REPUBLIKA KOSOVA
KANCELARIJA GENERALNOG REVIZORA
Br. Dokumenta: 21.6.9-2012/13-06
UPRAVLJANJE SISTEMA KOMUNALNOG OTPADA NA
KOSOVU
Neobavezna revizija
Priština, Jun 2014
Kancelarija Generalnog Revizora (KGR) obavlja revizije regularnosti i
performanse. Generalni Revizor, Lage Olofsson, upravlja sa KGR-om i
ima oko 145 zaposlenih.
Naša je misija “ Da doprinosimo pravilnom finansijskom upravljanju u
javnoj administraciji ”. Mi ćemo izvršiti kvalitetne revizije u skladu sa
međunarodno priznatim standardima revizije na javnom sektoru i
najboljim evropskim praksama. Mi ćemo izgraditi poverenje u pravilnom
trošenju javnog novca. Mi ćemo odigrati aktivnu ulogu na obezbeđenju
interesa poreskih obveznika i ostalih interesnih stranaka na povećanju
javne odgovornosti.
Izveštaji proizvedeni od strane KGR na direktan način promovišu
pružanje odgovornosti pošto one pružaju osnovu za držanje odgovornim
menadžere.
Revizije Performanse su izvršavaju sa ciljem procene da li programi
vlade se upravljaju prikladno, efektivno i/ili efikasno u odnosu na
troškove, i da li sistemi za procenu i izveštavanje njihove efikasnosti su
uspostavljeni.
Generalni Revizor je odlučio za mišljenje revizije o evaluaciji aktuelnog
sistema upravljanja otpada na Kosovu, na osnovu savetovanja sa
Pomoćnikom Generalnog Revizora Artan Venhari, koji je nadgledao
reviziju.
Izveštaj i izdato mišljenje su rezultat revizije sprovođene pod
upravljanjem Direktora Revizije, Myrvete Gashi podržan od, Samir
Zymberi (Vođa Tima), i Yljber Sadiku.
KANCELARIJA GENERALNOG REVIZORA–Adresa: Musine Kokollari, Br. 16, Priština 10000, Kosovo
Tel.: +381(0) 38 25 35 /121/262-FAX: +381(0) 38 2535 122 /219
http://oag-rks.org/
TABELA SADRŢAJA
Opšti saţetak .......................................................................................................................... i
1
Uvod ................................................................................................................................1
2
Dizajn sistema upravljanja otpada..............................................................................3
3
Nalazi ..............................................................................................................................4
3.1
3.2
3.3
Usluge koje se pruţaju od strane RKO .......................................................................... 4
3.1.1
Pokrivanje teritorije sa uslugama čišćenja .............................................................. 4
3.1.2
Kvalitet usluga ........................................................................................................... 6
3.1.3
Finansijsko stanje RKO.............................................................................................. 7
Lokalni nivo - Opštine ..................................................................................................... 8
3.2.1
Opštinsko organizovanje .......................................................................................... 8
3.2.2
Opštinski Inspektorati ............................................................................................... 9
3.2.3
Klasifikacija otpada.................................................................................................... 9
Centralni nivo - MSPP ................................................................................................... 10
3.3.1
Pravna Infrastruktura .............................................................................................. 10
3.3.2
Centralni Inspektorat............................................................................................... 11
3.3.3
Kosovska Agencija za Zaštitu Sredine .................................................................. 11
4
Zaključci ........................................................................................................................12
5
Preporuke .....................................................................................................................13
KANCELARIJA GENERALNOG REVIZORA
Lista skraćenica
AU
Administrativno Uputstvo
DZS
Departman za Zaštitu Sredine
KAZS
Kosovska Agencija za Zaštitu Sredine
KGR
Kancelarija Glavnog Revizora
MALS
Ministarstvo Administracije Lokalne Samouprave
MSPP
Ministarstvo Sredine i Prostornog Planiranja
RKO
Regionalna Kompanija za Otpad
KANCELARIJA GENERALNOG REVIZORA
Opšti saţetak
Ova revizija performanse je imala za cilj pregled upravljanja sistema komunalnog otpada
na Kosovu. Revizija je fokusirana na upravljanje otpadaka od strane Ministarstva Sredine
i Prostornog Planiranja, Opština i Regionalnih Kompanija za Otpad.
Kosovo ima ozbiljan problem sa upravljanjem komunalnim otpadom. Otpad se ne
sakuplja od strane Regionalnih Kompanija za Otpad. Samo 50% stanovništva zemlje
primaju usluge čišćenja, od kojih 90% ţive u urbanim područjima i 10% u ruralnim
područjima. I tamo gde se sakuplja otpad pruţene usluge nisu na zahtevanom nivou.
Ovo je rezultiralo otpadnim deponijama na javnim mestima i teškim situacijama ţivotne
sredine u zemlji.
Regionalne Kompanije za Otpad u celini su u lošoj finansijskoj situaciji i radile su
zastarelom opremom za sakupljanje otpada. Kao posledica toga pruţene su usluge lošeg
kvaliteta.
Opštine su slabo organizirane za sprovođenje aranţmana sa nejasnoćama unutar
odeljenja o odgovornostima u oblasti otpada. Efektivan nadzor ovog područja nije
uspostavljena zbog nedostatka planova upravljanja o opštinskom otpatku na nekim
područjima i zbog slabih nivoa inspekcija.
Ministarstvo Sredine i Prostornog Planiranja kao ključni autoritet u zemlji za nadgledanje
ţivotne sredine nije bila aktivna u sektoru komunalnog otpada. Preduzete inspekcije od
MSPP nisu pokrile celu zemlju i nisu bile dovoljne za obezbeđenje sprovođenja planova
za upravljanje opštinskog otpatka tamo gde ti planovi postoje. Bilo je zakašnjenja u izradi
nacionalnih strategija i planova: oni su najzad uvođeni u 2013 godini.
Komunikacija između centralnog i lokalnog nivoa nije dobra i nedostaju aktivnosti
koordinacije za pravilnu primenu zakona o otpacima, i sveobuhvatna Administrativna
Uputstva o opštinskom otpatku nisu još izrađene. Na taj način, Ministarstvo Sredine i
Prostornog Planiranja i Opštine nisu prikladno adresirale problem otpadana na Kosovu.
Opšti sistemi upravljanja otpadom i sistemi odlaganja nisu prikladno nadgledani.
Potrebna je ponovna procena sistema upravljanja otpacima.
KANCELARIJA GENERALNOG REVIZORA
i
1. Preporučujemo da Opštine rade sa RKO na:

