarter of 2014 recorded high gross added
value decrease rates in mining and quarrying by 16.2%,
in agriculture, forestry and fishing by 10.8%, in real estate
activities by 9.6%, and in electricity production and supply by
8.8%. Although the 3.4% decline rate in the manufacturing
industry is much lower than the aforementioned rates, due
to high share of this activity in added value, its contribution
to the real GDP’s decline rate is approximately equal to the
contribution of decline rates in electricity production and
supply (higher by 7 basis points) or in real estate activities
(lower by 5 basis points). On the other hand, significant
growth of gross added value was recorded in administrative
and support service activities by 13.4% and in construction
by 7.8%.
5
U trećem kvartalu je zabilježen godišnji rast prerađivačke industrije hrane
i pića, ali se ona vjerovatno u ovom periodu oslanjala na uvezene poljoprivredne
sirovine. U trećem kvartalu, posmatrano na godišnjem nivou, uvoz žive stoke veći je
za 10,9%.
Izvor: Agencija za statistiku BiH i CBBiH
5
The third quarter did record annual growth in manufacturing industry of
food and beverages, but it probably relied on imported agricultural raw materials in
this period. Observed at annual level, imports of livestock in the third quarter were by
10.9% higher.
Source: BH Agency for Statistics and CBBH.
6
U prvom kvartalu 2014. godine u prerađivačkoj industriji i građevinarstvu
je zabilježen godišnji rast bruto dodate vrijednosti (ne uključujući FISIM – indirektno
mjerene usluge finansijskog posredovanja) od 7,2% i 23,2%, respektivno.
6
In the first quarter of 2014, manufacturing industry and construction
recorded annual growth of gross added value (not including FISIM - Financial
Intermediation Services Indirectly Measured) of 7.2% and 23.2%, respectively.
CBBiH Bilten 3
ЦББиХ Билтен 3
2014.
2014.
2. REALNI SEKTOR
2. РЕАЛНИ СЕКТОР
Trend ekonomskog oporavka koji je bio zaustavljen u
drugom tromjesečju, u trećem tromjesečju je ponovo
uspostavljen, iako znatno slabijeg intenziteta. Rast
industrijske proizvodnje u trećem tromjesečju na
godišnjoj razini, usprkos drugom valu poplava u kolovozu,
iznosio je 0,7%. Deflatorni pritisci su zahvaljujući
laganom rastu cijena (osobito u rujnu) gotovo svih grupa
proizvoda i usluga značajno ublaženi. Rast cijena hrane i
bezalkoholnih pića, koji ima dominantan utjecaj na CPI,
može se povezati s rastom pojedinih kategorija hrane na
svjetskim tržištima ali i rastom cijena na domaćem tržištu
usljed štete koju su uzrokovale vremenske nepogode u
poljoprivrednoj proizvodnji.5 U prvih osam mjeseci 2014.
godine nisu se dogodile suštinske promjene u trendovima
na tržištu rada. Prosječna nominalna plaća je neznatno
pala, s tim da je u djelatnostima koje su pretrpjele štete
usljed nepogoda zabilježen nešto značajni pad. Rast broja
zaposlenih je neznatan. U nekim djelatnostima bilježi se
značajan rast broja zaposlenih, vjerojatno kao posljedica
aktivnosti koje se poduzimaju s ciljem suzbijanja rada
na crno, a u djelatnosti obrazovanja je zabilježen znatan
pad broja zaposlenih, a uzroci se ne mogu pouzdano
objasniti. Pri tome, Anketa radne snage pokazuje da je u
2014. godini stopa nezaposlenih na istoj razini kao 2013.
godine (27,5%).
Тренд економског опоравка који је био заустављен
у другом кварталу, у трећем кварталу је поново
успостављен, иако знатно слабијег интензитета. Раст
индустријске производње у трећем кварталу на годишњем
нивоу, упркос другом таласу поплава у августу, износио
је 0,7%. Дефлаторни притисци су захваљујући лаганом
расту цијена (посебно у септембру) готово свих група
производа и услуга значајно ублажени. Раст цијена хране
и безалкохолних пића, који има доминантан утицај на CPI,
може се повезати с растом појединих категорија хране
на свјетским тржиштима али и растом цијена на домаћем
тржишту усљед штете коју су узроковале временске
непогоде у пољопривредној производњи.5 У првих осам
мјесеци 2014. године нису се десиле суштинске промјене
у трендовима на тржишту рада. Просјечна номинална
плата је незнатно пала, с тим да је у дјелатностима које
су претрпјеле штете усљед непогода забиљежен нешто
значајни пад. Раст броја запослених је незнатан. У неким
дјелатностима биљежи се значајан раст броја запослених,
вјероватно као посљедица активности које се подузимају с
циљем сузбијања рада на црно, а у дјелатности образовања
је забиљежен знатан пад броја запослених, а узроци се не
могу поуздано објаснити. При томе, Анкета радне снаге
показује да је у 2014. години стопа незапослених на истом
нивоу као 2013. године (27,5%).
2.1 Bruto društveni proizvod
2.1 Бруто друштвени производ
Pozitivna kretanja koja su karakterizirala prethodnu godinu
i prvo tromjesečje tekuće godine (posebno su ohrabrivale
visoke stope rasta bruto dodate vrijednosti prerađivačke
industrije i građevinarstva)6 prekinuta su u drugom
tromjesečju 2014. godine kada je zabilježen pad realnog
BDP-a za 1,2% (slika 2.1). U drugom tromjesečju 2014.
godine bilježe se visoke stope pada bruto dodate vrijednosti
u vađenju rude i kamena, i to za 16,2%, poljoprivredi,
šumarstvu i ribolovu za 10,8%, poslovanju nekretninama
za 9,6%, te proizvodnji i opskrbi električnom energijom za
8,8%. Iako je stopa pada u prerađivačkoj industriji, od 3,4%,
znatno niža od navednih stopa, zbog visokog udjela ove
djelatnosti u dodatoj vrijednosti, njen doprinos stopi pada
realnog BDP-a je približno jednak doprinosu pada stope u
proizvodnji i opskrbi električnom energijom (veći za sedam
baznih bodova) ili poslovanju nekretninama (manji za pet
baznih bodova). Na drugoj strani, značajan rast bruto dodate
vrijednosti zabilježen je u administrativnim i pomoćnim
uslužnim djelatnostima od 13,4% i građevinarstvu od 7,8%.
Позитивна кретања која су карактерисала претходну годину
и први квартал текуће године (посебно су охрабривале
високе стопе раста бруто додате вриједности прерађивачке
индустрије и грађевинарства)6 прекинута су у другом кварталу
2014. године када је забиљежен пад реалног БДП-а за 1,2%
(графикон 2.1). У другом кварталу 2014. године биљеже се
високе стопе пада бруто додате вриједности у вађењу руде и
камена, и то за 16,2%, пољопривреди, шумарству и риболову
за 10,8%, пословању некретнинама за 9,6%, те производњи и
снабдијевању електричном енергијом за 8,8%. Иако је стопа
пада у прерађивачкој индустрији, од 3,4%, знатно нижа од
наведних стопа, због високог учешћа ове дјелатности у
додатој вриједности, њен допринос стопи пада реалног БДП-а
је приближно једнак доприносу пада стопе у производњи
и снабдијевању електричном енергијом (већи за седам
базних поена) или пословању некретнинама (мањи за пет
базних поена). На другој страни, значајан раст бруто додате
вриједности забиљежен је у административним и помоћним
услужним дјелатностима од 13,4% и грађевинарству од 7,8%.
5
U trećem tromjesečju je zabilježen godišnji rast prerađivačke
industrije hrane i pića, ali se ona vjerojatno u ovom razdoblju oslanjala na uvezene
poljoprivredne sirovine. U trećem tromjesečju, promatrano na godišnjoj razini, uvoz
žive stoke veći je za 10,9%.
Izvor: Agencija za statistiku BiH i CBBiH
5
У трећем кварталу је забиљежен годишњи раст прерађивачке
индустрије хране и пића, али се она вјероватно у овом периоду ослањала на
увезене пољопривредне сировине. У трећем кварталу, посматрано на годишњем
нивоу, увоз живе стоке већи је за 10,9%.
Извор: Агенција за статистику БиХ и ЦББиХ
6
U prvom tromjesečju 2014. godine u prerađivačkoj industriji i
građevinarstvu je zabilježen godišnji rast bruto dodate vrijednosti (ne uključujući FISIM
– neizravno mjerene usluge financijskog posredovanja) od 7,2% i 23,2%, respektivno.
6
У првом кварталу 2014. године у прерађивачкој индустрији и грађевинарству
је забиљежен годишњи раст бруто додате вриједности (не укључујући FISIM – индиректно
мјерене услуге финансијског посредовања) од 7,2% и 23,2%, респективно.
35
CBBiH Bilten 3
2014.
CBBH Bulletin 3
Grafikon 2.1: Godišnje promjene u nominalnom i
realnom BDP-u
Graph 2.1: Annual Changes in Nominal and Real GDP
6,0%
Nominalni BDP
Nominal GDP
4,0%
godišnje promjene
annual changes
Realni BDP
2014
Real GDP
2,0%
0,0%
-2,0%
-4,0%
-6,0%
Q1 Q2 Q3 Q4 Q1 Q2 Q3 Q4 Q1 Q2 Q3 Q4 Q1 Q2 Q3 Q4 Q1 Q2 Q3 Q4 Q1 Q2
2009.
2010.
2011.
2012.
2013.
Izvor: BHAS
36
2014.
Source: BHAS
Podaci o rastu industrijske proizvodnje u trećem kvartalu,
u poređenju s prethodnim kvartalom, pokazuju rast obima
proizvodnje za 3,5%. Pored toga, ukupan promet u trećem
kvartalu u trgovinama na malo realno je porastao za 3,4%,
tako da se i u ovom segmentu očekuju pozitivni efekti na
BDP. Uz to, ukoliko se u građevinarstvu nastavi pozitivni
trend iz prethodna dva kvartala (u ovom trenutku se ne
raspolaže podacima za treći kvartal), realno je očekivati da
se u trećem kvartalu značajno ublaži ili čak zaustavi pad
BDP-a na godišnjem nivou.
Data on industrial production growth in the third quarter
compared to the previous quarter show an increase in
production output by 3.5%. Also, total turnover in retail
trades in the third quarter recorded 3.4% real growth, and
positive effects on GDP are expected in this segment as well.
In addition, if the positive trend in construction from the
previous two quarters continues (data for the third quarter
are not available at the moment), it can be realistically
expected that the annual GDP drop will be significantly
reduced or even stopped.
2.2 Industrijska proizvodnja
2.2 Industrial Production
Poslije snažnog rasta industrijske proizvodnje, posmatrano
na godišnjem nivou, u prvom kvartalu (4,1%) i pada u
drugom kvartalu (-3,2%), u trećem kvartalu 2014. godine
zabilježen je lagani rast od 0,7%. Rast industrijske
proizvodnje zaustavljen je već u aprilu, zbog značajnog
smanjenja u glavnoj industrijskoj grupi koja se odnosi
na proizvodnju energije, da bi u maju pad industrijske
proizvodnje, uslijed poplava, dosegao stopu od 7,4%. U
augustu je drugi poplavni talas ponovo prekinuo rast, ali sa
znatno blažim posljedicama, tako da je u trećem kvartalu
zabilježen navedeni kvartalni rast (grafikon 2.2).
Following the strong industrial production growth in
the first quarter (4.1%), observed at the annual level, and
decline in the second quarter (-3.2%), the third quarter
of 2014 recorded slight increase by 0.7%. The industrial
production growth was stopped as early as in April due to
a significant decline in the main industrial group pertaining
to energy production, and industrial production decline
rate recorded 7.4% in May due to the floods. The second
flood wave in August interrupted the growth again, but with
much softer consequences, and the third quarter recorded
the aforementioned growth (Graph 2.2).
Posmatrano prema glavnim industrijskim grupama,
u proizvodnji energije bilježi se konstantan kvartalni
pad obima proizvodnje, na godišnjoj osnovi, a najniži
intenzitet pada od 5,2% (iskazan u apsolutnoj vrijednosti)
zabilježen je u trećem kvartalu. Ovakvo kretanje
u najvećoj mjeri uslovljeno je smanjenjem obima
proizvodnje i snabdijevanja električnom energijom.7
Pri tome je vađenje ugljena i lignita i proizvodnja koksa
i rafiniranih naftnih proizvoda tokom sva tri kvartala
znatno oscilirala. Proizvodnja ugljena i lignita u prvom
kvartalu je dosegla gotovo dvocifrenu stopu rasta, da bi u
drugom pala, a u trećem kvartalu neznatno porasla (0,2%).
Observed by main industrial groups in electricity production,
constant quarterly decline of production output is recorded,
viewed at the annual basis, and the lowest decline intensity
of 5.2% (stated in absolute value) was recorded in the third
quarter. Such trend is mostly conditioned by decrease in
production output and electricity supply.7 Mining of coal
and lignite, as well as manufacture of coke and refined
petroleum products during the three quarters oscillated
significantly. Manufacture of coal and lignite in the first
quarter almost reached a two-digit growth rate, followed by
decline in the second quarter and slight increase in the third
quarter (0.2%).
7
Neto proizvodnja u periodu januar – septembar 2014. godine u odnosu
na isti period prethodne godine manja je za 11,1%. Pri tome je u istom periodu
količina izvezene električne energije manja za 15,6%, a izraženo u novcu iznos je
manji za 41,2%.
Izvor: Kratkoročni pokazatelji energetske statistike, Agencije za statistiku BiH,
www.bhas.ba i UIO BiH
7
Net production in the period January-September 2014 compared to the
same period of the previous year is by 11.1% lower. Quantity of exported electricity
was by 15.6% lower in the same period or, stated in money terms, the amount was by
41.2% lower.
Source: Short-Term Energy Statistics Indicators, BH Agency for Statistics,www.bhas.ba
and ITA BiH.
CBBiH Bilten 3
ЦББиХ Билтен 3
2014.
Slika 2.1: Godišnje promjene u nominalnom i realnom
BDP-u
Графикон 2.1: Годишње промјене у номиналном и
реалном БДП-у
6,0%
Nominalni BDP
Номинални БДП
4,0%
godišnje promjene
годишње промјене
Realni BDP
2014.
Реални БДП
2,0%
0,0%
-2,0%
-4,0%
-6,0%
Q1 Q2 Q3 Q4 Q1 Q2 Q3 Q4 Q1 Q2 Q3 Q4 Q1 Q2 Q3 Q4 Q1 Q2 Q3 Q4 Q1 Q2
2009.
2010.
2011.
2012.
2013.
2014.
Izvor: BHAS
Извор: БХАС
Podaci o rastu industrijske proizvodnje u trećem tromjesečju,
u usporedbi s prethodnim tromjesečjem, pokazuju rast
obujma proizvodnje za 3,5%. Pored toga, ukupan promet u
trećem tromjesečju u trgovinama na malo realno je porastao
za 3,4%, tako da se i u ovom segmentu očekuju pozitivni
učinci na BDP. Uz to, ukoliko se u građevinarstvu nastavi
pozitivni trend iz prethodna dva tromjesečja (u ovom
trenutku se ne raspolaže podacima za treće tromjesečje),
realno je očekivati da se u trećem tromjesečju značajno
ublaži ili čak zaustavi pad BDP-a na godišnjoj razini.
Подаци о расту индустријске производње у трећем
кварталу, у поређењу с претходним кварталом, показују
раст обима производње за 3,5%. Поред тога, укупан промет
у трећем кварталу у трговинама на мало реално је порастао
за 3,4%, тако да се и у овом сегменту очекују позитивни
ефекти на БДП. Уз то, уколико се у грађевинарству настави
позитивни тренд из претходна два квартала (у овом
тренутку се не располаже подацима за трећи квартал),
реално је очекивати да се у трећем кварталу значајно
ублажи или чак заустави пад БДП-а на годишњем нивоу.
2.2 Industrijska proizvodnja
2.2 Индустријска производња
Poslije snažnog rasta industrijske proizvodnje, promatrano
na godišnjoj razini, u prvom tromjesečju (4,1%) i pada u
drugom tromjesečju (-3,2%), u trećem tromjesečju 2014.
godine zabilježen je lagani rast od 0,7%. Rast industrijske
proizvodnje zaustavljen je već u travnju, zbog značajnog
smanjenja u glavnoj industrijskoj grupi koja se odnosi
na proizvodnju energije, da bi u svibnju pad industrijske
proizvodnje, uslijed poplava, dosegao stopu od 7,4%. U
kolovozu je drugi poplavni val ponovo prekinuo rast, ali sa
znatno blažim posljedicama, tako da je u trećem tromjesečju
zabilježen navedeni tromjesečni rast (slika 2.2).
Послије снажног раста индустријске производње,
посматрано на годишњем нивоу, у првом кварталу (4,1%)
и пада у другом кварталу (-3,2%), у трећем кварталу 2014.
године забиљежен је лагани раст од 0,7%. Раст индустријске
производње заустављен је већ у априлу, због значајног
смањења у главној индустријској групи која се односи
на производњу енергије, да би у мају пад индустријске
производње, услијед поплава, досегао стопу од 7,4%. У
августу је други поплавни талас поново прекинуо раст, али
са знатно блажим посљедицама, тако да је у трећем кварталу
забиљежен наведени квартални раст (графикон 2.2).
Promatrano prema glavnim industrijskim grupama, u
proizvodnji energije bilježi se konstantan tromjesečni pad
obujma proizvodnje, na godišnjoj osnovi, a najniži intenzitet
pada od 5,2% (iskazan u apsolutnoj vrijednosti) zabilježen
je u trećem tromjesečju. Ovakvo kretanje u najvećoj mjeri
uvjetovano je smanjenjem obujma proizvodnje i opskrbe
električnom energijom.7 Pri tome je vađenje ugljena i lignita i
proizvodnja koksa i rafiniranih naftnih proizvoda tijekom sva
tri tromjesečja znatno oscilirala. Proizvodnja ugljena i lignita
u prvom tromjesečju je dosegla gotovo dvoznamenkastu
stopu rasta, da bi u drugom pala, a u trećem tromjesečju
neznatno porasla (0,2%).
Посматрано према главним индустријским групама, у
производњи енергије биљежи се константан квартални
пад обима производње, на годишњој основи, а
најнижи интензитет пада од 5,2% (исказан у апсолутној
вриједности) забиљежен је у трећем кварталу. Овакво
кретање у највећој мјери условљено је смањењем обима
производње и снабдијевања електричном енергијом.7 При
томе је вађење угљена и лигнита и производња кокса и
рафинираних нафтних производа током сва три квартала
знатно осцилирала. Производња угљена и лигнита у првом
кварталу је досегла готово двоцифрену стопу раста, да би у
другом пала, а у трећем кварталу незнатно порасла (0,2%).
7
Neto proizvodnja u razdoblju siječanj – rujan 2014. godine u odnosu
na isto razdoblje prethodne godine manja je za 11,1%. Pri tome je u istom razdoblju
količina izvezene električne energije manja za 15,6%, a izraženo u novcu iznos je
manji za 41,2%.
Izvor: Kratkoročni pokazatelji energetske statistike, Agencije za statistiku BiH,
www.bhas.ba i UIO BiH
7
Нето производња у периоду јануар – септембар 2014. године у
односу на исти период претходне године мања је за 11,1%. При томе је у истом
периоду количина извезене електричне енергије мања за 15,6%, а изражено у
новцу износ је мањи за 41,2%.
Извор: Краткорочни показатељи енергетске статистике, Агенције за статистику
БиХ, www.bhas.ba и УИО БиХ
37
CBBiH Bilten 3
2014.
CBBH Bulletin 3
Grafikon 2.2: Godišnje promjene indeksa industrijske
proizvodnje BiH
Industrijska
proizvodnja
2014
Graph 2.2: Annual Changes of BH Industrial Production
Index
Industrial
Production
12,0%
10,0%
8,0%
6,0%
4,0%
2,0%
0,0%
-2,0%
-4,0%
-6,0%
-8,0%
-10,0%
01 03 05 07 09 11 01 03 05 07 09 11 01 03 05 07 09 11 01 03 05 07 09
2011.
2012.
Izvor: BHAS
38
2013.
2014.
Source: BHAS
Istovremeno, proizvodnja koksa i rafiniranih naftnih
proizvoda je, od visoke stope pada u prvom kvartalu,
preko umjerenog rasta u drugom, u trećem kvartalu
stagnirala (rast 0,1%). U trećem kvartalu 2014. godine,
posmatrano na godišnjem nivou, u svim ostalim glavnim
grupama industrijske proizvodnje, izuzev kapitalnih
dobara, zabilježen je rast obima proizvodnje.
At the same time, from the high decline rate in the
first quarter, through moderate growth in the second
quarter, manufacture of coke and refined petroleum
products stagnated in the third quarter (0.1% growth).
Analysed at the annual level, the third quarter of 2014
recorded production output increase in all main industrial
production groups, except for capital goods.
Najviša stopa rasta zabilježena je kod netrajnih dobara za
široku potrošnju od 7,2%. Visoke stope rasta ostvarene su u
djelatnostima koje obuhvataju proizvodnju prehrambenih
proizvoda, a koje su dominantne u okviru prerađivačke
industrije. Tako je u proizvodnji hrane ostvaren rast
proizvodnje od 8,3%, a proizvodnji pića rast od 11,8%. Pri
tome, u proizvodnji hrane u prva dva kvartala zabilježen
je pad proizvodnje, dok je u proizvodnji pića u sva tri
kvartala zabilježen rast proizvodnje. Negativna kretanja u
proizvodnji u okviru ove grupe proizvoda (netrajnih dobara
za široku potrošnju) zabilježena su u proizvodnji duhana, čija
proizvodnja je manja za 13,3%, (pad proizvodnje karakteriše
sva tri kvartala) i u proizvodnji odjeće, čija proizvodnja je
manja za 7,5%.
The highest growth rate of 7.2% was recorded in nondurable consumer goods. High growth rates were reached
in activities that include manufacture of food products
that are dominant within the manufacturing industry.
Thus, manufacture of food recorded 8.3% production
growth, and manufacture of beverages recorded 11.8%
growth. Food manufacture recorded production decline
in the first two quarters, while manufacture of beverages
recorded production increase in all three quarters. Negative
production trends in this product group (non-durable
consumer goods) were recorded in manufacture of tobacco
with 13.3% decrease, (all three quarters are characterised by
production decline) and in manufacture of clothes, which
declined by 7.5%.
Pad proizvodnje kapitalnih dobara u trećem kvartalu iznosio
je 0,9% i najvećim dijelom uzrokovan je padom proizvodnje
u djelanosti koja obuhvata proizvodnju računara i
elektroničkih i optičkih proizvoda, čija proizvodnja je
smanjena za 10,7%. Međutim, pokazatelji za period januar –
septembar 2014. godine, u odnosu na isti period prethodne
godine, pokazuju rast obima proizvodnje ove grupe
proizvoda od 3,04%.
Decline in manufacture of capital goods in the third quarter
amounted to 0.9%, mostly caused by production decline
in the activity that includes manufacture of computer,
electronic and optical products, which decreased by 10.7%.
However, indicators for the period January-September
2014, compared to the same period of the previous year,
show production output increase in this product group by
3.04%.
Bez obzira na probleme vezane za vremenske neprilike
(prirodnu katastrofu) s kojima je bila suočena bh.
ekonomija, u industrijskoj proizvodnji u prvih devet mjeseci
u odnosu na isti period prethodne godine, izuzev segmenta
koji se odnosi na energiju (-7,39%), ostvareni su nešto
bolji rezultati nego u prethodnoj godini (rast od 0,4%).
Najniža stopa rasta u ostalim glavnim grupama proizvoda
zabilježena je u proizvodnji kapitalnih proizvoda i iznosila je
kako je navedeno 3,04%. Rast proizvodnje, u posmatranom
Regardless of weather-related problems (natural
disaster) that BH economy faced, industrial production
recorded somewhat better results (0.4% increase)
during the first nine months, compared to the same
period of the previous year, except for energy segment
(-7.39%). The lowest growth rate in other main product
groups was recorded in manufacture of capital products
and, as specified above, it amounted to 3.04%. In the
observed period, increase in production of durable
CBBiH Bilten 3
ЦББиХ Билтен 3
2014.
Slika 2.2: Godišnje promjene indeksa industrijske
proizvodnje BiH
Industrijska
proizvodnja
2014.
Графикон 2.2: Годишње промјене индекса индустријске
производње БиХ
Индустријска
производња
12,0%
10,0%
8,0%
6,0%
4,0%
2,0%
0,0%
-2,0%
-4,0%
-6,0%
-8,0%
-10,0%
01 03 05 07 09 11 01 03 05 07 09 11 01 03 05 07 09 11 01 03 05 07 09
2011.
2012.
Izvor: BHAS
2013.
2014.
Извор: БХАС
Istodobno, proizvodnja koksa i rafiniranih naftnih
proizvoda je, od visoke stope pada u prvom tromjesečju,
preko umjerenog rasta u drugom, u trećem tromjesečju
stagnirala (rast 0,1%). U trećem tromjesečju 2014. godine,
promatrano na godišnjoj razini, u svim ostalim glavnim
grupama industrijske proizvodnje, izuzev kapitalnih dobara,
zabilježen je rast obujma proizvodnje.
Истовремено, производњa кокса и рафинираних нафтних
производа је, од високе стопе пада у првом кварталу, преко
умјереног раста у другом, у трећем кварталу стагнирала
(раст 0,1%). У трећем кварталу 2014. године, посматрано
на годишњем нивоу, у свим осталим главним групама
индустријске производње, изузев капиталних добара,
забиљежен је раст обима производње.
Najviša stopa rasta zabilježena je kod netrajnih dobara za
široku potrošnju od 7,2%. Visoke stope rasta ostvarene su u
djelatnostima koje obuhvataju proizvodnju prehrambenih
proizvoda, a koje su dominantne u okviru prerađivačke
industrije. Tako je u proizvodnji hrane ostvaren rast
proizvodnje od 8,3%, a proizvodnji pića rast od 11,8%. Pri
tome, u proizvodnji hrane u prva dva tromjesečja zabilježen
je pad proizvodnje, dok je u proizvodnji pića u sva tri
tromjesečja zabilježen rast proizvodnje. Negativna kretanja
u proizvodnji u okviru ove grupe proizvoda (netrajnih
dobara za široku potrošnju) zabilježena su u proizvodnji
duhana, čija proizvodnja je manja za 13,3%, (pad proizvodnje
karakterizira sva tri tromjesečja) i u proizvodnji odjeće, čija
proizvodnja je manja za 7,5%.
Највиша стопа раста забиљежена је код нетрајних добара за
широку потрошњу од 7,2%. Високе стопе раста остварене су
у дјелатностима које обухватају производњу прехрамбених
производа, а које су доминантне у оквиру прерађивачке
индустрије. Тако је у производњи хране остварен раст
производње од 8,3%, а производњи пића раст од 11,8%.
При томе, у производњи хране у прва два квартала
забиљежен је пад производње, док је у производњи пића
у сва три квартала забиљежен раст производње. Негативна
кретања у производњи у оквиру ове групе производа
(нетрајних добара за широку потрошњу) забиљежена су
у производњи дувана, чија производња је мања за 13,3%,
(пад производње карактерише сва три квартала) и у
производњи одјеће, чија производња је мања за 7,5%.
Pad proizvodnje kapitalnih dobara u trećem tromjesečju
iznosio je 0,9% i najvećim dijelom uzrokovan je padom
proizvodnje u djelanosti koja obuhvata proizvodnju
računara i elektroničkih i optičkih proizvoda, čija proizvodnja
je smanjena za 10,7%. Međutim, pokazatelji za razdoblje
siječanj – rujan 2014. godine, u odnosu na isto razdoblje
prethodne godine, pokazuju rast obujma proizvodnje ove
grupe proizvoda od 3,04%.
Пад производње капиталних добара у трећем кварталу
износио је 0,9% и највећим дијелом узрокован је падом
производње у дјеланости која обухвата производњу
рачунара и електроничких и оптичких производа, чија
производња је смањена за 10,7%. Међутим, показатељи
за период јануар – септембар 2014. године, у односу
на исти период претходне године, показују раст обима
производње ове групе производа од 3,04%.
Bez obzira na probleme vezane za vremenske neprilike
(prirodnu katastrofu) s kojima je bila suočena bh. ekonomija,
u industrijskoj proizvodnji u prvih devet mjeseci u odnosu
na isto razdoblje prethodne godine, izuzev segmenta
koji se odnosi na energiju (-7,39%), ostvareni su nešto
bolji rezultati nego u prethodnoj godini (rast od 0,4%).
Najniža stopa rasta u ostalim glavnim grupama proizvoda
zabilježena je u proizvodnji kapitalnih proizvoda i iznosila je
kako je navedeno 3,04%. Rast proizvodnje, u promatranom
Без обзира на проблеме везане за временске неприлике
(природну катастрофу) с којима је била суочена бх. економија,
у индустријској производњи у првих девет мјесеци у односу на
исти период претходне године, изузев сегмента који се односи
на енергију (-7,39%), остварени су нешто бољи резултати
него у претходној години (раст од 0,4%). Најнижа стопа
раста у осталим главним групама производа забиљежена је
у производњи капиталних производа и износила је како је
наведено 3,04%. Раст производње, у посматраном периоду,
39
CBBiH Bilten 3
2014.
CBBH Bulletin 3
2014
periodu, trajnih proizvoda za široku potrošnju, netrajnih
proizvoda za široku potrošnju i intermedijarnih proizvoda
iznosio je 3,62%, 3,97% i 4,75%, respektivno.
consumer products, non-durable consumer products
and intermediary products amounted to 3.62%, 3.97%
and 4.75%, respectively.
2.3 Cijene
2.3 Prices
U septembru 2014. godine cijene su na mjesečnom
nivou porasle za 0,5%, tako da je godišnja stopa deflacije
svedena na 0,1%. Mjesečni rast cijena determinisan je
rastom cijena svih grupa proizvoda koji konstituišu CPI, a
izuzetak su cijene koje se odnose na rekreaciju i kulturu
(pad od 0,4%), te cijene koje se odnose na ostale usluge
i proizvode (-0,1%). Najviši mjesečni rast cijena zabilježen
je u grupama proizvoda koji se odnose na odjeću i obuću
od 4,3%, te duhan i piće od 2,6%, tako da su ove grupe
proizvoda najviše doprinijele mjesečnom rastu cijena
ostalih komponenti CPI-ja (grafikon 2.3).
In September 2014, prices at the monthly level went up
by 0.5%, and annual deflation rate was reduced to 0.1%.
Monthly price increase was determined by price growth in
all groups of products that constitute CPI, with the exception
of prices pertaining to recreation and culture (0.4% drop),
and prices pertaining to other services and products (-0.1%).
The strongest monthly price growth of 4.3% was recorded
in product groups pertaining to clothing and footwear,
and tobacco and beverages by 2.6%, and these product
groups therefore contributed the most to the monthly price
increase of other CPI components (Graph 2.3).
Grafikon 2.3: Mjesečne stope inflacije i kretanje cijena
izabranih grupa proizvoda
Graph 2.3: Monthly Inflation Rates and the Trend of
Prices of Selected Product Groups
Hrana, stanovanje i
prevoz (61,1% CPI-јa)
Ostale komponente
(38,9% CPI-јa)
Inflacija
Food, Housing and
Transportation (61.1% of CPI)
Other Components
(38.9% of CPI)
Inflation
1,0%
Prethodni mjesec=100
previous month = 100
0,5%
0,0%
-0,5%
-1,0%
-1,5%
-2,0%
01 02 03 04 05 06 07 08 09 10 11 12 01 02 03 04 05 06 07 08 09
2013.
Izvor: BHAS
40
2014.
Source: BHAS
Deflacija, posmatrano na godišnjem nivou, svoj vrhunac
dosegnula je u prvom kvartalu 2014. godine kada je
iznosila 1,6%. Slabljenje deflatornih pritisaka u drugom
kvartalu nastavljeno je i u trećem kvartalu i u septembru
je deflacija iznosila navednih 0,1%. Deflacija na godišnjem
nivou u bh. ekonomiji prisutna je od augusta 2013. godine
(grafikon 2.4).
Analysed at annual level, deflation reached its peak
in the first quarter of 2014, when it amounted to 1.6%.
Weakening of deflationary pressures in the second
quarter continued in the third quarter, and deflation
amounted to the mentioned 0.1% in September. Annual
deflation in BH economy has been present since August
2013 (Graph 2.4).
Činjenica da troškovi vezani za hranu učestvuju u ukupnim
troškovima domaćinstava sa 35,2% ima presudan uticaj na
nivo inflacije/deflacije u bh. ekonomiji. Kao što se vidi na
prethodnom grafikonu, kretanje opšteg nivoa cijena tijesno
je povezano s kretanjem cijena hrane.
The fact that food-related costs account for 35.2% in overall
household expenses has a decisive impact on the inflation/
deflation level in BH economy. As the previous graphs
illustrates, trend in general price level is closely related to
food price trend.
Kretanje cijena hrane najvećim dijelom može se vezati za
kretanje cijena ključnih prehrambenih sirovina na svjetskim
tržištima (grafikon 2.5).8 Odstupanje kretanja cijena
prehrambenih proizvoda na domaćem tržištu od trenda
kretanja cijena pšenice na svjetskom tržištu bilježi se u
trećem kvartalu, a može se povezati s rastom cijena mesa
In the most part, food price trend can be linked to trends in
prices of key food raw materials on world markets (Graph
2.5).8 The third quarter recorded deviation of food products’
price trends on domestic market from wheat price trends
on the world market, which can be linked to rising prices
of meat and expected increase in prices of domestic grains
8
Pšenica i meso (u ovom slučaju govedina i piletina) se posmatraju kao
ključne sirovine u prehrambenoj industriji.
8
Wheat and meat (beef and chicken in this case) are viewed as key raw
materials in the food industry.
CBBiH Bilten 3
ЦББиХ Билтен 3
2014.
2014.
razdoblju, trajnih proizvoda za široku potrošnju, netrajnih
proizvoda za široku potrošnju i intermedijarnih proizvoda
iznosio je 3,62%, 3,97% i 4,75%, respektivno.
трајних производа за широку потрошњу, нетрајних производа
за широку потрошњу и интермедијарних производа износио
је 3,62%, 3,97% и 4,75%, респективно.
2.3 Cijene
2.3 Цијене
U rujnu 2014. godine cijene su na mjesečnoj razini porasle
za 0,5%, tako da je godišnja stopa deflacije svedena na
0,1%. Mjesečni rast cijena determiniran je rastom cijena
svih grupa proizvoda koji konstituiraju CPI, a izuzetak
su cijene koje se odnose na rekreaciju i kulturu (pad
od 0,4%), te cijene koje se odnose na ostale usluge i
proizvode (-0,1%). Najviši mjesečni rast cijena zabilježen
je u grupama proizvoda koji se odnose na odjeću i obuću
od 4,3%, te duhan i piće od 2,6%, tako da su ove grupe
proizvoda najviše doprinijele mjesečnom rastu cijena
ostalih komponenti CPI-ja (slika 2.3).
У септембру 2014. године цијене су на мјесечном нивоу
порасле за 0,5%, тако да је годишња стопа дефлације
сведена на 0,1%. Мјесечни раст цијена детерминисан је
растом цијена свих група производа који конституишу
CPI, а изузетак су цијене које се односе на рекреацију и
културу (пад од 0,4%), те цијене које се односе на остале
услуге и производе (-0,1%). Највиши мјесечни раст цијена
забиљежен је у групама производа који се односе на
одјећу и обућу од 4,3%, те дуван и пиће од 2,6%, тако да
су ове групе производа највише допринијеле мјесечном
расту цијена осталих компоненти CPI-jа (графикон 2.3).
Slika 2.3: Mjesečne stope inflacije i kretanje cijena
izabranih grupa proizvoda
Графикон 2.3: Мјесечне стопе инфлације и кретање
цијена изабраних група производа
Храна, становање и
превоз (61,1% CPI-jа)
Остале компоненте
(38,9% CPI-jа)
Инфлација
1,0%
0,5%
Prethodni mjesec=100
претходни мјесец = 100
Hrana, stanovanje i
prijevoz (61,1% CPI-јa)
Ostale komponente
(38,9% CPI-јa)
Inflacija
0,0%
-0,5%
-1,0%
-1,5%
-2,0%
01 02 03 04 05 06 07 08 09 10 11 12 01 02 03 04 05 06 07 08 09
2013.
Izvor: BHAS
2014.
Извор: БХАС
Deflacija, promatrano na godišnjoj razini, svoj vrhunac
dosegnula je u prvom tromjesečju 2014. godine kada je
iznosila 1,6%. Slabljenje deflatornih pritisaka u drugom
tromjesečju nastavljeno je i u trećem tromjesečju i u
rujnu je deflacija iznosila navednih 0,1%. Deflacija na
godišnjoj razini u bh. ekonomiji prisutna je od kolovoza
2013. godine (slika 2.4).
Дефлација, посматрано на годишњем нивоу, свој
врхунац досегнула је у првом кварталу 2014. године када
је износила 1,6%. Слабљење дефлаторних притисака
у другом кварталу настављено је и у трећем кварталу
и у септембру је дефлација износила наведних 0,1%.
Дефлација на годишњем нивоу у бх. економији присутна
је од августа 2013. године (графикон 2.4).
Činjenica da troškovi vezani za hranu sudjeluju u ukupnim
troškovima kućanstava sa 35,2% ima presudan utjecaj na
razinu inflacije/deflacije u bh. ekonomiji. Kao što se vidi
na prethodnoj slici, kretanje opće razine cijena tijesno je
povezano s kretanjem cijena hrane.
Чињеница да трошкови везани за храну учествују у укупним
трошковима домаћинстава са 35,2% има пресудан утицај
на ниво инфлације/дефлације у бх. економији. Као што се
види на претходном графикону, кретање општег нивоа
цијена тијесно је повезано с кретањем цијена хране.
Kretanje cijena hrane najvećim dijelom može se vezati
za kretanje cijena ključnih prehrambenih sirovina na
svjetskim tržištima (slika 2.5).8 Odstupanje kretanja cijena
prehrambenih proizvoda na domaćem tržištu od trenda
kretanja cijena pšenice na svjetskom tržištu bilježi se u
trećem tromjesečju, a može se povezati s rastom cijena
Кретање цијена хране највећим дијелом може се везати
за кретање цијена кључних прехрамбених сировина на
свјетским тржиштима (графикон 2.5).8 Одступање кретања
цијена прехрамбених производа на домаћем тржишту
од тренда кретања цијена пшенице на свјетском тржишту
биљежи се у трећем кварталу, а може се повезати с растом
8
Pšenica i meso (u ovom slučaju govedina i piletina) se promatraju kao
ključne sirovine u prehrambenoj industriji.
8
Пшеница и месо (у овом случају говедина и пилетина) се посматрају
као кључне сировине у прехрамбеној индустрији.
41
CBBiH Bilten 3
2014.
CBBH Bulletin 3
Grafikon 2.4: Godišnje promjene u opštem nivou
potrošačkih cijena
2014
Graph 2.4: Annual Changes in the General Consumer
Price Level
Inflacija/ Deflacija
4,0%
Inflation /Deflation
Godišnja promjena
cijena hrane i
bezalkoholnih pića
3,0%
Annual Change of
Prices of Food and
Non-Alcohol Beverages
2,0%
1,0%
0,0%
-1,0%
-2,0%
-3,0%
-4,0%
-5,0%
01
03
05
07
09
11
01 03 05 07 09 11 01 03 05 07 09
2012.
2013.
2014.
Izvor: BHAS
Source: BHAS
i očekivanjima rasta cijena domaćih žitarica usljed slabog
domaćeg uroda, i to zbog navedenih poplava.9 Pored
cijene hrane na svjetskim tržištima, cijene hrane u BiH su
determinisane i cijenama prehrambenih prerađevina čiji
deficit čini 15,1% ukupnog trgovinskog deficita u periodu
januar – septembar 2014. godine.
due to poor domestic yield caused by aforementioned
floods.9 Apart from being determined by food price on
world markets, food prices in BH are also determined by
prices of food products that recorded deficit accounting
for 15.1% of overall trade deficit in the period JanuarySeptember 2014.
Grafikon 2.5: Uticaj cijena pšenice i govedine na svjetskim
tržištima na cijene hrane u BiH
Graph 2.5: Impact of Prices of Wheat and Beef on the
World Markets on Food Prices in BH
Godišnje promjene u
cijenama pšenice (l.s.)
Godišnje promjene u
cijenama govedine
Promjene u opštem
nivou cijena hrane i
bezalkoholnih pića
60,0%
6,0%
50,0%
5,0%
40,0%
4,0%
30,0%
3,0%
20,0%
2,0%
10,0%
1,0%
0,0%
0,0%
-10,0%
-1,0%
-20,0%
-2,0%
-30,0%
-3,0%
-40,0%
-4,0%
-50,0%
01 03 05 07 09 11 01 03 05 07 09 11 01 03 05 07 09
2012.
Izvor: BHAS i www.indexmundi.com
42
2013.
Annual Changes in
Prices of Wheat (lh scale)
Annual Changes in
Prices of Beef
Changes in the General
Level of Prices of Food and
Non-alcohol Beverages
-5,0%
2014.
Source: BHAS and www.indexmundi.com
Uprkos činjenicama koje su u trećem kvartalu pozitivno
uticale na smanjenje deflacionog pritiska, u periodu
januar – septembar 2014. godine, u odnosu na isti period
prethodne godine, deflacija je iznosila 1,2%, što znači da
su prosječne cijene u ovom periodu, u poređenju s istim
periodom prethodne godine, niže za navedeni procenat.
Međutim, u narednom kvartalu realno je očekivati da se
nastavi popuštanje deflatornog pritiska, i to kako zbog
kretanja cijena hrane na svjetskom tako i na domaćem
Despite facts that positively impacted the decrease of
deflationary pressure in the third quarter, deflation in
the period January – September 2014 amounted to 1.2%
compared to the same period last year, which means
that average prices in this period were lower by the
aforementioned percentage compared to the same period
of the previous year. However, continued ease of the
deflationary pressure can be realistically expected in the
next quarter, due to food price trends on both world and
9
U drugom kvartalu je zabilježen pad dodate vrijednosti u poljoprivredi,
šumarstvu i ribolovu za 10,8%.
9
The second quarter recorded decline in added value in agriculture,
forestry and fishing by 10.8%.
CBBiH Bilten 3
ЦББиХ Билтен 3
2014.
Slika 2.4: Godišnje promjene u općoj razini potrošačkih
cijena
2014.
Графикон 2.4: Годишње промјене у општем нивоу
потрошачких цијена
Inflacija/ Deflacija
4,0%
Инфлација/ Дефлација
Godišnja promjena
cijena hrane i
bezalkoholnih pića
3,0%
Годишња промјена
цијена хране и
безалкохолних пића
2,0%
1,0%
0,0%
-1,0%
-2,0%
-3,0%
-4,0%
-5,0%
01
03
05
07
09
11
01 03 05 07 09 11 01 03 05 07 09
2012.
2013.
2014.
Izvor: BHAS
Извор: БХАС
mesa i očekivanjima rasta cijena domaćih žitarica usljed
slabog domaćeg uroda, i to zbog navedenih poplava.9
Pored cijene hrane na svjetskim tržištima, cijene hrane u BiH
su determinirane i cijenama prehrambenih prerađevina čiji
deficit čini 15,1% ukupnog trgovinskog deficita u razdoblju
siječanj – rujan 2014. godine.
цијена меса и очекивањима раста цијена домаћих житарица
усљед слабог домаћег урода, и то због наведених поплава.9
Поред цијене хране на свјетским тржиштима, цијене
хране у БиХ су детерминисане и цијенама прехрамбених
прерађевина чији дефицит чини 15,1% укупног трговинског
дефицита у периоду јануар – септембар 2014. године.
Slika 2.5: Utjecaj cijena pšenice i govedine na svjetskim
tržištima na cijene hrane u BiH
Графикон 2.5: Утицај цијена пшенице и говедине на
свјетским тржиштима на цијене хране у БиХ
Godišnje promjene u
cijenama pšenice (l.s.)
Godišnje promjene u
cijenama govedine
Promjene u općoj
razini cijena hrane i
bezalkoholnih pića
60,0%
6,0%
50,0%
5,0%
40,0%
4,0%
30,0%
3,0%
20,0%
2,0%
10,0%
1,0%
0,0%
0,0%
-10,0%
-1,0%
-20,0%
-2,0%
-30,0%
-3,0%
-40,0%
-4,0%
-50,0%
01 03 05 07 09 11 01 03 05 07 09 11 01 03 05 07 09
2012.
Izvor: BHAS i www.indexmundi.com
2013.
Годишње промјене у
цијенама пшенице (л.с.)
Годишње промјене у
цијенама говедине
Промјене у општем
нивоу цијена хране и
безалкохолних пића
-5,0%
2014.
Извор: БХАС и www.indexmundi.com
Usprkos činjenicama koje su u trećem tromjesečju pozitivno
utjecale na smanjenje deflacijskog pritiska, u razdoblju
siječanj – rujan 2014. godine, u odnosu na isto razdoblje
prethodne godine, deflacija je iznosila 1,2%, što znači da
su prosječne cijene u ovom razdoblju, u usporedbi s istim
razdobljem prethodne godine, niže za navedeni postotak.
Međutim, u narednom tromjesečju realno je očekivati da
se nastavi popuštanje deflatornog pritiska, i to kako zbog
kretanja cijena hrane na svjetskom tako i na domaćem
Упркос чињеницама које су у трећем кварталу позитивно
утицале на смањење дефлационог притиска, у периоду
јануар – септембар 2014. године, у односу на исти период
претходне године, дефлација је износила 1,2%, што значи
да су просјечне цијене у овом периоду, у поређењу с истим
периодом претходне године, ниже за наведени проценат.
Међутим, у наредном кварталу реално је очекивати да
се настави попуштање дефлаторног притиска, и то како
због кретања цијена хране на свјетском тако и на домаћем
9
U drugom tromjesečju je zabilježen pad dodate vrijednosti u
poljoprivredi, šumarstvu i ribolovu za 10,8%.
9
У другом кварталу је забиљежен пад додате вриједности у
пољопривреди, шумарству и риболову за 10,8%.
43
CBBiH Bilten 3
44
2014.
CBBH Bulletin 3
2014
tržištu. Na svjetskom tržištu u oktobru se bilježi godišnja
stopa rasta cijena mesa (govedine 49,9%, a piletine
8,4%), dok se rast cijena domaće hrane može očekivati
zbog poplava koje su ugrozile proizvodnju većine
poljoprivrednih kultura, ali i mesa.
domestic markets. Annual growth rate of meat prices (beef
49.9%, and chicken 8.4%) was recorded in October on the
world market, while increase in prices of domestic food can
be expected due to floods that endangered production of
the majority of crops, but also production of meat.
2.4 Plate i zaposlenost
2.4 Wages and Employment
U prvih osam mjeseci 2014. godine nisu zabilježene
suštinske promjene u globalnim trendovima na tržištu
rada. Prosječna nominalna neto plata je neznatno pala, a
u djelatnostima koje su pretrpjele štete usljed nepogoda,
zabilježen nešto značajniji pad neto plata. Broj zaposlenih
je neznatno porastao, a pri tome se u nekim djelatnostima
bilježi značajan rast broja zaposlenih, dok je u obrazovanju
zabilježen teško objašnjiv pad broja zaposlenih.
The initial eight months of 2014 did not record any substantial
changes in global labour market trends. Average nominal
net wage dropped slightly, and activities that suffered
damages due to natural disasters recorded somewhat
stronger decrease in net wages. Number of employees
slightly went up, where some activities recorded significant
increase in number of employees, while education recorded
a hardly explainable decline.
Prosječna nominalna neto plata u BiH u augustu, u odnosu
na prethodni mjesec, pala je za 1,3%, a zbog inflacije
realno je prosječna plata manja za 1,8%.10 Najviši uticaj
na prosječnu neto platu, zbog broja zaposlenih, imaju
prerađivačka industrija i trgovina te javna uprava i odbrana
i obrazovanje, i to kako zbog visine prosječne neto plate
tako i zbog broja zaposlenih. Na mjesečnom nivou najviši
nominalni pad neto plate zabilježen je u proizvodnji i
snabdijevanju električnom energijom, plinom, parom
i klimatizaciji od 4,1% (55 BAM), te u poljoprivredi,
šumarstvu i ribolovu od 3,2% (25 BAM). Ovakvo kretanje
prosječne neto plate u ove dvije djelatnosti moglo
bi se objasniti izuzetno niskom proizvodnjom usljed
elementarnih nepogoda.11 Pri tome, u sva tri područja
industrijske proizvodnje, građevinarstvu, stručnim,
naučnim i tehničkim djelatnostima, administrativnim i
pomoćnom uslužnim djelatnostima, umjetnosti, zabavi
i rekreaciji te ostalim uslužnim djelatnostima prosječna
plata od početka 2014. godine ima trend smanjenja.
Average nominal net wage in BH in August, compared to
the previous month, declined by 1.3%, and real average
wage was by 1.8% due to inflation.10 Manufacturing
industry and trade have the biggest impact on average
net wage due to number of employees, as well as the
public administration and defence and education, both
due to the amount of average net wage and the number
of employees. On the monthly level, the strongest nominal
decline of net wage was recorded in electricity, steam and
air conditioning production and supply by 4.1% (BAM 55),
and in agriculture, forestry and fishing by 3.2% (BAM 25).
Such trends in average net wages in these two activities
could be explained with extremely low production due
to natural disasters.11 At the same time, all three areas of
industrial production, construction, professional, scientific
and technical activities, administrative and support service
activities, arts, entertainment and recreation and other
service activities recorded a downward trend in average
wages from the beginning of 2014.
Od početka godine bilježi se trend rasta zaposlenosti
koja predstavlja osnovni cilj, ali i indikator rasta
(bez obzira na strukturu zaposlenih) i razvoja svake
ekonomije. Na mjesečnom nivou zabilježen je rast
od 0,04%, dok se na godišnjem nivou bilježi rast od
2,6%. Mjesečne promjene broja zaposlenih u svim
djelatnostima su zanemarive, izuzev u obrazovanju,
gdje je zabilježen manji broj zaposlenih za 1.819 osoba
(na godišnjoj osnovi je zabilježeno smanjenje broja
zaposlenih za 1.661 osobu, a od početka godine čak
za 3.958 osoba).12 Od početka godine daleko najveći
rast broja zaposlenih zabilježen je u prerađivačkoj
industriji, i to 9.159 osoba ili 7,1% (grafikon 2.6). U ovom
periodu, odnosno za prvih osam mjeseci u odnosu na
prosjek prethodne godine, zabilježen je rast obima
prerađivačke industrije (2,6%) i to djelimično može
objasniti ovako visoku stopu rasta broja zaposlenih.
From the beginning of the year, upward trend was
recorded in employment, which is the main goal and
indicator of growth (regardless of the employee structure)
and development of every economy. Monthly growth
of 0.04% and annual growth of 2.6% were recorded.
Monthly changes in number of employees in all activities
were negligible, except in education, which recorded
decrease by 1,819 employed persons (at the annual
level, decline in number of employees by 1,661 persons
was recorded, and by as many as 3,958 people from the
beginning of the year).12 From the beginning of the year,
manufacturing industry recorded by far the strongest
increase in number of employees - by 9,159 persons or
7.1% (Graph 2.6). This period, i.e. the initial eight months
recorded increase in manufacturing industry output
(2.6%) compared to the last year’s average, which partially
explains the high growth rate in the number of employees.
10
10
Mjesečna inflacija u septembru je bila navedenih 0,5%.
Monthly inflation in September amounted to the aforementioned 0.5%.
11
Hidroelektrane su u periodu januar – septembar 2014. godine proizvele
manje električne energije za 26,7% u odnosu na isti period prethodne godine.
Izvor: Kratkoročni pokazatelji energetske statistike, Agencije za statistiku BiH,
www.bhas.ba
11
In the period January-September 2014, hydroelectric plants produced
26.7% less electricity compared to the same period of the previous year.
Source: Short-Term Energy Statistics Indicators, BH Agency for Statistics,
www.bhas.ba
12
Izvor: Podaci preuzeti iz Saopštenja o broju zaposlenih po djelatnostima
od 20.10.2014. godine. BHAS www.bhas.ba
Malo je vjerovatno da je ovako veliki broj zaposlenih napustio ovu djelatnost. Ako ovo
nije greška onda nije lako dati pouzdano objašnjenje. Pri tome je u ovoj djelatnosti
zabilježen nominalni pad prosječne plate za 0,5% u odnosu na prethodni mjesec, a u
odnosu na isti mjesec prethodne godine, rast za 2,8%. Od početka godine nominalni
rast prosječne plate je 0,6%.
12
12 Source: Data taken over from the Press Release on Number of
Employees Per Activity of 20.10.2014. BHAS www.bhas.ba
It is highly improbable that so many employees abandoned this activity. Unless this
is an error, it is not easy to provide a reliable explanation. This activity also recorded
nominal average wage decline by 0.5% compared to the previous month, and 2.8%
increase compared to the same month of last year. From the beginning of the year,
nominal growth of average wage has amounted to 0.6%.
CBBiH Bilten 3
ЦББиХ Билтен 3
2014.
2014.
tržištu. Na svjetskom tržištu u listopadu se bilježi godišnja
stopa rasta cijena mesa (govedine 49,9%, a piletine 8,4%),
dok se rast cijena domaće hrane može očekivati zbog
poplava koje su ugrozile proizvodnju većine poljoprivrednih
kultura, ali i mesa.
тржишту. На свјетском тржишту у октобру се биљежи
годишња стопа раста цијена меса (говедине 49,9%, а
пилетине 8,4%), док се раст цијена домаће хране може
очекивати због поплава које су угрозиле производњу
већине пољопривредних култура, али и меса.
2.4 Plaće i zaposlenost
2.4 Плате и запосленост
U prvih osam mjeseci 2014. godine nisu zabilježene
suštinske promjene u globalnim trendovima na tržištu
rada. Prosječna nominalna neto plaća je neznatno pala, a
u djelatnostima koje su pretrpjele štete usljed nepogoda,
zabilježen nešto značajniji pad neto plaća. Broj zaposlenih
je neznatno porastao, a pri tome se u nekim djelatnostima
bilježi značajan rast broja zaposlenih, dok je u obrazovanju
zabilježen teško objašnjiv pad broja zaposlenih.
У првих осам мјесеци 2014. године нису забиљежене
суштинске промјене у глобалним трендовима на тржишту
рада. Просјечна номинална нето плата је незнатно пала, а
у дјелатностима које су претрпјеле штете усљед непогода,
забиљежен нешто значајнији пад нето плата. Број запослених
је незнатно порастао, а при томе се у неким дјелатностима
биљежи значајан раст броја запослених, док је у образовању
забиљежен тешко објашњив пад броја запослених.
Prosječna nominalna neto plaća u BiH u kolovozu, u
odnosu na prethodni mjesec, pala je za 1,3%, a zbog
inflacije realno je prosječna plaća manja za 1,8%.10 Najviši
utjecaj na prosječnu neto plaću, zbog broja zaposlenih,
imaju prerađivačka industrija i trgovina te javna uprava
i obrana i obrazovanje, i to kako zbog visine prosječne
neto plaće tako i zbog broja zaposlenih. Na mjesečnoj
razini najviši nominalni pad neto plaće zabilježen je u
proizvodnji i opskrbi električnom energijom, plinom,
parom i klimatizaciji od 4,1% (55 BAM), te u poljoprivredi,
šumarstvu i ribolovu od 3,2% (25 BAM). Ovakvo kretanje
prosječne neto plaće u ove dvije djelatnosti moglo
bi se objasniti izuzetno niskom proizvodnjom usljed
elementarnih nepogoda.11 Pri tome, u sva tri područja
industrijske proizvodnje, građevinarstvu, stručnim,
naučnim i tehničkim djelatnostima, administrativnim i
pomoćnom uslužnim djelatnostima, umjetnosti, zabavi
i rekreaciji te ostalim uslužnim djelatnostima prosječna
plaća od početka 2014. godine ima trend smanjenja.
Просјечна номинална нето плата у БиХ у августу, у односу на
претходни мјесец, пала је за 1,3%, а због инфлације реално је
просјечна плата мања за 1,8%.10 Највиши утицај на просјечну
нето плату, због броја запослених, имају прерађивачка
индустрија и трговина те јавна управа и одбрана и
образовање, и то како због висине просјечне нето плате
тако и због броја запослених. На мјесечном нивоу највиши
номинални пад нето плате забиљежен је у производњи
и снабдијевању електричном енергијом, гасом, паром
и климатизацији од 4,1% (55 BAM), те у пољопривреди,
шумарству и риболову од 3,2% (25 BAM). Овакво кретање
просјечне нето плате у ове двије дјелатности могло
би се објаснити изузетно ниском производњом усљед
елементарних непогода.11 При томе, у сва три подручја
индустријске производње, грађевинарству, стручним,
научним и техничким дјелатностима, административним и
помоћном услужним дјелатностима, умјетности, забави и
рекреацији те осталим услужним дјелатностима просјечна
плата од почетка 2014. године има тренд смањења.
Od početka godine bilježi se trend rasta zaposlenosti
koja predstavlja osnovni cilj, ali i pokazatelj rasta
(bez obzira na strukturu zaposlenih) i razvoja svake
ekonomije. Na mjesečnoj razini zabilježen je rast
od 0,04%, dok se na godišnjoj razini bilježi rast od
2,6%. Mjesečne promjene broja zaposlenih u svim
djelatnostima su zanemarive, izuzev u obrazovanju,
gdje je zabilježen manji broj zaposlenih za 1.819 osoba
(na godišnjoj osnovi je zabilježeno smanjenje broja
zaposlenih za 1.661 osobu, a od početka godine čak
za 3.958 osoba).12 Od početka godine daleko najveći
rast broja zaposlenih zabilježen je u prerađivačkoj
industriji, i to 9.159 osoba ili 7,1% (slika 2.6). U ovom
razdoblju, odnosno za prvih osam mjeseci u odnosu na
prosjek prethodne godine, zabilježen je rast obujma
prerađivačke industrije (2,6%) i to djelomično može
objasniti ovako visoku stopu rasta broja zaposlenih.
Од почетка године биљежи се тренд раста запослености
која представља основни циљ, али и индикатор раста
(без обзира на структуру запослених) и развоја сваке
економије. На мјесечном нивоу забиљежен је раст
од 0,04%, док се на годишњем нивоу биљежи раст
од 2,6%. Мјесечне промјене броја запослених у свим
дјелатностима су занемариве, изузев у образовању,
гдје је забиљежен мањи број запослених за 1.819 lica
(на годишњој основи је забиљежено смањење броја
запослених за 1.661 lice, а од почетка године чак за
3.958 lica).12 Од почетка године далеко највећи раст
броја запослених забиљежен је у прерађивачкој
индустрији, и то 9.159 lica или 7,1% (графикон 2.6). У
овом периоду, односно за првих осам мјесеци у односу
на просјек претходне године, забиљежен је раст обима
прерађивачке индустрије (2,6%) и то дјелимично може
објаснити овако високу стопу раста броја запослених.
10
10
Mjesečna inflacija u rujnu je bila navedenih 0,5%.
Мјесечна инфлација у септембру је била наведених 0,5%.
11
Hidroelektrane su u razdoblju siječanj – rujan 2014. godine proizvele
manje električne energije za 26,7% u odnosu na isto razdoblje prethodne godine.
Izvor: Kratkoročni pokazatelji energetske statistike, Agencije za statistiku BiH,
www.bhas.ba
11
Хидроелектране су у периоду јануар – септембар 2014. године произвеле
мање електричне енергије за 26,7% у односу на исти период претходне године.
Извор: Краткорочни показатељи енергетске статистике, Агенције за статистику
БиХ, www.bhas.ba
12
Izvor: Podaci preuzeti iz Priopćenja o broju zaposlenih po djelatnostima
od 20.10.2014. godine. BHAS www.bhas.ba
Malo je vjerojatno da je ovako veliki broj zaposlenih napustio ovu djelatnost. Ako ovo
nije greška onda nije lako dati pouzdano objašnjenje. Pri tome je u ovoj djelatnosti
zabilježen nominalni pad prosječne plaće za 0,5% u odnosu na prethodni mjesec, a u
odnosu na isti mjesec prethodne godine, rast za 2,8%. Od početka godine nominalni
rast prosječne plaće je 0,6%.
12
Извор: Подаци преузети из Саопштења о броју запослених по
дјелатностима од 20.10.2014. године. БХАС www.bhas.ba
Мало је вјероватно да је овако велики број запослених напустио ову дјелатност.
Ако ово није грешка онда није лако дати поуздано објашњење. При томе је у
овој дјелатности забиљежен номинални пад просјечне плате за 0,5% у односу на
претходни мјесец, а у односу на исти мјесец претходне године, раст за 2,8%. Од
почетка године номинални раст просјечне плате је 0,6%.
45
CBBiH Bilten 3
2014.
CBBH Bulletin 3
2014
Značajan rast zaposlenih zabilježen je još u trgovini
(2.228 osoba), hotelijerstvu i ugostiteljstvu (1.544),
prevozu i skladištenju (1.295) te djelatnosti koja obuhvata
umjetnost, zabavu i rekreaciju (1.439) i vjerovatno je bar u
jednom broju ovih djelatnosti posljedica aktivnosti koje se
poduzimaju s ciljem suzbijanja rada na crno.
Significant rise in number of employees was also recorded
in trade (2,228 persons), hotel industry and catering (1,544),
transportation and storage (1,295), and activity that includes
arts, entertainment and recreation (1,439), and at least in a
number of these activities it probably resulted from actions
that were taken to suppress unregistered labour.
Grafikon 2.6: Promjene u broju zaposlenih u prvih osam
mjeseci 2014.
Graph 2.6: Changes in the Number of Employees in the
First Eight Months of 2014
X
Y
Promjena u broju uposlenih
u djelatnosti u odnosu na
decembar 2013.
Udio djelatnosti u ukupnom
broju uposlenih u avgustu
2014. godine
45%
Y
Ostale
djelatnosti
40%
Other
activities
35%
30%
Change in the Number of
Employees in Activity Compared
to December 2013
X
Share of Activity in the
Total Number of Employees
in August 2014
Y
25%
20%
C
G
15%
O
10%
5%
0%
H
I
N
0%
2%
4%
6%
8%
Izvor: BHAS
46
10%
X
12%
Source: BHAS
Legenda:
Legend:
C: Prerađivačka industrija
G: Trgovina na veliko i malo, popravak motornih vozila i motocikala
H: Prevoz i skladištenje
I: Djelatnost pružanja smještaja te pripreme i usluživanja hrane
N: Administrativne i pomoćne uslužne djelatnosti
O: Javna uprava i odbrana, obavezno socijalno osiguranje.
C: Manufacturing Industry
G: Wholesale and Retail Trade; Repair of Motor Vehicles and Motorcycles
H: Transportation and Storage
I: Accommodation and Food Service Activities
N: Administrative and Support Service Activities
O: Public Administration and Defence; Compulsory Social Insurance
Prema podacima objavljenim u Anketi o radnoj snazi
u BiH,13 radno sposobno stanovništvo u 2014. čini 2,56
miliona stanovnika, i to je manje za oko 53 hiljade ili 2,0%, u
poređenju s prethodnom godinom. Od tog broja, oko 1,44
miliona, ili 56,3%, stanovnika je neaktivno stanovništvo, a
oko 1,12 miliona, ili 43,7%, je radno aktivno stanovništvo.
U neaktivno stanovništvo se svrstavaju osobe do navršene
15. godine života i radno sposobne osobe koje se ne
izjašnjavaju niti da su zaposlene niti da su nezaposlene,
dok radno aktivno stanovništvo čine zaposlene i
nezaposlene osobe. U poređenju s prethodnom godinom,
broj neaktivnog stanovništva je manji za oko 40 hiljada
ili 3,4%, a broj aktivnog stanovništva je manji za oko 13
hiljada ili 1,1%.14
According to data published in the BH Labour Force
Survey,13 working-age population in 2014 accounted
for 2,56 million people, which is by approximately 53
thousand or 2.0% less than in the previous year. Of this
number, around 1.44 million or 56.3% of the population
are inactive, and around 1.12 million or 43.7% are labouractive. Inactive population includes persons up to 15 years
of age and working-age persons who do not declare to
be either employed or unemployed, while labour-active
population includes employed and unemployed persons.
Compared to the previous year, the number of inactive
population declined by around 40 thousand or 3.4%,
and number of active population declined by around 13
thousand or 1.1%.14
13
Agencija za statistiku BiH, Anketa o radnoj snazi – prethodni podaci,
objavljena u septembru 2014. godine, www.bhas.ba
13
BH Agency for Statistics, Labour Force Survey – previous data, published
in September 2014, www.bhas.ba
14
Smanjenje aktivnog stanovništva vjerovatno je bar jednim dijelom
povezano s odlivom mlade radne snage koja ne može da se zaposli u BiH.
14
Decrease in the number of active population is probably at least partially
related to drain of young workforce that is not able to find employment in BH.
CBBiH Bilten 3
ЦББиХ Билтен 3
2014.
2014.
Značajan rast zaposlenih zabilježen je još u trgovini (2.228
osoba), hotelijerstvu i ugostiteljstvu (1.544), prijevozu
i skladištenju (1.295) te djelatnosti koja obuhvata
umjetnost, zabavu i rekreaciju (1.439) i vjerojatno je bar u
jednom broju ovih djelatnosti posljedica aktivnosti koje
se poduzimaju s ciljem suzbijanja rada na crno.
Значајан раст запослених забиљежен је још у трговини
(2.228 лица), хотелијерству и угоститељству (1.544), превозу
и складиштењу (1.295) те дјелатности која обухвата
умјетност, забаву и рекреацију (1.439) и вјероватно је бар у
једном броју ових дјелатности посљедица активности које
се подузимају с циљем сузбијања рада на црно
Slika 2.6: Promjene u broju uposlenih u prvih osam
mjeseci 2014.
Графикон 2.6: Промјене у броју запослених у првих
осам мјесеци 2014.
X
Y
Promjena u broju uposlenih
u djelatnosti u odnosu na
prosinac 2013.
Udio djelаtnosti u ukupnom
broju uposlenih u kolovozu
2014. godine
45%
Y
Ostale
djelatnosti
40%
Остале
дјелатности
35%
30%
Промјена у броју запослених
у дјелатности у односу на
децембар 2013.
X
Удио дјелатности у укупном
броју запослених у августу
2014. године
Y
25%
20%
C
G
15%
O
10%
5%
0%
H
I
N
0%
2%
4%
6%
8%
Izvor: BHAS
10%
X
12%
Извор: БХАС
Legenda:
Легенда:
C: Prerađivačka industrija
G: Trgovina na veliko i malo, popravak motornih vozila i motocikala
H: Prevoz i skladištenje
I: Djelatnost pružanja smještaja te pripreme i usluživanja hrane
N: Administrativne i pomoćne uslužne djelatnosti
O: Javna uprava i odbrana, obvezno socijalno osiguranje.
Ц: Прерађивачка индустрија
Г: Трговина на велико и мало, поправак моторних возила и мотоцикала
Х: Превоз и складиштење
И: Дјелатност пружања смјештаја те припреме и услуживања хране
Н: Административне и помоћне услужне дјелатности
О: Јавна управа и одбрана, обавезно социјално осигурање.
Prema podacima objavljenim u Anketi o radnoj snazi
u BiH,13 radno sposobno stanovništvo u 2014. čini 2,56
milijuna stanovnika, i to je manje za oko 53 tisuće ili 2,0%, u
usporedbi s prethodnom godinom. Od tog broja, oko 1,44
milijuna, ili 56,3%, stanovnika je neaktivno stanovništvo, a
oko 1,12 milijuna, ili 43,7%, je radno aktivno stanovništvo.
U neaktivno stanovništvo se svrstavaju osobe do navršene
15. godine života i radno sposobne osobe koje se ne
izjašnjavaju niti da su zaposlene niti da su nezaposlene,
dok radno aktivno stanovništvo čine zaposlene i
nezaposlene osobe. U usporedbi s prethodnom godinom,
broj neaktivnog stanovništva je manji za oko 40 tisuća
ili 3,4%, a broj aktivnog stanovništva je manji za oko 13
tisuća ili 1,1%.14
Према подацима објављеним у Анкети о радној снази у
БиХ,13 радно способно становништво у 2014. чини 2,56
милиона становника, и то је мање за око 53 хиљаде или
2,0%, у поређењу с претходном годином. Од тог броја,
око 1,44 милиона, или 56,3%, становника је неактивно
становништво, а око 1,12 милиона, или 43,7%, је радно
активно становништво. У неактивно становништво се
сврставају лица до навршене 15. године живота и радно
способна лица која се не изјашњавају нити да су запослена
нити да су незапослена, док радно активно становништво
чине запослена и незапослена лица. У поређењу с
претходном годином, број неактивног становништва
је мањи за око 40 хиљада или 3,4%, а број активног
становништва је мањи за око 13 хиљада или 1,1%.14
13
Agencija za statistiku BiH, Anketa o radnoj snazi – prethodni podaci,
objavljena u rujnu 2014. godine, www.bhas.ba
13
Агенција за статистику БиХ, Анкета о радној снази – претходни
подаци, објављена у септембру 2014. године, www.bhas.ba
14
Smanjenje aktivnog stanovništva vjerojatno je bar jednim dijelom
povezano s odljevom mlade radne snage koja ne može da se zaposli u BiH.
14
Смањење активног становништва вјероватно је бар једним дијелом
повезано с одливом младе радне снаге која не може да се запосли у БиХ.
47
CBBiH Bilten 3
2014.
CBBH Bulletin 3
Tabela 2.1: Struktura radno sposobnog stanovništva u BiH
Table 2.1: Working age population structure
2012.
2013.
2014.
u 000
in 000
struktura
Structure
u 000
in 000
struktura
Structure
u 000
in 000
struktura
Structure
Radno sposobno stanovništvo
Population Capable to Work
2.566
100%
2.618
100%
2.565
100%
1.1
Neaktivno stanovništvo
Inactive Population
1.436
56,0%
1.485
56,4%
1.445
56,3%
1.2
Aktivno stanovništvo
Active Population
1.130
44,0%
1.133
43,6%
1.120
43,7%
1
Prema Anketi, u BiH u 2014. godini u okviru radne snage
bilo je 812.000 zaposlenih, što je manje za 600 osoba
u poređenju s prethodnom godinom.15 Bez obzira na
smanjenje broja zaposlenih osoba, stopa zaposlenosti
nije se bitno promijenila u odnosu na prethodnu godinu i
tokom posmatrane tri godine oscilira 10 baznih poena na
nivou BiH.
According to the Survey, labour force in BH in 2014 included
812,000 employed persons, which is 600 less compared to
the previous year.15 Regardless of the decrease in number
of employed persons, employment rate did not change
significantly compared to last year, and over the three
observed years, it oscillates by 10 basis points at the BH
level.
Tabela 2.2: Stope aktivnosti stanovništva po entitetima (u%)
Table 2.2: Population Activity Rates by Entities (in %)
2012.
1
Stopa aktivnosti
Activity Rate
2
Stopa zaposlenosti
Employment Rate
3
Stopa nezaposlenosti
Unemployment Rate
2013.
2014.
BiH
BH
FBiH
FBH
RS
RS
DB
DB
BiH
BH
FBiH
FBH
RS
RS
DB
DB
BiH
BH
FBiH
FBH
RS
RS
DB
DB
44
42,4
47,4
36,7
43,6
41,8
47,4
36,7
43,7
42,1
47
37
31,7
30
35,3
24,8
31,6
30,3
34,6
23,7
31,7
30,2
34,9
23,9
28
29,4
25,6
32,5
27,5
27,6
27
35,5
27,5
28,4
25,7
35,4
Broj nezaposlenih u BiH u 2014. godini je 308.000 osoba,
dok je u 2013. godini bilo nezaposleno 311.491 osoba.
Iako je broj nezaposlenih manji za 3.491 osobu, stopa
nezaposlenosti je ista kao i u prethodnoj godini i iznosi
27,5%. Stope kako zaposlenih tako i nezaposlenih nisu
se značajno mijenjale u posmatrane tri godine. Znatno
manji broj nezaposlenih osoba prema Anketi radne snage
(308 hiljada nezaposlenih osoba) od administrativno
registrovanog broja u zavodima za zapošljavanje (621
hiljada nezaposlenih osoba) ukazuje da je značajan
broj osoba pokušavao obezbijediti egzistenciju radom
na crno, što znači u okviru neregistrovane ekonomije
ili nije obuhvaćen administrativnim praćenjem broja
zaposlenih.
There were 308,000 unemployed persons in BH in 2014,
and 311,491 people were unemployed in 2013. Although
the number of unemployed persons decreased by 3,491,
unemployment rate is the same as in the previous year:
27.5%. Employment and unemployment rates did not
change significantly over the three observed years.
According to the Labour Force Survey, significantly
lower number of unemployed persons (308,000) than
the formally registered number in employment bureaus
(621,000 unemployed persons) indicates that a substantial
number of people either tried to earn for living with
unregistered work, i.e. in unregistered economy, or they
were not covered by administrative monitoring of the
number of employees.
Tabela 2.3: Struktura zaposlenih prema području
djelatnosti u BiH (u %)
Djelatnosti / Activities
Table 2.3: Employment Structure by Activities in
BH (in %)
2009.
2010.
2011.
2012.
2013.
2014.
Poljoprivredne / Agriculture
21,2
19,7
19,6
20,6
18,9
17,1
Nepoljoprivredne / Other than Agriculture
31,5
31
28,9
30,4
29,8
30,0
Uslužne djelatnosti / Services
47,3
49,3
51,5
49
51,3
52,9
Ukupno / Total
100
100
100
100
100
100
15
Struktura zaposlenih osoba prema statusu u zaposlenju pokazuje
da osobe u plaćenoj zaposlenosti (zaposlenici) imaju najveće učešće (77,0%).
Učešće samozaposlenih osoba je bilo 22,7% a neplaćenih pomažućih članova je
bilo 4,0%.
48
2014
15
Structure of employed persons per employment status shows that
persons in paid employment (employees) account for the largest share (77.0%). The
share of self-employed persons was 22.7%, and unpaid supporting family members
accounted for 4.0%.
CBBiH Bilten 3
ЦББиХ Билтен 3
2014.
Tablica 2.1: Struktura radno sposobnog stanovništva u BiH
2014.
Табела 2.1: Структура радно способног становништва у БиХ
2012.
2013.
2014.
u 000
у 000
struktura
структура
u 000
у 000
struktura
структура
u 000
struktura
структура
Radno sposobno stanovništvo
Радно способно становништво
2.566
100%
2.618
100%
2.565
100%
1.1
Neaktivno stanovništvo
Неактивно становништво
1.436
56,0%
1.485
56,4%
1.445
56,3%
1.2
Aktivno stanovništvo
Активно становништво
1.130
44,0%
1.133
43,6%
1.120
43,7%
1
Prema Anketi, u BiH u 2014. godini u okviru radne snage
bilo je 812.000 zaposlenih, što je manje za 600 osoba
u usporedbi s prethodnom godinom.15 Bez obzira na
smanjenje broja zaposlenih osoba, stopa zaposlenosti
nije se bitno promijenila u odnosu na prethodnu godinu i
tijekom promatrane tri godine oscilira 10 baznih bodova na
razinu BiH.
Према Анкети, у БиХ у 2014. години у оквиру радне
снаге било је 812.000 запослених, што је мање за 600
лица у поређењу с претходном годином.15 Без обзира
на смањење броја запослених лица, стопа запослености
није се битно промијенила у односу на претходну годину
и током посматране три године осцилира 10 базних
поена на нивоу БиХ.
Tablica 2.2: Stope aktivnosti stanovništva po entitetima (u%)
Табела 2.2: Стопе активности становништва по ентитетима (у%)
2012.
1
Stopa aktivnosti
Стопа активности
2
Stopa zaposlenosti
Стопа запослености
3
Stopa nezaposlenosti
Стопа незапослености
2013.
2014.
BiH
БиХ
FBiH
ФБиХ
RS
РС
DB
ДБ
BiH
БиХ
FBiH
ФБиХ
RS
РС
DB
ДБ
BiH
БиХ
FBiH
ФБиХ
RS
РС
DB
ДБ
44
42,4
47,4
36,7
43,6
41,8
47,4
36,7
43,7
42,1
47
37
31,7
30
35,3
24,8
31,6
30,3
34,6
23,7
31,7
30,2
34,9
23,9
28
29,4
25,6
32,5
27,5
27,6
27
35,5
27,5
28,4
25,7
35,4
Broj nezaposlenih u BiH u 2014. godini je 308.000 osoba,
dok je u 2013. godini bilo nezaposleno 311.491 osoba.
Iako je broj nezaposlenih manji za 3.491 osobu, stopa
nezaposlenosti je ista kao i u prethodnoj godini i iznosi
27,5%. Stope kako zaposlenih tako i nezaposlenih nisu
se značajno mijenjale u promatrane tri godine. Znatno
manji broj nezaposlenih osoba prema Anketi radne snage
(308 tisuća nezaposlenih osoba) od administrativno
registriranog broja u zavodima za zapošljavanje (621
tisuća nezaposlenih osoba) ukazuje da je značajan
broj osoba pokušavao osigurati egzistenciju radom
na crno, što znači u okviru neregistrirane ekonomije
ili nije obuhvaćen administrativnim praćenjem broja
zaposlenih.
Број незапослених у БиХ у 2014. години је 308.000 лица,
док је у 2013. години било незапослено 311.491 лице.
Иако је број незапослених мањи за 3.491 лице, стопа
незапослености је иста као и у претходној години и износи
27,5%. Стопе како запослених тако и незапослених нису
се значајно мијењале у посматране три године. Знатно
мањи број незапослених лица према Анкети радне снаге
(308 хиљада незапослених лица) од административно
регистрованог броја у заводима за запошљавање (621
хиљада незапослених лица) указује да је значајан број
лица покушавао обезбиједити егзистенцију радом на
црно, што значи у оквиру нерегистроване економије
или није обухваћен административним праћењем броја
запослених.
Tablica 2.3: Struktura zaposlenih prema području
djelatnosti u BiH (u %)
Djelatnosti / Дјелатности
Table 2.3: Структура запослених према подручју
дјелатности у БиХ (у %)
2009.
2010.
2011.
2012.
2013.
2014.
Poljoprivredne / Пољопривредне
21,2
19,7
19,6
20,6
18,9
17,1
Nepoljoprivredne / Непољопривредне
31,5
31
28,9
30,4
29,8
30,0
Uslužne djelatnosti / Услужне дјелатности
47,3
49,3
51,5
49
51,3
52,9
Ukupno / Укупно
100
100
100
100
100
100
15
Struktura zaposlenih osoba prema statusu u zaposlenju pokazuje
da osobe u plaćenoj zaposlenosti (zaposlenici) imaju najveći udio (77,0%). Udio
samozaposlenih osoba je bilo 22,7% a neplaćenih pomažućih članova je bio
4,0%.
15
Структура запослених лица према статусу у запослењу показује
да лица у плаћеној запослености (запосленици) имају највеће учешће (77,0%).
Учешће самозапослених лица је било 22,7% а неплаћених помажућих чланова је
било 4,0%.
49
CBBiH Bilten 3
2014.
Pad zaposlenih u poljoprivredi signalizira neadekvatnu
razvojnu strategiju i nepostojanje odgovarajuće podrške
ovom sektoru. Adekvatna podrška ovome sektoru,
uz postojeće prirodne uslove, omogućila bi njegov
razvoj i samim tim zapošljavanje značajnog broja
osoba. Rast zaposlenih u uslužnim djelatnostima bio bi
prihvatljiv da je bh. ekonomija na nivou razvijenosti koji
podrazumijeva ovakvu promjenu strukture zaposlenih
(tehnološki visoko razvijena ekonomija). Rast učešća
zaposlenih u nepoljoprivrednim djelatnostima (industrija
i građevinarstvo), odnosno proizvodnim djelatnostima, je
ohrabrujuća činjenica i pokazuje da ove djelatnosti, koje
trebaju biti oslonac razvoja ekonomije, postaju nosioci
zapošljavanja.
50
CBBH Bulletin 3
2014
Decline in number of employed persons in agriculture
signalized inadequate development strategy and nonexistence of adequate support to this sector. Adequate support
to this sector, along with the existing natural conditions,
would enable its development and thereby employment
of significant number of people. Increase in number of
employees in service activities would have been acceptable
if BH economy was at a development level that implied such
change in the structure of employees (highly technologically
developed economy). Increase in share of employees in
non-agricultural activities (industry and construction), i.e. in
the production activities, is encouraging and illustrates that
these activities, that should be the backbone of economy
development, are becoming employment leaders.
CBBiH Bilten 3
2014.
Pad zaposlenih u poljoprivredi signalizira neadekvatnu
razvojnu strategiju i nepostojanje odgovarajuće podrške
ovom sektoru. Adekvatna podrška ovome sektoru,
uz postojeće prirodne uvjete, omogućila bi njegov
razvoj i samim tim zapošljavanje značajnog broja
osoba. Rast zaposlenih u uslužnim djelatnostima bio bi
prihvatljiv da je bh. ekonomija na razini razvijenosti koja
podrazumijeva ovakvu promjenu strukture zaposlenih
(tehnološki visoko razvijena ekonomija). Rast udjela
zaposlenih u nepoljoprivrednim djelatnostima (industrija
i građevinarstvo), odnosno proizvodnim djelatnostima, je
ohrabrujuća činjenica i pokazuje da ove djelatnosti, koje
trebaju biti oslonac razvoja ekonomije, postaju nositelji
zapošljavanja.
ЦББиХ Билтен 3
2014.
Пад запослених у пољопривреди сигнализира
неадекватну развојну стратегију и непостојање
одговарајуће подршке овом сектору. Адекватна подршка
овоме сектору, уз постојеће природне услове, омогућила
би његов развој и самим тим запошљавање значајног броја
лица. Раст запослених у услужним дјелатностима био би
прихватљив да је бх. економија на нивоу развијености који
подразумијева овакву промјену структуре запослених
(технолошки високо развијена економија). Раст учешћа
запослених у непољопривредним дјелатностима
(индустрија и грађевинарство), односно производним
дјелатностима, је охрабрујућа чињеница и показује да ове
дјелатности, које требају бити ослонац развоја економије,
постају носиоци запошљавања.
51
CBBiH Bilten 3
52
2014.
CBBH Bulletin 3
2014
3. FINANSIJSKI SEKTOR
3 FINANCIAL SECTOR
Treći kvartal karakteriše snažan rast deviznih rezervi
usljed povećanja javnog vanjskog duga (doznačavanje
sredstava SBA od MMF-a), te aktivnosti komercijalnih
banaka s rezidentima. Usljed navedenog priliva i
monetarna baza i novčana masa u širem smislu bilježe
značajne i kvartalne i godišnje stope rasta. S obzirom na
ipak snažniji rast monetarne baze u odnosu na novčanu
masu, došlo je do usporavanja procesa multiplikacije
novca. Doznačavanje i distribucija sredstava su
dodatno pojačali rast depozita, što se reflektiralo na
porast osnovice za obračun obavezne rezerve i stanja
računa rezervi kod CBBiH. Uslijed smanjene privredne
aktivnosti u BiH i komercijalne banke su imale
umjerene kreditne aktivnosti tokom trećeg kvartala
2014. godine. Pored emisija javnog duga entiteta, na
rast prometa na bh. berzama utiče i redovan promet
akcijama. Iako se budžet FBiH i dalje finansira po nižoj
kamatnoj stopi, razlika u cijeni javnog duga između
entiteta je smanjena. Vrijednost međubankarskog
platnog prometa je u mnogo većem porastu u RTGS-u
nego u žirokliringu, u kojem se prosječna vrijednost
transakcije smanjuje, dok prosječna vrijednost
transakcije u RTGS-u raste.
The third quarter is characterised by strong increase in
foreign exchange reserves due to increase of foreign
public debt (remittance of IMF SBA funds) and activities of
commercial banks with residents. Due to aforementioned
inflow, both monetary base and money supply in a broader
sense record significant quarterly and annual growth rates.
Given the stronger increase of monetary base compared to
money supply, money multiplication process was slowed
down. Remittance and distribution of funds additionally
enhanced deposit growth, which was reflected on the
increase of base for calculation of the reserve requirement
and balance on the reserve account with the CBBH. Due to
economic activity downturn in BH, commercial banks also
had moderate lending activities during the third quarter
of 2014. Apart from issues of Entities’ public debt, regular
turnover of shares also influenced turnover increase on
BH stock exchange markets. Although the FBH budget
is still financed with lower interest rate, the difference in
price of public debt between the Entities was decreased.
Value of interbank payment transactions rises much more
strongly in RTGS than in Gyro Clearing, where the average
transaction value is dropping, while average transaction
value in RTGS is rising.
3.1 Devizne rezerve i monetarna kretanja
3.1Foreign Exchange Reserves and Monetary Trends
U trećem kvartalu evidentan je snažni rast deviznih rezervi
usljed značajnog povećanja javnog vanjskog duga, što
je i najavljeno u prošlom biltenu CBBiH (grafikon 3.1).
Početkom jula doznačena su sredstva VII i VIII tranše SBA,
kao i dodatna sredstva kao podrška budžetima za potrebe
ublažavanja posljedica prirodne katastrofe, u ukupnom
iznosu od 373,3 miliona BAM. Uz povećanje duga i od
ostalih kreditora, posebno Evropske investicione banke
i Svjetske banke u ukupnom iznosu od 151, 0 miliona
BAM (pogledati tabelu 32 za detaljniji prikaz duga po
kreditorima) te sezonski uticaj otkupa deviza, ukupno
kvartalno povećanje deviznih rezervi iznosi čak 592,9
miliona BAM (8,3%).
The third quarter recorded evident strong growth of foreign
exchange reserves due to significant increase of public foreign
debt, which was announced in the last issue of CBBH Bulletin
(Graph 3.1). In early July, VII and VIII SBA tranches were remitted,
as well as additional funds to support budgets for the purposes
of mitigating the consequences of natural disaster, in the
total amount of BAM 373.3 million. With the increase of debt
from other creditors as well, especially from the European
Investment Bank and the World Bank, in the total amount of
BAM 151.0 million (see Table 32 for a more detailed overview
of debt per creditors), and seasonal impact of foreign currency
repurchase, the total quarterly increase of foreign exchange
reserves amounts to as much as BAM 592.9 million (8.3%).
Usljed nastavka procesa razduživanja bankarskog sektora
došlo je do smanjenja strane pasive u ukupnom iznosu
od 417,1 milion BAM u odnosu na kraj prethodne godine,
dok kvartalno smanjenje iznosi 84,5 miliona BAM. Saldo
kupovine i prodaje BAM u trećem kvartalu je pozitivan i
iznosi 612,4 miliona BAM, od kojih se 403,1 milion BAM
odnosi na transakcije CBBiH s komercijalnim bankama. Iz
navedenoga je jasno da potražnja za domaćom valutom
bankarskog sektora nije uzrokovana promjenama u
kretanjima strane pasive i strane aktive ovog sektora (koja
je zabilježila i kvartalno povećanje od 60,4 miliona BAM),
nego je rezultat potražnje klijenata banaka (grafikon 3.2).
Usljed konverzije pomenutih sredstava u julu, ostvareni
Due to continued deleverage process of the banking sector,
foreign liabilities recorded decrease in the total amount of BAM
417.1 million compared to the end of the previous year, and
the quarterly decrease amounts to BAM 84.5 million. Balance
of BAM purchase and sale was positive in the third quarter and
amounted to BAM 612.4 million, of which BAM 403.1 million
accounts for CBBH’s transactions with commercial banks. The
above clearly indicates that the demand of banking sector for
domestic currency was not caused by changed trends in foreign
liabilities and foreign assets of this sector (that also recorded
quarterly increase by BAM 60.4 million), but resulted from the
demand of banks’ clients (Graph 3.2). Due to conversion of the
aforementioned funds in July, the realised balance of BAM
CBBiH Bilten 3
ЦББиХ Билтен 3
2014.
2014.
3. FINANCIJSKI SEKTOR
3. ФИНАНСИЈСКИ СЕКТОР
Treće tromjesečje karakterizira snažan rast deviznih
rezervi usljed povećanja javnog vanjskog duga
(doznačavanje sredstava SBA od MMF-a), te aktivnosti
komercijalnih banaka s rezidentima. Usljed navedenog
priljeva i monetarna baza i novčana masa u širem smislu
bilježe značajne i tromjesečne i godišnje stope rasta. S
obzirom na ipak snažniji rast monetarne baze u odnosu
na novčanu masu, došlo je do usporavanja procesa
multiplikacije novca. Doznačavanje i distribucija
sredstava su dodatno pojačali rast depozita, što se
reflektiralo na porast osnovice za obračun obvezne
rezerve i stanja računa rezervi kod CBBiH. Uslijed
smanjene gospodarske aktivnosti u BiH i komercijalne
banke su imale umjerene kreditne aktivnosti tijekom
trećeg tromjesečja 2014. godine. Pored emisija javnog
duga entiteta, na rast prometa na bh. burzama utječe
i redovan promet akcijama. Iako se proračun FBiH i
dalje financira po nižoj kamatnoj stopi, razlika u cijeni
javnog duga između entiteta je smanjena. Vrijednost
međubankarskog platnog prometa je u mnogo većem
porastu u RTGS-u nego u žirokliringu, u kojem se
prosječna vrijednost transakcije smanjuje, dok prosječna
vrijednost transakcije u RTGS-u raste.
Трећи квартал карактерише снажан раст девизних
резерви усљед повећања јавног спољног дуга
(дозначавање средстава СБА од ММФ-а), те активности
комерцијалних банака с резидентима. Усљед наведеног
прилива и монетарна база и новчана маса у ширем
смислу биљеже значајне и кварталне и годишње стопе
раста. С обзиром на ипак снажнији раст монетарне
базе у односу на новчану масу, дошло је до успоравања
процеса мултипликације новца. Дозначавање и
дистрибуција средстава су додатно појачали раст
депозита, што се рефлектирало на пораст основице
за обрачун обавезне резерве и стања рачуна резерви
код ЦББиХ. Услијед смањене привредне активности у
БиХ и комерцијалне банке су имале умјерене кредитне
активности током трећег квартала 2014. године. Поред
емисија јавног дуга ентитета, на раст промета на бх.
берзама утиче и редован промет акцијама. Иако се
буџет ФБиХ и даље финансира по нижој каматној
стопи, разлика у цијени јавног дуга између ентитета је
смањена. Вриједност међубанкарског платног промета
је у много већем порасту у RTGS-u него у жироклирингу,
у којем се просјечна вриједност трансакције смањује,
док просјечна вриједност трансакције у RTGS-u расте.
3.1 Devizne rezerve i monetarna kretanja
3.1 Девизне резерве и монетарна кретања
U trećem tromjesečju evidentan je snažni rast deviznih
rezervi usljed značajnog povećanja javnog vanjskog duga,
što je i najavljeno u prošlom biltenu CBBiH (slika 3.1).
Početkom srpnja doznačena su sredstva VII i VIII tranše
SBA, kao i dodatna sredstva kao podrška proračunima
za potrebe ublažavanja posljedica prirodne katastrofe, u
ukupnom iznosu od 373,3 milijuna BAM. Uz povećanje
duga i od ostalih kreditora, posebno Europske investicijske
banke i Svjetske banke u ukupnom iznosu od 151,0 milijuna
BAM (pogledati tablicu 32 za detaljniji prikaz duga po
kreditorima) te sezonski utjecaj otkupa deviza, ukupno
tromjesečno povećanje deviznih rezervi iznosi čak 592,9
milijuna BAM (8,3%).
У трећем кварталу евидентан је снажни раст девизних
резерви усљед значајног повећања јавног спољног дуга,
што је и најављено у прошлом билтену ЦББиХ (графикон
3.1). Почетком јула дозначена су средства VII и VIII транше
СБА, као и додатна средства као подршка буџетима за
потребе ублажавања посљедица природне катастрофе,
у укупном износу од 373,3 милиона BAM. Уз повећање
дуга и од осталих кредитора, посебно Европске
инвестиционе банке и Свјетске банке у укупном износу
од 151, 0 милиона BAM (погледати табелу 32 за детаљнији
приказ дуга по кредиторима) те сезонски утицај откупа
девиза, укупно квартално повећање девизних резерви
износи чак 592,9 милиона BAM (8,3%).
Usljed nastavka procesa razduživanja bankarskog sektora
došlo je do smanjenja strane pasive u ukupnom iznosu od
417,1 milijun BAM u odnosu na kraj prethodne godine, dok
tromjesečno smanjenje iznosi 84,5 milijuna BAM. Saldo
kupovine i prodaje BAM u trećem tromjesečju je pozitivan
i iznosi 612,4 milijuna BAM, od kojih se 403,1 milijun BAM
odnosi na transakcije CBBiH s komercijalnim bankama. Iz
navedenoga je jasno da potražnja za domaćom valutom
bankarskog sektora nije uzrokovana promjenama u
kretanjima strane pasive i strane aktive ovog sektora (koja
je zabilježila i tromjesečno povećanje od 60,4 milijuna
BAM), nego je rezultat potražnje klijenata banaka (slika
3.2). Usljed konverzije pomenutih sredstava u srpnju,
Усљед наставка процеса раздуживања банкарског сектора
дошло је до смањења стране пасиве у укупном износу од
417,1 милион BAM у односу на крај претходне године, док
квартално смањење износи 84,5 милиона BAM. Салдо
куповине и продаје BAM у трећем кварталу је позитиван
и износи 612,4 милиона BAM, од којих се 403,1 милион
BAM односи на трансакције ЦББиХ с комерцијалним
банкама. Из наведенога је јасно да потражња за домаћом
валутом банкарског сектора није узрокована промјенама
у кретањима стране пасиве и стране активе овог сектора
(која је забиљежила и квартално повећање од 60,4
милиона BAM), него је резултат потражње клијената
банака (графикон 3.2). Усљед конверзије поменутих
53
CBBiH Bilten 3
2014.
CBBH Bulletin 3
Grafikon 3.1: Devizne rezerve CBBiH
8,0
Devizne rezerve,
godišnja promjena (d.s.)
7,5
u milijardama BAM
in BAM billion
Devizne rezerve,
stanje na kraju mjeseca
2014
Graph 3.1: CBBH Foreign Exchange Reserves
15%
10%
Foreign Exchange Reserves,
Month End Positions
Foreign Exchange Reserves,
Annual Change (rhs)
7,0
5%
6,5
0%
6,0
-5%
5,5
5,0
-10%
01 03 05 07 09 11
01 03 05 07 09 11 01 03 05 07 09
2012.
2013.
2014.
Izvor: Tabela 08
Source: Table 08
saldo kupovine i prodaje CBBiH sa sektorom vlade u
trećem kvartalu je pozitivan u iznosu 205,8 miliona BAM,
uprkos negativnom saldu u preostala dva mjeseca usljed
otplate dospjelog duga. Preostali dio otplate javnog
vanjskog duga do kraja 2014. godine iznosi 249,1 milion
BAM, dok isplata naredne tranše zavisi od osmog pregleda
SBA MMF-a.
purchase and sale between CBBH and the Government sector
in the third quarter was positive and amounted to BAM 205.8
million, despite negative balance in the remaining two months
due to repayment of due debt. The remainder of foreign public
debt to be repaid by the end of 2014 amounts to BAM 249.1
million, and disbursement of the next trench depends on the
eighth IMF SBA review.
Grafikon 3.2: Kvartalne promjene deviznih rezervi,strane
pasive komercijalnih banaka i vrijednosti salda kupovine
i prodaje BAM
Graph 3.2: Quarterly Changes of Foreign Exchange
Reserves, Foreign Liabilities of Commercial Banks and
the Value of BAM Purchase and Sale Balance
800
Foreign Liabilities of
Commercial Banks
Devizne rezerve
600
Foreign Exchange Reserves
Saldo kupovine i
prodaje BAM
400
BAM Purchase and
Sale Balance
u milionima BAM
in BAM million
Strana pasiva
komercijalnih banaka
200
0
-200
-400
-600
Q1
Q2
Q3
2011.
Q4
Q1
Q2
Q3
2012.
Izvor: Tabele 08, 21 i 33
Potražnja za domaćom valutom od strane sektora Vlade,
privrednih subjekata te građanstva, iskazana je kroz
povećanje i depozitne i gotovinske komponente rezervnog
novca, rezultirajući izuzetno viskom kvartalnom stopom
rasta (grafikon 3.3). Rastući trend rasta rezervnog novca
prisutan je u kontinuitetu od druge polovine 2012. godine,
uz prisustvo snažne sezonske komponente u ljetnjim
mjesecima. Pored uticaja sezone, na ovako snažan rast
rezervnog novca u ovom kvartalu, priliv novca po osnovu
SBA MMF-a djelovao je kao dodatni faktor povećanja.
54
Q4
Q1
Q2
Q3
2013.
Q4
Q1
Q2
Q3
2014.
Source: Tables 08, 21 and 33
Demand for domestic currency by the Government sector,
business entities and citizens was stated through the
increase of both deposit and cash components of reserve
money, resulting in extremely high quarterly growth rate
(Graph 3.3). Upward trend in reserve money increase was
continually present from the second half of 2012, with
presence of strong seasonal component during summer
months. Apart from seasonal impact on the strong increase
of reserve money in this quarter, money inflow based on IMF
SBA acted as an additional increase factor.
CBBiH Bilten 3
ЦББиХ Билтен 3
2014.
Slika 3.1: Devizne rezerve CBBiH
8,0
Devizne rezerve,
godišnja promjena (d.s.)
7,5
u milijardama BAM
у милијардама BAM
Devizne rezerve,
stanje na kraju mjeseca
2014.
Графикон 3.1: Девизне резерве ЦББиХ
15%
10%
Девизне резерве,
стање на крају мјесеца
Девизне резерве,
годишња промјена (д.с.)
7,0
5%
6,5
0%
6,0
-5%
5,5
5,0
-10%
01 03 05 07 09 11
01 03 05 07 09 11 01 03 05 07 09
2012.
2013.
2014.
Izvor: Tablica 08
Извор: Табела 08
ostvareni saldo kupovine i prodaje CBBiH sa sektorom vlade
u trećem tromjesečju je pozitivan u iznosu 205,8 milijuna
BAM, usprkos negativnom saldu u preostala dva mjeseca
usljed otplate dospjelog duga. Preostali dio otplate javnog
vanjskog duga do kraja 2014. godine iznosi 249,1 milijun
BAM, dok isplata naredne tranše ovisi o osmom pregledu
SBA MMF-a.
средстава у јулу, остварени салдо куповине и продаје
ЦББиХ са сектором владе у трећем кварталу је позитиван
у износу 205,8 милиона BAM, упркос негативном салду
у преостала два мјесеца усљед отплате доспјелог дуга.
Преостали дио отплате јавног спољног дуга до краја 2014.
године износи 249,1 милион BAM, док исплата наредне
транше зависи од осмог прегледа СБА ММФ-а.
Slika 3.2: Tromjesečne promjene deviznih rezervi, strane
pasive komercijalnih banaka i vrijednosti salda kupovine
i prodaje BAM
Графикон 3.2: Кварталне промјене девизних резерви,
стране пасиве комерцијалних банака и вриједности
салда куповине и продаје БАМ
800
Страна пасива
комерцијалних банака
Devizne rezerve
600
Девизне резерве
Saldo kupovine i
prodaje BAM
400
Салдо куповине и
продаје BAM
u milijunima BAM
у милионима BAM
Strana pasiva
komercijalnih banaka
200
0
-200
-400
-600
Q1
Q2
Q3
2011.
Q4
Q1
Q2
Q3
2012.
Izvor: Tablice 08, 21 i 33
Potražnja za domaćom valutom od strane sektora Vlade,
gospodarskih subjekata te građanstva, iskazana je kroz
povećanje i depozitne i gotovinske komponente rezervnog
novca, rezultirajući izuzetno viskom tromjesečnom stopom
rasta (slika 3.3). Rastući trend rasta rezervnog novca
prisutan je u kontinuitetu od druge polovine 2012. godine,
uz prisustvo snažne sezonske komponente u ljetnjim
mjesecima. Pored utjecaja sezone, na ovako snažan rast
rezervnog novca u ovom tromjesečju, priljev novca po
osnovi SBA MMF-a djelovao je kao dodatni faktor povećanja.
Q4
Q1
Q2
Q3
2013.
Q4
Q1
Q2
Q3
2014.
Извор: Табеле 08, 21 и 33
Потражња за домаћом валутом од стране сектора Владе,
привредних субјеката те грађанства, исказана је кроз
повећање и депозитне и готовинске компоненте резервног
новца, резултирајући изузетно виском кварталном стопом
раста (графикон 3.3). Растући тренд раста резервног новца
присутан је у континуитету од друге половине 2012. године,
уз присуство снажне сезонске компоненте у љетњим
мјесецима. Поред утицаја сезоне, на овако снажан раст
резервног новца у овом кварталу, прилив новца по основу
СБА ММФ-а дјеловао је као додатни фактор повећања.
55
CBBiH Bilten 3
2014.
CBBH Bulletin 3
Grafikon 3.3: Kvartalne stope rezervnog novca i doprinosi
komponenti
Gotovina izvan
monetarnih vlasti
Depoziti banaka kod
monetarnih vlasti
Rezervni novac
2014
Graph 3.3: Quarterly Rates of Reserve Money and
Contributions of Components
12%
Cash outside
Monetary Authorities
10%
8%
Banks' Deposits with
Monetary Authorities
6%
Reserve Money
4%
2%
0%
-2%
-4%
-6%
-8%
Q1
Q2
Q3
Q4
Q1
2011.
Q2
Q3
Q4
Q1
2012.
Q2
Q3
Q4
Q1
2013.
Q2
Q3
2014.
Izvor: Tabela 08
Source: Table 08
Grafikon 3.4: Kvartalne stope rasta novčane mase i
doprinosi komponenti
Gotovina izvan banaka
Depoziti u
domaćoj valuti
Depoziti u
stranoj valuti
Graph 3.4: Quarterly Growth Rates of Money Supply and
Contributions of Components
5%
Cash outside Banks
4%
3%
Deposits in the
Local Currency
2%
Deposits in
Foreign Currency
M2
M2
1%
0%
-1%
-2%
Q1
Q2
Q3
2011.
Q4
Q1
Q2
2012.
Izvor: Tabela 08
Kvartalni rast novčane mase u ukupnom iznosu 676,2
miliona BAM ne dolazi iz aktivnosti realnog sektora i
najviše je rezultat rasta depozita u domaćoj valuti, u
ukupnom iznosu 454,4 miliona BAM, od kojih čak 97%
čine prenosivi depoziti (grafikon 3.4). Doznačavanjem
navedenih sredstava SBA MMF-a na račune entitetskih
vlada i Brčko distrikta početkom jula došlo je do
povećanja monetarne baze. Međutim, depoziti centralne
vlade ne ulaze u sastav novčane mase, te je do povećanja
depozita, i posljedično M2 po ovom osnovu, došlo tek po
augustovskoj distribuciji ovih sredstava nižim nivoima
vlasti i drugim korisnicima. Detaljniji prikaz rasta depozita
po sektorskoj strukturi pogledati u potpoglavlju 3.3.2.
Porast gotovine van banaka koji je već dugo prisutan,
naročito je naglašen u trećem kvartalu usljed sezonskog
uticaja.
56
Q3
Q4
Q1
Q2
Q3
2013.
Q4
Q1
Q2
Q3
2014.
Source: Table 08
Quarterly growth of money supply in the total amount of
BAM 676.2 million was not the result of real sector’s activities,
and mostly resulted from domestic currency deposit growth
in the total amount of BAM 454.4 million, of which as much
as 97% accounts for transferrable deposits (Graph 3.4).
Remittance of the aforementioned IMF SBA funds to accounts
of Entity and Brčko District Governments at the beginning of
July resulted in monetary base increase. However, deposits of
the Central Government are not included in money supply,
and the deposit increase, and consequentially M2 on this
basis, only occurred after August distribution of these funds
to lower government levels and other beneficiaries. A more
detailed overview of deposit growth per sector structure is
provided in Section 3.3.2. Increase of cash outside of banks
that has been present for a long time was particularly strong
in the third quarter, due to seasonal impact.
CBBiH Bilten 3
ЦББиХ Билтен 3
2014.
Slika 3.3: Tromjesečne stope rezervnog novca i doprinosi
komponenti
Gotovina izvan
monetarnih vlasti
Depoziti banaka kod
monetarnih vlasti
Rezervni novac
2014.
Графикон 3.3: Кварталне стопе резервног новца и
доприноси компоненти
12%
Готовина ван
монетарних власти
10%
8%
Депозити банака код
монетарних власти
6%
Резервни новац
4%
2%
0%
-2%
-4%
-6%
-8%
Q1
Q2
Q3
Q4
Q1
2011.
Q2
Q3
Q4
Q1
2012.
Q2
Q3
Q4
Q1
2013.
Q2
Q3
2014.
Izvor: Tablica 08
Извор: Табела 08
Slika 3.4: Tromjesečne stope rasta novčane mase i
doprinosi komponenti
Gotovina izvan banaka
Depoziti u
domaćoj valuti
Depoziti u
stranoj valuti
Графикон 3.4: Кварталне стопе раста новчане масе и
доприноси компоненти
5%
Готовина ван банака
4%
3%
Депозити у
домаћој валути
2%
Депозити у
страној валути
M2
M2
1%
0%
-1%
-2%
Q1
Q2
Q3
2011.
Q4
Q1
Q2
Q3
2012.
Izvor: Tablica 08
Tromjesečni rast novčane mase u ukupnom iznosu 676,2
milijuna BAM ne dolazi iz aktivnosti realnog sektora
i najviše je rezultat rasta depozita u domaćoj valuti,
u ukupnom iznosu 454,4 milijuna BAM, od kojih čak
97% čine prenosivi depoziti (slika 3.4). Doznačavanjem
navedenih sredstava SBA MMF-a na račune entitetskih
vlada i Brčko distrikta početkom srpnja došlo je do
povećanja monetarne baze. Međutim, depoziti središnje
vlade ne ulaze u sastav novčane mase, te je do povećanja
depozita, i posljedično M2 po ovoj osnovi, došlo tek po
distribuciji ovih sredstava iz kolovoza nižim razinama
vlasti i drugim korisnicima. Detaljniji prikaz rasta
depozita po sektorskoj strukturi pogledati u potpoglavlju
3.3.2. Porast gotovine izvan banaka koji je već dugo
prisutan, osobito je naglašen u trećem tromjesečju usljed
sezonskog utjecaja.
Q4
Q1
Q2
Q3
2013.
Q4
Q1
Q2
Q3
2014.
Извор: Табела 08
Квартални раст новчане масе у укупном износу 676,2
милиона BAM не долази из активности реалног сектора
и највише је резултат раста депозита у домаћој валути,
у укупном износу 454,4 милиона BAM, од којих чак 97%
чине преносиви депозити (графикон 3.4). Дозначавањем
наведених средстава СБА ММФ-а на рачуне ентитетских
влада и Брчко дистрикта почетком јула дошло је до
повећања монетарне базе. Међутим, депозити централне
владе не улазе у састав новчане масе, те је до повећања
депозита, и посљедично М2 по овом основу, дошло тек
по августовској дистрибуцији ових средстава нижим
нивоима власти и другим корисницима. Детаљнији
приказ раста депозита по секторској структури
погледати у потпоглављу 3.3.2. Пораст готовине ван
банака који је већ дуго присутан, нарочито је наглашен у
трећем кварталу усљед сезонског утицаја.
57
CBBiH Bilten 3
2014.
CBBH Bulletin 3
2014
Neto strana aktiva, kao protivstavka kretanja novčane
mase bilježi povećanje u iznosu 737,8 miliona BAM, pri
čemu 592,9 miliona BAM čini povećanje strane aktive
CBBiH usljed pomenutog povećanja deviznih rezervi.
Takođe, pomenuta kretanja u stranoj aktivi i stranoj
pasivi komercijalnih banaka doprinijela su ukupnom
povećanju ove protivstavke. Neto domaća aktiva, s
druge strane, bilježi smanjenje u iznosu 61,5 miliona
BAM. Premda potraživanja od domaćih sektora bilježe
povećanje, to je isključivo rezultat rasta kreditiranja
vlade, javnih nefinansijskih preduzeća te stanovništva,
dok potraživanja od privatnih nefinansijskih preduzeća
bilježe smanjenje za 110,7 miliona BAM (pogledati
potpoglavlje 3.3.1. grafikon 3.5). Uz ovakva kretanja
unutar domaćih potraživanja, na smanjenje neto domaće
aktive uticalo je i povećanje odbitnih stavki na pasivnoj
strani (tabela 09).
Net foreign assets, as a counter-item to money supply
trend recorded an increase in the amount of BAM 737.8
million, of which BAM 592.9 million accounts for increase
in CBBH’s foreign assets due to aforementioned increase in
foreign exchange reserves. Also, the aforementioned trends
in commercial banks’ foreign assets and foreign liabilities
contributed to the overall increase of this counter-item. On
the other hand, net domestic assets recorded a decrease
in the amount of BAM 61.5 million. Although receivables
from domestic sectors recorded an increase, it exclusively
resulted from increased lending to the Government, public
non-financial companies and households, while receivables
from private non-financial companies recorded a decrease by
BAM 110.7 million (see Section 3.3.1) (Graph 3.5). Along with
such trends in domestic receivables, decrease of net domestic
assets was also influenced by an increase in deductible items
on the liabilities side (Table 09).
Grafikon 3.5: Kvartalne promjene M2 i protivstavki
novčane mase
Graph 3.5: Quarterly Changes of M2 and Counteritems of
Money Supply
800
NDA
600
u milionima BAM
in BAM million
NSA
M2
NDA
NSA
M2
400
200
0
-200
-400
Q1
Q2
Q3
2011.
Q4 Q1
Q2
2012.
Izvor: Tabele 08 i 09
Novčana masa, na godišnjem nivou i dalje bilježi visoke
stope rasta (grafikon 3.6). Međutim, mnogo snažniji rast
monetarne baze, naročito depozita banaka kod monetarnih
vlasti, uzrokuje usporavanje multiplikacije novca i na
godišnjem i na kvartalnom nivou (grafikon 3.7).
58
Q3
Q4
Q1
Q2
Q3
2013.
Q4 Q1
Q2
Q3
2014.
Source: Tables 08 and 09
Money supply still records high annual growth rates (Graph
3.6). However, a much stronger growth of monetary base,
especially of bank deposits with monetary authorities
causes slowdown in money multiplication both on annual
and quarterly levels (Graph 3.7).
CBBiH Bilten 3
ЦББиХ Билтен 3
2014.
2014.
Neto strana aktiva, kao protustavka kretanja novčane
mase bilježi povećanje u iznosu 737,8 milijuna BAM, pri
čemu 592,9 milijuna BAM čini povećanje strane aktive
CBBiH usljed pomenutog povećanja deviznih rezervi.
Također, pomenuta kretanja u stranoj aktivi i stranoj
pasivi komercijalnih banaka doprinijela su ukupnom
povećanju ove protustavke. Neto domaća aktiva, s
druge strane, bilježi smanjenje u iznosu 61,5 milijuna
BAM. Premda potraživanja od domaćih sektora bilježe
povećanje, to je isključivo rezultat rasta kreditiranja
vlade, javnih nefinancijskih poduzeća te stanovništva,
dok potraživanja od privatnih nefinancijskih poduzeća
bilježe smanjenje za 110,7 milijuna BAM (pogledati
potpoglavlje 3.3.1. slika 3.5). Uz ovakva kretanja unutar
domaćih potraživanja, na smanjenje neto domaće aktive
utjecalo je i povećanje odbitnih stavki na pasivnoj strani
(tablica 09).
Нето страна актива, као противставка кретања новчане
масе биљежи повећање у износу 737,8 милиона BAM,
при чему 592,9 милиона BAM чини повећање стране
активе ЦББиХ усљед поменутог повећања девизних
резерви. Такође, поменута кретања у страној активи
и страној пасиви комерцијалних банака допринијела
су укупном повећању ове противставке. Нето домаћа
актива, с друге стране, биљежи смањење у износу 61,5
милиона BAM. Премда потраживања од домаћих сектора
биљеже повећање, то је искључиво резултат раста
кредитирања владе, јавних нефинансијских предузећа
те становништва, док потраживања од приватних
нефинансијских предузећа биљеже смањење за 110,7
милиона BAM (погледати потпоглавље 3.3.1. графикон
3.5). Уз оваква кретања унутар домаћих потраживања,
на смањење нето домаће активе утицало је и повећање
одбитних ставки на пасивној страни (табела 09).
Slika 3.5: Tromjesečne promjene M2 i protustavki
novčane mase
Графикон 3.5: Кварталне промјене М2 и противставки
новчане масе
800
NDA
600
u milijunima BAM
у милионима BAM
NFA
M2
НДА
НСА
M2
400
200
0
-200
-400
Q1
Q2
Q3
2011.
Q4 Q1
Q2
Q3
2012.
Izvor: Tablice 08 i 09
Novčana masa, na godišnjoj razini i dalje bilježi visoke stope
rasta (slika 3.6). Međutim, mnogo snažniji rast monetarne
baze, naročito depozita banaka kod monetarnih vlasti,
uzrokuje usporavanje multiplikacije novca i na godišnjoj i
na tromjesečnoj razini (slika 3.7).
Q4
Q1
Q2
Q3
2013.
Q4 Q1
Q2
Q3
2014.
Извор: Табеле 08 и 09
Новчана маса, на годишњем нивоу и даље биљежи високе
стопе раста (графикон 3.6). Међутим, много снажнији раст
монетарне базе, нарочито депозита банака код монетарних
власти, узрокује успоравање мултипликације новца и на
годишњем и на кварталном нивоу (графикон 3.7).
59
CBBiH Bilten 3
2014.
CBBH Bulletin 3
Grafikon 3.6: Godišnje stope rasta novčane mase i
depozita banaka kod monetarnih vlasti
Depoziti banaka kod
monetarnih vlasti
M2 (d.s.)
2014
Graph 3.6: Annual Growth Rates of Money Supply and
Banks’ Deposits with Monetary Authorities
30%
10%
25%
9%
20%
8%
15%
Banks' Deposits with
Monetary Authorities
M2 (rhs)
7%
10%
6%
5%
5%
0%
4%
-5%
3%
-10%
-15%
2%
-20%
1%
-25%
0%
01 03 05 07 09 11 01 03 05 07 09 11 01 03 05 07 09
2012.
2013.
2014.
Izvor: Tabele 08 i 11
Source: Tables 08 and 11
Grafikon 3.7: Multiplikacija novca
MM M1
MM M2
Graph 3.7: Money Multiplication
1,25
1,20
2,80
MM M1
2,70
MM M2
2,60
1,15
2,50
1,10
2,40
1,05
2,30
1,00
2,20
Q1 Q2 Q3 Q4 Q1 Q2 Q3 Q4 Q1 Q2 Q3 Q4
2011.
2012.
2013.
Q1 Q2 Q3
2014.
Izvor: Tabela 08
3.2 Obavezna rezerva
Usljed rasta depozita, osnovica za obračun obavezne rezerve
bilježi rast od 728,4 miliona BAM (+4,6% u 27. dekadi u
odnosu na 18. dekadu), čime je i implicitna stopa obavezne
rezerve nastavila trend rasta (grafikon 3.8). Rast depozita,
dodatno naglašen doznačavanjem i distribucijom sredstava
SBA, ostaje dominantan faktor rasta osnovice za obračun
obavezne rezerve. Tako 713,4 miliona BAM čini povećanje
osnovice u domaćoj valuti koja sada preovladava u valutnoj
strukturi osnovice. I depoziti vlade za razvojne projekte
koji su izuzeti iz osnovice bilježe povećanje. Istovremeno,
osnovica u stranim valutama bilježi skromno povećanje
od 15,1 milion BAM usljed rasta depozita, dok iznos
novopozajmljenih sredstava iz inostranstva koja su takođe
izuzeta iz osnovice bilježi povećanje za 119,7 miliona BAM.
Međutim, iako značajno, ni ovo povećanje nije zaustavilo
proces razduživanja banaka koji je nakon stagniranja u
drugom kvartalu ponovo nastavljen.
60
Source: Table 08
3.2 Required Reserves
Due to deposit growth, base for calculation of reserve requirement
recorded BAM 728.4 million increase (+4,6% in the 27th decade
compared to the 18th decade), which resulted in continued
upward trend of implicit reserve requirement rate (Graph 3.8
). Deposit growth, additionally boosted by remittance and
distribution of SBA funds, remains a dominant factor in the increase
of base for calculation of reserve requirement. Thus, BAM 713.4
million constitutes the base increase in domestic currency, which
currently prevails in currency structure of the base. Government
deposits for development projects that were excluded from the
base also recorded an increase. At the same time, foreign currency
base recorded modest increase of BAM 15.1 million due to deposit
growth, while the amount of newly borrowed funds from foreign
countries, that were also excluded from the base, recorded
increase by BAM 119.7 million. However, although significant, this
increase did not stop the deleverage process of banks, which was
continued following stagnation in the second quarter.
CBBiH Bilten 3
ЦББиХ Билтен 3
2014.
Slika 3.6: Godišnje stope rasta novčane mase i depozita
banaka kod monetarnih vlasti
Depoziti banaka kod
monetarnih vlasti
M2 (d.s.)
2014.
Графикон 3.6: Годишње стопе раста новчане масе и
депозита банака код монетарних власти
30%
10%
25%
9%
20%
8%
15%
Депозити банака код
монетарних власти
М2 (д.с.)
7%
10%
6%
5%
5%
0%
4%
-5%
3%
-10%
-15%
2%
-20%
1%
-25%
0%
01 03 05 07 09 11 01 03 05 07 09 11 01 03 05 07 09
2012.
2013.
2014.
Izvor: Tablice 08 i 11
Извор: Табеле 08 и 11
Slika 3.7: Multiplikacija novca
MM M1
MM M2
Графикон 3.7: Мултипликација новца
1,25
1,20
2,80
MM M1
2,70
MM M2
2,60
1,15
2,50
1,10
2,40
1,05
2,30
1,00
2,20
Q1 Q2 Q3 Q4 Q1 Q2 Q3 Q4 Q1 Q2 Q3 Q4
2011.
2012.
2013.
Q1 Q2 Q3
2014.
Izvor: Tablica 08
Извор: Табела 08
3.2 Obvezna rezerva
3.2 Обавезна резерва
Usljed rasta depozita, osnovica za obračun obvezne rezerve
bilježi rast od 728,4 milijuna BAM (+4,6% u 27. dekadi u
odnosu na 18. dekadu), čime je i implicitna stopa obvezne
rezerve nastavila trend rasta (slika 3.8). Rast depozita,
dodatno naglašen doznačavanjem i distribucijom sredstava
SBA, ostaje dominantan faktor rasta osnovice za obračun
obvezne rezerve. Tako 713,4 milijuna BAM čini povećanje
osnovice u domaćoj valuti koja sada preovladava u valutnoj
strukturi osnovice. I depoziti vlade za razvojne projekte
koji su izuzeti iz osnovice bilježe povećanje. Istodobno,
osnovica u stranim valutama bilježi skromno povećanje
od 15,1 milijun BAM usljed rasta depozita, dok iznos
novopozajmljenih sredstava iz inozemstva koja su također
izuzeta iz osnovice bilježi povećanje za 119,7 milijuna BAM.
Međutim, iako značajno, ni ovo povećanje nije zaustavilo
proces razduživanja banaka koji je nakon stagniranja u
drugom tromjesečju ponovo nastavljen.
Усљед раста депозита, основица за обрачун обавезне резерве
биљежи раст од 728,4 милиона BAM (+4,6% у 27. декади у
односу на 18. декаду), чиме је и имплицитна стопа обавезне
резерве наставила тренд раста (графикон 3.8). Раст депозита,
додатно наглашен дозначавањем и дистрибуцијом средстава
СБА, остаје доминантан фактор раста основице за обрачун
обавезне резерве. Тако 713,4 милиона BAM чини повећање
основице у домаћој валути која сада преовладава у валутној
структури основице. И депозити владе за развојне пројекте
који су изузети из основице биљеже повећање. Истовремено,
основица у страним валутама биљежи скромно повећање
од 15,1 милион BAM усљед раста депозита, док износ
новопозајмљених средстава из иностранства која су такође
изузета из основице биљежи повећање за 119,7 милиона BAM.
Међутим, иако значајно, ни ово повећање није зауставило
процес раздуживања банака који је након стагнирања у
другом кварталу поново настављен.
61
CBBiH Bilten 3
2014.
CBBH Bulletin 3
Grafikon 3.8: Osnovica za obračun obavezne rezerve i
implicitna stopa OR
Osnovica za OR
u milijardama BAM
in BAM billion
Implicitna stopa
OR (d.s.)
2014
Graph 3.8: Base for the Required Reserve Calculation and
Implicit RR Rate
16,7
26%
16,5
25%
16,3
24%
16,1
23%
15,9
22%
15,7
21%
15,5
20%
15,3
19%
15,1
18%
14,9
17%
14,7
16%
14,5
15%
Base for RR
Implicit RR
Rate (rhs)
14%
14,3
Q1 Q2 Q3 Q4 Q1 Q2 Q3 Q4 Q1 Q2 Q3 Q4 Q1 Q2 Q3
2011.
2012.
2013.
2014.
Izvor: Tabela 22
Source: Table 22
Izuzećem novopozajmljenih sredstava i depozita vlada za
razvojne projekte iz osnovice na osnovu Odluka CBBiH16
bankama je u 27. dekadi 2014. godine oslobođeno 208,9
miliona BAM. Premda stanje novopozajmljenih sredstava s
krajem kvartala ukazuje i na povećanje dugoročnih izvora
finansiranja iz inostranstva, riječ je o pojedinačnim bankama
i njihovim aktivnostima, a ne djelovanju bankarskog sistema
u cjelini. Tome u prilog idu i izvještaji nadležnih entitetskih
regulatora (agencije za bankarstvo FBiH i RS) koji ukazuju
na trend povlačenja kratkoročnih sredstava iz inostranstva
u cilju poštivanja regulatornih zahtjeva i neobnavljanja
dospjelih dugoročnih obaveza.
With the exclusion of newly borrowed funds and Government
deposits for development projects from the base, on the
basis of CBBH’s Decisions16, BAM 208.9 million were released
to banks in the 27th decade of 2014. Although balance of
newly borrowed funds as of the quarter end also indicates an
increase of long-term financing sources from foreign countries,
it accounts for individual banks and their activities, and not
activities of the banking sector as a whole. This is confirmed
by reports of relevant Entity regulators (FBH and RS Banking
Agencies) that indicate a trend of short-term funds withdrawal
from foreign countries, aiming at fulfilment of regulatory
requirements and non-renewal of due long-term liabilities.
Grafikon 3.9: Sredstva izuzeta iz osnovice za obračun
obavezne rezerve i prijevremeno vraćena sredstva
(stanje na kraju perioda)
Graph 3.9: Funds Excluded from the Base for Reserve
Requirement Calculation and Prematurely Returned
Funds (Period End Balance)
2,2
Novopozajmljena
sredstva
Depoziti za
razvojne projekte
u milijardama BAM
in BAM billion
Vraćena sredstva
2,0
Newly Borrowed
Funds
1,8
Returned Funds
1,6
Deposits for
Development Projects
1,4
1,2
1,0
0,8
0,6
0,4
0,2
Q1
Q2
Q3
2011.
Q4 Q1
Q2
2012.
Izvor: CBBiH
16
Iznos novopozajmljenih sredstava iz inostranstva (od novembra
2008. godine) i depozita vlade za razvojne projekte (od aprila 2009. godine) prema
odlukama CBBiH ne uzima se u obračun osnovice za obaveznu rezervu.
62
Q3
Q4
Q1
Q2
Q3
2013.
Q4
Q1
Q2
Q3
2014.
Source: CBBH
16
In line with CBBH’s decisions, the amount of newly borrowed funds from
foreign countries (since November 2008) and Government deposits for development
projects (since April 2009) are not included in reserve requirement base calculation.
CBBiH Bilten 3
ЦББиХ Билтен 3
2014.
Slika 3.8: Osnovica za obračun obvezne rezerve i
implicitna stopa OR
Osnovica za OR
u milijardama BAM
у милијардама BAM
Implicitna stopa
OR (d.s.)
2014.
Графикон 3.8: Основица за обрачун обавезне резерве
и имплицитна стопа ОР
16,7
26%
16,5
25%
16,3
24%
16,1
23%
15,9
22%
15,7
21%
15,5
20%
15,3
19%
15,1
18%
14,9
17%
14,7
16%
14,5
15%
Основица за ОР
Имплицитна стопа
ОР (д.с.)
14%
14,3
Q1 Q2 Q3 Q4 Q1 Q2 Q3 Q4 Q1 Q2 Q3 Q4 Q1 Q2 Q3
2011.
2012.
2013.
2014.
Izvor: Tablica 22
Извор: Табела 22
Izuzećem novopozajmljenih sredstava i depozita vlada za
razvojne projekte iz osnovice na osnovu Odluka CBBiH16
bankama je u 27. dekadi 2014. godine oslobođeno 208,9
milijuna BAM. Premda stanje novopozajmljenih sredstava
s krajem tromjesečja ukazuje i na povećanje dugoročnih
izvora financiranja iz inozemstva, riječ je o pojedinačnim
bankama i njihovim aktivnostima, a ne djelovanju
bankarskog sustava u cjelini. Tome u prilog idu i izvješća
nadležnih entitetskih regulatora (agencije za bankarstvo
FBiH i RS) koja ukazuju na trend povlačenja kratkoročnih
sredstava iz inozemstva u cilju poštivanja regulatornih
zahtjeva i neobnavljanja dospjelih dugoročnih obveza.
