година 2 ‑ број 87 ‑10. ФЕБР. 2013.
Одлука Светог
Архијерејског
Синода
Свети Архијерејски Синод Српске
Православне Цркве на својој
седници 24. јануара 2013. године
донео је ову одлуку:
С обзиром на одређене
особености Типика Православне
Цркве у 2013. години, умолити
Високопреосвећену и Преосвећену
господу епархијске архијереје
Српске Православне Цркве да преко
подручног им свештенства, обавесте
верне:
– да ће спомен на Прво и друго
обретење главе светог Јована
Крститеља, који ове године пада
у суботу месопусну, 9. марта/24.
фебруара, бити обележен у петак, 8.
марта/23. фебруара (Велики типик,
саставио протојереј В. Николајевић,
46а);
– да ће спомен светих 40 мученика
севастијских (Младенци), који
пада у петак I седмице Часног
поста, 22/9. марта, бити обележен
у недељу сиропусну, 17/4. марта
(Велики типик, саставио протојереј
В. Николајевић, 46а); а
– да ће празник Преноса моштију
светог Николаја Жичког, који
пада на Велики петак, 3. маја/20.
априла, бити обележен у уторак
Светле седмице, 7. маја/24. априла
(с обзиром на то да спомен светог
великомученика Георгија пада у
Васкршњи понедељак).
Владика Николај,
ВЕРА СВЕТИХ
Катихизис Источне православне
цркве,
„Источник“, Торонто - Београд,
2012.
Тираж: 1000.
Стр. 200
Bishop Nikolaj,
THE FAITH OF THE
SAINTS
Catechism of the Eastern Or-
thodox Church
“Istocnik”, Toronto - Belgrade,
2012
Copies: 1.000
Pages: 200
уводне кратке лекције Светог Владике
Николаја, све што чини азбуку наше
вјере и што сваки православни
хришћанин треба да зна. Најприје
читамо о поријеклу и изворима
православне вјере. Потом је изложено
православно исповједање вјере. У
наставку објашњене су седам светих
Двојезична (српски и енглески)
Тајни. Катихумен - ученик православне
књига Светог Владике Николаја
вјере - има прилику да сазна о
(Велимировића) Вера светих Старозавјетном и Новозавјетном
Катихизис Источне православне
закону Божијем, да се упозна са
цркве, издање „Источника“, издавачке
празничним циклусом Православне
установе Епархије канадске, 2012.
цркве и да се обавијести о црквеним
године, 200 страна, 24x17 цм, с
свештеним предметима. На крају
кратким предговором Епископа
књиге Свети Владика даје кратак избор
канадског Георгија, драгоцјена је појава из пребогате ризнице православног
у издаваштву Српске цркве. То је књига светог предања.
коју је вријеме провјерило, потврдило
Владика Свети Николај, уз нешто
и освештало. Свети Владика Николај је
млађег друга свог, Светог Јустина
ослушкивао вријеме у којем је живио, и Ћелијског, најученији је богослов
изазове који су стајали пред његовим
српски протеклога вијека. Човјек из
савременицима; „Источник“ је, са
народа, који је живио у народу своме,
слухом за духовне потребе времена
знао је одлично духовне потребе стада
овог, погодио срж духовних потреба
словесног коме је био упућен. Написао
савременог човјека.
је књигу у дијалошкој форми, језиком
Владика Николај нашу задатост
кристално јасним. Питања су концизно
за светошћу уграђује у наслов своје
срочена, директна; одговори исто
књиге. Хришћани треба да живе са
такви: кристално јасни, сабијени у
свијешћу о свом високом позиву и
највише неколико реченица.
изабраношћу. На то нас опомиње
Долазиле су нам до руку књиге
свети апостол Петар: „А ви сте род
нових, да не кажем, новокомпонованих
изабрани, царско свештенство народ
наших теолога. С пристојним
свети, народ задобијен, да објавите
богословским образовањем, и уз
врлине Онога који вас дозва из таме
највећи труд и јаку вољу, читалац, на
на чудесну свјетлост своју.“ (1. Пт. 2,
крају њихових текстова није начисто
9) Дужни смо да по Светоме Господу
шта је то дотични хтио да каже.
нашем, који нас је „призвао призвањем Сигуран сам да кад би били приморани
светим“, (2. Тим. 1, 8-9) и сами будемо
да своје текстове преведу са њиховог
свети у свом живљењу. „Зато што је
српског језика на народни српски језик,
написано: Будите свети, јер сам ја свет.“ они би се на великој муци нашли. По
(1. Пт. 1, 15-16) Ова призваност мора
ријечима Апостоловим, пошто говоре
да буде и по цијену наше издвојености
језиком неразумљивим, не зна се шта
и изопштености из свијета овог. (2. Кор. говоре. Њихово слово је говор у вјетар.
6, 14-18)
(1. Кор. 14, 7-9)
Ова, ријетко потребна, књига
Светом Владики није потребан
треба да нам буде свјетионик и
преводилац. Сходно светом Апостолу,
путовођа, и помогне нам у нашем ходу
он радије каже пет ријечи умом својим,
ка светости и познању „Посланика
да друге поучи, (1. Кор. 14, 19) и у томе
и Првосвештеника вјере наше коју
ванредно лијепо успијева.