Promovisanju usluga prikupljanja da bi rezultiralo proširenjem njihovih
aktivnosti i istovremeno da se fokusiraju na efektivnije prikupljanje prihoda,
kako bi stvarali sredstva za podršku ulaganja na operativna poboljšanja.
2. Mi preporučujemo Opštinama da:

Unaprede opštinsku organizaciju za prikupljanje otpada uz razjašnjenje
odgovornosti unutar opštine i obezbeđujući da lokalne inspekcije sprovode
strog program rada radi stvaranja čiste ţivotne sredine; i

Ubrzaju kompletiranje pravne infrastrukture o opštinskom otpatku kroz
pruţanje lokalnih standarda i pravila. To na primer treba da obezbedi
adekvatne lokacije za kontejnere i da stimulišu izdvajanja otpada i njenu
klasifikaciju.
3. Mi preporučujemo MSPP da preduzme sledeće akcije:

Uvođenje efektivnijih mehanizama za razjašnjenje zahteva nacionalnih
politika i opšte nacionalne strategije o upravljanju otpacima;

Nacionalna strategija treba da se kontinuirano aţurira za fokusiranje na
smanjenje količine otpada kao i njihovo prikupljanje (pogledaj Dokaz 1);

Ponovno aktiviranje potpun program centralne inspekcije radi identifikacije
slabosti na lokalnom nivou i obezbeđenja da su preduzete akcije za njihovo
adresiranje; i

