Trgovačke marke
Jun 2014.
Priručnik za obuku:
Trgovačke marke
DRICANJE OD ODGOVORNOSTI
Za sadržaj je odgovoran samo Checchi and Company Consulting, Inc. a stavovi autora ne odražavaju
neophodno stavove Agencije Sjedinjenih Država za međunarodni razvoj ili Vlade Sjedinjenih Država.
Ova publikacija se može reprodukovati, umnožavati ili prenositi elektronski, mehanički, fotokopirati,
snimati ili na drukčiji način, pod uslovom da su na svakom napravljenom i distribuiranom primerku jasno
naznačeni USAID i Program za izvršenje i privredno zakonodavstvo (CLE) USAID-a.
Sadržaj
UVOD U KURS O ZAŠTITI I PRIMENI TRGOVAČKIH MARKI ................................................................................ 6
PREGLED .......................................................................................................................................................................................................................... 7
CILJEVI NASTAVE ............................................................................................................................................................................................................. 7
O OVOM KURSU ............................................................................................................................................................................................................. 7
METODOLOGIJA UČENJA ............................................................................................................................................................................................... 7
USLOVI ZA UČEŠĆE ......................................................................................................................................................................................................... 7
REZIME ............................................................................................................................................................................................................................. 7
MODUL 1: ............................................................................................................................................................................ 8
OSNOVE I FUNKCIJE TRGOVAČKIH MARKI .............................................................................................................. 8
1.1 PREGLED ....................................................................................................................................................................... 9
1.2 CILJEVI UČENJA........................................................................................................................................................... 9
1.3 VEŽBA 1: ISKUSTVO IZ SVAKODNEVNOG ŽIVOTA.......................................................................................... 9
1.4 INTELEKTUALNA SVOJINA I TRGOVAČKA MARKA: ISTORIJAT ................................................................ 10
1.5 FUNKCIJA TRGOVAČKIH MARKI I NJIHOV UTICAJ NA EKONOMSKI RAZVOJ....................................... 11
1.6 ZAKLJUČAK ................................................................................................................................................................ 12
MODULI 2: ......................................................................................................................................................................... 13
KOSOVSKI ZAKON O TRGOVAČKIMA MARKAMA ................................................................................................ 13
2.1 PREGLED ..................................................................................................................................................................... 14
2.2 CILJEVI UČENJA......................................................................................................................................................... 14
2.3 DEFINICIJA TRGOVAČKIH MARKI ........................................................................................................................ 14
2.4 KLJUČNI MEĐUNARODNI INSTRUMENTI I INSTRUMENTI ACQUIS COMMUNAUTAIRE EU ............. 15
2.5 KOSOVSKI ZAKON O TRGOVAČKIMA MARKAMA I NJEGOVA USKLAĐENOST SA MEĐUNARODNIM
INSTRUMENTIMA I INSTRUMENTIMA EU ZA TM .................................................................................................. 17
2.6 VEŽBA 2: VRSTE TRGOVAČKIH MARKI .............................................................................................................. 26
2.7. ZAKLJUČAK ............................................................................................................................................................... 27
MODUL 3: .......................................................................................................................................................................... 28
USLOVI ZA REGISTRACIJU TRGOVAČKE MARKE .................................................................................................. 28
3.1 PREGLED ..................................................................................................................................................................... 29
3.2 CILJEVI UČENJA......................................................................................................................................................... 29
3.3 USLOVI ZA REGISTRACIJU TRGOVAČKIH MARKI ........................................................................................... 29
3.3.1 GRAFIČKI PRIKAZ OZNAKA ............................................................................................................................................................................... 30
3.3.2 RAZLIČITOST ....................................................................................................................................................................................................... 31
3.4 NEGATIVNI USLOVI ZA REGISTRACIJU TRGOVAČKIH MARKI ................................................................... 32
3.4.1 APSOLUTNE PREPREKE ZA REGISTRACIJU TRGOVAČKIH MARKI ...................................................................................................................... 32
3.4.2. RELATIVNE PREPREKE ZA REGISTRACIJU TRGOVAČKE MARKE........................................................................................................................ 35
3.4.2.1 Priznate marke prema članu 6bis Pariske konvencije.................................................................................................................. 36
3.5 VEŽBA 1: SPEKTAR RAZLIČITOSTI (MARKE SA REČIMA).............................................................................. 40
3.6 VEŽBA 2: POZNATE MARKE .................................................................................................................................. 41
3.7 ZAKLJUČAK ................................................................................................................................................................ 43
MODUL 4: .......................................................................................................................................................................... 44
REGISTRACIJA TRGOVAČKIH MARKI........................................................................................................................ 44
4.1 ZAKLJUČAK ................................................................................................................................................................ 45
4.2 CILJEVI UČENJA......................................................................................................................................................... 45
4.3 REGISTRACIJA TRGOVAČKIH MARKI U ZAVODU ZA INDUSTRIJSKU SVOJINU KOSOVA (ZIS) ....... 45
4.4 SPORAZUM O KLASIFIKACIJI NICE...................................................................................................................... 48
4.5 MEĐUNARODNA REGISTRACIJA MS: MADRIDSKI SISTEM ........................................................................... 48
4.5.1 ISTORIJAT I MATERIJALNI USLOVI........................................................................................................................................................................ 48
4.5.2 KORACI ZA PODNOŠENJE PRIJAVE ZA REGISTRACIJU ....................................................................................................................................... 50
4.6 REGISTRACIJA TRGOVAČKIH MARKI ZAJEDNICE (CTM) .............................................................................. 51
4.7 VEŽBA 1: PRAVO PRVENSTVA .............................................................................................................................. 52
4.8 ZAKLJUČAK ................................................................................................................................................................ 52
MODUL 5: .......................................................................................................................................................................... 53
REALIZACIJA PRAVA TRGOVAČKIH MARKI ............................................................................................................ 53
5.1 PREGLED ..................................................................................................................................................................... 54
5.2 CILJEVI UČENJA......................................................................................................................................................... 54
5.3 REALIZACIJA PRAVA KOJA PROIZILAZE IZ REGISTRACIJE TRGOVAČKE MARKE ................................. 54
5.3.1. NEOVLAŠĆENO KORIŠĆENJE TRGOVAČKE MARKE – KRŠENJE TRGOVAČKE MARKE .................................................................................... 54
5.3.1.1 Pravo prioriteta...................................................................................................................................................................................... 55
5.3.1.2 Dvostruki identitet markama u diskusiji ......................................................................................................................................... 55
5.3.1.3 Mogućnost prouzrokovanja zabune ................................................................................................................................................. 56
5.3.1.4 Sticanje nepravične koristi i oštećenje razlikujućeg karaktera .................................................................................................. 57
5.3.2. UPOTREBA REGISTROVANE TRGOVAČKE MARKE – PLASIRANJE NA TRŽIŠTU ............................................................................................... 60
5.3.3. RASPOLAGANJE TRGOVAČKOM MARKOM KAO PREDMETOM VLASNIŠTVA .................................................................................................. 61
5.3.3.1 Licenciranje registrovanih trgovačkih marki .................................................................................................................................. 61
5.4 OGRANIČENJA, ZAŠTITA OD NAVODNIH PREKRŠAJA I GUBITAK PRAVA ............................................. 62
5.5 VEŽBA 1: GUBITAK TRGOVAČKIH MARKI ZBOG NEKORIŠĆENJA (SPORAZUM O LICENCIRANJU) 66
5.6 ZAKLJUČAK ................................................................................................................................................................ 67
MODUL 6: .......................................................................................................................................................................... 68
PRAVNA SREDSTVA KOD POVREDE TRGOVAČKE MARKE ................................................................................ 68
6.1 PREGLED ..................................................................................................................................................................... 69
6.2 CILJEVI UČENJA......................................................................................................................................................... 69
6.3 RASPOLOŽIVA DOMAĆA PRAVNA SREDSTVA KOD POVREDE TRGOVAČKE MARKE ......................... 69
6.3.1 PARNIČNI POSTUPAK.......................................................................................................................................................................................... 69
6.3.2 KRIVIČNI POSTUPAK ........................................................................................................................................................................................... 71
6.3.3 UPRAVNI POSTUPAK ........................................................................................................................................................................................... 72
6.3.3.4 Uloga carine u borbi protiv falsifikovanja ....................................................................................................................................... 72
6.4 VEŽBA 1: POVREDA TRGOVAČKE MARKE ........................................................................................................ 73
6.5 ZAKLJUČAK ................................................................................................................................................................ 75
MODUL 7: .......................................................................................................................................................................... 76
KOLEKTIVNE I SERTIFIKOVANE MARKE .................................................................................................................. 76
7.1 PREGLED ..................................................................................................................................................................... 77
7.2 CILJEVI UČENJA......................................................................................................................................................... 77
7.3 KOLEKTIVNE MARKE ............................................................................................................................................... 77
7.4 SERTIFIKOVANE MARKE ......................................................................................................................................... 78
7.5 VEŽBA 1: MOGUĆNOST ZBUNJENOSTI POTROŠAČA ................................................................................... 79
7.6 ZAKLJUČAK ................................................................................................................................................................ 80
MODUL 8: .......................................................................................................................................................................... 81
NAZIVI DOMENA I SAJBER ZAUZIMANJE DOMENA ............................................................................................. 81
8.1 PREGLED ..................................................................................................................................................................... 82
8.2 CILJEVI UČENJA......................................................................................................................................................... 82
8.3 NAZIVI DOMENA I TRGOVAČKE MARKE ........................................................................................................... 82
8.4 SAJBER ZAUZIMANJE I RASPOLOŽIVA PRAVNA SREDSTVA ....................................................................... 83
8.5 VEŽBA 1: SPOR U VEZI SA NAZIVOM DOMENA............................................................................................... 84
8.6 ZAKLJUČAK ................................................................................................................................................................ 86
UVOD U KURS O ZAŠTITI I PRIMENI
TRGOVAČKIH MARKI
USAID-ov Program za izvršenje i privredno zakonodavsto na Kosovu
6
Pregled
Ovaj modul objašnjava cilj i metodologiju učenja za Kurs o zaštiti i primeni trgovačkih marki.
Ciljevi nastave
Ovaj modul objašnjava cilj i metodologiju učenja za Kurs o zaštiti i primeni trgovačkih marki:


Objasnite cilj Kursa o zaštiti i primeni trgovačkih marki
Predstavite metodologiju učenja i uslove za učešće
O ovom kursu
Ovaj kurs je namenjen grupama stručnjaka pravne struke i drugim grupama stručnjaka koji rade sa
žigovima. Kurs je posebno koristan za sudije i advokate koji se bave slučajevima žigova i koji pomažu
klijentima i strankama u procesu sticanja, ostvarivanja i zaštite prava na trgovačke marke.
Metodologija učenja
Ovaj kurs će primenjivati metodologiju interaktivnog učenja koja se sastoji od predavanja, vežbi i
diskusija. Učesnici će imati mogućnost da na kraju svakog predavanja urade vežbe koje im zada
instruktor i da se angažuju u diskusiji sa drugim učesnicima i instruktorom posle svake vežbe.
Uslovi za učešće
Od vas se očekuje da doprinosite grupnim diskusijama. Vaše angažovanje će pomoći u ostvarivanju
ciljeva ovog kursa. Takođe, ohrabrujemo vas da postavljate pitanja, da ponudite rešenja i da pružite
preporuke tokom čitavog vođenja kursa.
Rezime
Po završetku ovog Uvoda naučili ste da:


Objasnite cilj Kursa o zaštiti i primeni trgovačkih marki
Predstavite metodologiju učenja i uslove za učešće.
USAID-ov Program za izvršenje i privredno zakonodavsto na Kosovu
7
MODUL 1:
OSNOVE I FUNKCIJE TRGOVAČKIH MARKI
USAID-ov Program za izvršenje i privredno zakonodavsto na Kosovu
8
1.1 Pregled
Ovaj modul se bavi osnovnim principima za trgovačke marke u kontekstu sistema intelektualne
svojine, kao i istorijom koja je dovela do uspostavljanja sistema zaštite i primene trgovačkih marki
koji je danas na snazi. Pored toga, ovaj modul objašnjava koje su osnovne funkcije trgovačkih marki i
kako trgovačke marke vršenjem ovih funkcija utiču na ekonomski razvoj.
1.2 Ciljevi učenja
Po završetku ovog modula, učesnici će moći da:



Smeste trgovačke marke u širi okvir intelektualne svojine
Opišu istorijat trgovačkih marki
Objasne potrebu za trgovačkim markama u tržišnoj ekonomiji.
1.3 Vežba 1: Iskustvo iz svakodnevnog života
UPUTSTVA:
Pročitate pitanja koja su postavljena u nastavku teksta i odgovorite na njih na osnovu vašeg ličnog
iskustva. Na nekoliko pitanja morate da izaberete odgovore među nekoliko datih odgovora. Ako vam
nijedno od njih ne odgovara, dajte svoj odgovor. Možete da izaberete više od jednog odgovora. Kada
odgovorite na pitanja, molimo vas da svoje odgovore podelite sa drugima.
PITANJA:
1. Prilikom kupovine, na šta obraćate pažnju kod proizvoda:

Na cenu?

Na pakovanje (ambalažu)?

Na proizvođača(e)?

Na kvalitet?

Ostalo (opišite)?
2. Pogledajte dole navedene trgovačke marke i recite u kojoj meri vam oni komuniciraju stvari?

MARLBORO

LIPTON

ARIEL

GORENJE

LESNA
3. Kakvo značenje za vas ima kada vidite ili čujete o gore navedenim trgovačkim markama?
4. Kako koristite trgovačke marke u svom svakodnevnom životu?
USAID-ov Program za izvršenje i privredno zakonodavsto na Kosovu
9
5. Šta mislite kakvu ulogu igraju trgovačke marke u našem društvu?

Pomažu nam da pokažemo drugima kakav je naš stil života?

Pomažu nam da napravimo brži i jeftiniji izbor među robama i uslugama na tržištu?

Štite potrošače?

Štite svoje vlasnike?
1.4 Intelektualna svojina i trgovačka marka: Istorijat
Prava intelektualne svojine (PIS) označavaju niz posebnih (isključivih) prava koja se za ograničeni
vremenski period dodeljuju određenim licima nad tvorevinama njihovog uma, kao što su: pronalasci,
književna i umetnička dela, simboli, slike i dizajni koji se koriste u poslovanju. Intelektualna svojina se
deli u dve kategorije: industrijska svojina, koja obuhvata pronalaske (patente), trgovačke marke,
industrijske dizajne, geografske oznake, kao i suzbijanje nelojalne konkurencije; i autorsko pravo,
koje obuhvata književna i umetnička dela, kao što su novela, poezija, drama, film, muzika i druga dela.
U autorska prava spadaju i srodna prava koja obuhvataju umetničke performanse, fonograme i
emitovanja.
Trgovačke marke predstavljaju važnu komponentu sistema intelektualne svojine. Preduzeća
koriste trgovačke marke u obavljanju svog poslovanja sa ciljem da se njihovi proizvodi i usluge
razlikuju od proizvoda i usluga drugih preduzeća. Postojanje trgovačkih marki datira iz davnine, kada
su zanatlije utiskivale svoj potpis ili „trgovačka marka“ na svojim umetničkim proizvodima ili alatu za
rad. U to vreme se trgovačka marka koristio samo radi identifikacije vlasnika određene robe. Drugim
rečima, trgovačka marka se koristio radi čuvanja lične imovine od krađe ili gubitka.
Prvi zakoni o trgovačkim markama pojavili su se u toku industrijskog perioda, i to u Francuskoj 1857.
godine, u Engleskoj 1862. godine, i kasnije, 1870. godine u Sjedinjenim Američkim Državama. Prvi
sudski slučaj se vodio u Engleskoj pod nazivom Southern protiv How, 79 Eng. Rep. 1243 (U.K.
1618). Ovaj slučaj je označio rođenje zakona o trgovačkim markama u ovoj državi i dao oblik
zakonima o trgovačkim markama mnogih drugih država širom sveta. Najveći značaj ovog slučaja leži u
činjenici da je on premestio primarni fokus zakona o trgovačkim markama sa zloupotrebe –
problema sa utiskivanjem trgovačke marke konkurenta na vlastite proizvode na sprečavanje nelojalne
konkurencije usled zloupotrebe trgovačkih marki. Prema istorijskoj obradi ovog slučaja od strane
sudova i naučnika, slučaj ilustruje činjenicu da trgovačka marka funkcioniše kao garant kvaliteta,
pokazatelj za potrošače koji traže sigurne proizvode, jemac da nagrade odlaze investitorima koji
poseduju ime koje predstavlja cilj i dobar renome, a istovremeno štiti prava i obaveze koje se odnose
na imovinu.
Danas je za trgovačke marke razvijen sistem registracije i zaštite. Oni se i dalje koriste radi zaštite
interesa preduzeća, ali u isto vreme služe i za zaštitu potrošača. Trgovačke marke omogućavaju
potrošačima da naprave izbor između mnogih roba i usluga koje se danas nude na tržištu i ukazuju na
to da sva roba sa određenim trgovačkom markom dolazi iz jedinstvenog izvora.
USAID-ov Program za izvršenje i privredno zakonodavsto na Kosovu
10
1.5 Funkcija trgovačkih marki i njihov uticaj na ekonomski razvoj
Trgovačke marke igraju važnu ulogu u tržišnim ekonomijama. Osnovni cilj zaštite trgovačke marke
jeste da se na jednoj strani stimuliše i osigura poštena konkurencija i da se na drugoj strani osigura
zaštita potrošača. Trgovačke marke vrše nekoliko funkcija koje direktno utiču na ekonomski razvoj
zemlje. U vezi sa tim koje funkcije mogu da vrše trgovačke marke u međunarodnoj teoriji i praksi
postoje različita mišljenja. Praksa Evropskog suda pravde (ESP) je pored osnovne funkcije trgovačke
marke – funkcije identifikacije porekla proizvoda, u predmetu L’Oreal v. Bellure (2009) priznala još
četiri funkcije trgovačke marke, i to funkciju kvaliteta, funkciju investicije, komunikacije i reklame.
Ipak, važno je napomenuti da praksa ESP-a još uvek nije definisala ili koristila ove dodatne funkcije.

Funkcija identifikacije: Funkcija identifikacije proizvoda ili usluge, kao i identifikacije
porekla je ključna, odnosno suštinska funkcija trgovačke marke. Različiti zakoni i sudska
praksa su prepoznali da je primarna svrha trgovačkih marki da omoguće potrošačima
razlikovanje robe i usluga različitih preduzeća ne dovodeći ih u zabunu bilo tako što će
zameniti jedan trgovačka marka sa drugim ili verujući da određeni znak ima isto poreklo sa
određenim trgovačkom markom. Mogućnost da se napravi takva neposredna identifikacija
utiče na smanjenje troškova razgledanja što predstavlja ogromnu korist za današnjeg
potrošača. Identifikacija trgovačke marke nekog proizvoda ili usluge koju želite da kupite kao
potrošač štedi vaše vreme i novac.

Funkcija kontrole kvaliteta: postoji mišljenje da trgovačke marke moraju uživati zaštitu
zbog toga što ukazuju potrošačima na određene kvalitete. Ako robe i usluge koje su prodate
pod jednim trgovačkom markom pokažu visok kvalitet, mnogi ljudi će početi da ih kupuju
bez obzira na cenu. Oni će početi da traže ove proizvode prema trgovačkim markama pod
kojim se oni prodaju. Dakle, trgovačka marka podstiče lojalnost potrošača i stvara
dobro ime proizvođačima, odnosno preduzećima. Funkcija kontrole kvaliteta
trgovačke marke takođe podstiče proizvodnju roba održivog kvaliteta. Potrošači
obično kupuju robu i usluge visokog kvaliteta. Trgovačke marke im pomažu da identifikuju
robe ili usluge koje im pružaju tačne informacije o tom proizvodu. Iz tog razloga, proizvođači
troše dosta vremena i novca da poboljšaju kvalitet roba i usluga koje nude pod svojim
trgovačkom markom. Ova konkurencija između različitih proizvođača ima za rezultat veći
kvalitet roba i usluga koje se nude potrošačima, što opet doprinosi ekonomskom razvoju.

Funkcije investicije, komunikacije i reklame: Ove funkcije trgovačke marke
predstavljaju tipične funkcije renomiranog trgovačke marke. Zakonodavna i sudska praksa
nisu konzistentne u pogledu postojanja i zaštite ovih funkcija trgovačke marke. Drugim
rečima, oslanjajući se na funkcije investicije, komunikacije i reklame, renomirani trgovačka
marka uživa pravo zaštite i u slučajevima kada ne postoji mogućnost izazivanja zabune kod
dotičnog potrošača, ali bi upotreba sličnog trgovačke marke prouzrokovala nepoštenu dobit,
odnosno bila bi štetna po karakter razlikovanja ili renome trgovačke marke. Iz tog razloga, da
bi uživali „drugi nivo“ zaštite trgovačke marke, proizvođači i preduzeća ulažu znatne iznose
sredstava u kreiranje renomea i dobrog imidža, kako pružanjem kvalitetnih roba/usluga, tako
i kontinuiranim marketingom i reklamiranjem trgovačke marke.

Funkcija prava privatne svojine i ekonomska funkcija: Pored gore navedenih funkcija
koje jedna trgovačka marka može da ima, ne možemo a da ne pomenemo i činjenicu da
pravo na trgovačku marku predstavlja pravo svojine. Kao takav, nosilac prava na trgovačku
USAID-ov Program za izvršenje i privredno zakonodavsto na Kosovu
11
marku uživa sva prava koja uživa i nosilac prava na nepokretnoj ili pokretnoj imovini, i ta
prava se smatraju apsolutnim subjektivnim pravima. Dakle, nosilac trgovačke marke
prvenstveno ima pravo da zabrani drugima da upotrebljavaju sličnu trgovačku marku koji
može da izazove zabunu u vezi sa poreklom robe/usluge. Dalje, nosilac takođe ima pravo da
koristi svoju imovinu, da je licencira ili dodeli na korišćenje, da prenese svoje pravo, da istu
založi, odnosno da ona bude predmet izvršenja ili stečaja preduzeća. Dakle, trgovačka
marka može da postane vredna imovina za kompaniju/preduzeće. Trgovačke
marke predstavljaju neopipljivu (nematerijalnu) imovinu koja je u razvijenim zemljama postala
vredna, ali i neophodna imovina za poslovni razvoj. Najbolji primer za dokazivanje ovoga su
Sjedinjene Američke Države. Velika preduzeća i kompanije u SAD troše više sredstava na
neopipljivu (nematerijalnu) nego na opipljivu (materijalnu) imovinu. U proseku se ova
neopipljiva (nematerijalna) imovina procenjuje na 40% od vrednosti. Najpoznatija trgovačka
imena u svetu, kao što su kompanija Coca-Cola, korporacija Microsoft i IBM su imena čija
tržišna vrednost iznosi od 50 do 70 milijardi dolara. Ovi profiti se uglavnom ostvaruju
dodelom prava na trgovačku marku putem licence.
Kao rezime razloga zbog kojeg je potreban zakon o trgovačkim markama u tržišnoj ekonomiji,
Vrhovni sud Sjedinjenih Država je to najbolje objasnio:
"Zakon o trgovačkim markama, sprečavajući druge da kopiraju trgovačku marku koju
identifikuje jedan izvor, smanjuje troškove potrošača kada krene u kupovinu i kada odlučuje o
tome šta će da kupi, tako što mu pruža garanciju da je ta roba – sa određenim trgovačkom
markom – proizvedena od strane istog proizvođača koji je proizveo i druge proizvode sa sličnim
trgovačkom markom koji su se tom potrošaču dopali ili nisu u prošlosti. Istovremeno, zakon
pomaže da se proizvođaču (a ne konkurentu imitatoru) garantuje da će pokupiti finansijske
nagrade i steći dobar renome u vezi sa željenim proizvodom.“ Qualitex Co. protiv Jacobson
Products
Co,
Vrhovni
sud
SAD
(1995).”
1.6 Zaključak
U ovom modulu ste razmotrili osnove i funkcije trgovačkih marki. Ovaj modul vam je takođe pružio i
relevantne informacije u vezi sa značajem trgovačkih marki u ekonomskom razvoju.
Ovom modulu ste naučili da:



Smestite trgovačke marke u širi okvir intelektualne svojine;
Opišete istorijat trgovačkih marki;
Objasnite potrebu za trgovačkim markama u tržišnoj ekonomiji.
USAID-ov Program za izvršenje i privredno zakonodavsto na Kosovu
12
MODULI 2:
KOSOVSKI ZAKON O TRGOVAČKIMA
MARKAMA
USAID-ov Program za izvršenje i privredno zakonodavsto na Kosovu
13
2.1 Pregled
Ovaj modul sadrži definicije trgovačkih marki i razmatra ključne međunarodne instrumente i
instrumente EU za trgovačke marke. Takođe, u ovom modulu se tumači Kosovski zakon o
trgovačkima markama i upoređuje sa zahtevima koji proizilaze iz ovih međunarodnih instrumenata i
instrumenata EU.
2.2 Ciljevi učenja
Po završetku ovog modula bićete u stanju da:



Razumete pojam trgovačkih marki i da nabrojite vrste trgovačkih marki;
Protumačite najvažnije međunarodne i evropske instrumente koji se odnose na trgovačke
marke
Uporedite Kosovski zakon o trgovačkima markama sa ovim međunarodnim instrumentima.
2.3 Definicija trgovačkih marki
Najjednostavnija definicija koja se može dati za trgovačke marke jeste da pod trgovačkom markom
podrazumevamo svaki znak koji može da razlikuje robe i usluge konkurentskih kompanija. Dakle,
osnovna funkcija trgovačke marke je da služi kao identifikator izvora.
Zakon o trgovačkima markama (ZTM) u delu sa definicijama pruža definicije o tome šta
podrazumevamo pod poznatim trgovačkom markom, trgovačkom markom Zajednice i pod
nacionalnim trgovačkom markom. U ovom delu nije pružena definicija o tome šta podrazumevamo
pod trgovačkom markom. Ipak, član 5. ZTM-a utvrđuje koji se znakovi mogu zaštiti kao trgovačku
marku. Dakle, trgovačke marke su pre svega znaci. Međutim, ovaj isti član utvrđuje da se svaki znak
ne može zaštititi kao trgovačku marku. Kao trgovačku marku mogu služiti samo znaci koji ispunjavaju
pozitivne i negativne uslove predviđene ZTM-om, tačnije članovima 5., 6. i 7., koji će biti detaljno
razrađeni u narednim modulima.
Kao primer znakova koji mogu služiti kao trgovačku marku, član 5. ZTM-a navodi reči, uključujući lična
imena, crteže, slova i/ili brojeve, oblike roba ili njihovo pakovanje, boje, kao i kombinaciju svih ovih znakova.
Međutim, ovaj spisak znakova nije ograničen samo na ove znakove. To se može zaključiti iz jezika koji
je upotrebljen u članu 5. ZTM-a, koji navodi “trgovačku marku može biti svaki znak, a naročito...”.
Dakle, pod uslovom da su ispunjeni kriterijumi koji se zahtevaju ZTM-om u članovima 5., 6. i 7., svaki
drugi znak, koji možda nije izričito naveden u članu 5. ZTM-a može se zaštititi kao trgovačku marku,
a samim tim mogu se koristiti i prava koja proizilaze iz ZTM-a.
Trgovačke marke mogu biti različitih vrsta u zavisnosti od kriterijuma klasifikacije. Tako, u zavisnosti
od toga da li su znaci prepoznavanja registrovani ili korišćeni u vezi sa proizvodima ili uslugama,
razlikujemo robne i uslužne trgovačke marke. U zavisnosti od statusa nosioca trgovačke marke,
razlikujemo individualne trgovačke marke, sertifikacijske trgovačke marke i kolektivne trgovačke
marke. U zavisnosti od distinktivnih elemenata, postoje verbalni trgovačke marke (word marks),
figurativni trgovačke marke, mešoviti trgovačke marke (tekstualni i figurativni), 3D trgovačke marke,
itd. Takođe, u zavisnosti od sistema registracije, razlikujemo nacionalne trgovačke marke, koji su
direktno registrovani u Kancelariji za industrijsku svojinu u datoj zemlji. Potom, imamo trgovačke
USAID-ov Program za izvršenje i privredno zakonodavsto na Kosovu
14
marke Zajednice, koji su registrovani u skladu sa Uredbom Saveta (EC) br. 40/94 o trgovačkima
markama Zajednice pri Kancelariji za usklađivanje na unutrašnjem tržištu sa sedištem u Alikanteu,
kao i međunarodne trgovačke marke ako su oni registrovani prema međunarodnom Madridskom
sistemu pri Svetskoj organizaciji za intelektualnu svojinu u Ženevi.
2.4 Ključni međunarodni instrumenti i instrumenti Acquis
Communautaire EU
Prava industrijske svojine uopšteno, a posebno prava na trgovačke marke su u celom svetu
teritorijalne prirode. Teritorijalni princip podrazumeva da se ono što bi se u zemlji A kvalifikovalo
kao trgovačku marku možda ne bi kvalifikovano kao takvo u zemlji B iz razloga što se uslovi za
sticanje prava na trgovačku marku mogu razlikovati od zemlje do zemlje. Na primer, pojedine zemlje
pružaju zaštitu za zvučne trgovačke marke, dok druge zemlje to ne čine. Pored toga, činjenica da
jedna kompanija ili preduzeće uživa prava na trgovačke marke u zemlji A, ne znači da će uživati prava
na taj trgovačku marku i u zemlji B. Sledstveno, da bi se ostvarila prava na trgovačku marku,
neophodna je nacionalna registracija u zemljama koje koriste sistem „prvi koji je prijavio“ (first to
file) a to su kontinentalne zemlje ili da se započne sa upotrebom trgovačke marke na tržištu dotične
zemlje ako ta zemlja koristi sistem „ko je prvi upotrebio“ (first to use) a koji je karakterističan za
anglosaksonske države, sa naglaskom na SAD.
Zakoni o trgovačkima markama različitih zemalja mogu se razlikovati kako u materijalnom, tako i u
proceduralnom aspektu, što otežava prekograničnu zaštitu trgovačkih marki. U cilju otklanjanja ovih
razlika i usklađivanja nacionalnih zakona o trgovačkima markama uspostavljeni su regionalni i
međunarodni instrumenti. Ključni međunarodni instrumenti i instrumenti EU koji regulišu trgovačke
marke, ili drugim rečima koji imaju za cilj da usklade zakone u ovoj oblasti su:
Pariska konvencija o zaštiti industrijske svojine1 (20. mart 1883. g.) – predstavlja prvi
međunarodni sporazum u oblasti prava intelektualne svojine, koji utvrđuje zajednička pravila i
principe za sve države ugovornice. Među najvažnijim principima utvrđenim ovom Konvencijom jesu
principi nacionalnog tretmana i prava prvenstva. Još jedan od važnih principa koji proizilazi iz ove
Konvencije su pravila za zaštitu opšte (nesumnjivo) poznatih trgovačkih marki (well known
trademarks). Na osnovu člana 6bis, zemlje ugovornice su dužne da pruže zaštitu opšte poznatom
trgovačkoj marki čak i ako taj trgovačku marku nije registrovan u toj zemlji. Važno je napomenuti da
se u slučaju da jedno preduzeće odluči da se pozove na zaštitu zbog postojanja opšte poznatog
trgovačke marke, isti mora dokazati različitim dokazima, a ne da se pretpostavlja. To kada se jedan
trgovačku marku može smatrati opšte poznatim biće detaljno objašnjeno u Modulu 3.
Madridski sporazum o međunarodnoj registraciji trgovačkih marki (1891) i Protokol
koji se odnosi na Madridski sporazum2 (1989) – takozvani Madridski sistem omogućava
vlasnicima trgovačkih marki da podnesu prijavu za registraciju trgovačke marke istovremeno u više
država članica, umesto da podnose zasebne prijave u svakoj državi. Osnovni uslov da preduzeće
može da koristi prednosti Madridskog međunarodnog sistema jeste da isto ima važeću prijavu za
trgovačku marku u zemlji porekla, koja mora da bude potpisnica Madridskog sporazuma ili
Protokola. Osobenost ovog sistema jeste da se postupak registracije prijave za trgovačku marku
Pod administracijom SOIS, sa 172 države ugovornice
Pod administracijom SOIS
3 Pod administracijom STO
4 28 država članica
1
2
USAID-ov Program za izvršenje i privredno zakonodavsto na Kosovu
15
sprovodi posebno u svakoj državi naznačenoj (imenovanoj) u prijavi. Dakle, u ovom slučaju se ista
prijava može registrovati u imenovanoj državi A, a da bude osporena u imenovanoj državi B.
Međutim, po završetku postupka, vlasniku se dodeljuje Međunarodna registracija trgovačke marke
čija je vrednost jednaka vrednosti nacionalne registracije u imenovanim državama. Budući da
Republika Kosovo nije država potpisnica Madridskog sporazuma ili Madridskog protokola, lica ili
preduzeća sa Kosova ne mogu da koriste ovaj međunarodni sistem za registraciju trgovačkih marki u
svetu.
Sporazum TRIPS3 - predstavlja najsveobuhvatniji međunarodni sporazum u ovoj oblasti, koji je
pod administracijom Svetske trgovinske organizacije (STO). Pored minimalnih standarda u pogledu
raspoloživosti, obima i korišćenja prava intelektualne svojine koje propisuje ovaj sporazum za države
potpisnice i za one koje teže da se učlane u STO, sporazum TRIPS sadrži i, ili bolje reći, proširuje
osnovne principe koji se primenjuju na sve predmete intelektualne svojine. U tom pravcu, osim
principa koji su bili predviđeni i drugim prethodnim sporazumima, kao što su Pariska konvencija ili
Bernska konvencija, sporazum TRIPS po prvi put predviđa i princip „tretmana najpovlašćenije nacije“
(most favoured nation treatment). Sporazum TRIPS takođe sadrži i odredbe koje regulišu
proceduru sprovođenja prava intelektualne svojine, sticanje i održavanje prava
intelektualne svojine, kao i mehanizam za rešavanje sporova koji mogu proisteći iz ovog
sporazuma. Što se tiče minimalnih standarda, TRIPS utvrđuje najniže prihvatljive kriterijume za
zaštitu predmeta intelektualne svojine. Odredbe koje sadrže minimalne standarde u Sporazumu
TRIPS mogu se podeliti u dva dela: prvi deo se sastoji od osnovnih standarda koji su utvrđeni i
Pariskom konvencijom, Bernskom konvencijom, Rimskom konvencijom i Vašingtonskim
sporazumom. Član 2. Sporazuma TRIPS je obuhvatio i određene odredbe gore navedenih konvencija
kao deo sporazuma. Dakle, sve zemlje članice STO ili zemlje koje teže da uđu u STO moraju da
donesu svoje zakone u skladu sa ovim odredbama koje su uvrštene u TRIPS. Drugi deo sadrži
minimalne standarde koji su predviđeni sporazumom TRIPS i koji se sprovode bez obzira na
prethodno postojeće međunarodne norme. Neki od ovih minimalnih standarda se odnose na pravila
prijavljivanja i prioriteta, zahteve za upotrebu trgovačke marke, registraciju i nezavisnost trgovačkih
marki, zaštitu opšte poznatih trgovačkih marki, znakove koji se mogu zaštititi trgovačkom markom,
ekskluzivna prava nosilaca trgovačkih marki, izuzetke, vremensko trajanje zaštite, kao i odredbe koje
se odnose na izdavanje licenci i prenos prava intelektualne svojine.
Prva direktiva Veća 89/104/EEC (1988) – usklađuje zakone država članica o trgovačkima
markama, ali istovremeno ne ometa teritorijalni delokrug tih nacionalnih zakona. Ova direktiva samo
opisuje neke zajedničke principe kojih se države članice moraju pridržavati u cilju da se prevaziđu
razlike između nacionalnih zakona u pogledu materijalnog dela ove oblasti. Trenutno, Evropska unija
radi na usvajanju Druge direktive o trgovačkima markama, koja će osim daljeg usklađivanja
materijalnog dela uskladiti i postupak registracije i zaštite trgovačkih marki između država EU, čime
će još više pojednostaviti zaštitu i prekogranično sprovođenje prava na trgovačke marke.
Uredba Veća (EZ) br. 40/94 o trgovačkoj marki Zajednice4 - omogućava vlasniku da samo na
osnovu jedne prijave registruje trgovačku marku u više država članica iz ove Uredbe u kojoj su
obuhvaćene sve države članice Evropske unije. Tako se zaštita u državama članicama EU može
ostvariti direktno preko nacionalnih kancelarija koje su nadležne za registrovanje i administriranje
trgovačkih marki u određenoj državi, ali se može ostvariti i preko Kancelarije za usklađivanje na
unutrašnjem tržištu (OHIM) čiji delokrug rada proizilazi upravo iz ove Uredbe. Za razliku od
3
4
Pod administracijom STO
28 država članica
USAID-ov Program za izvršenje i privredno zakonodavsto na Kosovu
16
Madridskog sistema, po kome podnosilac prijave može da dobije registraciju u jednoj državi ali ne i u
drugoj, prema Uredbi o trgovačkoj marki Zajednice, podnosilac prijave dobija registraciju ili za sve
ili ni za jednu državu. Dakle, ako se dobije registracija, tada ta registracija pokriva 28 država
članica. Još jedna od njenih karakteristika jeste da je jedna od „država navedenih“ u Madridskom
protokolu. To znači da ako neko poseduje trgovačku marku Zajednice (CTM), on može da
podnese prijavu za međunarodnu registraciju na osnovu Madridskog protokola i da se registruje
ne samo u 28 država članica iz navedene Uredbe, već i u svim državama ugovornicama Madridskog
protokola. Važno je napomenuti da se Uredba o STM nalazi u procesu izmene od strane institucija
Evropske zajednice.
2.5 Kosovski zakon o trgovačkima markama i njegova usklađenost sa
međunarodnim instrumentima i instrumentima EU za TM
Procedura sticanja i primene trgovačkih marki na Kosovu regulisana je Kosovskim zakonom o
trgovačkima markama br. 04/L-026 (u daljem tekstu ZTM ili Zakon), koji je stupio na snagu u
septembru 2011. godine. Stupanjem na snagu ovog zakona stavljen je van snage prethodni zakon,
odnosno Zakon br. 02/L-54, koji je sadržavao veliki broj protivrečnih odredaba. Shodno tome,
usvajanje novog zakona je, između ostalog, imalo za cilj i usklađivanje ove oblasti sa Prvom
direktivom EU što je bilo više nego neophodno. Ovde je važno napomenuti da je pravni osnov ZTMa proizašao iz Ustava Republike Kosovo, kao najvišeg pravnog akta u državi, tačnije iz člana 46. koji
predviđa da se zaštita intelektualne svojine reguliše zakonom. Pored toga, osim ZTM-a, u različitim
slučajevima zaštite i sprovođenja prava na trgovačku marku, sprovede se i drugi zakoni i podzakonski
akti koji su navedeni u nastavku:
Zakoni:
1. Zakon o unutrašnjoj trgovini br. 2004/18 koji je izmenjen i dopunjen Zakonom br. 04/L-005
(odredbe koje se odnose na zaštitu od nelojalne konkurencije);
2. Zakon o carinskim merama za zaštitu prava intelektualne svojine br. 03/L-170 (januar 2010);
3. Zakon o zaštiti potrošača br. 04/L-121 (2012) (npr. odredbe o komparativnom oglašavanju), i
4. Krivični zakon Republike Kosovo.
Podzakonski akti:
1. Administrativno uputstvo br. 2007/06 o osnivanju Kancelarije za industrijsku svojinu (2007);
2. Administrativno uputstvo br. 2007/14 o proceduri revalidacije prava industrijske svojine
zaštićenih u Srbiji (2007) (stavljeno van snage AU br. 11/2012);
3. Administrativno uputstvo br. 07/2010 o sprovođenju Zakona br. 03/L-170 o carinskim
merama (2010);
4. Administrativno uputstvo br. 01/2012 o ubrzanom postupku za ispitivanje prijava za
trgovačke marke (januar 2012);
5. Administrativno uputstvo br. 09/2012 o odgovornostima, mandatu i delokrugu rada Komisije
za žalbe protiv odluka KIS (2012);
6. Administrativno uputstvo br. 13/2012 o proceduri za registraciju trgovačkih marki (avgust
2012);
7. Administrativno uputstvo br. 12/2012 o taksama za registraciju (avgust 2012);
8. Administrativno uputstvo br. 08/2013 o ovlašćenim zastupnicima u oblasti industrijske
svojine (2013).
USAID-ov Program za izvršenje i privredno zakonodavsto na Kosovu
17
ZTM reguliše uslove i procedure za registraciju trgovačkih marki, prava koja proizilaze iz registracije
i sprovođenje tih prava. Za razliku od prethodnog zakona, važeći ZTM veoma jasno utvrđuje da se
pravo na trgovačku marku stiče registracijom trgovačke marke pri Kancelariji za industrijsku
svojinu (KIS). Sledstveno, prava iz ovog zakona, uz neke izuzetke, mogu uživati samo nosioci
registrovanih trgovačkih marki. Republika Kosovo se ovakvim rešenjem jasno svrstala u redove
država koje primenjuju sistem „prvi koji je prijavio“ (first to file). Sistem “prvi koji je prijavio“ je
karakterističan za države koje praktikuju građansko pravo, a ta praksa se razlikuje od prakse većine
zemalja koje praktikuju običajno pravo, gde onaj koji prvi upotrebi trgovačku marku u trgovini
postaje vlasnik. To znači da je registracija trgovačke marke na Kosovu neophodna.
Usklađenost ZTM-a sa međunarodnim instrumentima, odnosno sa Pariskom konvencijom i
Sporazumom TRIPS, kao i sa Prvom direktivom EU predstavlja prilično komplikovano pitanje. To iz
razloga što se ova usklađenost mora razmotriti i analizirati iz više dimenzija. Ipak, u vezi sa
usklađenošću ZTM sa Direktivom EU nedvosmisleno se može zaključiti da je ZTM u načelu u skladu
sa ciljem koji promoviše ova Direktiva. Ovaj zaključak se može jednostavno izvesti čitanjem oba
dokumenta pri čemu se može primetiti da je ZTM u ovom slučaju transponovao ovu direktivu
direktnim kopiranjem njenih odredbi. Dakle, ove odredbe koje regulišu materijalni deo ove oblasti su
doslovno transponovane u ZTM.
Zbog složenosti i širine teme, o usklađenosti ili harmonizaciji ZTM-a sa međunarodnim
instrumentima, odnosno sa Pariskom konvencijom i Sporazumom TRIPS, diskutovaće se samo u vezi
sa nekim od opštih principa i minimalnih standarda koje su utvrdila ova dva instrumenta, tačnije o
Delu I i Delu II Sporazuma TRIPS. Ova analiza ne obuhvata usklađenost važećih zakona sa Poglavljem
III Sporazuma TRIPS, odnosno sa odredbama koje se odnose na sprovođenje prava intelektualne
svojine. To iz razloga što razmatranje usklađenosti važećeg zakona na Kosovu sa ovim odredbama,
pored analiziranja ZTM-a, zahteva i analiziranje odredbi Zakona o parničnom postupku, Zakona o
upravnom postupku, kao i Krivičnog zakona i Zakona o krivičnom postupku Kosova.
Opšti principi – Usklađivanje: Sporazum TRIPS uvodi niz opštih principa koji se moraju poštovati
od strane država članica STO-a ili onih država koje teže ka članstvu, kao što je na primer princip
nacionalnog tretmana (NT), princip najpovlašćenije nacije (MFN), kao i princip „iscrpljenja“ ili gubitka
prava intelektualne svojine.
Princip nacionalnog tretmana: Pariska konvencija je bila prvi međunarodni sporazum koji je
sadržavao princip nacionalnog tretmana. Isti princip je uvršten i u Sporazum TRIPS. Kao što je
protumačilo Apelaciono telo STO u slučaju Havana Club (Appellate Body Report, United StatesSection 211 Omnibus Appropriations Act of 1998 (“Havana Club”), AB-2001-7, WT/DS176/AB/R
(Jan. 2, 2002)), države članice STO ne smeju da priznaju manje povoljan tretman stranim preduzećima
u vezi sa raspoloživošću, sticanjem, obimom, održavanjem ili sprovođenjem prava intelektualne
svojine. Ovde je važno napomenuti da je ovaj princip protumačen tako da obuhvati i de jure i de facto
diskriminaciju.
Da bi se procenila de jure diskriminacija, moraju se razraditi odredbe ZTM-a pri čemu se može
zaključiti da ZTM ne sadrži nijednu odredbu koja bi mogla da diskriminiše strana preduzeća ili lica.
Činjenica da ZTM uslovljava da se strana preduzeća moraju zastupati pred KIS-om preko ovlašćenog
zastupnika ne predstavlja diskriminaciju po ovom principu. Za ovaj zahtev se smatra da predstavlja
jedan od izuzetaka od ovog principa u aspektu de jure diskriminacije.
USAID-ov Program za izvršenje i privredno zakonodavsto na Kosovu
18
Kao što je već pomenuto, sporazum TRIPS zabranjuje i de facto diskriminaciju, koja podrazumeva
situaciju gde diskriminacija nije rezultat pravnih propisa, već kada ti propisi zapravo deluju na
diskriminirajući način. S obzirom da su u izvesnom broju sudskih predmeta razmotrene samo neke
od odredaba ZTM-a, veoma je teško ili bolje reći suviše rano da se proceni da li će neke od
odredaba ZTM-a proizvesti bilo kakav diskriminatorski rezultat u praksi. Iz tog razloga se ova
dimenzija usklađenosti može analizirati tek onda kada sudskoj praksi budu adresirana različita pitanja
na razmatranje.
Princip najpovlašćenije nacije (MFN): Za razliku od nacionalnog tretmana, princip
najpovlašćenije nacije nije bio deo Pariske konvencije. Ovaj princip je po prvi put predviđen u
Sporazumu TRIPS. U skladu sa ovim principom, sve prednosti, povlastice ili imuniteti koje država članica
dodeljuje državljanima bilo koje druge države u vezi sa zaštitom prava intelektualne svojine odmah se i
bezuslovno dodeljuju i državljanima svih drugih članica. Slično kao princip nacionalnog tretmana, i princip
MFN se tumači tako da se primenjuje samo ako je jedna država sklopila sporazum sa drugom
državom koji će uspostaviti veća prava od onih koja su data u TRIPS-u.
Obaveza sprovođenja principa MFN može da ima dva različita efekta što se tiče Kosova. S jedne
strane, Kosovo će svakako imati koristi od principa MFN s obzirom da bi različite države koje
drugim državama garantuju povlastice ili imunitete bile u obavezi da iste povlastice primenjuju i za
Kosovo. S druge strane, kao nerazvijena zemlja koja ima velike potrebe za stranim investicijama, u
slučaju pregovaranja ili potpisivanja trgovinskih sporazuma sa razvijenim zemljama, one bi mogle da
uslove svoje investicije na Kosovu pružanjem viših standarda zaštite predmeta intelektualne svojine.
U ovom slučaju, osim ako propisani uslovi ne spadaju u izuzetak predviđen članom 4. TRIPS-a, Vlada
Kosova će biti u obavezi da primenjuje isti tretman za sve druge zemlje, što bi se u praksi moglo
pokazati nepovoljnim.
Iscrpljenje (gubitak) prava na trgovačku marku (exhaustion of rights principle) –
Doktrina ili princip „iscrpljenja“ (prve prodaje) bavi se tačkom u kojoj prestaje kontrola nosioca
trgovačke marke nad proizvodom ili uslugom koja nosi njegov trgovačku marku. Vredi napomenuti
da se ovde radi o kontroli nad proizvodom a ne o kontroli nad trgovačkom markom kao
nematerijalnom (neopipljivom) imovinom.
