Између две године
И ПЛАНОВИ И УЧИНАК
Информативно-стручни часопис
УМСТ, КЦС, „Сестринство“
Број 28-29, јул-децембар 2011. године
а крају ове 2011. године наш часопис добија све бројније читалаштво,
све је траженији, што нас чини посебно задовољним.
Да бисмо свима заинтересованима пружили прилику да стручне радове и
информације објаве у часопису, одлучили смо да текстове не објављујемо двојезично, јер нам преводи одузимају велики простор.
Часопис припремамо и уређујемо и у електронском облику, па ће та верзија
бити двојезична и заинтересовани ће моћи да је користе.
Успешно смо остварили планове из ове године.
Број нових чланова нашег удружења је са сваким даном све већи. Одржали
смо Пету међународно научну конференцију – Развој фокуса за сестринство кроз
боље разумевање и имплементацију безбедности, продуктивности и унапређење квалитета.
Са десет стручних саопштења учествовали смо на 5th International nursing
managment conference, кoja је одржана у Анталија-Белеку у Турској. Упућивали
смо заинтересоване на стручне састанке у земљи. Од јануара до децембра одржали смо 112 стручних састанака у КЦС, кроз које је прошло 25.811 учесника.
учествовали смо на 74 стручна састанака у Србији, кроз које је прошло 7.785
учесника. Наши чланови не плаћају трошкове континуиране едукације.
Година која је за нама у целини је успешна, са великим плановима за наредну годину. Сестре све више подржавају своје удружење и активни су учесници
у остваривању усвојених планова, што Удружењу даје посебну снагу и могућност да све планирано успешно и остваримо.
Најважнији догађај у наредној години је наше студијско путовање у Лондон,
у другој половини септембра.
Упућујемо вам срдачне честитке за новогодишње и божићне празнике, са жељама за добро здравље, личну срећу и успех у одговорном послу.
Н
Адреса: КЦС „Сестринство“
ул. Вишеградска бр. 26, 11000 Београд
Тел: 011/3615-805; 011/3615-617;
Факс: 011/3066-31-49; 011/361-24-14
Е-mail: [email protected]
(ЕRSTE banka), ПИБ број 103245461
♥
Издавач
УМСТ, КЦС, „Сестринство“
♥
За издавача
Председник УМСТ, КЦС, „Сестринство“
Зорица Милошевић
♥
Уредништво
Биљана Ковачевић,
Љиљана Стаменковић
Јованка Вучковић
♥
Преводиоци
Ивана Нешић
Милица Пештерац
Александра Букумировић
♥
Спољни сарадник-новинар
Јагода Плавшић
♥
Припрема и штампа
LICEJ, Београд,
Браће Јерковић 69,
Тел/факс 011/2460-426
[email protected]
Директор
Станоје Јовановић
Ликовни уредник
мр Небојша Кујунџић
Технички уредник
дипл. инж. Горан Јањић
Лектор
Мила Барјактаревић
♥
Тираж 1.250 примерака
CIP – Каталогизација у публикацији
Народна библиотека Србије, Београд
614.253.5
ISSN 1451-7599 Сестринство
COBISS.SR-ID 111363596
Сестринство: часопис за медицинске сестре /
Година 8. бр 28-29. (јул – децембар 2011). – Београд:
УМСТ КЦС „Сестринство“. Излази тромесечно.
Ваше уредништво
U OVOM BROJU
Новогодишњи поклон читаоцима
СТОНИ КАЛЕНДАР ЗА 2012. ГОДИНУ
4
ЛЕКАРИ О НАМА
Доц. др Ђорђе Бајец, директор Клиничког центра Србије
СТРУЧНА И ЉУДСКА ДИМЕНЗИЈА РАДА СЕСТАРА
Сестра – уважени и неопходни члан тима и особа која највише времена проводи с пацијентом
* У КЦС запослено 3.600 медицинских сестара, уз хронични мањак сестара на неуралгичним местима
* Сарадња на релацији лекар–сестра треба да буде заснована на узајамном поштовању и искрености
* Лекари обавезни да подрже пројекат факултетског образовања медицинских сестара
ош кад сам почео лекарску каријеру на Првој хируршкој клиници
разумео сам улогу медицинске сестре у
тиму. Могу рећи да смо моје колеге и ја
када смо били млађи лекари много научили од сестара, обраћали им се за помоћ и савет. Од својих учитеља учили
смо струку, хирургију, али и однос са
главном сестром и сестрама на одељењу.
Као стручњак стасао сам у атмосфери врхунске медицинске установе, где
су се, поред највиших критеријума струке, неговали и највиши принципи уважавања у тиму у коме је неопходни члан
медицинска сестра.
Надам се да сам као зрео стручњак, а
сада и генерални директор водеће здравствене установе у земљи, пренео све позитивно што су ми у домену односа
лекар–сестра пренели моји учитељи.
Савремена кретања у медицини доносе нова искушења у свим релацијама.
Чиниоци који делимично мењају ове
односе набоље и чине их професионалнијим, а тиме више доприносе задовољству наших болесника, јесу промена
Ј
СЕСТРИНСТВО Број 28-29 • јул-децембар 2011.
контекста, обима рада и дужности лекара и сестара, мултидисциплинарни приступ лечењу, очекивања пацијената, професионалне и институционалне норме,
управљање ризицима и концепт учења
током целог живота.
Оно што се неће и не сме променити јесте чињеница да је медицинска сестра особа која највише времена проводи са пацијентом. Због тога, поред завршене медицинске школе, сестра мора бити особа која показује емпатију, људску
димензију рада кроз коју треба да разуме пацијента, а не само његово обољење,
да комуницира с његовом породицом, да
утеши, објасни и едукује.
У КЦС је запослено око 3.600 медицинских сестара. Дакле, постоји хронични мањак сестара, поготово на неуралгичним местима, као што су јединице интензивног лечења, јединице где се лече
критично оболели и тешко повређени.
Мањак се надокнађује огромном пожртвованошћу сестринског кадра, што често доводи до изгарања. Због природе посла и принципа да је болесник у центру
ЛЕКАРИ О НАМА
пажње, некада се на ову чињеницу не обраћа довољно пажње. Велики степен изгарања постоји и међу лекарима, што некада доводи до заоштравања односа у тимовима и међутимској сарадњи. Ма
колико посао био тежак, међусобна сарадња лекара и сестара доводи до смањивања тензија и бољег функционисања. Доказано је
да лоши међуљудски односи доводе до већег степена изгарања него сам посао, ма колико био тежак и одговоран. Због тога се треба трудити да сарадња лекар–сестра буде што боља, заснована на
поштовању и искрености. Дисциплина, али не „гвоздена рука“, доприноси несметаном обављању посла. С тим у вези увек сам се трудио да знам имена свих сестара на одељењу, да главној или надлежној сестри издајем јасна и комплетна упутства о плану лечења и неге пацијента из њеног домена и да саслушам примедбе и
незадовољства пре него што почну да подривају рад у тиму.
Заступам однос лекара и сестара у коме се гради култура у којој сви чланови тима могу да изнесу своје мишљење и своју визију. Лекар, који је хијерархијски старији, мора активно да учествује у решавању кризних и ризичних ситуација којима овај посао обилује. На тај начин се члановима тима шаље позитивна порука да
неће бити остављени на цедилу. Доказано је да принцип упућивања млађих лекара на сестре како би пребродили прве дане на одељењу и упућивања млађих сестара на лекаре да би им приближили особености посла на специфичном одељењу доприноси чвршћој
сарадњи лекара и сестара у тиму.
Лекари су обавезни да помогну принцип непрекидног образовања сестара како бисмо добили кадар који има савремено образовање у медицинском свету који се свакога дана развија
технолошки, етички и у сектору збрињавања и неге.
Увођењем факултетског образовања за сестре добили бисмо
високоедуковани сестрински кадар, те је обавеза лекара да подрже тај пројекат.
Традиционални однос лекар–сестра се у савременом свету мења са знатним последицама. Расту утицај и значај сестре у тиму,
па она постаје равноправни партнер у клиничком домену. Тај концепт подразумева тачну представу о одговорностима и улози, што
5
се постиже едукацијом, увођењем водича добре клиничке праксе,
алгоритмима и процедурама.
Нови концепт доноси и нове изазове и за лекаре и за сестре,
нове начине сарадње и међусобних односа, које морамо градити
заједно.
Оно што остаје као неопходност, то су међусобно уважавање,
поверење и сарадња, окренутост ка пацијенту, његовом лечењу,
емпатији према болесном човеку и његовој породици, што нам је
заједнички циљ.
SISTERHOOD No 28-29 • july-december 2011
6
МЕЂУНАРОДНА САРАДЊА
INTERNATIONAL COOPERATION
Сусрет наших и руских сестара
СТУДИЈСКО ПУТОВАЊЕ ЗА ПАМЋЕЊЕ
Шеснаест сестара, већина из КЦС, боравила је у Санкт Петербургу и Москви, обилазећи прелепе туристичке
знаменитости, дружећи се и размењујући искуства са колегиницама
из елитних здравствених установа ове пријатељске земље.
емља прелепа, а посебно два града која смо обишли, Санкт
Петербург и Москва. Групу на студијском путовању чинило је 16 особа, 10 из Клиничког центра Србије, четири из Високе
здравствене школе струковних студија у Београду и по једна из
Клиничког центра Ниша и из Београда.
У Санкт Петербургу имале смо задовољство да посетимо Удружење медицинских сестара региона и разменимо искуства о раду.
По њиховој препоруци, обишли смо државну болницу Алмазов.
Удружење нам је приредило пријем на њиховом факултету за сестре. Од директорке Ирине Владимировне и председнице Удружења Галине Михајловне, које су припремиле целовито излагање, сазнали смо како се сестре у Русију школују и како функционише њихово Удружење сестара.
Школа коју смо обишли пружа велике могућност и за студирање. Има мноштво кабинета, опремљених неопходним садржајима, а професори са студентима раде у малим групама.
У Русији постоје 452 колеџа за сестре, од тога 12 у Санкт Петрбургу. Ми смо били на колеџу који је међу првима у Русији. У
З
СЕСТРИНСТВО Број 28-29 • јул-децембар 2011.
Санкт Петербургу има 65.000 медицинских сестара, а недостају
им још 34.000 тих медицинских делатница.
Поносни су на специјализацију за фејшере, која је у Русији
веома популарна и показала се као изузетно добра и корисна. Фејшери су медицинске сестре које су завршиле специјализацију и у
послу који обављају замењују лекара у станицама хитне помоћи,
у раду на селу...
Упознали смо добитницу медаље Флоренс Најтингејл за 2011.
годину. Иза ње је богата биографија, а била је и учесник рата у
Авганистану.
У болници Алмазов дочекала нас је главна сестра Татјана Димитровна. Болницу Алмазов –кардиохирургија основао је Владимир Андрејевић Алмазов. Њени почеци сежу у 1967. годину, када
је основан први диспанзер, 1975. – болница, а од 1980. године прераста у институт, у коме се 90% пацијената лечи бесплатно. Услови за рад сестара и комфор пацијената су на високом нивоу. Понос
болнице је Завод за трансфузију, који поседује јединствену банку
еритроцита .
МЕЂУНАРОДНА САРАДЊА
7
INTERNATIONAL COOPERATION
Санкт Петрбург је изузетно леп и много већи град од Венеције, с којом га пореде. Краси га више од 300 мостова на Неви, у коју се уливају реке Фонтенка и Мојка. Надовезује се богатство
Ермитажа и Пушкин – Царско село. Град који треба видети и доживети!
У Москви смо обишли Хируршки национални центар Пирогов. Болница је основана 1907, а од 1955. године је Хируршки национални центар за грудну и кардиохирургију. Дочекали су нас
главна сестра Ануса Димитрова и доктор Шаљгин Леонид Димитријевич, директор за образовање и едукацију у болници Пиро-
SISTERHOOD No 28-29 • july-december 2011
МЕЂУНАРОДНА САРАДЊА
гов и представник Министарства иностраних послова за међународну сарадњу. Национални центар бави се научном, образовном
и здравственом делатношћу. Има 22 клинике, 700 лежајева, а у
њему се годишње лечи 40.000 пацијената. Центара који припадају Пирогову има и у другим крајевима земље, па је укупан број
постеља 1.542.
СЕСТРИНСТВО Број 28-29 • јул-децембар 2011.
8
INTERNATIONAL COOPERATION
Мисија тог центра су:
• нове медицинске технологије и
• процес образовања и припреме.
У центру се обављају операције на апарату Да Винчи (систем
робота). У Русији обаве око 3.000 операција, а трећину у центру
Пирогов. Хирург може да буде и на другом континенту а да се космичким везама операција обавља у центру Пирогов.
Центар је опремљен видео-линковима, па у сали у којој држе
предавања о одређеној теми имају могућност да се повежу са потребним радним местом и да на тај начин прикажу и практичан
рад. Истакли су проблем недовољне едукације сестара за коришћење високих технологија и њиховог упућивања у иностранство, чиме нису задовољни, јер мали број сестара говори енглески
језик, који им је неопходан за такву врсту едукације. Интензивна
нега, као и сва друга одељења која смо обишли, опремљена је најсавременијом технологијом, што сестрама знатно олакшава рад.
Током обиласка болнице показали су нам музеј Пирогов, јединствен у Русију и самој болници. У њему је приказан живот и
развојни пут др Пирогова. Болница носи његово име, на шта су
изузетно поносни, истичући његове бројне заслуге. Докторирао је
са 19 година. Његова остварења претеча су компјутеризоване томографије. Са Флоренс Најтингејл, један је од оснивача Црвеног
крста, организатор и инструктор сестринства у Европи. Познате
су његове речи: Све што је генијално обично је једноставно, само треба видети.
Москва, главни град Русије. Огроман је као што је и Русија,
све је велико, бескрајно и прелепо. Црвени трг, специфичан по
архитектури, Кремљ, Оружана палата и Сергејев посед остаће
нам у сећању као и гостопримство наших домаћина.
Оно што је на нас оставило посебан утисак, то су професионални водичи са много знања, који су нам пружили мноштво информација. Они и сви који су нас дочекали са много емоција и
љубави причали су о својој земљи да смо томе могли истински да
се дивимо и изнова запитамо да ли то ми увек чинимо када говоримо о нечему што је наше.
Посебно захваљујемо агенцији Р-турс , Министарству иностраних послова Републике Србије и нашој амбасади у Москви што су
нам помогли да ово путовање буде тако добро организовано са много садржаја и нових сазнања о професији којом се бавимо.
МЕЂУНАРОДНА САРАДЊА
9
INTERNATIONAL COOPERATION
Сестре из Битоља у КЦС
ЗАХВАЛНОСТ УЗОРНИМ ДОМАЋИНИМА
оквиру едукативне екскурзије, 8. октобра гости Клиничког центра Србије биле су медицинске сестре – техничари Удружења медицинских сестара и бабица из Битоља. Боравка
су организовале сестре Клинике за неурологију.
Група коју је чинило више од 50 колега и колегиница, имала
је прилике да разгледа нашу установу. Представили смо им сајт
Клинике, приказали кратак филм и презентацију „Унапређење
квалитета – одговорност водећих сестара“. Након предавања, разговарали смо о сличностима, разликама и путевима за унапређивање сарадње.
Десетак сестара обишло је одељења стационара у матичној
згради Клинике за неурологију, дневну болницу, дијагностичке
У
кабинете и одељење ургентне неурологије. То је била прилика да
виде како се обављају активности у области сестринске неге, који су услови и како се документује наш рад.
Пошто су гости били заинтересовани да виде различите установе, према свом професионалном опредељењу, љубазношћу наших колегиница и колега КЦС, омогућено им је да посете још
девет установа у Клиничком центру Србије.
Будући да је главна сестра КЦС Тања Ракић била спречена,
њена замена била је колегиница Тања Ердељановић, главна сестра Клинике за ОРЛ и МХФ, која је гостима пожелела добродошлицу, угодан боравак и исказала отвореност наше установе за
сарадњу у будућности.
Удружење МТС КЦС „Сестринство“ организовало је коктел у
просторијама Центра за научноистраживачки рад, образовно-наставну делатност и људске ресурсе, уз наставак дружење и размене искустава.
И поред тога што је посета обављена у дане викенда, колегинице и колеге Клиничког центра из Битоља отишли су задовољни, пуни импресија и захвалности за показано гостопримство, са
жељом да у наредним годинама унапредимо сарадњу.
Милијана Матијевић,
Клиника за неурологију КЦС
SISTERHOOD No 28-29 • july-december 2011
МЕЂУНАРОДНА САРАДЊА
10
INTERNATIONAL COOPERATION
Са конференције у Анталији
ВРЕМЕ ИЗАЗОВА
У организацији УМСТ „Сестринство“ десет сестара КЦС учествовало
на међународном скупу посвећеном менаџменту, успешно представљајући сестринску професију Србије.