Sprovođenje efektivnog nadzora ţivotne sredine i izveštavanja koja pruţa
jasne, sveobuhvatne, kvantitativne i kvalitativne informacije u vezi sa
pitanjem upravljanja otpacima na Kosovu.
Ministarstvo Sredine i Prostornog Planiranja, Opštine i Menadţment dotičnih
Regionalnih Kompanija za Otpatke su saglasni sa našim nalazima i zaključcima i
obavezali su se da će se zalagati za adresiranje datih preporuka.
ii
KANCELARIJA GENERALNOG REVIZORA
1
Uvod
Čista ţivotna sredina je vaţno pitanje za sve zemlje, utiče na zdravlje stanovništva, i
značajno se utiče od kvaliteta pruţenih usluga prikupljanja otpada.
Sadašnji sistem upravljanja i sakupljanja otpada na Kosovu je slab. Svakodnevno građani
se izlaţu otpadu i ova situacija je ozbiljna; potencijalno prete njihovom zdravlju; i vodi ka
oštećenju ţivotne sredine. Nisu preduzete efektivne mere za rešavanje ove situacije, kroz
sveobuhvatne usluge prikupljanja otpada, uz inkorporisanje klasifikacije, obrade i
reciklaţe otpadaka.
Sadašnji podaci o pitanjima ţivotne sredine na Kosovu je kao u nastavku:
Slika 1. Mapa nelegalnih deponija.
Kosovska Agencija za
Zaštitu Sredine (KAZS)
je tokom 2013 godine,
identifikovala
ilegalne
deponije na teritoriji
Kosova. Identifikacija je
izvršena u 34 Opština,
isključujući Leposavić,
Zubin Potok i Zvečan.
Identifikovano je ukupno
400 ilegalnih deponija
oko
sa
ukupnom
površinom od 301.18 ha.
Lipljan je opština koja
ima najveću površinu
ilegalnih deponija, dok
Opština
Gnjilane
i
Mamuša imaju najmanju
površinu sa ilegalnim
deponijama otpada.1
Mapa iz izvestaja
KAZS
1
Izveštaj o Otpadu i Hemikalijama , 2013 – KEPA jedna agencija MSPP
KANCELARIJA GENERALNOG REVIZORA
1
U poslednjoj deceniji je pridodata mala vaţnost mehanizmima koji su na raspolaganju za
rešavanje problema otpada. Stoga mi smo izvršili četiri (4) regiona (opština) i dotičnih
Regionalnih Kompanija za Otpatke (RKO) koja deluju na ovim područjima2. Ove revizije
su fokusirane u procesu prikupljanja i prevoza komunalnog otpada (domaćinstva) do
njihovog odstranjivanja. Takođe smo ocenili odgovornosti u organizaciji opština u
upravljanju otpacima.
Zalaganja za sprovođenja datih preporuka datih za RKO i dotične opštine za četiri (4)
pojedinačnih izveštaja su rezimirana u nastavku.
Opštine pod revizijom, osim Gjakova, nisu imali plan delovanja za sprovođenje
preporuka, dok su RKO izradila planove delovanja uz zalaganje za sprovođenje
preporuka, kao što su:

Proširenje usluga na celoj teritoriji opštine;