Изузећем новопозајмљених средстава и депозита влада за
развојне пројекте из основице на основу Одлука ЦББиХ16
банкама је у 27. декади 2014. године ослобођено 208,9
милиона BАМ. Премда стање новопозајмљених средстава
с крајем квартала указује и на повећање дугорочних извора
финансирања из иностранства, ријеч је о појединачним
банкама и њиховим активностима, а не дјеловању банкарског
система у цјелини. Томе у прилог иду и извјештаји надлежних
ентитетских регулатора (aгенцијe за банкарство ФБиХ и РС)
који указују на тренд повлачења краткорочних средстава из
иностранства у циљу поштивања регулаторних захтјева и
необнављања доспјелих дугорочних обавеза.
Slika 3.9: Sredstva izuzeta iz osnovice za obračun
obvezne rezerve i prijevremeno vraćena sredstva (stanje
na kraju razdoblja)
Графикон 3.9: Средства изузета из основице за обрачун
обавезне резерве и пријевремено враћена средства
(стање на крају периода)
2,2
Novopozajmljena
sredstva
Depoziti za
razvojne projekte
u milijardama BAM
у милијардама BAM
Vraćena sredstva
2,0
Новопозајмљена
средства
1,8
Враћена средства
1,6
Депозити за
развојне пројекте
1,4
1,2
1,0
0,8
0,6
0,4
0,2
Q1
Q2
Q3
2011.
Q4 Q1
Q2
Q3
2012.
Izvor: CBBiH
16
Iznos novopozajmljenih sredstava iz inozemstva (od studenoga 2008.
godine) i depozita vlade za razvojne projekte (od travnja 2009. godine) prema
odlukama CBBiH ne uzima se u obračun osnovice za obveznu rezervu.
Q4
Q1
Q2
Q3
2013.
Q4
Q1
Q2
Q3
2014.
Извор: ЦББиХ
16
Износ новопозајмљених средстава из иностранства (од новембра
2008. године) и депозита владе за развојне пројекте (од априла 2009. године)
према одлукама ЦББиХ не узима се у обрачун основице за обавезну резерву.
63
CBBiH Bilten 3
2014.
CBBH Bulletin 3
2014
Treći kvartal bilježi značajno povećanje salda računa
rezervi u iznosu 415,8 miliona BAM (27. u odnosu na 18.
obračunski period). Prosječno stanje na računu rezervi
kod CBBiH je u toku trećeg kvartala iznosilo 3,76 milijardi
BAM. Stanje viška sredstava je u sva tri mjeseca prelazilo
iznos od 2,38 milijardi BAM. U poređenju s prosječnim
stanjem iz 2013. godine, i iznos obavezne rezerve i iznos
viška sredstava bilježe znatno veće vrijednosti tokom
cijele tekuće godine, a naročito u mjesecima trećeg
kvartala, što je rezultat doznačavanja pomenute tranše
SBA MMF-a i rasta depozita (grafikon 3.10).
The third quarter recorded significant increase in reserve account
balance in the amount of BAM 415.8 million (27th compared to
the 18th calculation period). Average balance on the reserve
account with the CBBH in the third quarter amounted to BAM
3.76 billion. In all three months, balance of excess funds exceeded
BAM 2.38 billion. Compared to the average balance from 2013,
both the amount of reserve requirement and the amount of
excess funds have recorded significantly higher values during
the entire current year, and especially in months of the third
quarter, which resulted from remittance of the aforementioned
IMF SBA tranche and deposit growth (Graph 3.10)
Grafikon 3.10: Odstupanja od prosječnog stanja na
računu rezervi
Graph 3.10: Deviations from the Average Balance in
Reserve Account
800
Prosječna sredstva
iznad obavezne rezerve
Average Funds Exceeding
Required Reserves
600
u milionima BAM
in BAM million
Prosječne obavezne
rezerve
Average Required
Reserves
400
200
0
-200
-400
03
06
09
12 03
2012.
Izvor: Tabela 23
64
06
2013.
09
12 03
06
09
2014.
Source: Table 23
Ukupno plaćena naknada u trećem kvartalu iznosi 120,4
hiljade BAM, od toga naknada na obaveznu rezervu
iznosila je 37,7 hiljada BAM, a na višak sredstava 82,7
hiljada BAM. S obzirom na to da je CBBiH bankama u
prethodnom kvartalu platila 960,1 hiljadu BAM, iznos
plaćene naknade u trećem kvartalu je izuzetno nizak.
Na ovakav drastičan pad naknade uticalo je uvođenje
negativne stope ECB-a, jer su stope naknada koje CBBiH
plaća na sredstva na računima rezervi u direktnoj vezi
s tržišnim kamatnim stopama koje CBBiH ostvaruje na
evropskom tržištu. Kao odgovor na ovu odluku ECB-a,
a u cilju zaštite da se na sredstva na računu rezervi
obračunava negativna kamatna stopa, što bi moglo
imati višestruke negativne posljedice po bankarski
sektor, ali i kamatne stope na kredite, CBBiH je donijela
novu Odluku o obračunu naknade. 17 U skladu s ovom
odlukom, bankama je u posljednje dvije dekade kvartala
obračunata nulta stopa naknade.
The total amount of paid compensation in the third quarter
amounted to BAM 120.4 thousand. Of this amount, the
compensation for reserve requirement amounted to BAM 37.7
thousand, and BAM 82.7 thousand accounted for compensation
on excess funds. As the CBBH paid to the banks the amount of
BAM 960.1 thousand in the previous quarter, the amount of
paid compensation in the third quarter was extremely low. Such
drastic compensation decline was impacted by the introduction
of negative ECB rate, because compensation rates paid by the
CBBH for funds on reserve accounts are directly related to market
interest rates that CBBH achieves on the European market. As a
response to this ECB’s decision, CBBH issued a new Decision on
Calculation of the Compensation, in order to prevent calculation
of a negative interest rate on funds kept at the reserve account,
which could have multiple negative consequences on the
banking sector, but also on loan interest rates. 17 In accordance
with this Decision, banks were calculated zero compensation
rate in the last two decades of the quarter.
17
U skladu s promjenom tržišnih uslova, odlukom Upravnog vijeća CBBiH
od 31. jula 2014. godine, a s primjenom od 1. septembra 2014. godine, stopa naknade
se obračunava prema sljedećem:
- na iznos obavezne rezerve – 70% od stope koja se utvrđuje na osnovu ponderisanog
prosjeka kamatnih stopa koje je u istom periodu na tržištu ostvarila Centralna banka
na depozite investirane do mjesec dana ili minimum nula,
- na iznos sredstava iznad obavezne rezerve – 90% od stope koja se utvrđuje na
osnovu ponderisanog prosjeka kamatnih stopa koje je u istom periodu na tržištu
ostvarila Centralna banka na depozite investirane do mjesec dana ili minimum nula.
17
In line with changed market conditions, based on a Decision of CBBH’s
Governing Board as of 31 July 2014, applicable as of 1 September 2014, compensation
rate has been calculated as follows:
- on the reserve requirement amount – 70% of a rate determined based on weighted
average of interest rates achieved by the Central Bank on the market in the same
period on deposits invested up to one month or minimum zero,
- on the amount of excess reserve requirement funds – 90% of a rate determined
based on weighted average of interest rates achieved by the Central Bank on the
market in the same period on deposits invested up to one month or minimum zero.
CBBiH Bilten 3
ЦББиХ Билтен 3
2014.
2014.
Treće tromjesečje bilježi značajno povećanje salda računa
rezervi u iznosu 415,8 milijuna BAM (27. u odnosu na 18.
obračunsko razdoblje). Prosječno stanje na računu rezervi
kod CBBiH je tijekom trećeg tromjesečja iznosilo 3,76
milijardi BAM. Stanje viška sredstava je u sva tri mjeseca
prelazilo iznos od 2,38 milijardi BAM. U usporedbi s
prosječnim stanjem iz 2013. godine, i iznos obvezne rezerve
i iznos viška sredstava bilježe znatno veće vrijednosti
tijekom cijele tekuće godine, a naročito u mjesecima trećeg
tromjesečja, što je rezultat doznačavanja pomenute tranše
SBA MMF-a i rasta depozita (slika 3.10).
Трећи квартал биљежи значајно повећање салда рачуна
резерви у износу 415,8 милиона BАМ (27. у односу на 18.
обрачунски период). Просјечно стање на рачуну резерви
код ЦББиХ је у току трећег квартала износило 3,76 милијарди
BАМ. Стање вишка средстава је у сва три мјесеца прелазило
износ од 2,38 милијарди BАМ. У поређењу с просјечним
стањем из 2013. године, и износ обавезне резерве и износ
вишка средстава биљеже знатно веће вриједности током
цијеле текуће године, а нарочито у мјесецима трећег
квартала, што је резултат дозначавања поменуте транше
СБА ММФ-а и раста депозита (графикон 3.10).
Slika 3.10: Odstupanja od prosječnog stanja na računu
rezervi
Графикон 3.10: Одступања од просјечног стања на
рачуну резерви
800
Prosječna sredstva
iznad obvezne rezerve
Просјечна средства
изнад обавезне резерве
600
u milijunima BAM
у милионима BAM
Prosječne obvezne
rezerve
Просјечне обавезне
резерве
400
200
0
-200
-400
03
06
09
12 03
2012.
Izvor: Tablica 23
06
2013.
09
12 03
06
09
2014.
Извор: Табела 23
Ukupno plaćena naknada u trećem tromjesečju iznosi
120,4 tisuće BAM, od toga naknada na obveznu rezervu
iznosila je 37,7 tisuća BAM, a na višak sredstava 82,7
tisuća BAM. S obzirom na to da je CBBiH bankama u
prethodnom tromjesečju platila 960,1 tisuću BAM, iznos
plaćene naknade u trećem tromjesečju je izuzetno nizak.
Na ovakav drastičan pad naknade utjecalo je uvođenje
negativne stope ECB-a, jer su stope naknada koje CBBiH
plaća na sredstva na računima rezervi u izravnoj vezi s
tržišnim kamatnim stopama koje CBBiH ostvaruje na
europskom tržištu. Kao odgovor na ovu odluku ECB-a,
a u cilju zaštite da se na sredstva na računu rezervi
obračunava negativna kamatna stopa, što bi moglo imati
višestruke negativne posljedice po bankarski sektor, ali i
kamatne stope na kredite, CBBiH je donijela novu Odluku
o obračunu naknade. 17 Sukladno ovoj odluci, bankama je
u posljednje dvije dekade tromjesečja obračunana nulta
stopa naknade.
Укупно плаћена накнада у трећем кварталу износи
120,4 хиљаде BАМ, од тога накнада на обавезну резерву
износила је 37,7 хиљада BАМ, а на вишак средстава 82,7
хиљада BАМ. С обзиром на то да је ЦББиХ банкама у
претходном кварталу платила 960,1 хиљаду BАМ, износ
плаћене накнаде у трећем кварталу је изузетно низак.
На овакав драстичан пад накнаде утицало је увођење
негативне стопе ЕЦБ-а, јер су стопе накнада које ЦББиХ
плаћа на средства на рачунима резерви у директној вези
с тржишним каматним стопама које ЦББиХ остварује на
европском тржишту. Као одговор на ову одлуку ЕЦБ-а,
а у циљу заштите да се на средства на рачуну резерви
обрачунава негативна каматна стопа, што би могло имати
вишеструке негативне посљедице по банкарски сектор,
али и каматне стопе на кредите, ЦББиХ је донијела нову
Одлуку о обрачуну накнаде. 17 У складу с овом одлуком,
банкама је у посљедње двије декаде квартала обрачуната
нулта стопа накнаде.
17
Sukladno promjeni tržišnih uvjeta, odlukom Upravnog vijeća CBBiH od
31. srpnja 2014. godine, a s primjenom od 1. rujna 2014. godine, stopa naknade se
obračunava prema sljedećem:
- na iznos obvezne rezerve – 70% od stope koja se utvrđuje na osnovi ponderiranog
prosjeka kamatnih stopa koje je u istom razdoblju na tržištu ostvarila Centralna banka
na depozite investirane do mjesec dana ili minimum nula,
- na iznos sredstava iznad obvezne rezerve – 90% od stope koja se utvrđuje na osnovi
ponderiranog prosjeka kamatnih stopa koje je u istom razdoblju na tržištu ostvarila
Centralna banka na depozite investirane do mjesec dana ili minimum nula.
17
У складу с промјеном тржишних услова, одлуком Управног одбора ЦББиХ
од 31. јула 2014. године, а с примјеном од 1. септембра 2014. године, стопа накнаде се
обрачунава према сљедећем:
- на износ обавезне резерве – 70% од стопе која се утврђује на основу пондерисаног
просјека каматних стопа које је у истом периоду на тржишту остварила Централна
банка на депозите инвестиране до мјесец дана или минимум нула,
- на износ средстава изнад обавезне резерве – 90% од стопе која се утврђује на основу
пондерисаног просјека каматних стопа које је у истом периоду на тржишту остварила
Централна банка на депозите инвестиране до мјесец дана или минимум нула.
65
CBBiH Bilten 3
2014.
CBBH Bulletin 3
3.3 Aktivnosti komercijalnih banaka
3.3 Activities of Commercial Banks
Uslijed smanjenja privredne aktivnosti u BiH i komercijalne
banke su imale umjerene aktivnosti tokom trećeg kvartala
2014. godine. Aktivnosti komercijalnih banaka u pogledu
novih kreditiranja domaćih sektora, te stanja kredita na kraju
perioda, ukazuju na veliku otplatu dospjelih potraživanja.
Priliv sredstava po osnovu SBA aranžmana, VII i VIII tranša,
te dodatna sredstva zbog prirodne katastrofe koja je
pogodila BiH, imao je veliki uticaj na rast ukupnih depozita
u posmatranom kvartalu. I tokom trećeg kvartala 2014.
godine smanjene su obaveze banka prema nerezidentima.
Aktivne i pasivne kamatne stope nisu značajnije odstupale
od nivoa iz prethodnog perioda.
Due to economic activity downturn in BH, commercial
banks also had moderate activities during the third quarter
of 2014. Activities of commercial banks in new lending
to domestic sectors and loan balances at the period end
indicate high repayment level of due receivables. Inflow
of funds based on SBA’s VII and VIII tranches and additional
funds due to natural disaster striking BH had a great
impact on total deposit growth in the observed quarter.
Banks’ liabilities to non-residents were reduced in the
third quarter of 2014 as well. Deposit and lending interest
rates did not substantially deviate from their levels in the
previous period.
3.3.1 Krediti
3.3.1 Loans
Trend rasta ukupnih kredita prekinut je u julu 2014.
godine, tako da su ukupni krediti u bankarskom sektoru
iznosili 16,85 milijardi BAM na kraju septembra (tabele 18
i 19). Ovaj iznos ukupnih kredita je na nivou iz juna tekuće
godine, dok na godišnjem nivou predstavlja povećanje
od 4,0%. Trend rasta ukupnih kredita je prekinut usljed
smanjenja kredita privatnim preduzećima nastao usljed
otplate revolving kredita, te prijevremenom otplatom
kredita kod manjeg broja banaka. Stoga se prekid u trendu
kreditnih aktivnosti komercijalnih banka ne može smatrati
sistemskom pojavom jer su u pitanju pojedinačni slučajevi.
Komercijalne banke su nastavile s aktivnijim kreditiranjem
domaćih sektora i ukupno je ugovoreno novih kredita
u iznosu od 1,34 milijarde BAM sa stanovništvom i
privatnim i javnim nefinansijskim preduzećima. Ovakav
iznos novoplasiranih sredstava, te stanja kredita na kraju
perioda, ukazuju na veliku otplatu dospjelih potrživanja.
U kreditnom portfoliju banaka udio kredita nefinansijskim
preduzećima je pao ispod 50% u posmatranom kvartalu, te
iznosi 49,5% u septembru 2014. godine. Komercijalne banke
su ugovorile novih kredita s nefinansijskim preduzećima u
iznosu od 771,3 miliona BAM tokom trećeg kvartala (grafikon
3.11). Stope rasta kredita nefinansijskim preduzećima su još
uvijek dosta skromne te trendovi ukazuju na tendenciju
pada. Ovakav trend može potrajati, što bi znatno uticalo na
realni sektor i na cjelokupne ekonomske aktivnosti u zemlji.
Upward trend in total loans was stopped in July 2014, and
total loans in the banking sector amounted to BAM 16.85
billion at the end of September (Tables 18 and 19). The
amount of total loans was equal to June 2014 level, which
constitutes annual increase by 4.0%. The upward trend in
total loans was stopped due to decrease in loans to private
companies, caused by repayment of revolving loans and
premature loan repayment in a few banks. Therefore, the
stopped trend in lending activities of commercial banks
cannot be viewed as systemic phenomenon, because
it accounts for individual cases. Commercial banks
continued with more active lending to domestic sectors,
and the newly agreed loans with households and private
and public non-financial companies totalled to BAM
1.34 billion. This amount of new loans and loan balances
at the period end indicate high repayment level of due
receivables.
The share of loans to non-financial companies in the banks’
loan portfolio dropped below 50% in the observed quarter and
amounted to 49.5% in September 2014. Commercial banks
contracted new loans with non-financial companies in the
amount of BAM 771.3 million during the third quarter (Graph
3.11). Growth rates of loans to non-financial companies are
still fairly modest and indicate downward trends. Such trend
may last longer period, which would significantly impact the
real sector and overall economic activities in the country.
Grafikon 3.11: Krediti privatnim i javnim nefinansijskim
preduzećima
Graph 3.11: Loans to Private and Public Non-financial
Companies
Novi ugovoreni
krediti (l.s.)
u milionima BAM
in BAM million
Godišnja stopa rasta
ukupnih kredita (d.s.)
Trend, godišnja
stopa rasta (d.s.)
1.000
5,0%
800
4,0%
600
3,0%
400
2,0%
200
1,0%
0,0%
Q1
Q2
Q3
2013.
Izvor: CBBiH
Annual Growth Rate
of Total Loans (rhs)
Trend, Annual
Growth Rate (rhs)
New Contracted
Loans (lhs)
0
66
2014
Q4
Q1
Q2
Q3
2014.
Source:CBBH
CBBiH Bilten 3
ЦББиХ Билтен 3
2014.
2014.
3.3 Aktivnosti komercijalnih banaka
3.3 Активности комерцијалних банака
Uslijed smanjenja gospodarske aktivnosti u BiH i
komercijalne banke su imale umjerene aktivnosti tijekom
trećeg tromjesečja 2014. godine. Aktivnosti komercijalnih
banaka u pogledu novih kreditiranja domaćih sektora, te
stanja kredita na kraju razdoblja, ukazuju na veliku otplatu
dospjelih potraživanja. Priljev sredstava po osnovi SBA
aranžmana, VII i VIII tranša, te dodatna sredstva zbog prirodne
katastrofe koja je pogodila BiH, imao je veliki utjecaj na rast
ukupnih depozita u promatranom tromjesečju. I tijekom
trećeg tromjesečja 2014. godine smanjene su obveze banka
prema nerezidentima. Aktivne i pasivne kamatne stope nisu
značajnije odstupale od razine iz prethodnog razdoblja.
Услијед смањењa привредне активности у БиХ и
комерцијалне банке су имале умјерене активности током
трећег квартала 2014. године. Активности комерцијалних
банака у погледу нових кредитирања домаћих сектора, те
стања кредита на крају периода, указују на велику отплату
доспјелих потраживања. Прилив средстава по основу
СБА аранжмана, VII и VIII транша, те додатна средства због
природне катастрофе која је погодила БиХ, имао је велики
утицај на раст укупних депозита у посматраном кварталу. И
током трећег квартала 2014. године смањене су обавезе банка
према нерезидентима. Активне и пасивне каматне стопе нису
значајније одступале од нивоа из претходног периода.
3.3.1 Krediti
3.3.1 Кредити
Trend rasta ukupnih kredita prekinut je u srpnju 2014.
godine, tako da su ukupni krediti u bankarskom sektoru
iznosili 16,85 milijardi BAM na kraju rujna (tablice 18 i 19).
Ovaj iznos ukupnih kredita je na razini iz lipnja tekuće
godine, dok na godišnjoj razini predstavlja povećanje
od 4,0%. Trend rasta ukupnih kredita je prekinut usljed
smanjenja kredita privatnim poduzećima nastao usljed
otplate revolving kredita, te prijevremenom otplatom
kredita kod manjeg broja banaka. Stoga se prekid u trendu
kreditnih aktivnosti komercijalnih banka ne može smatrati
sustavnom pojavom jer su u pitanju pojedinačni slučajevi.
Komercijalne banke su nastavile s aktivnijim kreditiranjem
domaćih sektora i ukupno je ugovoreno novih kredita
u iznosu od 1,34 milijarde BAM sa stanovništvom i
privatnim i javnim nefinancijskim poduzećima. Ovakav
iznos novoplasiranih sredstava, te stanja kredita na kraju
razdoblja, ukazuju na veliku otplatu dospjelih potrživanja.
U kreditnom portfelju banaka udio kredita nefinancijskim
poduzećima je pao ispod 50% u promatranom tromjesečju,
te iznosi 49,5% u rujnu 2014. godine. Komercijalne banke
su ugovorile novih kredita s nefinancijskim poduzećima u
iznosu od 771,3 milijuna BAM tijekom trećeg tromjesečja
(slika 3.11). Stope rasta kredita nefinancijskim poduzećima su
još uvijek dosta skromne te trendovi ukazuju na tendenciju
pada. Ovakav trend može potrajati, što bi znatno utjecalo na
realni sektor i na cjelokupne ekonomske aktivnosti u zemlji.
Тренд раста укупних кредита прекинут је у јулу 2014. године,
тако да су укупни кредити у банкарском сектору износили
16,85 милијарди BАМ на крају септембра (табеле 18 и 19).
Овај износ укупних кредита је на нивоу из јуна текуће
године, док на годишњем нивоу представља повећање
од 4,0%. Тренд раста укупних кредита је прекинут усљед
смањења кредита приватним предузећима настао усљед
отплате револвинг кредита, те пријевременом отплатом
кредита код мањег броја банака. Стога се прекид у тренду
кредитних активности комерцијалних банка не може сматрати
системском појавом јер су у питању појединачни случајеви.
Комерцијалне банке су наставиле с активнијим
кредитирањем домаћих сектора и укупно је уговорено нових
кредита у износу од 1,34 милијарде BАМ са становништвом и
приватним и јавним нефинансијским предузећима. Овакав
износ новопласираних средстава, те стања кредита на крају
периода, указују на велику отплату доспјелих потрживања.
У кредитном портфељу банака удио кредита нефинансијским
предузећима је пао испод 50% у посматраном кварталу, те
износи 49,5% у септембру 2014. године. Комерцијалне банке
су уговориле нових кредита с нефинансијским предузећима у
износу од 771,3 милиона BАМ током трећег квартала (графикон
3.11). Стопе раста кредита нефинансијским предузећима су још
увијек доста скромне те трендови указују на тенденцију пада.
Овакав тренд може потрајати, што би знатно утицало на реални
сектор и на цјелокупне економске активности у земљи.
Slika 3.11: Krediti privatnim i javnim nefinancijskim
poduzećima
Графикон 3.11:
Кредити приватним и јавним
нефинансијским предузећима
Novi ugovoreni
krediti (l.s.)
u milijunima BAM
у милионима BAM
Godišnja stopa rasta
ukupnih kredita (d.s.)
Trend, godišnja
stopa rasta (d.s.)
1.000
5,0%
800
4,0%
Нови уговорени
кредити (л.с.)
600
3,0%
400
2,0%
200
1,0%
0,0%
0
Q1
Q2
Q3
2013.
Izvor: CBBiH
Годишња стопа раста
укупних кредита (д.с.)
Тренд, годишња
стопа раста (д.с.)
Q4
Q1
Q2
Q3
2014.
Извор: ЦББиХ
67
CBBiH Bilten 3
2014.
CBBH Bulletin 3
U toku trećeg kvartala komercijalne banke su nastavile s dosta
dobrim kreditnim aktivnostima prema sektoru stanovništva
i ukupno ugovorile novih kredita u iznosu od 601,7 miliona
BAM (grafikon 3.12). Dinamika novih zaduženja sektora
stanovništva ukazuje na kontinuirano kreditiranje potrošnje
jer se najveći dio odnosi na nenamjenske kredite. Godišnje
stope rasta su nešto više za dugoročne kredite (oko 6%), dok
su za kratkoročne kredite nešto niže, s većim oscilacijama
(oko 4%).
During the third quarter, commercial banks continued fairly
good lending activities to household sector and contracted
new loans in the total amount of BAM 601.7 million (Graph
3.12). Dynamics of new borrowings of the household sector
indicates continuous approval of loans for consumption,
as the largest portion accounts for non-earmarked loans.
Annual growth rates are somewhat higher for long-term
loans (around 6%) and somewhat lower for short-term loans
with larger oscillations (around 4%).
Grafikon 3.12: Krediti stanovništvu
Graph 3.12: Loans to Households
800
8,0%
Annual Growth Rate
of Total Loans (rhs)
Trend, Annual
Growth Rate (rhs)
Novi ugovoreni
krediti (l.s.)
600
6,0%
New Contracted
Loans (lhs)
400
4,0%
200
2,0%
u milionima BAM
in BAM million
Godišnja stopa rasta
ukupnih kredita (d.s.)
Trend, godišnja
stopa rasta (d.s.)
0
0,0%
Q1
Q2
Q3
2013.
Q4
Q1
Q2
3.3.2 Depoziti
Ukupni depoziti komercijalnih banaka koji čine 63,1%
ukupne pasive komercijalnih banaka iznosili su 15,27
milijardi BAM na kraju trećeg kvartala 2014. godine
(tabele 16 i 17). Ovaj iznos predstavlja povećanje od
5,2% na kvartalnom nivou, a 9,6% na godišnjem nivou.
Priliv sredstava po osnovu SBA, VII i VIII tranša, te dodatna
sredstva zbog prirodne katastrofe koja je pogodila
BiH, imao je veliki uticaj na rast ukupnih depozita u
posmatranom kvartalu (grafikon 3.13).
Q3
2014.
Izvor: Tabele 18 i 19
68
2014
Source: Tables 18 and 19
3.3.2 Deposits
Total deposits of commercial banks that account for
63.1% of total commercial banks’ liabilities amounted
to BAM 15.27 billion at the end of the third quarter of
2014 (Tables 16 and 17). This amount constitutes a 5.2%
quarterly increase and a 9.6% annual increase. Inflow of
funds based on SBA’s VII and VIII tranches and additional
funds due to natural disaster in BH had a great impact
on total deposit growth in the observed quarter (Graph
3.13).
CBBiH Bilten 3
ЦББиХ Билтен 3
2014.
2014.
Tijekom trećega tromjesečja komercijalne banke su nastavile
s dosta dobrim kreditnim aktivnostima prema sektoru
stanovništva i ukupno ugovorile novih kredita u iznosu od
601,7 milijuna BAM (slika 3.12). Dinamika novih zaduženja
sektora stanovništva ukazuje na kontinuirano kreditiranje
potrošnje jer se najveći dio odnosi na nenamjenske kredite.
Godišnje stope rasta su nešto više za dugoročne kredite
(oko 6%), dok su za kratkoročne kredite nešto niže, s većim
oscilacijama (oko 4%).
У току трећег квартала комерцијалне банке су наставиле
с доста добрим кредитним активностима према сектору
становништва и укупно уговориле нових кредита у износу
од 601,7 милиона BАМ (графикон 3.12). Динамика нових
задужења сектора становништва указујe на континуирано
кредитирање потрошње јер се највећи дио односи на
ненамјенске кредите. Годишње стопе раста су нешто више
за дугорочне кредите (око 6%), док су за краткорочне
кредите нешто ниже, с већим осцилацијама (око 4%).
Slika 3.12: Krediti stanovništvu
Графикон 3.12: Кредити становништву
800
8,0%
Novi ugovoreni
krediti (l.s.)
600
6,0%
400
4,0%
200
2,0%
u milijunima BAM
у милионима BAM
Godišnja stopa rasta
ukupnih kredita (d.s.)
Trend, godišnja
stopa rasta (d.s.)
0
Годишња стопа раста
укупних кредита (д.с.)
Тренд, годишња
стопа раста (д.с.)
Нови уговорени
кредити (л.с.)
0,0%
Q1
Q2
Q3
2013.
Q4
Q1
Q2
2014.
Izvor: Tablice 18 i 19
3.3.2 Depoziti
Ukupni depoziti komercijalnih banaka koji čine 63,1%
ukupne pasive komercijalnih banaka iznosili su 15,27
milijardi BAM na kraju trećeg tromjesečja 2014. godine
(tablice 16 i 17). Ovaj iznos predstavlja povećanje od 5,2%
na tromjesečnoj razini, a 9,6% na godišnjoj razini. Priljev
sredstava po osnovi SBA, VII i VIII tranša, te dodatna sredstva
zbog prirodne katastrofe koja je pogodila BiH, imao je
veliki utjecaj na rast ukupnih depozita u promatranom
tromjesečju (slika 3.13).
Q3
Извор: Табеле 18 и 19
3.3.2 Депозити
Укупни депозити комерцијалних банака који чине 63,1%
укупне пасиве комерцијалних банака износили су 15,27
милијарди BАМ на крају трећег квартала 2014. године
(табеле 16 и 17). Овај износ представља повећање од
5,2% на кварталном нивоу, а 9,6% на годишњем нивоу.
Прилив средстава по основу СБА, VII и VIII транша, те
додатна средства због природне катастрофе која је
погодила БиХ, имао је велики утицај на раст укупних
депозита у посматраном кварталу (графикон 3.13).
69
CBBiH Bilten 3
2014.
CBBH Bulletin 3
Grafikon 3.13: Depoziti vladinog i nevladinog sektora
Vladin sektor,
kvartalne promjene (l.s.)
Godišnja stopa rasta
prema sezonski
prilagođenim
podacima (d.s.)
u milionima BAM
in BAM million
Nevladin sektor,
kvartalne promjene (l.s.)
2014
Graph 3.13: Deposits of Government and Non-government
Sector
600
10,0%
400
8,0%
200
6,0%
0
4,0%
-200
Government Sector,
Quarterly Changes (lhs)
Non-government Sector,
Quarterly Changes (lhs)
Annual Growth Rate
according to the
Seasonally Adjusted
Data (rhs)
2,0%
Q1
Q2
Q3
Q4
Q1
2013.
Q2
Q3
2014.
Izvor: Tabele 16 i 17
Source: Tables 16 and 17
Nastavljen je rastući trend depozita privatnog sektora i
u trećem kvartalu 2014. godine. Pored depozita sektora
stanovništva koji kontinuirano rastu, značajan doprinos na
povećanje depozita je imao porast depozita nefinansijskih
preduzeća te ostalih sektora kome pripadaju nebankarske
finansijske institucije (grafikon 3.14). Naime, ovdje se radi
o sredstvima po osnovu stare devizne štednje koja su
uplaćena na račun Registra vrijednosnih papira FBiH kod
komercijalne banke od strane Ministarstva finansija FBiH,
a koji se nakon toga raspoređuju krajnjim štedišama u
različitim bankama. Ova sredstva su imala veliki značaj za
rast depozita stanovništva u septembru tekuće godine.
Upward trend in private sector’s deposits continued in the
third quarter of 2014. Apart from the continually rising
household sector deposits, increase in deposits of nonfinancial companies and other sectors that include nonbanking financial institutions significantly contributed the
deposit increase (Graph 3.14). More specifically, these are
funds based on old foreign-currency savings that were paid
to the FBH Registry of Securities’ account with a commercial
bank by the FBH Ministry of Finance, and then allocated to
end depositors in different banks. These funds were of great
importance for household deposit growth in September
this year.
Grafikon 3.14: Doprinosi rastu ukupnih depozita
nevladinog sektora
Graph 3.14: Contribution to the Growth of Total Nongovernment Sector Deposits
Stanovništvo
100%
Households
80%
Nefinansijska preduzeća
Non-financial Companies
60%
Ostali
Other
40%
20%
0%
-20%
-40%
Q1
Q2
Q3
2013.
Izvor: Tabele 16 i 17
70
Q4
Q1
Q2
Q3
2014.
Source: Tables 16 and 17
CBBiH Bilten 3
ЦББиХ Билтен 3
2014.
Графикон 3.13: Депозити владиног и невладиног
сектора
Slika 3.13: Depoziti vladinog i nevladinog sektora
Vladin sektor,
tromjesečne promjene (l.s.)
Godišnja stopa rasta
prema sezonski
prilagođenim
podacima (d.s.)
u milijunima BAM
у милионима BAM
Nevladin sektor,
tromjesečne promjene (l.s.)
2014.
600
10,0%
400
8,0%
200
6,0%
0
4,0%
-200
Владин сектор,
кварталне промјене (л.с.)
Невладин сектор,
кварталне промјене (л.с.)
Годишња стопа раста
према сезонски
прилагођеним
подацима (д.с.)
2,0%
Q1
Q2
Q3
Q4
Q1
2013.
Q2
Q3
2014.
Izvor: Tablice 16 i 17
Извор: Табеле 16 и 17
Nastavljen je rastući trend depozita privatnog sektora
i u trećem tromjesečju 2014. godine. Pored depozita
sektora stanovništva koji kontinuirano rastu, značajan
doprinos na povećanje depozita je imao porast depozita
nefinancijskih poduzeća te ostalih sektora kome pripadaju
nebankarske financijske institucije (slika 3.14). Naime, ovdje
se radi o sredstvima po osnovi stare devizne štednje koja
su uplaćena na račun Registra vrijednosnih papira FBiH
kod komercijalne banke od strane Ministarstva financija
FBiH, a koji se nakon toga raspoređuju krajnjim štedišama
u različitim bankama. Ova sredstva su imala veliki značaj za
rast depozita stanovništva u rujnu tekuće godine.
Настављен је растући тренд депозита приватног сектора
и у трећем кварталу 2014. године. Поред депозита сектора
становништва који континуирано расту, значајан допринос на
повећање депозита је имао пораст депозита нефинансијских
предузећа те осталих сектора коме припадају небанкарске
финансијске институције (графикон 3.14). Наиме, овдје се
ради о средствима по основу старе девизне штедње која
су уплаћена на рачун Регистра вриједносних папира ФБиХ
код комерцијалне банке од стране Министарства финансија
ФБиХ, а који се након тога распоређују крајњим штедишама
у различитим банкама. Ова средства су имала велики значај
за раст депозита становништва у септембру текуће године.
Slika 3.14: Doprinosi rastu ukupnih depozita nevladinog
sektora
Графикон 3.14: Доприноси расту укупних депозита
невладиног сектора
Stanovništvo
100%
Становништво
80%
Nefinancijska poduzeća
Нефинансијска предузећа
60%
Ostali
Остали
40%
20%
0%
-20%
-40%
Q1
Q2
Q3
2013.
Izvor: Tablice 16 i 17
Q4
Q1
Q2
Q3
2014.
Извор: Табеле 16 и 17
71
CBBiH Bilten 3
2014.
CBBH Bulletin 3
2014
Posmatrajući omjer novih oročenih depozita i stanja
depozita ukazuje da se dio dospjelih oročenih depozita
ponovo oročava (grafikon 3.15). Navedeno potvrđuje i to
da se veći dio oročenih depozita odnosi na kraće periode
oročenja, do dvije godine. Međutim, uvidom u podatke
o kategorizaciji depozita stanovništva zaključuje se da
je porast štednje uzrokovan prvenstveno rastom broja
depozita većih od 50 hiljada BAM u trećem u odnosu na
drugi kvartal.
The observed ratio between new term deposits and
deposit balance shows that a portion of matured terms
deposits is renewed (Graph 3.15). This also confirms that
a large portion of term deposits accounts for short-term
deposits, up to two years. However, data on categorisation
of household deposits point to a conclusion that savings
increase was primarily caused by rising deposits that
exceed BAM 50 thousand in the third quarter compared to
the second quarter.
Grafikon 3.15: Ukupni i novi oročeni depoziti stanovništva
Graph 3.15: Total and New Fix-term Housholds Deposits
800
Ukupni depoziti
stanovništva,
kvartalne promjene
600
u milionima BAM
in BAM million
Novi oročeni
depoziti stanovništva
Total Households
Deposits,
Quarterly Changes
700
New Fix-term
Housholds Deposits
500
400
300
200
100
0
Q1
Q2
Q3
2013.
Izvor: CBBiH
3.3.3 Strana aktiva i strana pasiva komercijalnih banaka
U trećem kvartalu 2014. godine nije bilo značajnijih
promjena u nivou strane aktive, dok su u samoj strukturi
nastupile promjene uslijed smanjenja ostalih depozita
te povećanja prenosivih depozita kod korespondentnih
banaka (tabela 11). Pored toga, komercijalne banke
nastavljaju da izmiruju dospjele obaveze po osnovu
kreditnih linija od nerezidenata. Nova zaduženja
zabilježena su kod tri komercijalne banke tokom
posmatranog kvartala, a čiji efekat nije značajnije uticao
na stanje strane pasive zbog veće otplate kredita. Ovakva
kretanja u bilansu komercijalnih banaka nisu imala
značajniji uticaj na devizne rezerve (grafikon 3.16).
72
Q4
Q1
Q2
Q3
2014.
Source: CBBH
3.3.3 Foreign Assets and Foreign Liabilities of Commercial Banks
The third quarter of 2014 did not record any significant
changes in the level of foreign assets, while the structure
itself was changed due to decrease of other deposits and
increase of transferrable deposits with correspondent
banks (Table 11). In addition, commercial banks have
continued the repayment of due liabilities based on credit
lines from non-residents. New debts were recorded in three
commercial banks during the observed quarter that did not
have any significant effect on balance of foreign liabilities
due to higher loan repayment. Such trends in balance of
commercial banks did not have any significant impact on
foreign exchange reserves (Graph 3.16).
CBBiH Bilten 3
ЦББиХ Билтен 3
2014.
2014.
Promatrajući omjer novih oročenih depozita i stanja
depozita ukazuje da se dio dospjelih oročenih depozita
ponovo oročava (slika 3.15). Navedeno potvrđuje i to da
se veći dio oročenih depozita odnosi na kraća razdoblja
oročenja, do dvije godine. Međutim, uvidom u podatke
o kategorizaciji depozita stanovništva zaključuje se da
je porast štednje uzrokovan prvenstveno rastom broja
depozita većih od 50 tisuća BAM u trećem u odnosu na
drugo tromjesečje.
Посматрајући омјер нових орочених депозита и стања
депозита указује да се дио доспјелих орочених депозита
поново орочава (графикон 3.15). Наведено потврђује и
то да се већи дио орочених депозита односи на краће
периоде орочења, до двије године. Међутим, увидом
у податке о категоризацији депозита становништва
закључује се да је пораст штедње узрокован првенствено
растом броја депозита већих од 50 хиљада BАМ у трећем
у односу на други квартал.
Slika 3.15: Ukupni i novi oročeni depoziti stanovništva
Графикон 3.15: Укупни и нови орочени депозити
становништва
800
Ukupni depoziti
stanovništva,
tromjesečne promjene
600
u milijunima BAM
у милионима BAM
Novi oročeni
depoziti stanovništva
Укупни депозити
становништва,
кварталне промјене
700
Нови орочени
депозити становништва
500
400
300
200
100
0
Q1
Q2
Q3
2013.
Izvor: CBBiH
3.3.3 Strana aktiva i strana pasiva komercijalnih banaka
U trećem tromjesečju 2014. godine nije bilo značajnijih
promjena u razini strane aktive, dok su u samoj strukturi
nastupile promjene uslijed smanjenja ostalih depozita
te povećanja prenosivih depozita kod korespondentnih
banaka (tablica 11). Pored toga, komercijalne banke
nastavljaju da izmiruju dospjele obveze po osnovi kreditnih
linija od nerezidenata. Nova zaduženja zabilježena su kod
tri komercijalne banke tijekom promatranoga tromjesečja,
a čiji učinak nije značajnije utjecao na stanje strane pasive
zbog veće otplate kredita. Ovakva kretanja u bilanci
komercijalnih banaka nisu imala značajniji utjecaj na
devizne rezerve (slika 3.16).
Q4
Q1
Q2
Q3
2014.
Извор: ЦББиХ
3.3.3 Страна актива и страна пасива комерцијалних банака
У трећем кварталу 2014. године није било значајнијих
промјена у нивоу стране активе, док су у самој структури
наступиле промјене услијед смањења осталих депозита
те повећања преносивих депозита код кореспондентних
банака (табела 11). Поред тога, комерцијалне банке
настављају да измирују доспјеле обавезе по основу
кредитних линија од нерезидената. Нова задужења
забиљежена су код три комерцијалне банке током
посматраног квартала, а чији ефекат није значајније утицао
на стање стране пасиве због веће отплате кредита. Оваква
кретања у билансу комерцијалних банака нису имала
значајнији утицај на девизне резерве (графикон 3.16).
73
CBBiH Bilten 3
2014.
CBBH Bulletin 3
Grafikon 3.16: Kvartalne promjene strane aktive i strane
pasive komercijalnih banaka i deviznih rezervi
Foreign Currency
Reserves
600
u milionima BAM
in BAM million
Strana aktiva
komercijalnih banaka
Strana pasiva
komercijalnih banaka
Graph 3.16: Quarterly Changes of Foreign Assets and Foreign
Liabilities of Commercial Banks and Foreign Currency Reserves
800
Devizne rezerve
2014
Foreign Currency Assets
of Commercial Banks
400
Foreign Currency Liabilities
of Commercial Banks
200
0
-200
-400
-600
Q1
Q2
Q3
Q4
Q1
Q2
2012.
Q3
Q4
Q1
2013.
Q2
Q3
2014.
Izvor: Tabele 11 i 33
Source: Tables 11 and 33
3.3.4 Interest Rates
3.3.4 Kamatne stope
Podaci o prosječnim ponderisanim kamatnim stopama za treći
kvartal 2014. godine ukazuju da nema značajnijih promjena
u kretanju kamatnih stopa u odnosu na prethodne kvartale
(tabele 14 a, b, c, d). Kreditno najaktivnije komercijalne banke
imaju dosta stabilne kamatne stope, tako da nema većih
oscilacija aktivnih kamatnih stopa.
Na grafikonu 3.17 ilustrirana je razlika između kamatnih
stopa na kredite sektoru stanovništva koji su vezani valutnom
klauzulom i bez valutne klauzule, a koje su ugovorene kao
promjenljive stope. Primjetno je ponovno povećanje ove
razlike u trećem kvartalu 2014. godine u slučaju potrošačkih
kredita. Ovo povećanje je uzrokovano uglavnom povećanjem
kamatnih stopa na kredite s valutnom klauzulom. Pored toga,
grafikon ilustruje negativnu razliku između kamatnih stopa na
stambene kredite koji su vezani valutnom klauzulom i kredite
bez valutne klauzule. Iako su kamatne stope niže za stambene
kredite u BAM bez valutne klauzule, veći dio novih kredita
plasiran u ovoj kategoriji je ipak vezan valutnom klauzulom.
Data on average weighted interest rates for the third quarter
of 2014 indicate that there were no substantial changes in
interest rate trends compared to previous quarters (Tables
14 a, b, c, d). The most active commercial banks in lending
have fairly stable interest rates and therefore there have
been no large oscillations in active interest rates.
Graph G3.17 illustrates the difference between interest
rates on household loans with and without currency
clause that were agreed as variable rates. Another increase
of this difference for consumer loans was noted in the
third quarter of 2014. The increase was mostly caused
by rising interest rates on loans with currency clause.
Also, the graph illustrates a negative difference between
interest rates on housing loans with currency clause and
loans without currency clause. Although interest rates on
BAM housing loans without currency clause were lower, a
large portion of new loans in this category included the
currency clause.
Grafikon 3.17: Razlike između kamatnih stopa na kredite
u BAM sa valutnom klauzulom i u BAM, stanovništvo
Graph 3.17: Differences between Interest Rates on BAM Loans
with the Foreign Currency Clause and BAM Loans, Households
1
Potrošački krediti
Consumer Loans
0,8
Ostali krediti
u procentnim poenima
in percentage points
Stambeni krediti
Housing Loans
0,6
Other Loans
0,4
0,2
0
-0,2
-0,4
-0,6
Q1
Q2
Q3
2013.
Izvor: Tabela 14 a
74
Q4
Q1
Q2
Q3
2014.
Source: Table 14a
CBBiH Bilten 3
ЦББиХ Билтен 3
2014.
Slika 3.16: Tromjesečne promjene strane aktive i strane
pasive komercijalnih banaka i deviznih rezervi
Девизне резерве
600
u milijunima BAM
у милионима BAM
Strana aktiva
komercijalnih banaka
Strana pasiva
komercijalnih banaka
Графикон 3.16: Кварталне промјене стране активе и
стране пасиве комерцијалних банака и девизних резерви
800
Devizne rezerve
2014.
Страна актива
комерцијалних банака
400
Страна пасива
комерцијалних банака
200
0
-200
-400
-600
Q1
Q2
Q3
Q4
Q1
Q2
2012.
Q3
Q4
Q1
2013.
Q2
Q3
2014.
Izvor: Tablice 11 i 33
Извор: Табеле 11 и 33
3.3.4 Каматне стопе
3.3.4 Kamatne stope
Podaci o prosječnim ponderiranim kamatnim stopama za
treće tromjesečje 2014. godine ukazuju da nema značajnijih
promjena u kretanju kamatnih stopa u odnosu na prethodna
tromjesečja (tablice 14 a, b, c, d). Kreditno najaktivnije
komercijalne banke imaju dosta stabilne kamatne stope, tako
da nema većih oscilacija aktivnih kamatnih stopa.
Na slici 3.17 ilustrirana je razlika između kamatnih stopa na
kredite sektoru stanovništva koji su vezani valutnom klauzulom
i bez valutne klauzule, a koje su ugovorene kao promjenljive
stope. Primjetno je ponovno povećanje ove razlike u trećem
tromjesečju 2014. godine u slučaju potrošačkih kredita. Ovo
povećanje je uzrokovano uglavnom povećanjem kamatnih
stopa na kredite s valutnom klauzulom. Pored toga, slika
ilustrira negativnu razliku između kamatnih stopa na stambene
kredite koji su vezani valutnom klauzulom i kredite bez valutne
klauzule. Iako su kamatne stope niže za stambene kredite u
BAM bez valutne klauzule, veći dio novih kredita plasiran u
ovoj kategoriji je ipak vezan valutnom klauzulom.
Подаци о просјечним пондерисаним каматним стопама за
трећи квартал 2014. године указују да нема значајнијих промјена
у кретању каматних стопа у односу на претходне квартале
(табеле 14 а, б, ц, д). Кредитно најактивније комерцијалне
банке имају доста стабилне каматне стопе, тако да нема већих
осцилација активних каматних стопа.
На графикону 3.17 илустрована је разлика између каматних
стопа на кредите сектору становништва који су везани валутном
клаузулом и без валутне клаузуле, а које су уговорене као
промјенљиве стопе. Примјетно је поновно повећање ове
разлике у трећем кварталу 2014. године у случају потрошачких
кредита. Ово повећање је узроковано углавном повећањем
каматних стопа на кредите с валутном клаузулом. Поред тога,
графикон илуструје негативну разлику између каматних стопа на
стамбене кредите који су везани валутном клаузулом и кредите
без валутне клаузуле. Иако су каматне стопе ниже за стамбене
кредите у BАМ без валутне клаузуле, већи дио нових кредита
пласиран у овој категорији је ипак везан валутном клаузулом.
Slika 3.17: Razlike između kamatnih stopa na kredite u
BAM sa valutnom klauzulom i u BAM, stanovništvo
Графикон 3.17: Разлике између каматних стопа на кредите
у BAM са валутном клаузулом и у BAM, становништво
1
Potrošački krediti
Потрошачки кредити
0,8
Ostali krediti
u postotnim bodovima
у процентним поенима
Stambeni krediti
Стамбени кредити
0,6
Остали кредити
0,4
0,2
0
-0,2
-0,4
-0,6
Q1
Q2
Q3
2013.
Izvor: Tablica 14 a
Q4
Q1
Q2
Q3
2014.
Извор: Табела 14 а
75
CBBiH Bilten 3
2014.
CBBH Bulletin 3
2014
Na grafikonu 3.18 prikazane su razlike između kamatnih
stopa za kredite u BAM s valutnom klauzulom i bez valutne
klauzule, klasifikovane prema iznosu odobrenog kredita
za privatna i javna nefinansijska preduzeća. Uočljivo je da
su kamatne stope na kredite nefinansijskim preduzećima
nešto više za kredite koji su vezani valutnom klauzulom u
odnosu na iste koji su bez valutne klauzule, a što nije bio
slučaj u prethodna dva kvartala.
Graph 3.18 shows differences between interest rates on
BAM loans with currency clause and those without currency
clause, categorized by the amount of approved loan to
private and public non-financial companies. Interest rates
on loans to non-financial companies were slightly higher
for loans with currency clause compared to those without
currency clause, which was not the case in the previous two
quarters.
Grafikon 3.18: Razlike između kamatnih stopa na kredite
u BAM sa valutnom klauzulom i u BAM, nefinansijska
preduzeća
Graph 3.18: Differences between Interest Rates on BAM
Loans with the Foreign Currency Clause and BAM Loans,
Non-financial Companies
1,0
preko 0,25 miliona EUR
do 1 milion EUR
preko iznosa od
1 milion EUR
u procentnim poenima
in percentage points
do iznosa od 0,25
miliona EUR
up to EUR 0.25 million
over EUR 0.25 million
up to EUR 1 million
0,5
over EUR 1 million
0,0
-0,5
-1,0
Q1
Q2
Q3
2013.
Q4
Q1
Q2
2014.
Izvor: Tabela 14 b
76
Q3
Source: Table 14b
Kamatne stope na depozite stanovništva u EUR i BAM
su gotovo izjednačene na nivou oko 1,6% za oročenja
na rokove kraće od jedne godine u augustu i septembru
2014. godine. Uz to, kamatne stope na dugorčne depozite
su znatno više od kamatnih stopa na depozite oročene na
kraći period oročenja, a razlike su do 1,6 procentni poen.
U pogledu valutne strukture nema značajnijih razlika za
dugoročno oročene depozite u BAM i u EUR u posmatranom
trećem kvartalu 2014. godine.
Interest rates on EUR and BAM household deposits
were almost equal at the level of around 1.6% for termdeposits up to one year in August and September 2014.
Also, interest rates on long-term deposits are significantly
higher than interest rates on shorter term-deposits, with
up to 1.6 percentage point differences. As for the currency
structure, there were no substantial differences for longterm BAM and EUR deposits in the observed third quarter
of 2014.
3.4 Berze
3.4 Stock Exchanges
Promet na bh. berzama raste, zahvaljujući redovnom
pometu dionica i emisijama javnog duga RS (BLSE) i
FBiH (SASE). Rast redovnog prometa dionica je doveo
do rasta berzanskih indeksa BLSE, a na SASE dva od tri
berzanska indeksa su u padu. U izvještajnom periodu,
FBiH se zadužila više nego RS, ali je razlika u cijeni javnog
duga entiteta, u prosjeku, smanjena. FBiH je izvršila prvu
emisiju trogodišnjih obveznica, a ukupno je emitovala pet
finansijskih instrumenata od kojih su četiri trezorski zapisi.
RS je takođe u izvještajnom periodu emitovala i kratkoročni
dug (tri emisije TZ) i, isto kao i FBiH, obveznice, s razlikom
da je njihova ročnost četiri godine i da su manje nominalne
vrijednosti od onih u FBiH (30 miliona BAM u odnosu na 50
miliona BAM).
Turnover on BH stock exchanges is rising, owing to regular
turnover of shares and RS (BLSE) and FBH (SASE) public
debt issues. Increase in regular turnover of shares lead to
an increase of BLSE stock exchange indices, and two out of
three SASE stock exchange indices a re declining. FBH took
more debts than RS in the reported period, but the public
debt price difference between the Entities was reduced on
average. FBH released the first issue of three-year bonds,
and it issued 5 financial instruments in total, of which 4
were treasury bills. In the reporting period, the RS also
issued a short-term debt (three T-bills issues) and bonds
like FBH, but with four year maturity and lower nominal
value than those in FBH (BAM 30 million compared to BAM
50 million).
CBBiH Bilten 3
ЦББиХ Билтен 3
2014.
2014.
Na slici 3.18 prikazane su razlike između kamatnih stopa za
kredite u BAM s valutnom klauzulom i bez valutne klauzule,
klasificirane prema iznosu odobrenog kredita za privatna
i javna nefinancijska poduzeća. Uočljivo je da su kamatne
stope na kredite nefinancijskim poduzećima nešto više za
kredite koji su vezani valutnom klauzulom u odnosu na iste
koji su bez valutne klauzule, a što nije bio slučaj u prethodna
dva tromjesečja.
На графикону 3.18 приказане су разлике између каматних
стопа за кредите у BАМ с валутном клаузулом и без валутне
клаузуле, класификоване према износу одобреног кредита
за приватна и јавна нефинансијска предузећа. Уочљиво је да
су каматне стопе на кредите нефинансијским предузећима
нешто више за кредите који су везани валутном клаузулом
у односу на исте који су без валутне клаузуле, а што није
био случај у претходна два квартала.
Slika 3.18: Razlike između kamatnih stopa na kredite
u BAM sa valutnom klauzulom i u BAM, nefinancijska
poduzeća
Графикон 3.18: Разлике између каматних стопа на
кредите у BAM са валутном клаузулом и у BAM,
нефинансијска предузећа
1,0
preko 0,25 milijuna EUR
do 1 milijun EUR
preko iznosa od
1 milijun EUR
u postotnim bodovima
у процентним поенима
do iznosa od 0,25
milijuna EUR
до износа од 0,25
милиона EUR
преко 0,25 милиона EUR
до 1 милион EUR
0,5
преко износа
од 1 милион EUR
0,0
-0,5
-1,0
Q1
Q2
Q3
Q4
2013.
Q1
Q2
Q3
2014.
Izvor: Tablica 14 b
Извор: Табела 14 б
Kamatne stope na depozite stanovništva u EUR i BAM su
gotovo izjednačene na razini oko 1,6% za oročenja na
rokove kraće od jedne godine u kolovozu i rujnu 2014.
godine. Uz to, kamatne stope na dugorčne depozite su
znatno više od kamatnih stopa na depozite oročene na
kraće razdoblje oročenja, a razlike su do 1,6 postotni bod.
U pogledu valutne strukture nema značajnijih razlika za
dugoročno oročene depozite u BAM i u EUR u promatranom
trećem tromjesečju 2014. godine.
Каматне стопе на депозите становништва у EUR и BАМ
су готово изједначене на нивоу око 1,6% за орочења
на рокове краће од једне године у августу и септембру
2014. године. Уз то, каматне стопе на дугорчне депозите
су знатно више од каматних стопа на депозите орочене
на краћи период орочења, а разлике су до 1,6 процентни
поен. У погледу валутне структуре нема значајнијих
разлика за дугорочно орочене депозите у BАМ и у EUR у
посматраном трећем кварталу 2014. године.
3.4 Burze
3.4 Берзе
Promet na bh. burzama raste, zahvaljujući redovnom
pometu dionica i emisijama javnog duga RS (BLSE) i
FBiH (SASE). Rast redovnog prometa dionica je doveo
do rasta burzanskih indeksa BLSE, a na SASE dva od tri
burzanska indeksa su u padu. U izvještajnom razdoblju,
FBiH se zadužila više nego RS, ali je razlika u cijeni javnog
duga entiteta, u prosjeku, smanjena. FBiH je izvršila prvu
emisiju trogodišnjih obveznica, a ukupno je emitirala pet
financijskih instrumenata od kojih su četiri trezorski zapisi.
RS je također u izvještajnom razdoblju emitirala i kratkoročni
dug (tri emisije TZ) i, isto kao i FBiH, obveznice, s razlikom
da je njihova ročnost četiri godine i da su manje nominalne
vrijednosti od onih u FBiH (30 milijuna BAM u odnosu na 50
milijuna BAM).
Промет на бх. берзама расте, захваљујући редовном
помету акција и емисијама јавног дуга РС (BLSE) и ФБиХ
(SASЕ). Раст редовног промета дионица је довео до раста
берзанских индекса BLSЕ, а на SASЕ два од три берзанска
индекса су у паду. У извјештајном периоду, ФБиХ се
задужила више него РС, али је разлика у цијени јавног дуга
ентитета, у просјеку, смањена. ФБиХ је извршила прву
емисију трогодишњих обвезница, а укупно је емитовала
пет финансијских инструмената од којих су четири
трезорски записи. РС је такође у извјештајном периоду
емитовала и краткорочни дуг (три емисије ТЗ) и, исто као и
ФБиХ, обвезнице, с разликом да је њихова рочност четири
године и да су мање номиналне вриједности од оних у
ФБиХ (30 милиона BАМ у односу на 50 милиона BАМ).
77
CBBiH Bilten 3
2014.
CBBH Bulletin 3
2014
Promet na BLSE u izvještajnom periodu i dalje raste na
godišnjem nivou (treći kvartal 2014. / treći kvartal 2013.
= 83%). Međutim, intenzitet rasta je značajno manji nego
u prethodnom kvartalu 2014. godine i bilježi smanjenje
od 10,1%. U odnosu na prethodni kvartal, struktura
prometa na BLSE je izmijenjena u svim značajnim tržišnim
segmentima (grafikon 3.19). Osnova karakteristika prometa
u izvještajnom periodu je izuzetno visok redovan promet
dionicama. U trećem kvartalu 2014. godine na BLSE
redovan promet dionica je bio 49,6 miliona BAM ili 30,8%
od ukupnog prometa.
Annual BLSE turnover in the reported period is
still on the rise (Q3 2014/Q3 2013 = 83%), but the
growth intensity was significantly lower than in
the previous quarter of 2014 and recorded 10.1%
decrease. Compared to the previous quarter, BLSE
turnover structure was changed in all important
market segments (Graph 3.19). Extremely high
regular turnover of shares was the main feature of the
turnover in the reported period. In Q3 2014, regular
turnover of shares on BLSE amounted to BAM 49.6
million or 30.8% of the total turnover.
Grafikon 3.19: Struktura prometa na BLSE
Graph 3.19: Structure of Turnover on BLSE
Q2 2014
Q3 2014
70,0%
Q2 2014
60,0%
Q3 2014
50,0%
40,0%
1
2
3
4
5
6
7
8
9
Dionice - RP
Obveznice - RP
Trezorski zapisi -RP
Blok-posao
Aukcija za paket akcija
Dionice - JP
Obveznice - JP
Trezorski zapisi - JP
Preuzimanja
Shares -RT 1
30,0%
Bonds -RT 2
Treasury Bills -RT 3
20,0%
Block Trade 4
Auction for Block Shares 5
10,0%
Shares -PO 6
Bonds - PO 7
0,0%
Treasury Bills -PO 8
1
2
3
4
5
6
7
8
9
Izvor: www.blberza.com
78
Acquisitions 9
Source: www.blberza.com
Napomena: RP – redovan promet; JP – javna ponuda
Note: RT - regular turnover; PO - public offer
Isto kao i redovan promet dionica, i redovan promet
obveznica je značajno povećan, i to ne samo posmatrano s
aspekta učešća u ukupnom prometu već i prema apsolutnoj
vrijednosti. Rast redovnog prometa obveznica, u najvećem
dijelu baziran na prometu obveznica RS, mogao bi se
dovesti u vezu s povećanom tražnjom za likvidnošću jednog
dijela vlasnika javnog duga RS. Redovan promet obveznica
je bio petina ukupnog prometa, isto koliko i javna ponuda
obveznica.
Like regular turnover of shares, regular turnover of
bonds was also increased significantly, not only from
the aspect of share in the total turnover, but by absolute
value as well. The increase in regular turnover of bonds,
which was mostly based on turnover of RS bonds, could
be linked to increased demand for liquidity of a part
of RS public debt owners. Regular turnover of bonds
accounted for one fifth of total turnover, just like public
offer of bonds.
RS je emitovala četverogodišnje obveznice nominalne
vrijednosti od 30 miliona BAM, uz kamatnu stopu od 4,98%,
što je za 48 b.p. više u odnosu na emisiju iste ročnosti iz
aprila 2014. godine (grafikon 3.20), ali je zato tražnja za ovom
emisijom (RSBD-O-F) bila duplo veća od ukupne ponude.
RS issued four years bonds with nominal value of BAM 30
million and 4.98% interest rate, which is by 48 bp higher
than the issue from April 2014 of equal maturity (Graph
3.20), but the demand for this issue (RSBD-O-F) was twice as
high as the total offer.
CBBiH Bilten 3
ЦББиХ Билтен 3
2014.
2014.
Promet na BLSE u izvještajnom razdoblju i dalje raste na
godišnjoj razini (treće tromjesečje 2014. / treće tromjesečje
2013. = 83%). Međutim, intenzitet rasta je značajno manji
nego u prethodnom tromjesečju 2014. godine i bilježi
smanjenje od 10,1%. U odnosu na prethodno tromjesečje,
struktura prometa na BLSE je izmijenjena u svim značajnim
tržišnim segmentima (slika 3.19). Osnova karakteristika
prometa u izvještajnom razdoblju je izuzetno visok redovan
promet dionicama. U trećem tromjesečju 2014. godine na
BLSE redovan promet dionica je bio 49,6 milijuna BAM ili
30,8% od ukupnog prometa.
Промет на BLSЕ у извјештајном периоду и даље расте на
годишњем нивоу (трећи квартал 2014. / трећи квартал
2013. = 83%). Међутим, интензитет раста је значајно
мањи него у претходном кварталу 2014. године и
биљежи смањење од 10,1%. У односу на претходни
квартал, структура промета на BLSЕ је измијењена у
свим значајним тржишним сегментима (графикон 3.19).
Основа карактеристика промета у извјештајном периоду
је изузетно висок редован промет акцијама. У трећем
кварталу 2014. године на BLSЕ редован промет акција је
био 49,6 милиона BАМ или 30,8% од укупног промета.
Slika 3.19: Struktura prometa na BLSE
Графикон 3.19: Структура промета на BLSE
Q2 2014
Q3 2014
70,0%
Q2 2014
60,0%
Q3 2014
50,0%
40,0%
1
2
3
4
5
6
7
8
9
Dionice - RP
Obveznice - RP
Trezorski zapisi -RP
Blok-posao
Aukcija za paket akcija
Dionice - JP
Obveznice - JP
Trezorski zapisi - JP
Preuzimanja
Акције - РП 1
30,0%
Обвезнице - РП
Трезорски записи -РП
20,0%
Блок-посао
Аукција за пакет акција
10,0%
Акције - ЈП
Обвезнице - ЈП
0,0%
Трезорски записи - ЈП
1
2
3
4
5
6
7
8
9
Izvor: www.blberza.com
Преузимања
2
3
4
5
6
7
8
9
Извор: www.blberza.com
Napomena: RP – redovan promet; JP – javna ponuda
Напомена: РП – редован промет; ЈП – јавна понуда
Isto kao i redovan promet dionica, i redovan promet
obveznica je značajno povećan, i to ne samo promatrano s
aspekta udjela u ukupnom prometu već i prema apsolutnoj
vrijednosti. Rast redovnog prometa obveznica, u najvećem
dijelu baziran na prometu obveznica RS, mogao bi se
dovesti u vezu s povećanom tražnjom za likvidnošću jednog
dijela vlasnika javnog duga RS. Redovan promet obveznica
je bio petina ukupnog prometa, isto koliko i javna ponuda
obveznica.
Исто као и редован промет акција, и редован промет
обвезница је значајно повећан, и то не само посматрано
с аспекта учешћа у укупном промету већ и према
апсолутној вриједности. Раст редовног промета
обвезница, у највећем дијелу базиран на промету
обвезница РС, могао би се довести у везу с повећаном
тражњом за ликвидношћу једног дијела власника јавног
дуга РС. Редовaн промет обвезница је био петина укупног
промета, исто колико и јавна понуда обвезница.
RS je emitirala četverogodišnje obveznice nominalne
vrijednosti od 30 milijuna BAM, uz kamatnu stopu od 4,98%,
što je za 48 b.b. više u odnosu na emisiju iste ročnosti iz
travnja 2014. godine (slika 3.20), ali je zato tražnja za ovom
emisijom (RSBD-O-F) bila duplo veća od ukupne ponude.
РС је емитовала четверогодишње обвезнице номиналне
вриједности од 30 милиона БАМ, уз каматну стопу од 4,98%,
што је за 48 б.п. више у односу на емисију исте рочности из
априла 2014. године (графикон 3.20), али је зато тражња за
овом емисијом (RSBD-O-F) била дупло већа од укупне понуде.
79
2014.
CBBH Bulletin 3
Grafikon 3.20: Emisije četvorogodišnjih obveznica RS
6,0
Kamatna stopa (l.s.)
5,0
Omjer pokrivenosti (l.s.)
u % i racio / in % and ratio
Nominalna vrijednost
emisije (d.s.)
4,0
Nominal Value
of the Issue (rhs)
60,0
Interest Rate (lhs)
50,0
40,0
30,0
1,0
0,0
Izvor: www.blberza.com
80
70,0
3,0
2,0
2014
Graph 3.20: Issues of Four- Year Bonds of RS
20,0
u milionima BAM / in BAM million
CBBiH Bilten 3
Bid to Cover Ratio (lhs)
10,0
0,0
Source: www.blberza.com
Napomena: Kamatna stopa je izražena u %, a omjer pokrivenosti kao racio broj.
Note: Interest rate is expressed in %, and bid to cover ratio as a ratio number.
Pored emisije obveznica, RS je u izvještajnom kvartalu izvršila
emisiju trezorskih zapisa ukupne vrijednosti od 34 miliona
BAM i ročnosti od devet (dvije emisije) i šest mjeseci. Stopa
prinosa na devetomjesečne TZ RS značajno se razlikuje,
što bi moglo ukazivati na neefikasnost finansijskog tržišta
i tržišne anomalije koje povećavaju cijenu kratkoročnog
javnog duga RS.
Apart from the issue of bonds, RS issued treasury bills in
the reported period in the total amount of BAM 34 million,
with 9-month (two issues) and 6-month maturities. Yield
rate on nine-month RS T-bills is significantly different,
which may point to inefficiency of financial market and
market anomalies that increase the price of RS short-term
public debt.
Prva emisija devetomjesečnih TZ RS u trećem kvartalu
2014. godine je prodata po prosječnoj stopi prinosa od
2,2%, dok je za drugu emisiju, usljed manje tražnje i većeg
raspona između najviše i najniže kamatne stope, prosječna
stopa prinosa iznosila 3,5%. Do sada najviša tražnja za
šestomjesečnim TZ RS, koja predstavlja nastavak trenda
rasta tražnje započetog u maju 2014. godine, smanjila
je stopu prinosa na ovaj ročni segment na istorijski
najniži nivo. Prosječan omjer pokrivenosti i stopa prinosa
na šestomjesečnim TZ RS je 1,8 i 3,10% respektivno, a
posljednja emisija šestomjesečnih TZ RS je prodata uz omjer
pokrivenosti i stopu prinosa od 2,67 i 1,94% respektivno.
The first issue of nine-month RS T-bills in Q3 2014 was sold
for average yield rate of 2.2%, while the average yield rate for
the second issue amounted to 3.5%, due to lower demand
and larger spread between the lowest and the highest
interest rates. The highest demand for six-month RS T-bills
to date, as a continuation of the growing demand trend that
started in May 2014 reduced the yield rate on this maturity
segment to the lowest level in history. Average bid to cover
ratio and yield rate on RS six-month T-bills amounted to 1.8
and 3.10% respectively, and the last issue of RS six - month
T-bills was sold with bid to cover ratio and yield rate of 2.67
and 1.94% respectively.
FBiH je tokom trećeg kvartala 2014. godine izvršila više
emisija nego RS i zadužila se za veći iznos nego RS (ukupna
nominalna vrijednost emisija). U trećem kvartalu 2014.
godine FBiH je izvršila pet emisija, od čega dvije emisije
devetomjesečnih TZ, jednu emisiju tromjesečnih TZ, jednu
emisiju šestomjesečnih TZ i jednu emisiju trogodišnjih
obveznica. Najznačajniji detalj u vezi emisija je neočekivano
i naglo smanjenje tražnje za kratkoročnim javnim dugom
FBiH (devetomjesečnih TZ) koja je, mjereno omjerom
pokrivenosti emisija, varirala između svega 1,1 do 1,3, a
prethodno je bila iznad 2. Smanjenje interesovanja za TZ
FBiH se nije odrazilo na stopu prinosa na tromjesečne TZ,
a djelimično jeste na devetomjesečne TZ, ali je, s druge
strane, značajno uticalo na najdublji i najširi segment
tržišta trezorskih zapisa, šetomjesečne TZ. Stopa prinosa
na tromjesečne TZ FBiH je bila 0,59%, a na devetomjesečne
TZ FBiH 1,36% i 1,78%, a stopa prinosa na šestomjesečne
TZ FBiH je sa 0,74% (posljednja emisija u trećem kvartalu
During Q3 2014, FBH released more issues than the
RS and incurred higher amount of debt than RS (total
nominal value of the issues). In Q3 2014, FBH released
5 issues, of which two issues of nine-month T-bills, one
issue of three-month T-bills, one issue of six-month T-bills
and one issue of three-year bonds. The most important
detail regarding the issues was an unexpected and
sudden decline in demand for FBH’s short-term public
debt (nine-month T-bills) which, measured by the bid to
cover ratio, varied from only 1.1 to 1.3, and before that, it
was higher than 2. Decreased interest in FBH T-bills was
not reflected on the yield rate on three-month T-bills
and it was partially reflected on nine-month T-bills, but,
on the other hand, it strongly impacted the deepest and
widest segment of T-bills market, on the six month T-bills.
Yield rate on FBH three-month T-bills was 0.59%, and on
FBH nine-month T-bills 1.36% and 1.78%, and yield rate
on FBH six-month T-bills rose from 0.74% (the last issue
ЦББиХ Билтен 3
2014.
Slika 3.20: Emisije četvorogodišnjih obveznica RS
6,0
Kamatna stopa (l.s.)
5,0
Omjer pokrivenosti (l.s.)
u % i racio / у % и рацио
Nominalna vrijednost
emisije (d.s.)
4,0
70,0
Номинална вриједност
емисије (д.с.)
60,0
Каматна стопа (л.с.)
50,0
40,0
3,0
30,0
2,0
1,0
0,0
Izvor: www.blberza.com
2014.
Графикон 3.20: Емисије четворогодишњих обвезница РС
20,0
10,0
u milijunima BAM / у милионима BAM
CBBiH Bilten 3
Омјер покривености (л.с.)
0,0
Source: www.blberza.com
Bilješka: Kamatna stopa je izražena u %, a omjer pokrivenosti kao racio broj.
Напомена: Каматна стопа је изражена у %, а омјер покривености као рацио број.
Pored emisije obveznica, RS je u izvještajnom tromjesečju
izvršila emisiju trezorskih zapisa ukupne vrijednosti od 34
milijuna BAM i ročnosti od devet (dvije emisije) i šest mjeseci.
Stopa prinosa na devetomjesečne TZ RS značajno se razlikuje,
što bi moglo ukazivati na neučinkovitost financijskog tržišta i
tržišne anomalije koje povećavaju cijenu kratkoročnog javnog
duga RS.
Поред емисије обвезница, РС је у извјештајном кварталу
извршила емисију трезорских записа укупне вриједности
од 34 милиона BАМ и рочности од девет (двије емисије)
и шест мјесеци. Стопа приноса на деветомјесечне ТЗ
РС значајно се разликује, што би могло указивати на
неефикасност финансијског тржишта и тржишне аномалије
које повећавају цијену краткорочног јавног дуга РС.
Prva emisija devetomjesečnih TZ RS u trećem tromjesečju 2014.
godine je prodana po prosječnoj stopi prinosa od 2,2%, dok je
za drugu emisiju, usljed manje tražnje i većeg raspona između
najviše i najniže kamatne stope, prosječna stopa prinosa
iznosila 3,5%. Do sada najviša tražnja za šestomjesečnim TZ
RS, koja predstavlja nastavak trenda rasta tražnje započetog
u svibnju 2014. godine, smanjila je stopu prinosa na ovaj
ročni segment na povijesno najnižu razinu. Prosječan omjer
pokrivenosti i stopa prinosa na šestomjesečnim TZ RS je 1,8
i 3,10% respektivno, a posljednja emisija šestomjesečnih TZ
RS je prodana uz omjer pokrivenosti i stopu prinosa od 2,67 i
1,94% respektivno.
Прва емисија деветомјесечних ТЗ РС у трећем кварталу
2014. године је продата по просјечној стопи приноса од
2,2%, док је за другу емисију, усљед мање тражње и већег
распона између највише и најниже каматне стопе, просјечна
стопа приноса износила 3,5%. До сада највиша тражња за
шестомјесечним ТЗ РС, која представља наставак тренда
раста тражње започетог у мају 2014. године, смањила је
стопу приноса на овај рочни сегмент на историјски најнижи
ниво. Просјечан омјер покривености и стопа приноса
на шестомјесечним ТЗ РС је 1,8 и 3,10% респективно, а
посљедња емисија шестомјесечних ТЗ РС је продата уз омјер
покривености и стопу приноса од 2,67 и 1,94% респективно.
FBiH je tijekom trećeg tromjesečja 2014. godine izvršila više
emisija nego RS i zadužila se za veći iznos nego RS (ukupna
nominalna vrijednost emisija). U trećem tromjesečju 2014.
godine FBiH je izvršila pet emisija, od čega dvije emisije
devetomjesečnih TZ, jednu emisiju tromjesečnih TZ, jednu
emisiju šestomjesečnih TZ i jednu emisiju trogodišnjih
obveznica. Najznačajniji detalj u vezi emisija je neočekivano
i naglo smanjenje tražnje za kratkoročnim javnim dugom
FBiH (devetomjesečnih TZ) koja je, mjereno omjerom
pokrivenosti emisija, varirala između svega 1,1 do 1,3, a
prethodno je bila iznad 2. Smanjenje interesiranja za TZ
FBiH se nije odrazilo na stopu prinosa na tromjesečne TZ,
a djelomično jeste na devetomjesečne TZ, ali je, s druge
strane, značajno utjecalo na najdublji i najširi segment
tržišta trezorskih zapisa, šetomjesečne TZ. Stopa prinosa na
tromjesečne TZ FBiH je bila 0,59%, a na devetomjesečne TZ
FBiH 1,36% i 1,78%, a stopa prinosa na šestomjesečne TZ
FBiH je sa 0,74% (posljednja emisija u trećem tromjesečju
ФБиХ је током трећег квартала 2014. године извршила више
емисија него РС и задужила се за већи износ него РС (укупна
номинална вриједност емисија). У трећем кварталу 2014.
године ФБиХ је извршила пет емисија, од чега двије емисије
деветомјесечних ТЗ, једну емисију тромјесечних ТЗ, једну
емисију шестомјесечних ТЗ и једну емисију трогодишњих
обвезница. Најзначајнији детаљ у вези емисија је
неочекивано и нагло смањење тражње за краткорочним
јавним дугом ФБиХ (деветомјесечних ТЗ) која је, мјерено
омјером покривености емисија, варирала између свега 1,1
до 1,3, а претходно је била изнад 2. Смањење интересовања
за ТЗ ФБиХ се није одразило на стопу приноса на тромјесечне
ТЗ, а дјелимично јесте на деветомјесечне ТЗ, али је, с друге
стране, значајно утицало на најдубљи и најшири сегмент
тржишта трезорских записа, шетомјесечне ТЗ. Стопа приноса
на тромјесечне ТЗ ФБиХ је била 0,59%, а на деветомјесечне
ТЗ ФБиХ 1,36% и 1,78%, а стопа приноса на шестомјесечне
ТЗ ФБиХ је са 0,74% (посљедња емисија у трећем кварталу
81
CBBiH Bilten 3
2014.
CBBH Bulletin 3
2014. godine) porasla na 1,19%. Trend pada prinosa na
šestomjesečne TZ FBiH, započet emisijom iz marta 2012.
godine (FBiHTZ203, stopa prinosa 2,28%), trajao do trećeg
kvartala 2014. godine, nakon čega se stopa prinosa ustalila
na nivou od u prosjeku 0,78%, a sada stopa prinosa ponovo
raste (grafikon 3.21). Ali, bez obzira na ovaj rast, zadržana je
razlika u stopi prinosa na šestomjesečne TZ RS i FBiH, i ona u
odnosu na prosjek RS-a, iznosi 79 b.p.
in Q2 2014) to 1.19%. Downward trend in yield on FBH
six-month T-bills, which started with the issue from March
2012 (FBIHTZ203, yield rate, 2.28%), lasted until Q2 2014,
after which the yield rate assumed a stable average level
of 0.78%, and it is now on the rise again (Graph 3.21).
However, regardless of the increase, difference between
yield rates on RS six-month and FBH T-bills was kept, and
it amounted to 79 bp against the RS average.
Grafikon 3.21: Stopa prinosa na 6 m TZ
Graph 3.21: Yield Rate on 6m T-bills
FBiH
3,0%
FBH
Prosjek za RS
Average for RS
2,5%
1
2
3
4
5
6
7
8
9
10
11
12
13
FBHTZ204
FBHTZ211
FBHTZ212
FBHTZ303
FBHTZ111
FBHTZ109
FBHTZ202
FBHTZ203
FBHTZ309
FBHTZ414
FBHTZ424
FBHTZ415
FBHTZ418
FBHTZ204
FBHTZ211
FBHTZ212
FBHTZ303
FBHTZ111
FBHTZ109
FBHTZ202
FBHTZ203
FBHTZ309
FBHTZ414
FBHTZ424
FBHTZ415
FBHTZ418
2,0%
1,5%
1,0%
0,5%
0,0%
1
2
3
4
5
Izvor: www.blberza.com
82
2014
6
7
8
9
10
11
12
13
1
2
3
4
5
6
7
8
9
10
11
12
13
Source: www.blberza.com
Napomena: Prosjek za RS uključuje sve emisije šestomjesečne TZ RS.
Note: The RS average includes all issues of 6 m RS T-bills.
Glavni berzanski indeks na BLSE, BIRS, je u odnosu na kraj
drugog kvartala 2014. godine porastao za 4,92% (septembar
2014. / juni 2014. godine), indeks koji prati kretanje elektroenergetskog sektora RS (ERS 10) je takođe porastao, 3,59%,
a indeks investicionih fondova RS (FIRS) je izgubio na
vrijednosti za 0,72%.
The main stock exchange index on BLSE, BIRS went up
by 4.92% compared to the end of Q2 2014 (09/2014 /
06/2014), index that monitors trends in the RS electricity
sector (ERS 10) also recorded increase by 3.59%, and the
value of RS investment funds index (FIRS) dropped by
0.72%.
Promet na SASE je naglo skočio u posljednjem mjesecu
izvještajnog kvartala na 106,12 miliona BAM (grafikon 3.22),
što je presudno uticalo na odnos prometa na bh. berzama.
Učešće prometa na SASE i BLSE u ukupnom prometu u
trećem kvartalu 2014. godine je 51,5% i 48,5% respektivno.
Promet na godišnjem nivou je porastao za 144,4% (treći
kvartal 2014. / treći kvartal 2013), ali je ipak i apsolutno i
relativno manji od rasta prometa u drugom kvartalu 2014.
godine. U odnosu na prethodni kvartal, promet je u padu
za 13,3%.
SASE turnover suddenly rose in the last month of the
reporting quarter to BAM 106.12 million (Graph 3.22),
which had a decisive impact on turnover ratio on BH
stock exchanges. Shares of SASE and BLSE turnover
in overall turnover in Q3 2014 were 51.5% and 48.5%
respectively. Annual turnover went up by 144.4%
(Q3 2014/ Q3 2013), but it is still both absolutely and
relatively lower than the turnover increase in Q2 2014.
Compared to the previous quarter, turnover was by
13.3% lower.
CBBiH Bilten 3
ЦББиХ Билтен 3
2014.
2014.
2014. godine) porasla na 1,19%. Trend pada prinosa na
šestomjesečne TZ FBiH, započet emisijom iz ožujka 2012.
godine (FBiHTZ203, stopa prinosa 2,28%), trajao do trećeg
tromjesečja 2014. godine, nakon čega se stopa prinosa
ustalila na razini od u prosjeku 0,78%, a sada stopa prinosa
ponovo raste (slika 3.21). Ali, bez obzira na ovaj rast,
zadržana je razlika u stopi prinosa na šestomjesečne TZ RS i
FBiH, i ona u odnosu na prosjek RS-a, iznosi 79 b.b.
2014. године) порасла на 1,19%. Тренд пада приноса на
шестомјесечне ТЗ ФБиХ, започет емисијом из марта 2012.
године (FBiHTZ203, стопа приноса 2,28%), трајао до трећег
квартала 2014. године, након чега се стопа приноса усталила
на нивоу од у просјеку 0,78%, а сада стопа приноса поново
расте (графикон 3.21). Али, без обзира на овај раст, задржана
је разлика у стопи приноса на шестомјесечне ТЗ РС и ФБиХ, и
она у односу на просјек РС-a, износи 79 б.п.
Slika 3.21: Stopa prinosa na 6 m TZ
Графикон 3.21: Стопа приноса на 6 м ТЗ
FBiH
3,0%
ФБиХ
Prosjek za RS
Просјек за РС
2,5%
1
2
3
4
5
6
7
8
9
10
11
12
13
FBHTZ204
FBHTZ211
FBHTZ212
FBHTZ303
FBHTZ111
FBHTZ109
FBHTZ202
FBHTZ203
FBHTZ309
FBHTZ414
FBHTZ424
FBHTZ415
FBHTZ418
2,0%
1,5%
1,0%
0,5%
0,0%
1
2
3
4
5
Izvor: www.blberza.com
6
7
8
9
10
11
12
13
FBHTZ204
FBHTZ211
FBHTZ212
FBHTZ303
FBHTZ111
FBHTZ109
FBHTZ202
FBHTZ203
FBHTZ309
FBHTZ414
FBHTZ424
FBHTZ415
FBHTZ418
1
2
3
4
5
6
7
8
9
10
11
12
13
Извор: www.blberza.com
Napomena: Prosjek za RS uključuje sve emisije šestomjesečne TZ RS.
Напомена: Просјек за РС укључује све емисије шестомјесечне ТЗ РС.
Glavni burzanski indeks na BLSE, BIRS, je u odnosu na kraj
drugog tromjesečja 2014. godine porastao za 4,92% (rujan
2014. / lipanj 2014. godine), indeks koji prati kretanje
elektro-energetskog sektora RS (ERS 10) je također porastao,
3,59%, a indeks investicijskih fondova RS (FIRS) je izgubio na
vrijednosti za 0,72%.
Главни берзански индекс на BLSЕ, BIRS, је у односу на
крај другог квартала 2014. године порастао за 4,92%
(септембар 2014. / јуни 2014. године), индекс који
прати кретање електро-енергетског сектора РС (ERS
10) је такође порастао, 3,59%, а индекс инвестиционих
фондова РС (FIRS) је изгубио на вриједности за 0,72%.
Promet na SASE je naglo skočio u posljednjem mjesecu
izvještajnog tromjesečja na 106,12 milijuna BAM (slika
3.22), što je presudno utjecalo na odnos prometa na
bh. burzama. Udio prometa na SASE i BLSE u ukupnom
prometu u trećem tromjesečju 2014. godine je 51,5% i
48,5% respektivno. Promet na godišnjoj razini je porastao za
144,4% (treće tromjesečje 2014. / treće tromjesečje 2013),
ali je ipak i apsolutno i relativno manji od rasta prometa u
drugom tromjesečju 2014. godine. U odnosu na prethodno
tromjesečje, promet je u padu za 13,3%.
Промет на SASЕ је нагло скочио у посљедњем мјесецу
извјештајног квартала на 106,12 милиона BАМ (графикон
3.22), што је пресудно утицало на однос промета на бх.
берзама. Учешће промета на SASЕ и BLSЕ у укупном
промету у трећем кварталу 2014. године је 51,5% и 48,5%
респективно. Промет на годишњем нивоу је порастао за
144,4% (трећи квартал 2014. / трећи квартал 2013), али
је ипак и апсолутно и релативно мањи од раста промета
у другом кварталу 2014. године. У односу на претходни
квартал, промет је у паду за 13,3%.
83
CBBiH Bilten 3
2014.
CBBH Bulletin 3
Grafikon 3.22: Promet na SASE
Godišnja stopa
rasta (d.s.)
Kvartalna stopa
rasta (d.s.)
u milionima BAM
in BAM million
Vrijednost prometa (l.s.)
2014
Graph 3.22: Turnover on SASE
600,00
600,0%
500,00
500,0%
400,00
400,0%
300,00
300,0%
200,00
200,0%
100,00
100,0%
Turnover Value (lhs)
Annual Growth
Rate (rhs)
Quarterly Growth
Rate (rhs)
0,0%
0,00
-100,0%
-100,00
Q3
Q4
Q1
Q2
2013.
Q3
2014.
Izvor: SASE
Source: SASE
Na godišnjem nivou vrijednost BIFIX i SASX10 se
smanjuje, a jedino je SASX 30 uspio da blago poraste
(grafikon 3.23). Ista situacija je ako se za bazu odabere
početak godine (januar 2014. godine), i u tom periodu
BIFIX i SASX 10 su izgubili na vrijednosti 6,19% i 6,16%,
dok je SASX 30 porastao za 0,5%. U odnosu na juni 2014,
u septembru 2014. godine BIFIX i SASX 30 su blago
porasli, i to za 0,87% i 1,82% respektivno, dok je SASX 10
pao za 1%.
At the annual level, BIFIX and SASX10 values are decreasing,
and only SASX 30 recorded slight increase (Graph 3.23).
The situation is the same if the beginning of the year was
used as the base (01/2014), and BIFIX and SASX 10 values
were decreased by 6.19% and 6.16% respectively, in this
period, while SASX 30 was increased by 0.5%. Compared
to 06/2014, BIFIX and SASX 30 recorded slight increase by
0.87% and 1.82% respectively in 09/2014, while SASX 10 was
decreased by 1%.
Grafikon 3.23: Godišnje stope rasta berzanskih indeksa
na SASE
Graph 3.23: Annual Growth Rates of Stock Exchange
Indices on SASE
BIFX
2,00%
BIFX
SASX 10
0,00%
SASX 10
SASX 30
-2,00%
SASX 30
-4,00%
-6,00%
-8,00%
-10,00%
-12,00%
-14,00%
01.
02.
03.
04.
05.
06.
07.
08.
09.
2014.
Izvor: SASE
84
Source: SASE
3.5 Platni promet
3.5 Payment Transactions
Svi pokazatelji međubankarskog platnog prometa su
u trećem kvartalu 2014. godine u porastu. Ukupan
međubankarski unutrašnji platni promet je vrijednosno veći
za 19,2% u odnosu na prethodni kvartal, odnosno za 26,2%
u odnosu na isti kvartal prethodne godine.
All inter-bank payment indicators were on the rise in
Q3 2014. Overall value of inter-bank internal payments
turnover was by 19.2% higher compared to the previous
quarter, and by 26.2% compared to the same quarter last
year.
CBBiH Bilten 3
ЦББиХ Билтен 3
2014.
Slika 3.22: Promet na SASE
Godišnja stopa
rasta (d.s.)
Tromjesečna stopa
rasta (d.s.)
u milijunima BAM
у милионима BAM
Vrijednost prometa (l.s.)
2014.
Графикон 3.22: Промет на SASE
600,00
600,0%
500,00
500,0%
400,00
400,0%
300,00
300,0%
200,00
200,0%
100,00
100,0%
Вриједност промета (л.с.)
Годишња стопа
раста (д.с.)
Квартална стопа
раста (д.с.)
0,0%
0,00
-100,0%
-100,00
Q3
Q4
Q1
Q2
2013.
Q3
2014.
Izvor: SASE
Извор: SASE
Na godišnjoj razini vrijednost BIFIX i SASX10 se
smanjuje, a jedino je SASX 30 uspio da blago poraste
(slika 3.23). Ista situacija je ako se za bazu odabere
početak godine (siječanj 2014. godine), i u tom
razdoblju BIFIX i SASX 10 su izgubili na vrijednosti
6,19% i 6,16%, dok je SASX 30 porastao za 0,5%. U
odnosu na lipanj 2014, u rujnu 2014. godine BIFIX
i SASX 30 su blago porasli, i to za 0,87% i 1,82%
respektivno, dok je SASX 10 pao za 1%.
На годишњем нивоу вриједност BIFIX и SASX10 се
смањује, а једино је SASX 30 успио да благо порасте
(графикон 3.23). Иста ситуација је ако се за базу одабере
почетак године (јануар 2014. године), и у том периоду
BIFIX и SASX 10 су изгубили на вриједности 6,19% и
6,16%, док је SASX 30 порастао за 0,5%. У односу на јуни
2014, у септембру 2014. године BIFIX и SASX 30 су благо
порасли, и то за 0,87% и 1,82% респективно, док је SASX
10 пао за 1%.
Slika 3.23: Godišnje stope rasta burzanskih indeksa na
SASE
Графикон 3.23: Годишње стопе раста берзанских
индекса на SASE
BIFX
2,00%
BIFX
SASX 10
0,00%
SASX 10
SASX 30
-2,00%
SASX 30
-4,00%
-6,00%
-8,00%
-10,00%
-12,00%
-14,00%
01.
02.
03.
04.
05.
06.
07.
08.
09.
2014.
Izvor: SASE
Извор: SASE
3.5 Platni promet
3.5 Платни промет
Svi pokazatelji međubankarskog platnog prometa su
u trećem tromjesečju 2014. godine u porastu. Ukupan
međubankarski unutarnji platni promet je vrijednosno veći
za 19,2% u odnosu na prethodno tromjesečje, odnosno za
26,2% u odnosu na isto tromjesečje prethodne godine.
Сви показатељи међубанкарског платног промета
су у трећем кварталу 2014. године у порасту. Укупан
међубанкарски унутрашњи платни промет је вриједносно
већи за 19,2% у односу на претходни квартал, односно за
26,2% у односу на исти квартал претходне године.
85
CBBiH Bilten 3
2014.
CBBH Bulletin 3
2014
Rast prometa u RTGS-u, započet početkom godine,
i dalje traje (grafikon 3.24). Vrijednost prometa je
povećana za 31% na godišnjem nivou, a u odnosu na
prethodni kvartal promet u RTGS-u je porastao za 21,5%.
U RTGS-u je ukupno prometovano 21,7 miljardi BAM u
ukupno 216.830 transakcija. Rast broja transakcija ne
prati rast prometa u RTGS-u. U posljednja tri kvartala
broj transakcija raste po prosječnoj stopi od 5,08%, a
vrijednost prometa u RTGS-u raste po prosječnoj stopi
od 14,8% (treći kvartal 2014. – prvi kvartal 2014. godine),
što je dovelo do rasta prosječne vrijednosti transakcija
u RTGS-u.
Turnover growth in RTGS, which started at the beginning
of the year, is still ongoing (Graph 3.24). Annual turnover
value was increased by 31%, and RTGS turnover was by
21.5% higher than in the previous quarter. Total RTGS
turnover amounted to BAM 21.7 billion in the total number
of 216,830 transactions. Rising number of transactions is
not accompanied by RTGS turnover increase. In the last
three quarters, the number of transactions was growing
with an average rate of 5.08%, and the value of RTGS
turnover was rising with average rate of 14.8% (Q3 2014 –
Q1 2014), which lead to an increase of the average value of
RTGS transactions.
Grafikon 3.24: Godišnje stope rasta prometa i transakcija
u RTGS-u
Graph 3.24: Annual Growth Rates of Turnover and
Transactions in RTGS
Broj transakcija
25,0%
Number of Transactions
Promet
20,0%
Turnover
15,0%
10,0%
5,0%
0,0%
-5,0%
-10,0%
-15,0%
Q1
Q2
Q3
2013.
Izvor: Tabela 25
Stopa rasta prometa u žirikliringu u trećem kvartalu 2014.
godine je takođe pozitivna, ali je rast daleko manjeg
intenziteta nego u RTGS-u (grafikon 3.25). Na godišnjem
nivou (treći kvartal 2014. / treći kvartal 2013. godine) promet
je porastao za 3,5%, a na kvartalnom za 6,97%. Ukupno je
prometovano 3,65 milijardi BAM u ukupno 9,62 miliona
transakcija. S obzirom na to da se radi o transakcijama niske
vrijednosti (prosječno 380 BAM u trećem kvartalu 2014.
godine), broj transakcija određuje vrijednost prometa,
tako da stopa rasta prometa prati stopu rasta transakcija.
Karakteristično za žirokliring je da prosječna vrijednost
transakcije, posmatrano preko godišnjih promjena, pada
već 12 kvartala uzastopno.
86
Q4
Q1
Q2
Q3
2014.
Source: Table 25
Turnover in Gyro Clearing also recorded positive
growth rate in Q3 2014, but the growth was by far less
intense than in RTGS (Graph 3.25). Annual turnover
went up by 3.5% (Q3 2014/ Q3 2013), and quarterly
turnover by 6.97%. The total turnover amounted to
BAM 3.65 billion in 9.62 million transactions. Since
in question are the low-value transactions (BAM 380
on average in Q3 2014), the number of transactions
determines the turnover value, and turnover growth
rate follows growth rate of transactions. Gyro clearing
is specific for continual decline of average transaction
value for 12 consecutive quarters, observed through
annual changes.
CBBiH Bilten 3
ЦББиХ Билтен 3
2014.
2014.
Rast prometa u RTGS-u, započet početkom godine, i
dalje traje (slika 3.24). Vrijednost prometa je povećana
za 31% na godišnjoj razini, a u odnosu na prethodno
tromjesečje promet u RTGS-u je porastao za 21,5%. U
RTGS-u je ukupno prometovano 21,7 miljardi BAM u
ukupno 216.830 transakcija. Rast broja transakcija ne
prati rast prometa u RTGS-u. U posljednja tri tromjesečja
broj transakcija raste po prosječnoj stopi od 5,08%, a
vrijednost prometa u RTGS-u raste po prosječnoj stopi od
14,8% (treće tromjesečje 2014. – prvo tromjesečje 2014.
godine), što je dovelo do rasta prosječne vrijednosti
transakcija u RTGS-u.
Раст промета у RTGS-u, започет почетком године, и даље
траје (графикон 3.24). Вриједност промета је повећана
за 31% на годишњем нивоу, а у односу на претходни
квартал промет у RTGS-u је порастао за 21,5%. У RTGS-u
је укупно прометовано 21,7 миљарди BАМ у укупно
216.830 трансакција. Раст броја трансакција не прати
раст промета у RTGS-u. У посљедња три квартала број
трансакција расте по просјечној стопи од 5,08%, а
вриједност прометa у RTGS-u расте по просјечној стопи
од 14,8% (трећи квартал 2014. – први квартал 2014.
године), што је довело до раста просјечне вриједности
трансакција у RTGS-u.
Slika 3.24: Godišnje stope rasta prometa i transakcija u
RTGS-u
Графикон 3.24: Годишње
трансакција у RTGS-u
стопе раста промета и
Broj transakcija
25,0%
Број трансакција
Promet
20,0%
Промет
15,0%
10,0%
5,0%
0,0%
-5,0%
-10,0%
-15,0%
Q1
Q2
Q3
2013.
Izvor: Tablica 25
Stopa rasta prometa u žirikliringu u trećem tromjesečju
2014. godine je također pozitivna, ali je rast daleko manjeg
intenziteta nego u RTGS-u (slika 3.25). Na godišnjoj
razini (treće tromjesečje 2014. / treće tromjesečje 2013.
godine) promet je porastao za 3,5%, a na tromjesečnoj
za 6,97%. Ukupno je prometovano 3,65 milijardi BAM
u ukupno 9,62 milijuna transakcija. S obzirom na to da
se radi o transakcijama niske vrijednosti (prosječno 380
BAM u trećem tromjesečju 2014. godine), broj transakcija
određuje vrijednost prometa, tako da stopa rasta prometa
prati stopu rasta transakcija. Karakteristično za žirokliring
je da prosječna vrijednost transakcije, promatrano preko
godišnjih promjena, pada već 12 tromjesečja uzastopno.
Q4
Q1
Q2
Q3
2014.
Извор: Табела 25
Стопа раста промета у жириклирингу у трећем кварталу
2014. године је такође позитивна, али је раст далеко мањег
интензитета него у RTGS-u (графикон 3.25). На годишњем
нивоу (трећи квартал 2014. / трећи квартал 2013. године)
промет је порастао за 3,5%, а на кварталном за 6,97%.
Укупно је прометовано 3,65 милијарди BАМ у укупно
9,62 милиона трансакција. С обзиром на то да се ради о
трансакцијама ниске вриједности (просјечно 380 BАМ у
трећем кварталу 2014. године), број трансакција одређује
вриједност промета, тако да стопа раста промета прати
стопу раста трансакција. Карактеристично за жироклиринг
је да просјечна вриједност трансакције, посматрано преко
годишњих промјена, пада већ 12 квартала узастопно.
87
CBBiH Bilten 3
2014.
CBBH Bulletin 3
Grafikon 3.25: Godišnje stope rasta prometa i transakcija
u žirokliringu
Broj transakcija
Promet
2014
Graph 3.25: Annual Growth Rates of Turnover and
Transactions in Gyro Clearing
10,0%
Number of Transactions
Turnover
8,0%
6,0%
4,0%
2,0%
0,0%
-2,0%
Q1
Q2
Q3
Q4
Q1
2013.
Q2
Q3
2014.
Izvor: Tabela 25
Source: Table 25
Učešće Glavne jedinice Mostar (GJM) u vrijednosti prometa
u RTGS-u se i dalje smanjuje (grafikon 3.26). U trećem
kvartalu 2014. godine promet u RTGS-u preko GJM, Glavne
jedinice Sarajevo (GJS) i Glavne banke RS (GBRS) je bio
14,6%, 55,3% i 30,1% ukupnog međubankarskog platnog
prometa. Do značajnih promjena u strukturi prometa u
žirokliringu po glavnim jedinicama nije došlo, a udio Glavne
jedinice Mostar je isti kao i u prethodnom kvartalu, 22,6%.
The share of the Main Unit Mostar (MUM) in the RTGS
turnover value is still declining (Graph 3.26). In Q3 2014,
turnover in RTGS via MUM, the Main Unit Sarajevo (MUS)
and RS Main Bank (RS MB) amounted to 14.6%, 55.3% and
30.1% of the total inter-bank payments respectively. There
were no significant changes in the Gyro Clearing turnover
structure per Main Units, and the share of the Main Unit
Mostar was the same as in the previous quarter, 22.6%.
Grafikon 3.26: Struktura prometa u RTGS-u
Graph 3.26: Structure of Turnover in RTGS
Glavna jedinica
Sarajevo
Glavna jedinica
Mostar
Glavna banka
Republike Srpske
100,0%
Main Unit Sarajevo
90,0%
Main Unit Mostar
80,0%
70,0%
Main Bank of
Republika Srpska
60,0%
50,0%
40,0%
30,0%
20,0%
10,0%
0,0%
Q3
Q4
2013.
Izvor: CBBiH
Doprinos rastu ukupnog međubankarskog platnog
prometa, na godišnjem nivou, nije ni približno
ravnomjerno raspoređen, a struktura doprinosa je
približno jednaka u posljednja tri kvartala (grafikon 3.27).
Doprinosi GBRS i GJS rastu, s tim da se promet preko GJS
brže povećava. U izvještajnom periodu doprinos GJS
godišnjoj stopi rasta međubankarskog prometa je 16,8%,
GBRS 9,7%, a GJM -0,3%.
88
Q1
Q2
Q3
2014.
Source: CBBH
Annual contribution to growth of overall inter-bank
payments is not even nearly equally distributed, and
contribution structure was approximately equal in the last
three quarters (Graph 3.27). Contributions of RS MB and
MUS have been rising, while turnover via MUS recorded
faster growth. In the reporting period, MUS’s contribution
to annual growth rate of inter-bank turnover amounted to
16.8%, RS MB 9.7%, and MUM -0.3%.
CBBiH Bilten 3
ЦББиХ Билтен 3
2014.
Slika 3.25: Godišnje stope rasta prometa i transakcija u
žirokliringu
Broj transakcija
Promet
2014.
Графикон 3.25: Годишње стопе раста промета и
трансакција у жироклирингу
10,0%
Број трансакција
Промет
8,0%
6,0%
4,0%
2,0%
0,0%
-2,0%
Q1
Q2
Q3
Q4
Q1
2013.
Q2
Q3
2014.
Izvor: Tablica 25
Извор: Табела 25
Udio Glavne jedinice Mostar (GJM) u vrijednosti prometa u
RTGS-u se i dalje smanjuje (slika 3.26). U trećem tromjesečju
2014. godine promet u RTGS-u preko GJM, Glavne jedinice
Sarajevo (GJS) i Glavne banke RS (GBRS) je bio 14,6%, 55,3%
i 30,1% ukupnog međubankarskog platnog prometa. Do
značajnih promjena u strukturi prometa u žirokliringu
po glavnim jedinicama nije došlo, a udio Glavne jedinice
Mostar je isti kao i u prethodnom tromjesečju, 22,6%.
Учешће Главне јединице Мостар (ГЈМ) у вриједности промета
у RTGS-u се и даље смањује (графикон 3.26). У трећем
кварталу 2014. године промет у RTGS-u преко ГЈМ, Главне
јединице Сарајево (ГЈС) и Главне банке РС (ГБРС) је био 14,6%,
55,3% и 30,1% укупног међубанкарског платног промета. До
значајних промјена у структури промета у жироклирингу
по главним јединицама није дошло, а удио Главне јединице
Мостар је исти као и у претходном кварталу, 22,6%.
Slika 3.26: Struktura prometa u RTGS-u
Графикон 3.26: Структура промета у RTGS-u
Glavna jedinica
Sarajevo
Glavna jedinica
Mostar
Glavna banka
Republike Srpske
100,0%
Главна јединица
Сарајево
90,0%
Главна јединица
Мостар
80,0%
70,0%
Главна банка
Републике Српске
60,0%
50,0%
40,0%
30,0%
20,0%
10,0%
0,0%
Q3
Q4
2013.
Izvor: CBBiH
Doprinos rastu ukupnog međubankarskog platnog
prometa, na godišnjoj razini, nije ni približno ravnomjerno
raspoređen, a struktura doprinosa je približno jednaka u
posljednja tri tromjesečja (slika 3.27). Doprinosi GBRS i
GJS rastu, s tim da se promet preko GJS brže povećava.
U izvještajnom razdoblju doprinos GJS godišnjoj stopi
rasta međubankarskog prometa je 16,8%, GBRS 9,7%, a
GJM -0,3%.
Q1
Q2
Q3
2014.
Извор: ЦББиХ
Допринос расту укупног међубанкарског платног
промета, на годишњем нивоу, није ни приближно
равномјерно распоређен, а структура доприноса је
приближно једнака у посљедња три квартала (графикон
3.27). Доприноси ГБРС и ГЈС расту, с тим да се промет
преко ГЈС брже повећава. У извјештајном периоду
допринос ГЈС годишњој стопи раста међубанкарског
промета је 16,8%, ГБРС 9,7%, а ГЈМ -0,3%.
89
CBBiH Bilten 3
2014.
CBBH Bulletin 3
Grafikon 3.27: Doprinosi glavnih jedinica CBBiH
godišnjoj stopi rasta vrijednosti međubankarskog
platnog prometa
Glavna jedinica
Sarajevo
2014
Graph 3.27: Contributions of the CBBH Main Units to the
Annual Growth Rate of the Value of Interbank Payment
Transactions
30,0%
Main Unit Sarajevo
25,0%
Glavna jedinica
Mostar
20,0%
Glavna banka
Republike Srpske
15,0%
Main Bank of
Republika Srpska
Ukupna stopa rasta
10,0%
Total Growth Rate
Main Unit Mostar
5,0%
0,0%
-5,0%
-10,0%
Q4
2013.
Izvor: CBBiH
90
Q1
Q2
Q3
2014.
Source: CBBH
CBBiH Bilten 3
ЦББиХ Билтен 3
2014.
Slika 3.27: Doprinosi glavnih jedinica CBBiH godišnjoj
stopi rasta vrijednosti međubankarskog platnog
prometa
Glavna jedinica
Sarajevo
2014.
Графикон 3.27: Доприноси главних јединица ЦББиХ
годишњој стопи раста вриједности међубанкарског
платног промета
30,0%
Главна јединица
Сарајево
25,0%
Glavna jedinica
Mostar
20,0%
Главна јединица
Мостар
Glavna banka
Republike Srpske
15,0%
Главна банка
Републике Српске
Ukupna stopa rasta
10,0%
Укупна стопа раста
5,0%
0,0%
-5,0%
-10,0%
Q4
2013.
Izvor: CBBiH
Q1
Q2
Q3
2014.
Извор: ЦББиХ
91
CBBiH Bilten 3
2014.
2014
4. VANJSKI SEKTOR
4. EXTERNAL SECTOR
4.1 Platni bilans
4.1 Balance of Payments
Drugi kvartal je obilježio rast deficita tekućeg računa
koji je u najvećoj mjeri uzrokovan rastom robnog
deficita. Daljem produbljenju je doprinijelo i smanjenje
suficita na računu usluga, dok su pozitivna kretanja
na računima primarnog i sekundarnog dohotka
imala pozitivan uticaj na saldo tekućeg računa. Prilivi
na kapitalnom računu su stabilni. Deficit tekućeg i
kapitalnog računa u drugom kvartalu se uglavnom
finansira prilivom direktnih stranih investicija, dok je
učešće kapitala po osnovu zaduživanja mnogo manje.
Priliv sredstava po osnovu sekundarnog i primarnog
dohotka, te aktivnosti banaka su se pozitivno odrazili
na tokove deviznih rezervi.
The second quarter was marked by current account
deficit increase, mostly caused by goods deficit increase.
Decrease of services account surplus also contributed
to further deepening, while positive trends on primary
and secondary income accounts positively impacted
current account balance. Capital account inflows are
stable. Deficit of current and capital accounts in the
second quarter was mostly financed through inflow of
direct foreign investments, while capital share based
on debts was much lower. Funds inflow based on
secondary and primary income and banks’ activities
was positively reflected on foreign exchange reserve
flows.
4.4.1 Tekući i kapitalni račun
U drugom kvartalu 2014. godine nastavlja se trend
pogoršanja platnobilansne pozicije zemlje. Deficit tekućeg
računa iznosi 483,5 miliona BAM i na godišnjem nivou je
veći za 138,2 miliona BAM, što je za skoro 40% više nego
u odnosu na isti period prethodne godine (grafikon 4.1).
Robni deficit je povećan kao rezultat rasta uvoza po stopi
od 7,2% i stagnacije izvoza na godišnjem nivou. Saldo na
računu usluga je manji za skoro jednu petinu (grafikon
4.2). Do smanjenja salda na računu usluga je došlo zbog
smanjenja izvoza usluga izrade robe za stranog naručioca
tzv. lohn poslovi. Ovo smanjenje je rezultat zastoja u
proizvodnji usljed majskih poplava. Konačna ocjena o
tome da li je ovo smanjenje trenutnog karaktera moći će se
dati tek u posljednjem kvartalu ove godine, jer će rezultati
trećeg kvartala takođe biti pod uticajem augustovskih
poplava. Na računu usluga je zabilježeno i smanjenje
noćenja stranih turista (6,4%), praćeno smanjenjem u
prihodima ostvarenim od usluga koje uobičajeno prate
dolazak stranih turista (prodaja robe, konzumacija hrane
i sl.) (grafikon 4.2).
92
CBBH Bulletin 3
4.4.1 Current and Capital Accounts
The second quarter of 2014 recorded a continued trend
of country’s deteriorating balance of payment position.
Current account deficit amounts to BAM 483.5 million, and
it is by BAM 138.2 million higher at the annual level, which is
by almost 40% more compared to the same period last year
(Graph 4.1). Goods deficit went up, resulting from imports
growth with 7.2% rate and exports stagnation on the annual
basis. Services account balance was by almost one-fifth
lower (Graph 4.2). Services account balance went down due
to decrease in exports of services involving manufacture of
goods for foreign ordering business partners, the so-called
Lohn jobs. The decrease resulted from production standstill
caused by the May floods. Final evaluation as to whether the
decrease is temporary can only be made in the last quarter
of this year, because results of the third quarter will also
be influenced by the August floods. Services account also
recorded a fall in the number of overnight stays of foreign
tourists (6.4%), accompanied by lower income from services
that usually follow the arrival of foreign tourists (sale of
goods, food consumption etc.) (Graph 4.2).
CBBiH Bilten 3
ЦББиХ Билтен 3
2014.
2014.
4. VANJSKI SEKTOR
4. СПОЉНИ СЕКТОР
4.1 Platna bilanca
4.1 Платни биланс
Drugo tromjesečje je obilježio rast deficita tekućeg
računa koji je u najvećoj mjeri uzrokovan rastom robnog
deficita. Daljem produbljenju je doprinijelo i smanjenje
suficita na računu usluga, dok su pozitivna kretanja
na računima primarnog i sekundarnog dohotka imala
pozitivan utjecaj na saldo tekućeg računa. Priljevi
na kapitalnom računu su stabilni. Deficit tekućeg i
kapitalnog računa u drugom tromjesečju se uglavnom
financira priljevom izravnih stranih investicija, dok je
udio kapitala po osnovi zaduživanja mnogo manji.
Priljev sredstava po osnovi sekundarnog i primarnog
dohotka, te aktivnosti banaka su se pozitivno odrazili na
tokove deviznih rezervi.
Други квартал је обиљежио раст дефицита текућег
рачуна који је у највећој мјери узрокован растом
робног дефицита. Даљем продубљењу је допринијело
и смањење суфицита на рачуну услуга, док су позитивна
кретања на рачунима примарног и секундарног дохотка
имала позитиван утицај на салдо текућег рачуна.
Приливи на капиталном рачуну су стабилни. Дефицит
текућег и капиталног рачуна у другом кварталу се
углавном финансира приливом директних страних
инвестиција, док је учешће капитала по основу
задуживања много мање. Прилив средстава по основу
секундарног и примарног дохотка, те активности банака
су се позитивно одразили на токове девизних резерви.
4.41 Tekući i kapitalni račun
U drugom tromjesečju 2014. godine nastavlja se trend
pogoršanja platnobilančne pozicije zemlje. Deficit tekućeg
računa iznosi 483,5 milijuna BAM i na godišnjoj razini je
veći za 138,2 milijuna BAM, što je za skoro 40% više nego
u odnosu na isto razdoblje prethodne godine (slika 4.1).
Robni deficit je povećan kao rezultat rasta uvoza po stopi
od 7,2% i stagnacije izvoza na godišnjoj razini. Saldo na
računu usluga je manji za skoro jednu petinu (slika 4.2). Do
smanjenja salda na računu usluga je došlo zbog smanjenja
izvoza usluga izrade robe za stranog naručitelja tzv. lohn
poslovi. Ovo smanjenje je rezultat zastoja u proizvodnji
usljed svibanjskih poplava. Konačna ocjena o tome da li
je ovo smanjenje trenutnog karaktera moći će se dati tek
u posljednjem tromjesečju ove godine, jer će rezultati
trećeg tromjesečja također biti pod utjecajem poplava
iz kolovoza. Na računu usluga je zabilježeno i smanjenje
noćenja stranih turista (6,4%), praćeno smanjenjem u
prihodima ostvarenim od usluga koje uobičajeno prate
dolazak stranih turista (prodaja robe, konzumacija hrane
i sl.) (slika 4.2).
4.4.1 Текући и капитални рачун
У другом кварталу 2014. године наставља се тренд
погоршања платнобилансне позиције земље. Дефицит
текућег рачуна износи 483,5 милиона BАМ и на годишњем
нивоу је већи за 138,2 милиона BАМ, што је за скоро 40%
више него у односу на исти период претходне године
(графикон 4.1). Робни дефицит је повећан као резултат
раста увоза по стопи од 7,2% и стагнације извоза на
годишњем нивоу. Салдо на рачуну услуга је мањи за скоро
једну петину (графикон 4.2). До смањења салда на рачуну
услуга је дошло због смањења извоза услуга израде робе
за страног наручиоца тзв. lohn послови. Ово смањење је
резултат застоја у производњи усљед мајских поплава.
Коначна оцјена о томе да ли је ово смањење тренутног
карактера моћи ће се дати тек у посљедњем кварталу
ове године, јер ће резултати трећег квартала такође бити
под утицајем августовских поплава. На рачуну услуга је
забиљежено и смањење ноћења страних туриста (6,4%),
праћено смањењем у приходима оствареним од услуга
које уобичајено прате долазак страних туриста (продаја
робе, конзумација хране и сл.) (графикон 4.2).
93
CBBiH Bilten 3
2014.
CBBH Bulletin 3
Grafikon 4.1: Tekući račun i njegove komponente
Graph 4.1: Current Account and its Components
2,0
Roba
Goods
1,5
1,0
Primarni dohodak
Sekundarni dohodak
Tekući račun
u milijardama BAM
in BAM billion
Usluge
2014
Services
0,5
Primary Income
0,0
-0,5
Secondary Income
-1,0
Current Account
-1,5
-2,0
-2,5
2012.
2013.
Q2
Q1
Q4
Q3
Q2
Q1
Q4
Q3
Q2
Q1
-3,0
2014.
Izvor: Tabela 27
Source: Table 27
Grafikon 4.2: Komponente računa usluga
Građevinski radovi (neto)
Graph 4.2: Components of Account of Services
700
10%
600
5%
500
0%
400
-5%
Transportation
Services (Net)
300
-10%
Goods for
Processing (Net)
200
-15%
Services Balance (rhs)
100
-20%
Putovanja (neto)
Roba za
procesuiranje (neto)
Usluge saldo (d.s.)
Travel (Net)
u milionima BAM
in BAM million
Transportne
usluge (neto)
0
-25%
Q1
Q2
Q3
2013.
Izvor: Tabela 28
Saldo primarnog dohotka je značajno porastao zbog
uticaja baznog perioda (grafikon 4.3). Naime, u istom
kvartalu prethodne godine preduzeća su isplatila 105,5
miliona BAM na ime dividende, dok je u drugom kvartalu
2014. godine po istom osnovu isplaćeno 21,4 miliona BAM,
te su obaveze po osnovu direktnih stranih ulaganja manje
za 60%, što upućuje na moguće smanjenje dobiti u sektoru
preduzeća u stranom vlasništvu. Rashodi po osnovu
plaćanja kamata na dug sektora vlade i privatnih preduzeća
su stabilani. Suficit na računu sekundarnog dohotka je
veći za 8,3%, što je opet posljedica majskih poplava, jer
su transferi vladinom sektoru veći za 28,0 miliona BAM
zbog priliva za pomoć poplavljenim područjima. Prilivi
po osnovu doznaka su takođe veći iz istih razloga, iako
je u istom periodu zabilježen i rast privatnih transfera po
osnovu penzija. Prilivi na kapitalnom računu su stabilni, jer
je najveći dio priliva za sanaciju šteta od poplava koji je do
sada uplaćen registrovan na sekundarnom računu.
94
Construction Works (Net)
Q4
Q1
Q2
2014.
Source: Table 28
Primary income balance recorded significant increase,
influenced by the base period (Graph 4.3). To be more
specific, in the same quarter last year, companies paid
BAM 105.5 million in dividends, and BAM 21.4 million in
the second quarter, and liabilities based on direct foreign
investments were by 60% lower, which indicates potential
profit decrease in the foreign-ownership companies sector.
Interest expenses on debts of the government sector and
private companies were stable. Surplus on secondary
income account was by 8.3% higher, again due to the May
floods, because transfers to the government sector were
by BAM 28.0 million higher, based on inflows for aid to the
flooded areas. Remittance inflows were also higher for the
same reasons, although the same period also recorded
increase in private transfers based on pensions. Capital
account inflows were stable, because the largest portion of
inflows for recovery of flood-incurred damages paid so far
was registered on the secondary account.
CBBiH Bilten 3
ЦББиХ Билтен 3
2014.
Slika 4.1: Tekući račun i njegove komponente
Графикон 4.1: Текући рачун и његове компоненте
2,0
Roba
Роба
1,5
1,0
Primarni dohodak
Sekundarni dohodak
Tekući račun
u milijardama BAM
у милијардама BAM
Usluge
2014.
Услуге
0,5
Примарни доходак
0,0
-0,5
Секундарни доходак
-1,0
Текући рачун
-1,5
-2,0
-2,5
2012.
2013.
Q2
Q1
Q4
Q3
Q2
Q1
Q4
Q3
Q2
Q1
-3,0
2014.
Izvor: Tablica 27
Извор: Табела 27
Slika 4.2: Komponente računa usluga
Građevinski radovi (neto)
Графикон 4.2: Компоненте рачуна услуга
700
10%
600
5%
500
0%
400
-5%
300
-10%
Роба за
процесуирање (нето)
200
-15%
Услуге салдо (д.с.)
100
-20%
Putovanja (neto)
Roba za
procesuiranje (neto)
Usluge saldo (d.s.)
Путовања (нето)
u milijunima BAM
у милионима BAM
Transportne
usluge (neto)
Грађевински радови (нето)
0
Транспортне
услуге (нето)
-25%
Q1
Q2
Q3
2013.
Izvor: Tablica 28
Saldo primarnog dohotka je značajno porastao zbog utjecaja
baznog razdoblja (slika 4.3). Naime, u istom tromjesečju
prethodne godine poduzeća su isplatila 105,5 milijuna
BAM na ime dividende, dok je u drugom tromjesečju 2014.
godine po istoj osnovi isplaćeno 21,4 milijuna BAM, te su
obveze po osnovi izravnih stranih ulaganja manje za 60%, što
upućuje na moguće smanjenje dobiti u sektoru poduzeća u
stranom vlasništvu. Rashodi po osnovi plaćanja kamata na
dug sektora vlade i privatnih poduzeća su stabilani. Suficit
na računu sekundarnog dohotka je veći za 8,3%, što je opet
posljedica svibanjskih poplava, jer su transferi vladinom
sektoru veći za 28,0 milijuna BAM zbog priljeva za pomoć
poplavljenim područjima. Priljevi po osnovi doznaka su
također veći iz istih razloga, iako je u istom razdoblju
zabilježen i rast privatnih transfera po osnovi mirovina.
Priljevi na kapitalnom računu su stabilni, jer je najveći dio
priljeva za sanaciju šteta od poplava koji je do sada uplaćen
registriran na sekundarnom računu.
Q4
Q1
Q2
2014.
Извор: Табела 28
Салдо примарног дохотка је значајно порастао због утицаја
базног периода (графикон 4.3). Наиме, у истом кварталу
претходне године предузећа су исплатила 105,5 милиона
BАМ на име дивиденде, док је у другом кварталу 2014.
године по истом основу исплаћено 21,4 милиона BАМ, те су
обавезе по основу директних страних улагања мање за 60%,
што упућује на могуће смањење добити у сектору предузећа
у страном власништву. Расходи по основу плаћања камата
на дуг сектора владе и приватних предузећа су стабилани.
Суфицит на рачуну секундарног дохотка је већи за 8,3%,
што је опет посљедица мајских поплава, јер су трансфери
владином сектору већи за 28,0 милиона BАМ због прилива
за помоћ поплављеним подручјима. Приливи по основу
дознака су такође већи из истих разлога, иако је у истом
периоду забиљежен и раст приватних трансфера по основу
пензија. Приливи на капиталном рачуну су стабилни, јер је
највећи дио прилива за санацију штета од поплава који је
до сада уплаћен регистрован на секундарном рачуну.
95
CBBiH Bilten 3
2014.
CBBH Bulletin 3
2014
Na osnovu dostupnih podataka, u trećem kvartalu se
može očekivati dalje produbljenje trgovinskog deficita, što
će se i negativno odraziti na tekući račun. S druge strane,
očekivano povećanje priliva na računu usluga te na računu
sekundarnog dohotka usljed uticaja sezone može da ima
pozitivan uticaj na saldo tekućeg računa.
Based on available data, further trade deficit deepening can
be expected in the third quarter, which will negatively impact
the current account. On the other hand, the expected inflow
increase on the services account and secondary income
account due to seasonal impact may positively influence
the current account balance.
Grafikon 4.3: Saldo primarnog dohotka i investicioni
rashodi (godišnje promjene)
Graph 4.3: Primary Income Balance and Investment
Expenses (Annual Changes)
60%
200
Primarni dohodak
150
Investicioni rashodi (d.s.)
20%
u milionima BAM
in BAM million
Primary Income
40%
100
Investment Expenses (rhs)
0%
50
-20%
-40%
0
-60%
-50
-80%
-100
-100%
Q1
Q2
Q3
Q4
Q1
2012.
Q2
2013.
Q3
Q4
Q1
Q2
2014.
Izvor: CBBiH
4.4.2 Finansijski račun
Deficit tekućeg i kapitalnog računa se finansirao putem priliva
od direktnih stranih investicija i u manjem obimu putem
zaduživanja po osnovu trgovinskih kredita te stvaranjem
obaveza bankarskog sektora (grafikon 4.4). U drugom
kvartalu direktne strane investicije su manje na godišnjem
nivou za 6,0%. Navedeno smanjenje je uzrokovano u velikoj
mjeri smanjenjem priliva od reinvestiranih zarada koje su
manje za jednu petinu u odnosu na drugi kvartal 2014.
godine. Analiza prema sektorima pokazuje da je bankarski
sektor u drugom kvartalu povećao svoje obaveze u iznosu
za 76,3 miliona BAM, što je rezultat povećanje depozita u
stranoj valuti, dok je trend razduživanja banaka prema
inostranstvu prisutan i u drugom kvartalu. Raspoloživi podaci
za treći kvartal pokazuju da je strana pasiva bankarskog
sektora znatno smanjena zbog nastavka razduživanja
prema inostranstvu. Strana aktiva cjelokupnog finansijskog
sektora u drugom kvartalu je porasla kao rezultat povećanja
strane aktive monetarnih vlasti. Podaci o stranoj aktivi u
trećem kvartalu pokazuju značajno povećanje strane aktive
uzrokovano rastom deviznih rezervi (vidjeti potpoglavlje
3.1). Sektor generalne vlade je u drugom kvartalu zabilježio
odliv sredstava jer je više otplatio na ime glavnice duga
nego što je iznosilo novo zaduživanje, te je neto zaduženje
po ovom osnovu negativano i iznosi 78,9 miliona BAM.
Prema raspoloživim podacima, situacija u trećem kvartalu
je sasvim drugačija, pa se bilježi značajan priliv po osnovu
zaduživanja. U julu se sektor vlade samo po osnovu standby aranžmana zadužio za 373,3 miliona BAM. Zaduživanja
po osnovu trgovinskih kredita su manja za jednu četvrtinu
u odnosu na isti period prethodne godine.
96
Source: CBBH
4.4.2 Financial Account
Current and capital account deficit was financed with inflows
from direct foreign investments and, to a smaller extent, with
debts based on trade loans, and by incurring liabilities of the
banking sector (Graph 4.4). Direct foreign investments in
the second quarter were by 6.0% lower at the annual level.
The aforementioned decrease was largely caused by the
decline in income from reinvested earnings that were by onefifth lower than in the second quarter of 2014. Analysis by
sectors shows that the banking sector increased its liabilities
in the second quarter by BAM 76.3 million, which resulted
from foreign currency deposit increase, while the trend of
banks’ deleverage towards foreign countries was present
in the second quarter as well. Available data for the third
quarter show that foreign liabilities of the banking sector
were substantially decreased due to continued deleverage
towards foreign countries. Foreign assets of the entire
financial sector rose in the second quarter, resulting from
increase in foreign assets of monetary authorities. Data on
foreign assets in the third quarter show significant increase
in foreign assets caused by foreign exchange reserve growth
(see Section 3.1). The General Government sector recorded
outflow of funds in the second quarter, because the amount
of repaid debt principal exceeded the amount of new debt,
and net debt on this basis was negative and amounted to
BAM 78,9 million. According to available data, situation at
the third quarter was completely different, and a significant
inflow based on debts was recorded. In July, the government
sector incurred BAM 373.3 million debt based on Stand-By
Arrangement alone. Debts based on trade loans are by onefourth lower than in the same period of the previous year.
CBBiH Bilten 3
ЦББиХ Билтен 3
2014.
2014.
Na osnovi dostupnih podataka, u trećem tromjesečju se
može očekivati dalje produbljenje trgovinskog deficita, što
će se i negativno odraziti na tekući račun. S druge strane,
očekivano povećanje priljeva na računu usluga te na računu
sekundarnog dohotka usljed utjecaja sezone može da ima
pozitivan utjecaj na saldo tekućeg računa.
На основу доступних података, у трећем кварталу се може
очекивати даље продубљење трговинског дефицита,
што ће се и негативно одразити на текући рачун. С друге
стране, очекивано повећање прилива на рачуну услуга
те на рачуну секундарног дохотка усљед утицаја сезоне
може да има позитиван утицај на салдо текућег рачуна.
Slika 4.3: Saldo primarnog dohotka i investicijski rashodi
(godišnje promjene)
Графикон 4.3: Салдо примарног дохотка
инвестициони расходи (годишње промјене)
60%
200
Primarni dohodak
20%
u milijunima BAM
у милионима BAM
Примарни доходак
40%
150
Investicijski rashodi (d.s.)
и
100
Инвестициони расходи (д.с.)