нталија, један од најлепших градова
Турске ривијере, била је домаћин Пете међународне сестринске конференције о
менаџменту. Конференција је одржана од 17.
до 19. новембра.
Као и много пута до сада, Удружење медицинских сестара и техничара Клиничког
центра Србије „Сестринство“, у настојању да
омогући едукацију наших сестара и размену
искустава, организовало је путовање за десет
медицинских сестара Клиничког центра Србије. Како је Научни одбор конференције
прихватио наше радове за постер-презентацију са великим ентузијазмом, одлучне у намери да светској јавности прикажемо сестринску професију у Србији, отпутовале смо у Анталију.
Теме конференције односиле су се на:
иновације у едукацији сестара, иновације у
сестринској пракси и менаџменту, ширење
иновација у сестринству – лекције из праксе,
здравствени туризам, здравствену економију
– импликације за унапређивање неге. Идеја
организатора конференције била је да уз
примену најсавременијих метода у науци и
технологији припреми медицинске сестре за
истраживање у сестринској пракси. Да покаже како су сестре лидери, спремне да се у
пракси покажу у улогама васпитача, истра-
А
СЕСТРИНСТВО Број 28-29 • јул-децембар 2011.
МЕЂУНАРОДНА САРАДЊА
11
живача, администратора, саветника и неговатеља с циљем превенције, развоја и неговања здравља појединца, породице и заједнице.
Као предавачи на конференцији учествовале су колегинице и
колеге из свих крајева света: Сједињених Америчких Држава, Канаде, Бразила, Шведске, Велике Британије, Италије, Ирана, Јапана, Турске...Приказани радови одисали су квалитетом, представљена су достигнућа у сестринској пракси, те примена модерних технологија. Узбуђене због прилике да учествујемо на конференцији,
INTERNATIONAL COOPERATION
да боравимо у тој области богатој историјским и природним лепотама, нисмо
дозволиле да нас савлада трема, већ смо
са високом дозом професионализма и,
наравно, патриотизма, успеле да учесницима конференције приближимо део сестринске праксе Србије.
Поред официјелног дела конференције и прилика за интеракцију и сарадњу на националном и интернационалном нивоу, учесници су имали прилике за дружење, уживање у приређеним забавним програмима и чарима Турске.
Вратиле смо се са конференције пуне упечатљивих утисака и са
потврдом да сестре Србије не заостају много за сестрама света.
Предстоји нам да прихватимо савремене изазове и да се докажемо.
Ивана Нешић
SISTERHOOD No 28-29 • july-december 2011
12
МЕЂУНАРОДНА САРАДЊА
INTERNATIONAL COOPERATION
Први симпозијум у регији Фоча
ПИОНИРСКИ ПОДУХВАТ СА ДУШОМ
д 8. 9. до 11. 9. 2011. одржан је Први симпозијум медицинских сестара и техничара регије Фоча, Република Српска.У
знак подршке колегамаиз Фоче, три колегинице изКлиничког центра Србије активно су учествовале на симпозијуму, а њихов боравак и учешће на том скупу омогућило је УМСТ КЦС„ Сестринство“.
Теме симпозијума биле су везане за документацију здравствене неге, сагледавање потреба едукативних програма о сестринској документацији и за побољшање и унапређивање
сестринске неге како би се постигао што бољи квалитет
у раду.
Колегинице из Фоче имале су још један циљ, који се
односио на закључке симпозијума. Уз приложене резултате евалуације симпозијума, и предлог јединствене сестринске документације, закључке супослале Министарству здравља и социјалне заштите Републике Српске да би у званичном поступку добиле коначну сестринску документацију.
У раду симпозијума активно су учествовали представници из свих региона, Републике Српске и Федерације БиХ. Они су уложили знатан труд у изради својих
презентација, са жељом да сестринску професију учине
видљивом и вреднованом. Предавања сестара из Београда наишла су на велико интересовање. Са Клиникеза
неурологију , као предавачи, биле су две сестре: Нада
Рапајић и Ивана Нешић, које су, поред усмених, имале
и постер- презентације. Драгана Игњатијевић са Клинике за неурохирургију, представила сеусменом презентацијом.
Организација симпозијума била је одлична, квалитет радова такође, размена искустава значајна. Домаћини су се заиста трудили да нам симпозијумостане у
незаборавном сећању. Поред стручног дела, организовани су и излети да би учесници могли да виде лепоте
О
СЕСТРИНСТВО Број 28-29 • јул-децембар 2011.
кањона Сутјеске, Тјентиште, прашуму Перућицу... Створена су
нова пријатељства.
У нади да ће колеге регије Фоча добитижељени одговор из
Министарства здравља, захваљујем им за топли дочек, срдачност,
за то што су нам омогућили да осетимо душу у њиховом пионирском подухвату.
Ивана Нешић
СЕСТРИНСКЕ СУДБИНЕ
13
NURSING OF FATE
Два поглавља једне животне приче
РОСКИНА ОДАНОСТ ПРОФЕСИЈИ
оска Поповић, главна сестра Клинике за дерматовенерологију, рођена је 5. 7. 1952. године у Владичином Хану. Средњу медицинску школу завршила је у Београду 1971, а Вишу медицинску школу 1974. године.
Племенитост, стручност, пожртвованост и посвећеност особине су које је током четрдесет година радног стажа стекла својим радом на веома одговорним радним местима у Клиничком
центру Србије. Посао медицинске сестре, хуман и одговоран, спада у професије у којима се успех и слава могу заслужити само у
уским професионалним круговима, а сестра Роска је успела да задобије поштовање не само својих колега већ и лекара с којима је
провела радни век, и свих који су имали прилику да је упознају и
с њом сарађују.
После завршетка школовања, 1971. године, као медицинска
сестра запослила се у Клиничком центру Србије, где је провела
цео радни век. Била је сведок многих промена у развоју струке
медицинске сестре, почевши од времена када су радили болничари, до увођења многих новина које су допринеле квалитету рада.
И сама је заслужна за развој модерних едукативних и организационих стандарда, који су подигли ниво знања и значај неге дерматолошког пацијента.
На почетку професионалне каријере, 1972 године, са само годину дана радног искуства, суочила се са великом епидемијом вариоле вере, у којој је, према званичним подацима, оболело 175
и умрло 35 људи. Посла је било толико да није било времена за
размишљање о себи. Страх и неизвесност увукли су се у људе.
Оболели су трпели велике муке, није се знало да ли ће дочекати
јутро. Срећом, организација и нега заражених биле су беспрекорне и епидемија је брзо савладана. Сви који су се ухватили у коштац са заразом , укључујући и нашу сестру Роску, нису штедели себе.
Још као млада сестра, 1975. године, именована је за главну сестру тада највећег одељења на Институту за дерматовенерологи-
Р
ју, а 1994. године именована је за главну сестру Института. Увек
спремна да се суочи са свим потешкоћама и да немогуће учини
могућим, радо се сећа свог професионалног почетка: Био је то
сјајан период, када се није стриктно гледало на радно време, подразумевао се долазак на посао и пре почетка радног времена. Радило се у три смене а достигнуто се никад није сматрало за
крајњи циљ.
Саставни део професионалног ангажовања тих година биле
су и самоуправне функције. Од 1984. до 1988. године била је и
члан Колегијалног пословодног одбора, где је личним залагањем
допринела побољшању визуелног изгледа Института, те побољшању услова рада и обнови инвентара за пацијенте и запослене.
Предано учествује у многобројним активностима Савеза и Удружења здравствених радника, поклањајући им велики део свог слободног времена.
До последњег дана професионалног ангажовања борила се да,
упркос кризи и недостатку финансијских и техничких средстава
и дотрајалости самог објекта, радни простор адаптира и учини га
пријатнијим за рад и негу. Личним ангажовањем умногоме је заслужна за садашњи изглед и функционисање Клинике за дерматовенерологију.
Увек је знала да се носи са струковним и организационим проблемима и етичким дилемама. За дугогодишњи савестан рад и посвећеност професији добитник је бројних професионалних и
друштвених признања. Лични проблеми никада нису утицали на
њену професионалност. Тиха и смирена у најтежим тренуцима,
несебична у пружању знања и подршке младим колегиницама, заслужује велико поштовање.
Једна је од сестара оснивача Удружења медицинских сестара
у КЦС „Сестринство“, које је умногоме допринело едукацији и
професионалном развоју младих медицински сестара. Захваљујући Удружењу положај и признање медицинске сестре подигнути
су на виши ниво. Сестра Роска је истицала да се радује великој
SISTERHOOD No 28-29 • july-december 2011
СЕСТРИНСКЕ СУДБИНЕ
14
NURSING OF FATE
жељи млађих колегиница да прошире знање: Велико ми је задовољство када осетим жељу излагача да пружену шансу што боље искористе. Многе сестре истичу се у писању стручних радова,
па сам уверена да несебичним пружањем шансе свима не бринемо за будућност.
Осећамо потребу да овом приликом захвалимо госпођи Роски
Поповић, учитељу, колегиници и пријатељу, која нас је својом немерљивом визијом и својим стилом укључила у рад УМСТ „Сестринство“ и едукативних тема које смо представљале на многобројним стручним скуповима.
Сестра Роска Поповић отишла је у пензију уз најдивније речи најближих сарадника, који нису скривали поштовање за њен
живот и њено дело. Сарађивала је са многим руководиоцима Клинике, а у пензију је испраћена као најближи сарадник проф. др
Љиљане Меденице, директора Клинике, која је топлим речима
пријатеља и сарадника казивала о годинама заједничког рада и залагања и одрицања.
Када се као професионалац који читав радни век проведе у
здравству нађете у улози пацијента, вероватно вам није лако. На
задовољство Роскино, њене породице и великог броја њених пријатеља, и то искушење успешно је препородила, па је она због тога овим писмом и захвалила следбеницима.
Мирјана Томић
Узвраћање професије
Поштовани проф. др Ракићу и цењена колегинице Жана Ђурић,
Овим путем желим да изразим своју велику захвалност вашој Клиници и особљу (лекарима и медицинским сестрама)
Одељења за неуроонкологију (Ц одељење на 2. спрату) за пожртвованост и труд који су уложили у моје збрињавање и брз
опоравак.
У време неосноване и негативне медијске кампање и тортуре усмерене према здравству и здравственим радницима, имам
неизмерну потребу и жељу да искажем сву своју захвалност мојим колегама и лекарима, који су својом стручношћу, знањем и
љубазношћу били уз мене у тешким тренуцима и који су из минута у минут ту за све људе којима је њихова помоћ неопходна.
За својих четрдесет година радног стажа, које сам провела у здравству, трудећи се да заједно са својим колегама и лекарима из дана у дан пружимо сву неопходну помоћ и негу лицима којима је неопходна, ниједног тренутка нисам слутила да ће та
иста помоћ и за мене значити живот.
Суочена са болешћу, уплашеним очима пацијента, гледала сам са колико пожртвовања и знања, не штедећи себе, улазе у сваку нову борбу да сачувају још један живот и да тешке тренутке учине лепшим. На Клинику
за неурохирургију КЦС ушла сам уплашена и неутешна, а изашла опорављена и испуњена најдивнијим осећањем према људима с којима сам провела свој радни век и поносна што сам имала прилику да их познајем и с њима радим. У време кризе и немаштине здравство потресају различити проблеми, суочени смо са не тако савременом опремом, али засигурно ваша клиника
има особље које својим знањем може да надомести све техничке недостатке и да својом љубазношћу и негом учине да бар на
тренутак заборавите оно због чега сте ту.
Брзина којом се све одиграло, дијагностика, операција, постоперативни опоравак, учинили су ме захвалном и осетила сам
потребу да искажем сву неизмерну бригу, љубазност и умеће с којима сам се сусрела на Клиници за неурохирургију.
Овом приликом морам истаћи да професионализам и љубазност нису били испољени само према мени, која сам део „породице“ КЦС, већ према свим пацијентима који се лече на Клиници. Саосећање и жеље да се помогне приметни су је у сваком тренутку, од Пријемне амбуланте Клинике на челу са главном сестром Иреном Младеновић, преко тима медицинских сестара, које
даноноћно мотре на сваког пацијента, спремне да пруже сву неопходну негу.
Желим од срца да захвалим свима који су ми помогли, јер заслужују то и много више од тога. Мој први сусрет због тегоба
које сам имала био је са др Даном Грујичић, која ме упутила на право место, због чега сам јој неизмерно захвална. Посебну захвалност дугујем проф. др Вери Поповић, која је препознала моје тегобе и упутила ме на сва неопходна испитивања и прегледе. Велико хвала човеку који ме оперисао и свако јутро долазио и обилазио др Милоју Јоксимовићу. Такође велико хвала
анестезиологу др Славољубу Поповићу и главној сестри Клинике Жаклини Ђурић, главној сестри Одељења Дијани Стојчић и
свим медицинским сестрама које пацијенте лече не само својим знањем већ и топлином својих речи и пожртвовањем.
Од срца хвала драгим сестрама из шок-собе на челу са Светланом Делић, које су ме прве прихватиле после операције. Хвала им за даноноћну негу и пажњу коју улажу у опоравак сваког пацијента.
Особље ваше Клинике, којим може да се поноси не само КЦС него и цело наше сестринство и здравство, људи су који су цео
свој живот посветили управо животу других, зато им неизмерно хвала, са најлепшим жељама за наставак успешног рада.
Неизмерно хвала мојим колегиницама и другарицама које су ми помогле правим саветима, о чему ћемо бити у прилици да причамо неком другом приликом.
С поштовањем,
Роска Поповић
Главна сестра Клинике за дерматовенерологију
СЕСТРИНСТВО Број 28-29 • јул-децембар 2011.
СТРУЧНИ РАДОВИ
15
PROFESSIONAL WORKS
Данијела Куљанин, Градски завод за јавно здравље, Београд
Danijela Kuljanin, Institut of Publich Health of Belgrade
ПОКАЗАТЕЉИ КВАЛИТЕТА
ЗДРАВСТВЕНЕ НЕГЕ У
УСТАНОВАМА СЕКУНДАРНЕ
И ТЕРЦИЈАРНЕ ЗДРАВСТВЕНЕ
ЗАШТИТЕ У БЕОГРАДУ
NURSING CARE DURING
HOSPITALIZATION
AS QUALITY INDICATORS
OF WORK
IN HOSPITALS IN BELGRADE
анијела Куљанин рођена је 21. 2.1977. године у Суботици. Средњу медицинску школу
завршила је у Суботици. Дипломирала је 2004. године на Вишој медицинској школу у Београду, на
смеру виша медицинска сестра –општи смер.
После завршене средње школе радни стаж започиње у Општој болници у Суботици. Од 2002. године ради на Институту за психијатрију где је
радила на стационару и у дневној болници. У току
2008. године прелази у Градски завод за јавно здравље Београд и ради у Центру за планирање и организацију здравствене заштите у болничком одсеку.
Аутор је и коаутор више радова из области сестринства. Учесник у многим wоrkshооp-овима, cuntry презентацијама са домаћим и међународним учешћем.
2006. године – Будимпешта, Регионално саветовање о квалитету и ефикасности у здравственом
систему – Semmelweis university, Светска банка и Светска здравствена организација
2006. и 2007. године – Политика примарне здравствене заштите на Балкану – CIDA
2007. године – Атлас – Nurses in mental health WHO
Кампања „Остави и победи 2008“, др Гордана Тамбурковски,
Данијела Куљанин
2009. година – Structural indicators of Environmental Factors impacting mental health:Scoping seventeen European regions/Questionnaire
2007–2011. година – Континуирана активност у кампањама
промоције здравља
2008–2009. година – WHO Global Programme on Scaling up
Nursing and Midwifery Capacity to Contribute to the Millennium Development Goals
2010. година – Менађжмент у сестринству и развој здравствене неге –Пројекат финансира ЕУ
Стручни радови објављени у домаћим часописима „Сестринство“, „Сестринска реч“, „Здравствена заштита“. Говори енглески
и мађарски језик. Познаје основе рада на рачунару Мицрософт
оффице и интернет окружење.
anijela Kuljanin was born in Subotica on
21st of February 1977. She finished high
school in Subotica, graduated in 2004 on Nursing
college in Belgrade as general nurse. After high
school she started working in General Hospital in
Subotica. From 2002 she worked in Institute of
mental health in stationary and day hospital. In
2008 she moved to Belgrade to City Institute of
Public Health where she worked in Center for
planning and organization of medical care in hospitals. Danijela Kuljanin is author and co-author
of many articles in the field of nursing. Participant
in workshops, cunty presentations.