Jedno od osnovnih prava nosioca trgovačke marke jeste upotreba tog trgovačke marke na
određenim proizvodima a što, između ostalog, podrazumeva i plasiranje proizvoda koji nosi taj
trgovačku marku na određeno tržište. Dakle, plasiranje proizvoda na određeno tržište treba da bude
obavljeno od strane nosioca trgovačke marke ili uz njegovu saglasnost. Radi ilustracije, ovaj princip
će doći do izražaja u sledećoj situaciji:
Određeni proizvod je plasiran na tržište države A uz saglasnost nosioca trgovačke marke.
Ovaj proizvod koji je već plasiran u državi A je kroz uvoz plasiran na tržište države B bez
saglasnosti nosioca. S obzirom da je proizvod koji je bio namenjen za tržište države A
plasiran na tržište države B, nosilac trgovačke marke ima pravo da zabrani odnosno da ne
zabrani takav postupak u zavisnosti od vrste principa iscrpljenja koji primenjuje država B.
Različite države primenjuju različita pravila u pogledu principa iscrpljenja. Neke države su
primenjivale princip međunarodnog iscrpljenja, koji podrazumeva da kontrola nosioca trgovačke
marke nad proizvodom prestaje kada se taj proizvod stavi na tržište bilo koje države u svetu. Neke
USAID-ov Program za izvršenje i privredno zakonodavsto na Kosovu
19
države pak primenjuju regionalno iscrpljenje, a izvestan broj država primenjuje princip
nacionalnog iscrpljenja. U prethodnom primeru, koji predstavlja tipičan slučaj paralelnog uvoza,
nosilac trgovačke marke može da zabrani neovlašćeni plasman svog proizvoda u državi B samo ako ta
država primenjuje princip nacionalnog iscrpljenja.
Kao razlog ove neusklađenosti između različitih država, Sporazum TRIPS nije usvojio politiku ili
pravilo koje se odnosi na iscrpljenje. Na osnovu člana 6. TRIPS-a, svaka država članica je slobodna da
usvoji međunarodno, regionalno ili nacionalno iscrpljenje dok nije u suprotnosti sa druga dva principa
TRIPS-a, tj. sa principom NT i MFN. Direktiva EU, s druge strane, veoma jasno definiše princip
regionalnog iscrpljenja. To znači da nosilac trgovačke marke gubi pravo da kontroliše promet
proizvoda koji nosi njegov trgovačku marku u trenutku plasmana tog proizvoda na tržište bilo koje
države Evropske unije.
Kao većina država Evropske unije, i Kosovski ZTM primenjuje princip nacionalnog iscrpljenja sve
dok Republika Kosova ne bude postala članica Evropske unije (član 12. stav 1 ZTM). Dakle,
u skladu sa ovim, prava nosioca registrovanog trgovačke marke da kontroliše promet roba ili usluga
prestaće tek onda kada su te robe ili usluge plasirane na kosovsko tržište od strane vlasnika ili uz
njegovu saglasnost. Kao posledica toga, u slučaju paralelnog uvoza ili stavljanja određenih
(autentičnih) proizvoda na kosovsko tržište bez dozvole nosioca, on može da zahteva od suda da
zabrani takav postupak iz razloga što taj postupak predstavlja povredu zaštićenog trgovačke marke.
Minimalni standardi predviđeni Sporazumom TRIPS – Usklađivanje: Kao što je već
pomenuto, Sporazum TRIPS utvrđuje najniže prihvatljive kriterijume za zaštitu trgovačkih marki.
Odredbe koje sadrže minimalne standarde u Sporazumu TRIPS mogu se podeliti u dva dela: prvi deo
koji se sastoji od osnovnih standarda koji su predviđeni i Pariskom konvencijom. Član 2. TRIPS-a je
obuhvatio i nekoliko odredaba ove konvencije kao deo ugovora. Drugi deo sadrži minimalne
standarde koje predviđa sporazum TRIPS i koji se primenjuju bez obzira na prethodno postojeće
međunarodne norme. Neki od ovih minimalnih standarda odnose se na pravila prijavljivanja i
prioriteta, zahteve za upotrebu trgovačke marke, registraciju i nezavisnost trgovačkih marki, zaštitu
opšte poznatih trgovačkih marki, znakove koji se mogu zaštiti trgovačkom markom, ekskluzivna
prava nosioca trgovačkih marki, izuzetke, vremensko trajanje zaštite, kao i odredbe koje se odnose
na izdavanje licenci i prenos prava intelektualne svojine. U nastavku teksta će se razmotriti
usklađenost ZTM-a sa nekim od ovih odredbi, koje su u principu diskutabilne ili, drugačije rečeno,
nisu jednako regulisane u svim državama.
Znakovi koji se mogu zaštiti kao trgovačku marku: Za razliku od Pariske konvencije,
Sporazum TRIPS, tačnije član 15.1 definiše predmet ili ono što se može zaštiti kao trgovačku marku.
Kao prvo, definicija obavezuje države članice da priznaju kao trgovačku marku „bilo koji znak, ili
kombinaciju znakova, podobnu za razlikovanje robe ili usluga…“. Nadalje, pruža niz znakova koji se
moraju priznati kao trgovačke marke, kao što su: „…reči, uključujući lična imena, slova, brojeve,
figurativne elemente i kombinacije boja, kao i bilo koja kombinacija takvih znakova…“. Takođe, treći deo
dozvoljava državama članicama da osim „suštinske distiktivnosti“ (inherent distinctiveness) priznaju i
“stečenu distiktivnost“ (acquired distinctiveness). Istu stvar radi i sa mogućnošću „grafičkog
prikazivanja“ znaka. Dakle, za razliku od Direktive EU, koja izričito utvrđuje da se kao trgovačku
marku mogu zaštititi samo znakovi, koji, između ostalog, mogu biti predstavljeni grafički. Sporazum
TRIPS ne utvrđuje takvo izričito ograničenje. Države članice mogu same da utvrde takvo ograničenje.
USAID-ov Program za izvršenje i privredno zakonodavsto na Kosovu
20
I Zakon o trgovačkima markama upotrebljava sličan jezik u ovom pravcu. Kao prvo, član 5. ZTM-a
utvrđuje takozvane pozitivne uslove koje treba da ispuni znak da bi mogao da bude zaštićen kao
trgovačku marku, a to su: grafički prikaz (uslov koji je dozvoljen TRIPS-om) i razlikovanje (uslov
koji je obavezan po TRIPS-u). Dakle, nijedan znak se ne može registrovati kao trgovačku marku ako
se ne može grafički prikazati i ako se ne može razlikovati. Slično kao član 15.1. Sporazuma TRIPS, i
član 5. ZTM-a nadalje navodi znake koji se mogu zaštititi kao trgovačke marke, i to “posebno reči,
uključujući i lična imena, crteže, slova i/ili brojeve, oblike roba ili njihova pakovanja, boje i kombinaciju svih
ovih znakova.“ U ovom slučaju se može reći da ZTM nadilazi definiciju koja je data u Sporazumu
TRIPS s obzirom da izričito garantuje zaštitu za neke netradicionalne trgovačke marke, kao što su
boje i oblici roba ili 3D trgovačke marke, koji se ne pominju na listi iz člana 15.1. Sporazuma TRIPS.
Pravilo podnošenja i prvenstva: Iako Kosovo nije država potpisnica Pariske konvencije ili
Sporazuma TRIPS, ZTM dozvoljava da lica ili preduzeća koja imaju važeću nacionalnu prijavu u bilo
kojoj od država potpisnica Pariske konvencije ili državi članici STO-a, mogu da traže pravo prvenstva
u roku od šest meseci od dana podnošenja zahteva. Za razliku od prethodnog zakona, koji nije
regulisao kakve posledice mogu nastati ako se ne ispune formalni zahtevi u slučaju pozivanja na
prvenstvo prema ovom principu, važeći ZTM ovo pitanje reguliše veoma jasno i u skladu sa
međunarodnim odredbama. Dakle, u slučaju neispunjenja formalnih kriterijuma predviđenih članom
28. ZTM, koji reguliše ovo pitanje, podnosilac prijave koji se pozvao gubi samo pravo prvenstva.
Preostali deo prijave, ako ispunjava uslove koji su neophodni po ZTM, ostaje netaknut i važeći.
Upotreba trgovačke marke: Odredbe koje se odnose na upotrebu trgovačke marke su od
posebnog značaja. To iz razloga što upotreba trgovačke marke predstavlja jedno od najvažnijih prava
kojima raspolaže nosilac trgovačke marke. Pored toga, za razliku od prava na materijalnu (opipljivu)
imovinu, u slučaju da nosilac trgovačke marke ne upotrebljava redovno i u rokovima svoj trgovačku
marku, može doći do ukidanja registracije trgovačke marke. Iz tog razloga je veoma važno da u ovom
delu imamo jasne odredbe.
Oba međunarodna instrumenta, kako Pariska konvencija tako i Sporazum TRIPS, stavljaju naglasak na
neke elemente pojma „upotreba trgovačke marke“. Prvi element se odnosi na vremenski rok u
kojem nosilac trgovačke marke ima „imunitet“ od oduzimanja zbog toga što se trgovačku marku ne
upotrebljava. Pariska konvencija ne propisuje nikakav rok. Ona jednostavno predviđa „razuman“ rok.
Sporazum TRIPS utvrđuje minimalni vremenski rok koji treba ostaviti nosiocima trgovačkih marki da
iznesu svoj trgovačku marku na tržište, s tim što taj rok ne može biti kraći od tri godine od dana
registracije trgovačke marke. ZTM, kao i većina zakona drugih država idu dalje i predviđaju rok od 5
godina od registracije trgovačke marke u kojem određeni trgovačku marku ne može da bude
oduzet zbog toga što se ne upotrebljava.
Drugi element se odnosi na takozvana opravdanja za neupotrebljavanje trgovačke marke. Slično
kao Pariska konvencija i Sporazum TRIPS, i ZTM predviđa da trgovačku marku neće biti oduzet ako
„postoje razumni razlozi za neupotrebljavanje“. Na pitanje šta se podrazumeva pod „razumnim
razlozima za neupotrebljavanje“ odgovor bi trebalo da pruži sudska praksa. Ovde je važno pomenuti
slučaj Armin Häupl v Lidl Stiftung & Co. KG, u kojem Evropski sud pravde (ESP) prilikom tumačenja člana
12(2) Direktive EU, procenjuje da se pod razumnim razlozima za neupotrebljavanje podrazumevaju
„smetnje koje se neposredno odnose na trgovačku marku, a koje korišćenje čine nemogućim ili
neopravdanim i nad kojima nosilac trgovačke marke nema kontrolu“.
USAID-ov Program za izvršenje i privredno zakonodavsto na Kosovu
21
Poslednji važan element koji je uveden ovim instrumentima je taj u kojoj meri se upotreba trgovačke
marke od strane imaoca licence ili suvlasnika smatra dovoljnom da se trgovačku marku ne može
oduzeti zbog toga što se ne upotrebljava. Pariska konvencija predviđa da se upotreba trgovačke
marke od strane suvlasnika smatra dovoljnom upotrebom trgovačke marke. U odredbama o
„upotrebi trgovačke marke“, ZTM ni u jednom momentu ne navodi kada se može smatrati
„upotrebom“ u slučaju suvlasništva. Nesporno je da dva različita preduzeća mogu da imaju prava na
jednom trgovačkoj marki. Međutim, u slučaju kada se postavi pitanje upotrebe trgovačke marke,
ZTM ne utvrđuje da li bi upotreba od strane samo jednog preduzeća bila dovoljna. S obzirom da
Zakon o svojini i drugim stvarnim pravima iz 2009. godine izričito navodi da se vlasništvo nad
intelektualnom svojinom reguliše posebno, tj. isključuje primenu svojih pravila u slučaju intelektualne
svojine, bilo bi preporučljivo da ZTM sadrži i odredbe o upotrebi trgovačke marke od strane
suvlasnika.
Što se tiče upotrebe trgovačke marke od strane imaoca licence, Sporazum TRIPS dozvoljava
državama članicama da priznaju takvu upotrebu samo ako imalac licence vrši kontrolu nad
upotrebom od strane imaoca licence. ZTM sadrži veoma ograničene odredbe u pogledu ugovora o
licenci, u kojima se ne može naići na takav uslov, što znači da ZTM nadilazi minimalne standarde. Ni
Zakon o obligacionim odnosima (ZOO) ne predviđa obavezu davaoca licence da vrši kontrolu nad
upotrebom od strane sticaoca licence. Međutim, ZTM priznaje da je sticalac licence dužan da
proizvodi robu istog kvaliteta i takva odredba je imperativnog karaktera. Obezbeđivanje isporuke
robe istog kvaliteta je upravo cilj zbog kojeg je Sporazum TRIPS dozvolio takav uslov – „kontrola“ bi
omogućila nosiocu trgovačke marke da zadrži integritet trgovačke marke i da potrošač dobije artikle
očekivanog kvaliteta. Shodno tome, može se zaključiti da je odredba ZOO od koje ni nosilac a ni
davalac licence ne mogu da odstupe, dovoljna da se cilj Sporazuma TRIPS smatra ispunjenim.
Zaštita opšte poznatih trgovačkih marki (protection of well known trademarks): Zaštita
opšte poznatih trgovačkih marki se smatra jednom od najvažnijih obaveza proisteklih iz
međunarodnih sporazuma. Član 6bis Pariske konvencije koji predviđa zaštitu opšte poznatih
trgovačkih marki, uvršten je, ali sa značajnim proširenjima, i u Sporazum TRIPS, u članovima 16(2) i
(3). Za potrebe razrade usklađenosti ZTM-a sa članom 6bis Pariske konvencije i članovima 16(2) i (3)
Sporazuma TRIPS, važno je da se proceni nivo zaštite koji se ZTM-om pruža opšte poznatim
trgovačkima markama, kao i oblast zaštite opšte poznatih trgovačkih marki.
Nivo zaštite: U međunarodnoj praksi su priznata tri nivoa zaštite za opšte poznate trgovačke
marke.
Prvi nivo, za koji možemo reći da je priznat i uvršten u zakonodavstvo gotovo svih zemalja u svetu,
odnosi se na zaštitu koja se pruža neregistrovanim opšte poznatim trgovačkima markama za istu
ili sličnu robu u smislu člana 6bis Pariske konvencije.
Drugi nivo se odnosi na renomirane trgovačke marke čija se registracija zahteva u zemlji u
kojoj se traži zaštita. Međutim, zbog renomea ovi trgovačke marke uživaju širu zaštitu, u tom smislu
da se može zabraniti registracija ili upotreba sličnog trgovačke marke i za različite robe/usluge.
Ovo „proširenje“ nivoa zaštite za opšte poznate trgovačke marke izvršeno je prilikom usvajanja
Sporazuma TRIPS, tačnije člana 16(3). Možemo reći da je i drugi nivo priznat od strane najvećeg
broja država, ako ne i od svih.
I treći nivo zaštite se odnosi na renomirane trgovačke marke. Međutim, za razliku od drugog nivoa,
države koje su priznale ovaj nivo ne zahtevaju da renomirani trgovačku marku bude registrovan u
USAID-ov Program za izvršenje i privredno zakonodavsto na Kosovu
22
njihovoj državi. Drugim rečima, nosilac renomiranog trgovačke marke može da zahteva odbijanje ili
poništavanje registracije ili upotrebe drugog sličnog trgovačke marke koji se upotrebljava za različite
robe ili usluge čak i ako renomirani trgovačku marku NIJE registrovan u toj državi. Dakle, glavna
razlika između država u ova poslednja dva nivoa je ta da države koje su usvojile drugi nivo zahtevaju
registrovanje renomiranog trgovačke marke, dok države koje su usvojile treći nivo i koje nadilaze
minimalne standarde – ne zahtevaju registrovanje renomiranog trgovačke marke.
Kao što je prikazano u tabeli koja sledi, Kosovski ZTM pruža zaštitu za opšte poznate trgovačke
marke na prva dva nivoa. Ovde je važno napomenuti da je prethodni ZTM, slično kao Slovenački
zakon o trgovačkima markama pružao zaštitu i na trećem nivou.
Dakle, usvajanjem novog ZTM-a sužen je nivo zaštite za opšte poznate trgovačke marke. Ipak, novi
ZTM ispunjava minimalne međunarodne standarde u pogledu nivoa zaštite koji se pruža ovoj
kategoriji trgovačkih marki.
USAID-ov Program za izvršenje i privredno zakonodavsto na Kosovu
23
Prvi nivo
Međunarodni Pariska konvencija, član
6bis “…da odbiju ili da
ponište registrovanje, i da
zabrane upotrebu trgovačke
marke
koji
predstavlja
reprodukciju, podražavanje ili
prevod, tako izvršen da može
stvoriti pometnju sa nekim
trgovačkom markom ...koji je u
toj zemlji nesumnjivo poznat ...
i koji se upotrebljava za
istovetne ili slične proizvode.”
TRIPS, član 16(2): Član 6bis
Pariske konvencije će se
primenjivati mutatis mutandis,
na usluge. Kod utvrđivanja da
li
je
trgovačku
marku
nesumnjivo poznat, članice će
uzimati u obzir upoznatost
odgovarajućeg dela javnosti
sa
trgovačkom
markom,
uključujući i poznavanje do
koga je u toj članici došlo
putem promocije trgovačke
marke.”
Evropska
unija
Kosovo
Drugi nivo
TRIPS, član 16(3):
Član
6bis
Pariske
konvencije primenjuje
se mutatis mutandis na
robe ili usluge koje nisu
slične onima za koje je
registrovan trgovačku
marku, pod uslovom da
korišćenje
tog
trgovačke marke u
odnosu na te robe ili
usluge ukazuje na vezu
između tih roba ili
usluga
i
nosioca
registrovanog trgovačke
marke i pod uslovom da
bi interesi nosioca
registrovanog trgovačke
marke
takvom
upotrebom verovatno
bili oštećeni.
TMD, član 4(2)(d) – ranija
prava: opšte poznati trgovačke
marke u smislu člana 6bis
Pariske konvencije;
TMD, članovi 4(3),
4(4)(a) i 5(2) –
renomirani trgovačke
marke
CTMR, član 8(2)(c) – ranija
prava: opšte poznati trgovačke
marke u smislu člana 6bis
Pariske konvencije;
CTMR, članovi 8(5) i
9(1)(c) – renomirani
trgovačke marke
ZTM – član 7. st. 1
ZTM, član 7. stav 2 tačka
2.3 – ranija prava: “trgovačku
marku koji je na dan
podnošenja
prijave
za
registraciju ili na dan pozivanja
na prvenstvo opšte poznat u
Republici Kosovo.”
ZTM, član 3. stav 1 tačka
1.5 – “poznati trgovačke marke
– trgovačke marke u skladu sa
članom
6bis
Pariske
konvencije.”
ZTM, član 7(3) i
8(1)(1.3) – registrovani
renomirani trgovačke
marke
USAID-ov Program za izvršenje i privredno zakonodavsto na Kosovu
Treći nivo
Slovenija,
član
44(1)(d) Zakona o
industrijskoj svojini:
“znak se ne sme
registrovati
kao
trgovačku marku ako
je istovetan ili sličan
trgovačkoj marki ili
neregistrovanom
znaku, koji je u
Republici
Sloveniji
poznat
trgovačku
marku u smislu člana
6.bis
Pariske
konvencije ili člana
16(3)
Sporazuma
TRIPS.”
24
Oblast zaštite: Član 6bis Pariske konvencije utvrđuje obim zaštite koji se dodeljuje opšte poznatim
trgovačkima markama. Nosilac opšte poznatog trgovačke marke ima pravo da ospori registrovanje
kasnijeg trgovačke marke koji je u konfliktu sa njegovim trgovačkom markom. Nosilac takođe može
da zahteva poništenje registracije kasnijeg trgovačke marke koji je u konfliktu sa opšte poznatim
trgovačkom markom. Ovo su odredbe koje sadrže gotovo svi zakoni različitih država, uključujući i
ZTM, tačnije član 7. stav 1 u vezi sa članom 7. stav 2 tačka 2.3 i član 52. stav 1 tačka 1.3 u vezi sa
članom 7. stav 2 tačka 2.3.
Osim osporavanja registrovanja i oduzimanja istog, u većini država nosilac neregistrovanog opšte
poznatog trgovačke marke ima pravo da zahteva od suda da zabrani upotrebu kasnijeg sličnog
trgovačke marke na tržištu. U većini država, nosilac neregistrovanog opšte poznatog trgovačke
marke koristi odredbe Zakona o trgovačkima markama da bi zahtevao zabranu kasnijeg trgovačke
marke od nadležnog suda. Međutim, u pojedinim državama, uključujući i Kosovo po novom zakonu,
za razliku od prethodnog zakona, nosilac neregistrovanog opšte poznatog trgovačke marke nema
pravo da koristi odredbe Zakona o trgovačkima markama da bi zahtevao zabranu upotrebe sličnog
trgovačke marke. Drugim rečima, važeći ZTM ne predviđa da neregistrovani opšte poznati raniji
trgovačku marku može poslužiti kao dovoljan osnov za zabranu upotrebe kasnijeg trgovačke marke.
Ipak, države kao što je Kosovo koje u svoje zakonodavstvo nisu uvrstile ovakve odredbe o
trgovačkima markama, koriste odredbu o nelojalnoj konkurenciji za zahtevanje zabrane upotrebe
kasnijeg trgovačke marke. Ovakva odredba se nalazi i u Zakonu o unutrašnjoj trgovini na Kosovu.
Međutim, za razliku od drugih država koje smatraju povredom trgovačke marke u slučajevima kada
se smatra nelojalnom konkurencijom, nosilac ranijeg opšte poznatog trgovačke marke mora da bude
prisutan na Kosovu na primer i da bude u konkurenciji sa drugom stranom, i ti kriterijumi ne moraju
biti nužno ispunjeni u slučaju da ovo predstavlja povredu trgovačke marke prema ZTM. Dakle, i u
ovom aspektu, Kosovski ZTM je otišao korak unazad u odnosu na stari zakon, koji je pružao sudsku
zaštitu u slučaju povrede opšte poznatog trgovačke marke. Ovde je važno napomenuti da Direktiva
EU ne uvažava zahtev iz člana 6bis Pariske konvencije da bi se dozvolila zabrana upotrebe konfliktnog
trgovačke marke na osnovu neregistrovane opšte poznatog trgovačke marke. Dakle, ova izmena koja
je pružena važećim ZTM-om ne čini isti neusklađenim sa Direktivom EU.
USAID-ov Program za izvršenje i privredno zakonodavsto na Kosovu
25
2.6 Vežba 2: Vrste trgovačkih marki
UPUTSTVA
Spojite tačan odgovor u vezi sa vrstom i sadržajem sa trgovačkom markom datim u koloni na levoj
strani.
TRGOVAČKU MARKU
VRSTA TRGOVAČKE MARKE
1.
1. Verbalni trgovačku marku
2.
2. Trgovačku marku obrazac
3.
3. Kombinacija reči, slova i brojeva
4.
4. Kolektivni trgovačku marku
5.
5. Ime firme (komercijalna namena)
6. Sertifikacijski trgovačku marku
6.
7. Slogan
7.
8.
8. Verbalni i figurativni trgovačku marku
9. Uslužni trgovačku marku
9.
10. Zvučni trgovačku marku
10.
Sh.P.K.
USAID-ov Program za izvršenje i privredno zakonodavsto na Kosovu
26
2.7. Zaključak
U ovom modulu ste razmotrili definicije trgovačkih marki, najvažnije međunarodne instrumente i
instrumente EU za trgovačke marke i, kroz analize i primere, uporedili odredbe Kosovskog zakona o
trgovačkima markama sa zahtevima EU i najboljim priznatim međunarodnim praksama.
U ovom modulu ste naučili da:



Razumete pojam trgovačkih marki i da nabrojite vrste trgovačkih marki;
Protumačite najvažnije međunarodne i evropske instrumente koji se odnose na trgovačke
marke;
Uporedite Kosovski zakon o trgovačkima markama sa ovim međunarodnim instrumentima.
USAID-ov Program za izvršenje i privredno zakonodavsto na Kosovu
27
MODUL 3:
USLOVI ZA REGISTRACIJU TRGOVAČKE
MARKE
USAID-ov Program za izvršenje i privredno zakonodavsto na Kosovu
28
3.1 Pregled
Ovim modulom se razmatraju preduslovi i ograničenja trgovačkih marki, kao i vrši poređenje različitih
nivoa snaga marki, koje su od važnosti za određivanje različitosti određene marke. Takođe, ovim
modulom se objašnjava pojam funkcionalnosti marki i pružaju konkretna saznanja u vezi ograničenjima u
trgovačkim markama.
3.2 Ciljevi učenja
Na kraju ovog modula bićete u stanju da:



Uporedite različite nivoe snage trgovačke marke
Objasnite doktrinu funkcionalnosti trgovačkih marki
Nabrojite i primenite definicije trgovačkih marki
3.3 Uslovi za registraciju trgovačkih marki
Uslovi za postojanje ili registraciju trgovačke marke prema ZTM su predviđeni u tri glavna člana,
odnosno članovima 5, 6. i 7. Za registracije trgovačke marke u Kancelariji za industrijsku imovinu svi
navedeni uslovi moraju biti ispunjeni kumulativno.
Uslovi propisani ovim članovima mogu biti „pozitivni“ uslovi i „negativni“ uslovi. Pozitivni uslovi su
oni koje određena oznaka mora sadržavati kako bi mogla biti registrovana kao trgovačka marka. Dok
su negativni uslovi oni koji ne smeju postojati kako bi se ista registrovala kao trgovačka marka. Dakle,
neaktivni uslovi su prepreke za registraciju trgovačke marke.
Takozvani pozitivni uslovi su propisani članom 5. ZTM, kojim se naglašava:
Trgovačka marka može biti svaka oznaka koja se može grafički prikazati, posebno reči
obuhvatajući i lična imena, skice, slova, brojevi, oblik robe i način njihovog pakovanja, boje kao i sve
njihove kombinacije, pod uslovom da takve oznake mogu razlikovati robe ili usluge jednog
preduzeća od roba ili usluga drugih preduzeća.
Sledstveno, postoje dva uslova koja određena oznaka treba ispuniti kako bi se mogla registrovati kao
trgovačka marka:
1. Oznake moraju biti grafički prikazane, i
2. Oznaka mora imati razlikujući karakter - različitost;
Dok su takozvane prepreke a registraciju trgovačkih marki predviđene u članovima 6. i 7. ZTM, koje
propisuju:
1. Apsolutne prepreke za registraciju trgovačkih marki, i
2. Relativne prepreke za registraciju trgovačkih marki.
USAID-ov Program za izvršenje i privredno zakonodavsto na Kosovu
29
Glavna razlika između apsolutnih i relativnih prepreka je da se u odnosu na apsolutne prepreke ZIS
mora pozabaviti pitanjem ex officio. Dakle, u slučaju postojanja neke od apsolutnih prepreka
prema članu 6. ZIS je dužan da po službenoj dužnosti donese preliminarnu odluku odbijanja, koja
postaje pravosnažna samo ukoliko u predviđenom zakonskom roku podnosilac zahteva ne ispravi
zahtev kako bi se izbegle takve apsolutne prepreke. Dok vezano sa relativnim preprekama za
registraciju ZIS nije dužan da se pitanjem pozabavi po službenoj dužnosti, nego samo nakon
argumentovanih zahteva trećih strana. Ispod ćemo detaljno elaborisati o navedenim uslovima i
preprekama za registraciju trgovačke marke, koje su propisane ZTM-om na Kosovu.
3.3.1 Grafički prikaz oznaka
Prvi važan element koji proističe iz člana 5. ZTM je da oznake moraju biti prikazane grafički. Pod
grafičkim prikazom se podrazumeva da se oznaka može prikazati vizuelno, preko fotografija, linija ili
slova tako da se mogu identifikovati veoma jasno. Razlozi zbog kojih određene države (ne sve)
uslovljavaju registraciju trgovačke marke grafičkim prikazom su mnogobrojni. U prvom redu,
grafičkim prikazom se jasno definiše šta je objekat zaštite. Zaštitni objekat, jasno definisan, bi se
mogao registrovati u registar trgovačkih marki, koje su javne, i tom prilikom bi se izbegla
subjektivnost pri percepciji marke. Dakle, u nedostatku grafičkog prikaza postoji opasnost da
potrošači, zavisno od subjektivne percepcije, identifikuju znak na različite načine.
ZTM na Kosovu nije definisano šta se podrazumeva pod grafičkim prikazom. U stvari u većini
zemalja koje uslovljavaju registraciju trgovačke marke ovim kriterijumom se definisanje navedeno
ostavlja u nadležnosti sudova. Dakle, Evropski sud pravde (ESP) u slučaju Ralf Sieckman protiv
Zavoda za patente i marke Nemačke (C-237/00, 2002) je utvrdio kriterije koje grafički prikaz
određenog znaka ora ispunjavati. Prema ESP-u grafički prikaz mora biti jasan, samo-funkcionalan, lako
dostižan, razumljiv, postojan i objektivan.
Načelno, grafički prikaz nije problematična stvar ukoliko se bavimo takozvanim tradicionalnim
markama kao što su reči marke, figurativne marke ili mešovite marke. Problem grafičkog prikaza se
pojavljuje samo u slučaju ne-tradicionalnih marki, čiji se nivo zaštite i dalje u velikoj meri razlikuje u
mnogim zemljama. Ne-tradicionalnim markama se smatraju boje, glasovne marke, marke mirisa,
pokretne marke (motion marks) i hologrami.
Marke boje: prema praksi država Evropske unije i ESP-a, kako bi se određena boja mogla
registrovati kao marka kriteriji slučaja Sciekman će se smatrati ispunjenim ukoliko je boja prikazana
jasno u zahtevu, kao i da je boja identifikovana identifikacionim kodom koji je međunarodno priznat.
Cilj uslovljavanja identifikovanja boje identifikacionim kodom je ograničenje zaštite u ovim
slučajevima na jednu nijansu boje. Jedna boja, u zavisnosti od kvaliteta papira, štampanja i drugih
faktora se može predstaviti u nijansi koja nije ista sa nijansom za koju se zahteva zaštita. Stoga, kako
bi se jasno identifikovao objekat zaštite, marke boje trebaju biti propraćene identifikacionim kodom
prema poznatim sistemima kao što su Pantone, RAL i Focoltone.
Mirisne marke (smell marks): Mirisne marke ili arome takođe spadaju u kategoriju oznaka čiji je
grafički prikaz problematičan. Iako bi neko mogao da bude mišljenja da se miris može opisati grafički
preko njene hemijske formule, opisno naziva ili uzorka mirisa, ili njihovom kombinacijom ESP je
zaključio da nijedna od navedenih ne ispunjava uslove grafičkog prikaza (slučaj Sciekmann).
Glasovne marke (sound marks): I glasovne marke načelno nisu oznake koje se mogu predstaviti
grafički. Međutim ESP je u slučaju Shield (C-283/01) prihvatio registrabilnost glasovnih znakova uz
uslov da: 1. Zahtev jasno ukazuje da se oznaka odnosi na glasovni znak, u suprotnom će se oznaka
USAID-ov Program za izvršenje i privredno zakonodavsto na Kosovu
30
smatrati kao reč ili figurativno, i 2. Predstavljanje jednog znaka kroz muzičke note podeljene na takte
i koje posebno pokazuju muzički ključ, note i muzičke pauze, time prikazujući relativnu vrednost,
visoke note, niske note i prirodne (iznenadne).
Pokretne marke (motion marks): Grafički prikaz će se smatrati dovoljnim ukoliko su pokretne
marke prikazane grafički u seriji slika u mirnom (nepokretnom) položaju i ukoliko zahtev sadrži i
sledeće podatke: da je marka pokretna slika, ono šta slika opisuje, koliko je izmena obuhvaćeno
nizom u punom kretanju, koji je redosled slika i da postoji jedinstveni niz kretanja.
Hologrami: kako bi se ispunili uslovi slučaja Sciekman u slučaju holograma neophodno je da obrazac
zahteva sadrži pregled svakog izgleda prikazanog u hologramu.
3.3.2 Različitost
Glavna funkcija trgovačke marke je da služi kao identifikator izvora. Kako bi se ispunila ova svrha
marka mora imati razlikujuće osobenosti. Iz tih razloga različitost je osnovni uslov za zaštitu
trgovačke marke. Nemaju sve trgovačke marke iste razlikujuće osobenosti i sledstveno sudovi
obično mere nivo različitosti kroz takozvani „spektar različitosti“. Na osnovu ovog spektra
marke se kategorizuju od „najviše razlikujućih“ do „najmanje razlikujućih“. Što se marka više razlikuje
to će više zaštite zaslužiti i suprotno. Prema ovom spektru postoji pet nivoa snažnosti marke:
Izmišljene ili imaginarne marke su najjače marke. Primer ovih su marke KODAK i XEROX.
Ova dva primera su izmišljene marke i njihova jedina svrha je identifikacija određene robe ili usluge.
KODAK je marka koja je korišćena za fotografske aparate dok je XEROX marka koja se koristi za
fotokopir aparate. One nemaju nijedan drugi smisao osim identifikacije izvora proizvoda zbog kojih
su one i postale trgovačke marke.
Proizvoljne marke su marke koje se sastoje od jedne reči koja ima uobičajeno značenje, ako na
primer APPLE, u prevodu JABUKA (za kompjutere), RINGS, u prevodu PRSTEN (za restoran) i
MANGO (za odeću), ali koje nemaju veze sa robom i uslugama koje se prodaju pod tim nazivom
trgovačke marke. Na primer, ukoliko bi se marka RINGS koristila za prstenje, onda bi se smatrala
opisnom markom koja ne zaslužuje zaštitu. Međutim, ukoliko se isti naziv koristi u vezi sa određenim
restoranom onda se smatra snažnom markom koja zaslužuje zaštitu.
Sugestivne marke su marke koje sugeriši kvalitet ili osobenost robe ili usluge. Ova vrsta marki se
nalazi negde između proizvoljnih i opisnih marki u spektru različitosti jer su one sastavljene od reči
uobičajenog značenja, kao i proizvoljne marke, i upućuju na navedenu robu i usluge, kao i opisne
marke. Međutim, ono što razlikuje sugestivne marke o opisnih, što sugestivne čini i jačim, je činjenica
da potonje zahtevaju veći maštovitost potrošača kako bi došli do zaključka o kakvoj se robi i
uslugama radi. Neki primeri sugestivnih marki su: MICROSOFT ili COMTRADE pri čemu će
potrošaču biti potrebna određena maštovitost i razmišljanje u shvatanju da se radi o markama koje
se koriste za kompjutere i kompjuterske programe (softver). Zakon o trgovačkim markama na
Kosovu ne propisuje nikakvu razliku između sugestivnih i opisnih marki. Član 6. stav 1. tačku 1.3, koji
se nalazi u apsolutnoj osnovi za odbijanje registracije, određuje da trgovačka marka koja služi samo
za određivanje vrste, kvaliteta ili neke druge karakteristike neće se registrovati kao trgovačka marka
osim ukoliko je postala poznata u odgovarajućim poslovnim krugovima kao razlikujuća marka a robu i
usluge za koje je podneta (član 6. stav 2). Dakle, Zakon prosto zahteva dokaze sekundarnog
značenja ne praveći nikakvu razliku između onoga što je sugerisano i opisano. Međutim u praksi
sugestivne marke se uopšteno smatraju jakim markama, za koje nije potreban dokaz sekundarnog
značenja.
USAID-ov Program za izvršenje i privredno zakonodavsto na Kosovu
31
Opisne marke su marke kojima se prosto opisuju usluge i roba za koju se koriste bez potrebe za
korišćenjem mašte ili razmišljanja potrošača. Opisnim markama se ne nudi zaštita, izuzev ukoliko su
iste stekle sekundarno značenje u mislima potrošača (vidi član 6. stav 1. tačku 1.4 i gorenavedeni član
6. stav 2). Primer opisne marke je reč DIGITAL a kompjuter.
Opšte marke spadaju u najnižu kategoriju spektra različitosti pošto se sastoje ode reči koje su
uobičajene u svakodnevnom govoru (vidi član 6. stav 1. tačku 1.4). čak i jedna validno registrovana
marka može postati uobičajena reč i time izgubiti zaštitu ukoliko se ne koristi na odgovarajući način.
Na primer marka WALKMAN, koja je jedno vreme bila trgovačka marka je izgubila zaštitu kada su
ljudi počeli da koriste ovu reč mini-kasetofon (vidi Sony Europe protiv Timetron Corp. (2002)
Austrija). Uopšteno zakoni raznih država isključuju potpunu zaštitu ovih opštih ili generičkih oznaka.
Međutim prema ZTM, član 6. stav 2. omogućava zaštitu i u slučaju opštih marki, uz uslov da su iste
stekle različitost kroz korišćenje pre nego što je podnet zahtev za registraciju.
Vezano sa gorenavedenim, možemo zaključiti da određene oznake načelno ne mogu uživati zaštitu
pošto ne služe kao izvor identifikacije. Međutim, te oznake bi mogle da uživaju zaštitu u slučaju
dokazivanja stečene različitosti kroz korišćenje. Dakle, ove oznake ne poseduju razlikujuće
osobenosti ali su tokom vremena zbog širokog korišćenja ili reklamiranja oznake na tržištu stekle
dovoljno razlikujućih osobenosti kako bi uživale zaštitu. Sledstveno, u praksi i teoriji razlikujemo
„suštinsku različitost“ (inherent distinctiveness) il i“sekundarni ili stečenu različitost“ (acquired
distinctiveness).
U slučaju kada oznaka poseduje suštinske različitosti ista nema potrebe da bude u korišćenju ili
upotrebi pre neo što se za istu zahteva registracija pri ZIS. Dakle, prethodno korišćenje oznake nije
obavezno. Dok u drugo slučaju, kada određena oznaka ne poseduje suštinske različitosti, kao što je
bio slučaj sa sugestivnim ili opisnim oznakama, onda je nosilac dužan da prethodno počne sa
korišćenjem određene oznake. Znači, počinje da koristi ovu oznaku u vezi sa određenim proizvodima
ili uslugama, kako bi bio u stanju da dokaže stečenu različitost i registrovao se kao trgovačka marka.
Tipičan primer stečene različitosti se može smatrati UJË RUGOVE (VODA RUGOVE), koja se
prema spektru različitosti može rasporediti kod opisnih marki. Ovo je iz razloga što se na veoma
jasan način opisuje proizvod (voda) i poreklo proizvoda (region Rugove). Međutim, zbog širokog
korišćenja oznaka UJË RUGOVE (VODA RUGOVE) bi kod potrošača asocirala na poreklo proizvoda
a ne na sam proizvod kao takav.
3.4 Negativni uslovi za registraciju trgovačkih marki
Negativni uslovi propisani ZTM-om ili prepreke za registraciju trgovačkih marki su predviđene u
članovima 6. i 7. ZTM-a, koji propisuju:
1. Apsolutne prepreke za registraciju trgovačkih marki, i
2. Relativne prepreke za registraciju trgovačkih marki.
3.4.1 Apsolutne prepreke za registraciju trgovačkih marki
Kao što je naglašeno iznad, prema članu 6. ZTM-a, ZIS kao nadležni organ za registraciju trgovačkih
marki, je dužan da po službenoj dužnosti razmotri i odluči da li postoje apsolutne prepreke za
registrovanje određenog znaka. U slučaju zaključka postojanja apsolutnih prepreka ZIS, saglasno
USAID-ov Program za izvršenje i privredno zakonodavsto na Kosovu
32
članu 31. ZTM-a, donosi odluku preliminarnu odbijajuću odluku, pri čemu podnosilac zahteva u
određenom vremenskom roku može da podnese svoje primedbe i zatraži dopunu zahteva. Nakon
postupka zahteva ZIS, u zavisnosti od slobodnog mišljenja, može doneti odbijajuću preliminarnu
odluku ili odluči da registruju trgovačku marku.
Iako u stvari treće strane mogu tražiti od ZIS da ne registruje određenu marku na osnovu postojanja
apsolutnih prepreka. Ovo pravo proizilazi iz člana 33. ZTM-a, koji propisuje da svaki subjekat može
uložiti primedbe ZIS-u u roku od 3 meseca od dana kada je zahtev za trgovačku marku objavljen u
službenom biltenu ZIS-a. Međutim, mora se naglasiti da u odnosu na postupak osporavanja i
poništenja, koja se odvija na osnovu postojanja relativnih prepreka, u slučaju podnošenja primedbi,
podnosilac istih nije strana u postupku.
Izuzev nedostatka različitosti i načelno neregistrovanje sugestivnih, opisnih i opštih oznaka (član 6.
stav 1. tačke 1.1, 1.2, 1.3 i 1.4), član 6. ZTM određuje i određeni broj drugih prepreka koje se
smatraju apsolutnim preprekama.
Funkcionalne marke: ZTM u članu 6. stavu 1. tački 1.5 zabranjuje oznaka koje se sastoje iz oblika
koja 1) rezultuje iz same prirode odgovarajuće robe, 2) je neophodna za postizanje tehničkog
rezultata ili 3) daje bitnu vrednost navedenoj robi. Drugim rečima, ovim članom se propisuje da
jedna oznaka koja se sastoji od određenog oblika koji je funkcionalan ne može uživati
zaštitu. Pojam funkcionalnosti je predstavljen u cilju sprečavanja monopola nad određenim oblikom
robe koja je neophodna za postizanje određenog tehničkog rezultata.
Doktrina funkcionalnosti je linija podele između trgovačkih marki, posebno marki 3D ili marki za
pakovanje/presvlačenje robe sa jedne strane i patenata, sa druge strane. Patenti pružaju zaštitu
izumiteljima za procese, mašineriju ili druge izume. Zamislite oblik sijalice. Da je oblik sijalice
patentirao njen izumitelj niko drugi ne bi bio u stanju da koristi takav oblik, izuzev kršenja patenta.
Sada zamislite da je patent za navedenu sijalicu istekao. Šta bi se desilo ukoliko bi vlasnik isteklog
patenta sprečio ostale da koriste oblik registrujući isti kao trgovačku marku? Nešto tako bi omelo
konkurenciju odbacujući sve legitimne napore konkurenata da proizvedu sličnu sijalicu koja
poboljšava osvetljenje. Zakon o trgovačkim markama se ne može iskoristiti za obezbeđivanje
monopola nad oblikom električne sijalice nakon isteka patenta za navedeni oblik (vidi Kellog Co.
protiv National Biscuit Co. 1938).
U tumačenju člana 5(3) Prve Direktive Saveta (član 6, stav 1, tačka 1.5 ZTM), ESP je zaključio da se
oznaka koja se sastoji ekskluzivno od oblika određenog projekta ne može registrovati, ukoliko se
suštinske funkcionalne osobenosti te forme pripisuju samo tehničkim rezultatima. Sud je takođe
zaključio da se ova osnova odbijanja ili obezvređivanja ne može izbeći konstatacijom da postoje drugi
oblici koji dozvoljavaju postizanje istog tehničkog rezultata. Osim navedenog, različitost jedne takve
marke se ne može odrediti samo njenim prostim korišćenjem (Koninklijke Philips Electronics NV
protiv Remington Consumer Products Ltd. (C-299/99)).
Od važnosti je da se zapamti da se test različitosti marke ne može primeniti za oznake koje
se sastoje od oblika koji su funkcionalni. Čak iako su potrošači uspeli da identifikuju određeni
poseban oblik određenog proizvođača, na osnovu odluke ESP, kojom je protumačen član 5(3) Prve
Direktive Saveta, takva marka se ne može registrovati ukoliko se funkcionalne osobenosti iste
pripisuju samo tehničkim rezultatima.
USAID-ov Program za izvršenje i privredno zakonodavsto na Kosovu
33
Trgovačke marke u suprotnosti sa moralom i javnim redom, član 6, stav 1, tačka 1.6 –
marka koja sadrži reč, simbol, oblik ili znak koji se smatra amoralnim ili u suprotnosti sa javnim
redom, istoj se ne pruža zaštita. Isto, ukoliko je određena reč ili simbol od velikog značaja za javnost,
ista se ne može registrovati kao trgovačka marka ukoliko se koristi za robu ili usluge koje su u
suprotnosti sa moralom i javnim redom.
Obmanjujuće marke, član 6, stav 1, tačka 1.7 – su marke takve prirode da se može očekivati da
će obmanuti javnost u vezi vrste, kvaliteta ili geografskog porekla robe ili usluga. Kao primer
obmanjujuće marke po vrsti i kvalitetu robe mogu biti reči KOŽNE CIPELE za prodavnicu koja
uopšte ne prodaje kožne cipele. Ovo bi predstavljalo obmanu potrošača navodeći ih da misle da tu
mogu kupiti kožne cipele. SWISTEX je drugi primer obmanjujuće marke vezano sa kvalitetom i
poreklom robe. Ukoliko se reč SWISTEX koristi za časovnik koji u stvari nije poreklom iz
Švajcarske, onda bi se i navedena klasifikovala kao obmanjujuća marka.
Trgovačke marke sa neovlašćenim sadržajem, član 6, stav 1, tačke 1.8 i 1.10 – ovo su
trgovačke marke koje su zaštićene članom 6ter Pariske konvencije i TRIPS Sporazuma. Trgovačke
marke koje sadrže grb, zastavu ili neku drugu državnu oznaku određene zemlje ili međunarodne
organizacije sa sedištem u jednoj od zemalja koja je potpisnica Konvencije ili TRIPS Sporazuma, se ne
može registrovati na osnovu ovih odredbi ZTM-a. Jedan takav primer bi bio amblem CRVENOG
KRSTA. Ovim odredbama se takođe osigurava da se registracija odbije i za trgovačke marke koje
sadrže grb, zastavu ili drugu vrstu oznake Republike Kosovo, kao i organa i javnih preduzeća ove
zemlje. Ipak, ukoliko je podnosilac zahteva ovlašćen da koristi jednu od gorenavedenih oznaka, istom
se ne može odbiti registracija.
Trgovačke marke čije je korišćenje u suprotnosti sa nekim drugim zakonom: član 6, stav
1, tačka 1.9 – za primenu ove odredbe i za posledice odbijanja registracije trgovačke marke po ovoj
osnovi, korišćenje određene marke treba biti zabranjeno drugim zakonom u odnosu na onaj o
trgovačkim markama. Do ovih situacija može doći u slučajevima kada trgovačka marka sadrži
određeni geografski indikator koji može biti zabranjen Zakonom br. 04/L-187 o geografskim
indikatorima (GI) i nazivima porekla (EO) (2013).
Do juna 2013. nije postojao poseban režim ili posebne grupe zakona za registraciju geografskih
indikatora ili nazivima porekla. Zakon o trgovačkim markama je pružio zaštitu i geografske indikatore
i nazive porekla kroz certifikujuće marke i kolektivne marke. Geografski indikatori (GI) su oznake
koje se koriste za proizvode čiji se kvalitet vezuje sa određenim i posebnim geografskim područjem,
npr. COGNAC koji koriste proizvođači penušca (gaziranog vina) koji se proizvodi u regionu Cognac
u Francuskoj.
Međutim, u julu 2013. je stupio na snagu Zakon br. 04/L-187 o geografskim indikatorima (GI) i
nazivima porekla (EO) (2013). Zakon propisuje postupak registracije GI i EO u ZSI. Zakon o GI i EO
takođe obuhvata odredbe o rešavanju mogućih sporova između trgovačkih marki i GI ili OE. U
međuvremenu, i prema ZTM, članu 6, stavu 1, tačkama 1.11 i 1.12 određeni GI ili EO može poslužiti
kao osnova za odbijanje ili oglašavanja nevažećim određene registracije trgovačke marke.
U slučaju sukoba između trgovačke marke i određene GI ili EO, Zakon br. 04/L-187 daje slično
rešenje kao i Uredba Saveta EU br. 510/2006. U stvari, određeni GI ili EO se ne može registrovati
ukoliko je trgovačka marka slavna i koristi se duže vreme u onoj meri da bi registracija GI ili EO
dovela do zabune potrošača što se tiče identiteta proizvoda. U svim drugim situacijama, datum
podnošenja zahteva GI ili EO je odlučujući za rešavanje sukoba. Dakle, ukoliko određena trgovačka
USAID-ov Program za izvršenje i privredno zakonodavsto na Kosovu
34
marka nije slavna, ali je ista podnela zahtev pre podnošenja zahteva za GI ili EO, trgovačka marka se
ne može poništiti ukoliko ne postoje razlozi za oglašavanje nevažećim prema ZTM. Ovi razlozi za
oglašavanje nevažećim prema ZTM-u, sa druge strane, su oni koji su propisani članom 6, stavom 1,
tačkama 1.11 i 1.12 koje slede.
Mogući su i slučajevi odbijanja registracije trgovačke marke po povoj osnovi zbog postojanja zabrana
u Zakonu o autorskim pravima i srodnim pravima.
Trgovačke marke za vina i alkoholna pića: Član 6, stav 1, tačke 1.11 i 1.12 – Tačka 11.
uspostavlja kao prepreku za registraciju marke za vina ili rakiju, koja sadrže ili se sastoje od
geografskih indikatora, ali koja obmanjuju vezano sa poreklom vina ili rakije. Tako na primer, po ovoj
osnovi bi se trebala odbiti registracija određene marke koja sadrži, recimo na primer geografski
indikator COGNAC u svojem nazivu, dok se u stvari ta rakija ne proizvodi u regionu Konjaka, nego
na nekom drugom mestu. Dok tačka 12. Propisuje slična rešenja kao ona koja se predlažu Zakonom
o geografskim indikatorima u vezi sa time kada određena trgovačka marka ima prednost u slučaju
sukoba sa određenim GI.
3.4.2. Relativne prepreke za registraciju trgovačke marke
Drugačije u odnosu na apsolutne prepreke, u slučaju relativnih prepreka ili kako se drugačije nazivaju
prepreka usled ranijih prava, ZIS nije dužan da razmotri registrabilnost određene marke po ovoj
osnovi. Dakle, prema članu 7, kojim se propisuju relativne prepreke za registraciju trgovačke marke,
su treća lica ona koja mogu da pokrenu postupak osporavanja registracije usled ranijih prava.
Postupak osporavanja registracije zahteva je najčešći upravni postupak, koji međutim postavlja veoma
složena pravna pitanja. Osporavanje, kao proceduralna mera propisana ZTM-om, se podnosi sa
ciljem da nosioci koji tvrde da imaju ranija prava, na osnovu postojanja jedne od zakonskih osnova
predviđenih članom 7. ZTM-a, da zahtevaju odbijanje registracije zahteva za navodnu kasniju
trgovačku marku. Dakle, postoje dva glavna uslova koja se trebaju ispuniti i konstatovati u slučaju
podnošenja osporavanja na osnovu postojanja relativne osnove za odbijanje:
Prvo, lice koje osporava mora imati ranije pravo prema nekoj od kategorija navedenih u članu 7.
stavu 2. ZTM-a, odnosno:



registrovane marke s datumom ranije prijave,
podnetog zahteva za trgovačku marku s ranijim datumom podnošenja,
priznata trgovačka marka prema smislu člana 6bis Pariske konvencije, uz uslov da je ova
marka bila opšte poznata kada je podnet navodno kasniji zahtev,
 trgovačka zajednica ili međunarodna marka, koja ima datum ranijeg podnošenja, ali će se ova
dva tava primenjivati samo kada Kosovo bude postalo član ova dva sistema.
Drugi uslov je postojanje jedne od pravnih osnova za osporavanje:
 dvostruki identitet (član 7, stav 1, tačka 1.1),
 mogućnost prouzrokovanja zabune (član 7, stav 1, tačka 1.2), ili
 dobijanje nepravičnog profita ili oštećenje razlikujućeg karaktera ranije marke (član 7, stav3).
Dakle, u slučaju podnošenja zahteva za osporavanje, lice koje osporava treba u prvom redu da
dokaže da uživa ranije pravo i nakon toga dokaže jednu od tri pravne osnove za osporavanje
registracije aplikacije. Ispod ćemo govoriti samo o onome šta podrazumevamo pod ranijim pravom,
posebno šta podrazumevamo ranije priznatom markom prema članu 6bis Pariske konvencije. Dok,
USAID-ov Program za izvršenje i privredno zakonodavsto na Kosovu
35
vezano sa time kako se mogu dokazati tri pravne osnove za osporavanje će biti objašnjeno u
Modulu br. 6 pošto su isti kriteriji za realizaciju prava trgovačkih marki pred nadležnim sudom.
3.4.2.1 Priznate marke prema članu 6bis Pariske konvencije
Registrovana marka sa datumom ranijeg prijavljivanja (član 7, stav 2, tačka 2.1) i zahtev za marku uz
datum ranijeg prijavljivanja (član 7, stav 2, tačka 2.2) su samoobjašnjive odredbe. Kako bi se dokazala
ranija prava iz ova dva stava, dovoljno je da nosilac dostavi odluku registracije ili kopiju zahteva za
registraciju trgovačke marke, kojima se dokazuje datum ranijeg prijavljivanja. Kada govorimo o
ranijim pravima, od posebne je važnosti ranije pravo predviđeno članom 7, stavom 2, tačkom 2.3,
odnosno ranije priznatim markama prema članu 6bis Pariske konvencije. Ispod ćemo objasniti kada
se određena marka prema Pariskoj konvenciji smatra priznatom i koji se dokazi mogu koristiti za
dokazivanje ovog prava.
Pojam priznate marke se je prvi put pojavio na Pariskoj konvenciji. Na žalost ni Pariska konvencija, a
niti TRIPS Sporazum ne sadrže određenu definiciju ili jasna uputstva šta se podrazumeva pod izrazom
priznata marka. Stoga je ovaj izraz tumačen različito u raznim jurisdikcijama. Zajedničke preporuke u
vezi sa priznatim markama, koje je usvojio SOIS, mogu poslužiti kao veoma dobro uputstvo za
definisanje i ocenu priznatih marki prema članu 6bis. Ove preporuke nisu obavezujuće prirode, ali
opet mogu poslužiti kao uputstva u ovom smislu i u stvari mnogobrojne države su ispoštovale ove
preporuke.
Članovi 2(2)(b) i 2(2)(c) Preporuka SOIS određuju da je priznata marka: „marka koja je poznata ili
priznata u relevantnom sektoru“. Slične definicije ili standarde su napravile i države u regionu. Na
primer u Hrvatskoj poznata marka je koja marka za koju relevantna javnost ima utisak da je poznata.
Dok je druga grupa zemalja u svoje zakonodavstvo uključila ono šta određenu marku čini priznatom.
Na primer Crna Gora, Srbija i Bosna u svojim zakonima naglašavaju da su priznate marke one marke
sa kojima se je relevantna javnost familijarizovala.
Na Kosovu ni zakon a ni sudska praksa ne daju jasnu definiciju šta podrazumevamo pod priznatom
markom. Na primer Zakon u članu 3(1)(1.5) definiše priznatu marku kao marku koja je
priznata prema članu 6bis. Dok sudska praksa, koju sam ja bio u prilici da analiziram nikada ne
definiše šta se podrazumeva pod priznatom markom. Štaviše, u određenim se slučajevima stiče utisak
da se mešaju koncepti priznate marke sa međunarodno zaštićenom markom.
Šta je sudska praksa s pravom prihvatila je to da je možda na indirektan način prihvaćeno da marka
treba biti priznata za relevantnu javnost a ne širu javnost (Austria Tabak protiv Kosova Tobacco).
Dakle, na osnovu izrečenog može se zaključiti da postoje dva glavna elementa koja se trebaju imati u
vidu kada govorimo o priznatim markama.