0%
50
-20%
-40%
0
-60%
-50
-80%
-100
-100%
Q1
Q2
Q3
Q4
Q1
2012.
Q2
2013.
Q3
Q4
Q1
Q2
2014.
Izvor: CBBiH
4.4.2 Financijski račun
Deficit tekućeg i kapitalnog računa se financirao putem
priljeva od izravnih stranih investicija i u manjem obujmu
putem zaduživanja po osnovi trgovinskih kredita te
stvaranjem obveza bankarskog sektora (slika 4.4). U drugom
tromjesečju izravne strane investicije su manje na godišnjoj
razini za 6,0%. Navedeno smanjenje je uzrokovano u velikoj
mjeri smanjenjem priljeva od reinvestiranih zarada koje su
manje za jednu petinu u odnosu na drugo tromjesečje 2014.
godine. Analiza prema sektorima pokazuje da je bankarski
sektor u drugom tromjesečju povećao svoje obveze u
iznosu za 76,3 milijuna BAM, što je rezultat povećanje
depozita u stranoj valuti, dok je trend razduživanja banaka
prema inozemstvu prisutan i u drugom tromjesečju.
Raspoloživi podaci za treće tromjesečje pokazuju da je
strana pasiva bankarskog sektora znatno smanjena zbog
nastavka razduživanja prema inozemstvu. Strana aktiva
cjelokupnog financijskog sektora u drugom tromjesečju je
porasla kao rezultat povećanja strane aktive monetarnih vlasti.
Podaci o stranoj aktivi u trećem tromjesečju pokazuju značajno
povećanje strane aktive uzrokovano rastom deviznih rezervi
(vidjeti potpoglavlje 3.1). Sektor generalne vlade je u drugom
tromjesečju zabilježio odljev sredstava jer je više otplatio
na ime glavnice duga nego što je iznosilo novo zaduživanje,
te je neto zaduženje po ovoj osnovi negativano i iznosi 78,9
milijuna BAM. Prema raspoloživim podacima, situacija u
trećem tromjesečju je sasvim drugačija, pa se bilježi značajan
priljev po osnovi zaduživanja. U srpnju se sektor vlade samo
po osnovi stand-by aranžmana zadužio za 373,3 milijuna BAM.
Zaduživanja po osnovi trgovinskih kredita su manja za jednu
četvrtinu u odnosu na isto razdoblje prethodne godine.
Извор: ЦББиХ
4.4.2 Финансијски рачун
Дефицит текућег и капиталног рачуна се финансирао путем
прилива од директних страних инвестиција и у мањем
обиму путем задуживања по основу трговинских кредита
те стварањем обавеза банкарског сектора (графикон 4.4). У
другом кварталу директне стране инвестиције су мање на
годишњем нивоу за 6,0%. Наведено смањење је узроковано у
великој мјери смањењем прилива од реинвестираних зарада
које су мање за једну петину у односу на други квартал 2014.
године. Анализа према секторима показује да је банкарски
сектор у другом кварталу повећао своје обавезе у износу за
76,3 милиона BАМ, што је резултат повећање депозита у страној
валути, док је тренд раздуживања банака према иностранству
присутан и у другом кварталу. Расположиви подаци за трећи
квартал показују да је страна пасива банкарског сектора знатно
смањена због наставка раздуживања према иностранству.
Страна актива цјелокупног финансијског сектора у другом
кварталу је порасла као резултат повећања стране активе
монетарних власти. Подаци о страној активи у трећем кварталу
показују значајно повећање стране активе узроковано растом
девизних резерви (видјети потпоглавље 3.1). Сектор генералне
владе је у другом кварталу забиљежио одлив средстава јер је
више отплатио на име главнице дуга него што је износило ново
задуживање, те је нето задужење по овом основу негативано и
износи 78,9 милиона BАМ. Према расположивим подацима,
ситуација у трећем кварталу је сасвим другачија, па се
биљежи значајан прилив по основу задуживања. У јулу
се сектор владе само по основу стендбај аранжмана
задужио за 373,3 милиона BАМ. Задуживања по основу
трговинских кредита су мања за једну четвртину у односу
на исти период претходне године.
97
CBBiH Bilten 3
2014.
CBBH Bulletin 3
Uprkos nepovoljnim kretanjima na računu robe te
slabih priliva na finansijskom računu, rast sekundarnog
dohotka te rast suficita na računu primarnog dohotka
bili su dovoljni da se ostvari rast deviznih rezervi od
151,6 miliona BAM (grafikon 4.4). Rast deviznih rezervi se
očekuje i u nastavku godine zbog očekivanog povećanja
priliva sredstava iz inostranstva na sekundarnom računu
(sezonski uticaj te sredstva za pomoć poplavljenim
područjima), kao i zbog priliva od novih zaduženja
sektora vlade.
Despite unfavourable goods account trends and poor inflows
into the financial account, the secondary income growth
and increase in surplus on the primary income account were
sufficient to generate foreign exchange reserve growth by
BAM 151.6 million (Graph 4.4). Increase in foreign exchange
reserves is also expected in the remainder of the year due to
the expected increase in funds inflow from foreign countries
into the secondary account (seasonal impact and funds for
aid to the flooded areas), and also due to the inflow from new
debts of the government sector.
Grafikon 4.4: Finansijski račun i njegove komponente
Graph 4.4: Financial Account and its Components
600
Q2 2013
1 Ostale investicije
(strana aktiva)
2 Ostale investicije
(strana pasiva)
3 Direktne strane
investicije u BiH
4 Rezervna aktiva
u milionima BAM
in BAM million
Q2 2014
Q3 2013
400
Q4 2013
Q1 2014
Q2 2013
500
Q3 2013
Q4 2013
300
Q1 2014
200
Q2 2014
100
0
Other Investment 1
(Foreign Assets)
Other Investment 2
(Foreign Liabilities)
-100
-200
Foreign Direct 3
Investment in BH
-300
1
2
3
Izvor: Tabele 29 i 30
98
2014
4
Reserve Assets 4
Source: Tables 29 and 30
4.2 Vanjska trgovina
4.2 Foreign Trade
Vanjsku trgovinu u drugoj polovini godine karakteriše
dalje produbljenje trgovinskog deficita. Trgovinski deficit
u trećem kvartalu iznosi 2,04 milijarde BAM i na godišnjem
nivou je veći za 12,4% (grafikon 4.5). U odnosu na isti kvartal
prethodne godine, zabilježen je porast izvoza od 6,5%, dok
je posmatrano od početka godine, izvoz rastao po stopi od
svega 1,8%. S druge strane, rast uvoza je u trećem kvartalu
bio mnogo izraženiji (9,3%), što je posljedično i dovelo do
produbljenja trgovinskog deficita. Treba spomenuti i da je u
prvih devet mjeseci 2014. godine došlo do porasta uvoza za
6,5% na godišnjem nivou. Stoga je rast uvoza i, moglo bi se
reći stagnacija izvoza, trend koji je karakterističan za tekuću
godinu.
Foreign trade in the second half of the year is characterised
by further deepening of trade deficit. The trade deficit in
the third quarter amounted to BAM 2.04 billion, which is
by 12.4% higher at the annual level (Graph 4.5). Compared
to the same quarter last year, exports increase of 6.5%
was recorded and, observed from the beginning of the
year, exports grew by the rate of only 1.8%. On the other
hand, imports growth in the third quarter was much more
prominent (9.3%), which caused deepening of trade deficit.
It is worth mentioning that the first nine months of 2014
recorded annual imports increase by 6.5%. Therefore, the
imports growth and, one could say, stagnation of exports
constitute a trend specific for the current year.
CBBiH Bilten 3
ЦББиХ Билтен 3
2014.
2014.
Usprkos nepovoljnim kretanjima na računu robe te
slabih priljeva na financijskom računu, rast sekundarnog
dohotka te rast suficita na računu primarnog dohotka
bili su dovoljni da se ostvari rast deviznih rezervi od
151,6 milijuna BAM (slika 4.4). Rast deviznih rezervi se
očekuje i u nastavku godine zbog očekivanog povećanja
priljeva sredstava iz inozemstva na sekundarnom računu
(sezonski utjecaj te sredstva za pomoć poplavljenim
područjima), kao i zbog priljeva od novih zaduženja
sektora vlade.
Упркос неповољним кретањима на рачуну робе те слабих
прилива на финансијском рачуну, раст секундарног
дохотка те раст суфицита на рачуну примарног дохотка
били су довољни да се оствари раст девизних резерви
од 151,6 милиона BАМ (графикон 4.4). Раст девизних
резерви се очекује и у наставку године због очекиваног
повећања прилива средстава из иностранства на
секундарном рачуну (сезонски утицај те средства за
помоћ поплављеним подручјима), као и због прилива од
нових задужења сектора владе.
Slika 4.4: Financijski račun i njegove komponente
Графикон 4.4: Финансијски рачун и његове компоненте
600
Q2 2013
500
Q3 2013
1 Ostale investicije
(strana aktiva)
2 Ostale investicije
(strana pasiva)
3 Izravne strane
investicije u BiH
4 Rezervna aktiva
u milijunima BAM
у милионима BAM
Q2 2014
Q3 2013
400
Q4 2013
Q1 2014
Q2 2013
Q4 2013
300
Q1 2014
200
Q2 2014
100
0
Остале инвестиције 1
(страна актива)
Остале инвестиције 2
(страна пасива)
-100
-200
Директне стране 3
инвестиције у БиХ
-300
1
2
3
Izvor: Tablice 29 i 30
4
Резервна актива 4
Извор: Табеле 29 и 30
4.2 Vanjska trgovina
4.2 Спољна трговина
Vanjsku trgovinu u drugoj polovini godine karakterizira
dalje produbljenje trgovinskog deficita. Trgovinski deficit
u trećem tromjesečju iznosi 2,04 milijarde BAM i na
godišnjoj razini je veći za 12,4% (slika 4.5). U odnosu na isto
tromjesečje prethodne godine, zabilježen je porast izvoza
od 6,5%, dok je promatrano od početka godine, izvoz
rastao po stopi od svega 1,8%. S druge strane, rast uvoza
je u trećem tromjesečju bio mnogo izraženiji (9,3%), što je
posljedično i dovelo do produbljenja trgovinskog deficita.
Treba spomenuti i da je u prvih devet mjeseci 2014. godine
došlo do porasta uvoza za 6,5% na godišnjoj razini. Stoga je
rast uvoza i, moglo bi se reći stagnacija izvoza, trend koji je
karakterističan za tekuću godinu.
Спољну трговину у другој половини године карактерише
даље продубљење трговинског дефицита. Трговински
дефицит у трећем кварталу износи 2,04 милијарде BАМ и на
годишњем нивоу је већи за 12,4% (графикон 4.5). У односу
на исти квартал претходне године, забиљежен је пораст
извоза од 6,5%, док је посматрано од почетка године,
извоз растао по стопи од свега 1,8%. С друге стране, раст
увоза је у трећем кварталу био много израженији (9,3%),
што је посљедично и довело до продубљења трговинског
дефицита. Треба споменути и да је у првих девет мјесеци
2014. године дошло до пораста увоза за 6,5% на годишњем
нивоу. Стога је раст увоза и, могло би се рећи стагнација
извоза, тренд који је карактеристичан за текућу годину.
99
CBBiH Bilten 3
2014.
CBBH Bulletin 3
Grafikon 4.5: Godišnje promjene u uvozu, izvozu i
trgovinskom deficitu
Graph 4.5: Annual Changes in Imports, Exports and Trade
Deficit
400
Uvoz
2014
Imports
300
Izvoz
u milionima BAM
in BAM million
Deficit
Exports
200
Deficit
100
0
-100
-200
-300
-400
Q1
Q2
Q3
Q4
Q1
2012.
Izvor: Tabela 34
100
Q2
Q3
2013.
Q4
Q1
Q2
Q3
2014.
Source: Table 34
U prethodnoj godini izvoz električne energije je bio
pokretač rasta izvoza. U trećem kvartalu, posmatrano na
godišnjem nivou, izvoz električne energije je na skoro
istom nivou. Međutim, od početka godine izvoz električne
energije je glavni uzrok pada izvoza. Tako je u prvih devet
mjeseci, u odnosu na isti period prethodne godine, izvoz
električne energije manji za čitavih 40%. Ovako značajno
smanjenje izvoza električne energije dijelom je posljedica
pada proizvodnje električne energije, međutim cjenovni
efekat je imao dominantan uticaj na navedeno smanjenje.
Poljoprivredna proizvodnja je značajno pogođena
poplavama koje su obilježile drugi kvartal, te je negativan
uticaj na izvoz životinja i proizvoda životinjskog porijekla i
prehrambenih prerađevina evidentan i u trećem kvartalu.
In the previous year, exports of electricity were drivers
of exports growth. Observed at annual level, exports of
electricity in the third quarter almost remained at the same
level. However, from the beginning of the year, electricity
exports were the main cause of exports decline. Thus, in
the first nine months compared to the same period last
year, exports of electricity were lower by as much as 40 %.
Such significant decrease in electricity exports was partly
caused by lower electricity production, but the price effect
had a dominant influence of the aforementioned decrease.
Agricultural production was severely affected by floods that
marked the second quarter, and negative impact on exports
of animals and animal products, as well as food products
was also evident in the third quarter.
S druge strane, izvoz drveta i proizvoda od drveta,
namještaja te proizvoda hemijske industrije i mašina i
aparata ima pozitivne i dosta visoke stope rasta tokom
čitave godine (grafikon 4.6). Bitno je pomenuti da je nakon
skoro dvogodišnjeg pada izvoza baznih metala, u drugom
kvartalu zabilježen rast, prevenstveno kao posljedica rasta
cijena aluminija na svjetskom tržištu. Dakle, većina izvoznih
grana koje su imale pozitivne rezultate u prethodnom
periodu, uprkos smanjenjima u proizvodnji pojedinih
grana, uspjele su da odgovore na potražnju naših glavnih
trgovinskih partnera.
On the other hand, exports of wood and wood products,
furniture, chemical industry products and machinery and
devices recorded positive and fairly high growth rates
throughout the year (Graph 4.6). It is important to note that,
following an almost two-year decline in exports of base
metals, the second quarter recorded an increase, primarily
due to rising aluminium prices on the world market.
Therefore, the majority of exports branches that recorded
positive results in the previous period despite production
decline in some branches managed to respond to the
demand of our major trading partners.
CBBiH Bilten 3
ЦББиХ Билтен 3
2014.
Slika 4.5: Godišnje promjene u uvozu, izvozu i
trgovinskom deficitu
Графикон 4.5: Годишње промјене у увозу, извозу и
трговинском дефициту
400
Uvoz
2014.
Увоз
300
Izvoz
u milionima BAM
у милионима BAM
Deficit
Извоз
200
Дефицит
100
0
-100
-200
-300
-400
Q1
Q2
Q3
Q4
2012.
Izvor: Tablica 34
Q1
Q2
Q3
2013.
Q4
Q1
Q2
Q3
2014.
Извор: Табела 34
U prethodnoj godini izvoz električne energije je bio
pokretač rasta izvoza. U trećem tromjesečju, promatrano
na godišnjoj razini, izvoz električne energije je na skoro
istoj razini. Međutim, od početka godine izvoz električne
energije je glavni uzrok pada izvoza. Tako je u prvih devet
mjeseci, u odnosu na isto razdoblje prethodne godine, izvoz
električne energije manji za čitavih 40%. Ovako značajno
smanjenje izvoza električne energije dijelom je posljedica
pada proizvodnje električne energije, međutim cjenovni
efekat je imao dominantan utjecaj na navedeno smanjenje.
Poljoprivredna proizvodnja je značajno pogođena
poplavama koje su obilježile drugo tromjesečje, te je
negativan utjecaj na izvoz životinja i proizvoda životinjskog
podrijetla i prehrambenih prerađevina evidentan i u trećem
tromjesečju.
У претходној години извоз електричне енергије је био
покретач раста извоза. У трећем кварталу, посматрано на
годишњем нивоу, извоз електричне енергије је на скоро
истом нивоу. Међутим, од почетка године извоз електричне
енергије је главни узрок пада извоза. Тако је у првих девет
мјесеци, у односу на исти период претходне године,
извоз електричне енергије мањи за читавих 40%. Овако
значајно смањење извоза електричне енергије дијелом
је посљедица пада производње електричне енергије,
међутим цјеновни ефекат је имао доминантан утицај
на наведено смањење. Пољопривредна производња
је значајно погођена поплавама које су обиљежиле
други квартал, те је негативан утицај на извоз животиња
и производа животињског поријекла и прехрамбених
прерађевина евидентан и у трећем кварталу.
S druge strane, izvoz drveta i proizvoda od drveta,
namještaja te proizvoda kemijske industrije i strojeva i
aparata ima pozitivne i dosta visoke stope rasta tijekom
čitave godine (slika 4.6). Bitno je pomenuti da je nakon
skoro dvogodišnjeg pada izvoza baznih metala, u drugom
tromjesečju zabilježen rast, prevenstveno kao posljedica
rasta cijena aluminija na svjetskom tržištu. Dakle, većina
izvoznih grana koje su imale pozitivne rezultate u
prethodnom razdoblju, usprkos smanjenjima u proizvodnji
pojedinih grana, uspjele su da odgovore na potražnju naših
glavnih trgovinskih partnera.
С друге стране, извоз дрвета и производа од дрвета,
намјештаја те производа хемијске индустрије и машина и
апарата има позитивне и доста високе стопе раста током
читаве године (графикон 4.6). Битно је поменути да је након
скоро двогодишњег пада извоза базних метала, у другом
кварталу забиљежен раст, превенствено као посљедица
раста цијена алуминијума на свјетском тржишту. Дакле,
већина извозних грана које су имале позитивне резултате
у претходном периоду, упркос смањењима у производњи
појединих грана, успјеле су да одговоре на потражњу
наших главних трговинских партнера.
101
CBBiH Bilten 3
2014.
CBBH Bulletin 3
Grafikon 4.6: Godišnja stopa rasta izvoza po glavnim
grupama proizvoda
Proizvodi
hemijske industrije
Obuća, šeširi, kape i
slični proizvodi
Mašine, aparati i
mehanički uređaji
Namještaj
Proizvodi
mineralnog porijekla
Bazni metali
Graph 4.6: Annual Growth Rate of Exports by Main Product
Groups
80%
15%
60%
10%
40%
5%
Footwear, Hats, Caps
and Similar Products
20%
0%
Machines,Appliances and
Mechanical Devices
-5%
0%
-20%
-10%
-40%
-15%
-60%
-20%
Izvoz (d.s.)
Q1
Q2
Q3
Q4
Q1
2013.
Q2
Chemical
Industry Products
Furniture
Mineral
Origin Products
Base Metals
Exports (rhs)
Q3
2014.
Izvor: BHAS
Source: BHAS
Cijelu tekuću godinu karakteriše rast uvoza. Tako je u
odnosu na isti kvartal prethodne godine došlo do porasta
uvoza prehrambenih prerađevina, gdje je zbog niskih
cijena hrane na svjetskom tržištu (pogledati poglavlje
međunarodno okruženje) taj rast donekle ublažen. Visoke
stope rasta bilježi uvoz proizvoda hemijske industrije i
baznih metala, te uvoz osobnih vozila (grafikon 4.7). Uvoz
mašina i aparata je povećan za skoro 40%, što se pored
ostalog može objasniti i potrebom kako industrije tako i
domaćinstava za ovim proizvodima usljed šteta nastalih
poplavama (grafikon 4.7). Uvoz nafte, jedna od glavnih
uvoznih komponenti koja je u prethodnim godinama
značajno uticala na produbljenje trgovinskog deficita
ima trend pada od početka godine. Uvezena količina se
povećala za 5,2%, te je pad uvoza nafte i naftnih derivata
isključivo rezultat smanjenja cijena nafte na svjetskom
tržištu. Smanjenje uvezene vrijednosti za devet mjeseci
2014. godine iznosi 7,4% na godišnjem nivou.
The entire current year is characterised by growing imports.
Thus, compared to the same quarter last year, imports of food
products recorded an increase and, due to low food prices on
the world market (see Chapter: International Environment),
the increase was somewhat lessened. Imports of chemical
industry products and base metals, as well as imports of
personal vehicles recorded high growth rates (Graph 4.7).
Imports of machinery and devices went up by almost 40%,
which can be explained, among other things, with the need
of both industry and households for these products due to
damages inflicted by floods (Graph 4.7). Imports of oil, one
of the main import components that significantly impacted
deepening of trade deficit in the past years, have followed a
downward trend since the beginning of the year. Imported
quantity was increased by 5.2%, and the drop in imports of
oil and oil products exclusively resulted from the decrease of
oil prices on the world market. Annual decrease of imported
value in nine months of 2014 amounts to 7.4%.
Grafikon 4.7: Godišnja stopa rasta uvoza po glavnim
grupama proizvoda
Graph 4.7: Annual Growth Rate of Imports by Main
Product Groups
Prehrambene
prerađevine
10%
100%
Proizvodi
mineralnog porijekla
60%
Proizvodi
hemijske industrije
40%
Bazni metali
20%
5%
-20%
Transportna
sredstva
-40%
Uvoz (d.s.)
-60%
Mineral
Origin Products
Chemical
Industry Products
0%
0%
Mašine, aparati i
mehanički uređaji
-5%
Base Metals
Machines, Appliances
and Mechanical Devices
Means of
Transportation
-10%
Q2
Q3
2013.
Izvor: BHAS
Food Products
80%
Q1
102
2014
Q4
Q1
Q2
Imports (rhs)
Q3
2014.
Source: BHAS
CBBiH Bilten 3
ЦББиХ Билтен 3
2014.
Slika 4.6: Godišnja stopa rasta izvoza po glavnim
grupama proizvoda
Proizvodi
kemijske industrije
Obuća, šeširi, kape i
slični proizvodi
Strojevi, aparati i
mehanički uređaji
Namještaj
Proizvodi
mineralnog podrijetla
Bazni metali
Графикон 4.6: Годишња стопа раста извоза по главним
групама производа
80%
15%
60%
10%
40%
5%
Обућа, шешири, капе и
слични производи
20%
0%
Машине, апарати и
механички уређаји
-5%
0%
-20%
-10%
-40%
-15%
-60%
-20%
Izvoz (d.s.)
Q1
Q2
Q3
2014.
Q4
Q1
2013.
Q2
Производи
хемијске индустрије
Намјештај
Производи
минералног поријекла
Базни метали
Извоз (д.с.)
Q3
2014.
Izvor: BHAS
Извор: БХАС
Cijelu tekuću godinu karakterizira rast uvoza. Tako je
u odnosu na isto tromjesečje prethodne godine došlo
do porasta uvoza prehrambenih prerađevina, gdje je
zbog niskih cijena hrane na svjetskom tržištu (pogledati
poglavlje međunarodno okruženje) taj rast donekle
ublažen. Visoke stope rasta bilježi uvoz proizvoda kemijske
industrije i baznih metala, te uvoz osobnih vozila (slika
4.7). Uvoz strojeva i aparata je povećan za skoro 40%,
što se pored ostalog može objasniti i potrebom kako
industrije tako i kućanstava za ovim proizvodima usljed
šteta nastalih poplavama (slika 4.7). Uvoz nafte, jedna
od glavnih uvoznih komponenti koja je u prethodnim
godinama značajno utjecala na produbljenje trgovinskog
deficita ima trend pada od početka godine. Uvezena
količina se povećala za 5,2%, te je pad uvoza nafte i naftnih
derivata isključivo rezultat smanjenja cijena nafte na
svjetskom tržištu. Smanjenje uvezene vrijednosti za devet
mjeseci 2014. godine iznosi 7,4% na godišnjoj razini.
Цијелу текућу годину карактерише раст увоза. Тако је у
односу на исти квартал претходне године дошло до пораста
увоза прехрамбених прерађевина, гдје је због ниских
цијена хране на свјетском тржишту (погледати поглавље
међународно окружење) тај раст донекле ублажен. Високе
стопе раста биљежи увоз производа хемијске индустрије и
базних метала, те увоз особних возила (графикон 4.7). Увоз
машина и апарата је повећан за скоро 40%, што се поред
осталог може објаснити и потребом како индустрије тако и
домаћинстава за овим производима усљед штета насталих
поплавама (графикон 4.7). Увоз нафте, једна од главних
увозних компоненти која је у претходним годинама
значајно утицала на продубљење трговинског дефицита
има тренд пада од почетка године. Увезена количина се
повећала за 5,2%, те је пад увоза нафте и нафтних деривата
искључиво резултат смањења цијена нафте на свјетском
тржишту. Смањење увезене вриједности за девет мјесеци
2014. године износи 7,4% на годишњем нивоу.
Slika 4.7: Godišnja
grupama proizvoda
Графикон 4.7: Годишња стопа раста увоза по главним
групама производа
Prehrambene
prerađevine
stopa rasta uvoza po glavnim
10%
100%
80%
Proizvodi
mineralnog podrijetla
60%
Proizvodi
kemijske industrije
40%
Bazni metali
20%
5%
-20%
Transportna
sredstva
-40%
Uvoz (d.s.)
-60%
0%
-5%
Базни метали
Машине, апарати и
механички уређаји
Транспортна
средства
-10%
Q1
Q2
Q3
2013.
Izvor: BHAS
Производи
минералног поријекла
Производи
хемијске индустрије
0%
Strojevi, aparati i
mehanički uređaji
Прехрамбене
прерађевине
Q4
Q1
Q2
Увоз (д.с.)
Q3
2014.
Извор: БХАС
103
CBBiH Bilten 3
2014.
CBBH Bulletin 3
2014
Geografska distribucija trgovine pokazuje da je u prvih
devet mjeseci izvoz u EU28 veći za svega 0,5% u odnosu na
isti period prethodne godine. Izvoz u zemlje Jugoistočne
Evrope se smanjio za 1%. S druge strane, uvoz iz zemalja
EU28 je porastao za 4,6%, dok je iz zemalja Jugoistočne
Evrope uvoz porastao za čitavih 11%. Analiza trgovinskog
deficita prema glavnim trgovinskim partnerima pokazuje
da je povećanje trgovinskog deficita na godišnjem nivou
uzrokovano isključivo razmjenom s Kinom, Hrvatskom,
Njemačkom, SAD i Srbijom, dok je najznačajnije smanjenje
trgovinskog deficita ostvareno s Ruskom Federacijom,
Italijom i Austrijom (grafikon 4.8).
Geographical distribution of trade shows that in the first
nine months, compared to the same period last year,
exports into EU28 were by only 0.5 % higher. Exports to
countries of the Southeast Europe went down by 1%. On
the other hand, imports from EU28 countries rose by 4.6%,
and from countries of the Southeast Europe by as much
as 11%. Trade deficit analysis by major trading partners
shows that the annual trade deficit increase was exclusively
caused by exchanges with China, Croatia, Germany, USA
and Serbia, and the most significant trade deficit decrease
was achieved with the Russian Federation, Italy and Austria
(Graph 4.8).
Grafikon 4.8: Produbljenje/smanjenje trgovinskog
deficita po glavnim trgovinskim partnerima, nominalne
godišnje promjene
Graph 4.8: Deepening/Decrease of Trade Deficit by Main
Trading Partners, Nominal Annual Changes
Austrija
Kina
Njemačka
Hrvatska
Italija
Rusija
SAD
Srbija
150
Austria
China
Germany
Croatia
Italy
Russia
USA
Serbia
100
50
u milionima BAM
in BAM million
1
2
3
4
5
6
7
8
0
1
2
3
4
5
6
7
8
-50
-100
-150
-200
1
2
3
Izvor: Tabele 35 i 36
104
4
5
6
7
8
Source: Tables 35 and 36
4.3 Nominalni i realni efektivni kurs BAM
4.3 Nominal and Real Effective Exchange Rate of BAM
Nominalni efektivni kurs BAM od početka godine pokazuje
određenu stabilnost, odnosno stagnaciju. U trećem
kvartalu NEER je na kvartalnom nivou neznatno deprecirao
i manji je za 5 b.p, dok je na godišnjem nivou aprecijacija
jako izražena i NEER je veći za 1,80 b.p. (grafikon 4.9).
Najizraženija aprecijacija BAM na godišnjem nivou je
zabilježena u odnosu na rusku rublju, tursku liru i češku
krunu.
Nominal effective exchange rate of BAM has shown some
stability i.e. stagnation since the beginning of the year. In
the third quarter, NEER slightly depreciated at the quarterly
level and was by 5bp lower, while annual depreciation
was very strong, and NEER was by 1.80bp higher (Graph
4.9). The most prominent annual depreciation of BAM was
recorded against Russian rubble, Turkish lira and Czech
crown.
S druge strane, realni efektivni kurs (REER) još od početka
2013. godine ima deprecijacijski trend. U julu i augustu je
zabilježena aprecijacija realnog kursa, te je REER u trećem
kvartalu u odnosu na isti kvartal 2013. godine veći za 19
b.p, dok je na kvartalnom nivou REER deprecirao za 20
b.p. (grafikon 4.9). Aprecijacija realnog efektivnog kursa se
negativno odražava na konkurentnost naših proizvoda u
inostranstvu.
On the other hand, since the beginning of 2013, real effective
exchange rate (REER) has followed depreciation trend. July
and August recorded appreciation of real exchange rate,
and REER in the third quarter was by 19bp higher compared
to the same quarter of 2013, while it depreciated by 20bp
at the quarterly level (Graph 4.9). Appreciation or the real
effective exchange rate negatively impacts competitiveness
of our products abroad.
CBBiH Bilten 3
ЦББиХ Билтен 3
2014.
2014.
Geografska distribucija trgovine pokazuje da je u prvih
devet mjeseci izvoz u EU28 veći za svega 0,5% u odnosu na
isto razdoblje prethodne godine. Izvoz u zemlje Jugoistočne
Europe se smanjio za 1%. S druge strane, uvoz iz zemalja
EU28 je porastao za 4,6%, dok je iz zemalja Jugoistočne
Europe uvoz porastao za čitavih 11%. Analiza trgovinskog
deficita prema glavnim trgovinskim partnerima pokazuje
da je povećanje trgovinskog deficita na godišnjoj razini
uzrokovano isključivo razmjenom s Kinom, Hrvatskom,
Njemačkom, SAD i Srbijom, dok je najznačajnije smanjenje
trgovinskog deficita ostvareno s Ruskom Federacijom,
Italijom i Austrijom (slika 4.8).
Географска дистрибуција трговине показује да је у првих
девет мјесеци извоз у ЕУ28 већи за свега 0,5% у односу на
исти период претходне године. Извоз у земље Југоисточне
Европе се смањио за 1%. С друге стране, увоз из земаља
ЕУ28 је порастао за 4,6%, док је из земаља Југоисточне
Европе увоз порастао за читавих 11%. Анализа трговинског
дефицита према главним трговинским партнерима показује
да је повећање трговинског дефицита на годишњем нивоу
узроковано искључиво размјеном с Кином, Хрватском,
Њемачком, САД и Србијом, док је најзначајније смањење
трговинског дефицита остварено с Руском Федерацијом,
Италијом и Аустријом (графикон 4.8).
Slika 4.8: Produbljenje/smanjenje trgovinskog deficita
po glavnim trgovinskim partnerima, nominalne godišnje
promjene
Графикон 4.8: Продубљење/смањење трговинског
дефицита по главним трговинским партнерима,
номиналне годишње промјене
Austrija
Kina
Njemačka
Hrvatska
Italija
Rusija
SAD
Srbija
150
Аустрија
Кина
Њемачка
Хрватска
Италија
Русија
САД
Србија
100
50
u milijunima BAM
у милионима BAM
1
2
3
4
5
6
7
8
0
1
2
3
4
5
6
7
8
-50
-100
-150
-200
1
2
3
Izvor: Tablice 35 i 36
4
5
6
7
8
Извор: Табеле 35 и 36
4.3 Nominalni i realni efektivni tečaj BAM
4.3 Номинални и реални ефективни курс BАМ
Nominalni efektivni tečaj BAM od početka godine pokazuje
određenu stabilnost, odnosno stagnaciju. U trećem
tromjesečju NEER je na tromjesečnoj razini neznatno
deprecirao i manji je za 5 b.b, dok je na godišnjoj razini
aprecijacija jako izražena i NEER je veći za 1,80 b.b. (slika
4.9). Najizraženija aprecijacija BAM na godišnjoj razini je
zabilježena u odnosu na rusku rublju, tursku liru i češku
krunu.
Номинални ефективни курс BАМ од почетка године
показује одређену стабилност, односно стагнацију. У
трећем кварталу NЕЕR је на кварталном нивоу незнатно
депрецирао и мањи је за 5 б.п, док је на годишњем
нивоу апрецијација јако изражена и NЕЕR је већи за 1,80
б.п. (графикон 4.9). Најизраженија апрецијација BAM
на годишњем нивоу је забиљежена у односу на руску
рубљу, турску лиру и чешку круну.
S druge strane, realni efektivni tečaj (REER) još od početka
2013. godine ima deprecijacijski trend. U srpnju i kolovozu
je zabilježena aprecijacija realnog tečaja, te je REER u trećem
tromjesečju u odnosu na isto tromjesečje 2013. godine veći
za 19 b.b, dok je na tromjesečnoj razini REER deprecirao za
20 b.b. (slika 4.9). Aprecijacija realnog efektivnog tečaja se
negativno odražava na konkurentnost naših proizvoda u
inozemstvu.
С друге стране, реални ефективни курс (REER) још од
почетка 2013. године има депрецијацијски тренд. У јулу
и августу је забиљежена апрецијација реалног курса,
те је REER у трећем кварталу у односу на исти квартал
2013. године већи за 19 б.п, док је на кварталном нивоу
REER депрецирао за 20 б.п. (графикон 4.9). Апрецијација
реалног ефективног курса се негативно одражава на
конкурентност наших производа у иностранству.
105
CBBiH Bilten 3
2014.
CBBH Bulletin 3
Grafikon 4.9: Nominalni i realni efektivni kurs BAM
2014
Graph 4.9: Nominal and Real Effective Exchange Rate of BAM
NEER
106
NEER
REER
104
REER
2010=100
102
100
98
96
94
92
Q1
Q2
Q3
Q4
2012.
Q1
Q2
Q3
2013.
Q4
Q1
Q2
Q3
2014.
Izvor: Tabela 50
Source: Table 50
Ukoliko analiziramo realni kurs BAM prema valutama
glavnih trgovinskih partnera u regiji, u posljednja tri
mjeseca BAM aprecira prema hrvatskoj kuni u julu i augustu,
dok je u septembru već došlo do deprecijacije kursa BAM.
Imajući u vidu uticaj sezone, u julu i augustu je ipak došlo
do deprecijacije kune uzrokovane potrebom za devizama
pravih lica. Niska, odnosno negativna stopa inflacije, s druge
strane, nije značajno doprinijela realnoj deprecijaciji HRK u
odnosu na BAM, zbog približno istog nivoa cijena (grafikon
4.10).
Analysis of real exchange rate of BAM against currencies
of major trading partners in the region in the past three
months, BAM appreciated against Croatian kuna in July and
August, while September already recorded depreciation
of BAM exchange rate. In view of the seasonal impact, July
and August still recorded depreciation of kuna, caused by
demand of legal entities for foreign currencies. On the other
hand, low i.e. negative inflation rate did not significantly
contribute to real depreciation of HRK against BAM, due to
approximately the same price levels (Graph 4.10).
Realni kurs BAM prema RSD je u proteklom periodu dosta
stabilan, zbog relativno stabilnog kursa RSD prema EUR,
iako je u posljednja tri mjeseca došlo do realne aprecijacije
izazvane nominalnom aprecijacijom BAM (grafikon 4.10).
Inflatorni efekat je dosta slabiji nego u prethodnom periodu,
zbog niske inflacije u Srbiji.
Real exchange rate of BAM against RSD was fairly stable in
the past period, due to relatively stable RSD exchange rate
against EUR, although the past three months recorded real
appreciation caused by nominal appreciation of BAM (Graph
4.10). Inflationary effect was much more stable than in the
previous period, due to low inflation in Serbia.
Grafikon 4.10: Realni kurs BAM prema HRK i RSD
Graph 4.10: Real Exchange Rate of BAM against HRK and RSD
1,05
HRK
HRK
1,03
RSD
RSD
1,01
2010=100
0,99
0,97
0,95
0,93
0,91
0,89
0,87
0,85
01. 02. 03. 04. 05. 06. 07. 08. 09. 10. 11. 12. 01. 02. 03. 04. 05. 06. 07. 08. 09.
2013.
Izvor: CBBiH
106
2014.
Source: CBBH
CBBiH Bilten 3
ЦББиХ Билтен 3
2014.
Slika 4.9: Nominalni i realni efektivni tečaj BAM
2014.
Графикон 4.9: Номинални и реални ефективни курс BAM
NEER
106
NEER
REER
104
REER
2010=100
102
100
98
96
94
92
Q1
Q2
Q3
Q4
2012.
Q1
Q2
Q3
2013.
Q4
Q1
Q2
Q3
2014.
Izvor: Tablica 50
Извор: Табела 50
Ukoliko analiziramo realni tečaj BAM prema valutama
glavnih trgovinskih partnera u regiji, u posljednja tri mjeseca
BAM aprecira prema hrvatskoj kuni u srpnju i kolovozu, dok
je u rujnu već došlo do deprecijacije tečaja BAM. Imajući
u vidu utjecaj sezone, u srpnju i kolovozu je ipak došlo do
deprecijacije kune uzrokovane potrebom za devizama
pravih osoba. Niska, odnosno negativna stopa inflacije, s
druge strane, nije značajno doprinijela realnoj deprecijaciji
HRK u odnosu na BAM, zbog približno iste razine cijena
(slika 4.10).
Уколико анализирамо реални курс BАМ према валутама
главних трговинских партнера у региону, у посљедња
три мјесеца BАМ апрецира према хрватској куни у јулу и
августу, док је у септембру већ дошло до депрецијације
курса BАМ. Имајући у виду утицај сезоне, у јулу и августу
је ипак дошло до депрецијације куне узроковане
потребом за девизама правих лица. Ниска, односно
негативна стопа инфлације, с друге стране, није значајно
допринијела реалној депрецијацији HRK у односу на
BАМ, због приближно истог нивоа цијена (графикон 4.10).
Realni tečaj BAM prema RSD je u proteklom razdoblju
dosta stabilan, zbog relativno stabilnog tečaja RSD prema
EUR, iako je u posljednja tri mjeseca došlo do realne
aprecijacije izazvane nominalnom aprecijacijom BAM (slika
4.10). Inflatorni učinak je dosta slabiji nego u prethodnom
razdoblju, zbog niske inflacije u Srbiji.
Реални курс BАМ према RSD је у протеклом периоду доста
стабилан, због релативно стабилног курса RSD према
EUR, иако је у посљедња три мјесеца дошло до реалне
апрецијације изазване номиналном апрецијацијом BАМ
(графикон 4.10). Инфлаторни ефекат је доста слабији него
у претходном периоду, због ниске инфлације у Србији.
Slika 4.10: Realni tečaj BAM prema HRK i RSD
Графикон 4.10: Реални курс BAM према HRK и RSD
1,05
HRK
HRK
1,03
RSD
RSD
1,01
2010=100
0,99
0,97
0,95
0,93
0,91
0,89
0,87
0,85
01. 02. 03. 04. 05. 06. 07. 08. 09. 10. 11. 12. 01. 02. 03. 04. 05. 06. 07. 08. 09.
2013.
Izvor: CBBiH
2014.
Извор: ЦББиХ
107
CBBiH Bilten 3
2014.
CBBH Bulletin 3
2014
5. VLADINE FINANSIJE
5. GOVERNMENT FINANCE
Prema dostupnim podacima za drugi kvartal 2014.
godine, vladine finansije BiH su zabilježile suficit, što
predstavlja nastavak trenda iz prethodnih godina, kada
prva tri kvartala bilježe suficit, a posljednji kvartal prikaže
deficit, kao rezultat izvršenih plaćanja u tom kvartalu,
kada, pored ostalog, dospijeva i najveći iznos za otplatu
vanjskog duga. Vlade na svim nivoima se zadužuju i na
domaćem tržištu kapitala putem trezorskih zapisa i
obveznica kako bi otplatile dospjele obaveze i prevazišle
budžetske deficite. Prihodi od indirektnih poreza su
zabilježili snažan rast u ovom kvartalu, dok je iznos
otplaćenog vanjskog duga sektora generalne vlade manji
od iznosa novog zaduženja. Prihodi od direktnih poreza
su zabilježili pad kao rezultat promjena u zakonskoj
regulativi u Republici Srpskoj.
According to available data for the second quarter
of 2014, BH government finance recorded a surplus,
continuing the trend from previous years, when the first
three quarters recorded surplus, and the final quarter
stated deficit, resulting from payments made in the final
quarter when, among other things, the largest amount
of foreign debt is due for repayment. Governments on
all levels also incur debts on domestic capital market
through treasury bills and bonds, in order to repay due
liabilities and overcome budgetary deficits. Indirect tax
revenues recorded a strong growth in this quarter, while
the amount of new debt exceeds the amount of foreign
debt repaid by the general government sector. Direct tax
revenues recorded a decline, resulting from legislative
amendments in Republika Srpska.
5.1Vladine finansije za drugi kvartal 2014. godine
5.1Government Finance, the Second Quarter of 2014
U drugom kvartalu 2014. godine zabilježen je suficit u
iznosu od 133,0 miliona BAM, i u odnosu na isti period
prethodne godine suficit je smanjen za 42,7 miliona BAM
(grafikon 5.1). Najveći doprinos navedenom iznosu suficita
u drugom kvartalu 2014. godine dao je rast prihoda po
osnovu kategorije grantovi i ostali prihodi, a što se odnosi na
isplatu dividendi javih preduzeća; BH Telecoma 60 miliona
BAM, Elektroprenosa BiH 58,0 miliona BiH i Elektroprivrede
BiH 2,2 miliona BAM (grafikon 5.2).
The second quarter of 2014 recorded the surplus of BAM
133.0 million, which is by BAM 42.7 million less than in
the same period of the previous year (Graph 5.1). The
aforementioned surplus amount in the second quarter of
2014 was mostly contributed by growing revenues in the
category of grants and other revenues, which accounts for
payment of dividends in public companies; BH Telecom
60 million BAM, Elektroprijenos BH 58.0 million and
Elektroprivreda BH 2.2 million BAM (Graph 5.2).
Grafikon 5.1: Konsolidovani prihodi i rashodi generalne
vlade BiH
Graph 5.1: Consolidated Revenues and Expenses of BH
General Government
Suficit (d.s.)
u milijardama BAM
in BAM billion
Konsolidovani
rashodi (l.s.)
3,5
300
3
200
2,5
100
2
0
1,5
-100
1
-200
0,5
-300
0
Consolidated
Revenues (lhs)
Consolidated
Expenses (lhs)
u milionima BAM
in BAM million
Konsolidovani
prihodi (l.s.)
Surplus (rhs)
-400
Q1 Q2 Q3 Q4 Q1 Q2 Q3 Q4 Q1 Q2 Q3 Q4 Q1 Q2
2011.
Izvor: Tabela 41
108
2012.
2013.
2014.
Source: Table 41
CBBiH Bilten 3
ЦББиХ Билтен 3
2014.
2014.
5. VLADINE FINANCIJE
5. ВЛАДИНЕ ФИНАНСИЈЕ
Prema dostupnim podacima za drugo tromjesečje 2014.
godine, vladine financije BiH su zabilježile suficit, što
predstavlja nastavak trenda iz prethodnih godina, kada
prva tri tromjesečja bilježe suficit, a posljednje tromjesečje
prikaže deficit, kao rezultat izvršenih plaćanja u tom
tromjesečju, kada, pored ostalog, dospijeva i najveći
iznos za otplatu vanjskog duga. Vlade na svim razinama se
zadužuju i na domaćem tržištu kapitala putem trezorskih
zapisa i obveznica kako bi otplatile dospjele obveze i
prevazišle proračunske deficite. Prihodi od neizravnih
poreza su zabilježili snažan rast u ovom tromjesečju, dok
je iznos otplaćenog vanjskog duga sektora generalne
vlade manji od iznosa novog zaduženja. Prihodi od
izravnih poreza su zabilježili pad kao rezultat promjena u
zakonskoj regulativi u Republici Srpskoj.
Према доступним подацима за други квартал 2014. године,
владине финансије БиХ су забиљежиле суфицит, што
представља наставак тренда из претходних година, када
прва три квартала биљеже суфицит, а посљедњи квартал
прикаже дефицит, као резултат извршених плаћања у том
кварталу, када, поред осталог, доспијева и највећи износ за
отплату спољног дуга. Владе на свим нивоима се задужују
и на домаћем тржишту капитала путем трезорских
записа и обвезница како би отплатиле доспјеле обавезе и
превазишле буџетске дефиците. Приходи од индиректних
пореза су забиљежили снажан раст у овом кварталу, док је
износ отплаћеног спољног дуга сектора генералне владе
мањи од износа новог задужења. Приходи од директних
пореза су забиљежили пад као резултат промјена у
законској регулативи у Републици Српској.
5.1 Vladine financije za drugo tromjesečje 2014. godine
5.1 Владине финансије за други квартал 2014. године
U drugom tromjesečju 2014. godine zabilježen je suficit u
iznosu od 133,0 milijuna BAM, i u odnosu na isto razdoblje
prethodne godine suficit je smanjen za 42,7 milijuna BAM
(slika 5.1). Najveći doprinos navedenom iznosu suficita u
drugom tromjesečju 2014. godine dao je rast prihoda po
osnovi kategorije grantovi i ostali prihodi, a što se odnosi na
isplatu dividendi javih poduzeća; BH Telecoma 60 milijuna
BAM, Elektroprenosa BiH 58,0 milijuna BiH i Elektroprivrede
BiH 2,2 milijuna BAM (slika 5.2).
У другом кварталу 2014. године забиљежен је суфицит у
износу од 133,0 милиона BАМ, и у односу на исти период
претходне године суфицит је смањен за 42,7 милиона
BАМ (графикон 5.1). Највећи допринос наведеном износу
суфицита у другом кварталу 2014. године дао је раст прихода
по основу категорије грантови и остали приходи, а што се
односи на исплату дивиденди јавих предузећа; BH Telecoma
60 милиона BАМ, Електропреноса БиХ 58,0 милиона БиХ и
Електропривреде БиХ 2,2 милиона BАМ (графикон 5.2).
Slika 5.1: Konsolidirani prihodi i rashodi generalne
vlade BiH
Графикон 5.1: Консолидовани приходи и расходи
генералне владе БиХ
Suficit (d.s.)
3,5
300
3
200
2,5
100
2
0
1,5
-100
1
-200
0,5
-300
0
Консолидовани
приходи (л.с.)
Консолидовани
расходи (л.с.)
u milijunima BAM
у милионима BAM
Konsolidirani
rashodi (l.s.)
u milijardama BAM
у милијардама BAM
Konsolidirani
prihodi (l.s.)
Суфицит (д.с.)
-400
Q1 Q2 Q3 Q4 Q1 Q2 Q3 Q4 Q1 Q2 Q3 Q4 Q1 Q2
2011.
Izvor: Tablica 41
2012.
2013.
2014.
Извор: Табела 41
109
CBBiH Bilten 3
2014.
CBBH Bulletin 3
Grafikon 5.2: Doprinos godišnjih promjena komponenti
prihoda generalne vlade BiH
u milionima BAM
in BAM million
Godišnje promjene
konsolidovanih
prihoda BiH (d.s.)
150
12% Annual Changes of Social
Contributions (lh scale)
10%
Grants and other
8%
Revenues (lh scale)
100
6%
50
4%
0
2%
-50
0%
-100
-2%
200
Grantovi i ostali
prihodi (l.s.)
Godišnje promjene
poreza (l.s.)
Graph 5.2: Contribution of Annual Changes of Components
of BH General Government Revenues
250
Godišnje promjene
doprinosa za socijalno (l.s.)
-150
Annual Changes
of Taxes (lh scale)
Annual Changes of
Consolidated Revenues
of BH (rh scale)
-4%
Q1
Q2
Q3
Q4
Q1
Q2
2011.
Q3
Q4
Q1
2012.
Q2
Q3
Q4
2013.
Q1
Q2
2014.
Izvor: Tabela 41
Source: Table 41
U drugom kvartalu je zabilježen i rast prihoda po osnovu
doprinosa za socijalno, dok su prihodi po osnovu poreza na
godišnjem nivou u ovom kvartalu imali negativan doprinos
rastu zbog povećanih isplata po osnovu povrata PDV-a.
Povrati po osnovu PDV-a u drugom kvartalu su iznosili
290,8 miliona BAM i na godišnjem nivou su bili veći za 51,4
miliona BAM.
The second quarter also recorded revenue increase
based on social care contributions, while annual tax
revenues in this quarter negatively contributed to the
growth, due to increased level of payments for VAT
refund. VAT refunds in the second quarter amounted to
BAM 290.8 million and were by BAM 51.4 million higher
at the annual level.
U strukturi konsolidovanih rashoda sektora generalne vlade
BiH, najveću stavku predstavljaju socijalna davanja, koja su u
drugom kvartalu iznosila 1,09 milijardi BAM, što predstavlja
rast od 2,1% u odnosu na isti period prethodne godine.
Stavka kompenzacije zaposlenih je takođe zabilježila rast
od 1,8% na godišnjem nivou (grafikon 5.3).
In the structure of consolidated expenses of BH general
government sector, the biggest item is social benefits,
which amounted to BAM 1.09 billion in the second quarter,
which is a 2.1% increase compared to the same period of the
previous year. Payments to the employed item also recorded
annual increase of 1.8% (Graph 5.3).
Grafikon 5.3: Doprinos godišnjih promjena komponenti
rashoda generalne vlade BiH
Graph 5.3: Contribution of Annual Changes of Components
of BH General Government Expenses
Godišnje promjene za
kompenzaciju
zaposlenih (l.s.)
Godišnje promjene za
socijalna davanja (l.s.)
Godišnje promjene
konsolidovanih
prihoda BiH (d.s.)
u milionima BAM
in BAM million
Godišnje promjene za
korištenje roba i
usluga (l.s.)
300
4%
200
2%
Annual Changes for the
Use of Goods and
Services (lh scale)
100
0%
Annual Changes for
Compensations to
Employees (lh scale)
0
-2%
Annual Changes for
Social Payments (lh scale)
-100
-4%
-200
Q2
Q3
2011.
Izvor: Tabela 41
Annual Changes of
Consolidated Revenues
of BH (rh scale)
-6%
Q1
110
2014
Q4
Q1
Q2
Q3
2012.
Q4
Q1
Q2
Q3
2013.
Q4
Q1
Q2
2014.
Source: Table 41
CBBiH Bilten 3
ЦББиХ Билтен 3
2014.
Slika 5.2: Doprinos godišnjih promjena komponenti
prihoda generalne vlade BiH
Grantovi i ostali
prihodi (l.s.)
Godišnje promjene
poreza (l.s.)
Godišnje promjene
konsolidiranih
prihoda BiH (d.s.)
u milijunima BAM
у милионима BAM
Godišnje promjene
doprinosa za socijalno (l.s.)
2014.
Графикон 5.2: Допринос годишњих промјена
компоненти прихода генералне владе БиХ
250
12%
200
10%
150
8%
100
6%
50
4%
0
2%
-50
0%
-100
-2%
-150
Годишње промјене
доприноса засоцијално (л.с.)
Грантови и остали
приходи (л.с.)
Годишње промјене
пореза (л.с.)
Годишње промјене
консолидованих
прихода БиХ (д.с.)
-4%
Q1
Q2
Q3
Q4
Q1
2011.
Q2
Q3
Q4
Q1
2012.
Q2
Q3
Q4
2013.
Q1
Q2
2014.
Izvor: Tablica 41
Извор: Табела 41
U drugom tromjesečju je zabilježen i rast prihoda po osnovi
doprinosa za socijalno, dok su prihodi po osnovi poreza
na godišnjoj razini u ovom tromjesečju imali negativan
doprinos rastu zbog povećanih isplata po osnovi povrata
PDV-a. Povrati po osnovi PDV-a u drugom tromjesečju su
iznosili 290,8 milijuna BAM i na godišnjoj razini su bili veći
za 51,4 milijuna BAM.
У другом кварталу је забиљежен и раст прихода по
основу доприноса за социјално, док су приходи по
основу пореза на годишњем нивоу у овом кварталу
имали негативан допринос расту због повећаних
исплата по основу поврата ПДВ-а. Поврати по основу
ПДВ-а у другом кварталу су износили 290,8 милиона BАМ
и на годишњем нивоу су били већи за 51,4 милиона BАМ.
U strukturi konsolidiranih rashoda sektora generalne
vlade BiH, najveću stavku predstavljaju socijalna davanja,
koja su u drugom tromjesečju iznosila 1,09 milijardi BAM,
što predstavlja rast od 2,1% u odnosu na isto razdoblje
prethodne godine. Stavka kompenzacije zaposlenih je
također zabilježila rast od 1,8% na godišnjoj razini (slika 5.3).
У структури консолидованих расхода сектора генералне
владе БиХ, највећу ставку представљају социјална давања,
која су у другом кварталу износила 1,09 милијарди BАМ, што
представља раст од 2,1% у односу на исти период претходне
године. Ставка компензације запослених је такође
забиљежила раст од 1,8% на годишњем нивоу (графикон 5.3).
Slika 5.3: Doprinos godišnjih promjena komponenti
rashoda generalne vlade BiH
Графикон 5.3: Допринос годишњих промјена
компоненти расхода генералне владе БиХ
Godišnje promjene za
kompenzaciju
zaposlenih (l.s.)
Godišnje promjene za
socijalna davanja (l.s.)
Godišnje promjene
konsolidiranih
prihoda BiH (d.s.)
u milijunima BAM
у милионима BAM
Godišnje promjene za
korištenje roba i
usluga (l.s.)
300
4%
200
2%
Годишње промјене за
коришћење роба и
услуга (л.с.)
100
0%
Годишње промјене за
компензацију
запослених (л.с.)
0
-2%
Годишње промјене за
социјална давања (л.с.)
-100
-4%
-200
-6%
Q1
Q2
Q3
2011.
Izvor: Tablica 41
Годишње промјене
консолидованих
расхода БиХ (д.с.)
Q4
Q1
Q2
Q3
2012.
Q4
Q1
Q2
Q3
2013.
Q4
Q1
Q2
2014.
Извор: Табела 41
111
CBBiH Bilten 3
2014.
CBBH Bulletin 3
2014
5.2 Porezi i vanjski dug sektora generalne vlade za treći
kvartal 2014. godine
5.2 Taxes and Foreign Debt of General Government Sector in
the Second Quarter of 2014
U trećem kvartalu 2014. godine, prikupljeno je neto
indirektnih poreza u iznosu od 1,37 milijardi BAM, što je u
odnosu na isti kvartal prethodne godine više za 79,0 miliona
BAM (6,1%). I pored snažnog rasta povrata po osnovu
indirektnih poreza, zabilježen je značajan rast prihoda od
ove vrste poreza (grafikon 5.4).
In the third quarter of 2014, BAM 1.37 billion of net
indirect taxes was collected, which is by BAM 79.0 million
(6.1%) more than in the same quarter of the previous
year. Despite the strong increase in indirect tax refunds,
significant revenue growth from this type of tax was
recorded (Graph 5.4).
Grafikon 5.4: Godišnja stopa rasta neto indirektnih
poreza
Graph 5.4: Annual Growth Rate of Net Indirect Taxes
Neto indirektni
porezi (l.s.)
30%
1.200
20%
800
10%
400
0%
u milionima BAM
in BAM million
Godišnja stopa rasta
neto indirektnih
poreza (d.s.)
1.600
0
Net Indirect
Taxes (lh scale)
Annual Growth Rate
of Net Indirect
Taxes (rh scale)
-10%
Q1 Q2 Q3 Q4 Q1 Q2 Q3 Q4 Q1 Q2 Q3 Q4 Q1 Q2 Q3
2011.
2012.
2013.
2014.
Izvor: Uprava za indirektno oporezivanje
Source: Indirect Taxation Authority
Pozitivna kretanja po osnovu prikupljenih prihoda od
indirektnih poreza u trećem kvartalu su u najvećoj mjeri
rezultat rasta prihoda od akcize na duhan te akcize i putarine
na uvoz derivata nafte (grafikon 5.5). Prema preliminarnim
izvještajima Uprave za indirektno oporezivanje, diferencirane
stope akciza na pivo, koje su uvedene izmjenama Zakona
o akcizama, a koji se primjenjuje tek od septembra 2014.
ukazuju da je početak primjene diferenciranih stopa u
septembru donio pad prihoda od akciza na domaće pivo i
snažan rast prihoda od akciza na uvezeno pivo.
Positive trends based on collected indirect tax revenues in the
third quarter mostly resulted from increase in revenue from excise
tax on tobacco products, and excise tax and tolls on imports of
oil products (Graph 5.5). According to preliminary reports of the
Indirect Taxation Authority, differentiated rates of excise tax on
beer that were introduced by amendments to the Law on Excise
Tax and implemented only from September 2014 indicate that the
start of application of differentiated rates in September caused
decrease in revenues from excise tax on domestic beer and a
strong increase in revenues from excise tax on imported beer.
Grafikon 5.5: Doprinosi kretanju prihoda vodećih grupa
indirektnih poreza
Graph 5.5: Contributions to the Trend of Revenues of
Major Indirect Tax Groups
Godišnje promjene
akciza (l.s.)
Godišnje promjene
PDV-a (l.s.)
Godišnje promjene
neto indirektnih
poreza (d.s.)
u milionima BAM
in BAM million
Godišnje promjene
carina (l.s.)
120
40%
80
30%
Annual Changes of
Excise Duties (lh scale)
20%
Annual Changes
of VAT (lh scale)
40
0
10%
-40
Annual Changes of
Customs Duties (lh scale)
Annual Changes of
Net Indirect
Taxes (rh scale)
0%
-80
-10%
-120
Q1 Q2 Q3 Q4 Q1 Q2 Q3 Q4 Q1 Q2 Q3 Q4 Q1 Q2 Q3
2011.
Izvor: Uprava za indirektno oporezivanje
112
2012.
2013.
2014.
Source: Indirect Taxation Authority
CBBiH Bilten 3
ЦББиХ Билтен 3
2014.
2014.
5.2 Porezi i vanjski dug sektora generalne vlade za treće
tromjesečje 2014. godine
5.2 Порези и спољни дуг сектора генералне владе за
трећи квартал 2014. године
U trećem tromjesečju 2014. godine, prikupljeno je neto
neizravnih poreza u iznosu od 1,37 milijardi BAM, što je
u odnosu na isto tromjesečje prethodne godine više za
79,0 milijuna BAM (6,1%). I pored snažnog rasta povrata
po osnovi neizravnih poreza, zabilježen je značajan rast
prihoda od ove vrste poreza (slika 5.4).
У трећем кварталу 2014. године, прикупљено је нето
индиректних пореза у износу од 1,37 милијарди BАМ,
што је у односу на исти квартал претходне године више за
79,0 милиона BАМ (6,1%). И поред снажног раста поврата
по основу индиректних пореза, забиљежен је значајан
раст прихода од ове врсте пореза (графикон 5.4).
Slika 5.4: Godišnja stopa rasta neto neizravnih poreza
Графикон 5.4: Годишња стопа раста нето индиректних
пореза
Neto neizravni
porezi (l.s.)
30%
1.200
20%
800
10%
400
0%
u milijunima BAM
у милионима BAM
Godišnja stopa rasta
neto neizravnih
poreza (d.s.)
1.600
0
Нето индиректни
порези (л.с.)
Годишња стопа раста
нето индиректних
пореза (д.с.)
-10%
Q1 Q2 Q3 Q4 Q1 Q2 Q3 Q4 Q1 Q2 Q3 Q4 Q1 Q2 Q3
2011.
2012.
2013.
2014.
Izvor: Uprava za neizravno oporezivanje
Извор: Управа за индиректно опорезивање
Pozitivna kretanja po osnovi prikupljenih prihoda od
neizravnih poreza u trećem tromjesečju su u najvećoj mjeri
rezultat rasta prihoda od akcize na duhan te akcize i putarine
na uvoz derivata nafte (slika 5.5). Prema preliminarnim
izvješćima Uprave za neizravno oporezivanje, diferencirane
stope akciza na pivo, koje su uvedene izmjenama Zakona o
akcizama, a koji se primjenjuje tek od rujna 2014. ukazuju
da je početak primjene diferenciranih stopa u rujnu donio
pad prihoda od akciza na domaće pivo i snažan rast prihoda
od akciza na uvezeno pivo.
Позитивна кретања по основу прикупљених прихода од
индиректних пореза у трећем кварталу су у највећој мјери
резултат раста прихода од акцизе на дуван те акцизе и путарине
на увоз деривата нафте (графикон 5.5). Према прелиминарним
извјештајима Управе за индиректно опорезивање,
диференциране стопе акциза на пиво, које су уведене измјенама
Закона о акцизама, а који се примјењује тек од септембра
2014. указују да је почетак примјене диференцираних стопа
у септембру донио пад прихода од акциза на домаће пиво и
снажан раст прихода од акциза на увезено пиво.
Slika 5.5: Doprinosi kretanju prihoda vodećih grupa
neizravnih poreza
Графикон 5.5: Доприноси кретању прихода водећих
група индиректних пореза
Godišnje promjene
akciza (l.s.)
Godišnje promjene
PDV-a (l.s.)
Godišnje promjene
neto neizravnih
poreza (d.s.)
u milijunima BAM
у милионима BAM
Godišnje promjene
carina (l.s.)
120
40%
80
30%
Годишње промјене
акциза (л.с.)
20%
Годишње промјене
ПДВ-а (л.с.)
40
0
10%
-40
Годишње промјене
царина (л.с.)
Годишње промјене
нето индиректних
пореза (д.с.)
0%
-80
-10%
-120
Q1 Q2 Q3 Q4 Q1 Q2 Q3 Q4 Q1 Q2 Q3 Q4 Q1 Q2 Q3
2011.
Izvor: Uprava za neizravno oporezivanje
2012.
2013.
2014.
Извор: Управа за индиректно опорезивање
113
CBBiH Bilten 3
2014.
CBBH Bulletin 3
2014
U trećem kvartalu servisiran je vanjski dug sektora
generalne vlade u iznosu od 161,9 miliona BAM, od
čega je po osnovu SBA otplaćen iznos od 96,0 miliona
BAM. Istovremeno, po osnovu SBA (sedma i osma tranša
uvećana za dodatna sredstva namijenjena za poplave),
povučena su sredstva u iznosu od 383,8 miliona BAM.
Najveći pritisak otplate vanjskog duga se očekuje u
četvrtom kvartalu tekuće godine (u četvrtom kvartalu je
planirana otplata vanjskog duga u iznosu od 249,1 milion
BAM). Rast prihoda od indirektnih poreza u ovom kvartalu
je bio značajan, što se pozitivno odrazilo na servisiranje
vanjskog duga (grafikon 5.6).
In the third quarter, foreign debt of the general
government sector amounting to BAM 161.9 million
was serviced, of which BAM 96.0 million was repaid
based on the SBA. At the same time, BAM 383.8 million
was withdrawn based on the SBA (seventh and eighth
tranches increased by additional funds intended for
floods). The biggest pressure in foreign debt repayment
is expected in the fourth quarter of this year (foreign debt
repayment in the amount of BAM 249.1 million is planned
in the fourth quarter). Indirect tax revenues recorded
significant growth in this quarter, which positively
influenced foreign debt servicing (Graph 5.6).
Grafikon 5.6: Prihodi od indirektnih poreza i otplata
vanjskog duga
Graph 5.6: Revenues from Indirect Taxes and Foreign
Debt Repayment
300
Kvartalne promjene u
otplati vanjskog duga
u milionima BAM
in BAM million
Kvartalne promjene
prihoda od indirektnih
poreza
200
Quarterly Changes of
Revenues from
Indirect Taxes
100
Quarterly Changes in
Foreign Debt Repayment
0
-100
-200
-300
Q1
Q2
Q3
Q4
Q1
2011.
Q2
Q3
2012.
Q4
Q1
Q2
Q3
2013.
Izvor: Uprava za indirektno oporezivanje i Ministarstvo finansija i trezora BiH
Q4
Q1
Q2
Q3
2014.
Source: Indirect Taxation Authority and Ministry of Finance and Treasury of BH
U trećem kvartalu je prikupljeno 81,5 miliona BAM prihoda
po osnovu direktnih poreza, što predstavlja pad na godišnjem
nivou od 13,5% (grafikon 5.7). Jedan od faktora koji su uticali na
pad prihoda po ovom osnovu je izmjena zakonske regulative u
Republici Srpskoj, tj. izmjene u Zakonu poreza na dohodak, a koje
se odnose na uvođenje neoporezivog dijela dohotka od 200 BAM.
BAM 81.5 million of direct tax revenues were collected in
the third quarter, which constitutes annual decline of 13.5%
(Graph 5.7). One of the factors that impacted revenue decline
on this basis were legislative amendments in Republika
Srpska, i.e. changes in the Law on Income Tax that introduced
a non-taxable part of the income in the amount of BAM 200.
Grafikon 5.7: Godišnja stopa rasta direktnih poreza
Graph 5.7: Annual Growth Rate of Direct Taxes
Direktni porezi (l.s.)
u milionima BAM
in BAM million
Godišnji rast
direktnih poreza (d.s.)
240
30%
200
20%
160
10%
120
0%
80
-10%
40
-20%
0
Direct Taxes (lh scale)
Annual Growth of
Direct Taxes (rh scale)
-30%
Q1 Q2 Q3 Q4 Q1 Q2 Q3 Q4 Q1 Q2 Q3 Q4 Q1 Q2 Q3
2011.
Izvor: Uprava za indirektno oporezivanje
114
2012.
2013.
2014.
Source: Indirect Taxation Authority
CBBiH Bilten 3
ЦББиХ Билтен 3
2014.
2014.
U trećem tromjesečju servisiran je vanjski dug sektora
generalne vlade u iznosu od 161,9 milijuna BAM, od čega
je po osnovi SBA otplaćen iznos od 96,0 milijuna BAM.
Istodobno, po osnovi SBA (sedma i osma tranša uvećana za
dodatna sredstva namijenjena za poplave), povučena su
sredstva u iznosu od 383,8 milijuna BAM. Najveći pritisak
otplate vanjskog duga se očekuje u četvrtom tromjesečju
tekuće godine (u četvrtom tromjesečju je planirana
otplata vanjskog duga u iznosu od 249,1 milijun BAM).
Rast prihoda od neizravnih poreza u ovom tromjesečju
je bio značajan, što se pozitivno odrazilo na servisiranje
vanjskog duga (slika 5.6).
У трећем кварталу сервисиран је спољни дуг сектора
генералне владе у износу од 161,9 милиона BАМ, од
чега је по основу СБА отплаћен износ од 96,0 милиона
BАМ. Истовремено, по основу СБА (седма и осма транша
увећана за додатна средства намијењена за поплаве),
повучена су средства у износу од 383,8 милиона BАМ.
Највећи притисак отплате спољног дуга се очекује у
четвртом кварталу текуће године (у четвртом кварталу
је планирана отплата спољног дуга у износу од 249,1
милион BАМ). Раст прихода од индиректних пореза у
овом кварталу је био значајан, што се позитивно одразило
на сервисирање спољног дуга (графикон 5.6).
Slika 5.6: Prihodi od neizravnih poreza i otplata
vanjskog duga
Графикон 5.6: Приходи од индиректних пореза и
отплата спољног дуга
300
Tromjesečne promjene u
otplati vanjskog duga
u milijunima BAM
у милионима BAM
Tromjesečne promjene
prihoda od neizravnih
poreza
200
Кварталне промјене
прихода од индиректних
пореза
100
Кварталне промјене у
отплати спољног дуга
0
-100
-200
-300
Q1
Q2
Q3
2011.
Q4
Q1
Q2
Q3
2012.
Izvor: Uprava za neizravno oporezivanje i Ministarstvo financija i trezora BiH
Q4
Q1
Q2
2013.
Q3
Q4
Q1
Q2
Q3
2014.
Извор: Управа за индиректно опорезивање и Министарство финансија и трезора БиХ
U trećem tromjesečju je prikupljeno 81,5 milijuna BAM prihoda po
osnovi izravnih poreza, što predstavlja pad na godišnjoj razini od
13,5% (slika 5.7). Jedan od faktora koji su utjecali na pad prihoda
po ovoj osnovi je izmjena zakonske regulative u Republici Srpskoj,
tj. izmjene u Zakonu poreza na dohodak, a koje se odnose na
uvođenje neoporezivog dijela dohotka od 200 BAM.
У трећем кварталу је прикупљено 81,5 милиона BАМ прихода
по основу директних пореза, што представља пад на годишњем
нивоу од 13,5% (графикон 5.7). Један од фактора који су утицали
на пад прихода по овом основу је измјена законске регулативе у
Републици Српској, тј. измјене у Закону пореза на доходак, а које
се односе на увођење неопорезивог дијела дохотка од 200 BАМ.
Slika 5.7: Godišnja stopa rasta izravnih poreza
Графикон 5.7: Годишња стопа раста директних пореза
Izravni porezi (l.s.)
u milijunima BAM
у милионима BAM
Godišnji rast
izravnih poreza (d.s.)
240
30%
200
20%
160
10%
120
0%
80
-10%
40
-20%
0
Директни порези (л.с.)
Годишњи раст
директних пореза (д.с.)
-30%
Q1 Q2 Q3 Q4 Q1 Q2 Q3 Q4 Q1 Q2 Q3 Q4 Q1 Q2 Q3
2011.
Izvor: Uprava za neizravno oporezivanje
2012.
2013.
2014.
Извор: Управа за индиректно опорезивање
115
CBBiH Bilten 3
2014.
CBBH Bulletin 3
2014
U trećem kvartalu je nastavljen trend pada prihoda
od poreza na dohodak i dobit. U strukturi prihoda
od direktnih poreza on je i dalje najznačajniji oblik
poreza, dok porez na imovinu i dalje ima nisko učešće
u direktnim porezima. Prihodi od poreza na imovinu su
zabilježili rast na godišnjem nivou, ali je on zanemariv,
imajući u vidu iznos osnovice s kojim se poredi u 2013.
godini (grafikon 5.8).
The third quarter recorded a continued trend of
declining revenues based on income and profit tax. It
is still the most significant type of tax in the direct tax
revenue structure, while property tax still accounts for a
small share of direct tax. Property tax revenues recorded
minor annual increase, given the base amount in 2013
that was used for comparison (Graph 5.8).
Grafikon 5.8: Struktura prihoda od direktnih poreza
Graph 5.8: Structure of Revenues from Direct Taxes
120
Porez na imovinu
Tax on Property
100
u milionima BAM
in BAM million
Porez na
dohodak i dobit
Tax on
Revenue and Profit
80
60
40
20
0
Q1
Q2
Q3
2012.
Izvor: Uprava za indirektno oporezivanje
116
Q4
Q1
Q2
Q3
2013.
Q4
Q1
Q2
Q3
2014.
Source: Indirect Taxation Authority
CBBiH Bilten 3
ЦББиХ Билтен 3
2014.
2014.
U trećem tromjesečju je nastavljen trend pada prihoda
od poreza na dohodak i dobit. U strukturi prihoda od
izravnih poreza on je i dalje najznačajniji oblik poreza,
dok porez na imovinu i dalje ima nizak udio u izravnim
porezima. Prihodi od poreza na imovinu su zabilježili
rast na godišnjoj razini, ali je on zanemariv, imajući u
vidu iznos osnovice s kojim se poredi u 2013. godini
(slika 5.8).
У трећем кварталу је настављен тренд пада прихода
од пореза на доходак и добит. У структури прихода од
директних пореза он је и даље најзначајнији облик
пореза, док порез на имовину и даље има ниско учешће
у директним порезима. Приходи од пореза на имовину
су забиљежили раст на годишњем нивоу, али је он
занемарив, имајући у виду износ основице с којим се
пореди у 2013. години (графикон 5.8).
Slika 5.8: Struktura prihoda od izravnih poreza
Графикон 5.8: Структура прихода од директних пореза
120
Porez na imovinu
100
u milijunima BAM
у милионима BAM
Porez na
dohodak i dobit
Порез на имовину
Порез на
доходак и добит
80
60
40
20
0
Q1
Q2
Q3
2012.
Izvor: Uprava za neizravno oporezivanje
Q4
Q1
Q2
Q3
2013.
Q4
Q1
Q2
Q3
2014.
Извор: Управа за индиректно опорезивање
117
CBBiH Bilten 2
2014.
CBBH Bulletin 2
6. STATISTIČKE TABELE
6. STATISTICAL TABLES
2014
CBBiH Bilten 3
ЦББиХ Билтен 3
2014.
2014.
6. STATISTIČKE TABELE
6. СТАТИСТИЧКЕ ТАБЕЛЕ
119
CBBiH Bilten 3
120
2014.
CBBH Bulletin 3
2014
6. SPISAK TABELA
6. LIST OF TABLES
T01: Kvartalni ekonomski indikatori
T01: Quartely Economic Indicators
T02: Bruto domaći proizvod BiH
T02: Gross Domestic Product of BH
T03: Indeks industrijske proizvodnje
T03: Index of Industrial Production
T04: Struktura indeksa industrijske proizvodnje
T04: Structure of the Industrial Production Index
T04a: Struktura indeksa industrijske proizvodnje BiH
T04a: Structure of Industrial Production Index of BH
T05: Indeks potrošačkih cijena za BiH (CPI)
T05: Consumer Price Index for BH ( CPI)
T06: Struktura indeksa potrošačkih cijena za BiH (CPI)
T06: Structure of the Consumer Price Index for BH ( CPI)
T07: Prosječne bruto i neto plate i penzije
T07: Average Gross and Net Wages and Pensions
T08: Monetarni agregati
T08: Monetary Aggregates
T09: Monetarni pregled
T09: Monetary Survey
T10: Bilans stanja CBBiH
T10: Balance Sheet of the CBBH
T11: Konsolidovani bilans komercijalnih banaka u BiH
T11: Consolidated Balance of Commercial Banks in BH
T12: Konsolidovani bilans komercijalnih banaka u FBiH
T12: Consolidated Balance of Commercial Banks in FBH
T13: Konsolidovani bilans komercijalnih banaka u RS
T13: Consolidated Balance of Commercial Banks in RS
T14a: Kamatne stope na kredite stanovništvu
T14a: Interest Rates on Loans to Households
T14b: Kamatne stope na kredite nefinansijskim
preduzećima
T14b: Interest Rates on Loans to Non-financial
Corporations
Т14c: Kamatne stope na depozite stanovništva
T14c: Interest Rates on Deposits of Households
T14d: Kamatne stope na depozite nefinansijskih
preduzeća
T14d: Interest Rates on Deposits of Non-financial
Corporations
T15: Ukupni depoziti i krediti komercijalnih banaka
T15: Total Deposits and Loans of Commercial Banks
T16: Sektorska struktura prenosivih depozita kod
komercijalnih banaka
T16: Structure of Transferable Deposits in Commercial
Banks by Sector
T17: Sektorska struktura ostalih depozita kod
komercijalnih banaka
T17: Structure of Other Deposits in Commercial Banks
by Sector
T18: Sektorska struktura kratkoročnih kredita
komercijalnih banaka
T18: Structure of Short-term Loans of Commercial Banks
by Sector
T19: Sektorska struktura dugoročnih kredita
komercijalnih banaka
T19: Structure of Long-term Loans of Commercial Banks
by Sector
T20: Valutna struktura depozita i kredita komercijalnih
banaka
T20: Currency Structure of Deposits and Loans of
Commercial Banks
T21: Kupovina i prodaja KM
T21: Purchase and Sale of KM
T22: Prosječne obavezne rezerve
T22: Average Reserve Requirements
T23: Obavezne rezerve po obračunskim periodima
T23: Required Reserves by Maintenance Periods
T24: Promet vrijednosnih papira na berzama BiH
T24: Turnover of Securities on BH Stock Exchanges
T25: Transakcije u platnom prometu
T25: Payments System Transactions
T26: Platni bilans: Zbirna tabela
T26: Balance of Payments: Summary Table
T27: Platni bilans: Tekući i kapitalni račun
T27: Balance of Payments: Current and Capital Accounts
T28: Platni bilans: Roba i usluge
T28: Balance of Payments: Goods and Services
CBBiH Bilten 3
ЦББиХ Билтен 3
2014.
2014.
6. SPISAK TABLICA
6. СПИСАК ТАБЕЛА
T01: Tromjesečni ekonomski pokazatelji
Т01: Квартални економски индикатори
T02: Bruto domaći proizvod BiH
Т02: Бруто домаћи производ БиХ
T03: Indeks industrijske proizvodnje
Т03: Индекс индустријске производње
T04: Struktura indeksa industrijske proizvodnje
Т04: Структура индекса индустријске производње
T04a: Struktura indeksa industrijske proizvodnje BiH
Т04а: Структура индекса индустријске производње БиХ
T05: Indeks potrošačkih cijena za BiH (CPI)
Т05: Индекс потрошачких цијена за БиХ (CPI)
T06: Struktura indeksa potrošačkih cijena za BiH (CPI)
Т06: Структура индекса потрошачких цијена за БиХ (CPI)
T07: Prosječne bruto i neto plaće i mirovine
Т07: Просјечне бруто и нето плате и пензије
T08: Monetarni agregati
Т08: Монетарни агрегати
T09: Monetarni pregled
Т09: Монетарни преглед
T10: Bilanca stanja CBBiH
Т10: Биланс стања ЦББиХ
T11: Konsolidirana bilanca komercijalnih banaka u BiH
Т11: Консолидовани биланс комерцијалних банака у БиХ
T12: Konsolidirana bilanca komercijalnih banaka u FBiH
Т12: Консолидовани биланс комерцијалних банака у ФБиХ
T13: Konsolidirana bilanca komercijalnih banaka u RS
T14a: Kamatne stope na kredite stanovništvu
T14b: Kamatne stope na kredite nefinancijskim
poduzećima
Т14c: Kamatne stope na depozite stanovništva
T14d: Kamatne stope na depozite nefinancijskih
poduzeća
T15: Ukupni depoziti i krediti komercijalnih banaka
T16: Sektorska struktura prenosivih depozita kod
komercijalnih banaka
T17: Sektorska struktura ostalih depozita kod
komercijalnih banaka
T18: Sektorska struktura kratkoročnih kredita
komercijalnih banaka
T19: Sektorska struktura dugoročnih kredita
komercijalnih banaka
T20: Valutna struktura depozita i kredita komercijalnih
banaka
T21: Kupovina i prodaja KM
T22: Prosječne obavezne rezerve
T23: Obavezne rezerve po obračunskim razdobljima
T24: Promet vrijednosnica na burzama BiH
T25: Transakcije u platnom prometu
T26: Platna bilanca: Zbirna tablica
T27: Platna bilanca: Tekući i kapitalni račun
T28: Platna bilanca: Roba i usluge
Т13: Консолидовани биланс комерцијалних банака у РС
Т14а: Каматне стопе на кредите становништву
Т14б: Каматне стопе на кредите нефинансијским
предузећима
Т14ц: Каматне стопе на депозите становништва
Т14д: Каматне стопе на депозите нефинансијских
предузећа
Т15: Укупни депозити и кредити комерцијалних банака
Т16: Секторска структура преносивих депозита код
комерцијалних банака
Т17: Секторска структура осталих депозита код
комерцијалних банака
Т18: Секторска структура краткорочних кредита
комерцијалних банака
Т19: Секторска структура дугорочних кредита
комерцијалних банака
Т20: Валутна структура депозита и кредита
комерцијалних банака
Т21: Куповина и продаја КМ
Т22: Просјечне обавезне резерве
Т23: Обавезне резерве по обрачунским периодима
Т24: Промет хартија од вриједности на берзама БиХ
Т25: Трансакције у платном промету
Т26: Платни биланс: Збирна табела
Т27: Платни биланс: Текући и капитални рачун
Т28: Платни биланс: Роба и услуге
121
CBBiH Bilten 3
2014.
2014
T29: Platni bilans: Finansijski račun
T29: Balance of Payments: Financial Account
T30: Platni bilans: Ostale investicije i rezervna aktiva
T30: Balance of Payments: Other Investment and Reserve Assets
T31: Servisiranje vanjskog duga
T31: Foreign Debt Servicing
T32: Vanjski dug opšte vlade BiH po kreditorima
T32: Foreign Debt of BH General Government by Creditors
T33: Devizne rezerve CBBiH
T33: Foreign Reserves of the CBBH
T34: Vanjskotrgovinska razmjena BiH
T34: Foreign Trade Balance of BH
T35: BiH - Izvoz robe prema zemlji destinacije
T35: BH - Exports by Country of Destination
T36: BiH - Uvoz robe prema zemlji porijekla
T36: BH - Imports by Country of Origin
T37: Struktura izvoza robe
T37: Structure of Exported Goods
T38: Struktura uvoza robe
T38: Structure of Imported Goods
T39: Pregled prosječnih srednjih kurseva konvertibilne marke
T39: Average Middle Exchange Rates of Convertible Mark
T40: Vladine finansije BiH - jedinice sektora vlade
T40: Government Finance of BH - Government Sector Units
T41: Vladine finansije BiH - struktura konsolidovanih
prihoda i rashoda
T41: Government Finance of BH - Structure of
Consolidated Revenues and Expenses
T42: Vladine finansije FBiH - jedinice sektora vlade
T42: Government Finance of FBH - Government Sector Units
T43: Vladine finansije FBiH - struktura konsolidovanih
prihoda i rashoda
T43: Government Finance of FBH - Structure of
Consolidated Revenues and Expenses
T44: Vladine finansije RS - jedinice sektora vlade
T44: Government Finance of RS - Government Sector Units
T45: Vladine finansije RS - struktura konsolidovanih
prihoda i rashoda
T45: Government Finance of RS - Structure of Consolidated
Revenues and Expenses
T46: Tokovi direktnih stranih investicija u BiH klasifikovani
prema zemlji stranog ulagača
T46: Flows of Foreign Direct Investments in BH Classified
by Country of Foreign Investor
T47a: Tokovi direktnih stranih investicija u BiH prema NACE
Rev 1.1 klasifikaciji djelatnosti
T47a: Flows of Foreign Direct Investment in BH by NACE Rev
1.1 Classification of Activities
T47b: Tokovi direktnih stranih investicija u BiH prema NACE
Rev 2 klasifikaciji djelatnosti
T47b: Flows of Foreign Direct Investment in BH by NACE Rev
2 Classification of Activities
T48: Stanje direktnih stranih investicija u BiH po
komponentama
T48: Stocks of Foreign Direct Investments in BH by
Components
T49: Međunarodna investicijska pozicija
T49: International Investment Position
T50: Nominalni i realni efektivni kurs konvertibilne
marke
T50: Nominal and Real Effective Exchange Rate of Convertible
Mark
__________________________
__________________________
Napomena: Kratka metodološka objašnjenja nalaze se
ispod svake tabele, dok su opširnija dostupna na
www.cbbh.ba
Konvencija korištena u tabelama je sljedeća:
Ø Prosjek
* Oznaka za napomenu
- Nema pojave
... Ne raspolaže se podacima
122
CBBH Bulletin 3
Note: Brief notes on methodology can be found below
each table, while more detailed ones are available at
www.cbbh.ba
Convention used in the tables is as follows:
Ø Average
* Indicates a note bellow
- No entry
... Data not available
CBBiH Bilten 3
ЦББиХ Билтен 3
2014.
2014.
T29: Platna bilanca: Financijski račun
Т29: Платни биланс: Финансијски рачун
T30: Platna bilanca: Ostale investicije i rezervna aktiva
Т30: Платни биланс: Остале инвестиције и резервна актива
T31: Servisiranje vanjskog duga
Т31: Сервисирање спољног дуга
T32: Vanjski dug opšte vlade BiH po kreditorima
Т32: Спољни дуг опште владе БиХ по кредиторима
T33: Devizne rezerve CBBiH
Т33: Девизне резерве ЦББиХ
T34: Vanjskotrgovinska razmjena BiH
Т34: Спољнотрговинска размјена БиХ
T35: BiH - Izvoz robe prema zemlji destinacije
Т35: БиХ - Извоз робе према земљи дестинације
T36: BiH - Uvoz robe prema zemlji podrijetla
Т36: БиХ - Увоз робе према земљи поријекла
T37: Struktura izvoza robe
Т37: Структура извоза робе
T38: Struktura uvoza robe
Т38: Структура увоза робе
T39: Pregled prosječnih srednjih tečajeva konvertibilne marke
Т39: Преглед просјечних средњих курсева конвертибилне марке
T40: Vladine financije BiH - jedinice sektora vlade
Т40: Владине финансије БиХ - јединице сектора владе
T41: Vladine financije BiH - struktura konsolidiranih
prihoda i rashoda
Т41: Владине финансије БиХ - структура
консолидованих прихода и расхода
T42: Vladine financije FBiH - jedinice sektora vlade
Т42: Владине финансије ФБиХ - јединице сектора владе
T43: Vladine financije FBiH - struktura konsolidiranih
prihoda i rashoda
Т43: Владине финансије ФБиХ - структура
консолидованих прихода и расхода
T44: Vladine financije RS - jedinice sektora vlade
Т44: Владине финансије РС - јединице сектора владе
T45: Vladine financije RS - struktura konsolidiranih
prihoda i rashoda
Т45: Владине финансије РС - структура
консолидованих прихода и расхода
T46: Tokovi izravnih stranih ulaganja u BiH klasificirani
prema zemlji stranog ulagača
Т46: Токови директних страних инвестиција у БиХ
класификовани према земљи страног улагача
T47a: Tokovi izravnih stranih ulaganja u BiH prema
NACE Rev 1.1 klasifikaciji djelatnosti
Т47a: Токови директних страних инвестиција у БиХ
према NACE Rev 1.1 класификацији дјелатности
T47b: Tokovi izravnih stranih ulaganja u BiH prema
NACE Rev 2 klasifikaciji djelatnosti
Т47б: Токови директних страних инвестиција у БиХ
према NACE Rev 2 класификацији дјелатности
T48: Stanje izravnih stranih ulaganja u BiH po
komponentama
Т48: Стање директних страних инвестиција у БиХ по
компонентама
T49: Međunarodna investicijska pozicija
Т49: Међународна инвестициона позиција
T50: Nominalni i realni efektivni tečaj konvertibilne
marke
Т50: Номинални и реални ефективни курс
конвертибилне марке
__________________________
__________________________
Napomena: Kratka metodološka objašnjenja se nalaze
ispod svake tablice, dok su opširnija dostupna na
www.cbbh.ba
Konvencija korištena u tablicama je sljedeća:
Ø prosjek
* oznaka za napomenu
- nema pojave
... ne raspolaže se podacima
Напомена: Кратка методолошка објашњења се налазе
испод сваке табеле, док су опширнија доступна на
www.cbbh.ba
Конвенција коришћена у табелама је сљедећа:
Ø просјек
* ознака за напомену
- нема појаве
... не располаже се подацима
123
CBBiH Bilten 3
2014.
CBBH Bulletin 3
T01: Kvartalni ekonomski indikatori
2014
T01: Quartely Economic Indicators
2012.
Q3
2013.
Q4
Q1
Q2
2014.
Q3
Q4
Q1
Q2
Q3
Kvartalne stope rasta /Quarterly Growth Rates
1)
Rast industrijske proizvodnje: FBiH
Industrial Production Growth: FBiH1)
-3,1
2,8
3,5
-4,1
4,2
4,3
…
…
…
Rast industrijske proizvodnje: RS1)
Industrial Production Growth: RS1)
5,1
-0,3
-9,0
8,3
-3,2
8,6
…
…
…
Rast potrošačkih cijena (CPI)
Consumer Prices Growth (CPI)
0,6
0,5
0,4
-0,6
-1,2
-0,1
0,2
-0,5
0,2
Rast ukupnih kredita2)
Total Credit Growth2)
1,0
0,2
0,5
0,8
0,4
1,2
1,3
1,4
0,0
Rast ukupnih depozita
Total Deposits Growth
1,3
1,4
1,1
0,0
3,4
2,3
1,2
0,7
5,2
Rast novca u užem smislu (M1)5)
Narrow Money Growth (M1)5)
2,3
-1,1
1,6
0,3
6,0
1,0
-0,5
1,2
7,9
Rast novca u širem smislu (M2)
Broad Money Growth (M2)
1,7
1,2
1,5
0,7
3,3
2,3
0,4
0,9
4,1
Kamatne stope na dugoročne kredite 3)
Long-term Lending Rate 3)
7,65
7,56
7,48
7,46
7,31
7,38
7,31
7,20
7,11
Kamatne stope na dugoročne depozite 3)
Long-term Deposit Rate 3)
3,28
3,14
3,09
3,00
3,05
2,99
2,91
2,70
2,58
u milionima KM/in KM million
4)
Saldo robne razmjene
Trade Balance4)
-2.358
-2.113
-1.776
-1.805
-2.053
-2.168
-1.890
-2.039
…
Izvoz
Exports
1.303
1.288
1.212
1.493
1.382
1.387
1.336
1.497
…
Uvoz
Imports
3.661
3.400
2.988
3.298
3.435
3.555
3.226
3.536
…
-665
-626
-375
-345
-306
-533
-509
-483
…
403,8
217,8
-177,9
131,9
436,3
169,6
-114,6
190,1
592,9
48,7
186,1
101,3
213,3
140,0
230,2
155,0
240,3
161,9
1,5649
1,5085
1,4819
1,4982
1,4775
1,4372
1,4277
1,4261
1,4750
Bilans tekućeg računa
Current Account Balance
Devizne rezerve 6)
Foreign reserves 6)
Servisiranje vanjskog duga
Foreign Debt Servicing
Kurs BAM/USD
Exchange Rate BAM/USD
124
Izvor:
Source:
1) Industrijske proizvodnje izračunate su na osnovu mjesečnih stopa rasta u datom
kvartalu.
2) Podaci za Q1 su korigovani za podatke Poštanske banke Bosne i Hercegovine
d.d. Sarajevo.
3) Kvartalne kamatne stope predstavljaju aritmetičku sredinu mjesečnih
ponderisanih kamatnih stopa iz izvještajnog kvartala na kredite privatnim
preduzećima i udruženjima i oročene i štedne depozite stanovništva iskazane na
godišnjem nivou.
4) Saldo izvoza i uvoza robe na platnobilansnoj osnovi uključuje prilagođenja
obuhvata i vrijednosti koja se rade u svrhu izvještavanja o platnom bilansu, u skladu
s metodologijom MMF-a (Priručnik za platni bilans, šesto izdanje).
5) Monetarni podaci ažurirani u skladu sa metodologijom MMF-a (Priručnik za
monetarnu i finansijsku statistiku, 2000), od januara 2006. godine.
1) Industrial production is calculated on the basis of monthly growth rates in the
respective quarter.
2) Data for Q1 have been modified for the data on Postbank BH.
3) Quarterly interest rates are the arithmetic mean of the weighted monthly
interest rates from the reporting quarter on loans to private companies and
associations and term and savings deposits of households presented at the
annual level.
4) Balance of exports and imports of goods on balance of payments basis includes
adjustments of coverage and value done for the purpose of balance of payments
reporting, in accordance with the IMF methodology (Balance of Payments Manual,
sixth edition).
5) Monetary data updated according to the IMF methodology (Monetary and
Financial Statistics Manual, 2000), from January 2006.
CBBiH Bilten 3
ЦББиХ Билтен 3
2014.
T01: Tromjesečni ekonomski pokazatelji
2014.
T01: Квартални економски индикатори
2012.
Q3
2013.
Q4
Q1
Q2
2014.
Q3
Q4
Q1
Q2
Q3
Tromjesečne stope rasta / Кварталне стопе раста
1)
Rast industrijske proizvodnje: FBiH
Раст индустријске производње: ФБиХ 1)
-3,1
2,8
3,5
-4,1
4,2
4,3
…
…
…
Rast industrijske proizvodnje: RS1)
Раст индустријске производње: РС 1)
5,1
-0,3
-9,0
8,3
-3,2
8,6
…
…
…
Rast potrošačkih cijena (CPI)
Раст потрошачких цијена (CPI)
0,6
0,5
0,4
-0,6
-1,2
-0,1
0,2
-0,5
0,2
Rast ukupnih kredita2)
Раст укупних кредита 2)
1,0
0,2
0,5
0,8
0,4
1,2
1,3
1,4
0,0
Rast ukupnih depozita
Раст укупних депозита
1,3
1,4
1,1
0,0
3,4
2,3
1,2
0,7
5,2
Rast novca u užem smislu (M1)5)
Раст новца у ужем смислу (M1)5)
2,3
-1,1
1,6
0,3
6,0
1,0
-0,5
1,2
7,9
Rast novca u širem smislu (M2)
Раст новца у ширем смислу (M2)
1,7
1,2
1,5
0,7
3,3
2,3
0,4
0,9
4,1
Kamatne stope na dugoročne kredite 3)
Каматне стопе на дугорочне кредите 3)
7,65
7,56
7,48
7,46
7,31
7,38
7,31
7,20
7,11
Kamatne stope na dugoročne depozite 3)
Каматне стопе на дугорочне депозите 3)
3,28
3,14
3,09
3,00
3,05
2,99
2,91
2,70
2,58
(u milijunima KM / у милионима KM)
4)
Saldo robne razmjene
Салдо робне размјене 4)
-2.358
-2.113
-1.776
-1.805
-2.053
-2.168
-1.890
-2.039
…
Izvoz
Извоз
1.303
1.288
1.212
1.493
1.382
1.387
1.336
1.497
…
Uvoz
Увоз
3.661
3.400
2.988
3.298
3.435
3.555
3.226
3.536
…
-665
-626
-375
-345
-306
-533
-509
-483
…
403,8
217,8
-177,9
131,9
436,3
169,6
-114,6
190,1
592,9
48,7
186,1
101,3
213,3
140,0
230,2
155,0
240,3
161,9
1,5649
1,5085
1,4819
1,4982
1,4775
1,4372
1,4277
1,4261
1,4750
Bilans tekućeg računa
Биланс текућег рачуна
Devizne rezerve 6)
Девизне резерве 6)
Servisiranje vanjskog duga
Сервисирање спољног дуга
Tečaj BAM/USD
Курс BAM/USD
Izvor:
Напомена:
1) Industrijske proizvodnje izračunate su na osnovi mjesečnih stopa rasta u danom
tromjesečju.
2) Podaci za Q1 su korigirani za podatke Poštanske banke Bosne i Hercegovine
d.d Sarajevo.
3) Tromjesečne kamatne stope predstavljaju aritmetičku sredinu mjesečnih
ponderiranih kamatnih stopa iz izvještajnog tromjesečja na kredite privatnim
poduzećima i udrugama i oročene i štedne depozite stanovništva iskazane na
godišnjoj razini.
4) Saldo izvoza i uvoza robe na platnobilančnoj osnovi uključuje prilagođenja
obuhvata i vrijednosti koja se rade u svrhu izvještavanja o platnoj bilanci, u skladu s
metodologijom MMF-a (Priručnik za platnu bilancu, šesto izdanje).
5) Monetarni podaci ažurirani u skladu sa metodologijom MMF-a (Priručnik za
monetarnu i financijsku statistiku 2000), od siječnja 2006. godine.
1) Индустријске производње израчунате су на основу мјесечних стопа раста у
датом кварталу.
2) Подаци за Q1 су кориговани за податке Поштанске банке Босне и Херцеговине
д.д. Сарајево
3) Кварталне каматне стопе представљају аритметичку средину мјесечних
пондерисаних каматних стопа из извјештајног квартала на кредите приватним
предузећима и удружењима и орочене и штедне депозите становништва
исказане на годишњем нивоу.
4) Салдо извоза и увоза робе на платнобилансној основи укључује прилагођења
обухвата и вриједности која се раде у сврху извјештавања о платном билансу,
у складу с методологијом ММФ-а (Приручник за платни биланс, шесто издање).
5) Монетарни подаци ажурирани у складу са методологијом ММФ-а (Приручник
за монетарну и финансијску статистику, 2000), од јануара 2006. године.
125
CBBiH Bilten 3
2014.
CBBH Bulletin 3
T02: Bruto domaći proizvod Bosne i Hercegovine
(tekuće cijene)
T02: Gross Domestic Product of Bosnia and Herzegovina
(Current Prices)
2007.
2008.
2009.
2010.
2011.
2012.
2013.
Nominalni BDP (u milionima KM)
Nominal GDP (KM Million)
22.065
24.984
24.307
24.879
25.772
25.734
26.297
Nominalni BDP (u milionima USD)
Nominal GDP (Million USD)
15.435
18.692
17.279
16.845
18.329
16.901
17.845
BDP po stanovniku BiH (u KM)
GDP per Capita (in KM)
5.743
6.503
6.325
6.474
6.712
6.709
6.862
BDP po stanovniku BiH (u USD)
GDP per Capita (in USD)
4.017
4.865
4.496
4.383
4.773
4.406
4.657
6,0
5,6
-2,7
0,8
1,0
-1,2
2,5
3.842
3.842
3.843
3.843
3.840
3.836
3.832
1,4295
1,3366
1,4068
1,4769
1,4061
1,5227
1,4736
Godišnji rast realnog BDP-a (stopa rasta u %)
Real GDP Annual Growth (Growth Rate in %)
Broj stanovnika (u hiljadama)
Population (in Thousands)
Prosječni godišnji kurs BAM/USD
Annual Average Exchange Rate BAM/USD
Izvor: Agencija za statistiku BiH, Saopštenje “Bruto domaći proizvod za Bosnu i
Hercegovinu 2013, proizvodni pristup, prvi rezultati”, juli 2014, osim podataka o
prosječnom godišnjem tečaju BAM/USD za koje je izvor CBBiH.
126
2014
Source: Agency for Statistics of BH, Press release “Gross domestic product for Bosnia
and Herzegovina 2013, production approach, first results” July 2014, except for the
data on the average annual exchange rate BAM/USD for which the source is CBBH.
CBBiH Bilten 3
ЦББиХ Билтен 3
2014.
T02: Bruto domaći proizvod Bosne i Hercegovine
(tekuće cijene)
2014.
T02: Бруто домаћи производ Босне и Херцеговине
(текуће цијене)
2007.
2008.
2009.
2010.
2011.
2012.
2013.
Nominalni BDP (u milionima KM)
Номинални БДП (у милионима KМ)
22.065
24.984
24.307
24.879
25.772
25.734
26.297
Nominalni BDP (u milionima USD)
Номинални БДП (у милионима USD)
15.435
18.692
17.279
16.845
18.329
16.901
17.845
BDP po stanovniku BiH (u KM)
БДП по становнику БиХ (у KМ)
5.743
6.503
6.325
6.474
6.712
6.709
6.862
BDP po stanovniku BiH (u USD)
БДП по становнику БиХ (у USD)
4.017
4.865
4.496
4.383
4.773
4.406
4.657
6,0
5,6
-2,7
0,8
1,0
-1,2
2,5
3.842
3.842
3.843
3.843
3.840
3.836
3.832
1,4295
1,3366
1,4068
1,4769
1,4061
1,5227
1,4736
Godišnji rast realnog BDP-a (stopa rasta u %)
Годишњи раст реалног БДП-а (стопа раста у %)
Broj stanovnika (u hiljadama)
Број становника (у хиљадама)
Prosječni godišnji kurs BAM/USD
Просјечни годишњи курс BAM/USD
Izvor: Agencija za statistiku BiH, Saopćenje “Bruto domaći proizvod za Bosnu i
Hercegovinu 2013, proizvodni pristup, prvi rezultati”, srpanj 2014, osim podataka o
prosječnom godišnjem tečaju BAM/USD za koje je izvor CBBiH.
Извор: Агeнција за статистику БиХ, Саопштeњe “Бруто домаћи производ за
Босну и Хeрцeговину 2013, производни приступ, први рeзултати”, јули 2014, осим
података о просјечном годишњем курсу BAМ/USD за које је извор ЦББиХ.
127
CBBiH Bilten 3
2014.
CBBH Bulletin 3
T03: Indeks industrijske proizvodnje
T03: Index of Industrial Production
Mjesec / prethodni mjesec
tekuće godine
Godina
Mjesec
FBiH
RS
Month / Previous Month
of Current Year
Year
Month
1998.
1999.
Mjesec / isti mjesec
prethodne godine
FBiH
RS
Month / the Same Month
of Previous Year
Period / isti period
prethodne godine
FBiH
RS
Period / the Same Period
of Previous Year
FBiH
RS
FBiH
RS
FBiH
RS
12.
…
…
115,4
115,5
123,8
123,0
12.
…
…
109,1
92,7
110,6
101,6
2000.
12.
…
…
105,7
103,5
108,8
105,6
2001.
12.
…
…
107,4
74,6
112,2
87,1
2002.
12.
…
…
113,9
119,4
109,2
97,5
2003.
12.
…
…
107,8
100,9
104,8
105,7
2004.
12.
…
…
109,0
113,9
113,2
109,7
2005.
12.
…
…
105,1
112,9
106,1
119,8
2006.
12.
…
…
106,7
128,5
110,4
119,1
2007.
12.
…
…
98,4
102,0
108,6
101,4
2008.
12.
…
…
109,4
199,6
107,9
116,8
2009.
12.
…
…
90,1
121,0
88,4
119,0
2010.
12.
…
…
110,8
114,1
103,8
105,0
2011.
12.
...
...
90,8
93,9
100,9
104,7
2012.
12.
...
...
99,6
98,5
96,3
95,8
2013.
12.
...
...
107,8
104,7
105,3
104,1
2013.
07.
97,5
110,3
98,3
122,3
104,7
105,8
08.
104,7
89,4
100,3
105,0
104,1
105,5
09.
102,0
99,1
105,8
95,8
104,3
104,4
10.
104,3
105,7
108,5
100,7
104,8
104,0
11.
98,3
102,1
108,3
104,4
105,1
103,1
12.
102,1
100,7
107,8
104,7
105,3
104,1
01.
91,5
82,1
106,5
102,5
106,5
102,5
02.
99,5
100,5
107,2
105,4
106,8
104,0
03.
105,4
106,7
102,0
101,4
105,1
103,1
04.
98,9
102,5
97,1
95,0
103,0
100,8
2014.
128
2014
05.
91,8
97,8
90,6
97,5
100,4
100,1
06.
106,2
108,8
100,8
102,2
100,4
100,5
07.
105,0
103,8
108,5
96,1
101,6
99,7
08.
94,1
84,9
97,5
91,2
101,1
98,6
09.
104,2
120,3
99,6
110,6
100,9
100,0
Izvor: Federalni zavod za statistiku FBiH (korigovani podaci od 2010.) i Republički
zavod za statistiku RS.
Source: Federal Statistics Bureau of FBH (Adjusted data of 2010) and RS Republic
Statistics Bureau.
Napomena: Indeks industrijske proizvodnje za period / isti period prethodne godine
u decembru predstavlja godišnji indeks u odnosu na prethodnu godinu.
Note: Industrial production index for a period / the same period of the previous year
for December represents annual index in comparison to the previous year.
CBBiH Bilten 3
ЦББиХ Билтен 3
2014.
T03: Indeks industrijske proizvodnje
T03: Индекс индустријске производње
Mjesec / prethodni mjesec
tekuće godine
Godina
Mjesec
FBiH
RS
Мјесец / претходни мјесец
текуће године
Година
Мјесец
1998.
1999.
2014.
Mjesec / isti mjesec
prethodne godine
FBiH
RS
Мјесец / исти мјесец
претходне године
Period / isti period
prethodne godine
FBiH
RS
Период / исти период
претходне године
ФБиХ
РС
ФБиХ
РС
ФБиХ
РС
12.
…
…
115,4
115,5
123,8
123,0
12.
…
…
109,1
92,7
110,6
101,6
2000.
12.
…
…
105,7
103,5
108,8
105,6
2001.
12.
…
…
107,4
74,6
112,2
87,1
2002.
12.
…
…
113,9
119,4
109,2
97,5
2003.
12.
…
…
107,8
100,9
104,8
105,7
2004.
12.
…
…
109,0
113,9
113,2
109,7
2005.
12.
…
…
105,1
112,9
106,1
119,8
2006.
12.
…
…
106,7
128,5
110,4
119,1
2007.
12.
…
…
98,4
102,0
108,6
101,4
2008.
12.
…
…
109,4
199,6
107,9
116,8
2009.
12.
…
…
90,1
121,0
88,4
119,0
2010.
12.
…
…
110,8
114,1
103,8
105,0
2011.
12.
...
...
90,8
93,9
100,9
104,7
2012.
12.
...
...
99,6
98,5
96,3
95,8
2013.
12.
...
...
107,8
104,7
105,3
104,1
2013.
07.
97,5
110,3
98,3
122,3
104,7
105,8
08.
104,7
89,4
100,3
105,0
104,1
105,5
09.
102,0
99,1
105,8
95,8
104,3
104,4
10.
104,3
105,7
108,5
100,7
104,8
104,0
11.
98,3
102,1
108,3
104,4
105,1
103,1
12.
102,1
100,7
107,8
104,7
105,3
104,1
01.
91,5
82,1
106,5
102,5
106,5
102,5
02.
99,5
100,5
107,2
105,4
106,8
104,0
03.
105,4
106,7
102,0
101,4
105,1
103,1
04.
98,9
102,5
97,1
95,0
103,0
100,8
2014.
05.
91,8
97,8
90,6
97,5
100,4
100,1
06.
106,2
108,8
100,8
102,2
100,4
100,5
07.
105,0
103,8
108,5
96,1
101,6
99,7
08.
94,1
84,9
97,5
91,2
101,1
98,6
09.
104,2
120,3
99,6
110,6
100,9
100,0
Izvor: Federalni zavod za statistiku FBiH (korigirani podaci od 2010.) i Republički
zavod za statistiku RS.
Извор: Федерални завод за статистику ФБиХ (кориговани подаци од 2010.) и
Републички завод за статистику РС.
Napomena: Indeks industrijske proizvodnje za period / isti period prethodne godine
u prosincu predstavlja godišnji indeks u odnosu na prethodnu godinu.
Напомена: Индекс индустријске производње за период / исти период претходне
године у децембру представља годишњи индекс у односу на претходну годину.
129
CBBiH Bilten 3
2014.
CBBH Bulletin 3
T04: Struktura indeksa industrijske proizvodnje
T04: Structure of the Industrial Production Index
Ukupno
Godina
Mjesec
FBiH
RS
Rudarstvo
FBiH
Total
RS
Mining
Prerađivačka industrija
FBiH
RS
Manufacturing
Snabdijevanje el.
energijom, plinom i
vodom
FBiH
RS
Electricity, Gas and
Water Supply
Year
Month
FBiH
RS
FBiH
RS
FBiH
RS
FBiH
RS
1998.
12.
123,8
123,0
122,8
…
129,7
…
113,6
…
1999.
12.
110,6
101,6
99,4
…
117,9
…
101,4
…
2000.
12.
108,8
105,6
110,4
…
107,9
…
110,4
…
2001.
12.
112,2
87,1
102,7
96,5
114,3
79,1
111,4
105,2
2002.
12.
109,2
97,5
114,9
86,8
113,3
104,1
99,3
87,8
2003.
12.
104,8
105,7
104,6
122,4
105,2
99,5
99,1
116,3
2004.
12.
113,2
109,7
105,8
136,7
114,5
107,2
116,1
105,7
2005.
12.
106,1
119,8
104,2
118,0
111,4
123,2
96,3
106,9
2006.
12.
110,4
119,1
108,8
120,6
110,4
121,3
111,6
109,7
2007.
12.
108,6
101,4
105,6
102,7
111,7
104,1
101,7
94,6
2008.
12.
107,9
116,8
105,1
114,1
108,2
119,4
109,1
110,5
2009.
12.
88,4
119,0
96,4
92,5
83,9
135,1
95,7
107,9
2010.
12.
103,8
105,0
95,7
109,1
106,2
105,1
102,4
103,0
2011.
12.
100,9
104,7
112,3
118,2
100,0
103,9
95,1
100,0
2012.
12.
96,3
95,8
95,9
96,1
97,7
95,2
92,5
96,3
2013.
12.
105,3
104,1
90,9
104,1
105,9
104,2
114,9
101,1
2013.
07.
98,3
122,3
64,7
127,2
101,4
114,7
111,0
120,3
08.
100,3
105,0
89,1
96,0
99,2
94,9
109,8
123,4
09.
105,8
95,8
104,4
97,4
103,9
93,4
112,0
81,2
10.
108,5
100,7
102,5
118,1
106,8
97,7
119,9
89,4
11.
108,3
104,4
98,4
89,8
108,2
108,1
120,5
100,9
12.
107,8
104,7
101,5
140,6
115,7
104,9
94,3
90,7
01.
106,4
103,8
98,9
105,6
111,7
109,7
92,9
91,4
02.
106,7
106,7
107,6
112,4
113,6
114,1
87,1
87,3
03.
102,0
101,4
100,8
112,3
109,4
108,7
77,8
79,7
04.
97,2
93,9
95,8
110,6
104,6
92,7
75,6
82,2
05.
90,6
99,7
87,7
76,4
93,5
110,7
90,5
86,4
06.
100,8
99,8
120,6
86,6
99,7
106,3
94,5
86,7
07.
108,5
96,1
131,6
84,6
110,2
121,0
96,1
77,5
08.
97,5
91,2
93,8
94,9
100,5
104,8
91,7
84,1
09.
99,6
110,6
92,4
116,6
104,4
107,3
90,3
131,1
2014.
130
2014
Izvor: Federalni zavod za statistiku FBiH (korigovani podaci od 2010.) i Republički
zavod za statistiku RS.
Source: Federal Statistics Bureau of FBH (Adjusted data of 2010) and RS Republic
Statistics Bureau.
Napomena: Indeksi industrijske proizvodnje iskazani su za godinu u odnosu na
prethodnu godinu a za mjesec u odnosu na isti mjesec prethodne godine i iskazani su
prema glavnim područjima SKD-a.
Note: Industrial production indices are stated for a year in comparison to the previous
year and for a month in comparison to the same month of previous year and are
shown by the main sections of SCE.
CBBiH Bilten 3
ЦББиХ Билтен 3
2014.
T04: Struktura indeksa industrijske proizvodnje
T04: Структура индекса индустријске производње
Ukupno
Godina
Mjesec
FBiH
2014.
RS
Prerađivačka
industrija
Rudarstvo
FBiH
Укупно
RS
Рударство
FBiH
RS
Прерађивачка
индустрија
Opskrba el. energijom,
plinom i vodom
FBiH
RS
Снабдијевање ел.
енергијом, гасом и
водом
Година
Мјесец
ФБиХ
РС
ФБиХ
РС
ФБиХ
РС
ФБиХ
РС
1998.
12.
123,8
123,0
122,8
…
129,7
…
113,6
…
1999.
12.
110,6
101,6
99,4
…
117,9
…
101,4
…
2000.
12.
108,8
105,6
110,4
…
107,9
…
110,4
…
2001.
12.
112,2
87,1
102,7
96,5
114,3
79,1
111,4
105,2
2002.
12.
109,2
97,5
114,9
86,8
113,3
104,1
99,3
87,8
2003.
12.
104,8
105,7
104,6
122,4
105,2
99,5
99,1
116,3
2004.
12.
113,2
109,7
105,8
136,7
114,5
107,2
116,1
105,7
2005.
12.
106,1
119,8
104,2
118,0
111,4
123,2
96,3
106,9
2006.
12.
110,4
119,1
108,8
120,6
110,4
121,3
111,6
109,7
2007.
12.
108,6
101,4
105,6
102,7
111,7
104,1
101,7
94,6
2008.
12.
107,9
116,8
105,1
114,1
108,2
119,4
109,1
110,5
2009.
12.
88,4
119,0
96,4
92,5
83,9
135,1
95,7
107,9
2010.
12.
103,8
105,0
95,7
109,1
106,2
105,1
102,4
103,0
2011.
12.
100,9
104,7
112,3
118,2
100,0
103,9
95,1
100,0
2012.
12.
96,3
95,8
95,9
96,1
97,7
95,2
92,5
96,3
2013.
12.
105,3
104,1
90,9
104,1
105,9
104,2
114,9
101,1
2013.
07.
98,3
122,3
64,7
127,2
101,4
114,7
111,0
120,3
08.
100,3
105,0
89,1
96,0
99,2
94,9
109,8
123,4
09.
105,8
95,8
104,4
97,4
103,9
93,4
112,0
81,2
10.
108,5
100,7
102,5
118,1
106,8
97,7
119,9
89,4
11.
108,3
104,4
98,4
89,8
108,2
108,1
120,5
100,9
12.
107,8
104,7
101,5
140,6
115,7
104,9
94,3
90,7
01.
106,4
103,8
98,9
105,6
111,7
109,7
92,9
91,4
02.
106,7
106,7
107,6
112,4
113,6
114,1
87,1
87,3
03.
102,0
101,4
100,8
112,3
109,4
108,7
77,8
79,7
04.
97,2
93,9
95,8
110,6
104,6
92,7
75,6
82,2
05.
90,6
99,7
87,7
76,4
93,5
110,7
90,5
86,4
06.
100,8
99,8
120,6
86,6
99,7
106,3
94,5
86,7
07.
108,5
96,1
131,6
84,6
110,2
121,0
96,1
77,5
08.
97,5
91,2
93,8
94,9
100,5
104,8
91,7
84,1
09.
99,6
110,6
92,4
116,6
104,4
107,3
90,3
131,1
2014.
Izvor: Federalni zavod za statistiku FBiH (korigirani podaci od 2010.) i Republički
zavod za statistiku RS.
Извор: Федерални завод за статистику ФБиХ (кориговани подаци од 2010.) и
Републички завод за статистику РС.
Napomena: Indeksi industrijske proizvodnje iskazani su za godinu u odnosu na
prethodnu godinu a za mjesec u odnosu na isti mjesec prethodne godine i iskazani su
prema glavnim područjima SKD-a.
Напомена: Индекси индустријске производње исказани су за годину у односу
на претходну годину а за мјесец у односу на исти мјесец претходне године и
исказани су према главним подручјима СКД-а.
131
CBBiH Bilten 3
2014.
CBBH Bulletin 3
T04 a: Struktura indeksa industrijske proizvodnje BiH
2014
T04 a: Structure of Industrial Production Index of BH
Ø2010 =100
Godina
Mjesec
Ukupno
Rudarstvo
Prerađivačka industrija
Snabdjevanje el.
energijom i plinom
Year
Month
Total
Mining
Manufacturing Industry
Electricity and Gas
Supply
2006.
2007.
2008.
2009.
2010.
2011.
2012.
2013.
2011.
…
...
...
...
...
...
...
...
01.
02.
03.
04.
05.
06.
07.
08.
09.
10.
11.
12.
01.
02.
03.
04.
05.
06.
07.
08.
09.
10.
11.
12.
01.
02.
03.
04.
05.
06.
07.
08.
09.
10.
11.
12.
01.
02.
03.
04.
05.
06.
07.
08.
09.
...
...
...
...
...
...
...
...
94,7
91,6
103,9
100,4
101,0
104,7
105,1
105,0
106,5
108,1
103,6
103,9
92,2
84,2
97,8
97,3
99,6
100,0
98,7
101,4
101,5
103,0
101,4
103,2
93,2
91,8
101,7
107,1
104,7
102,1
104,2
103,8
104,4
109,2
108,5
110,5
97,7
97,5
103,3
103,7
96,9
103,2
108,5
98,6
107,6
...
...
...
...
...
...
...
...
97,4
96,5
108,0
111,6
109,1
117,6
125,3
126,5
122,3
120,7
122,7
115,7
102,9
87,8
111,4
98,1
106,5
117,6
112,3
122,9
113,4
116,6
121,7
106,8
96,9
87,4
96,6
97,3
99,9
93,7
97,7
113,0
115,1
126,4
115,4
123,6
98,6
96,1
102,2
98,8
82
98,5
106,4
105,5
110,3
...
...
...
...
...
...
...
...
81,1
85,4
99,6
105,0
103,6
109,0
104,7
105,2
114,1
108,5
101,4
102,1
82,9
75,5
94,7
98,7
103,2
104,1
103,8
106,6
108,3
106,3
101,1
97,1
86,0
85,8
96,2
109,7
110,2
107,9
109,7
105,8
109,5
111,0
109,2
109,8
94,6
95,8
105,6
112,1
105,3
111,6
118,5
103,2
115,8
...
...
...
...
...
...
...
...
125,0
102,5
110,6
83,8
89,5
87,4
94,0
91,8
80,3
98,8
97,5
100,1
106,6
99,8
96,1
91,3
86,6
81,3
79,1
80,4
80,5
86,2
90,2
112,1
114,4
114,0
123,0
105,0
89,9
88,5
90,0
91,5
81,4
92,8
102,2
104,4
105,7
102,3
96,6
81,9
80,2
81,3
80,8
81,7
82,9
2012.
2013.
2014.
Izvor: Agencija za statistiku BiH (korigovani podaci)
132
Source: BH Agency for Statistics (Adjusted data )
CBBiH Bilten 3
ЦББиХ Билтен 3
2014.
T04 a: Struktura indeksa industrijske proizvodnje BiH
2014.
T04 a: Структура индекса индустријске производње БиХ
Ø2010 =100
Godina
Mjesec
Ukupno
Rudarstvo
Prerađivačka industrija
Opskrba el. energijom,
i plinom
Година
Мјесец
Укупно
Рударство
Прерађивачка
индустрија
Снабдијевање
ел.енергијом и гасом
2006.
2007.
2008.
2009.
2010.
2011.
2012.
2013.
2011.
…
...
...
...
...
...
...
...
01.
02.
03.
04.
05.
06.
07.
08.
09.
10.
11.
12.
01.
02.
03.
04.
05.
06.
07.
08.
09.
10.
11.
12.
01.
02.
03.
04.
05.
06.
07.
08.
09.
10.
11.
12.
01.
02.
03.
04.
05.
06.
07.
08.
09.
…
...
...
...
...
...
...
...
94,7
91,6
103,9
100,4
101,0
104,7
105,1
105,0
106,5
108,1
103,6
103,9
92,2
84,2
97,8
97,3
99,6
100,0
98,7
101,4
101,5
103,0
101,4
103,2
93,2
91,8
101,7
107,1
104,7
102,1
104,2
103,8
104,4
109,2
108,5
110,5
97,7
97,5
103,3
103,7
96,9
103,2
108,5
98,6
107,6
…
...
...
...
...
...
...
...
97,4
96,5
108,0
111,6
109,1
117,6
125,3
126,5
122,3
120,7
122,7
115,7
102,9
87,8
111,4
98,1
106,5
117,6
112,3
122,9
113,4
116,6
121,7
106,8
96,9
87,4
96,6
97,3
99,9
93,7
97,7
113,0
115,1
126,4
115,4
123,6
98,6
96,1
102,2
98,8
82
98,5
106,4
105,5
110,3
…
...
...
...
...
...
...
...
81,1
85,4
99,6
105,0
103,6
109,0
104,7
105,2
114,1
108,5
101,4
102,1
82,9
75,5
94,7
98,7
103,2
104,1
103,8
106,6
108,3
106,3
101,1
97,1
86,0
85,8
96,2
109,7
110,2
107,9
109,7
105,8
109,5
111,0
109,2
109,8
94,6
95,8
105,6
112,1
105,3
111,6
118,5
103,2
115,8
…
...
...
...
...
...
...
...
125,0
102,5
110,6
83,8
89,5
87,4
94,0
91,8
80,3
98,8
97,5
100,1
106,6
99,8
96,1
91,3
86,6
81,3
79,1
80,4
80,5
86,2
90,2
112,1
114,4
114,0
123,0
105,0
89,9
88,5
90,0
91,5
81,4
92,8
102,2
104,4
105,7
102,3
96,6
81,9
80,2
81,3
80,8
81,7
82,9
2012.
2013.
2014.
Izvor: Agencija za statistiku BiH (korigirani podaci)
Source: Агенција за статистику БиХ (кориговани подаци)
133
CBBiH Bilten 3
2014.
CBBH Bulletin 3
T05: Indeks potrošačkih cijena za BiH (CPI)
T05: Consumer Price Index for BH (CPI)
Godina
Mjesec
Mjesec/prethodni mjesec
tekuće godine
Mjesec/isti mjesec
prethodne godine
Period/isti period
prethodne godine
Year
Month
Month/Previous Month
of Current Year
Month/the Same Month
of Previous Year
Period/the Same Period of
Previous Year
1998.
12.
…
121,2
113,3
1999.
12.
…
103,3
103,7
2000.
12.
…
107,5
104,8
2001.
12.
…
100,9
103,1
2002.
12.
...
100,2
100,4
2003.
12.
...
100,6
100,6
2004.
12.
…
100,5
100,4
2005.
12.
…
104,3
103,8
2006.
12.
…
104,6
106,1
2007.
12.
…
104,9
101,5
2008.
12.
…
103,8
107,4
2009.
12.
…
100,0
99,6
2010.
12.
…
103,1
102,1
2011.
12.
…
103,1
103,7
2012.
12.
…
101,8
102,1
2013.
12.
98,8
99,9
2013.
07.
99,1
100,8
100,6
08.
99,7
99,8
100,5
09.
100,0
99,5
100,3
10.
100,3
99,1
100,2
11.
99,9
99,1
100,0
12.
99,7
98,8
99,9
01.
100,2
98,5
98,5
02.
100,0
98,4
98,5
03.
100,0
98,4
98,4
04.
99,7
98,6
98,5
05.
100,0
98,7
98,5
06.
99,8
98,6
98,5
07.
99,7
99,1
98,8
08.
100,0
99,4
98,7
09.
100,5
99,9
98,9
2014.
134
2014
Izvor: Agencija za statistiku BiH od 2006, a do 2006. Federalni zavod za statistiku FBiH
i Republički zavod za statistiku RS.
Source: BH Agency for Statistics since 2006, but until 2006 Federal Statistics Bureau of
FBH and RS Republic Statistics Bureau
Napomena: Do 2006. prikazan je indeks cijena na malo na nivou BiH i izračunat je
kao ponderisani prosjek mjesečnih indeksa cijena entiteta, gdje ponder predstavlja
učešće entiteta u BDP-u.
Za 2006. i dalje prikazan je indeks potrošačkih cijena.
Indeks cijena za period/isti period prethodne godine u decembru predstavlja
godišnji indeks u odnosu na prethodnu godinu.
Note: Retail price index is presented until 2006 at BH level, which is calculated as a
weighted average of Entities’ monthly prices indices where the weights are the shares
of the Entities in the GDP.
For 2006 and following periods consumer price index is presented.
Price index for a period/the same period of previous year for December represents
annual index in comparison to the previous year.
CBBiH Bilten 3
ЦББиХ Билтен 3
2014.
T05: Indeks potrošačkih cijena za BiH (CPI)
2014.
T05: Индекс потрошачких цијена за БиХ (CPI)
Godina
Mjesec
Mjesec/prethodni mjesec
tekuće godine
Mjesec/isti mjesec
prethodne godine
Razdoblje/isto razdoblje
prethodne godine
Година
Мјесец
Мјесец/претходни мјесец
текуће године
Мјесец/исти мјесец
претходне године
Период/исти период
претходне године
1998.
12.
…
121,2
113,3
1999.
12.
…
103,3
103,7
2000.
12.
…
107,5
104,8
2001.
12.
…
100,9
103,1
2002.
12.
...
100,2
100,4
2003.
12.
...
100,6
100,6
2004.
12.
…
100,5
100,4
2005.
12.
…
104,3
103,8
2006.
12.
…
104,6
106,1
2007.
12.
…
104,9
101,5
2008.
12.
…
103,8
107,4
2009.
12.
…
100,0
99,6
2010.
12.
…
103,1
102,1
2011.
12.
…
103,1
103,7
2012.
12.
…
101,8
102,1
2013.
12.
98,8
99,9
2013.
07.
99,1
100,8
100,6
08.
99,7
99,8
100,5
09.
100,0
99,5
100,3
10.
100,3
99,1
100,2
11.
99,9
99,1
100,0
12.
99,7
98,8
99,9
01.
100,2
98,5
98,5
02.
100,0
98,4
98,5
03.
100,0
98,4
98,4
04.
99,7
98,6
98,5
05.
100,0
98,7
98,5
06.
99,8
98,6
98,5
07.
99,7
99,1
98,8
08.
100,0
99,4
98,7
09.
100,5
99,9
98,9
2014.
Izvor: Agencija za statistiku BiH od 2006, a do 2006. Federalni zavod za statistiku FBiH
i Republički zavod za statistiku RS.
Извор: Агенција за статистику БиХ од 2006, а до 2006. Федерални завод за
статистику ФБиХ и Републички завод за статистику РС.
Napomena: Do 2006. prikazan je indeks cijena na malo na razini BiH i izračunat je
kao ponderirani prosjek mjesečnih indeksa cijena entiteta, gdje ponder predstavlja
udio entiteta u BDP-u.
Za 2006. i dalje prikazan je indeks potrošačkih cijena.
Indeks cijena za razdoblje/isto razdoblje prethodne godine u prosincu predstavlja
godišnji indeks u odnosu na prethodnu godinu.
Напомена: До 2006. приказан је индекс цијена на мало на нивоу БиХ и израчунат је
као пондерисани просјек мјесечних индекса цијена ентитета, гдје пондер представља
учешће ентитета у БДП-у.
За 2006. и даље приказан је индекс потрошачких цијена.
Индекс цијена за период/исти период претходне године у децембру представља
годишњи индекс у односу на претходну годину.
135
CBBiH Bilten 3
2014.