2006 - Budapest - Regional counseling on
quality and efficiency in health system - Semmelweis University.
World Bank and WHO
2006 - 2007 Policy of implementation of health care in Balkan CIDA
2007 - Atlas - Nurses in mental health WHO, Campaign “ Leave
it and win 2008”, Gordana Tamburkovski and Danijela Kuljanin
2009 - Structural indications of environmental factors impacting
mental health : Scoping seventeen European regions
2007 - 2011 - Promoting health campaign
2008 - 2009 - WHO Global Program on Scaling up Nursing and
Midwife Capacity to Contribute to the Millennium Development
Goals
2010 - Management in Nursing; Project financed by EU
Articles published in domestic magazines “Nursing”, “Word of
Nurse” and “Health Care”.
Speaks English and Hungarian, knows Microsoft Office.
Д
D
САЖЕТАК
ABSTRACTUM
оказатељи квалитета рада здравствених установа утврђују се према нивоима здравствене делатности, врстама
здравствених установа и медицинским гранама.
Показатељи квалитете обухватају и показатеље квалитета рада
здравствених установа, који се односе на рад комисије за унапређење квалитета рада, стицање и обнову знања и вештина запослених,
вођење листа чекања, безбедност пацијената, задовољство корисника услугама здравствене службе и задовољство запослених.
На основу члана 203, став 3. Закона о здравственој заштити
(„Службени гласник Републике Србије“ број 107/05 и 72/09 др. закон), Министарство здравља доноси Правилник о показатељима
квалитета здравствене заштите. Правилник је објављен у „Службеном гласнику Републике Србије“ 49/2010 од 21.07.2010, године.
У Институту за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић
Батут“ у току је израда методолошког упутства за примену показатеље квалитета
or the Health care System and Health care Institutions quality
is a way to create sustainable development and to focus their efforts to provide the improvement of patient’s satisfaction with provided
services, to reduce costs and increase productivity, to support the improvement of practice and innovations, to improve risks identification
and risk management and also to increase Social Responsibility.
The regulation on the indicators of the healt care quality ( Službeni
glasnik Republike Srbije no 49/2010)
In Instiutu of Public Health of Serbia “Dr Milan Jovanovic Batut”
during the come out of methodological guidelines for the use of quality indicators
In Belgrade, in 26 government hospitals durin hospitalization we are
monitoring quality indicators. All Belgrade hospital, except for special
hospitals, including facilities in tertiary health care. A very important element of quality is to improve the quality of health care is achieved by implementing prevention progrm.The key preventive strategies aimed at safe
П
F
SISTERHOOD No 28-29 • july-december 2011
16
СТРУЧНИ РАДОВИ
PROFESSIONAL WORKS
Квалитет рада стационарних установа у Београду прати се за
26 државних болница. Све београдске болнице, изузев специјалних болница спадају у установе терцијарног нивоа здравствене
заштите. Поред упознавања са теоретским концептима и приказа
појединих показатеља здравствене неге у временском сету од
2007. до 2010. године, посебна пажња ће бити посвећена квалитету прикупљања података јер они чине суштину валидности самих показатеља. Веома важан сегмент квалитета је унапређење
квалитета здравствене неге, постиже се имплементацијом програма превенције. Кључне мере превенције су: процена ризика –
примена скала за процену ризика, визуелно обележавање пацијената који су под високим ризиком, едукација пацијената и чланова њихове породице о превентивним интервенцијама.
Кључне речи:
Мере превенције, мере безбедности, показатељи квалитета,
пацијент, болница
енаџмент је процес планирања, организовања и контролисаног рада људи у датим условима ради постизања
М
циљева.
Реалан систем у коме радимо поставио је одређене захтеве
здравственим радницима свих профила. Поред стручних, хуманих, ту су организациони, технолошки, образовни, менаџерски и
информациони предуслови за успешно остваривање рада.
Министарство здравља Републике Србије је у својим стратешким документима, као један од циљева здравствене политике,
установило побољшање квалитета здравственог система (мај,
2004. године).
У јуну 2007. године донет је Правилник о показатељима квалитета здравствене заштите (Службени гласник РС, бр. 57/2007.).
Сачињен је и нацрт стратегије за унапређивање квалитета здравствене заштите Републике Србије током 2008–2015. године.
Показатељи квалитета треба превасходно да користе саме болнице за праћење квалитета рада током различитих раздобља и за
евалуацију примењених мера за унапређивање квалитета.
Квалитет рада стационарних установа у Београду прати се за
27 државних болница. Све београдске болнице, изузевши специјалне болнице, спадају у установе терцијарног нивоа здравствене
заштите.
Поређење квалитета рада болница у Београду није могуће, јер
се оне веома разликују по намени, величини, врсти, дужини хоспитализације, нивоу заштите, наставном статусу, опремљености
и др., што узрокује различите вредности показатеља.
Здравствена нега је препозната као део у сталном унапређивању квалитета здравствене заштите.
Учесталост декубиталних рана у болницама у Београду,
2007–2010. године, стопа на 100 хоспитализованих болесника
0.4
y = 0.061x + 0.125
0.3
% 0.2
0.1
0.19
0.23
0.33
0.36
0
2007
2008
2009
2010
Превенција декубита:
Нортон-скала за процену настанка декубита
Браден-скала за процену настанка декубита
Учесталост падова и повреда пацијената насталих током
хоспитализације у болницама у Београду, 2007–2010. године,
стопа на 100 хоспитализованих пацијената
0.2
%
y = -0.01x + 0.2
0.18
0.16
0.19
0.18
0.17
0.16
0.14
2007
2008
2009
Превенција повреда и падова:
Морзеова лествица за процену ризика за пад
Извештај о инциденту (спреченом или насталом)
СЕСТРИНСТВО Број 28-29 • јул-децембар 2011.
2010
and efficient health care include: a regular assessment of the risk using
predictive scales, visual identification of patients at high risk , education
of patients,family members and staff about fall prevention interventions.
References
Službenom glasniku Republike Srbije“ 49/2010.
Metodološko uputstvo za postupak izveštavanja zdravstvenih ustanova o obaveznim pokazateljima zdravstvene zaštite Beograd : Institut za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut“.
Patients’ falls and injuries during hospitalization as quality indicators of work in hospitals .
Milutinović Draganaa, Martinov-Cvejin Mirjanab, Simić Svetlanac
National Patient Safety Agenciy Trips and folls in hospitals-Raport, 2007
The National Database of Nursing Quality Indicators (NDNQI),
American Nurses Association, 2011
Keywords
quality of care; prevention; risk assessment; patient , hospitals
Нежељени догађаји у болницама
у Београду 200–2010. године
Врста нежељеног догађаја
Број падова и повреда пацијента
Број лежећих пацијената са
декубиталним ранама
Број компликација услед давања
анестезије
Број поновљених операција у истој
регији
Број механичких јатрогених оштећења
услед хируршких интервенција
Број тромбоемболијских компликација
УКУПНО
2008.
487
609
2009.
468
884
2010.
438
963
21
39
49
437
337
688
40
28
69
98
1.692
70
1.826
207
2.414
Врста нежељеног догађаја 2008. 2009. 2010. Број падова и
повреда пацијента 487 468 438 Број лежећих пацијената са
декубиталним ранама 609 884 963 Број компликација услед давања
анестезије 21 39 49 Број поновљених операција у истој регији 437
337 688 Број механичких јатрогених оштећења услед хируршких
интервенција 40 28 69 Број тромбоемболијских компликација 98
70 207 УКУПНО 1.692 1.826 2.414
Нови правилник о показатељима квалитета
Правилник о показатељима квалитета здравствене заштите
објављен је у „Службеном гласнику Републике Србије“ 49/2010,
од 21.7.2010. године.
Евидентирање података по новом правилнику у стационарним
установама (опште болнице, специјалне болнице, клинике, институти, клиничко-болнички центри и клинички центар Србије):
• Члан 19 – показатељи који се прате за здравствену установу
у целини.
1. По новом правилнику обавезни показатељи у члану 19 су и:
2. Проценат пацијената који се прате по процесу здравствене неге.
Проценат сестринских отпусних писама патронажној служби.
Проценат пацијената који се прате по процесу здравствене неге израчунава се као број пацијената који се прате по дефинисаном процесу здравствене неге у односу на укупан број пацијената
примљених на болничко лечење.
„Процес здравствене неге дефинисан је као научно заснован систем рада медицинске сестре, усмерен на идентификовање и решавање потреба појединца, породице и заједнице за негом, које произлазе
из њихових реаговања на здравствене проблеме и друге животне ситуације у вези са здрављем.“ (Тијанић, М. и сар. (2002), Здравствена
нега и савремено сестринство. Београд: Научна, 145–388).
Проценат сестринских отпусних писама патронажној служби
израчунава се као број упућених писама патронажној служби у односу на укупан број пацијената примљених на болничко лечење.
Методолошко упутство показатеља квалитета - Институт за
јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут“/2011. година
www.batut.org.rs
Оба показатеља су праћена као препоручени показатељи квалитета 2006–2010. године.
СТРУЧНИ РАДОВИ
17
Просечан број медицинских сестара по заузетој болничкој постељи израчунава се као број медицинских сестара ангажованих
на нези болесника у болници подељен са бројем заузетих постеља у болници.
• Члан 20 – интернистичке гране медицине,
• Члан 21– хируршке гране медицине,
• Члан 22 – гинекологија и акушерство,
• Члан 23 – педијатрија,
• Члан 24 – ургентна медицина,
• Члан 25 – листа чекања,
• Члан 27 – безбедност пацијената.
Интегрисани план и извештај комисије за унапређивање квалитета рада саставни је део извештаја
Интегрисани план/извештај унапређивања
квалитета подразумева:
1) планиране активности ради побољшања резултата показатеља
квалитета које здравствена установа прикупља и прати,
2) планиране активности ради унапређивања задовољства корисника, на основу анализе испитивања задовољства корисника
здравственом заштитом,
3) планиране активности ради унапређивања задовољства запослених, на основу анализе испитивања задовољства запосле-
PROFESSIONAL WORKS
них у здравственим установама,
4) препоруке и предлоге мера спољне провере квалитета стручног рада које спроводи Министарство здравља (ако је у посматраном времену било спољне провере квалитета стручног
рада),
5) препоруке Агенције за акредитацију здравствених установа
Србије (ако је здравствену установу акредитовала Агенција за
акредитацију здравствених установа Србије
Допринос медицинских сестара у здрављу популације немерљив је, својим радом обезбеђују квалитетну, доступну и континуирану здравствену негу.
Медицинским сестрама потребна су примерена знања и вештине које ће им омогућити да правилно одговоре на потребе корисника, те да сваком помогну да живи здравијим животом.
Свим грађанима Републике Србије у интересу је успешан
болнички сектор, који је оријентисан ка пружању доступних, квалитетних и поузданих здравствених услуга у складу са њиховим
потребама.
Квалитет и континуитет здравствене заштите такође је угрожен слабом комуникацијом између служби примарне и секундарне здравствене заштите (посебно болница и домова здравља).
Потребно је обезбедити континуитет неге отпуштених болесника
коју пружају медицинске сестре и бабице из примарне и секундарне здравствене заштите (ЕУ/СЗО 2005).
SISTERHOOD No 28-29 • july-december 2011
СТРУЧНИ РАДОВИ
18
PROFESSIONAL WORKS
Драгица Стојановић,
Здравствени центар „Свети Лука“ Смедерево
Dragica Stojanovic
Health center ”Sveti Luka” Smederevo
БЕЗБЕДНОСТ
БОЛЕСНИКА
У ХОСПИТАЛНИМ
УСЛОВИМА
INDICATORS OF QUALITY
OF CARE IN INSTITUTIONS
SECONDARY AND TERTIARY
HEALTH CARE
рагица Стојановић је главна сестра Здравственог центра „Свети Лука“ у Смедереву.
Дипломирала је на Високој здравственој школи „
Милутин Миланковић“ у Београду, 2008. године У
својој богатој каријери стекла је искуство из многих области сестринске неге.
Аутор је многих радова и предавач и учесник
на скуповима у земљи и иностранству. Била је
члан радне групе за унапређење сестринске неге
при Министарству здравља Србије од 2002. до
2009. године.
Д
ragica Stojanovic is head nurse of the Health Center St. Luke’s in Smederevo. She
graduated from High medical school “ Milutin Milanković” in Belgrade in 2008. In hers illustrious career, she gained experience in many areas of nursing
care. She is author of numerous papers and lectures,
participated in many conferences at home and
abroad. She is a member of the working group for
improveing a nursing care at the Ministry of Health
of Serbia from 2002 to 2009. year.
D
САЖЕТАК
ABSTRACTUM
решке и нежељени догађаји могу резултирати из разних питања на различитим нивоима здравствене заштите –на нивоу државне подршке (финансирање), нивоу здравствене установе
или система (структура или процеси) или у тренутку интервенције између пацијента и здравственог радника (људска грешка).
Безбедност – подразумева да се ради на креирању таквог система у коме је безбедност пацијента примарна а потенцијална опасност
да се науди пацијенту током дијагностичких или терапијских процедура сведена је на најмању меру. Такође се минимизира и опасност
да се у овим процедурама науди и онима који пружају здравствену заштиту. Овим су обухваћени и клинички и неклинички ризици.
Изградња културе безбедности захтева активности на унапређењу безбедности пацијента које захтевају промене унутар самог система пружања здравствене заштите. (CPSI 2004, IOM 2000, NPSA 2004)
Руководиоци и здравствени радници унутар здравствене установе,
треба да имају разумевање за културу безбедности и унапређење квалитета, како би могли да донесу стратегије и имплементирају решења
Свесни чињенице да грешке почињене током лечења погађају
сваког десетог пацијента у свету, Алијанса за безбедност пацијента и Светска здравствена организација (СЗО) установили су девет
ефикасних решења за смањење грешака, која се сматрају приоритетом у свим здравственим системима у свету. Решења се бави се
одређеним бројем области животних ризика за пацијенте. Земље
чланице СЗО могу да их користе и прилагоде за редефинисање поступака лечења и неге како би постале безбеднији за пацијенте
Решења се односе на усаглашавање имена лекова, идентификацију пацијената, комуникацију током трансфера пацијената, контролу концентрисаних раствора електролита, тачно навођење
медицинске терапије при промени у начину лечења, избегавање лошег повезивања катетера и система, коришћење бризгалица за једнократну употребу , бољу хигијену руку ради спречавања инфекција током лечења, превенцију риизика од падова, декубита.
На свим земљама чланицама је сада да искористе прилику и
одговоре на изазов тако што ће та решења претворити у конкретне мере којима ће бити спашени многи животи.
Србија је приступила Програму за глобалну безбедност пацијента 2008. године, те је у обавези да имплементира програм безбедности и ради на његовом унапређењу. Она је то регулисала и
законским актима као што је Акциони план за спровођење стратегије за стално унапређење квалитета здравствене заштите и безбедности пацијента 2010 – 2015. Године (Сл. Гласник РС,
бр.40/2010)
Здравствена нега као саставни део савременог лечења и збрињавања пацијента захтева стално унапређење процеса рада , уз по-
rrors and adverse events can result from a variety of issues at
different levels of health care-at the level of public support
(funding), the level of health care facilities or systems (structure and
processes) or at the time of intervention between patient and health
professional (human error).
Safety - means that it is the creation of such a system in which the
primary patient safety and the potential danger of harm to the patient
during diagnostic or therapeutic procedure is reduced to a minimum.
It also minimizes the risk that these procedures hurt and those who
provide health care. This includes the clinical and nonclinical risk.
Building a culture of security requires actions to improve patient
safety by requiring changes within the health care delivery system.
(CPSI 2004, IOM 2000, NPSA 2004)
Executives and health professionals within health care facilities,
should have an understanding of the culture of safety and quality improvement, in order to make strategies and implement solutions
Recognizing the errors committed during the treatment affect
every tenth patient in the world, the Alliance for Patient Safety, World
Health Organization (WHO) established the nine effective solutions to
reduce errors, which is considered a priority in all health care systems
in the world. Solutions are engaged in a number of vital areas of risk
to patients. WHO member countries can use and adapt them to redefine the methods of treatment and care to make them safer for patients
Solutions related to compliance for drugs, patient identification,
communication during transfer of patients, control of concentrated
electrolyte solution, specifying medical therapy with changes in the
way of treatment, avoidance of bad connections and catheter systems,
the use of disposable syringe, better hand hygiene to prevent infection
during the treatment, prevention of falls riizika, decubitus.
In all member countries is now to seize the opportunity to respond
to the challenge by making the solution turned into concrete measures
that will be saved many lives.