Unapređenje kvalitetnih usluga; i

Odgovarajuće organizacije, uredbe i povećanje nivoa nadgledanja.
Zbog slabe finansijske situacije RKO i malog interesovanja na opštinskom nivou, mi smo
skeptični da zalaganja RKO će se uspešno sprovoditi.
Zbog slabosti u upravljanju komunalnim otpadom, proširili smo pregled na centralnom
nivou - Ministarstvo Sredine i Prostornog Planiranja (MSPP), kao kompetentno
nacionalno telo za upravljanje otpadom. Ovo proširenje delokruga je nameravano u cilju
identifikovanja razloga za postojanje slabosti u ukupnom upravljanju otpacima, sa ciljem
pruţanja prikladnih preporuka za poboljšanje stanja ţivotne sredine.
Ova revizija pruţa odgovor na ključno pitanje: Da li sistemi upravljanja i nadzora
funkcionišu prikladno?
U nastavku ćemo prikazati kako funkcioniše sistem nadzora. Mi smo obavili intervjue sa
odgovornim zvaničnicima u MSPP, pregledali smo rad centralnog Inspektorata Kosovske
Agencija za Zaštitu Sredine i Odeljenja za Zaštitu Sredine (OZS). Takođe smo koristili
podatke iz pojedinačnih revizija sprovedenih ranije u sva četiri regiona.
2
RKO Pastrimi, Priština. RKO Ambienti, Peć. RKO Çabrati, Đakovica i RKO Ekoregjioni, Prizren.
2
KANCELARIJA GENERALNOG REVIZORA
2
Dizajn sistema upravljanja otpada
Sistem upravljanja otpadom uglavnom se zasniva na Zakon 04L-060 o Otpadu i Zakona
03L-025 o Zaštiti Ţivotne Sredine. Ovi zakoni su takođe pruţili osnove za kriterije
korišćenih za procenu performanse i funkcionisanja ovog sistema.
Odgovornost za administraciju i upravljanje komunalnim otpadom je podeljena između
MSPP, Opština i RKO. Ministarstvo predstavlja centralni nivo dok lokalni nivo
predstavlja svaka opština za svoju teritoriju, dok RKO obavlja prikupljanje otpada.
Dijagram u nastavku prikazuje odgovornosti i obaveze svakog aktera kod administriranja
i upravljanja otpadaka:
MSSP– Izrađuje zakonodavstvo, određuje opšte politike ţivotne sredine, nadgleda i obavlja njihovu
inspekciju, i u tom cilju je osnovala tri glavna mehanizama:
DUO izrađuje politike,
norme i standarde
ţivotne sredine i stvara
pravnu i regulativnu
infrastrukturu na
području otpadaka
Centralna
inspekcija
MSSP između ostalog overava i
kontroliše primenu planova za
upravljanje
otpacima,
delovanja i aktivnostima na
prikupljanju, gomilanju, prevoz
i obradu otpadaka.
AZSK
nadgleda i u kontinuitetu
informiše Vladu i javnost u vezi
sa stanjem životne sredine i
uticajima na nju. Lokalni i
centralni Autoriteti koji upravljaju
otpacima treba da izveštavaju
redovno pri AZSK.
MSPP priprema svake godine izveštaj o upravljanju otpacima na Kosovu i dostavlja Vladi u drugom
tromesečju naredne godine, kroz koji Vlada informiše Skupštinu o stanju ţivotne sredine.
Opštine stvaraju sistem za upravljanje otpadaka za njihovu teritoriju, usvajaju lokalne planove za upravljanje
otpacima u skladu sa nacionalnim planom, kroz lokalnu inspekciju obezbeđuje njihovu primenu.
Odgovornosti opštine se prostiru kod odabiranja kompanija za prikupljanje, određivanje tarifa, uređenje sistema
i uslova o načinu prikupljanja otpadaka.
Opština treba da izrađuje godišnji izveštaj za realizaciju lokalnog plana za upravljanje otpacima i da ga
dostavi do 31 Marta tekuće godine
RKO prikupljanje i prevoz otpadaka, Izrađuju operativni plan koji određuje vreme i način sprovođenja
aktivnosti treba da bude u skladu sa opštinskim planom.
Kvalitet usluga treba da bude u skladu sa Standardima Usluga za Provajdere Usluga za Prikupljanje Otpadaka
RKO treba da pripremi godišnji izveštaj za upravljanje otpacima i da ga dostave pri Opštini i Kosovskoj
Agenciji za Zaštitu Ţivotne Sredine.
Građani, koji dobijaju usluge čišćenja, treba da se pridržavaju ugovornih usluga, kao što su
bacanje otpadaka samo u mestima koja su određena za to i da se plate pružene usluge.
KANCELARIJA GENERALNOG REVIZORA
3
3
Nalazi
U ovom poglavlju ćemo prikazati nalaze u vezi sa uslugama pruţenih od RKO i
upravljanje prikupljanja otpada od strane Opština i MSSP.
3.1
Usluge koje se pruţaju od strane RKO
RKO nisu pružale usluge sakupljanja otpada u celoj zemlji ili za sve građane. Tamo gde
su pružene usluge njihov kvalitet je slab, na primer otpad je prevožen u nepokrivenim
sredstvima za prevoz (traktorima), postoji nedostatak klasifikacije otpada i
neadekvatnih lokacija za postavljanje kontejnera. RKO nisu u dobroj finansijskoj
situaciji.
RKO su javna preduzeća odgovorne za prikupljanje otpada koje treba da se obavljaju u
skladu sa opštinskim planom. RKO zaključuju pojedinačne ugovore sa svojim klijentima,
koja su domaćinstva, preduzeća i institucije. Ovi ugovori treba da budu zaključeni na
osnovu uslova navedenih u Povelji potrošača3. Potrošači bi trebali da bace smeće u
određenim mestima i RKO da ih nose do deponije. Usluge se moraju pruţiti svim
građanima i na celoj teritoriji.
3.1.1
Pokrivanje teritorije sa uslugama čišćenja
