ODRŽAVANJE ZEMLJIŠNE PLODNOSTI,
MINERALNA ISHRANA I NAVODNJAVANJE JAGODE
Poljoprivredni fakultet Zemun
Univerzitet u Beogradu
Hortikulturna proizvodnja u zaštidenom prostoru
Organska prozvodnja voda i povrda
Analiza zemljišta
i vode za navodnjavanje
pH
Dubina
0-30 cm
H2O
KCl
CaCO3
(%)
7.80
7.20
4.2
(ppm)
Dubina
0-30 cm
ppm
Humus
(%)
Ukupan
N
(%)
C/N
3.75
0.245
8.8 : 1
Ca
Mg
Ca/Mg
(me/100g)
1730.0
55.0
19.1 : 1
P2O5
NH4 +
NO3 -
Razmenljiv
(mg/100 g)
Vodo
rastvorljiv
(ppm)
Razmenljiv
(mg/100 g)
Vodo
rastvorljiv
(ppm)
4.2
48.3
48.0
18
45.0
50
B
EC
(mS / cm)
Vodo
rastvorlj. soli
(%)
0.9
2.24
0.08
(ppm)
Fe
Mn
Zn
Cu
16.6
7.4
6.4
2.1
pH
6,81
Ca ++
93
NO3 -
-
EC
mS/cm
0,92
Mg ++
39
SO4 --
23
Tvrdoća
0 nem
23,6
K+
3
HCO3 -
483
CaCO 3
mg/l
526
NH4 +
-
Cl-
27
Soli
mg/l
626
Na +
41
Fe
0,014
K2O
OSNOVNI PROBLEMI
1.
2.
3.
4.
5.
Hemijska reakcija zemljišnog rastvora blago kisela-neutralna
Precipitacija i akumulacija sekundarnih i tercijernih fosfata
Hloroze Fe, Zn
Optimalni pH
Nedovoljno SO4
najpoželjnije ( 6,0-6,5)
Visok EC – Zaslanjivanje
širi okvir 5,5 do 7,0
Azot
Fosfor
Kalijum
Sumpor
Kalcijum
Magnezijum
Gvožđe
Mangan
Bor
Bakar-Cink
Molibden
Visok CaCO3 ( > 6.0%)
Visok EC (> 2.0 mS/cm)
Nepoželjno (NO3 podiže pH zemljišnog rastvora )
* Ca i Mg se talože kao karbonati.
* Ortofosfati prelaze u nepristupačne forme
* Smanjuje se pristupačnost P, Zn, Fe
Štetan za ćelijske membrane na korenu
Sadržaj rastvorljivog Al i Mn podiže se na
toksičan nivo
Tip zemljišta
Vrlo plitak nepropusni Bt hhorizont
Slaba strukturnost
Rasplinjavanje agregata
Strukturnost i vodno fizičke
osobine zemljišta
Sadržaj organske materije
Kisela zemljišta
Izmenljiva kiselost
Agrotehnika
kod zasnivanja jagode
Plodored 3 – 4 godine. Loši redusevi povrđe iz fam. Solanacea.
Podrivanje, duboka obrada, dezinfekcija, formiranje leja,
Primena sumpora
kod zasnivanja jagode
U banak za sadnju jagode unosi se Biosolfo u zavisnosti od pH
vrednosti i C.E.C. vrednosti.
Za zemljišta sa relativno niskim adsorptivnim kapacitetom (C.E.C oko 5)
smanjenje pH vrednosti od 7,5 na 6,5 zahteva oko 815 kg/ha sumpora, odnosno
od 1,5 do 1,8 t/ha ovog stajnjaka.
Godišnji nivo zakišeljavanja zemljišta krede se od pola do cele jedinice
pH , ali se jagoda ne zasniva na zemljištu sa sadržajem karbonata višim od 6%.
Materijali za zakišeljavanje zemljišta:
Elementarni sumpor
S
99%
Sumporna kiselina
H2SO4
32%
Sumpor dioksid
SO2
50%
Gips
CaSO4 x 2H2O 18%
Aluminium sulfat
Al2(SO4)3
14%
Amonijum sulfat
(NH4)2SO4
24%
Humizacija
kod zasnivanja jagode
Humizacija podrazumeva unošenje treseta grublje teksture, adekvatne
pH vrednosti, dok je klasičan stajnjak nepoželjan zbog visokog sadržaja hlorida i
nitrata. Druga varijanta jeste kompostirani stajnjak.
Količina zavisi od stepena humifikacije i odnosa C/N.