Serbia joined the program for global patient safety 2008th year,
and is obliged to implement a program of safety and is working on its
improvement. It is regulated and legislation such as the Action Plan to
implement strategies for continuous quality improvement and patient
safety 2010 - 2015. Year (Official Gazette of RS, br.40/2010)
Health care as an integral part of current treatment and patient care
requires constant improvement of work processes, to achieve positive
outcomes, cost efficiency and patient satisfaction.
Г
СЕСТРИНСТВО Број 28-29 • јул-децембар 2011.
E
СТРУЧНИ РАДОВИ
19
PROFESSIONAL WORKS
стизање позитивних исхода , трошковне ефикасности и задовољства пацијента.
Медицинске сестре количином и сложеношћу послова које
обављају значајно утичу на безбедност болесника И квалитет свеукупне здравствене заштите.
Да би одговорила високим захтевима струке,професија сестринство мора радити на имплементација професионалних стандарда.
а. Стандарди за негу - прецес здравствене неге као основни
стандард рада
б. Стандарди за професионална достигнућа – квалитет здравствене неге, истраживање, образовање развој компетенција
в. Стандардни - водича, протокола неге,процедура и смерница за
рад
Циљ ових стандард је да се смање варијације – одступања од
стандарда , што је основни корак ка постизању безбедности болесника и унапређењу квалитета.
Неки од стандарда су имплементирани (протокол за превенцију пада, протокол пласирања интравенске каниле у Здравственом
центру “Свети Лука” Смедерево.
Остаје отворено питање планског и систематског рада на пољу
здравствене неге која елементе добре праксе треба да планира , имплементира, контролишеи унапређује И документује у свакодневном раду.
То је једини пут ка безбедности пацијента.
Кључне речи: безбедност пацијента, нежељени догађаји, квалитет здравствене неге
Nurses quantity and complexity of operations performed significantly affect the safety of patients and the overall quality of health
care.
To meet the strict requirements of the profession, nursing profession must work to implement professional standards.
а. Standards of care - preces health care as a basic standard of
b. Standards for professional achievements - the quality of health
care, research, education, competence development
c. Standard - guides, care protocols, procedures and guidelines for
The aim of these standards is to reduce variation - deviations from
the standard, which is a basic step towards achieving security of patients and quality improvement.
Some of the standards are implemented (protocol for prevention of
falls, the protocol of placement of intravenous cannulas in the Health
Center St. Luke Smederevo.
The question remains as planned and systematic work in the field
of health care of the elements of good practice will be to plan, implement, improve and document kontrolišei in their daily work.
This is the only path to safety of the patient.
Key words: patient safety, adverse events, quality of care
1. УВОД
откривају грешке и омогуће њихову превенцију, те да обезбеде
средства за ублажавање последица ако превенција не успе.
Дакле, кључни принципи безбедности подразумевају неизбежност грешака, које обично настају због лошег система, а не због
немара. Превенција инцидената, стога, треба да буде текући процес заснован на отвореном и потпуном пријављивању и на чињеници да су велике несреће (инциденти) само „врх леденог брега“,
који указује на потребу за организованим учењем.
Безбедно лечење и нега постижу се елиминисањем/свођењем
на минимум нежељених догађаја. С тим у вези установе треба да
примене систем који лако препознаје нежељене догађаје .
Систем препознавања нежељених догађаја подразумева пет
кључних компоненти:
а. процена ризика пацијента,
б. идентификација ризика,
в. стратегија за решење,
г. извештавање.
д. анализа инцидента ради предузимања корективних мера.
Светска здравствена организација (СЗО) установила је „Девет
решења – циљева, за безбедност пацијената” да би допринела смањењу штете везане за лечење која погађа милионе пацијената широм света. Светска здравствена организација је 2009. године поставила девет циљева за безбедност пацијената:
1) Побољшати идентификацију пацијента.
2) Побољшати комуникацију.
3) Побољшати безбедност коришћења лекова.
4) Побољшати медикацију током континуума лечења.
5) Побољшати активно учешће пацијента.
6) Редуковати ризик од повређивања падовима.
7) Редуковати ризик од инфлуенце и пнеумококних инфекција.
8) Редуковати ризик од хируршких инфекција.
9) Редуковати ризик од декубиталних улкуса.
Сваке године циљеви се допуњују, иновирају, проширују, пратећи актуелне потребе, на основу статистичких показатеља.
Србија је приступила Програму за глобалну безбедност пацијента (2008. године ), те је у обавези да имплементира програм
безбедности и ради на његовом унапређивању.
ружање здравствене заштите широм света се суочава са
широким спектром безбедносних проблема. Традиционалну медицинску заклетву – Прво не нашкодити – ретко намерно крше лекари и медицинске сестре, али остаје чињеница да се у свакој
земљи на свету пацијентима свакодневно наноси штета током лечења. У извештају Института за медицину (ИОМ 2000:14) „људски је грешити“ саопштено је да 44.000–98.000 људи годишње умре
у болницама широм Америке, што је могло да се спречи.
Здравствена заштита је ризичан посао. Она је више од деценије иза других ризичних послова у поклањању пажње људској
безбедности. А безбедност је први корак у побољшању квалитета здравствене заштите. Одговорност за исход здравствене заштите недавно је дошла у видокруг интересовања, јер су лечење и
нега међу значајним димензијама квалитета људског здравља.
Светска здравствена организација (СЗО) је 2004. године основала Светску алијансу за безбедност пацијената као одговор на
све већи број међународних истраживања, према којима просечно 10% популације, корисника здравствене заштите у развијеним
земљама, сноси последице повреда и нежељених догађаја.
Циљ алијансе је да се унапреди безбедност пацијента, да се
смање негативне друштвене и здравствене последице несигурне
здравствене заштите, те да се унапреди развој културе безбедности у здравственим организацијама
П
2. БЕЗБЕДНОСТ ПАЦИЈЕНТА
Безбедност пацијента је нова здравствена дисциплина која се
бави идентификацијом, анализом и корекцијом нежељених догађаја, са циљем да се здравствена заштита учини безбеднијом и да
се ризик за пацијента сведе на минимум (Аспден, НПСА, 2004).
Безбедност подразумева рад на креирању таквог система у коме је безбедност пацијента примарна, а потенцијална опасност да
се науди пацијенту током дијагностичких или терапијских процедура сведе на најмању меру. Такође се минимизира опасност од тога да се у тим процедурама науди и онима који пружају здравствену
заштиту. Тиме су обухваћени и клинички и неклинички ризици.
Безбедност пацијента може се дефинисати као смањење или
ублажавање поступака који нису поуздани у оквиру здравственог
система, те спровођењем најбоље праксе која води ка оптималним исходима за здравље пацијента, и заузима централно место у
погледу квалитета здравствене заштите.
Примарни циљ безбедносних система је да се појединцу онемогући прилика за грешку. Пошто су неке грешке неизбежне, системи треба да апсорбују грешке – тј. да буду тако планирани да
3. ЗАКОНСКА РЕГУЛАТИВА БЕЗБЕДНОСТИ
ПАЦИЈЕНТА У РЕПУБЛИЦИ СРБИЈИ
Постоји неколико кључних докумената који се односе на питање безбедности пацијента у здравственом систему Србије:
• Закон о здравственој заштити (2005) оквир је за функциониSISTERHOOD No 28-29 • july-december 2011
СТРУЧНИ РАДОВИ
20
сање здравственог система Србије.
• Стратегија за стално унапређивање квалитета здравствене
заштите и безбедности пацијената (Службени гласник РС,
15/2009)
• Правилник о акредитацији здравствених установа (Службени гласник, 112/2009)
• Акциони план за спровођење стратегије за стално унапређивање квалитета здравствене заштите и безбедности пацијента 2010–2015. године (Сл. гласник РС, бр. 40/2010)
• Правилник о показатељима квалитета здравствене заштите
(Сл. гласник РС, бр. 49/2010)
У Правилнику стоји (исто као у Закону о здравственој заштити) да је Агенција за акредитацију здравствених установа Србије
(АЗУС) задужена за оцењивање квалитета рада здравствене установе на основу примене оптималног нивоа утврђених стандарда
(члан 2). Оптимални ниво стандарда даље се разрађује како би се
стандарди ускладили са безбедношћу пацијента, са средиштем на
достизање повољних исхода и смањивање ризика. Зато АЗУС
стандарди имају обавезу да покрију област везану за безбедност
пацијента.
Посматрано са становишта здравствене неге, основни стандард сестринског деловања је примена процеса здравствене неге,
који као свеобухватни процес чини негу поузданијом.
Здравствена заштита доброг квалитета првенствено мора бити безбедна, што захтева да постоји:
• директно и јавно бављење питањем безбедности пацијента и
• јасно дефинисан метод за препознавање безбедности пацијента.
4. УЗРОЦИ НАСТАНКА ГРЕШАКА
И НЕЖЕЉЕНИХ ДОГАЂАЈА
Грешке и нежељени догађаји могу настали због различитих
разлога и на различитим нивоима здравствене заштите, рецимо.
на нивоу државне подршке (нпр. финансирање), нивоу здравствене установе или система (нпр. структура или процеси) или у тренутку интервенције између пацијента и здравственог радника
(нпр. људска грешка).
Нежељени догађај је било која нежељена повреда или компликација која доводи до појаве инвалидитета, смртног исхода или
продуженог боравка у болници, а настаје као последица рада менаџмента у здравственој установи.
Нежељени догађаји до којих најчешће долази су: повреда пацијента, неопходна али непланирана операција, инфекција настала у здравственој установи, пријем пацијента у болницу до којег је
дошло због неправилног лечења на нивоу примарне здравствене
заштите, поновни пријем пацијента због непотпуног лечења, проблеми са трансфузијом крви, нежељена реакција на лек, срчани
застој, респираторни застој, падови, декубити и смртни исходи.
Узроци се могу посматрати са три становишта:
1. Људски фактор:
• варијације у знању и искуству здравствених радника,
• неприхватање чињенице да нежељени догађаји имају неприхватљив обим.
2. Сложеност процеса:
• компликоване технологије, моћни лекови, продужена хоспитализација, интензивна нега.
3. Недостаци система
• недостатак правилне комуникације, систем субординације,
• недовољан број медицинских сестара,
• непримерен систем извештавања унутар здравственог система,
• ослањање на аутоматски систем,
• покушаји смањења трошкова у оквиру реформи финансирања,
• лоша инфраструктура,
• необученост кадра.
Могло би се закључити да велики број грешака и нежељених
проблема настаје као системска грешка, што захтева изградњу
културе безбедности и активности на унапређивању безбедности
пацијента, које захтевају промене унутар самог система пружања
здравствене заштите. (ЦПСИ 2004, ИОМ 2000, НПСА 2004) .
СЕСТРИНСТВО Број 28-29 • јул-децембар 2011.
PROFESSIONAL WORKS
Дијаграм 1– Модел „Швајцарског сира за узроковање инцидента, (Reason, 1990)
ЛИДЕРСТВО
ПРЕПРЕКЕ
ИНЦИДЕНТИМА
· Прекомерно смањивање рошкова – редукција
особља,
· Жеља за смањењем дужине болничког лечења,
· Дуго радно време.
· Колега примио пацијента
ПОЛИТИКА
· Лоша координација и комуникације
ПРОЦЕДУРЕ
РАСПОЛОЖИВИ
РЕСУРСИ
· Лош програм обуке
· Неискусна медицинска сестра
КОМУНИКАЦИЈА
Грешке
у систему
„Латентне
грешке“
· Неразумевање алергија
· Коришћење неадекватних и.в. канила
· Изведена погрешна процедура
ИНЦИДЕНТ, ПОВРЕДА
· Погрешно место операције
· Погрешан лек
· Пад
Руководиоци и здравствени радници унутар здравствене установе, треба да имају разумевање за културу безбедности и унапређење квалитета, како би могли да донесу стратегије и имплементирају решења
5. РЕШЕЊА ЗА БЕЗБЕДНОСТ ПАЦИЈЕНТА
За побољшање безбедности пацијента мора се хитно радити,
а то значи: да прво прихватимо ту истину која узнемирује; да одбацимо идеју/став/концепт да је статус quo прихватљив; и, што
је можда најзначајније, да делујемо и коригујемо проблеме који
доприносе небезбедној нези.
Сви пацијенти имају право на ефективну, безбедну негу, у свакој прилици и на сваком месту унутар здравственог система.
Конструктивни приступ решењима за побољшање безбедности пацијената представља такав приступ у коме је успех (безбеднија нега) одређен тиме колико добро они који пружају негу раде
заједно као тим, колико ефективно комуницирају једни с другима
и с пацијентима и колико брижљиво су стварани процеси пружања неге и системи подршке.
Елементи за решавање безбедности пацијента
Решење безбедности пацијената дефинише се: Сваки сачињени систем или интервенција којима се може спречити или ублажити наношење штете пацијенту која потиче из процеса здравствене
заштите.
Решења су усмерена на специфични ниво, на коме се добрим
процесом могу спречити (потенцијалне) људске грешке које би
стварно погодиле пацијента. Дакле, решења промовишу окружење и системе подршке који минимизују ризик да се нашкоди пацијенту, упркос комплексности и непостојању стандардизације у
модерној здравственој заштити.
Решење безбедности пацијената захтева сачињавање система којим се може спречити или ублажити наношење штете пацијенту која потиче из процеса здравствене заштите, што захтева
активности на превенцији ненамерног наношење штете пацијенту, помоћу познавања узрочних фактора и интервенција усмерених на систем и цело радно окружење, а не на појединца. Оно
укључује безбедоносни приступ прикупљања и анализе података
познат као авијацијски безбедоносни приступ, као „5М“ модел).
• Man – људски фактори који доприносе појави догађаја.
• Machine – технолошки аспекти, укључујући кварове опреме.
• Medium – аспекти окружења која доприносе догађају.
• Mission – активности специфичне за лечење које садрже потенцијалне ризике.
• Management – менаџерски аспекти као што су прописи или
обука особља.
21
СТРУЧНИ РАДОВИ
PROFESSIONAL WORKS
6. ЗДРАВСТВЕНА НЕГА
И БЕЗБЕДНОСТ
БОЛЕСНИКА
Финансијске
Квалитет
· Конкурентни
здравствени
приоритети.
· Неуспех да се
демонстрира (макро)
економска корист .
· Недостатак
посвећености.
· Недостатак
инфраструктуре.
· Непосвећеност
едукацији.
Перцепција
Медицинске сестре количином и
сложеношћу послова које обављају
знатно утичу на безбедност болесника и квалитет свеукупне здравствене заштите. Ту чињеницу потврђују
и подаци СЗО, који говоре да око
70% услуга у здравственом систему
остварују сестре.
Да би одговорила високим захтевима струке, професија сестринство на нашим просторима мора
радити на имплементацији професионалних стандарда.
1) Стандарди за негу – процес
здравствене неге као основни
стандард.
2) Стандарди за професионална
достигнућа – квалитет здравствене неге, истраживање,
образовање, компетенције.
3) Стандарди водича, протокола и
смерница здравствене неге.
Такав приступ омогућава унапређивање безбедности пацијента
и квалитет неге. Приступ би морао
да обезбеди: примену процеса
здравствене неге као основног метода рада, документацију здравствене неге у којој је садржана
процена ризика за пацијента, планирање и континуитет неге, те евалуацију
исхода,
едукацију
медицинских сестара, капацитете и
безбедно окружење за негу.
Сестре не могу саме имплементирати системски приступ у
процесу здравствене неге. Неопходна је свеукупна подршка свих
релевантних институција како би
здравствена нега имала законско
утемељење.
Политички
ниво
· Недостатак свести о
терету болести.
· Недостатак
инфраструктуре.
· Перцепција да
хигијена руку више
није проблем .
Препреке
за унапређивање
безбедности пацијента
Препреке постоје на бројним нивоима од националне политике до индивидуалног здравственог радника. На имплементацију такође утичу нивои ресурса, општи приступ квалитету и
перцепција. Потенцијалне препреке дате су у Табели 1.
ЗАКЉУЧАК
Безбедност болесника заузима централно место у погледу
квалитета здравствене заштите. То је приступ који захтева строго
повиновање процедурама, процену пацијента, обуку особља, комуникацију и безбедно окружење у континуитету лечења и неге.
Кључни део безбедносне културе је проактивни приступ. Потенцијалне опасности се идентификују и анализирају тако што се
развијају процедуре за бављење оним што би се могло догодити,
те оним што се догодило у прошлости. Пријављивање и извештавање о инцидентима, као испитивање инцидената, проналажење
и отклањање узрока, основни су кораци за унапређивање безбедности
У области здравствене неге све те активности могу се само
делимично остварити, и то у установама где је сестрински кадар
Институционални/
руководство
· Трошкови инфраструктуре.