исповједамо, Исуса Христа“. (Јевр. 3, 1)
У нашем, схоластичком, приступу
Књига Вера светих је класичан
катихизацији српске дјеце, ми одавно
примјер узвишене љепоте у
тумарамо. Послије вишедеценијског
једноставности. Странама њеним
„предавања вјеронауке“ нисмо макли
плови текст, на српском и енглеском,
даље од почетка. Док се посвећујемо
упоредо, без уобичајеног пратећег
дејци, родитељи њихови, који би
апарата: предговора, поговора,
требало да буду први сарадници и
тумачења и објашњења. Јер овај
настављачи вјероучитељског посла,
уџбеник вјере наше довољан је сам
остали су изван жиже интересовања
собoм. Само је, на предњим странама
и домета вјерског образовног процеса.
књиге, приложен концизан текст
Зато је ова књига незаобилазни
Владике Георгија који указује на
уџбеник за сваког боготражитеља
учињене ријетке и неопходне мање
и крштеног хришћанина. Сваком
интервенције у односу на оригинално
свештенику Вера светих Владике
издање књиге 1949. године.
Николаја треба да буде приручник у
Између једноставно, а укусно,
припреми одраслих за примање свете
сачињених корица ове књиге,
Тајне крштења.
смјештено је, на око 200 страница,
Набавља се у Епархији исвим
у осам поглавља, којима претходе
нашим црквама.
Студитски
манастир
претварају у
џамију?
Студитски манастир у Цариграду, у
власништву Министарства културе
Турске, биће предат Генералној
дирекцији вакуфа и претворен у
живу џамију, саопштава Седмица.
Ру. Студитски манастир је посвећен
светом Јовану Претечи, а основао
га је у Константинопољу средином
петог века патриције Студит. У другој
половини седмог и у првој половини
осмог века обитељ је постала упориште
поштовалаца икона и центар борбе
против јеретика иконобораца. То је био
најзначајнији манастир средњовековног
Константинопоља. Његов устав се
проширио на Свету Гору и православне
манастире читавог света.
Османлије су 1486. године
претворили Студитски манастир у
џамију. Обитељ је силно пострадала од
пожара 1782. године и обновљена 1820,
али је опет озбиљно оштећена за време
земљотреса 1894. године. Године 1908.
обрушио се кров цркве. До данас је здање
у руинама и није рестаурирано. Пре
револуције на територији Студитског
манастира у Константинопољу је деловао
Руски археолошки институт.
Извор: Митрополија црногорскоприморска
ДА ЛИ СТЕ ЗНАЛИ ?
1. На територији данашње Србије,
у III и IV веку рођено је осамнаест
римских императора. То представља
петину од свих владара Римског
царства.
АКО ГОСПОД ДОПУСТИ: (1. Кор. 16, 7)
СУБОТА, 2. март, 7 САТИ УВЕЧЕ: “БРАЋА ЗА СЕСТРЕ”
ПРИПРЕМАЈУ И СЛУЖЕ вЕЧЕРУ, ЗА ЧЛАНИЦЕ КОЛА СРПСКИХ СЕСТАРА
И СВЕ СЕСТРЕ НАШЕ ПАРОХИЈЕ.
СУБОТА, 16. МАРТ, 7 САТИ УВЕЧЕ: ПОКЛАДНА ЗАБАВА
ЧУВЕНИ ТОРОНТСКИ РИБАРИ ТАКМИЧЕ СЕ
У ПРИПРЕМИ РИБЉЕГ ПАПРИКАША.
ЗА ВАШЕ ДОБРО РАСПОЛОЖЕЊЕ ПОБРИНУЋЕ СЕ ДОБАР ОРКЕСТАР.
49 north lake rd. richmond hill, on l4e 1a8, p.o. box: 2918
tel:
416 450 4555
2. Србин је био патријарх
Констатинопоља. Поставио га је
Мехмед II на захтев његове помајке
Маре Бранковић.
3. Вампир је једина српска реч
коју је прихватио цео свет.
4. Срби су живели и у земљи
фараона.
5. Српска часовничарска
индустрија је старија од швајцарске.
Пре 600 година Срби су имали свој
часовник.
6. Србин Сава Владиславић је
сматран једном од најзнаменитијих
личности Русије свог времена,
разграничио је Кину и Русију.
7. Да смо по статистици
најгостољубији народ на планети.
8. Један од четири званична језика у
Отоманском царству је био србски
језик.
9. Само Србија и Белгија су
учестовавале у кројењу нове Европе
уз представнике великих сила.
10. У Србији постоји верски
објекат који је чак 10 пута претваран
у џамију. (Стара саборна црква у
центру Чачка)
11. Први сателитски пренос
видео сигнала 1963, између Европе и
Северне Америке, била је слика Белог
Анђела из Милешеве.
12. Највећи песник немачког рода
Гете толико је волео и ценио српску
народну поезију да је течно научио
српски језик.
А, какви смо и где смо данас ?!
[email protected]
www.arhangelgavrilotoronto.com.
Download

Одлука СветОг архијерејСкОг СинОда владика николај, вера