Samo 61% domaćinstava i 50% stanovništva se pružaju usluge prikupljanja otpada.
Postoje značajna odstupanja između pruženih nivoa usluga na urbanim i ruralnim
područjima.
Ograničena pokrivenost teritorije sa uslugama čišćenja rezultira bacanjem otpada na
otvorenim prostorima i ostalim mestima koji nisu namenjeni za otpad. Dakle, građani su
stalno izloţeni kontaktu sa otpadom i oštećenje ţivotne sredine je široko rasprostranjeno.
Postojeća pokrivenost prikupljanja otpada je detaljnije prikazano u nastavku.
3
Dokumenat preduzeća usvojen od strane Kancelarije Regulatora za Vodu i Otpatke (KRVO) kojim se
regulišu obostrana prava i obaveze između RKO i Potrošača u vezi pruţanja usluga sakupljanja otpada.
4
KANCELARIJA GENERALNOG REVIZORA
Grafikon 1. Pokrivanje teritorije uslugama čišćenja
Prema Ministarstvu za Administraciju
Lokalne Samouprave (MALS) za 2012,
samo 61% teritorija na Kosovu su
uključeni u usluge sakupljanje otpada4.
Grafikon 2. Stanovništvo koje ima pristupa na usluge čišćenja
Samo 50% stanovništva zemlje se
pruţaju usluge čišćenja u 61% teritorija
koja se pokriva.
Mitrovica ima najniţi nivo stope
pokrivanja među svim opštinama, sa
samo 30% stanovništva kojima se
pruţaju ove usluge. Ovo se moţe
uporediti sa opštinom Peć gde je pokrivenost stanovništva 90%.
Grafikon 3. Stanovništvo posluženo prema zonama
90% stanovništva kojima se pruţaju
usluge prikupljanja otpada ţive u
urbanim sredinama a 10% u ruralnim
sredinama5.
Ova pozicija je dosledna sa našim
nalazima u Prizrenu i Đakovici.
Napravljeni su pokušaji za proširenje pruţanje usluga. Na primer, RKO Çabrati je
započelo jedan pilot projekt 2007 godine da se poboljša pokrivenost u Đakovici, ali to nije
imalo nekog napretka pošto građani nisu bili spremni da plate usluge. Nismo dali
komentare za region Prištine jer nije bilo tačnih podataka o nivou pokrivanja u ovoj
teritoriji.
4
5
Izveštaj Performanse Opština 2012, izrađen od strane Ministarstva Administracije Lokalne Samouprave.
Grafikon 2 i 3 su preuzeti sa Izveštaja o Stanju Sredine 2012, od MSPP.
KANCELARIJA GENERALNOG REVIZORA
5
3.1.2
Kvalitet usluga
Kvalitet usluga sakupljanja otpada nisu na zadovoljavajućom nivou, RKO nemaju
posebnu opremu za čišćenje i adekvatne kontejnere za usluge koje pružaju.
Standardi usluga određuju: oblik prevoza otpada na javnim putevima što mora biti
bezbedno i sa posebnom opremom; zahtev za lokaciju kontejnera; i zahtev za čistoću
područja oko kontejnera.
Figura 1. Prevoz otpada u Đakovici
Zbog nedostatka dovoljnog
broja opreme, otpad se
ponekad prevozi na otvoren
način (sa traktorima), što nije
u skladu sa standardima o
transportu otpada. Ovaj oblik
prenosa nije higijenska i
postoji opasnost od rasula
otpada
tokom
njegovog
transporta. Mi smo naišli ovaj
oblik transporta u tri Opštine
(Đakovica, Peć i Mitrovica).
Figura 2. Otvoreni kontejneri - Batlava
Nepokriveni kontejneri su još
uvek u upotrebi - ovo je
utvrđeno u Đakovici u okolini
jezera Batlave i ostalim
mestima. Ovi kontejneri ne
ispunjavaju higijenske uslove
pošto otpad se baca oko
kontejnera i ne odstranjuje se
rezultirajući
zagađivanjem
okoline.
Postojanje posebne opreme za prikupljanje opreme u velikoj meri zavisi od finansijske
situacije kompanija, koje je razmatrano u nastavku.
6
KANCELARIJA GENERALNOG REVIZORA
3.1.3
Finansijsko stanje RKO
U celini gledano, RKO nisu u dobroj Finansijskoj situaciji. Mehanizmi finansiranja nisu
efektivni, građani nisu pokazali spremnost da potpišu ugovore i plate usluge, na taj
način povećavaju finansijske poteškoće sa kojima se suočavaju RKO.
RKO su javne kompanije namenjene da budu profitabilne u njihovom poslovanju.
Njihovo glavno finansiranje zavisi od inkasiranja fakturisanja i retko dobijaju različite
subvencije. Adresiranje istorijskog problema neplaćanja računa zahteva zajedničku akciju
sa opštinskim autoritetima, koje do sada je nedostajalo. Ključna finansijska informacija je
detaljno prikazana u nastavku.
Grafikon 4. Finansijski rezultati RKO
U 3 od 4 revidirana preduzeća,
Finansijski gubici RKO rastu iz
godine u godinu. Opštine kao
Deoničari i Odbori RKO imaju
obavezu da vrše rigorozne nadzore
o performansi RKO i da preduzmu
potrebne mere. Ali mi nismo
identifikovali nikakvu akciju za
adresiranje finansijskih gubitaka6,
koja jasno procenjuje razloge za
gubitke i identifikuje strategije za
njihovo adresiranje i sa gledišta
troškova i prihoda. Trebaju se uzeti u obzir razlozi za profitabilne RKO gde one postoje,
i lekcije koje se mogu učiti od ostalih RKO.
Grafikon 5. Nivo inkasiranja RKO
Nizak nivo inkasiranja direktno
utiče na proširenje usluga.
100
Inkasiranje sredstava na nivou
80
zemlje je prosečno 54 %7 zaključno
82%
60
71%
67%
sa
nekim
prošlogodišnjim
64%
40
54%
računima. U četiri revidirane
20
0
RKO, nivo inkasiranja na osnovu
Inkasimi
Çabrati, Ekoregjioni, Ambienti, Pastrimi,
finansijskih izveštaja RKO je bio
mesatar në Gjakovë