CBBH Bulletin 3
Odjeća i obuća
Clothing and Footwear
Stanovanje, voda, el. energija,
plin i drugi energenti
Dwelling, Water, Electricity, Gas
and other Sources of Energy
Namještaj, kućanski uređaji
i redovno održavanje kuće
Furniture, Household
Appliances and Regular
House Maintenance
Zdravstvo
Health Care
Prevoz
Transpot
Komunikacije
Communication
Rekreacija i kultura
Recreation and Culture
Obrazovanje
Education
Restorani i hoteli
Restaurants and Hotels
99,2
113,0
101,2
109,0
105,2
113,7
104,8
101,9
103,9
101,4
2007.
101,5
102,9
100,4
96,9
102,4
100,4
101,0
100,2
102,2
101,4
104,4
102,8
100,6
2008.
107,4
112,1
101,1
97,9
108,5
102,2
100,4
111,2
104,4
104,0
102,5
107,1
102,8
2009.
99,6
99,1
109,8
96,1
103,9
100,8
100,8
90,1
101,5
103,2
99,8
104,9
102,3
2010.
102,1
99,3
120,2
95,4
103,1
100,1
101,8
107,1
106,9
100,7
102,6
101,1
100,7
2011.
103,7
106,0
108,2
92,7
103,1
101,1
98,1
107,5
105,4
100,6
100,0
101,8
100,0
2012.
102,1
101,8
109,9
93,9
102,9
101,2
99,7
104,8
101,5
100,5
100,0
101,7
101,0
2013.
99,9
100,0
106,4
91,0
100,8
100,1
98,3
98,9
100,2
101,0
101,4
100,4
100,3
07.
100,8
101,0
106,4
97,3
100,7
100,5
98,2
99,0
100,2
101,7
101,8
100,6
100,0
08.
99,8
100,4
106,4
88,0
101,2
100,3
98,4
97,9
100,3
101,4
101,8
100,6
100,0
09.
99,5
98,5
106,2
97,6
101,2
100,1
98,2
97,0
100,3
100,7
101,7
100,4
99,9
10.
99,1
97,3
106,4
98,0
100,6
99,7
98,0
98,0
100,3
100,8
100,8
100,3
99,9
11.
99,1
96,7
106,4
100,0
100,2
100,0
98,1
99,1
100,3
100,7
100,8
100,2
100,1
12.
98,8
96,2
106,2
98,8
100
99,6
98,4
99,4
100,3
100,7
100,8
100,2
100,1
01.
98,5
96,0
105,8
94,8
99,9
99,5
99,4
99,4
99,7
100,5
100,7
100,3
99,8
02.
98,4
95,8
105,9
95,0
99,9
99,5
99,4
98,5
102,9
100,4
100,4
100,3
100,1
03.
98,4
95,8
105,6
94,7
99,9
99,5
99,7
98,4
102,9
100,2
100,4
100,3
100,0
04.
98,6
96,3
105,6
95,2
99,6
99,0
100,0
99,1
102,9
100,1
100,4
100,1
100,0
05.
98,7
96,0
105,4
95,4
99,8
98,9
100,4
100,1
102,9
100,2
100,4
100,2
100,5
06.
98,6
95,8
105,4
95,1
99,6
98,8
100,3
99,9
102,9
100,1
100,4
100,2
100,2
07.
99,1
97,5
106,0
93,3
99,6
99,4
100,4
100,0
102,9
100,2
100,4
100,2
100,3
08.
99,4
98,2
106,7
94,8
98,9
99,4
100,8
99,9
102,8
100,2
101,1
100,4
99,9
09.
99,9
99,3
109,1
96,4
99,1
99,6
101
99
103
100,8
101,1
100,4
99,8
2014.
Miscellaneous goods and
services
Alkoholna pića i duhan
Alcoholic Beverages, Tabacco
100,0
Ostala dobra i usluge
Hrana i bezalkoholna pića
Food and Non-alcoholic
Beverages
108,3
Mjesec
Month
106,1
Godina
Year
2006.
2013.
136
T06: Structure of the Consumer Price Index for BH (CPI)
Ukupno
Total
T06: Struktura indeksa potrošačkih cijena za BiH (CPI)
2014
Izvor: Agencija za statistiku BiH
Source: BH Agency for Statistics
Napomena: Indeksi potrošačkih cijena iskazani su za godinu u odnosu na prethodnu
godinu a za mjesec u odnosu na isti mjesec prethodne godine
Note: Consumer price indices are stated for a year in comparison to previous year and
for a month in comparison to the same month of previous year.
CBBiH Bilten 3
ЦББиХ Билтен 3
2014.
Odjeća i obuća
Одјећа и обућа
Stanovanje, voda, el. energija,
plin i drugi energenti
Становање, вода, ел. енергија,
гас и други енергенти
Namještaj, kućanski uređaji
i redovno održavanje kuće
Намјештај, кућански
уређаји и редовно
одржавање куће
Zdravstvo
Здравство
Prijevoz
Превоз
Komunikacije
Комуникације
Rekreacija i kultura
Рекреација и култура
Obrazovanje
Образовање
Restorani i hoteli
Ресторани и хотели
108,3
100,0
99,2
113,0
101,2
109,0
105,2
113,7
104,8
101,9
103,9
101,4
2007.
101,5
102,9
100,4
96,9
102,4
100,4
101,0
100,2
102,2
101,4
104,4
102,8
100,6
2008.
107,4
112,1
101,1
97,9
108,5
102,2
100,4
111,2
104,4
104,0
102,5
107,1
102,8
2009.
99,6
99,1
109,8
96,1
103,9
100,8
100,8
90,1
101,5
103,2
99,8
104,9
102,3
2010.
102,1
99,3
120,2
95,4
103,1
100,1
101,8
107,1
106,9
100,7
102,6
101,1
100,7
2011.
103,7
106,0
108,2
92,7
103,1
101,1
98,1
107,5
105,4
100,6
100,0
101,8
100,0
2012.
102,1
101,8
109,9
93,9
102,9
101,2
99,7
104,8
101,5
100,5
100,0
101,7
101,0
2013.
99,9
100,0
106,4
91,0
100,8
100,1
98,3
98,9
100,2
101,0
101,4
100,4
100,3
07.
100,8
101,0
106,4
97,3
100,7
100,5
98,2
99,0
100,2
101,7
101,8
100,6
100,0
08.
99,8
100,4
106,4
88,0
101,2
100,3
98,4
97,9
100,3
101,4
101,8
100,6
100,0
09.
99,5
98,5
106,2
97,6
101,2
100,1
98,2
97,0
100,3
100,7
101,7
100,4
99,9
10.
99,1
97,3
106,4
98,0
100,6
99,7
98,0
98,0
100,3
100,8
100,8
100,3
99,9
11.
99,1
96,7
106,4
100,0
100,2
100,0
98,1
99,1
100,3
100,7
100,8
100,2
100,1
12.
98,8
96,2
106,2
98,8
100
99,6
98,4
99,4
100,3
100,7
100,8
100,2
100,1
01.
98,5
96,0
105,8
94,8
99,9
99,5
99,4
99,4
99,7
100,5
100,7
100,3
99,8
02.
98,4
95,8
105,9
95,0
99,9
99,5
99,4
98,5
102,9
100,4
100,4
100,3
100,1
03.
98,4
95,8
105,6
94,7
99,9
99,5
99,7
98,4
102,9
100,2
100,4
100,3
100,0
04.
98,6
96,3
105,6
95,2
99,6
99,0
100,0
99,1
102,9
100,1
100,4
100,1
100,0
05.
98,7
96,0
105,4
95,4
99,8
98,9
100,4
100,1
102,9
100,2
100,4
100,2
100,5
06.
98,6
95,8
105,4
95,1
99,6
98,8
100,3
99,9
102,9
100,1
100,4
100,2
100,2
07.
99,1
97,5
106,0
93,3
99,6
99,4
100,4
100,0
102,9
100,2
100,4
100,2
100,3
08.
99,4
98,2
106,7
94,8
98,9
99,4
100,8
99,9
102,8
100,2
101,1
100,4
99,9
09.
99,9
99,3
109,1
96,4
99,1
99,6
101
99
103
100,8
101,1
100,4
99,8
2013.
2014.
Ostala dobra i usluge
Остала добра и услуге
Alkoholna pića i duhan
Алкохолна пића и дуван
106,1
Mjesec
Мјесец
2006.
Godina
Година
Hrana i bezalkoholna pića
Храна и безалкохолна
пића
T06: Структура индекса потрошачких цијена за БиХ (CPI)
Ukupno
Укупно
T06: Struktura indeksa potrošačkih cijena za BiH (CPI)
2014.
Izvor: Agencija za statistiku BiH
Извор: Агенција за статистику БиХ
Napomena: Indeksi potrošačkih cijena iskazani su za godinu u odnosu na prethodnu
godinu a za mjesec u odnosu na isti mjesec prethodne godine.
Напомена: Индекси потрошачких цијена исказани су за годину у односу на
претходну годину а за мјесец у односу на исти мјесец претходне године.
137
CBBiH Bilten 3
2014.
CBBH Bulletin 3
T07: Prosječne bruto i neto plate i penzije
- u KM -
T07: Average Gross and Net Wages and Pensions
- in KM -
Bruto plate
Godina
Mjesec
FBiH
RS
Neto plate
Brčko
BiH
FBiH
Gross wage
Year
RS
Penzije
Brčko
BiH
FBiH
Net wage
RS
Brčko
Pensions
FBiH
RS
Brčko
BiH
FBiH
RS
Brčko
BiH
FBiH
RS
Brčko
1998.
507
258
…
454
329
172
…
296
153
…
…
1999.
551
314
…
503
374
216
…
343
174
87
…
2000.
607
387
…
539
413
277
…
372
176
115
…
2001.
652
444
792
598
443
309
504
408
170
105
…
2002.
710
528
1.031
660
483
347
676
446
189
120
138
2003.
771
576
1.057
717
524
379
695
484
192
133
148
2004.
785
643
1.076
748
533
423
707
505
203
166
169
2005.
820
707
1.050
798
558
465
676
538
221
190
188
2006.
887
793
1.048
869
603
521
674
586
238
215
208
2007.
974
875
1.088
935
662
585
684
630
284
230
243
2008.
1.105
1.132
1.139
1.113
751
755
730
752
340
309
310
2009.
1.204
1.204
1.194
1.204
792
788
769
790
346
335
326
2010.
1.223
1.199
1.234
1.217
804
784
797
798
341
321
316
2011.
1.248
1.326
1.262
1.271
819
809
800
816
349
321
319
2012.
1.266
1.349
1.271
1.290
830
818
819
826
351
312
311
2013.
1.275
1.338
1.266
1.291
835
808
817
827
348
318
310
2013.
2014.
138
Month
2014
07.
1.285
1.323
1.260
1.295
841
803
815
830
349
314
309
08.
1.275
1.337
1.260
1.293
835
811
815
828
346
314
308
09.
1.270
1.340
1.256
1.290
832
813
806
826
346
326
313
10.
1.290
1.334
1.262
1.302
845
808
811
833
346
325
313
11.
1.276
1.340
1.282
1.295
836
811
827
828
346
325
313
12.
1.291
1.351
1.284
1.309
845
820
831
838
346
325
313
01.
1298
1.336
1277
1.308
850
810
824
838
365
332
323
02.
1255
1.333
1.255
1.277
822
822
811
822
370
332
324
03.
1.268
1.316
1.258
1,282
831
815
807
826
365
331
323
04.
1.277
1.323
1.273
1.290
836
821
820
832
369
332
323
05.
1.275
1.316
1.254
1.286
835
818
815
830
369
331
324
06.
1.262
1.347
1.272
1.286
827
837
817
829
368
331
322
07.
1.282
1.342
1.267
1.299
840
830
813
836
367
331
322
08.
1.260
1.331
1.258
1.281
826
825
809
825
366
331
321
09.
1.258
1.341
1.271
…
824
831
815
…
366
331
321
Izvor: Agencija za statistiku BiH, Federalni zavod za statistiku FBiH, Republički zavod
za statistiku RS.
Source: BH Agency for Statistics, Federal Statistics Bureau of FBH and RS Republic
Statistics Bureau.
Napomena: Od 1.1.2006. bruto i neto plate za nivo BiH uključuju i Brčko distrikt.
Note: Since 1 January 2006, gross and net wages for BH level include Brčko District.
CBBiH Bilten 3
ЦББиХ Билтен 3
2014.
T07: Prosječne bruto i neto plaće i mirovine
- u KM -
T07: Просјечне бруто и нето плате и пензије
- у KM -
Bruto plaće
Godina
Mjesec
FBiH
RS
Neto plaće
Brčko
BiH
FBiH
Бруто плате
Година
Мјесец
2014.
RS
Mirovine
Brčko
BiH
FBiH
Нето плате
RS
Brčko
Пензије
ФБиХ
РС
Брчко
БиХ
ФБиХ
РС
Брчко
БиХ
ФБиХ
РС
Брчко
1998.
507
258
…
454
329
172
…
296
153
…
…
1999.
551
314
…
503
374
216
…
343
174
87
…
2000.
607
387
…
539
413
277
…
372
176
115
…
2001.
652
444
792
598
443
309
504
408
170
105
…
2002.
710
528
1.031
660
483
347
676
446
189
120
138
2003.
771
576
1.057
717
524
379
695
484
192
133
148
2004.
785
643
1.076
748
533
423
707
505
203
166
169
2005.
820
707
1.050
798
558
465
676
538
221
190
188
2006.
887
793
1.048
869
603
521
674
586
238
215
208
2007.
974
875
1.088
935
662
585
684
630
284
230
243
2008.
1.105
1.132
1.139
1.113
751
755
730
752
340
309
310
2009.
1.204
1.204
1.194
1.204
792
788
769
790
346
335
326
2010.
1.223
1.199
1.234
1.217
804
784
797
798
341
321
316
2011.
1.248
1.326
1.262
1.271
819
809
800
816
349
321
319
2012.
1.266
1.349
1.271
1.290
830
818
819
826
351
312
311
2013.
1.275
1.338
1.266
1.291
835
808
817
827
348
318
310
2013.
2014.
07.
1.285
1.323
1.260
1.295
841
803
815
830
349
314
309
08.
1.275
1.337
1.260
1.293
835
811
815
828
346
314
308
09.
1.270
1.340
1.256
1.290
832
813
806
826
346
326
313
10.
1.290
1.334
1.262
1.302
845
808
811
833
346
325
313
11.
1.276
1.340
1.282
1.295
836
811
827
828
346
325
313
12.
1.291
1.351
1.284
1.309
845
820
831
838
346
325
313
01.
1298
1.336
1277
1.308
850
810
824
838
365
332
323
02.
1255
1.333
1.255
1.277
822
822
811
822
370
332
324
03.
1.268
1.316
1.258
1,282
831
815
807
826
365
331
323
04.
1.277
1.323
1.273
1.290
836
821
820
832
369
332
323
05.
1.275
1.316
1.254
1.286
835
818
815
830
369
331
324
06.
1.262
1.347
1.272
1.286
827
837
817
829
368
331
322
07.
1.282
1.342
1.267
1.299
840
830
813
836
367
331
322
08.
1.260
1.331
1.258
1.281
826
825
809
825
366
331
321
09.
1.258
1.341
1.271
…
824
831
815
…
366
331
321
Izvor: Agencija za statistiku BiH, Federalni zavod za statistiku FBiH, Republički zavod
za statistiku RS.
Извор: Агенција за статистику БиХ, Федерални завод за статистику ФБиХ,
Републички завод за статистику РС
Napomena: Od 1.1.2006. bruto i neto plaće za razinu BiH uključuju i Brčko distrikt.
Напомена: Од 1.1.2006. бруто и нето плате за ниво БиХ укључују и Брчко дистрикт.
139
2014.
CBBH Bulletin 3
M2
M2
QM
QM
M1
Rezervni novac
2
3
6
7
11 = 3+4+5
12= 6+7
13= 8+9+10
14= 12+13
12.
114,6
213,0
0,0
112,5
139,2
9,6
553,7
363,3
327,6
251,7
926,5
1.178,2
1998.
12.
167,5
181,7
0,0
162,5
147,5
8,0
762,1
467,0
349,1
310,0
1.237,0
1.547,0
1999.
12.
538,4
289,2
0,0
515,3
584,6
22,4
465,5
577,3
827,6
1.099,9
1.065,1
2.165,0
2000.
12.
695,9
261,9
0,1
651,7
750,0
77,9
559,5
428,2
957,9
1.401,7
1.065,6
2.467,3
2001.
12.
1.806,0
734,7
2,2
1.673,9
1.018,4
140,9
928,5
907,7
2.542,9
2.692,3
1.977,0
4.669,3
2002.
12.
1.868,7
446,9
2,9
1.734,4
1.273,3
272,2
817,1
974,4
2.318,5
3.007,6
2.063,7
5.071,3
2003.
12.
1.721,9
885,4
1,9
1.601,3
1.512,1
461,9
818,3
1.102,5
2.609,1
3.113,4
2.382,7
5.496,1
2004.
12.
1.817,4
1.421,4
2,0
1.670,6
1.864,9
703,4
988,1
1.604,6
3.240,8
3.535,4
3.296,1
6.831,6
2005.
12.
1.907,2
2.062,1
3,1
1.729,1
2.373,6
818,1
1.154,8
1.999,4
3.972,4
4.102,8
3.972,3
8.075,1
2006.
12.
2.154,2
2.891,9
10,5
1.978,3
2.761,4
1.365,4
692,0
3.105,4
5.056,6
4.739,8
5.162,8
9.902,6
2007.
12.
2.439,7
3.777,1
12,2
2.185,3
3.546,6
1.726,5
834,5
3.661,1
6.229,0
5.731,9
6.222,0
11.953,9
2008.
12.
2.552,4
3.144,2
7,4
2.302,4
3.388,8
1.776,2
1.108,0
3.864,7
5.704,0
5.691,2
6.748,8
12.440,0
2009.
12.
2.267,7
3.375,1
6,0
2.009,5
3.536,3
1.844,3
1.078,7
4.241,0
5.648,9
5.545,8
7.164,0
12.709,8
2010.
12.
2.497,5
3.393,5
8,7
2.210,8
3.689,2
1.991,0
1.210,6
4.526,4
5.899,7
5.900,0
7.727,9
13.627,9
2011.
12.
2.645,1
3.192,8
11,1
2.366,4
3.819,0
2.285,7
1.100,1
4.846,9
5.848,9
6.185,5
8.232,7
14.418,1
2012.
12.
2.747,5
3.040,6
13,5
2.414,3
3.728,4
2.672,7
1.053,0
5.042,2
5.801,7
6.142,7
8.767,8
14.910,5
2013.
12.
2.909,9
3.475,3
15,9
2.542,3
4.153,3
3.006,3
1.189,3
5.203,1
6.401,0
6.695,6
9.398,7
16.094,3
2013.
07.
2.839,7
3.138,6
13,9
2.501,8
3.951,4
2.761,6
1.116,2
5.040,3
5.992,1
6.453,2
8.918,1
15.371,3
08.
2.888,1
3.352,5
13,7
2.550,7
4.131,3
2.809,9
1.110,5
5.082,6
6.254,3
6.682,0
9.003,1
15.685,0
09.
2.870,7
3.388,6
13,8
2.506,8
4.124,4
2.888,1
1.133,3
5.081,1
6.273,1
6.631,2
9.102,5
15.733,7
10.
2.862,2
3.372,8
14,6
2.504,0
4.071,9
2.931,7
1.168,8
5.133,1
6.249,5
6.575,9
9.233,7
15.809,6
11.
2.855,7
3.376,4
13,9
2.493,8
4.051,2
2.965,4
1.170,1
5.146,9
6.246,0
6.545,0
9.282,3
15.827,3
12.
2.909,9
3.475,3
15,9
2.542,3
4.153,3
3.006,3
1.189,3
5.203,1
6.401,0
6.695,6
9.398,7
16.094,3
01.
2.854,5
3.404,0
18,2
2.491,2
4.112,0
3.065,3
1.150,0
5.237,0
6.276,7
6.603,2
9.452,3
16.055,5
02.
2.916,9
3.404,9
14,6
2.555,0
4.062,3
3.073,2
1.266,5
5.230,0
6.336,3
6.617,3
9.569,6
16.186,9
03.
2.929,2
3.365,6
12,4
2.542,1
4.123,2
3.086,2
1.154,9
5.248,3
6.307,2
6.665,3
9.489,4
16.154,7
04.
2.984,5
3.449,7
11,2
2.617,7
4.099,3
3.074,8
1.125,0
5.267,3
6.445,5
6.717,0
9.467,1
16.184,0
05.
2.990,0
3.434,2
9,7
2.633,9
4.162,2
3.089,9
1.183,6
5.304,8
6.433,9
6.796,1
9.578,3
16.374,4
06.
3.006,4
3.404,6
8,6
2.618,7
4.128,4
3.108,3
1.214,9
5.231,5
6.419,5
6.747,2
9.554,7
16.301,9
07.
3.113,4
3.729,8
9,2
2.736,8
4.175,8
3.177,2
1.264,1
5.225,7
6.852,3
6.912,6
9.667,0
16.579,7
08.
3.158,1
3.878,2
5,7
2.779,2
4.378,1
3.173,3
1.226,0
5.269,7
7.042,1
7.157,2
9.669,0
16.826,2
09.
3.158,2
3.915,3
7,8
2.752,9
4.525,5
3.165,7
1.258,6
5.275,5
7.081,2
7.278,4
9.699,8
16.978,1
Year
Reserve Money
Other Deposits in Ostali depoziti u
Foreign Currency stranoj valuti
Prenosivi depoziti
u stranoj valuti
Gotovina izvan
banaka
Cash outside
Banks
Transf. Deposits
in Foreign
Currency
Prenosivi depoziti
drugih domaćih
sektora kod
monetarnih vlasti
Transf. Dep. other
Resident Sectors
with Monetary
Authorities
Ostali depoziti u
domaćoj valuti
Depoziti banaka
kod monetarnih
vlasti
Bank Deposits
with Monetary
Authorities
Other Deposits in
Local Currency
Gotovina izvan
monetarnih vlasti
Cash outside
Monetary
Authorities
5
Prenosivi
Transf. Deposits in
depoziti u
Local Currency
domaćoj valuti
Mjesec
4
1
1997.
2014.
140
2014
T08: Monetary Aggregates
- end of period, KM million -
Month
Godina
T08: Monetarni agregati
- na kraju perioda, u milionima KM -
M1
CBBiH Bilten 3
8
9
10
Monetarni podaci ažurirani u skladu sa metodologijom MMF-a (Priručnik za monetarnu i
finansijsku statistiku 2000), od januara 2006. godine.
Vidi napomenu na strani 244
Monetary data updated according to the IMF methodology (Monetary and Financial Statistics Manual,
2000), from January 2006.
See note on page 244
Napomena: Gotovina izvan monetarnih vlasti je preuzeta iz Bilance stanja CBBiH i predstavlja
gotov novac izvan središnje banke (monetarnih vlasti). Depoziti komercijalnih banaka
predstavljaju sredstva komercijalnih banaka na računima kod CBBiH. Prenosivi depoziti drugih
domaćih sektora kod monetarnih vlasti predstavljaju depozite drugih domaćih sektora (osim
depozita središnje vlade). Središnja vlada predstavlja institucije BiH, vlade entiteta, entitetske
Fondove socijalne sigurnosti/zaštite i Brčko distrikta. Fondovi socijalne sigurnosti/zaštite
na entitetskoj razini (iz Federacije BiH: Fond MIO, Fond zdravstva Federacije BiH, Fond za
zapošljavanje Federacije BiH, a iz Republike Srpske: Fond penzijsko-invalidskog osiguranja
RS, Fond zdravstva RS, Fond za zapošljavanje RS i Fond za dječiju zaštitu RS) klasificirani su na
razini središnje vlade. Gotovina izvan banaka je preuzeta iz Bilance stanja CBBiH (tabela 10) i
predstavlja gotov novac u optjecaju izvan središnje banke (monetarnih vlasti) i gotov novac
izvan poslovnih banaka. Prenosivi ili transferabilni depoziti u domaćoj valuti su preuzeti iz
Monetarnog pregleda (tabela 09) i predstavljaju depozite nesredišnje vlade (depozite kantona
i općina), depozite javnih i privatnih poduzeća, ostalih financijskih institucija i depozite
ostalih domaćih sektora (stanovništva, neprofitnih institucija i ostalih neklasificiranih sektora).
Ostali depoziti u domaćoj valuti, prenosivi i ostali depoziti u inozemnoj valuti su preuzeti iz
Monetarnog pregleda (tabela 09), i predstavljaju depozite nesredišnje vlade (depozite kantona
i općina), depozite javnih i privatnih poduzeća, ostalih financijskih institucija i depozite ostalih
domaćih sektora (stanovništva, neprofitnih institucija i ostalih neklasificiranih sektora). Rezervni
novac (primarni novac ili monetarna baza) je u cijelosti preuzet iz Bilance stanja CBBiH (tabela
10), a čine ga gotov novac izvan monetarnih vlasti, depoziti komercijalnih banaka i depoziti
ostalih domaćih sektora (osim središnje vlade) kod monetarnih vlasti. Prema nacionalnoj
definiciji, novčanu masu čine svi prenosivi i ostali depoziti domaćih nebankarskih i nevladinih
sektora, kao i sektora lokalne vlade u domaćoj i inozemnoj valuti. Depoziti entitetskih fondova
socijalne sigurnosti/zaštite priključeni su središnjoj vladi na entitetskoj razini i time isključeni
iz Novčane mase ili Monetarnih agregata. Monetarni agregat M1 čine gotovina izvan banaka
i prenosivi depoziti u domaćoj valuti svih domaćih sektora (osim depozita središnje vlade).
Monetarni agregat QM je definiran kao istoimena pozicija u Monetarnom pregledu (tabela 09) i
obuhvaća ostale depozite u domaćoj valuti, prenosive i ostale depozite u inozemnoj valuti svih
domaćih sektora (osim depozita središnje vlade). Novčanu masu M2 čine monetarni agregati,
novac M1 i kvazi-novac QM.
Note: The cash outside monetary authorities is taken from the CBBH Balance Sheet and it consists of
cash outside the central bank (monetary authorities). Deposits of commercial banks are commercial
banks’ funds in the accounts at the CBBH. Transferable deposits of other domestic sectors with monetary
authorities are deposits of other domestic sectors (except for the central government deposits). The
central government consists of BH institutions, Entity governments, Entities’ social security funds and
those of Brčko District. Social security funds on Entity level (from Federation of BH: Pension Fund of FBH,
Health Care Fund of FBH, Employment Fund of FBH, and from Republika Srpska: Pension and Disability
Insurance Fund of RS, Health Care Fund of RS, Employment Fund of RS and Fund for Child Protection of
RS) are classified at the central government level. The cash outside banks is taken from the CBBH Balance
Sheet (Table 10) and consists of cash in circulation out of the central bank (monetary authorities) as
well as cash outside the commercial banks. Transferable deposits in the domestic currency are taken
from the Monetary Survey (table 09). They consist of deposits of non -central government (deposits of
cantons and municipalities), deposits of public and private enterprises, of other financial institutions and
deposits of other domestic sectors (households, non-profit institutions and other non-classified sectors).
Other deposits in the domestic currency, transferable and other deposits in foreign currency are taken
over from the Monetary survey (table 09). They consist of deposits of non central government (deposits
of cantons and municipalities), deposits of public and private enterprises, other financial institutions and
deposits of other domestic sectors (households, non-profit institutions and other non-classified sectors).
Reserve money (primary money or monetary base) is taken entirely from the CBBH Balance sheet
(table 10). It consists of cash outside the monetary authorities, deposits of commercial banks and
deposits of other domestic sectors (except for deposits of the central government) with the monetary
authorities. According to the national definition, money supply comprises all transferable and other
deposits of domestic nonbank and nongovernment sectors, as well sectors of local government in
domestic and foreign currency. Deposits of Entities’ social security funds are included in those of the
Central Government on Entity level and by that they are excluded from the Money Supply or Monetary
Aggregates. Monetary aggregate M1 comprises cash outside banks and transferable deposits in
domestic currency of all domestic sectors (except for deposits of the central government). Monetary
aggregate QM is defined in the same way as the corresponding item in the Monetary Survey (table 09).
It consists of other deposits in domestic currency, transferable and other deposits in a foreign currency
of all domestic sectors (except for deposits of the central government). Money supply M2 comprises
monetary aggregates, M1 and QM.
CBBiH Bilten 3
ЦББиХ Билтен 3
2014.
QM
M2
11 = 3+4+5
12= 6+7
13= 8+9+10
14= 12+13
139,2
9,6
553,7
363,3
327,6
251,7
926,5
1.178,2
1998.
12.
167,5
181,7
0,0
162,5
147,5
8,0
762,1
467,0
349,1
310,0
1.237,0
1.547,0
2.165,0
6
Year
M2
M1
10
112,5
QM
Резервни новац Rezervni novac
9
0,0
M1
Остали депозити Ostali depoziti u
у страној валути inozemnoj valuti
Prenosivi depoziti
u inozemnoj valuti
Остали депозити Ostali depoziti u
у домаћој валути domaćoj valuti
5
Gotovina izvan
monetarnih vlasti
4
213,0
Готовина ван
монетарних
власти
3
114,6
Mjesec
2
12.
Month
1
1997.
Godina
Преносиви
депозити у
страној валути
Prenosivi depoziti
u domaćoj valuti
Преносиви
депозити у
домаћој валути
8
Преносиви
Prenosivi depoziti
депозити других
drugih domaćih
домаћих сектора
sektora kod
код монетарних
monetarnih vlasti
власти
7
Депозити банака Depoziti banaka
код монетарних kod monetarnih
vlasti
власти
Gotovina izvan
banaka
T08: Монетарни агрегати
- на крају периода, у милионима KМ -
Готовина ван
банака
T08: Monetarni agregati
- na kraju razdoblja, u milijunima KM -
2014.
1999.
12.
538,4
289,2
0,0
515,3
584,6
22,4
465,5
577,3
827,6
1.099,9
1.065,1
2000.
12.
695,9
261,9
0,1
651,7
750,0
77,9
559,5
428,2
957,9
1.401,7
1.065,6
2.467,3
2001.
12.
1.806,0
734,7
2,2
1.673,9
1.018,4
140,9
928,5
907,7
2.542,9
2.692,3
1.977,0
4.669,3
2002.
12.
1.868,7
446,9
2,9
1.734,4
1.273,3
272,2
817,1
974,4
2.318,5
3.007,6
2.063,7
5.071,3
2003.
12.
1.721,9
885,4
1,9
1.601,3
1.512,1
461,9
818,3
1.102,5
2.609,1
3.113,4
2.382,7
5.496,1
2004.
12.
1.817,4
1.421,4
2,0
1.670,6
1.864,9
703,4
988,1
1.604,6
3.240,8
3.535,4
3.296,1
6.831,6
2005.
12.
1.907,2
2.062,1
3,1
1.729,1
2.373,6
818,1
1.154,8
1.999,4
3.972,4
4.102,8
3.972,3
8.075,1
2006.
12.
2.154,2
2.891,9
10,5
1.978,3
2.761,4
1.365,4
692,0
3.105,4
5.056,6
4.739,8
5.162,8
9.902,6
2007.
12.
2.439,7
3.777,1
12,2
2.185,3
3.546,6
1.726,5
834,5
3.661,1
6.229,0
5.731,9
6.222,0
11.953,9
2008.
12.
2.552,4
3.144,2
7,4
2.302,4
3.388,8
1.776,2
1.108,0
3.864,7
5.704,0
5.691,2
6.748,8
12.440,0
2009.
12.
2.267,7
3.375,1
6,0
2.009,5
3.536,3
1.844,3
1.078,7
4.241,0
5.648,9
5.545,8
7.164,0
12.709,8
2010.
12.
2.497,5
3.393,5
8,7
2.210,8
3.689,2
1.991,0
1.210,6
4.526,4
5.899,7
5.900,0
7.727,9
13.627,9
2011.
12.
2.645,1
3.192,8
11,1
2.366,4
3.819,0
2.285,7
1.100,1
4.846,9
5.848,9
6.185,5
8.232,7
14.418,1
2012.
12.
2.747,5
3.040,6
13,5
2.414,3
3.728,4
2.672,7
1.053,0
5.042,2
5.801,7
6.142,7
8.767,8
14.910,5
2013.
12.
2.909,9
3.475,3
15,9
2.542,3
4.153,3
3.006,3
1.189,3
5.203,1
6.401,0
6.695,6
9.398,7
16.094,3
2013.
07.
2.839,7
3.138,6
13,9
2.501,8
3.951,4
2.761,6
1.116,2
5.040,3
5.992,1
6.453,2
8.918,1
15.371,3
08.
2.888,1
3.352,5
13,7
2.550,7
4.131,3
2.809,9
1.110,5
5.082,6
6.254,3
6.682,0
9.003,1
15.685,0
09.
2.870,7
3.388,6
13,8
2.506,8
4.124,4
2.888,1
1.133,3
5.081,1
6.273,1
6.631,2
9.102,5
15.733,7
10.
2.862,2
3.372,8
14,6
2.504,0
4.071,9
2.931,7
1.168,8
5.133,1
6.249,5
6.575,9
9.233,7
15.809,6
11.
2.855,7
3.376,4
13,9
2.493,8
4.051,2
2.965,4
1.170,1
5.146,9
6.246,0
6.545,0
9.282,3
15.827,3
12.
2.909,9
3.475,3
15,9
2.542,3
4.153,3
3.006,3
1.189,3
5.203,1
6.401,0
6.695,6
9.398,7
16.094,3
01.
2.854,5
3.404,0
18,2
2.491,2
4.112,0
3.065,3
1.150,0
5.237,0
6.276,7
6.603,2
9.452,3
16.055,5
02.
2.916,9
3.404,9
14,6
2.555,0
4.062,3
3.073,2
1.266,5
5.230,0
6.336,3
6.617,3
9.569,6
16.186,9
03.
2.929,2
3.365,6
12,4
2.542,1
4.123,2
3.086,2
1.154,9
5.248,3
6.307,2
6.665,3
9.489,4
16.154,7
04.
2.984,5
3.449,7
11,2
2.617,7
4.099,3
3.074,8
1.125,0
5.267,3
6.445,5
6.717,0
9.467,1
16.184,0
05.
2.990,0
3.434,2
9,7
2.633,9
4.162,2
3.089,9
1.183,6
5.304,8
6.433,9
6.796,1
9.578,3
16.374,4
06.
3.006,4
3.404,6
8,6
2.618,7
4.128,4
3.108,3
1.214,9
5.231,5
6.419,5
6.747,2
9.554,7
16.301,9
07.
3.113,4
3.729,8
9,2
2.736,8
4.175,8
3.177,2
1.264,1
5.225,7
6.852,3
6.912,6
9.667,0
16.579,7
2014.
08.
3.158,1
3.878,2
5,7
2.779,2
4.378,1
3.173,3
1.226,0
5.269,7
7.042,1
7.157,2
9.669,0
16.826,2
09.
3.158,2
3.915,3
7,8
2.752,9
4.525,5
3.165,7
1.258,6
5.275,5
7.081,2
7.278,4
9.699,8
16.978,1
Monetarni podaci ažurirani u skladu sa metodologijom MMF-a (Priručnik za monetarnu i
financijsku statistiku 2000), od siječnja 2006. godine.
Vidi napomenu na strani 245
Монетарни подаци ажурирани у складу са методологијом ММФ-а (Приручник за монетарну и
финансијску статистику, 2000), од јануара 2006. године.
Види напомену на страни 245
Napomena: Gotovina izvan monetarnih vlasti je preuzeta iz Bilance stanja CBBiH i predstavlja
gotov novac izvan središnje banke (monetarnih vlasti). Depoziti komercijalnih banaka
predstavljaju sredstva komercijalnih banaka na računima kod CBBiH. Prenosivi depoziti drugih
domaćih sektora kod monetarnih vlasti predstavljaju depozite drugih domaćih sektora (osim
depozita središnje vlade). Središnja vlada predstavlja institucije BiH, vlade entiteta, entitetske
Fondove socijalne sigurnosti/zaštite i Brčko distrikta. Fondovi socijalne sigurnosti/zaštite
na entitetskoj razini (iz Federacije BiH: Fond MIO, Fond zdravstva Federacije BiH, Fond za
zapošljavanje Federacije BiH, a iz Republike Srpske: Fond penzijsko-invalidskog osiguranja
RS, Fond zdravstva RS, Fond za zapošljavanje RS i Fond za dječiju zaštitu RS) klasificirani su na
razini središnje vlade. Gotovina izvan banaka je preuzeta iz Bilance stanja CBBiH (tablica 10) i
predstavlja gotov novac u optjecaju izvan središnje banke (monetarnih vlasti) i gotov novac
izvan poslovnih banaka. Prenosivi ili transferabilni depoziti u domaćoj valuti su preuzeti iz
Monetarnog pregleda (tablica 09) i predstavljaju depozite nesredišnje vlade (depozite kantona
i općina), depozite javnih i privatnih poduzeća, ostalih financijskih institucija i depozite
ostalih domaćih sektora (stanovništva, neprofitnih institucija i ostalih neklasificiranih sektora).
Ostali depoziti u domaćoj valuti, prenosivi i ostali depoziti u inozemnoj valuti su preuzeti iz
Monetarnog pregleda (tablica 09), i predstavljaju depozite nesredišnje vlade (depozite kantona
i općina), depozite javnih i privatnih poduzeća, ostalih financijskih institucija i depozite ostalih
domaćih sektora (stanovništva, neprofitnih institucija i ostalih neklasificiranih sektora). Rezervni
novac (primarni novac ili monetarna baza) je u cijelosti preuzet iz Bilance stanja CBBiH (tablica
10), a čine ga gotov novac izvan monetarnih vlasti, depoziti komercijalnih banaka i depoziti
ostalih domaćih sektora (osim središnje vlade) kod monetarnih vlasti. Prema nacionalnoj
definiciji, novčanu masu čine svi prenosivi i ostali depoziti domaćih nebankarskih i nevladinih
sektora, kao i sektora lokalne vlade u domaćoj i inozemnoj valuti. Depoziti entitetskih fondova
socijalne sigurnosti/zaštite priključeni su središnjoj vladi na entitetskoj razini i time isključeni
iz Novčane mase ili Monetarnih agregata. Monetarni agregat M1 čine gotovina izvan banaka
i prenosivi depoziti u domaćoj valuti svih domaćih sektora (osim depozita središnje vlade).
Monetarni agregat QM je definiran kao istoimena pozicija u Monetarnom pregledu (tablica 09) i
obuhvaća ostale depozite u domaćoj valuti, prenosive i ostale depozite u inozemnoj valuti svih
domaćih sektora (osim depozita središnje vlade). Novčanu masu M2 čine monetarni agregati,
novac M1 i kvazi-novac QM.
Напомена: Готовина ван монетарних власти је преузета из Биланса стања ЦББиХ и представља готов
новац ван централне банке (монетарних власти). Депозити комерцијалних банака представљају
средства комерцијалних банака на рачунима код ЦББиХ. Преносиви депозити других домаћих
сектора код монетарних власти представљају депозите других домаћих сектора (осим депозита
централне владе). Централна влада представља институције БиХ, владе ентитета, ентитетске
Фондове социјалне сигурности и Брчко дистрикта. Фондови социјалне сигурности/заштите на
ентитетском нивоу (из Федерације БиХ: Фонд ПИО, Фонд здравства Федерације БиХ, Фонд за
запошљавање Федерације БиХ, а из Републике Српске: Фонд пензијско-инвалидског осигурања
РС, Фонд здравства РС, Фонд за запошљавање РС и Фонд за дјечију заштиту РС) класификовани
су на ниво централне владе. Готовина ван банака је преузета из Биланса стања ЦББиХ (табела 10)
и представља готов новац у оптицају ван централне банке (монетарних власти) и готов новац ван
комерцијалних банака. Преносиви или трансферабилни депозити у домаћој валути су преузети из
Монетарног прегледа (табела 09) и представљају депозите нецентралне владе (депозите кантона
и општина), депозите јавних и приватних предузећа, осталих финансијских институција и депозите
осталих домаћих сектора (становништва, непрофитних институција и осталих некласификованих
сектора). Остали депозити у домаћој валути, преносиви и остали депозити у страној валути су
преузети из Монетарног прегледа (табела 09), и представљају депозите нецентралне владе
(депозите кантона и општина), депозите јавних и приватних предузећа, осталих финансијских
институција и депозите осталих домаћих сектора (становништва, непрофитних институција и
осталих некласификованих сектора). Резервни новац (примарни новац или монетарна база) је у
цијелости преузет из Биланса стања ЦББиХ (табела 10), а чине га готов новац изван монетарних
власти, депозити комерцијалних банака и депозити осталих домаћих сектора (осим централне
владе) код монетарних власти. Према националној дефиницији, новчану масу чине сви преносиви
и остали депозити домаћих небанкарских и невладиних сектора, као и сектора локалне владе
у домаћој и страној валути. Депозити ентитетских фондова социјалне сигурности/заштите
прикључени су централној влади на ентитетском нивоу и тиме искључени из Новчане масе или
Монетарних агрегата. Монетарни агрегат М1 чине готовина ван банака и преносиви депозити у
домаћој валути свих домаћих сектора (осим депозита централне владе). Монетарни агрегат QМ је
дефинисан као истоимена позиција у Монетарном прегледу (табела 09) и обухвата остале депозите у
домаћој валути, преносиве и остале депозите у страној валути свих домаћих сектора (осим депозита
централне владе). Новчану масу М2 чине монетарни агрегати, новац М1 и квази-новац QМ.
141
CBBiH Bilten 3
2014.
CBBH Bulletin 3
T09: Monetarni pregled
- na kraju perioda, u milionima KM -
2014
T09: Monetary Survey
- end of period, KM million AKTIVA
UKUPNO
Potraživanja
od ostalih
domaćih
sektora
Potraživanja
od ostalih
finansijskih
institucija
Potraživanja od
nefinansijskih
privatnih
preduzeća
Potraživanja od
nefinansijskih
javnih
preduzeća
Potraživanja
od kantona i
opština
Domaći krediti
Potraživanja
od centralne
vlade (neto)
Strana pasiva
Strana aktiva
Mjesec
Godina
Neto strana aktiva
ASSETS
Claims
on Other
Financial
Institutions
Claims
on other
Domestic
Sectors
6
7
8
9
10
11
TOTAL
Claims on
Private
Non-financial
Enterprises
5 = 3+4
Claims
on Public
Non-financial
Enterprises
Foreign
liabilities
4
Claims on
Cantons and
Municipalities
3
12 =
6+...+11
13 = 5+12
1997.
12.
1.157,8
-1.658,3
-500,5
-187,9
4,8
1.243,6
1.034,8
8,3
163,6
2.267,2
1.766,7
1998.
12.
1.170,5
-1.605,8
-435,4
-180,9
8,6
1.100,0
1.314,3
5,4
388,0
2.635,4
2.200,0
1999.
12.
1.715,5
-1.519,4
196,1
-159,1
16,6
1.003,2
1.449,4
6,3
285,5
2.601,9
2.798,1
2000.
12.
1.988,3
-1.577,3
411,0
-129,0
9,3
1.673,1
874,9
10,9
424,2
2.863,4
3.274,4
2001.
12.
4.098,9
-1.556,5
2.542,5
-318,7
25,4
1.430,8
1.142,8
20,0
712,6
3.012,8
5.555,2
2002.
12.
3.980,5
-1.794,8
2.185,7
-385,1
28,7
1.254,7
1.442,2
27,8
1.495,8
3.864,1
6.049,8
2003.
12.
4.382,6
-2.438,0
1.944,6
-467,5
21,5
1.166,7
1.859,6
40,2
2.010,3
4.630,7
6.575,3
2004.
12.
5.412,8
-2.652,1
2.760,8
-443,0
24,7
691,7
2.478,2
60,1
2.652,9
5.464,6
8.225,4
2005.
12.
6.348,9
-3.560,3
2.788,6
-552,5
31,5
695,0
3.244,0
67,9
3.488,8
6.974,6
9.763,2
2006.
12.
7.836,7
-4.075,8
3.760,8
-971,4
62,3
634,4
4.086,1
89,4
4.450,8
8.351,6
12.112,4
2007.
12.
10.285,0
-5.166,6
5.118,4
-2.377,8
96,1
626,7
5.315,7
159,6
5.793,5
9.613,8
14.732,2
2008.
12.
9.429,7
-6.362,9
3.066,8
-1.655,2
148,3
629,2
6.751,6
169,2
6.804,5
12.847,5
15.914,3
2009.
12.
9.430,9
-5.744,9
3.685,9
-1.294,1
195,6
636,1
6.682,5
103,0
6.411,3
12.734,3
16.420,2
2010.
12.
9.300,8
-4.784,6
4.516,3
-996,4
270,8
749,1
6.965,5
80,2
6.424,3
13.493,6
18.009,8
2011.
12.
9.175,9
-4.177,9
4.997,9
-439,7
323,1
768,8
7.166,9
94,0
6.770,1
14.683,2
19.681,1
2012.
12.
9.044,2
-3.948,2
5.096,0
-182,1
386,3
789,6
7.473,1
73,7
6.874,4
15.415,0
20.511,0
2013.
12.
9.733,5
-3.698,9
6.034,6
-18,5
422,5
829,6
7.556,4
67,4
7.133,6
15.991,1
22.025,7
2013.
07.
9.137,5
-3.712,5
5.424,9
-57,7
384,6
835,9
7.465,8
82,4
6.996,9
15.707,8
21.132,8
2014.
142
2
Domestic Credit
Claims on
Central
Government
(net)
1
Foreign
assets
Year
Month
Foreign Assets (Net)
08.
9.377,9
-3.678,1
5.699,8
3,1
401,8
832,0
7.456,2
68,2
7.014,0
15.775,3
21.475,1
09.
9.339,7
-3.596,0
5.743,7
0,9
399,4
821,4
7.470,9
69,1
7.060,5
15.822,2
21.566,0
10.
9.460,8
-3.603,3
5.857,4
-47,6
403,8
816,2
7.472,1
66,9
7.091,7
15.803,1
21.660,6
11.
9.380,4
-3.533,1
5.847,3
-24,9
407,4
813,0
7.519,4
70,6
7.114,8
15.900,2
21.747,5
12.
9.733,5
-3.698,9
6.034,6
-18,5
422,5
829,6
7.556,4
67,4
7.133,6
15.991,1
22.025,7
01.
9.620,2
-3.414,9
6.205,3
-121,4
418,7
819,6
7.547,3
70,2
7.123,3
15.857,7
22.063,1
02.
9.513,7
-3.387,7
6.126,0
19,4
417,8
831,5
7.646,2
69,0
7.137,6
16.121,5
22.247,5
03.
9.356,5
-3.292,4
6.064,1
-40,0
430,5
822,9
7.667,1
70,2
7.223,9
16.174,6
22.238,7
04.
9.455,4
-3.317,4
6.138,0
-35,3
425,0
825,2
7.636,3
71,4
7.263,1
16.185,7
22.323,7
05.
9.554,4
-3.270,4
6.284,0
-38,7
441,4
827,9
7.643,3
65,0
7.328,0
16.266,9
22.550,9
06.
9.539,5
-3.366,4
6.173,1
-40,7
462,1
821,7
7.645,7
71,9
7.390,8
16.351,5
22.524,5
07.
9.962,5
-3.208,8
6.753,7
-273,1
481,3
822,0
7.550,8
67,5
7.431,6
16.080,1
22.833,8
08.
10.273,5
-3.226,6
7.046,9
-209,9
506,8
828,5
7.469,4
69,2
7.435,5
16.099,5
23.146,4
09.
10.193,3
-3.282,4
6.910,9
-18,0
507,5
843,5
7.535,0
68,7
7.477,3
16.414,1
23.325,0
Monetarni podaci ažurirani u skladu sa metodologijom MMF-a (Priručnik za monetarnu i finansijsku
statistiku, 2000), od januara 2006. godine.
Monetary data updated according to the IMF methodology (Monetary and Financial Statistics
Manual, 2000), from January 2006.
Vidi napomenu na strani 244
See note on page 244
Napomena: Monetarni pregled prikazuje konsolidovane podatke Bilansa stanja CBBiH monetarnih vlasti (tabela 10) i konsolidovanog bilansa komercijalnih banaka BiH (tabela 11).
Neto strana aktiva predstavlja razliku između zbira stranih aktiva CBBiH - monetarnih vlasti
i komercijalnih banaka BiH i zbira stranih pasiva CBBiH - monetarnih vlasti i komercijalnih
banaka BiH. Potraživanja od domaćih sektora predstavljaju potraživanja komercijalnih banaka
od svih domaćih sektora, uz napomenu da su potraživanja od centralne vlade iskazana u
neto iznosu, tj. umanjena za depozite centralne vlade kod CBBiH i kod komercijalnih banaka
BiH. Centralna vlada predstavlja institucije BiH, vlade entiteta, entitetske fondove socijalne
sigurnosti/zaštite i Brčko distrikta. Prema novoj metodologiji, fondovi socijalne sigurnosti/
zaštite se klasifikuju na nivo centralne vlade kao entitetski vanbudžetski fondovi, što se
direktno odražava na podatke o neto potraživanjima od centralne vlade u Monetarnom
pregledu.
Note: The monetary survey presents the consolidated data from the Balance Sheet of the CBBH
- monetary authorities (table 10) and the consolidated balance sheet of commercial banks of
Bosnia and Herzegovina (table 11). Foreign assets (net) represent the difference between total
CBBH foreign assets - the monetary authorities and commercial banks and CBBH total foreign
liabilities - the monetary authorities and commercial banks of BH. Claims on domestic sectors
represent commercial banks’ claims on all domestic sectors, but it should be noted that claims on
central government are presented in net amounts, i.e. they are reduced by the deposits of central
government with the CBBH and with BH commercial banks. The central government consists of BH
institutions, Entities’ governements , Entities’ social security funds and those of Brčko District.
According to new methodology, social security funds are classified on the central government level
as the Entities’ off-budget funds, which has a direct impact on data about net claims on the central
government in Monetary Survey.
ЦББиХ Билтен 3
2014.
T09: Monetarni pregled
- na kraju razdoblja, u milijunima KM -
7
2
1997.
12.
1.157,8
-1.658,3
-500,5
-187,9
1998.
12.
1.170,5
-1.605,8
-435,4
-180,9
1999.
12.
1.715,5
-1.519,4
196,1
2000.
12.
1.988,3
-1.577,3
2001.
12.
4.098,9
-1.556,5
UKUPNO
УКУПНО
Потрживања
од кантона и
општина
6
1
Потраживања
од
нефинансијских
јавних
предузећа
Потраживања
од
нефинансијских
приватних
предузећа
Потраживања
од осталих
финансијских
институција
Потраживања
од осталих
домаћих
сектора
Потраживања
од централне
владе (нето)
Foreign
assets
Month
Year
Foreign
liabilities
5 = 3+4
Potraživanja od
nefinancijskih
privatnih
poduzeća
Potraživanja
od kantona i
općina
Inozemna
pasiva
Inozemna
aktiva
Mjesec
Godina
Potraživanja
od središnje
vlade (neto)
АКТИВА
Потраживања од домаћих сектора
Нето страна актива
4
Potraživanja od
nefinancijskih
javnih
poduzeća
AKTIVA
Potraživanja od domaćih sektora
Neto inozemna aktiva
3
2014.
Т09: Монетарни преглед
- на крају периода, у милионима KМ -
Potraživanja
od ostalih
financijskih
institucija
Potraživanja
od ostalih
domaćih
sektora
CBBiH Bilten 3
12 =
6+...+11
13 = 5+12
163,6
2.267,2
1.766,7
388,0
2.635,4
2.200,0
6,3
285,5
2.601,9
2.798,1
874,9
10,9
424,2
2.863,4
3.274,4
1.142,8
20,0
712,6
3.012,8
5.555,2
8
9
10
11
4,8
1.243,6
1.034,8
8,3
8,6
1.100,0
1.314,3
5,4
-159,1
16,6
1.003,2
1.449,4
411,0
-129,0
9,3
1.673,1
2.542,5
-318,7
25,4
1.430,8
2002.
12.
3.980,5
-1.794,8
2.185,7
-385,1
28,7
1.254,7
1.442,2
27,8
1.495,8
3.864,1
6.049,8
2003.
12.
4.382,6
-2.438,0
1.944,6
-467,5
21,5
1.166,7
1.859,6
40,2
2.010,3
4.630,7
6.575,3
2004.
12.
5.412,8
-2.652,1
2.760,8
-443,0
24,7
691,7
2.478,2
60,1
2.652,9
5.464,6
8.225,4
2005.
12.
6.348,9
-3.560,3
2.788,6
-552,5
31,5
695,0
3.244,0
67,9
3.488,8
6.974,6
9.763,2
2006.
12.
7.836,7
-4.075,8
3.760,8
-971,4
62,3
634,4
4.086,1
89,4
4.450,8
8.351,6
12.112,4
2007.
12.
10.285,0
-5.166,6
5.118,4
-2.377,8
96,1
626,7
5.315,7
159,6
5.793,5
9.613,8
14.732,2
2008.
12.
9.429,7
-6.362,9
3.066,8
-1.655,2
148,3
629,2
6.751,6
169,2
6.804,5
12.847,5
15.914,3
2009.
12.
9.430,9
-5.744,9
3.685,9
-1.294,1
195,6
636,1
6.682,5
103,0
6.411,3
12.734,3
16.420,2
2010.
12.
9.300,8
-4.784,6
4.516,3
-996,4
270,8
749,1
6.965,5
80,2
6.424,3
13.493,6
18.009,8
2011.
12.
9.175,9
-4.177,9
4.997,9
-439,7
323,1
768,8
7.166,9
94,0
6.770,1
14.683,2
19.681,1
2012.
12.
9.044,2
-3.948,2
5.096,0
-182,1
386,3
789,6
7.473,1
73,7
6.874,4
15.415,0
20.511,0
2013.
12.
9.733,5
-3.698,9
6.034,6
-18,5
422,5
829,6
7.556,4
67,4
7.133,6
15.991,1
22.025,7
2013.
07.
9.137,5
-3.712,5
5.424,9
-57,7
384,6
835,9
7.465,8
82,4
6.996,9
15.707,8
21.132,8
08.
9.377,9
-3.678,1
5.699,8
3,1
401,8
832,0
7.456,2
68,2
7.014,0
15.775,3
21.475,1
09.
9.339,7
-3.596,0
5.743,7
0,9
399,4
821,4
7.470,9
69,1
7.060,5
15.822,2
21.566,0
10.
9.460,8
-3.603,3
5.857,4
-47,6
403,8
816,2
7.472,1
66,9
7.091,7
15.803,1
21.660,6
11.
9.380,4
-3.533,1
5.847,3
-24,9
407,4
813,0
7.519,4
70,6
7.114,8
15.900,2
21.747,5
12.
9.733,5
-3.698,9
6.034,6
-18,5
422,5
829,6
7.556,4
67,4
7.133,6
15.991,1
22.025,7
01.
9.620,2
-3.414,9
6.205,3
-121,4
418,7
819,6
7.547,3
70,2
7.123,3
15.857,7
22.063,1
02.
9.513,7
-3.387,7
6.126,0
19,4
417,8
831,5
7.646,2
69,0
7.137,6
16.121,5
22.247,5
03.
9.356,5
-3.292,4
6.064,1
-40,0
430,5
822,9
7.667,1
70,2
7.223,9
16.174,6
22.238,7
04.
9.455,4
-3.317,4
6.138,0
-35,3
425,0
825,2
7.636,3
71,4
7.263,1
16.185,7
22.323,7
05.
9.554,4
-3.270,4
6.284,0
-38,7
441,4
827,9
7.643,3
65,0
7.328,0
16.266,9
22.550,9
06.
9.539,5
-3.366,4
6.173,1
-40,7
462,1
821,7
7.645,7
71,9
7.390,8
16.351,5
22.524,5
07.
9.962,5
-3.208,8
6.753,7
-273,1
481,3
822,0
7.550,8
67,5
7.431,6
16.080,1
22.833,8
08.
10.273,5
-3.226,6
7.046,9
-209,9
506,8
828,5
7.469,4
69,2
7.435,5
16.099,5
23.146,4
09.
10.193,3
-3.282,4
6.910,9
-18,0
507,5
843,5
7.535,0
68,7
7.477,3
16.414,1
23.325,0
2014.
Monetarni podaci ažurirani u skladu sa metodologijom MMF-a (Priručnik za monetarnu i financijsku
statistiku 2000), od siječnja 2006. godine.
Монетарни подаци ажурирани у складу са методологијом ММФ-а (Приручник за монетарну и
финансијску статистику, 2000), од јануара 2006. године.
Vidi napomenu na strani 245
Види напомену на страни 245
Napomena: Monetarni pregled prikazuje konsolidirane podatke Bilance stanja CBBiH monetarnih vlasti (tablica 10) i Konsolidirane bilance komercijalnih banaka BiH (tablica 11).
Neto inozemna aktiva predstavlja razliku između zbroja stranih aktiva CBBiH - monetarnih
vlasti i komercijalnih banaka BiH i zbroja inozemnih pasiva CBBiH - monetarnih vlasti i
komercijalnih banaka BiH. Potraživanja od domaćih sektora predstavljaju potraživanja
komercijalnih banaka od svih domaćih sektora, uz napomenu da su potraživanja od središnje
vlade iskazana u neto iznosu, tj. umanjena za depozite središnje vlade kod CBBiH i kod
komercijalnih banaka BiH. Središnja vlada predstavlja institucije BiH, vlade entiteta, entitetske
fondove socijalne sigurnosti i Brčko distrikta. Prema novoj metodologiji, fondovi socijalne
sigurnosti/zaštite se klasificiraju na razinu središnje vlade kao entitetski izvanproračunski
fondovi, što se izravno odražava na podatke o neto potraživanjima od središnje vlade u
Monetarnom pregledu.
Напомена: Монетарни преглед приказује консолидоване податке Биланса стања ЦББиХ монетарних власти (табела 10) и Консолидованог биланса комерцијалних банака БиХ (табела
11). Нето страна актива представља разлику између збира страних актива ЦББиХ - монетарних
власти и комерцијалних банака БиХ и збира страних пасива ЦББиХ - монетарних власти и
комерцијалних банака БиХ. Потраживања од домаћих сектора представљају потраживања
комерцијалних банака од свих домаћих сектора, уз напомену да су потраживања од
централне владе исказана у нето износу, тј. умањена за депозите централне владе код
ЦББиХ и код комерцијалних банака БиХ. Централна влада представља институције БиХ,
владе ентитета, ентитетске фондове социјалне сигурности и Брчко дистрикта. Према новој
методологији, Фондови социјалне сигурности/заштите се класификују на ниво централне
владе као ентитетски ванбуџетски фондови, што се директно одражава на податке о нето
потраживањима од централне владе у Монетарном прегледу.
143
CBBiH Bilten 3
2014.
CBBH Bulletin 3
T09: Monetarni pregled
- na kraju perioda, u milionima KM -
2014
T09: Monetary Survey
- end of period, KM million PASIVA
LIABILITIES
Novčana masa (M2)
Broad Money (M2)
Ostale stavke
(neto)
Other Items
(net)
TOTAL
11
12
13
14
15=10+...+14
KUPUPNO
Dionice i drugi
kapital
Shares and
other Equity
10=5+9
Krediti
9=6+7+8
Loans
8
Vrijednosni
papiri
7
Securities
6
1997.
12.
112,5
139,2
251,7
553,7
9,6
363,3
926,5
1.178,2
14,2
0,0
0,0
574,4
1.766,7
1998.
12.
162,5
147,5
310,0
762,1
8,0
467,0
1.237,0
1.547,0
10,6
0,0
0,0
642,5
2.200,0
1999.
12.
515,3
584,6
1.099,9
465,5
22,4
577,3
1.065,1
2.165,0
8,7
0,0
0,0
624,3
2.798,1
2000.
12.
651,7
750,0
1.401,7
559,5
77,9
428,2
1.065,6
2.467,3
4,4
0,0
0,0
802,7
3.274,4
2001.
12.
1.673,9
1.018,4
2.692,3
928,5
140,9
907,7
1.977,0
4.669,3
0,1
0,0
0,0
885,8
5.555,2
2002.
12.
1.734,4
1.273,3
3.007,6
817,1
272,2
974,4
2.063,7
5.071,3
0,1
0,0
0,0
978,5
6.049,8
2003.
12.
1.601,3
1.512,1
3.113,4
818,3
461,9
1.102,5
2.382,7
5.496,1
0,0
0,0
0,0
1.079,1
6.575,3
2004.
12.
1.670,6
1.864,9
3.535,4
988,1
703,4
1.604,6
3.296,1
6.831,6
0,0
0,0
0,0
1.393,8
8.225,4
2005.
12.
1.729,1
2.373,6
4.102,8
1.154,8
818,1
1.999,4
3.972,3
8.075,1
0,0
0,0
0,0
1.688,1
9.763,2
2006.
12.
1.978,3
2.761,4
4.739,8
692,0
1.365,4
3.105,4
5.162,8
9.902,6
0,0
114,0
1.908,9
187,0
12.112,4
2007.
12.
2.185,3
3.546,6
5.731,9
834,5
1.726,5
3.661,1
6.222,0
11.953,9
5,2
106,1
2.366,0
300,9
14.732,2
2008.
12.
2.302,4
3.388,8
5.691,2
1.108,0
1.776,2
3.864,7
6.748,8
12.440,0
17,9
264,3
2.785,2
407,0
15.914,3
2009.
12.
2.009,5
3.536,3
5.545,8
1.078,7
1.844,3
4.241,0
7.164,0
12.709,8
13,6
446,7
2.835,6
414,5
16.420,2
2010.
12.
2.210,8
3.689,2
5.900,0
1.210,6
1.991,0
4.526,4
7.727,9
13.627,9
9,1
595,1
3.055,8
721,9
18.009,8
19.681,1
2011.
12.
2.366,4
3.819,0
6.185,5
1.100,1
2.285,7
4.846,9
8.232,7
14.418,1
0,0
675,3
3.606,4
981,3
2012.
12.
2.414,3
3.728,4
6.142,7
1.053,0
2.672,7
5.042,2
8.767,8
14.910,5
0,0
712,4
3.780,4
1.107,8
20.511,0
2013.
12.
2.542,3
4.153,3
6.695,6
1.189,3
3.006,3
5.203,1
9.398,7
16.094,3
0,0
707,9
3.828,8
1.394,7
22.025,7
2013.
2014.
144
5=3+4
Ostali depoziti
u stranoj valuti
4
Other Deposits
in Foreign
Currency
Prenosivi
depoziti u
domaćoj valuti
Transferable
Deposits in
Dom. Currency
3
Ostali depoziti
u domaćoj
valuti
Gotovina izvan
banaka
Cash outside
Banks
2
Other Deposits
in Dom.
Currency
Mjesec
Month
1
Kvazi novac (QM)
Quasi Money (QM)
Prenosivi
Transfer
depoziti u
Deposits in
Foreign Currency stranoj valuti
Godina
Year
Novac (M1)
Money (M1)
07.
2.501,8
3.951,4
6.453,2
1.116,2
2.761,6
5.040,3
8.918,1
15.371,3
0,0
710,3
3.877,8
1.173,3
21.132,8
08.
2.550,7
4.131,3
6.682,0
1.110,5
2.809,9
5.082,6
9.003,1
15.685,0
0,0
712,7
3.874,4
1.202,9
21.475,1
09.
2.506,8
4.124,4
6.631,2
1.133,3
2.888,1
5.081,1
9.102,5
15.733,7
0,0
713,7
3.841,9
1.276,6
21.566,0
10.
2.504,0
4.071,9
6.575,9
1.168,8
2.931,7
5.133,1
9.233,7
15.809,6
0,0
713,6
3.873,4
1.264,0
21.660,6
11.
2.493,8
4.051,2
6.545,0
1.170,1
2.965,4
5.146,9
9.282,3
15.827,3
0,0
719,9
3.914,1
1.286,1
21.747,5
12.
2.542,3
4.153,3
6.695,6
1.189,3
3.006,3
5.203,1
9.398,7
16.094,3
0,0
707,9
3.828,8
1.394,7
22.025,7
01.
2.491,2
4.112,0
6.603,2
1.150,0
3.065,3
5.237,0
9.452,3
16.055,5
0,0
702,7
3.908,0
1.396,9
22.063,1
02.
2.555,0
4.062,3
6.617,3
1.266,5
3.073,2
5.230,0
9.569,6
16.186,9
0,0
702,5
3.937,7
1.420,3
22.247,5
03.
2.542,1
4.123,2
6.665,3
1.154,9
3.086,2
5.248,3
9.489,4
16.154,7
0,0
704,5
3.965,2
1.414,4
22.238,7
04.
2.617,7
4.099,3
6.717,0
1.125,0
3.074,8
5.267,3
9.467,1
16.184,0
0,0
702,4
3.983,0
1.454,3
22.323,7
22.550,9
05.
2.633,9
4.162,2
6.796,1
1.183,6
3.089,9
5.304,8
9.578,3
16.374,4
0,0
703,9
4.027,2
1.445,3
06.
2.618,7
4.128,4
6.747,2
1.214,9
3.108,3
5.231,5
9.554,7
16.301,9
0,0
701,8
4.038,4
1.482,4
22.524,5
07.
2.736,8
4.175,8
6.912,6
1.264,1
3.177,2
5.225,7
9.667,0
16.579,7
0,0
704,7
4.052,8
1.496,7
22.833,8
08.
2.779,2
4.378,1
7.157,2
1.226,0
3.173,3
5.269,7
9.669,0
16.826,2
0,0
713,8
4.080,5
1.525,9
23.146,4
09.
2.752,9
4.525,5
7.278,4
1.258,6
3.165,7
5.275,5
9.699,8
16.978,1
0,0
701,1
4.116,5
1.529,2
23.325,0
Monetarni podaci ažurirani u skladu sa metodologijom MMF-a (Priručnik za monetarnu i finansijsku
statistiku, 2000), od januara 2006. godine.
Monetary data updated according to the IMF methodology (Monetary and Financial Statistics
Manual, 2000), from January 2006.
Vidi napomenu na strani 244
See note on page 244
Napomena: Novac M1 čine gotovina izvan banaka i prenosivi depoziti u domaćoj valuti svih
domaćih sektora (osim depozita centralne vlade). Kvazi-novac QM obuhvata ostale depozite u
domaćoj valuti, prenosive i ostale depozite u stranoj valuti svih domaćih sektora (osim depozita
centralne vlade). Novčanu masu M2 čine monetarni agregati, novac M1 i kvazi-novac QM. Ostalu
pasivu čine vrijednosni papiri, krediti, dionice i drugi kapital i ostale stavke (neto). Prema novoj
metodologiji, kao posebni finansijski instrumenti na strani pasive se iskazuju krediti (uz koje
se dodaje obračunata kamata), kao i dionice i drugi kapital. Ostale stavke (neto) su nelocirane
(neraspoređene) stavke pasive umanjene za nelocirane (neraspoređene) stavke aktive. U ostale
stavke (neto) su takođe uključeni i ograničeni depoziti, protivstavke fondova i vladini fondovi za
kreditiranje.
Note: Money M1 includes cash outside banks, transferable deposits in the domestic currency of
all domestic sectors (except the deposits of the central government). Quasi money QM comprises
other deposits in the domestic currency, transferable and other deposits in foreign currency of
all domestic sectors (except the deposits of the central government). Money supply M2 includes
monetary aggregates, money M1 and quasi money QM. Other liabilities include securities, loans,
shares and other equity and other items (net). According to a new methodology, as separate
financial instruments on the side of liabilities, loans (with which the calculated interest is added)
are presented, and also shares and other equity. Other items (net) are unallocated items of liabilities
reduced by the unallocated items of assets. Other items (net) also include restricted deposits,
counter-items of funds and government lending funds.
CBBiH Bilten 3
ЦББиХ Билтен 3
2014.
T09: Monetarni pregled
- na kraju razdoblja, u milijunima KM -
2014.
Т09: Монетарни преглед
- на крају периода, у милионима KМ PASIVA
ПАСИВА
Novčana masa (M2)
Новчана маса (М2)
12.
515,3
584,6
1.099,9
465,5
2000.
12.
651,7
750,0
1.401,7
2001.
12.
1.673,9
1.018,4
2002.
12.
1.734,4
2003.
12.
2004.
11
12
13
14
15=10+...+14
KUPUPNO
1999.
УКУПНО
8,0
Ostale stavke
(neto)
9,6
762,1
Остале ставке
(нето)
553,7
310,0
Dionice i drugi
kapital
251,7
147,5
Акције и други
капитал
139,2
162,5
Krediti
112,5
12.
1998.
Кредити
12.
1997.
9=6+7+8
10=5+9
363,3
926,5
1.178,2
467,0
1.237,0
1.547,0
22,4
577,3
1.065,1
2.165,0
8,7
0,0
0,0
624,3
2.798,1
559,5
77,9
428,2
1.065,6
2.467,3
4,4
0,0
0,0
802,7
3.274,4
2.692,3
928,5
140,9
907,7
1.977,0
4.669,3
0,1
0,0
0,0
885,8
5.555,2
1.273,3
3.007,6
817,1
272,2
974,4
2.063,7
5.071,3
0,1
0,0
0,0
978,5
6.049,8
1.601,3
1.512,1
3.113,4
818,3
461,9
1.102,5
2.382,7
5.496,1
0,0
0,0
0,0
1.079,1
6.575,3
12.
1.670,6
1.864,9
3.535,4
988,1
703,4
1.604,6
3.296,1
6.831,6
0,0
0,0
0,0
1.393,8
8.225,4
2005.
12.
1.729,1
2.373,6
4.102,8
1.154,8
818,1
1.999,4
3.972,3
8.075,1
0,0
0,0
0,0
1.688,1
9.763,2
2006.
12.
1.978,3
2.761,4
4.739,8
692,0
1.365,4
3.105,4
5.162,8
9.902,6
0,0
114,0
1.908,9
187,0
12.112,4
2007.
12.
2.185,3
3.546,6
5.731,9
834,5
1.726,5
3.661,1
6.222,0
11.953,9
5,2
106,1
2.366,0
300,9
14.732,2
2008.
12.
2.302,4
3.388,8
5.691,2
1.108,0
1.776,2
3.864,7
6.748,8
12.440,0
17,9
264,3
2.785,2
407,0
15.914,3
2009.
12.
2.009,5
3.536,3
5.545,8
1.078,7
1.844,3
4.241,0
7.164,0
12.709,8
13,6
446,7
2.835,6
414,5
16.420,2
2010.
12.
2.210,8
3.689,2
5.900,0
1.210,6
1.991,0
4.526,4
7.727,9
13.627,9
9,1
595,1
3.055,8
721,9
18.009,8
2011.
12.
2.366,4
3.819,0
6.185,5
1.100,1
2.285,7
4.846,9
8.232,7
14.418,1
0,0
675,3
3.606,4
981,3
19.681,1
2012.
12.
2.414,3
3.728,4
6.142,7
1.053,0
2.672,7
5.042,2
8.767,8
14.910,5
0,0
712,4
3.780,4
1.107,8
20.511,0
2013.
12.
2.542,3
4.153,3
6.695,6
1.189,3
3.006,3
5.203,1
9.398,7
16.094,3
0,0
707,9
3.828,8
1.394,7
22.025,7
2013.
07.
2.501,8
3.951,4
6.453,2
1.116,2
2.761,6
5.040,3
8.918,1
15.371,3
0,0
710,3
3.877,8
1.173,3
21.132,8
08.
2.550,7
4.131,3
6.682,0
1.110,5
2.809,9
5.082,6
9.003,1
15.685,0
0,0
712,7
3.874,4
1.202,9
21.475,1
09.
2.506,8
4.124,4
6.631,2
1.133,3
2.888,1
5.081,1
9.102,5
15.733,7
0,0
713,7
3.841,9
1.276,6
21.566,0
10.
2.504,0
4.071,9
6.575,9
1.168,8
2.931,7
5.133,1
9.233,7
15.809,6
0,0
713,6
3.873,4
1.264,0
21.660,6
11.
2.493,8
4.051,2
6.545,0
1.170,1
2.965,4
5.146,9
9.282,3
15.827,3
0,0
719,9
3.914,1
1.286,1
21.747,5
12.
2.542,3
4.153,3
6.695,6
1.189,3
3.006,3
5.203,1
9.398,7
16.094,3
0,0
707,9
3.828,8
1.394,7
22.025,7
01.
2.491,2
4.112,0
6.603,2
1.150,0
3.065,3
5.237,0
9.452,3
16.055,5
0,0
702,7
3.908,0
1.396,9
22.063,1
02.
2.555,0
4.062,3
6.617,3
1.266,5
3.073,2
5.230,0
9.569,6
16.186,9
0,0
702,5
3.937,7
1.420,3
22.247,5
03.
2.542,1
4.123,2
6.665,3
1.154,9
3.086,2
5.248,3
9.489,4
16.154,7
0,0
704,5
3.965,2
1.414,4
22.238,7
04.
2.617,7
4.099,3
6.717,0
1.125,0
3.074,8
5.267,3
9.467,1
16.184,0
0,0
702,4
3.983,0
1.454,3
22.323,7
05.
2.633,9
4.162,2
6.796,1
1.183,6
3.089,9
5.304,8
9.578,3
16.374,4
0,0
703,9
4.027,2
1.445,3
22.550,9
06.
2.618,7
4.128,4
6.747,2
1.214,9
3.108,3
5.231,5
9.554,7
16.301,9
0,0
701,8
4.038,4
1.482,4
22.524,5
07.
2.736,8
4.175,8
6.912,6
1.264,1
3.177,2
5.225,7
9.667,0
16.579,7
0,0
704,7
4.052,8
1.496,7
22.833,8
08.
2.779,2
4.378,1
7.157,2
1.226,0
3.173,3
5.269,7
9.669,0
16.826,2
0,0
713,8
4.080,5
1.525,9
23.146,4
09.
2.752,9
4.525,5
7.278,4
1.258,6
3.165,7
5.275,5
9.699,8
16.978,1
0,0
701,1
4.116,5
1.529,2
23.325,0
2014.
5=3+4
Vrijednosni
papiri
Ostali depoziti
Остали
u inozemnoj
депозити у
страној валути valuti
4
1
Хартије од
вриједности
Ostali depoziti
u domaćoj
valuti
Остали
депозити у
домаћој валути
Prenosivi
depoziti u
domaćoj valuti
Преносиви
депозити у
домаћој валути
3
Godina
2
Година
Gotovina izvan
banaka
8
Готовина ван
банака
7
Mjesec
6
Мјесец
Prenosivi
depoziti u
inozemnoj valuti
Kvazi novac (QM)
Квази-новац (QМ)
Преносиви
депозити у
страној валути
Novac (M1)
Новац (М1)
1.766,7
2.200,0
Monetarni podaci ažurirani u skladu sa metodologijom MMF-a (Priručnik za monetarnu i financijsku
statistiku 2000), od siječnja 2006. godine.
Монетарни подаци ажурирани у складу са методологијом ММФ-а (Приручник за монетарну и
финансијску статистику, 2000), од јануара 2006. године.
Vidi napomenu na strani 245
Види напомену на страни 245
Napomena: Novac M1 čine gotovina izvan banaka i prenosivi depoziti u domaćoj valuti svih
domaćih sektora (osim depozita središnje vlade). Kvazi-novac QM obuhvaća ostale depozite
u domaćoj valuti, prenosive i ostale depozite u inozemnoj valuti svih domaćih sektora (osim
depozita središnje vlade). Novčanu masu M2 čine monetarni agregati, novac M1 i kvazi-novac QM.
Ostalu pasivu čine vrijednosni papiri, krediti, dionice i drugi kapital i ostale stavke (neto). Prema
novoj metodologiji, kao posebni financijski instrumenti na strani pasive se iskazuju krediti (uz
koje se dodaje obračunata kamata), kao i dionice i drugi kapital. Ostale stavke (neto) su nelocirane
(neraspoređene) stavke pasive umanjene za nelocirane (neraspoređene) stavke aktive. U ostale
stavke (neto) su također uključeni i ograničeni depoziti, protustavke fondova i vladini fondovi
za kreditiranje.
Напомена: Новац М1 чине готовина ван банака и преносиви депозити у домаћој валути свих
домаћих сектора (осим депозита централне владе). Квази-новац QМ обухвата остале депозите
у домаћој валути, преносиве и остале депозите у страној валути свих домаћих сектора (осим
депозита централне владе). Новчану масу М2 чине монетарни агрегати, новац М1 и квазиновац QМ. Осталу пасиву чине хартије од вриједности, кредити, акције и други капитал и
остале ставке (нето). Према новој методологији, као посебни финансијски инструменти
на страни пасиве се исказују кредити (уз које се додаје обрачуната камата), као и акције и
други капитал. Остале ставке (нето) су нелоциране (нераспоређене) ставке пасиве умањене
за нелоциране (нераспоређене) ставке активе. У остале ставке (нето) су такође укључени и
ограничени депозити, противставке фондова и владини фондови за кредитирање.
145
CBBiH Bilten 3
2014.
CBBH Bulletin 3
T10: Bilans stanja CBBiH
- na kraju perioda, u milionima KM -
2014
T10: Balance Sheet of the CBBH
- end of period, KM milion -
AKTIVA
ASSETS
PASIVA
LIABILITIES
Rezervni novac
Reserve Money
Strana
pasiva
Cash
Outside
Monetary
Authorities
Foreign
Liabilities
Mjesec
Year
Month
Foreign
Assets
Claims on
Domestic
Sectors
1
2
3
4
1997.
1998.
1999.
2000.
2001.
2002.
2003.
2004.
2005.
2006.
2007.
2008.
2009.
2010.
2011.
2012.
2013.
2013.
12.
12.
12.
12.
12.
12.
12.
12.
12.
12.
12.
12.
12.
12.
12.
12.
12.
07.
08.
09.
10.
11.
12.
01.
02.
03.
04.
05.
06.
07.
08.
144,1
283,3
867,1
1.027,7
2.735,0
2.511,9
2.820,7
3.506,8
4.252,3
5.479,5
6.726,3
6.323,6
6.239,9
6.485,5
6.451,4
6.536,4
7.096,2
6.611,6
6.850,8
6.926,6
6.902,8
6.911,7
7.096,2
7.051,0
6.974,6
6.981,6
7.106,1
7.115,0
7.171,6
7.514,3
7.721,3
0,0
0,0
0,0
0,0
0,2
0,2
1,0
1,8
1,9
2,3
2,2
2,1
1,9
1,8
1,6
1,6
1,7
1,6
1,6
1,6
1,5
1,5
1,7
1,5
1,5
1,7
1,5
1,4
1,6
1,5
1,4
144,1
283,3
867,1
1.027,7
2.735,1
2.512,0
2.821,7
3.508,5
4.254,3
5.481,8
6.728,5
6.325,6
6.241,8
6.487,3
6.453,0
6.538,0
7.097,8
6.613,2
6.852,4
6.928,2
6.904,3
6.913,2
7.097,8
7.052,5
6.976,1
6.983,2
7.107,6
7.116,4
7.173,3
7.515,8
7.722,8
114,6
167,5
538,4
695,9
1.806,0
1.868,7
1.721,9
1.817,4
1.907,2
2.154,2
2.439,7
2.552,4
2.267,7
2.497,5
2.645,1
2.747,5
2.909,9
2.839,7
2.888,1
2.870,7
2.862,2
2.855,7
2.909,9
2.854,5
2.916,9
2.929,2
2.984,5
2.990,0
3.006,4
3.113,4
3.158,1
160,1
246,5
827,6
957,9
2.542,9
2.318,5
2.609,1
3.240,8
3.972,4
5.056,6
6.229,0
5.704,0
5.648,9
5.899,7
5.848,9
5.801,7
6.401,0
5.992,1
6.254,3
6.273,1
6.249,5
6.246,0
6.401,0
6.276,7
6.336,3
6.307,2
6.445,5
6.433,9
6.419,5
6.852,3
7.042,1
0,0
0,0
0,1
0,2
30,0
1,2
1,0
1,0
1,0
1,0
0,9
1,0
0,9
1,4
1,1
1,2
1,0
2,0
1,6
1,2
1,6
1,4
1,0
1,0
2,0
1,6
1,2
2,0
1,1
1,1
1,1
0,1
7,3
9,1
10,3
48,7
26,7
18,6
44,6
37,7
126,1
74,8
23,4
56,7
69,8
66,2
185,3
258,2
158,9
146,3
198,0
180,3
196,0
258,2
292,1
147,3
181,8
179,2
185,5
232,5
137,9
139,3
0,4
29,5
33,7
58,5
121,5
180,7
214,7
226,5
245,0
301,0
386,4
499,3
502,5
533,9
547,6
575,7
466,3
507,5
498,0
503,4
520,2
517,1
466,3
511,9
521,5
523,1
530,2
542,8
567,4
573,2
589,4
09.
7.764,6
1,6
7.766,2
3.158,2
7.081,2
1,7
142,3
589,1
Godina
2014.
146
Gotovina
izvan
monetarnih
vlasti
Potraživanja
od domaćih
Strana aktiva
sektora
Ukupno
Total
5=
3+4
6
7
Depoziti
centralne
vlade
8
Dionice i
drugi kapital
Ostale
stavke
(neto)
Deposits of
Central
Shares and Other Items
Government Other Equity
(Net)
9
10
11
Ukupno
Total
12 =
7+...+11
-16,6
-0,1
-3,3
0,7
-7,9
-15,1
-21,8
-4,3
-1,8
-2,9
37,4
97,9
33,0
-17,5
-10,8
-25,9
-28,7
-47,4
-47,8
-47,6
-47,4
-47,2
-28,7
-29,3
-31,1
-30,5
-48,4
-47,8
-47,4
-48,8
144,1
283,3
867,1
1.027,7
2.735,1
2.512,0
2.821,7
3.508,5
4.254,3
5.481,8
6.728,5
6.325,6
6.241,8
6.487,3
6.453,0
6.538,0
7.097,8
6.613,2
6.852,4
6.928,2
6.904,3
6.913,2
7.097,8
7.052,5
6.976,1
6.983,2
7.107,6
7.116,4
7.173,3
7.515,8
-49,0
-48,2
7.722,8
7.766,2
Monetarni podaci ažurirani u skladu sa metodologijom MMF-a (Priručnik za monetarnu i
finansijsku statistiku, 2000), od januara 2006. godine.
Monetary data updated according to the IMF methodology (Monetary and Financial Statistics
Manual, 2000), from January 2006.
Napomena: Strana aktiva CBBiH – monetarnih vlasti obuhvata zlato, devize u trezoru CBBiH,
devizne depozite kod inostranih banaka, raspolaganje SDR, strane vrijednosne papire i
ostalo. Potraživanja od domaćih sektora predstavljaju potraživanja od radnika CBBiH za date
dugoročne kredite i potraživanja od komercijalnih banaka po osnovu računa poravnanja.
Rezervni novac (primarni novac ili monetarna baza) čine gotov novac izvan monetarnih
vlasti, depoziti komercijalnih banaka i depoziti ostalih domaćih sektora (osim centralne
vlade) kod monetarnih vlasti. Gotovina izvan banaka predstavlja gotov novac u opticaju
izvan centralne banke (monetarnih vlasti) i gotov novac izvan komercijalnih banaka. Strana
pasiva CBBiH obuhvata kratkoročne obaveze prema nerezidentima, depozite nerezidenata
i ostale kratkoročne obaveze prema nerezidentima i obaveze prema MMF-u (računi 1 i 2).
Depoziti centralne vlade kod CBBiH predstavljaju prenosive i ostale depozite institucija
BiH, vlada entiteta, entitetskih fondova socijalne sigurnosti i Brčko distrikta u domaćoj
valuti. Dionice i drugi kapital obuhvataju dionički kapital, rezultat tekuće godine, opšte i
posebne rezerve i prilagođavanje/ponovno utvrđivanje vrijednosti. Ostale stavke (neto) su
nelocirane (neraspoređene) stavke pasive umanjene za nelocirane (neraspoređene) stavke
aktive.
Note: The CBBH (monetary authorities) foreign assets comprise gold, foreign currency in the CBBH
vault, foreign currency deposits with foreign banks, SDR holdings, foreign securities and other.
Claims on domestic sectors consist of claims on employees of the CBBH for the extended long-term
loans and claims on commercial banks on the basis of settlement accounts.
Reserve money (primary money or monetary base) is comprised of cash outside monetary
authorities, deposits of commercial banks and deposits of other domestic sectors (except for the
central government) with monetary authorities. Cash outside banks represents cash in circulation
outside the Central Bank (monetary authorities) and cash outside commercial banks. The CBBH
foreign liabilities are comprised of short-term liabilities towards non-residents, deposits of nonresidents and other short-term liabilities towards non-residents and liabilities towards the IMF
(Accounts 1 and 2).
Deposits of central government with the CBBH are transferable and other deposits of BH Institutions,
Entity governments, Entity social security funds and those of Brčko District in the local currency
. Shares and other equity comprise the equity, current year result, general and special reserves
and adjustment/revaluation . Other items (net) are unallocated items of liabilities reduced by the
unallocated items of assets.
CBBiH Bilten 3
ЦББиХ Билтен 3
2014.
T10: Bilanca stanja CBBiH
- na kraju razdoblja, u milijunima KM -
2014.
T10: Биланс стања ЦББиХ
- на крају периода, у милионима KМ -
AKTIVA
АКТИВА
PASIVA
ПАСИВА
Rezervni novac
Резервни новац
Godina
Mjesec
Strana
aktiva
Potraživanja
od domaćih
sektora
Gotovina
izvan
monetarnih
Ukupno
vlasti
Готовина
Потраживања
ван
од домаћих
монетарних
сектора
Укупно
власти
5=
4
6
3+4
Strana
pasiva
Depoziti
središnje
vlade
Dionice i
drugi kapital
Ostale
stavke
(neto)
Страна
пасива
Депозити
централне
владе
Акције
и други
капитал
Остале
ставке
(нето)
8
9
10
11
Година
Мјесец
Страна
актива
1
2
3
1997.
1998.
1999.
2000.
2001.
2002.
2003.
2004.
2005.
2006.
2007.
2008.
2009.
2010.
2011.
2012.
2013.
2013.
12.
12.
12.
12.
12.
12.
12.
12.
12.
12.
12.
12.
12.
12.
12.
12.
12.
07.
08.
09.
10.
11.
12.
01.
02.
03.
04.
05.
06.
07.
08.
144,1
283,3
867,1
1.027,7
2.735,0
2.511,9
2.820,7
3.506,8
4.252,3
5.479,5
6.726,3
6.323,6
6.239,9
6.485,5
6.451,4
6.536,4
7.096,2
6.611,6
6.850,8
6.926,6
6.902,8
6.911,7
7.096,2
7.051,0
6.974,6
6.981,6
7.106,1
7.115,0
7.171,6
7.514,3
7.721,3
0,0
0,0
0,0
0,0
0,2
0,2
1,0
1,8
1,9
2,3
2,2
2,1
1,9
1,8
1,6
1,6
1,7
1,6
1,6
1,6
1,5
1,5
1,7
1,5
1,5
1,7
1,5
1,4
1,6
1,5
1,4
144,1
283,3
867,1
1.027,7
2.735,1
2.512,0
2.821,7
3.508,5
4.254,3
5.481,8
6.728,5
6.325,6
6.241,8
6.487,3
6.453,0
6.538,0
7.097,8
6.613,2
6.852,4
6.928,2
6.904,3
6.913,2
7.097,8
7.052,5
6.976,1
6.983,2
7.107,6
7.116,4
7.173,3
7.515,8
7.722,8
114,6
167,5
538,4
695,9
1.806,0
1.868,7
1.721,9
1.817,4
1.907,2
2.154,2
2.439,7
2.552,4
2.267,7
2.497,5
2.645,1
2.747,5
2.909,9
2.839,7
2.888,1
2.870,7
2.862,2
2.855,7
2.909,9
2.854,5
2.916,9
2.929,2
2.984,5
2.990,0
3.006,4
3.113,4
3.158,1
160,1
246,5
827,6
957,9
2.542,9
2.318,5
2.609,1
3.240,8
3.972,4
5.056,6
6.229,0
5.704,0
5.648,9
5.899,7
5.848,9
5.801,7
6.401,0
5.992,1
6.254,3
6.273,1
6.249,5
6.246,0
6.401,0
6.276,7
6.336,3
6.307,2
6.445,5
6.433,9
6.419,5
6.852,3
7.042,1
0,0
0,0
0,1
0,2
30,0
1,2
1,0
1,0
1,0
1,0
0,9
1,0
0,9
1,4
1,1
1,2
1,0
2,0
1,6
1,2
1,6
1,4
1,0
1,0
2,0
1,6
1,2
2,0
1,1
1,1
1,1
09.
7.764,6
1,6
7.766,2
3.158,2
7.081,2
1,7
2014.
7
Ukupno
Укупно
12 =
7+...+11
0,1
7,3
9,1
10,3
48,7
26,7
18,6
44,6
37,7
126,1
74,8
23,4
56,7
69,8
66,2
185,3
258,2
158,9
146,3
198,0
180,3
196,0
258,2
292,1
147,3
181,8
179,2
185,5
232,5
137,9
0,4
29,5
33,7
58,5
121,5
180,7
214,7
226,5
245,0
301,0
386,4
499,3
502,5
533,9
547,6
575,7
466,3
507,5
498,0
503,4
520,2
517,1
466,3
511,9
521,5
523,1
530,2
542,8
567,4
573,2
-16,6
-0,1
-3,3
0,7
-7,9
-15,1
-21,8
-4,3
-1,8
-2,9
37,4
97,9
33,0
-17,5
-10,8
-25,9
-28,7
-47,4
-47,8
-47,6
-47,4
-47,2
-28,7
-29,3
-31,1
-30,5
-48,4
-47,8
-47,4
-48,8
144,1
283,3
867,1
1.027,7
2.735,1
2.512,0
2.821,7
3.508,5
4.254,3
5.481,8
6.728,5
6.325,6
6.241,8
6.487,3
6.453,0
6.538,0
7.097,8
6.613,2
6.852,4
6.928,2
6.904,3
6.913,2
7.097,8
7.052,5
6.976,1
6.983,2
7.107,6
7.116,4
7.173,3
7.515,8
139,3
142,3
589,4
589,1
-49,0
-48,2
7.722,8
7.766,2
Monetarni podaci ažurirani u skladu sa metodologijom MMF-a (Priručnik za monetarnu i
financijsku statistiku 2000), od siječnja 2006. godine.
Монетарни подаци ажурирани у складу са методологијом ММФ-а (Приручник за монетарну и
финансијску статистику, 2000), од јануара 2006. године.
Napomena: Strana aktiva CBBiH – monetarnih vlasti obuhvaća zlato, devize u blagajni
CBBiH, devizne depozite kod stranih banaka, raspolaganje SDR, strane vrijednosne papire i
ostalo. Potraživanja od domaćih sektora predstavljaju potraživanja od radnika CBBiH za date
dugoročne kredite i potraživanja od komercijalnih banaka po osnovi računa poravnanja.
Rezervni novac (primarni novac ili monetarna baza) čine gotov novac izvan monetarnih
vlasti, depoziti komercijalnih banaka i depoziti ostalih domaćih sektora (osim središnje
vlade) kod monetarnih vlasti. Gotovina izvan banaka predstavlja gotov novac u optjecaju
izvan središnje banke (monetarnih vlasti) i gotov novac izvan komercijalnih banaka. Strana
pasiva CBBiH obuhvaća kratkoročne obveze prema nerezidentima, depozite nerezidenata
i ostale kratkoročne obveze prema nerezidentima i obveze prema MMF-u (računi 1 i 2).
Depoziti središnje vlade kod CBBiH predstavljaju prenosive i ostale depozite institucija
BiH, vlada entiteta, entitetskih Fondova socijalne sigurnosti i Brčko distrikta u domaćoj
valuti. Dionice i drugi kapital obuhvaćaju dionički kapital, rezultat tekuće godine, opće i
posebne rezerve i prilagođavanje/ponovno utvrđivanje vrijednosti. Ostale stavke (neto) su
nelocirane (neraspoređene) stavke pasive umanjene za nelocirane (neraspoređene) stavke
aktive.
Напомена: Страна актива ЦББиХ – монетарних власти обухвата злато, девизе у трезору ЦББиХ,
девизне депозите код иностраних банака, располагање SDR, стране хартије од вриједности
и остало. Потраживања од домаћих сектора представљају потраживања од радника ЦББиХ
за дате дугорочне кредите и потраживања од комерцијалних банака по основу рачуна
поравнања. Резервни новац (примарни новац или монетарна база) чине готов новац изван
монетарних власти, депозити комерцијалних банака и депозити осталих домаћих сектора
(осим централне владе) код монетарних власти. Готовина изван банака представља готов новац
у оптицају изван централне банке (монетарних власти) и готов новац изван комерцијалних
банака. Страна пасива ЦББиХ обухвата краткорочне обавезе према нерезидентима, депозите
нерезидената и остале краткорочне обавезе према нерезидентима и обавезе према ММФ-у
(рачуни 1 и 2). Депозити централне владе код ЦББиХ представљају преносиве и остале
депозите институција БиХ, влада ентитета, ентитетских Фондова социјалне сигурности и Брчко
дистрикта у домаћој валути. Акције и други капитал обухватају акцијски капитал, резултат
текуће године, опште и посебне резерве и прилагођавање/поновно утврђивање вриједности.
Остале ставке (нето) су нелоциране (нераспоређене) ставке пасиве умањене за нелоциране
(нераспоређене) ставке активе.
147
CBBiH Bilten 3
2014.
CBBH Bulletin 3
T11: Konsolidovani bilans komercijalnih banaka BiH
- na kraju perioda, u milionima KM -
2014
T11: Consolidated Balance of Commercial Banks in BH
- end of period, KM million Potraživanja
od ostalih
finansijskih
institucija
Potraživanja
od
ostalih
domaćih
sektora
Claims on
Other
Financial
Insitutions
Claims on
Other
Domestic
Sectors
Total
5
6
7
8
9
10 = 3+...+9
657,8
604,6
848,4
960,7
1.364,0
1.468,7
1.561,9
1.906,1
2.096,6
2.357,1
3.558,6
3.106,1
3.190,3
2.814,2
2.724,5
2.507,8
2.637,3
2.525,9
2.527,1
2.413,1
2.558,0
2.468,7
2.637,3
2.569,2
2.539,1
2.375,0
2.349,2
2.439,4
2.368,3
2.448,2
2.552,2
2.428,7
133,8
113,0
36,7
33,8
32,9
60,7
45,6
45,6
50,1
70,3
128,1
266,1
356,0
465,9
905,2
1.236,8
1.380,0
1.255,1
1.294,9
1.318,3
1.307,5
1.314,7
1.380,0
1.376,7
1.417,7
1.406,1
1.458,3
1.474,4
1.516,5
1.520,9
1.585,3
1.702,4
Ukupno
Potraživanja
od
nefinansijskih
privatnih
preduzeća
Claims on
Private
Non-financial
Enterprises
Potraživanja
od
nefinansijskih
javnih
preduzeća
Claims
on Public
Non-financial
Enterprises
4
Potraživanja
od
generalne
vlade
Claims on
General
Government
Strana aktiva
Foreign
Assets
3
Rezerve
Reserves
Mjesec
Godina
AKTIVA
Year
Month
ASSETS
1
2
1997.
1998.
1999.
2000.
2001.
2002.
2003.
2004.
2005.
2006.
2007.
2008.
2009.
2010.
2011.
2012.
2013.
2013.
12.
12.
12.
12.
12.
12.
12.
12.
12.
12.
12.
12.
12.
12.
12.
12.
12.
07.
08.
09.
10.
11.
12.
01.
02.
03.
04.
05.
06.
07.
08.
09.
2014.
148
239,5
207,6
274,7
287,4
871,9
595,2
1.004,6
1.566,6
2.233,9
3.063,6
4.022,9
3.393,3
3.632,0
3.679,8
3.469,7
3.370,4
3.843,7
3.464,0
3.710,0
3.753,4
3.731,9
3.768,5
3.843,7
3.767,9
3.768,2
3.753,4
3.817,1
3.801,5
3.793,4
4.127,0
4.257,9
4.321,9
1099,1
1100,0
1003,2
1673,1
1430,8
1254,7
1166,7
691,7
695,0
634,4
626,7
629,2
636,1
749,1
768,8
789,6
829,6
835,9
832,0
821,4
816,2
813,0
829,6
819,6
831,5
822,9
825,2
827,9
821,7
822,0
828,5
843,5
1034,8
1314,3
1449,4
874,9
1142,8
1442,2
1859,6
2478,2
3244,0
4086,1
5315,7
6.751,6
6.682,5
6.965,5
7.166,9
7.473,1
7.556,4
7.465,8
7.456,2
7.470,9
7.472,1
7.519,4
7.556,4
7.547,3
7.646,2
7.667,1
7.636,3
7.643,3
7.645,7
7.550,8
7.469,4
7.535,0
8,3
5,4
6,3
10,9
20,0
27,8
40,2
60,1
67,9
89,4
159,6
169,2
103,0
80,2
94,0
73,7
67,4
82,4
68,2
69,1
66,9
70,6
67,4
70,2
69,0
70,2
71,4
65,0
71,9
67,5
69,2
68,7
163,6
388,0
285,5
424,2
712,6
1.495,8
2.009,4
2.651,4
3.487,2
4.448,9
5.791,7
6.802,8
6.409,8
6.423,0
6.768,9
6.873,3
7.131,8
6.995,9
7.013,1
7.059,5
7.090,8
7.113,9
7.131,8
7.121,6
7.135,1
7.221,3
7.262,3
7.327,3
7.390,0
7.430,8
7.434,7
7.476,5
3336,9
3733,0
3904,3
4265,0
5574,9
6345,0
7688,0
9399,8
11.874,6
14.749,7
19.603,2
21.118,3
21.009,6
21.177,6
21.898,1
22.324,6
23.446,3
22.624,9
22.901,5
22.905,8
23.043,4
23.068,9
23.446,3
23.272,6
23.406,7
23.315,9
23.419,8
23.578,7
23.607,4
23.967,2
24.197,2
24.376,7
Monetarni podaci ažurirani u skladu sa metodologijom MMF-a (Priručnik za monetarnu i
finansijsku statistiku, 2000), od januara 2006. godine.
Monetary data updated according to the IMF methodology (Monetary and Financial Statistics
Manual, 2000), from January 2006.
Vidi napomenu na strani 244
See note on page 244
Napomena: Konsolidovani bilans komercijalnih banaka obuhvata konsolidovane bilanse
komercijalnih banaka Glavne jedinice Sarajevo, Glavne jedinice Mostar, Glavne banke Republike
Srpske, Brčko distrikta (od jula 2001. do novembra 2002), NBRS (do decembra 1998) i NBBiH (do
novembra 2002). Konsolidovana su međusobna potraživanja i obaveze između komercijalnih
banaka. Rezerve banaka sastoje se od gotovine u trezorima banaka i depozita banaka kod
CBBiH.
Strana aktiva komercijalnih banaka obuhvata: devize u trezorima, prenosive i ostale depozite
u stranoj valuti kod nerezidenata, kredite nerezidentima, vrijednosne papire nerezidenata u
stranoj valuti i ostala potraživanja od nerezidenata. Potraživanja od generalne vlade obuhvataju
potraživanja od svih nivoa vlada: centralne vlade (institucije BiH, vlade entiteta, entitetskih
fondova socijalne sigurnosti i Brčko distrikta) i necentralne vlade (vlada kantona i opštinskih
vlada). Potraživanja od ostalih domaćih sektora obuhvataju: potraživanja od nefinansijskih
javnih preduzeća, nefinansijskih privatnih preduzeća, ostalih finansijskih institucija i ostalih
domaćih sektora (stanovništva, neprofitnih institucija i ostalih neklasifikovanih sektora).
Bilans stanja komercijalnih banaka Federacije BiH sadrži pored aktivnog podbilansa i podatke
pasivnog podbilansa. Pasivni podbilans sadrži obaveze po stranim kreditima i staroj deviznoj
štednji građana do 31. marta 1992. Ove obaveze će preuzeti Ministarstvo finansija Federacije
BiH u procesu privatizacije u skladu s entitetskim Zakonom o početnom bilansu preduzeća i
banaka i Zakonom o privatizaciji.
Note: Consolidated balance sheet of commercial banks includes consolidated balance sheets of
commercial banks covered by Main Unit Sarajevo, Main Unit Mostar, Main Bank RS, Brčko District
(from July 2001 until November 2002), NBRS (until December 1998) and the NBBH (until November
2002). Mutual claims and liabilities among the commercial banks have been consolidated. Banks’
reserves consist of cash in the banks’ vaults and banks’ deposits with the CBBH.
Foreign assets of commercial banks include: foreign currency in the vaults, transferable and other
deposits in foreign currency with nonresidents, loans to nonresidents, securities of non-residents
in foreign currency, and other claims on non-residents. Claims on general government include
claims on all levels of government: the central government (BH Institutions, Entities’ governments,
Entity social security funds and those of Brčko District) and non-central governments (canton
and municipality governments). Claims on other domestic sectors include: claims on public nonfinancial enterprises, private non-financial enterprises, other financial institutions and claims on
other domestic sectors (households, non-profit institutions and other non-classified sectors).
Balance sheets of commercial banks of Federation of BH in addition to active sub-balance sheets
includes data from passive sub-balance sheets as well. Passive sub-balance sheets include liabilities
arising from foreign loans as well as liabilities arising from frozen foreign currency savings deposits
of citizens until 31 March 1992. These liabilities will be taken over, in the process of privatisation, by
Ministry of Finance of BH Federation in accordance with the Entity Law on Opening Balance Sheets
of Enterprises and Banks and Entity Law on Privatisation.
CBBiH Bilten 3
ЦББиХ Билтен 3
2014.
T11: Konsolidirana bilanca komercijalnih banaka BiH
- na kraju razdoblja, u milijunima KM -
2014.
T11: Консолидовани биланс комерцијалних банака БиХ
- на крају периода, у милионима KМ Potraživanja
od ostalih
financijskih
institucija
Potraživanja
od
ostalih
domaćih
sektora
Потраживања
од
нефинансијских
приватних
предузећа
Потраживања
од осталих
финансијских
институција
Потраживања
од осталих
домаћих
сектора
Укупно
6
7
8
9
10 = 3+...+9
1997.
1998.
1999.
2000.
2001.
2002.
2003.
2004.
2005.
2006.
2007.
2008.
2009.
2010.
2011.
2012.
2013.
2013.
12.
12.
12.
12.
12.
12.
12.
12.
12.
12.
12.
12.
12.
12.
12.
12.
12.
07.
08.
09.
10.
11.
12.
01.
02.
03.
04.
05.
06.
07.
08.
09.
Ukupno
Potraživanja
od
nefinancijskih
privatnih
poduzeća
Потраживања
од
нефинансијских
јавних
предузећа
5
Potraživanja
od
generalne
vlade
Потраживања
од генералне
владе
4
Strana
aktiva
Страна
актива
3
Rezerve
Резерве
2
Mjesec
Мјесец
1
Godina
Година
Potraživanja
od
nefinancijskih
javnih
poduzeća
AKTIVA
АКТИВА
2014.
239,5
207,6
274,7
287,4
871,9
595,2
1.004,6
1.566,6
2.233,9
3.063,6
4.022,9
3.393,3
3.632,0
3.679,8
3.469,7
3.370,4
3.843,7
3.464,0
3.710,0
3.753,4
3.731,9
3.768,5
3.843,7
3.767,9
3.768,2
3.753,4
3.817,1
3.801,5
3.793,4
4.127,0
4.257,9
4.321,9
657,8
604,6
848,4
960,7
1.364,0
1.468,7
1.561,9
1.906,1
2.096,6
2.357,1
3.558,6
3.106,1
3.190,3
2.814,2
2.724,5
2.507,8
2.637,3
2.525,9
2.527,1
2.413,1
2.558,0
2.468,7
2.637,3
2.569,2
2.539,1
2.375,0
2.349,2
2.439,4
2.368,3
2.448,2
2.552,2
2.428,7
133,8
113,0
36,7
33,8
32,9
60,7
45,6
45,6
50,1
70,3
128,1
266,1
356,0
465,9
905,2
1.236,8
1.380,0
1.255,1
1.294,9
1.318,3
1.307,5
1.314,7
1.380,0
1.376,7
1.417,7
1.406,1
1.458,3
1.474,4
1.516,5
1.520,9
1.585,3
1.702,4
1099,1
1100,0
1003,2
1673,1
1430,8
1254,7
1166,7
691,7
695,0
634,4
626,7
629,2
636,1
749,1
768,8
789,6
829,6
835,9
832,0
821,4
816,2
813,0
829,6
819,6
831,5
822,9
825,2
827,9
821,7
822,0
828,5
843,5
1034,8
1314,3
1449,4
874,9
1142,8
1442,2
1859,6
2478,2
3244,0
4086,1
5315,7
6.751,6
6.682,5
6.965,5
7.166,9
7.473,1
7.556,4
7.465,8
7.456,2
7.470,9
7.472,1
7.519,4
7.556,4
7.547,3
7.646,2
7.667,1
7.636,3
7.643,3
7.645,7
7.550,8
7.469,4
7.535,0
8,3
5,4
6,3
10,9
20,0
27,8
40,2
60,1
67,9
89,4
159,6
169,2
103,0
80,2
94,0
73,7
67,4
82,4
68,2
69,1
66,9
70,6
67,4
70,2
69,0
70,2
71,4
65,0
71,9
67,5
69,2
68,7
163,6
388,0
285,5
424,2
712,6
1.495,8
2.009,4
2.651,4
3.487,2
4.448,9
5.791,7
6.802,8
6.409,8
6.423,0
6.768,9
6.873,3
7.131,8
6.995,9
7.013,1
7.059,5
7.090,8
7.113,9
7.131,8
7.121,6
7.135,1
7.221,3
7.262,3
7.327,3
7.390,0
7.430,8
7.434,7
7.476,5
3336,9
3733,0
3904,3
4265,0
5574,9
6345,0
7688,0
9399,8
11.874,6
14.749,7
19.603,2
21.118,3
21.009,6
21.177,6
21.898,1
22.324,6
23.446,3
22.624,9
22.901,5
22.905,8
23.043,4
23.068,9
23.446,3
23.272,6
23.406,7
23.315,9
23.419,8
23.578,7
23.607,4
23.967,2
24.197,2
24.376,7
Monetarni podaci ažurirani u skladu sa metodologijom MMF-a (Priručnik za monetarnu i
financijsku statistiku 2000), od siječnja 2006. godine.
Монетарни подаци ажурирани у складу са методологијом ММФ-а (Приручник за монетарну и
финансијску статистику, 2000), од јануара 2006. године.
Vidi napomenu na strani 245
Види напомену на страни 245
Napomena: Konsolidirana bilanca komercijalnih banaka obuhvaća konsolidirane bilance
komercijalnih banaka Glavne jedinice Sarajevo, Glavne jedinice Mostar, Glavne banke
Republike Srpske, Brčko distrikta (od srpnja 2001. do studenog 2002), NBRS (do prosinca
1998) i NBBiH (do studenog 2002). Konsolidirana su međusobna potraživanja i obveze
između komercijalnih banaka. Rezerve banaka sastoje se od gotovine u blagajnama
banaka i depozita banaka kod CBBiH. Strana aktiva komercijalnih banaka obuhvaća:
devize u blagajnama, prenosive i ostale depozite u stranoj valuti kod nerezidenata, kredite
nerezidentima, vrijednosne papire nerezidenata u stranoj valuti i ostala potraživanja od
nerezidenata. Potraživanja od generalne vlade obuhvaćaju potraživanja od svih razina
vlada: središnje vlade (institucije BiH, vlade entiteta, entitetskih fondova socijalne sigurnosti
i Brčko distrikta) i nesredišnje vlade (vlada kantona i općinskih vlada). Potraživanja od
ostalih domaćih sektora obuhvaćaju: potraživanja od nefinancijskih javnih poduzeća,
nefinancijskih privatnih poduzeća, ostalih financijskih institucija i ostalih domaćih sektora
(stanovništva, neprofitnih institucija i ostalih neklasificiranih sektora). Bilanca stanja
komercijalnih banaka Federacije BiH sadrži pored aktivne podbilance i podatke pasivne
podbilance. Pasivna podbilanca sadrži obveze po stranim kreditima i staroj deviznoj štednji
građana do 31. ožujka 1992. Ove obveze će preuzeti Ministarstvo financija Federacije BiH u
procesu privatizacije u skladu s entitetskim Zakonom o početnoj bilanci poduzeća i banaka
i Zakonom o privatizaciji.
Напомена: Консолидовани биланс комерцијалних банака обухвата консолидоване билансе
комерцијалних банака Главне јединице Сарајево, Главне јединице Мостар, Главне банке
Републике Српске, Брчко дистрикта (од јула 2001. до новембра 2002), НБРС (до децембра 1998)
и НББиХ (до новембра 2002). Консолидована су међусобна потраживања и обавезе између
комерцијалних банака. Резерве банака састоје се од готовине у трезорима банака и депозита
банака код ЦББиХ. Страна актива комерцијалних банака обухвата: девизе у трезорима,
преносиве и остале депозите у страној валути код нерезидената, кредите нерезидентима,
хартије од вриједности нерезидената у страној валути и остала потраживања од нерезидената.
Потраживања од генералне владе обухватају потраживања од свих нивоа влада: централне
владе (институције БиХ, владе ентитета, ентитетских фондова социјалне сигурности и Брчко
дистрикта) и нецентралне владе (влада кантона и општинских влада). Потраживања од
осталих домаћих сектора обухватају: потраживања од нефинансијских јавних предузећа,
нефинансијских приватних предузећа, осталих финансијских институција и осталих домаћих
сектора (становништва, непрофитних институција и осталих некласификованих сектора).
Биланс стања комерцијалних банака Федерације БиХ садржи поред активног подбиланса и
податке пасивног подбиланса. Пасивни подбиланс садржи обавезе по страним кредитима и
старој девизној штедњи грађана до 31. марта 1992. Ове обавезе ће преузети Министарство
финансија Федерације БиХ у процесу приватизације у складу с ентитетским Законом о
почетном билансу предузећа и банака и Законом о приватизацији.
149
CBBiH Bilten 3
2014.
CBBH Bulletin 3
T11: Konsolidovani bilans komercijalnih banaka BiH
- na kraju perioda, u milionima KM -
2014
T11: Consolidated Balance of Commercial Banks in BH
- end of period, in KM million -
10
11
12
13=3+...+12
1.043,4
1.310,9
1.257,0
1.096,2
1.118,8
1.213,6
1.305,4
1.472,1
1.712,5
1.607,9
1.979,7
2.285,9
2.333,1
2.521,9
3.058,7
3.204,7
3.362,4
3.370,2
3.376,4
3.338,5
3.353,2
3.397,1
3.362,4
3.396,1
3.416,2
3.442,1
3.452,8
3.484,4
3.471,0
3.479,5
3.491,1
3.527,4
-428,5
-676,8
-700,6
-366,4
-341,2
-386,6
-420,4
-301,8
-273,4
185,9
255,2
308,4
379,8
738,2
990,8
1.130,7
1.424,1
1.208,9
1.271,3
1.325,8
1.312,9
1.364,2
1.424,1
1.426,5
1.451,5
1.444,5
1.503,9
1.504,9
1.532,1
1.566,8
1.576,3
1.579,5
Ukupno
Total
0,0
0,0
0,0
0,0
0,0
0,0
0,0
0,0
0,0
114,0
106,1
264,3
446,7
595,1
675,3
712,4
707,9
710,3
712,7
713,7
713,6
719,9
707,9
702,7
702,5
704,5
702,4
703,9
701,8
704,7
713,8
701,1
Ostale stavke
(neto)
14,2
10,6
8,7
4,4
0,1
0,1
0,0
0,0
0,0
0,0
5,2
17,9
13,6
9,1
0,0
0,0
0,0
0,0
0,0
0,0
0,0
0,0
0,0
0,0
0,0
0,0
0,0
0,0
0,0
0,0
0,0
0,0
Other Items
(Net)
363,3
467,0
577,3
428,2
907,7
974,4
1.102,5
1.604,6
1.999,4
3.105,4
3.661,1
3.864,7
4.241,0
4.526,4
4.846,9
5.042,2
5.203,1
5.040,3
5.082,6
5.081,1
5.133,1
5.146,9
5.203,1
5.237,0
5.230,0
5.248,3
5.267,3
5.304,8
5.231,5
5.225,7
5.269,7
5.275,5
Dionice i drugi
kapital
9
Shares
and Other
Equity
8
Strana
pasiva
Krediti
Loans
7
Foreign
Liabilities
Vrijednosni
papiri
Securities
Ostali depoziti
drugih domaćih
sektora u
stranoj valuti
Other Dep.
Other
Domestic
Sectors in
For. Curr.
Prenosivi
depoziti drugih
domaćih sektora u domaćoj
valuti
Prenosivi
depoziti
drugih domaćih
sektora u
stranoj valuti
Ostali
depoziti
drugih domaćih
sektora u
domaćoj valuti
Depoziti
centralne
vlade
Mjesec
Godina
PASIVA
Month
Deposits
of Central
Government
1
2
3
1997.
1998.
1999.
2000.
2001.
2002.
2003.
2004.
2005.
2006.
2007.
2008.
2009.
2010.
2011.
2012.
2013.
2013.
12.
12.
12.
12.
12.
12.
12.
12.
12.
12.
12.
12.
12.
12.
12.
12.
12.
07.
08.
09.
10.
11.
12.
01.
02.
03.
04.
05.
06.
07.
08.
09.
233,6
222,2
170,1
143,2
277,5
390,3
473,1
419,4
533,4
853,3
2.335,0
1.749,7
1.397,9
1.121,7
955,7
847,2
717,8
769,3
743,9
720,0
771,0
736,3
717,8
787,3
833,4
833,9
889,5
886,2
862,7
1.174,9
1.149,2
1.070,5
2014.
150
Transf.
Dep. Other
Domestic
Sectors in
Dom. Curr.
Transf.
Dep. Other
Domestic
Sectors in
For. Curr.
Other Dep.
Other
Domestic
Sectors in
Dom. Curr.
Year
LIABILITIES
4
139,2
147,5
584,6
749,9
1.016,2
1.270,3
1.510,3
1.862,9
2.370,5
2.751,0
3.534,4
3.381,4
3.530,3
3.680,5
3.807,9
3.714,8
4.137,4
3.937,5
4.117,6
4.110,5
4.057,3
4.037,3
4.137,4
4.093,8
4.047,7
4.110,8
4.088,0
4.152,5
4.119,9
4.166,6
4.372,4
4.517,7
5
448,5
637,9
465,5
554,5
928,5
817,1
818,3
988,1
1.154,8
692,0
834,5
1.108,0
1.078,7
1.210,6
1.100,1
1.053,0
1.189,3
1.116,2
1.110,5
1.133,3
1.168,8
1.170,1
1.189,3
1.150,0
1.266,5
1.154,9
1.125,0
1.183,6
1.214,9
1.264,1
1.226,0
1.258,6
6
9,6
8,0
22,4
77,9
140,9
272,2
461,9
703,4
818,1
1.365,4
1.726,5
1.776,2
1.844,3
1.991,0
2.285,7
2.672,7
3.006,3
2.761,6
2.809,9
2.888,1
2.931,7
2.965,4
3.006,3
3.065,3
3.073,2
3.086,2
3.074,8
3.089,9
3.108,3
3.177,2
3.173,3
3.165,7
1.513,8
1.605,8
1.519,3
1.577,1
1.526,5
1.793,7
2.437,0
2.651,1
3.559,3
4.074,8
5.165,7
6.361,9
5.744,1
4.783,2
4.176,9
3.947,0
3.697,9
3.710,5
3.676,5
3.594,8
3.601,7
3.531,7
3.697,9
3.413,8
3.385,7
3.290,8
3.316,1
3.268,4
3.365,2
3.207,7
3.225,5
3.280,7
3.336,9
3.733,0
3.904,3
4.265,0
5.574,9
6.345,0
7.688,0
9.399,8
11.874,6
14.749,7
19.603,2
21.118,3
21.009,6
21.177,6
21.898,1
22.324,6
23.446,3
22.624,9
22.901,5
22.905,8
23.043,4
23.068,9
23.446,3
23.272,6
23.406,7
23.315,9
23.419,8
23.578,7
23.607,4
23.967,2
24.197,2
24.376,7
Monetarni podaci ažurirani u skladu sa metodologijom MMF-a (Priručnik za monetarnu i
finansijsku statistiku, 2000), od januara 2006. godine.
Monetary data updated according to the IMF methodology (Monetary and Financial Statistics
Manual, 2000), from January 2006.
Vidi napomenu na strani 244
See note on page 244
Napomena: Depoziti centralne vlade uključuju prenosive i ostale depozite u domaćoj i
stranoj valuti institucija BiH, vlada entiteta, entitetskih fondova socijalne sigurnosti/zaštite i
Brčko distrikta. Prenosivi i ostali depoziti drugih domaćih sektora u domaćoj i stranoj valuti
predstavljaju obaveze banaka prema necentralnoj vladi (kantona i opština), nefinansijskim
javnim preduzećima, nefinansijskim privatnim preduzećima, ostalim finansijskim institucijama i
ostalim domaćim sektorima (stanovništvu, neprofitnim institucijama i ostalim neklasifikovanim
sektorima).
Strana pasiva komercijalnih banaka obuhvata obaveze banaka prema nerezidentima po osnovu
prenosivih i ostalih depozita, kredita, vrijednosnih papira, trgovinskih kredita i avansa i ostalih
računa dugovanja. Prema novoj metodologiji, krediti na strani pasive su prikazani kao poseban
finansijski instrument, uz koje se dodaje obračunata kamata.
Dionice i drugi kapital obuhvataju dionički kapital, zadržani prihod, rezultat tekuće godine,
opšte i posebne rezerve i prilagođavanje/ponovno utvrđivanje vrijednosti. Ostale stavke (neto)
su nelocirane (neraspoređene) stavke pasive umanjene za nelocirane (neraspoređene) stavke
aktive. Ostale stavke (neto) takođe obuhvataju i ograničene depozite.
Note: Central government deposits include transferable and other deposits in the local and
foreign currency of BH Institutions, Entity governments, Entity Social security funds and those of
Brčko District . Transferable and other deposits of other domestic sectors in domestic and foreign
currency represent banks liabilities towards non-central government (canton and municipality
governments), public non financial enterprises, private non financial enterprises, other financial
institutions and other domestic sectors (households, nonprofit institutions and other nonclassified sectors).
Foreign liabilities of commercial banks include banks liabilities to nonresidents based on
transferable and other deposits, loans, securities ,trade loans and advance payments and other
accounts payable. According to a new methodology, loans are presented in liabilities as a
separate financial instrument, with which the calculated interest is added.
Shares and other equity comprises equity, retained earnings, current year result, general and
special reserves and adjustment/revaluation. Other items (net) are unallocated items of liabilities
reduced by the unallocated items of assets. Restricted deposits are also included in other items
(net).
CBBiH Bilten 3
ЦББиХ Билтен 3
2014.
T11: Konsolidirana bilanca komercijalnih banaka BiH
- na kraju razdoblja, u milijunima KM -
2014.
T11: Консолидовани биланс комерцијалних банака БиХ
- на крају периода, у милионима KМ -
10
11
12
13=3+...+12
1.043,4
1.310,9
1.257,0
1.096,2
1.118,8
1.213,6
1.305,4
1.472,1
1.712,5
1.607,9
1.979,7
2.285,9
2.333,1
2.521,9
3.058,7
3.204,7
3.362,4
3.370,2
3.376,4
3.338,5
3.353,2
3.397,1
3.362,4
3.396,1
3.416,2
3.442,1
3.452,8
3.484,4
3.471,0
3.479,5
3.491,1
3.527,4
-428,5
-676,8
-700,6
-366,4
-341,2
-386,6
-420,4
-301,8
-273,4
185,9
255,2
308,4
379,8
738,2
990,8
1.130,7
1.424,1
1.208,9
1.271,3
1.325,8
1.312,9
1.364,2
1.424,1
1.426,5
1.451,5
1.444,5
1.503,9
1.504,9
1.532,1
1.566,8
1.576,3
1.579,5
Ukupno
Укупно
0,0
0,0
0,0
0,0
0,0
0,0
0,0
0,0
0,0
114,0
106,1
264,3
446,7
595,1
675,3
712,4
707,9
710,3
712,7
713,7
713,6
719,9
707,9
702,7
702,5
704,5
702,4
703,9
701,8
704,7
713,8
701,1
Ostale stavke
(neto)
14,2
10,6
8,7
4,4
0,1
0,1
0,0
0,0
0,0
0,0
5,2
17,9
13,6
9,1
0,0
0,0
0,0
0,0
0,0
0,0
0,0
0,0
0,0
0,0
0,0
0,0
0,0
0,0
0,0
0,0
0,0
0,0
Остале ставке
(нето)
363,3
467,0
577,3
428,2
907,7
974,4
1.102,5
1.604,6
1.999,4
3.105,4
3.661,1
3.864,7
4.241,0
4.526,4
4.846,9
5.042,2
5.203,1
5.040,3
5.082,6
5.081,1
5.133,1
5.146,9
5.203,1
5.237,0
5.230,0
5.248,3
5.267,3
5.304,8
5.231,5
5.225,7
5.269,7
5.275,5
Dionice i drugi
kapital
9
Акције и други
капитал
8
Strana pasiva
Krediti
Кредити
7
Страна пасива
Vrijednosni
papiri
Хартије од
вриједности
Ostali depoziti
drugih domaćih
sektora u
stranoj valuti
Остали
депозити
других домаћих
сектора у
страној валути
Ostali depoziti
drugih domaćih
sektora u
domaćoj valuti
Prenosivi
depoziti drugih
domaćih sektora
u stranoj valuti
Prenosivi
depoziti drugih
domaćih sektora u domaćoj
valuti
Depoziti
središnje vlade
Mjesec
Godina
PASIVA
Мјесец
Депозити
централне
владе
1
2
3
1997.
1998.
1999.
2000.
2001.
2002.
2003.
2004.
2005.
2006.
2007.
2008.
2009.
2010.
2011.
2012.
2013.
2013.
12.
12.
12.
12.
12.
12.
12.
12.
12.
12.
12.
12.
12.
12.
12.
12.
12.
07.
08.
09.
10.
11.
12.
01.
02.
03.
04.
05.
06.
07.
08.
09.
233,6
222,2
170,1
143,2
277,5
390,3
473,1
419,4
533,4
853,3
2.335,0
1.749,7
1.397,9
1.121,7
955,7
847,2
717,8
769,3
743,9
720,0
771,0
736,3
717,8
787,3
833,4
833,9
889,5
886,2
862,7
1.174,9
1.149,2
1.070,5
2014.
Преносиви
депозити
других домаћих
сектора у
домаћој валути
Преносиви
депозити
других домаћих
сектора у
страној валути
Остали
депозити
других домаћих
сектора у
домаћој валути
Година
ПАСИВА
4
139,2
147,5
584,6
749,9
1.016,2
1.270,3
1.510,3
1.862,9
2.370,5
2.751,0
3.534,4
3.381,4
3.530,3
3.680,5
3.807,9
3.714,8
4.137,4
3.937,5
4.117,6
4.110,5
4.057,3
4.037,3
4.137,4
4.093,8
4.047,7
4.110,8
4.088,0
4.152,5
4.119,9
4.166,6
4.372,4
4.517,7
5
448,5
637,9
465,5
554,5
928,5
817,1
818,3
988,1
1.154,8
692,0
834,5
1.108,0
1.078,7
1.210,6
1.100,1
1.053,0
1.189,3
1.116,2
1.110,5
1.133,3
1.168,8
1.170,1
1.189,3
1.150,0
1.266,5
1.154,9
1.125,0
1.183,6
1.214,9
1.264,1
1.226,0
1.258,6
6
9,6
8,0
22,4
77,9
140,9
272,2
461,9
703,4
818,1
1.365,4
1.726,5
1.776,2
1.844,3
1.991,0
2.285,7
2.672,7
3.006,3
2.761,6
2.809,9
2.888,1
2.931,7
2.965,4
3.006,3
3.065,3
3.073,2
3.086,2
3.074,8
3.089,9
3.108,3
3.177,2
3.173,3
3.165,7
1.513,8
1.605,8
1.519,3
1.577,1
1.526,5
1.793,7
2.437,0
2.651,1
3.559,3
4.074,8
5.165,7
6.361,9
5.744,1
4.783,2
4.176,9
3.947,0
3.697,9
3.710,5
3.676,5
3.594,8
3.601,7
3.531,7
3.697,9
3.413,8
3.385,7
3.290,8
3.316,1
3.268,4
3.365,2
3.207,7
3.225,5
3.280,7
3.336,9
3.733,0
3.904,3
4.265,0
5.574,9
6.345,0
7.688,0
9.399,8
11.874,6
14.749,7
19.603,2
21.118,3
21.009,6
21.177,6
21.898,1
22.324,6
23.446,3
22.624,9
22.901,5
22.905,8
23.043,4
23.068,9
23.446,3
23.272,6
23.406,7
23.315,9
23.419,8
23.578,7
23.607,4
23.967,2
24.197,2
24.376,7
Monetarni podaci ažurirani u skladu sa metodologijom MMF-a (Priručnik za monetarnu i
financijsku statistiku 2000), od siječnja 2006. godine.
Монетарни подаци ажурирани у складу са методологијом ММФ-а (Приручник за монетарну
и финансијску статистику, 2000), од јануара 2006. године.