Prva je identifikacija relevantne javnosti, i
Druga, ocena poznavanja marke.
1. Identifikacija relevantne javnosti je od velike važnosti za odlučivanje da li je određena marka
priznata ili nije. U stvari, pogrešna identifikacija relevantne javnosti može dovesti čak i do nepravične
odluke. Stoga je ovo pitanje obuhvaćeno i u Preporukama SOIS, u kojima stoji da relevantna javnost
može obuhvatiti:


Postojeće i/ili moguće (potencijalne) potrošače;
Osobe uključene u distribucione kanale; ili
USAID-ov Program za izvršenje i privredno zakonodavsto na Kosovu
36

Poslovni krug.
Postojeći potrošači ili potencijalni mogu biti različiti, u zavisnosti od prirode proizvoda ili usluga.
Njihova identifikacija nije uvek prosta. Na primer, u jednom slučaju u Bugarskoj, gde je materija
predmeta bio parfem poznate marke ESTEE LAUDER, koji je u proseku veoma skup, sud je na
osnovu izveštaja veštaka zaključio da su relevantna javnost za ova slučaj urbane žene koje koriste
kozmetičke proizvode poznatih brendova. U slučaju da je sud odlučio da su tekući ili potencijalni
potrošači sve žene kao korisnice parfema, bez ikakvih dopunskih kriterija, onda je u velikoj meri
moguće da bi sud došao do drugačijeg zaključka.
I osobe uključene u distribucione kanale se mogu razlikovati u zavisnosti od prirode proizvoda ili
mesta prodaje. Na primer, ukoliko se određeni proizvod ne prodaje po velikim supermarketima
onda je besmisleno da relevantna javnost budu, kao i anketiranje sprovede među posetiocima
supermarketa.
Poslovni krugovi obuhvataju uvoznike, veleprodaje, lica koja vrše delatnost po licenci. Šta je od
važnosti naglasiti je da je dovoljno da marka bude priznata u jednoj od ovih grupa. Nije potrebno da
marka bude priznata u svim kategorijama.
2. Ocena poznavanja marke: Osim identifikacije relevantne javnosti, iznad je navedeno da kada
govorimo o priznatim markama, drugi važan element je ocena poznavanja marke. Četiri stvari su od
važnosti u ovoj tački:





Prva i najvažnija, koji su kriteriji za ocenjivanje poznavanja marke kod relevantnih potrošača,
Drugo, koji su dokazi koji se najčešće koriste za dokazivanje da je određena marka poznata
među relevantnim potrošačima,
Treće, takođe važno, šta se ne traži od nosioca priznate marke da dokaže,
Četvrta, kako se može steći status priznate marke prema članu 6bis, i
Poslednje, u koje vreme treba određena marka da ima status priznate marke.
2.1. Kriteriji koje nadležni organi raznih država uzimaju u obzir su koliko slični toliko i različiti.
Većina država uzima kao model kriterije koji predstavljaju Preporuke SOIS, ali ne daju sve države istu
važnost kriterijima. Preporuke SOIS izričito naglašavaju da de ovi kriteriji mogu uzeti u obzir prilikom
ocenjivanja poznavanja marke. Ne mora da znači da svi kriteriji budu relevantni ili se trebaju
ispuniti kako bi se zaključilo da je određena marka priznata. Dakle, ne mora da znači da se
svi ovi kriteriji ispune kumulativno. Koji su kriteriji najvažniji zavisi od slučaja do slučaja.
Stepen poznavanja marke kod potrošača je kriterij koji se uzima u obzir u skoro svim državama.
Ankete potrošnje ili ankete mišljenja su najčešća sredstva koja se koriste za dokazivanje koji je nivo
poznavanja marke kod relevantnih potrošača. Korišćenje marke je drugi, možda komplikovaniji
kriterij zbog činjenice što se ne traži „stvarno korišćenje“ (genuine use) marke u zemlji gde se zaštita
zahteva, nego je dovoljno „bilo kakvo korišćenje“ (any use). Ovo podrazumeva da se korišćenje
marke u susednim zemljama ili u državama koje govore istim jezikom ili su pokrivene istim medijima
može rači „korišćenjem“ u cilju ocenjivanja korišćenja marke. Uprkos otme što Pariska konvencija ne
obavezuje dokazivanje korišćenja marke, određene države opet uslovljavaju priznavanje marke na
određenoj teritoriji „stvarnim korišćenjem“ te marke u toj zemlji. Promocija marke je još jedan
važan kriterij. Ovo iz razloga što ne mogu svi učesnici relevantnih potrošača imati istu mogućnost da
kupuju određenu robu koja sadrži određenu priznatu marku, ali možemo reći da svi ti pripadnici
USAID-ov Program za izvršenje i privredno zakonodavsto na Kosovu
37
imaju mogućnost pristupa marketingu ili reklamiranju koje se obavlja za te proizvode kako preko
televizijskih reklama, reklama na internetu ili izlaganja ovih proizvoda na raznim sajmovima.
Registracija određene priznate marke je faktor za koji nije potrebno dokazivanje. Međutim u
cilju ocenjivanja poznavanja marke, broj stečenih registracija širom sveta kao i trajanje tih registracija
može biti jedan od indikatora poznavanja marke. Iako su prava iz trgovačkih marki u suštini
teritorijalna prava i činjenica da poznavanje jedne marke na jednoj teritoriji ne podrazumeva
automatski da je ista marka poznata i u drugoj zemlji. Međutim, još jedan faktor koji može poslužiti
kao indikator poznavanja marke je i uspešna primena marke u raznim zemljama, kao i prihvatanje
ove marke kao priznate marke. Poslednji faktor koji se naglašava u Preporukama SOIS je novčana
vrednost koja se povezuje sa markom. Sigurno da ukoliko se vrednost određene robe ocenjuje u
milionima na primer, onda ista može poslužiti kao indikator poznavanja marke.
Ranije je naglašeno da skoro sve države uzimaju kao model Preporuke SOIS, međutim određenim
kriterijumima ne daju istu važnost kao što se daje u Preporukama SOIS. Na primer, Hrvatska,
Slovenija i Albanija donekle insistiraju na korišćenju marke na teritoriji kao neophodnom kriteriju za
poznavanje marke na tržištu. Sudska praksa na Kosovu nije izričito naglasila koje je kriterije poštovala
u zaključivanju da li je određena marka priznata ili nije. U nekim presudama sud naglašava da
navedena marka ispunjava kriterije prema međunarodnim praksama kako bi se smatrala priznatom.
2.2. Dokazi: Što se tiče ocenjivanja priznate marke od velike je važnosti da se naglasi da nosilac
marke mora dokazati poznavanje određene marke u relevantnoj javnosti. Drugim rečima,
poznavanje ili priznavanje marke se ne može pretpostaviti ili zavisiti od subjektivne ocene institucije
koja odlučuje o slučaju. Najčešći dokazi koji se uopšteno koriste su izjave pod zakletvom,
sudske odluke, ankete javnosti i istraživanja tržišta, revizije i inspekcije, certifikati i nagrade, članci u
štampi – specijalizovanim publikacijama, godišnji izveštaji-profili kompanija, računi i drugi komercijalni
dokumenti, reklamni i promotivni materijal.
2.3. Za šta se ne zahteva dokazivanje: U prethodnom pasusu je navedeno šta se traži od
nosioca marke u cilju dokazivanja. Međutim, ono što se ne traži za dokazivanje je takođe od iste
važnosti. Prvo, ne zahteva se da marka bude registrovana na teritoriji na kojoj se zahteva zaštita.
Registracija marke se zahteva u slučajevima uglednih marki, ali ne i za priznate marke prema članu
6bis. Druga linja podele između uglednih marki i priznatih marki je upravo činjenica da priznata marka
ne treba biti poznata za širu javnost. Dovoljno je da bude poznata za relevantnu javnost.
Takođe, načelno u većini država se ne zahteva da se dokaže pravo korišćenje marke. Ranije je
objašnjeno da se korišćenje koje se zahteva prema Preporukama SOIS ne podrazumeva stvarno
korišćenje nego bilo kakvo korišćenje. Dovoljno je da marka bude poznata prema teoriji
proširenja (spillover) što podrazumeva da su mnogobrojne televizijske reklame ili preko interneta
stigle i do relevantnih potrošača u toj državi.
2.4. Kako se dobija status priznate marke: U većini zemalja status priznate marke se može
zahtevati samo kada se navodi da je došlo do kršenja te marke, il ikada se zahteva osporavanje
registracije ili poništenje registracije. Dakle ne zahteva se a priori. Izuzetak u ovom slučaju postoji u
određenim državama (npr. Kina, Brazil itd), koje omogućavaju da jedna strana zahteva od nadležnog
zavoda da nakon uplate određene zvanične tarife oceni i odluči da li je određena marka priznata ili
nije. Ovom prilikom odluka u kojoj je navedeno da ja određena marka priznata je imala istu vrednost
sa odlukom o registraciji. U drugim zemljama, uključujući Kosovo, ukoliko sud u određenom slučaju,
kada se zahteva obaveza jedne strane, odlučuje da je određena marka priznata i takva odluka je ad
hoc karaktera, u smislu da je takvo priznavanje marke primenjivo samo za taj postupak.
USAID-ov Program za izvršenje i privredno zakonodavsto na Kosovu
38
2.5. Vreme postojanja statusa priznate marke: Kako bi se određeno preduzeće moglo pozvati
na član 7, stav 2, tačku 2.3, isto je dužno da dokaže da je uživalo status priznate marke u vreme kada
je podnet zahtev za registraciju, koji se osporava. Dakle, ukoliko je zahtev za registraciju određene
marke podnet 2. marta 2004. ranija priznata marka mora dokazati da je uživala takav status pre ili na
dan 2. marta 2004. U suprotnom, ukoliko se zaključi da je osporavajuća marka dobila status priznate
marke kasnijeg datuma, onda se ne može pozvati na ovu osnovu ranijeg prava.
Vezano sa oblašću zaštite koja se dodeljuje priznatim markama prema članu 6bis Pariske
konvencije i odredbi ZTM-a, vidi Modul br. 2 kada govorimo o usaglašenosti ZTM-a sa
međunarodnim instrumentima.
USAID-ov Program za izvršenje i privredno zakonodavsto na Kosovu
39
3.5 Vežba 1: Spektar različitosti (marke sa rečima)
UPUTSTVA:
Obratite pažnju na dolenavedene trgovačke marke i opis robe/usluga za koje one postoje i
odgovorite u kojoj kategoriji „spektra različitosti“ se svaka od navedenih nalazi.
Izmišljena marka
Proizvoljna
Sugestivna
Zaštićene
Opisna
Generička
Nisu zaštićene
UNISEX- za parfem koji mogu koristiti ili muškarci ili žene;
PUMA- za sportsku odeću i obuću;
BRILLIANT – za suncokretovo ulje;
BRILLIANT – za dijamante;
KOLLYNOS – za pastu za zube
GENERAL ELECTRIC- za električne aparate u domaćinstvu;
GOOGLE- za internet usluge;
CELLOPHANE – za sloj za omotavanje;
ESCALLATOR – za pokretne stepenice;
JAGUAR- za automobile
OPTICULUS- za optičku robu i usluge;
AMAZON – za internet stranicu na kojoj se prodaju knjige;
REEBOK – za sportsku odeću i obuću;
PERSONAL COMPUTER (PC) – za lične kompjutere;
CAMELS – za cigare;
KETCHUP- za paradajz sos;
DELL- za kompjutere
USAID-ov Program za izvršenje i privredno zakonodavsto na Kosovu
40
3.6 Vežba 2: Poznate marke
UPUTSTVA
Možete raditi u grupama. Pročitajte vežbu ispod i odgovorite na postavljena pitanja prema vašem
najboljem saznanju. Na kraju vežbe podelite vaše zaključke sa drugim učesnicima i instruktorom.
VEŽBA
Zamislite da jedna prodavnica koja prodaje kompjutere na Kosovu podnese zahtev za registraciju
trgovačke marke „MOLLA“ (uz logo) u ZIS i isti ih registruje.
MOLLA®
Prodavnica prodaje lap-topove, kompjutere, iPod-e, iPhona-e i mnogo drugih proizvoda koje
proizvodi i prodaje Kompanija APPLE iz Sjedinjenih Američkih Država. APPLE je vlasnik niza
trgovačkih marki kao što su Apple®, iPod®, iTunes®, Macintosh®, koje su registrovane u SAD-u i
drugim zemljama širom sveta (Australiji, Kanadi, Evropi itd). trgovačka marka je registrovana i u
Albaniji takođe. Ispod je trgovačka marka koju je registrovao Apple.
APPLE®
Apple licencira svoje trgovačke marke prodavcima, proizvođačima, potrošačima i zainteresovanim
drugim stranama za korišćenje trgovačkih marki Apple u njihovim promotivnim, reklamnim,
upućujućim ili referentnim materijalima ili internet stranicama, proizvodima ili njihovoj ambalaži.
Apple je sastavio veoma striktna Uputstva za treće strane, za sve one koji žele da koriste trgovačke
marke Apple. U jednoj od stavki ovo Uputstva je navedeno: „svako korišćenje određene slike ili
određena izmena logoa Apple, bez obzira da li je fonetička, jednaka sa nekim drugim stranim jezikom,
ili skraćenice trgovačke marke Apple je zabranjena bez ovlašćenja“.
APPLE nije registrovao svoje trgovačke marke na Kosovu i MOLLA nije jedan od ovlašćenih
korisnika APPLE.
APPLE je došao do saznanja da je prodavnica na Kosovu registrovala trgovačku marku MOLLA za
istu klasu robe i usluga, a takođe je došao do saznanja da je roba i usluge koje su date na prodaju pod
trgovačkom markom MOLLA u stvari proizvodi APPLE-a. Potonji je stupio u kontakt sa MOLLA i
tražio da se prekine sa korišćenjem trgovačke marke MOLLA ili bilo koje identične ili slične marke
koja bi dovela javnost u zabludu, i umesto toga je ponudila sklapanje sporazuma za licenciranje sa
USAID-ov Program za izvršenje i privredno zakonodavsto na Kosovu
41
Apple-om, ukoliko želi da nastavi sa korišćenjem trgovačkih marki Apple-a. MOLLA se je oglušila o
ovaj zahtev tvrdeći da marka APPLE nije registrovana na Kosovu stoga ne može ni zahtevati zaštitu.
APPLE je podneo zahtev ZIS-u za proglašavanje trgovačke marke MOLLA nevažećom saglasno članu
52. Zakona o trgovačkim markama, tvrdeći da njihova marka uživa zaštitu kao poznata marka prema
Pariskoj konvenciji.
PITANJE:
Koja vrsta dokaza bi vam bila potrebna da utvrdite da li navedena marka jeste ili nije poznata, prema
faktorima uspostavljenim u Zajedničkim preporukama za zaštitu trgovačkih marki SOIS-a:
1. Vezano sa nivoom poznavanja marke u relevantnom sektoru za javnost:
a. Koje bi ste metode koristili za utvrđivanje stepena poznavanja navedene marke na Kosovu
b. Koji je relevantan sektor u javnosti u ovom slučaju?
2. Vezano sa trajanjem, rasprostiranjem i geografskom zonom korišćenja marke:
a. Šta treba predstavljati „korišćenje“ u ovom slučaju? Sadašnje korišćenje na Kosovu?
3. Vezano sa trajanjem, rasprostiranjem i geografskom zonom bilo kakve promocije marke,
uključujući reklamiranje ili prezentacija na sajmovima ili izložbi robe i usluga u vezi sa kojima se marka
koristi?
a. Da li se „promovisanje marke“ sastoji i od korišćenja i da li imamo bilo kakav dokaz
promovisanja ili reklamiranja marke APPLE u ovom slučaju?
4. Da li tri poslednja činioca podržavaju činjenicu da je marka poznata (rasprostiranje i trajanje
registracije/podnošenja zahteva za registraciju marke, dokaz o uspešnoj realizaciji prava u
trgovačkim markama i vrednost marke)?
5. Na osnovu činjenica predmeta i vaših odgovora na prethodna pitanja, koja bi bila vaša konačna
odluka u vezi sa podnošenjem zahteva za proglašavanje trgovačke marke „MOLLA“ nevažećom
na Kosovu i zahtevom za zabranu i isplatu odštete koju je APPLE podneo?
NAPOMENA: Činjenice su izmišljene posebno za ovaj seminar obuke i ni na koji način ne
odražavaju faktičku trgovinu APPLE-a ili MOLLA-e. Ove trgovačke marke su ovde korišćene samo u
cilju obuke.
USAID-ov Program za izvršenje i privredno zakonodavsto na Kosovu
42
3.7 Zaključak
U ovom modulu ste razmotrili preduslove i prepreke za registraciju trgovačkih marki i uporedili
različite nivoe za snagu marki, koji su od važnosti za određivanje različitosti određene marke.
Na kraju ovog modula ste naučili:



Da uporedite različite nivoe snage trgovačke marke
Da objasnite doktrinu funkcionalnosti trgovačkih marki
Da nabrojite i primenite definicije trgovačkih marki
USAID-ov Program za izvršenje i privredno zakonodavsto na Kosovu
43
MODUL 4:
REGISTRACIJA TRGOVAČKIH MARKI
USAID-ov Program za izvršenje i privredno zakonodavsto na Kosovu
44
4.1 Zaključak
Ovaj modul navodi korake u registraciji trgovačkih marki na nacionalnom i međunarodnom nivou.
Madridski sistem za međunarodnu registraciju trgovačkih marki (IR) i Trgovačke marke Evropske
zajednice (CTM) su zajedno analizirani u ovom kontekstu.
4.2 Ciljevi učenja
Po završetku ovog modula moći ćete da:



Navedete korake za nacionalnu registraciju trgovačkih marki
Identifikujete klasifikaciju roba i usluga po klasifikaciji NICE
Napravite razliku između međunarodne registracije trgovačkih marki i registracije Evropske
zajednice
4.3 Registracija trgovačkih marki u Zavodu za industrijsku svojinu
Kosova (ZIS)
Trgovačke marke se mogu koristiti prilikom vođenja poslovanja a da nisu registrovani. Međutim,
registracija trgovačke marke je od velike važnosti iz više razloga. Prvi i najvažniji razlog za registraciju
trgovačke marke jeste da se spreče drugi da koriste isti trgovačku marku u odnosu na identične robe
i usluge. Registracija je jedini način da se postigne ovaj cilj. Kao što je navedeno u prethodnim
modulima, zakon o trgovačke marke su po prirodi teritorijalni. Znači, da biste zaštitili trgovačku
marku u jednoj zemlji morate izvršiti nacionalnu registraciju u toj zemlji.
Registracija trgovačkih marki na Kosovu se sprovodi preko Kancelarije za industrijsku svojinu Kosova
(ZIS), koja je osnovana i počela da radi od 19. novembra 2007. godine. Procedure za registraciju
trgovačke marke i sve faze procesa registracije u ZIS navedene su u Poglavlju V, tačnije u članovima
23. do 44. Zakona o trgovačke markema. Detaljniji uslovi za registraciju propisani su i
Administrativnim uputstvom br. 13/2012 o proceduri registracije trgovačkih marki donesenim od
strane Ministarstva trgovina i industrije (MTI).
Proces registracije trgovačkih marki se može podeliti na nekoliko delova:
Pretraživanje trgovačke marke – predstavlja veoma važan preliminarni korak koji pomaže da se
identifikuje da li neko već poseduje pravo prvenstva za taj trgovačku marku. Što je bolja pretraga, to
su veće šanse za uspešnu registraciju. Međutim, pretraživanje trgovačke marke može da bude veoma
skup proces i obično se sprovodi od strane kompanije koja obavlja pretraživanje uz određeno
plaćanje. Postoji nekoliko mogućnosti besplatnog pretraživanja koje pruža SOIS (eng. WIPO) i KHUT
(eng. OHIM), ali one mogu biti nedovoljne. Nažalost, na Kosovu još uvek nije dobro razvijen sistem
za pružanje podataka o dostupnosti trgovačke marke zbog toga što registar trgovačkih marki nije
potpuno digitalizovan.
Podnošenje prijave za registraciju – obrasci za registraciju trgovačkih marki se mogu preuzeti u
ZIS, a dostupni su i na sajtu ZIS i MTI-a. Pre popunjavanja obrasca, od posebnog je značaja da se
identifikuje kojoj klasi pripadaju robe i usluge za koje se želi registrovati trgovačku marku (videti
sistem klasifikacije ispod). Ako tvrdite da posedujete pravo prvenstva u skladu sa članovima 28. i 29.
USAID-ov Program za izvršenje i privredno zakonodavsto na Kosovu
45
Zakona, u tom slučaju morate da dokažete datum i druge potrebne relevantne informacije. Takođe,
morate pružiti i informacije o vrsti trgovačke marke koji želite da registrujete, npr. verbalni,
numerički, trodimenzionalni, kombinacija boja, individualni, kolektivni ili certifikacioni trgovačku
marku, kao i opis roba i usluga za koje tražite registraciju. Obrascu se mora priložiti i dokaz o uplati
administrativne takse.
Određivanje datuma podnošenja – nakon podnošenja obrasca ili prijave za registraciju trgovačke
marke u ZIS, od posebnog značaja je određivanje datuma podnošenja. Razlog za to je što onaj koji
ima raniji datum podnošenja uživa pravo na trgovačku marku u slučaju konflikta između dva
trgovačke marke. U principu, datum podnošenja prijave je datum kada je prijava podnesena ZIS.
Međutim, dešava se da prijava za registraciju trgovačke marke nije podnesena u celosti ZIS. Dakle,
prema članu 25. Zakona o trgovačke markema, datumom podnošenja će se smatrati datum kada je
poslednji dokument podnesen ZIS. Ovde je važno napomenuti da se član 25. Zakona o trgovačke
markema, kada govori o „poslednjem dokumentu“ ne odnosi na sve moguće dokumente koji se
mogu podneti zajedno sa prijavom. Na primer, neće uticati na datum podnošenja ako je prijavu
podneo ovlašćeni zastupnik u ime nosioca ako je pri tome punomoćje za zastupanje (PoA)
podneseno kasnije. Dokumenti na koje se poziva u članu 25. odnose se samo na one dokumente koji
su izričito navedeni u prethodnom članu, članu 24. ZTM-a a koji se odnose na: prijavu za registraciju
trgovačke marke (aplikaciju), podatke o podnosiocu prijave (nosiocu), listu roba i usluga i izgled
trgovačke marke. Dakle, ova četiri dokumenta ili podatka su neophodni za sticanje datuma
podnošenja. U suprotnom, ako se na primer podnese samo prijava za registraciju trgovačke marke
(aplikacija) a nije priložena lista roba i usluga, u tom slučaju će datum podnošenja biti datum kada je
ta lista podnesena ZIS.
Razmatranje / ispitivanje prijave: Pre nego što se prijava za trgovačku marku objavi u
Službenom glasniku, ZIS će po službenoj dužnosti razmotriti ili ispitati prijavu za trgovačku marku u
odnosu na formalne zahteve, kao i u odnosu na postojanje apsolutnih smetnji.
Formalno ispitivanje prijave podrazumeva procenu da li prijava sadrži potrebne podatke i dokumente
po relevantnim odredbama, kao i da li je podnesen dokaz o uplati administrativne takse. Ovde je
važno napomenuti da ZIS ne može odmah da odbije prijavu ako se ona ne smatra potpunom u
pogledu formalnih zahteva. U slučaju takvog nedostatka, ZIS izdaje službeno obaveštenje nosiocu da
dopuni formalne nedostatke i poziva ga da izvrši dopunu u roku od 60 dana. Ovaj rok se može
produžiti za dodatni rok od 30 dana samo na osnovu obrazloženog zahteva nosioca. U slučaju da
nosilac postupi u skladu sa uputstvima u službenom pozivu, ZIS će odbiti prijavu za registraciju.
U principu, ZIS ispituje ili razmatra prijave za trgovačke marke samo na osnovu vremena prijema.
Dakle, ranije prijave imaju prednost u razmatranju. Ipak, ZTM predviđa mogućnost da nosioci traže
da se ubrza ispitivanje prijave za trgovačke marke. Kriterijumi koji moraju biti ispunjeni da bi se
tražilo ubrzano ispitivanje i procedura koja se mora sprovesti u ovom slučaju utvrđeni su
Administrativnim uputstvom br. 01/2012 o ubrzanoj proceduri ispitivanja prijava za trgovačke marke.
Ubrzano ispitivanje se može tražiti samo ako postoji pretpostavka o kršenju prava na trgovačke
markema. Prilikom podnošenja prijave, podnosilac mora da podnese i sledeća dokumenta: kopiju
prijave za koju se traži ubrzano ispitivanje, dokumente kojima se dokazuje da je podnesena civilna
tužba pred nadležnim sudom ili zahtev za postupanje pred Carinom Kosova, zatim dokumenta kojima
se dokazuju prava na trgovačkoj marki ili njihova povreda, kao i uplata propisane administrativne
takse. Zahtev za ubrzano ispitivanje može se podneti u bilo koje vreme nakon podnošenja prijave i
ZIS ima obavezu da donese odluku o ovom zahtevu u roku od 15 dana od dana podnošenja.
USAID-ov Program za izvršenje i privredno zakonodavsto na Kosovu
46
Pored formalnog ispitivanja, ZIS ima obavezu da razmotri prijavu i u odnosu na postojanje apsolutnih
smetnji za odbijanje prijave. U slučaju postojanja smetnji, ZIS će izdati preliminarnu odluku o
odbijanju, u kom slučaju će podnosilac prijave imati mogućnost da u roku od 60 dana podnese
primedbe i dodatne dokaze radi donošenja odluke koja je drugačija od one preliminarne. Samo
prijave koje su uspešno prošle ove dve faze ispitivanja biće objavljene u Službenom biltenu ZIS. U
biltenu se moraju objaviti i prijave koje su odbijene po ovom osnovu.
Objavljivanje i prigovor – Nakon uspešne prijave, ZIS objavljuje prijavu u Službenom biltenu, čime
se pruža mogućnost trećim licima da ulože prigovor na registraciju ove prijave. Svako ko želi da uloži
prigovor na registraciju prijave imaće rok od 3 meseca od dana objavljivanja u Biltenu da to i uradi.
Procedura za prigovor na registraciju predstavlja najčešću administrativnu proceduru, koja zapravo
pokreće veoma komplikovana pravna pitanja. Prigovor kao procesna radnja predviđena ZTM-om se
ulaže sa ciljem da nosioci koji tvrde da imaju ranija prava, na osnovu postojanja jednog od pravnih
osnova predviđenih članom 7. ZTM-a, traže odbijanje registracije navodno kasnije prijave za
trgovačku marku. Dakle, postoje dva glavna uslova koji moraju biti ispunjeni i utvrđeni u slučaju
ulaganja prigovora po osnovu postojanja relativnih razloga za odbijanje:
Kao prvo, podnosilac prigovora mora da ima ranije pravo u bilo kojoj od kategorija navedenih u
članu 7. stav 2 ZTM-a, odnosno:




na trgovačkoj marki koji je registrovan sa datumom ranijeg podnošenja;
prijave za trgovačku marku sa ranijim datumom podnošenja;
opšte poznatog trgovačke marke u smislu člana 6bis Pariske konvencije, pod uslovom da je ta
trgovačka marka opšte poznat na dan podnošenja navodno kasnije prijave;
trgovačku marku Zajednice ili međunarodni trgovačku marku, koji imaju raniji datum
podnošenja, s tim što će se ova dva stava primenjivati tek onda kada Kosovo postane članica
ova dva sistema.
Drugi uslov, odnosno drugi ključni element koji se mora utvrditi u slučaju odlučivanja u proceduri po
prigovoru jeste da između dva konfliktna trgovačke marke postoji:



dvostruki identitet (član 7. stav 1 tačka 1.1),
mogućnost stvaranja zabune (član 7 stav 1 tačka 1.2), ili
ostvarivanje nepoštene dobiti ili nanošenje štete prepoznatljivom karakteru ranijeg trgovačke
marke (član 7 stav 3).
Dakle, u slučaju podnošenja zahteva za prigovor, podnosilac prigovora mora prvo da dokaže da uživa
ranije pravo i da nakon toga dokaže jedan od tri razloga za odbijanje registracije prijave. To šta se
podrazumeva pod ova tri razloga za prigovor biće objašnjeno u Modulu br. 6 jer oni predstavljaju iste
pravne osnove za ostvarivanje prava na trgovačke markema pred nadležnim sudovima.
Registracija trgovačke marke – Ako je prijava za trgovačku marku prošla uspešno sve ranije
opisane procedure – formalno ispitivanje, ispitivanje u odnosu na apsolutne razloge i ako je uspešno
prošla proceduru prigovora – tada će ZIS pozvati podnosioca prijave da uplati taksu za registraciju i
održavanje trgovačke marke za prvih 10 godina. Nakon plaćanja ove takse, ZIS će doneti odluku o
registraciji trgovačke marke. Nakon registracije, dotični trgovačku marku će važiti na teritoriji
Kosova 10 godina računajući od dana podnošenja prijave pred ZIS. Trgovačku marku može da se
obnavlja svakih 10 godina podnošenjem zahteva za obnavljanje i uplatom odgovarajuće
administrativne takse. U suprotnom, trgovačku marku će biti izbrisan iz registra trgovačkih marki
kojim upravlja ZIS.
USAID-ov Program za izvršenje i privredno zakonodavsto na Kosovu
47
Procedura pred Komisijom za žalbe protiv odluka ZIS: Žalbe protiv odluka ZIS se mogu
podneti u roku od 15 dana od dana prijema odluke. Zakon je obavezao Ministarstvo trgovine i
industrije u okviru kojeg posluje IPO da uspostavi komisiju koja će imati nadležnost za razmatranje
žalbi. Administrativno uputstvo br. 02/2012, koje je stupilo na snagu u junu 2012. godine utvrđuje
odgovornosti, mandat i delokrug rada Komisije za žalbe. Ova Komisija ima nadležnost da razmatra i
odlučuje o žalbama protiv odluka ZIS, kao upravni organ na prvom stepenu. Komisija se sastoji od tri
člana, dva stalna i jednog ad hoc člana. Komisija je dužna da donese odluku po žalbi u roku od 30
dana, a protiv odluka komisije ili nepostupanja može se pokrenuti upravni spor.
4.4 Sporazum o klasifikaciji NICE
Međunarodna klasifikacija (NICE) roba i usluga radi registrovanja trgovačkih marki uspostavljena je
sporazumom koji je postignut na Diplomatskoj konferenciji u Nici 1957. godine. Na osnovu ove
klasifikacije, robe i usluge koje su identifikovane u prijavi za registrovanje trgovačke marke moraju
biti organizovane u brojčane klase, svrstavanjem sličnih ili srodnih roba u grupe. Svaka klasa se
identifikuje naslovom koji sadrži i napomenu u kojoj se pružaju opšte informacije o vrsti proizvoda ili
usluge koja pripala toj klasi. Sporazum NICE se redovno revidira od strane OBIP-a i svakih pet
godina izlazi nova verzija. Od januara 2013. godine se primenjuje X izdanje klasifikacije NICE. U
ovom izdanju postoje 34 klase roba (1 do 34) i 11 klasa usluga (35 do 45).
Korišćenje Sporazuma o klasifikaciji NICE omogućava podnosiocima prijave da pripreme prijave za
registrovanje trgovačkih marki na osnovu jedinstvene međunarodne klasifikacije. Na ovaj način, sve
robe i usluge za koje se traži registrovanje trgovačke marke se klasifikuju po istom sistemu u svim
državama koje koriste ovaj Sporazum.
Imamo preko 70 država koje su strane u ovom sporazumu, i one čine takozvanu “Posebnu uniju” u
okviru Pariske unije. Pored ovih država, imamo još 68 drugih država i četiri organizacije koje
primenjuju Sporazum NICE, iako još uvek nisu strane u ovom sporazumu. I Kosovo takođe koristi
Sporazum o klasifikaciji NICE.
Prema članu (2) Sporazuma, svaka država koja nije članica Posebne unije a koja je strana Pariske
konvencije za zaštitu industrijske svojine može pristupiti ovom aktu i tako postati država Posebne
unije. Nažalost Kosovo nije ni strana u Pariskoj konvenciji i zbog toga ne može da pristupi Posebnoj
uniji.
4.5 Međunarodna registracija MS: Madridski sistem
4.5.1 Istorijat i materijalni uslovi
Madridskog sporazuma o međunarodnom registrovanju trgovačkih marki, koji je zaključen 1891.
godine i stupio na snagu 1892. godine i Protokola uz Madridski sporazum, koji je postao operativan
od 1. aprila 1996. godine. Madridski sporazum i Madridski protokol su usvojeni na diplomatskim
konferencijama održanim u Madridu, Španija. Prvobitno je zamišljeno da se Madridskim sporazumom
uspostavi poseban međunarodni sistem registracije, ali se neke od država sa velikom trgovinom nisu
pridružile Sporazumu zbog nekih nedostataka u ovom sistemu. Izvršen je veliki pritisak na OBPI da
zadrži svoj značaj i da ojača Sporazum povećanjem članstva, ili da izvrši dopunu Sporazuma kako bi
povećao broj država članica. Kada je ovo krunisano uvođenjem Madridskog protokola, po kome
USAID-ov Program za izvršenje i privredno zakonodavsto na Kosovu
48
registracija trgovačke marke Zajednice (videti Odeljak 4.4 ispod) može da bude „osnovna“ ili
„nacionalna“ registracija na osnovu koje se zatim može uspostaviti međunarodna registracija.
Danas, Madridski sistem ostaje primarni međunarodni sistem koji omogućava registraciju trgovačkih
marki u nekoliko jurisdikcija širom sveta. Sistem omogućava registraciju trgovačke marke u mnogim
državama na osnovu samo jedne prijave podnesene Međunarodnom birou SOIS. Da bi se imala
međunarodna registracija trgovačke marke, prvo se mora osigurati nacionalna registracija u jednoj od
država članica Madridske unije. Nažalost, budući da Kosovo još uvek nije država članica ove Unije,
prijave za međunarodnu registraciju se ne mogu zahtevati na osnovu nacionalnih registracija na
Kosovu. U ovom slučaju, podnosilac prijave sa Kosova treba da podnese zahtev za registraciju
trgovačke marke u kancelarijama za industrijsku svojinu u svakoj zemlji ponaosob, za šta je potrebno
mnogo vremena i skupo je.
Da bi podneo prijavu za međunarodnu registraciju na osnovu Madridskog sistema, podnosilac prijave
mora da bude državljanin jedne od država članica Madridske unije ili mora da ima stvarnu i
efektivnu industrijsku bazu ili domicil (sedište) u toj državi. Međutim, Madridski sporazum
sadrži u sebi i član 3. Pariske konvencije, koji predviđa isti postupak prema određenim kategorije lica,
prema kojima se mora postupati na isti način na koji se postupa prema državljanima država članica
Posebne unije. To znači da će se prema državljaninu zemlje koja nije strana u Sporazumu a koji ima
prebivalište na teritoriji Posebne unije i koji ispunjava uslove predviđene u članu 3. Pariske konvencije
postupati isto kao prema državljanima zemalja ugovornica. Shodno tome, ako jedan građanin Kosova
poseduje stvarnu i efektivnu industrijsku i komercijalnu bazu u jednoj od susednih zemalja, kao što su
Makedonija ili Albanija, koje su zemlje članice Madridske unije, u tom slučaju državljanin Kosova
može da podnese prijavu za međunarodnu registraciju trgovačke marke, ako on/ona ima ranije
registrovani trgovačku marku u Makedoniji ili Albaniji. Ovo je iskustvo nekoliko kosovskih kompanija
koje su izvozile robu i usluge u inostranstvo.
Važno je da se zapamti da iako se Madridski sistem sastoji od Madridskog sporazuma i Madridskog
protokola ova dva ugovora nezavisni jedan od drugog. To znači da jedna država može da bude strana
u Madridskom sporazumu ali ne i u Madridskom protokolu i obratno. Na primer, Albanija i
Makedonija su strane i u Madridskom ugovoru i u Madridskom protokolu, za razliku od Bosne koja je
strana samo u Sporazumu.
Sledstveno, postoje tri vrste obrazaca za međunarodnu registraciju trgovačke marke, u zavisnosti
od toga da li je prijava instrument Sporazuma, Protokola ili i jednog i drugog zajedno:



Obrazac za međunarodnu registraciju kojim se upravlja isključivo Madridskim sporazumom
(MM1)
Obrazac za međunarodnu registraciju kojim se upravlja isključivo Madridskim protokolom
(MM2)
Obrazac za međunarodnu registraciju kojim se upravlja Madridskim sporazumom i
Madridskim protokolom (MM3)
Obrazac MM1 treba da se zasniva na nacionalnoj registraciji dobijenoj od Kancelarije zemlje
porekla (Član 1(2) Sporazuma), dok obrazac MM2 može da bude zasnovan ili na registraciji
obavljenoj od strane Kancelarije strane ugovornice ili na podnesenoj prijavi za registraciju koja
je podnesena toj Kancelariji (Član 2(1) Protokola).
USAID-ov Program za izvršenje i privredno zakonodavsto na Kosovu
49
4.5.2 Koraci za podnošenje prijave za registraciju
U nastavku teksta su navedeni glavni koraci za podnošenje prijave za međunarodno registrovanje
trgovačke marke, gde se i ističu razliku između Madridskog sporazuma i Madridskog protokola;
Podnošenje prijave – obrasci koji su regulisani isključivo Sporazumom moraju se ispuniti na
francuskom jeziku, a obrasci koji su regulisani Sporazumom i Protokolom zajedno mogu se ispuniti
na francuskom, engleskom ili španskom jeziku. Prijava se podnosi preko Kancelarije zemlje
porekla, koja treba da obezbedi da se koristi odgovarajući (gorespomenuti) obrazac. Obrazac mora
da prikaže ime podnosioca (podnosilaca) prijave, adresu i podatke za kontakt, željeni jezik za
prepisku i ime zastupnika koji je će delovati u ime podnosioca prijave pred Međunarodnim biroom.
Takođe, treba da obezbedi i detalje i duplikate vrsti trgovačkih marki, kao i pravilnu klasifikaciju roba
i usluga u skladu sa Sporazumom NICE. Ako se poziva na pravo prvenstva iz člana 4. Pariske
konvencije, tada treba ispuniti odgovarajući kvadrat i pružiti sve relevantne informacije u vezi sa
zahtevom za pravo prvenstva. Podnosilac zahteva takođe treba da prikaže države ili organizacije
(Imenovane strane ugovornice) u kojima želi da zaštiti svoj trgovačku marku. Obrazac mora da
bude potpisan i overen od strane podnosioca prijave i Početne kancelarije, koja mora da navede
datum kada je primljena podnesena prijava za međunarodno registrovanje.
Registracija, obaveštavanje i objavljivanje – U trenutku kada Međunarodni biro odluči da je
prijava ispunila sve uslove i nakon uplate obaveznih taksi, Biro registruje trgovačku marku u
Međunarodni registar. Odmah nakon toga, Biro će o tome obavestiti imenovane države koje su
navedene u obrascu za međunarodnu registraciju, kao i Kancelariju zemlje porekla slanjem certifikata
nosiocu registrovanog trgovačke marke.
Razmatranje prijave od strane nacionalnih kancelarija imenovanih država ugovornica –
Svaka imenovana ugovorna strana može da odbije zaštitu trgovačke marke na čijoj je teritoriji
tražena međunarodna registracija. Međutim, ovo odbijanje može da bude zasnovano samo na
razlozima navedenim u članu 6quinquies Pariske konvencije. Ugovorna strana ne može da obije
zaštitu međunarodno registrovanog trgovačke marke, čak ni delimično, po osnovu da primenljivi
zakon dozvoljava registraciju samo za ograničeni deo klasa ili za ograničeni deo roba i usluga. Kako
po Sporazumu, tako i po Protokolu, normalan rok za obaveštavanje o odbijanju je godinu dana
obaveštavanja od strane Biroa, osim ako nacionalno zakonodavstvo ne predviđa kraći vremenski
limit. Međutim, ako je prijava za međunarodnu registraciju regulisana isključivo
Protokolom, u tom slučaju vremensko ograničenje može da se produži do 18 meseci,
pa čak i više od 18 meseci ako Biro bude prethodno obavešten o mogućnosti ulaganja
prigovora posle isteka roka od 18 meseci. Ukoliko nakon razmatranja prijave, Nacionalna kancelarija
ne utvrdi nijedan razlog za odbijanje, izdaće deklaraciju o dodeli zaštite. Ukoliko Kancelarija ne
izda nikakvu deklaraciju o odbijanju prijave, ali i ne izrazi takvu nameru pre isteka roka od 18 meseci,
smatraće se da je Kancelarija dodelila zaštitu (i u odsustvu deklaracije). Deklaracije o dodeli zaštite
od nacionalnih kancelarija imenovanih zemalja ugovornica evidentiraju se od strane Biroa u
Međunarodnom registru i objavljuju se u Glasniku. Jedna kopija se šalje nosiocu registrovanog
trgovačke marke.
Period važenja međunarodno registrovanog trgovačke marke – Ako je prijava za
međunarodno registrovanje podnesena na osnovu Sporazuma, registracija trgovačke marke će biti na
snazi 20 godina, uz mogućnost produženja za još dodatnih 20 godina. Ako je prijava za međunarodno
USAID-ov Program za izvršenje i privredno zakonodavsto na Kosovu
50
registrovanje podnesena na osnovu Protokola, registracija trgovačke marke će biti na snazi 10
godina, uz mogućnost produženja za još dodatnih 10 godina.
4.6 Registracija trgovačkih marki Zajednice (CTM)
Registracija trgovačkih marki Zajednice (CTM, na engleskom: community trademarks) obezbeđuje
registraciju trgovačke marke u 28 zemalja članica Evropske unije na osnovu jedne prijave podnesene
Kancelariji za usklađivanje na unutrašnjem tržištu (OHIM), čije se sedište nalazi u Alikanteu, Španija.
Samo podnosioci prijava iz zemalja članica EU i državljani zemalja koje nisu članice EU a koje su
strane u Pariskoj konvenciji mogu da podnesu prijavu za CTM. S obzirom da Evropska zajednica
predstavlja jedinstveno tržište, za razliku od međunarodne registracije na osnovu Madridskog
sistema, u ovom obrascu se ne mora imenovati određena zemlja EU. Naprotiv, CTM važi u celoj
Evropskoj zajednici. Drugim rečima, dobijanjem CTM-a, obezbeđuje se zaštita na celoj teritoriji
Evropske zajednice.
Da bi se dobila registracija CTM, moraju se preduzeti sledeći koraci:
Podnošenje prijave – Prijava za CTM se može podneti putem faksa, u odštampanom primerku ili
putem elektronske kopije na disku. Dosije treba da se podnese samo preko evropskog advokata ili
preko ovlašćenog evropskog zastupnika za trgovačke marke. Prijavni obrazac mora da sadrži iste
podatke kao nacionalne i međunarodne prijave za registraciju trgovačke marke. CTM koristi zvaničnu
međunarodnu klasifikaciju za robe i usluge NICE, i u skladu je sa pravilima Pariske konvencije koja se
odnose na pravo prvenstva;
Razmatranje – Po prijemu prijave za CTM, OHIM razmatra istu samo u odnosu na apsolutne
razloge za odbijanje. Po završetku ovog razmatranja, OHIM šalje trgovačku marku koji je podnesen
za registraciju u različite zemlje radi istraživanja. U ovom slučaju, podnosilac prijave mora da plati
taksu za podnošenje koju je odredio OHIM;
Objavljivanje i prigovor – nakon plaćanja takse za podnošenje, trgovačku marku će biti objavljen u
Glasniku OHIM-a. Svaka strana koja se poziva na pravo prvenstva ili zastarevanja za taj trgovačku
marku može da podnese prigovor. Ako ova strana uspe u tome da uspešno ospori odbijanje
registracije trgovačke marke, podnosilac prijave za CTM može, u roku od 3 meseca, da zatraži od
Kancelariji da preobrati prijavu za trgovačku marku Zajednice u individualne nacionalne prijave za
određene države EU. Podnosiocu prijave se priznaje datum prvenstva od dana kada je podnesena
prijava za CTM.
Registracija – ako ne bude podnesen nijedan prigovor ili ako podneseni prigovor nije bio uspešan,
OHIM izdaje podnosiocu prijave trgovačku marku Zajednice koji će važiti 10 godina, uz mogućnost
produženja za dodatnih10 godina.
CTM je jedna od imenovanih država na osnovu Madridskog protokola. Shodno tome, u trenutku
kada je dobila trgovačku marku Zajednice, strana može da proširi zaštitu i na druge zemlje
podnošenjem prijave za međunarodnu registraciju koja je regulisana isključivo Protokolom.
USAID-ov Program za izvršenje i privredno zakonodavsto na Kosovu
51
4.7 Vežba 1: Pravo prvenstva
UPUTSTVA
Vi ćete individualno raditi na ovoj vežbi. Pročitajte je pažljivo i odgovorite na dole postavljena pitanja:
VEŽBA:



Kompanija A sa sedištem u Nemačkoj je podnela prijavu za trgovačku marku Zajednice dana
1. juna 2007. godine na osnovu nacionalne registracije trgovačke marke u Nemačkoj;
Kompanija B iz SAD-a je podnela prijavu za registraciju istog trgovačke marke (kao
Kompanija A) u SAD u oktobru 2007. godine;
Kompanija A želi da podnese prijavu za registraciju istog trgovačke marke u SAD;
PITANJA:
1. Kakvi su izgledi za Kompaniju A da registruje trgovačku marku u SAD, znajući da se u SAD
registracija dodeljuje onome ko je prvi upotrebio trgovačku marku u poslovanju?
2. Šta treba da uradi Kompanija A da dobije registraciju u ovom slučaju?
4.8 Zaključak
U ovom modulu ste razmotrili korake za registraciju trgovačkih marki na nacionalnom i
međunarodnom nivou. Ovaj modul vam je takođe pružio važne podatke o Madridskom sistemu za
međunarodno registrovanje trgovačkih marki i o Trgovačkoj marki Evropske zajednice (CTM).
Po završetku ovog modula znaćete da:



Nabrojite korake za nacionalnu registraciju trgovačkih marki
Identifikujete klasifikaciju roba i usluga po klasifikaciji NICE
Napravite razliku između međunarodnog registrovanja trgovačkih marki i registrovanja
trgovačkih marki Evropske zajednice
USAID-ov Program za izvršenje i privredno zakonodavsto na Kosovu
52
MODUL 5:
REALIZACIJA PRAVA TRGOVAČKIH MARKI
USAID-ov Program za izvršenje i privredno zakonodavsto na Kosovu
53
5.1 Pregled
Ovim modulom se objašnjavaju prava koja proizilaze iz registracije trgovačke marke i njihova
realizacija. Takođe, objašnjena je imovinska priroda trgovačkih marki i prava vlasnika trgovačkih
marki u sprečavanju trećih strana od korišćenja njihovih prava.
5.2 Ciljevi učenja
Na kraju ovog modula bićete u stanju da:




Analizirate prava koja proizilaze iz registracije trgovačke marke i imovinsku prirodu
navedenih prava
Realizujete prava trgovačkih marki kroz sporazume o licenci
Primenite koncept kada se stvori zabuna kod potrošača u slučajevima kršenja trgovačkih
marki
Identifikujete slučajeve gubitka registracije trgovačke marke
5.3 Realizacija prava koja proizilaze iz registracije trgovačke marke
Nosilac registrovane trgovačke marke uživa određeni broj prava pri dobijanju odluke o registraciji
trgovačke marke u ZIS. Time, prema ZTM-u, nosilac registrovane trgovačke marke uživa sledeća
prava:
1. Zabranjivanja neovlašćenog korišćenja trgovačke marke preko raspoloživih pravnih sredstava
(članovi 8 – 13);
2. Korišćenja registrovane marke na kosovskom tržištu (član 14), kao i
3. Raspolaganje njegovom trgovačkom markom (članovi 15 – 22).
5.3.1. Neovlašćeno korišćenje trgovačke marke – kršenje trgovačke marke
Registracijom određene marke u ZIS, nosilac trgovačke marke stiče ekskluzivno pravo nad
trgovačkom markom. Pošto se prava iz trgovačkih marki smatraju imovinskim pravima, ista su
apsolutna prava. Ovo podrazumeva da dve se sve treće strane obavezuju da se suzdrže od
neovlašćenog korišćenja registrovane trgovačke marke. Ovde se mora naglasiti da registracija
određene marke stvara efekat za treće strane samo kada je registracija iste proglašena u Službenom
biltenu ZIS (član 8, stav 3). Ovo znači da ukoliko treća strana u trgovini koristi neregistrovanu
trgovačku marku bez saglasnosti njenog vlasnika, potonji ne može pokrenuti postupak za kršenje bez
postojanja registracije. Stoga, slobodno se može reći da je registracija trgovačke marke u ZIS
neophodnost.
Međutim kako bi nosilac određene registrovane trgovačke marke mogao da pokrene postupak
kršenja trgovačke marke pred nadležnim sudom, mora se ispuniti nekoliko zakonskih uslova, koji su
propisani članom 8. Dakle, nosilac trgovačke marke u slučaju pokretanja postupka kršenja mora
dokazati da:
USAID-ov Program za izvršenje i privredno zakonodavsto na Kosovu
54
1.
2.
3.
4.
Ima pravo registrovane trgovačke marke uz datum ranijeg prijavljivanja (prioritet), I
Postoji dvostruki identitet među markama i proizvodima/uslugama u diskusiji, ILI
Postoji mogućnost prouzrokovanja zabune u slučaju koegzistencije dve marke u diskusiji, ILI
Postoji mogućnost sticanja nepravične koristi ili oštećenja razlikujuće osobenosti ranije
marke po reputaciji.
Pre nego što počnemo sa analizom kada se jedna marka smatra ranijom i kada se može smatrati da je
jedna od osnova kršenja ispunjena, moramo naglasiti suštinsku razliku koja je uvedena u novom
zakonu, u odnosu na stari zakon. U isto vreme, ova razlika čini ZTM na Kosovu drugačijim i u
odnosu na zakone drugih država.
Suprotno od starog zakona, u kojem je u slučaju kršenja trgovačke marke prvi i najvažniji kriterij koji
je trebalo konstatovati je bio da je kršilac koristio marku tokom trgovanja, novi ZTM u stvari ne
iznosi ovaj kriterij. Drugim rečima, prema starom zakonu, nosilac trgovačke marke je morao da
dokaže da kršilac koristi marku u cilju razlikovanja robe ili izvršenih usluga od robe i usluga ostalih.
Samo kada je konstatovano da je marka koja je prekršena korišćena u toku trgovanja, sud je tada
mogao da odluči da li postoji slučaj „dvostrukog identiteta“, slučaj „mogućnosti prouzrokovanja
zabune“ ili slučaj „sticanja nepravične koristi ili oštećenja razlikujuće osobenosti“. Prema odredbama
sadašnjeg ZTM-a, odnosno u članu 8, u nijednom momentu se ne nameće kriterij „korišćenja marke
u toku trgovine“ kako bi se smatralo kršenjem marke.
5.3.1.1 Pravo prioriteta
Primarni element koji se pojavljuje u slučaju kršenja trgovačke marke, identične ili slične, je to ko ima
pravo prednosti i kako se isto može dokazati. Dakle, u slučaju postojanja dve identične ili slične
marke, redosled prednosti se konstatuje na osnovu onoga ko ima raniji datum prijavljivanja.
Datum registracije trgovačke marke ne određuje pravo prednosti. Datum podnošenja zahteva ili
prava prioriteta priznatog odlukom je ono što određuje koja strana uživa prednosti u registraciji
trgovačke marke i posledično daje za pravo zahtevanje sprečavanja kršenja trgovačke marke. Inače,
trgovačka marka registrovana prema kasnijoj prijavi ne može tražiti zabranu korišćenja ranije
registrovane trgovačke marke. Pošto se tekućim ZTM kršenje trgovačke marke smatra samo
neovlašćeno korišćene registrovane trgovačke marke, onda se dokazivanje ranijeg prava može izvršiti
samo uz odluku koju izda ZIS, koja sadrži i poznati datum podnošenja. Vezano sa utvrđivanjem
datuma prijavljivanja vidi Modul br. 4.
5.3.1.2 Dvostruki identitet markama u diskusiji
Jedna od osnova za pokretanje postupka kršenja trgovačke marke je takozvani „dvostruki identitet“
između ranije registrovane marke i marke kršioca. Član 8, stav 1, tačka 1.1 ZTM-a zahteva postojanje
identiteta između (1) marki/oznaka u diskusiji i (2) navedene robe ili usluga. Ovaj član ne nameće
dokazivanje mogućnosti prouzrokovanja zabune između ranije marke i marke kršioca kod relevantnih
potrošača. Jer kada se dve marke mogu smatrati identičnim razlikuje se u zavisnosti da li govorimo o
markama rečima ili figurativnim ili mešovitim markama.
Marke reči su identične ukoliko su obe marke u diskusiji marke reči i imaju tačno isti niz slova ili
brojeva. Ukoliko je jedna prikazana velikim slovima, dok je druga malim slovima, ne igra odlučujuću
ulogu u određivanju identiteta marki. Na primer „APPLE“ i „apple“ su identične. Ukoliko je jedna
marka, marka reč, a druga figurativna ili stilizovana marka, onda NE može postojati identitet marki.
USAID-ov Program za izvršenje i privredno zakonodavsto na Kosovu
55
Dok, ukoliko su obe marke u diskusiji figurativne marke, onda kako bi se smatrale identičnim one
moraju biti 100% iste.
Što se tiče identiteta robe ili usluga, marke u diskusiji moraju biti registrovane u vezi a istim
proizvodima ili uslugama. U ovom slučaju, sličnost će postojati ukoliko su na primer korišćeni isti
izrazi (reklamiranje protiv reklamiranje), ukoliko su korišćeni sinonimi (vozilo protiv automobil).
Dešava se da su korišćeni isti izrazi ali klasifikovani u različitim klasama Nice, na primer „kutija ili
kalup“ u klasi 09 i „kutija ili kalup“ u klasi 18. Ove se mogu smatrati da nisu identične pošto u
zavisnosti u kojoj su klasi klasifikovane onda se i svrha korišćenja proizvoda može razlikovati.
5.3.1.3 Mogućnost prouzrokovanja zabune
Pošto trgovačke marke vrše funkciju identifikacije porekla, glavni cilj ZTM-a je upravo zaštita
potrošača od zabune ili prevara u vezi sa poreklom robe ili usluga. Kao što se podrazumeva iz reči
korišćenih u članu 8, stavu 1, tački 1.2, vlasnik registrovane marke nema potrebe da dokazuje zabunu
koja je faktički prouzrokovana korišćenjem identične ili slične marke, nego samo mogućnost
stvaranja zabune kod potrošača.
Do mogućnosti prouzrokovanja zabune kod potrošača može doći prilikom korišćenja identične ili
slične marke i prilikom proizvodnje identične ili slične robe i usluga. Mogućnost
prouzrokovanja zabune i obmane potrošača je očigledna u slučajevima neovlašćenog korišćenja
identične marke koja se koristi za istu robu ili usluge kao i original, npr. registrovana trgovačka
marka Schmand za mlečne proizvode i marka koja predstavlja kršenje Schmand za mlečne proizvode
(zabunu), ili falsifikovanje proizvoda, kao što su npr. falsifikovani satovi Rolex (prevara).
Vrsta zabuna: Postoje dve vrste zabuna koje se određuju i u članu 8, stavu 1, tački 1.2. Direktna
mogućnost za zabunu kada potrošači mešaju jednu marku sa drugom. Dok se indirektna mogućnost
za zabunu dešava kada potrošač raznim markama pripisuje isto trgovačko poreklo, bez obzira što on
ne meša marke, ali polazeći od sličnosti koje postoje među markama isti je ubeđen da su kompanije
proizvođači proizvoda odgovarajućih marki ekonomski povezani međusobno, kao što je na primer
franšiza ili ugovor o licenci.
Ocena mogućnosti za zabunu: U slučajevima sličnih marki ili sličnih roba i usluga, domaći sudovi
obično primenjuju takozvani „test mogućnosti stvaranja zabune“. U nedostatku domaće sudske
prakse, mi se možemo osloniti na faktore koje je odredio ESP u zaključcima o mogućnosti stvaranja
zabune. Mora se naglasiti da se sličnost mora oceniti kako među markama u diskusiji tako i među
proizvodima i uslugama. Međutim, ESP je priznao pravilo da se niži nivo sličnosti među markama
može nadoknaditi višim nivoom sličnosti među oznakama i suprotno (ESP, 29. septembra 1998, slučaj
C-39/97 (Canon/Cannon), st. 17).
Prema ESP, tokom ocenjivanja sličnosti robe i usluga, domaći sudovi trebaju uzeti u obzir sledeće
činjenice:



Prirodu robe i usluga;
Percepciju prosečnog potrošača;
Činjenicu da li su ta dva preduzeća u konkurenciji jedna sa drugim ili su ekonomski povezana.
USAID-ov Program za izvršenje i privredno zakonodavsto na Kosovu
56
Dok, tokom ocenjivanja stepena sličnosti između marki, domaći sudovi trebaju uzeti u obzir
sledeće činjenice:



Stepen vizualne/vidne sličnosti:
- u slučaju dve marke s rečima, onda se analizira broj i redosled slova, broj reči,
struktura znakova;
- u slučaju marke s rečima naspram figurativne marke, onda se analizira broj
zajedničkih slova ili reči;
- u slučaju dve figurativne marke onda se razmatra ukoliko u njima postoje i
elementi reči – drugi identični ili slični elementi, konture itd. jedan identičan
element je dovoljan kako bi se konstatovala sličnost.
- U slučaju dve marke u boji, onda su marke u diskusiji slične ukoliko dele
senke/nijanse iste boje.
Stepen auralne sličnosti (u slušanju):
- proste figurativne marke nemaju određenu fonetsku sličnost,
- marke s rečima se mogu analizirati u zavisnosti od slogova, sekvence slogova i
naglaska.
Stepen konceptualne ili sadržajne sličnosti:
- Sadržaj je isti ili sličan;
- Koncept svakog elementa, osim ukoliko znaka nema nikakvo značenje.
- Ukoliko znak nema neko suštinsko značenje onda nema konceptualne sličnosti.
Važno je naglasiti da se tokom procenjivanja sličnosti između marki treba sprovesti opšte i
objektivno ocenjivanje. Dakle, iako određeni elementi mogu biti karaktera veće razlike marke, u
slučaju procenjivanja sličnosti svi elementi marki u diskusiji se moraju uzeti u obzir. Osim sličnosti
među robom markama u diskusiji, mogu se pojaviti drugi faktori od važnosti i različitost marki u
diskusiji, pažnja relevantnog potrošača, neusavršen ugled, porodica trgovačkih marki, incidenti zabuna
itd.
5.3.1.4 Sticanje nepravične koristi i oštećenje razlikujućeg karaktera
Korišćenje trgovačke marke se može sprečiti i u slučajevima kada su oznake slične, ali su roba i
usluge za koje se oznake u diskusiji koriste različite. Međutim, kao što će biti opisano ispod, da
jedan nosilac trgovačke marke bude u stanju da se pozove na ovu osnovu kršenja njegovih prava, isti
mora ispuniti određene kriterije na kumulativan način (CFI, 16. april 2008, Citigoup and Citibank/OHIM
- Citi, T-181/05, stav 61):
1. ranija marka treba biti registrovana i s ugledom na relevantnoj teritoriji;
2. treba postojati uniformnost ili sličnost među markama u diskusiji;
3. korišćenje marke kršioca treba biti u stanju da realizuje nepravičnu korist ili biti štetna
po razlikujući karakter ili ugled ranije marke.
1. Ugled - Prema ESP, jedna ranija marka uživa dovoljan ugled ukoliko je poznata u jednom delu
šire javnosti u vezi sa robom ili uslugama koje pokriva, za teritoriju na kojoj je registrovana ili u
bitnom delu iste. Kada se vrši procena da li je ovaj uslov ispunjen, onda se trebaju uzeti u obzir svi
relevantni faktori konkretnog slučaja, a posebno intenzitet, geografska širina i trajanje korišćenja iste,
kao i veličina ulaganja od strane preduzeća u cilju promovisanja iste (ESP, 14. septembar 1999, slučaj
C-375/97, General Motors/Yplon).
Treba se imati u vidu da izraz marka s ugledom nije isti kao i priznata marka prema članu 6bis
Pariske konvencije. Šta podrazumevamo pod priznatom markom prema članu 6bis Pariske konvencije
USAID-ov Program za izvršenje i privredno zakonodavsto na Kosovu
57
je objašnjeno u Modulu 3, kada smo razmatrali ranija prava u postupku osporavanja. Međutim, za
ciljeve ovog dela, mora se naglasiti da ukoliko je jedna marka priznata ali nije marka s ugledom, onda
se ne može pozivati na ovu zakonsku osnovu i zahtevati pravnu zaštitu. Dolenavedena tabela
predstavlja neke od razlika koje su naglašene u sudskoj praksi ESP što se tiče razlika između priznatih
marki i marki s ugledom.
Može se zahtevati
zaštita protiv
Registracija
Domen zaštite
Poznavanje
javnosti
Priznata
marka
Direktnih konkurenata
Se ne zahteva
Identične/slične
robe/usluga
Relevantna
javnost
Marka s
ugledom
Ne-konkurenti koji:
- stiču nepravičnu
korist
- oštećenje razlikujućeg
karaktera ili ugleda
Se zahteva
Različita
roba/usluge
Šira javnost
2. Sličnost oznaka – odluka SPEU Adidas/Fitnessworld – samo prosta veza je dovoljna
da se utvrdi kršenje trgovačke marke – nije neophodno dokazati da postoji kod relevantnog
dela javnosti, mogućnost zabune između jedne ranije marke s ugledom i marke kršioca. Dovoljno je
da stepen sličnosti između tih marki ima takav efekat da relevantan deo javnosti napravi vezu među
njima (vidi presudu Suda prave u slučaju C-408/01 Adidas-Salomon i Adidas Benelux [2003], ECR I12537 (ADIDAS) stav 31, i CITI, stav 73).
Prema ESP, da li veza postoji ili ne je rezultat opšte procene svih faktora. Ti faktori su:





stepen sličnosti između marki;
priroda registrovane robe i usluga kao i sličnost te robe i usluga;
snaga raniji marki s ugledom;
stepen razlikujućeg karaktera ranijih marki;
postojanje mogućnosti za zabunu.
3. Sticanje nepravične koristi i oštećenje razlikujućeg karaktera: Vezano sa članom 8,
stavom 1, tačkom 1.3 ZTM-a, trba se naglasiti da nosilac nema potrebe za dokazivanjem postojeće
štete za njegove ranije marke. Dovoljno je navesti jasan dokaz budućeg rizika nepravične koristi ili
oštećenja (VK, 25. maj 2005, T-67/04 SPA-FINDERS, u stavu 40). Ovo je ESP potvrdio u slučaju C252/07 (INTEL), u kojem je sud u stavu 38 prihvatio da vlasnik marke s ugledom nema potrebe da
dokazuje postojeću štetu za njegovu marku, nego samo treba dokazati „da postoji ozbiljan rizik da se
takva šteta dogodi u budućnosti“.
Imajući u vidu da je lako ošteti veliki ugled a još je više primamljiv za sticanje koristi, i to zahvaljujući
se velikoj vrednosti koju nosi sam po sebi, onda je ESP u slučaju General Motors naglasio da:“...što je
veći razlikujući karakter i ugled ranije marke, to je lakše prihvatiti da je istoj prouzrokovana šteta“.
USAID-ov Program za izvršenje i privredno zakonodavsto na Kosovu
58
Član 8. stav 1, tačka 1.3 ZTM-a navodi tri odvojena rizika koji se mogu prouzrokovati korišćenjem
trgovačke marke kršioca:



stiče korist na nepravičan način iz ugleda ranije marke,
štetan je za razlikujući karakter ranije marke;
štetan je za ugled ranije marke.
Postojanje jednog od ova tri rizika je dovoljno u smislu člana 8, stava1, tačke 1.3 Zakona (VK 22.
mart 2007, slučaj T-215/03 (VIPS), st. 36.)
3.1. Nepravična korist: Koncept „nepravične koristi“ se ne odnosi na štetu prouzrokovanu ranijoj
trgovačkoj marki nego se odnosi na korist koju stekne treća strana kao rezultat korišćenja identične
ili slične marke sa markom s ugledom.
ESP je u svojoj presudi od 18. juna 2009, u slučaju 487/07 L'Oréal i drugi, u stavu 49, naglasio:
„u slučajevima kada treća strana pokuša, korišćenjem slične oznake sa markom s ugledom, da
se prilepi „repu ogrtača“ te marke kako bi stekla korist od njene snage privlačenja, ugleda i
prestiža, kao i da eksploatiše, ne plaćajući bilo kakvu finansijsku nadoknadu i bez potrebe za
ulaganjem ličnih napora u tom smeru, marketinških napora uloženih od strane vlasnika te marke
kako bi se stvori i održavao ugled te marke, korist koja rezultuje iz takvog korišćenja se treba
smatrati nepravičnom koristi iz razlikujućeg karaktera ili ugleda te marke.“
Ovo podrazumeva da kada god određena strana pokuša, korišćenjem oznake koja je slična marki s
ugledom, da na leđima te marke stekne korist od njene snage privlačenja, ugleda i prestiža i
eksploatiše bez ikakve finansijske nadoknade i bez potrebe da sama uloži napore u tom smeru,
marketinški napori koje preduzme vlasnik te marke kako bi se stvorio i održao ugled te marke,
korist koja rezultuje iz takvog korišćenja se smatra nepravičnom koristi iz razlikujućeg
karaktera ili ugleda te marke (ESP 18. jun 2009, slučaj C-487/07 (L’Oréal/Bellure), stav. 49.)
3.2. Oštećenje razlikujućeg karaktera ranije mrke (blurring): Ova vrsta štete, takođe poznata i
kao „slabljenje“ ili „zamagljivanje/flekanje“ se dešava kada korišćenje identične ili slične oznake od
strane treće strane dovede do gubitka identiteta i pamćenja ranije marke u javnosti. Ovo se posebno
dešava u slučajevima kada marka, koja je dugo vremena dovodila do momentalne asocijacije
(povezivanja) sa robom ili uslugama za koje je registrovana ne nastavlja da ima isti efekat (vidi
presudu SPEU u slučaju C-252/07 Intel Corporation, u stavu 29). Ova erozija različitosti se dešava u
slučajevima kada ranije marke uživaju visok stepen ugleda, što čini mogućim stvaranje veze te robe sa
jedinstvenim izvorom porekla kod potrošača.
3.3 Oštećenje ugleda ranijih marki: degradacija (tarnishment): Treći apelacioni odbor u
svojoj odluci HOLLYWOOD protiv HOLLYWOOD (R 283/1999-3 od 25. aprila 2001) je naglasio
da je zahtev bio štetan za raniju registraciju ukoliko je mogućnost potrošača za asocijaciju iste sa
robom ili uslugama za koje je registrovana drastično opala usled same činjenice da je bila vezana sa
robom slabog kvaliteta. Dakle, marka kršilac koja se koristi u vezi sa robom lošeg kvaliteta ima
mogućnost da prouzrokuje štetu ranijim markama zatamnjujući ili degradirajući mišljenje potrošača u
vezi njih.
USAID-ov Program za izvršenje i privredno zakonodavsto na Kosovu
59
5.3.2. Upotreba registrovane trgovačke marke – plasiranje na tržištu
Kao što smo pomenuli u Modulu 2 u kome smo objasnili usaglašenost kosovskog ZTM-a sa
odredbama međunarodnih instrumenata, upotreba trgovačke marke ili plasiranje trgovačke marke na
tržište, nakon sticanja prava na registraciju veoma je važno i predstavlja jedno od prava imalaca
trgovačke marke. Države sa kontinentalnim sistemom ne uslovljavaju registraciju marke njenim
plasiranjem na tržištu. Dakle, odluka o registraciji jedne marke može se izdati bez ikakvih problema i
preduzećima koja još uvek nisu prisutna na tržištu. Međutim, nakon registracije marke pri nadležnom
organu, plasiranje proizvoda/usluga na tržištu osim što je ispravna, na određeni način postaje i
obavezna. Razlog za to je da ukoliko imalac trgovačke marke nije počeo da koristi određenu marku u
utvrđenom roku, rizikuje da izgubi svoju marku upravo zbog instituta “opoziva zbog ne korišćenja”
(revocation for non-use).
Nakon registracije trgovačkih marki pri ZIS-u, one se upisuju u vezi sa robom ili uslugama za koje se
planira njihovo korišćenje na kosovskom tržištu. Shodno tome, data trgovačka marka treba da se
plasira na kosovskom tržištu u vezi sa onim proizvodima ili uslugama za koje je registrovana. Dakle,
pravo korišćenja marke treba da se razmotri iz dve dimenzije: prvo, upotreba u vezi sa
registrovanom robom/uslugama, i drugo, upotreba na teritoriji Kosova.
Upotreba u vezi sa registrovanom robom/uslugama: Pre svega, treba naglasiti da upotreba
marke treba da bude istinska. Nije dovoljno da se ona koristi samo kako bi se očuvalo pravo (za više
pojedinosti o “istinskoj upotrebi” vidi u nastavku, deo 5.4). Drugo, marka treba da se koristi od
strane vlasnika ili uz saglasnost vlasnika, i na kraju, marka na robi/uslugama treba da se koristi na
način koji figurira u odluci o registraciji. Dakle, marka i roba/usluge koje je koriste, treba da se
poklapaju sa markom i robom/uslugama za koje je tražena registracija.
U skladu sa ZTM-om, marka se upotrebljava u skladu sa registracijom i u situacijama kada marka koja
se koristi nije u potpunosti identična sa registrovanom markom. Odnosno, upotreba marke, prema
ovom kontekstu, podrazumeva:


upotrebu marke u obliku koji ne šteti njenom osobenom karakteru, u obliku u kome je
registrovana;
upotrebom trgovačke marke tako da se razlikuju elementi koji ne menjaju osobene
karakteristike trgovačke marke u obliku u kome je registrovana.
Kada govorimo o robi i uslugama veoma je važno da se istakne da određena marka može da se
registruje u vezi sa jednim brojem roba/usluga (Ničanska klasifikacija, klase 1 do 45). Međutim, na
tržištu se mogu plasirati i u vezi sa samo nekih od njih. U tom slučaju, konkretna marka mogla bi da
se povuče zbog toga što nije korišćena u vezi sa onom robom i uslugama za koje se ne koristi a ne za
sve.
Upotreba na određenoj teritoriji: teritorijalna dimenzija upotrebe marke ne predstavlja neki
konkretan problem u zemljama sa jedinstvenim režimom upravljanja. Ova dimenzija posebno je
problematična u saveznim državama kao što je SAD ili u regionima koji primenjuju jedinstveni sistem
zaštite trgovačkih marki kao što je Evropska unija, koja primenjuje sistem Trgovačkih marki
Zajednice (CTM) paralelno sa nacionalnim režimima država članica. U ovom slučaju, istaknuto je
pitanje da li je imalac jedne trgovačke marke Zajednice, koja važi u celom EU, dužan da plasira
proizvod na celom tržištu EU ili je dovoljno plasiranje na tržištu u državi ili nekim državama EU.
USAID-ov Program za izvršenje i privredno zakonodavsto na Kosovu
60
U prošlosti je bilo lako imati trgovačku marku Zajednice (CTM) registrovanu u Evropskoj uniji (EU).
Razlog za to je da, u skladu sa uputstvima koja je donela Kancelarija za usaglašavanje unutrašnjeg
tržišta (OHIM) i Zajedničkom deklaracijom Saveta EU i Evropske komisije iz 1993, upotreba jednog
CTM-a u državi članici EU dovoljna je da se zaštiti registracija u svim državama članicama. Nedavno,
ESP je u predmetu Onel (Leno Merken BV protiv Hagelkruis Beheer BV Case C-149/11) odbio da postupi
u skladu sa uputstvima OHIM-a i Zajedničkom deklaracijom. ESP je konstatovao da istinska upotreba
u teritorijalnom kontekstu zavisi od karakteristika datih proizvoda i usluga, na datom tržištu. Dakle,
za neke proizvode/usluge, bila bi dovoljna upotreba u jednoj državi članici, dok bi za neke druge bila
potrebna šira teritorijalna upotreba na jedinstvenom tržištu EU.
5.3.3. Raspolaganje trgovačkom markom kao predmetom vlasništva
Kosovski Zakon o trgovačkim markama predviđa da je jedna registrovana trgovačka marka lična
imovina i da će se prijava za registraciju trgovačke marke tretirati kao prenosiv imovinski
interes. Pošto su prava na intelektualnu svojinu uopšteno, i prava na trgovačke marke, konkretno,
povezana sa nematerijalnom svojinom, kao što su ideje i znanje, bilo je puno polemika u vezi sa
prirodom ovih prava i nivoom zaštite koju bi ona trebalo da uživaju. Iako neko može da argumentuje
da prava na trgovačku marku predstavljaju nekakvu vrstu monopola nad idejama i znanjem koje
zapravo treba da budu slobodne za sve koji ih koriste, razlog za zaštitu trgovačke marke jeste da njen
vlasnik treba da ima mogućnost da uživa u dobiti svog rada i investicija koje je načinio kako bi ih
razvio. Davanjem imovinskih prava vlasnicima trgovačkih marki, podstičemo proizvođače da stvore
trgovačko ime i da obogate tržište raznovrsnom robom i uslugama koje će potrošači moći da
odaberu lako i slobodno.
Imovinska priroda prava na trgovačku marku potvrđuju se činjenicom da se ta prava mogu prenositi
imenovanjem, nasledstvom ili zakonskim radnjama. Oni takođe mogu biti predmet
sudskog procesa na isti način kao i druga lična imovina. Na osnovu poglavlja V ZTM-a, prenosi ili
nazivi u nastavku mogu se evidentirati u Registar trgovačkih marki za registrovane marke:





prenos ili transfer jedne trgovačke marke;
davanje ili dodela licence na osnovu registrovane marke;
založno pravo nad trgovačkom markom;
trgovačka marka kao predmet izvršenja;
trgovačka marka kao imovinski predmet u stečajnom postupku.
Od posebne je važnosti da se izda licenca o upotrebi trgovačke marke. Shodno tome, ovom delu
posvećuje se veća pažnja u ovom delu ovog modula.
5.3.3.1 Licenciranje registrovanih trgovačkih marki
Registrovane trgovačke marke mogu i da se licenciraju. Uslovi za izdavanje važeće licence donose se
u načelu na osnovu ZTM-a kao specijalnog zakona. Međutim, pošto ovaj zakon ne sadrži veoma
detaljne odredbe o ovoj vrsti ugovora, onda i odredbe Zakona o obligacionim odnosima (ZOO)
treba odgovarajuće konsultovati.
USAID-ov Program za izvršenje i privredno zakonodavsto na Kosovu
61
Licenca može biti opšta ili ograničena.


Ograničena licenca – može se izdavati u vezi sa samo nekom robom i uslugama za
koje je registrovana trgovačka marka; za upotrebu trgovačke marke samo na određeni
način ili na određenoj lokaciji.
Opšta licenca – izdaje se bez ikakvih ograničenja kada govorimo o robi, uslugama,
načinu upotrebe ili lokaciji.
Obe vrste licenci mogu biti isključive i ne-isključive.


Isključiva (ograničena ili opšta) licenca – predstavlja licencu koja ovlašćuje imaoca
licence da spreči sva druga lica, uključujući i izdavaoca licence, da koriste registrovanu
trgovačku marku, kao što je predviđeno licencom. U ovom slučaju, samo imalac licence
može koristiti trgovačku marku i niko drugi.
Neisključiva licenca - podrazumeva da se za jednu registrovanu trgovačku marku
može izdati licenca više od jednoj osobi istovremeno i na istoj teritoriji.
Sporazum o licenciranju treba da se sklopi u pismenoj formi a potpisuju ga izdavalac licence ili njegov
ovlašćeni zastupnik. U oba slučaja, ukoliko vlasnik registrovane trgovačke marke, ili izdavalac licence,
utvrdi da imalac licence deluje u suprotnosti sa bilo kojom od odredbi ugovora o licenciranju, npr.
prekorači rok za licenciranje; koristi trgovačku marku za robu i usluge koje nisu dozvoljene licencom;
ili pruža robu i/ili usluge koje nisu kvaliteta predviđenog registrovanom i licenciranom trgovačkom
markom, onda vlasnik date marke može pokrenuti sudski postupak protiv imaoca licence. Od
posebne je važnosti kod ugovora o licenci da imalac licence bude u obavezi da pruži robu istog
kvaliteta kao i izdavalac licence. U skladu sa ZOO, sporazum koji je u suprotnosti sa ovom
odredbom, nema pravnu snagu.
Sporazumi o licenciranju postali su veoma značajan instrument u celom svetu, još od prestižnih
kompanija pa sve do univerziteta, u prenosu njihove registrovana marke. Na primer, u SAD-u
sporazumi o licenciranju koriste se u velikoj meri na univerzitetima i višim školama. Prestižni
univerziteti kao što su Harvard, Univerzitet u Njujorku i Univerzitet Yale (Jejl) vlasnici su nekih
trgovačkih marki ili marki službi pod okriljem Univerziteta. Bilo koja kompanija koja želi da se
poveže sa ovim prestižnim univerzitetima, za proizvodnju robe koja nosi marku univerziteta, treba da
dobije licencu odnosnog univerziteta. Svaki od ovih univerziteta ima svog zastupnika za izdavanje
licenci, koji je obično poznat kao kompanija za licenciranje, koja obezbeđuje da svi proizvodi koje
proizvođač proizvede jesu i licencirani.
5.4 Ograničenja, zaštita od navodnih prekršaja i gubitak prava
U načelu, jedna registrovana trgovačka marka daje pravo njenom imaocu da ospori svako
neovlašćeno korišćenje njegove marke od trećih strana. Međutim, ZTM kao i zakoni različitih
zemalja, predviđaju neke slučajeve u kojima imalac trgovačke marke neće moći da zahteva zabranu
upotrebe marke, pošto data upotreba nije i prekršaj. Ova ograničenja predviđena su članovima 11,
12 i 13 ZTM-a.
USAID-ov Program za izvršenje i privredno zakonodavsto na Kosovu
62
1. Pravna ograničenja – član 11: U skladu sa članom 11 ZTM-a, vlasnik ili imalac trgovačke marke
ne može zabraniti trećoj strani da koristi njegov naziv ili adresu. Ovaj član predviđa i takozvanu
«poštenu upotrebu» marke (fair use).