· Трошкови алкохолних
дезинфицијенса.
· Неуспех да се убеде менаџери
и лидери о (микро)
економским користима .
· Недовољан број особља.
· Дизајн установе.
Индивидуални
Нема финансијске
иницијативе да се
модификују
перформансе
(континуирана
едукација).
· Недостатак посвећености.
· Постојећа култура
не пружа
подршку.
· Неуспех да се убеде менаџери
и лидери о здравственим
користима.
· Време за обуку особља.
· Недостатак времена за
мониторинг спровођења.
· Постојећа организациона
култура не
пружа подршку.
· Недостатак
здравствених
радника(?)
· Кампање нису
добро
оријентисане.
· Непостојање
учешћа пацијената
и овлашћивања.
· Постојећа
култура не
пружа подршку.
· Недостатак
институционалних
лидера(?)
· Недостатак свести
о проблемима.
· Перцепција да
хигијена руку
више није
проблем.
· Неувереност у
вредност хигијене
руку у погледу.
утицаја на исход
лечења пацијента.
Табела 1. Потенцијалне препреке за имплементацију
едукован за примену процеса и документације здравствене неге.
За безбедност пацијента неопходно је унапређивање квалитета
сестринске праксе.
Литература
1) Закон о здравственој заштити Републике Србије. Службени
гласник Републике Србије, 2005:107.
2) Curie, L. (2008). Fall and injury prevention. In R. G. Hughes
(Ed.), Patient safety and quality: An evidence-based handbook for
nurses (pp. 195-)
3) Tijanić, M. Đuranović, D., Rudić R., Milović, Lj., Zdravstvena
nega i savremeno sestrinstvo, Beograd 2008. godina
4) Westrum R., Adamski AJ. Organizational Factors Associated with
Safety and Mission Success in Aviation Environments. In: Garland DJ, Wise JA, Hopkin VD, ed. Handbook of Aviation Human
Factors. Mahwah, NJ: Lawrence Erlbaum, 1999. godina
5) Hudson PTW. Safety management and safety culture: the long,
hard and winding road. In: Pearse W, Gallagher C, Bluff L, eds.
Occupational health and safety management systems. Melbourne:
Crown Content, 2001:3–32.
SISTERHOOD No 28-29 • july-december 2011
СТРУЧНИ РАДОВИ
22
PROFESSIONAL WORKS
Ph.D. Jadranka Stricevic
Др сц. Јадранка Стричевић
УТИЦАЈ ЕРГОНОМСКИХ
ПОМАГАЛА НА НАСТАНАК
ЛУМБАЛНОГ БОЛНОГ
СИНДРОМА И ПРЕВЕНТИВНЕ
МЕРЕ ЗА ЊЕГОВО
СПРЕЧАВАЊЕ
THE INFLUENCE
OF ERGONOMIC AIDS
ON THE OCCURRENCE
OF LOW BACK PAIN
SYNDROME AND PREVENTIVE
MEASURES FOR ITS PREVENTION
р Јадранка Стричевић запослена је као виши предавач на Факултету за здравствене
науке Универзитета у Марибору. Школовала се на
Универзитету у Марибору, на Факултету за организационе науке, где је завршила смер здравствених
универзитетских студија. Године 2005. магистрирала је на ФОН Универзитета у Марибору и стекла научно звање магистра наука на подручју кадровског
менаџмента. Године 2010. завршила је докторске студије на ФОН Универзитета у Марибору и стекла звање доктора наука са подручја ергономије.
Од 1996. године запослена је као предавач на Факултету за здравствену негу Универзитета у Марибору, на подручју здравствене неге детета и одраслог болесника и предаје здравствену безбедност у посебним условима. У
свом педагошком раду врши бројна менторства и коменторства студентима у изради дипломских радова.
Активно сарађује на бројним домаћим и страним конгресима,
симпозијумима и стручним скуповима на подручју здравствене
неге, медицине и ергономије. Резултате свог научног рада објављује у домаћим и страним публикацијама и презентује на домаћим и међународним конгресима.
Чланица је: Друштва универзитетских професора УМ, Коморе здравствене неге Словеније, Удружења медицинских сестара и
здравствених техничара Словеније, Словеначког друштва за високошколску дидактику, Међународне здравствене организације за
миграције (IOM-International organization of migration).
Њена библиографија обухвата два изворна научна чланка и
185 библиографских јединица.
r. Jadranka Stricevic works as senior lecturer at the Faculty of Health Sciences, University of Maribor. She studied at the University of
Maribor, Faculty of Organizational Sciences (FOS),
where she completed her studies at the health department. In 2005 she graduated at the FOS at the University of Maribor, and acquired the Master of
Science in Staff Management. In 2010 year she completed PhD studies at the FOS -the University of Maribor and earned a Ph.D. in science in domain of
ergonomics.
Since 1996 she has been employed as a lecturer
at the Faculty of Health Sciences, University of Maribor in the domain of health care for children and
adult patients and teaches medical safety in special circumstances. She
is mentor and co-mentor for student’s graduate these.
Actively participates in numerous national and international congresses,
symposiums and conferences in the domain of health care, medicine and ergonomics. The results of her scientific work are published in national and international publications and presented at national and international congresses.She is
a member of: Association of university professors of UM, Chamber of health
care in Slovenia, Nurses and Midwives Association of Slovenia, Slovenian Society for Teaching in higher education, organizations, IOM International Organization of Migration.
Her bibliography includes two original scientific articles and 185
bibliographical items
САЖЕТАК
ABSTRACTUM
дравствена нега је физички захтевна и напорна делатност
и стога медицинске сестре имају више мишићно-скелетних обољења као бројне друге професије. Рад са болесницима и
остале активности оцењујемо као примарни фактор утицаја на
појаву бола у лумбалном делу кичме.
У болничкој околини, међу медицинским сестрама анализирамо услове рада и њихов утицај на абсентизам због потешкоћа са
кичмом. Проучавали смо који фактори утичу на морбидност кичме код запослених и колико ергономска помагала смањују ризичност телесних положаја у раду и свладавање терета.
Резултати истраживања показали су да су: стаж дужи од 18
година, више пута дневно дизање терета од 10 кг и више и неизвођење превентивних вежби за јачање кичме – статистички значајни показатељи проблема са кичмом. Методом ОWАС смо код
15 критичних телесних положаја, са употребом ергономских помагала, забележили укупно процентуално снижење у висини 12.9
процентуалних тачака, са 20.6 на 7.7 процената. Утврдили смо да
здравствено особље које чешће употребљава ергономска помагала има статистички знатно мање проблема са кичмом иако је сигнификантност била слаба.
ursing staff members are being exposed to various biomechanical stressors during nursing care provision. Humanisation of working environment proves to be most effective in cases
where spinal loads are reduced to a minimum.
To examine the prevalence of low back pain in nursing care provision staff members of UCC Maribor were involved in a cross-sectional survey. Working environment was examined together with
manual weight lifting, awkward working postures and their risk to
health. The purpose of the study was to expose factors that may lead
to low back pain.
Results conducted that low back pain was connected to frequent manual weight lifting which was reported in majority in clinical departments and department for central sterilisation. Despite
back problems nursing staff members did not report many cases of
sick leave.
Д
З
СЕСТРИНСТВО Број 28-29 • јул-децембар 2011.
D
N
Keywords: nursing staff, working stressors, occupational back
pain, humanisation of work
23
СТРУЧНИ РАДОВИ
PROFESSIONAL WORKS
Употреба ергономских помагала знатно смањује критичне телесне положаје и биомеханичка оптерећења кичме здравственог особља у здравственој нези. Утврдили смо да се ергономска помагала
употребљавају ако су на располагању. Тврдња да здравствено особље избегава технике у раду с помагалима не стоји и не може важити као изговор да се организација ергономског програма не изведе.
Ако меримо учинак примене ергономског програма са финансијског
аспекта, онда наша очекивања морају бити усмерена дугорочно.
Кључне ријечи: ергономска помагала, здравствена нега, ергономска начела, бол у кичми.
УВОД
Рад у здравственој нези захтева здраве покрете, осећај и
спретност. То такође захтева познавање безбедног руковања теретом. Неколико је разлога што запослени у здравственој нези
имају тако често проблеме с кичмом:
– недостатак знања о методима, техникама и примени ергономских и техничких помагала у подизању терета и манипулацији;
– често на тешким одељењима за негу, где су пацијенти у ИВ
категорији сложености здравствене неге, изражен је недостатак медицинских сестара,
– такође, здравствени радници имају погрешан став о дизања
терета, јер желе да рад обаве што брже и не размишљају о
томе како би то учинили на безбедан начин,
– на многим одељењима нема довољно ергономско-техничких
средстава да се олакша дизање или немају стандардизоване
процедуре за употребу;
– за време образовања за професију премало је наглашена потреба да професионалци у свом раду воде рачуна да не оштете кичму.
Обично су проблеми са леђима акутни, краткорочне природе,
али током времена могу да постану хронични , нарочито ако се не
узме у обзир превенција. Много већи проблем, међутим, представља бол који је хроничан, односно који се понавља и на крају захтева операцију. У Словенији је израчунато да је у протеклој години због таквих проблема изгубљено готово три милиона радних
дана, а просечни процењени трошкови здравственог осигурања требало за сваки третман да буду око 1.500 евра.
Претпостављамо да коришћење ергономско-техничких средстава не може дати оптималне резултате: медицинске сестре немају потребне вештине, па за подешавање помагала и интервенције користе више времена него што је потребно (Corlett, at al.,
2006). Опште смернице међународног истраживања гласе да је за
ручно подизање терета неопходно да се терет подигне са коришћењем ногу, са савијеним коленима, али не претерано (Retsas et al ,
2003). Кичма треба да задржи физиолошке кривине и да буде стабилизована путем кичмених и трбушних мишића. Колико може
помоћи техника дизања да се смањи ризик од болова у леђима –
то није никада тачно дефинисано (Полајнар, 2000). Исправне технике подизања у области здравствене неге одражавају практичност
много више него научне спознаје. Када се појави бол у раду, медицинска сестра или медицински техничар покушавају да задрже
положај тела који изазива најмање потешкоћа.
У савијеном положају медицинска сестра или медицински техничар савије лумбалну кичму, савије кукове и грудима учини заокрет
кичме. До 30° флексије кичма се савија између лумбалног пршљена.
Флексија изнад 30° је трећина у кичми , и две трећине у куковима
(Стричевић, 2004). Када подигнемо терет ротацијом кукова и кичме,
сегмената лумбосакралне кичме, колена савијемо или остану равна.
ОПТЕРЕЋЕЊА У РАДУ КОД ЗАДАТАКА
МЕДИЦИНСКИХ СЕСТАРА И ЗДРАВСТВЕНИХ ТЕХНИЧАРА У ТИМУ ЗА НЕГОВАЊЕ
Обољења лумбалнога дела кичме и вратне кичме најчешћа су
код особља у здравственој нези, које за време рада држе главу
склоњену напред или назад.
Професионалне повреде леђа у тиму за неговање могу да настану по деловима који захтевају флексију и ротације кичме, брзу мишићну контракцију паравертебралних мишића, савијену
позицију у раду или погрешно подизање терета (Bilban, 2005) .
Најчешће повреде кичме су ослабљени мишићи леђа, лабави или
слаби резервни везови, оштећења интервертебралног диска и истрошени зглобови. Продужено седење, стајање, односно флексија и ходање са оптерећењем утичу на појаву деформације у
смислу кифозе кичме, сколиозе или спондилоза, или деформантне spondilarthrosis (Sušnik et al., 1995). Оштећење интервертебралног диска у лумбалном делу главна је болест локомоторног
апарата, као резултат физичког оптерећења (Turk, 2005).
Особље за негу се у стојећем положају често савија у лумбалном делу кичме, куковима и чини окрете кичме. Чест је и присилан положај главе и врата. У процесу рада дешавају се изометријска мишићна оптерећења рамена, надлактице, подлактице и прстију руку, те доњих екстремитета (Муфтић, 2006) .
Стојећи положај тела ствара статичко оптерећење. Код дуготрајног таквог положаја јављају се проблеми са циркулацијом, јер
крв застаје у ногама и на тај начин настају отоци и проширене вене (Sušnik et al., 1995). Стални положај тела изазива оптерећење
кичме и постуралних мишића Ако се раду у стојећем положају
придружи и флексија и терет повећају се енергетска и хемодинамијска оптерећења организма и притисак на интервертебралне
дискове (Муфтић, 2006) У почетку нема патолошких промена, али
дугорочно та ситуација може терет променити у болест .
Већи део дужности тима за негу у здравству је комбинација
лаког и тешког рада. Пожељно је организовати рад медицинских
сестара тако да он не доводи до исцрпљености. У нормалним
околностима, када постоји довољно особља, користе се резерве
како би се избегао стални стрес и пражњење као његова последица (Aiken at.al., 2000). Организација рада у клиничким одељењима у болници покушава да што је више могуће размотри однос
између лаког и тешког посла.
ЗАКЉУЧАК
У овом раду показали смо да је коришћење ергономско-техничких уређаја знатно смањило физичку локацију критичних оптерећења и биомеханичка оптерећења кичме особља. Оквир
приказује финансијске калкулације трошкова куповине ергономске опреме и услужни програм за особље у тимовима за негу. Нажалост, не нуди краткорочне позитивне ефекте. Тек после
неколико година улагања, почиње да буде исплативо. Конверзија
интереса постоји ако укључимо позитивне ефекте у облику задовољства и доброг здравља и благостања , али они нису финансијски мерљиви.
Главна препрека за реализацију ергономских програма свакако је то што се словеначко здравство не доводи у ред довољно брзо. У многим општим болницама у Словенији нема посебне
службе које су неопходне за унапређивање здравствене заштите
становништва у региону.
Модернизација одељења има лоше изгледе за извођење од
управе болнице и за добијање финансијских средстава. За ергономску модернизацију у смислу хуманизације рада требало би пре
свега да влада обезбеди јасне смернице о томе како да буде регулисано радно место и који ергономски и техничких уређаји су неопходни за рад медицинских сестара у болници. За радне задатке
код којих постоји могућност повреда послодавац треба да спроведе мере за смањење ризика (према владиним препорукама).
Неопходни сустандарди неговања да се интервенција са ергономским помагалом за рад са пацијентима укључи у дневни програм рада медицинских сестара. Употреба одређених ергономским
техничких помагала може одузети мало више времена, али не толико да то не би имало смисла.
Интердисциплинарност у здравству проистиче из шире теорије
организације и управљања, са нагласком на факторе увођења промена у пракси. У тиму за негу, са изузетком организационе структуре
и праћења квалитета медицинских сестара, тимски рад треба да подстакне потребу да се радна места прилагоде ергономији и хуманизацијским мерама путем образовања и промене ставова .
SISTERHOOD No 28-29 • july-december 2011
СТРУЧНИ РАДОВИ
Потребно је уложити више напора у организационе и ергономске мере, затим потребан медицински надзор особља, превентивне здравствене провере, које могу бити у раним фазама
нежељених ефеката на радном месту и способности за рад запослених. Стога одмах ваља предузет неопходне мере. Тек када организатори рада и ергономи буду у стању да се суоче са
проблемима на послу у тиму и када их схвати и послодавац, то ће
бити добра основа да се ергономским мерама почну решавати одређени проблеми:
• поновити посматрање медицинских сестара у току радне
смене са истим или било којим другим посматрањем, електронским или биомеханичким методом за упоређивање резултата,
• спроводити програме и лонгитудинална мерења / праћење
ефеката на здравље у раду,
• спроводити стандард техничким помагалима у односу на
техничка побољшања у ергономији,
• јасно спроводити законске смернице о коришћењу ергономских помагала ако није могуће обезбедити радну снагу,
• прецизно дефинисати повреде или боловања у случају мишићно-скелетних повреда због боље статистике и пратити
напредак применом ергономије у здравственој нези,
Основним ергономским принципима требало би спречити да
старатељи не постану пацијенти.
СЕСТРИНСТВО Број 28-29 • јул-децембар 2011.
24
PROFESSIONAL WORKS
ОСНОВНА ЛИТЕРАТУРА
Aiken L., Havens D. S. & Sloane D. M. The magnet nursing services recognation program. A comparasion of two groups of magnet grups.
American Journal of Nursing 2000, 100(3):26-36
Balantič Z. Izziv dinamičnega sedenja, 21. znanstvena konferenca o
razvoju organizacijskih ved, Portorož 2000, Moderna organizacija,
Kranj, 2002.
Bilban M. Medicina dela, ZVD Zavod za varstvo pri delu, Ljubljana, 2005.
Corlett N., Wilson J., Manecina I., The ergonomics of working postures, Taylor & Francis Ltd. - Taylor & Francis Inc., London and Philadelphia 2006.