Prizren
Pejë
Prishtinë
vend
iznad nacionalnog proseka. Ipak,
veliki broj potrošača ne isplaćuju
redovno svoje račune za usluge koje dobijaju i RKO nisu preduzeli akcije za efektivno
prikupljanje prihoda. Dok to je bilo uspešnije za neke RKO, potrebno je razmatranje
akcija za poboljšanje stope naplate i to treba da se primeni na svim RKO.
Nivo inkasiranja za 4 RPO
6
7
Podaci u tabeli su uzeti sa Finansijskih Izveštaja RKO
Izveštaj Performanse Opština 2012, od MALS.
KANCELARIJA GENERALNOG REVIZORA
7
3.2
Lokalni nivo - Opštine
Opštine nisu u potpunosti ispunila svoje pravne odgovornosti, upravljanja i nadzora
otpadaka. One ne doprinose prevazilaženju niskog nivoa prikupljanja otpada.
Opštine imaju obavezu da stvore preduslove za RKO za obavljanje usluge čišćenja prema
zahtevanih standarda. Preduslovi uključuju: strategiju i lokalne planove čišćenja;
postavljanje uslova čišćenja; i određivanje lokacija za kontejnere, itd. Takođe, treba da
identifikuju kontaminirane lokacije i da razvijaju projekte za sanaciju ovih javnih
prostora. Prema novom zakonu o otpacima, povećane su odgovornosti opština u
administraciju i nadzor RKO, što čini još vaţnijim ulogu lokalnog nivoa na tom području.
3.2.1
Opštinsko organizovanje
Opštine nemaju jasno definisane sisteme za upravljanje otpadom na svojoj teritoriji. To
je kao posledica nedostatka dobrog organiziranja u vezi sa upravljanjem i nadzorom.
Postoje nejasnoće unutar opština o tome ko je odgovoran za upravljanje otpadom su
evidentne. Nedostaju: opštinske uredbe za upravljanje otpadom, usklađeni lokalni
planovi, nadzor od strane lokalnih inspektorata, kao i još uvek nije započeta podela i
klasifikacija opštinskih otpadaka.
Figura 3. Postavljanje kontejnera u gradu Mitrovice
Nekompletno
regulisanje
direktno utiče na građane. Na
primer,
Opštine
nisu
obezbedile prikladne lokacije
za kontejnere – čak ni za nove
objekte.
Kontejneri su u
nekim slučajevima, postavljeni
na neprikladnim mestima, a to
izaziva odlaganje otpada u
urbanim područjima.
8
KANCELARIJA GENERALNOG REVIZORA
3.2.2
Opštinski Inspektorati
Opštinski inspektorati ne preduzimaju odgovarajuće mere u cilju obezbeđenja da su
uredbe o otpadu primenjene za podržavanje čiste životne sredine.
Opštine sprovode kontrolu i nadzor u vezi sa sprovođenjem planova, zakona o otpadu i
pod zakonskih akata usvojenih kroz Opštine. Inspektorat treba da preduzme akcije u
slučaju da RKO ili ostale licencirane kompanije otkaţu u prikupljanju otpadak u skladu
sa standardima. Takođe treba da se preduzimaju mere nad pojedincima koji ne poštuju
aranţiranja o ţivotnoj sredini.
Figura 4. Formiranje divljih deponija u Prištini
Lokalni inspektorati u četiri
revidirana regiona nisu obavili
inspekciju o tome da li su
lokalni planovi izrađeni i
stepen na koji se one sprovode.
Osim toga, oni nisu koristili
njihov mandat za izricanje
novčanih kazni za zagađivače
ţivotne sredine-koje trenutno
su od 5€ do 100€. One mogu
biti izrečene zagađivačima na
licu mesta zbog odlaganja
otpada
na
neprikladnim
lokacijama.
U
otklanjanju
divljih deponija, inspektorat ne
reaguje blagovremeno i zbog
toga raste broj divljih deponija.
3.2.3
Klasifikacija otpada
Još uvek nije počela klasifikacija otpada kao mehanizam za poboljšanje upravljanja
otpada uprkos tome da je to pravni zahtev.
Klasifikacija otpada8 je zahtev predviđen zakonom o otpadu koji je inkorporisan u
strategiji za upravljanje otpadom 2013-2022 za olakšanje reciklaţe. Opštine imaju obavezu
da organizuju sistem odvajanja i klasifikacije otpada i da osnivaju prikladnu
infrastrukturu za omogućavanja tog procesa. Klasifikacija i odvajanje zahteva
prikupljanje i prevoz otpadaka na odvojen način prema vrsti i njihovih karakteristika,
uticaja i rizika otpadaka specificiranih u drţavnom Katalogu za otpatke.
Nema sistema klasifikacije u nijednoj od opština. Celokupan otpad se prevozi na deponiji
i nema daljnjeg tretmana. U ostalim zemljama metode tretiranja otpada zavise od vrste
materijala i neke od korišćenih metoda uključuju spaljivanje i reciklaţu. To se treba uzeti
8
Klasifikacija otpadaka podrazumeva izdvajanje otpadaka prema vrsti i standardima.
KANCELARIJA GENERALNOG REVIZORA
9
u obzir sa gledišta sveobuhvatne strategije sa ciljem smanjivanja nivoa otpada kao što je
rezimirani u nastavku.
Dokaz 1. Opcije tretmana otpada
3.3
Centralni nivo - MSPP
Ministarstvo je otkazala u potpunom ispunjenju njenih nadzornih obaveza, postoji
nedostatak koordiniranja sa lokalnim nivom i ne doprinosi efektivnom prevazilaženju
problema otpada na Kosovu.
MSPP ima obaveze za stvaranje zakonodavstva za celovito upravljanje u oblasti ţivotne
sredine. Preko njenog sistema organizovanja i preko inspektorata nadgleda sprovođenje
ovog zakonodavstva, i izveštava o stanju otpada u zemlji.
3.3.1
Pravna Infrastruktura
Aktivnosti MSPP za konsolidiranje sveobuhvatne pravne infrastrukture upravljanja
