TRAGOM MODERNIH VITEZOVA
OD SEDLA I MAMUZA
50. LJUBIČEVSKE KONJIČKE IGRE
1964–2013
Požarevac 30–31.08. - 1.9.2013. godine
150. ERGELE LJUBIČEVO 1853–2013.
„Stvori mi biće koje će biti lagano i brzo poput te­be,
verno, plemenito i snažno i koje će na svojim le­đi­ma
no­si­ti čoveka“ - prema legendi, bile su to reči koje je Bog
pri stva­ra­nju sveta uputio vetru, nakon čega je stvo­rio
ko­nja.
Tradicionalna turističko-sportska manifestacija „Ljubičevske
konjičke igre” (Igre), od 1964. održava se svake godine prve sedmice odnosno vikenda u septembru. Na prekretnici leta i jeseni,
Požarevac i njegova okolina postaju centar konjičkog sporta i konjičkih veština. U gradu vlada pravo karnevalsko raspoloženje, sastaju
se moderni vitezovi, ljudi od sedla i mamuza. Zajašu svoje četvoronoge lepotane i podele megdan na požarevačkom hipodromu.
Tako svake godine do ove, 2013. kada će se održati od 30.08.
- 01.09. Biće to pola veka Ljubičevskih konjičkih igara, 50. po redu
– malo li je, Srbijo, pa i celi svete? Presedan je bila 1988. godina,
Igre su tada odložene za početak oktobra zbog pojave gripa među
konjima.
Kada je o Požarevcu reč, ističemo da od turističkih manifestacija, posebno Ljubičevske konjičke igre, kao najznačajnija i sa
dugogodišnjim kontinuitetom održavanja predstavljaju važan element turističke ponude grada, tim pre, što su se u toj meri afirmisale, da se slobodno može reći da su u jedna jasna i jedinstvenа
mаnifestаcijа nаšeg vremenа, jer u svetu prepunom terminа, u
kome je rаcionаlаn izbor skoro nemoguć, reprezentuje jаsnoću,
uverenje, stаbilnost, stаtus, pripаdnost – sve što omogućаvа ljudskom biću dа se definiše- jednom reči brend grada.
1
Početkom osamdestih godina dvadesetog veka organizovan je
defile učesika Igara ulicama Beograda, kako bi se privukao što veći
broj Beograđana na Igre. Program je bio prećen delenjem letaka,
danas flajera (flyer), koji su ukratko objašnjavali progam Igara,
saobraćajnu povezanost, način smeštaja,..Saradnja dva grada je
trebala da preraste u tradiconalnu.
Ljubičevske konjičke počivaju na tradiciji ergele Ljubičevo koja
je jedna od najstarijih ergela u Srbiji. „Oaza mira i tišine“, kako
česti posetioci nazivaju ergelu, osnovao je knjaz Miloš Obrenović
1853. i „na pašnjacima kraj Velike Morave uzgajao najbolje konje, a
u sto­letnim hrastovim šumama pripremao svinje za Beč i Peštu.“
Prema podacima turskog teftera, popisa područja Braničeva objavljenog 1467. godine u ljubičevskom ataru, u selu Derbendžinsko,
organizovano su se gajila grla na ergelski način za potrebe vojske.
Uvek je srpski narod u tradiciji i predanjima gajio veliko poštovanje i ljubav prema konjima. Tu ljubav je pokazao i Mihailo Obrenović koji je, između ostalog, kao svoj legat srpskome narodu
zaveštao i ergelu u Ljubićevu.
Pretpostavlja se i da je ergela nastala iz materinske ljubavi kneginje Ljubice za najstarijeg sina Milana, koji je često bio bolestan,
želeći da stvori prebivalište daleko od gradske prašine. Tako je
knjaz Miloš naredio da se čitav put od imanja do Požarevca zasadi
hrastovima. Podignut je konak i nekoliko štala u kojima je knjaz
držao svoje konje. To svoje imanje, na kome je nastala ergela,
poklonio je državi. Ime Ljubičevu je dao knez Mihailo, u znak sećanja na svoju majku, kneginju Ljubicu, suprugu knjaza Miloša.
„Oaza mira i tišine“, preživljavala je život nacionalne istorije ali
je uvek, posle teških dana, dolazio preporod. Početkom XX veka,
2
ergela je izrasla u konjarsku instituciju evropskog ranga i imala
je oko 500 grla plemenite rase. Ako niste poznavalac konjarstva
i konjičkog sporta, verovatno Vam imena grla Ljubičevac, Kastor,
Remoz, Hajdžan neće nešto značiti ali svi koji su „vezani“ za ergelu
Ljubičevo, prepoznaće u njima osvajača „Triple krune“, nepobeđenog galopera, pepinjera.
U srpskoj istoriji i tradiciji se znalo da bez dobrog konja nema ni
junaka. Poznati konji, po junaštvu znani skoro jednako kao i junaci
koji su ih jahali, su Damjanov Zelenko, Hajduk- Veljkov Kušlja, krilati Jabučilo Vojvode Momčila, Šarac Kraljevića Marka za koga je
Gete rekao da su svi svetski legendarni konji u odnosu na Šarca
samo obična ždrebad, verni Đogin Banović Strahinje, hrabri Ždralin Miloša Obilića koji pogibe viteški zajedno sa svojim junakom na
Gazimestanu...