Muftič O. Biomehanička ergonomija, Fakultet strojarstva i brodogradnje, Sveučilište u Zagrebu, Zagreb, 2006.
Polajnar A. in Verhovnik V. Oblikovanje dela in delovnih mest. Maribor: Fakulteta za strojništvo, 2000:198.
Retsas A., Pinikahaba J. Manual handling activitis and injuries
among nurses: an Australien hospital study. J Advanced Nursing
2003:4:874-883.
Stričević J. Multiparameter decision - making model of categorization. V: Mičetić-Turk D. (ur.), Kokol P. (ur.). 2nd International Summer
School organized by University College of Nursing Studies University
of Maribor and School of Nursing and Midwifery University of Sheffield, 28.06.-02.07.2004, Maribor,
Sušnik J. Ergonomska fiziologija, Radovljica, Didakta, 1992.
Turk Z. Socialnomedicinski vidiki bolečine v križu, Inštitut Republike
Slovenije za rehabilitacijo, Rehabilitacija št. 3-4, letnik IV, 2005: 9-12.
СТРУЧНИ РАДОВИ
25
PROFESSIONAL WORKS
Gasser Catherine, Универзитет примењених наука,
Висока здравствена школа, Фрибург, Швајцарска
Katarina Gaser, Univerzitet primenjenih nauka,
Friburg , Švajcarska
ШВАЈЦАРСКЕ
ПЕРСПЕКТИВЕ
SWISS
PERSPECTIVES
асер Катарина, дипломирана медицинска сестра, др сци., предавач. Завршила је школу
за психијатријску негу у Лозани (Швајцарска),
основне студије и мастер из психологије на Универзитету у Фрибургу (Швајцарска). Радила је неколико година као медицинска сестра у психијатријској
болници на пословима болничког управљања и као
социјални радник у блоку за становање за особе са
инвалидитетом. Тренутно је предавач на Универзитету примењених наука (УПН) здравствене неге
(Фрибург, Швајцарска).
Г
he graduated psychiatric Nursing in Lausanne (Switzerland), Bachelor and Master in
psychology in the University of Fribourg (Switzerland). She worked several years as nurse in psychiatric hospital settings and as a social worker in
residential settings for people with disabilities. Currently, is lecturer in the University of Applied Sciences in Nursing (Fribourg, Switzerland).
S
САЖЕТАК
ABSTRACTUM
вајцарска се састоји од 26 кантона, са четири говорна подручја (француско, немачко, ретророманско и италијанско). Ту државу одликује кооперативни федерализам, са системом
дистрибуције и прерасподеле надлежности и знања. У француском
кантону образовање медицинских сестара организовано је на терцијарном академском нивоу на Универзитету примењених наука
(УПН) западне Швајцарске (Haute EcoleSpécialisée de Suisse Occidentale, HES-SO). Комплекс ХЕС-СО највећи је универзитет у Швајцарској, са 15.000 студената. Састоји се од 27 школа у седам кантона и има шест професионалних области (здравство, социјални рад,
дизајн и визуелну уметност, економију и услуге, инжењеринг и музику). У другим кантонима (немачког говорног подручја) сестре се
образују у напредним тренинг-школама, које не дају диплому. Модул за образовање сестара са Универзитету примењује се у свим кантонима. Њиме се одређују општи принципи програма, педагошки
приступ, структура наставног плана и програма и систем бодовања за сваки модул. Едукација на клиници обухвата 33 % укупног
програма (интеграција теорије и праксе знатно је скратила трајање клиничке праксе). Програм УАС (нова структура високог образовања) увео је фундаменталне промене у начин функционисања
здравствених школа у Швајцарској.
Кључне речи: систем образовања сестара, говорна подручја,
политика образовања.
witzerland is made up of four linguistic regions (French, German, Romansh and Italian-speaking parts) and constitutes a
Confederation of 26 cantons. The Swiss state is characterized by a
“co-operative federalism” with a system of distribution and redistribution of competencies and knowledge. In the French cantons, nurse
education is placed in the academic tertiary level in the University of
Applied Sciences (UAS) of Western Switzerland (Haute Ecole Spécialisée de Suisse Occidentale, HES-SO). The HES-SO is a complex
structure with 15000 students, the biggest UAS of Switzerland with 27
schools in 7 cantons and 6 professional domains (health, social work,
design and visual arts, economy and services, engineer’s sciences and
music). In other cantons (German speaking), nurse education is situated also in Advanced Training Schools with a non-bachelor degree
level. In this UAS, the modular structure is applied by all the nursing
sites. It determines the general principles of the curriculum, the overall pedagogical approach and the structure of the curriculum including
the credit system for each module. Clinical education amounts to 33%
of the total program of studies but the use of a model integrating theory and practice and the inclusion of periods of practice analysis following the clinical experience would compensate for the reduction in
duration of clinical education. The UAS project introduced fundamental changes in functioning of Swiss nursing schools.
Keywords: nursing education system, linguistic regions, policy making.
1. Позадина: Одлике Швајцарске
2. Структура и модел
политике образовање
и њена имплементација
Ш
Швајцарска је мала земља, површине 41,284 километра квадратна. Налази се у срцу Европе. Главни град је Берн. Швајцарска је земља са највише планина: Алпи, Пре-Алпи и Јура
заузимају више од две трећине територије. Те висоравни дом су за
скоро осам милиона људи. Више од две трећине популације живи у урбаним срединама. Цирих је највећи швајцарски град. са
374.000 становника. Још четири града имају више од сто хиљада
становника: Женева, Базел, Берн и Лозана. Земља има четири званична језика. Немачки говори 64% популације, француски 20%,
италијански 6,5%, а ретроромански мање од један одсто. Око девет одсто становништва говори друге стране језике. Петину становништва чине страни држављани.
Швајцарска је конфедерација 26 кантона. Кантони имају своје уставе, владе, законе, имају широко поље утицаја на политички живот, укључујући и образовање (1). Ту државу одликује
кооперативни федерализам, са системом дистрибуције и прерасподеле надлежности и знања. Федерални устав даје кантонима
задатке који нису додељени централној власти. Одлуке о политици образовања подељене су између Конфедерације и кантона (2).
S
Обавезно образовање у Швајцарској представља двоструки
модел академских и струковних студија на вишем секундарном и
терцијарном нивоу. Виши секундарни ниво обухвата опште и
стручно образовање, које доноси сертификат. Терцијарни ниво
подељен је на: академски оријентисане институције (федералне –
институти технологије; кантонални – универзитети и универзитет
примењених наука), ниво А, са звањем дипломирани, и напредни
стручни тренинг (напредне тренинг-школе), ниво Б, са дипломом.
Од 1995. федерална влада је одлучила да направи структуралне
промене у систему високог образовања. Као додатак напредним
тренинг-школама, успостављена је нова структура високог образовања – Универзитет примењених наука (University of Applied
Sciences – UAS). Као резултат тих промена, швајцарски систем
професионалног образовања састоји се од два типа институција:
напредне тренинг-школе и универзитети примењених наука.
SISTERHOOD No 28-29 • july-december 2011
СТРУЧНИ РАДОВИ
26
3. Процеси реформе у Швајцарском систему
образовања сестара
Систем образовања сестара под надзором је Швајцарске конференције кантоналних министарстава здравља (Conférence des
directeurscantonaux de la santé – Коференције кантоналних министара здравља – ЦДС), који признаје кантоналне дипломе. Године 1991. ЦДС је усвојила одлуку на националном нивоу да развије
јединствени систем образовања медицинских сестара, који се налази на терцијарном нивоу: након три године студија, стиче се диплома сестре. Циљеви су били:
• да се образовање сестара подигне на терцијарни ниво, чиме
би се обезбедила препознатљивост дипломе од ЕУ и шире интернационалне заједнице,
• да хармонизује пререгистрацију програма сестринске неге.
Универзитет примењених наука дозволио је интеграцију професионалног образовања у академски систем. Године 2002. објављене су смернице за спровођене Болоњске реформе. У кратком
раздобљу шест нових БСН (Bachelor of Science in Nursing) програма креирано је на универзитетима примењених наука у немачким,
француским и италијанским говорним подручјима. Први студенти
уписали су се на дипломске студије између 2006. и 2008. године.
Услед политичке аутономије кантона, имплементација одлука
ЦДС варирала је од кантона до кантона, што је резултирало различитим моделима образовања сестара. Та реформа протиче у
мултијезичком и мултикултуралном окружењу, федерализму и
ограничењима у буџету. (3)
Немачко говорно подручје
У Швајцарској постоји 17 кантона у којима се говори немачки језик, што чини 64% становништва. У 2009. години постојале
су три државне и приватне школе Универзитета примењених наука. Као контраст широкој примени БСН у Романдији (област у
којој се говори француски) 2004. године број дипломираних са
БСН би требало да учествује са 5% –10% радне снаге, остали су
нижег степена образовања. (2)
Италијанско говорно подручје
Универзитетско образовање за сестринску негу уведено је
2006. године у Тицину (СУПСИ). Од 2008. године 50 студената
годишње похађа ту школу.
СЕСТРИНСТВО Број 28-29 • јул-децембар 2011.
PROFESSIONAL WORKS
Француско говорно подручје
Од 1997. године у тој области образовање сестара уврштено је
у терцијарни академски ниво на Универзитету примењених наука, Западна Швајцарска (ХЕС-СО). Комплекс ХЕС-СО највећи је
универзитет у Швајцарској, са 15.000 студената. Састоји се од 27
школа у седам кантона и има шест професионалних области
(здравство, социјални рад, дизајн и визуелна уметност, економија и услуге, инжењеринг и музика). Седам кантона са 70% финансира Конфедерација, 10% остали, а 20% финансирају различити
партнери. У 2007. години ХЕС-СО имао је 2.661 студената, од којих је 1.746 у области сестринске неге. Од 2002. године 100% сестара школовало се на том универзитету иако француско говорно
подручје заузима само 20% становништва. (3)
Дипломирани студенти ХЕС-СО поседују компетенције седам области наведених у табели бр. 1:
Табела 1: Структура ХЕС-СО
Универзитет примењених наука Западне Швајцарске
Ниво
Академски терцијарни ниво.
Звање
Bachelor of Science in Nursing
Критеријум
за упис
Завршена средња школа (диплома или сертификат).
Компетенције
које поседује
дипломирани
студент
Истраживачка
мисија
Могућност уписа имају одрасле особе старије од 30 година.
Стицање компетенција из седам области: професионална
интервенција; струка; институције и организације; појединци, култура
и друштво; социјални и здравствени проблем и решења институција;
медицинске науке; технологија и научна основа; образовни процес и
стручни пројекат.
ДА
Профил предавача Степен високог образовања у домену наставе и истраживања,
и његова улога професионално искуство од најмање три године и педагошки
сертификат.
Интересовање за истраживање.
СТРУЧНИ РАДОВИ
27
PROFESSIONAL WORKS
4. ХЕС-СО
структура плана
и програма наставе и
образовања
На УАС модуларна структура
се примењује на свим местима.
Она одређује опште принципе наставног плана и програма, општи
педагошки приступ и систем оцењивања. Едукација на клиници
обухвата 33 % укупног програма.
Интеграција теорије и праксе
знатно је скратила трајање клиничке праксе. Клиничка настава је
модификована, уведена је улога
клиничког инструктора. Професионалцима из области неге који се
радије баве праксом него едукацијом дата је одговорност и ауторитет да предају и оцењују студенте
на пракси. Главна одлика таквог
окружења за образовање је да се
формирају критичко мишљење и
методе истраживања (разлика у односу на напредне школе). На
УАС, као и на ХЕС-СО, улога наставника састоји се од теоретског
подучавања (јер клинички део спроводи клинички инструктор),
примењеног истраживања у сарадњи са професионалцима из
струке, распоређивања и обезбеђивања неопходних ресурса за даље усавршавање.
5. Дух реформе
Пројекат УАС увео је фундаменталне промене у функционисању школа за сестринску негу у Швајцарској. Пројекат је увео
промене:
• Функционална самодовољност усмерена је ка мрежној перспективи.
• Вертикална организација обуке за сестре промењена је у хоризонталну, уз интердисциплинарни концепт образовања.
• Усвојен је концепт да хуманистичке вредности буду важније од економског рационализма.
• Професионална оријентација усмерена је на студента чији
је циљ да изгради експертизу у дисциплини.
• Традиционална улога наставника промењена је тако да је он
сада покретач промена за развој истраживања у професији.
Прилагођавање наставног кадра
на факултетима за сестринство
Важна одлика реформе сестринског образовања је приступ великог праска, прелазак са традиционалних школа за образовање
сестара на поставку вишег образовања. Таква поставка је у многим земљама, па и у Швајцарској, довела до проблема, јер су нарасли захтеви довели до несналажења у новим ситуацијама, те
настају тешкоће у прилагођавању одликама високог образовања у
тим околностима.
Идентификована су три фактора која указују на неопходност
адаптације у различитим земљама:
• неодговарајући ниво претходног академског образовања,
• неадекватни услови запошљавања и рада,
• недостатак одговарајућег академски образованог кадра.
6. Диплома мастера
Од зимског семестра 2006/2007. године медицинске студије
на Универзитету у Базелу почеле су да примењују Болоњску декларацију у својим програмима. Институт за сестринске науке
(настава на немачком и енглеском језику) повезан је са Медицинским факултетом Универзитета у Базелу. Тај институт је од 2000.
године у понуди имао курс из науке о сестринству. У 2004. години први студенти су стекли звање мастера. Тај мастер-програм из
науке о сестринству укључује комплетну експертизу клиничких
метода (Напредна клиничка пракса, НКП), те истраживачке методе и рад у тимовима. Фокус је здравствена нега у заједници,
хроничне болести и старосна популација. Правни оквир који би
регулисао образовање, компетенције и одговорности у Швајцарској још није успостављен .
Универзитет у Лозани и ХЕС-СО нуде мастер курс (на француском језику) од септембра 2009. године. Вреднује се као и мастер-диплома у Базелу. Тај мастер- програм повезан је са Институтом за тренинг и истраживање и негу пацијената.
7. Докторске студије
Институт сестринских наука који се налази на Медицинском
факултету Универзитета у Базелу нуди и докторске студије на
немачком и енглеском језику. Програм докторских студија у сестринству у Лозани други је у земљама француског говорног
подручја, после Монтреала. Докторат укључује научно истраживање и докторску тезу, која се припрема у сарадњи са установама које пружају сестринску негу са фокусом на три области: старење становништва, ментално здравље и нега у критичним ситуацијама.
Reference:
1) Rectors’Conference of the Swiss Universities. (2011) Studyingin
Switzerland: Universities Berne: CRUS
2) Spitzer,A & Perrenoud B. (2008) Reforming the Swiss nurse education system: a policy review. In A. Spitzer, N. Kuhne, B. Perrenoud. & D. Camus. Nursing in Europe: Toward more similarities
or more differences? Genève: Médecine et Hygiène
3) Lindpaintner, L. S. & al. (2009) Defining Clinical Assessments
Standards for Bachelor’s-Prepared Nurses in Switzerland.
4) Spirig, R., Schwendimann, R., Spichiger, E., Cignacco, E. & De
Geest, S. (2009) Advanced Nursing Practice in Switzerland. Institute of nursing sciences, University of Basel
5) Sciences infirmières UNIL-CHUV doctorat (PhD) [Page Web]
Accès : 15.05.11
http://www.unil.ch/sciences-infirmieres/page65874.html
SISTERHOOD No 28-29 • july-december 2011
28
СТРУЧНИ РАДОВИ
PROFESSIONAL WORKS
Наташа Васић, Институт за здравствену заштиту
мајке и детета „Др Вукан Чупић“
ПРИМЕНА РЕАНИМАЦИОНИХ
ПОСТУПАКА
У ИНТЕНЗИВНОЈ НЕЗИ
КОД ДЕЦЕ СА ТЕРМИЧКИМ
ПОВРЕДАМА
APPLICATION
OF REANIMATION
PROCEDURES IN INTENSIVE
CARE IN CHILDREN WITH
THERMAL INJURIES.
аташа Васић рођена је 22. јануара 1980. године у Земуну. Дипломирала је у јуну
2011. године, на Високој здравственој школи струковних студија у Београду – одсек Струковна медицинска сестра, из области ургентна стања у медицини код проф. др сц. мед. Ружице Глишић. Радни
однос засновала је у јануару 2001. године, на Институту за здравствену заштиту мајке и детета „Др Вукан Чупић“, на Одељењу хируршке интензивне неге и терапије. Говори енглески језик и одлично познаје рад на рачунару. Члан је Удружења медицинских сестара. Више пута активно је учествовала на
конгресима и симпозијумима као предавач. Одговорна је и амбициозна, истрајна и комуникативна,
способна за индивидуални и тимски рад. Креативна и спремна за даље усавршавање, са изузетним организационим способностима. Хумана је и предана свом позиву.