Vidi napomenu na strani 245
Види напомену на страни 245
Napomena: Depoziti središnje vlade uključuju prenosive i ostale depozite u domaćoj i
stranoj valuti institucija BiH, vlada entiteta, entitetskih fondova socijalne sigurnosti i Brčko
distrikta. Prenosivi i ostali depoziti drugih domaćih sektora u domaćoj i stranoj valuti
predstavljaju obveze banaka prema nesredišnjoj vladi (kantona i općina), nefinancijskim
javnim poduzećima, nefinancijskim privatnim poduzećima, ostalim financijskim
institucijama i ostalim domaćim sektorima (stanovništvu, neprofitnim institucijama i ostalim
neklasificiranim sektorima). Strana pasiva komercijalnih banaka obuhvaća obveze banaka
prema nerezidentima po osnovi prenosivih i ostalih depozita, kredita, vrijednosnih papira,
trgovinskih kredita i avansa i ostalih računa dugovanja. Prema novoj metodologiji, krediti na
strani pasive su prikazani kao poseban financijski instrument, uz koje se dodaje obračunata
kamata.
Dionice i drugi kapital obuhvaćaju dionički kapital, zadržani prihod, rezultat tekuće godine,
opće i posebne rezerve i prilagođavanje/ponovno utvrđivanje vrijednosti. Ostale stavke
(neto) su nelocirane (neraspoređene) stavke pasive umanjene za nelocirane (neraspoređene)
stavke aktive. Ostale stavke (neto) također obuhvaćaju i ograničene depozite.
Напомена: Депозити централне владе укључују преносиве и остале депозите у домаћој и
страној валути институција БиХ, влада ентитета, ентитетских фондова социјалне сигурности
и Брчко дистрикта. Преносиви и остали депозити других домаћих сектора у домаћој и
страној валути представљају обавезе банака према нецентралној влади (кантона и општина),
нефинансијским јавним предузећима, нефинансијским приватним предузећима, осталим
финансијским институцијама и осталим домаћим секторима (становништву, непрофитним
институцијама и осталим некласификованим секторима). Страна пасива комерцијалних
банака обухвата обавезе банака према нерезидентима по основу преносивих и осталих
депозита, кредита, хартија од вриједности, трговинских кредита и аванса и осталих рачуна
дуговања. Према новој методологији, кредити на страни пасиве су приказани као посебан
финансијски инструмент, уз које се додаје обрачуната камата.
Акције и други капитал обухватају акционарски капитал, задржани приход, резултат текуће
године, опште и посебне резерве и прилагођавање/поновно утврђивање вриједности.
Остале ставке (нето) су нелоциране (нераспоређене) ставке пасиве умањене за нелоциране
(нераспоређене) ставке активе. Остале ставке (нето) такође обухватају и ограничене депозите.
151
CBBiH Bilten 3
2014.
CBBH Bulletin 3
T12: Konsolidovani bilans komercijalnih banaka FBiH
- na kraju perioda, u milionima KM -
2014
T12: Consolidated Balance of Commercial Banks in FBH
- end of period, KM million -
Potraživanja
od ostalih
finansijskih
institucija
Potraživanja
od ostalih
domaćih
sektora
Claims on
Other Financial
Institutions
Claims on
Other Domestic
Sectors
Total
5
6
7
8
9
10 = 3+...+9
1.087,4
1.091,0
993,5
1.033,8
811,6
733,4
639,8
599,3
619,6
587,7
577,2
574,2
576,5
656,3
691,3
663,0
669,3
677,7
674,8
664,8
657,7
653,6
669,3
656,4
663,8
656,2
660,7
662,9
661,2
663,0
667,5
680,3
536,4
550,9
527,1
584,5
811,2
1.143,3
1.506,9
1.973,3
2.478,2
3.066,6
4.043,8
5.017,1
4.909,3
5.034,8
5.220,0
5.403,4
5.409,4
5.325,2
5.289,6
5.343,5
5.333,2
5.332,8
5.409,4
5.393,9
5.484,5
5.501,8
5.501,3
5.477,9
5.479,8
5.424,4
5.358,9
5.439,4
Ukupno
Potraživanja od
nefinansijskih
privatnih
preduzeća
Claims on
Private
Non-financial
Enterprises
Potraživanja od
nefinansijskih
javnih
preduzeća
Claims on
Public
Non-financial
Enterprises
Potraživanja od
generalne
vlade
Claims on
General
Government
Strana aktiva
Rezerve
Mjesec
Godina
AKTIVA
Reserves
Foreign Assets
3
4
239,5
202,1
264,0
265,5
792,4
511,8
814,9
1.291,9
1.809,4
2.389,8
2.996,0
2.454,0
2.683,9
2.850,0
2.606,8
2.414,7
2.944,4
2.629,6
2.855,6
2.849,7
2.852,9
2.894,6
2.944,4
2.862,7
2.795,2
2.830,1
2.879,3
2.899,5
2.862,6
3.117,1
3.177,1
3.241,5
447,0
416,6
750,1
854,1
1.214,1
1.301,5
1.366,5
1.690,5
1.802,7
2.017,0
2.027,0
1.987,9
2.489,3
2.182,4
2.217,7
1.988,3
1.953,7
1.883,5
1.882,2
1.787,9
1.857,0
1.811,2
1.953,7
1.913,0
1.906,8
1.761,4
1.766,7
1.825,7
1.767,1
1.775,9
1.841,3
1.716,4
Year
2
1
1997.
1998.
1999.
2000.
2001.
2002.
2003.
2004.
2005.
2006.
2007.
2008.
2009.
2010.
2011.
2012.
2013.
2013.
12.
12.
12.
12.
12.
12.
12.
12.
12.
12.
12.
12.
12.
12.
12.
12.
12.
07.
08.
09.
10.
11.
12.
01.
02.
03.
04.
05.
06.
07.
08.
09.
2014.
152
Month
ASSETS
23,7
29,0
28,4
22,1
29,2
41,1
35,6
34,0
37,4
30,7
34,8
81,2
85,5
152,3
280,3
412,9
441,0
372,5
380,9
404,2
402,4
405,5
441,0
437,7
460,2
472,3
499,9
507,3
500,9
523,7
590,3
654,6
8,3
5,4
6,3
8,5
16,5
23,3
35,0
54,7
64,2
71,6
138,8
129,9
79,2
62,9
68,2
47,6
43,3
55,1
40,1
41,4
38,4
42,1
43,3
44,8
42,8
45,1
46,0
39,9
46,3
41,8
43,7
42,2
132,1
258,4
270,8
373,7
668,6
1.325,0
1.701,6
2.203,9
2.828,9
3.552,9
4.569,2
5.252,5
4.869,2
4.807,0
5.086,2
5.134,9
5.252,0
5.205,3
5.209,2
5.229,3
5.239,1
5.243,8
5.252,0
5.230,5
5.227,3
5.266,3
5.298,7
5.344,2
5.378,2
5.407,3
5.409,3
5.444,6
2.474,3
2.553,5
2.840,1
3.142,2
4.343,7
5.079,4
6.100,2
7.847,6
9.640,4
11.716,2
14.386,8
15.497,0
15.692,9
15.745,6
16.170,5
16.064,8
16.713,1
16.148,9
16.332,4
16.320,8
16.380,7
16.383,6
16.713,1
16.539,0
16.580,6
16.533,2
16.652,6
16.757,4
16.696,2
16.953,1
17.088,3
17.218,9
Monetarni podaci ažurirani u skladu sa metodologijom MMF-a (Priručnik za
monetarnu i finansijsku statistiku, 2000), od januara 2006. godine.
Monetary data updated according to the IMF methodology (Monetary and Financial
Statistics Manual, 2000), from January 2006.
Vidi napomenu na strani 244
See note on page 244
Napomena: Konsolidovani bilans komercijalnih banaka FBiH obuhvata
konsolidovane bilanse komercijalnih banaka Glavne jedinice Sarajevo i Glavne
jedinice Mostar. Za sve pozicije vrijedi napomena iz tabele T11.
Note: Consolidated Balance Sheet of FBH commercial banks includes Consolidated
Balance Sheets of commercial banks covered by Main Unit Sarajevo and Main Unit
Mostar. Notes from table T11 are applicable for all items.
CBBiH Bilten 3
ЦББиХ Билтен 3
2014.
T12: Konsolidirana bilanca komercijalnih banaka FBiH
- na kraju razdoblja, u milijunima KM -
2014.
T12: Консолидовани биланс комерцијалних банака ФБиХ
- на крају периода, у милионима KМ -
Potraživanja
od ostalih
financijskih
institucija
Potraživanja
od ostalih
domaćih
sektora
Потраживања
од осталих
финансијских
институција
Потраживања
од осталих
домаћих
сектора
Укупно
6
7
8
9
10 = 3+...+9
23,7
29,0
28,4
22,1
29,2
41,1
35,6
34,0
37,4
30,7
34,8
81,2
85,5
152,3
280,3
412,9
441,0
372,5
380,9
404,2
402,4
405,5
441,0
437,7
460,2
472,3
499,9
507,3
500,9
523,7
590,3
654,6
1.087,4
1.091,0
993,5
1.033,8
811,6
733,4
639,8
599,3
619,6
587,7
577,2
574,2
576,5
656,3
691,3
663,0
669,3
677,7
674,8
664,8
657,7
653,6
669,3
656,4
663,8
656,2
660,7
662,9
661,2
663,0
667,5
680,3
536,4
550,9
527,1
584,5
811,2
1.143,3
1.506,9
1.973,3
2.478,2
3.066,6
4.043,8
5.017,1
4.909,3
5.034,8
5.220,0
5.403,4
5.409,4
5.325,2
5.289,6
5.343,5
5.333,2
5.332,8
5.409,4
5.393,9
5.484,5
5.501,8
5.501,3
5.477,9
5.479,8
5.424,4
5.358,9
5.439,4
Ukupno
Potraživanja od
nefinancijskih
privatnih
poduzeća
Потраживања
од
нефинансијских
приватних
предузећа
Potraživanja od
nefinancijskih
javnih
poduzeća
Потраживања
од
нефинансијских
јавних
предузећа
5
Potraživanja
od generalne
vlade
Потражи-вања
од генералне
владе
4
Strana aktiva
Страна актива
Rezerve
Mjesec
Godina
AKTIVA
Година
Мјесец
Резерве
АКТИВА
1
2
3
1997.
1998.
1999.
2000.
2001.
2002.
2003.
2004.
2005.
2006.
2007.
2008.
2009.
2010.
2011.
2012.
2013.
2013.
12.
12.
12.
12.
12.
12.
12.
12.
12.
12.
12.
12.
12.
12.
12.
12.
12.
07.
08.
09.
10.
11.
12.
01.
02.
03.
04.
05.
06.
07.
08.
09.
2014.
239,5
202,1
264,0
265,5
792,4
511,8
814,9
1.291,9
1.809,4
2.389,8
2.996,0
2.454,0
2.683,9
2.850,0
2.606,8
2.414,7
2.944,4
2.629,6
2.855,6
2.849,7
2.852,9
2.894,6
2.944,4
2.862,7
2.795,2
2.830,1
2.879,3
2.899,5
2.862,6
3.117,1
3.177,1
3.241,5
447,0
416,6
750,1
854,1
1.214,1
1.301,5
1.366,5
1.690,5
1.802,7
2.017,0
2.027,0
1.987,9
2.489,3
2.182,4
2.217,7
1.988,3
1.953,7
1.883,5
1.882,2
1.787,9
1.857,0
1.811,2
1.953,7
1.913,0
1.906,8
1.761,4
1.766,7
1.825,7
1.767,1
1.775,9
1.841,3
1.716,4
8,3
5,4
6,3
8,5
16,5
23,3
35,0
54,7
64,2
71,6
138,8
129,9
79,2
62,9
68,2
47,6
43,3
55,1
40,1
41,4
38,4
42,1
43,3
44,8
42,8
45,1
46,0
39,9
46,3
41,8
43,7
42,2
132,1
258,4
270,8
373,7
668,6
1.325,0
1.701,6
2.203,9
2.828,9
3.552,9
4.569,2
5.252,5
4.869,2
4.807,0
5.086,2
5.134,9
5.252,0
5.205,3
5.209,2
5.229,3
5.239,1
5.243,8
5.252,0
5.230,5
5.227,3
5.266,3
5.298,7
5.344,2
5.378,2
5.407,3
5.409,3
5.444,6
2.474,3
2.553,5
2.840,1
3.142,2
4.343,7
5.079,4
6.100,2
7.847,6
9.640,4
11.716,2
14.386,8
15.497,0
15.692,9
15.745,6
16.170,5
16.064,8
16.713,1
16.148,9
16.332,4
16.320,8
16.380,7
16.383,6
16.713,1
16.539,0
16.580,6
16.533,2
16.652,6
16.757,4
16.696,2
16.953,1
17.088,3
17.218,9
Monetarni podaci ažurirani u skladu sa metodologijom MMF-a (Priručnik za
monetarnu i financijsku statistiku 2000), od siječnja 2006. godine.
Монетарни подаци ажурирани у складу са методологијом ММФ-а (Приручник
за монетарну и финансијску статистику, 2000), од јануара 2006. године.
Vidi napomenu na strani 245
Види напомену на страни 245
Napomena: Konsolidirana bilanca komercijalnih banaka FBiH obuhvaća
konsolidirane bilance komercijalnih banaka Glavne jedinice Sarajevo i Glavne
jedinice Mostar. Za sve pozicije vrijedi napomena uz tablicu T11.
Напомена: Консолидовани биланс комерцијалних банака ФБиХ обухвата
консолидоване билансе комерцијалних банака Главне јединице Сарајево и
Главне јединице Мостар. За све позиције вриједи напомена уз табелу Т11.
153
CBBiH Bilten 3
2014.
CBBH Bulletin 3
Т12: Konsolidovani bilans komercijalnih banaka FBiH
- na kraju perioda, u milionima KM -
2014
T12: Consolidated Balance of Commercial Banks in FBH
- end of period, KM million -
Krediti
Strana pasiva
Dionice i drugi
kapital
Ostale stavke
(neto)
Loans
Foreign Liabilities
Shares and Other
Equity
Other Items (Net)
Total
8
9
10
11
12
13=3+...+12
323,2
347,6
434,1
411,9
859,5
913,9
1.008,5
1.459,5
1.759,7
2.675,7
3.148,0
3.212,1
3.460,0
3.655,5
3.786,6
3.903,6
3.949,5
3.869,3
3.887,3
3.882,3
3.911,9
3.912,1
3.949,5
3.970,3
3.977,7
3.981,4
3.989,1
4.025,6
3.935,2
3.914,1
3.939,9
3.942,0
0,2
0,6
0,1
0,0
0,0
0,1
0,0
0,0
0,0
0,0
0,0
8,7
8,9
9,1
0,0
0,0
0,0
0,0
0,0
0,0
0,0
0,0
0,0
0,0
0,0
0,0
0,0
0,0
0,0
0,0
0,0
0,0
0,0
0,0
0,0
0,0
0,0
0,0
0,0
0,0
0,0
50,8
49,5
41,4
40,5
39,0
53,9
51,6
40,7
45,5
47,2
45,5
43,2
44,7
40,7
42,5
42,3
42,8
46,1
48,3
52,2
50,0
59,1
54,1
Ukupno
Vrijednosni papiri
Securities
7
Ostali depoziti
drugih domaćih
sektora u stranoj
valuti
Other Dep. Other
Domestic Sectors
in For. Curr.
6
Ostali depoziti
drugih domaćih
sektora u
domaćoj valuti
Other Dep. Other
Domestic Sectors
in Dom. Curr.
Prenosivi
depoziti drugih
domaćih sektora
u domaćoj valuti
Prenosivi depoziti
drugih domaćih
sektora u stranoj
valuti
Depoziti
centralne vlade
Mjesec
Godina
PASIVA
Year
Month
Deposits of
Central
Government
Transf. Dep. Other
Domestic Sectors
in Dom. Curr.
Transf. Dep. Other
Domestic Sectors
in For. Curr.
LIABILITIES
1
2
3
4
5
1997.
1998.
1999.
2000.
2001.
2002.
2003.
2004.
2005.
2006.
2007.
2008.
2009.
2010.
2011.
2012.
2013.
2013.
12.
12.
12.
12.
12.
12.
12.
12.
12.
12.
12.
12.
12.
12.
12.
12.
12.
07.
08.
09.
10.
11.
12.
01.
02.
03.
04.
05.
06.
07.
08.
09.
2014.
154
110,0
76,8
84,5
70,2
202,6
312,1
326,2
246,9
310,8
534,4
587,3
412,5
515,3
651,9
600,5
519,7
379,5
453,8
423,9
403,3
430,1
418,3
379,5
451,9
457,0
433,1
525,6
524,9
494,5
693,8
691,0
615,8
125,3
147,5
481,5
597,6
825,3
1.060,2
1.247,1
1.501,3
1.855,3
2.157,8
2.707,4
2.459,8
2.665,6
2.812,7
2.868,6
2.721,3
2.998,1
2.841,2
2.971,3
2.962,7
2.923,8
2.884,9
2.998,1
2.925,0
2.832,7
2.910,3
2.888,7
2.921,7
2.932,3
3.014,3
3.164,8
3.217,6
372,3
438,1
426,8
488,9
830,7
732,4
704,6
844,5
993,1
597,1
671,5
850,2
861,0
960,6
872,5
789,4
901,7
853,8
831,0
848,2
869,9
861,7
901,7
864,4
974,6
888,8
845,0
878,9
907,9
969,5
934,9
951,9
9,6
8,0
20,2
66,8
125,6
207,9
363,8
578,8
647,7
1.084,5
1.337,3
1.270,4
1.303,6
1.380,0
1.562,5
1.829,2
2.044,8
1.855,6
1.886,8
1.944,4
1.980,4
2.009,9
2.044,8
2.080,6
2.071,5
2.085,6
2.102,0
2.114,1
2.129,2
2.128,9
2.129,7
2.158,9
1.042,3
1.023,2
916,7
999,0
954,8
1.160,3
1.698,0
2.216,3
2.920,9
3.197,8
4.126,9
5.185,3
4.731,1
3.925,4
3.381,5
3.008,1
2.846,6
2.862,0
2.850,6
2.772,9
2.756,8
2.714,7
2.846,6
2.632,4
2.620,2
2.557,1
2.570,1
2.535,7
2.622,4
2.496,9
2.483,8
2.532,1
716,5
920,2
842,0
763,4
755,3
898,0
998,1
1.212,9
1.346,3
1.221,6
1.516,4
1.748,7
1.789,7
1.814,0
2.274,8
2.413,8
2.506,3
2.480,2
2.487,0
2.470,4
2.478,8
2.517,4
2.506,3
2.526,8
2.540,5
2.563,4
2.571,5
2.606,8
2.572,0
2.585,2
2.589,7
2.622,9
-225,1
-408,4
-365,7
-255,5
-210,2
-205,3
-246,0
-212,7
-193,3
196,5
242,4
308,0
317,3
497,3
769,4
828,1
1.045,9
887,5
947,4
991,1
985,9
1.019,9
1.045,9
1.045,0
1.064,0
1.070,7
1.114,5
1.101,4
1.050,4
1.100,5
1.095,3
1.123,7
2.474,3
2.553,5
2.840,1
3.142,2
4.343,7
5.079,4
6.100,2
7.847,6
9.640,4
11.716,2
14.386,8
15.497,0
15.692,9
15.745,6
16.170,5
16.064,8
16.713,1
16.148,9
16.332,4
16.320,8
16.380,7
16.383,6
16.713,1
16.539,0
16.580,6
16.533,2
16.652,6
16.757,4
16.696,2
16.953,1
17.088,3
17.218,9
Monetarni podaci ažurirani u skladu sa metodologijom MMF-a (Priručnik za
monetarnu i finansijsku statistiku, 2000), od januara 2006. godine.
Monetary data updated according to the IMF methodology (Monetary and Financial
Statistics Manual, 2000), from January 2006.
Vidi napomenu na strani 244
See note on page 244
Napomena: Konsolidovani bilans komercijalnih banaka FBiH obuhvata
konsolidovane bilanse komercijalnih banaka Glavne jedinice Sarajevo i Glavne
jedinice Mostar. Za sve pozicije vrijedi napomena iz tabele T11.
Note: Consolidated Balance Sheet of FBH commercial banks includes Consolidated
Balance Sheets of commercial banks covered by Main Unit Sarajevo and Main Unit
Mostar. Notes from table T11 are applicable for all items.
CBBiH Bilten 3
ЦББиХ Билтен 3
2014.
Т12: Konsolidirana bilanca komercijalnih banaka FBiH
- na kraju razdoblja, u milijunima KM -
2014.
T12: Консолидовани биланс комерцијалних банака ФБиХ
- на крају периода, у милионима KМ -
Krediti
Strana pasiva
Dionice i drugi
kapital
Ostale stavke
(neto)
Кредити
Страна пасива
Акције и други
капитал
Остале ставке
(нето)
Укупно
8
9
10
11
12
13=3+...+12
323,2
347,6
434,1
411,9
859,5
913,9
1.008,5
1.459,5
1.759,7
2.675,7
3.148,0
3.212,1
3.460,0
3.655,5
3.786,6
3.903,6
3.949,5
3.869,3
3.887,3
3.882,3
3.911,9
3.912,1
3.949,5
3.970,3
3.977,7
3.981,4
3.989,1
4.025,6
3.935,2
3.914,1
3.939,9
3.942,0
0,2
0,6
0,1
0,0
0,0
0,1
0,0
0,0
0,0
0,0
0,0
8,7
8,9
9,1
0,0
0,0
0,0
0,0
0,0
0,0
0,0
0,0
0,0
0,0
0,0
0,0
0,0
0,0
0,0
0,0
0,0
0,0
0,0
0,0
0,0
0,0
0,0
0,0
0,0
0,0
0,0
50,8
49,5
41,4
40,5
39,0
53,9
51,6
40,7
45,5
47,2
45,5
43,2
44,7
40,7
42,5
42,3
42,8
46,1
48,3
52,2
50,0
59,1
54,1
Ukupno
Vrijednosni papiri
Хартије од
вриједности
7
Ostali depoziti
drugih domaćih
sektora u stranoj
valuti
Остали депозити
других домаћих
сектора у
страној валути
6
Ostali depoziti
drugih domaćih
sektora u
domaćoj valuti
Остали депозити
других домаћих
сектора у
домаћој валути
Prenosivi
depoziti drugih
domaćih sektora
u domaćoj valuti
Prenosivi depoziti
drugih domaćih
sektora u
stranoj valuti
Depoziti
središnje vlade
Mjesec
Godina
PASIVA
Мјесец
Депозити
централне владе
1
2
3
1997.
1998.
1999.
2000.
2001.
2002.
2003.
2004.
2005.
2006.
2007.
2008.
2009.
2010.
2011.
2012.
2013.
2013.
12.
12.
12.
12.
12.
12.
12.
12.
12.
12.
12.
12.
12.
12.
12.
12.
12.
07.
08.
09.
10.
11.
12.
01.
02.
03.
04.
05.
06.
07.
08.
09.
2014.
110,0
76,8
84,5
70,2
202,6
312,1
326,2
246,9
310,8
534,4
587,3
412,5
515,3
651,9
600,5
519,7
379,5
453,8
423,9
403,3
430,1
418,3
379,5
451,9
457,0
433,1
525,6
524,9
494,5
693,8
691,0
615,8
Преносиви
депозити других
домаћих сектора
у домаћој валути
Преносиви
депозити других
домаћих сектора
у страној валути
Година
ПАСИВА
4
125,3
147,5
481,5
597,6
825,3
1.060,2
1.247,1
1.501,3
1.855,3
2.157,8
2.707,4
2.459,8
2.665,6
2.812,7
2.868,6
2.721,3
2.998,1
2.841,2
2.971,3
2.962,7
2.923,8
2.884,9
2.998,1
2.925,0
2.832,7
2.910,3
2.888,7
2.921,7
2.932,3
3.014,3
3.164,8
3.217,6
5
372,3
438,1
426,8
488,9
830,7
732,4
704,6
844,5
993,1
597,1
671,5
850,2
861,0
960,6
872,5
789,4
901,7
853,8
831,0
848,2
869,9
861,7
901,7
864,4
974,6
888,8
845,0
878,9
907,9
969,5
934,9
951,9
9,6
8,0
20,2
66,8
125,6
207,9
363,8
578,8
647,7
1.084,5
1.337,3
1.270,4
1.303,6
1.380,0
1.562,5
1.829,2
2.044,8
1.855,6
1.886,8
1.944,4
1.980,4
2.009,9
2.044,8
2.080,6
2.071,5
2.085,6
2.102,0
2.114,1
2.129,2
2.128,9
2.129,7
2.158,9
1.042,3
1.023,2
916,7
999,0
954,8
1.160,3
1.698,0
2.216,3
2.920,9
3.197,8
4.126,9
5.185,3
4.731,1
3.925,4
3.381,5
3.008,1
2.846,6
2.862,0
2.850,6
2.772,9
2.756,8
2.714,7
2.846,6
2.632,4
2.620,2
2.557,1
2.570,1
2.535,7
2.622,4
2.496,9
2.483,8
2.532,1
716,5
920,2
842,0
763,4
755,3
898,0
998,1
1.212,9
1.346,3
1.221,6
1.516,4
1.748,7
1.789,7
1.814,0
2.274,8
2.413,8
2.506,3
2.480,2
2.487,0
2.470,4
2.478,8
2.517,4
2.506,3
2.526,8
2.540,5
2.563,4
2.571,5
2.606,8
2.572,0
2.585,2
2.589,7
2.622,9
-225,1
-408,4
-365,7
-255,5
-210,2
-205,3
-246,0
-212,7
-193,3
196,5
242,4
308,0
317,3
497,3
769,4
828,1
1.045,9
887,5
947,4
991,1
985,9
1.019,9
1.045,9
1.045,0
1.064,0
1.070,7
1.114,5
1.101,4
1.050,4
1.100,5
1.095,3
1.123,7
2.474,3
2.553,5
2.840,1
3.142,2
4.343,7
5.079,4
6.100,2
7.847,6
9.640,4
11.716,2
14.386,8
15.497,0
15.692,9
15.745,6
16.170,5
16.064,8
16.713,1
16.148,9
16.332,4
16.320,8
16.380,7
16.383,6
16.713,1
16.539,0
16.580,6
16.533,2
16.652,6
16.757,4
16.696,2
16.953,1
17.088,3
17.218,9
Monetarni podaci ažurirani u skladu sa metodologijom MMF-a (Priručnik za
monetarnu i financijsku statistiku 2000), od siječnja 2006. godine.
Монетарни подаци ажурирани у складу са методологијом ММФ-а (Приручник
за монетарну и финансијску статистику, 2000), од јануара 2006. године.
Vidi napomenu na strani 245
Види напомену на страни 245
Napomena:
Konsolidirana bilanca komercijalnih banaka FBiH obuhvaća
konsolidirane bilance komercijalnih banaka Glavne jedinice Sarajevo i Glavne
jedinice Mostar. Za sve pozicije vrijedi napomena uz tablicu T11.
Напомена: Консолидовани биланс комерцијалних банака ФБиХ обухвата
консолидоване билансе комерцијалних банака Главне јединице Сарајево и
Главне јединице Мостар. За све позиције вриједи напомена уз табелу Т11.
155
CBBiH Bilten 3
2014.
CBBH Bulletin 3
T13: Konsolidovani bilans komercijalnih banaka RS
- na kraju perioda, u milionima KM -
2014
T13: Consolidated Balance of Commercial Banks in RS
- end of period, KM million -
Potraživanja od
ostalih
finansijskih
institucija
Potraživanja od
ostalih domaćih
sektora
Claims on Other
Financial
Institutions
Claims on
Other
Domestic Sector
Total
6
7
8
9
10 = 3+...+9
0,0
5,5
10,7
21,9
77,6
83,5
189,7
274,7
424,5
673,9
1.026,9
939,3
948,1
829,8
862,9
955,7
899,3
834,4
854,4
903,7
879,1
874,0
899,3
905,2
973,0
923,4
937,8
902,0
930,7
1.010,0
1.080,9
1.080,4
62,9
127,5
82,2
90,5
132,0
167,1
195,4
215,6
293,9
340,1
1.531,6
1.118,1
701,0
631,8
506,8
519,5
683,7
642,4
644,9
625,2
700,9
657,6
683,7
656,2
632,3
613,6
582,6
613,7
601,2
672,3
710,9
712,3
Ukupno
Potraživanja od
nefinansijskih
privatnih
preduzeća
Claims on
Private
Non-financial
Enterprises
5
Potraživanja od
nefinansijskih
javnih
preduzeća
Claims on
Public
Non-financial
Enterprises
Potraživanja od
generalne vlade
Claims on
General
Government
4
Strana aktiva
Foreign Assets
3
Rezerve
Reserves
2
Mjesec
Month
Godina
AKTIVA
Year
ASSETS
1
1997.
1998.
1999.
2000.
2001.
2002.
2003.
2004.
2005.
2006.
2007.
2008.
2009.
2010.
2011.
2012.
2013.
2013.
12.
12.
12.
12.
12.
12.
12.
12.
12.
12.
12.
12.
12.
12.
12.
12.
12.
07.
08.
09.
10.
11.
12.
01.
02.
03.
04.
05.
06.
07.
08.
09.
2014.
156
2,0
2,3
3,1
6,5
3,8
19,6
10,0
11,6
12,7
39,6
93,3
184,9
270,5
313,6
625,0
823,9
939,0
882,6
914,0
914,2
905,1
909,2
939,0
939,1
957,5
933,8
958,4
967,1
1.015,6
997,3
995,0
1.047,8
11,6
8,9
9,7
639,3
600,0
521,3
526,9
92,4
75,4
46,7
49,4
55,0
59,6
92,8
77,5
126,6
160,3
158,2
157,2
156,6
158,5
159,4
160,3
163,2
167,6
166,7
164,5
165,0
160,4
159,0
160,9
163,2
498,3
763,4
922,3
290,4
330,7
298,9
352,7
504,9
765,7
1.019,5
1.271,9
1.734,5
1.773,2
1.930,7
1.946,9
2.069,6
2.147,0
2.140,6
2.166,6
2.127,4
2.138,8
2.186,6
2.147,0
2.153,4
2.161,7
2.165,3
2.135,0
2.165,4
2.165,9
2.126,4
2.110,5
2.095,6
0,0
0,0
0,0
2,4
3,4
4,5
5,2
5,5
3,7
17,8
20,8
39,2
23,8
17,3
25,8
26,0
24,1
27,2
28,1
27,6
28,5
28,5
24,1
25,4
26,2
25,1
25,4
25,0
25,6
25,7
25,5
26,5
28,2
129,0
14,2
50,5
43,9
170,8
307,9
447,6
658,3
896,0
1.222,4
1.550,3
1.540,6
1.616,0
1.682,7
1.738,5
1.879,8
1.790,7
1.803,9
1.830,2
1.851,7
1.870,1
1.879,8
1.891,1
1.907,8
1.954,9
1.963,6
1.983,1
2.011,7
2.023,5
2.025,4
2.031,9
603,1
1.036,6
1.042,3
1.101,5
1.191,3
1.265,6
1.587,8
1.552,2
2.234,2
3.033,5
5.216,4
5.621,4
5.316,7
5.432,0
5.727,6
6.259,8
6.733,2
6.476,0
6.569,0
6.585,0
6.662,7
6.685,3
6.733,2
6.733,6
6.826,1
6.782,8
6.767,1
6.821,3
6.911,2
7.014,1
7.109,0
7.157,8
Monetarni podaci ažurirani u skladu sa metodologijom MMF-a (Priručnik za
monetarnu i finansijsku statistiku, 2000), od januara 2006. godine.
Monetary data updated according to the IMF methodology (Monetary and Financial
Statistics Manual, 2000), from January 2006.
Vidi napomenu na strani 244
See note on page 244
Napomena: Konsolidovani bilans komercijalnih banaka RS obuhvata
konsolidovane bilanse komercijalnih banaka Glavne banke Republike Srpske
CBBiH. Za sve pozicije vrijedi napomena iz tabele T11.
Note: Consolidated balance sheets of Republika Srpska commercial banks include
Consolidated balance sheets of commercial banks covered by the CBBH Main Bank
of Republika Srpska. Notes from table T11are applicable for all items.
CBBiH Bilten 3
ЦББиХ Билтен 3
2014.
T13: Konsolidirana bilanca komercijalnih banaka RS
- na kraju razdoblja, u milijunima KM -
2014.
T13: Консолидовани биланс комерцијалних банака РС
- на крају периода, у милионима KМ -
Potraživanja
od ostalih
financijskih
institucija
Potraživanja od
ostalih domaćih
sektora
Потраживања
од
нефинансијских
приватних
предузећа
Потраживања
од осталих
финансијских
институција
Потраживања
од осталих
домаћих
сектора
Укупно
6
7
8
9
10 = 3+...+9
1997.
1998.
1999.
2000.
2001.
2002.
2003.
2004.
2005.
2006.
2007.
2008.
2009.
2010.
2011.
2012.
2013.
2013.
12.
12.
12.
12.
12.
12.
12.
12.
12.
12.
12.
12.
12.
12.
12.
12.
12.
07.
08.
09.
10.
11.
12.
01.
02.
03.
04.
05.
06.
07.
08.
09.
Ukupno
Potraživanja od
nefinancijskih
privatnih
poduzeća
Потраживања
од
нефинансијских
јавних
предузећа
5
Potraživanja od
nefinancijskih
javnih
poduzeća
Потражи-вања
од генералне
владе
4
Strana aktiva
Страна актива
3
Rezerve
Резерве
2
Mjesec
Мјесец
1
Godina
Година
Potraživanja od
generalne vlade
AKTIVA
АКТИВА
2014.
0,0
5,5
10,7
21,9
77,6
83,5
189,7
274,7
424,5
673,9
1.026,9
939,3
948,1
829,8
862,9
955,7
899,3
834,4
854,4
903,7
879,1
874,0
899,3
905,2
973,0
923,4
937,8
902,0
930,7
1.010,0
1.080,9
1.080,4
62,9
127,5
82,2
90,5
132,0
167,1
195,4
215,6
293,9
340,1
1.531,6
1.118,1
701,0
631,8
506,8
519,5
683,7
642,4
644,9
625,2
700,9
657,6
683,7
656,2
632,3
613,6
582,6
613,7
601,2
672,3
710,9
712,3
2,0
2,3
3,1
6,5
3,8
19,6
10,0
11,6
12,7
39,6
93,3
184,9
270,5
313,6
625,0
823,9
939,0
882,6
914,0
914,2
905,1
909,2
939,0
939,1
957,5
933,8
958,4
967,1
1.015,6
997,3
995,0
1.047,8
11,6
8,9
9,7
639,3
600,0
521,3
526,9
92,4
75,4
46,7
49,4
55,0
59,6
92,8
77,5
126,6
160,3
158,2
157,2
156,6
158,5
159,4
160,3
163,2
167,6
166,7
164,5
165,0
160,4
159,0
160,9
163,2
498,3
763,4
922,3
290,4
330,7
298,9
352,7
504,9
765,7
1.019,5
1.271,9
1.734,5
1.773,2
1.930,7
1.946,9
2.069,6
2.147,0
2.140,6
2.166,6
2.127,4
2.138,8
2.186,6
2.147,0
2.153,4
2.161,7
2.165,3
2.135,0
2.165,4
2.165,9
2.126,4
2.110,5
2.095,6
0,0
0,0
0,0
2,4
3,4
4,5
5,2
5,5
3,7
17,8
20,8
39,2
23,8
17,3
25,8
26,0
24,1
27,2
28,1
27,6
28,5
28,5
24,1
25,4
26,2
25,1
25,4
25,0
25,6
25,7
25,5
26,5
28,2
129,0
14,2
50,5
43,9
170,8
307,9
447,6
658,3
896,0
1.222,4
1.550,3
1.540,6
1.616,0
1.682,7
1.738,5
1.879,8
1.790,7
1.803,9
1.830,2
1.851,7
1.870,1
1.879,8
1.891,1
1.907,8
1.954,9
1.963,6
1.983,1
2.011,7
2.023,5
2.025,4
2.031,9
603,1
1.036,6
1.042,3
1.101,5
1.191,3
1.265,6
1.587,8
1.552,2
2.234,2
3.033,5
5.216,4
5.621,4
5.316,7
5.432,0
5.727,6
6.259,8
6.733,2
6.476,0
6.569,0
6.585,0
6.662,7
6.685,3
6.733,2
6.733,6
6.826,1
6.782,8
6.767,1
6.821,3
6.911,2
7.014,1
7.109,0
7.157,8
Monetarni podaci ažurirani u skladu sa metodologijom MMF-a (Priručnik za
monetarnu i financijsku statistiku 2000), od siječnja 2006. godine.
Монетарни подаци ажурирани у складу са методологијом ММФ-а (Приручник
за монетарну и финансијску статистику, 2000), од јануара 2006. године.
Vidi napomenu na strani 245
Види напомену на страни 245
Napomena: Konsolidirana bilanca komercijalnih banaka RS obuhvaća
konsolidiranu bilancu komercijalnih banaka Glavne banke Republike Srpske
CBBiH. Za sve pozicije vrijedi napomena uz tablicu T11.
Напомена: Консолидовани биланс комерцијалних банака РС обухвата
консолидоване билансе комерцијалних банака Главне банке Републике Српске
ЦББиХ. За све позиције вриједи напомена уз табелу Т11.
157
CBBiH Bilten 3
2014.
CBBH Bulletin 3
T13: Konsolidovani bilans komercijalnih banaka RS
- na kraju perioda, u milionima KM -
2014
T13: Consolidated Balance of Commercial Banks in RS
- end of period, KM million -
Total
10
11
12
13=3+...+12
233,8
290,3
367,5
319,6
356,4
315,6
307,3
259,2
366,2
386,4
463,3
537,2
543,5
707,9
783,9
791,0
856,1
890,0
889,5
868,1
874,4
879,7
856,1
869,4
875,7
878,7
881,3
877,6
899,0
894,3
901,4
904,5
-165,6
-183,9
-270,2
-80,5
-107,7
-181,2
-174,4
-89,1
-80,1
-10,5
12,8
0,4
62,6
240,8
221,4
302,6
378,2
321,4
323,9
334,7
327,0
344,4
378,2
381,5
387,5
373,9
389,4
403,6
481,6
466,3
480,9
455,8
Ukupno
Ostale stavke
(neto)
Other Items
(Net)
0,0
0,0
0,0
0,0
0,0
0,0
0,0
0,0
0,0
63,2
56,6
222,9
406,2
556,1
621,4
660,8
667,2
664,9
665,6
668,2
670,4
675,3
667,2
660,2
660,2
661,6
656,3
655,6
649,6
654,7
654,7
647,1
Dionice i drugi
kapital
13,9
10,0
8,6
4,4
0,0
0,0
0,0
0,0
0,0
0,0
5,2
9,2
4,7
0,0
0,0
0,0
0,0
0,0
0,0
0,0
0,0
0,0
0,0
0,0
0,0
0,0
0,0
0,0
0,0
0,0
0,0
0,0
Shares and
Other Equity
9
Strana pasiva
Krediti
Loans
8
Foreign
Liabilities
Vrijednosni papiri
Securities
Ostali depoziti
drugih domaćih
sektora u
domaćoj valuti
Ostali depoziti
drugih domaćih
sektora u stranoj
valuti
Prenosivi
depoziti drugih
domaćih sektora
u stranoj valuti
Prenosivi
depoziti drugih
domaćih sektora
u domaćoj valuti
Depoziti
centralne vlade
Mjesec
Godina
PASIVA
Month
Deposits of
Central
Government
Transf. Dep.
Other Domestic
Sectors in Dom.
Curr.
Transf. Dep.
Other Domestic
Sectors in For.
Curr.
1
2
3
4
5
1997.
1998.
1999.
2000.
2001.
2002.
2003.
2004.
2005.
2006.
2007.
2008.
2009.
2010.
2011.
2012.
2013.
2013.
12.
12.
12.
12.
12.
12.
12.
12.
12.
12.
12.
12.
12.
12.
12.
12.
12.
07.
08.
09.
10.
11.
12.
01.
02.
03.
04.
05.
06.
07.
08.
09.
24,4
76,1
51,8
39,9
40,8
78,2
146,9
172,4
222,6
318,9
1.747,6
1.337,2
882,6
469,8
355,1
327,5
338,4
315,6
320,0
316,6
340,9
318,1
338,4
335,4
376,4
400,8
363,9
361,3
368,2
481,1
458,2
454,7
2014.
158
0,0
0,0
103,1
152,3
189,0
210,2
263,1
361,6
515,3
593,2
827,0
921,6
864,7
867,7
939,3
993,5
1.139,3
1.096,4
1.146,2
1.147,8
1.133,6
1.152,4
1.139,3
1.168,8
1.215,1
1.200,5
1.199,3
1.230,8
1.187,5
1.152,3
1.207,6
1.300,1
69,2
192,0
38,7
65,6
96,6
84,6
113,7
143,6
161,8
94,9
163,0
257,8
217,8
249,9
227,6
263,5
287,7
262,5
279,5
285,0
298,9
308,3
287,7
285,6
291,8
266,2
280,0
304,7
306,9
294,6
291,1
306,7
Other Dep.
Other Domestic
Sectors in Dom.
Curr.
Other Dep.
Other Domestic
Sectors in For.
Curr.
Year
LIABILITIES
6
0,0
0,0
2,2
11,1
15,2
64,4
98,1
124,6
170,4
280,9
389,1
505,8
540,6
611,0
723,2
843,4
961,4
906,0
923,1
943,8
951,3
955,4
961,4
984,7
1.001,6
1.000,7
972,8
975,8
979,1
1.048,3
1.043,6
1.006,8
7
40,0
119,3
143,2
16,3
48,0
60,5
94,0
145,1
239,7
429,6
513,1
652,6
781,0
870,9
1.060,3
1.138,5
1.253,6
1.171,0
1.195,4
1.198,8
1.221,2
1.234,7
1.253,6
1.266,7
1.252,3
1.266,8
1.278,3
1.279,2
1.296,3
1.311,7
1.329,9
1.333,4
387,3
532,8
597,4
572,9
553,0
633,4
739,0
434,8
638,4
877,0
1.038,8
1.176,6
1.013,0
857,8
795,4
938,9
851,2
848,5
825,9
821,9
844,9
817,0
851,2
781,5
765,5
733,7
746,0
732,7
742,8
710,8
741,7
748,6
603,1
1.036,6
1.042,3
1.101,5
1.191,3
1.265,6
1.587,8
1.552,2
2.234,2
3.033,5
5.216,4
5.621,4
5.316,7
5.432,0
5.727,6
6.259,8
6.733,2
6.476,0
6.569,0
6.585,0
6.662,7
6.685,3
6.733,2
6.733,6
6.826,1
6.782,8
6.767,1
6.821,3
6.911,2
7.014,1
7.109,0
7.157,8
Monetarni podaci ažurirani u skladu sa metodologijom MMF-a (Priručnik za
monetarnu i finansijsku statistiku, 2000), od januara 2006. godine.
Monetary data updated according to the IMF methodology (Monetary and Financial
Statistics Manual, 2000), from January 2006.
Vidi napomenu na strani 244
See note on page 244
Napomena: Konsolidovani bilans komercijalnih banaka RS obuhvata
konsolidovane bilanse komercijalnih banaka Glavne banke Republike Srpske
CBBiH. Za sve pozicije vrijedi napomena iz tabele T11.
Note: Consolidated balance sheets of Republika Srpska commercial banks include
Consolidated balance sheets of commercial banks covered by the CBBH Main Bank
of Republika Srpska. Notes from table T11are applicable for all items.
CBBiH Bilten 3
ЦББиХ Билтен 3
2014.
T13: Konsolidirana bilanca komercijalnih banaka RS
- na kraju razdoblja, u milijunima KM -
2014.
T13: Консолидовани биланс комерцијалних банака РС
- на крају периода, у милионима KМ -
Krediti
Strana pasiva
Dionice i drugi
kapital
Ostale stavke
(neto)
Кредити
Страна пасива
Акције и други
капитал
Остале ставке
(нето)
Укупно
7
8
9
10
11
12
13=3+...+12
Ukupno
Vrijednosni papiri
Хартије од
вриједности
Ostali depoziti
drugih domaćih
sektora u stranoj
valuti
Остали депозити
других домаћих
сектора у
страној валути
Ostali depoziti
drugih domaćih
sektora u
domaćoj valuti
Prenosivi
depoziti drugih
domaćih sektora
u stranoj valuti
Prenosivi
depoziti drugih
domaćih sektora
u domaćoj valuti
Depoziti
središnje vlade
Mjesec
Godina
PASIVA
Мјесец
Депозити
централне
владе
1
2
3
1997.
1998.
1999.
2000.
2001.
2002.
2003.
2004.
2005.
2006.
2007.
2008.
2009.
2010.
2011.
2012.
2013.
2013.
12.
12.
12.
12.
12.
12.
12.
12.
12.
12.
12.
12.
12.
12.
12.
12.
12.
07.
08.
09.
10.
11.
12.
01.
02.
03.
04.
05.
06.
07.
08.
09.
24,4
76,1
51,8
39,9
40,8
78,2
146,9
172,4
222,6
318,9
1.747,6
1.337,2
882,6
469,8
355,1
327,5
338,4
315,6
320,0
316,6
340,9
318,1
338,4
335,4
376,4
400,8
363,9
361,3
368,2
481,1
458,2
454,7
2014.
Преносиви
депозити
других домаћих
сектора у
домаћој валути
Преносиви
депозити
других домаћих
сектора у
страној валути
Остали депозити
других домаћих
сектора у
домаћој валути
Година
ПАСИВА
4
0,0
0,0
103,1
152,3
189,0
210,2
263,1
361,6
515,3
593,2
827,0
921,6
864,7
867,7
939,3
993,5
1.139,3
1.096,4
1.146,2
1.147,8
1.133,6
1.152,4
1.139,3
1.168,8
1.215,1
1.200,5
1.199,3
1.230,8
1.187,5
1.152,3
1.207,6
1.300,1
5
69,2
192,0
38,7
65,6
96,6
84,6
113,7
143,6
161,8
94,9
163,0
257,8
217,8
249,9
227,6
263,5
287,7
262,5
279,5
285,0
298,9
308,3
287,7
285,6
291,8
266,2
280,0
304,7
306,9
294,6
291,1
306,7
6
0,0
0,0
2,2
11,1
15,2
64,4
98,1
124,6
170,4
280,9
389,1
505,8
540,6
611,0
723,2
843,4
961,4
906,0
923,1
943,8
951,3
955,4
961,4
984,7
1.001,6
1.000,7
972,8
975,8
979,1
1.048,3
1.043,6
1.006,8
40,0
119,3
143,2
16,3
48,0
60,5
94,0
145,1
239,7
429,6
513,1
652,6
781,0
870,9
1.060,3
1.138,5
1.253,6
1.171,0
1.195,4
1.198,8
1.221,2
1.234,7
1.253,6
1.266,7
1.252,3
1.266,8
1.278,3
1.279,2
1.296,3
1.311,7
1.329,9
1.333,4
13,9
10,0
8,6
4,4
0,0
0,0
0,0
0,0
0,0
0,0
5,2
9,2
4,7
0,0
0,0
0,0
0,0
0,0
0,0
0,0
0,0
0,0
0,0
0,0
0,0
0,0
0,0
0,0
0,0
0,0
0,0
0,0
0,0
0,0
0,0
0,0
0,0
0,0
0,0
0,0
0,0
63,2
56,6
222,9
406,2
556,1
621,4
660,8
667,2
664,9
665,6
668,2
670,4
675,3
667,2
660,2
660,2
661,6
656,3
655,6
649,6
654,7
654,7
647,1
387,3
532,8
597,4
572,9
553,0
633,4
739,0
434,8
638,4
877,0
1.038,8
1.176,6
1.013,0
857,8
795,4
938,9
851,2
848,5
825,9
821,9
844,9
817,0
851,2
781,5
765,5
733,7
746,0
732,7
742,8
710,8
741,7
748,6
233,8
290,3
367,5
319,6
356,4
315,6
307,3
259,2
366,2
386,4
463,3
537,2
543,5
707,9
783,9
791,0
856,1
890,0
889,5
868,1
874,4
879,7
856,1
869,4
875,7
878,7
881,3
877,6
899,0
894,3
901,4
904,5
-165,6
-183,9
-270,2
-80,5
-107,7
-181,2
-174,4
-89,1
-80,1
-10,5
12,8
0,4
62,6
240,8
221,4
302,6
378,2
321,4
323,9
334,7
327,0
344,4
378,2
381,5
387,5
373,9
389,4
403,6
481,6
466,3
480,9
455,8
603,1
1.036,6
1.042,3
1.101,5
1.191,3
1.265,6
1.587,8
1.552,2
2.234,2
3.033,5
5.216,4
5.621,4
5.316,7
5.432,0
5.727,6
6.259,8
6.733,2
6.476,0
6.569,0
6.585,0
6.662,7
6.685,3
6.733,2
6.733,6
6.826,1
6.782,8
6.767,1
6.821,3
6.911,2
7.014,1
7.109,0
7.157,8
Monetarni podaci ažurirani u skladu sa metodologijom MMF-a (Priručnik za
monetarnu i financijsku statistiku 2000), od siječnja 2006. godine.
Монетарни подаци ажурирани у складу са методологијом ММФ-а (Приручник
за монетарну и финансијску статистику, 2000), од јануара 2006. године.
Vidi napomenu na strani 245
Види напомену на страни 245
Napomena: Konsolidirana bilanca komercijalnih banaka RS obuhvaća
konsolidiranu bilancu komercijalnih banaka Glavne banke Republike Srpske
CBBiH. Za sve pozicije vrijedi napomena uz tablicu T11.
Напомена: Консолидовани биланс комерцијалних банака РС обухвата
консолидоване билансе комерцијалних банака Главне банке Републике Српске
ЦББиХ. За све позиције вриједи напомена уз табелу Т11.
159
CBBiH Bilten 3
2014.
CBBH Bulletin 3
T14a: Kamatne stope na kredite stanovništvu
- u postocima, na godišnjem nivou -
2014
T14a: Interest Rates on Loans to Households
- in percents at the annual level STANOVNIŠTVO
Prekoračenja
Kreditna kartica
s produženim
kreditom
preko 5 godina
IPFKS
preko 1 do 5
godina IPFKS
promjenljiva
stopa i do 1
godine IPFKS
Prekoračenja
Kamatne
stope na
kredite u KM
Kamatne stope na s valutnom
kredite u KM
klauzulom
Ostali krediti
preko 10 godina
IPFKS
preko 5 godina
IPFKS
Stambeni krediti
promjenljiva
stopa i do 1
godine IPFKS
preko 1 do 5
godina IPFKS
Potrošački krediti
promjenljiva
stopa i do 1
godine IPFKS
preko 1 do 5
godina IPFKS
Ostali krediti
promjenljiva
stopa i do 1
godine IPFKS
preko 1 do 5
godina IPFKS
promjenljiva
stopa i do 1
godine IPFKS
Period
Godina
Potrošački krediti
Revolving krediti,
prekoračenja i kreditne kartice
Kamatne stope na kredite u KM s valutnom klauzulom
preko 1 do 5
godina IPFKS
Kamatne stope na kredite u KM
HOUSEHOLDS
16
17
18
6,764
8,608
7,986
7,149
8,756
9,474
8,791
12,125
10,734
13,926
05.
8,268
7,144
8,272
8,539
8,347
...
6,545
8,306
8,080
7,262
9,729
9,496
8,813
12,063
12,769
12,237
06.
8,214
7,608
7,227
8,023
8,688
9,439
6,848
8,417
8,232
7,727
8,729
9,021
8,388
13,071
12,867
13,944
07.
8,099
7,063
8,681
7,515
8,457
8,758
7,000
8,244
7,575
6,695
9,116
8,368
8,330
13,041
12,613
13,864
08.
8,361
7,119
8,217
8,038
9,270
8,883
6,644
7,166
7,712
6,630
8,831
8,351
8,375
13,062
13,732
13,957
09.
7,545
7,102
8,375
8,052
7,612
8,939
6,564
7,874
...
6,660
8,850
8,760
8,735
13,516
13,841
13,971
10.
7,293
7,113
8,409
8,215
9,194
8,955
6,776
7,888
7,776
7,136
8,968
9,160
8,198
12,981
13,626
13,909
11.
8,123
7,025
8,261
7,977
8,693
9,099
7,079
8,461
8,296
7,058
8,771
9,287
7,841
13,121
13,587
13,902
12.
8,058
7,159
8,708
8,030
8,193
...
6,626
8,288
7,425
6,990
9,027
9,213
8,435
13,123
13,825
13,742
01.
8,112
7,420
8,813
7,340
9,449
8,665
6,594
7,961
7,710
7,018
9,205
9,196
8,274
13,044
15,064
13,882
02.
8,480
7,012
8,748
7,844
9,193
9,120
6,752
7,864
7,557
6,387
9,157
9,425
8,309
13,158
15,109
13,880
03.
8,227
7,052
8,607
8,028
8,639
8,910
6,678
8,042
7,440
6,763
8,578
9,217
8,304
13,090
15,172
13,878
04.
8,118
6,435
8,347
7,983
7,179
8,213
6,553
7,837
7,864
6,279
8,793
8,692
8,097
13,120
15,159
13,869
05.
8,321
6,384
7,831
7,880
8,475
8,935
6,518
7,673
7,516
5,964
8,616
8,636
8,432
13,001
14,381
13,831
06.
7,342
6,697
7,926
8,091
8,095
9,055
6,511
7,304
7,625
6,353
8,842
8,711
8,686
12,576
14,543
13,830
07.
7,553
...
8,336
7,865
7,476
8,014
6,599
7,713
7,430
5,997
8,647
8,645
9,090
12,579
14,683
13,857
08.
7,443
...
8,195
7,893
7,490
8,844
6,272
7,960
...
6,922
8,649
8,440
8,809
12,584
14,596
13,917
09.
7,493
...
7,952
7,378
7,738
...
6,342
7,787
7,622
6,584
8,553
8,352
9,047
12,553
14,617
13,928
10.
7,576
6,396
7,774
6,789
7,916
8,659
6,211
7,381
7,529
5,928
8,462
8,409
8,737
12,530
14,620
13,303
11.
8,005
...
7,607
6,772
7,661
8,216
6,427
7,184
7,357
6,459
8,346
8,278
8,596
12,471
14,617
13,948
12.
7,106
...
7,680
7,018
7,248
8,542
6,360
7,497
7,375
6,056
8,429
8,720
8,599
12,442
14,622
13,907
01.
6,832
6,080
7,748
7,206
7,085
8,188
6,254
7,543
8,085
5,700
8,476
7,843
8,792
12,449
14,616
13,897
02.
6,180
...
7,869
8,645
7,974
7,939
6,417
6,956
7,596
5,320
8,168
8,106
8,774
12,414
14,607
13,863
03.
7,544
...
7,942
6,958
7,990
7,918
6,291
8,104
8,047
6,264
8,519
7,082
8,043
12,481
14,619
13,865
04.
7,783
5,178
7,330
7,013
8,534
8,254
6,287
7,647
8,055
6,828
8,034
6,889
8,294
12,447
14,618
13,828
05.
7,907
5,537
7,396
6,169
8,320
8,010
6,032
8,082
7,493
6,149
8,131
7,736
8,386
12,444
14,618
13,861
06.
7,513
5,241
7,410
6,181
7,316
8,662
6,006
7,298
7,741
6,604
8,382
7,732
8,254
12,438
14,620
13,886
07.
7,766
...
7,579
6,296
7,636
8,324
6,226
8,112
7,304
6,224
8,587
8,028
7,994
12,434
14,615
13,901
08.
7,633
...
7,821
6,916
7,557
8,379
6,043
7,581
7,631
6,400
8,431
7,796
8,243
12,455
14,595
13,906
09.
7,667
...
7,782
6,986
8,059
8,238
6,151
7,045
7,383
6,291
8,522
7,968
7,784
12,392
14,652
13,927
2014.
8
9
Overdrafts
15
7,821
7
Over 5 Years IRF
14
8,496
6
Over 1 up to 5
Years IRF
13
8,489
5
Over 1 up to 5
Years IRF
12
8,415
4
Over 1 up to 5
Years IRF
11
7,118
3
Over 1 up to 5
Years IRF
10
8,150
Over 1 up to 5
Years IRF
2
04.
Period
1
Year
Overdrafts
Loans in KM
Credit Card with
Extended Credit
Floating
Interest Rates up
to 1 Year IRF
For other Purposes
Over 10 Years IRF
For Housing Purchases
Over 5 Years IRF
Floating
Interest Rates up
to 1 Year IRF
For Consumption
Floating
Interest Rates up
to 1 Year IRF
For other Purposes
Floating
Interest Rates up
to 1 Year IRF
For Consumption
Loans in
KM Indexed
to Foreign
Currency
2012.
2013.
160
Revolving Loans, Overdrafts
and Credit Cards
Loans in KM Indexed to Foreign Currency
Floating
Interest Rates up
to 1 Year IRF
Loans in KM
Revidirani podaci za januar, februar i april 2012, mart 2013, juli i august 2014. godine.
Revised data for January, February and April 2012, March 2013, July and August 2014.
Napomena:
Kamatne stope u tabeli za revolving kredite i kreditne kartice se odnose na postojeće
poslove (preostala stanja).
IPFKS - inicijalni period fiksne kamatne stope
... nedovoljan broj podataka za objavljivanje
U sklopu kamatnih stopa na revolving kredite i kreditne kartice prikupljaju se i podaci o
kreditnim karticama s kreditnom pogodnosti. S obzirom da kreditne karitce s kreditnom
podogodnosti podrazumjevaju beskamatnu odgodu plaćanja (0% ks), iste se i ne publikuju
Nema podataka za kamatne stope na kredite u stranoj valuti po kreditnim karticama i
prekoračenjima stanovništvu
Notes:
Interest rates in table for revolving loans and credit cards refer to the outstending amounts.
IRF – initial rate fixation
... insufficient data to be published
The interest rate on the revolving loans and credit cards, includes data on credit cards with
loan facility. Considering that credit cards with loan facility imply an interest free deferred
payment (0% ir), they are not published.
No data for interest rates on loans in foreign currency based on credit cards and overdrafts
to households.
CBBiH Bilten 3
ЦББиХ Билтен 3
2014.
T14a: Kamatne stope na kredite stanovništvu
- u postocima, na godišnjem nivou -
2014.
T14a: Каматне стопе на кредите становништву
- у процентима, на годишњем нивоу STANOVNIŠTVO
Prekoračenja
Kreditna kartica
s produženim
kreditom
preko 5 godina
IPFKS
preko 1 do 5
godina IPFKS
promjenljiva
stopa i do 1
godine IPFKS
Prekoračenja
Kamatne
stope na
kredite u KM
Kamatne stope na s valutnom
kredite u KM
klauzulom
Ostali krediti
preko 10 godina
IPFKS
preko 5 godina
IPFKS
Stambeni krediti
promjenljiva
stopa i do 1
godine IPFKS
preko 1 do 5
godina IPFKS
Potrošački krediti
promjenljiva
stopa i do 1
godine IPFKS
preko 1 do 5
godina IPFKS
Ostali krediti
promjenljiva
stopa i do 1
godine IPFKS
preko 1 do 5
godina IPFKS
promjenljiva
stopa i do 1
godine IPFKS
Razdoblje
Godina
Potrošački krediti
Revolving krediti,
prekoračenja i kreditne kartice
Kamatne stope na kredite u KM s valutnom klauzulom
preko 1 do 5
godina IPFKS
Kamatne stope na kredite u KM
СТАНОВНИШТВО
Kаматне стопе на кредите у KМ
Потрошачки
кредити
Потрошачки
кредити
Остали кредити
12,125
10,734
13,926
05.
8,268
7,144
8,272
8,539
8,347
...
6,545
8,306
8,080
7,262
9,729
9,496
8,813
12,063
12,769
12,237
06.
8,214
7,608
7,227
8,023
8,688
9,439
6,848
8,417
8,232
7,727
8,729
9,021
8,388
13,071
12,867
13,944
07.
8,099
7,063
8,681
7,515
8,457
8,758
7,000
8,244
7,575
6,695
9,116
8,368
8,330
13,041
12,613
13,864
08.
8,361
7,119
8,217
8,038
9,270
8,883
6,644
7,166
7,712
6,630
8,831
8,351
8,375
13,062
13,732
13,957
09.
7,545
7,102
8,375
8,052
7,612
8,939
6,564
7,874
...
6,660
8,850
8,760
8,735
13,516
13,841
13,971
10.
7,293
7,113
8,409
8,215
9,194
8,955
6,776
7,888
7,776
7,136
8,968
9,160
8,198
12,981
13,626
13,909
11.
8,123
7,025
8,261
7,977
8,693
9,099
7,079
8,461
8,296
7,058
8,771
9,287
7,841
13,121
13,587
13,902
12.
8,058
7,159
8,708
8,030
8,193
...
6,626
8,288
7,425
6,990
9,027
9,213
8,435
13,123
13,825
13,742
01.
8,112
7,420
8,813
7,340
9,449
8,665
6,594
7,961
7,710
7,018
9,205
9,196
8,274
13,044
15,064
13,882
02.
8,480
7,012
8,748
7,844
9,193
9,120
6,752
7,864
7,557
6,387
9,157
9,425
8,309
13,158
15,109
13,880
03.
8,227
7,052
8,607
8,028
8,639
8,910
6,678
8,042
7,440
6,763
8,578
9,217
8,304
13,090
15,172
13,878
04.
8,118
6,435
8,347
7,983
7,179
8,213
6,553
7,837
7,864
6,279
8,793
8,692
8,097
13,120
15,159
13,869
05.
8,321
6,384
7,831
7,880
8,475
8,935
6,518
7,673
7,516
5,964
8,616
8,636
8,432
13,001
14,381
13,831
06.
7,342
6,697
7,926
8,091
8,095
9,055
6,511
7,304
7,625
6,353
8,842
8,711
8,686
12,576
14,543
13,830
07.
7,553
...
8,336
7,865
7,476
8,014
6,599
7,713
7,430
5,997
8,647
8,645
9,090
12,579
14,683
13,857
08.
7,443
...
8,195
7,893
7,490
8,844
6,272
7,960
...
6,922
8,649
8,440
8,809
12,584
14,596
13,917
09.
7,493
...
7,952
7,378
7,738
...
6,342
7,787
7,622
6,584
8,553
8,352
9,047
12,553
14,617
13,928
10.
7,576
6,396
7,774
6,789
7,916
8,659
6,211
7,381
7,529
5,928
8,462
8,409
8,737
12,530
14,620
13,303
11.
8,005
...
7,607
6,772
7,661
8,216
6,427
7,184
7,357
6,459
8,346
8,278
8,596
12,471
14,617
13,948
12.
7,106
...
7,680
7,018
7,248
8,542
6,360
7,497
7,375
6,056
8,429
8,720
8,599
12,442
14,622
13,907
01.
6,832
6,080
7,748
7,206
7,085
8,188
6,254
7,543
8,085
5,700
8,476
7,843
8,792
12,449
14,616
13,897
02.
6,180
...
7,869
8,645
7,974
7,939
6,417
6,956
7,596
5,320
8,168
8,106
8,774
12,414
14,607
13,863
03.
7,544
...
7,942
6,958
7,990
7,918
6,291
8,104
8,047
6,264
8,519
7,082
8,043
12,481
14,619
13,865
04.
7,783
5,178
7,330
7,013
8,534
8,254
6,287
7,647
8,055
6,828
8,034
6,889
8,294
12,447
14,618
13,828
05.
7,907
5,537
7,396
6,169
8,320
8,010
6,032
8,082
7,493
6,149
8,131
7,736
8,386
12,444
14,618
13,861
06.
7,513
5,241
7,410
6,181
7,316
8,662
6,006
7,298
7,741
6,604
8,382
7,732
8,254
12,438
14,620
13,886
07.
7,766
...
7,579
6,296
7,636
8,324
6,226
8,112
7,304
6,224
8,587
8,028
7,994
12,434
14,615
13,901
08.
7,633
...
7,821
6,916
7,557
8,379
6,043
7,581
7,631
6,400
8,431
7,796
8,243
12,455
14,595
13,906
09.
7,667
...
7,782
6,986
8,059
8,238
6,151
7,045
7,383
6,291
8,522
7,968
7,784
12,392
14,652
13,927
2013.
2014.
Прекорачења
8,791
преко 5 година
ИПФКС
9,474
преко 1 и до 5
година ИПФКС
8,756
промјенљива
стопа и до 1
године ИПФКС
7,149
преко 10
година ИПФКС
18
7,986
преко 5 година
ИПФКС
17
8,608
9
преко 1 и до 5
година ИПФКС
16
6,764
8
промјенљива
стопа и до 1
године ИПФКС
15
7,821
7
преко 1 и до 5
година ИПФКС
14
8,496
6
промјенљива
стопа и до 1
године ИПФКС
13
8,489
5
преко 1 и до 5
година ИПФКС
12
8,415
4
промјенљива
стопа и до 1
године ИПФКС
11
7,118
3
преко 1 и до 5
година ИПФКС
10
8,150
промјенљива
стопа и до 1
године ИПФКС
2
04.
Период
1
2012.
Година
Прекорачења
Стамбени кредити
Каматне
стопе на
кредите у KМ
Каматне стопе на с валутном
кредите у KМ
клаузулом
Кредитна картица
с продуженим
кредитом
Остали кредити
Револвинг кредити, прекорачења
и кредитне каритце
Каматне стопе на кредите у KМ с валутном клаузулом
Revidirani podaci za siječanj, veljaču i travanj 2012, ožujak 2013, srpanj i kolovoz 2014. godine.
Ревидирани подаци за јануар, фебруар и април 2012, март 2013, јули и август 2014. године.
Napomena:
Kamatne stope u tablici za revolving kredite i kreditne kartice se odnose na postojeće
poslove (preostala stanja).
IPFKS - inicijalno razdoblje fiksne kamatne stope
... nedovoljan broj podataka za objavljivanje
U sklopu kamatnih stopa na revolving kredite i kreditne kartice prikupljaju se i podaci o
kreditnim karticama s kreditnom pogodnosti. S obzirom da kreditne kartice s kreditnom
podogodnosti podrazumijevaju beskamatnu odgodu plaćanja (0% ks), iste se i ne publiciraju.
Nema podataka za kamatne stope na kredite u stranoj valuti po kreditnim karticama i
prekoračenjima stanovništvu.
Напомена:
Каматне стопе у табели за револвинг кредите и кредитне картице односе се на
постојеће послове (преостала стања).
ИПФКС - иницијални период фиксне каматне стопе
..... недовољан број података за објављивање
У склопу каматних стопа на револвинг кредите и кредитне картице прикупљају се и подаци о
кредитним картицама с кредитном погодности. С обзиром да кредитне картице с кредитном
погодности подразумијевају бескаматну одгоду плаћања (0% кс), исте се и не публикују.
Нема података за каматне стопе на кредите у страној валути по кредитним картицама
и прекорачењима становништву.
161
CBBiH Bilten 3
2014.
CBBH Bulletin 3
T14b: Kamatne stope na kredite nefinansijskim preduzećima
- u postocima, na godišnjem nivou -
2014
T14b: Interest Rates on Loans to Non-financial Corporations
- in percents at the annual level -
NEFINANSIJSKA PREDUZEĆA
Kamatne stope
na kredite u
KM s valutnom
klauzulom
Revolving krediti i
prekoračenja
Kamatne stope na
kredite u KM
promjenljiva
stopa i do 1
godine IPFKS
preko 5
godina IPFKS
preko 5
godina IPFKS
preko 1 do 5
godina IPFKS
preko 1 do 5
godina IPFKS
preko 0,25 mil EUR do 1 mil EUR
Preko
iznosa 1
mil EUR
do iznosa od 0,25 mil EUR
promjenljiva
stopa i do 1
godine IPFKS
promjenljiva
stopa i do 1
godine IPFKS
preko 0,25
mil EUR do 1 Preko iznosa
mil EUR
1 mil EUR
promjenljiva
stopa i do 1
godine IPFKS
preko 1 do 5
godina IPFKS
promjenljiva
stopa i do 1
godine IPFKS
Period
Godina
do iznosa od 0,25
mil EUR
KAMATNE STOPE NA KREDITE U KM S VALUTNOM KLAUZULOM
promjenljiva
stopa i do 1
godine IPFKS
KAMATNE STOPE NA KREDITE U KM
NON-FINANCIAL CORPORATIONS
LOANS IN KM
LOANS IN KM INDEXED TO FOREIGN CURRENCY
Floating Interest
Rates up to 1
Year IRF
Loans in KM
Indexed to
Foreign Currency
Short-term
7,291
7,071
6,920
...
7,099
6,324
7,031
05.
8,704
9,027
6,684
7,087
9,439
9,040
8,283
6,592
...
...
6,297
6,480
7,114
06.
8,626
8,495
7,084
6,405
8,898
8,357
8,084
7,382
8,509
7,545
6,888
6,441
6,964
07.
8,661
8,295
7,138
6,720
8,604
8,370
8,252
7,112
...
7,156
6,482
6,521
6,963
08.
8,470
8,096
6,807
6,335
7,878
8,475
7,836
7,361
7,726
7,903
6,976
6,717
6,686
09.
8,320
7,834
6,820
6,730
8,888
8,600
7,513
7,186
7,661
6,739
7,810
6,950
6,665
10.
8,290
8,254
6,418
6,462
8,572
7,710
7,627
6,959
7,357
7,257
7,123
6,601
6,661
11.
8,243
7,994
7,057
6,872
8,015
8,624
7,603
7,486
7,530
7,447
7,423
6,718
6,675
12.
8,245
8,005
6,691
6,670
7,689
8,727
7,765
7,998
6,414
7,914
7,000
7,029
6,509
01.
7,995
8,480
6,604
6,312
8,211
8,375
7,201
7,462
6,928
7,686
6,907
7,017
6,573
02.
8,096
8,382
6,563
6,282
7,953
8,549
7,696
7,392
7,354
7,122
7,358
6,995
6,471
03.
8,080
8,133
6,806
6,374
7,983
8,738
7,629
7,392
7,368
7,314
6,493
7,044
6,535
04.
8,045
8,179
6,915
6,165
7,865
8,563
8,223
7,030
6,924
6,386
6,937
7,129
6,535
05.
8,127
8,633
6,412
5,519
7,948
8,419
8,314
6,932
7,407
7,809
6,985
6,985
6,515
06.
8,012
8,280
6,490
6,262
7,848
8,528
7,552
7,082
...
...
6,800
7,066
6,497
07.
7,733
7,892
6,429
5,815
7,906
8,936
8,424
6,447
7,971
5,328
5,668
7,093
6,532
08.
8,001
7,369
6,564
6,496
8,041
8,978
8,054
6,661
...
...
6,182
7,147
6,534
09.
8,030
7,887
6,948
6,653
7,666
8,950
8,479
7,097
7,431
6,836
5,879
6,996
6,508
10.
7,857
7,248
6,882
6,308
7,873
8,712
8,096
7,060
7,547
7,762
5,890
6,917
6,701
11.
7,861
7,175
6,221
6,997
7,778
8,624
7,958
6,790
7,185
...
5,300
6,970
6,526
12.
8,011
7,526
6,460
7,223
7,834
8,231
8,016
6,731
6,707
7,867
6,417
6,838
6,517
01.
7,571
7,922
6,493
6,828
8,297
7,963
7,478
6,564
...
...
6,413
6,868
6,508
02.
7,501
8,398
5,967
6,662
8,402
8,745
8,143
7,295
6,689
7,012
5,999
6,810
6,501
03.
7,905
7,882
6,542
6,330
7,549
8,592
8,093
6,150
7,485
6,979
5,599
6,714
6,517
04.
7,698
7,615
6,507
6,001
7,582
8,096
7,506
6,485
5,886
7,532
5,734
6,776
6,555
05.
7,769
7,979
6,583
6,491
7,567
8,147
8,079
6,450
6,990
7,738
5,154
6,656
6,565
06.
7,585
8,219
6,247
5,918
7,379
7,609
7,713
5,778
7,845
6,292
5,894
6,593
6,602
07.
7,442
7,650
6,503
6,998
7,493
8,129
7,111
6,672
6,871
6,802
5,888
6,692
6,614
08.
7,273
7,987
6,375
7,191
7,469
8,464
6,787
6,887
7,116
7,464
5,925
6,668
6,598
09.
7,218
7,281
5,948
6,010
7,633
7,631
7,729
6,879
6,369
...
6,365
6,533
6,556
2014.
8
Over 5 Years IRF
15
8,784
7
Over 1 up to 5
Years IRF
14
8,044
Floating Interest
Rates up to 1
Year IRF
13
6,898
Over 5 Years IRF
6
6,631
Over 1 up to 5
Years IRF
5
8,659
3
Floating Interest
Rates up to 1
Year IRF
4
8,149
Floating Interest
Rates up to 1
Year IRF
2
04.
Period
1
Year
Floating Interest
Rates up to 1
Year IRF
Revolving Loans and
Overdrafts
Floating Interest
Rates up to 1
Year IRF
Over an Amount of EUR 0.25 Million
and up to EUR 1 Million
2012.
2013.
162
Up to an Amount of EUR 0.25
Million
Over an
Amount
of EUR 1
Million
Over 1 up to 5
Years IRF
Over an
Amount of
EUR 0.25
Million and
Over an
Up to an Amount of up to EUR 1 Amount of
EUR 0.25 Million
Million
EUR 1 Million
9
10
11
12
Revidirani podaci za januar 2013, juli i august 2014. godine.
Revised data for January 2013, July and August 2014.
Napomena:
Kamatne stope u tabeli za revolving kredite i kreditne kartice se odnose na postojeće
poslove (preostala stanja).
IPFKS - inicijalni period fiksne kamatne stope
... nedovoljan broj podataka za objavljivanje
U sklopu kamatnih stopa na revolving kredite i kreditne kartice prikupljaju se i podaci o
kreditnim karticama s kreditnom pogodnosti. S obzirom da kreditne karitce s kreditnom
podogodnosti podrazumjevaju beskamatnu odgodu plaćanja (0% ks), iste se i ne publikuju
Nema podataka za kamatne stope na kredite u stranoj valuti po kreditnim karticama
i prekoračenjima stanovništvu
Notes:
Interest rates in table for revolving loans and credit cards refer to the outstending
amounts.
IRF – initial rate fixation
... insufficient data to be published
The interest rate on the revolving loans and credit cards, includes data on credit
cards with loan facility. Considering that credit cards with loan facility imply an
interest free deferred payment (0% ir), they are not published.
No data for interest rates on loans in foreign currency based on credit cards and
overdrafts to households.
CBBiH Bilten 3
ЦББиХ Билтен 3
2014.
T14b: Kamatne stope na kredite nefinancijskim poduzećima
- u postocima, na godišnjoj razini -
2014.
T14б: Каматне стопе на кредите нефинансијским предузећима
- у процентима, на годишњем нивоу -
NEFINANCIJSKA PODUZEĆA
Kamatne stope na
kredite u KM s valutnom klauzulom
promjenljiva
stopa i do 1 godine
IPFKS
preko 5
godina IPFKS
promjenljiva
stopa i do 1 godine
IPFKS
Revolving krediti i
prekoračenja
Kamatne stope na
kredite u KM
Preko
iznosa 1
mil EUR
preko 0,25 mil EUR do 1 mil EUR
preko 5
godina IPFKS
preko 1 do 5 godina
IPFKS
do iznosa od 0,25 mil EUR
promjenljiva
stopa i do 1 godine
IPFKS
promjenljiva
stopa i do 1 godine
IPFKS
preko 0,25
mil EUR do 1 Preko iznosa
mil EUR
1 mil EUR
promjenljiva
stopa i do 1 godine
IPFKS
preko 1 do 5 godina
IPFKS
promjenljiva
stopa i do 1 godine
IPFKS
Razdoblje
Godina
do iznosa od 0,25
mil EUR
KAMATNE STOPE NA KREDITE U KM S VALUTNOM KLAUZULOM
preko 1 do 5 godina
IPFKS
KAMATNE STOPE NA KREDITE U KM
НЕФИНАНСИЈСКА ПРЕДУЗЕЋА
КАМАТНЕ СТОПЕ НА КРЕДИТЕ У KМ
КАМАТНЕ СТОПЕ НА КРЕДИТЕ У KМ С ВАЛУТНОМ КЛАУЗУЛОМ
преко 5 година
ИПФКС
промјенљива
стопа и до 1
године ИПФКС
преко 1 и до 5
година ИПФКС
преко 5 година
ИПФКС
промјенљива
стопа и до 1
године ИПФКС
Каматне стопе на
кредите у KМ
каматне стопе
на кредите у
KМ с валутном
клаузулом
14
15
5
6
8,659
6,631
6,898
8,044
8,784
7,291
7,071
6,920
...
7,099
6,324
7,031
05.
8,704
9,027
6,684
7,087
9,439
9,040
8,283
6,592
...
...
6,297
6,480
7,114
06.
8,626
8,495
7,084
6,405
8,898
8,357
8,084
7,382
8,509
7,545
6,888
6,441
6,964
07.
8,661
8,295
7,138
6,720
8,604
8,370
8,252
7,112
...
7,156
6,482
6,521
6,963
08.
8,470
8,096
6,807
6,335
7,878
8,475
7,836
7,361
7,726
7,903
6,976
6,717
6,686
09.
8,320
7,834
6,820
6,730
8,888
8,600
7,513
7,186
7,661
6,739
7,810
6,950
6,665
10.
8,290
8,254
6,418
6,462
8,572
7,710
7,627
6,959
7,357
7,257
7,123
6,601
6,661
11.
8,243
7,994
7,057
6,872
8,015
8,624
7,603
7,486
7,530
7,447
7,423
6,718
6,675
12.
8,245
8,005
6,691
6,670
7,689
8,727
7,765
7,998
6,414
7,914
7,000
7,029
6,509
01.
7,995
8,480
6,604
6,312
8,211
8,375
7,201
7,462
6,928
7,686
6,907
7,017
6,573
02.
8,096
8,382
6,563
6,282
7,953
8,549
7,696
7,392
7,354
7,122
7,358
6,995
6,471
03.
8,080
8,133
6,806
6,374
7,983
8,738
7,629
7,392
7,368
7,314
6,493
7,044
6,535
04.
8,045
8,179
6,915
6,165
7,865
8,563
8,223
7,030
6,924
6,386
6,937
7,129
6,535
05.
8,127
8,633
6,412
5,519
7,948
8,419
8,314
6,932
7,407
7,809
6,985
6,985
6,515
06.
8,012
8,280
6,490
6,262
7,848
8,528
7,552
7,082
...
...
6,800
7,066
6,497
07.
7,733
7,892
6,429
5,815
7,906
8,936
8,424
6,447
7,971
5,328
5,668
7,093
6,532
08.
8,001
7,369
6,564
6,496
8,041
8,978
8,054
6,661
...
...
6,182
7,147
6,534
09.
8,030
7,887
6,948
6,653
7,666
8,950
8,479
7,097
7,431
6,836
5,879
6,996
6,508
10.
7,857
7,248
6,882
6,308
7,873
8,712
8,096
7,060
7,547
7,762
5,890
6,917
6,701
11.
7,861
7,175
6,221
6,997
7,778
8,624
7,958
6,790
7,185
...
5,300
6,970
6,526
12.
8,011
7,526
6,460
7,223
7,834
8,231
8,016
6,731
6,707
7,867
6,417
6,838
6,517
01.
7,571
7,922
6,493
6,828
8,297
7,963
7,478
6,564
...
...
6,413
6,868
6,508
02.
7,501
8,398
5,967
6,662
8,402
8,745
8,143
7,295
6,689
7,012
5,999
6,810
6,501
03.
7,905
7,882
6,542
6,330
7,549
8,592
8,093
6,150
7,485
6,979
5,599
6,714
6,517
04.
7,698
7,615
6,507
6,001
7,582
8,096
7,506
6,485
5,886
7,532
5,734
6,776
6,555
05.
7,769
7,979
6,583
6,491
7,567
8,147
8,079
6,450
6,990
7,738
5,154
6,656
6,565
06.
7,585
8,219
6,247
5,918
7,379
7,609
7,713
5,778
7,845
6,292
5,894
6,593
6,602
07.
7,442
7,650
6,503
6,998
7,493
8,129
7,111
6,672
6,871
6,802
5,888
6,692
6,614
08.
7,273
7,987
6,375
7,191
7,469
8,464
6,787
6,887
7,116
7,464
5,925
6,668
6,598
09.
7,218
7,281
5,948
6,010
7,633
7,631
7,729
6,879
6,369
...
6,365
6,533
6,556
Период
преко 1 и до 5
година ИПФКС
13
промјенљива
стопа и до 1
године ИПФКС
12
промјенљива
стопа и до 1
године ИПФКС
11
4
8,149
Година
8
10
2
04.
2014.
7
9
1
3
промјенљива
стопа и до 1
године ИПФКС
до износа од 0,25 мил ЕUR
преко
износа Револвинг кредити и
Преко 0,25 мил ЕUR до 1 мил ЕUR 1 мил ЕUR
прекорачења
преко 1 и до 5
година ИПФКС
преко
износа
1 мил ЕUR
2012.
2013.
промјенљива
стопа и до 1
године ИПФКС
до износа од 0,25
мил ЕUR
Преко 0,25
мил ЕUR до
1 мил ЕUR
Revidirani podaci za siječanj 2013, srpanj i kolovoz 2014. godine.
Ревидирани подаци за јануар 2013. јули и август 2014. године.
Napomena:
Kamatne stope u tablici za revolving kredite i kreditne kartice se odnose na
postojeće poslove (preostala stanja).
IPFKS - inicijalno razdoblje fiksne kamatne stope
... nedovoljan broj podataka za objavljivanje
U sklopu kamatnih stopa na revolving kredite i kreditne kartice prikupljaju se i podaci o
kreditnim karticama s kreditnom pogodnosti. S obzirom da kreditne kartice s kreditnom
podogodnosti podrazumijevaju beskamatnu odgodu plaćanja (0% ks), iste se i ne publiciraju.
Nema podataka za kamatne stope na kredite u stranoj valuti po kreditnim
karticama i prekoračenjima stanovništvu.
Напомена:
Каматне стопе у табели за револвинг кредите и кредитне картице односе се на
постојеће послове (преостала стања).
ИПФКС - иницијални период фиксне каматне стопе
..... недовољан број података за објављивање
У склопу каматних стопа на револвинг кредите и кредитне картице прикупљају се и подаци о
кредитним картицама с кредитном погодности. С обзиром да кредитне картице с кредитном
погодности подразумијевају бескаматну одгоду плаћања (0% кс), исте се и не публикују.
Нема података за каматне стопе на кредите у страној валути по кредитним
картицама и прекорачењима становништву.
163
CBBiH Bilten 3
2014.
CBBH Bulletin 3
T14c: Kamatne stope na depozite stanovništva
- u postocima, na godišnjem nivou -
2014
T14c: Interest Rates on Deposits of Households
- in percents at the annual level STANOVNIŠTVO
Depoziti po viđenju
(prekonoćni)
s dogovorenim
dospijećem
preko 2 godine
preko 1 i do 2
godine
Depoziti u stranoj valuti
Depoziti po viđenju
(prekonoćni)
Depoziti u EUR
s dogovorenim dospijećem
do 1 godine
preko 2 godine
preko 1 i do 2
godine
do 1 godine
Period
Godina
s dogovorenim dospijećem
Depoziti po viđenju
(prekonoćni)
Depoziti u KM i depoziti s valutnom klauzulom
HOUSEHOLDS
9
10
Overnight Deposits
Overnight Deposits
Overnight Deposits
Over 2 Years
Maturity
Over 2 Years
Maturity
Over 1 and up to
2 Years Maturity
Over 1 and up to
2 Years Maturity
up to 1 Year
Maturity
up to 1 Year
Maturity
3
4
5
6
2,272
3,765
3,622
0,176
3,019
3,973
3,858
0,488
2,156
0,114
05.
2,262
3,597
4,138
0,161
2,720
3,829
4,144
0,559
1,504
0,099
06.
2,147
3,552
3,925
0,157
2,439
3,797
4,162
0,363
1,689
0,097
07.
2,510
3,661
4,426
0,155
2,586
3,824
4,526
0,303
1,602
0,094
08.
2,296
3,533
3,879
0,134
2,570
3,730
4,028
0,249
2,140
0,076
09.
2,374
3,599
3,269
0,167
2,498
3,672
4,078
0,398
1,848
0,095
10.
2,234
3,496
3,557
0,159
2,531
3,688
4,075
0,393
2,084
0,096
11.
2,350
3,212
3,705
0,163
2,221
3,439
4,020
0,352
2,142
0,092
12.
2,079
3,205
4,441
0,140
2,384
3,343
4,022
0,342
1,953
0,092
01.
2,169
3,209
4,035
0,139
2,228
3,354
3,887
0,349
1,707
0,090
02.
2,120
3,484
3,835
0,135
2,200
3,452
4,188
0,342
1,653
0,089
03.
1,957
3,182
3,796
0,134
2,243
3,279
4,158
0,345
1,465
0,090
04.
1,959
3,459
3,584
0,133
2,239
3,268
3,784
0,318
1,793
0,090
05.
2,117
3,157
3,541
0,157
2,253
3,338
3,915
0,305
2,054
0,082
06.
2,244
3,282
3,675
0,138
2,281
3,438
4,203
0,264
2,875
0,087
07.
2,116
3,301
3,712
0,125
2,238
3,212
4,071
0,262
1,195
0,081
08.
2,228
3,399
3,639
0,119
2,312
3,355
4,094
0,254
1,350
0,088
09.
2,116
3,320
3,614
0,116
2,293
3,282
4,199
0,246
1,707
0,076
10.
2,186
3,324
3,483
0,117
2,248
3,328
4,010
0,245
1,400
0,075
11.
1,956
3,233
3,676
0,116
2,115
3,330
4,104
0,242
1,348
0,075
12.
1,973
3,190
3,866
0,116
2,068
3,190
4,054
0,240
1,232
0,075
01.
2,015
3,125
3,625
0,111
2,025
3,074
3,931
0,228
1,874
0,075
02.
1,911
3,188
3,571
0,113
1,902
3,196
3,860
0,219
1,622
0,077
03.
1,887
3,275
3,553
0,097
1,913
3,194
4,016
0,209
1,687
0,078
04.
1,632
3,205
3,355
0,104
1,801
3,335
3,568
0,221
1,947
0,097
05.
1,646
3,212
3,305
0,094
1,696
3,207
3,579
0,198
1,921
0,078
06.
1,405
3,298
3,258
0,095
1,510
3,232
3,832
0,202
1,437
0,079
07.
1,174
3,256
3,131
0,094
1,892
3,134
3,308
0,195
1,141
0,077
08.
1,555
3,225
3,178
0,091
1,659
3,100
3,369
0,157
1,081
0,058
09.
1,577
3,032
3,117
0,090
1,666
3,104
3,313
0,194
1,190
0,063
Year
8
12
2
04.
2014.
7
11
1
2012.
2013.
164
with Agreed Maturity
Deposits in Foreign Currency
Period
with Agreed Maturity
Deposits in EUR
with Agreed Maturity
Deposits in KM and Indexed to Foreign Currency
Revidirani podaci za januar 2014. godine.
Revised data for January 2014.
Napomena:
Kamatne stope na depozite po viđenju se odnose na postojeće poslove (preostala stanja).
Kamatne stope na depozite s dogovorenim dospijećem se odnose na nove poslove.
... nedovoljan broj podataka za objavljivanje
Depoziti u stranoj valuti obuhvaćaju sve strane valute osim EUR
Notes:
Interest rates on sight deposits refer to the outstanding amounts.
Interest rates on deposit with agreed maturity refer to new business.
... insufficient data to be published
Deposits in foreign currency include all foreign currencies except EUR.
CBBiH Bilten 3
ЦББиХ Билтен 3
2014.
T14c: Kamatne stope na depozite stanovništva
- u postocima, na godišnjoj razini -
2014.
Т 14ц: Каматне стопе на депозите становништва
- у процентима, на годишњем нивоу STANOVNIŠTVO
Depoziti po viđenju
(prekonoćni)
s dogovorenim
dospijećem
preko 2 godine
preko 1 i do 2
godine
Depoziti u stranoj valuti
Depoziti po viđenju
(prekonoćni)
Depoziti u EUR
s dogovorenim dospijećem
do 1 godine
preko 2 godine
preko 1 i do 2
godine
do 1 godine
Period
Godina
s dogovorenim dospijećem
Depoziti po viđenju
(prekonoćni)
Depoziti u KM i depoziti s valutnom klauzulom
СТАНОВНИШТВО
Депозити у KМ и депозити с валутном клаузулом
преко 2 године
Депозити по виђењу
(преконоћни)
с договореним
доспјећем
Депозити по виђењу
(преконоћни)
Депозити по виђењу
(преконоћни)
3
4
5
6
2,272
3,765
3,622
0,176
3,019
3,973
3,858
0,488
2,156
0,114
05.
2,262
3,597
4,138
0,161
2,720
3,829
4,144
0,559
1,504
0,099
06.
2,147
3,552
3,925
0,157
2,439
3,797
4,162
0,363
1,689
0,097
07.
2,510
3,661
4,426
0,155
2,586
3,824
4,526
0,303
1,602
0,094
08.
2,296
3,533
3,879
0,134
2,570
3,730
4,028
0,249
2,140
0,076
09.
2,374
3,599
3,269
0,167
2,498
3,672
4,078
0,398
1,848
0,095
10.
2,234
3,496
3,557
0,159
2,531
3,688
4,075
0,393
2,084
0,096
11.
2,350
3,212
3,705
0,163
2,221
3,439
4,020
0,352
2,142
0,092
12.
2,079
3,205
4,441
0,140
2,384
3,343
4,022
0,342
1,953
0,092
01.
2,169
3,209
4,035
0,139
2,228
3,354
3,887
0,349
1,707
0,090
02.
2,120
3,484
3,835
0,135
2,200
3,452
4,188
0,342
1,653
0,089
03.
1,957
3,182
3,796
0,134
2,243
3,279
4,158
0,345
1,465
0,090
04.
1,959
3,459
3,584
0,133
2,239
3,268
3,784
0,318
1,793
0,090
05.
2,117
3,157
3,541
0,157
2,253
3,338
3,915
0,305
2,054
0,082
06.
2,244
3,282
3,675
0,138
2,281
3,438
4,203
0,264
2,875
0,087
07.
2,116
3,301
3,712
0,125
2,238
3,212
4,071
0,262
1,195
0,081
08.
2,228
3,399
3,639
0,119
2,312
3,355
4,094
0,254
1,350
0,088
09.
2,116
3,320
3,614
0,116
2,293
3,282
4,199
0,246
1,707
0,076
10.
2,186
3,324
3,483
0,117
2,248
3,328
4,010
0,245
1,400
0,075
11.
1,956
3,233
3,676
0,116
2,115
3,330
4,104
0,242
1,348
0,075
12.
1,973
3,190
3,866
0,116
2,068
3,190
4,054
0,240
1,232
0,075
01.
2,015
3,125
3,625
0,111
2,025
3,074
3,931
0,228
1,874
0,075
02.
1,911
3,188
3,571
0,113
1,902
3,196
3,860
0,219
1,622
0,077
03.
1,887
3,275
3,553
0,097
1,913
3,194
4,016
0,209
1,687
0,078
04.
1,632
3,205
3,355
0,104
1,801
3,335
3,568
0,221
1,947
0,097
05.
1,646
3,212
3,305
0,094
1,696
3,207
3,579
0,198
1,921
0,078
06.
1,405
3,298
3,258
0,095
1,510
3,232
3,832
0,202
1,437
0,079
07.
1,174
3,256
3,131
0,094
1,892
3,134
3,308
0,195
1,141
0,077
08.
1,555
3,225
3,178
0,091
1,659
3,100
3,369
0,157
1,081
0,058
09.
1,577
3,032
3,117
0,090
1,666
3,104
3,313
0,194
1,190
0,063
2014.
преко 1 и до 2
године
преко 2 године
2
04.
2013.
до 1 године
преко 1 и до 2
године
1
2012.
Година
до 1 године
с договореним доспијећем
Депозити у страној валути
Период
с договореним доспијећем
Депозити у ЕUR
7
8
9
10
11
12
Revidirani podaci za siječanj 2014. godine.
Ревидирани подаци за јануар 2014. године.
Napomena:
Kamatne stope na depozite po viđenju se odnose na postojeće poslove (preostala stanja).
Kamatne stope na depozite s dogovorenim dospijećem se odnose na nove poslove.
... nedovoljan broj podataka za objavljivanje
Depoziti u stranoj valuti obuhvaćaju sve strane valute osim EUR.
Напомена:
Каматне стопе на депозите по виђењу се односе на постојеће послове (преостала стања).
Kаматне стопе на депозите са договореним доспијећем се односе на нове послове.
..... недовољан број података за објављивање
Депозити у страној валути обухватају све стране валуте осим ЕUR.
165
CBBiH Bilten 3
2014.
CBBH Bulletin 3
T14d: Kamatne stope na depozite nefinansijskih preduzeća
- u postocima, na godišnjem nivou -
2014
T14d: Interest Rates on Deposits of Non-financial Corporations
- in percents at the annual level NEFINANSIJSKA PREDUZEĆA
preko 1 i do 2
godine
preko 2 godine
Depoziti po viđenju
(prekonoćni)
s dogovorenim dospijećem
do 1 godine
Depoziti po viđenju
(prekonoćni)
preko 2 godine
preko 1 i do 2
godine
do 1 godine
Period
Godina
s dogovorenim dospijećem
Depoziti u
stranoj valuti
Depoziti u EUR
Depoziti po viđenju
(prekonoćni)
Depoziti u KM i depoziti s valutnom klauzulom
NON-FINANCIAL CORPORATIONS
6
3,135
0,230
2,340
4,429
...
0,157
05.
3,032
4,453
4,065
0,231
1,996
4,643
...
0,148
0,118
06.
2,813
4,819
3,269
0,212
2,114
4,699
5,015
0,201
0,197
2014.
7
8
9
Overnight Deposits
Overnight Deposits
5
4,136
Over 2 Years
Maturity
Over 2 Years
Maturity
4
2,514
Over 1 and up to
2 Years Maturity
Over 1 and up to
2 Years Maturity
3
up to 1 Year
Maturity
up to 1 Year
Maturity
2
04.
Year
1
2012.
2013.
166
with Agreed Maturity
Period
with Agreed Maturity
Deposits in
Foreign Currency
Deposits in EUR
Overnight Deposits
Deposits in KM and Indexed to Foreign Currency
10
11
0,209
07.
2,736
4,945
4,263
0,203
2,145
5,268
4,905
0,167
0,125
08.
2,522
4,854
5,091
0,214
2,068
5,162
4,889
0,300
0,134
09.
2,696
4,965
4,913
0,200
1,578
5,032
3,549
0,249
0,094
10.
2,474
4,453
5,176
0,215
1,307
4,465
...
0,246
0,127
11.
2,876
4,438
3,302
0,209
2,007
4,934
...
0,138
0,138
12.
3,467
4,868
4,159
0,176
1,456
4,026
...
0,136
0,098
0,158
01.
3,757
4,788
4,448
0,192
1,908
4,127
5,331
0,132
02.
3,334
4,930
4,581
0,190
2,114
4,102
4,806
0,128
0,159
03.
2,228
4,076
4,809
0,209
2,424
3,829
...
0,152
0,240
04.
2,119
4,569
4,158
0,206
1,746
4,563
4,393
0,139
0,184
05.
2,152
4,347
4,740
0,220
1,635
4,080
...
0,209
0,199
0,110
06.
2,469
4,452
3,857
0,216
1,471
4,431
...
0,210
07.
2,307
4,150
4,054
0,210
2,173
...
...
0,229
0,161
08.
2,390
4,091
4,068
0,230
1,097
4,045
3,995
0,137
0,158
09.
2,307
4,132
4,279
0,231
2,235
3,685
4,123
0,152
0,171
10.
2,323
4,035
4,528
0,249
2,050
4,082
...
0,151
0,156
11.
2,011
4,373
3,630
0,237
1,314
2,892
...
0,146
0,122
12.
1,686
3,862
3,933
0,219
2,458
3,517
...
0,144
0,157
01.
1,656
3,737
3,444
0,217
2,446
3,030
...
0,202
0,120
02.
2,354
3,953
3,954
0,217
...
3,398
4,780
0,202
0,171
03.
1,801
3,446
3,909
0,206
1,573
2,947
...
0,211
0,199
04.
1,957
3,744
4,035
0,219
2,335
3,637
...
0,242
0,167
05.
0,826
3,388
2,912
0,216
1,079
3,840
...
0,183
0,142
06.
1,149
3,150
4,502
0,204
1,518
...
3,375
0,201
0,095
0,150
07.
0,821
3,763
3,741
0,195
2,191
2,601
3,559
0,213
08.
0,912
3,009
3,653
0,206
1,308
3,051
3,414
0,211
0,113
09.
1,634
3,329
3,641
0,219
2,176
...
3,775
0,201
0,149
Revidirani podaci za august 2014. godine.
Revised data for August 2014.
Napomena:
Kamatne stope na depozite po viđenju se odnose na postojeće poslove (preostala stanja).
Kamatne stope na depozite s dogovorenim dospijećem se odnose na nove poslove.
... nedovoljan broj podataka za objavljivanje
Depoziti u stranoj valuti obuhvaćaju sve strane valute osim EUR
Notes:
Interest rates on sight deposits refer to outstanding amounts.
Interest rates on deposit with agreed maturity refer to new business.
... insufficient data to be published
Deposits in foreign currency include all foreign currencies except EUR
CBBiH Bilten 3
ЦББиХ Билтен 3
2014.
T14d: Kamatne stope na depozite nefinancijskih poduzeća
- u postocima, na godišnjem nivou -
2014.
T14d: Каматне стопе на депозите нефинансијских предузећа
- у процентима, на годишњем нивоу NEFINANCIJSKA PODUZEĆA
preko 1 i do 2
godine
preko 2 godine
Depoziti po viđenju
(prekonoćni)
s dogovorenim dospijećem
do 1 godine
Depoziti po viđenju
(prekonoćni)
preko 2 godine
preko 1 i do 2
godine
do 1 godine
Period
Godina
s dogovorenim dospijećem
Depoziti u
stranoj valuti
Depoziti u EUR
Depoziti po viđenju
(prekonoćni)
Depoziti u KM i depoziti s valutnom klauzulom
НЕФИНАНСИЈСКА ПРЕДУЗЕЋА
Депозити у KМ и с валутном клаузулом
преко 2 године
Депозити по виђењу
(преконоћни)
преко 1 и до 2
године
9
с договореним
доспјећем
до 1 године
8
10
11
1
2
3
4
5
2012.
04.
2,514
4,136
3,135
0,230
2,340
4,429
...
0,157
05.
3,032
4,453
4,065
0,231
1,996
4,643
...
0,148
0,118
06.
2,813
4,819
3,269
0,212
2,114
4,699
5,015
0,201
0,197
Година
преко 2 године
7
преко 1 и до 2
године
6
до 1 године
Депозити по виђењу
(преконоћни)
с договореним доспијећем
Период
с договореним доспијећем
Депозити у
страној валути
Депозити у ЕUR
2013.
2014.
0,209
07.
2,736
4,945
4,263
0,203
2,145
5,268
4,905
0,167
0,125
08.
2,522
4,854
5,091
0,214
2,068
5,162
4,889
0,300
0,134
09.
2,696
4,965
4,913
0,200
1,578
5,032
3,549
0,249
0,094
10.
2,474
4,453
5,176
0,215
1,307
4,465
...
0,246
0,127
11.
2,876
4,438
3,302
0,209
2,007
4,934
...
0,138
0,138
12.
3,467
4,868
4,159
0,176
1,456
4,026
...
0,136
0,098
0,158
01.
3,757
4,788
4,448
0,192
1,908
4,127
5,331
0,132
02.
3,334
4,930
4,581
0,190
2,114
4,102
4,806
0,128
0,159
03.
2,228
4,076
4,809
0,209
2,424
3,829
...
0,152
0,240
04.
2,119
4,569
4,158
0,206
1,746
4,563
4,393
0,139
0,184
05.
2,152
4,347
4,740
0,220
1,635
4,080
...
0,209
0,199
0,110
06.
2,469
4,452
3,857
0,216
1,471
4,431
...
0,210
07.
2,307
4,150
4,054
0,210
2,173
...
...
0,229
0,161
08.
2,390
4,091
4,068
0,230
1,097
4,045
3,995
0,137
0,158
09.
2,307
4,132
4,279
0,231
2,235
3,685
4,123
0,152
0,171
10.
2,323
4,035
4,528
0,249
2,050
4,082
...
0,151
0,156
11.
2,011
4,373
3,630
0,237
1,314
2,892
...
0,146
0,122
12.
1,686
3,862
3,933
0,219
2,458
3,517
...
0,144
0,157
01.
1,656
3,737
3,444
0,217
2,446
3,030
...
0,202
0,120
02.
2,354
3,953
3,954
0,217
...
3,398
4,780
0,202
0,171
03.
1,801
3,446
3,909
0,206
1,573
2,947
...
0,211
0,199
04.
1,957
3,744
4,035
0,219
2,335
3,637
...
0,242
0,167
05.
0,826
3,388
2,912
0,216
1,079
3,840
...
0,183
0,142
06.
1,149
3,150
4,502
0,204
1,518
...
3,375
0,201
0,095
0,150
07.
0,821
3,763
3,741
0,195
2,191
2,601
3,559
0,213
08.
0,912
3,009
3,653
0,206
1,308
3,051
3,414
0,211
0,113
09.
1,634
3,329
3,641
0,219
2,176
...
3,775
0,201
0,149
Revidirani podaci za kolovoz 2014. godine.
Ревидирани подаци за август 2014. године.
Napomena:
Kamatne stope na depozite po viđenju se odnose na postojeće poslove (preostala stanja).
Kamatne stope na depozite s dogovorenim dospijećem se odnose na nove poslove.
... nedovoljan broj podataka za objavljivanje
Depoziti u stranoj valuti obuhvaćaju sve strane valute osim EUR.
Напомена:
Каматне стопе на депозите по виђењу се односе на постојеће послове (преостала стања).
Kаматне стопе на депозите с договореним доспијећем се односе на нове послове.
..... недовољан број података за објављивање
Депозити у страној валути обухватају све стране валуте осим ЕUR.
167
CBBiH Bilten 3
2014.
CBBH Bulletin 3
T15: Ukupni depoziti i krediti komercijalnih banaka
- na kraju perioda, u milionima KM -
T15: Total Deposits and Loans of Commercial Banks
- end of period, KM million DEPOZITI
Godina
Mjesec
Prenosivi depoziti
Ostali depoziti
KREDITI
Ukupni depoziti Kratkoročni krediti Dugoročni krediti
DEPOSITS
Month
Transferable
Deposits
Other Deposits
Total Deposits
1
2
3
4
5 (3+4)
1997.
12.
Short - term Loans Long - term Loans
6
7
1.382,4
956,7
Total Loans
8 (6+7)
1.482,9
2.439,6
1998.
12.
983,8
678,7
1.662,5
1.028,2
1.892,6
2.920,8
1999.
12.
1.107,7
712,1
1.819,9
852,3
1.928,9
2.781,2
2000.
12.
1.385,8
568,0
1.953,7
878,3
2.138,6
3.017,0
2001.
12.
2.061,5
1.209,3
3.270,7
913,3
2.425,7
3.339,0
2002.
12.
2.293,8
1.430,5
3.724,3
1.097,8
3.183,3
4.281,1
2003.
12.
2.553,8
1.812,3
4.366,0
1.233,5
3.888,0
5.121,5
2004.
12.
3.121,7
2.456,7
5.578,4
1.576,2
4.350,9
5.927,1
2005.
12.
3.876,1
3.000,1
6.876,3
1.837,0
5.707,1
7.544,2
2006.
12.
4.005,1
4.758,1
8.763,2
2.068,8
7.130,4
9.199,2
2007.
12.
5.106,5
6.980,7
12.087,2
2.552,7
9.298,7
11.851,4
2008.
12.
4.905,1
6.970,0
11.875,1
3.439,0
11.070,5
14.509,5
2009.
12.
5.215,1
6.877,0
12.092,1
3.399,7
10.650,4
14.050,1
2010.
12.
5.557,7
6.972,4
12.530,0
3.626,5
10.916,9
14.543,4
2011.
12.
5.518,1
7.474,9
12.993,0
3.984,0
11.327,1
15.311,1
2012.
12.
5.306,9
8.019,6
13.326,5
4.283,0
11.658,7
15.941,7
2013.
12.
5.771,9
8.478,0
14.249,9
4.330,2
12.074,7
16.405,0
2013.
2014.
168
598,3
Ukupni krediti
LOANS
Year
784,1
2014
07.
5.550,0
8.071,6
13.621,7
4.248,0
11.881,2
16.129,2
08.
5.684,5
8.176,7
13.861,2
4.236,8
11.925,1
16.161,9
09.
5.672,8
8.256,9
13.929,7
4.270,9
11.937,8
16.208,7
10.
5.704,4
8.354,3
14.058,7
4.263,6
11.968,9
16.232,5
11.
5.655,7
8.396,9
14.052,6
4.323,5
11.979,9
16.303,4
12.
5.771,9
8.478,0
14.249,9
4.330,2
12.074,7
16.405,0
01.
5.751,5
8.577,6
14.329,2
4.347,8
12.028,0
16.375,7
02.
5.858,3
8.587,5
14.445,8
4.442,1
12.074,2
16.516,4
03.
5.819,3
8.608,4
14.427,7
4.451,9
12.172,3
16.624,1
04.
5.767,9
8.668,8
14.436,7
4.402,1
12.234,4
16.636,5
05.
5.859,0
8.746,3
14.605,3
4.461,6
12.265,9
16.727,5
06.
5.825,8
8.696,6
14.522,4
4.454,7
12.405,6
16.860,2
07.
6.217,0
8.775,7
14.992,7
4.314,1
12.450,5
16.764,6
08.
6.352,5
8.821,3
15.173,8
4.246,8
12.476,0
16.722,8
09.
6.442,9
8.827,9
15.270,7
4.347,6
12.509,5
16.857,1
Monetarni podaci ažurirani u skladu sa metodologijom MMF-a (Priručnik za
monetarnu i finansijsku statistiku, 2000), od januara 2006. godine.
Monetary data updated according to the MMF methodology (Monetary and
Financial Statistics Manual, 2000), from January 2006.
Vidi napomenu na strani 244
See note on page 244
Napomena: Ukupni depoziti predstavljaju obaveze komercijalnih banaka BiH prema
svim domaćim institucionalnim sektorima u domaćoj i stranoj valuti. Ukupni krediti
predstavljaju potraživanja komercijalnih banaka BiH od svih institucionalnih sektora,
u domaćoj i stranoj valuti.
Note: Total deposits represent liabilities of commercial banks of BH towards
all domestic institutional sectors in domestic and foreign currency. Total loans
represent claims of commercial banks of BH on all institutional sectors, in domestic
and foreign currency.
CBBiH Bilten 3
ЦББиХ Билтен 3
2014.
T15: Ukupni depoziti i krediti komercijalnih banaka
- na kraju razdoblja, u milijunima KM -
T15: Укупни депозити и кредити комерцијалних банака
- на крају периода, у милионима KМ DEPOZITI
Godina
Mjesec
Prenosivi depoziti
Година
Мјесец
Преносиви
депозити
1
2
3
1997.
12.
KREDITI
Ostali depoziti
Ukupni depoziti Kratkoročni krediti Dugoročni krediti
ДЕПОЗИТИ
КРЕДИТИ
Остали депозити Укупни депозити
4
784,1
2014.
5 (3+4)
598,3
Ukupni krediti
Краткорочни
кредити
Дугорочни
кредити
Укупни кредити
6
7
8 (6+7)
1.382,4
956,7
1.482,9
2.439,6
1998.
12.
983,8
678,7
1.662,5
1.028,2
1.892,6
2.920,8
1999.
12.
1.107,7
712,1
1.819,9
852,3
1.928,9
2.781,2
2000.
12.
1.385,8
568,0
1.953,7
878,3
2.138,6
3.017,0
2001.
12.
2.061,5
1.209,3
3.270,7
913,3
2.425,7
3.339,0
2002.
12.
2.293,8
1.430,5
3.724,3
1.097,8
3.183,3
4.281,1
2003.
12.
2.553,8
1.812,3
4.366,0
1.233,5
3.888,0
5.121,5
2004.
12.
3.121,7
2.456,7
5.578,4
1.576,2
4.350,9
5.927,1
2005.
12.
3.876,1
3.000,1
6.876,3
1.837,0
5.707,1
7.544,2
2006.
12.
4.005,1
4.758,1
8.763,2
2.068,8
7.130,4
9.199,2
2007.
12.
5.106,5
6.980,7
12.087,2
2.552,7
9.298,7
11.851,4
2008.
12.
4.905,1
6.970,0
11.875,1
3.439,0
11.070,5
14.509,5
2009.
12.
5.215,1
6.877,0
12.092,1
3.399,7
10.650,4
14.050,1
2010.
12.
5.557,7
6.972,4
12.530,0
3.626,5
10.916,9
14.543,4
2011.
12.
5.518,1
7.474,9
12.993,0
3.984,0
11.327,1
15.311,1
2012.
12.
5.306,9
8.019,6
13.326,5
4.283,0
11.658,7
15.941,7
2013.
12.
5.771,9
8.478,0
14.249,9
4.330,2
12.074,7
16.405,0
2013.
2014.
07.
5.550,0
8.071,6
13.621,7
4.248,0
11.881,2
16.129,2
08.
5.684,5
8.176,7
13.861,2
4.236,8
11.925,1
16.161,9
09.
5.672,8
8.256,9
13.929,7
4.270,9
11.937,8
16.208,7
10.
5.704,4
8.354,3
14.058,7
4.263,6
11.968,9
16.232,5
11.
5.655,7
8.396,9
14.052,6
4.323,5
11.979,9
16.303,4
12.
5.771,9
8.478,0
14.249,9
4.330,2
12.074,7
16.405,0
01.
5.751,5
8.577,6
14.329,2
4.347,8
12.028,0
16.375,7
02.
5.858,3
8.587,5
14.445,8
4.442,1
12.074,2
16.516,4
03.
5.819,3
8.608,4
14.427,7
4.451,9
12.172,3
16.624,1
04.
5.767,9
8.668,8
14.436,7
4.402,1
12.234,4
16.636,5
05.
5.859,0
8.746,3
14.605,3
4.461,6
12.265,9
16.727,5
06.
5.825,8
8.696,6
14.522,4
4.454,7
12.405,6
16.860,2
07.
6.217,0
8.775,7
14.992,7
4.314,1
12.450,5
16.764,6
08.
6.352,5
8.821,3
15.173,8
4.246,8
12.476,0
16.722,8
09.
6.442,9
8.827,9
15.270,7
4.347,6
12.509,5
16.857,1
Monetarni podaci ažurirani u skladu sa metodologijom MMF-a (Priručnik za
monetarnu i financijsku statistiku 2000), od siječnja 2006. godine.
Монетарни подаци ажурирани у складу са методологијом ММФ-а (Приручник за
монетарну и финансијску статистику, 2000), од јануара 2006. године.
Vidi napomenu na strani 245
Види напомену на страни 245
Napomena: Ukupni depoziti predstavljaju obveze komercijalnih banaka BiH prema
svim domaćim institucionalnim sektorima u domaćoj i stranoj valuti. Ukupni krediti
predstavljaju potraživanja komercijalnih banaka BiH od svih institucionalnih sektora,
u domaćoj i stranoj valuti.
Напомена: Укупни депозити представљају обавезе комерцијалних банака БиХ
према свим домаћим институционалним секторима у домаћој и страној валути.
Укупни кредити представљају потраживања комерцијалних банака БиХ од свих
институционалних сектора, у домаћој и страној валути.
169
CBBiH Bilten 3
2014.
CBBH Bulletin 3
T16: Sektorska struktura prenosivih depozita kod komercijalnih banaka
- na kraju perioda, u milionima KM -
2014
T16: Structure of Transferable Deposits in Commercial Banks by Sector
- end of period, KM million -
Ostali depoziti
Deposits of
Households
Other Deposits
9
10
11
12
13
1997.
12.
0,0
91,2
17,3
15,1
8,9
11,0
204,8
221,8
63,8
136,1
14,0
784,1
1998.
12.
0,5
73,7
19,2
11,2
4,4
15,2
235,6
299,1
70,8
240,6
13,4
983,8
1999.
12.
8,8
48,8
54,4
14,6
19,6
44,4
285,9
298,6
101,4
158,9
72,3
1.107,7
2000.
12.
12,5
68,8
50,2
29,9
25,1
35,7
334,0
394,1
107,3
236,9
91,2
1.385,8
2001.
12.
17,7
99,1
86,3
35,6
60,4
55,1
333,4
569,9
88,7
697,2
18,2
2.061,5
Ukupno
Depotizi
domaćinstva
Deposits of
Non-profit
Organisations
8
Depoziti
neprofitnih
organizacija
Deposits of
Non-financial
Private Enterprises
7
Depoziti
nefinansijskih
privatnih
preduzeća
Deposits of
Nonfinancial
Public Enterprises
Depoziti
nefinansijskih
javnih preduzeća
Deposits of
other Financial
Institutions
Depoziti ostalih
finansijskih
institucija
Deposits of
Social Security
Funds
6
Depoziti vlada
općina
Deposits of
Municipal
Governments
5
Depoziti vlada
kantona
Deposits of
Cantonal
Governments
4
Depoziti vlada
entiteta
Entity
Governments'
Deposits
3
Depoziti
Institucija BiH
Deposits of BH
Institutions
2
Mjesec
Month
1
Godina
Year
Depoziti fondova
socijalne zaštite
DEPOZITI DOMAĆIH INSTITUCIONALNIH SEKTORA
14 =
3+…+13
2002.
12.
57,4
149,0
62,0
58,2
50,8
72,3
397,1
544,5
105,9
789,6
7,2
2.293,8
2003.
12.
47,8
177,4
95,3
63,7
72,2
85,7
501,6
506,6
104,5
892,5
6,4
2.553,8
2004.
12.
16,4
254,3
163,9
90,6
104,6
86,3
486,9
656,8
118,4
1.134,9
8,6
3.121,7
2005.
12.
36,6
314,2
231,4
118,7
82,2
113,0
557,9
919,1
108,6
1.385,4
9,1
3.876,1
2006.
12.
44,2
393,7
351,8
169,8
124,3
155,2
698,3
1.067,2
137,3
853,3
10,1
4.005,1
2007.
12.
45,7
544,5
381,0
242,0
147,5
186,2
741,0
1.321,0
176,2
1.311,7
9,6
5.106,5
2008.
12.
52,3
255,2
271,7
204,0
108,2
137,5
782,5
1.328,9
161,3
1.558,8
44,7
4.905,1
2009.
12.
41,4
416,0
352,7
187,9
148,6
146,5
852,9
1.280,0
173,1
1.601,4
14,5
5.215,1
2010.
12.
58,8
458,1
291,0
194,6
149,7
144,2
724,5
1.444,3
172,4
1.904,0
16,1
5.557,7
2011.
12.
42,2
413,1
290,9
190,0
154,8
176,9
688,5
1.447,8
182,1
1.917,2
14,7
5.518,1
2012.
12.
94,0
339,2
231,1
195,2
105,9
161,5
517,6
1.443,4
186,5
2.015,3
17,0
5.306,9
2013.
12.
65,3
300,8
228,1
172,4
79,0
209,7
615,2
1.667,4
194,4
2.226,8
12,8
5.771,9
2013.
07.
70,9
353,5
202,2
186,7
71,9
170,9
664,8
1.505,7
202,3
2.104,6
16,5
5.550,0
08.
71,8
300,6
223,3
194,9
84,0
199,7
692,4
1.591,0
205,0
2.106,1
15,8
5.684,5
09.
75,7
293,0
221,1
182,3
60,3
186,4
696,6
1.595,3
198,8
2.147,6
15,7
5.672,8
10.
75,0
338,3
224,7
178,0
64,8
180,4
693,0
1.598,1
199,2
2.139,2
13,5
5.704,4
11.
91,7
295,7
226,0
178,0
61,0
181,0
679,4
1.567,5
191,0
2.167,3
17,1
5.655,7
12.
65,3
300,8
228,1
172,4
79,0
209,7
615,2
1.667,4
194,4
2.226,8
12,8
5.771,9
01.
71,6
361,1
200,9
149,8
75,1
201,3
675,9
1.580,3
195,0
2.227,4
13,0
5.751,5
02.
84,6
350,1
230,1
162,6
109,4
233,0
693,4
1.541,1
200,5
2.239,9
13,8
5.858,3
03.
78,0
377,0
209,6
158,7
98,6
180,2
687,3
1.553,2
206,0
2.254,4
16,3
5.819,3
04.
91,0
375,8
194,3
159,7
88,2
164,7
621,6
1.539,2
209,4
2.310,0
13,9
5.767,9
05.
91,8
347,5
219,5
165,5
83,6
181,3
587,9
1.646,5
220,0
2.302,8
12,7
5.859,0
06.
75,2
356,3
210,3
161,7
59,6
169,8
585,9
1.658,8
225,8
2.309,8
12,6
5.825,8
07.
74,6
628,5
221,9
180,6
83,3
164,6
505,5
1.752,4
248,0
2.344,7
12,9
6.217,0
08.
108,2
576,5
236,4
187,6
69,6
220,0
527,7
1.807,4
267,9
2.338,3
13,1
6.352,5
09.
104,4
494,8
230,8
195,9
67,4
183,8
603,8
1.906,3
253,1
2.389,0
13,5
6.442,9
2014.
170
Total
DEPOSITS OF ALL DOMESTIC INSTITUTIONAL SECTORS
Monetarni podaci ažurirani u skladu sa metodologijom MMF-a (Priručnik za
monetarnu i finansijsku statistiku, 2000), od januara 2006. godine.
Monetary data updated according to the MMF methodology (Monetary and
Financial Statistics Manual, 2000), from January 2006.
Vidi napomenu na strani 244
See note on page 244
Napomena:
Prenosivi depoziti su raspoloživi na zahtjev bez naknada i ograničenja, mogu se
direktno upotrijebiti za plaćanja trećim licima, posebni štedni računi s kojih je
dozvoljen prenos sredstava na prenosive depozite.
Note:
Transferable deposits are available on demand without restrictions and charges,
directly useable for payments to third parties, special savings accounts from which
funds may be transferred to transferable deposits.
CBBiH Bilten 3
ЦББиХ Билтен 3
2014.
T16: Sektorska struktura prenosivih depozita kod komercijalnih banaka
- na kraju razdoblja, u milijunima KM -
2014.
T16: Секторска структура преносивих депозита код комерцијалних
банака
- на крају периода, у милионима KМ -
Ostali depoziti
Остали
депозити
12
13
Ukupno
Depotizi
domaćinstva
Депозити
домаћинства
11
Depoziti
neprofitnih
organizacija
Депозити
непрофитних
организација
Depoziti
nefinancijskih
privatnih
poduzeća
Depoziti
nefinancijskih
javnih poduzeća
Depoziti ostalih
finansijskih
institucija
Depoziti fondova
socijalne zaštite
Depoziti vlada
općina
Depoziti vlada
kantona
Depoziti vlada
entiteta
Depoziti
Institucija BiH
Mjesec
Godina
DEPOZITI DOMAĆIH INSTITUCIONALNIH SEKTORA
Депозити
институција
БиХ
Депозити
влада ентитета
Депозити
влада кантона
Депозити
влада општина
Депозити
фондова
социјалне
заштите
Депозити
осталих
финансијских
институција
2
3
4
5
6
7
8
9
10
Укупно
Мјесец
1
Депозити
нефинансијских
јавних
предузећа
Депозити
нефинансијских
приватних
предузећа
Година
ДЕПОЗИТИ ДОМАЋИХ ИНСТИТУЦИОНАЛНИХ СЕКТОРА
14 =
3+…+13
1997.
12.
0,0
91,2
17,3
15,1
8,9
11,0
204,8
221,8
63,8
136,1
14,0
784,1
1998.
12.
0,5
73,7
19,2
11,2
4,4
15,2
235,6
299,1
70,8
240,6
13,4
983,8
1999.
12.
8,8
48,8
54,4
14,6
19,6
44,4
285,9
298,6
101,4
158,9
72,3
1.107,7
2000.
12.
12,5
68,8
50,2
29,9
25,1
35,7
334,0
394,1
107,3
236,9
91,2
1.385,8
2001.
12.
17,7
99,1
86,3
35,6
60,4
55,1
333,4
569,9
88,7
697,2
18,2
2.061,5
2002.
12.
57,4
149,0
62,0
58,2
50,8
72,3
397,1
544,5
105,9
789,6
7,2
2.293,8
2003.
12.
47,8
177,4
95,3
63,7
72,2
85,7
501,6
506,6
104,5
892,5
6,4
2.553,8
2004.
12.
16,4
254,3
163,9
90,6
104,6
86,3
486,9
656,8
118,4
1.134,9
8,6
3.121,7
2005.
12.
36,6
314,2
231,4
118,7
82,2
113,0
557,9
919,1
108,6
1.385,4
9,1
3.876,1
2006.
12.
44,2
393,7
351,8
169,8
124,3
155,2
698,3
1.067,2
137,3
853,3
10,1
4.005,1
2007.
12.
45,7
544,5
381,0
242,0
147,5
186,2
741,0
1.321,0
176,2
1.311,7
9,6
5.106,5
2008.
12.
52,3
255,2
271,7
204,0
108,2
137,5
782,5
1.328,9
161,3
1.558,8
44,7
4.905,1
2009.
12.
41,4
416,0
352,7
187,9
148,6
146,5
852,9
1.280,0
173,1
1.601,4
14,5
5.215,1
2010.
12.
58,8
458,1
291,0
194,6
149,7
144,2
724,5
1.444,3
172,4
1.904,0
16,1
5.557,7
2011.
12.
42,2
413,1
290,9
190,0
154,8
176,9
688,5
1.447,8
182,1
1.917,2
14,7
5.518,1
2012.
12.
94,0
339,2
231,1
195,2
105,9
161,5
517,6
1.443,4
186,5
2.015,3
17,0
5.306,9
2013.
12.
65,3
300,8
228,1
172,4
79,0
209,7
615,2
1.667,4
194,4
2.226,8
12,8
5.771,9
2013.
07.
70,9
353,5
202,2
186,7
71,9
170,9
664,8
1.505,7
202,3
2.104,6
16,5
5.550,0
2014.
08.
71,8
300,6
223,3
194,9
84,0
199,7
692,4
1.591,0
205,0
2.106,1
15,8
5.684,5
09.
75,7
293,0
221,1
182,3
60,3
186,4
696,6
1.595,3
198,8
2.147,6
15,7
5.672,8
10.
75,0
338,3
224,7
178,0
64,8
180,4
693,0
1.598,1
199,2
2.139,2
13,5
5.704,4
5.655,7
11.
91,7
295,7
226,0
178,0
61,0
181,0
679,4
1.567,5
191,0
2.167,3
17,1
12.
65,3
300,8
228,1
172,4
79,0
209,7
615,2
1.667,4
194,4
2.226,8
12,8
5.771,9
01.
71,6
361,1
200,9
149,8
75,1
201,3
675,9
1.580,3
195,0
2.227,4
13,0
5.751,5
02.
84,6
350,1
230,1
162,6
109,4
233,0
693,4
1.541,1
200,5
2.239,9
13,8
5.858,3
03.
78,0
377,0
209,6
158,7
98,6
180,2
687,3
1.553,2
206,0
2.254,4
16,3
5.819,3
04.
91,0
375,8
194,3
159,7
88,2
164,7
621,6
1.539,2
209,4
2.310,0
13,9
5.767,9
05.
91,8
347,5
219,5
165,5
83,6
181,3
587,9
1.646,5
220,0
2.302,8
12,7
5.859,0
06.
75,2
356,3
210,3
161,7
59,6
169,8
585,9
1.658,8
225,8
2.309,8
12,6
5.825,8
07.
74,6
628,5
221,9
180,6
83,3
164,6
505,5
1.752,4
248,0
2.344,7
12,9
6.217,0
08.
108,2
576,5
236,4
187,6
69,6
220,0
527,7
1.807,4
267,9
2.338,3
13,1
6.352,5
09.
104,4
494,8
230,8
195,9
67,4
183,8
603,8
1.906,3
253,1
2.389,0
13,5
6.442,9
Monetarni podaci ažurirani u skladu sa metodologijom MMF-a (Priručnik za
monetarnu i financijsku statistiku 2000), od siječnja 2006. godine.
Монетарни подаци ажурирани у складу са методологијом ММФ-а (Приручник за
монетарну и финансијску статистику, 2000), од јануара 2006. године.
Vidi napomenu na strani 245
Види напомену на страни 245
Napomena:
Prenosivi depoziti su raspoloživi na zahtjev bez naknada i ograničenja, mogu se
izravno uporabiti za plaćanja trećim osobama, posebni štedni računi s kojih je
dozvoljen prijenos sredstava na prenosive depozite.
Напомена:
Преносиви депозити су расположиви на захтјев без накнада и ограничења,
могу се директно употријебити за плаћања трећим лицима, посебни штедни
рачуни с којих је дозвољен пренос средстава на преносиве депозите.
171
CBBiH Bilten 3
2014.
CBBH Bulletin 3
T17: Sektorska struktura ostalih depozita kod komercijalnih banaka
- na kraju perioda, u milionima KM -
2014
T17: Structure of Other Deposits in Commercial Banks by Sector
- end of period, KM million -
Ostali depoziti
Deposits of
Households
Other Deposits
9
10
11
12
13
1997.