Humizacija
kod zasnivanja jagode
Ciklus azota u zemljištu
AMID ( NH2 )
(Urea)
NH2
CO
NH2
40%
20%
10%
Ammonium
Ammonium
Ammonium
Amonifikacija
AMONIJUM ( NH4+ )
(Amonium Nitrat)
Nitrifikacija
NH4+
NH4+ Nitrosomonas NO2* Dobra prorahljenost
NH4+ Nitrobacter NO3* Pristupačna voda
NITRAT ( NO3- )
* pH približno 7
(Kalijum Nitrat)
NO3 * Visoke temperature
DENETRIFIKACIJA: U slučajevima anaerobnih
uslova mikroorganizmi iskorišdavaju kiseonik
o
Polovina procesa odigrava se na 25 C
iz nitrata N-NO3- grade se nitriti i nakon toga
pri vlažnosti jednakom PVK u toku 2 nedelje
N2 ispari u atmosferu.
NH4+ nitrifikacija NO3-
Ciklus azota N-NH4
CO2
Saharoza
NH4+
NH2
Protein
H+
pH
NH4+
H+
H+
NH2 - Amid
NH4+
Ciklus azota N-NO3
CO2
(Vakuole)
R.COOCat +
PEP
Carb.
NO3
OH-
NH2
-
NR
pH
Protein
NO3-
R.COOOH-
Saharoza
OH-
NH3
Redukcija
NO3-
Delovanje formi azota
NH4+
NH4+
pH
NH4+
pH
H+
H+
H+
R-COO -
Nedostatak AZOTA
u mineralnoj ishrani jagode
1
Uobičajeni problemi u
mineralnoj ishrani jagode
Izvori fosfora:
Monoamonijum fosfat
Monokalijum fosfat
1. pH zemljišta: Na jako kiselim zemljištima (< 6,0) slabo
pristupačan jer stvara nerastvorna jedinjenja Al +++ ili Fe ++
2. Stanje zemljišta: Sabijena, prevlažena i zaslanjena
zemljišta proizrokuju manja pristupačnost fosfora
3. Zemljišna vlažnost: U uslovima zemljišne suše slabije
usvajanje fosfora.
4. Temperatura zemljišta: Obično manja pristupačnost na
hladnim i prevlaženim zemljištima.
5. Tekstura zemljišta: Obično na težim zemljištima
obezbeđenost fosfora mora biti veda za isti režim
usvajanja fosfora .
6. Sadržaj organske materije: Visok humus znači bolju
fiksaciju gvožđa i aluminijuma, te je veda pristupačnost
fosfora.
7. Visoka količina žetvenih ostataka smanjuje
pristupačnost fosfora.
8. Dobra ishrana amonijačnim azotom jepromoter boljeg
usvajanja fosfora.
Transformacije fosfora
u zemljišnom rastvoru
Eksudacija
RCOO
--
RCOO
HPO42-
Usvajanje
PO43-
--
RCOO
--
PO43-
RCOO
--
PO43-
Zemljišni rastvor
Oslobađanje adsorbovanih fosfata
Zemljište – čvrsta faza
H2PO4Mn2+ Zn2+
Fe2+
Mn,Fe,ZnO2
CO2
Uobičajeni problemi u
mineralnoj ishrani jagode
1. C.E.C. zemljišta: Zemljišta sa niskim adsorptivnim
kapacitetom sadrža malo kalijuma (laka, slabo-humozna
zemljišta).
2. Kompeticija katjona: Na kiselim zemljištim K + se u odnosu
na Al+++ i H+ slabije usvaja.
3. Zemljišna vlažnost: U uslovima zemljišne suše slabije
usvajanje kalijuma
4. pH zemljišta: Slabija pristupačnost na kiselim zemljištima
5. Hladna zemljišta: Obično manja pristupačnost K+
6. Stanje zemljišta: Sabijena, prevlažena i zaslanjena
zemljišta proizrokuju manja pristupačnost K+
-K
Mobilnost i usvajanje kalijuma
NO3-
NO3-
NO3-
+
+ NH
4
+
NH4 - + NH
4
Micela
NO3
+
- + NH4
NH4
+NH
NH4
NO3-
4
+
K+
K+
K+
K+
K+
K+
K+
K
K
K
K
K
K
K
K
K
K
K
K
K
K
K
K
K
K
K
K
K+
K+
K+
K+
K+
K
K+
K+
K+
K+
K
K
K
K
K+
K+ K+
K+
K+
K+ K+
Samo 7 mm
K+ K+ K+ K+
K+
K+
K+
K+
K+
K+
K+
K+
K+
Zemljišni rastvor
Uobičajeni problemi u
mineralnoj ishrani kalcijumom
- Ca
1. Nizak pH: Smanjen sadržaj raspoloživog kalcijuma Ca++,
pogotovo ukoliko voda nema bikarbonata
2. C.E.C. zemljišta: Zemljišta sa niskim adsorptivnim
kapacitetom sadrža malo kalcijuma (laka, slabohumozna
zemljišta)
3. Prisustvo drugih katjna: Visok sadržaj kalijuma ili
magnezijuma može usloviti smanjeno usvajanje kalcijuma.