Ljubav prema konjima je pokazao i Mihailo Obrenović koji je,
između ostalog, kao svoj legat srpskome narodu zaveštao i ergelu
u Ljubičevu.
Posetiocima se pruža organizovano razgledanje ergele, prikaz
detalja iz programa Igara -Ljubičevski višeboj, vožnja fijakerom,
upoznavanje i razgledanje trofejne sale, obilazak spomenika koji je
podignut u znak uspeha grla Ljubičevca. Naime, Ljubičevac je 1974.
godine osvojio pobedu u sve tri klasne trke i triplu krunu.
Kada su devedesetih godina 19. veka počela da se osnivaju
kola jahača, “ da putem nagradnih trka izložbi konja, pisanom reči
i praktičnim poukama rade na unapređenju kvaliteta konjarstva,
Pomoravlje i Stig nisu izostali. Već 1892. u Požarevcu se osniva
Dunavsko kolo jahača „Knez Mihailo“ , preteča današnjeg Konjičkog društva „Knez Mihailo“ koje je uspešno radilo na unapređe-
3
nju kvaliteta konjarstva, izgrađivanju trkališta, a sledeće godine su
održane prve trke i izložba konja.
Prve konjičke trke na hipodromu u Požarevcu, izgrađenom
1892. godine na oko 50 hektara održane su 6. maja 1893. godine.
Na programu su bile Zemljoradnička trka, Varoška trka, Podoficirska trka i Pobedna zemljoradnička trka. Učestvovalo je 60 grla
vlasnika iz Požarevca, Velikog Gradišta, Kasidola, Šapina i Velikog
Crnića. Nagrade za pobednike iznosile su od 20 do 300 dinara.
Posle 17 godina, utemeljena je i danas postojeća trka za dvogoda
grla „Kostolac“ na inicijativu industrijalaca Đorđa Vajferta, suvlasnika rudnika Kostolac, koji je za nagradni fond obezbedio 20.000
tadašnjih dinara.
Tribine tadašnjeg hipodroma su bile male i montažne do
izgradnje, današjih betonskih. Veliki hipodromi u svetu imaju
obavezno šetalište ispred tribina, hipodrom u Požarevcu nema.
Izgradnjom tribina blizu galposke staze, posetioci hipodroma u
Požarevcu bliže posmatraju sportska takmičenja, a samim tim i
uzbuđenje je veće.
Turistička organizacija Požarevca kao nosilac marketing koncepcije Igara, odnosno celokupne organizacije istih, zajedno
sa gradom, ergelom Ljubičevo i konjičkim klubom „Knez Mihailo“ nastoji da iz godine u godinu dovede što veći broj takmičara
i posetilaca iz evropskih zemalja. Promoviše Igre, ne samo zbog
sportskog sadržaja, već kao jednu multidisciplinarnu manifestaciju koja uključuje veoma značajan segment ukupne turističke
ponude Požarevca. Reč je o običajima, tradiciji, kulturnim sadržajima, svemu onome po čemu nastojimo da steknemo svoj indentitet na međunarodnom turističkom tržištu.
4
Sadržaj Igara bi mogao grubo da se podeli na ono što se do­ga­ a drugog i trećeg dana trajanja na hipodromu i na sve što Igrama
đ
prethodi. Niz pratećih manifestacija se održavaju na centralnom
gradskom trgu i ustanovama u gradu. Organizuju se koncerti
estradnih umetnika i grupa različitih muzičkih pravaca, folklornih ansambala, predstave, izložbe, požarevački karneval, sportski
događaji, književne večeri,...
Prvog dana Igara, u prepodnevnin časovima, na požarevačkom
Hipodromu se održava izložba konja.
Otvaranje Igara, svečanim defileom centralnim gradskim ulicama, u kasnijim poslepodnevnim časovioma, defiluju konjaniciučesnici Igara, kostimirani likovi požarevačke istorije u fijakerima, legionari iz Viminacijuma, najmlađi članovi Konjičkog društva
„Knez Mihailo“. Uz dizanje zastave Igara, najbolji u Ljubičevskom
višeboju iz prethodne godine, polaže zakletvu da će se časno i
pošteno boriti, nadmetati i sportski ponašati za vreme Igara, ujednio predaje sablju kao simbol vitezova, predsedniku Organizacionog odbora Igara koji će tadašnjem vitezu koji pobedi, predati
na čuvanje do narednih Igara. „Ljubičevske konjičke igre mogu da
počnu“, izgovaraju, odnosno svečano otvaraju ugledne, počasne
ličnosti Srbije.
Nakon toga sledi veliki vatromet. Kasni večernji sati „rezervisani“ su za zabavu gledalaca i posetilaca svečanog defila Igara,
kada se organizuje koncert jednog ili više estradnih umetnika.