12.
0,0
225,5
24,7
5,9
5,8
17,6
40,6
128,3
10,7
137,3
1,9
598,3
1998.
12.
0,5
203,3
3,9
7,1
6,3
22,1
38,1
178,1
12,4
206,3
0,6
678,7
1999.
12.
0,4
112,1
10,8
1,6
2,8
19,1
43,5
255,6
18,8
245,9
1,7
712,1
2000.
12.
5,3
56,5
18,0
4,4
7,6
29,7
42,8
86,8
25,8
285,5
5,6
568,0
2001.
12.
10,6
150,2
33,5
4,2
8,5
36,9
60,0
120,7
18,4
750,1
16,2
1.209,3
2002.
12.
23,3
160,6
41,2
12,6
4,2
87,8
59,1
182,9
21,7
831,7
5,3
1.430,5
2003.
12.
29,1
218,8
54,5
22,2
3,1
103,0
127,3
195,0
19,9
1.033,4
6,0
1.812,3
2004.
12.
20,0
128,6
66,3
28,4
2,6
126,2
355,9
336,2
28,3
1.354,2
10,0
2.456,8
2005.
12.
8,2
174,4
58,5
18,9
19,7
190,3
339,1
341,4
41,0
1.801,9
6,7
3.000,1
2006.
12.
22,7
222,3
35,6
33,0
42,4
168,3
405,0
516,0
50,9
3.246,9
15,1
4.758,1
2007.
12.
11,8
1.457,4
56,4
47,4
124,0
217,5
537,8
595,4
59,8
3.854,2
18,9
6.980,7
2008.
12.
16,0
1.211,7
21,3
50,1
101,5
334,0
758,5
743,7
78,1
3.647,0
8,2
6.970,0
2009.
12.
4,7
725,3
20,9
48,8
61,7
478,8
753,5
606,0
100,5
4.062,0
14,8
6.877,0
2010.
12.
22,5
383,2
16,8
41,2
49,2
438,8
825,0
504,5
91,2
4.580,4
19,6
6.972,4
2011.
12.
62,8
237,8
24,0
30,0
41,7
567,5
817,1
471,5
79,1
5.134,1
9,2
7.474,9
2012.
12.
31,7
242,0
21,4
27,6
31,0
598,3
779,7
537,8
87,1
5.639,9
23,0
8.019,6
2013.
12.
62,7
170,8
21,0
26,6
35,0
651,4
724,7
531,1
100,3
6.137,1
17,1
8.478,0
2013.
07.
62,7
167,9
21,6
32,6
39,1
612,5
692,1
481,0
89,1
5.860,0
13,0
8.071,6
08.
63,1
179,5
20,3
32,0
41,5
619,0
697,2
512,2
89,5
5.909,1
13,2
8.176,7
09.
62,7
182,8
21,1
36,8
42,3
608,3
711,5
540,1
92,0
5.946,7
12,8
8.256,9
10.
63,0
183,5
20,8
37,5
43,0
623,0
722,9
547,5
94,4
6.005,0
13,8
8.354,3
11.
62,4
184,7
20,8
36,7
37,6
622,2
716,3
559,5
96,1
6.044,2
16,5
8.396,9
12.
62,7
170,8
21,0
26,6
35,0
651,4
724,7
531,1
100,3
6.137,1
17,1
8.478,0
01.
65,2
171,6
20,8
45,0
38,5
666,6
703,7
542,3
102,5
6.208,3
13,2
8.577,6
Ukupno
Depotizi
domaćinstva
Deposits of
Non-profit
Organisations
8
Depoziti
neprofitnih
organizacija
Deposits of
Non-financial
Private Enterprises
7
Depoziti
nefinansijskih
privatnih
preduzeća
Deposits of
Nonfinancial
Public Enterprises
Depoziti
nefinansijskih
javnih preduzeća
Deposits of
other Financial
Institutions
Depoziti ostalih
finansijskih
institucija
Deposits of
Social Security
Funds
6
Depoziti vlada
općina
Deposits of
Municipal
Governments
5
Depoziti vlada
kantona
Deposits of
Cantonal
Governments
4
Depoziti vlada
entiteta
Entity
Governments'
Deposits
3
Depoziti
Institucija BiH
Deposits of BH
Institutions
2
Mjesec
Month
1
Godina
Year
Depoziti fondova
socijalne zaštite
DEPOZITI SVIH DOMAĆIH INSTITUCIONALNIH SEKTORA
2014.
172
Total
DEPOSITS OF ALL DOMESTIC INSTITUTIONAL SECTORS
14 =
3+…+13
02.
112,7
133,8
21,1
46,2
37,8
664,7
719,1
528,7
100,9
6.209,2
13,2
8.587,5
03.
113,0
125,1
26,2
50,8
35,9
665,3
683,6
547,1
98,4
6.240,9
22,2
8.608,4
04.
112,3
181,5
26,5
50,9
32,8
658,4
650,9
548,1
105,2
6.279,8
22,4
8.668,8
05.
112,1
205,9
27,4
48,3
33,6
655,7
672,0
551,8
100,1
6.325,5
14,0
8.746,3
06.
111,9
210,6
27,9
44,2
34,3
667,7
584,8
520,9
99,0
6.380,8
14,6
8.696,6
07.
112,4
228,3
33,2
40,8
32,0
664,4
629,2
512,0
100,2
6.409,1
14,1
8.775,7
08.
114,7
231,0
34,5
40,8
32,5
673,4
632,4
502,3
103,6
6.440,8
15,2
8.821,3
09.
114,8
238,9
33,6
40,2
33,0
676,4
544,1
505,8
113,8
6.511,3
16,0
8.827,9
Monetarni podaci ažurirani u skladu sa metodologijom MMF-a (Priručnik za
monetarnu i finansijsku statistiku, 2000), od januara 2006. godine.
Monetary data updated according to the MMF methodology (Monetary and
Financial Statistics Manual, 2000), from January 2006.
Vidi napomenu na strani 244
See note on page 244
Napomena:
Ostali depoziti dozvoljavaju automatsko povlačenje sredstava ali ne i plaćanje trećim
licima, štedne i oročene depozite, ostale depozite - ostalo.
Note:
Other deposits allow automatic withdrawals of funds but not payment to third
parties, time and savings deposits, other deposits-other.
CBBiH Bilten 3
ЦББиХ Билтен 3
2014.
T17: Sektorska struktura ostalih depozita kod komercijalnih banaka
- na kraju razdoblja, u milijunima KM -
2014.
T17: Секторска структура осталих депозита код комерцијалних банака
- на крају периода, у милионима KМ -
Ostali depoziti
Остали
депозити
12
13
Ukupno
Depotizi
domaćinstva
Депозити
домаћинства
11
Depoziti
neprofitnih
organizacija
Депозити
непрофитних
организација
Depoziti
nefinancijskih
privatnih
poduzeća
Depoziti
nefinancijskih
javnih poduzeća
Depoziti ostalih
finansijskih
institucija
Depoziti fondova
socijalne zaštite
Depoziti vlada
općina
Depoziti vlada
kantona
Depoziti vlada
entiteta
Depoziti
Institucija BiH
Mjesec
Godina
DEPOZITI SVIH DOMAĆIH INSTITUCIONALNIH SEKTORA
Депозити
институција
БиХ
Депозити
влада ентитета
Депозити
влада кантона
Депозити
влада општина
Депозити
фондова
социјалне
заштите
Депозити
осталих
финансијских
институција
2
3
4
5
6
7
8
9
10
Укупно
Мјесец
1
Депозити
нефинансијских
јавних
предузећа
Депозити
нефинансијских
приватних
предузећа
Година
ДЕПОЗИТИ СВИХ ДОМАЋИХ ИНСТИТУЦИОНАЛНИХ СЕКТОРА
14 =
3+…+13
1997.
12.
0,0
225,5
24,7
5,9
5,8
17,6
40,6
128,3
10,7
137,3
1,9
598,3
1998.
12.
0,5
203,3
3,9
7,1
6,3
22,1
38,1
178,1
12,4
206,3
0,6
678,7
1999.
12.
0,4
112,1
10,8
1,6
2,8
19,1
43,5
255,6
18,8
245,9
1,7
712,1
2000.
12.
5,3
56,5
18,0
4,4
7,6
29,7
42,8
86,8
25,8
285,5
5,6
568,0
2001.
12.
10,6
150,2
33,5
4,2
8,5
36,9
60,0
120,7
18,4
750,1
16,2
1.209,3
2002.
12.
23,3
160,6
41,2
12,6
4,2
87,8
59,1
182,9
21,7
831,7
5,3
1.430,5
2003.
12.
29,1
218,8
54,5
22,2
3,1
103,0
127,3
195,0
19,9
1.033,4
6,0
1.812,3
2004.
12.
20,0
128,6
66,3
28,4
2,6
126,2
355,9
336,2
28,3
1.354,2
10,0
2.456,8
2005.
12.
8,2
174,4
58,5
18,9
19,7
190,3
339,1
341,4
41,0
1.801,9
6,7
3.000,1
2006.
12.
22,7
222,3
35,6
33,0
42,4
168,3
405,0
516,0
50,9
3.246,9
15,1
4.758,1
2007.
12.
11,8
1.457,4
56,4
47,4
124,0
217,5
537,8
595,4
59,8
3.854,2
18,9
6.980,7
2008.
12.
16,0
1.211,7
21,3
50,1
101,5
334,0
758,5
743,7
78,1
3.647,0
8,2
6.970,0
2009.
12.
4,7
725,3
20,9
48,8
61,7
478,8
753,5
606,0
100,5
4.062,0
14,8
6.877,0
2010.
12.
22,5
383,2
16,8
41,2
49,2
438,8
825,0
504,5
91,2
4.580,4
19,6
6.972,4
2011.
12.
62,8
237,8
24,0
30,0
41,7
567,5
817,1
471,5
79,1
5.134,1
9,2
7.474,9
2012.
12.
31,7
242,0
21,4
27,6
31,0
598,3
779,7
537,8
87,1
5.639,9
23,0
8.019,6
2013.
12.
62,7
170,8
21,0
26,6
35,0
651,4
724,7
531,1
100,3
6.137,1
17,1
8.478,0
2013.
07.
62,7
167,9
21,6
32,6
39,1
612,5
692,1
481,0
89,1
5.860,0
13,0
8.071,6
2014.
08.
63,1
179,5
20,3
32,0
41,5
619,0
697,2
512,2
89,5
5.909,1
13,2
8.176,7
09.
62,7
182,8
21,1
36,8
42,3
608,3
711,5
540,1
92,0
5.946,7
12,8
8.256,9
10.
63,0
183,5
20,8
37,5
43,0
623,0
722,9
547,5
94,4
6.005,0
13,8
8.354,3
8.396,9
11.
62,4
184,7
20,8
36,7
37,6
622,2
716,3
559,5
96,1
6.044,2
16,5
12.
62,7
170,8
21,0
26,6
35,0
651,4
724,7
531,1
100,3
6.137,1
17,1
8.478,0
01.
65,2
171,6
20,8
45,0
38,5
666,6
703,7
542,3
102,5
6.208,3
13,2
8.577,6
02.
112,7
133,8
21,1
46,2
37,8
664,7
719,1
528,7
100,9
6.209,2
13,2
8.587,5
03.
113,0
125,1
26,2
50,8
35,9
665,3
683,6
547,1
98,4
6.240,9
22,2
8.608,4
04.
112,3
181,5
26,5
50,9
32,8
658,4
650,9
548,1
105,2
6.279,8
22,4
8.668,8
05.
112,1
205,9
27,4
48,3
33,6
655,7
672,0
551,8
100,1
6.325,5
14,0
8.746,3
06.
111,9
210,6
27,9
44,2
34,3
667,7
584,8
520,9
99,0
6.380,8
14,6
8.696,6
07.
112,4
228,3
33,2
40,8
32,0
664,4
629,2
512,0
100,2
6.409,1
14,1
8.775,7
08.
114,7
231,0
34,5
40,8
32,5
673,4
632,4
502,3
103,6
6.440,8
15,2
8.821,3
09.
114,8
238,9
33,6
40,2
33,0
676,4
544,1
505,8
113,8
6.511,3
16,0
8.827,9
Monetarni podaci ažurirani u skladu sa metodologijom MMF-a (Priručnik za
monetarnu i financijsku statistiku 2000), od siječnja 2006. godine.
Монетарни подаци ажурирани у складу са методологијом ММФ-а (Приручник за
монетарну и финансијску статистику, 2000), од јануара 2006. године.
Vidi napomenu na strani 245
Види напомену на страни 245
Napomena:
Ostali depoziti dozvoljavaju automatsko povlačenje sredstava ali ne i plaćanje trećim
osobama, štedne i oročene depozite, ostale depozite - ostalo.
Напомена:
Остали депозити дозвољавају аутоматско повлачење средстава али не и
плаћање трећим лицима, штедне и орочене депозите, остале депозите - остало.
173
CBBiH Bilten 3
2014.
CBBH Bulletin 3
T18: Sektorska struktura kratkoročnih kredita komercijalnih banaka
- na kraju perioda, u milionima KM -
2014
T18: Structure of Short-terms Loans of Commercial Banks by Sector
- end of period, KM million -
Krediti
stanovništvu
Ostali krediti
Loans to
Households
Other Loans
11
12
13
Ukupno
Krediti
neprofitnim
organizacijama
Loans to
Non-profit
Organizations
Krediti
nefinansijskim
javnim
preduzećima
Krediti
nefinansijskim
privatnim
preduzećima
Krediti ostalim
finansijskim
institucijama
Krediti
fondovima
socijalne zaštite
Krediti vladama
opština
Krediti vladama
kantona
Krediti vladama
entiteta
Krediti
institucijama BiH
Mjesec
Godina
KREDITI DOMAĆIM INSTITUCIONALNIM SEKTORIMA
Loans to BH
Institutions
Loans to Entity
Governments
Loans to
Cantonal
Governments
Loans to
Municipal
Governments
Loans to Social
Security Funds
Loans to other
Financial
Institutions
2
3
4
5
6
7
8
1997.
12.
0,0
129,0
3,0
1,4
0,3
2,7
202,1
516,6
3,4
66,9
31,0
956,7
1998.
12.
0,0
104,5
4,5
2,6
1,5
0,4
199,8
535,9
6,2
42,7
130,2
1.028,2
1999.
12.
0,1
20,0
8,4
2,5
5,7
1,1
189,2
548,6
2,6
61,6
12,4
852,3
2000.
12.
0,7
23,9
1,9
7,2
0,2
3,2
246,6
469,5
33,4
88,3
3,6
878,3
2001.
12.
0,0
7,5
13,3
8,8
3,4
11,6
215,2
544,5
22,5
84,1
2,5
913,3
2002.
12.
8,6
23,3
13,7
9,5
5,5
15,3
210,5
655,9
13,2
135,1
7,2
1.097,8
2003.
12.
0,6
23,5
4,8
16,7
0,0
24,8
158,9
815,2
7,4
154,0
27,6
1.233,5
2004.
12.
0,0
20,9
2,5
22,2
0,0
31,4
160,6
1.056,0
5,2
270,1
7,2
1.576,2
2005.
12.
0,0
18,6
3,7
27,8
0,0
41,4
116,8
1.213,8
6,1
396,4
12,5
1.837,0
2006.
12.
0,1
6,8
2,2
1,4
0,1
30,1
88,8
1.453,4
11,8
466,6
7,5
2.068,8
2007.
12.
0,0
6,9
2,3
0,3
0,0
53,5
84,6
1.819,0
17,0
564,5
4,6
2.552,7
2008.
12.
0,0
6,6
2,3
10,4
0,1
69,8
87,4
2.579,8
32,8
645,7
4,2
3.439,0
2009.
12.
0,0
9,3
2,2
31,7
33,5
33,4
90,9
2.459,8
10,6
716,4
12,0
3.399,7
2010.
12.
0,0
6,7
2,3
21,9
40,6
28,1
80,3
2.624,0
13,5
801,9
7,1
3.626,5
2011.
12.
0,0
12,5
1,4
21,5
26,0
37,4
81,5
2.935,2
5,9
858,4
4,2
3.984,0
2012.
12.
0,0
3,2
0,7
22,2
9,9
41,1
85,0
3.188,4
6,7
919,5
6,3
4.283,0
2013.
12.
0,0
13,5
0,6
40,1
35,3
28,5
100,2
3.152,2
5,5
942,2
12,1
4.330,2
2013.
07.
0,0
3,5
3,9
25,1
18,8
42,7
103,3
3.106,7
5,2
924,4
14,5
4.248,0
08.
0,0
3,7
6,5
28,6
37,6
28,6
97,0
3.089,2
4,8
928,0
12,6
4.236,8
09.
0,0
3,7
7,2
28,4
40,7
27,2
97,0
3.109,1
5,4
939,1
13,2
4.270,9
10.
0,0
3,8
4,0
27,0
40,6
24,1
97,7
3.106,2
5,2
942,1
13,0
4.263,6
11.
0,0
6,5
7,5
27,2
41,1
26,9
97,2
3.152,9
5,1
944,3
14,7
4.323,5
12.
0,0
13,5
0,6
40,1
35,3
28,5
100,2
3.152,2
5,5
942,2
12,1
4.330,2
4.347,8
2014.
174
9
10
Total
Month
1
Loans to
Non-financial
Public
Enterprises
Loans to
Non-financial
Private
Enterprises
Year
LOANS TO DOMESTIC INSTITUTIONAL SECTORS
14 =
3+…+13
01.
0,0
13,7
2,0
42,7
43,8
31,8
96,7
3.169,6
6,2
932,8
8,4
02.
0,0
13,7
2,3
46,8
48,5
30,3
99,7
3.256,9
6,1
929,1
8,8
4.442,1
03.
0,0
13,2
3,0
39,0
48,4
31,8
96,9
3.254,4
6,1
948,9
10,2
4.451,9
4.402,1
04.
0,0
27,2
1,3
40,1
39,0
32,7
107,1
3.202,2
5,3
932,7
14,5
05.
0,0
27,7
8,9
41,1
44,3
30,9
105,1
3.229,1
5,4
954,1
15,2
4.461,6
06.
0,0
56,3
8,9
40,4
44,7
33,7
100,2
3.185,4
5,4
963,7
16,0
4.454,7
07.
0,0
28,2
19,8
43,7
26,5
32,6
93,9
3.079,4
6,0
965,7
18,2
4.314,1
08.
0,0
29,2
29,5
38,6
21,5
33,0
90,7
3.014,6
6,3
964,3
19,2
4.246,8
09.
0,0
37,6
29,7
39,2
28,6
33,2
92,3
3.087,3
6,2
974,5
19,1
4.347,6
Monetarni podaci ažurirani u skladu sa metodologijom MMF-a (Priručnik za monetarnu i finansijsku
statistiku, 2000), od januara 2006. godine.
Monetary data updated according to the IMF methodology (Monetary and Financial Statistics
Manual, 2000), from January 2006.
Vidi napomenu na strani 244
See note on page 244
Napomena:
Krediti domaćim institucionalnim sektorima predstavljaju potraživanja komercijalnih banaka
od svih institucionalnih sektora. Krediti na nivou Bosne i Hercegovine uključuju kredite plasirane
preko komercijalnih banaka koje pokriva Glavna jedinica Sarajevo, Glavna jedinica Mostar, Glavna
banka Republike Srpske, Filijala Brčko (od jula 2001. do novembra 2002), kredite koji su se vodili
kod NBRS (do decembra 1998) i NBBiH (do novembra 2002). Do 2006. ukupna potraživanja od svih
nivoa vlada i fondova (kratkoročno i dugoročno) prikazana su u tabeli kratkoročnih kredita (kolone
3, 4, 5, 6, 7) u ukupnom iznosu, jer izvorni podaci ne daju ročnu strukturu potraživanja za vlade
i fondove. Kratkoročni krediti predstavljaju potraživanja komercijalnih banaka od svih domaćih
institucionalnih sektora do jedne godine, u domaćoj i stranoj valuti.
Od aprila 2010. došlo je do reklasifikacije potraživanja od institucija BiH.
Note:
Loans to domestic institutional sectors represent claims of commercial banks on all institutional
sectors. Loans at the BH level include loans extended by commercial banks covered by Main
Unit Sarajevo, Main Unit Mostar, Main Bank RS, Brčko Branch (from July 2001 until November
2002), loans with NBRS (until December 1998) and NBBH (until November 2002). By 2006, the
total claims on all level governments and funds (short-term and long-term) are shown in table
of short-term loans (columns 3,4,5,6,7) in the total amount because source data do no provide
maturity structure of claims for governments and funds. Short – terms loans represent claims of
commercial banks on all domestic institutional sectors up to one year, in domestic and foreign
currency.
Claims on BH Institutions have been reclassified since April 2010.
CBBiH Bilten 3
ЦББиХ Билтен 3
2014.
T18: Sektorska struktura kratkoročnih kredita komercijalnih banaka
- na kraju razdoblja, u milijunima KM -
2014.
T18: Секторска структура краткорочних кредита комерцијалних
банака
- на крају периода, у милионима KМ -
Ostali krediti
Остали
кредити
Укупно
9
10
11
12
13
14 =
3+…+13
Ukupno
Krediti
stanovništvu
Кредити
становништву
Krediti
neprofitnim
organizacijama
Кредити
непрофитним
организацијама
Krediti
nefinancijskim
privatnim
preduzećima
Кредити
нефинансијским
приватним
предузећима
Krediti
nefinancijskim
javnim
preduzećima
Кредити
нефинансијским
јавним
предузећима
Krediti ostalim
financijskim
institucijama
Krediti
fondovima
socijalne zaštite
Krediti vladama
općina
Krediti vladama
kantona
Krediti vladama
entiteta
Krediti
institucijama BiH
Mjesec
Godina
KREDITI DOMAĆIM INSTITUCIONALNIM SEKTORIMA
Мјесец
Кредити
институцијама
БиХ
Кредити
владама
ентитета
Кредити
владама
кантона
1
2
3
4
5
1997.
12.
0,0
129,0
3,0
1,4
0,3
2,7
202,1
516,6
3,4
66,9
31,0
956,7
1998.
12.
0,0
104,5
4,5
2,6
1,5
0,4
199,8
535,9
6,2
42,7
130,2
1.028,2
1999.
12.
0,1
20,0
8,4
2,5
5,7
1,1
189,2
548,6
2,6
61,6
12,4
852,3
2000.
12.
0,7
23,9
1,9
7,2
0,2
3,2
246,6
469,5
33,4
88,3
3,6
878,3
2001.
12.
0,0
7,5
13,3
8,8
3,4
11,6
215,2
544,5
22,5
84,1
2,5
913,3
2002.
12.
8,6
23,3
13,7
9,5
5,5
15,3
210,5
655,9
13,2
135,1
7,2
1.097,8
2003.
12.
0,6
23,5
4,8
16,7
0,0
24,8
158,9
815,2
7,4
154,0
27,6
1.233,5
2004.
12.
0,0
20,9
2,5
22,2
0,0
31,4
160,6
1.056,0
5,2
270,1
7,2
1.576,2
2005.
12.
0,0
18,6
3,7
27,8
0,0
41,4
116,8
1.213,8
6,1
396,4
12,5
1.837,0
2006.
12.
0,1
6,8
2,2
1,4
0,1
30,1
88,8
1.453,4
11,8
466,6
7,5
2.068,8
2007.
12.
0,0
6,9
2,3
0,3
0,0
53,5
84,6
1.819,0
17,0
564,5
4,6
2.552,7
2008.
12.
0,0
6,6
2,3
10,4
0,1
69,8
87,4
2.579,8
32,8
645,7
4,2
3.439,0
2009.
12.
0,0
9,3
2,2
31,7
33,5
33,4
90,9
2.459,8
10,6
716,4
12,0
3.399,7
2010.
12.
0,0
6,7
2,3
21,9
40,6
28,1
80,3
2.624,0
13,5
801,9
7,1
3.626,5
2011.
12.
0,0
12,5
1,4
21,5
26,0
37,4
81,5
2.935,2
5,9
858,4
4,2
3.984,0
2012.
12.
0,0
3,2
0,7
22,2
9,9
41,1
85,0
3.188,4
6,7
919,5
6,3
4.283,0
2013.
12.
0,0
13,5
0,6
40,1
35,3
28,5
100,2
3.152,2
5,5
942,2
12,1
4.330,2
2013.
07.
0,0
3,5
3,9
25,1
18,8
42,7
103,3
3.106,7
5,2
924,4
14,5
4.248,0
08.
0,0
3,7
6,5
28,6
37,6
28,6
97,0
3.089,2
4,8
928,0
12,6
4.236,8
2014.
Кредити
владама
општина
Кредити
фондовима
социјалне
заштите
Кредити
осталим
финансијским
институцијама
Година
КРЕДИТИ ДОМАЋИМ ИНСТИТУЦИОНАЛНИМ СЕКТОРИМА
6
7
8
09.
0,0
3,7
7,2
28,4
40,7
27,2
97,0
3.109,1
5,4
939,1
13,2
4.270,9
10.
0,0
3,8
4,0
27,0
40,6
24,1
97,7
3.106,2
5,2
942,1
13,0
4.263,6
11.
0,0
6,5
7,5
27,2
41,1
26,9
97,2
3.152,9
5,1
944,3
14,7
4.323,5
12.
0,0
13,5
0,6
40,1
35,3
28,5
100,2
3.152,2
5,5
942,2
12,1
4.330,2
01.
0,0
13,7
2,0
42,7
43,8
31,8
96,7
3.169,6
6,2
932,8
8,4
4.347,8
02.
0,0
13,7
2,3
46,8
48,5
30,3
99,7
3.256,9
6,1
929,1
8,8
4.442,1
03.
0,0
13,2
3,0
39,0
48,4
31,8
96,9
3.254,4
6,1
948,9
10,2
4.451,9
04.
0,0
27,2
1,3
40,1
39,0
32,7
107,1
3.202,2
5,3
932,7
14,5
4.402,1
05.
0,0
27,7
8,9
41,1
44,3
30,9
105,1
3.229,1
5,4
954,1
15,2
4.461,6
06.
0,0
56,3
8,9
40,4
44,7
33,7
100,2
3.185,4
5,4
963,7
16,0
4.454,7
07.
0,0
28,2
19,8
43,7
26,5
32,6
93,9
3.079,4
6,0
965,7
18,2
4.314,1
08.
0,0
29,2
29,5
38,6
21,5
33,0
90,7
3.014,6
6,3
964,3
19,2
4.246,8
09.
0,0
37,6
29,7
39,2
28,6
33,2
92,3
3.087,3
6,2
974,5
19,1
4.347,6
Monetarni podaci ažurirani u skladu sa metodologijom MMF-a (Priručnik za monetarnu i financijsku
statistiku 2000), od siječnja 2006. godine.
Монетарни подаци ажурирани у складу са методологијом ММФ-а (Приручник за монетарну
и финансијску статистику, 2000), од јануара 2006. године.
Vidi napomenu na strani 245
Види напомену на страни 245
Napomena:
Krediti domaćim institucionalnim sektorima predstavljaju potraživanja komercijalnih banaka od
svih institucionalnih sektora. Krediti na razini Bosne i Hercegovine uključuju kredite plasirane preko
komercijalnih banaka koje pokriva Glavna jedinica Sarajevo, Glavna jedinica Mostar, Glavna banka
Republike Srpske, Podružnica Brčko (od srpnja 2001. do studenog 2002), kredite koji su se vodili kod
NBRS (do prosinca 1998) i NBBiH (do studenog 2002). Do 2006. ukupna potraživanja od svih razina
vlada i fondova (kratkoročno i dugoročno) su prikazana u tablici kratkoročnih kredita (kolone 3, 4, 5,
6, 7) u ukupnom iznosu jer izvorni podaci ne daju ročnu strukturu potraživanja za vlade i fondove.
Kratkoročni krediti predstavljaju potraživanja poslovnih banaka od svih domaćih institucionalnih
sektora do jedne godine, u domaćoj i stranoj valuti.
Od travnja 2010. došlo je do reklasifikacije potraživanja od institucija BiH.
Напомена:
Кредити домаћим институционалним секторима представљају потраживања комерцијалних банака од
свих институционалних сектора. Кредити на нивоу Босне и Херцеговине укључују кредите пласиране
преко комерцијалних банака које покрива Главна јединица Сарајево, Главна јединица Мостар, Главна
банка Републике Српске, Филијала Брчко (од јула 2001. до новембра 2002), кредите који су се водили
код НБРС (до децембра 1998) и НББиХ (до новембра 2002). До 2006. укупна потраживања од свих нивоа
влада и фондова (краткорочно и дугорочно) су приказана у табели краткорочних кредита (колоне 3, 4,
5, 6, 7) у укупном износу, јер изворни подаци не дају рочну структуру потраживања за владе и фондове.
Краткорочни кредити представљају потраживања комерцијалних банака од свих домаћих
институционалних сектора до једне године, у домаћој и страној валути.
Од априла 2010. дошло је до рекласификације потраживања од институција БиХ.
175
CBBiH Bilten 3
2014.
CBBH Bulletin 3
T19: Sektorska struktura dugoročnih kredita komercijalnih banaka
- na kraju perioda, u milionima KM -
2014
T19: Structure of Long-terms Loans of Commercial Banks by Sector
- end of period, KM million -
Krediti
stanovništvu
Ostali krediti
Loans to
Households
Other Loans
11
12
13
Ukupno
Krediti
neprofitnim
organizacijama
Loans to
Non-profit
Organizations
Krediti
nefinansijskim
javnim
preduzećima
Krediti
nefinansijskim
privatnim
preduzećima
Krediti ostalim
finansijskim
institucijama
Krediti
fondovima
socijalne zaštite
Krediti vladama
opština
Krediti vladama
kantona
Krediti vladama
entiteta
Krediti
institucijama BiH
Mjesec
Godina
KREDITI DOMAĆIM INSTITUCIONALNIM SEKTORIMA
Loans to BH
Institutions
Loans to Entity
Governments
Loans to
Cantonal
Governments
Loans to
Municipal
Governments
Loans to Social
Security Funds
Loans to other
Financial
Institutions
2
3
4
5
6
7
8
1997.
12.
-
-
-
-
-
5,6
897,0
518,1
3,4
54,0
4,8
1.482,9
1998.
12.
-
-
-
-
-
5,0
900,2
778,4
0,7
204,8
3,3
1.892,6
1999.
12.
-
-
-
-
-
5,2
814,0
900,8
2,1
206,4
0,4
1.928,9
2000.
12.
-
-
-
-
-
7,8
1.426,5
405,4
3,1
295,9
0,0
2.138,6
2001.
12.
-
-
-
-
-
8,4
1.215,6
598,3
5,7
597,8
0,0
2.425,7
2002.
12.
-
-
-
-
-
12,4
1.044,2
786,3
4,5
1.321,2
14,6
3.183,3
2003.
12.
-
-
-
-
-
15,4
1.007,8
1.044,3
3,9
1.812,4
4,2
3.888,0
2004.
12.
-
-
-
-
-
28,7
531,1
1.422,2
6,8
2.357,5
4,7
4.350,9
2005.
12.
-
-
-
-
-
26,5
578,3
2.030,2
10,8
3.057,0
4,4
5.707,1
2006.
12.
0,0
0,4
1,3
56,2
0,6
31,8
542,5
2.592,7
10,3
3.893,0
1,5
7.130,4
2007.
12.
0,7
8,8
1,1
92,3
15,5
77,9
539,6
3.439,2
18,5
5.104,4
0,9
9.298,7
2008.
12.
1,7
95,6
0,9
132,5
13,5
73,9
539,1
4.142,2
19,5
6.051,1
0,5
11.070,5
2009.
12.
1,4
89,2
2,1
155,5
19,7
43,6
542,9
4.186,9
17,4
5.590,8
0,9
10.650,4
2010.
12.
0,1
105,8
40,2
201,6
26,5
27,0
657,4
4.309,5
17,4
5.522,3
9,1
10.916,9
2011.
12.
0,0
233,2
42,8
251,1
38,8
25,4
682,5
4.186,7
12,7
5.846,4
7,5
11.327,1
2012.
12.
0,0
404,3
68,7
289,5
28,4
19,3
700,4
4.248,8
16,3
5.875,2
7,9
11.658,7
2013.
12.
0,0
418,6
77,9
299,4
17,5
23,4
728,5
4.369,0
15,0
6.123,0
2,5
12.074,7
2013.
07.
0,0
409,6
72,0
279,0
22,2
23,9
731,8
4.325,1
13,8
5.997,4
6,6
11.881,2
08.
0,0
412,0
71,0
291,3
21,3
25,3
734,0
4.333,2
13,7
6.017,1
6,4
11.925,1
09.
0,0
410,2
67,5
291,9
20,5
24,5
723,5
4.328,2
15,2
6.050,2
6,1
11.937,8
10.
0,0
407,6
65,7
302,8
19,4
23,9
717,7
4.333,3
16,5
6.076,4
5,6
11.968,9
11.
0,0
405,4
66,0
302,4
18,5
24,5
714,9
4.330,1
16,3
6.096,4
5,5
11.979,9
12.
0,0
418,6
77,9
299,4
17,5
23,4
728,5
4.369,0
15,0
6.123,0
2,5
12.074,7
01.
0,0
414,8
74,9
294,7
16,6
23,4
722,0
4.341,9
16,2
6.120,9
2,4
12.028,0
02.
0,0
430,4
76,3
287,9
15,8
23,1
730,8
4.353,6
15,6
6.138,3
2,4
12.074,2
03.
0,0
427,0
84,9
299,2
14,9
22,0
724,9
4.377,3
15,8
6.203,9
2,3
12.172,3
04.
0,0
423,7
83,2
296,4
14,0
22,2
717,0
4.398,0
10,9
6.266,6
2,4
12.234,4
05.
0,0
420,9
92,3
295,2
13,5
22,0
721,8
4.378,8
10,9
6.308,3
2,3
12.265,9
06.
0,0
445,3
109,5
299,1
12,9
23,0
720,5
4.423,6
10,8
6.358,6
2,3
12.405,6
07.
0,0
436,9
118,6
295,6
12,3
21,0
726,6
4.435,1
10,5
6.391,7
2,4
12.450,5
08.
0,0
434,8
137,0
298,0
21,3
20,5
736,3
4.418,7
10,1
6.396,9
2,5
12.476,0
09.
0,0
431,4
135,2
299,7
20,5
19,4
749,7
4.410,4
9,9
6.430,9
2,4
12.509,5
2014.
176
9
10
Total
Month
1
Loans to
Non-financial
Public
Enterprises
Loans to
Non-financial
Private
Enterprises
Year
LOANS TO DOMESTIC INSTITUTIONAL SECTORS
14 =
3+…+13
Monetarni podaci ažurirani u skladu sa metodologijom MMF-a (Priručnik za
monetarnu i finansijsku statistiku, 2000), od januara 2006. godine.
Monetary data updated according to the IMF methodology (Monetary and Financial
Statistics Manual, 2000), from January 2006.
Vidi napomenu na strani 244
See note on page 244
Napomena:
Do 2006. ukupna potraživanja od svih nivoa vlada i fondova (kratkoročno i
dugoročno) prikazana su u tabeli kratkoročnih kredita (kolone 3, 4, 5, 6, 7) u ukupnom
iznosu, jer izvorni podaci ne daju ročnu strukturu potraživanja za vlade i fondove.
Dugoročni krediti predstavljaju potraživanja komercijalnih banaka od svih domaćih
institucionalnih sektora preko jedne godine, u domaćoj i stranoj valuti.
Note:
By 2006, the total claims on all level governments and funds (short-term and long
term) are shown in table of short-term loans (columns 3,4,5,6,7) in the total amount,
because source data do not provide maturity structure of claims for governments
and funds. Long – terms loans represent claims of commercial banks on all domestic
institutional sectors over one year in domestic and foreign currency.
CBBiH Bilten 3
ЦББиХ Билтен 3
2014.
T19: Sektorska struktura dugoročnih kredita komercijalnih banaka
- na kraju razdoblja, u milijunima KM -
2014.
T19: Секторска структура дугорочних кредита комерцијалних
банака
- на крају периода, у милионима KМ -
Ostali krediti
Остали
кредити
Укупно
9
10
11
12
13
14 =
3+…+13
Ukupno
Krediti
stanovništvu
Кредити
становништву
Krediti
neprofitnim
organizacijama
Кредити
непрофитним
организацијама
Krediti
nefinancijskim
privatnim
preduzećima
Кредити
нефинансијским
приватним
предузећима
Krediti
nefinancijskim
javnim
preduzećima
Кредити
нефинансијским
јавним
предузећима
Krediti ostalim
financijskim
institucijama
Krediti
fondovima
socijalne zaštite
Krediti vladama
općina
Krediti vladama
kantona
Krediti vladama
entiteta
Krediti
institucijama BiH
Mjesec
Godina
KREDITI DOMAĆIM INSTITUCIONALNIM SEKTORIMA
Мјесец
Кредити
институцијама
БиХ
Кредити
владама
ентитета
Кредити
владама
кантона
1
2
3
4
5
1997.
12.
-
-
-
-
-
5,6
897,0
518,1
3,4
54,0
4,8
1.482,9
1998.
12.
-
-
-
-
-
5,0
900,2
778,4
0,7
204,8
3,3
1.892,6
1999.
12.
-
-
-
-
-
5,2
814,0
900,8
2,1
206,4
0,4
1.928,9
2000.
12.
-
-
-
-
-
7,8
1.426,5
405,4
3,1
295,9
0,0
2.138,6
2001.
12.
-
-
-
-
-
8,4
1.215,6
598,3
5,7
597,8
0,0
2.425,7
2002.
12.
-
-
-
-
-
12,4
1.044,2
786,3
4,5
1.321,2
14,6
3.183,3
2003.
12.
-
-
-
-
-
15,4
1.007,8
1.044,3
3,9
1.812,4
4,2
3.888,0
2004.
12.
-
-
-
-
-
28,7
531,1
1.422,2
6,8
2.357,5
4,7
4.350,9
2005.
12.
-
-
-
-
-
26,5
578,3
2.030,2
10,8
3.057,0
4,4
5.707,1
2006.
12.
0,0
0,4
1,3
56,2
0,6
31,8
542,5
2.592,7
10,3
3.893,0
1,5
7.130,4
2007.
12.
0,7
8,8
1,1
92,3
15,5
77,9
539,6
3.439,2
18,5
5.104,4
0,9
9.298,7
2008.
12.
1,7
95,6
0,9
132,5
13,5
73,9
539,1
4.142,2
19,5
6.051,1
0,5
11.070,5
2009.
12.
1,4
89,2
2,1
155,5
19,7
43,6
542,9
4.186,9
17,4
5.590,8
0,9
10.650,4
2010.
12.
0,1
105,8
40,2
201,6
26,5
27,0
657,4
4.309,5
17,4
5.522,3
9,1
10.916,9
2011.
12.
0,0
233,2
42,8
251,1
38,8
25,4
682,5
4.186,7
12,7
5.846,4
7,5
11.327,1
2012.
12.
0,0
404,3
68,7
289,5
28,4
19,3
700,4
4.248,8
16,3
5.875,2
7,9
11.658,7
2013.
12.
0,0
418,6
77,9
299,4
17,5
23,4
728,5
4.369,0
15,0
6.123,0
2,5
12.074,7
2013.
07.
0,0
409,6
72,0
279,0
22,2
23,9
731,8
4.325,1
13,8
5.997,4
6,6
11.881,2
08.
0,0
412,0
71,0
291,3
21,3
25,3
734,0
4.333,2
13,7
6.017,1
6,4
11.925,1
09.
0,0
410,2
67,5
291,9
20,5
24,5
723,5
4.328,2
15,2
6.050,2
6,1
11.937,8
10.
0,0
407,6
65,7
302,8
19,4
23,9
717,7
4.333,3
16,5
6.076,4
5,6
11.968,9
11.
0,0
405,4
66,0
302,4
18,5
24,5
714,9
4.330,1
16,3
6.096,4
5,5
11.979,9
12.
0,0
418,6
77,9
299,4
17,5
23,4
728,5
4.369,0
15,0
6.123,0
2,5
12.074,7
01.
0,0
414,8
74,9
294,7
16,6
23,4
722,0
4.341,9
16,2
6.120,9
2,4
12.028,0
02.
0,0
430,4
76,3
287,9
15,8
23,1
730,8
4.353,6
15,6
6.138,3
2,4
12.074,2
03.
0,0
427,0
84,9
299,2
14,9
22,0
724,9
4.377,3
15,8
6.203,9
2,3
12.172,3
04.
0,0
423,7
83,2
296,4
14,0
22,2
717,0
4.398,0
10,9
6.266,6
2,4
12.234,4
05.
0,0
420,9
92,3
295,2
13,5
22,0
721,8
4.378,8
10,9
6.308,3
2,3
12.265,9
06.
0,0
445,3
109,5
299,1
12,9
23,0
720,5
4.423,6
10,8
6.358,6
2,3
12.405,6
07.
0,0
436,9
118,6
295,6
12,3
21,0
726,6
4.435,1
10,5
6.391,7
2,4
12.450,5
08.
0,0
434,8
137,0
298,0
21,3
20,5
736,3
4.418,7
10,1
6.396,9
2,5
12.476,0
09.
0,0
431,4
135,2
299,7
20,5
19,4
749,7
4.410,4
9,9
6.430,9
2,4
12.509,5
2014.
Кредити
владама
општина
Кредити
фондовима
социјалне
заштите
Кредити
осталим
финансијским
институцијама
Година
КРЕДИТИ ДОМАЋИМ ИНСТИТУЦИОНАЛНИМ СЕКТОРИМА
6
7
8
Monetarni podaci ažurirani u skladu sa metodologijom MMF-a (Priručnik za
monetarnu i financijsku statistiku 2000), od siječnja 2006. godine.
Монетарни подаци ажурирани у складу са методологијом ММФ-а (Приручник за
монетарну и финансијску статистику, 2000), од јануара 2006. године.
Vidi napomenu na strani 245
Види напомену на страни 245
Napomena:
Do 2006. godine ukupna potraživanja od svih razina vlada i fondova (kratkoročno i
dugoročno) prikazana su u tablici kratkoročnih kredita (kolone 3, 4, 5, 6, 7) u ukupnom
iznosu, jer izvorni podaci ne daju ročnu strukturu potraživanja za vlade i fondove.
Dugoročni krediti predstavljaju potraživanja komercijalnih banaka od svih domaćih
institucionalnih sektora preko jedne godine, u domaćoj i stranoj valuti.
Напомена:
До 2006. године укупна потраживања од свих нивоа влада и фондова (краткорочно и
дугорочно) приказана су у табели краткорочних кредита (колоне 3, 4, 5, 6, 7) у укупном
износу, јер изворни подаци не дају рочну структуру потраживања за владе и фондове.
Дугорочни кредити представљају потраживања комерцијалних банака од свих
домаћих институционалних сектора преко једне године, у домаћој и страној валути.
177
CBBiH Bilten 3
2014.
CBBH Bulletin 3
T20: Valutna struktura depozita i kredita komercijalnih banaka
- na kraju perioda, u milionima KM -
T20: Currency Structure of Deposits and Loans of Commercial Banks
- end of period, KM million -
DEPOZITI
Godina
Mjesec
KM
EUR
KREDITI
Ostala strana
valuta
Ukupno u KM
KM
DEPOSITS
Year
KM
3
EUR
4
EUR
Ostala strana
valuta
Ukupno u KM
Total in KM
LOANS
Other Foreign
Currency
5
Total in KM
KM
EUR
Other Foreign
Currency
6=
3+4+5
7
8
9
10 =
7+8+9
1
2
1997.
12.
188,7
908,5
119,9
1.382,4
196,7
765,6
870,7
2.439,6
1998.
12.
194,3
890,4
171,6
1.662,5
206,9
983,3
773,1
2.920,8
1999.
12.
658,7
864,5
296,7
1.819,9
548,8
960,3
1.272,1
2.781,2
2000.
12.
903,9
782,3
267,5
1.953,7
993,3
765,8
1.257,9
3.017,0
2001.
12.
1.264,3
892,1
1.114,3
3.270,7
1.611,9
518,9
1.208,2
3.339,0
2002.
12.
1.758,5
1.727,4
238,4
3.724,3
2.774,9
697,8
808,4
4.281,1
2003.
12.
2.274,2
1.829,4
262,4
4.366,0
3.685,4
714,6
721,4
5.121,5
2004.
12.
2.897,2
2.265,4
415,8
5.578,4
5.014,7
535,2
377,2
5.927,1
2005.
12.
3.623,4
2.744,7
508,1
6.876,3
6.344,9
773,2
426,0
7.544,2
2006.
12.
4.886,2
3.315,8
561,3
8.763,2
8.192,6
493,2
513,3
9.199,2
2007.
12.
6.215,6
5.292,2
579,4
12.087,2
10.646,4
526,3
678,6
11.851,4
2008.
12.
5.854,7
5.449,9
570,5
11.875,1
13.062,0
679,8
767,6
14.509,5
2009.
12.
6.121,6
5.466,8
503,8
12.092,1
12.615,7
732,4
701,9
14.050,1
2010.
12.
6.471,3
5.518,4
540,4
12.530,0
13.499,9
325,3
718,2
14.543,4
2011.
12.
6.949,7
5.448,9
594,5
12.993,0
14.582,9
355,5
372,7
15.311,1
2012.
12.
7.141,4
5.579,1
606,0
13.326,5
15.290,0
293,8
357,9
15.941,7
2013.
12.
7.762,2
5.898,0
589,7
14.249,9
15.770,1
312,3
322,6
16.405,0
2013.
07.
7.372,7
5.663,9
585,0
13.621,7
15.499,2
283,1
346,9
16.129,2
08.
7.573,1
5.702,3
585,8
13.861,2
15.523,1
292,3
346,5
16.161,9
09.
7.637,1
5.706,7
585,9
13.929,7
15.570,6
298,5
339,6
16.208,7
10.
7.680,5
5.803,0
575,2
14.058,7
15.581,7
317,0
333,9
16.232,5
11.
7.636,2
5.835,6
580,8
14.052,6
15.653,9
313,5
336,1
16.303,4
12.
7.762,2
5.898,0
589,7
14.249,9
15.770,1
312,3
322,6
16.405,0
01.
7.755,9
5.977,9
595,4
14.329,2
15.737,1
310,7
327,9
16.375,7
02.
7.768,0
6.078,6
599,2
14.445,8
15.881,0
308,9
326,4
16.516,4
03.
7.840,0
5.987,2
600,5
14.427,7
16.024,0
276,3
323,9
16.624,1
04.
7.881,5
5.966,0
589,2
14.436,7
16.037,9
276,4
322,2
16.636,5
05.
7.959,7
6.041,4
604,2
14.605,3
16.125,7
274,4
327,5
16.727,5
06.
7.953,1
5.959,2
610,1
14.522,4
16.259,2
273,6
327,4
16.860,2
07.
8.383,8
5.993,0
615,9
14.992,7
16.161,5
271,2
332,0
16.764,6
08.
8.539,9
6.012,3
621,5
15.173,8
16.112,0
274,4
336,4
16.722,8
09.
8.618,6
6.033,7
618,5
15.270,7
16.231,1
279,1
346,9
16.857,1
2014.
178
Month
2014
Monetarni podaci ažurirani u skladu sa metodologijom MMF-a (Priručnik za
monetarnu i finansijsku statistiku, 2000), od januara 2006. godine.
Monetary data updated according to the IMF methodology (Monetary and Financial
Statistics Manual, 2000), from January 2006.
Vidi napomenu na strani 244
See note on page 244
Napomena: Od septembra 2004. promjena valutne strukture kredita rezultat
je primjene preporuka Misije MMF-a za monetarnu i finansijsku statistiku u
BiH iz maja 2004. prema kojoj svi krediti plasirani u KM a koji sadrže valutnu
klauzulu (vezani za EUR), treba da budu klasifikovani kao krediti u KM (u
domaćoj valuti).
Do septembra 1999. nismo raspolagali podacima o valutnoj strukturi depozita
i kredita u Republici Srpskoj, pa је ukupan iznos depozita i kredita u RS-u za
ovaj period uključen u kolonu Ukupno.
Note: From September 2004 change in the currency structure of loans is result of
implementation of recommendations of IMF Mission for monetary and financial
statistics in BH from May 2004, according to which all loans in KM which include
currency clause (indexed to euro), should be classified as loans in KM (domestic
currency).
By September 1999, the data on the currency structure of deposits and loans in
Republika Srpska were not available, so the total amount of deposits and loans in
RS for this period is included in the column Total.
CBBiH Bilten 3
ЦББиХ Билтен 3
2014.
T20: Valutna struktura depozita i kredita komercijalnih banaka
- na kraju razdoblja, u milijunima KM -
T20: Валутна структура депозита и кредита комерцијалних
банака
- на крају периода, у милионима KМ -
DEPOZITI
Godina
Mjesec
KM
EUR
KREDITI
Ostala strana
valuta
Ukupno u KM
KM
ДЕПОЗИТИ
Година
Мјесец
KM
4
EUR
Ostala strana
valuta
Ukupno u KM
Укупно у KМ
КРЕДИТИ
Остала страна
валута
Укупно у KМ
6=
3+4+5
5
KM
EUR
Остала страна
валута
7
8
9
10 =
7+8+9
1
2
1997.
12.
188,7
908,5
119,9
1.382,4
196,7
765,6
870,7
2.439,6
1998.
12.
194,3
890,4
171,6
1.662,5
206,9
983,3
773,1
2.920,8
1999.
12.
658,7
864,5
296,7
1.819,9
548,8
960,3
1.272,1
2.781,2
2000.
12.
903,9
782,3
267,5
1.953,7
993,3
765,8
1.257,9
3.017,0
2001.
12.
1.264,3
892,1
1.114,3
3.270,7
1.611,9
518,9
1.208,2
3.339,0
2002.
12.
1.758,5
1.727,4
238,4
3.724,3
2.774,9
697,8
808,4
4.281,1
2003.
12.
2.274,2
1.829,4
262,4
4.366,0
3.685,4
714,6
721,4
5.121,5
2004.
12.
2.897,2
2.265,4
415,8
5.578,4
5.014,7
535,2
377,2
5.927,1
2005.
12.
3.623,4
2.744,7
508,1
6.876,3
6.344,9
773,2
426,0
7.544,2
2006.
12.
4.886,2
3.315,8
561,3
8.763,2
8.192,6
493,2
513,3
9.199,2
2007.
12.
6.215,6
5.292,2
579,4
12.087,2
10.646,4
526,3
678,6
11.851,4
2008.
12.
5.854,7
5.449,9
570,5
11.875,1
13.062,0
679,8
767,6
14.509,5
2009.
12.
6.121,6
5.466,8
503,8
12.092,1
12.615,7
732,4
701,9
14.050,1
2010.
12.
6.471,3
5.518,4
540,4
12.530,0
13.499,9
325,3
718,2
14.543,4
2011.
12.
6.949,7
5.448,9
594,5
12.993,0
14.582,9
355,5
372,7
15.311,1
2012.
12.
7.141,4
5.579,1
606,0
13.326,5
15.290,0
293,8
357,9
15.941,7
2013.
12.
7.762,2
5.898,0
589,7
14.249,9
15.770,1
312,3
322,6
16.405,0
2013.
07.
7.372,7
5.663,9
585,0
13.621,7
15.499,2
283,1
346,9
16.129,2
08.
7.573,1
5.702,3
585,8
13.861,2
15.523,1
292,3
346,5
16.161,9
09.
7.637,1
5.706,7
585,9
13.929,7
15.570,6
298,5
339,6
16.208,7
10.
7.680,5
5.803,0
575,2
14.058,7
15.581,7
317,0
333,9
16.232,5
11.
7.636,2
5.835,6
580,8
14.052,6
15.653,9
313,5
336,1
16.303,4
12.
7.762,2
5.898,0
589,7
14.249,9
15.770,1
312,3
322,6
16.405,0
01.
7.755,9
5.977,9
595,4
14.329,2
15.737,1
310,7
327,9
16.375,7
02.
7.768,0
6.078,6
599,2
14.445,8
15.881,0
308,9
326,4
16.516,4
03.
7.840,0
5.987,2
600,5
14.427,7
16.024,0
276,3
323,9
16.624,1
04.
7.881,5
5.966,0
589,2
14.436,7
16.037,9
276,4
322,2
16.636,5
05.
7.959,7
6.041,4
604,2
14.605,3
16.125,7
274,4
327,5
16.727,5
06.
7.953,1
5.959,2
610,1
14.522,4
16.259,2
273,6
327,4
16.860,2
07.
8.383,8
5.993,0
615,9
14.992,7
16.161,5
271,2
332,0
16.764,6
08.
8.539,9
6.012,3
621,5
15.173,8
16.112,0
274,4
336,4
16.722,8
09.
8.618,6
6.033,7
618,5
15.270,7
16.231,1
279,1
346,9
16.857,1
2014.
3
EUR
2014.
Monetarni podaci ažurirani u skladu sa metodologijom MMF-a (Priručnik za
monetarnu i financijsku statistiku 2000), od siječnja 2006. godine.
Монетарни подаци ажурирани у складу са методологијом ММФ-а (Приручник за
монетарну и финансијску статистику, 2000), од јануара 2006. године.
Vidi napomenu na strani 245
Види напомену на страни 245
Napomena: Od rujna 2004. promjena valutne strukture kredita rezultat je
primjene preporuka Misije MMF-a za monetarnu i financijsku statistiku u BiH
iz svibnja 2004. prema kojoj svi krediti plasirani u KM, a koji sadrže valutnu
klauzulu (vezani za EUR), trebaju biti klasificirani kao krediti u KM (u domaćoj
valuti).
Do rujna 1999. nismo raspolagali podacima o valutnoj stukturi depozita i
kredita u Republici Srpskoj, pa je cjelokupni iznos depozita i kredita u RS-u za
ovo razdoblje uključen u kolonu Ukupno.
Напомена: Од септембра 2004. промјена валутне структуре кредита резултат
је примјене препорука Мисије ММФ-а за монетарну и финансијску статистику у
БиХ из маја 2004. према којој сви кредити пласирани у KМ а који садрже валутну
клаузулу (везани за EUR), треба да буду класификовани као кредити у KМ (у
домаћој валути).
Дo септембра 1999. нисмо располагали подацима о валутној стуктури депозита i
кредита у Републици Српској, па je укупан износ депозита и кредита у РС-у за овај
период укључен у колону Укупно.
179
CBBiH Bilten 3
2014.
CBBH Bulletin 3
Т21: Kupovina i prodaja KM
- u hiljadama KM -
T21: Purchase and Sale of KM
- KM thousand -
Godina
Mjesec
Prodaja
Kupovina
Saldo
Kumulativ salda
Year
Month
Selling
Purchase
Balance
Cumulative Balance
1
2
3
4
5(3-4)
6
1997.
71.484
71.160
1998.
382.193
319.508
62.685
63.009
1999.
1.136.535
577.983
558.552
621.561
2000.
1.413.730
1.287.796
125.934
747.495
2001.
3.758.768
2.141.044
1.617.724
2.365.219
2002.
3.665.370
3.907.317
-241.947
2.123.272
2003.
2.026.594
1.751.730
274.864
2.398.136
2004.
4.295.881
3.648.609
647.273
3.045.409
2005.
3.324.413
2.623.382
701.031
3.746.440
2006.
3.316.074
2.181.712
1.134.362
4.880.802
2007.
3.878.146
2.822.867
1.055.279
5.936.081
2008.
4.933.211
5.564.318
-631.108
5.304.973
2009.
4.197.642
4.234.491
-36.849
5.268.124
2010.
5.273.777
5.014.550
259.227
5.527.351
2011.
5.088.041
5.162.710
-74.669
5.452.682
2012.
5.511.162
5.491.846
19.316
5.471.998
2013.
4.588.615
3.918.598
670.017
6.142.015
07.
434.449
229.599
204.851
5.686.536
08.
408.612
155.949
252.663
5.939.199
09.
418.529
387.695
30.834
5.970.033
10.
384.338
388.785
-4.446
5.965.587
11.
249.445
234.793
14.652
5.980.239
12.
645.579
483.802
161.777
6.142.015
01.
230.213
362.140
-131.927
6.010.089
02.
315.380
304.566
10.814
6.020.903
03.
260.958
297.179
-36.221
5.984.682
04.
386.749
213.267
173.482
6.158.163
05.
218.567
221.263
-2.696
6.155.468
06.
407.913
416.605
-8.691
6.146.776
07.
783.689
407.523
376.165
6.522.942
08.
423.120
229.070
194.050
6.716.992
09.
466.811
424.614
42.197
6.759.189
2013.
2014.
180
2014
324
324
CBBiH Bilten 3
ЦББиХ Билтен 3
2014.
Т21: Kupovina i prodaja KM
- u tisućama KM -
2014.
T21: Куповина и продаја KМ
- у хиљадама KМ -
Godina
Mjesec
Prodaja
Kupovina
Saldo
Kumulativ salda
Година
Мјесец
Продаја
Куповина
Салдо
Кумулатив салда
1
2
3
4
5(3-4)
6
1997.
71.484
71.160
1998.
382.193
319.508
62.685
63.009
1999.
1.136.535
577.983
558.552
621.561
2000.
1.413.730
1.287.796
125.934
747.495
2001.
3.758.768
2.141.044
1.617.724
2.365.219
2002.
3.665.370
3.907.317
-241.947
2.123.272
2003.
2.026.594
1.751.730
274.864
2.398.136
2004.
4.295.881
3.648.609
647.273
3.045.409
2005.
3.324.413
2.623.382
701.031
3.746.440
2006.
3.316.074
2.181.712
1.134.362
4.880.802
2007.
3.878.146
2.822.867
1.055.279
5.936.081
2008.
4.933.211
5.564.318
-631.108
5.304.973
2009.
4.197.642
4.234.491
-36.849
5.268.124
2010.
5.273.777
5.014.550
259.227
5.527.351
2011.
5.088.041
5.162.710
-74.669
5.452.682
2012.
5.511.162
5.491.846
19.316
5.471.998
2013.
4.588.615
3.918.598
670.017
6.142.015
07.
434.449
229.599
204.851
5.686.536
08.
408.612
155.949
252.663
5.939.199
09.
418.529
387.695
30.834
5.970.033
10.
384.338
388.785
-4.446
5.965.587
11.
249.445
234.793
14.652
5.980.239
12.
645.579
483.802
161.777
6.142.015
01.
230.213
362.140
-131.927
6.010.089
02.
315.380
304.566
10.814
6.020.903
03.
260.958
297.179
-36.221
5.984.682
04.
386.749
213.267
173.482
6.158.163
05.
218.567
221.263
-2.696
6.155.468
06.
407.913
416.605
-8.691
6.146.776
07.
783.689
407.523
376.165
6.522.942
08.
423.120
229.070
194.050
6.716.992
09.
466.811
424.614
42.197
6.759.189
2013.
2014.
324
324
181
CBBiH Bilten 3
2014.
CBBH Bulletin 3
Т22: Prosječne obavezne rezerve
- u hiljadama KM -
Godina
Mjesec
Osnovica za obračun
obavezne rezerve
Prosječne obavezne
rezerve
Prosječan saldo računa
obaveznih rezervi
kod CBBiH
Razlika
Balance
6
Year
Month
Base for Required Reserve
Calculation
Average Reserve
Requirement
1
2
3
4
5(3-4)
6.596.857
406.560
1.061.712
655.151
2005.
8.456.603
885.528
1.516.182
630.653
2006.
10.905.879
1.635.882
2.372.908
737.026
2007.
14.328.455
2.149.268
3.309.562
1.160.294
2008.
17.320.130
2.961.865
3.630.571
668.706
2009.
16.194.265
1.754.398
3.010.417
1.256.019
2010.
15.617.849
1.624.905
3.154.793
1.529.888
2011.
15.227.393
1.323.886
2.959.315
1.635.429
2012.
14.755.574
1.257.850
2.711.013
1.453.163
2013.
2013.
2014.
182
T22: Average Reserve Requirements
- KM thousand -
Average Balance on the
Required Reserve
Accounts with the CBBH
2004.
2014
15.162.241
1.290.758
3.103.865
1.813.107
07.
15.062.897
1.283.394
3.040.510
1.757.116
08.
15.159.670
1.292.755
3.199.233
1.906.479
09.
15.343.843
1.308.637
3.319.304
2.010.667
10.
15.390.362
1.311.856
3.279.492
1.967.636
11.
15.545.300
1.325.137
3.370.832
2.045.694
12.
15.580.575
1.327.541
3.286.745
1.959.205
01.
15.706.870
1.343.434
3.412.406
2.068.973
02.
15.695.923
1.342.371
3.403.193
2.060.822
03.
15.739.902
1.346.948
3.351.896
2.004.948
04.
15.678.180
1.340.562
3.366.649
2.026.088
05.
15.768.405
1.348.988
3.437.365
2.088.377
06.
15.783.696
1.348.990
3.422.732
2.073.742
07.
15.920.519
1.364.415
3.684.019
2.319.604
08.
16.191.541
1.389.386
3.764.756
2.375.369
09.
16.416.306
1.410.239
3.856.249
2.446.010
Napomena:
Od 1. januara 2008. stopa obavezene rezerve iznosi 18%.
Od 11. oktobra 2008. stopa obavezne rezerve je smanjena s 18% na 14%. Od 1. januara 2009.
stopa obavezne rezerve je 14% na depozite i pozajmljena sredstva s ugovorenim rokom
dospijeća do jedne godine a 10% na depozite i pozajmljena sredstva s ugovorenim rokom
dospijeća preko jedne godine.
Od 1. maja 2009. stopa obavezne rezerve na depozite i pozajmljena sredstva s ugovorenim
rokom dospijeća preko jedne godine iznosi 7%.
Od 1. aprila 2009. stopa naknade se utvrđuje:
- na iznos sredstava koji je banka dužna da drži kao obavezne rezerve po stopi 0,50%
- na iznos sredstava iznad obavezne rezerve po stopi koja se utvrđuje na osnovu prosjeka
kamatnih stopa koje je u istom periodu na tržištu ostvarila Centralna banka na depozite
investirane do mjesec dana.
Od 1. jula 2010. stopa naknade na iznos obavezne rezerve je promijenjena i obračunava
se na osnovu prosjeka kamatne stope koju je u istom periodu ostvarila Centralna banka
na “overnight” depozite, dok je stopa naknade na iznos sredstava iznad obavezne rezerve
ostala nepromijenjena.
Od 1. februara 2011. stopa obavezne rezerve na depozite i pozajmljena sredstva s
ugovorenim rokom dospijeća do jedne godine je smanjena s 14% na 10%, dok je stopa
obavezne rezerve na depozite i pozajmljena sredstva s ugovorenim rokom dospijeća preko
jedne godine ostala nepromijenjena.
Od 1. augusta 2011. stopa naknade se utvrđuje na osnovu ponderisanog prosjeka
kamatnih stopa koje je u istom periodu na tržištu ostvarila Centralna banka na depozite
investirane do mjesec dana, s tim da se na iznos obavezne rezerve obračunava 70%, a na
iznos sredstava iznad obavezne rezerve 90% od navedene stope.
Od 1. septembra 2014. stopa naknade se utvrđuje na osnovu ponderisanog prosjeka
kamatnih stopa koje je u istom periodu na tržištu ostvarila Centralna banka na depozite
investirane do mjesec dana, s tim da se na iznos obavezne rezerve obračunava 70% ili
minimum nula, a na iznos sredstava iznad obavezne rezerve 90% od navedene stope ili
minimum nula.
Note:
From 1 January 2008, required reserve rate was 18%.
From 11 October 2008, required reserve rate was decreased from 18% to 14%. From 1
January 2009 the required reserve rate was 14% on deposits and borrowed funds with
agreed maturity up to one year and 10% on deposits and borrowed funds with agreed
maturity over one year.
From 1 May 2009 the required reserve rate was 7% on deposits and borrowed funds with
agreed maturity over one year.
From 1 April 2009 remuneration rate was calculated:
- On the amount of required reserves at the rate of 0.5%,
- On the amount of excess reserves at the rate defined on the basis of the average of interest
rates, which were earned by the Central Bank in the same period on the market on deposits
invested up to one month.
From 1July 2010 remuneration rate on the amount of required reserves was changed and
calculated on the basis of the average of interest rates, which were earned by the Central
Bank on overnight deposits in the same period,while remuneration rate on the amount of
excess reserves was not changed.
From 1 February 2011 required reserve rate on deposits and borrowed funds with agreed
maturity up to one year was decreased from 14% to 10%, while required reserve rate on
deposits and borrowed funds with agreed maturity over one year was not changed.
From 1 August 2011, the remuneration rate has been calculated on the basis of the
weighted average interest rate which was earned by the Central Bank of BH on the market
in the same period on deposits invested up to a month ; and 70% is calculated on the
amount of required reserve, while 90% of the mentioned rate is calculated on the amount
of excess reserves.
From 1 September 2014, the remuneration rate has been calculated on the basis of the
weighted average interest rate which was earned by the Central Bank of BH on the market in
the same period on deposits invested up to a month ; and 70% is calculated on the amount
of required reserve or 0 at minimum , while 90% of the mentioned rate is calculated on the
amount of excess reserves or 0 at minimum.
*Podatak o prosječnoj obaveznoj rezervi za 2003. nije primjenjiv zbog promjene u načinu
obračuna obavezne rezerve od 1. juna 2003.
*Data on average reserve requirement for 2003 are not applicable because of the changes in
calculation of required reserves since 1 June 2003.
CBBiH Bilten 3
ЦББиХ Билтен 3
2014.
Т22: Prosječne obvezne rezerve
- u tisućama KM -
Godina
2014.
T22: Просјечне обавезне резерве
- у хиљадама KМ -
Mjesec
Osnovica za obračun
obvezne rezerve
Prosječne obvezne
rezerve
Prosječan saldo računa
obveznih rezerva
kod CBBiH
Razlika
Разлика
6
Година
Мјесец
Основица за обрачун
обавезне резерве
Просјечне обавезне
резерве
Просјечан салдо рачуна
обавезних резерви
код ЦББиХ
1
2
3
4
5(3-4)
2004.
6.596.857
406.560
1.061.712
655.151
2005.
8.456.603
885.528
1.516.182
630.653
2006.
10.905.879
1.635.882
2.372.908
737.026
2007.
14.328.455
2.149.268
3.309.562
1.160.294
2008.
17.320.130
2.961.865
3.630.571
668.706
2009.
16.194.265
1.754.398
3.010.417
1.256.019
2010.
15.617.849
1.624.905
3.154.793
1.529.888
2011.
15.227.393
1.323.886
2.959.315
1.635.429
2012.
14.755.574
1.257.850
2.711.013
1.453.163
2013.
2013.
2014.
15.162.241
1.290.758
3.103.865
1.813.107
07.
15.062.897
1.283.394
3.040.510
1.757.116
08.
15.159.670
1.292.755
3.199.233
1.906.479
09.
15.343.843
1.308.637
3.319.304
2.010.667
10.
15.390.362
1.311.856
3.279.492
1.967.636
11.
15.545.300
1.325.137
3.370.832
2.045.694
12.
15.580.575
1.327.541
3.286.745
1.959.205
01.
15.706.870
1.343.434
3.412.406
2.068.973
02.
15.695.923
1.342.371
3.403.193
2.060.822
03.
15.739.902
1.346.948
3.351.896
2.004.948
04.
15.678.180
1.340.562
3.366.649
2.026.088
05.
15.768.405
1.348.988
3.437.365
2.088.377
06.
15.783.696
1.348.990
3.422.732
2.073.742
07.
15.920.519
1.364.415
3.684.019
2.319.604
08.
16.191.541
1.389.386
3.764.756
2.375.369
09.
16.416.306
1.410.239
3.856.249
2.446.010
Napomena:
Od 1. siječnja 2008. stopa obvezne rezerve iznosi 18%.
Od 11. listopada 2008. stopa obvezne rezerve je smanjena sa 18% na 14%. Od 1. siječnja
2009. stopa obvezne rezerve je 14% na depozite i pozajmljena sredstva s ugovorenim rokom
dospijeća do jedne godine, a 10% na depozite i pozajmljena sredstva s ugovorenim rokom
dospijeća preko jedne godine.
Od 1. svibnja 2009. stopa obvezne rezerve na depozite i pozajmljena sredstva s ugovorenim
rokom dospijeća preko jedne godine iznosi 7%.
Od 1. travnja 2009. stopa naknade se utvrđuje:
- na iznos sredstava koji je banka dužna da drži kao obvezne rezerve po stopi 0,5%
- na iznos sredstava iznad obvezne rezerve po stopi koja se utvrđuje na osnovi prosjeka
kamatnih stopa koje je u istom razdoblju na tržištu ostvarila Centralna banka na depozite
uložene do mjesec dana.
Od 1. srpnja 2010. stopa naknade na iznos obvezne rezerve je promijenjena i obračunava
se na osnovi prosjeka kamatne stope koju je u istom razdoblju ostvarila Centralna banka na
“overnight” depozite, dok je stopa naknade na iznos sredstava iznad obvezne rezerve ostala
nepromijenjena.
Od 1. veljače 2011. stopa obvezne rezerve na depozite i pozajmljena sredstva s ugovorenim
rokom dospijeća do jedne godine je smanjena sa14% na 10%, dok je stopa obvezne rezerve
na depozite i pozajmljena sredstva s ugovorenim rokom dospijeća preko jedne godine
ostala nepromijenjena.
Od 1. kolovoza 2011. stopa naknade se utvrđuje na osnovi ponderiranog prosjeka kamatnih
stopa koje je u istom razdoblju na tržištu ostvarila Centralna banka na depozite investirane
do mjesec dana, s tim da se na iznos obvezne rezerve obračunava 70%, a na iznos sredstava
iznad obvezne rezerve 90% od navedene stope.
Od 1. rujna 2014. stopa naknade se utvrđuje na osnovi ponderiranog prosjeka kamatnih
stopa koje je u istom razdoblju na tržištu ostvarila Centralna banka na depozite investirane
do mjesec dana, s tim da se na iznos obvezne rezerve obračunava 70% ili minimum nula,
a na iznos sredstava iznad obvezne rezerve 90% od navedene stope ili minimum nula.
Напомена:
Од 1. јануара 2008. стопа обавезне резерве износи 18%.
Од 11. октобра 2008. стопа обавезне резерве је смањена са 18% на 14%. Од 1. јануара
2009. стопа обавезне резерве је 14% на депозите и позајмљена средства с уговореним
роком доспијећа до једне године, а 10% на депозите и позајмљена средства с
уговореним роком доспијећа преко једне године.
Од 1. маја 2009. стопа обавезне резерве на депозите и позајмљена средства с
уговореним роком доспијећа преко једне године износи 7%.
Од 1. априла 2009. стопа накнаде се утврђује:
- на износ средстава који је банка дужна да држи као обавезну резерву по стопи од 0,5%
- на износ средсрава изнад обавезне резерве по стопи која се утврђује на основу
просјека каматних стопа које је у истом периоду на тржишту оствaрила Централна
банка на депозите инвестиране до мјесец дана.
Од 1. јула 2010. стопа накнаде на износ обавезне резерве је промијењена и обрачунава
се на основу просјека каматне стопе коју је у истом периоду остварила Централана
банка на депозите, док је стопа накнаде на износ средстава изнад обавезне резерве
остала непромијењена.
Од 1. фебруара 2011. стопа обавезне резерве на депозите и позајмљена средства с
уговореним роком доспијећа до једне године је смањена са14% на 10%, док је стопа
обавезне резерве на депозите и позајмљена средства с уговореним роком доспијећа
преко једне године остала непромијењена.
Од 1. августа 2011. стопа накнаде се утврђује на основу пондерисаног просјека каматних
стопа које је у истом периоду на тржишту остварила Централна банка на депозите
инвестиране до мјесец дана, с тим да се на износ обавезне резерве обрачунава 70%, а
на износ средстава изнад обавезне резерве 90% од наведене стопе.
Од 1. септемба 2014. стопа накнаде се утврђује на основу пондерисаног просјека
каматних стопа које је у истом периоду на тржишту остварила Централна банка
на депозите инвестиране до мјесец дана, с тим да се на износ обавезне резерве
обрачунава 70% или минимум нула, а на износ средстава изнад обавезне резерве 90%
од наведене стопе или минимум нула.
*Podatak o prosječnoj obveznoj rezervi za 2003. nije primjenjiv zbog promjene u načinu
obračuna obvezne rezerve od 1. lipnja 2003.
*Податак о просјечној обавезној резерви за 2003. није примјењив због промјене у
начину обрачуна обавезне резерве од 1. јуна 2003.
183
CBBiH Bilten 3
2014.
CBBH Bulletin 3
T23: Obavezne rezerve po obračunskim periodima
- u hiljadama KM -
2014
T23: Required Reserves by Maintenance Periods
- KM thousand -
Osnovica za obračun obavezne rezerve*
Godina
Obračunski
period
u KM
u ostalim
valutama
Ukupno
Prosječna
obavezna
rezerva
Prosječna salda na
računu obaveznih
rezervi
Razlika
Obračunata
naknada
Kaznena
kamata
Average reserve
account
balances
Difference
Remuneration
paid by CBBH
Penalties
charged by
CBBH
8
10= (9-6)
11
12
Base for Calculation of Reserve Requirement*
Year
Maintance
period
1
2
07.2013
19
08.
09.
10.
11.
12.
01.2014.
02.
03.
04.
05.
06.
07.
08.
09.
in KM
in other
currencies
Total
Average
required
reserves
3
4
5= (3+4)
6= (5*OR)
7.257.296
7.782.975
15.040.271
3.007.175
1.726.323
34,9
0,0
20
7.310.211
7.765.656
15.075.868
1.284.698
3.033.740
1.749.043
31,3
0,0
21
7.338.095
7.734.459
15.072.554
1.284.633
3.080.614
1.795.981
36,0
0,0
22
7.329.513
7.744.722
15.074.235
1.284.977
3.137.545
1.852.567
29,4
0,0
23
7.399.186
7.769.486
15.168.672
1.293.466
3.187.073
1.893.607
22,6
0,0
24
7.484.856
7.751.248
15.236.104
1.299.821
3.273.083
1.973.262
28,2
0,0
25
7.530.674
7.771.545
15.302.219
1.305.417
3.342.143
2.036.726
25,3
0,0
26
7.588.148
7.787.821
15.375.969
1.312.189
3.278.097
1.965.908
29,0
0,0
27
7.555.768
7.797.574
15.353.341
1.308.306
3.337.672
2.029.367
44,2
0,0
28
7.583.045
7.769.701
15.352.746
1.308.867
3.289.039
1.980.172
25,8
0,0
29
7.610.156
7.801.635
15.411.791
1.313.667
3.223.991
1.910.324
26,1
0,0
30
7.608.971
7.797.578
15.406.549
1.313.034
3.325.448
2.012.413
41,7
0,0
31
7.648.215
7.847.179
15.495.394
1.320.511
3.391.739
2.071.228
34,4
0,0
32
7.719.778
7.856.316
15.576.094
1.328.236
3.356.727
2.028.491
34,9
0,0
33
7.697.031
7.867.382
15.564.413
1.326.666
3.364.030
2.037.365
50,3
0,0
34
7.698.842
7.909.576
15.608.418
1.330.586
3.349.729
2.019.143
54,4
0,0
35
7.639.816
7.927.870
15.567.685
1.326.546
3.230.593
1.904.047
134,4
0,0
36
7.642.962
7.922.661
15.565.623
1.325.489
3.279.914
1.954.424
150,4
0,0
1
7.765.015
7.947.071
15.712.086
1.341.145
3.441.047
2.099.902
68,2
0,0
2
7.846.472
7.823.445
15.669.917
1.341.275
3.410.761
2.069.486
122,0
0,0
3
7.848.716
7.889.890
15.738.607
1.347.881
3.385.412
2.037.530
145,3
0,0
4
7.788.942
7.883.637
15.672.579
1.340.248
3.453.782
2.113.535
125,3
0,0
5
7.829.322
7.910.853
15.740.175
1.346.413
3.385.208
2.038.795
111,4
0,0
6
7.778.844
7.896.170
15.675.014
1.340.454
3.370.589
2.030.135
94,9
0,0
7
7.848.907
7.903.493
15.752.400
1.348.062
3.402.538
2.054.476
107,7
0,0
8
7.830.016
7.937.235
15.767.251
1.349.289
3.316.208
1.966.919
102,3
0,0
9
7.774.606
7.925.450
15.700.056
1.343.493
3.336.941
1.993.448
128,0
0,0
10
7.830.323
7.907.562
15.737.886
1.346.307
3.363.027
2.016.721
118,3
0,0
11
7.780.217
7.884.289
15.664.506
1.339.044
3.352.922
2.013.878
126,5
0,0
12
7.779.425
7.852.725
15.632.149
1.336.335
3.383.999
2.047.664
149,1
0,0
13
7.845.345
7.857.734
15.703.079
1.343.454
3.444.831
2.101.377
134,7
0,0
14
7.935.943
7.850.790
15.786.733
1.350.765
3.441.114
2.090.349
125,6
0,0
15
7.944.750
7.870.651
15.815.402
1.352.745
3.426.152
2.073.407
180,5
0,0
16
7.926.563
7.901.762
15.828.326
1.353.820
3.451.025
2.097.205
87,6
0,0
17
7.917.444
7.902.785
15.820.229
1.352.254
3.407.742
2.055.489
27,7
0,0
18
7.864.685
7.837.850
15.702.535
1.340.897
3.409.429
2.068.532
10,2
0,0
19
7.899.556
7.905.208
15.804.765
1.351.675
3.699.319
2.347.644
12,2
0,0
20
8.127.085
7.816.177
15.943.263
1.367.743
3.652.973
2.285.230
23,5
0,0
21
8.221.828
7.791.703
16.013.530
1.373.827
3.699.765
2.325.939
19,8
0,0
22
8.277.537
7.824.283
16.101.820
1.380.840
3.721.926
2.341.086
13,0
0,0
23
8.353.366
7.840.276
16.193.642
1.389.580
3.733.593
2.344.014
12,3
0,0
25
8.416.038
7.863.125
16.279.163
1.397.740
3.838.748
2.441.008
24,8
0,0
25
8.481.276
7.873.649
16.354.925
1.403.468
3.905.192
2.501.724
9,0
0,0
26
8.588.756
7.874.260
16.463.016
1.414.805
3.838.308
2.423.502
0,0
0,0
27
8.578.071
7.852.907
16.430.977
1.412.445
3.825.248
2.412.803
0,0
0,0
Napomena: Vidi bilješku uz tabelu T22.
*Osnovicu za obračun obavezne rezerve čine depoziti i pozajmljena sredstva u
domaćoj i drugim valutama izraženi u KM.
184
1.280.852
Note: See the note for table T22
*The base for calculation of required reserves includes deposits and borrowed funds
in domestic and other currency expressed in KM.
CBBiH Bilten 3
ЦББиХ Билтен 3
2014.
T23: Obvezne rezerve po obračunskim razdobljima
- u tisućama KM -
2014.
T23: Обавезне резерве по обрачунским периодима
- у хиљадама KМ -
Osnovica za obračun obavezne rezerve*
Godina
Obračunsko
razdoblje
u KM
u ostalim
valutama
Ukupno
Prosječna
obvezna
rezerva
Prosječna salda na
računu obveznih
rezerva
Razlika
Obračunata
naknada
Kaznena
kamata
Просјечна салда на
рачуну обавезних
резерви
Разлика
Обрачуната
накнада
Казнена
камата
8
10= (9-6)
11
12
Основица за обрачун обавезне резерве*
Година
1
07.2013
08.
09.
10.
11.
12.
01.2014.
02.
03.
04.
05.
06.
07.
08.
09.
Обрачунски
период
2
19
У KМ
3
7.257.296
У осталим
валутама
Укупно
Просјечна
обавезна
резерва
4
5= (3+4)
6= (5*OR)
7.782.975
15.040.271
1.280.852
3.007.175
1.726.323
34,9
0,0
20
7.310.211
7.765.656
15.075.868
1.284.698
3.033.740
1.749.043
31,3
0,0
21
7.338.095
7.734.459
15.072.554
1.284.633
3.080.614
1.795.981
36,0
0,0
22
7.329.513
7.744.722
15.074.235
1.284.977
3.137.545
1.852.567
29,4
0,0
23
7.399.186
7.769.486
15.168.672
1.293.466
3.187.073
1.893.607
22,6
0,0
24
7.484.856
7.751.248
15.236.104
1.299.821
3.273.083
1.973.262
28,2
0,0
25
7.530.674
7.771.545
15.302.219
1.305.417
3.342.143
2.036.726
25,3
0,0
26
7.588.148
7.787.821
15.375.969
1.312.189
3.278.097
1.965.908
29,0
0,0
27
7.555.768
7.797.574
15.353.341
1.308.306
3.337.672
2.029.367
44,2
0,0
28
7.583.045
7.769.701
15.352.746
1.308.867
3.289.039
1.980.172
25,8
0,0
29
7.610.156
7.801.635
15.411.791
1.313.667
3.223.991
1.910.324
26,1
0,0
30
7.608.971
7.797.578
15.406.549
1.313.034
3.325.448
2.012.413
41,7
0,0
31
7.648.215
7.847.179
15.495.394
1.320.511
3.391.739
2.071.228
34,4
0,0
32
7.719.778
7.856.316
15.576.094
1.328.236
3.356.727
2.028.491
34,9
0,0
33
7.697.031
7.867.382
15.564.413
1.326.666
3.364.030
2.037.365
50,3
0,0
34
7.698.842
7.909.576
15.608.418
1.330.586
3.349.729
2.019.143
54,4
0,0
35
7.639.816
7.927.870
15.567.685
1.326.546
3.230.593
1.904.047
134,4
0,0
36
7.642.962
7.922.661
15.565.623
1.325.489
3.279.914
1.954.424
150,4
0,0
1
7.765.015
7.947.071
15.712.086
1.341.145
3.441.047
2.099.902
68,2
0,0
2
7.846.472
7.823.445
15.669.917
1.341.275
3.410.761
2.069.486
122,0
0,0
3
7.848.716
7.889.890
15.738.607
1.347.881
3.385.412
2.037.530
145,3
0,0
4
7.788.942
7.883.637
15.672.579
1.340.248
3.453.782
2.113.535
125,3
0,0
5
7.829.322
7.910.853
15.740.175
1.346.413
3.385.208
2.038.795
111,4
0,0
6
7.778.844
7.896.170
15.675.014
1.340.454
3.370.589
2.030.135
94,9
0,0
7
7.848.907
7.903.493
15.752.400
1.348.062
3.402.538
2.054.476
107,7
0,0
8
7.830.016
7.937.235
15.767.251
1.349.289
3.316.208
1.966.919
102,3
0,0
9
7.774.606
7.925.450
15.700.056
1.343.493
3.336.941
1.993.448
128,0
0,0
10
7.830.323
7.907.562
15.737.886
1.346.307
3.363.027
2.016.721
118,3
0,0
11
7.780.217
7.884.289
15.664.506
1.339.044
3.352.922
2.013.878
126,5
0,0
12
7.779.425
7.852.725
15.632.149
1.336.335
3.383.999
2.047.664
149,1
0,0
13
7.845.345
7.857.734
15.703.079
1.343.454
3.444.831
2.101.377
134,7
0,0
14
7.935.943
7.850.790
15.786.733
1.350.765
3.441.114
2.090.349
125,6
0,0
15
7.944.750
7.870.651
15.815.402
1.352.745
3.426.152
2.073.407
180,5
0,0
16
7.926.563
7.901.762
15.828.326
1.353.820
3.451.025
2.097.205
87,6
0,0
17
7.917.444
7.902.785
15.820.229
1.352.254
3.407.742
2.055.489
27,7
0,0
18
7.864.685
7.837.850
15.702.535
1.340.897
3.409.429
2.068.532
10,2
0,0
19
7.899.556
7.905.208
15.804.765
1.351.675
3.699.319
2.347.644
12,2
0,0
20
8.127.085
7.816.177
15.943.263
1.367.743
3.652.973
2.285.230
23,5
0,0
21
8.221.828
7.791.703
16.013.530
1.373.827
3.699.765
2.325.939
19,8
0,0
22
8.277.537
7.824.283
16.101.820
1.380.840
3.721.926
2.341.086
13,0
0,0
23
8.353.366
7.840.276
16.193.642
1.389.580
3.733.593
2.344.014
12,3
0,0
25
8.416.038
7.863.125
16.279.163
1.397.740
3.838.748
2.441.008
24,8
0,0
25
8.481.276
7.873.649
16.354.925
1.403.468
3.905.192
2.501.724
9,0
0,0
26
8.588.756
7.874.260
16.463.016
1.414.805
3.838.308
2.423.502
0,0
0,0
27
8.578.071
7.852.907
16.430.977
1.412.445
3.825.248
2.412.803
0,0
0,0
Napomena: Vidi napomenu uz tablicu T22.
*U osnovicu za obračun obvezne rezerve ulaze depoziti i pozajmljena sredstva u
domaćoj i stranoj valuti izraženi u KM.
Напомена: Види напомену уз табелу Т22.
* У основицу за обрачун обавезне резерве улазе депозити и позајмљена средства
у домаћој и страној валути изражени у KМ.
185
CBBiH Bilten 3
2014.
CBBH Bulletin 3
T24: Promet vrijednosnih papira na berzama BiH
T24: Turnover of Securities on BH Stock Exchanges
Banjalučka berza
Vlasničke
vrijednosnice
Godina
Mjesec
Year
Мonth
1
2
Sarajevska berza
Ukupno
vrijednosnice
Vlasničke
vrijednosnice
Dužničke
vrijednosnice
Promet (u KM)
Banja Luka Stock Exchange
Sarajevo Stock Exchange
Debt
Securities
Total
Securities
Equity
Securities
Turnover (in KM)
3
4
Debt
Securities
Ukupno
vrijednosnice
Total
Securities
Turnover (in KM)
5(3+4)
6
7
8(6+7)
2009.
130.354.130
50.139.177
180.493.307
215.849.283
3.236.176
2010.
120.337.515
55.857.565
176.195.081
81.791.397
26.762.983
108.554.379
2011.
95.349.357
330.107.627
425.456.984
132.192.009
112.595.103
244.787.112
219.085.459
2012.
64.765.960
196.165.980
260.931.941
107.216.183
266.361.305
373.577.488
2013.
93.836.762
282.019.751
375.856.513
97.439.701
147.791.151
245.230.851
2012.
2013.
2014.
186
Dužničke
vrijednosnice
Promet (u KM)
Equity
Securities
2014
01.
2.847.968
849.373
3.697.341
3.592.178
577.237
4.169.415
02.
4.676.361
1.359.186
6.035.546
6.923.250
20.474.712
27.397.962
03.
4.576.303
29.239.475
33.815.778
3.178.744
25.919.342
29.098.086
04.
8.269.503
25.541.410
33.810.913
4.943.235
15.690.010
20.633.245
05.
5.285.105
3.667.352
8.952.458
8.826.949
81.425.398
90.252.347
06.
3.054.096
13.119.265
16.173.362
12.985.712
19.201.104
32.186.816
07.
4.284.153
31.641.374
35.925.527
2.528.919
1.168.318
3.697.237
08.
2.122.302
30.872.744
32.995.046
8.931.991
13.991.760
22.923.751
09.
2.838.969
2.732.237
5.571.205
29.265.382
22.453.196
51.718.579
10.
8.440.289
32.385.314
40.825.603
12.248.214
2.224.080
14.472.294
11.
4.297.426
20.510.964
24.808.390
8.199.623
32.353.644
40.553.268
12.
14.073.485
4.247.288
18.320.772
5.591.985
30.882.503
36.474.488
01.
10.022.897
29.505.743
39.528.640
16.960.765
1.199.360
18.160.125
02.
2.635.945
14.300.906
16.936.851
6.010.184
1.350.563
7.360.747
03.
7.669.158
61.435.589
69.104.746
10.717.852
31.138.051
41.855.903
04.
9.108.435
26.396.484
35.504.919
7.704.712
1.523.236
9.227.948
05.
4.219.869
25.877.750
30.097.619
12.656.072
1.975.463
14.631.535
06.
6.442.670
3.257.272
9.699.941
7.704.836
2.417.432
10.122.268
07.
5.819.469
3.058.464
8.877.933
4.503.889
2.192.729
6.696.618
08.
2.091.515
8.009.043
10.100.558
6.597.408
3.113.618
9.711.026
09.
11.409.722
57.610.963
69.020.685
2.709.803
50.947.102
53.656.905
10.
6.102.108
12.430.447
18.532.555
4.696.399
5.221.288
9.917.688
11.
4.771.765
4.785.239
9.557.004
8.973.388
1.883.432
10.856.820
12.
23.543.210
35.351.853
58.895.063
8.204.392
44.828.876
53.033.269
01.
9.460.412
26.579.725
36.040.137
2.664.376
2.434.232
5.098.608
02.
5.665.055
5.222.646
10.887.702
20.406.163
20.767.467
41.173.630
03.
2.643.764
28.062.508
30.706.272
13.019.743
44.055.224
57.074.968
04.
3.256.184
82.509.834
85.766.018
10.453.276
33.003.960
43.457.236
05.
1.355.849
21.784.841
23.140.690
90.337.944
20.510.340
110.848.284
06.
3.397.115
66.805.151
70.202.266
20.693.525
22.482.183
43.175.708
07.
2.956.508
14.796.476
17.752.984
6.455.824
31.992.397
38.448.220
08.
15.614.746
40.953.236
56.567.981
5.682.238
20.936.135
26.618.372
09.
41.557.795
45.164.950
86.722.745
15.485.474
90.632.956
106.118.430
Izvor: Berze u Sarajevu i Banjoj Luci.
Source: Sarajevo and Banja Luka Stock Exchanges.
Napomena: U ukupan promet na Banjalučkoj berzi ulaze i blok-poslovi, aukcije za
paket dionica, javne ponude, preuzimanja.
Ukupan promet na Sarajevskoj berzi obuhvata redovnu berzansku trgovinu,
vanredne i posebne aukcije, primarnu trgovinu i prijavljenu trgovinu (paketi dionica,
vanberzanske transakcije i aukcije).
Note: The total turnover on Banja Luka Stock Exchange includes block trade, auctions
for blocks of shares, public bids, takeovers.
The total turnover on Sarajevo Stock Exchange includes regular stock exchange
trading, extraordinary and special auctions, primary trade and registered trade
(blocks of shares, over-the-counter transactions and auctions).
CBBiH Bilten 3
ЦББиХ Билтен 3
2014.
T24: Promet vrijednosnica na burzama BiH
T24: Промет хартија од вриједности на берзама БиХ
Banjalučka burza
Vlasničke
vrijednosnice
Godina
Mjesec
Власничке хартије
од вриједности
Година
Мјесец
1
2
Dužničke
vrijednosnice
Sarajevska burza
Ukupno
vrijednosnice
Vlasničke
vrijednosnice
Dužničke
vrijednosnice
Promet (u KM)
Promet (u KM)
Бањалучка бeрза
Сарајевска бeрза
Дужничке хартије
од вриједности
Укупно хартије од
вриједности
Власничке хартије
од вриједности
Промет (у КМ)
3
2014.
4
Дужничке хартије
од вриједности
Ukupno
vrijednosnice
Укупно хартије од
вриједности
Промет (у КМ)
5(3+4)
6
7
8(6+7)
2009.
130.354.130
50.139.177
180.493.307
215.849.283
3.236.176
219.085.459
2010.
120.337.515
55.857.565
176.195.081
81.791.397
26.762.983
108.554.379
2011.
95.349.357
330.107.627
425.456.984
132.192.009
112.595.103
244.787.112
2012.
64.765.960
196.165.980
260.931.941
107.216.183
266.361.305
373.577.488
2013.
93.836.762
282.019.751
375.856.513
97.439.701
147.791.151
245.230.851
01.
2.847.968
849.373
3.697.341
3.592.178
577.237
4.169.415
02.
4.676.361
1.359.186
6.035.546
6.923.250
20.474.712
27.397.962
2012.
2013.
2014.
03.
4.576.303
29.239.475
33.815.778
3.178.744
25.919.342
29.098.086
04.
8.269.503
25.541.410
33.810.913
4.943.235
15.690.010
20.633.245
05.
5.285.105
3.667.352
8.952.458
8.826.949
81.425.398
90.252.347
06.
3.054.096
13.119.265
16.173.362
12.985.712
19.201.104
32.186.816
07.
4.284.153
31.641.374
35.925.527
2.528.919
1.168.318
3.697.237
08.
2.122.302
30.872.744
32.995.046
8.931.991
13.991.760
22.923.751
09.
2.838.969
2.732.237
5.571.205
29.265.382
22.453.196
51.718.579
10.
8.440.289
32.385.314
40.825.603
12.248.214
2.224.080
14.472.294
11.
4.297.426
20.510.964
24.808.390
8.199.623
32.353.644
40.553.268
12.
14.073.485
4.247.288
18.320.772
5.591.985
30.882.503
36.474.488
01.
10.022.897
29.505.743
39.528.640
16.960.765
1.199.360
18.160.125
02.
2.635.945
14.300.906
16.936.851
6.010.184
1.350.563
7.360.747
03.
7.669.158
61.435.589
69.104.746
10.717.852
31.138.051
41.855.903
04.
9.108.435
26.396.484
35.504.919
7.704.712
1.523.236
9.227.948
05.
4.219.869
25.877.750
30.097.619
12.656.072
1.975.463
14.631.535
06.
6.442.670
3.257.272
9.699.941
7.704.836
2.417.432
10.122.268
07.
5.819.469
3.058.464
8.877.933
4.503.889
2.192.729
6.696.618
08.
2.091.515
8.009.043
10.100.558
6.597.408
3.113.618
9.711.026
09.
11.409.722
57.610.963
69.020.685
2.709.803
50.947.102
53.656.905
10.
6.102.108
12.430.447
18.532.555
4.696.399
5.221.288
9.917.688
11.
4.771.765
4.785.239
9.557.004
8.973.388
1.883.432
10.856.820
12.
23.543.210
35.351.853
58.895.063
8.204.392
44.828.876
53.033.269
01.
9.460.412
26.579.725
36.040.137
2.664.376
2.434.232
5.098.608
02.
5.665.055
5.222.646
10.887.702
20.406.163
20.767.467
41.173.630
03.
2.643.764
28.062.508
30.706.272
13.019.743
44.055.224
57.074.968
04.
3.256.184
82.509.834
85.766.018
10.453.276
33.003.960
43.457.236
05.
1.355.849
21.784.841
23.140.690
90.337.944
20.510.340
110.848.284
06.
3.397.115
66.805.151
70.202.266
20.693.525
22.482.183
43.175.708
07.
2.956.508
14.796.476
17.752.984
6.455.824
31.992.397
38.448.220
08.
15.614.746
40.953.236
56.567.981
5.682.238
20.936.135
26.618.372
09.
41.557.795
45.164.950
86.722.745
15.485.474
90.632.956
106.118.430
Izvor: Burze u Sarajevu i Banjoj Luci.
Извор: Берзе у Сарајеву и Бањој Луци.
Napomena: U ukupan promet na Banjalučkoj burzi ulaze i blok-poslovi, aukcije za
paket dionica, javne ponude, preuzimanja.
Ukupan promet na Sarajevskoj burzi obuhvata redovnu burzansku trgovinu,
izvanredne i posebne aukcije, primarnu trgovinu i prijavljenu trgovinu (paketi dionica,
izvanburzanske transakcije i aukcije).
Напомена: У укупан промет на Бањалучкој берзи улазе и блок-послови, аукције
за пакет акција, јавне понуде, преузимања.
Укупан промет на Сарајевској берзи обухвата редовну берзанску трговину,
ванредне и посебне аукције, примарну трговину и пријављену трговину (пакети
акција, ванберзанске трансакције и аукције).
187
CBBiH Bilten 3
2014.
CBBH Bulletin 3
T25: Transakcije u platnom prometu
- u milionima KM -
T25: Payments System Transactions
- KM million RTGS
Godina
Mjesec
br. transakcija
ŽIROKLIRING
iznos
br. transakcija
RTGS
UKUPNO
iznos
br. transakcija
GYRO CLEARING
iznos
TOTAL
Year
Month
No of Transactions
Amount
No of Transactions
Amount
No of Transactions
Amount
1
2
3
4
5
6
7=3+5
8=4+6
2001.
332.622
9.701
11.583.600
7.144
11.916.222
16.845
2002.
257.691
13.520
15.269.148
8.990
15.526.839
22.510
2003.
293.847
14.460
17.427.404
9.883
17.721.251
24.342
2004.
480.935
19.179
20.761.227
9.205
21.242.162
28.384
2005.
521.014
27.237
22.388.413
8.958
22.909.427
36.195
2006.
591.823
37.280
24.309.113
10.448
24.900.936
47.728
2007.
704.702
48.174
27.662.395
12.018
28.367.097
60.193
2008.
766.690
57.335
28.831.882
13.009
29.598.572
70.345
2009.
692.669
52.283
28.346.898
12.175
29.039.567
64.458
2010.
713.755
55.281
31.060.911
12.498
31.774.666
67.779
2011.
760.459
63.608
31.729.367
13.046
32.489.826
76.653
2012.
763.522
68.310
33.073.839
13.223
33.837.361
81.533
2013.
2013.
2014.
188
2014
773.099
63.232
35.026.526
13.373
35.799.626
76.605
07.
71.836
5.902
3.298.544
1.242
3.370.380
7.145
08.
65.736
5.189
2.910.860
1.128
2.976.596
6.317
09.
66.297
5.541
2.959.092
1.163
3.025.389
6.704
10.
69.248
5.438
3.141.561
1.199
3.210.809
6.637
11.
62.832
4.761
2.829.472
1.099
2.892.304
5.860
12.
72.782
5.643
3.178.491
1.236
3.251.273
6.879
01.
56.563
4.595
2.707.261
975
2.763.824
5.569
02.
59.636
5.185
2.796.908
1.017
2.856.544
6.202
03.
65.139
5.176
3.094.418
1.139
3.159.557
6.314
04.
72.195
6.444
3.220.934
1.227
3.293.129
7.671
05.
60.662
5.588
2.806.870
1.046
2.867.532
6.634
06.
66.057
5.896
3.098.749
1.147
3.164.806
7.043
07.
74.370
7.783
3.366.148
1.260
3.440.518
9.043
08.
67.362
6.966
3.028.828
1.152
3.096.190
8.117
09.
75.098
7.031
3.232.244
1.248
3.307.342
8.279
CBBiH Bilten 3
ЦББиХ Билтен 3
2014.
T25: Transakcije u platnom prometu
- u milijunima KM -
T25: Трансакције у платном промету
- у милионима KМ RTGS
Godina
Mjesec
2014.
br. transakcija
ŽIROKLIRING
iznos
br. transakcija
RTGS
UKUPNO
iznos
br. transakcija
ЖИРОКЛИРИНГ
iznos
УКУПНО
Година
Мјесец
бр. трансакција
износ
бр. трансакција
износ
бр. трансакција
износ
1
2
3
4
5
6
7=3+5
8=4+6
2001.
332.622
9.701
11.583.600
7.144
11.916.222
16.845
2002.
257.691
13.520
15.269.148
8.990
15.526.839
22.510
2003.
293.847
14.460
17.427.404
9.883
17.721.251
24.342
2004.
480.935
19.179
20.761.227
9.205
21.242.162
28.384
2005.
521.014
27.237
22.388.413
8.958
22.909.427
36.195
2006.
591.823
37.280
24.309.113
10.448
24.900.936
47.728
2007.
704.702
48.174
27.662.395
12.018
28.367.097
60.193
2008.
766.690
57.335
28.831.882
13.009
29.598.572
70.345
2009.
692.669
52.283
28.346.898
12.175
29.039.567
64.458
2010.
713.755
55.281
31.060.911
12.498
31.774.666
67.779
2011.
760.459
63.608
31.729.367
13.046
32.489.826
76.653
2012.
763.522
68.310
33.073.839
13.223
33.837.361
81.533
2013.
2013.
2014.
773.099
63.232
35.026.526
13.373
35.799.626
76.605
07.
71.836
5.902
3.298.544
1.242
3.370.380
7.145
08.
65.736
5.189
2.910.860
1.128
2.976.596
6.317
09.
66.297
5.541
2.959.092
1.163
3.025.389
6.704
10.
69.248
5.438
3.141.561
1.199
3.210.809
6.637
11.
62.832
4.761
2.829.472
1.099
2.892.304
5.860
12.
72.782
5.643
3.178.491
1.236
3.251.273
6.879
01.
56.563
4.595
2.707.261
975
2.763.824
5.569
02.
59.636
5.185
2.796.908
1.017
2.856.544
6.202
03.
65.139
5.176
3.094.418
1.139
3.159.557
6.314
04.
72.195
6.444
3.220.934
1.227
3.293.129
7.671
05.
60.662
5.588
2.806.870
1.046
2.867.532
6.634
06.
66.057
5.896
3.098.749
1.147
3.164.806
7.043
07.
74.370
7.783
3.366.148
1.260
3.440.518
9.043
08.
67.362
6.966
3.028.828
1.152
3.096.190
8.117
09.
75.098
7.031
3.232.244
1.248
3.307.342
8.279
189
CBBiH Bilten 3
2014.
CBBH Bulletin 3
T26: Platni bilans: Zbirna tabela
- u milionima KM -
2014
T26: Balance of Payments: Summary Table
- KM million TEKUĆI I KAPITALNI RAČUN
Tekući račun
Period
Roba
Usluge
Primarni
dohodak
Sekundarni
dohodak
Kapitalni račun
Ukupno
FINANSIJSKI
RAČUN
NETO GREŠKE I
PROPUSTI
Capital account
Total
FINANCIAL
ACCOUNT
NET ERRORS
AND OMISSIONS
CURRENT AND CAPITAL ACCOUNTS
Current Account
Period
Goods
Services
Current
transfers
Income
2007.
-8.935
2.318
670
3.901
415
-1.632
-1.736
-104
2008.
-10.665
2.382
943
3.827
383
-3.130
-3.314
-184
2009.
-7.786
1.900
955
3.341
350
-1.240
-1.126
114
2010.
-7.629
2.156
413
3.529
389
-1.142
-987
155
2011.
-8.346
2.114
209
3.540
357
-2.127
-2.050
77
2012.
-8.445
2.154
235
3.679
336
-2.041
-1.806
234
2013.
-7.802
2.234
334
3.675
341
-1.219
-934
284
2007 Q1
-1.755
540
143
803
84
-186
-320
-134
2007 Q2
-2.258
576
177
976
104
-426
-302
124
2007 Q3
-2.415
634
214
1.046
108
-413
-584
-171
2007 Q4
-2.507
569
136
1.077
119
-607
-530
77
2008 Q1
-2.356
560
253
815
94
-635
-708
-73
2008 Q2
-2.753
636
194
1.006
106
-811
-846
-35
2008 Q3
-2.888
610
285
1.014
91
-888
-854
34
2008 Q4
-2.668
576
211
992
92
-797
-907
-111
2009 Q1
-1.839
489
220
816
86
-228
-349
-121
2009 Q2
-2.029
454
267
831
90
-387
-502
-115
2009 Q3
-1.951
487
258
877
90
-239
-58
180
2009 Q4
-1.967
471
209
817
84
-386
-216
170
2010 Q1
-1.484
470
94
759
92
-69
-174
-105
2010 Q2
-1.886
552
117
889
101
-226
-73
153
2010 Q3
-2.128
528
87
930
98
-485
-394
91
2010 Q4
-2.131
606
115
951
98
-362
-346
15
2011 Q1
-1.716
493
88
808
84
-243
-385
-142
2011 Q2
-2.096
507
12
885
92
-600
-559
40
2011 Q3
-2.220
563
98
920
91
-547
-418
129
2011 Q4
-2.315
550
11
927
90
-737
-688
49
2012 Q1
-1.912
464
100
828
76
-445
-671
-226
2012 Q2
-2.063
559
9
930
80
-484
-343
141
2012 Q3
-2.358
634
115
944
91
-574
-408
165
2012 Q4
-2.113
497
12
978
89
-537
-384
153
2013 Q1
-1.776
489
78
834
79
-297
-511
-214
2013 Q2
-1.805
600
-60
920
81
-265
-267
-2
2013 Q3
-2.053
630
169
947
92
-214
-15
200
2013 Q4
-2.168
515
146
974
90
-443
-142
301
2014 Q1
-1.890
515
45
821
74
-434
-515
-80
2014 Q2
-2.039
487
72
996
85
-398
-262
136
Napomena: Platni bilans BiH urađen je u skladu s metodologijom MMF-a (Priručnik za
platni bilans, šesto izdanje).
190
Note: The BH Balance of Payments was prepared in accordance with the IMF
methodology (Balance of Payments Manual, 6th edition).
CBBiH Bilten 3
ЦББиХ Билтен 3
2014.
T26: Platna bilanca: Zbrojna tablica
- u milijunima KM -
2014.
T26: Платни биланс: Збирна табела
- у милионима KМ TEKUĆI I KAPITALNI RAČUN
Tekući račun
Razdoblje
Roba
Usluge
Primarni
dohodak
Sekundarni
dohodak
Kapitalni račun
Ukupno
Капитални
рачун
Укупно
FINANCIJSKI
RAČUN
NETO POGREŠKE
I PROPUSTI
ТЕКУЋИ И КАПИТАЛНИ РАЧУН
Текући рачун
Период
Роба
Примарни
доходак
Услуге
Секундарни
доходак
ФИНАНСИЈСКИ НЕТО ГРЕШКЕ И
РАЧУН
ПРОПУСТИ
2007.
-8.935
2.318
670
3.901
415
-1.632
-1.736
-104
2008.
-10.665
2.382
943
3.827
383
-3.130
-3.314
-184
2009.
-7.786
1.900
955
3.341
350
-1.240
-1.126
114
2010.
-7.629
2.156
413
3.529
389
-1.142
-987
155
2011.
-8.346
2.114
209
3.540
357
-2.127
-2.050
77
2012.
-8.445
2.154
235
3.679
336
-2.041
-1.806
234
2013.
-7.802
2.234
334
3.675
341
-1.219
-934
284
2007 Q1
-1.755
540
143
803
84
-186
-320
-134
2007 Q2
-2.258
576
177
976
104
-426
-302
124
2007 Q3
-2.415
634
214
1.046
108
-413
-584
-171
2007 Q4
-2.507
569
136
1.077
119
-607
-530
77
2008 Q1
-2.356
560
253
815
94
-635
-708
-73
2008 Q2
-2.753
636
194
1.006
106
-811
-846
-35
2008 Q3
-2.888
610
285
1.014
91
-888
-854
34
2008 Q4
-2.668
576
211
992
92
-797
-907
-111
2009 Q1
-1.839
489
220
816
86
-228
-349
-121
2009 Q2
-2.029
454
267
831
90
-387
-502
-115
2009 Q3
-1.951
487
258
877
90
-239
-58
180
2009 Q4
-1.967
471
209
817
84
-386
-216
170
2010 Q1
-1.484
470
94
759
92
-69
-174
-105
2010 Q2
-1.886
552
117
889
101
-226
-73
153
2010 Q3
-2.128
528
87
930
98
-485
-394
91
2010 Q4
-2.131
606
115
951
98
-362
-346
15
2011 Q1
-1.716
493
88
808
84
-243
-385
-142
2011 Q2
-2.096
507
12
885
92
-600
-559
40
2011 Q3
-2.220
563
98
920
91
-547
-418
129
2011 Q4
-2.315
550
11
927
90
-737
-688
49
2012 Q1
-1.912
464
100
828
76
-445
-671
-226
2012 Q2
-2.063
559
9
930
80
-484
-343
141
2012 Q3
-2.358
634
115
944
91
-574
-408
165
2012 Q4
-2.113
497
12
978
89
-537
-384
153
2013 Q1
-1.776
489
78
834
79
-297
-511
-214
2013 Q2
-1.805
600
-60
920
81
-265
-267
-2
2013 Q3
-2.053
630
169
947
92
-214
-15
200
2013 Q4
-2.168
515
146
974
90
-443
-142
301
2014 Q1
-1.890
515
45
821
74
-434
-515
-80
2014 Q2
-2.039
487
72
996
85
-398
-262
136
Bilješka: Platna bilanca BiH urađena je sukladno metodologiji MMF-a (Priručnik za
platnu bilancu, šesto izdanje).
Биљешка: Платни биланс БиХ урађен је у складу с методологијом ММФ-а
(Приручник за платни биланс, шесто издање).
191
CBBiH Bilten 3
2014.
CBBH Bulletin 3
T27: Platni bilans: Tekući i kapitalni račun
- u milionima KM -
T27: Balance of Payments: Current and Capital Accounts
- KM million KAPITALNI RAČUN
TEKUĆI RAČUN
Tekući račun - ukupno
Period
Potražuje Duguje
Roba
Usluge
Primarni dohodak
Saldo Potražuje Duguje Potražuje Duguje
Sekundarni
dohodak
Potražuje Duguje Potražuje
Duguje
CURRENT ACCOUNT
Current account - total
Period
Credit
Debit
Balance
Goods
Credit
Services
Debit
Credit
Credit
Potražuje
Duguje
Saldo
CAPITAL ACCOUNT
Primary Income
Debit
Debit
Secondary
Income
Credit
Debit
Credit
Debit
Balance
2007.
11.480
13.527
-2.047
2.802
11.738
3.024
707
1.553
883
4.101
200
415
0
415
2008.
12.250
15.763
-3.513
3.397
14.062
3.161
779
1.656
713
4.036
209
383
0
383
2009.
10.853
12.442
-1.590
3.213
11.000
2.795
895
1.265
309
3.579
238
350
0
350
2010.
11.909
13.440
-1.531
4.281
11.911
2.960
804
881
468
3.787
257
389
0
389
2011.
12.780
15.264
-2.483
5.134
13.481
2.894
780
934
725
3.818
278
357
0
357
2012.
12.769
15.145
-2.376
5.036
13.481
2.908
753
869
633
3.957
277
336
0
336
2013.
13.223
14.783
-1.560
5.474
13.276
2.947
713
848
515
3.954
279
341
0
341
2007 Q1
2.442
2.711
-270
618
2.373
654
115
322
179
847
44
84
0
84
2007 Q2
2.850
3.380
-530
709
2.968
744
168
369
191
1.028
53
104
0
104
2007 Q3
3.204
3.725
-521
735
3.150
931
298
440
227
1.097
51
108
0
108
2007 Q4
2.985
3.711
-726
740
3.248
695
126
422
286
1.128
51
119
0
119
2008 Q1
2.670
3.399
-729
737
3.094
695
136
372
119
865
50
94
0
94
2008 Q2
3.153
4.069
-917
900
3.653
807
171
388
194
1.058
52
106
0
106
2008 Q3
3.461
4.440
-979
947
3.835
969
359
479
194
1.067
53
91
0
91
2008 Q4
2.966
3.855
-889
813
3.482
690
114
417
206
1.046
54
92
0
92
2009 Q1
2.520
2.834
-314
677
2.516
633
143
338
118
873
57
86
0
86
2009 Q2
2.675
3.153
-477
780
2.808
674
220
330
62
892
62
90
0
90
2009 Q3
2.969
3.298
-329
880
2.831
849
363
304
46
935
58
90
0
90
2009 Q4
2.688
3.158
-470
877
2.844
640
169
293
83
879
62
84
0
84
2010 Q1
2.525
2.686
-161
906
2.390
598
128
202
108
819
60
92
0
92
2010 Q2
3.011
3.339
-327
1.117
3.003
723
171
218
101
953
64
101
0
101
2010 Q3
3.225
3.808
-583
1.133
3.261
869
341
228
141
995
65
98
0
98
2010 Q4
3.147
3.607
-460
1.126
3.257
769
163
232
118
1.020
69
98
0
98
2011 Q1
2.930
3.257
-327
1.207
2.923
631
138
217
128
876
68
84
0
84
2011 Q2
3.170
3.862
-692
1.309
3.405
679
171
227
215
956
72
92
0
92
2011 Q3
3.427
4.065
-638
1.318
3.538
866
302
255
156
989
68
91
0
91
2011 Q4
3.253
4.080
-827
1.301
3.616
719
169
236
225
997
70
90
0
90
2012 Q1
2.772
3.293
-521
1.085
2.997
594
130
198
98
895
67
76
0
76
2012 Q2
3.311
3.875
-565
1.360
3.422
736
176
217
209
998
68
80
0
80
2012 Q3
3.473
4.138
-665
1.303
3.661
921
287
232
117
1.017
73
91
0
91
2012 Q4
3.213
3.839
-626
1.288
3.400
657
160
221
210
1.047
70
89
0
89
2013 Q1
2.941
3.317
-375
1.212
2.988
624
135
202
124
903
70
79
0
79
2013 Q2
3.467
3.813
-345
1.493
3.298
771
171
214
273
990
70
81
0
81
2013 Q3
3.515
3.822
-306
1.382
3.435
890
260
228
58
1.016
68
92
0
92
2013 Q4
3.299
3.832
-533
1.387
3.555
662
147
205
59
1.045
71
90
0
90
2014 Q1
3.073
3.582
-509
1.336
3.226
649
134
196
151
891
70
74
0
74
2014 Q2
3.437
3.920
-483
1.497
3.536
662
175
211
138
1.067
71
85
0
85
Napomena: Platni bilans BiH urađen je u skladu s metodologijom MMF-a (Priručnik za
platni bilans, šesto izdanje).
192
2014
Note: The BH Balance of Payments was prepared in accordance with the IMF
methodology (Balance of Payments Manual, 6th edition).
CBBiH Bilten 3
ЦББиХ Билтен 3
2014.
T27: Platna bilanca: Tekući i kapitalni račun
- u milijunima KM -
T27: Платни биланс: Текући и капитални рачун
- у милионима KМ KAPITALNI RAČUN
TEKUĆI RAČUN
Tekući račun - ukupno
Razdoblje
Potražuje Duguje Saldo
Roba
Usluge
Primarni dohodak
Sekundarni
dohodak
Potražuje Duguje Potražuje Duguje Potražuje Duguje Potražuje
Duguje
ТЕКУЋИ РАЧУН
Текући рачун - укупно
Период
2007.
Роба
Услуге
Potražuje
Duguje
13.527
-2.047
2.802
11.738
3.024
КАПИТАЛНИ РАЧУН
Примарни доходак
707
1.553
Saldo
Секундарни
доходак
Потражује Дугује Салдо Потражује Дугује Потражује Дугује Потражује Дугује Потражује Дугује Потражује Дугује
11.480
2014.
883
4.101
200
415
0
Салдо
415
2008.
12.250
15.763
-3.513
3.397
14.062
3.161
779
1.656
713
4.036
209
383
0
383
2009.
10.853
12.442
-1.590
3.213
11.000
2.795
895
1.265
309
3.579
238
350
0
350
2010.
11.909
13.440
-1.531
4.281
11.911
2.960
804
881
468
3.787
257
389
0
389
2011.
12.780
15.264
-2.483
5.134
13.481
2.894
780
934
725
3.818
278
357
0
357
2012.
12.769
15.145
-2.376
5.036
13.481
2.908
753
869
633
3.957
277
336
0
336
2013.
13.223
14.783
-1.560
5.474
13.276
2.947
713
848
515
3.954
279
341
0
341
2007 Q1
2.442
2.711
-270
618
2.373
654
115
322
179
847
44
84
0
84
2007 Q2
2.850
3.380
-530
709
2.968
744
168
369
191
1.028
53
104
0
104
2007 Q3
3.204
3.725
-521
735
3.150
931
298
440
227
1.097
51
108
0
108
2007 Q4
2.985
3.711
-726
740
3.248
695
126
422
286
1.128
51
119
0
119
2008 Q1
2.670
3.399
-729
737
3.094
695
136
372
119
865
50
94
0
94
2008 Q2
3.153
4.069
-917
900
3.653
807
171
388
194
1.058
52
106
0
106
2008 Q3
3.461
4.440
-979
947
3.835
969
359
479
194
1.067
53
91
0
91
2008 Q4
2.966
3.855
-889
813
3.482
690
114
417
206
1.046
54
92
0
92
2009 Q1
2.520
2.834
-314
677
2.516
633
143
338
118
873
57
86
0
86
2009 Q2
2.675
3.153
-477
780
2.808
674
220
330
62
892
62
90
0
90
2009 Q3
2.969
3.298
-329
880
2.831
849
363
304
46
935
58
90
0
90
2009 Q4
2.688
3.158
-470
877
2.844
640
169
293
83
879
62
84
0
84
2010 Q1
2.525
2.686
-161
906
2.390
598
128
202
108
819
60
92
0
92
2010 Q2
3.011
3.339
-327
1.117
3.003
723
171
218
101
953
64
101
0
101
2010 Q3
3.225
3.808
-583
1.133
3.261
869
341
228
141
995
65
98
0
98
2010 Q4
3.147
3.607
-460
1.126
3.257
769
163
232
118
1.020
69
98
0
98
2011 Q1
2.930
3.257
-327
1.207
2.923
631
138
217
128
876
68
84
0
84
2011 Q2
3.170
3.862
-692
1.309
3.405
679
171
227
215
956
72
92
0
92
2011 Q3
3.427
4.065
-638
1.318
3.538
866
302
255
156
989
68
91
0
91
2011 Q4
3.253
4.080
-827
1.301
3.616
719
169
236
225
997
70
90
0
90
2012 Q1
2.772
3.293
-521
1.085
2.997
594
130
198
98
895
67
76
0
76
2012 Q2
3.311
3.875
-565
1.360
3.422
736
176
217
209
998
68
80
0
80
2012 Q3
3.473
4.138
-665
1.303
3.661
921
287
232
117
1.017
73
91
0
91
2012 Q4
3.213
3.839
-626
1.288
3.400
657
160
221
210
1.047
70
89
0
89
2013 Q1
2.941
3.317
-375
1.212
2.988
624
135
202
124
903
70
79
0
79
2013 Q2
3.467
3.813
-345
1.493
3.298
771
171
214
273
990
70
81
0
81
2013 Q3
3.515
3.822
-306
1.382
3.435
890
260
228
58
1.016
68
92
0
92
2013 Q4
3.299
3.832
-533
1.387
3.555
662
147
205
59
1.045
71
90
0
90
2014 Q1
3.073
3.582
-509
1.336
3.226
649
134
196
151
891
70
74
0
74
2014 Q2
3.437
3.920
-483
1.497
3.536
662
175
211
138
1.067
71
85
0
85
Bilješka: Platna bilanca BiH urađena je sukladno metodologiji MMF-a (Priručnik za
platnu bilancu, šesto izdanje).
Биљешка: Платни биланс БиХ урађен је у складу с методологијом ММФ-а
(Приручник за платни биланс, шесто издање).
193
2014.
CBBH Bulletin 3
T28: Platni bilans: Roba i usluge
- u milionima KM -
Duguje
Potražuje Duguje Potražuje Duguje
Potražuje
Duguje
Potražuje
Credit
Debit
Credit
Debit
Credit
Ukupno
Ostalo
Telekomunikacioni,
kompjuterski i
informacioni
sistemi
Duguje Potražuje Duguje Potražuje Duguje
Debit
Credit
Debit
Credit
Debit
Total
Other
Credit
Debit
Credit
Debit
2007.
2.802
11.738
-8.935
3.144
2.040
48
41
368
261
1.032
291
310
8
179
86
30
68
2.318
2008.
3.397
14.062
-10.665
3.231
2.099
131
69
407
289
1.087
368
305
16
190
92
38
77
2.382
2009.
3.213
11.000
-7.786
2.307
1.385
72
43
396
308
944
320
293
53
188
113
53
130
1.900
2010.
4.281
11.911
-7.629
2.887
1.712
9
12
416
267
877
292
248
27
187
119
56
96
2.156
2011.
5.134
13.481
-8.346
3.175
1.979
11
29
459
293
888
222
122
52
186
114
44
83
2.114
2012.
5.036
13.481
-8.445
2.910
1.736
9
11
461
287
946
215
125
34
153
111
49
104
2.154
2013.
5.474
13.276
-7.802
2.998
1.855
13
10
489
286
1.016
197
102
22
142
107
55
104
2.234
2007 Q1
618
2.373
-1.755
751
460
9
6
82
56
169
26
71
2
36
17
6
17
540
2007 Q2
709
2.968
-2.258
793
562
10
10
93
65
294
57
77
2
43
27
6
17
576
2007 Q3
735
3.150
-2.415
814
483
14
9
96
71
364
188
82
2
48
26
10
16
634
2007 Q4
740
3.248
-2.507
786
535
15
17
96
68
206
19
81
2
52
17
7
18
569
2008 Q1
737
3.094
-2.356
827
545
13
22
88
59
186
30
89
2
43
16
7
19
560
2008 Q2
900
3.653
-2.753
874
616
21
17
105
73
314
62
76
2
47
22
8
17
636
2008 Q3
947
3.835
-2.888
834
499
29
13
111
81
376
245
83
4
50
28
13
17
610
2008 Q4
813
3.482
-2.668
696
439
68
17
104
75
212
31
58
9
50
26
10
24
576
2009 Q1
677
2.516
-1.839
557
297
21
8
84
67
167
27
73
7
40
21
10
34
489
2009 Q2
780
2.808
-2.029
541
365
8
9
99
79
271
57
67
14
47
31
14
38
454
2009 Q3
880
2.831
-1.951
608
335
22
8
108
85
322
214
78
17
55
32
13
29
487
2009 Q4
877
2.844
-1.967
601
388
21
17
106
77
185
23
75
15
46
29
15
28
471
2010 Q1
906
2.390
-1.484
652
369
1
3
87
56
138
19
38
6
37
24
14
22
470
2010 Q2
1.117
3.003
-1.886
742
477
2
1
102
67
248
50
47
2
46
27
15
26
552
2010 Q3
1.133
3.261
-2.128
735
428
2
2
115
74
324
204
53
4
57
36
12
23
528
2010 Q4
1.126
3.257
-2.131
758
438
4
6
111
69
166
19
110
16
48
32
15
25
606
2011 Q1
1.207
2.923
-1.716
786
458
3
3
102
68
130
17
23
6
36
22
11
24
493
2011 Q2
1.309
3.405
-2.096
814
563
4
3
114
70
231
40
22
14
50
29
10
19
507
2011 Q3
1.318
3.538
-2.220
800
504
3
6
128
81
340
145
28
15
61
39
13
20
563
2011 Q4
1.301
3.616
-2.315
775
453
2
16
114
73
187
21
49
17
38
24
11
21
550
2012 Q1
1.085
2.997
-1.912
697
403
2
3
96
66
132
17
28
7
33
20
9
20
464
2012 Q2
1.360
3.422
-2.063
769
491
2
2
120
71
251
41
35
7
38
30
13
27
559
2012 Q3
1.303
3.661
-2.358
733
410
4
2
125
77
382
142
33
9
46
35
12
26
634
2012 Q4
1.288
3.400
-2.113
710
433
2
3
119
74
182
16
28
12
36
25
14
32
497
2013 Q1
1.212
2.988
-1.776
748
438
2
4
101
65
142
16
28
5
29
22
14
25
489
2013 Q2
1.493
3.298
-1.805
798
501
4
2
124
68
273
42
26
5
37
27
14
30
600
2013 Q3
1.382
3.435
-2.053
730
465
4
2
137
77
405
121
27
5
45
33
12
26
630
2013 Q4
1.387
3.555
-2.168
722
451
2
2
128
76
196
18
20
6
31
25
15
23
515
2014 Q1
1.336
3.226
-1.890
743
394
3
2
102
71
133
14
28
5
26
24
11
21
515
2014 Q2
1.497
3.536
-2.039
656
448
3
2
124
80
256
39
27
9
34
25
12
23
487
Napomena: Platni bilans BiH urađen je u skladu s metodologijom MMF-a (Priručnik za
platni bilans, šesto izdanje).
194
Potražuje
Travel
Transportation
Goods for
Processing
Abroad
Debit
Goods for
Processing
in BH
Imports
f.o.b.
Credit
Duguje
SERVICES
Balance
Exports
f.o.b.
GOODS
Period
Građevinski radovi
Putovanja
Prevoz
Roba za
procesuiranje
u inostanstvu
Roba za
procesuiranje
u BiH
Saldo
USLUGE
Construction
Potražuje
Uvoz
f.o.b.
Izvoz
f.o.b.
ROBA
Period
2014
T28: Balance of Payments: Goods and Services
- KM million -
Telecommunications,
Computer, and
Information
Systems
CBBiH Bilten 3
Note: The BH Balance of Payments was prepared in accordance with the IMF
methodology (Balance of Payments Manual, 6th edition).
ЦББиХ Билтен 3
2014.
T28: Platna bilanca: Roba i usluge
- u milijunima KM -
Duguje
Potražuje Duguje Potražuje Duguje
Potražuje
Duguje
Potražuje
Potražuje
Ukupno
Ostalo
Telekomunikacioni,
kompjuterski i
informacijski
sustavi
Duguje
Potražuje Duguje Potražuje Duguje
Потражује Дугује Потражује Дугује Потражује Дугује
Потражује
Дугује
Укупно
Телекомуникациони,
компјутерски и
информациони
системи
Грађевински
радови
Путовања
Превоз
Роба за
процесуирање
у иностанству
Дугује
Роба за
процесуирање
у БиХ
Увоз
f.о.b.
Потражује
Duguje
УСЛУГЕ
Салдо
Извоз
f.о.b.
РОБА
Period
Građevinski radovi
Putovanja
Prijevoz
Roba za
procesuiranje
u inozemstvu
Roba za
procesuiranje
u BiH
USLUGE
Saldo
Uvoz
f.o.b.
Izvoz
f.o.b.
ROBA
Razdoblje Potražuje
2014.