otpada ima napretka ali one još uvek nisu dovoljne. Postojeća saradnja sa lokalnim
nivoom nije rezultirala efektivnom koordinacijom akcija.
Ministarstvo je usvojilo novi zakon o otpacima, koji poput starog zakona odgovornost za
upravljanje otpadom u zemlji snose MSPP i Opštine. Ali, novim zakonom su uvođene
neke dodatne obaveze za Opštine.
Mehanizmi korišćeni od Departmana za Zaštitu Ţivotne sredine (DZS) za objašnjivanje
novog zakona lokalnim zvaničnicima i opštinskim inspektorima su bila ograničena.
Ključni mehanizmi su bili jedna konferencija i pisana komunikacija. Drugi sastanak je
otkazan zbog neučestvovanja opštinskih sluţbenika. Ipak, opštinama nisu jasne njihove
odgovornosti zahtevane zakonom, u vezi sa određivanjem tarifa, uređenja sistema i
odabiranja kompanija za prikupljanje otpada. Šta više, neke od opština nisu izrazila
10
KANCELARIJA GENERALNOG REVIZORA
interesovanje što se tiče razvoja aktivnosti koordinacije koje bi bile veoma vaţne za
obezbeđivanje da administrativna uputstva se dosledno primenjuju u podršci
zakonodavstva o otpadu.
3.3.2
Centralni Inspektorat
Aktivnosti centralnog inspektorata su bili nedovoljni za nadzor sprovođenje zakona o
otpadu i lokalnih planova. Nisu obavljene dovoljno inspekcija o aktivnostima
upravljanja komunalnim otpadom od strane RKO.
U 2012 i 2013, inspektorat je obavio samo četiri inspekcija o funkcionalnosti sakupljanja
otpada (RKO) i pet drugih inspekcija kod licenciranih preduzeća za prikupljanje i prevoz
otpada. Ove inspekcije su bile nedovoljne jer ne pokrivaju celu teritoriju da se u
potpunosti proceni postojeći problemi po ţivotnu sredinu.
Zbog nedostatka dovoljne inspekcije sa centralnog nivoa u vezi sa primenom zakona o
otpadu za izradu lokalnih planova, slabosti u opštinskim aktivnostima za upravljanje
otpada nisu identifikovani. Neke opštine su opravdale lokalne aranţmane u 2012 zbog
nedostatka nacionalne strategije ili planova.
Centralni inspektori imaju veći uticaj prema novom zakonu i imaju ključnu ulogu u
obezbeđivanju efektivnosti lokalnih inspekcija. Potpuno sprovođenje ovih odgovornosti
će rezultirati više koordiniranim pristupom za poboljšanje upravljanja otpadom.
3.3.3
Kosovska Agencija za Zaštitu Sredine
KAZS još nije stvorila prikladan sistem nadzora životne sredine i izveštavanje o oblasti
otpada nije bila dovoljnog kvaliteta.
KAZS je proizvela godišnji integrisani izveštaj 2011-2012 o stanju ţivotne sredine na
Kosovu. Prema sluţbenicima KAZS u ovom izveštaju nema informacija o otpadu koji je
isporučen direktno iz opština i RKO. Izveštaj je zasnovan na informacijama proizvedenim
od strane Agencije za Statistiku Kosova. Opštine nisu dostavile podatke ili izveštaje pri
KAZS kao što je predviđeno zakonom. Takođe postoje razlike između podataka u vezi sa
količinom otpada odlagane u deponijama prikazanih u ovom izveštaju i podataka iz RKO
pod revizijom, što navodi na nekompletno izveštavanje i slab kvalitet.
KAZS, ima za cilj da uvodi standardizovani softver za integrisani sistem za poboljšanje
nadzora i izveštavanja situacije ţivotne sredine u zemlji. Ovo trenutno nije funkcionalna.
KANCELARIJA GENERALNOG REVIZORA
11
4
Zaključci
MSPP i Opštine kao ključni organi u upravljanju otpadom i administracijom ne
sprovode dobre prakse u korist za ispunjenje čiste životne sredine. One nisu dovoljno
koordinirane i nisu olakšale RKO za poboljšanje sadašnjeg stanja ograničenog nivoa
prikupljanja otpada na Kosovu.
1. Usluge RKO su ograničene posebno u ruralnim zonama sa samo 61% teritorije
koja dobija usluge prikupljanja otpada. Ova situacija i slab nivo naplate računa
smanjuje potencijal toka prihoda po RKO. Povećani prihodi su potrebni se
zahtevaju za podrţavanje instrumente usluga/njihovo proširenje radi adresiranja
slabog kvaliteta pruţenih usluga.
2. Opštine sada imaju povećane odgovornosti o upravljanju otpadom ali se nisu
organizirale efektivno da bi adresirale ove odgovornosti. Nedostatak lokalnih
planova i efektivnih inspekcija je vodilo ka slabih pruţanja usluga i neuspeha u
sprovođenju pravnih zahteva kao što je klasifikacija otpada.
3. MSPP ne adresira dovoljno problem otpada u zemlji. Sveobuhvatan pravni okvir
nije sproveden i saradnja sa opštinama je ograničen. Centralni inspektorat nije
preduzeo sveobuhvatan program rada i opšte izveštavanje o problemima ţivotne
sredine je nepotpuno.
12
KANCELARIJA GENERALNOG REVIZORA
5
Preporuke
Ako želimo da imamo čistije Kosovo, MSPP i opštine treba da poboljšaju koordinaciju
njihovih aktivnosti u vezi sa upravljanjem i administriranjem otpada. One treba da
promovišu dobre prakse i da stvore preduslove za kompanije za prikupljanja otpada da
deluju efektivno.
MSPP, Opštine i RKO treba da obave njihove zadatke koji su određeni prema zakonu,
uredbi i planova, ali treba da se pridodaje pažnja i pitanjima u nastavku:
1. Mi preporučujemo da Opštine rade sa RKO na:

Promovisanju usluga prikupljanja otpada radi proširenja njihovih aktivnosti i
u isto vreme da se fokusiraju na efektivnije prikupljanje prihoda, da generišu
sredstva za podršku investicija u operativna poboljšanja.
2. Mi preporučujemo opštinama da:

Unaprediti opštinsku organizaciju o prikupljanju otpada kroz razjašnjavanje
odgovornosti unutar opština i da obezbede da lokalne inspekcije sprovode
rigorozan radni program za podršku čiste ţivotne sredine; i

Ubrzaju kompletiranje pravne infrastrukture o opštinskom otpadu kroz
pruţanje lokalnih standarda i pravila. To bi na primer obezbedilo adekvatne
lokacije za kontejnere i stimulisalo proces razdvajanja i klasifikacije otpada.
3. Mi preporučujemo MSPP sledeće korake:

Uvode efektivnije mehanizme za razjašnjenje zahteva nacionalnih politika i
opšte nacionalne strategije o upravljanju otpadom;

Nacionalna strategija treba da se kontinuirano aţurira radi fokusiranja na
smanjenju i prevenciju otpada;

Reaktiviranje potpunog programa centralnog inspektorata sa ciljem
identifikacije slabosti na lokalnom nivou i obezbedi da su preduzete akcije za
njihovo adresiranje; i

Sprovodi efektivan nadzor ţivotne sredine i izveštavanje koja pruţa jasnu i
sveobuhvatnu količinsku i kvalitativnu informaciju u vezi sa problemima
upravljanja otpadom na Kosovu.
KANCELARIJA GENERALNOG REVIZORA
13
Download

Upravljanje sistema komunalnog otpada na Kosovu