4. Jako alkalna zaslanjena zemljišta: Na+ smanjuje usvajanje
kalcijuma Ca ++
5. Vrsta geološke podloge: serpentini a ne krečnjaci
Izvori kalcijuma:
Gips kalcijum sulfat Ca SO4
Kalcijum nitrat
Poly Ca LSA (folijarno tretiranje)
Uobičajeni problemi u
mineralnoj ishrani magnezijumom
- Mg
Izvori magnezijuma:
1. Mineralni sastav zemljišta: Laka peskovita 55 mg/100
teža zemljišta 95 mg/100g
2. pH zemljišta: na kiselim zemljištima nedostaje
magnezijumo Mg++
3. C.E.C. zemljišta: Zemljišta sa niskim adsorptivnim
kapacitetom sadrža malo kalcijuma (laka, slabo-humozna
zemljišta)
4. K/Ca/Mg odnos
K:Mg <1.5
5. Hladna zemljišta: Obično manja pristupačnost Mg ++
Dolomitski krečnjak CaMg(CO3)2
Magnesium nitrate Mg(NO3)2
Magnesium sulfate MgSO4•6H2O
5-12%
16%
16%
Potreba za mikroelemntima
Gvožđe
Mangan
Zink
Visoka
Srednja
Srednja
Izvori mikroelemenata:
Multi Micro Comb
Multi Micro Fe
Multi Micro Borfeed
Bakar
Haifa Chemicals
Haifa Chemicals
Haifa Chemicals
x
Bor
Molibden
Srednja
Zeleni hit d.o.o.
Zeleni hit d.o.o.
Zeleni hit d.o.o.
x
Pristupačnost gvožđa uslovljena je:
Deficit gvožđa Fe++
1. Visok pH: smanjuje pristupačnost Fe availability. U nekim slučajevima
visok sadržaj Mn, smanjuje pristupačnost Fe.
2. Malo organske materije: Nema formiranja makromolekula što povedava
pristupačnost Fe.
3. Saturisana, zbijena i slabo aerisana zemljišta: Slaba drenaža izaziva višak
gvožđa, što umanjuje pristupačnost drugih mikrohraniva.
4. Visok sadržaj P: jako đubrenje uslovljava mogudu pojavu deficita Fe.
5.Forma azota: Korišdenje nitratne forme azota izaziva disbalans katjona i
anjona i pojavu deficita gvožđa.
6. Fe-Zn balans: Visok Zn izaziva deficit Fe i obrnuto.
7. Fe-Mn balans: Ova dva elemnta su antagonisti.
8. K-Fe balans: Nešto niža pristupačnost kalijuma uslovljava usvajanje Fe.
9. Fe-Mo balans: Visok sadržaj Mo na alkalnim zemljištima - deficit Fe.
10. Bikarbonati (HCO3-)
Izvori gvožđa:
Gvožđe
Gvožđe
Gvođže
Gvožđe
sulfat
amonijum sulfat
DPTA Chelate Fe
EDTA ili EDHHA
FeSO4•7 H2O
FeSO4•7H2O (NH4) 2SO4
DPTA
HEDTA
20%
14%
10%
5-12%
Pristupačnost mangana uslovljena je:
1. Visok pH: smanjuje pristupačnost Mn. U nekim
slučajevima visok sadržaj Mn, smanjuje pristupačnost Fe.
2. Vsok sadržaj humusa: Bogata zemljišta blokiraju Mn.
3. Vlažnost
zemljišta:
Ekstremna
vlažnost
menja
pristupačnost Mn ++ prelazi u nepristupačan Mn+ ili
Mn ++++
4. Dosledna primena anjona: Cl , NO3 se ne preporučuju, pa
-je jedino SO4 preporučljiv za povedanje usvajanja Mn.
Deficit mangana Mn++
Izvori mangana:
Mangan sulfat
Mangan oksid
Mangan helatni
MnSO4•4 H2O
MnO
DTPA, EDTA,
23-28%
41-68%
5-12%
Pristupačnost bora uslovljena je:
1. Visok pH: smanjuje pristupačnost B.
2. Jako ispiranje: Gruba tekstura i mnogo kiše mogu dovesti do
ispiranja.