T28: Платни биланс: Роба и услуге
- у милионима KМ -
Остало
CBBiH Bilten 3
Потражује Дугује Потражује Дугује Потражује Дугује
2007.
2.802
11.738
-8.935
3.144
2.040
48
41
368
261
1.032
291
310
8
179
86
30
68
2008.
3.397
14.062
-10.665
3.231
2.099
131
69
407
289
1.087
368
305
16
190
92
38
77
2.318
2.382
2009.
3.213
11.000
-7.786
2.307
1.385
72
43
396
308
944
320
293
53
188
113
53
130
1.900
2010.
4.281
11.911
-7.629
2.887
1.712
9
12
416
267
877
292
248
27
187
119
56
96
2.156
2011.
5.134
13.481
-8.346
3.175
1.979
11
29
459
293
888
222
122
52
186
114
44
83
2.114
2012.
5.036
13.481
-8.445
2.910
1.736
9
11
461
287
946
215
125
34
153
111
49
104
2.154
2013.
5.474
13.276
-7.802
2.998
1.855
13
10
489
286
1.016
197
102
22
142
107
55
104
2.234
2007 Q1
618
2.373
-1.755
751
460
9
6
82
56
169
26
71
2
36
17
6
17
540
2007 Q2
709
2.968
-2.258
793
562
10
10
93
65
294
57
77
2
43
27
6
17
576
2007 Q3
735
3.150
-2.415
814
483
14
9
96
71
364
188
82
2
48
26
10
16
634
2007 Q4
740
3.248
-2.507
786
535
15
17
96
68
206
19
81
2
52
17
7
18
569
2008 Q1
737
3.094
-2.356
827
545
13
22
88
59
186
30
89
2
43
16
7
19
560
2008 Q2
900
3.653
-2.753
874
616
21
17
105
73
314
62
76
2
47
22
8
17
636
2008 Q3
947
3.835
-2.888
834
499
29
13
111
81
376
245
83
4
50
28
13
17
610
2008 Q4
813
3.482
-2.668
696
439
68
17
104
75
212
31
58
9
50
26
10
24
576
2009 Q1
677
2.516
-1.839
557
297
21
8
84
67
167
27
73
7
40
21
10
34
489
2009 Q2
780
2.808
-2.029
541
365
8
9
99
79
271
57
67
14
47
31
14
38
454
2009 Q3
880
2.831
-1.951
608
335
22
8
108
85
322
214
78
17
55
32
13
29
487
2009 Q4
877
2.844
-1.967
601
388
21
17
106
77
185
23
75
15
46
29
15
28
471
2010 Q1
906
2.390
-1.484
652
369
1
3
87
56
138
19
38
6
37
24
14
22
470
2010 Q2
1.117
3.003
-1.886
742
477
2
1
102
67
248
50
47
2
46
27
15
26
552
2010 Q3
1.133
3.261
-2.128
735
428
2
2
115
74
324
204
53
4
57
36
12
23
528
2010 Q4
1.126
3.257
-2.131
758
438
4
6
111
69
166
19
110
16
48
32
15
25
606
2011 Q1
1.207
2.923
-1.716
786
458
3
3
102
68
130
17
23
6
36
22
11
24
493
2011 Q2
1.309
3.405
-2.096
814
563
4
3
114
70
231
40
22
14
50
29
10
19
507
2011 Q3
1.318
3.538
-2.220
800
504
3
6
128
81
340
145
28
15
61
39
13
20
563
2011 Q4
1.301
3.616
-2.315
775
453
2
16
114
73
187
21
49
17
38
24
11
21
550
2012 Q1
1.085
2.997
-1.912
697
403
2
3
96
66
132
17
28
7
33
20
9
20
464
2012 Q2
1.360
3.422
-2.063
769
491
2
2
120
71
251
41
35
7
38
30
13
27
559
2012 Q3
1.303
3.661
-2.358
733
410
4
2
125
77
382
142
33
9
46
35
12
26
634
2012 Q4
1.288
3.400
-2.113
710
433
2
3
119
74
182
16
28
12
36
25
14
32
497
2013 Q1
1.212
2.988
-1.776
748
438
2
4
101
65
142
16
28
5
29
22
14
25
489
2013 Q2
1.493
3.298
-1.805
798
501
4
2
124
68
273
42
26
5
37
27
14
30
600
2013 Q3
1.382
3.435
-2.053
730
465
4
2
137
77
405
121
27
5
45
33
12
26
630
2013 Q4
1.387
3.555
-2.168
722
451
2
2
128
76
196
18
20
6
31
25
15
23
515
2014 Q1
1.336
3.226
-1.890
743
394
3
2
102
71
133
14
28
5
26
24
11
21
515
2014 Q2
1.497
3.536
-2.039
656
448
3
2
124
80
256
39
27
9
34
25
12
23
487
Bilješka: Platna bilanca BiH urađena je sukladno metodologiji MMF-a (Priručnik za
platnu bilancu, šesto izdanje).
Биљешка: Платни биланс БиХ урађен је у складу с методологијом ММФ-а
(Приручник за платни биланс, шесто издање).
195
CBBiH Bilten 3
2014.
CBBH Bulletin 3
T29: Platni bilans: Finansijski račun
- u milionima KM -
2014
T29: Balance of Payments: Financial Account
- KM million FINANSIJSKI RAČUN
Period
Direktne
investicije
Portfolio
investicije
Period
Direct
Investment
Portfolio
Investment
Ostale
investicije
Rezervna aktiva
Ukupno
Reserve Assets
Total
FINANCIAL ACCOUNT
2007.
-2.560
Other
Investment
4
-422
-1.736
2008.
-1.315
29
-1.565
-462
-3.314
2009.
-344
274
-952
-104
-1.126
2010.
-532
173
-886
258
-987
2011.
-674
46
-1.389
-33
-2.050
2012.
-509
16
-1.386
73
-1.806
2013.
-439
130
-1.334
709
-934
2007 Q1
-297
3
-159
134
-320
2007 Q2
-1.410
2
790
315
-302
2007 Q3
-661
1
-495
572
-584
2007 Q4
-191
-2
-559
222
-530
2008 Q1
-135
-1
-469
-102
-708
2008 Q2
-263
9
-536
-55
-846
2008 Q3
-350
4
-784
277
-854
2008 Q4
-567
17
224
-582
-907
2009 Q1
-258
4
155
-251
-349
2009 Q2
-107
23
-54
-365
-502
2009 Q3
65
54
-918
741
-58
2009 Q4
-44
193
-135
-229
-216
2010 Q1
-153
146
-142
-24
-174
2010 Q2
-60
43
202
-258
-73
2010 Q3
-185
-18
-534
343
-394
2010 Q4
-134
2
-412
197
-346
2011 Q1
-174
-2
75
-282
-385
2011 Q2
-78
98
-519
-60
-559
2011 Q3
-208
-35
-306
132
-418
2011 Q4
-213
-14
-638
177
-688
2012 Q1
-56
-7
-295
-314
-671
2012 Q2
-158
44
1
-230
-343
2012 Q3
-149
-18
-635
394
-408
2012 Q4
-146
-4
-457
224
-384
2013 Q1
-324
50
-68
-168
-511
2013 Q2
-208
21
-322
241
-267
2013 Q3
-30
20
-452
447
-15
2013 Q4
122
39
-492
189
-142
2014 Q1
-264
8
-96
-163
-515
2014 Q2
-229
27
-212
152
-262
Napomena: Platni bilans BiH urađen je u skladu s metodologijom MMF-a (Priručnik za
platni bilans, šesto izdanje).
196
1.242
Note: The BH Balance of Payments was prepared in accordance with the IMF
methodology (Balance of Payments Manual, 6th edition).
CBBiH Bilten 3
ЦББиХ Билтен 3
2014.
T29: Platna bilanca: Financijski račun
- u milijunima KM -
2014.
T29: Платни биланс: Финансијски рачун
- у милионима KМ FINANCIJSKI RAČUN
Razdoblje
Izravna
ulaganja
Portfeljna
ulaganja
Период
Директне
инвестиције
Портфељ
инвестиције
Ostala
ulaganja
Rezervna aktiva
Ukupno
Резервна актива
Укупно
ФИНАНСИЈСКИ РАЧУН
2007.
-2.560
Oстале
инвестиције
4
-422
1.242
-1.736
2008.
-1.315
29
-1.565
-462
-3.314
2009.
-344
274
-952
-104
-1.126
2010.
-532
173
-886
258
-987
2011.
-674
46
-1.389
-33
-2.050
2012.
-509
16
-1.386
73
-1.806
2013.
-439
130
-1.334
709
-934
2007 Q1
-297
3
-159
134
-320
2007 Q2
-1.410
2
790
315
-302
2007 Q3
-661
1
-495
572
-584
2007 Q4
-191
-2
-559
222
-530
2008 Q1
-135
-1
-469
-102
-708
2008 Q2
-263
9
-536
-55
-846
2008 Q3
-350
4
-784
277
-854
2008 Q4
-567
17
224
-582
-907
2009 Q1
-258
4
155
-251
-349
2009 Q2
-107
23
-54
-365
-502
2009 Q3
65
54
-918
741
-58
2009 Q4
-44
193
-135
-229
-216
2010 Q1
-153
146
-142
-24
-174
2010 Q2
-60
43
202
-258
-73
2010 Q3
-185
-18
-534
343
-394
2010 Q4
-134
2
-412
197
-346
2011 Q1
-174
-2
75
-282
-385
2011 Q2
-78
98
-519
-60
-559
2011 Q3
-208
-35
-306
132
-418
2011 Q4
-213
-14
-638
177
-688
2012 Q1
-56
-7
-295
-314
-671
2012 Q2
-158
44
1
-230
-343
2012 Q3
-149
-18
-635
394
-408
2012 Q4
-146
-4
-457
224
-384
2013 Q1
-324
50
-68
-168
-511
2013 Q2
-208
21
-322
241
-267
2013 Q3
-30
20
-452
447
-15
2013 Q4
122
39
-492
189
-142
2014 Q1
-264
8
-96
-163
-515
2014 Q2
-229
27
-212
152
-262
Bilješka: Platna bilanca BiH urađena je sukladno metodologiji MMF-a (Priručnik za
platnu bilancu, šesto izdanje).
Биљешка: Платни биланс БиХ урађен је у складу с методологијом ММФ-а
(Приручник за платни биланс, шесто издање).
197
2014.
CBBH Bulletin 3
T30: Platni bilans: Ostale investicije i rezervna aktiva
- u milionima KM OSTALE INVESTICIJE
REZERVNA AKTIVA
Ukupno
Total
Vrijednosni
papiri
Ostala
rezervna
aktiva
464
-64
-422
474
-31
299
2009.
4
-2
185
552
16
529
107
2010.
-748
23
-65
165
475
2011.
-609
-99
-483
803
2012.
-552
2013.
-408
27
-83
6
-119
2007 Q1
50
-25
4
-38
1.034
0
714
1.027
21
-161
683
24
-608
146
6
-9
89
42
88
47
Total
2008.
537
0
1.005
-1.565
0
-1.234
-952
58
-1.477
88
-886
-18
-297
501
13
-1.389
65
475
514
34
-1.386
649
510
22
-1.334
201
105
-32
-159
0
Securities
Other
Financial
Liabilities
15
Monetary
Gold
Trade
Credits and
Advances
213
Loans
75
Currency and
Deposits
Other
Financial
Assets
1.245
Loans
2007.
Period
RESERVE ASSETS
Liabilities
Trade
Credits and
Advances
Currency and
Deposits
Assets
Other
Reserve
Assets
OTHER INVESTMENT
Valuta i
depoziti
Monetarno
zlato
Ukupno
Ostala
finansijska
pasiva
Trgovinski
krediti i
avansi
Zajmovi
Valuta i
depoziti
Ostala
finansijska
aktiva
Trgovinski
krediti i
avansi
Pasiva
Zajmovi
Valuta i
depoziti
Period
Aktiva
210
27
1.242
640
132
-462
1.415
-100
-104
584
-11
258
1.382
-1.473
-8
-33
1
-2.051
2.079
43
73
77
-117
792
-43
709
123
5
6
134
2007 Q2
1.114
112
55
5
117
292
110
-24
790
0
306
5
4
315
2007 Q3
-60
-26
56
7
141
188
131
11
-495
0
559
3
10
572
2007 Q4
142
15
56
-1
317
354
117
-18
-559
0
17
198
6
222
-102
2008 Q1
-78
-47
69
2
79
202
135
-1
-469
0
-388
300
-13
2008 Q2
27
-3
80
0
246
243
134
17
-536
0
-627
591
-19
-55
2008 Q3
-310
22
79
1
179
255
165
-22
-784
0
260
18
-1
277
2008 Q4
836
-3
71
-2
209
327
119
22
224
0
-478
-269
165
-582
2009 Q1
290
-20
41
10
-70
103
131
3
155
58
-204
-89
-15
-251
2009 Q2
93
47
45
5
71
61
124
-12
-54
0
-254
-66
-45
-365
2009 Q3
-201
-17
50
7
-68
451
143
230
-918
0
-493
1.249
-14
741
2009 Q4
-178
-11
48
0
-94
70
131
-113
-135
0
-526
322
-25
-229
2010 Q1
153
-3
-13
12
50
34
105
101
-142
0
-356
369
-37
-24
2010 Q2
-92
7
-7
5
-257
-143
118
-7
202
0
-731
445
29
-258
2010 Q3
-496
25
-20
5
-81
-24
134
18
-534
-18
401
2
-41
343
2010 Q4
-314
-5
-25
3
-320
297
119
-23
-412
0
389
-230
39
197
2011 Q1
111
-10
33
3
-95
35
107
16
75
0
-20
-204
-59
-282
2011 Q2
-365
-6
40
-2
81
-31
135
1
-519
63
261
-437
53
-60
2011 Q3
-142
7
41
8
-25
87
150
8
-306
0
957
-835
10
132
2011 Q4
-213
-90
33
-3
-444
713
109
-12
-638
2
184
2
-11
177
2012 Q1
-190
-8
22
17
-106
129
115
-1
-295
1
-982
688
-22
-314
2012 Q2
85
19
26
6
-43
11
134
32
1
0
-446
193
23
-230
2012 Q3
-431
-15
22
15
-18
90
136
17
-635
0
-524
980
-62
394
2012 Q4
-16
-6
19
-11
83
246
129
-15
-457
0
-99
218
104
224
2013 Q1
-182
16
19
4
-211
26
103
6
-68
77
-81
-104
-61
-168
2013 Q2
154
2
27
4
1
348
128
31
-322
0
-518
706
52
241
2013 Q3
-264
-8
18
3
-40
120
138
-18
-452
0
-10
492
-34
447
2013 Q4
-116
32
24
-4
131
154
141
2
-492
0
492
-302
-1
189
2014 Q1
-264
10
22
-5
-387
148
86
12
-96
0
-713
570
-19
-163
2014 Q2
-118
-3
22
9
76
-69
95
19
-212
0
-65
230
-13
152
Napomena: Platni bilans BiH urađen je u skladu s metodologijom MMF-a (Priručnik za
platni bilans, šesto izdanje).
198
2014
T30: Balance of Payments: Other Investment and Reserve Assets
- KM million -
Currency and
Deposits
CBBiH Bilten 3
Note: The BH Balance of Payments was prepared in accordance with the IMF
methodology (Balance of Payments Manual, 6th edition).
ЦББиХ Билтен 3
2014.
T30: Platna bilanca: Ostala ulaganja i rezervna aktiva
- u milijunima KM OSTALE INVESTICIJE
REZERVNA AKTIVA
Ukupno
Укупно
Vrijednosni
papiri
Ostala
rezervna
aktiva
-64
-422
2008.
474
-31
299
2009.
4
-2
185
552
16
529
107
2010.
-748
23
-65
165
475
2011.
-609
-99
-483
803
2012.
-552
2013.
-408
27
-83
6
-119
2007 Q1
50
-25
4
-38
1.034
0
1.005
0
714
1.027
21
-161
683
-1.565
0
-1.234
-952
58
-1.477
24
-608
88
-886
-18
-297
146
6
501
13
-1.389
65
-9
89
42
88
475
514
34
-1.386
649
510
22
-1.334
47
201
105
-32
-159
0
Хартије од
вриједности
464
537
Укупно
15
Монетарно
злато
Остала
финансијска
пасива
213
Зајмови
Трговински
кредити и
аванси
75
Зајмови
1.245
Валута и
депозити
Остала
финансијска
актива
2007.
Валута и
депозити
РЕЗЕРВНА АКТИВА
Пасива
Трговински
кредити и
аванси
Актива
Остала
резервна
актива
ОСТАЛЕ ИНВЕСТИЦИЈЕ
Valuta i
depoziti
Monetarno
zlato
Ukupno
Ostala
financijska
pasiva
Trgovinski
krediti i
avansi
Zajmovi
Valuta i
depoziti
Ostala
financijska
aktiva
Trgovinski
krediti i
avansi
Pasiva
Zajmovi
Valuta i
depoziti
Razdoblje
Aktiva
Период
2014.
T30: Платни биланс: Остале инвестиције и резервна актива
- у милионима KМ -
Валута и
депозити
CBBiH Bilten 3
210
27
1.242
640
132
-462
1.415
-100
-104
584
-11
258
1.382
-1.473
-8
-33
1
-2.051
2.079
43
73
77
-117
792
-43
709
123
5
6
134
2007 Q2
1.114
112
55
5
117
292
110
-24
790
0
306
5
4
315
2007 Q3
-60
-26
56
7
141
188
131
11
-495
0
559
3
10
572
2007 Q4
142
15
56
-1
317
354
117
-18
-559
0
17
198
6
222
-102
2008 Q1
-78
-47
69
2
79
202
135
-1
-469
0
-388
300
-13
2008 Q2
27
-3
80
0
246
243
134
17
-536
0
-627
591
-19
-55
2008 Q3
-310
22
79
1
179
255
165
-22
-784
0
260
18
-1
277
2008 Q4
836
-3
71
-2
209
327
119
22
224
0
-478
-269
165
-582
2009 Q1
290
-20
41
10
-70
103
131
3
155
58
-204
-89
-15
-251
2009 Q2
93
47
45
5
71
61
124
-12
-54
0
-254
-66
-45
-365
2009 Q3
-201
-17
50
7
-68
451
143
230
-918
0
-493
1.249
-14
741
2009 Q4
-178
-11
48
0
-94
70
131
-113
-135
0
-526
322
-25
-229
2010 Q1
153
-3
-13
12
50
34
105
101
-142
0
-356
369
-37
-24
2010 Q2
-92
7
-7
5
-257
-143
118
-7
202
0
-731
445
29
-258
2010 Q3
-496
25
-20
5
-81
-24
134
18
-534
-18
401
2
-41
343
2010 Q4
-314
-5
-25
3
-320
297
119
-23
-412
0
389
-230
39
197
2011 Q1
111
-10
33
3
-95
35
107
16
75
0
-20
-204
-59
-282
2011 Q2
-365
-6
40
-2
81
-31
135
1
-519
63
261
-437
53
-60
2011 Q3
-142
7
41
8
-25
87
150
8
-306
0
957
-835
10
132
2011 Q4
-213
-90
33
-3
-444
713
109
-12
-638
2
184
2
-11
177
2012 Q1
-190
-8
22
17
-106
129
115
-1
-295
1
-982
688
-22
-314
2012 Q2
85
19
26
6
-43
11
134
32
1
0
-446
193
23
-230
2012 Q3
-431
-15
22
15
-18
90
136
17
-635
0
-524
980
-62
394
2012 Q4
-16
-6
19
-11
83
246
129
-15
-457
0
-99
218
104
224
2013 Q1
-182
16
19
4
-211
26
103
6
-68
77
-81
-104
-61
-168
2013 Q2
154
2
27
4
1
348
128
31
-322
0
-518
706
52
241
2013 Q3
-264
-8
18
3
-40
120
138
-18
-452
0
-10
492
-34
447
2013 Q4
-116
32
24
-4
131
154
141
2
-492
0
492
-302
-1
189
2014 Q1
-264
10
22
-5
-387
148
86
12
-96
0
-713
570
-19
-163
2014 Q2
-118
-3
22
9
76
-69
95
19
-212
0
-65
230
-13
152
Bilješka: Platna bilanca BiH urađena je sukladno metodologiji MMF-a (Priručnik za
platnu bilancu, šesto izdanje).
Биљешка: Платни биланс БиХ урађен је у складу с методологијом ММФ-а
(Приручник за платни биланс, шесто издање).
199
CBBiH Bilten 3
2014.
CBBH Bulletin 3
T31: Servisiranje vanjskog duga
- u hiljadama KM -
2014
T31: Foreign Debt Servicing
- KM thousand Zaključno sa septembrom
Plan otplate u 2014.
Kreditor
Glavnica
Kamata
Izvršeno u 2014. (kamata + glavnica)
Ukupno
Glavnica
Kamata
Ukupno
At the end of September
Repayment plan 2014
Creditor
Javni kreditori
Public creditors
Međunarodne i regionalne organizacije
International and regional organizations
Evropska investicijska banka
European Investment Bank
Evropska banka za obnovu i razvoj
European Bank for Reconstr. and Development
Svjetska banka - IDA
World Bank - IDA
Svjetska banka - IBRD1)
World Bank - IBRD1)
Razvojna banka Vijeća Evrope1)
Council of Europe Development Bank1)
Međunarodni fond za razvoj poljoprivrede
International Fund of Agriculture Development
MMF
IMF
Evropska komisija
European Commision
Vlada i vladine agencije
Government and Government Agencies
Pariski klub1)
Paris Club1)
Saudijski fond za razvoj
Saudi development fund
Ostala bilaterala
Other Bilateral
Privatni kreditori
Private creditors
Londonski klub1)
London Club1)
Ukupno
Total
Izvor: Ministarstvo finansija i trezora BiH
1) Dug nastao prije 1992.
200
Principal
Interest
Achived in 2014 (Intrest + Principal)
Total
Principal
Interest
Total
632.314
105.721
738.035
455.409
68.049
523.459
561.006
77.931
638.937
426.999
54.805
481.805
28.517
26.009
54.526
26.358
19.139
45.496
104.135
14.061
118.196
59.116
7.065
66.180
43.887
13.834
57.721
27.013
8.835
35.848
37.260
10.856
48.117
26.562
5.174
31.736
2.305
894
3.199
1.592
395
1.987
2.399
529
2.928
1.455
273
1.729
334.678
7.358
342.036
280.992
9.846
290.838
7.823
4.391
12.214
3.912
4.078
7.990
71.309
27.790
99.098
28.410
13.244
41.654
21.754
12.411
34.165
10.404
6.892
17.296
2.289
1.729
4.018
3.102
1.403
4.505
47.265
13.650
60.915
14.904
4.949
19.853
62.569
5.737
68.306
31.284
2.425
33.710
62.569
5.737
68.306
31.284
2.425
33.710
694.883
111.458
806.341
486.694
70.475
557.168
Source: BH Ministry of Finance and Treasury
1) Debt incurred before 1992.
CBBiH Bilten 3
ЦББиХ Билтен 3
2014.
T31: Servisiranje vanjskog duga
- u tisućama KM -
2014.
T31: Сервисирање спољног дуга
- у хиљадама KМZaključno sa rujnom
Plan otplate u 2014.
Kreditor
Glavnica
Kamata
Izvršeno u 2014. (kamata + glavnica)
Ukupno
Glavnica
Kamata
Ukupno
Закључно са септембром
План отплате у 2014.
Кредитор
Javni kreditori
Јавни кредитори
Međunarodne i regionalne organizacije
Међународне и регионалне организације
Evropska investicijska banka
Европска инвестициона банка
EBRD - Europska banka za obnovu i razvoj
EBRD - Европска банка за обнову и развој
Svjetska banka - IDA
Свјетска банка - IDA
Svjetska banka - IBRD1)
Свјетска банка - IBRD1)
Razvojna banka Vijeća Evrope1)
Развојна банка Савјета Европе1)
Međunarodni fond za razvoj poljoprivrede
Међународни фонд за развој пољопривреде
MMF
ММФ
Europsko povjerenstvo
Evropska komisija
Vlada i vladine agencije
Влада и владине агенције
Pariski klub1)
Париски клуб1)
Saudijski fond za razvoj
Саудијски фонд за развој
Ostala bilaterala
Остала билатерала
Privatni kreditori
Приватни кредитори
Londonski klub1)
Лондонски клуб1)
Ukupno
Укупно
Izvor: Ministarstvo financija i trezora BiH
1) Dug nastao prije 1992.
Главница
Камата
Извршено у 2014. (камата + главница)
Укупно
Главница
Камата
Укупно
632.314
105.721
738.035
455.409
68.049
523.459
561.006
77.931
638.937
426.999
54.805
481.805
28.517
26.009
54.526
26.358
19.139
45.496
104.135
14.061
118.196
59.116
7.065
66.180
43.887
13.834
57.721
27.013
8.835
35.848
37.260
10.856
48.117
26.562
5.174
31.736
2.305
894
3.199
1.592
395
1.987
2.399
529
2.928
1.455
273
1.729
334.678
7.358
342.036
280.992
9.846
290.838
7.823
4.391
12.214
3.912
4.078
7.990
71.309
27.790
99.098
28.410
13.244
41.654
21.754
12.411
34.165
10.404
6.892
17.296
2.289
1.729
4.018
3.102
1.403
4.505
47.265
13.650
60.915
14.904
4.949
19.853
62.569
5.737
68.306
31.284
2.425
33.710
62.569
5.737
68.306
31.284
2.425
33.710
694.883
111.458
806.341
486.694
70.475
557.168
Извор: Министарство финансија и трезора БиХ.
1)Дуг настао прије 1992.
201
CBBiH Bilten 3
2014.
CBBH Bulletin 3
T32: Vanjski dug opšte vlade BiH po kreditorima**
- u hiljadama KM -
2014
T32: Foreign Debt of BH General Government by Creditors**
- KM thousand Neangažovano
sa
Undisbursed
at
Kreditor
Creditor
Javni kreditori
Public Creditors
Međunarodne i regionalne organizacije
International and regional organisations
Europska investicijska banka
European Investment Bank
Europska banka za obnovu i razvoj
European Bank for Reconstr. and Development
Svjetska banka - IDA
World Bank - IDA
Svjetska banka - IBRD5)
World Bank - IBRD5)
Europska razvojna banka
European Development Bank
Međunarodni fond za razvoj poljoprivrede
International Fund for Agriculture Development
Međunarodni monetarni fond
International Monetary Fund
EUROFIMA1)
EUROFIMA1)
Europska komisija
European Commission
Ostalo2)
Others2)
Vlada i vladine agencije
Government and Government Agencies
Saudijski razvojni fond
Saudi Development Fund
Pariski klub1)
Paris Club1)
Japan
Japan
Kuvajt3)
Kuwait3)
Ostalo3)4)
Others3)4)
Privatni kreditori
Private Creditors
Londonski klub1)
London Club1)
Ostalo
Others
Ukupno
Total
202
2007.
2008.
2009.
2010.
233.217
246.090
368.263
537.870
146.090
217.243
357.804
1.430.368
1.497.781
603.121
2011.
2012.
2013.
704.579
973.305
1.197.893
1.438.585
770.401
427.819
481.540
623.344
743.616
770.715
130.119
1.497.460
1.738.590
1.803.033
1.769.456
1.692.110
1.777.832
264.605
614.372
569.232
654.872
692.060
675.710
622.817
689.014
162.626
19.435
29.359
31.834
35.843
37.180
36.776
35.180
60.569
50.069
47.873
51.447
56.108
64.100
68.235
70.302
69.067
74.059
7.459
3.152
0
388.705
767.071
784.851
950.444
851.771
1.093.052
0
21.779
23.071
13.146
7.839
0
0
0
0
0
78.233
78.233
78.233
74.322
70.410
62.587
250.346
246.435
0
6.212
7.399
10.295
14.163
14.033
12.690
13.644
16.835
57.103
25.208
27.188
24.428
24.424
33.780
49.628
68.419
80.913
15.748
880.376
879.236
828.455
834.959
825.224
781.672
755.540
756.737
0
48.297
61.947
57.642
69.858
73.248
62.324
48.251
49.842
174.329
32.908
36.945
29.381
30.829
28.997
27.971
24.212
24.448
0
125.597
188.865
198.101
316.369
395.378
446.030
468.033
502.052
486.305
240.965
230.489
651.298
599.205
541.875
479.306
416.737
385.453
0
18.515
50.727
73.717
90.687
106.621
133.936
151.182
147.997
17.659
3.961.347
4.240.392
5.234.102
6.288.820
6.661.044
7.155.480
7.408.819
8.114.536
2.136.426
30.09.2014.* 30.09.2014.*
Izvor: Baza podataka Ministarstva finansija i trezora BiH.
Source: BH Ministry of Finance and Treasury data base.
Napomena: Stanje duga je dobijeno preračunom valute u kojoj je kredit ugovoren u
KM po kursnoj listi CBBiH važećoj za posmatrani datum.
Pored navedenog, postoji i državna garancija BiH za kredit javnim preduzećima u
iznosu od 11,34 miliona KM.
Note: Debt outstanding is derived from converting the foreign currency in which
each loan was approved into KM according to the exchange rate list by the CBBH
valid for the relevent date. In addition, there is the BH state guarantee for the loan to
public corporations in amount of KM 11.34 million.
1)
Dug nastao prije 1992.
Uključuje fond OPEC.
3)
Uključuje i direktno zaduženje entitetskih vlada.
4)
Ova kategorija uključuje Austriju, Belgiju, Mađarsku, Portugal, Španiju, Švedsku,
Koreju, KFW agenciju i Banku za rad i privredu, Austrijsku poštansku štedionicu i
Mađarsku banku za izvoz i uvoz.
5)
Uključuje stari i novi dug.
1)
2)
2)
* Preliminarni podaci
** Podaci revidirani u skladu s izmjenama u bazi podataka od 11.11.2014.
* Preliminary Data
** Data revised in accordance with the update of data base on November 11, 2014.
Debt incurred before 1992.
Including OPEC Fund.
3)
Including direct debts of the Entity governments.
4)
This category includes Austria, Belgium, Hungary, Portugal, Spain, Sweden, Korea,
KFW Agency and Bank for Labour and Economy, Austrian Post Saving Bank and
Hungarian Bank for Export and Import.
5)
Includes old and new debt
CBBiH Bilten 3
ЦББиХ Билтен 3
2014.
T32: Vanjski dug opće vlade BiH po kreditorima**
- u tisućama KM -
2014.
T32: Спољни дуг опште владе БиХ по кредиторима**
- у хиљадама KМ Neangažirano
sa
Неангажовано
са
Kreditor
Кредитор
Javni kreditori
Јавни кредитори
Međunarodne i regionalne organizacije
Међународне и регионалне организације
Europska investicijska banka
Европска инвестициона банка
Europska banka za obnovu i razvoj
Европска банка за обнову и развој
Svjetska banka - IDA
Свјетска банка - IDА
Svjetska banka - IBRD1)
Свјетска банка - IBRD1)
Europska razvojna banka
Европска развојна банка
Međunarodni fond za razvoj poljoprivrede
Међународни фонд за развој пољопривреде
Međunarodni monetarni fond
Међународни монетарни фонд
EUROFIMA1)
ЕВРОФИМА1)
Europska komisija
Европска комисија
Остало2)
Others2)
Vlada i vladine agencije
Влада и владине агенције
Saudijski razvojni fond
Саудијски развојни фонд
Pariski klub1)
Париски клуб1)
Japan
Јапан
Kuvajt3)
Кувајт3)
Ostalo3)4)
Остало3)4)
Privatni kreditori
Приватни кредитори
Londonski klub1)
Лондонски клуб1)
Ostalo
Остало
Ukupno
Укупно
2007.
2008.
2009.
2010.
233.217
246.090
368.263
537.870
146.090
217.243
357.804
1.430.368
1.497.781
603.121
2011.
2012.
2013.
704.579
973.305
1.197.893
1.438.585
770.401
427.819
481.540
623.344
743.616
770.715
130.119
1.497.460
1.738.590
1.803.033
1.769.456
1.692.110
1.777.832
264.605
614.372
569.232
654.872
692.060
675.710
622.817
689.014
162.626
19.435
29.359
31.834
35.843
37.180
36.776
35.180
60.569
50.069
47.873
51.447
56.108
64.100
68.235
70.302
69.067
74.059
7.459
3.152
0
388.705
767.071
784.851
950.444
851.771
1.093.052
0
21.779
23.071
13.146
7.839
0
0
0
0
0
78.233
78.233
78.233
74.322
70.410
62.587
250.346
246.435
0
6.212
7.399
10.295
14.163
14.033
12.690
13.644
16.835
57.103
25.208
27.188
24.428
24.424
33.780
49.628
68.419
80.913
15.748
880.376
879.236
828.455
834.959
825.224
781.672
755.540
756.737
0
48.297
61.947
57.642
69.858
73.248
62.324
48.251
49.842
174.329
32.908
36.945
29.381
30.829
28.997
27.971
24.212
24.448
0
125.597
188.865
198.101
316.369
395.378
446.030
468.033
502.052
486.305
240.965
230.489
651.298
599.205
541.875
479.306
416.737
385.453
0
18.515
50.727
73.717
90.687
106.621
133.936
151.182
147.997
17.659
3.961.347
4.240.392
5.234.102
6.288.820
6.661.044
7.155.480
7.408.819
8.114.536
2.136.426
30.09.2014.* 30.09.2014.*
Izvor: Baza podataka Ministarstva financija i trezora BiH.
Извор: База података Министарства финансија и трезора БиХ
Napomena: Stanje duga je dobijeno preračunom valute u kojoj je kredit ugovoren u
KM po tečajnoj listi CBBiH važećoj za promatrani datum.
Pored navedenog, postoji i državna garancija BiH za kredit javnim poduzećima u
iznosu od 11,34 milijuna KM.
Напомена: Стање дуга је добијено прерачуном валуте у којој је кредит уговорен
у KМ по курсној листи ЦББиХ важећој за посматрани датум.
Поред наведеног, постоји и државна гаранција БиХ за кредит јавним предузећима
у износу од 11,34 милиона KМ.
1)
Dug nastao prije 1992.
Uključuje OPEC fond.
3)
Uključuje i izravno zaduženje entitetskih vlada.
4)
Ova kategorija uključuje: Austriju, Belgiju, Mađarsku, Portugaliju, Španjolsku,
Švedsku, Koreju, KFW agenciju, Banku za rad i gospodarstvo, Austrijsku poštansku
štedionicu i Mađarsku banku za izvoz i uvoz.
5)
Uključuje stari i novi dug
1)
2)
2)
* Preliminarni podaci
** Podaci revidirani u skladu s izmjenama u bazi podataka od 11.11.2014.
* Прелиминарни подаци
** Подаци ревидирани у складу с измјенама у бази података од 11.11.2014.
Дуг настао прије 1992.
Укључује OPEC фонд.
3)
Укључује и директно задужење ентитетских влада.
4)
Ова категорија укључује: Аустрију, Белгију, Мађарску, Португал, Шпанију,
Шведску, Кореју, КFW агенцију, Банку за рад и привреду, Аустријску поштанску
штедионицу и Мађарску банку за извоз и увоз.
5)
Укључује стари и нови дуг
203
CBBiH Bilten 3
2014.
CBBH Bulletin 3
T33: Devizne rezerve CBBiH
- na kraju perioda, u milionima KM -
2014
T33: Foreign Reserves of the CBBH
- end of period, KM million Bruto devizne rezerve
Godina
Mjesec
Zlato
Držanje
SDR
Strana valuta Depoziti kod
u trezoru nerezidentnih
CBBiH
banaka
Ostalo
Investicije u
vrijednosne
papire
Neto
devizne
rezerve
Monetarna
pasiva
Neto strana
aktiva
CBBiH
Net Foreign Monetary
Reserves
Liabilities
Net Foreign
Assets of
CBBH
Gross foreign reserves
Other
Investment in
Foreign
Securities
7
8
Year
Month
Gold
Holdings
of SDR
1
2
3
4
1997.
12.
0,0
0,0
6,2
138,0
0,0
0,0
144,1
144,1
160,3
-16,1
1998.
12.
0,0
0,0
32,7
250,6
0,0
0,0
283,3
283,3
253,9
29,4
1999.
12.
0,0
0,0
83,5
782,2
1,3
0,0
867,0
866,9
836,7
30,3
2000.
12.
0,0
0,0
38,1
983,2
6,2
0,0
1.027,5
1.027,3
973,2
54,1
5
6
9=
3+…+8
10
11
12=
10-11
2001.
12.
0,0
0,0
804,9
1.891,6
11,9
0,0
2.708,4
2.678,4
2.591,6
86,8
2002.
12.
0,0
5,9
58,9
2.399,6
19,7
0,0
2.484,1
2.482,9
2.345,2
137,7
2003.
12.
0,0
5,3
59,1
2.716,2
12,3
0,0
2.792,9
2.791,9
2.627,7
164,1
2004.
12.
0,0
0,7
37,1
3.419,7
21,5
0,0
3.479,0
3.478,0
3.303,6
174,4
2005.
12.
0,0
0,5
40,5
4.154,9
28,6
0,0
4.224,5
4.223,5
4.010,1
213,4
2006.
12.
0,0
0,6
55,2
4.951,4
51,3
393,3
5.451,7
5.450,7
5.182,6
268,1
2007.
12.
0,0
0,4
40,1
5.971,1
80,7
606,2
6.698,5
6.697,6
6.303,9
393,7
2008.
12.
0,0
0,4
212,2
4.727,9
49,9
1.305,3
6.295,7
6.294,8
5.727,5
567,3
2009.
12.
63,3
5,7
107,4
3.298,0
2,2
2.735,4
6.212,1
6.211,2
5.705,5
505,7
2010.
12.
66,9
0,0
102,2
3.000,8
2,7
3.285,1
6.457,7
6.456,3
5.969,6
486,8
2011.
12.
151,3
1,1
93,6
4.385,6
0,0
1.792,0
6.423,6
6.422,5
5.915,1
507,4
2012.
12.
159,0
4,5
133,2
2.334,5
0,0
3.877,4
6.508,6
6.507,4
5.987,0
520,4
2013.
12.
164,1
2,7
91,6
2.217,6
0,0
4.592,3
7.068,3
7.067,3
6.659,2
408,1
2013.
07.
186,9
5,4
93,2
1.748,3
0,0
4.550,0
6.583,8
6.581,7
6.151,0
430,7
08.
198,0
3,0
67,0
1.958,7
0,0
4.596,3
6.823,0
6.821,4
6.400,6
420,8
09.
184,0
2,4
92,5
1.725,3
0,0
4.894,5
6.898,8
6.897,6
6.471,1
426,5
10.
180,6
5,2
72,9
1.982,9
0,0
4.633,4
6.875,0
6.873,4
6.429,9
443,5
11.
172,7
2,8
39,8
2.044,3
0,0
4.624,2
6.883,8
6.882,5
6.442,0
440,5
12.
164,1
2,7
91,6
2.217,6
0,0
4.592,3
7.068,3
7.067,3
6.659,2
408,1
01.
172,0
96,2
119,7
2.469,4
0,0
4.165,9
7.023,2
7.022,2
6.568,8
453,3
02.
182,3
2,6
57,6
1.976,5
0,0
4.727,9
6.946,8
6.944,7
6.483,6
461,1
03.
175,2
2,6
72,6
1.504,3
0,0
5.199,0
6.953,8
6.952,1
6.489,0
463,1
04.
175,4
5,2
93,1
1.532,9
0,0
5.271,8
7.078,3
7.077,1
6.624,7
452,4
05.
172,6
2,8
111,7
1.418,1
0,0
5.382,0
7.087,2
7.085,2
6.619,4
465,7
06.
183,0
2,7
59,4
1.439,5
0,0
5.459,3
7.143,8
7.142,7
6.652,1
490,6
07.
179,6
6,4
75,6
2.082,8
0,0
5.142,2
7.486,5
7.485,3
6.990,2
495,2
08.
183,2
3,8
95,3
2.620,9
0,0
4.790,2
7.693,5
7.692,5
7.181,3
511,1
09.
178,7
3,5
40,5
2.530,5
0,0
4.983,6
7.736,7
7.735,0
7.223,6
511,5
2014.
204
Foreign
Deposits
Currency
With
in CBBH Nonresident
Vault
Banks
Monetarni podaci ažurirani u skladu sa metodologijom MMF-a (Priručnik za
monetarnu i finansijsku statistiku, 2000), od januara 2006. godine.
Monetary data updated according to the IMF methodology (Monetary and Financial
Statistics Manual, 2000), from January 2006.
Napomena: Bruto devizne rezerve čine stanja bilansnih pozicija kratkoročne strane
aktive CBBiH (zlato, raspolaganje CBBiH SDR, devize u trezoru CBBiH, prenosivi
depoziti u stranoj valuti kod nerezidentnih banaka i ostalo) i investiranja u vrijednosne
papire od jula 2006. po odluci Investicionog komiteta CBBiH. Neto devizne rezerve
predstavljaju razliku između bruto deviznih rezervi i obaveza prema nerezidentima.
Monetarnu pasivu CBBiH čine novac izvan monetarnih vlasti i depoziti rezidenata kod
monetarnih vlasti. Neto strana aktiva CBBiH predstavlja razliku između neto deviznih
rezervi i monetarne pasive CBBiH.
Note: Gross foreign reserves consist of balance sheet positions of short-term foreign
assets of the CBBH (gold, CBBH SDR holdings, foreign currency in the CBBH vault,
transferable deposits in foreign currency with non-resident banks and other) and
investment in securities according to the CBBH Investment Committee Decision from
July 2006. Net foreign reserves represent a difference between gross foreign reserves
and liabilities to non-residents. Monetary liabilities of the CBBH include currency
outside monetary authorities and deposits of residents with monetary authorities.
Net foreign assets of the CBBH represents a difference between net foreign exchange
reserves and monetary liabilities of the CBBH.
CBBiH Bilten 3
ЦББиХ Билтен 3
2014.
T33: Devizne rezerve CBBiH
- na kraju razdoblja, u milijunima KM -
2014.
T33: Девизне резерве ЦББиХ
- на крају периода, у милионима KМ Bruto devizne rezerve
Godina
Mjesec
Zlato
Držanje
SDR
Strana valuta Depoziti kod
u trezoru nerezidentnih
CBBiH
banaka
Ostalo
Investicije u
vrijednosne
papire
Neto
devizne
rezerve
Monetarna
pasiva
Neto strana
aktiva
CBBiH
Инвестиције
у хартије од
вриједности
Нето
девизне
резерве
Монетарна
пасива
Нето страна
актива
ЦББиХ
10
11
Бруто девизне резерве
Година
Мјесец
Злато
Држање
SDR
1
2
3
4
Страна
Девизни
валута у депозити код
трезору нерезидентних
ЦББиХ
банака
Остало
5
6
7
9=
3+…+8
8
12=
10-11
1997.
12.
0,0
0,0
6,2
138,0
0,0
0,0
144,1
144,1
160,3
-16,1
1998.
12.
0,0
0,0
32,7
250,6
0,0
0,0
283,3
283,3
253,9
29,4
1999.
12.
0,0
0,0
83,5
782,2
1,3
0,0
867,0
866,9
836,7
30,3
2000.
12.
0,0
0,0
38,1
983,2
6,2
0,0
1.027,5
1.027,3
973,2
54,1
2001.
12.
0,0
0,0
804,9
1.891,6
11,9
0,0
2.708,4
2.678,4
2.591,6
86,8
2002.
12.
0,0
5,9
58,9
2.399,6
19,7
0,0
2.484,1
2.482,9
2.345,2
137,7
2003.
12.
0,0
5,3
59,1
2.716,2
12,3
0,0
2.792,9
2.791,9
2.627,7
164,1
2004.
12.
0,0
0,7
37,1
3.419,7
21,5
0,0
3.479,0
3.478,0
3.303,6
174,4
2005.
12.
0,0
0,5
40,5
4.154,9
28,6
0,0
4.224,5
4.223,5
4.010,1
213,4
2006.
12.
0,0
0,6
55,2
4.951,4
51,3
393,3
5.451,7
5.450,7
5.182,6
268,1
2007.
12.
0,0
0,4
40,1
5.971,1
80,7
606,2
6.698,5
6.697,6
6.303,9
393,7
2008.
12.
0,0
0,4
212,2
4.727,9
49,9
1.305,3
6.295,7
6.294,8
5.727,5
567,3
2009.
12.
63,3
5,7
107,4
3.298,0
2,2
2.735,4
6.212,1
6.211,2
5.705,5
505,7
2010.
12.
66,9
0,0
102,2
3.000,8
2,7
3.285,1
6.457,7
6.456,3
5.969,6
486,8
2011.
12.
151,3
1,1
93,6
4.385,6
0,0
1.792,0
6.423,6
6.422,5
5.915,1
507,4
2012.
12.
159,0
4,5
133,2
2.334,5
0,0
3.877,4
6.508,6
6.507,4
5.987,0
520,4
2013.
12.
164,1
2,7
91,6
2.217,6
0,0
4.592,3
7.068,3
7.067,3
6.659,2
408,1
2013.
07.
186,9
5,4
93,2
1.748,3
0,0
4.550,0
6.583,8
6.581,7
6.151,0
430,7
08.
198,0
3,0
67,0
1.958,7
0,0
4.596,3
6.823,0
6.821,4
6.400,6
420,8
09.
184,0
2,4
92,5
1.725,3
0,0
4.894,5
6.898,8
6.897,6
6.471,1
426,5
10.
180,6
5,2
72,9
1.982,9
0,0
4.633,4
6.875,0
6.873,4
6.429,9
443,5
11.
172,7
2,8
39,8
2.044,3
0,0
4.624,2
6.883,8
6.882,5
6.442,0
440,5
12.
164,1
2,7
91,6
2.217,6
0,0
4.592,3
7.068,3
7.067,3
6.659,2
408,1
01.
172,0
96,2
119,7
2.469,4
0,0
4.165,9
7.023,2
7.022,2
6.568,8
453,3
02.
182,3
2,6
57,6
1.976,5
0,0
4.727,9
6.946,8
6.944,7
6.483,6
461,1
03.
175,2
2,6
72,6
1.504,3
0,0
5.199,0
6.953,8
6.952,1
6.489,0
463,1
04.
175,4
5,2
93,1
1.532,9
0,0
5.271,8
7.078,3
7.077,1
6.624,7
452,4
05.
172,6
2,8
111,7
1.418,1
0,0
5.382,0
7.087,2
7.085,2
6.619,4
465,7
06.
183,0
2,7
59,4
1.439,5
0,0
5.459,3
7.143,8
7.142,7
6.652,1
490,6
07.
179,6
6,4
75,6
2.082,8
0,0
5.142,2
7.486,5
7.485,3
6.990,2
495,2
08.
183,2
3,8
95,3
2.620,9
0,0
4.790,2
7.693,5
7.692,5
7.181,3
511,1
09.
178,7
3,5
40,5
2.530,5
0,0
4.983,6
7.736,7
7.735,0
7.223,6
511,5
2014.
Monetarni podaci ažurirani u skladu sa metodologijom MMF-a (Priručnik za
monetarnu i financijsku statistiku 2000), od siječnja 2006. godine.
Монетарни подаци ажурирани у складу са методологијом ММФ-а (Приручник за
монетарну и финансијску статистику, 2000), од јануара 2006. године.
Napomena: Bruto devizne rezerve čine stanja bilančnih pozicija kratkoročne strane
aktive CBBiH (zlato, raspolaganje CBBiH SDR, devize u trezoru CBBiH, prenosivi
depoziti u stranoj valuti kod nerezidentnih banaka i ostalo) i investiranja u vrijednosne
papire od srpnja 2006. po odluci Investiciјskog komiteta CBBiH. Neto devizne rezerve
predstavljaju razliku između bruto deviznih rezerva i obveza prema nerezidentima.
Monetarnu pasivu CBBiH čine novac izvan monetarnih vlasti i depoziti rezidenata kod
monetarnih vlasti. Neto strana aktiva CBBiH predstavlja razliku između neto deviznih
rezerva i monetarne pasive CBBiH.
Напомена: Бруто девизне резерве чине стања билансних позиција краткорочне
стране активе ЦББиХ (злато, располагање ЦББиХ SDR, девизе у трезору ЦББиХ,
преносиви депозити у страној валути код нерезидентних банака и остало) и
инвестирања у хартије од вриједности од јула 2006. по одлуци Инвестиционoг
комитета ЦББиХ. Нето девизне резерве представљају разлику између бруто
девизних резерви и обавеза према нерезидентима. Монетарну пасиву ЦББиХ
чине новац изван монетарних власти и депозити резидената код монетарних
власти. Нето страна актива ЦББиХ представља разлику између нето девизних
резерви и монетарне пасиве ЦББиХ.
205
CBBiH Bilten 3
2014.
CBBH Bulletin 3
T34: Vanjskotrgovinska razmjena BiH
- u milionima KM -
T34: Foreign Trade Balance of BH
- KM million -
Godina
Mjesec
Izvoz robe
Uvoz robe
Saldo izvoza i
uvoza robe
Pokrivenost uvoza
izvozom u %
Year
Month
Exports of Goods
Imports of Goods
Export and Import
Balance
Coverage of Imports
by Exports in %
1
2
3
4
5=(3-4)
6=(3/4)x100
1998.
1.043
5.120
-4.077
20,4
1999.
1.376
6.048
-4.672
22,7
2000.
2.265
6.583
-4.318
34,4
2001.
2.256
7.331
-5.076
30,8
2002.
2.089
8.048
-5.958
26,0
2003.
2.323
8.319
-5.996
27,9
2004.
2.819
9.306
-6.487
30,3
2005.
3.783
11.179
-7.395
33,8
2006.
5.164
11.389
-6.224
45,3
2007.
5.937
13.898
-7.962
42,7
2008.
6.712
16.293
-9.581
41,2
2009.
5.530
12.348
-6.818
44,8
2010.
7.096
13.616
-6.521
52,1
2011.
8.222
15.525
-7.303
53,0
2012.
7.858
15.253
-7.395
51,5
2013.
8.380
15.170
-6.790
55,2
07.
747
1.329
-582
56,2
08.
630
1.276
-645
49,4
09.
712
1.303
-591
54,6
10.
707
1.425
-718
49,6
11.
710
1.317
-607
53,9
12.
669
1.271
-602
52,6
01.
649
1.003
-354
64,7
02.
672
1.267
-595
53,0
03.
735
1.356
-620
54,2
04.
729
1.315
-586
55,4
05.
649
1.350
-701
48,1
06.
749
1.326
-576
56,5
07.
791
1.423
-632
55,6
08.
636
1.365
-730
46,6
09.
798
1.481
-683
53,9
2013.
2014.
Napomena: Korišteni su najnoviji podaci Agencije za statistiku Bosne i Hercegovine
o vrijednosti izvoza i uvoza robe po specijalnom sistemu trgovine i nisu uključena
prilagođenja obuhvata i vrijednosti koja se rade u svrhu izvještavanja o platnom
bilansu.
206
2014
Note: The latest data of Statistics Agency of Bosniaand Heerzgovina were
used on exports and imports of goods in Special Trade System and the
adjustments of coverage and value, done for the BoP dissemination purposes,
are not included.
CBBiH Bilten 3
ЦББиХ Билтен 3
2014.
T34: Vanjskotrgovinska razmjena BiH
- u milijunima KM -
2014.
T34: Спољнотрговинска размјена БиХ
- у милионима KМ -
Godina
Mjesec
Izvoz robe
Uvoz robe
Година
Мјесец
Извоз робе
Увоз робе
1
2
3
4
Saldo izvoza i
uvoza robe
Pokrivenost uvoza
izvozom u %
Салдо извоза и увоза Покривеност увоза
робе
извозом у %
5=(3-4)
6=(3/4)x100
1998.
1.043
5.120
-4.077
20,4
1999.
1.376
6.048
-4.672
22,7
2000.
2.265
6.583
-4.318
34,4
2001.
2.256
7.331
-5.076
30,8
2002.
2.089
8.048
-5.958
26,0
2003.
2.323
8.319
-5.996
27,9
2004.
2.819
9.306
-6.487
30,3
2005.
3.783
11.179
-7.395
33,8
2006.
5.164
11.389
-6.224
45,3
2007.
5.937
13.898
-7.962
42,7
2008.
6.712
16.293
-9.581
41,2
2009.
5.530
12.348
-6.818
44,8
2010.
7.096
13.616
-6.521
52,1
2011.
8.222
15.525
-7.303
53,0
2012.
7.858
15.253
-7.395
51,5
2013.
8.380
15.170
-6.790
55,2
07.
747
1.329
-582
56,2
08.
630
1.276
-645
49,4
09.
712
1.303
-591
54,6
10.
707
1.425
-718
49,6
11.
710
1.317
-607
53,9
12.
669
1.271
-602
52,6
01.
649
1.003
-354
64,7
02.
672
1.267
-595
53,0
03.
735
1.356
-620
54,2
04.
729
1.315
-586
55,4
05.
649
1.350
-701
48,1
06.
749
1.326
-576
56,5
07.
791
1.423
-632
55,6
08.
636
1.365
-730
46,6
09.
798
1.481
-683
53,9
2013.
2014.
Napomena: Korišteni su najnoviji podaci Agencije za statistiku Bosne i Hercegovine
o vrijednosti izvoza i uvoza robe po specijalnom sustavu trgovine i nisu uključene
prilagodbe obuhvata i vrijednosti koje se rade u svrhu izvještavanja o platnoj
bilanci.
Напомена: Коришћени су најновији подаци Агенције за статистику Босне
и Херцеговине о вриједности извоза и увоза робе по специјалном систему
трговине и нису укључена прилагођења обухвата и вриједности која се
раде у циљу извјештавања о платном билансу.
207
CBBiH Bilten 3
2014.
CBBH Bulletin 3
T35: BiH - Izvoz prema zemlji destinacije
- u hiljadama KM -
T35: BH - Exports by Country of Destination
- KM thousand -
Godina
Mjesec
Njemačka
Hrvatska
Srbija*
Italija
Slovenija
Austrija
Crna Gora*
Druge
zemlje
Ukupno
Year
Month
Germany
Croatia
Serbia*
Italy
Slovenia
Austria
Montenegro
Other
Countries
Total
1999.
144.235
202.375
244.408
269.301
96.440
62.316
-
356.544
1.375.619
2000.
262.061
173.413
464.820
515.014
150.614
74.194
-
624.805
2.264.921
2001.
328.378
247.278
466.386
412.797
175.634
83.190
-
541.863
2.255.526
2002.
262.698
313.266
421.059
248.396
174.258
83.640
-
585.839
2.089.156
2003.
289.074
406.121
382.257
340.796
249.706
82.094
-
572.797
2.322.846
2004.
268.389
609.975
446.073
492.555
256.498
136.048
-
609.242
2.818.780
2005.
429.036
775.428
587.960
496.275
365.199
163.432
-
965.951
3.783.280
2006.
668.733
965.258
681.764
713.413
629.633
313.807
-
1.191.688
5.164.296
2007.
762.169
1.090.120
770.717
779.102
645.369
369.608
155.707
1.363.793
5.936.584
2008.
913.488
1.156.836
942.277
843.065
614.875
415.224
231.444
1.594.482
6.711.690
2009.
814.110
944.144
741.441
702.356
463.129
325.370
229.506
1.311.143
5.531.199
2010.
1.085.936
1.070.626
894.775
862.022
611.744
470.584
310.180
1.789.638
7.095.505
2011.
1.215.957
1.204.440
1.001.879
963.546
706.818
619.042
300.430
2.210.001
8.222.112
2012.
1.210.103
1.165.019
710.002
939.241
653.304
654.764
249.230
2.276.299
7.857.962
2013.
2013.
2014.
208
2014
1.310.844
1.194.637
766.745
1.003.294
686.503
687.565
270.745
2.459.942
8.380.275
07.
114.489
109.967
66.546
104.005
57.821
56.783
28.389
209.245
747.245
08.
107.338
90.605
67.153
58.186
50.737
54.590
25.833
175.837
630.280
09.
117.388
89.865
71.753
98.331
59.656
58.777
19.910
195.877
711.557
10.
114.722
89.145
75.398
84.439
61.692
62.867
19.996
198.260
706.519
11.
117.915
82.339
64.172
91.123
61.362
67.045
19.629
206.481
710.066
12.
87.234
79.876
85.449
79.895
55.174
53.713
23.764
204.022
669.126
01.
115.530
72.446
64.228
88.307
54.278
54.637
14.791
184.610
648.826
02.
111.879
71.583
53.583
89.214
55.592
53.461
23.544
212.919
671.775
03.
117.557
84.606
67.535
99.962
58.919
62.928
26.298
217.548
735.354
04.
111.958
76.732
60.125
99.166
59.322
62.524
30.476
228.478
728.780
05.
107.572
78.408
46.603
90.298
50.094
60.997
21.078
193.746
648.797
06.
109.769
83.989
59.624
116.158
65.915
64.816
23.540
225.416
749.227
07.
113.332
88.569
70.778
125.739
62.765
73.931
24.181
232.135
791.429
08.
92.663
70.424
65.925
78.832
50.599
60.804
20.959
195.425
635.631
09.
121.220
82.850
79.249
119.995
59.927
72.001
18.156
244.437
797.836
Napomena: Kao kriterij za prikazivanje zemlje izvoza korišten je procenat učešća
izvoza u tu zemlju u odnosu na ukupan bh. izvoz za 2010. U skladu s prethodno
navedenim, sve zemlje u koje je izvoz veći od 4% ukupnog bh. izvoza u 2010. iskazane
su posebno, dok su ostale zemlje prikazane u koloni “Druge zemlje”.
Note: The share of exports to the country in the total BH exports for 2010 was
used as a criterion for presenting the country of exports. Thus, all the countries
where exports are higher than 4% of the total BH exports for 2010 are separately
presented, while the other countries are presented in the column “Other Countries”.
*Do 12.02.2007. podaci o izvozu u Srbiju i Crnu Goru su prikazani kao izvoz u Srbiju a
od tog datuma se Srbija i Crna Gora prikazuju kao zasebne zemlje.
*Until February 12, 2007 data on exports to Serbia and Montenegro were presented
as exports to Serbia, but since then Serbia and Montenegro are presented separately.
CBBiH Bilten 3
ЦББиХ Билтен 3
2014.
T35: BiH - Izvoz prema zemlji destinacije
- u tisućama KM -
2014.
T35: БиХ-Извоз према земљи дестинације
- у хиљадама KМ -
Godina
Mjesec
Njemačka
Hrvatska
Srbija*
Italija
Slovenija
Austrija
Crna Gora*
Druge
zemlje
Ukupno
Godina
Мјесец
Њемачка
Хрватска
Србија*
Италија
Словенија
Аустрија
Crna Gora*
Друге
земље
Укупно
1999.
144.235
202.375
244.408
269.301
96.440
62.316
-
356.544
1.375.619
2000.
262.061
173.413
464.820
515.014
150.614
74.194
-
624.805
2.264.921
2001.
328.378
247.278
466.386
412.797
175.634
83.190
-
541.863
2.255.526
2002.
262.698
313.266
421.059
248.396
174.258
83.640
-
585.839
2.089.156
2003.
289.074
406.121
382.257
340.796
249.706
82.094
-
572.797
2.322.846
2004.
268.389
609.975
446.073
492.555
256.498
136.048
-
609.242
2.818.780
2005.
429.036
775.428
587.960
496.275
365.199
163.432
-
965.951
3.783.280
2006.
668.733
965.258
681.764
713.413
629.633
313.807
-
1.191.688
5.164.296
2007.
762.169
1.090.120
770.717
779.102
645.369
369.608
155.707
1.363.793
5.936.584
2008.
913.488
1.156.836
942.277
843.065
614.875
415.224
231.444
1.594.482
6.711.690
2009.
814.110
944.144
741.441
702.356
463.129
325.370
229.506
1.311.143
5.531.199
2010.
1.085.936
1.070.626
894.775
862.022
611.744
470.584
310.180
1.789.638
7.095.505
2011.
1.215.957
1.204.440
1.001.879
963.546
706.818
619.042
300.430
2.210.001
8.222.112
2012.
1.210.103
1.165.019
710.002
939.241
653.304
654.764
249.230
2.276.299
7.857.962
2013.
2013.
2014.
1.310.844
1.194.637
766.745
1.003.294
686.503
687.565
270.745
2.459.942
8.380.275
07.
114.489
109.967
66.546
104.005
57.821
56.783
28.389
209.245
747.245
08.
107.338
90.605
67.153
58.186
50.737
54.590
25.833
175.837
630.280
09.
117.388
89.865
71.753
98.331
59.656
58.777
19.910
195.877
711.557
10.
114.722
89.145
75.398
84.439
61.692
62.867
19.996
198.260
706.519
11.
117.915
82.339
64.172
91.123
61.362
67.045
19.629
206.481
710.066
12.
87.234
79.876
85.449
79.895
55.174
53.713
23.764
204.022
669.126
01.
115.530
72.446
64.228
88.307
54.278
54.637
14.791
184.610
648.826
02.
111.879
71.583
53.583
89.214
55.592
53.461
23.544
212.919
671.775
03.
117.557
84.606
67.535
99.962
58.919
62.928
26.298
217.548
735.354
04.
111.958
76.732
60.125
99.166
59.322
62.524
30.476
228.478
728.780
05.
107.572
78.408
46.603
90.298
50.094
60.997
21.078
193.746
648.797
06.
109.769
83.989
59.624
116.158
65.915
64.816
23.540
225.416
749.227
07.
113.332
88.569
70.778
125.739
62.765
73.931
24.181
232.135
791.429
08.
92.663
70.424
65.925
78.832
50.599
60.804
20.959
195.425
635.631
09.
121.220
82.850
79.249
119.995
59.927
72.001
18.156
244.437
797.836
Napomena: Kao kriterij za prikazivanje zemlje izvoza korišten je postotak udjela
izvoza u tu zemlju u odnosu na ukupan bh. izvoz za 2010. U skladu s navedenim, sve
zemlje u koje je izvoz veći od 4% ukupnog bh. izvoza u 2010. iskazane su posebno,
dok su ostale zemlje prikazane u koloni “Druge zemlje”.
Напомена: Као критеријум за приказивање земље извоза коришћен је проценат
учешћа извоза у ту земљу у односу на укупан бх. извоз за 2010. У скаду с претходно
наведеним све земље у које је извоз већи од 4% укупног бх. извоза у 2010. су
исказане посебно, док су остале земље приказане у колони „Друге земље“.
*Do 12.02.2007. podaci o izvozu u Srbiju i Crnu Goru su prikazani kao izvoz u Srbiju a
od tog se datuma Srbija i Crna Gora prikazuju kao zasebne zemlje.
*До 12. 2. 2007. подаци о извозу у Србију и Црну Гору су приказани као извоз
у Србију а од тог датума се Србија и Црна Гора приказују као засебне земље.
209
CBBiH Bilten 3
2014.
CBBH Bulletin 3
T36: BiH - Uvoz prema zemljama porijekla
- u hiljadama KM -
Godina
Year
Mjesec
Month
Croatia
Srbija*
Serbia*
Njemačka
Germany
T36: BH - Imports by Country of Origin
- KM thousand -
Italija
Ruska
Federacija
Italy
Russian
Federation
Slovenija
Slovenia
Kina
Austrija
China
Austria
Druge
zemlje
SAD
Mađarska
USA
Other
Hungary Countries
Ukupno
Total
1999.
1.020.151
384.395
633.553
978.755
...
753.158
...
288.118
...
296.611
1.693.171
6.047.912
2000.
953.134
439.282
805.186
704.214
...
998.717
...
368.070
...
307.729
2.006.271
6.582.603
2001.
1.104.538
523.827
772.527
957.233
...
945.602
...
416.642
...
411.652
2.199.407
7.331.428
2002.
1.330.043
697.856
998.531
789.764
...
906.329
...
463.792
...
491.428
2.369.838
8.047.581
2003.
1.446.124
656.626
1.007.015
852.243
116.439
774.398
132.012
360.981
106.005
510.172
2.356.925
8.318.941
2004.
1.633.847
946.962
1.101.218
850.747
218.963
712.071
215.936
396.408
123.417
411.549
2.694.823
9.305.942
2005.
1.886.484
1.135.162
1.605.765
1.000.500
322.357
779.943
381.513
488.104
213.567
409.603
2.955.547
11.178.545
2006.
1.946.914
1.116.167
1.417.257
1.020.542
254.626
860.684
391.090
456.213
220.622
394.682
3.309.988
11.388.785
2007.
2.449.198
1.408.588
1.742.880
1.255.982
277.902
884.579
597.930
535.957
298.658
478.958
3.967.610
13.898.242
2008.
2.779.927
1.726.195
1.914.630
1.520.914
344.006
963.337
748.615
606.290
524.553
719.598
4.444.452
16.292.516
2009.
1.855.136
1.283.006
1.395.705
1.243.234
865.684
758.953
557.106
455.395
325.140
401.304
3.214.517
12.355.179
2010.
2.058.946
1.429.477
1.424.980
1.210.391
1.189.105
808.852
655.539
489.083
485.491
416.780
3.447.593
13.616.238
2011.
2.226.507
1.465.645
1.648.403
1.381.687
1.635.091
828.564
774.881
491.679
626.711
379.214
4.067.045
15.525.428
2012.
2.202.545
1.431.534
1.725.796
1.429.362
1.493.885
803.360
816.377
504.094
388.173
412.951
4.044.863
15.252.942
2013.
2013.
2014.
210
Hrvatska
2014
1.956.353
1.485.608
1.734.842
1.482.256
1.505.995
754.344
914.082
519.291
384.852
441.535
3.990.634
15.169.793
07.
178.070
132.467
151.576
142.561
129.926
68.747
67.953
44.406
26.899
35.725
351.029
1.329.358
08.
190.823
140.498
146.810
99.362
124.784
57.729
75.987
43.832
34.836
33.852
327.151
1.275.664
09.
163.458
136.023
156.052
125.580
111.756
64.200
84.447
41.145
34.502
40.204
345.621
1.302.989
10.
167.375
157.290
151.344
144.732
151.707
68.714
88.229
51.385
39.182
47.544
357.181
1.424.685
11.
147.088
132.286
153.110
129.726
152.421
56.932
96.262
44.222
36.253
41.332
327.666
1.317.299
12.
155.672
131.846
154.845
126.221
127.169
57.937
89.461
44.164
24.251
30.929
328.514
1.271.008
01.
126.862
91.804
120.921
98.079
68.390
48.276
75.209
33.908
42.114
29.745
268.012
1.003.322
02.
129.802
108.221
149.831
122.307
175.819
58.177
96.400
40.209
30.545
31.739
323.556
1.266.606
03.
147.372
128.887
163.651
147.334
91.216
64.629
126.250
43.729
37.046
36.804
368.875
1.355.793
04.
168.212
134.368
164.295
153.490
40.935
72.741
91.148
45.367
34.203
42.184
367.898
1.314.841
05.
149.852
120.062
150.979
150.821
175.127
65.418
81.783
47.104
31.610
31.091
346.000
1.349.847
06.
156.932
143.220
155.591
148.545
111.155
64.247
98.316
39.924
21.940
33.095
352.653
1.325.618
07.
178.953
145.451
171.983
159.434
58.798
71.500
126.988
46.499
33.010
40.749
389.773
1.423.138
08.
178.284
155.405
148.132
103.708
120.018
56.912
127.353
45.057
32.548
36.845
360.901
1.365.163
09.
168.362
149.194
160.740
137.974
90.033
69.953
120.731
49.181
97.958
36.240
400.961
1.481.327
Napomena: Kao kriterij za prikazivanje zemlje uvoza korišten je procenat učešća
uvoza iz te zemlju u odnosu na ukupan bh. uvoz za 2010. U skladu s navedenim, sve
zemlje iz kojih je uvoz veći od 3% ukupnog bh. uvoza u 2010. iskazane su posebno,
dok su ostale zemlje prikazane u koloni “Druge zemlje”.
Note: The share of imports from the country in the total BH imports for 2010 was
used as a criterion for presenting the country of imports. Thus, all the countries
with higher share of imports than 3% of total BH imports for 2010 are separately
presented, while the other countries are presented in the column “Other Countries”.
*Do 12.02.2007. podaci o uvozu iz Srbije uključivali su i uvoz iz Crne Gore a od tog
datuma uvoz iz Crne Gore obuhvaćen je uvozom predstavljenim u koloni “Druge
zemlje”.
*Until February 12, 2007 data on imports from Serbia included also imports from
Montenegro, and since then imports from Montenegro is included in the column
“Other Countries”.
CBBiH Bilten 3
ЦББиХ Билтен 3
2014.
T36: BiH - Uvoz prema zemljama podrijetla
- u tisućama KM -
Godina
Година
Mjesec
Hrvatska
Srbija*
Njemačka
2014.
T36: БиХ-Увоз према земљама поријекла
- у хиљадама KМ -
Italija
Мјесец Хрватска Србија* Њемачка Италија
Ruska
Federacija
Slovenija
Руска
Федерација Словенија
Kina
Austrija
Кина
Аустрија
SAD
САД
Mađarska
Druge
zemlje
Ukupno
Мађарска
Друге
земље
Укупно
1999.
1.020.151
384.395
633.553
978.755
...
753.158
...
288.118
...
296.611
1.693.171
6.047.912
2000.
953.134
439.282
805.186
704.214
...
998.717
...
368.070
...
307.729
2.006.271
6.582.603
2001.
1.104.538
523.827
772.527
957.233
...
945.602
...
416.642
...
411.652
2.199.407
7.331.428
2002.
1.330.043
697.856
998.531
789.764
...
906.329
...
463.792
...
491.428
2.369.838
8.047.581
2003.
1.446.124
656.626
1.007.015
852.243
116.439
774.398
132.012
360.981
106.005
510.172
2.356.925
8.318.941
2004.
1.633.847
946.962
1.101.218
850.747
218.963
712.071
215.936
396.408
123.417
411.549
2.694.823
9.305.942
2005.
1.886.484
1.135.162
1.605.765
1.000.500
322.357
779.943
381.513
488.104
213.567
409.603
2.955.547
11.178.545
2006.
1.946.914
1.116.167
1.417.257
1.020.542
254.626
860.684
391.090
456.213
220.622
394.682
3.309.988
11.388.785
2007.
2.449.198
1.408.588
1.742.880
1.255.982
277.902
884.579
597.930
535.957
298.658
478.958
3.967.610
13.898.242
2008.
2.779.927
1.726.195
1.914.630
1.520.914
344.006
963.337
748.615
606.290
524.553
719.598
4.444.452
16.292.516
2009.
1.855.136
1.283.006
1.395.705
1.243.234
865.684
758.953
557.106
455.395
325.140
401.304
3.214.517
12.355.179
2010.
2.058.946
1.429.477
1.424.980
1.210.391
1.189.105
808.852
655.539
489.083
485.491
416.780
3.447.593
13.616.238
2011.
2.226.507
1.465.645
1.648.403
1.381.687
1.635.091
828.564
774.881
491.679
626.711
379.214
4.067.045
15.525.428
2012.
2.202.545
1.431.534
1.725.796
1.429.362
1.493.885
803.360
816.377
504.094
388.173
412.951
4.044.863
15.252.942
2013.
2013.
2014.
1.956.353
1.485.608
1.734.842
1.482.256
1.505.995
754.344
914.082
519.291
384.852
441.535
3.990.634
15.169.793
07.
178.070
132.467
151.576
142.561
129.926
68.747
67.953
44.406
26.899
35.725
351.029
1.329.358
08.
190.823
140.498
146.810
99.362
124.784
57.729
75.987
43.832
34.836
33.852
327.151
1.275.664
09.
163.458
136.023
156.052
125.580
111.756
64.200
84.447
41.145
34.502
40.204
345.621
1.302.989
10.
167.375
157.290
151.344
144.732
151.707
68.714
88.229
51.385
39.182
47.544
357.181
1.424.685
11.
147.088
132.286
153.110
129.726
152.421
56.932
96.262
44.222
36.253
41.332
327.666
1.317.299
12.
155.672
131.846
154.845
126.221
127.169
57.937
89.461
44.164
24.251
30.929
328.514
1.271.008
01.
126.862
91.804
120.921
98.079
68.390
48.276
75.209
33.908
42.114
29.745
268.012
1.003.322
02.
129.802
108.221
149.831
122.307
175.819
58.177
96.400
40.209
30.545
31.739
323.556
1.266.606
03.
147.372
128.887
163.651
147.334
91.216
64.629
126.250
43.729
37.046
36.804
368.875
1.355.793
04.
168.212
134.368
164.295
153.490
40.935
72.741
91.148
45.367
34.203
42.184
367.898
1.314.841
05.
149.852
120.062
150.979
150.821
175.127
65.418
81.783
47.104
31.610
31.091
346.000
1.349.847
06.
156.932
143.220
155.591
148.545
111.155
64.247
98.316
39.924
21.940
33.095
352.653
1.325.618
07.
178.953
145.451
171.983
159.434
58.798
71.500
126.988
46.499
33.010
40.749
389.773
1.423.138
08.
178.284
155.405
148.132
103.708
120.018
56.912
127.353
45.057
32.548
36.845
360.901
1.365.163
09.
168.362
149.194
160.740
137.974
90.033
69.953
120.731
49.181
97.958
36.240
400.961
1.481.327
Napomena: Kao kriterij za prikazivanje zemlje uvoza korišten je postotak udjela uvoza
iz te zemlju u odnosu na ukupan bh. uvoz za 2010. U skladu s navedenim, sve zemlje
iz kojih je uvoz veći od 3% ukupnog bh. uvoza u 2010. iskazane su posebno, dok su
ostale zemlje prikazane u koloni “Druge zemlje”.
Напомена: Критеријум за приказивање земље увоза је проценат учешћа увоза
из те земље у односу на укупан бх. увоз у 2010. У скаду с претходно наведеним,
све земље из којих је увоз већи од 3% укупног бх. увоза у 2010. су исказане
посебно, док су остале земље приказане у колони „Друге земље“.
Do 12.02.2007. podaci o uvozu iz Srbije uključivali su i uvoz iz Crne Gore a od tog
je datuma uvoz iz Crne Gore obuhvaćen uvozom predstavljenim u koloni “Druge
zemlje”.
До 12.2.2007. подаци о увозу из Србије укључивали су и увоз из Црне Горе а
од тог датума увоз из Црне Горе обухваћен је увозом представљеним у колони
„Друге земље“.
211
CBBiH Bilten 3
2014.
CBBH Bulletin 3
T37: Struktura izvoza robe
Period:
Grupa proizvoda
Period:
Commodity group
T37: Structure of Exported Goods
januar - septembar
2013.
Iznos u
hiljadama KM
January - September
2013
Amount in
Thousands KM
Životinje i proizvodi životinjskog porijekla
Animals & Animal Products
Proizvodi biljnog porijekla
Vegetable Products
Masti i ulja životinjskog porijekla i biljnog porijekla
Animal or Vegetable Fats and Oils
Prehrambene prerađevine
Food Products
Proizvodi mineralnog porijekla
Mineral Origin Products
Proizvodi hemijske industrije ili srodnih industrija
Chemical Products and Related Industries Products
Plastične mase, guma i kaučuk
Plastic, Rubber and Caoutchouc
Koža i krzno
Fur and Leather
Drvo i proizvodi od drveta
Wood & wood products
Celuloza, papir i karton i njihovi proizvodi
Cellulose, Paper and Cardboard and their Products
Tekstil i tekstilni proizvodi
Textile & Textile Products
Obuća, šeširi, kape i slični proizvodi
Footwear, Headwear and Similar
Proizvodi od kamena, gipsa, cementa i sličnih materijala, keramički proizvodi,
staklo i stakleni proizvodi
Stone, Plaster, Cement and Similar Material Products, Ceramic Products, Glass
and Glass Products
Biseri, plemeniti metali i njihovi proizvodi, drago i poludrago kamenje
Pearls, Precious Metals and their Products, Precious and Semi-precious Stones
Bazni metali i proizvodi od baznih metala
Base Metals and Base Metal Products
Mašine, aparati, mehanički i električni uređaji
Machinery , Devices, Mechanical and Electric Appliances
Transportna sredstva i njihovi dijelovi i pribor
Means of Transportation, and their Parts and Equipment
Satovi, mjerni, muzički i medicinski instrumenti
Watches, Musical and Medical Instruments, Measuring Tools
Oružje i municija;njihovi dijelovi i pribor
Arms and Ammunition, their Parts and Equipment
Razni proizvodi
Miscellaneous
Umjetnička djela, kolekcionarski predmeti i antikviteti
Works of Arts, Collectors’ Pieces and Antiques
Nerazvrstano
Unclassified
Ukupno
Total
Napomena:
- Izvor ovih podataka je Agencija za statistiku BiH i zbog toga se ukupan izvoz i uvoz
robe razlikuju od vrijednosti iskazanih u statistici platnog bilansa koja uključuje razna
prilagođenja.
- Podaci su klasifikovani prema Harmonizovanom sistemu kodova Svjetske trgovinske
organizacije.
212
2014
januar - septembar
2013.
Iznos u
hiljadama KM
Procenat promjene u
odnosu na isti period
prethodne godine
Procenat
učešća
January - September
2013
Amount in
Thousands KM
Percentage of
Change Compared
to the Same Period
in Previous Year
Share in
percents
98.318
75.488
1,2
-23,2
86.559
106.755
1,7
23,3
68.827
59.446
0,9
-13,6
243.331
210.126
3,3
-13,6
830.092
685.610
10,7
-17,4
395.356
426.634
6,7
7,9
168.433
184.612
2,9
9,6
127.965
109.257
1,7
-14,6
412.917
478.594
7,5
15,9
174.511
162.050
2,5
-7,1
278.763
317.276
5,0
13,8
419.244
515.331
8,0
22,9
39.635
45.472
0,7
14,7
33.221
10.181
0,2
-69,4
1.361.101
1.309.832
20,4
-3,8
633.108
702.527
11,0
11,0
193.839
230.483
3,6
18,9
12.392
12.346
0,2
-0,4
41.208
60.056
0,9
45,7
675.605
705.501
11,0
4,4
126
81
0,0
-35,9
10
1
0,0
-93,6
6.294.564
6.407.656
100,0
1,8
Note:
- Source of these data is Agency for Statistics of Bosnia and Herzegovina, and for
that reason total exports and imports of goods differ from those shown in balance
of payments statistics, which includes various adjustments.
- Data are classified in accordance with World Trade Organization’s Harmonized
Code System .
CBBiH Bilten 3
ЦББиХ Билтен 3
2014.
T37: Struktura izvoza robe
Razdoblje:
Skupina proizvoda
Период:
Група производа
2014.
T37: Структура извоза робе
Siječanj - rujan
2013.
Iznos u
tisućama KM
Јануар - септембар
2013.
Износ у
хиљадама КМ
Životinje i proizvodi životinjskog podrijetla
Животиње и производи животињског поријекла
Proizvodi biljnog podrijetla
Производи биљног поријекла
Masti i ulja životinjskog podrijetla i biljnog podrijetla
Масти и уља животињског поријекла и биљног поријекла
Prehrambene prerađevine
Прехрамбене прерађевине
Proizvodi mineralnog podrijetla
Производи минералног поријекла
Proizvodi kemijske industrije ili srodnih industrija
Производи хемијске индустрије или сродних индустрија
Plastične mase, guma i kaučuk
Пластичне масе, гума и каучук
Koža i krzno
Кожа и крзно
Drvo i proizvodi od drveta
Дрво и производи од дрвета
Celuloza, papir i karton i njihovi proizvodi
Целулоза, папир и картон и њихови производи
Tekstil i tekstilni proizvodi
Текстил и текстилни производи
Obuća, šeširi, kape i slični proizvodi
Обућа, шешири, капе и слични производи
Proizvodi od kamena, gipsa, cementa i sličnih materijala, keramički proizvodi,
staklo i stakleni proizvodi
Производи од камена, гипса, цемента и сличних материјала, керамички
производи, стакло и стаклени производи
Biseri, plemeniti metali i njihovi proizvodi, drago i poludrago kamenje
Бисери, племенити метали и њихови производи, драго и полудраго камење
Bazni metali i proizvodi od baznih metala
Базни метали и производи од базних метала
Strojevi, aparati, mehanički i električni uređaji
Машине, апарати, механички и електрични уређаји
Transportna sredstva i njihovi dijelovi
Транспортна средства и њихови дијелови и прибор
Satovi, mjerni, glazbeni i medicinski instrumenti
Сатови, мјерни, музички и медицински инструменти
Oružje i municija;njihovi dijelovi i pribor
Оружје и муниција; њихови дијелови и прибор
Razni proizvodi
Разни производи
Umjetnička djela, kolekcionarski predmeti i antikviteti
Умјетничка дјела, колекционарски предмети и антиквитети
Nerazvrstano
Неразврстано
Ukupno
Укупно
Napomena:
-Izvor ovih podataka je Agencija za statistiku BiH i zbog toga se ukupan izvoz i uvoz
robe razlikuju od vrijednosti iskazanih u statistici platne bilance koja uključuje razne
prilagodbe.
-Podaci su klasificirani prema Harmoniziranom sustavu kodova Svjetske trgovinske
organizacije.
Siječanj - rujan
2013.
Iznos u
tisućama KM
Postotak
učešća
Postotak promjene u
odnosu na isto razdoblje
prethodne godine
Јануар - септембар
2013.
Износ у
хиљадама КМ
Проценат
учешћа
Проценат промјене у
односу на исти период
претходне године
98.318
75.488
1,2
-23,2
86.559
106.755
1,7
23,3
68.827
59.446
0,9
-13,6
243.331
210.126
3,3
-13,6
830.092
685.610
10,7
-17,4
395.356
426.634
6,7
7,9
168.433
184.612
2,9
9,6
127.965
109.257
1,7
-14,6
412.917
478.594
7,5
15,9
174.511
162.050
2,5
-7,1
278.763
317.276
5,0
13,8
419.244
515.331
8,0
22,9
39.635
45.472
0,7
14,7
33.221
10.181
0,2
-69,4
1.361.101
1.309.832
20,4
-3,8
633.108
702.527
11,0
11,0
193.839
230.483
3,6
18,9
12.392
12.346
0,2
-0,4
41.208
60.056
0,9
45,7
675.605
705.501
11,0
4,4
126
81
0,0
-35,9
10
1
0,0
-93,6
6.294.564
6.407.656
100,0
1,8
Напомена:
-Извор ових података је Агенција за статистику Босне и Херцеговине и због тога
се укупан извоз и увоз робе разликују од вриједности исказаних у статистици
платног биланса која укључује разна прилагођења.
-Подаци су класификовани према Хармонизованом систему кодова Свјетске
трговинске организације.
213
CBBiH Bilten 3
2014.
CBBH Bulletin 3
T38: Struktura uvoza robe
Period:
Grupa proizvoda
Period:
Commodity group
T38: Structure of Imported Goods
januar - septembar
2013.
Iznos u
hiljadama KM
January - September
2013
Amount in
Thousands KM
Životinje i proizvodi životinjskog porijekla
Animals & Animal Products
Proizvodi biljnog porijekla
Vegetable Products
Masti i ulja životinjskog porijekla i biljnog porijekla
Animal or Vegetable Fats and Oils
Prehrambene prerađevine
Food Products
Proizvodi mineralnog porijekla
Mineral Origin Products
Proizvodi hemijske industrije ili srodnih industrija
Chemical Products and Related Industries Products
Plastične mase, guma i kaučuk
Plastic, Rubber and Caoutchouc
Koža i krzno
Fur and Leather
Drvo i proizvodi od drveta
Wood & wood products
Celuloza, papir i karton i njihovi proizvodi
Cellulose, Paper and Cardboard and their Products
Tekstil i tekstilni proizvodi
Textile & Textile Products
Obuća, šeširi, kape i slični proizvodi
Footwear, Headwear and Similar
Proizvodi od kamena, gipsa, cementa i sličnih materijala, keramički proizvodi,
staklo i stakleni proizvodi
Stone, Plaster, Cement and Similar Material Products, Ceramic Products, Glass
and Glass Products
Biseri, plemeniti metali i njihovi proizvodi, drago i poludrago kamenje
Pearls, Precious Metals and their Products, Precious and Semi-precious Stones
Bazni metali i proizvodi od baznih metala
Base Metals and Base Metal Products
Mašine, aparati, mehanički i električni uređaji
Machinery , Devices, Mechanical and Electric Appliances
Transportna sredstva i njihovi dijelovi i pribor
Means of Transportation, and their Parts and Equipment
Satovi, mjerni, muzički i medicinski instrumenti
Watches, Musical and Medical Instruments, Measuring Tools
Oružje i municija;njihovi dijelovi i pribor
Arms and Ammunition, their Parts and Equipment
Razni proizvodi
Miscellaneous
Umjetnička djela, kolekcionarski predmeti i antikviteti
Works of Arts, Collectors’ Pieces and Antiques
Nerazvrstano
Unclassified
Ukupno
Total
Napomena:
- Izvor ovih podataka je Agencija za statistiku BiH i zbog toga se ukupan izvoz i uvoz
robe razlikuju od vrijednosti iskazanih u statistici platnog bilansa koja uključuje razna
prilagođenja.
- Podaci su klasifikovani prema Harmonizovanom sistemu kodova Svjetske trgovinske
organizacije.
214
2014
januar - septembar
2013.
Iznos u
hiljadama KM
Procenat promjene u
odnosu na isti period
prethodne godine
Procenat
učešća
January - September
2013
Amount in
Thousands KM
Percentage of
Change Compared
to the Same Period
in Previous Year
Share in
percents
319.993
335.275
2,8
4,8
486.740
520.006
4,4
6,8
121.580
101.663
0,9
-16,4
1.113.433
1.038.357
8,7
-6,7
2.223.114
2.078.751
17,5
-6,5
1.114.508
1.177.289
9,9
5,6
639.134
711.207
6,0
11,3
310.487
363.512
3,1
17,1
124.639
141.868
1,2
13,8
258.781
283.718
2,4
9,6
600.895
731.805
6,2
21,8
208.072
253.014
2,1
21,6
217.272
226.412
1,9
4,2
9.089
10.447
0,1
14,9
1.013.379
1.099.717
9,3
8,5
1.332.762
1.662.724
14,0
24,8
705.411
754.048
6,3
6,9
123.564
134.952
1,1
9,2
6.479
4.284
0,0
-33,9
227.059
256.262
2,2
12,9
364
302
0,0
-16,9
48
39
0,0
-19,3
11.156.801
11.885.655
100,0
6,5
Note:
- Source of these data is Agency for Statistics of Bosnia and Herzegovina, and for
that reason total exports and imports of goods differ from those shown in balance
of payments statistics, which includes various adjustments.
- Data are classified in accordance with World Trade Organization’s Harmonized
Code System .
CBBiH Bilten 3
ЦББиХ Билтен 3
2014.
T38: Struktura uvoza robe
Razdoblje:
Skupina proizvoda
Период:
Група производа
2014.
T38: Структура увоза робе
Siječanj - rujan
2013.
Iznos u
tisućama KM
Јануар - септембар
2013.
Износ у
хиљадама КМ
Životinje i proizvodi životinjskog podrijetla
Животиње и производи животињског поријекла
Proizvodi biljnog podrijetla
Производи биљног поријекла
Masti i ulja životinjskog podrijetla i biljnog podrijetla
Масти и уља животињског поријекла и биљног поријекла
Prehrambene prerađevine
Прехрамбене прерађевине
Proizvodi mineralnog podrijetla
Производи минералног поријекла
Proizvodi kemijske industrije ili srodnih industrija
Производи хемијске индустрије или сродних индустрија
Plastične mase, guma i kaučuk
Пластичне масе, гума и каучук
Koža i krzno
Кожа и крзно
Drvo i proizvodi od drveta
Дрво и производи од дрвета
Celuloza, papir i karton i njihovi proizvodi
Целулоза, папир и картон и њихови производи
Tekstil i tekstilni proizvodi
Текстил и текстилни производи
Obuća, šeširi, kape i slični proizvodi
Обућа, шешири, капе и слични производи
Proizvodi od kamena, gipsa, cementa i sličnih materijala, keramički proizvodi,
staklo i stakleni proizvodi
Производи од камена, гипса, цемента и сличних материјала, керамички
производи, стакло и стаклени производи
Biseri, plemeniti metali i njihovi proizvodi, drago i poludrago kamenje
Бисери, племенити метали и њихови производи, драго и полудраго камење
Bazni metali i proizvodi od baznih metala
Базни метали и производи од базних метала
Strojevi, aparati, mehanički i električni uređaji
Машине, апарати, механички и електрични уређаји
Transportna sredstva i njihovi dijelovi
Транспортна средства и њихови дијелови и прибор
Satovi, mjerni, glazbeni i medicinski instrumenti
Сатови, мјерни, музички и медицински инструменти
Oružje i municija;njihovi dijelovi i pribor
Оружје и муниција; њихови дијелови и прибор
Razni proizvodi
Разни производи
Umjetnička djela, kolekcionarski predmeti i antikviteti
Умјетничка дјела, колекционарски предмети и антиквитети
Nerazvrstano
Неразврстано
Ukupno
Укупно
Napomena:
-Izvor ovih podataka je Agencija za statistiku BiH i zbog toga se ukupan izvoz i uvoz
robe razlikuju od vrijednosti iskazanih u statistici platne bilance koja uključuje razne
prilagodbe.
-Podaci su klasificirani prema Harmoniziranom sustavu kodova Svjetske trgovinske
organizacije.
Siječanj - rujan
2013.
Iznos u
tisućama KM
Postotak
učešća
Postotak promjene u
odnosu na isto razdoblje
prethodne godine
Јануар - септембар
2013.
Износ у
хиљадама КМ
Проценат
учешћа
Проценат промјене у
односу на исти период
претходне године
319.993
335.275
2,8
4,8
486.740
520.006
4,4
6,8
121.580
101.663
0,9
-16,4
1.113.433
1.038.357
8,7
-6,7
2.223.114
2.078.751
17,5
-6,5
1.114.508
1.177.289
9,9
5,6
639.134
711.207
6,0
11,3
310.487
363.512
3,1
17,1
124.639
141.868
1,2
13,8
258.781
283.718
2,4
9,6
600.895
731.805
6,2
21,8
208.072
253.014
2,1
21,6
217.272
226.412
1,9
4,2
9.089
10.447
0,1
14,9
1.013.379
1.099.717
9,3
8,5
1.332.762
1.662.724
14,0
24,8
705.411
754.048
6,3
6,9
123.564
134.952
1,1
9,2
6.479
4.284
0,0
-33,9
227.059
256.262
2,2
12,9
364
302
0,0
-16,9
48
39
0,0
-19,3
11.156.801
11.885.655
100,0
6,5
Напомена:
-Извор ових података је Агенција за статистику Босне и Херцеговине и због тога
се укупан извоз и увоз робе разликују од вриједности исказаних у статистици
платног биланса која укључује разна прилагођења.
-Подаци су класификовани према Хармонизованом систему кодова Свјетске
трговинске организације.
215
CBBiH Bilten 3
2014.
CBBH Bulletin 3
T39: Pregled prosječnih srednjih kurseva konvertibilne marke
T39: Average Middle Exchange Rates of Convertible Mark
EMU
Hrvatska
Mađarska
Švicarska
V. Britanija
SAD
Srbija
EMU
Croatia
Hungary
Switzerland
UK
USA
Serbia
Godina
Mjesec
EUR
HRK
HUF
CHF
GBP
USD
RSD
Year
Month
1
100
100
1
1
1
100
1998.
1,972018
….
….
1,214705
2,918182
1,761376
…
1999.
1,955830
….
0,718689
1,222682
2,967027
1,834282
…
2000.
1,955830
25,617210
0,752855
1,255752
3,206893
2,118857
…
2001.
1,955830
26,193657
0,762688
1,295163
3,146578
2,185558
…
2002.
1,955830
26,407764
0,805188
1,333166
3,112649
2,076755
3,206892
2003.
1,955830
25,863200
0,772600
1,286900
2,829700
1,733500
3,009400
2004.
1,955830
26,100232
0,777071
1,266918
2,883133
1,575463
2,699271
2005.
1,955830
26,422917
0,788640
1,263147
2,859614
1,572843
2,360525
2006.
1,955830
26,703006
0,741214
1,243337
2,869188
1,559433
2,327066
2007.
1,955830
26,653716
0,778418
1,190857
2,858739
1,429542
2,446287
2008.
1,955830
27,072193
0,778567
1,233196
2,462700
1,336615
2,406718
2009.
1,955830
26,641714
0,698858
1,295257
2,195821
1,406763
2,083674
2010.
1,955830
26,836049
0,710646
1,417637
2,280434
1,476950
1,903300
2011.
1,955830
26,296474
0,702511
1,589068
2,253721
1,406117
1,918824
2012.
1,955830
26,003868
0,676389
1,622699
2,412276
1,522668
1,732491
2013.
2013.
2014.
216
2014
07.
1,955830
25,806786
0,658705
1,589326
2,304432
1,473557
1,729721
1,955830
26,056202
0,663567
1,581829
2,271152
1,496302
1,716600
08.
1,955830
25,956680
0,653083
1,584897
2,274122
1,469414
1,715588
09.
1,955830
25,747749
0,652070
1,585091
2,321162
1,466331
1,706297
10.
1,955830
25,671395
0,663312
1,588367
2,309195
1,434413
1,712585
11.
1,955830
25,628888
0,657478
1,587965
2,332937
1,449439
1,714710
12.
1,955830
25,608206
0,651577
1,597210
2,338001
1,428040
1,705133
01.
1,955830
25,621529
0,649072
1,588244
2,362216
1,434712
1,695894
02.
1,955830
25,542366
0,630010
1,600987
2,372108
1,434099
1,687248
03.
1,955830
25,543019
0,627821
1,606795
2,352640
1,414790
1,688183
04.
1,955830
25,643160
0,636098
1,604622
2,369422
1,415872
1,692901
05.
1,955830
25,746483
0,641345
1,602654
2,396679
1,423416
1,690938
06.
1,955830
25,810834
0,639996
1,605581
2,432532
1,438953
1,692810
07.
1,955830
25,693029
0,631643
1,609806
2,465801
1,443719
1,683618
08.
1,955830
25,623450
0,623186
1,613669
2,452542
1,467822
1,667740
09.
1,955830
25,654929
0,624395
1,619759
2,471781
1,514870
1,649089
CBBiH Bilten 3
ЦББиХ Билтен 3
2014.
T39: Pregled prosječnih srednjih tečajeva konvertibilne marke
2014.
T39: Преглед просјечних средњих курсева конвертибилне марке
EMU
Hrvatska
Mađarska
Švicarska
V. Britanija
SAD
Srbija
ЕМУ
Хрватска
Мађарска
Швајцарска
В. Британија
САД
Србија
Godina
Mjesec
EUR
HRK
HUF
CHF
GBP
USD
RSD
Година
Мјесец
1
100
100
1
1
1
100
1998.
1,972018
….
….
1,214705
2,918182
1,761376
…
1999.
1,955830
….
0,718689
1,222682
2,967027
1,834282
…
2000.
1,955830
25,617210
0,752855
1,255752
3,206893
2,118857
…
2001.
1,955830
26,193657
0,762688
1,295163
3,146578
2,185558
…
2002.
1,955830
26,407764
0,805188
1,333166
3,112649
2,076755
3,206892
2003.
1,955830
25,863200
0,772600
1,286900
2,829700
1,733500
3,009400
2004.
1,955830
26,100232
0,777071
1,266918
2,883133
1,575463
2,699271
2005.
1,955830
26,422917
0,788640
1,263147
2,859614
1,572843
2,360525
2006.
1,955830
26,703006
0,741214
1,243337
2,869188
1,559433
2,327066
2007.
1,955830
26,653716
0,778418
1,190857
2,858739
1,429542
2,446287
2008.
1,955830
27,072193
0,778567
1,233196
2,462700
1,336615
2,406718
2009.
1,955830
26,641714
0,698858
1,295257
2,195821
1,406763
2,083674
2010.
1,955830
26,836049
0,710646
1,417637
2,280434
1,476950
1,903300
2011.
1,955830
26,296474
0,702511
1,589068
2,253721
1,406117
1,918824
2012.
1,955830
26,003868
0,676389
1,622699
2,412276
1,522668
1,732491
2013.
2013.
2014.
07.
1,955830
25,806786
0,658705
1,589326
2,304432
1,473557
1,729721
1,955830
26,056202
0,663567
1,581829
2,271152
1,496302
1,716600
08.
1,955830
25,956680
0,653083
1,584897
2,274122
1,469414
1,715588
09.
1,955830
25,747749
0,652070
1,585091
2,321162
1,466331
1,706297
10.
1,955830
25,671395
0,663312
1,588367
2,309195
1,434413
1,712585
11.
1,955830
25,628888
0,657478
1,587965
2,332937
1,449439
1,714710
12.
1,955830
25,608206
0,651577
1,597210
2,338001
1,428040
1,705133
01.
1,955830
25,621529
0,649072
1,588244
2,362216
1,434712
1,695894
02.
1,955830
25,542366
0,630010
1,600987
2,372108
1,434099
1,687248
03.
1,955830
25,543019
0,627821
1,606795
2,352640
1,414790
1,688183
04.
1,955830
25,643160
0,636098
1,604622
2,369422
1,415872
1,692901
05.
1,955830
25,746483
0,641345
1,602654
2,396679
1,423416
1,690938
06.
1,955830
25,810834
0,639996
1,605581
2,432532
1,438953
1,692810
07.
1,955830
25,693029
0,631643
1,609806
2,465801
1,443719
1,683618
08.
1,955830
25,623450
0,623186
1,613669
2,452542
1,467822
1,667740
09.
1,955830
25,654929
0,624395
1,619759
2,471781
1,514870
1,649089
217
2014.
CBBH Bulletin 3
Konsolidovani
rashodi
Neto nabavka
nefinansijskih
sredstava
Neto suficit/
deficit
Consolidated
expense
Net
acquisition of
nonfinancial
assets
Net surplus/
deficit
1.749,7
Brčko
3.706,7
161,8
5.680,4
237,9
102,6
2004.
334,9
4.163,0
1.853,7
206,1
6.380,2
295,5
3.877,5
1.743,9
157,3
5.896,7
229,5
253,9
2005.
472,5
4.488,3
2.078,5
178,7
7.122,1
399,5
4.082,6
1.810,8
162,6
6.359,5
351,8
410,8
2006.
801,8
5.177,2
2.525,6
201,0
8.586,4
713,3
4.590,0
2.187,5
174,3
7.546,0
489,6
550,9
2007.
885,0
5.901,0
2.919,1
241,5
9.832,7
753,9
5.532,4
2.458,9
197,5
8.828,8
745,8
258,1
2008.
980,7
6.537,5
3.264,5
236,6
10.903,1
876,4
6.651,2
3.003,7
184,5
10.599,6
842,8
-539,3
2009.
1.086,6
6.074,6
3.080,3
210,9
10.342,5
975,5
6.292,4
3.316,6
189,9
10.664,5
748,0
-1.070,0
2010.
1.009,8
6.474,1
3.234,6
235,7
10.862,6
996,5
6.324,5
3.410,6
200,4
10.840,3
634,2
-611,9
2011.
968,6
6.571,2
3.685,6
237,4
11.357,1
983,6
6.449,7
3.372,1
209,1
10.908,7
771,1
-322,7
2012.
1.045,6
6.642,8
3.652,6
246,1
11.459,5
952,9
6.595,9
3.534,1
215,5
11.170,8
815,7
-526,9
2013.
1.069,8
6.610,3
3.570,5
232,6
11.374,3
939,0
6.471,9
3.415,6
219,2
10.936,7
1.046,8
-609,2
2009.
2010.
2011.
2012.
2013.
2014.
Q1
217,6
1.180,9
577,7
42,8
2.001,0
203,8
1.255,5
621,7
28,3
2.091,2
32,3
-122,4
Q2
377,2
1.419,5
610,5
50,5
2.408,7
252,0
1.422,4
741,0
45,8
2.412,3
54,1
-57,7
Q3
222,0
1.442,8
621,7
56,9
2.332,1
235,7
1.352,1
711,6
50,3
2.338,4
62,9
-69,2
Q4
269,8
1.448,2
688,2
60,7
2.435,3
284,0
1.762,4
889,9
65,5
2.970,2
161,1
-696,0
Q1
205,0
1.250,9
611,2
50,3
2.105,2
201,9
1.252,4
649,2
33,9
2.125,1
53,7
-73,6
Q2
297,8
1.458,8
659,2
51,7
2.432,7
268,3
1.482,4
682,3
44,7
2.442,9
61,6
-71,8
Q3
215,7
1.487,6
637,9
55,3
2.383,3
224,4
1.398,8
745,4
56,7
2.412,2
57,3
-86,2
Q4
291,3
1.598,6
692,8
78,5
2.630,5
301,9
1.617,9
841,5
65,2
2.795,8
136,1
-301,4
Q1
208,2
1.312,8
610,0
46,7
2.163,1
207,0
1.292,9
652,4
36,5
2.174,1
11,4
-22,4
Q2
256,6
1.449,4
752,8
55,1
2.479,9
255,0
1.437,6
738,9
47,9
2.445,4
35,3
-0,8
Q3
227,6
1.558,5
785,4
57,1
2.608,7
244,0
1.442,6
729,9
46,1
2.442,8
34,3
131,6
Q4
276,2
1.509,3
865,1
78,5
2.692,5
277,7
1.718,0
789,2
78,7
2.826,9
144,8
-279,2
Q1
207,6
1.320,0
669,7
49,7
2.230,2
208,6
1.348,7
664,7
36,4
2.241,7
28,8
-40,3
Q2
292,0
1.476,0
759,0
54,5
2.544,9
239,5
1.446,2
743,6
45,1
2.437,8
31,4
75,6
Q3
254,6
1.555,1
760,7
76,0
2.605,9
244,4
1.483,1
723,5
63,7
2.474,3
42,9
88,7
Q4
291,4
1.541,4
830,9
65,9
2.695,8
260,4
1.729,1
898,3
70,2
2.924,2
86,7
-315,2
Q1
223,3
1.308,9
636,9
47,1
2.200,2
211,7
1.349,8
659,6
40,8
2.245,9
20,5
-66,2
Q2
288,1
1.533,2
764,2
64,3
2.620,6
233,4
1.448,7
701,4
57,8
2.412,0
32,8
175,7
Q3
241,1
1.494,2
761,6
61,6
2.542,2
220,5
1.425,0
731,2
59,0
2.419,5
49,4
73,3
Q4
317,2
1.497,5
854,8
59,7
2.685,6
273,3
1.661,4
854,3
61,6
2.807,0
91,6
-213,0
Q1
238,3
1.387,7
761,7
49,2
2.416,8
220,9
1.376,7
695,9
39,7
2.313,1
21,8
81,8
Q2
274,5
1.577,2
744,0
54,4
2.620,4
222,9
1.464,7
746,7
50,5
2.455,0
32,4
133,0
Napomena: Administrativni podaci prikupljeni od: ministarstava finansija svih
nivoa vlasti, fondova socijalnog osiguranja svih nivoa vlasti, entitetskih javnih
preduzeća za ceste i entitetskih javnih preduzeća za autoceste. Podaci na
godišnjem nivou za konsolidovane prihode/rashode uključuju lokalni nivo vlasti
(opštine i gradove), JP Ceste svih nivoa vlasti FBiH, JP Putevi RS, JP Autoceste
FBiH i JP Autoputevi RS, dok ih podaci za kvartale zbog nedostupnosti izvornih
podataka ne uključuju. Razlika između prihoda, s jedne, i rashoda s neto
nabavkom nefinansijskih sredstava, s druge strane, predstavlja neto suficit/
deficit.
218
254,6
Brčko
6.021,0
RS
Institucije BiH
BH
Institutions
199,9
RS
Konsolidovani
prihodi
Conslidated
revenue
1.853,5
FBiH
Brčko
Brčko
3.889,1
FBiH
RS
270,7
RS
2003.
2014
T40: Government Finance of BH - Government Sector Units
- KM million -
FBH
BH
Institutions
Institucije BiH
T40: Vladine finansije BiH - jedinice sektora vlade
- u milionima KM -
FBiH
CBBiH Bilten 3
Note: Administrative data collected from: Ministries of Finance of all levels of
governement, Social Security Funds of all levels of government, Entities’ Public
Companies for Roads and Public Companies for Motorways of all levels of
government. Annual data for consolidated revenues/expenses include local level
of government (municipalities and towns), Entities’ Public Companies for Roads and
Public Companies for Motorways all levels of government, while quarterly data do not
include them as the source data are not available. Difference between revenues on
one side and expenses with net acquisition of non-financial assets on the other side,
represents net surplus/deficit.
ЦББиХ Билтен 3
2014.
Neto suficit/
deficit
Нето набавка Neto nabavka
нефинансијских nefinancijskih
средстава
sredstava
5.680,4
237,9
102,6
Нето
суфицит/
дефицит
161,8
Brčko
RS
1.749,7
Консолидовани Konsolidirani
расходи
rashodi
3.706,7
Брчко
254,6
РС
6.021,0
FBiH
199,9
Institucije BiH
Консолидовани Konsolidirani
приходи
prihodi
1.853,5
Институције
БиХ
Brčko
Брчко
3.889,1
FBiH
RS
270,7
РС
2003.
2014.
T40: Владине финансије БиХ - јединице сектора владе
- у милионима KМ -
ФБиХ
Институције
БиХ
Institucije BiH
T40: Vladine financije BiH - jedinice sektora vlade
- u milijunima KM -
ФБиХ
CBBiH Bilten 3
2004.
334,9
4.163,0
1.853,7
206,1
6.380,2
295,5
3.877,5
1.743,9
157,3
5.896,7
229,5
253,9
2005.
472,5
4.488,3
2.078,5
178,7
7.122,1
399,5
4.082,6
1.810,8
162,6
6.359,5
351,8
410,8
2006.
801,8
5.177,2
2.525,6
201,0
8.586,4
713,3
4.590,0
2.187,5
174,3
7.546,0
489,6
550,9
2007.
885,0
5.901,0
2.919,1
241,5
9.832,7
753,9
5.532,4
2.458,9
197,5
8.828,8
745,8
258,1
2008.
980,7
6.537,5
3.264,5
236,6
10.903,1
876,4
6.651,2
3.003,7
184,5
10.599,6
842,8
-539,3
2009.
1.086,6
6.074,6
3.080,3
210,9
10.342,5
975,5
6.292,4
3.316,6
189,9
10.664,5
748,0
-1.070,0
2010.
1.009,8
6.474,1
3.234,6
235,7
10.862,6
996,5
6.324,5
3.410,6
200,4
10.840,3
634,2
-611,9
2011.
968,6
6.571,2
3.685,6
237,4
11.357,1
983,6
6.449,7
3.372,1
209,1
10.908,7
771,1
-322,7
2012.
1.045,6
6.642,8
3.652,6
246,1
11.459,5
952,9
6.595,9
3.534,1
215,5
11.170,8
815,7
-526,9
2013.
1.069,8
6.610,3
3.570,5
232,6
11.374,3
939,0
6.471,9
3.415,6
219,2
10.936,7
1.046,8
-609,2
2009.
2010.
2011.
2012.
2013.
2014.
Q1
217,6
1.180,9
577,7
42,8
2.001,0
203,8
1.255,5
621,7
28,3
2.091,2
32,3
-122,4
Q2
377,2
1.419,5
610,5
50,5
2.408,7
252,0
1.422,4
741,0
45,8
2.412,3
54,1
-57,7
Q3
222,0
1.442,8
621,7
56,9
2.332,1
235,7
1.352,1
711,6
50,3
2.338,4
62,9
-69,2
Q4
269,8
1.448,2
688,2
60,7
2.435,3
284,0
1.762,4
889,9
65,5
2.970,2
161,1
-696,0
Q1
205,0
1.250,9
611,2
50,3
2.105,2
201,9
1.252,4
649,2
33,9
2.125,1
53,7
-73,6
Q2
297,8
1.458,8
659,2
51,7
2.432,7
268,3
1.482,4
682,3
44,7
2.442,9
61,6
-71,8
Q3
215,7
1.487,6
637,9
55,3
2.383,3
224,4
1.398,8
745,4
56,7
2.412,2
57,3
-86,2
Q4
291,3
1.598,6
692,8
78,5
2.630,5
301,9
1.617,9
841,5
65,2
2.795,8
136,1
-301,4
Q1
208,2
1.312,8
610,0
46,7
2.163,1
207,0
1.292,9
652,4
36,5
2.174,1
11,4
-22,4
Q2
256,6
1.449,4
752,8
55,1
2.479,9
255,0
1.437,6
738,9
47,9
2.445,4
35,3
-0,8
Q3
227,6
1.558,5
785,4
57,1
2.608,7
244,0
1.442,6
729,9
46,1
2.442,8
34,3
131,6
Q4
276,2
1.509,3
865,1
78,5
2.692,5
277,7
1.718,0
789,2
78,7
2.826,9
144,8
-279,2
Q1
207,6
1.320,0
669,7
49,7
2.230,2
208,6
1.348,7
664,7
36,4
2.241,7
28,8
-40,3
Q2
292,0
1.476,0
759,0
54,5
2.544,9
239,5
1.446,2
743,6
45,1
2.437,8
31,4
75,6
Q3
254,6
1.555,1
760,7
76,0
2.605,9
244,4
1.483,1
723,5
63,7
2.474,3
42,9
88,7
Q4
291,4
1.541,4
830,9
65,9
2.695,8
260,4
1.729,1
898,3
70,2
2.924,2
86,7
-315,2
Q1
223,3
1.308,9
636,9
47,1
2.200,2
211,7
1.349,8
659,6
40,8
2.245,9
20,5
-66,2
Q2
288,1
1.533,2
764,2
64,3
2.620,6
233,4
1.448,7
701,4
57,8
2.412,0
32,8
175,7
Q3
241,1
1.494,2
761,6
61,6
2.542,2
220,5
1.425,0
731,2
59,0
2.419,5
49,4
73,3
Q4
317,2
1.497,5
854,8
59,7
2.685,6
273,3
1.661,4
854,3
61,6
2.807,0
91,6
-213,0
Q1
238,3
1.387,7
761,7
49,2
2.416,8
220,9
1.376,7
695,9
39,7
2.313,1
21,8
81,8
Q2
274,5
1.577,2
744,0
54,4
2.620,4
222,9
1.464,7
746,7
50,5
2.455,0
32,4
133,0
Napomena: Administrativni podaci prikupljeni od: ministarstava financija
svih razina vlasti, fondova socijalnog osiguranja svih razina vlasti, entitetskih
javnih poduzeća za ceste i entitetskih javnih poduzeća za autoceste. Podaci na
godišnjoj razini za konsolidirane prihode/rashode uključuju lokalnu razinu vlasti
(općine i gradovi), JP Ceste svih razina vlasti FBiH, JP Putevi RS, JP Autoceste
FBiH i JP Autoputevi RS, dok ih podaci za tromjesečja zbog nedostupnosti
izvornih podataka ne uključuju. Razlika između prihoda, s jedne, i rashoda s
neto nabavom nefinancijskih sredstava, s druge strane, predstavlja neto suficit/
deficit.
Напомена: Административни подаци прикупљени од: министарства финансија
свих нивоа власти, фондова социјалнoг осигурања свих нивоа власти,
ентитетских јавних предзећа за путеве и ентитетских јавних предузећа за
аутопутеве. Подаци на годишњем нивоу за консолидоване приходе/расходе
укључују локални ниво власти (општине и градови), ЈП Цесте свих нивоа власти
ФБиХ, ЈП Путеви РС, ЈП Аутоцесте ФБиХ и ЈП Аутопутеви РС, док их подаци за
квартале због недоступности изворних података не укључују. Разлика између
прихода, с једне, и расхода с нето набавком нефинасијских средстава, с друге
стране, представља нето суфицит/дефицит.
219
2014.
CBBH Bulletin 3
2.002,8
975,5
6.380,2
1.776,2
1.414,8
84,4
184,4
1.965,4
471,4
5.896,7
229,5
2.100,6
1.019,1
7.122,1
1.834,7
1.601,4
96,4
217,0
2.212,2
397,8
6.359,5
351,8
4.002,4
Revenues
3.401,8
2005.
Other
Revenues
2004.
Neto nabavka
nefinansijskih
sredstava
237,9
Net
Acquisition of
Non-financial
Assets
Social
Benefits
5.680,4
Rashodi
Subvencije
Subsidies
366,7
Expenses
Kamate
Interest
1.749,7
Grants and
Grantovi i
Other Expenses ostali rashodi
Korištenje
roba i usluga
Use of Goods
and Services
154,8
Prihodi
107,2
1.877,8
Grantovi i
ostali prihodi
1.518,4
Social
Doprinosi za
Contributions socijalno
1.783,5
Taxes
6.021,0
3.223,6
Porez
T41: Government Finance of BH - Structure of Consolidated
Revenues and Expensess
- KM million -
919,6
2003.
2006.
4.947,1
2.536,2
1.103,1
8.586,4
2.222,7
1.986,0
108,0
310,4
2.426,5
492,4
7.546,0
489,6
2007.
5.536,5
2.908,9
1.387,3
9.832,7
2.534,7
2.220,9
110,8
378,2
3.030,6
553,5
8.828,8
745,8
2008.
5.946,3
3.568,7
1.388,1
10.903,1
3.022,3
2.462,0
123,6
439,6
3.945,1
607,0
10.599,6
842,8
2009.
5.351,9
3.638,6
1.352,0
10.342,5
3.155,2
2.489,4
123,9
418,5
3.951,0
526,5
10.664,5
748,0
2010.
5.640,2
3.813,0
1.409,4
10.862,6
3.169,8
2.593,1
122,7
476,6
3.770,3
707,8
10.840,3
634,2
2011.
6.032,2
4.036,4
1.288,5
11.357,1
3.336,9
2.088,2
161,4
402,8
4.330,3
589,1
10.908,7
771,1
2012.
6.037,9
4.046,6
1.375,0
11.459,5
3.323,8
2.156,4
200,6
416,1
4.394,4
679,5
11.170,8
815,7
2013.
5.918,9
4.105,2
1.350,2
11.374,3
3.278,3
2.122,7
201,1
383,9
4.424,2
526,1
10.936,7
1.046,8
Q1
1.025,6
816,3
159,1
2.001,0
661,2
463,4
18,9
38,2
839,7
69,8
2.091,2
32,3
Q2
1.145,0
926,8
336,9
2.408,7
711,8
558,3
41,8
90,9
901,2
108,3
2.412,3
54,1
Q3
1.195,5
927,4
209,3
2.332,1
631,8
462,8
20,2
115,9
945,1
162,6
2.338,4
62,9
Q4
1.244,1
967,9
223,3
2.435,3
776,4
666,5
30,0
134,3
1.136,2
226,9
2.970,2
161,1
Q1
1.048,5
902,0
154,7
2.105,2
634,6
485,7
18,0
48,4
853,6
84,8
2.125,1
53,7
Q2
1.264,8
944,2
223,8
2.432,7
707,5
548,9
34,5
102,5
921,9
127,6
2.442,9
61,6
Q3
1.277,7
925,1
180,5
2.383,3
644,9
541,6
17,6
115,3
905,9
186,9
2.412,2
57,3
Q4
1.307,7
1.041,7
281,1
2.630,5
725,9
622,7
35,3
170,0
959,7
282,2
2.795,8
136,1
Q1
1.118,2
890,7
154,3
2.163,1
697,1
350,8
21,8
39,4
995,2
69,9
2.174,1
11,4
Q2
1.296,2
1.004,9
178,8
2.479,9
709,3
424,3
39,1
50,2
1.061,0
161,5
2.445,4
35,3
Q3
1.342,3
1.034,3
232,1
2.608,7
712,3
400,5
37,0
116,9
1.091,1
84,9
2.442,8
34,3
Q4
1.390,5
1.106,5
195,5
2.692,5
712,5
533,9
43,1
155,4
1.094,6
287,5
2.826,9
144,8
Q1
1.132,0
931,4
166,9
2.230,2
702,6
367,7
34,2
32,3
1.028,2
76,7
2.241,7
28,8
Q2
1.279,5
1.021,9
243,4
2.544,9
704,3
429,3
52,4
52,0
1.048,0
151,8
2.437,8
31,4
Q3
1.359,3
1.007,0
239,7
2.605,9
697,5
397,7
36,4
109,0
1.091,2
142,4
2.474,3
42,9
Q4
1.438,7
1.086,4
170,8
2.695,8
731,7
521,0
51,8
175,4
1.138,8
305,5
2.924,2
86,7
Q1
1.110,3
930,9
159,1
2.200,2
685,5
381,5
30,1
25,5
1.035,8
87,6
2.245,9
20,5
Q2
1.327,2
1.019,2
274,2
2.620,6
697,2
420,7
58,1
58,2
1.068,2
109,7
2.412,0
32,8
Q3
1.320,1
1.035,1
187,0
2.542,2
690,2
407,4
33,3
86,0
1.059,5
143,1
2.419,5
49,4
Q4
1.369,7
1.120,0
196,0
2.685,6
707,1
516,8
48,2
173,9
1.152,7
208,4
2.807,0
91,6
Q1
1.207,3
961,3
248,2
2.416,8
697,3
387,9
38,3
31,8
1.080,3
77,5
2.313,1
21,8
Q2
1.262,3
1.050,0
308,1
2.620,4
710,0
417,4
50,5
62,7
1.091,1
123,3
2.455,0
32,4
2009.
2010.
2011.
2012.
2013.
2014.
Napomena: Administrativni podaci prikupljeni od: ministarstava finansija svih
nivoa vlasti, fondova socijalnog osiguranja svih nivoa vlasti, entitetskih javnih
preduzeća za ceste i entitetskih javnih preduzeća za autoceste. Podaci na
godišnjem nivou za konsolidovane prihode/rashode uključuju lokalni nivo vlasti
(opštine i gradove), JP Ceste svih nivoa vlasti FBiH, JP Putevi RS, JP Autoceste
FBiH i JP Autoputevi RS, dok ih podaci za kvartale zbog nedostupnosti izvornih
podataka ne uključuju. Razlika između prihoda, s jedne, i rashoda s neto
nabavkom nefinansijskih sredstava, s druge strane, predstavlja neto suficit/
deficit.
220
2014
Compensation Kompenzacija
of Employees zaposlenih
T41: Vladine finansije BiH - struktura konsolidovanih prihoda i
rashoda
- u milionima KM -
Socijalna
davanja
CBBiH Bilten 3
Note: Administrative data collected from: Ministries of Finance of all levels of
government, Social Security Funds of all levels of government, Entities’ Public
Companies for Roads and Public Companies for Motorways of all levels of
government. Annual data for consolidated revenues/expenses include local level
of government (municipalities and towns), Entities’ Public Companies for Roads and
Public Companies for Motorways of all levels of government, while quarterly data do
not include them as the source data are not available.
Difference between revenues on one side and expensess with net acquisition of nonfinancial assets on the other side represents net surplus/deficit.
ЦББиХ Билтен 3
2014.
Socijalna
davanja
Grantovi i
ostali rashodi
Социјална
давања
Грантови
и остали
расходи
5.680,4
237,9
2.002,8
975,5
6.380,2
1.776,2
1.414,8
84,4
184,4
1.965,4
471,4
5.896,7
229,5
2.100,6
1.019,1
7.122,1
1.834,7
1.601,4
96,4
217,0
2.212,2
397,8
6.359,5
351,8
3.401,8
2005.
4.002,4
Приходи
2004.
Нето набавка Neto nabavka
нефинансијских nefinancijskih
средстава
sredstava
Subvencije
Субвенције
366,7
1.877,8
Rashodi
Kamate
Камате
1.749,7
3.223,6
Prihodi
154,8
Grantovi i
ostali prihodi
107,2
Грантови
и остали
приходи
1.518,4
Doprinosi za
socijalno
1.783,5
Доприноси
за социјално
6.021,0
Порез
Коришћење Korištenje
роба и услуга roba i usluga
T41: Владине финансије БиХ - структура консолидованих
прихода и расхода
- у милионима KМ -
919,6
2003.
Porez
2014.
Компензација Kompenzacija
запослених
uposlenika
T41: Vladine financije BiH - struktura konsolidiranih prihoda i
rashoda
- u milijunima KM -
Расходи
CBBiH Bilten 3
2006.
4.947,1
2.536,2
1.103,1
8.586,4
2.222,7
1.986,0
108,0
310,4
2.426,5
492,4
7.546,0
489,6
2007.
5.536,5
2.908,9
1.387,3
9.832,7
2.534,7
2.220,9
110,8
378,2
3.030,6
553,5
8.828,8
745,8
2008.
5.946,3
3.568,7
1.388,1
10.903,1
3.022,3
2.462,0
123,6
439,6
3.945,1
607,0
10.599,6
842,8
2009.
5.351,9
3.638,6
1.352,0
10.342,5
3.155,2
2.489,4
123,9
418,5
3.951,0
526,5
10.664,5
748,0
2010.
5.640,2
3.813,0
1.409,4
10.862,6
3.169,8
2.593,1
122,7
476,6
3.770,3
707,8
10.840,3
634,2
2011.
6.032,2
4.036,4
1.288,5
11.357,1
3.336,9
2.088,2
161,4
402,8
4.330,3
589,1
10.908,7
771,1
2012.
6.037,9
4.046,6
1.375,0
11.459,5
3.323,8
2.156,4
200,6
416,1
4.394,4
679,5
11.170,8
815,7
2013.
5.918,9
4.105,2
1.350,2
11.374,3
3.278,3
2.122,7
201,1
383,9
4.424,2
526,1
10.936,7
1.046,8
Q1
1.025,6
816,3
159,1
2.001,0
661,2
463,4
18,9
38,2
839,7
69,8
2.091,2
32,3
Q2
1.145,0
926,8
336,9
2.408,7
711,8
558,3
41,8
90,9
901,2
108,3
2.412,3
54,1
Q3
1.195,5
927,4
209,3
2.332,1
631,8
462,8
20,2
115,9
945,1
162,6
2.338,4
62,9
Q4
1.244,1
967,9
223,3
2.435,3
776,4
666,5
30,0
134,3
1.136,2
226,9
2.970,2
161,1
Q1
1.048,5
902,0
154,7
2.105,2
634,6
485,7
18,0
48,4
853,6
84,8
2.125,1
53,7
Q2
1.264,8
944,2
223,8
2.432,7
707,5
548,9
34,5
102,5
921,9
127,6
2.442,9
61,6
Q3
1.277,7
925,1
180,5
2.383,3
644,9
541,6
17,6
115,3
905,9
186,9
2.412,2
57,3
Q4
1.307,7
1.041,7
281,1
2.630,5
725,9
622,7
35,3
170,0
959,7
282,2
2.795,8
136,1
Q1
1.118,2
890,7
154,3
2.163,1
697,1
350,8
21,8
39,4
995,2
69,9
2.174,1
11,4
Q2
1.296,2
1.004,9
178,8
2.479,9
709,3
424,3
39,1
50,2
1.061,0
161,5
2.445,4
35,3
Q3
1.342,3
1.034,3
232,1
2.608,7
712,3
400,5
37,0
116,9
1.091,1
84,9
2.442,8
34,3
Q4
1.390,5
1.106,5
195,5
2.692,5
712,5
533,9
43,1
155,4
1.094,6
287,5
2.826,9
144,8
Q1
1.132,0
931,4
166,9
2.230,2
702,6
367,7
34,2
32,3
1.028,2
76,7
2.241,7
28,8
Q2
1.279,5
1.021,9
243,4
2.544,9
704,3
429,3
52,4
52,0
1.048,0
151,8
2.437,8
31,4
Q3
1.359,3
1.007,0
239,7
2.605,9
697,5
397,7
36,4
109,0
1.091,2
142,4
2.474,3
42,9
Q4
1.438,7
1.086,4
170,8
2.695,8
731,7
521,0
51,8
175,4
1.138,8
305,5
2.924,2
86,7
Q1
1.110,3
930,9
159,1
2.200,2
685,5
381,5
30,1
25,5
1.035,8
87,6
2.245,9
20,5
Q2
1.327,2
1.019,2
274,2
2.620,6
697,2
420,7
58,1
58,2
1.068,2
109,7
2.412,0
32,8
Q3
1.320,1
1.035,1
187,0
2.542,2
690,2
407,4
33,3
86,0
1.059,5
143,1
2.419,5
49,4
Q4
1.369,7
1.120,0
196,0
2.685,6
707,1
516,8
48,2
173,9
1.152,7
208,4
2.807,0
91,6
Q1
1.207,3
961,3
248,2
2.416,8
697,3
387,9
38,3
31,8
1.080,3
77,5
2.313,1
21,8
Q2
1.262,3
1.050,0
308,1
2.620,4
710,0
417,4
50,5
62,7
1.091,1
123,3
2.455,0
32,4
2009.
2010.
2011.
2012.
2013.
2014.
Napomena: Administrativni podaci prikupljeni od: ministarstava financija
svih razina vlasti, fondova socijalnog osiguranja svih razina vlasti, entitetskih
javnih poduzeća za ceste i entitetskih javnih poduzeća za autoceste. Podaci na
godišnjoj razini za konsolidirane prihode/rashode uključuju lokalnu razinu vlasti
(općine i gradovi), JP Ceste svih razina vlasti FBiH, JP Putevi RS, JP Autoceste
FBiH i JP Autoputevi RS dok ih podaci za tromjesečja zbog nedostupnosti
izvornih podataka ne uključuju. Razlika između prihoda, s jedne, i rashoda s
neto nabavom nefinancijskih sredstava, s druge strane, predstavlja neto suficit/
deficit.