Н
atasa Vasic was born on 22 January 1980.
in Zemun. She graduated from medical
school at the Higher Professional Studies in Belgrade - Department professional nurse, in June 2011.
in the field of medical emergencies at Prof. dr sc
med. Ruzica Glisic. Up employment January 2001.
at the Institute for Health Protection of Mother and
Child “Dr. Vukan Cupic“ in the department of surgical intensive care and therapy. He speaks English
and knows a great work on your computer. He is a
member of the Association of Nurses. Several times
actively participated in congresses and symposia as
a lecturer. A responsible and ambitious, persistent
and communicative, capable of individual and team
work. Creative and ready for further training, with
exceptional organizational skills. It is unfortunately
and committed to their profession.
N
САЖЕТАК
ABSTRACTUM
пекотине су повреде које настају дејством прекомерне топлоте на поједине делове тела. После саобраћајних несрећа, опекотине представљају најчешћи узрок задесне смрти у дечијем узрасту. Могу настати акцидентално или као последица злостављања и изазивају бројне промене у организму, које могу угрозити живот детета. Сваке године у Сједињеним Америчким Државама више од 1.250.000 људи задобије опекотине, а њих 50.000 због
озбиљности повреде, захтева хоспитализацију. Трећина свих опечених особа су деца. Добро познавање етиологије, патофизиологије
и клиничке слике опекотина омогућавају правилно примарно медицинско збрињавање, што умногоме утиче на коначни исход лечења.
Прва помоћ опеченом детету подразумева: уклањање узрока
повређивања, процена клиничког стања према АБЦД критеријумима, хлађење опечене површине, давање аналгетика, хируршку
обраду ране и превијање.
Најбољи начин за борбу против опекотина представљају мере
превенције које треба спроводити на свим местима где деца бораве.
Третман опекотина захтева мултидисциплинарни приступ.
Правилно збрињавање и нега опеченог детета имају велики утицај у спречавању инфекције ране и опште инфекције, те у превенцији настајања грубих ожиљака – контрактура.
urns are injuries resulting from the influence of excessive heat
in some parts of the body. After traffic accidents, the leading
causes of accidental deaths in childhood are burns. They can occur accidentally or as a result of abuse and can cause numerous changes in the
body that may endanger a child’s life. Every year in the United States
more than 1.25 million people will suffer burns, and another 50,000
will require serious hospitalisation due to the severity of the burn. One
third of all people injured from burns are children. Good knowledge of
the etiology, pathophysiology and clinical pictures of burns provide adequate primary medical care which greatly affects the outcome of the
treatment.
First aid that is performed on the burned child includes removal of
a sample of injuries, assessment of the clinical status according to the
ABCD criteria, cooling the burned area, providing pain relief, surgical treatment and bandaging wounds.
Preventative measures that should be followed out in all places
that children reside are the best way to combat burns.
Treatment of burns requires a multidisciplinary approach. Adequate care of the child that suffers from burns has a major impact in
preventing the wound infection and general infections, and preventing
the formation of coarse scars - contractures.
Термичке повреде подразумевају оштећења телесног покривача и дубљих структура под дејством околних агенса који
имају нижу или вишу температуру од оне коју организам може
да толерише и коригује својим одбрамбеним механизмима. Зависно од температуре агенса, повреде делимо на опекотине и
смрзотине.
трицитетом, хемикалијама или ултравиолетним и радиоактивним
зрачењем.
О
ДЕФИНИЦИЈА ОПЕКОТИНА
Опекотине представљају оштећења коже и других ткива која
су узрокована патогеном количином суве и влажне топлоте, елекСЕСТРИНСТВО Број 28-29 • јул-децембар 2011.
B
ЕТИОЛОГИЈА
Опекотине настају као последица дејства различитих етиолошких фактора. Према механизму настанка, све опекотине можемо поделити на:
• опаротине (ambustio),
• контактне опекотине,
• опекотине изазване пламеном или пожаром (combustio),
СТРУЧНИ РАДОВИ
29
• опекотине изазване ударом струје или ударом грома (electrocutio)
• хемијске опекотине,
• опекотине од сунца,
• опекотине изазване дејством радиоактивног и јонизујућег
зрачења,
• опекотине настале као последица злостављања детета.
ЕПИДЕМИОЛОГИЈА
Половина свих опекотина у деце настаје у узрасту до четврте
године живота. Чешће су повређени дечаци. Опаротине представљају најчешћи узрок опекотина и јављају се у 85% случајева.
Опекотине пламеном и врелим предметима настају у 13% повређене деце. Удар струје и хемијски агенси доводе до опекотина у
2% случајева. Опекотине настале као последица злостављања деце настају у мање од 20% пацијената.
У нашем поднебљу опаротине су најчешће у узрасту 1–5. године (време проходавања и великог интересовања за околину) и
изазване проливањем по себи течности (вода, чај, кафа) из посуде са шпорета и стола (повлачењем столњака) или падањем у суд
са врелом водом.
PROFESSIONAL WORKS
• B (breathing) провера дисања,
• C (circulation) провера кардиоваскуларног система и
• D (disability) процена стања свести.
2) Утврдити постојање удружених повреда.
3) Скинути незапаљену одећу и одећу натопљену хемикалијама.
4) Пласирати уринарни катетер.
5) Пласирати назогастричну сонду.
6) Констатовати присуство бола.
7) Написати опекотинску карту.
8) Узети лабораторијске анализе (комплетна крвна слика, одредити крвну групу, комплетну биохемију, бактериолошке анализе, ЕКГ, рендгенолошки преглед).
9) Успоставити интравенску линију и ординирати кристалоиде
(Ringer lactat).
10) Предузети антитетанусну заштиту.
11) Обрадити опекотинске ране.
ПРОЦЕНА ПОВРШИНЕ ОПЕЧЕНЕ РЕГИЈЕ
Процена површине опечене регије представља значајан параметар за иницијално збрињавање повређеног детета. Одређује се
према процентуалној заступљености опечене регије у односу на
целокупну површину тела. Постоје три начина за одређивање
процента опечене површине: Wаllаs-ово правило 9 (деветке), величина пацијентовог длана (1%) и Lund-Browder-ова шема.
ПРОЦЕНА ДУБИНЕ ОПЕКОТИНЕ
Степен опечености одређује примену конзервативног или оперативног лечења опекотине и зато је његово познавање од изузетне важности. Дубина опекотине најпоузданије се одређује на
основу клиничког изгледа опечених површина 72 сата после повређивања. На основу тога све опекотине можемо поделити на
три степена: I, IIа, IIб и III степен опечености.
КЛАСИФИКАЦИЈА
На основу процене степена опечености и захваћене површине, тј. на основу клиничке слике, све опекотине делимо на три
групе: лаке, умерене и тешке опекотине.
ИНДИКАЦИЈЕ ЗА ХОСПИТАЛИЗАЦИЈУ
Америчко удружење за опекотине (American Burn Association)
поставило је индикације за болничко лечење опечених особа. Индикације за хоспитализацију представљају: опекотине II степена, које
захватају више од 10% површине тела, опекотине III степена, које
захватају више од 1% површине тела, опекотине изазване ударом
струје, инхалационе лезије, хемијске опекотине, опекотине лица,
врата, шаке, гениталија, стопала и зглобова, циркумференцијалне
опекотине, опекотине настале као последица злостављања детета,
постојање тежих болести и лоше социјално стање повређеног.
РЕАНИМАЦИОНИ ПОСТУПЦИ
ПРИ ПРИЈЕМУ ДЕТЕТА СА ТЕРМИЧКИМ
ПОВРЕДАМА У БОЛНИЦУ
За правилну реанимацију опечених особа неопходно је да постоје одређени подаци о повређеном, а они треба да се узму при пријему.
Међународно удружење за опекотине дало је модификацију
америчког предлога која је прилагођена за међународну употребу.
Поред уписивања у образац при пријему већих опекотина,
треба:
1) Проценити клиничко стање према ABCD критеријумима.
ABCD критеријум подразумева:
• А(airway) обезбеђење дисајног пута,
Превијање опекотинске ране
РЕАНИМАЦИОНИ ПОСТУПЦИ
ПРИ ХИТНОМ ЗБРИЊАВАЊУ ДЕТЕТА
СА ТЕРМИЧКИМ ПОВРЕДАМА
Ако су пацијенти витално угрожени због било којих разлога,
смештају се на одељење за интензивну негу и терапију. У хируршкој интензивној нези ради тим посебно обучених медицинских
сестара, које поред свих моралних и професионалних особина, поседују висок ниво знања из различитих медицинских области. Њихов значај је у припреми: сетова за вентилацију, интубацију, апарата
за механичку вентилацију и провера, стерилних инструментаријума, апарата за сукцију, аспиратора, инфузионих пумпи мониторинга, уз редовно вођење документације(медицинске, сестринске).
На одељењу за интензивну негу и терапију кадром, опремом
и фармакотерапијском подршком обезбеђује се квалитетна здравSISTERHOOD No 28-29 • july-december 2011
СТРУЧНИ РАДОВИ
30
ствена услуга витално угроженим пацијентима, која се остварује
континуираним мониторингом, одржавањем виталних функција,
уз врхунску негу тешких пацијената.
PROFESSIONAL WORKS
• диуреза,
• лабораторијске анализе.
Б. Инвазивни мониторинг
Ако се код опеченог пацијента изводе интервенције где се
пункцијом коже или путем мањих хируршких интервенција пласирају одређени катетери преко којих ће се обављати одређено
праћење болесника, онда се говори о инвазивном праћењу.
Успостављање венске и артеријске линије
Јединица за интензивну негу и терапију
Веома су значајне нега и терапија у прва 72 сата од повређивања због карактеристичне нестабилности кардиоваскуларног системa, која може да доведе до хипоперфузије појединих ткива или
органа.
Критичност стања пацијента процењује се на основу првог
прегледа, на коме се идентификује угроженост виталних функција, вентилација плућа и циркулација(припада првој категорији пацијената када се предузимају непосредни и без одлагања
хируршки поступци).
У току реанимације веома је битан уиграни тим сестара и лекара(лекар анестезиолог и три медицинске сестре), који одређеном поделом послова предузимају следеће поступке:
Ако је компромитовано дисање, треба да се предузму хитне
мере како би се успоставила респираторна функција:
• треба обезбедити пролазност дисајних путева (уклањање повраћеног садржаја, протезе из уста или орофаринкса), уз
аспирацију садржаја из трахеобронхијалног стабла),
• ендотрахеална интубација и оксигенотерапија.
Када је пацијент без свести, интубација се лако обавља, али
ако је узнемирен, раздражљив, некооперативан и хипоксичан, да
би се извршила хитна интубација, може се спровести седација.
Ендотрахеална интубација и примена 100% кисеоника неопходни су код:
• постојања сумње на инхалациону лезију, због могућег едема
и механичке опструкције дисајних путева. Знаци инхалационе термичке повреде су: анамнестички податак о изложености пламену – диму у затвореном простору, мрке наслаге око
уста и носа, мрко пребојен спутум, промуклост и стридор,
• одсуство фарингеалног рефлекса,
• код сумње на аспирацију,
• код потребе за продуженом механичком вентилацијом.
Индикације за трахеостомију код опечених болесника врло су
ретке, па чак и кад је реч о ситуацији опекотине врата, где постоји гротескни едем, јер он никада не компромитује дисање.
За праћење стања опеченог болесника и за ефикасност спроведене терапије неопходно је праћење одређених параметара. Може се спровести:
А. неинвазивним поступцима (неинвазивни мониторинг),
Б. инвазивним поступцима (инвазивни мониторинг).
А. Неинвазивни мониторинг
У ову групу параметара убраја се:
• праћење крвног притиска,
• мерење пулса,
• мерење респирација
• електрокардиограм (ЕКГ),
• праћење телесне температуре,
СЕСТРИНСТВО Број 28-29 • јул-децембар 2011.
Да би реанимација опеченог болесника била успешна, неопходно је успоставити поуздану и добру интравенску линију. Приступ периферним венама код опекотина може бити веома отежан.
Пошто опечени болесници захтевају интравенску терапију за
дужи период, треба водити рачуна о избору вена за успостављање интравенске линије. Најчешће пунктиране вене су: v. cephalica, v. basilica, v. antecubitales , v. saphena magna, v. saphena parva,
v. dorsales pedis. Ако се не може наћи вена ни на руци ни на нози,
може се успоставити интравенска линија преко вене jugularis externe или interne. Након пункције тих вена, због могућих компликација, било би добро одрадити ртг контролу.
Успостављење артеријске линије код опечених болесника неопходно је када је реч о тешком стању са израженим метаболичким
поремећајима, где треба често узимати гасне анализе и пратити
хемодинамско стање. Код болесника са екстензивним опекотинама, где треба да се уради обимна некректомија уз истовремену
аутотрансплантацију коже, очекује се већи нагли губитак крви.
Због тога је важно код тих пацијената преоперативно успоставити артеријску линију.
Централни венски притисак (ЦВП)
У току реанимације опечених болесника потребно је мерити
ЦВП. Хемодинамски поремећаји зависе од срчане функције, величине циркулаторног волумена и од стања крвних судова (отпор и величина васкуларног корита). Пошто је код опекотина најчешће реч о
смањеном циркуларном волумену, онда нам ЦВП може показати величину циркуларног волумена. ЦВП треба мерити у десној преткомори или делу венске мреже која је а њом директно повезана.
Од вена за успостављање ЦВП најчешће се користи десна subklavija, десна вена jugularis interna.
ЗАКЉУЧАК
• Нега болесника са термичким повредама није самостална
активност, већ се својим током мора уклопити у шири систем неге, имајући у виду то да болесници са опекотинама
често бивају угрожени са више аспеката (политраума).
• Сврха и ширина одговорности медицинске сестре као носиоца здравствене неге од непроцењивог је значаја, јер својим
професионалним приступом, сарадњом са осталим члановима здравственог тима, познавањем проблематике, применом стандарда и протокола у свом раду, те спретношћу
знатно доприноси смањењу процената компликација, инвалидности и морталитета пацијената.
ЛИТЕРАТУРА
1) Букуров, С. и остали: Хирургија, Медицинска књига, Београд,
1977. година.
2) Замаклар, Д.: Опекотине, Медицински факултет, Београд, 1997.
година.
3) Карадаглић, Ђ.: Дерматологија, Војноиздавачки завод, Београд,
2000. година.
4) Mils J.: Ургентна медицина –савремена дијагностика и лечење,
Савремена администрација, Београд, 1985. година.
5) Митровић, М. Душан и остали: Основи физиологије човека, Цицеро, Београд, 2003. година.
6) Стевовић, Д.: Хирургија за студенте и лекаре, Савремена администрација, Београд, 2000. година.
7) Vincent JL.,:Yearbook of Intensive Care and Emergency Medicine
2006, Springer
8) http://bs.wikipedia.org
31
СТРУЧНИ РАДОВИ
PROFESSIONAL WORKS
Слађана Вељковић Радоњић, Дом здравља Врачар, Београд
ПРИМЕНА СТАНДАРДА
ЗДРАВСТВЕНЕ НЕГЕ КОД
КАРДИОПУЛМОНАЛНЕ
ЦЕРЕБРАЛНЕ РЕАНИМАЦИЈЕ
У ВАНХОСПИТАЛНИМ
УСЛОВИМА
APPLICATION OF STANDARDS
OF MEDICAL CARE
FOR CARDIOPULMONARY
CEREBRAL REANIMATION
IN OUT OF HOSPITAL
CONDITIONS.
лађана Вељковић Радоњић, медицинска сестра струковних студија, рођена је 31.10.1971.
године у Београду. Средњу медицинску школу завршила је на Звездари у Београду. Дипломирала је 2006.
године на Вишој медицинској школи у Земуну, из
области ургентних стања код проф. др. сц. мед Ружице Глишић. Високу здравствену школу струковних студија – Основне струковне студије – одсек струковна медицинка сестра, завршила је 2010. године.
Ради у Служби кућног лечења и неге Дома здравља
Врачар у Београду. Учесник је бројних семинара и
заинтересована је за даља усавршавања.
С
ladjana Veljkovic Radonjic, a nurse with
higher professional studies, was born on 31th
of October in 1071. in Belgrade. Medical secondary
school was completed in Zvezdara in Belgrade. She
graduated in 2006. year to Higher Medical School
in Zemun in the field of emergency situations at Professor. dr. sc. Honey Ruzice Glisic. She graduated
from Higher school of health professional studies Basic Vocational Studies - Department of Vocational
medicine nurse, completed in 2010. year. She works
in Home care in Public centar Vracar. Participant in
many seminars and wants to continue learning.