3. Nizak sadržaj humusa: Organska materija dobro vezuje B.
4. Stanje zemljišne vlažnosti: Suša smanjuje pristupačnost B,
razvijenost korena i usvajanje.
5. Nedovoljna ishrana azotom: Slabe biljike usvajaju nedovoljno
bora
-B
Pojedinačna folijarna primena BORFEED 0,5 l/ha
---
Deficit bora BO3
Negativan uticaj hlora
Cl 2300
SKRIVENI NEPRIJATELJ
iz klasičnih đubriva
22
Suva materija (g)
HLOR (meq / Kg )
2100
1900
1700
1500
1300
1100
900
700
20
18
16
14
12
10
500
NO3-
300
600
700
800
Hloridi ( mg/g )
- N
900 1000 1100 1200 1300 1400
10
20
30
40
50
60
70
80
90
Negativan uticaj hlora
Voda za navodnjavanje:
Evapotranspiracija
Prezalivna vlažnost E.C
100 ppm Cl-
60 l monolit, 50% poroznost =
30 l vode tj, 100% MVK,
100 ppm Cl- = Ukupno 3000 mg
tj. 3 gr.E.C = 0.28 dS/cm.
PVK = 33% Vol.
Ravnotežno stanje
55% MVK ili 80-85% PVK = 16,5 l
vode,
3000 mg eg.3 gr. Cl- = 181,8 ppm
E.C = 0.41 dS/cm. volume
Negativan uticaj hlora
NaCl:
KCl:
CaCl:
61 % Cl-
47 % Cl-
64 % Cl-
Česta konfuzija o ulozi hlorida (Cl-), kao esencijalnog sekundarnog makroelemnta i
toksičnog delovanja varikine, ili elementarnog hlora (Cl). , rastvorenog u vodi ili u
gasovitom stanju.
Hlor deluje u tandemu sa kalijumom K+ što je veom avažno u fukciji stominog aparata
Hlor je u kompeticiji sa nitratima, što pospešuje usvajanje amonijačnog azota.
Vrlo je mobilan, osim na zemljištima jako bogatim glinom, gvžđem ili alumijum oksidom. U
ovakvim uslovima sa vrlo vlažnom klimom može dodi do pojave nedostatka.
Simptomi toksičnosti su slični tipičnim oštedenjima od visoke zaslanjenosti Listovi se
povijaju po rubovima i značajno im se smanjuje veličina i tanje se, a biljka zaostaje u
porastu.
Mogućnosti aplikacije
Mogućnosti aplikacije
Proste soli u ishrani
Naziv đubriva
Multi MAP/Mono-amonijum
fosfat NH4H2PO4
sa magnezijumom
Multi MKP/Mono-kalijum
fosfat KH2PO4
Formula
pH
EC 1g/l
mS/cm
Sol. 20oC g/l
12:61:0
4,7
0,86
374
0:52:34
4,8
0,72
226
Proste soli u ishrani
Naziv đubriva
Formula
pH
EC 1g/l
mS/cm
Sol. 20oC g/l
Multi KMg/Kalijum nitrat KNO3
sa magnezijumom
12:0:43+2 MgO
8,7
0,86
315
12:0:43+2 ZnO
6.2
0,86
315
13:0:46
4,5
0,86
315
Multi SOP
Kalijum Sulfat K2 SO4
0:0:52 +18 S
3,8
1,85
115
Multi Cal
Kalcijum nitrat Ca(NO3)2
15,5:0:0+26,5CaO
8,0
0,72
225
12:0:43+2 ZnO
5,6
0,88
225
0:0:52 +18 S
5,9
0,84
710
Multi KZn/Kalijum nitrat KNO3
sa cinkom
Multi K pHast/Kalijum nitrat
KNO3 kiseli
Magnisal
Magnezijum nitrat Mg(NO3)
2
Bitter Mag
Magnezijum Sulfat Mg(SO4) 2
Indukovana otpornost
OH
Fosforna kiselina H3PO4
Metafosforna kiselina H3PO3
OH
{O}
H
P
O
OH
P
O
Multi ProteK
Fosfonat / fosetil
OH







OH
Visoko koncentrisano 0:55:36
Kristalno, vodorastvorljivo
Visoko usvajanje katjona, K, Ca, Mg, Mn, Fe
Sadrži P kao fosfatni (H2PO4-) i fosfitni (HPO32-) jon
Sistemični efekt,
Pufer pH= 4.5-5
Fungicidna aktivnost.
Download

Pogledaj PDF