Напомена: Административни подаци прикупљени од: министарства финансија
свих нивоа власти, фондова социјалнoг осигурања свих нивоа власти,
ентитетских јавних предузећа за путеве и ентитетских јавних предузећа за
аутопутеве. Подаци на годишњем нивоу за консолидоване приходе/расходе
укључују локални ниво власти (општине и градови), ЈП Цесте свих нивоа власти
ФБиХ, ЈП Путеви РС, ЈП Аутоцесте ФБиХ и ЈП Аутопутеви РС, док их подаци за
квартале због недоступности изворних података не укључују. Разлика између
прихода, с једне, и расхода с нето набавком нефинасијских средстава, с друге
стране, представља нето суфицит/дефицит.
221
2014.
CBBH Bulletin 3
2003.
1.011,3
1.367,6
1.315,5
1.163,6
Neto nabavka
nefinansijskih
sredstava
Neto suficit/
deficit
Net
Acquisition of
Non-financial
Assets
Net Surplus/
Deficit
Konsolidovani
rashodi
Budžet
Federacije BiH
Federation of
BH Budget
Consolidated
Expenses
3.706,7
92,3
90,2
2004.
1.052,0
1.530,4
1.299,8
4.163,0
988,6
1.452,6
1.205,5
3.877,5
127,6
157,8
2005.
1.120,9
1.659,6
1.367,3
4.488,3
912,5
1.593,8
1.332,3
4.082,6
118,3
287,4
2006.
1.157,1
1.843,9
1.722,9
5.177,2
846,3
1.816,2
1.566,9
4.590,0
198,4
388,9
2007.
1.319,8
2.265,9
1.895,9
5.901,0
1.254,3
2.216,5
1.815,0
5.532,4
248,1
120,5
2008.
1.296,9
2.764,6
2.032,6
6.537,5
1.574,1
2.729,4
2.027,8
6.651,2
397,4
-511,1
2009.
1.205,3
2.739,7
1.788,5
6.074,6
1.357,1
2.812,4
1.865,0
6.292,4
300,7
-518,5
2010.
1.398,7
2.875,2
1.854,8
6.474,1
1.325,5
2.859,8
1.894,5
6.324,5
281,3
-131,7
2011.
1.321,6
2.924,0
1.903,6
6.571,2
1.318,7
2.990,4
1.897,4
6.449,7
338,8
-217,3
2012.
1.416,5
2.986,2
1.830,7
6.642,8
1.378,5
3.031,6
1.936,2
6.595,9
442,5
-395,5
2013.
1.457,5
3.192,9
1.711,4
6.610,3
1.344,2
3.107,9
1.826,9
6.471,9
645,6
-507,1
2009.
2010.
2011.
2012.
2013.
2014.
Q1
245,9
576,7
384,3
1.180,9
174,7
685,0
421,8
1.255,5
13,4
-88,0
Q2
346,4
684,3
447,8
1.419,5
320,7
705,1
455,5
1.422,4
26,9
-29,8
Q3
341,3
686,4
474,2
1.442,8
307,5
686,0
417,7
1.352,1
26,5
64,2
Q4
271,7
792,4
482,1
1.448,2
554,2
736,2
570,0
1.762,4
52,8
-367,0
Q1
254,9
672,3
398,3
1.250,9
226,1
688,2
412,7
1.252,4
26,8
-28,3
Q2
356,9
718,9
460,5
1.458,8
397,4
709,0
453,5
1.482,4
22,2
-45,8
Q3
368,4
711,5
483,7
1.487,6
295,4
721,2
458,2
1.398,8
30,4
58,3
Q4
418,6
772,5
457,3
1.598,6
406,6
741,5
519,6
1.617,9
51,4
-70,8
Q1
261,6
687,1
417,4
1.312,8
248,2
695,1
402,9
1.292,9
6,2
13,7
Q2
323,6
724,6
465,9
1.449,4
300,7
752,1
449,7
1.437,6
8,5
3,2
Q3
388,1
736,5
507,7
1.558,5
327,7
748,3
440,4
1.442,6
11,3
104,6
Q4
348,3
775,7
458,3
1.509,3
442,1
794,9
554,0
1.718,0
37,4
-246,1
Q1
291,7
688,2
401,5
1.320,0
255,1
742,8
412,2
1.348,7
8,1
-36,8
Q2
351,1
737,3
448,8
1.476,0
306,4
749,9
451,1
1.446,2
11,0
18,9
Q3
382,8
768,6
489,4
1.555,1
353,2
757,1
458,6
1.483,1
12,3
59,7
Q4
390,9
786,8
442,2
1.541,4
463,8
776,6
567,2
1.729,1
26,8
-214,5
Q1
276,9
706,4
386,8
1.308,9
267,4
746,0
397,6
1.349,8
3,3
-44,2
Q2
436,3
735,9
426,3
1.533,2
300,6
762,6
450,7
1.448,7
6,2
78,4
Q3
352,1
759,0
457,3
1.494,2
322,8
742,4
434,0
1.425,0
10,1
59,0
Q4
392,2
779,2
397,9
1.497,5
453,4
776,3
503,5
1.661,4
25,1
-189,0
Q1
314,5
726,2
411,0
1.387,7
268,4
768,0
404,4
1.376,7
5,0
5,9
Q2
484,4
772,6
393,7
1.577,2
308,8
788,7
440,6
1.464,7
10,3
102,2
Napomena: Administrativni podaci prikupljeni od: ministarstava finansija,
fondova socijalnog osiguranja svih nivoa vlasti u FBiH, JP Ceste svih nivoa vlasti
FBiH i JP Autoceste FBiH. Podaci na godišnjem nivou za konsolidovane prihode/
rashode uključuju lokalni nivo vlasti (opštine i gradovi), JP Ceste svih nivoa
vlasti FBiH i JP Autoceste FBiH, dok ih podaci za kvartale zbog nedostupnosti
izvornih podataka ne uključuju. Razlika između prihoda, s jedne, i rashoda s
neto nabavkom nefinansijskih sredstava, s druge strane, predstavlja neto suficit/
deficit.
222
992,1
Kantoni
Konsolidovani
prihodi
Consolidated
Revenues
3.889,1
Cantons
Kantoni
1.244,4
2014
T42: Government Finance of FBH - Government Sector Units
- KM million -
Cantons
Fondovi
Social
socijalnog
Security Funds
osiguranja
Federation
BH Budget
Budžet
Federacije BiH
T42: Vladine finansije FBiH - jedinice sektora vlade
- u milionima KM -
Fondovi
Social
socijalnog
Security Funds
osiguranja
CBBiH Bilten 3
Note: Administrative data collected from: Ministries of Finance, Social Security Funds of
all levels of governmentof FBH, Public Companies of Roads of all levels of government
of FBH and Public Company of Motorways of FBH. Annual data for consolidated
revenues/expenses include the local level of government (municipalities and towns),
Public Companies of Roads of all levels of government of FBH and Public Company
of Motorways of FBH, while quarterly data do not include them as the source data
are not available. Difference between revenues on one side and expenses with net
acquisition of non-financial assets on the other side represents net surplus/deficit.
ЦББиХ Билтен 3
2014.
1.244,4
2014.
3.889,1
1.315,5
1.163,6
3.706,7
92,3
Neto suficit/
deficit
Нето суфицит/
дефицит
Нето набавка Neto nabava
нефинансијских nefinancijskih
sredstava
средстава
Консолидовани Konsolidirani
rashodi
расходи
Fondovi
socijalnog
osiguranja
Фондови
социјалног
осигурања
992,1
Kantoni
Proračun
Federacije BiH
Буџет
Федерације
БиХ
T42: Владине финансије ФБиХ - јединице сектора владе
- у милионима KМ -
Консолидовани Konsolidirani
prihodi
приходи
1.367,6
Kantoni
Fondovi
socijalnog
osiguranja
Фондови
социјалног
осигурања
1.011,3
Кантони
Proračun
Federacije BiH
2003.
Буџет
Федерације
БиХ
T42: Vladine financije FBiH - jedinice sektora vlade
- u milijunima KM -
Кантони
CBBiH Bilten 3
90,2
2004.
1.052,0
1.530,4
1.299,8
4.163,0
988,6
1.452,6
1.205,5
3.877,5
127,6
157,8
2005.
1.120,9
1.659,6
1.367,3
4.488,3
912,5
1.593,8
1.332,3
4.082,6
118,3
287,4
2006.
1.157,1
1.843,9
1.722,9
5.177,2
846,3
1.816,2
1.566,9
4.590,0
198,4
388,9
2007.
1.319,8
2.265,9
1.895,9
5.901,0
1.254,3
2.216,5
1.815,0
5.532,4
248,1
120,5
2008.
1.296,9
2.764,6
2.032,6
6.537,5
1.574,1
2.729,4
2.027,8
6.651,2
397,4
-511,1
2009.
1.205,3
2.739,7
1.788,5
6.074,6
1.357,1
2.812,4
1.865,0
6.292,4
300,7
-518,5
2010.
1.398,7
2.875,2
1.854,8
6.474,1
1.325,5
2.859,8
1.894,5
6.324,5
281,3
-131,7
2011.
1.321,6
2.924,0
1.903,6
6.571,2
1.318,7
2.990,4
1.897,4
6.449,7
338,8
-217,3
2012.
1.416,5
2.986,2
1.830,7
6.642,8
1.378,5
3.031,6
1.936,2
6.595,9
442,5
-395,5
2013.
1.457,5
3.192,9
1.711,4
6.610,3
1.344,2
3.107,9
1.826,9
6.471,9
645,6
-507,1
2009.
2010.
2011.
2012.
2013.
2014.
Q1
245,9
576,7
384,3
1.180,9
174,7
685,0
421,8
1.255,5
13,4
-88,0
Q2
346,4
684,3
447,8
1.419,5
320,7
705,1
455,5
1.422,4
26,9
-29,8
Q3
341,3
686,4
474,2
1.442,8
307,5
686,0
417,7
1.352,1
26,5
64,2
Q4
271,7
792,4
482,1
1.448,2
554,2
736,2
570,0
1.762,4
52,8
-367,0
Q1
254,9
672,3
398,3
1.250,9
226,1
688,2
412,7
1.252,4
26,8
-28,3
Q2
356,9
718,9
460,5
1.458,8
397,4
709,0
453,5
1.482,4
22,2
-45,8
Q3
368,4
711,5
483,7
1.487,6
295,4
721,2
458,2
1.398,8
30,4
58,3
Q4
418,6
772,5
457,3
1.598,6
406,6
741,5
519,6
1.617,9
51,4
-70,8
Q1
261,6
687,1
417,4
1.312,8
248,2
695,1
402,9
1.292,9
6,2
13,7
Q2
323,6
724,6
465,9
1.449,4
300,7
752,1
449,7
1.437,6
8,5
3,2
Q3
388,1
736,5
507,7
1.558,5
327,7
748,3
440,4
1.442,6
11,3
104,6
Q4
348,3
775,7
458,3
1.509,3
442,1
794,9
554,0
1.718,0
37,4
-246,1
Q1
291,7
688,2
401,5
1.320,0
255,1
742,8
412,2
1.348,7
8,1
-36,8
Q2
351,1
737,3
448,8
1.476,0
306,4
749,9
451,1
1.446,2
11,0
18,9
Q3
382,8
768,6
489,4
1.555,1
353,2
757,1
458,6
1.483,1
12,3
59,7
Q4
390,9
786,8
442,2
1.541,4
463,8
776,6
567,2
1.729,1
26,8
-214,5
Q1
276,9
706,4
386,8
1.308,9
267,4
746,0
397,6
1.349,8
3,3
-44,2
Q2
436,3
735,9
426,3
1.533,2
300,6
762,6
450,7
1.448,7
6,2
78,4
Q3
352,1
759,0
457,3
1.494,2
322,8
742,4
434,0
1.425,0
10,1
59,0
Q4
392,2
779,2
397,9
1.497,5
453,4
776,3
503,5
1.661,4
25,1
-189,0
Q1
314,5
726,2
411,0
1.387,7
268,4
768,0
404,4
1.376,7
5,0
5,9
Q2
484,4
772,6
393,7
1.577,2
308,8
788,7
440,6
1.464,7
10,3
102,2
Napomena: Administrativni podaci prikupljeni od: ministarstava financija,
fondova socijalnog osiguranja svih razina vlasti u FBiH, JP Ceste svih razina vlasti
FBiH i JP Autoceste FBiH. Podaci na godišnjoj razini za konsolidirane prihode/
rashode uključuju lokalnu razinu vlasti (općine i gradove), JP Ceste svih razina
vlasti FBiH i JP Autoceste FBiH, dok ih podaci za tromjesečja zbog nedostupnosti
izvornih podataka ne uključuju. Razlika između prihoda, s jedne, i rashoda s
neto nabavom nefinancijskih sredstava, s druge strane, predstavlja neto suficit/
deficit.
Напомена: Административни подаци прикупљени од: министарстава финансија,
фондова социјалног осигурања свих нивоа власти у ФБиХ, ЈП Цесте свих нивоа
власти ФБиХ и ЈП Аутоцесте ФБиХ. Подаци на годишњем нивоу за консолидоване
приходе/расходе укључују локални ниво власти (општине и градови), ЈП Цесте
свих нивоа власти ФБиХ и ЈП Аутоцесте ФБиХ, док их подаци за квартале због
недоступности изворних података не укључују. Разлика између прихода, с једне,
и расхода с нето набавком нефинансијских средстава, с друге стране, представља
нето суфицит/дефицит.
223
2014.
CBBH Bulletin 3
Neto nabavka
nefinansijskih
sredstava
Revenues
Net
Acquisition of
Non-financial
Assets
896,5
74,8
86,8
1.210,7
240,4
3.706,7
92,3
1.119,3
868,9
53,5
112,5
1.342,2
381,0
3.877,5
127,6
1.129,5
1.000,9
59,1
133,6
1.498,8
260,7
4.082,6
118,3
2006.
2.799,9
1.781,5
595,8
5.177,2
1.215,2
1.123,3
64,8
208,6
1.602,2
375,9
4.590,0
198,4
2007.
3.139,6
2.077,0
684,4
5.901,0
1.395,4
1.283,9
64,1
232,8
2.094,0
462,3
5.532,4
248,1
2008.
3.295,5
2.510,6
731,4
6.537,5
1.624,0
1.464,6
68,8
274,8
2.748,6
470,4
6.651,2
397,4
2009.
2.893,0
2.467,4
714,2
6.074,6
1.609,0
1.460,9
67,8
247,6
2.618,4
288,6
6.292,4
300,7
2010.
3.102,7
2.617,2
754,2
6.474,1
1.618,7
1.518,0
65,4
294,6
2.461,3
366,4
6.324,5
281,3
2011.
3.222,4
2.650,8
698,1
6.571,2
1.663,0
1.547,5
91,1
251,4
2.513,7
382,9
6.449,7
338,8
2012.
3.172,8
2.668,8
801,1
6.642,8
1.681,9
1.573,3
99,4
258,5
2.539,0
443,6
6.595,9
442,5
2013.
3.123,6
2.706,9
779,8
6.610,3
1.700,3
1.580,7
93,8
239,9
2.520,2
337,0
6.471,9
645,6
Q1
551,3
543,5
86,1
1.180,9
322,9
297,3
11,5
26,9
549,8
47,1
1.255,5
13,4
Q2
644,3
638,4
136,8
1.419,5
364,0
311,9
24,4
36,4
620,3
65,3
1.422,4
26,9
Q3
679,3
632,7
130,8
1.442,8
294,1
298,3
12,1
81,6
607,4
58,5
1.352,1
26,5
Q4
640,3
652,5
155,4
1.448,2
429,5
391,4
18,3
76,2
764,6
82,3
1.762,4
52,8
Q1
582,4
590,6
78,0
1.250,9
305,8
299,0
10,3
35,4
547,2
54,7
1.252,4
26,8
Q2
732,4
644,9
81,5
1.458,8
355,7
327,8
21,8
71,2
617,7
88,2
1.482,4
22,2
Q3
735,5
640,2
111,9
1.487,6
309,3
311,9
8,7
64,6
596,0
108,3
1.398,8
30,4
Q4
697,2
741,5
159,8
1.598,6
364,8
374,6
22,5
96,6
624,0
135,5
1.617,9
51,4
Q1
610,8
629,4
72,6
1.312,8
339,4
297,8
11,9
23,6
572,5
47,8
1.292,9
6,2
Q2
715,9
660,1
73,4
1.449,4
345,4
341,8
24,4
27,1
617,4
81,5
1.437,6
8,5
Q3
729,0
665,2
164,2
1.558,5
342,7
313,0
26,2
73,7
623,0
63,9
1.442,6
11,3
Q4
724,9
696,1
88,3
1.509,3
346,8
383,3
25,4
101,3
661,9
199,4
1.718,0
37,4
Q1
602,3
618,1
99,6
1.320,0
339,7
310,9
19,6
24,1
601,5
53,0
1.348,7
8,1
Q2
683,4
673,8
118,8
1.476,0
340,2
347,2
30,2
32,1
611,1
85,3
1.446,2
11,0
Q3
720,6
664,9
169,6
1.555,1
337,3
316,6
20,2
85,0
633,2
90,8
1.483,1
12,3
Q4
759,6
712,0
69,7
1.541,4
366,6
376,3
26,4
87,5
650,6
221,6
1.729,1
26,8
Q1
585,9
636,6
86,4
1.308,9
342,0
318,2
19,0
16,9
600,8
53,0
1.349,8
3,3
Q2
709,7
672,8
150,8
1.533,2
350,3
342,0
29,4
42,1
609,5
75,5
1.448,7
6,2
Q3
705,1
685,2
103,8
1.494,2
342,7
317,5
18,4
53,0
616,0
77,5
1.425,0
10,1
Q4
716,4
712,3
68,7
1.497,5
359,5
394,1
23,0
98,3
650,6
135,8
1.661,4
25,1
Q1
645,3
657,7
84,6
1.387,7
349,5
317,3
20,3
22,4
618,8
48,3
1.376,7
5,0
Q2
675,3
698,3
203,5
1.577,2
354,7
340,2
33,1
32,5
631,4
72,8
1.464,7
10,3
2009.
2010.
2011.
2012.
2013.
2014.
Napomena: Administrativni podaci prikupljeni od: ministarstava finansija,
fondova socijalnog osiguranja svih nivoa vlasti u FBiH, JP Ceste svih nivoa vlasti
FBiH i JP Autoceste FBiH. Podaci na godišnjem nivou za konsolidovane prihode/
rashode uključuju lokalni nivo vlasti (opštine i gradovi), JP Ceste svih nivoa
vlasti FBiH i JP Autoceste FBiH dok ih podaci za kvartale zbog nedostupnosti
izvornih podataka ne uključuju. Razlika između prihoda, s jedne, i rashoda s
neto nabavkom nefinansijskih sredstava, s druge strane, predstavlja neto suficit/
deficit.
224
Rashodi
4.488,3
Expenses
4.163,0
544,8
Grants and
Grantovi i
Other Expenses ostali rashodi
485,1
1.554,1
Socijalna
davanja
1.456,7
2.389,4
Subvencije
2.221,2
2005.
Subsidies
2004.
Kamate
1.197,5
Interest
3.889,1
Korištenje
roba i usluga
441,3
2014
T43: Government Finance of FBH - Structure of Consolidated
Revenues and Expensess
- KM million -
Use of Goods
and Services
Compensation Kompenzacija
of Employees zaposlenih
1.343,9
Prihodi
2.103,9
Grants and
other
Revenues
Social
Doprinosi za
Contributions socijalno
2003.
Porez
Taxes
Grantovi i
ostali prihodi
T43: Vladine finansije FBiH - struktura konsolidovanih prihoda i
rashoda
- u milionima KM -
Social
Benefits
CBBiH Bilten 3
Note: Administrative data collected from: Ministries of Finance, Social Security Funds of
all levels of government of FBH, Public Companies of Roads of all levels of government
of FBH and Public Company of Motorways of FBH. Annual data for consolidated
revenues/expenses include local level of government (municipalities and towns),
Public Companies of Roads of all levels of government of FBH and Public Company of
Motorways of FBH, while quarterly data do not include them as the source data are not
available. Difference between revenues on one side and expenses with net acquisition
of non-financial assets, on the other side, represents net surplus/deficit.
ЦББиХ Билтен 3
2014.
Приход
Нето набавка Neto nabavka
нефинансијских nefinancijskih
средстава
sredstava
4.488,3
Rashodi
4.163,0
544,8
Расходи
485,1
1.554,1
Grantovi i
ostali rashodi
1.456,7
2.389,4
Грантови
и остали
расходи
2.221,2
2005.
Socijalna
davanja
2004.
Социјална
давања
1.197,5
Subvencije
3.889,1
Субвенције
441,3
Kamate
1.343,9
2014.
T43: Владине финансије ФБиХ - структура консолидованих
прихода и расходаа
- у милионима KМ -
Коришћење Korištenje
роба и услуга roba i usluga
Grantovi i
ostali prihodi
Грантови
и остали
приходи
2.103,9
Prihodi
Doprinosi za
socijalno
Доприноси
за социјално
2003.
Porez
Порез
Компензација Kompenzacija
запослених
uposlenika
T43: Vladine financije FBiH - struktura konsolidiranih prihoda i
rashoda
- u milijunima KM -
Камате
CBBiH Bilten 3
896,5
74,8
86,8
1.210,7
240,4
3.706,7
92,3
1.119,3
868,9
53,5
112,5
1.342,2
381,0
3.877,5
127,6
1.129,5
1.000,9
59,1
133,6
1.498,8
260,7
4.082,6
118,3
2006.
2.799,9
1.781,5
595,8
5.177,2
1.215,2
1.123,3
64,8
208,6
1.602,2
375,9
4.590,0
198,4
2007.
3.139,6
2.077,0
684,4
5.901,0
1.395,4
1.283,9
64,1
232,8
2.094,0
462,3
5.532,4
248,1
2008.
3.295,5
2.510,6
731,4
6.537,5
1.624,0
1.464,6
68,8
274,8
2.748,6
470,4
6.651,2
397,4
2009.
2.893,0
2.467,4
714,2
6.074,6
1.609,0
1.460,9
67,8
247,6
2.618,4
288,6
6.292,4
300,7
2010.
3.102,7
2.617,2
754,2
6.474,1
1.618,7
1.518,0
65,4
294,6
2.461,3
366,4
6.324,5
281,3
2011.
3.222,4
2.650,8
698,1
6.571,2
1.663,0
1.547,5
91,1
251,4
2.513,7
382,9
6.449,7
338,8
2012.
3.172,8
2.668,8
801,1
6.642,8
1.681,9
1.573,3
99,4
258,5
2.539,0
443,6
6.595,9
442,5
2013.
3.123,6
2.706,9
779,8
6.610,3
1.700,3
1.580,7
93,8
239,9
2.520,2
337,0
6.471,9
645,6
Q1
551,3
543,5
86,1
1.180,9
322,9
297,3
11,5
26,9
549,8
47,1
1.255,5
13,4
Q2
644,3
638,4
136,8
1.419,5
364,0
311,9
24,4
36,4
620,3
65,3
1.422,4
26,9
Q3
679,3
632,7
130,8
1.442,8
294,1
298,3
12,1
81,6
607,4
58,5
1.352,1
26,5
Q4
640,3
652,5
155,4
1.448,2
429,5
391,4
18,3
76,2
764,6
82,3
1.762,4
52,8
Q1
582,4
590,6
78,0
1.250,9
305,8
299,0
10,3
35,4
547,2
54,7
1.252,4
26,8
Q2
732,4
644,9
81,5
1.458,8
355,7
327,8
21,8
71,2
617,7
88,2
1.482,4
22,2
Q3
735,5
640,2
111,9
1.487,6
309,3
311,9
8,7
64,6
596,0
108,3
1.398,8
30,4
Q4
697,2
741,5
159,8
1.598,6
364,8
374,6
22,5
96,6
624,0
135,5
1.617,9
51,4
Q1
610,8
629,4
72,6
1.312,8
339,4
297,8
11,9
23,6
572,5
47,8
1.292,9
6,2
Q2
715,9
660,1
73,4
1.449,4
345,4
341,8
24,4
27,1
617,4
81,5
1.437,6
8,5
Q3
729,0
665,2
164,2
1.558,5
342,7
313,0
26,2
73,7
623,0
63,9
1.442,6
11,3
Q4
724,9
696,1
88,3
1.509,3
346,8
383,3
25,4
101,3
661,9
199,4
1.718,0
37,4
Q1
602,3
618,1
99,6
1.320,0
339,7
310,9
19,6
24,1
601,5
53,0
1.348,7
8,1
Q2
683,4
673,8
118,8
1.476,0
340,2
347,2
30,2
32,1
611,1
85,3
1.446,2
11,0
Q3
720,6
664,9
169,6
1.555,1
337,3
316,6
20,2
85,0
633,2
90,8
1.483,1
12,3
Q4
759,6
712,0
69,7
1.541,4
366,6
376,3
26,4
87,5
650,6
221,6
1.729,1
26,8
Q1
585,9
636,6
86,4
1.308,9
342,0
318,2
19,0
16,9
600,8
53,0
1.349,8
3,3
Q2
709,7
672,8
150,8
1.533,2
350,3
342,0
29,4
42,1
609,5
75,5
1.448,7
6,2
Q3
705,1
685,2
103,8
1.494,2
342,7
317,5
18,4
53,0
616,0
77,5
1.425,0
10,1
Q4
716,4
712,3
68,7
1.497,5
359,5
394,1
23,0
98,3
650,6
135,8
1.661,4
25,1
Q1
645,3
657,7
84,6
1.387,7
349,5
317,3
20,3
22,4
618,8
48,3
1.376,7
5,0
Q2
675,3
698,3
203,5
1.577,2
354,7
340,2
33,1
32,5
631,4
72,8
1.464,7
10,3
2009.
2010.
2011.
2012.
2013.
2014.
Napomena: Administrativni podaci prikupljeni od: ministarstava financija,
fondova socijalnog osiguranja svih razina vlasti u FBiH, JP Ceste svih razina
vlasti FBiH i JP Autoceste FBiH. Podaci na godišnjoj razini za konsolidirane
prihode/rashode uključuju lokalnu razinu vlasti (općine i gradove) , JP Ceste
svih razina vlasti FBiH i JP Autoceste FBiH, dok ih podaci za tromjesečja zbog
nedostupnosti izvornih podataka ne uključuju. Razlika između prihoda, s jedne,
i rashoda s neto nabavom nefinancijskih sredstava s druge strane, predstavlja
neto suficit/deficit.
Напомена: Административни подаци прикупљени од: министарстава финансија,
фондова социјалног осигурања свих нивоа власти у ФБиХ, ЈП Цесте свих нивоа
власти ФБиХ и ЈП Аутоцесте ФБиХ. Подаци на годишњем нивоу за консолидоване
приходе/расходе укључују локални ниво власти (општине и градови), ЈП Цесте
свих нивоа власти ФБиХ и ЈП Аутоцесте ФБиХ, док их подаци за квартале због
недоступности изворних података не укључују. Разлика између прихода, с једне,
и расхода с нето набавком нефинансијских средстава, с друге стране, представља
нето суфицит/дефицит.
225
2014.
CBBH Bulletin 3
2003.
Fondovi
socijalnog
osiguranja
Konsolidovani
rashodi
Neto nabavka
nefinansijskih
sredstava
Neto suficit/
deficit
Consolidated
Expenses
Net
Acquisition of
Non-financial
Assets
Net Surplus/
Deficit
561,9
1.853,5
904,2
596,3
1.749,7
2004.
981,2
653,0
1.853,7
922,0
653,6
2005.
1.034,0
713,5
2.078,5
912,4
720,7
2006.
1.211,3
950,2
2.525,6
1.049,1
2007.
1.419,8
1.030,3
2.919,1
1.324,0
2008.
1.547,1
1.348,9
3.264,5
1.602,6
2009.
1.349,4
1.377,9
3.080,3
1.676,0
2010.
1.422,8
1.488,1
3.234,6
2011.
1.656,4
1.573,7
3.685,6
2012.
1.666,5
1.566,5
2013.
1.604,5
1.616,9
2010.
2011.
2012.
2013.
2014.
77,7
26,1
1.743,9
75,8
34,0
1.810,8
169,4
98,3
944,1
2.187,5
212,0
126,2
1.013,1
2.458,9
433,5
26,7
1.313,9
3.003,7
329,4
-68,5
1.517,4
3.316,6
310,0
-546,3
1.676,3
1.552,0
3.410,6
241,8
-417,7
1.628,8
1.497,8
3.372,1
372,6
-59,1
3.652,6
1.647,9
1.595,1
3.534,1
307,7
-189,2
3.570,5
1.546,8
1.637,1
3.415,6
310,3
-155,4
Q1
309,4
323,9
577,7
305,4
371,8
621,7
14,2
-58,2
Q2
327,2
341,7
610,5
419,7
379,7
741,0
3,2
-133,7
Q3
332,7
339,6
621,7
376,8
385,4
711,6
9,1
-98,9
Q4
380,1
372,7
688,2
574,1
380,5
889,9
26,9
-228,7
Q1
304,8
367,0
611,2
336,6
373,2
649,2
21,4
-59,4
Q2
358,2
371,1
659,2
365,4
387,0
682,3
26,4
-49,5
Q3
357,9
336,0
637,9
413,0
388,5
745,4
9,1
-116,6
Q4
401,9
413,9
692,8
561,3
403,2
841,5
9,7
-158,4
Q1
353,3
334,2
610,0
348,9
380,9
652,4
3,2
-45,6
Q2
414,4
397,6
752,8
402,9
395,2
738,9
16,9
-3,0
Q3
422,3
389,6
785,4
365,7
390,7
729,9
9,6
45,8
Q4
466,4
448,5
865,1
511,2
327,7
789,2
73,0
2,9
Q1
360,1
359,6
669,7
338,7
376,0
664,7
15,9
-11,0
Q2
415,7
393,9
759,0
391,4
402,8
743,6
13,5
1,8
Q3
428,9
382,3
760,7
370,1
403,8
723,5
16,2
21,0
Q4
461,8
427,1
830,9
547,7
408,6
898,3
20,6
-88,0
Q1
346,7
340,1
636,9
317,6
391,9
659,6
9,0
-31,7
Q2
419,6
405,7
764,2
352,3
410,2
701,4
12,5
50,3
Q3
419,6
397,5
761,6
390,4
396,3
731,2
15,8
14,6
Q4
452,5
469,3
854,8
486,6
434,8
854,3
21,3
-20,9
Q1
454,2
352,3
761,7
336,5
404,1
695,9
10,7
55,1
Q4
402,3
413,9
744,0
405,1
413,8
746,7
18,0
-20,7
Napomena: Administrativni podaci prikupljeni od: ministarstva finansija,
fondova socijalnog osiguranja u RS, JP Putevi RS i JP Autoputevi RS. Podaci na
godišnjem nivou za konsolidovane prihode/rashode uključuju lokalni nivo vlasti
(opštine i gradovi), JP Putevi RS i JP Autoputevi RS, dok ih podaci za kvartale
zbog nedostupnosti izvornih podataka ne uključuju. Razlika između prihoda,
s jedne strane, i rashoda s neto nabavkom nefinansijskih sredstava, s druge
strane, predstavlja neto suficit/deficit.
226
Social Security
Funds
Konsolidovani
prihodi
1.001,5
2009.
2014
T44: Government Finance of RS - Government Sector Units
- KM million -
Consolidated
Revenues
Fondovi
Social Security
socijalnog
Funds
osiguranja
Budžet
Republika
Republike
Srpska Budget
Srpske
T44: Vladine finansije RS - jedinice sektora vlade
- u milionima KM -
Budžet
Republika
Republike
Srpska Budget
Srpske
CBBiH Bilten 3
Note: Administrative data collected from: Ministry of Finance, Social Security Funds
in RS, Public Company RS Roads and Public Company RS Motorways. Annual data for
consolidated revenues/expenses include local level of authorities (municipalities and
towns), Public Company RS Roads and Public Company RS Motorways, while quarterly
data do not include them as the source data are not available. Difference between
revenues on one side, and expenses with net acquisition of non-financial assets on the
other side represents net surplus/deficit.
ЦББиХ Билтен 3
2014.
2003.
1.853,5
904,2
596,3
1.749,7
2004.
981,2
653,0
1.853,7
922,0
653,6
2005.
1.034,0
713,5
2.078,5
912,4
720,7
2006.
1.211,3
950,2
2.525,6
1.049,1
2007.
1.419,8
1.030,3
2.919,1
1.324,0
2008.
1.547,1
1.348,9
3.264,5
1.602,6
2009.
1.349,4
1.377,9
3.080,3
1.676,0
2010.
1.422,8
1.488,1
3.234,6
2011.
1.656,4
1.573,7
3.685,6
2012.
1.666,5
1.566,5
2013.
1.604,5
1.616,9
2010.
2011.
2012.
2013.
2014.
Neto suficit/
deficit
Нето суфицит/
дефицит
Fondovi
socijalnog
osiguranja
Фондови
социјалног
осигурања
561,9
Нето набавка Neto nabava
нефинансијских nefinancijskih
sredstava
средстава
Budžet
Republike
Srpske
Буџет
Републике
Српске
1.001,5
2009.
2014.
T44: Владине финансије РС - јединице сектора владе
- у милионима KМ -
Консолидовани Konsolidirani
prihodi
приходи
Fondovi
Social Security
socijalnog
Funds
osiguranja
Budžet
Republika
Republike
Srpska Budget
Srpske
T44: Vladine financije RS - jedinice sektora vlade
- u milijunima KM -
Консолидовани Konsolidirani
rashodi
расходи
CBBiH Bilten 3
77,7
26,1
1.743,9
75,8
34,0
1.810,8
169,4
98,3
944,1
2.187,5
212,0
126,2
1.013,1
2.458,9
433,5
26,7
1.313,9
3.003,7
329,4
-68,5
1.517,4
3.316,6
310,0
-546,3
1.676,3
1.552,0
3.410,6
241,8
-417,7
1.628,8
1.497,8
3.372,1
372,6
-59,1
3.652,6
1.647,9
1.595,1
3.534,1
307,7
-189,2
3.570,5
1.546,8
1.637,1
3.415,6
310,3
-155,4
Q1
309,4
323,9
577,7
305,4
371,8
621,7
14,2
-58,2
Q2
327,2
341,7
610,5
419,7
379,7
741,0
3,2
-133,7
Q3
332,7
339,6
621,7
376,8
385,4
711,6
9,1
-98,9
Q4
380,1
372,7
688,2
574,1
380,5
889,9
26,9
-228,7
Q1
304,8
367,0
611,2
336,6
373,2
649,2
21,4
-59,4
Q2
358,2
371,1
659,2
365,4
387,0
682,3
26,4
-49,5
Q3
357,9
336,0
637,9
413,0
388,5
745,4
9,1
-116,6
Q4
401,9
413,9
692,8
561,3
403,2
841,5
9,7
-158,4
Q1
353,3
334,2
610,0
348,9
380,9
652,4
3,2
-45,6
Q2
414,4
397,6
752,8
402,9
395,2
738,9
16,9
-3,0
Q3
422,3
389,6
785,4
365,7
390,7
729,9
9,6
45,8
Q4
466,4
448,5
865,1
511,2
327,7
789,2
73,0
2,9
Q1
360,1
359,6
669,7
338,7
376,0
664,7
15,9
-11,0
Q2
415,7
393,9
759,0
391,4
402,8
743,6
13,5
1,8
Q3
428,9
382,3
760,7
370,1
403,8
723,5
16,2
21,0
Q4
461,8
427,1
830,9
547,7
408,6
898,3
20,6
-88,0
Q1
346,7
340,1
636,9
317,6
391,9
659,6
9,0
-31,7
Q2
419,6
405,7
764,2
352,3
410,2
701,4
12,5
50,3
Q3
419,6
397,5
761,6
390,4
396,3
731,2
15,8
14,6
Q4
452,5
469,3
854,8
486,6
434,8
854,3
21,3
-20,9
Q1
454,2
352,3
761,7
336,5
404,1
695,9
10,7
55,1
Q4
402,3
413,9
744,0
405,1
413,8
746,7
18,0
-20,7
Napomena: Administrativni podaci prikupljeni od: ministarstva financija,
fondova socijalnog osiguranja u RS, JP Putevi RS i JP Autoputevi RS. Podaci na
godišnjoj razini za konsolidirane prihode/rashode uključuju lokalnu razinu vlasti
(općine i gradove), JP Putevi RS i JP Autoputevi RS, dok ih podaci za tromjesečja
zbog nedostupnosti izvornih podataka ne uključuju. Razlika između prihoda,
s jedne, i rashoda s neto nabavom nefinancijskih sredstava, s druge strane,
predstavlja neto suficit/deficit.
Напомена: Административни подаци прикупљени од: министарства финансија,
фондова социјалног осигурања у РС, ЈП Путеви РС и ЈП Аутопутеви РС. Подаци
на годишњем нивоу за консолидоване приходе/расходе укључују локални ниво
власти (општине и градове), ЈП Путеви РС и ЈП Аутопутеви РС, док их подаци за
квартале због недоступности изворних података не укључују. Разлика између
прихода, с једне, и расхода с нето набавком нефинасијских средстава, с друге
стране, представља нето суфицит/дефицит.
227
2014.
CBBH Bulletin 3
2003.
971,5
523,1
358,8
1.853,5
428,1
Neto nabavka
nefinansijskih
sredstava
Socijalna
davanja
Social
Benefits
515,1
Net
Acquisition of
Non-financial
Assets
Subvencije
Subsidies
67,7
Rashodi
Kamate
Interest
32,5
Expenses
Korištenje
roba i usluga
496,4
210,0
1.749,7
77,7
2004.
1.031,2
532,5
290,0
1.853,7
453,2
414,7
30,9
71,9
602,4
170,9
1.743,9
75,8
2005.
1.235,9
530,2
312,4
2.078,5
449,2
444,3
37,2
82,2
671,1
126,6
1.810,8
169,4
2006.
1.434,8
736,6
354,3
2.525,6
487,9
644,9
42,3
101,8
788,4
122,2
2.187,5
212,0
2007.
1.599,2
811,2
508,8
2.919,1
578,1
707,5
46,6
131,4
907,6
87,8
2.458,9
433,5
2008.
1.768,7
1.034,3
461,5
3.264,5
780,9
734,8
54,4
163,3
1.145,9
124,4
3.003,7
329,4
2009.
1.539,3
1.145,1
395,9
3.080,3
840,6
815,3
55,5
167,6
1.261,5
176,0
3.316,6
310,0
2010.
1.616,7
1.161,3
456,6
3.234,6
830,7
853,3
56,7
176,3
1.238,4
255,2
3.410,6
241,8
2011.
1.918,8
1.351,1
415,7
3.685,6
951,0
285,5
69,3
142,3
1.739,1
184,8
3.372,1
328,1
2012.
1.895,6
1.342,3
414,7
3.652,6
937,0
346,2
100,1
146,1
1.801,5
203,2
3.534,1
307,7
2013.
1.831,8
1.362,6
376,2
3.570,5
881,3
303,6
105,7
123,2
1.855,3
146,1
3.415,6
310,3
2009.
2010.
2011.
2012.
2013.
2014.
Q1
266,5
267,3
43,8
577,7
166,6
138,8
7,1
11,1
284,4
13,6
621,7
14,2
Q2
284,4
282,0
44,1
610,5
166,8
198,0
17,4
50,4
271,9
36,6
741,0
3,2
Q3
290,2
288,1
43,4
621,7
161,4
117,4
7,9
31,8
317,9
75,2
711,6
9,1
Q4
334,3
307,7
46,2
688,2
170,2
184,9
11,6
61,4
334,8
127,0
889,9
26,9
Q1
258,5
305,9
46,8
611,2
159,8
147,2
7,4
12,7
297,4
24,6
649,2
21,4
Q2
318,9
292,5
47,8
659,2
163,3
162,9
12,8
30,8
283,8
28,7
682,3
26,4
Q3
314,9
278,0
45,0
637,9
163,0
160,9
8,6
47,9
291,1
73,9
745,4
9,1
Q4
338,0
284,8
70,0
692,8
170,7
192,7
12,8
71,2
313,3
80,8
841,5
9,7
Q1
303,5
255,5
50,9
610,0
182,4
13,5
9,5
15,5
411,9
19,5
652,4
3,2
Q2
367,8
337,8
47,2
752,8
185,9
25,8
14,5
22,3
423,0
67,4
738,9
16,9
Q3
392,3
362,3
30,8
785,4
178,7
26,2
10,4
42,8
451,5
20,3
729,9
9,6
Q4
412,0
395,4
57,7
865,1
187,0
53,1
17,6
46,5
403,1
81,8
789,2
73,0
Q1
321,9
307,6
40,3
669,7
184,4
17,6
14,2
7,6
419,8
21,2
664,7
15,9
Q2
371,0
341,3
46,6
759,0
187,4
28,9
22,2
18,8
426,4
59,9
743,6
13,5
Q3
385,6
327,1
48,0
760,7
181,8
26,1
16,1
15,0
442,9
41,6
723,5
16,2
Q4
395,5
366,3
69,1
830,9
193,9
55,4
24,9
87,1
466,8
70,2
898,3
20,6
Q1
306,7
288,5
41,7
636,9
167,2
17,2
11,1
7,0
428,2
28,9
659,6
9,0
Q2
388,9
335,5
39,9
764,2
168,4
21,5
28,4
10,2
447,7
25,2
701,4
12,5
Q3
378,2
341,0
42,3
761,6
173,8
28,1
14,6
26,6
435,6
52,4
731,2
15,8
Q4
372,7
397,6
84,6
854,8
179,4
49,5
24,3
68,6
479,0
53,7
854,3
21,3
Q1
341,8
297,8
122,2
761,7
176,5
15,8
17,7
7,1
452,8
25,9
695,9
10,7
Q2
362,7
341,7
39,6
744,0
183,6
30,8
17,3
22,3
452,2
40,5
746,7
18,0
Napomena: Administrativni podaci prikupljeni od: ministarstva finansija,
fondova socijalnog osiguranja u RS, JP Putevi RS i JP Autoputevi RS. Podaci na
godišnjem nivou za konsolidovane prihode/rashode uključuju lokalni nivo vlasti
(opštine i gradovi), JP Putevi RS i JP Autoputevi RS, dok ih podaci za kvartale
zbog nedostupnosti izvornih podataka ne uključuju. Razlika između prihoda,
s jedne strane, i rashoda s neto nabavkom nefinansijskih sredstava, s druge
strane, predstavlja neto suficit/deficit.
228
2014
T45: Government Finance of RS - Structure of Consolidated
Revenues and Expenses
- KM million -
Use of Goods
and Services
Compensation Kompenzacija
of Employees zaposlenih
Prihodi
Revenues
Grantovi i
ostali prihodi
Other
Revenues
Social
Doprinosi za
Contributions socijalno
Taxes
Porez
T45: Vladine finansije RS - struktura konsolidovanih prihoda i
rashoda
- u milionima KM -
Grants and
Grantovi i
Other Expenses ostali rashodi
CBBiH Bilten 3
Note: Administrative data collected from: Ministry of Finance, Social Security Funds
in RS, Public Company RS Roads and Public Company RS Motorways. Annual data for
consolidated revenues/expenses include local level of authorities (municipalities and
towns), Public Company RS Roads and Public Public Company RS Motorways, while
quarterly data do not include them as the source data are not available. Difference
between revenues on one side, and expensess with net acquisition of non-financial
assets on the other side represents net surplus/deficit.
ЦББиХ Билтен 3
2014.
2003.
358,8
1.853,5
428,1
2014.
496,4
Grantovi i
ostali rashodi
Грантови
и остали
расходи
515,1
210,0
1.749,7
Нето набавка Neto nabavka
нефинансијских nefinancijskih
средстава
sredstava
Socijalna
davanja
Социјална
давања
67,7
Rashodi
Subvencije
Субвенције
32,5
Расходи
Kamate
T45: Владине финансије PC - структура консолидованих
прихода и расходаа
- у милионима KМ -
Коришћење Korištenje
роба и услуга roba i usluga
Компензација Kompenzacija
запослених
uposlenika
Grantovi i
ostali prihodi
Грантови
и остали
приходи
523,1
Prihodi
Doprinosi za
socijalno
Доприноси
за социјално
971,5
Приход
Porez
Порез
T45: Vladine financije RS - struktura konsolidiranih prihoda i
rashoda
- u milijunima KM -
Камате
CBBiH Bilten 3
77,7
2004.
1.031,2
532,5
290,0
1.853,7
453,2
414,7
30,9
71,9
602,4
170,9
1.743,9
75,8
2005.
1.235,9
530,2
312,4
2.078,5
449,2
444,3
37,2
82,2
671,1
126,6
1.810,8
169,4
2006.
1.434,8
736,6
354,3
2.525,6
487,9
644,9
42,3
101,8
788,4
122,2
2.187,5
212,0
2007.
1.599,2
811,2
508,8
2.919,1
578,1
707,5
46,6
131,4
907,6
87,8
2.458,9
433,5
2008.
1.768,7
1.034,3
461,5
3.264,5
780,9
734,8
54,4
163,3
1.145,9
124,4
3.003,7
329,4
2009.
1.539,3
1.145,1
395,9
3.080,3
840,6
815,3
55,5
167,6
1.261,5
176,0
3.316,6
310,0
2010.
1.616,7
1.161,3
456,6
3.234,6
830,7
853,3
56,7
176,3
1.238,4
255,2
3.410,6
241,8
2011.
1.918,8
1.351,1
415,7
3.685,6
951,0
285,5
69,3
142,3
1.739,1
184,8
3.372,1
328,1
2012.
1.895,6
1.342,3
414,7
3.652,6
937,0
346,2
100,1
146,1
1.801,5
203,2
3.534,1
307,7
2013.
1.831,8
1.362,6
376,2
3.570,5
881,3
303,6
105,7
123,2
1.855,3
146,1
3.415,6
310,3
2009.
2010.
2011.
2012.
2013.
2014.
Q1
266,5
267,3
43,8
577,7
166,6
138,8
7,1
11,1
284,4
13,6
621,7
14,2
Q2
284,4
282,0
44,1
610,5
166,8
198,0
17,4
50,4
271,9
36,6
741,0
3,2
Q3
290,2
288,1
43,4
621,7
161,4
117,4
7,9
31,8
317,9
75,2
711,6
9,1
Q4
334,3
307,7
46,2
688,2
170,2
184,9
11,6
61,4
334,8
127,0
889,9
26,9
Q1
258,5
305,9
46,8
611,2
159,8
147,2
7,4
12,7
297,4
24,6
649,2
21,4
Q2
318,9
292,5
47,8
659,2
163,3
162,9
12,8
30,8
283,8
28,7
682,3
26,4
Q3
314,9
278,0
45,0
637,9
163,0
160,9
8,6
47,9
291,1
73,9
745,4
9,1
Q4
338,0
284,8
70,0
692,8
170,7
192,7
12,8
71,2
313,3
80,8
841,5
9,7
Q1
303,5
255,5
50,9
610,0
182,4
13,5
9,5
15,5
411,9
19,5
652,4
3,2
Q2
367,8
337,8
47,2
752,8
185,9
25,8
14,5
22,3
423,0
67,4
738,9
16,9
Q3
392,3
362,3
30,8
785,4
178,7
26,2
10,4
42,8
451,5
20,3
729,9
9,6
Q4
412,0
395,4
57,7
865,1
187,0
53,1
17,6
46,5
403,1
81,8
789,2
73,0
Q1
321,9
307,6
40,3
669,7
184,4
17,6
14,2
7,6
419,8
21,2
664,7
15,9
Q2
371,0
341,3
46,6
759,0
187,4
28,9
22,2
18,8
426,4
59,9
743,6
13,5
Q3
385,6
327,1
48,0
760,7
181,8
26,1
16,1
15,0
442,9
41,6
723,5
16,2
Q4
395,5
366,3
69,1
830,9
193,9
55,4
24,9
87,1
466,8
70,2
898,3
20,6
Q1
306,7
288,5
41,7
636,9
167,2
17,2
11,1
7,0
428,2
28,9
659,6
9,0
Q2
388,9
335,5
39,9
764,2
168,4
21,5
28,4
10,2
447,7
25,2
701,4
12,5
Q3
378,2
341,0
42,3
761,6
173,8
28,1
14,6
26,6
435,6
52,4
731,2
15,8
Q4
372,7
397,6
84,6
854,8
179,4
49,5
24,3
68,6
479,0
53,7
854,3
21,3
Q1
341,8
297,8
122,2
761,7
176,5
15,8
17,7
7,1
452,8
25,9
695,9
10,7
Q2
362,7
341,7
39,6
744,0
183,6
30,8
17,3
22,3
452,2
40,5
746,7
18,0
Napomena: Administrativni podaci prikupljeni od: ministarstva financija,
fondova socijalnog osiguranja u RS, JP Putevi RS i JP Autoputevi RS. Podaci na
godišnjoj razini za konsolidirane prihode/rashode uključuju lokalnu razinu vlasti
(općine i gradove), JP Putevi RS i JP Autoputevi RS, dok ih podaci za tromjesečja
zbog nedostupnosti izvornih podataka ne uključuju. Razlika između prihoda
,s jedne ,i rashoda s neto nabavom nefinancijskih sredstava ,s druge strane
,predstavlja neto suficit/deficit.
Напомена: Административни подаци прикупљени од: министарства финансија,
фондова социјалног осигурања у РС, ЈП Путеви РС и ЈП Аутопутеви РС. Подаци
на годишњем нивоу за консолидоване приходе/расходе укључују локални ниво
власти (општине и градове), ЈП Путеви РС и ЈП Аутопутеви РС, док их подаци за
квартале због недоступности изворних података не укључују. Разлика између
прихода ,с једне, и расхода с нето набавком нефинасијских средстава, с друге
стране, представља нето суфицит/дефицит.
229
CBBiH Bilten 3
2014.
CBBH Bulletin 3
T46: Tokovi direktnih stranih investicija u BiH klasifikovani prema zemlji
stranog ulagača
- u milionima KM -
Godina
Year
Austrija
Austria
Holandija
Netherlands
Hrvatska
Croatia
Italija
Italy
Njemačka
Germany
T46: Flows of Foreign Direct Investments in BH Classified by Country of
Foreign Investor
- KM million -
Rusija
Russia
Slovenija
Slovenia
Srbija*
Serbia*
Švicarska
Switzerland
Turska
Ostale
zemlje
Ukupno
Turkey
Other
countries
Total
2004.
167,6
24,3
108,2
30,2
62,9
n/a
72,2
6,1
8,0
11,6
314,2
805,2
2005.
158,1
29,9
81,7
26,0
23,6
n/a
110,2
39,0
21,6
16,8
45,2
552,3
2006.
235,0
41,2
182,0
41,8
37,2
n/a
115,8
38,8
55,6
47,7
69,6
864,8
2007.
292,5
29,0
160,6
23,2
16,7
332,8
132,9
1.351,1
65,8
-0,6
195,9
2.599,8
2008.
242,9
36,0
103,0
47,7
28,8
339,4
210,3
213,3
40,6
5,8
69,6
1.337,5
2009.
79,6
-16,5
125,2
3,7
-9,1
129,2
58,9
3,4
-122,2
18,0
81,8
351,9
2010.
60,0
47,7
85,1
16,6
34,3
89,1
-22,8
40,5
83,6
46,4
119,2
599,7
2011.
137,6
14,5
32,7
4,7
38,3
140,3
64,5
110,0
-5,9
31,6
130,2
698,6
2012.
132,9
1,6
98,8
12,6
32,5
150,0
-59,1
4,0
8,4
-5,3
157,7
534,2
2013.
51,1
31,8
30,9
30,2
40,3
-79,2
-21,7
62,0
43,5
30,9
197,8
417,6
Jan - Jun 2014.
41,7
9,8
25,3
12,9
-1,8
179,7
13,8
-20,7
13,9
3,8
91,3
369,6
Napomena:
Direktne strane investicije (tokovi i stanja) kompilirane su u skladu s najnovijim
metodološkim uputstvima i preporukama Međunarodnog monetarnog
fonda (MMF) i Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD). Detaljan
metodološki pristup kompilaciji i prezentiranju je predstavljen u MMF-ovom
Priručniku za platni bilans - šesto izdanje i OECD-ovom Okvirnom konceptu
definicije direktnih stranih investicija - četvrto izdanje. Razlike koje su
posljedica primjene nove metodologije u odnosu na prethodno korištenu se
ogledaju u sljedećem:
- tretiranje međukompanijskih zajmova i ostalih obaveza za finansijske
posrednike (transakcije iz ove kategorije, ostali kapital - povlačenja i otplate ove
vrste zajmova - isključene su iz direktnih investicija), dok se u platnom bilansu
sada uključuju u kategoriju Ostalih investicija)
- evidentiranje dividendi (dividende se knjiže za period u kojem su isplaćene,
a ne za period u kojem su zarađene kako je bilo po prethodnoj metodologiji)
- investicije sestrinskih preduzeća su uključene u direktne investicije u kategoriji
Ostalog kapitala, a dok se u platnom bilansu sada isključuju iz kategorije Ostalih
investicija. (Sestrinska preduzeća su preduzeća iz različitih ekonomija s istim
direktnim stranim ulagačem uglavnom iz treće ekonomije ili iz ekonomije
sestrinskog preduzeća).
U skladu s ovim metodološkim izmjenama su revidirani podaci i za period 2004
-2009.
“n/a”u ovoj djelatnosti/zemlji manje je od tri preduzeća s direktnim investicijama,
te u skladu sa statističkim standardima nismo u mogućnosti prikazati iznose
investicija.
230
2014
Note:
Foreign Direct Investments (flows and stocks) are compiled in accordance with the
most recent methodological instructions and recommendations of the International
Monetary Fund (IMF) and Organization for Economic Cooperation and Development
(OECD). Detailed methodological approach to compilation and presentation is
included in the IMF Balance of Payments Manual, sixth edition and OECD Framework
Definition of Foreign Direct Investments, fourth edition. The differences resulting from
the implementation of new methodology compared to the earlier used one are the
following:
- treatment of inter-company loans and other liabilities for financial intermediaries
(transactions within this category, other capital – withdrawals and repayments of
this kind of loans – are excluded from direct investments), while these are included in
category Other Investments in the balance of payments)
- recording of dividends (dividends are recorded for the period when paid out, not for
the period when earned as it was done according to the previous methodology)
- investments of fellow enterprises are included in direct investments, category other
capital ,while in the BoP these are now excluded from category Other Investments .
(Companies from different economies are fellow enterprises if both have the same
foreign direct investor usually from the third economy or from the fellow enterprise
economy).
According to above listed methodological changes, data for the period 2004 - 2009
have been revised .
“n/a” in this industry/country there are less then three companies with direct
investment and in accordance with statistical standards we are not able to present
invested amounts.
CBBiH Bilten 3
ЦББиХ Билтен 3
2014.
T46: Tokovi izravnih stranih ulaganja u BiH klasificirani prеma zemlji
stranog ulagača
- u milijunima KM -
Godina
Austrija
Holandija
Hrvatska
Italija
Њемачка
T46: Токови директних страних инвестиција у БиХ класификовани
према земљи страног улагача
- у милионима KМ -
Rusija
Словенија
Srbija*
Србија*
Švicarska
Turska
Ostale
zemlje
Ukupno
Турска
Остале
земље
Укупно
Холандија
Хрватска
2004.
167,6
24,3
108,2
30,2
62,9
n/a
72,2
6,1
8,0
11,6
314,2
805,2
2005.
158,1
29,9
81,7
26,0
23,6
n/a
110,2
39,0
21,6
16,8
45,2
552,3
2006.
235,0
41,2
182,0
41,8
37,2
n/a
115,8
38,8
55,6
47,7
69,6
864,8
2007.
292,5
29,0
160,6
23,2
16,7
332,8
132,9
1.351,1
65,8
-0,6
195,9
2.599,8
2008.
242,9
36,0
103,0
47,7
28,8
339,4
210,3
213,3
40,6
5,8
69,6
1.337,5
2009.
79,6
-16,5
125,2
3,7
-9,1
129,2
58,9
3,4
-122,2
18,0
81,8
351,9
2010.
60,0
47,7
85,1
16,6
34,3
89,1
-22,8
40,5
83,6
46,4
119,2
599,7
2011.
137,6
14,5
32,7
4,7
38,3
140,3
64,5
110,0
-5,9
31,6
130,2
698,6
2012.
132,9
1,6
98,8
12,6
32,5
150,0
-59,1
4,0
8,4
-5,3
157,7
534,2
2013.
51,1
31,8
30,9
30,2
40,3
-79,2
-21,7
62,0
43,5
30,9
197,8
417,6
Sij - Lip 2014.
Јан - Јун 2014.
41,7
9,8
25,3
12,9
-1,8
179,7
13,8
-20,7
13,9
3,8
91,3
369,6
Napomena:
Izravna strana ulaganja (tokovi i stanja) kompilirana su u skladu s najnovijim
metodološkim uputama i preporukama Međunarodnog monetarnog fonda
(MMF) i Organizacije za ekonomsku suradnju i razvoj (OECD). Detaljan
metodološki pristup kompilaciji i prezentiranju je predstavljen u MMF-ovom
Priručniku za platnu bilancu - šesto izdanje i OECD-ovom Okvirnom konceptu
definicije izravnih stranih ulaganja - četvrto izdanje. Razlike koje su posljedica
primjene nove u odnosu na prethodno korištenu metodologiju se ogledaju u
sljedećem:
- tretiranje međukompanijskih zajmova i ostalih obveza za financijske
posrednike (transakcije iz ove kategorije, ostali kapital - povlačenja i otplate ove
vrste zajmova - isključene su iz izravnih investicija, dok se u platnoj bilanci sada
uključuju u kategoriju Ostalih ulaganja)
- evidentiranje dividendi (dividende se knjiže za razdoblje u kojem su isplaćene,
a ne za razdoblje u kojem su zarađene kako je bilo po prethodnoj metodologiji)
- ulaganja sestrinskih poduzeća su uključena u izravna ulaganja u kategoriji
Оstalog kapitala, a dok se u platnoj bilanci sada isključuju iz kategorije
Ostalih ulaganja (Sestrinska poduzeća su poduzeća iz različitih ekonomija s
istim izravnim stranim ulagačem uglavnom iz treće ekonomije ili ekonomije
sestrinskog poduzeća).
U skladu s ovim metodologijskim izmjenama su revidirani podaci i za razdoblje
2004-2009.
“n/a “ u ovoj djelatnosti/zemlji manje je od tri poduzeća s izravnim ulaganjem,
te u skladu sa statističkim standardima nismo u mogućnosti prikazati iznose
ulaganja.
Русија
Slovenija
Аустрија
Година
Италија
Njemačka
2014.
Швајцарска
Напомена:
Директне стране инвестиције (токови и стања) компиловане су у складу с
најновијим методолошким упутствима и препорукама Међународног монетарног
фонда (ММФ) и Организације за економску сарадњу и развој (OECD). Детаљан
методолошки приступ компилацији и презентовању је представљен у ММФ-овом
Приручнику за платни биланс - шесто издање и OECD-овом Оквирном концепту
дефиниције директних страних инвестиција- четврто издање. Разлике које су
посљедица примјене нове методологије у односу на претходно коришћену се
огледају у сљедећем:
- третирање међукомпанијских зајмова и осталих обавеза за финансијске
посреднике (трансакције из ове категорије, остали капитал - повлачења и отплате
ове врсте зајмова - искључене су из директних инвестиција, док се у платном
билансу сада укључују у категорију Осталих инвестиција)
- евиденција дивиденди (дивиденде се књиже за период у којем су исплаћене, а не
за период у којем су зарађене како је било по претходној методологији)
- инвестиције сестринских предузећа су укључене у директне инвестиције
у категорији Осталог капитала, а док се у платном билансу сада искључују
из категорије Осталих инвестиција. (Сестринска предузећа су предузећа из
различитих економија с истим директним страним улагачем углавном из треће
економије или економије сестринског предузећа).
У складу с овим методолошким измјенама су ревидирани подаци и за период 2004
-2009.
“n/a” у овој дјелатности/земљи мање је од три предузећа с директним
инвестицијама, те у складу са статистичким стандардима нисмо у могућности
приказати износе инвестиција.
231
2014.
CBBH Bulletin 3
21,1
Finansijsko posredovanje, osim osiguranja i
penzijskih fondova
Poslovanje nekretninama
Financial Intermediation, except for Insurance
and Pension Funds
Real estate activities
110,2
12,8
126,7
2,7
171,4
805,2
2005.
63,9
6,3
n/a
26,5
13,9
-2,2
18,5
44,1
-0,0
12,5
176,6
7,1
185,1
552,3
2006.
120,8
5,2
n/a
58,1
49,3
35,5
12,8
65,0
29,7
10,7
283,0
24,5
170,3
864,8
2007.
109,7
15,2
315,5
5,8
0,4
132,9
16,7
120,6
15,0
1.316,8
266,8
40,5
243,8
2.599,8
2008.
24,7
14,0
215,2
19,0
93,2
36,9
21,2
173,9
113,1
164,0
222,0
27,1
213,2
1.337,5
2009.
55,0
-8,7
46,3
52,2
17,9
-127,8
14,7
161,8
19,6
-30,2
73,4
-21,7
99,3
351,9
2010.
-16,8
-4,0
33,7
-27,7
33,4
47,5
-8,4
94,0
22,7
-9,5
48,5
31,6
354,8
599,7
2011.
20,8
12,3
43,6
17,6
-7,3
-24,0
-5,5
125,3
47,7
11,1
165,4
99,6
192,1
698,6
2012.
5,3
-0,2
5,0
31,4
3,6
-30,9
6,4
145,2
54,9
5,6
130,3
3,6
173,9
534,2
Napomena:
Direktne strane investicije (tokovi i stanja) kompilirane su u skladu s najnovijim metodološkim
uputstvima i preporukama Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) i Organizacije za
ekonomsku saradnju i razvoj (OECD). Detaljan metodološki pristup kompilaciji i prezentiranju
je predstavljen u MMF-ovom Priručniku za platni bilans - šesto izdanje i OECD-ovom Okvirnom
konceptu definicije direktnih stranih investicija - četvrto izdanje. Razlike koje su posljedica
primjene nove metodologije u odnosu na prethodno korištenu se ogledaju u sljedećem:
- tretiranje međukompanijskih zajmova i ostalih obaveza za finansijske posrednike (transakcije
iz ove kategorije, ostali kapital - povlačenja i otplate ove vrste zajmova - isključene su iz
direktnih investicija), dok se u platnom bilansu sada uključuju u kategoriju Ostalih investicija)
- evidentiranje dividendi (dividende se knjiže za period u kojem su isplaćene, a ne za period u
kojem su zarađene kako je bilo po prethodnoj metodologiji)
- investicije sestrinskih preduzeća su uključene u direktne investicije u kategoriji Ostalog
kapitala, a dok se u platnom bilansu sada isključuju iz kategorije Ostalih investicija. (Sestrinska
preduzeća su preduzeća iz različitih ekonomija s istim direktnim stranim ulagačem uglavnom
iz treće ekonomije ili iz ekonomije sestrinskog preduzeća).
U skladu s ovim metodološkim izmjenama su revidirani podaci i za period 2004 -2009.
“n/a” u ovoj djelatnosti/zemlji manje je od tri preduzeća s direktnim investicijama, te u skladu
sa statističkim standardima nismo u mogućnosti prikazati iznose investicija
232
-0,0
Ukupno
Pošta i telekomunikacije
Post and telecommunications
23,4
Total
Trgovina na malo, osim trgovine motornim
vozilima i motociklima; popravak predmeta za
ličnu upotrebu i domaćinstvo
Retail Trade, except for Motor Vehicles and
Motorcycles Trade; Repair of Personal and
Household Goods
260,0
Ostale djelatnosti
Trgovina na veliko i posredovanje u trgovini,
osim trgovine motornim vozilima i
motociklima
Proizvodnja ostalih proizvoda od nemetalnih
minerala
Manufacture of other Non-metallic Mineral
Products
21,0
Wholesale Trade and Trade Mediation, except
for Motor Vehicles and Motorcycles Trade
Proizvodnja hemijskih proizvoda
Manufacture of Chemical Products
n/a
Proizvodnja motornih vozila, prikolica i
poluprikolica
Proizvodnja koksa, derivata nafte i nuklearnog
goriva
Manufacture of Coke, Oil Derivatives and
Nuclear Fuel
4,3
Manufacture of motor vehicles, trailers and
semi-trailers
Prerada drveta i proizvoda od drveta i plute,
osim namještaja; proizvodnja predmeta od
slame i pletarskih materijala
Manufacture of wood and of products of
wood and cork, except furniture/ manufacture
of articles of straw and plaiting mater
51,6
Proizvodnja baznih metala
Proizvodnja prehrambenih proizvoda i pića
Manufacture of food products and beverages
2004.
2014
T47a: Flows of Foreign Direct Investment in BH by NACE Rev 1.1
Classification of Activities
- KM million -
Manufacture of basic metals
Godina
Year
T47a: Tokovi direktnih stranih investicija u BiH prema NACE Rev 1.1
klasifikaciji djelatnosti
- u milionima KM -
Other industries
CBBiH Bilten 3
Note:
Foreign Direct Investments (flows and stocks) are compiled in accordance with the most recent
methodological instructions and recommendations of the International Monetary Fund (IMF) and
Organization for Economic Cooperation and Development (OECD). Detailed methodological approach
to compilation and presentation is included in the IMF Balance of Payments Manual, sixth edition and
OECD Framework Definition of Foreign Direct Investments, fourth edition. The differences resulting from
the implementation of new methodology compared to the earlier used one are the following:
- treatment of inter-company loans and other liabilities for financial intermediaries (transactions within
this category, other capital – withdrawals and repayments of this kind of loans – are excluded from direct
investments), while these are included in category Other Investments in the balance of payments)
- recording of dividends (dividends are recorded for the period when paid out, not for the period when
earned as it was done according to the previous methodology)
- investments of fellow enterprises are included in direct investments in other capital, while in the BoP
these are now excluded from category Other Investments . (Companies from different economies are
fellow enterprises if both have the same foreign direct investor usually from the third economy or from
the fellow enterprise economy).
According to above listed methodological changes, data for the period 2004 - 2009 have been revised.
“n/a” in this industry/country there are less then three companies with direct investment and in
accordance with statistical standards we are not able to present invested amounts.
ЦББиХ Билтен 3
2014.
26,5
n/a
58,1
2007.
109,7
15,2
315,5
2008.
24,7
14,0
215,2
2009.
55,0
-8,7
46,3
2010.
-16,8
-4,0
2011.
20,8
12,3
2012.
5,3
-0,2
5,0
126,7
44,1
-0,0
12,5
65,0
29,7
10,7
120,6
15,0
173,9
113,1
161,8
19,6
Ukupno
Укупно
Ostale djelatnosti
260,0
23,4
13,9
-2,2
18,5
49,3
35,5
12,8
5,8
0,4
132,9
16,7
19,0
93,2
36,9
21,2
52,2
17,9
-127,8
14,7
33,7
-27,7
33,4
47,5
-8,4
94,0
22,7
-9,5
48,5
31,6
354,8
599,7
43,6
17,6
-7,3
-24,0
-5,5
125,3
47,7
11,1
165,4
99,6
192,1
698,6
31,4
3,6
-30,9
6,4
145,2
54,9
5,6
130,3
3,6
173,9
534,2
Napomena:
Izravna strana ulaganja (tokovi i stanja) kompilirana su u skladu s najnovijim metodološkim
uputama i preporukama Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) i Organizacije za
ekonomsku suradnju i razvoj (OECD). Detaljan metodološki pristup kompilaciji i prezentiranju je
predstavljen u MMF-ovom Priručniku za platnu bilancu - šesto izdanje i OECD-ovom Okvirnom
konceptu definicije izravnih stranih ulaganja - četvrto izdanje. Razlike koje su posljedica
primjene nove u odnosu na prethodno korištenu metodologiju se ogledaju u sljedećem:
- tretiranje međukompanijskih zajmova i ostalih obveza za financijske posrednike (transakcije iz
ove kategorije, ostali kapital - povlačenja i otplate ove vrste zajmova - isključene su iz izravnih
ulaganja, dok se u platnoj bilanci sada uključuju u kategoriju Ostalih ulaganja)
- evidentiranje dividendi (dividende se knjiže za razdoblje u kojem su isplaćene, a ne za
razdoblje u kojem su zarađene kako je bilo po prethodnoj metodologiji)
- ulaganja sestrinskih poduzeća su uključena u izravna ulaganja u kategoriji Ostalog kapitala,
a dok se u platnoj bilanci sada isključuju iz kategorije Ostalih ulaganja. (Sestrinska poduzeća
su poduzeća iz različitih ekonomija sa istim izravnim stranim ulagačem uglavnom iz treće
ekonomije ili ekonomije sestrinskog poduzeća).
U skladu s ovim metodologijskim izmjenama su revidirani podaci i za razdoblje 2004-2009.
“n/a “ u ovoj djelatnosti/zemlji manje je od tri poduzeća s izravnim ulaganjem, te u skladu sa
statističkim standardima nismo u mogućnosti prikazati iznose ulaganja.
12,8
Остале дјелатности
Poslovanje nekretninama
-0,0
Пословање некретнинама
110,2
Financijsko posredovanje, osim osiguranja i
mirovinskih fondova
Pošta i telekomunikacije
n/a
5,2
Пошта и телекомуникације
6,3
120,8
Trgovina na malo, osim trgovine motornim
vozilima i motorkotačima; popravak predmeta
za osobnu uporabu i kućanstvo
63,9
2006.
Трговина на мало, сем трговине моторним
возилима и мотоциклима; поправак
предмета за личну употребу и домаћинство
2005.
Trgovina na veliko i posredovanje u trgovini,
osim trgovine motornim vozilima i
motorkotačima
21,1
Трговина на велико и посредовање у
трговини, сем трговине моторним возилима
и мотоциклима
21,0
Proizvodnja motornih vozila, prikolica i
poluprikolica
n/a
Производња моторних возила, приколица и
полуприколица
4,3
Proizvodnja baznih metala
51,6
2004.
2014.
T47a: Токови директних страних инвестиција у БиХ према NACE
Rev 1.1 класификацији дјелатности
- у милионима KМ -
Производња базних метала
Proizvodnja ostalih proizvoda od nemetalnih
minerala
Производња осталих производа од
неметалних минерала
Proizvodnja koksa, derivata nafte i nuklearnog
goriva
Производња кокса, деривата нафте и
нуклеарног горива
Proizvodnja kemijskih proizvoda
Prerada drveta i proizvoda od drveta i plute,
osim namještaja; proizvodnja predmeta od
slame i pletarskih materijala
Прерада дрвета и производа од дрвета
и плуте, сем намјештаја; производња
предмета од сламе и плетарских материјала
Производња хемијских производа
Proizvodnja prehrambenih proizvoda i pića
Производња прехрамбених производа и пића
Година
Godina
T47a: Tokovi izravnih stranih ulaganja u BiH prema NACE Rev 1.1
klasifikaciji djelatnosti
- u milijunima KM -
Финансијско посредовање, сем осигурања
и пензионих фондова
CBBiH Bilten 3
2,7
171,4
805,2
176,6
7,1
185,1
552,3
283,0
24,5
170,3
864,8
1.316,8
266,8
40,5
243,8
2.599,8
164,0
222,0
27,1
213,2
1.337,5
-30,2
73,4
-21,7
99,3
351,9
Напомена:
Директне стране инвестиције (токови и стања) компиловане су у складу с најновијим методолошким
упутствима и препорукама Међународног монетарног фонда (ММФ) и Организације за економску
сарадњу и развој (OECD). Детаљан методолошки приступ компилацији и презентовању је
представљен у ММФ-овом Приручнику за платни биланс - шесто издање и OECD-овом Оквирном
концепту дефиниције директних страних инвестиција- четврто издање. Разлике које су посљедица
примјене нове методологије у односу на претходно коришћену се огледају у сљедећем:
- третирање међукомпанијских зајмова и осталих обавеза за финансијске посреднике (трансакције
из ове категорије, остали капитал - повлачења и отплате ове врсте зајмова - искључене су из
директних инвестиција, док се у платном билансу сада укључују у категорију Осталих инвестиција)
- евиденција дивиденди (дивиденде се књиже за период у којем су исплаћене, а не за период у
којем су зарађене како је било по претходној методологији)
- инвестиције сестринских предузећа су укључене у директне инвестиције у категорији Oсталог
капитала, а док се у платном билансу сада искључују из категорије Осталих инвестиција.
(Сестринска предузећа су предузећа из различитих економија саистим директним страним
улагачем углавном из треће економије или економије сестринског предузећа).
У складу с овим методолошким измјенама су ревидирани подаци и за период 2004 -2009.
“n/a” у овој дјелатности/земљи мање је од три предузећа с директним инвестицијама, те у складу са
статистичким стандардима нисмо у могућности приказати износе инвестиција
233
2014.
CBBH Bulletin 3
177,5
125,3
63,8
18,6
3,6
-30,9
6,7
145,2
25,4
14,0
-18,2
8,3
-1,3
n/a
2,4
1,3
-2,7
39,3
Napomena:
Direktne strane investicije (tokovi i stanja) kompilirane su u skladu s najnovijim
metodološkim uputstvima i preporukama Međunarodnog monetarnog
fonda (MMF) i Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD). Detaljan
metodološki pristup kompilaciji i prezentiranju je predstavljen u MMF-ovom
Priručniku za platni bilans - šesto izdanje i OECD-ovom Okvirnom konceptu
definicije direktnih stranih investicija - četvrto izdanje. Razlike koje su posljedica
primjene nove metodologije u odnosu na prethodno korištenu se ogledaju u
sljedećem:
- tretiranje međukompanijskih zajmova i ostalih obaveza za finansijske
posrednike (transakcije iz ove kategorije, ostali kapital - povlačenja i otplate ove
vrste zajmova - isključene su iz direktnih investicija), dok se u platnom bilansu
sada uključuju u kategoriju Ostalih investicija)
- evidentiranje dividendi (dividende se knjiže za period u kojem su isplaćene,
a ne za period u kojem su zarađene kako je bilo po prethodnoj metodologiji)
- investicije sestrinskih preduzeća su uključene u direktne investicije u kategoriji
Ostalog kapitala, a dok se u platnom bilansu sada isključuju iz kategorije Ostalih
investicija. (Sestrinska preduzeća su preduzeća iz različitih ekonomija s istim
direktnim stranim ulagačem uglavnom iz treće ekonomije ili iz ekonomije
sestrinskog preduzeća).
U skladu s ovim metodološkim izmjenama su revidirani podaci i za period 2004
-2009.
“n/a” u ovoj djelatnosti/zemlji manje je od tri preduzeća s direktnim
investicijama, te u skladu sa statističkim standardima nismo u mogućnosti
prikazati iznose investicija.
234
Ukupno
Ostale djelatnosti
Finansijske uslužne djelatnosti, osim osiguranja
i penzijskih fondova
Financial Service Activities, except Insurance
and Pension Funding
-5,2
Poslovanje nekretninama
Telekomunikacije
-24,0
Total
1,9
Telecommunications
-7,3
Other Industries
-92,6
Trgovina na malo, osim trgovine motornim
vozilima i motociklima
-3,8
5,0
2,2
Retail Trade, except of Motor Vehicles and
Motorcycles
Jan - Jun
2014.
-0,2
Trgovina na veliko, osim trgovine motornim
vozilima i motociklima
14,6
Wholesale Trade, except of Motor Vehicles and
Motorcycles
Proizvodnja ostalih nemetalnih mineralnih
proizvoda
Manufacture of Other Non-metallic Mineral
Products
-8,0
2013.
12,2
Proizvodnja motornih vozila, prikolica i
poluprikolica
Proizvodnja hemijskih proizvoda
Manufacture of Chemicals and Chemical
Products
2012.
43,6
Manufacture of motor vehicles, trailers and
semi-trailers
Proizvodnja koksa i rafiniranih naftnih proizvoda
Manufacture of Coke and Refined Petroleum
Products
12,5
Proizvodnja baznih metala
Prerada drva i proizvoda od drva i pluta, osim
namještaja; proizvodnja predmeta od slame i
pletarskih materijala
Manufacture of Wood and Products of Wood
and Cork, except Furniture; Manufacture of
Articles of Straw and Plaiting Materials
32,2
2014
T47b: Flows of Foreign Direct Investment in BH by NACE Rev 2
Classification of Activities
- KM million -
Manufacture of basic metals
Proizvodnja prehrambenih proizvoda
Manufacture of Food Products
2011.
Godina
Year
T47b: Tokovi direktnih stranih investicija u BiH prema NACE Rev 2
klasifikaciji djelatnosti
- u milionima KM -
Real Estate Activities
CBBiH Bilten 3
78,7
190,6
698,6
130,3
1,1
271,9
534,2
141,8
33,3
248,8
417,6
52,8
5,6
50,8
369,6
10,8
165,4
-15,6
6,4
28,6
13,0
46,9
-2,5
Note:
Foreign Direct Investments (flows and stocks) are compiled in accordance with the
most recent methodological instructions and recommendations of the International
Monetary Fund (IMF) and Organization for Economic Cooperation and Development
(OECD). Detailed methodological approach to compilation and presentation is
included in the IMF Balance of Payments Manual, sixth edition and OECD Framework
Definition of Foreign Direct Investments, fourth edition. The differences resulting
from the implementation of new methodology compared to the earlier used one are
the following:
- treatment of inter-company loans and other liabilities for financial intermediaries
(transactions within this category, other capital – withdrawals and repayments of this
kind of loans – are excluded from direct investments), while these are included in
category Other Investments in the balance of payments)
- recording of dividends (dividends are recorded for the period when paid out, not
for the period when earned as it was done according to the previous methodology)
- investments of fellow enterprises are included in direct investments in other
capital, while in the BoP these are now excluded from category Other Investments
. (Companies from different economies are fellow enterprises if both have the same
foreign direct investor usually from the third economy or from the fellow enterprise
economy).
According to above listed methodological changes, data for the period 2004 - 2009
have been revised.
“n/a” in this industry/country there are less then three companies with direct
investment and in accordance with statistical standards we are not able to present
invested amounts.
ЦББиХ Билтен 3
2014.
1,9
177,5
Financijske uslužne djelatnosti, osim osiguranja
i mirovinskih fondova
Финансијске услужне дјелатности, осим
осигурања и пензионих фондова
63,8
18,6
3,6
-30,9
6,7
145,2
25,4
14,0
-18,2
8,3
-1,3
n/a
2,4
1,3
-2,7
39,3
Napomena:
Izravna strana ulaganja (tokovi i stanja) kompilirana su u skladu s najnovijim
metodološkim uputama i preporukama Međunarodnog monetarnog fonda
(MMF) i Organizacije za ekonomsku suradnju i razvoj (OECD). Detaljan
metodološki pristup kompilaciji i prezentiranju je predstavljen u MMF-ovom
Priručniku za platnu bilancu - šesto izdanje i OECD-ovom Okvirnom konceptu
definicije izravnih stranih ulaganja - četvrto izdanje. Razlike koje su posljedica
primjene nove u odnosu na prethodno korištenu metodologiju se ogledaju u
sljedećem:
- tretiranje međukompanijskih zajmova i ostalih obveza za financijske
posrednike (transakcije iz ove kategorije, ostali kapital - povlačenja i otplate ove
vrste zajmova - isključene su iz izravnih ulaganja, dok se u platnoj bilanci sada
uključuju u kategoriju Ostalih ulaganja)
- evidentiranje dividendi (dividende se knjiže za razdoblje u kojem su isplaćene,
a ne za razdoblje u kojem su zarađene kako je bilo po prethodnoj metodologiji)
- ulaganja sestrinskih poduzeća su uključena u izravna ulaganja u kategoriji
Ostalog kapitala, a dok se u platnoj bilanci sada isključuju iz kategorije
Ostalih ulaganja. (Sestrinska poduzeća su poduzeća iz različitih ekonomija sa
istim izravnim stranih ulagačem uglavnom iz treće ekonomije ili ekonomije
sestrinskog poduzeća).
U skladu s ovim metodologijskim izmjenama su revidirani podaci i za razdoblje
2004-2009.
“n/a “ u ovoj djelatnosti/zemlji manje je od tri poduzeća s izravnim ulaganjem,
te u skladu sa statističkim standardima nismo u mogućnosti prikazati iznose
ulaganja.
Ukupno
Telekomunikacije
Телекомуникације
125,3
Ostale djelatnosti
Trgovina na malo, osim trgovine motornim
vozilima i motociklima
Трговина на мало, осим трговине моторним
возилима и мотоциклима
-5,2
Poslovanje nekretninama
Trgovina na veliko, osim trgovine motornim
vozilima i motociklima
-24,0
Укупно
-92,6
Трговина на велико, осим трговине
моторним возилима и мотоциклима
-7,3
Остале дјелатности
5,0
2,2
Proizvodnja motornih vozila, prikolica i
poluprikolica
-3,8
-0,2
Производња моторних возила, приколица и
полуприколица
Sij - Lip 2014.
Јан - Јун 2014.
12,2
Proizvodnja baznih metala
14,6
43,6
T47б: Токови директних страних инвестиција у БиХ према NACE
Rev 2 класификацији дјелатности
- у милионима KМ -
Производња базних метала
-8,0
2013.
Proizvodnja ostalih nemetalnih mineralnih
proizvoda
2012.
Производња осталих производа од
неметалних минерала
Proizvodnja koksa i rafiniranih naftnih proizvoda
Производња кокса и рафинисаних нафтних
производа
12,5
Proizvodnja kemijskih proizvoda
Prerada drva i proizvoda od drva i pluta, osim
namještaja; proizvodnja predmeta od slame i
pletarskih materijala
Прерада дрвета и производа од дрвета
и плута, осим намјештаја; производња
предмета од сламе и плетарских материјала
32,2
Производња хемијских производа
Proizvodnja prehrambenih proizvoda
Производња прехрамбених производа
2011.
Godina
Година
T47b: Tokovi izravnih stranih ulaganja u BiH prema NACE Rev 2
klasifikaciji djelatnosti
- u milijunima KM -
2014.
Пословање некретнинама
CBBiH Bilten 3
78,7
190,6
698,6
130,3
1,1
271,9
534,2
141,8
33,3
248,8
417,6
52,8
5,6
50,8
369,6
10,8
165,4
-15,6
6,4
28,6
13,0
46,9
-2,5
Напомена:
Директне стране инвестиције (токови и стања) компиловане су у складу
с најновијим методолошким упутствима и препорукама Међународног
монетарног фонда (ММФ) и Организације за економску сарадњу и развој (OECD).
Детаљан методолошки приступ компилацији и презентовању је представљен
у ММФ-овом Приручнику за платни биланс - шесто издање и OECD-овом
Оквирном концепту дефиниције директних страних инвестиција- четврто
издање. Разлике које су посљедица примјене нове методологије у односу на
претходно коришћену се огледају у сљедећем:
- третирање међукомпанијских зајмова и осталих обавеза за финансијске
посреднике (трансакције из ове категорије, остали капитал - повлачења и
отплате ове врсте зајмова - искључене су из директних инвестиција, док се у
платном билансу сада укључују у категорију Осталих инвестиција)
- евиденција дивиденди (дивиденде се књиже за период у којем су исплаћене, а не
за период у којем су зарађене како је било по претходној методологији)
- инвестиције сестринских предузећа су укључене у директне инвестиције
у категорији Oсталог капитала, а док се у платном билансу сада искључују
из категорије Осталих инвестиција. (Сестринска предузећа су предузећа из
различитих економија саистим директним страним улагачем углавном из треће
економије или економије сестринског предузећа).
У складу с овим методолошким измјенама су ревидирани подаци и за период
2004 -2009.
“n/a” у овој дјелатности/земљи мање је од три предузећа с директним
инвестицијама, те у складу са статистичким стандардима нисмо у могућности
приказати износе инвестиција
235
CBBiH Bilten 3
2014.
CBBH Bulletin 3
T48: Stanje direktnih stranih investicija u BiH po komponentama
- u milionima KM -
2014
T48: Stocks of Foreign Direct Investments in BH by Components
- KM million Ostali kapital
Other capital
Godina
Vlasnički udjeli i zadržane
zarade
Zaduživanja
Ostalo
Ukupno direktna strana
ulaganja
Year
Equity and Reinvested
earnings
Borrowings
Other
Total foreign direct
investment
2003.
2.073,7
276,6
67,5
2.417,9
2004.
2.838,4
340,4
104,3
3.283,1
2005.
3.296,2
385,6
134,0
3.815,8
2006.
4.217,4
325,3
213,4
4.756,1
2007.
6.484,4
385,7
300,2
7.170,2
2008.
7.289,8
889,1
397,5
8.576,5
2009.
7.467,5
1.449,5
500,3
9.417,3
2010.
7.473,3
1.806,7
540,0
9.820,0
2011.
7.843,6
2.362,6
524,4
10.730,6
2012.
7.886,2
2.536,9
606,3
11.029,5
2013.
8.007,0
2.457,8
579,2
11.044,0
Napomena:
Direktne strane investicije (tokovi i stanja) kompilirane su u skladu s najnovijim
metodološkim uputstvima i preporukama Međunarodnog monetarnog fonda (MMF)
i Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD). Detaljan metodološki pristup
kompilaciji i prezentiranju je predstavljen u MMF-ovom Priručniku za platni bilans šesto izdanje i OECD-ovom Okvirnom konceptu definicije direktnih stranih investicija
- četvrto izdanje. Razlike koje su posljedica primjene nove metodologije u odnosu na
prethodno korištenu se ogledaju u sljedećem:
- tretiranje međukompanijskih zajmova i ostalih obaveza za finansijske posrednike
(transakcije iz ove kategorije, ostali kapital - povlačenja i otplate ove vrste zajmova
- isključene su iz direktnih investicija), dok se u platnom bilansu sada uključuju u
kategoriju Ostalih investicija)
- evidentiranje dividendi (dividende se knjiže za period u kojem su isplaćene, a ne za
period u kojem su zarađene kako je bilo po prethodnoj metodologiji)
- investicije sestrinskih preduzeća su uključene u direktne investicije u kategoriji
Ostalog kapitala, a dok se u platnom bilansu sada isključuju iz kategorije Ostalih
investicija. (Sestrinska preduzeća su preduzeća iz različitih ekonomija s istim
direktnim stranim ulagačem, uglavnom iz treće ekonomije ili iz ekonomije sestrinskog
preduzeća).
U skladu s ovim metodološkim izmjenama revidirani u podaci i za period 2004 -2009.
236
Note:
Foreign Direct Investments (flows and stocks) are compiled in accordance with the most
recent methodological instructions and recommendations of the International Monetary
Fund (IMF) and Organization for Economic Cooperation and Development (OECD).
Detailed methodological approach to compilation and presentation is included in the IMF
Balance of Payments Manual, sixth edition and OECD Framework Definition of Foreign
Direct Investments, fourth edition. The differences resulting from the implementation of
new methodology compared to the earlier used one are the following:
- treatment of inter-company loans and other liabilities for financial intermediaries
(transactions within this category, other capital-withdrawals and repayments of this kind
of loans – are excluded from direct investments), while these are included in category
Other Investments in the balance of payments)
- recording of dividends (dividends are recorded for the period when paid out, not for the
period when earned as it was done according to the previous methodology)
- investments of fellow enterprises are included in direct investments,in other capital,
while in the BoP these are now excluded from category Other Investments . (Companies
from different economies are fellow enterprises if both have the same foreign direct
investor usually from the third economy or from the fellow enterprise economy).
According to above listed methodological changes, data for the period 2004 - 2009 have
been revised .
CBBiH Bilten 3
ЦББиХ Билтен 3
2014.
T48: Stanje izravnih stranih ulaganja u BiH po komponentama
- u milijunima KM -
2014.
T48: Стање директних страних инвестиција у БиХ по компонентама
- у милионима KМ Ostali kapital
Остали капитал
Godina
Vlasnički udjeli i zadržane
zarade
Zaduživanja
Ostalo
Ukupno direktna strana
ulaganja
Година
Власничко учешће и
задржане зараде
Задуживања
Остало
Укупно директне стране
инвестиције
2003.
2.073,7
276,6
67,5
2.417,9
2004.
2.838,4
340,4
104,3
3.283,1
2005.
3.296,2
385,6
134,0
3.815,8
2006.
4.217,4
325,3
213,4
4.756,1
2007.
6.484,4
385,7
300,2
7.170,2
2008.
7.289,8
889,1
397,5
8.576,5
2009.
7.467,5
1.449,5
500,3
9.417,3
2010.
7.473,3
1.806,7
540,0
9.820,0
2011.
7.843,6
2.362,6
524,4
10.730,6
2012.
7.886,2
2.536,9
606,3
11.029,5
2013.
8.007,0
2.457,8
579,2
11.044,0
Napomena:
Strana inozemna ulaganja (tokovi i stanja) kompilirana su u skladu s najnovijim
metodologškim uputama i preporukama Međunarodnog monetarnog fonda (MMF)
i Organizacije za ekonomsku suradnju i razvoj (OECD). Detaljan metodološki pristup
kompilaciji i prezentiranju je predstavljen u MMF-ovom Priručniku za platnu bilancu
- šesto izdanje i OECD-ovom Okvirnom konceptu definicije izravnih stranih ulaganja
- četvrto izdanje. Razlike koje su posljedica primjene nove u odnosu na prethodno
korištenu metodologiju se ogledaju u sljedećem:
- tretiranje međukompanijskih zajmova i ostalih obveza za financijske posrednike
(transakcije iz ove kategorije, ostali kapital - povlačenja i otplate ove vrste zajmova isključene su iz izravnih ulaganja, dok se u platnoj bilanci sada uključuju u kategoriju
Ostalih ulaganja)
- evidentiranje dividendi (dividende se knjiže za razdoblje u kojem su isplaćene, a ne
za razdoblje u kojem su zarađene kako je bilo po prethodnoj metodologiji)
- ulaganja sestrinskih poduzeća su uključena u izravna ulaganja u kategoriji Ostalog
kapitala, a dok se u platnoj bilanci sada isključuju iz kategorije Ostalih ulaganja
(Sestrinska poduzeća su poduzeća iz različitih ekonomija s istim izravnim stranim
ulagačem, uglavnom iz treće ekonomije ili ekonomije sestrinskog poduzeća).
U skladu s ovim metodološkim izmjenama su revidirani podaci i za razdoblje 20042009.
Напомена:
Директне стране инвестиције (токови и стања) компиловане су у складу с најновијим
методолошким упутствима и препорукама Међународног монетарног фонда (ММФ) и
Организације за економску сарадњу и развој (OECD). Детаљан методолошки приступ
компилацији и презентовању је представљен у ММФ-овом Приручнику за платни
биланс - шесто издање и OECD-овом Оквирном концепту дефиниције директних
страних инвестиција - четврто издање. Разлике које су посљедица примјене нове
методологије у односу на претходно коришћену се огледају у сљедећем:
- третирање међукомпанијских зајмова и осталих обавеза за финансијске посреднике
(трансакције из ове категорије, остали капитал - повлачења и отплате ове врсте
зајмова - искључене су из директних инвестиција, док се у платном билансу сада
укључују у категорију Осталих инвестиција)
- евиденција дивиденди (дивиденде се књиже за период у којем су исплаћене, а не за
период у којем су зарађене како је било по претходној методологији)
- инвестиције сестринских предузећа су укључене у директне инвестиције у
категорији Oсталог капитала, а док се у платном билансу сада искључују из категорије
Осталих инвестиција. (Сестринска предузећа су предузећа из различитих економија
с истим директним страним улагачем углавном из треће економије или економије
сестринског предузећа).
У складу с овим методолошким измјенама су ревидирани подаци и за период 2004 -2009.
237
CBBiH Bilten 3
2014.
CBBH Bulletin 3
T49: Međunarodna investicijska pozicija (MIP)
- u milionima KM -
2014
T49: International Investment Position (IIP)
- KM million AKTIVA
Ostala aktiva
Rezervna aktiva
Loans
Trade Credits
and Advances
Other Assets
Reserve Assets
Trgovinski krediti
i avansi
Currency and
Deposits
7
8
9=10+11
+12+13
10
11
12
13
14
2005.
-5.832,9
7.737,1
114,4
75,0
39,4
15,2
0,0
3.355,2
2.850,4
5,3
368,7
130,8
4.252,3
2006.
-5.716,0
9.634,8
245,5
79,3
166,2
28,8
0,0
3.880,9
3.225,3
130,2
461,9
63,4
5.479,5
2007.
-7.641,7
12.485,7
340,6
110,5
230,1
16,3
0,0
5.402,5
4.376,8
194,3
749,8
81,7
6.726,3
2008.
-11.627,0
12.397,9
398,8
126,0
272,9
33,6
0,0
5.641,9
4.216,6
165,9
1.164,9
94,5
6.323,5
2009.
-13.730,5
12.111,1
266,1
124,0
142,1
305,5
0,0
5.299,5
3.753,6
161,3
1.277,0
107,6
6.240,0
2010.
-14.364,1
11.884,5
428,5
233,6
194,9
432,0
0,0
4.538,4
3.145,1
184,4
1.076,4
132,5
6.485,6
2011.
-15.339,8
11.645,1
417,1
250,6
166,5
415,0
0,0
4.361,6
2.967,6
88,2
1.154,1
151,7
6.451,5
2012.
-15.848,4
11.635,9
451,9
280,0
171,9
447,8
0,0
4.199,8
2.760,5
77,1
1.177,3
184,8
6.536,5
2013.
-14.958,4
12.620,5
476,3
253,0
223,3
505,3
0,0
4.542,7
3.013,7
118,8
1.181,1
229,2
7.096,1
Ukupno
Zajmovi
Financial
Derivatives
Valuta i depoziti
Portfolio
Investment
Abroad
6
Finansijski
derivativi
Debt
Instruments
5
Portfolio
investicije u
inostranstvo
Equity and
Investment Fund
Shares
4=5+6
Ukupno
Total
3=4+7+8
+9+14
Ukupna Aktiva
2=3-15
Neto MIP
1
Godina
Net IIP
Zaduženje (razni
dužnički
instrumenti)
Ostala ulaganja
Year
Vlasnički kapital i
dionice
investicijskih
fondova
Direktne investicije u
inostranstvo
ASSETS
Other Investment
Napomena:
Međunarodna investicijska pozicija za BiH kompilirana je u skladu s najnovijom
metodologijom Međunarodnog monetarnog fonda za kompilaciju statistike platnog
bilansa i međunarodne investicijske pozicije, šesto izdanje (BPM6).
238
Total
Total Assets
Direct Investment Abroad
Note:
Note: International investment position for BH is compiled in accordance with the latest
International Monetary Fund methodology for compilation of balance of payments
statistics and international investment position, sixth edition (BPM6).
CBBiH Bilten 3
ЦББиХ Билтен 3
2014.
T49: Međunarodna investicijska pozicija (MIP)
- u milionima KM -
2014.
T49: Међународна инвестициона позиција (МИП)
- у милионима KM SREDSTVA
Ostala aktiva
Devizne
rezerve
Трговински
кредити и
аванси
Остала актива
Резервна
актива
Trgovinski krediti
i avansi
Зајмови
6
7
8
9=10+11
+12+13
10
11
12
13
14
2005.
-5.832,9
7.737,1
114,4
75,0
39,4
15,2
0,0
3.355,2
2.850,4
5,3
368,7
130,8
4.252,3
2006.
-5.716,0
9.634,8
245,5
79,3
166,2
28,8
0,0
3.880,9
3.225,3
130,2
461,9
63,4
5.479,5
2007.
-7.641,7
12.485,7
340,6
110,5
230,1
16,3
0,0
5.402,5
4.376,8
194,3
749,8
81,7
6.726,3
2008.
-11.627,0
12.397,9
398,8
126,0
272,9
33,6
0,0
5.641,9
4.216,6
165,9
1.164,9
94,5
6.323,5
2009.
-13.730,5
12.111,1
266,1
124,0
142,1
305,5
0,0
5.299,5
3.753,6
161,3
1.277,0
107,6
6.240,0
2010.
-14.364,1
11.884,5
428,5
233,6
194,9
432,0
0,0
4.538,4
3.145,1
184,4
1.076,4
132,5
6.485,6
2011.
-15.339,8
11.645,1
417,1
250,6
166,5
415,0
0,0
4.361,6
2.967,6
88,2
1.154,1
151,7
6.451,5
2012.
-15.848,4
11.635,9
451,9
280,0
171,9
447,8
0,0
4.199,8
2.760,5
77,1
1.177,3
184,8
6.536,5
2013.
-14.958,4
12.620,5
476,3
253,0
223,3
505,3
0,0
4.542,7
3.013,7
118,8
1.181,1
229,2
7.096,1
Zajmovi
Валута и
депозити
Valuta i depoziti
Укупно
5
Ukupno
Финансијски
деривативи
4=5+6
Financijski
derivativi
Портфолио
инвестиције у
иностранство
Portfeljna
ulaganja
u inozemstvo
Задужење
(разни дужнички
инструменти)
Zaduženje (razni
dužnički
instrumenti)
Власнички
капитал и акције
инвестиционих
фондова
3=4+7+8
+9+14
Ukupno
Укупно
2=3-15
Neto MIP
1
Godina
Нето МИП
Vlasnički kapital i
dionice
investicijskih
fondova
Ostala ulaganja
Година
Ukupna sredstva
Izravna ulaganja u inozemstvo
АКТИВА
Укупно актива
Директне инвестиције у
иностранство
Остале инвестиције
Napomena:
Međunarodna investicijska pozicija za BiH kompilirana je u skladu s najnovijom
metodologijom Međunarodnog monetarnog fonda za kompilaciju statistike platne
bilance i međunarodne investicijske pozicije, šesto izdanje (BPM6).
Напомена:
Међународна инвестициона позиција за БиХ компилирана је у складу с најновијом
методологијом Међународног монетарног фонда за компилацију статистике платног
биланса и међународне инвестиционе позиције, шесто издање (BPM6).
239
CBBiH Bilten 3
2014.
CBBH Bulletin 3
T49: Međunarodna investicijska pozicija (MIP)
- u milionima KM -
2014
T49: International Investment Position (IIP)
- KM million PASIVA
Trgovinski krediti
i avansi
Ostala pasiva
Loans
Trade Credits
and Advances
Other Liabilities
23
24
25
2005.
13.570,0
3.846,0
3.296,2
549,8
256,7
0,0
9.467,3
1.904,1
6.670,2
691,6
201,4
2006.
15.350,8
4.911,2
4.217,5
693,7
251,5
0,0
10.188,1
2.137,2
7.048,1
769,2
233,7
2007.
20.127,4
7.380,4
6.484,5
895,9
244,2
0,0
12.502,8
2.674,5
8.740,6
823,0
264,7
2008.
24.024,9
8.817,2
7.289,8
1.527,4
331,4
0,0
14.876,3
3.338,1
10.167,0
1.101,0
270,2
2009.
25.841,6
9.512,6
7.467,5
2.045,2
751,9
0,0
15.577,1
3.227,8
10.159,9
1.564,9
624,4
2010.
26.248,6
9.963,1
7.473,3
2.489,8
699,8
0,0
15.585,7
2.619,6
10.420,5
1.968,6
577,0
2011.
26.984,9
10.840,8
7.843,6
2.997,2
642,3
0,0
15.501,9
2.136,8
10.700,9
2.093,1
571,1
2012.
27.484,4
11.120,5
7.886,2
3.234,3
579,7
0,0
15.784,1
2.053,4
11.014,1
2.178,8
537,8
2013.
27.578,9
11.189,0
8.007,0
3.182,0
417,1
0,0
15.972,8
1.934,8
11.282,1
2.230,4
525,6
Zajmovi
Valuta i depoziti
Currency and
Deposits
22
Ukupno
21=22+23
+24+25
Finansijski
derivativi
Financial
Derivatives
20
Portfolio
investicije u BiH
Portfolio
Investment in
BH
19
Zaduženje (razni
dužnički
instrumenti)
Debt
Instruments
18
Vlasnički kapital i
dionice
investicijskih
fondova
Equity and
Investment Fund
Shares
17
Ukupno
16=17+18
Ukupna Pasiva
15=16+21
Godina
Total
Ostala ulaganja
Total Liabilities
Direktne investicije u BiH
LIABILITIES
Other Investment
Napomena:
Međunarodna investicijska pozicija za BiH kompilirana je u skladu s najnovijom
metodologijom Međunarodnog monetarnog fonda za kompilaciju statistike platnog
bilansa i međunarodne investicijske pozicije, šesto izdanje (BPM6).
240
Total
Year
Direct Investment in BH
Note:
Note: International investment position for BH is compiled in accordance with the latest
International Monetary Fund methodology for compilation of balance of payments
statistics and international investment position, sixth edition (BPM6).
CBBiH Bilten 3
ЦББиХ Билтен 3
2014.
T49: Međunarodna investicijska pozicija (MIP)
- u milijunima KM -
2014.
T49: Међународна инвестициона позиција (МИП)
- у милионима KM OBVEZE
Trgovinski krediti
i avansi
Ostale obveze
Зајмови
Трговински
кредити и
аванси
Остала пасива
23
24
25
0,0
9.467,3
1.904,1
6.670,2
691,6
201,4
251,5
0,0
10.188,1
2.137,2
7.048,1
769,2
233,7
244,2
0,0
12.502,8
2.674,5
8.740,6
823,0
264,7
1.527,4
331,4
0,0
14.876,3
3.338,1
10.167,0
1.101,0
270,2
2.045,2
751,9
0,0
15.577,1
3.227,8
10.159,9
1.564,9
624,4
2.489,8
699,8
0,0
15.585,7
2.619,6
10.420,5
1.968,6
577,0
2.997,2
642,3
0,0
15.501,9
2.136,8
10.700,9
2.093,1
571,1
3.234,3
579,7
0,0
15.784,1
2.053,4
11.014,1
2.178,8
537,8
3.182,0
417,1
0,0
15.972,8
1.934,8
11.282,1
2.230,4
525,6
Zajmovi
Ukupno
Valuta i depoziti
Валута и
депозити
22
Finansijski
derivativi
21=22+23
+24+25
Portfeljna
ulaganja u BiH
Укпуно
Ostala ulaganja
Zaduženje (razni
dužnički
instrumenti)
Vlasnički kapital i
dionice
investicijskih
fondova
Ukupno
Ukupne obveze
Godina
Izravna ulaganja u BiH
ПАСИВА
Задужење
(разни
дужнички
инструменти)
Портфолио
инвестиције у
БиХ
16=17+18
17
18
19
2005.
13.570,0
3.846,0
3.296,2
549,8
256,7
2006.
15.350,8
4.911,2
4.217,5
693,7
2007.
20.127,4
7.380,4
6.484,5
895,9
2008.
24.024,9
8.817,2
7.289,8
2009.
25.841,6
9.512,6
7.467,5
2010.
26.248,6
9.963,1
7.473,3
2011.
26.984,9
10.840,8
7.843,6
2012.
27.484,4
11.120,5
7.886,2
2013.
27.578,9
11.189,0
8.007,0
Napomena:
Međunarodna investicijska pozicija za BiH kompilirana je u skladu s najnovijom
metodologijom Međunarodnog monetarnog fonda za kompilaciju statistike platne
bilance i međunarodne investicijske pozicije, šesto izdanje (BPM6).
Финансијски
деривативи
Власнички
капитал и акције
инвестиционих
фондова
15=16+21
Година
Укупно
Остале инвестиције
Укупнa пасива
Директне инвестиције у БиХ
Напомена:
Међународна инвестициона позиција за БиХ компилирана је у складу с најновијом
методологијом Међународног монетарног фонда за компилацију статистике платног
биланса и међународне инвестиционе позиције, шесто издање (BPM6).
241
CBBiH Bilten 3
2014.
CBBH Bulletin 3
T50: Nominalni i realni efektivni kurs konvertibilne
marke
2014
T50: Nominal and Real Effective Exchange Rate of Convertible Mark
EFEKTIVNI KURS KM (2010=100)
Godina
Mjesec
NEER 20*
REER 20*
EFFECTIVE EXCHANGE RATE KM (2010=100)
Year
Month
REER 20*
2005.
96,71
99,37
2006.
96,92
101,23
2007.
96,37
98,45
2008.
96,36
100,02
2009.
100,38
100,94
2010.
99,98
100,00
2011.
100,86
100,39
2012.
101,57
99,58
2013.
2013.
2014.
102,76
97,84
07.
102,75
97,28
08.
103,21
97,17
09.
103,46
97,35
10.
103,58
97,70
11.
103,68
97,87
12.
104,25
98,01
01.
104,63
98,22
02.
105,27
98,66
03.
105,80
98,80
04.
105,41
98,19
05.
105,00
97,65
06.
104,59
97,14
07.
104,74
97,22
08.
105,07
97,76
09.
105,03
97,41
Napomena:
Zbog promjene bazne godine (2010=100), u odnosu na prijašnju baznu godinu
(2005=100), za indeks potrošačkih cijena i indeks kursa KM, od 2005. godine
revidirani su i podaci NEER-a i REER-a.
Kraće metodološke napomene izračuna NEER-a i REER-a su sljedeće:
Prilikom izračuna NEER-a ponder se računa u odnosu na ukupnu trgovinu za tri
uzastopne godine (počevši od 2005, 2006. i 2007. – koristi se ponder koji se dobije
iz vrijednosti zbira ukupne trgovine od 2005 – 2007; za 2008, 2009. i 2010. godinu
vrijednost zbira ukupne trgovine od 2008 – 2010, za godine 2011, 2012. i 2013. se
računa koristeći vrijednosti 2011 – 2013, dok se za 2014. godinu i dalje, sve dok
nemamo period od tri uzastopne godine, koristi ponder koji je rezultat perioda
2011 – 2013). Također, po datoj metodologiji koristi se kurs koji izražava koliki broj
jedinica strane valute odgovara jednom KM.
Za izračun REER-a, pored NEER-a, koristi se i indeks potrošačkih cijena – CPI. CPI
je inverzno postavljen i formiran je na osnovi dvadeset trgovinskih partnera
(Austrija, Češka, Francuska, Njemačka, Mađarska, Italija, Litvanija, Holandija,
Poljska, Slovenija, Hrvatska, Kina, Velika Britanija, BJR Makedonija , Rumunija,
Ruska Federacija, SAD, Srbija i CG – od 2007. posmatra se samo Srbija, Švicarska
i Turska).
Detaljna metodološka objašnjenja za kompilaciju i izračun indeksa NEER-a i
REER-a su dostupna na web stranici CBBiH.
242
NEER 20*
Note:
Due to the change of the base year (2010 = 100), compared to the previous base
year (2005 = 100), the consumer price index and the index rate of KM, since 2005,
are revised, as well as NEER and REER data.
Shorter methodology notes for the calculation of NEER and REER are as follows:
In the calculation of NEER weight is calculated based on the total trade for three
consecutive years (starting from 2005, 2006 and 2007 – the weight is calculated
on the sum of total trade from 2005 to 2007, for 2008, 2009 and 2010, the sum of
the total trade in 2008 – 2010. and for 2011, 2012 and 2013, using the values 2011 –
2013, while for 2014 and beyond, until we have a period of three consecutive years,
the weight used is from the period 2011 to 2013). Also, by the applied methodology,
exchange rate is expressed as the number of units of foreign currency per one KM.
To calculate REER, in addition to NEER, Consumer Price Index – CPI is also used. CPI
index is set inversely and calculated on the basis of twenty trading partners (Austria,
Czech Republic, France, Germany, Hungary, Italy, Lithuania, Netherlands, Poland,
Slovenia, Croatia, China, United Kingdom, FYR Macedonia, Romania, Russian
Federation, USA, Serbia and Montenegro – since 2007. only Serbia is observed,
Switzerland and Turkey).
Detailed methodological explanations for compiling and calculating the nominal
(NEER) and real (REER) effective exchange rate are available at the CBBH website.
CBBiH Bilten 3
ЦББиХ Билтен 3
2014.
T50: Nominalni i realni efektivni tečaj konvertibilne marke
2014.
T50: Номинални и реални ефективни курс конвертибилне марке
EFEKTIVNI TEČAJ KM (2010=100)
Godina
Mjesec
NEER 20*
REER 20*
ЕФЕКТИВНИ КУРС KM (2010=100)
Година
Мјесец
NEER 20*
REER 20*
2005.
96,71
99,37
2006.
96,92
101,23
2007.
96,37
98,45
2008.
96,36
100,02
2009.
100,38
100,94
2010.
99,98
100,00
2011.
100,86
100,39
2012.
101,57
99,58
2013.
2013.
2014.
102,76
97,84
07.
102,75
97,28
08.
103,21
97,17
09.
103,46
97,35
10.
103,58
97,70
11.
103,68
97,87
12.
104,25
98,01
01.
104,63
98,22
02.
105,27
98,66
03.
105,80
98,80
04.
105,41
98,19
05.
105,00
97,65
06.
104,59
97,14
07.
104,74
97,22
08.
105,07
97,76
09.
105,03
97,41
Napomena:
Zbog promjene bazne godine (2010=100), u odnosu na prijašnju baznu godinu
(2005=100), za indeks potrošačkih cijena i indeks tečaja KM, od 2005. godine
revidirani su i podaci NEER-a i REER-a.
Kraće metodološke napomene izračuna NEER-a i REER-a su sljedeće:
Prilikom izračuna NEER-a ponder se računa u odnosu na ukupnu trgovinu za
tri uzastopne godine (počevši od 2005, 2006. i 2007. – koristi se ponder koji se
dobije iz vrijednosti zbroja ukupne trgovine od 2005 – 2007; za 2008, 2009. i
2010. godinu vrijednost zbroja ukupne trgovine od 2008 – 2010, za godine 2011,
2012. i 2013. se računa koristeći vrijednosti 2011 – 2013, dok se za 2014. godinu
i dalje, sve dok nemamo razdoblje od tri uzastopne godine, koristi ponder koji je
rezultat razdoblja 2011 – 2013). Također, po danoj metodologiji koristi se tečaj koji
izražava koliki broj jedinica strane valute odgovara jednom KM.
Za izračun REER-a, pored NEER-a koristi se i indeks potrošačkih cijena – CPI. CPI
je inverzno postavljen i formiran je na osnovi dvadeset trgovinskih partnera
(Austrija, Češka, Francuska, Njemačka, Madžarska, Italija, Litva, Nizozemska,
Poljska, Slovenija, Hrvatska, Kina, Velika Britanija, BJR Makedonija , Rumunjska,
Ruska Federacija, SAD, Srbija i CG – od 2007. promatra se samo Srbija, Švicarska
i Turska).
Detaljna metodološka objašnjenja za kompilaciju i izračun indeksa NEER-a i
REER-a su dostupna na web stranici CBBiH.
Напомена:
Због промјене базне године (2010=100), у односу на пријашњу базну годину
(2005=100), за индекс потрошачких цијена и индекс курса KM, од 2005. године
ревидирани су и подаци NEER-а и REER-а.
Краће методолошке напомене израчуна NEER-а и REER-а су сљедеће:
Приликом израчуна NEER-а пондер се рачуна у односу на укупну трговину за три
узастопне године (почевши од 2005, 2006. и 2007. – користи се пондер који се
добије из вриједности збира укупне трговине од 2005 – 2007; за 2008, 2009. и 2010.
годину вриједност збира укупне трговине од 2008 – 2010, за године 2011, 2012. и
2013. се рачуна користећи вриједности 2011 – 2013, док се за 2014. годину и даље,
све док немамо период од три узастопне године, користи пондер који је резултат
периода 2011 – 2013). Такође, по датој методологији користи се курс који изражава
колики број јединица стране валуте одговара једном KM.
За израчун REER-a, поред NEER-а користи се и индекс потрошачких цијена – CPI. CPI
је инверзно постављен и формиран је на основу двадесет трговинских партнера
(Аустрија, Чешка, Француска, Њемачка, Мађарска, Италија, Литванија, Холандија,
Пољска, Словенија, Хрватска, Кина, Велика Британија, БЈР Македонија , Румунија,
Руска Федерација, САД, Србија и ЦГ – од 2007. посматра се само Србија, Швицарска
и Турска).
Детаљна методолошка објашњења за компилацију и израчун индекса NEER-а и
REER-а су доступна на веб страници ЦББиХ.
243
CBBiH Bilten 3
244
2014.
CBBH Bulletin 3
2014
NAPOMENA:
NOTE:
- Zbog primjene Međunarodnih računovodstvenih
standarda (MRS) i Međunarodnih standarda u finansijskim
izvještajima banaka Federacije BiH i prenosa novčanih
tokova u decembarskim podacima za 2011, došlo je do
sljedećih promjena na strani aktive: smanjenja kredita za 155
miliona KM, povećanja ostale aktive za 10 miliona KM, na
strani pasive: smanjenja obaveza prema nerezidentima
u iznosu od 624 miliona KM, povećanja rezervisanja za
kreditne gubitke za 472 miliona KM i povećanja ostale
pasive za sedam miliona KM.
- Due to the application of International Accounting
Standards (IAS) and the International Financial Reporting
Standards applied in BH Federation banks and the transfer of
money flows in December 2011 data, the following changes
have occurred at the assets side: decrease of loans by KM
155 million, an increase in other assets by KM 10 million, at
the liabilities side: decrease of liabilities to non-residents
in the amount of KM624 million, an increase in loan loss
provisions by KM 472 million and other liabilities increased
by KM 7 million.
- U februaru 2011. jedna banka iz Federacije BiH izvršila
je reklasifikaciju depozita u iznosu od oko 80 miliona KM,
s depozita javnih preduzeća na depozite vlade entiteta, u
skladu s preporukama MMF-a.
- In February 2011, one bank from BH Federation reclassified
deposits in the amount of around KM 80 million, from the
deposits of public companies to the Entities’ governments
deposits, in line with the IMF recommendations.
- Po nalogu Agencije za bankarstvo FBiH, u junu 2010.
jedna banka je izvršila preknjižavanje oko 300 miliona KM
potraživanja po osnovu vrijednosnih papira od domaćih
institucionalnih sektora na potraživanja od nerezidenata.
U decembru 2010. ista banka je izvršila retroaktivno ovu
ispravku u odgovarajućim iznosima za period od augusta
2009, kada je greška nastala, do maja 2010. Navedena
ispravka se odrazila na porast strane aktive i pad ostalih
stavki neto.
- By order of the FBH Banking Agency, in June 2010, one bank
made a reclassification of about KM 300 million of claims
based on securities on domestic institutional sectors to the
claims on non-residents. In December 2010, the same bank
made this reclassification, retroactively, in the respective
amounts for the period from August 2009 when the error
occurred, until May 2010. The above reclassification was
reflected in the increase in foreign assets and decrease in
other items net.
- Jedna banka iz Federacije BiH izvršila je reklasifikaciju
finansijskih instrumenata u okviru strane aktive za
period januar - august 2010. u iznosu od oko 40 miliona
KM. Potraživanja od nerezidenata po osnovu kredita
reklasifikovana su u potraživanja od nerezidenata po
osnovu vrijednosnih papira, što se odrazilo na promjene
unutar kratkoročne i dugoročne strane aktive.
- One bank from FBH made a reclassification of financial
instruments in the foreign assets amounting to about KM
40 million for the period January - August 2010. Claims
on non-residents based on loans were reclassified in
claims on non-residents on the basis of securities, which
resulted in changes in the short- term and long- term
foreign assets.
- Po nalogu Agencije za bankarstvo Republike Srpske,
jedna banka je izvršila reklasifikaciju finansijskih
instrumenata na strani pasive za period septembar 2008. novembar 2010, tj. smanjenje oročenih i štednih depozita
nebankarskih finansijskih institucija i sektora vlade, a
povećanje kredita od navedenih sektora, respektivno, u
odgovarajućim iznosima, po mjesecima, u rasponu 50 150 miliona KM.
- By order of the Banking Agency of Republika Srpska one
bank made a reclassification of financial instruments on the
liabilities side, for the period of September 2008 - November
2010, .ie. the decrease in time and savings deposits of nonbank financial institutions and government sector, and the
increase in loans from the same sectors, respectively, in the
appropriate amounts, by months, ranging from 50 - 150
million KM.
- U skladu s novom regulativom Agencije za bankarstvo
RS-a, objavljenoj u Sl. glasniku RS br. 136/10, kojom je
propisan novi način knjigovodstvenog evidentiranja
potraživanja klasifikovanih u kategoriju E, obračuna i
knjigovodstvenog evidentiranja kamate po nekvalitetnoj
aktivi, te obračuna opštih i posebnih rezervisanja,
banke iz RS-a su u podacima za decembar 2010. izvršile
primjenu navedene regulative prenosom navedenih
pozicija iz vanbilansne evidencije u bilans. Ispravka se
odrazila na strani aktive na porast kredita u iznosu od
144 miliona KM, porast dospjelih kamata u iznosu od 36
miliona KM, a na strani pasive na porast rezervisanja za
kreditne gubitke u iznosu od 180 miliona KM u okviru
računa kapitala.
- In accordance with new regulations of the RS Banking
Agency, published in the Official Gazette of RS, no.136/10,
which has regulated a new manner of recording receivables
classified in category “E”, accounting and bookkeeping
of interest on non-performing assets and calculation of
general and special provisions, RS banks , in the data for
December 2010, implemented the mentioned regulations,
by transfering these items from off-balance records into
balance sheet. The correction was reflected on the assets
side, as increase of loans in the amount of about KM 144
million, and increase of due interest in the amount of KM 36
million, and on the liabilities side, as increase in provisions
for loan losses amounting to about KM 180 million within
the capital account.
CBBiH Bilten 3
ЦББиХ Билтен 3
2014.
2014.
NAPOMENA:
НАПОМЕНА:
- Zbog primjene Međunarodnih računovodstvenih
standarda (MRS) i Međunarodnih standarda u financijskim
izvješćima banaka Federacije BiH i prijenosa novčanih
tokova u podacima za prosinac 2011. došlo je do sljedećih
promjena na strani aktive: smanjenja kredita za 155 milijuna
KM, povećanja ostale aktive za 10 milijuna KM, na strani
pasive: smanjenja obveza prema nerezidentima u iznosu od
624 milijuna KM, povećanja rezerviranja za kreditne gubitke
za 472 milijuna KM i povećanja ostale pasive za sedam
milijuna KM.
- Због примјене Међународних рачуноводствених стандарда
(МРС) и Међународних старндарда у финансијским
извјештајима банака Федерације БиХ и преноса новчаних
токова у децембарским подацима за 2011. дошло је до
сљедећих промјена на страни активе: смањења кредита за
155 милиона KМ, повећања остале активе за 10 милиона KМ,
на страни пасиве смањења обавеза према нерезидентима
у износу од 624 милиона KМ, повећања резервисања за
кредитне губитке за 472 милиона KМ и повећања остале
пасиве за седам милиона KМ.
- U veljači 2011. jedna banka iz Federacije BiH izvršila je
reklasifikaciju depozita u iznosu od oko 80 milijuna KM, s
depozita javnih poduzeća na depozite vlade entiteta, u
skladu s preporukama MMF-a.
- У фебруару 2011. једна банка из Федерације БиХ
извршила је рекласификацију депозита у износу од око
80милиона KM, с депозита јавних предузећа на депозите
владе ентитета, у складу с препорукама ММФ-а.
- Po nalogu Agencije za bankarstvo FBiH, u lipnju 2010.
jedna banka je izvršila preknjižavanje oko 300 milijuna KM
potraživanja po osnovi vrijednosnih papira od domaćih
institucionalnih sektora na potraživanja od nerezidenata.
U prosincu 2010. ista banka je izvršila retroaktivno ovu
ispravku u odgovarajućim iznosima za razdoblje od
kolovoza 2009, kada je greška nastala, do svibnja 2010.
Navedena ispravka se odrazila na porast strane aktive i pad
ostalih stavki neto.
- По налогу Агенције за банкарство ФБиХ, у јуну 2010.
једна банка је извршила прекњижавање око 300 милиона
KМ потраживања по основу хартија од вриједности од
домаћих институционалних сектора на потраживања од
нерезидената. У децембру 2010. иста банка је извршила
ретроактивно ову исправку у одговарајућим износима
за период од августа 2009, када је грешка настала, до
маја 2010. Наведена исправка се одразила на пораст
стране активе и пад осталих ставки нето.
- Jedna banka iz Federacije BiH izvršila je reklasifikaciju
financijskih instrumenata u okviru strane aktive za razdoblje
siječanj - kolovoz 2010. u iznosu od oko 40 milijuna
KM. Potraživanja od nerezidenata po osnovi kredita
reklasificirana su u potraživanja od nerezidenata po osnovi
vrijednosnih papira, što se odrazilo na promjene unutar
kratkoročne i dugoročne strane aktive.
- Једна банка из Федерације БиХ извршила је рекласификацију
финансијских инструмената у оквиру стране активе за
период јануар - август 2010. у износу од око 40 милиона
KМ. Потраживања од нерезидената по основу кредита
рекласификована су у потраживања од нерезидената по
основу хартија од вриједности, што се одразило на промјене
унутар краткорочне и дугорочне стране активе.
- Po nalogu Agencije za bankarstvo Republike Srpske,
jedna banka je izvršila reklasifikaciju financijskih
instrumenata na strani pasive za razdoblje rujan 2008. studeni 2010. tj. smanjenje oročenih i štednih depozita
nebankarskih financijskih institucija i sektora vlade, a
povećanje kredita od navedenih sektora, respektivno, u
odgovarajućim iznosima, po mjesecima, u rasponu od 50
- 150 milijuna KM.
- По налогу Агенције за банкарство Републике Српске,
једна банка је извршила рекласификацију финансијских
инструмената на страни пасиве за период септембар
2008. - новембар 2010. тј. смањење орочених и штедних
депозита небанкарских финансијских институција и
сектора владе, а повећање кредита од истог сектора у
одговарајућим износима, по мјесецима, у распону од 50
до 150 милиона KМ.
- U skladu s novom regulativom Agencije za bankarstvo
RS, objavljenoj u Sl. glasniku RS br. 136/10, kojom je
propisan novi način knjigovodstvenog evidentiranja
potraživanja klasificiranih u kategoriju «E», obračuna i
knjigovodstvenog evidentiranja kamate po nekvalitetnoj
aktivi, te obračuna općih i posebnih rezerviranja, banke
iz RS-a su u podacima za prosinac 2010. izvršile primjenu
navedene regulative, prijenosom navedenih pozicija iz
izvanbilančne evidencije u bilancu. Ispravka se odrazila
na strani aktive na porast kredita u iznosu od oko 144
milijuna KM, porast dospjelih kamata u iznosu od oko
36 milijuna KM, a na strani pasive na porast rezerviranja
za kreditne gubitke u iznosu od oko 180 milijuna KM u
okviru računa kapitala.
- У складу с новом регулативом Агенције за банкарство
РС, објављеној у Сл. гласнику РС бр. 136/10, којом је
прописан нови начин књиговодственог евидентирања
потраживања класификованих у категорију «Е», обрачуна и
књиговодственог евидентирања камате по неквалитетној
активи, те обрачуна општих и посебних резервисања,
банке из РС-a су у подацима за децембар 2010. извршиле
примјену наведене регулативе, преносом наведених
позиција из ванбилансне евиденције у биланс. Исправка
се одразила на страни активе на пораст кредита у износу
од 144 милиона KМ, пораст доспјелих камата у износу од
36 милиона KМ, а на стрaни пасиве на пораст резервисања
за кредитне губитке у износу од 180 милиона KМ у оквиру
рачуна капитала.
245
CBBiH Bilten 2
2014.
CBBH Bulletin 2
7. DODATAK
7. APPENDIX
246
2014
CBBiH Bilten 2
ЦББиХ Билтен 2 2014.
2014.
7. DODATAK
7. ДОДАТАК
CBBiH Bilten 3
2014.
2014
SPISAK BANAKA
LIST OF COMMERCIAL BANKS
Banke koje pokriva Glavna jedinica Sarajevo
Banks covered by Main Unit Sarajevo
1. Sparkasse Bank d.d. Bosna i Hercegovina Sarajevo
2. Bosna Bank International d.d. Sarajevo
3. BOR banka d.d. Sarajevo
4. Razvojna banka Federacije BiH d.d Sarajevo
5. Investiciono – komercijalna banka d.d. Zenica
6. Moja banka d.d. Sarajevo
7. ProCredit Bank d.d. Sarajevo
8. Privredna banka d.d. Sarajevo
9. Raiffeisen Bank BH d.d. Sarajevo
10. Ziraat Bank Bosnia d.d. Sarajevo
11. NLB banka d.d. Tuzla
12. Union banka d.d. Sarajevo
13. Intesa Sanpaolo banka d.d. Sarajevo
14. Vakufska banka d.d. Sarajevo
15. Sberbank BH d.d. Sarajevo
1. Sparkasse Bank d.d. Bosna i Hercegovina Sarajevo
2. Bosna Bank International d.d. Sarajevo
3. BOR banka d.d. Sarajevo
4. Razvojna banka Federacije BiH d.d Sarajevo
5. Investiciono – komercijalna banka d.d. Zenica
6. Moja banka d.d. Sarajevo
7. ProCredit Bank d.d. Sarajevo
8. Privredna banka d.d. Sarajevo
9. Raiffeisen Bank BH d.d. Sarajevo
10. Ziraat Bank Bosnia d.d. Sarajevo
11. NLB banka d.d. Tuzla
12. Union banka d.d. Sarajevo
13. Intesa Sanpaolo banka d.d. Sarajevo
14. Vakufska banka d.d. Sarajevo
15. Sberbank BH d.d. Sarajevo
Banke koje pokriva Glavna jedinica Mostar
Banks covered by Main Unit Mostar
1. Hypo Alpe Adria Bank d.d. Mostar
2. Komercijalno – investiciona banka d.d. Velika Kladuša
3. UniCred