S
САЖЕТАК
ABSTRACTUM
ега пацијената у болници је показатељ квалитета у здравственим установама у Београду.
Индикатори квалитета здравствене неге у здравственим установа одређују нивио здравствене неге, типови здравствених установа и медицинска индустрија. Показатеља квалитета обухватају
индикаторе квалитета здравствених установа, које се односе на
рад комисије за унапређење квалитета рада, стицање и обнову
знања и вештина, листе чекања, безбедност пацијента, задовољство корисника здравствених услуга и задовољство запослених.
На основу члана 203. став 3. Закона о здравственој заштити
(Службени гласник бр 107/05 и 72/09 Др законом.), Министарство
здравља, донет је нови Правилник о показатељима квалитета
здравствене неге. Објављена је уредба у Службеном гласнику Републике Србија 49/2010 од 21.07.2010 године.
Институт за јавно здравље Србија „Др Милан Јовановић Батут“ је развијен методолошких смерница за коришћење показатеља квалитета www.batut.org.rs.
Квалитет стационарних објеката у Београду, обухвата 26 болницама. Све београдске болнице, осим за специјалне болнице,
укључујући и објекте у терцијарној здравственој заштити.
Поред увођења теоријских концепата и погледа неких показатеља здравствене заштите у вријеме од 2007 до 2010. године,
посебна пажња ће се посветити квалитету прикупљања података,
јер су они суштина валидности самих индикатора.
Унапређење квалитет треба да буде добро организовано и систематски. Побољшање квалитета неге постиже применом програма превенције. Кључне мере за спречавање обухватају: процену ризика, визуелни обележавање пацијената који су на високим ризиком, едукација пацијената и чланова њихових породица о превентивним интервенцијама.
are of hospitalized patients as an indicator of the quality of
hospitals in Belgrade.
Indicators of the quality of health care institutions are determined by
the levels of health care, types of institutions and medical industries.
Quality indicators include indicators of the quality of health care
institutions, relating to the commission’s work to improve the quality
of work, acquisition and renewal of knowledge and skills, keeping a
waiting list, patient safety, satisfaction with health service user and
employee satisfaction.
On the basis of Article 203 Paragraph 3 Law on Health Protection
(Official Gazette No. 107/05 and 72/09 dr. Act), Ministry of Health,
the new Rules on indicators of quality health care. Regulation is published in the Official Gazette of the Republic of Serbia “49/2010 of
21.07.2010. year.
The Institute of Public Health of Serbia “Dr Milan Jovanovic
Batut” is developed methodological guidelines for the use of quality
indicators www.batut.org.rs.
The quality of stationary facilities in Belgrade, accompanied by
26 government hospitals. All Belgrade hospital, except for special hospitals, including facilities in tertiary health care.
In addition to introducing the theoretical concepts and views of
some indicators of health care in the time set by 2007-2010. years,
special attention will be paid to the quality of the data collection because they are the essence of the validity of the indicators themselves.
Quality improvment needs to be well organized and systematic.
Improve the quality of nursing care is achieved by implementing a
prevention program. Key prevention measures include: risk assessment-scale application of risk assessment, the visual marking of patients who are at high risk, education of patients and their family
members on preventive interventions.
ИСТОРИЈАТ КАРДИОПУЛМОНАЛНЕ
ЦЕРЕБРАЛНЕ РЕАНИМАЦИЈЕ (ЦПЦР)
и раширио се над њим, а тело детета постало је топло… Тај прастари запис успешно је изведени реанимациони поступак.
Н
Од најстаријих времена постојања људског рода у извесном облику су се спроводиле мере оживљавања. О значају тога говоре и
прастари библијски записи Старог завета (800 година пре н. е.). Пророк Јелисије прискочио је унесрећеном детету и легао на њега, ставио своја уста на његова, своје очи на његове своје шаке на његове
C
УВОД
Кардиопулмонална и церебрална реанимација спадају у домен ургентне медицине. То је област медицине у којој се критичне одлуке везане за дијагностику и терапију морају доносити у
SISTERHOOD No 28-29 • july-december 2011
СТРУЧНИ РАДОВИ
32
кратком времену. То време се изражава у минутима. Европа се
удружује кад је реч о том питању, правећи јединствен протокол
развоја и деловања система. У том врло сложеном систему неопходно је издвојити три области:
• здравствену,
• едукативну,
• научноистраживачку.
Теоријски модел обухвата две области:
• прехоспиталну организацију,
• хоспиталну организацију.
Да би систем успешно функционисао, потребно је да се затвори следећи ланац:
• прва помоћ на лицу места,
• хитно позивање стручне помоћи,
• прехоспитално збрињавање на месту догађаја,
• збрињавање и третман у току транспорта,
• хоспитализација и наставак лечења.
Овај ланац треба да обезбеди остварење једног од основних
циљева ургентне медицине.
КАРДИОПУЛМОНАЛНА ЦЕРЕБРАЛНА
РЕАНИМАЦИЈА (ЦПЦР)
Акутни прекид циркулације – срчани застој (Cardiac arrest) представља најдраматичније стање. Осетљивост мозга на хипоксију
услед прекида циркулације, кратко време током кога се мора поставити дијагноза и што раније правилно започињање реанимације чини ово стање ургентним. У таквим условима неретко се јавља паника при спровођењу реанимационих мера. Само организованом и стручном реанимацијом успешно се може пружити помоћ унесрећеној особи. Велики број особа на различитим местима доживи срчани застој.
Данас ЦПЦР спасава живот у најмање 15–25% случајева особа
које су доживеле срчани застој. Особе код којих се поново јавља престанак дисања, вентрикуларна фибрилација или тахикардија имају
СЕСТРИНСТВО Број 28-29 • јул-децембар 2011.
PROFESSIONAL WORKS
мању шансу за успешну реанимацију. Бубрежна обољења, канцери
и старост већа од 60 година дају мање изгледе за успешно излечење.
ЦИЉ КАРДИОПУЛМОНАЛНЕ
ЦЕРЕБРАЛНЕ РЕАНИМАЦИЈЕ
Представља одређене поступке и примену одређених лекова с
циљем да се код особе која је доживела срчани застој омогући оксигенација ткива, успостави спонтана циркулација и изврши реституција церебралне функције и осталих виталних система у организму.
Срчани застој треба схватити као стање престанка циркулације.
УЗРОЦИ СРЧАНОГ ЗАСТОЈА
• хипоксемија,
• ацидо-базни поремећај,
• електролитни поремећај,
• хиповолемија,
• хипотензија,
• хипотермија,
• електрокуција,
• нежељени ефекти лекова,
• хируршке манипулације,
• траума,
• поремећај срчаног ритма,
• поремећаји респираторне хомеостазе.
ПРЕДЗНАЦИ СРЧАНОГ ЗАСТОЈА
Углавном говоримо о поремећају срчаног ритма који се јавља
у просеку два часа пре појаве срчаног застоја. Препознавање
„продромалних дисритмија“ може спречити срчани застој. „Продромалне дисритмије“ јављају се као превремене вентрикуларне
контракције, вентрикуларна тахикардија, ексцесивна тахикардија и поремећаји спровођења импулса. Поред поремећаја ритма,
постоје други предзнаци срчаног застоја, као што су: цијаноза,
поремећај дисања, болови у грудима, вртоглавица…
33
СТРУЧНИ РАДОВИ
PROFESSIONAL WORKS
ЗНАЦИ СРЧАНОГ ЗАСТОЈА
Хемодинамски поремећај доводи до испољавања знакова срчаног застоја:
• Губитак свести се јавља после 10–15 секунди.
• Губитак тонуса, са престанком мождане функције, доводи
до тога да особа која је доживела срчани застој, пада.
• Недостатак пулса на великим крвним судовима.
• Недостатак срчаних тонова.
• Престанак дисања неки пут претходи срчаном застоју, али
чешће постоје удисаји неколико минута после срчаног застоја.
• Промена боје коже и слузокоже у смислу цијанозе (код искрварења, бледило).
• Ширење зеница (настаје после 30–40 секунди).
• Престанак крварења и престанак пулсирања великих артеријских крвних судова може се запазити током операције
• Електрокардиографски знаци срчаног застоја
• Електроенцефалографски престанак мождане активности
• Офталмоскопијом се може установити сегментирање венских крвних судова и нестанак артеријског цртежа
Савремена медицина није решила овај проблем ни у етичком
ни у медико-легалном смислу.
Прихваћено је да реанимација не представља корак избора ако
„не даје наду у рестаурацији нормално интегрисаних функција
организма у свесној егзистенцији“.
Постоје мишљења да је реанимација у стањима неизлечивих
болести такође погрешан корак. Последњих година се све више
поштује жеља болесника, која је изнета недвосмислено и у свесном стању да се у случају срчаног застоја над њим ЦПЦР не
спроводи.
ЗАКЉУЧАК
Кардиопулмонална церебрална реанимација често је предмет
расправе у медицинским круговима, са посебним акцентом на ванхоспиталне услове. С обзиром на потребу за брзим и успешним тимским радом, у датом тренутку потребно је применити стандарде
здравствене неге. Применом стандарда здравствене неге смањена
је леталност пацијената код којих је ЦПЦР примењена. Акутна кардиореспираторна инсуфицијенција се и дешава изненада, у ванхоспиталним условима.
Процес ЦПЦР захтева велико знање и умеће, те велику одгоЗАПОЧИЊАЊЕ РЕАНИМАЦИЈЕ
ворност особа у тимском раду. Тимски метод рада има за циљ да
здравствени радници искористе своје знање и способности међу• Реанимацију треба започети када се запазе знаци срчаног засобном допуњавању вештина и искустава. Принципи рада заснистоја.
вају се на интердисциплинарном приступу и валоризацији инди• У стањима неочекиваног колапса.
видуалног рада сваког члана тима.
Спасити један живот
основа је и циљ сваког
члана тима.
ВИША ЖИВОТНА ПОТПОРА ОДРАСЛИХ-АЛС
ОСНОВНА ЖИВОТНА
ПОТПОРА ОДРАСЛИХ -БЛСПредлог мера би се
НЕ РЕАГУЈЕ?
односио на:
НЕ РЕАГУЈЕ?
ПОЗВАТИ ПОМОЋ
ОТВОРИТИ ДИСАЈНИ ПУТ
ПРОВЕРИТИ ВИТАЛНЕ ЗНАКЕ
ПОЗВАТИ
РЕАНИМАЦИОНИ ТИМ
ОТВОРИТИ ДИСАЈНИ ПУТ
CPR 30:2
МОНИТОРИНГ
ДИСАЊЕ
НИЈЕ НОРМАЛНО?
ПОЗВАТИ ХИТНУ ПОМОЋ
30 КОМПРЕСИЈА
СТЕРНУМА
2 ВЕШТАЧКЕ ВЕНТИЛАЦИЈЕ:
30 КОМПРЕСИЈА СТЕРНУМА
ПРОЦЕНИТИ
РИТАМ
VF ИЛИ VT
БЕЗ ПУЛСА
1 DC ШОК
150-360 J
БИФАЗНО
ИЛИ 360
МОНОФАЗНО
CPR 30:2
2 мин
АЛГОРИТМИ
NON VF/VT
БЕЗ ПУЛСА
У току CPR:
– Кориговати реверзибилне
узроке
– Проверити: контакт
и позицију електрода
или педала
– Отворити iv пут, дисајни
пут, дати О2
– Сигуран дисајни пут-ЕТ
интубација омогућава
истовремену вентилацију
и компресију стернума
– Давати адреналин на 3-5 мин.
–Размотрити: амиодарон,
атропин и магнезијум
Реверзибилни узроци:
Хипоксија
Хиповолемија
Хипо/хиперкалиемија
Хипотермија
НЕЗАПОЧИЊАЊЕ РЕАНИМАЦИЈЕ
Одлука о незапочињању реанимације веома је тешка за реаниматоре и повлачи за собом медико-легална, психичка и етичка питања.
– Праћење иновација код
ЦПЦР (информисаност о
савременим токовима у
области ЦПЦР, редовно
издавање информатора који би информисао медицинско особље о новитетима ЦПЦР).
– Потребе за бољом опремом.
– Обука и редовни курсеви.
–Извођења симулација
ЦПЦР које би довеле до
боље синхронизованости
извођача.
– Формирање ЦПЦР тимова.
ЛИТЕРАТУРА:
CPR 30:2
2 мин
Тензиони пнеумоторакс
Тампонада срца
Тровање
Тромбоза (коронарна или плућна)
1) Итов, Драгослав: Кардиопулмонална-церебрална реанимација, Београд,
2004. година.
2) Стевовић, Драгослав и
сарадници: Хирургија за
студенте и лекаре
3) Bjork, RJ et al: Medical
complications of cardiopulmonary arrest: Arch Intern
Med 1982. година.
4) Harwood AL (editor): Cardiopulmonary Resuscitation. Williams –
Wilkins, 1982. година.
SISTERHOOD No 28-29 • july-december 2011
34
СТВАРАЛАШТВО И ЗДРАВЉЕ
CREATIVITY AND HEALTH
У сомборској болници „ Др Р. Симоновић“
И ПАЦИЈЕНТИ У ЛИКОВНОЈ КОЛОНИЈИ
просторијама службе за психијатрију сомборске болнице „Др Р. Симоновић“ 25. 11. 2011. одржан је седми
сазив ликовне колоније АНИМА.
Овогодишња колонија одржава се у оквиру манифестација везаних за новембар, месец борбе против болести зависности. Специфичност ове колоније је та што поред одржавања у
нашем простору, на њој учествују и наши болесници који имају склоност ка сликању. Та манифестација део је антистигма
програма за психијатријске болеснике, за запослене на психијатрији, нагласио је на отварању те манифестације начелник
одељења за алкохолизам, наркоманију и гранична стања прим.
др Милан Зобеница.
Сматрамо да право на лепо припада сваком човеку и да болест не сме да суспендује то право.
Колонију је отворио прим. др Слободан Дедић, начелник
неурологије, уз бројно присуство запослених и гостију, међу
којима је била и начелница западнобачког управног округа др
Лиљана Соколова Ђокић .
Организациони одбор чинили су прим. др Милан Зобеница , мр сц. др Милојко Влашки, др Карло Кархер, Јелица Половина, ВМС, Перса Влашки, ВРТ, Марта Бошњак, ВРТ и
Милена Лукић, ВМС.
Селектор колоније је академски вајар Миленко Буиша.
У
Јелица Половина
GLUCOSCARE ЧАЈ
Увод у причу
GlucoseCare чај је природни биљни чај , чији је састав биљка гyмнема 60% и зелени чај 40%.
Лист сребрне свиленице или гyмнема нова је биљка на нашем тржишту и припада признатој листи европских биљака као
додатак исхрани.
Популарно се гyмнема назива и шећер разарач, а последњих година у западним земљама, а нарочито у САД, гyмнема, или
лист сребрне свиленице, постала је популарна и користи се као потпора у лечењу дијабетеса.
Наш GlucosCare чај регистрован је под бројем 1 у прошлој години, значи први препарат по новим правилима регистрације дијететских средстава у Србији.
Произведен је по ГМП правилима , а има и ХАСАП сертификат.
ДЕЛОВАЊЕ
Како гyмнема помаже у регулацији гликемије?
Молекул гимнемске киселине, која је активни састојак чаја, структурно је сличан молекулу глукозе. Због те структурне
сличности, он се везује за исте рецепторе у танком цреву и тако спречава везивање глукозе. Резултат је да глукоза бива перисталтиком однесена даље и на крају избачена из организма без ресорпције. Смањењем ресорпције, логично, смањује се
и количина глукозе у крви (гликемија).
Структурна сличност са молекулима глукозе заслужна је и за додатни корисни ефекат чаја: молекули гимнемске киселине
везују се и за рецепторе на густативним папилама језика, где опет блокирају молекуле глукозе, смањујући на тај начин осећај слатког укуса у устима, што даље доводи до смањења жеље за намирницама које садрже глукозу.
Смањена жеља
смањен унос
смањена ресорпција
СМАЊЕНА КОЛИЧИНА ГЛУКОЗЕ У КРВИ
Поред смањења шећера у крви, смањује и холестерол, а има утицаја и на смањење телесне тежине.
И на крају, кутија има 24 кесице. Свака кесица се прелије са 300 мл вруће воде, и након 2–3 минута, кесица се извади, али се не баца, јер може да се употреби још 2–3 пута на исти начин.
Чај се узима после сваког оброка.
СЕСТРИНСТВО Број 28-29 • јул-децембар 2011.
Download

Sestrinstvo broj 28-29