Sportski deo Igara, za pojedine postioce najatraktivniji, izvodi
se drugog i trećeg dana na hipodromu. Program obuhvata: Ljubičevski višeboj, voltižovaje dece, daljinsko jahanje, utakmicu u preslakanju prepona, galopske i kasačke trke.
5
Ljubičevski višeboj je po originalnosti, lepoti i dinamičnosti
jedinstveno nadmetenje hrabrih momaka na odabranim konjima u
pet tradicionalnih disciplina.
Gađanje topuzom – zadatak takmičara je da rastojanje od 50 m pređu za
najviše pet sekundi i izvrše gađanje topuzom u gong. Topuz se izbacuje zamahivanjem preko glave. Bočno rastojanje
takmičara je tri metera.
Gađanje strelom – takmičari rastojanje od 58m preleze za maksimalno vre­
me od 5,5 sekundi i gađaju u postavljenu
metu sa rastojanja od osam me­ta­ra.
Pogodak je važeći samo ako vrh strel­e
dodirne i zabode se u metu.
Kurirsko jahanje – takmičari u što kraćem vremenu na rastojanju od 100 m
u odlasku i povratku predaju i primaju
poruku. Obavezni su da se vrate na konju
i sa kurirskom torbicom koja pri odlasku i
povratku mora da bude dijagonalno prebačena preko ramena.
6
Gađanje kopljem – takmičari su obavezni da u ovoj disciplini rastojanje od 50
m pređu za najviše pet sekundi i gađaju
u metu sa rastojanja od osam metara.
Pogodak je važeći ako vrh koplja ostavi
trag ili se zabode u metu.
Seča sabljom – takmičar treba da pre­
đe rastojanje od 68 m za najviše sedam
sekundi i izvrši skidanje figure glave sa
postolja, seču duleka na postolju, probijanje mete prečnika 30 cm postavljene
na tlu. Sablja se drži ispred tela, a seča se
vrši odozgo.
U svakoj od disciplina takmičari osvajaju bodove, a poseban
sudijski žiri za pobednika proglašava takmičara sa najviše osvojenih bodova.
Učesnici višeboja su samo takmičari sa teritorije opštine Požarevac, koji su lični vlasnici konja ili korisnici konja KD „Knez Mihailo“ i drugih odgajivača.
Najbolji srpski plivač Milorad Čavić postao je prvi počasni vitez
od Ljubičeva. Čaviću je u beogradskom Medija centru 27.08.2007.
godine uručena svečana povelja, tradicionalni plašt i unikatna
vojna sablja, koju će Odbor Ljubičevskih konjičkih igara i grad
Požarevac dodeljivati našim najboljim sportistima, onima koji budu
ostvarivali vanserijske rezultate.
7
Voltižovanje dece - početne vežbe u savlađivanju konjičkih veština
-deca stara od 2 do 6 godina ih izvode uz pomoć svojih trenera, a smisao vežbi je u privikavanju na konja, održavanje ravnoteže.
Daljinsko jahanje(endurance)- U program Igara uvršćen je 2007.
godine, predsavlja ispit grla i jahača. Dužina staze koja treba da se
pređe iznosi 60 km. Start i cilj trke je na hipodromu.
Utakmica u preskakanju prepona „Požarevac“ je disciplina gde
svaka srušena prepreka (prepona) prati odbijanje poena. U preskakanju prepona dolazi do izražaja umešnost i strpljenje takmičara u
slučaju da konj „neće da sluša“.
Galopska trka „Kup Ljubičeva“ predstavlja glavnu trku u kojoj
startuju najbolja grla gde takmičar jašući grlo velikom brzinom
stiže do cilja. U ovom nadmetanju najuspešnije grlo je bio zobnatički „Kazanova“ sa četiri trijumfa. Dve trke su posvećene Milovoju
Živanoviću i Blagoju Uroševiću, najmlađa dvogoda grla i trogoci
vode okršaj u odvojenim trkama „Kostolac“ i „Braničevo“.
Kasačka trka predstavlja trku u kojoj takmičar vozi grlo upregnuto u sulke. U kasačkom delu programa izdvaja se trka „Knez
Mihailo“ u kojoj je najviše puta trofej osvajala štala „Sport line“,
grlo Merry Victory- petostruki pobednik.
U smiraj dana, umesto čestitke prelepe dame, viteška pobednička
ruka višeboja prima svetlucavi pehar, plašt i sablju. Sablja je unikatna,
posebno skovana za viteza Ljubičevskih igara i svaki novi pobednik
višeboja dobija je od svog prethodnika i s ponosom je čuva do sledećih
Ljubičevskih konjičkih igara. Sablja ima ugraviran viteški moto:
„Ne vadi me bez povoda – ne vraćaj me bez časti.“
Do sledeće godine u isto vreme, kada će se oprobati opet,
samo još jače, brže i bolje.
Isidora Pavlović Baldić, dipl. turizmolog
8
Download

50. ljubičevske konjičke igre - Turistička organizacija Požarevac