Zaštita «naziva i adrese» - ovo pravno ograničenje ima za cilj da zabrani imaocima
trgovačkih marki da zabranjuju određenim licima da koriste njihovo ime i adresu kako bi
sebe identifikovali. Takozvana «zaštita njegovog imena» sadržana je i u Direktivi EU i bila je
predmet tumačenja i ESP-a. Kao što je sud istakao prilično jasno u predmetu Hotel Cipriani
srl protiv Cipriani (Grosvenor Street) Ltd, ova zaštita može se koristiti kako u slučaju naziva
korporacija ili trgovačkih naziva tako i u slučaju ličnih imena. Dakle, ovakav vid zaštite može
se istaći kako od strane fizičkih tako i od strane pravnih lica. Važno je da ova upotreba bude
u skladu sa dobrim trgovinskim praksama. Ovo podrazumeva da se ne može pozivati na ovo
pravno ograničenje ono lice koje je znalo ili je moglo da zna da bi ovakva upotreba
predstavljala povredu ranije registrovane trgovačke marke.
Opisna upotreba (dozvoljena upotreba) – Još jedan primer pravnog ograničenja na
prava trgovačke marke jeste upotreba opisnih izraza kako bi se navela jedna karakteristika
robe ili usluga. Kosovski ZTM dozvoljava da se jedan opisni znak koristi kako bi se ukazalo
na karakteristiku robe i usluga. Setimo se aspekta vidljivosti koji je objašnjen u Modulu 3 i
zaštite koju treba da pružimo različitim znacima u zavisnosti od njihove vidljivosti. Shodno
tome, ovaj vid zaštite može se primeniti samo ako se tvrdi da je došlo do povrede opisne
marke (a ne imaginarne, arbitrarne ili sugestivne). Tipičan primer ovog ograničenja bio bi
kada bi Pekara HLEB (“BUKA”), koja se bavi proizvodnjom i distribucijom peciva, uključujući
hleb, tražila od drugih pekara da prestanu da koriste izraz “hleb” kako bi naznačile da se bave
proizvodnjom i distribucijom hleba. Dakle, ovo je opasnost koju preduzeća treba da imaju u
vidu kada za marku koriste opisni pojam.
Upotreba koja ukazuje na namenu proizvoda/usluga – neće doći do prekršaja
trgovačke marke ukoliko je upotreba marke neophodna da se ukaže na namenu robe i
usluga, posebno u slučaju dodatne opreme ili rezervnih delova, pod uslovom da se one
koriste u skladu sa poštenim industrijskim ili trgovačkim praksama. Dakle, kako bi tuženi
mogao da se pozove na ovo ograničenje, treba da dokaže da upotrebom namerava da
informiše javnost o nameni proizvoda, zatim da je ova upotreba bila nužna u smislu
konstatacije da javnost nije mogla da se informiše bez upotrebe tuđe marke, i na kraju da je
ova upotreba u skladu sa najboljim trgovačkim praksama.
2. Ograničenja prećutnim prihvatanjem – Član 13: Osim gore navedenog, vlasnik jedne
prethodne trgovačke marke neće imati pravo da zahteva stavljanje van snage ili da zabranjuje
upotrebu kasnije trgovačke marke, ukoliko se vlasnik svesno složio za upotrebu registrovane
trgovačke marke na Kosovu u neprekidnom vremenskom periodu od pet godina (zastarevanje prava
da traži sudsku zaštitu). Međutim, ukoliko se kasnijom trgovačkom markom apliciralo u zlo nameri,
vlasnik će i dalje imati pravo da traži poništenje ili zabranu upotrebe takve trgovačke marke..
Prema slučaju Budějovický Budvar, národní podnik protiv Anheuser-Busch, Inc., rešenom od strane
ESP septembra 2011. godine, preduslovi za početak isticanja roka zastarelosti su:




prvo, registracija kasnije marke;
drugo, aplikacija za registraciju takve marke trebalo bi da je učinjena u poverenju;
treće, upotreba kasnije marke od njenog vlasnik, i
četvrto, saznanje od vlasnika prethodne marke da je kasnija marka registrovana i da se
upotrebljava nakon registracije.
Dakle, prema tumačenju koje je učinjeno od strane ESP, da bi rok počeo da teče treba da budu
ispunjeni svi uslovi kumulativno.
USAID-ov Program za izvršenje i privredno zakonodavsto na Kosovu
63
3. Ograničenja iscrpljenjem
referišete Modulu 2.
Član 12: Kada se primenjuje ovo ograničenje, molimo da se
Osim gore navedenih ograničenja, koja su izričito predviđena ZTM-om, u nastavku su data i neka od
najčešćih osporavanja ili protiv-argumenata koji se mogu koristiti u jednoj proceduri kršenja
trgovačke marke, međutim, mogu se podneti i kao samostalni zahtevi pri ZIS.
4. Opoziv trgovačke marke zbog ne korišćenja – Član 48: Kao što je već u nekoliko navrata
navedeno, nakon registracije trgovačke marke kod nadležnog organa, stavljanje proizvoda/usluga na
tržište postaje neophodnost. To iz razloga da, ukoliko nosilac trgovačke marke koji nije počeo da
koristi određenu marku u jednom određenom roku, rizikuje da gubi marku upravo zbog instituta
“opoziv zbog ne korišćenja” (revocation for non-use).
Ovaj opoziv se može pojaviti u upravnom postupku sa posebnim zahtevom od strane trećih lica koja
imaju pravni interes za opozivanje određene marke. Međutim, ovaj institut se može pojaviti i kao
odbrana ili kao protiv-argument u žalbenom postupku (član 36), a takođe i u postupku navodnog
kršenja trgovačke marke. Znači, veoma je važno da se, prilikom tužbe za povredu ili kršenje
trgovačke marke, vidi da li postoji mogućnost da ta tužba bude odbijena po tom osnovu. Valja
napomenuti da iz odredbi ZTM nije dovoljno jasno kako će sud postupati u slučaju podnošenja
takvog protiv- argumenta. To iz razloga što je novim ZTM-om, jedini organ nadležan da odluči o
zahtevu za opoziv je ZIS kao upravni organ. Dakle, moglo bi se reći da bi u takvom slučaju, u
principu, sud trebao obustaviti postupak do odluke o opozivu od ZIS.
Za pozivanje na ovaj osnov, moraju biti ispunjeni sledeći uslovi:



da nosilac nije koristio marku (na pravi način);
da je istekao rok od 5 godina od završetka postupka registracije,
da nema opravdanih razloga za ne korišćenje.
Pravo (istinsko) korišćenje: Pre nego što ćemo objasniti šta se podrazumeva po korišćenjem
marke prema ZTMK, treba naglasiti da postoji neusklađenost između verzije zakona na albanskom i
engleskom jeziku. To iz činjenice da ZTM u verziji na albanskom utvrđuje da se opoziv može
zahtevati ukoliko nosilac nije “koristio” marku. S druge starne, verzija na engleskom navodi da se
opoziv jedne marke može zahtevati ukoliko nosilac nije “koristio na pravi način” (genuine use)
marku. Ova razlika nije samo terminološka razlika, nego se radi o suštinskoj razlici. To iz razloga da
jedini kriterijum “korišćenja” marke je veoma nizak kriterijum, koji se veoma lako može postići.
Prema rešenju koje je dato u verziji na albanskom, korišćenjem marke bi se smatralo i ta vrsta
korišćenja marke za ciljeve izbegavanja opoziva zbog ne korišćenja. Tako, recimo, ukoliko marka
Louis Vuitton nije registrovana pri ZIS, međutim samo malo vremena isteka roka od pet godina vrši
jednu publikaciju/reklamu u lokalnim novinama, onda prema verziji ZTM-a na albanskom, ovo
korišćenje bi se smatralo dovoljnim. S druge strane, prema verziji na engleskom, ovo korišćenje se
ne može smatrati korišćenjem, jer se ne radi o pravom korišćenju marke na tržištu, pri čemu bi se
potrošač mogao suočavati sa proizvodima/uslugama za koje je marka registrovana.
Smatramo da je cilj ZTM-a bio da se opredeljuje za “pravo korišćenje”, jer je to predviđeno u
Direktivi EU-a, koja je uzeta kao uzorak prilikom pripremanja materijalnog dela zakona. Stoga, u
slučaju pokretanja ovog pitanja, treba da se konstatuje pravo korišćenje marke, a ne svaki vid
korišćenja.
USAID-ov Program za izvršenje i privredno zakonodavsto na Kosovu
64
Rok: Opoziv jedne trgovačke marke se ne može zahtevati pre isteka roka od 5 godina od
kompletiranja postupka registracije. Prema ZTM, postupak registracije smatra se kompletiranim u
momentu kada se odluka o registraciji objavljuje u Službenom Biltenu ZIS. Tako, moglo bi se
konstatovati da je ključan datum za početak ovog roka - datum kada je Bilten, u kome je uključena
registrovana marka, objavljen na veb-stranici ZIS. Međutim, valja naglasiti da je praksa u regionu i šire
da ovaj rok počinje da teče od datuma registracije, a ne od datuma objavljivanja registracije. Dakle,
ovo tumačenje treba uzeti sa rezervom.
Opravdani razlozi: Kao opravdani razlozi za ne korišćenje smatraju se sve te okolnosti koje su
bile van kontrole nosioca prava. Tipičan primer je opravdanog razloga je stavljanje embarga u
određenoj zemlji, pri čemu slučaju nosilac nije imao nikakvih mogućnosti da stavlja proizvod na
određenom tržištu.
5. Neodgovarajuće korišćenje registrovane trgovačke marke – Član 48, stav 1, pod-stav
1.3. Jedna registrovana trgovačka marka može se, takođe, opozvati po osnovi da je postala
uobičajeno ime za robe i usluge za koje je registrovana, kao rezultat ne korišćenja od strane
vlasnika marke. Na primer, marka XEROX je veoma jaka marka u Sjedinjenim Državama, ali u
jednom momentu samo što nije izgubila njenu zaštitu. Marka XEROX je poznata marka za proizvode
i usluge za fotokopiranje. Međutim, nakon izvesnog perioda, ljudi su počeli da se referišu XEROX-u
ne da bi pokazali poreklo mašina ili usluga za fotokopiranje, nego jednostavno da bi se referisali
fotokopiranju uopšte. Umesto da kažu “treba da fotokopiram jedan dokument” oni su počeli da
kažu: Treba da XEROX-iram jedan dokument”. Dakle, marka XEROX je počela da postane sinonim reči
“fotokopiranje”. Jedini način da se to sprečava, jeste da se permanentno vrši marketing trgovačke
marke. Ukoliko se u tom pogledu ništa ne preduzima, smatraće se ne korišćenje u smislu ovog
člana i može dovesti do opoziva trgovačke marke.
6. Ništavnost marke – Član 52: Za pokretanje sudskog postupka za povredu trgovačke marke,
tužilac mora svakako imati u vlasništvu važeću registrovanu trgovačku marku. U načelu, povodom
podnošenja tužbe, tužilac ne mora da dokaže da je njegova marka registrovana marka važeća,
budući da rešenje izdato od strane ZIS pretpostavlja takvu stvar. Međutim, optužena strana ima
mogućnost da ospori valjanost trgovačke marke povodom podnošenja odgovora na tužbu. I ovde
valja naglasiti da u skladu sa rešenjima koje nudi ZTM, ZIS je jedini nadležni organ da ukine
određenu trgovačku marku. Stoga, povodom podnošenja ovog argumenta, sud u principu treba
obustaviti postupak dok ZIS ne bude odlučilo da li je određena trgovačka marka važeća, ili će se
ukinuti. Postupak ukidanja trgovačke marke može se pokrenuti i odvojeno od postupka povrede
trgovačke marke od strane bilo kog lica koje ima pravni interes da određena marka, iz zakonom
predviđenih razloga, bude ukinuta
Ukidanje trgovačke marke može se tražiti kako zbog postojanja apsolutnih barijera, takođe i zbog
postojanja relativnih prepreka relativna, ali i iz drugih razloga, koji su navedeni u članu 52, kao što je
slučaj zle namere aplikacije. Prepreke registracije trgovačke marke tretirane su u Modulu br. 3.
USAID-ov Program za izvršenje i privredno zakonodavsto na Kosovu
65
5.5 Vežba 1: Gubitak trgovačkih marki zbog nekorišćenja (Sporazum
o licenciranju)
UPUTSTVA:
Možete raditi u grupama. Pažljivo pročitajte vežbu i dogovorite na pitanja ispod. Na kraju vežbe vas
molimo da podelite vaše odgovore sa drugim učesnicima i instruktorom. Kada budete odgovorili na
pitanje od vas se očekuje da identifikujete glavne stvari koje se trebaju uzeti u obzir kada budete
savetovali klijenta u ovom posebnom slučaju.
ČINJENICE:
Zamislite da je Kompanija EBC Cosmetics registrovala trgovačku marku u maju 2001. za robu i
usluge koje obuhvata Klasa 3 (sapun, parfem, razna ulja, kozmetika, losioni za kosu itd) i Klasa 44
(frizerske usluge za ljude i domaće životinje). Od tada je EBC Cosmetics delovala kroz lanac
prodavnica koje prodaju veliki broj kozmetičkih proizvoda, ali trgovačku marku nikada nije koristila u
vezi sa frizerskim uslugama.
U januaru 2002. je frizerski salon „VIP“ izrazio interesovanje da koristi trgovačku marku EBC
Cosmetics u promotivnom i reklamnom materijalu u vezi sa svojim frizerskim uslugama i EBC joj je
ponudila sporazum o licenciranju. Sporazum o licenciranju je potpisan u oktobru 2002. EBC se nije
mnogo usredsredila na uslove sporazuma o licenciranju, osim na novčani iznos koji je VIP trebao da
isplati EBC-u kao razmenu za licenciranje trgovačke marke. U Sporazumu o licenciranju stoji:
„Ovaj Sporazum o licenciranju trgovačke marke je sastavljen i stupio je na snagu 15. februara 2002. između
EBC Cosmetics (davalac licence), vlasnik registrovane trgovačke marke EBC i pružalac frizerskih usluga „VIP“
(licencirani).
Davalac licence daje licenciranom ekskluzivno, neotuđivo i neprenosivo pravo korišćenja trgovačke marke u
vezi reklamiranja i promocije usluga frizerskog salona. Sva ostala prava u odnosu na izričito navedena su
rezervisana za EBC Cosmetics i ovaj sporazum o licenciranju ne predstavlja prenos bilo kojeg prava, naslova
ili interesa na ili za trgovačke marke prema uslovima ovog Sporazuma.
Licencirani je dužan da davaocu licence u vidu avansa uplati nepovratni iznos od 65.000 evra preko
bankarskog transfera u roku od nedelju dana od dana stupanja na snagu ovog Sporazuma.
Ovaj sporazum će biti validan za tri godine zaredom, nakon čega će biti smatrano da je istekao i bez
mogućnosti obnavljanja“.
Nakon što je koristio trgovačku marku EBC godinu dana za reklamiranje i promociju svojih frizerskih
usluga „VIP“ je zatvoren u 2003. Kozmetika EBC, pošto je primila uplatu od 65.000 evra se nikada
nije zamarala ovom činjenicom. U međuvremenu EBC nije sklopila nijedan sporazum o licenciranju sa
bilo kime, dok je nastavila svoje poslovanje sa kozmetičkim prodavnicama širom zemlje, koristeći
svoju trgovačku marku u vezi te robe. U 2007. „VIP“ se je vratio u poslovanje i sada ponovo želi da
koristi trgovačku marku EBC u vezi sa svojim uslugama. EBC nije dozvolila to tvrdeći da je Sporazum
o licenciranju istekao i da je u istom bila jedna odredba u kojoj je stajalo da se ne može obnavljati.
Osim toga, EBC je rekla da je imala planove da sklopi ekskluzivan sporazum o licenciranju sa jednom
stranom kompanijom.
USAID-ov Program za izvršenje i privredno zakonodavsto na Kosovu
66
PITANJA:
1. Koje je vrste ovaj sporazum o licenciranju:
a. Ograničen?
b. Opšti?
2. Koje pravne korake bi preporučili vašem klijentu da preduzme za korišćenje marke EBC u vezi sa
svojim frizerskim uslugama. Koje su glavne stvari koje se ovde trebaju pokriti?
3. Šta može reći EBC u svoju zaštitu?
NAPOMENA: (ove činjenice su izmišljene posebno za ovu obuku i kao takve ne odražavaju stvarno
poslovanje EBC Cosmetics ili VIP-a. Trgovačke marke su ovde korišćene samo za svrhe obrazovanja i
obuke).
5.6 Zaključak
Ovim modulom se objašnjavaju prava koja proizilaze iz registracije trgovačke marke i njihova
realizacija. Takođe, objašnjena je imovinska priroda trgovačkih marki i prava vlasnika trgovačkih
marki u sprečavanju trećih strana od korišćenja njihovih prava.
Na kraju ovog modula ste naučili:




Da analizirate prava koja proizilaze iz registracije trgovačke marke i imovinsku prirodu
navedenih prava
Da realizujete prava trgovačkih marki kroz sporazume o licenci
Da primenite koncept kada se stvori zabuna kod potrošača u slučajevima kršenja trgovačkih
marki
Da identifikujete slučajeve gubitka registracije trgovačke marke.
USAID-ov Program za izvršenje i privredno zakonodavsto na Kosovu
67
MODUL 6:
PRAVNA SREDSTVA KOD POVREDE
TRGOVAČKE MARKE
USAID-ov Program za izvršenje i privredno zakonodavsto na Kosovu
68
6.1 Pregled
Ovaj modul objašnjava kako koristiti raspoloživa domaća pravna sredstva za zaštitu i ostvarivanje
prava na trgovačku/robnu marku i ulogu carine u borbi protiv falsifikovanja.
6.2 Ciljevi učenja
Nakon završetka ovog modula naučićete :


Da navedete raspoloživa pravna sredstva kod povrede trgovačke marke
Da objasnite ulogu carine u borbi protiv falsifikovanja i u ostvarivanju prava na trgovačku
marku.
6.3 Raspoloživa domaća pravna sredstva kod povrede trgovačke
marke
Prema ustanovljenim međunarodnim standardima posebno međunarodnim sporazumom TRIPS i
direktivama Evropske unije, države moraju da obezbede pravne lekove, efikasne i jeftine, tako
da nosioci ne oklevaju da traže zaštitu svojih prava pred pravosudnim organima. Dakle, da bi se
utvrdilo da li država ispunjava svoje međunarodne obaveze u ovoj oblasti, nije dovoljno samo da
donese zakon po kojem nosilac trgovačka marke ima ovo ili to pravo : raspoloživ pravni lek
mora da bude de facto delotvoran i brzo sprovodiv.
ZTM predviđa da u slučaju povrede marke, nosilac trgovačke marke i nosilac isključive licence imaju
pravo da pokrenu parnični postupak protiv onih koji su odgovorni za povrede. Važeći ZTM stavlja da
raspolaganje nosiocu trgovačke marke određen broj pravnih lekova koji se mogu koristiti u
parničnom postupku. Međutim, drugi zakoni kao što su Zakon o tržišnoj inspekciji, Zakon o
carinskim merama u slučaju kršenja intelektualne svojine, kao i Krivični zakon Republike Kosovo
takođe sadrže odredbe koje nosiocu trgovačke marke daju ovlašćenja da zaštitu traže i u drugim
postupcima. Dakle, nosilac trgovačke marke, u zavisnosti od okolnosti, može da zahteva zaštitu i u
upravnom postupku pred tržišnom inspekcijom ili pred carinom Kosova, u krivičnom postupku
pred osnovnim sudom opšte nadležnosti,kao i u parničnom postupku pred osnovnim sudom,
odeljenje za privredne poslove.
6.3.1 Parnični postupak
U slučaju povrede trgovačke marke, vlasnik te trgovačke marke na Kosovu može da predstavi slučaj
povrede pred građanskim sudovima. Na osnovu Zakona koji se primenjuje pred redovnim sudovima,
Osnovni sud, Odeljenje za privredne poslove ima nadležnost da pretresa slučajeve povrede
trgovačke marke. U građanskoj parnici, sud može prvo da pokuša da postigne pravni sporazum
između strana, putem pregovora. Obično, vlasnik trgovačke marke pokušava da postigne vansudski
sporazum pre nego što podigne tužbu, slanjem drugoj strani takozvano "dopis o prekidu i
obustavljanju" (Cease and desist letters) putem kojih vlasnik traži od druge strane da prekine sa
kršenjem. Ovoj dopis služi kao dokaz da je tužilac zaista pokušao da postigne vansudski sporazum
pre nego što pokrene parničnu tužbu. Međutim, ovaj postupak pre postizanja dogovora van suda nije
obavezujući.
USAID-ov Program za izvršenje i privredno zakonodavsto na Kosovu
69
Što se tiče tereta dokazivanja, ZTM ne sadrži eksplicitne odredbe koje utvrđuju da teret dokazivanja
leži isključivo na jednoj ili drugoj strani u parničnom postupku povrede trgovačke marke. Dakle,
prema pravilima parničnog postupka, teret dokazivanja u ovom slučaju pripada svakoj stranci za
njihova potraživanja. Dakle, ako tužilac tvrdi da dela druge strane predstavljaju povredu trgovačke
marke, onda tužilac mora da podnese dokaze. S druge strane, ukoliko tuženi tvrdi da su njegovi/njeni
postupci dozvoljeni iz bilo kog razloga ili drugog, onda i on/ona mora da dokaže te
tvrdnje/potraživanja.
Nosilac trgovačke marke može da zatraži od nadležnog suda preduzimanje različitih radnji. U
početku, imalac može da zahteva od suda da potvrdi postojanje povrede i naloži prekid budućih
prekršajnih radnji. Zatim, imalac može da zahteva dalje od suda, da naredi oduzimanje i uništenje
proizvoda koji čine kršenje. Nosilac trgovačke marke takođe može da traži naknadu štete prema
opštim odredbama za neosnovanu dobit, zahteva objavljivanje odluke ili može da traži od suda da
naloži prekršiocu da obavesti nosioca prava na trgovačku marku da obelodani identitet trećih lica
uključenih u proizvodnji i distribuciji robe ili počinioce usluga kao i njihove kanale za distribuciju.
Postojeći ZTM takođe sadrži specifične odredbe za izricanje privremenih mera u slučaju
kršenja trgovačkih marki ili čuvanje i obezbeđenje dokaza koji su od posebnog značaja u
slučaju povrede trgovačke marke. Dakle, u ovom slučaju princip lex specialis derogate lex generalis, ove
odredbe treba prvenstveno primeniti u postupku ispitivanja povrede trgovačke marke, a ne odredbe
Zakona o parničnom postupku. Međutim, ovo nije izuzetak, jer generalno, ZTM ne reguliše detaljno
ovaj postupak.
Privremene mere u slučaju povrede trgovačke marke : ZTM sadrži mnoge progresivne
odredbe za izricanje ovih mera. Od posebnog značaja je da nosilac trgovačke marke može zahtevati
da se odredi privremena mera pre nego sud ne samo dokazuje da je njegov brend/trgovačka marka
povređena,već i ako se dokaže da je on pokušao ili preti da bude prekršen. Tako, prema članu
101. ZTM, sud može da odredi neku od privremenih mera:


Naloži navodnom počiniocu da se zaustavi i zaustavi radnje koje narušavaju trgovačku marku;
sud, takođe, može da izda nalog protiv posrednika čije usluge koriste treća lica koja krše
trgovačku marku.
Da naloži oduzimanje ili isključenje iz prometa proizvoda koji su bespravno označeni kao
trgovačke marke
komercijalne razmere), a ako to pokazuje okolnosti koje bi mogle da ugroze oporavak štete, zahteva
od sudova da naredi privremenu blokadu pokretne i nepokretne imovine navodnog počinioca,
uključujući blokade njegovih/njenih bankovnih računa i drugih sredstava. Dakle, u ovom slučaju imalac
mora da dokaže kršenje/pokušaj kršenja, da se kršenje izvršeno u toku trgovine ili za
materijalnu dobit (komercijalni razmera), i da dokaže da ce povreda izazvati nepopravljivu štetu
ili će biti teško popravljiva.
Zahtev za utvrđivanje privremene mere u slučaju kršenja može se podneti pre početka povrede, pod
uslovom da je u određenom roku za pokretanje prekršajnog postupka, kao i u toku prekršajnog
postupka. LMT ne navodi eksplicitno da se jedna privremena mera može izreći i bez davanja
prekršiocu trgovačke marke prava da se izjasni u vezi sa merom. Međutim, tumačeći član 101. stav 4,
koji kaže " ako se jedna privremena mera izriče bez obaveštavanja suprotne stranke ", onda se može
zaključiti da je tako nešto dozvoljeno čak i ZTM. Takav postupak je takođe obavezan i prema
direktivi EU 2004/48/EZ o sprovođenju prava na intelektualnu svojinu.
USAID-ov Program za izvršenje i privredno zakonodavsto na Kosovu
70
Privremene mere za čuvanje i obezbeđivanje dokaza: Član 102 ZTM predviđa da pre
postupka za povredu trgovačke marke sud može, na zahtev tužioca koji je podneo dovoljno dokaza
da podrži njegove tvrdnje da je trgovačka marka povređena ili preti da bude povređena, izriče
privremenu i efikasnu privremenu meru za čuvanje relevantnih dokaza u odnosu na navodnu
povredu. Takve mere mogu uključivati detaljan opis, sa ili bez uzimanja uzoraka, ili oduzimanje robe
koja je povređena, a u nekim slučajevima čak i materijali i alati koji se koriste u proizvodnji i
distribuciji ovih dobara i dokumenti koji se odnose na taj rad. Takve mere mogu biti preduzete bez
preliminarnog saslušanja druge strane, posebno gde bi svako odlaganje prouzrokovalo nepopravljivu
štetu nosioca trgovačke marke ili kada postoji rizik od oštećenja dokaza. Pored toga, član 103
predviđa odredbe kada se drugoj strani može naložiti da preda dokaz koji dokazuje tvrdnje tužioca.
Ovaj član eksplicitno poziva da se odredbe ZPP primenjuju mutatis mutandis u ovom slučaju. Dakle,
donošenjem konačne presude, sud će ocenjivati odbijanje tuženog da preda dokaze.
6.3.2 Krivični postupak
Povreda trgovačke marke je krivično delo u skoro svim zemljama sveta. Na Kosovu, Krivični zakonik
Republike Kosovo je inkriminisao određena dela koja se odnose na kršenja trgovačkih marki. Važno
je napomenuti unapred da se sve povrede trgovačke marke ili neovlašćeno korišćenje ne smatraju
krivičnim delom. Da bi se jedno kršenje trgovačke marke smatralo za krivično delo moraju da budu
ispunjeni kriterijumi predviđeni članom 298. Krivičnog zakonika, koji glasi :
„Svako ko tokom obavljanja ekonomske aktivnosti i sa namerom obmanjivanja kupaca ili klijenata, koristi ili
poseduje sa namerom da koristi kao njegovo ime ili oznaku ili oznaku njegove posebne robe, ime ili znak
drugoga, znak robe ili oznaku drugih usluga, ili drugi znak koji se odnosi na geografsko poreklo bilo kog
drugog znaka robe ili njihovih komponenti/sastojaka, kazniće se zatvorom do tri ( 3) godine.“
Da bi se utvrdilo da je neka povreda krivično delo, neovlašćeno korišćenje ili posedovanje tuđe
trgovačke marke, trebalo bi da se koristiti prvenstveno sa ciljem ili namerno. Dakle, njegovo
korišćenje mora biti svesno i dobrovoljno, a ne nemarno ili bezobzirno. U drugom slučaju, to treba
koristiti u ekonomske aktivnosti, što znači preduzimanje aktivnosti koje pripadaju jednom preduzeću
ili sticanju dobiti. Takve aktivnosti mogu biti proizvodnja, distribucija, uvoz ili iznajmljivanje određene
robe. To je zato što se iz ovih postupaka uvek izvlače materijalne koristi. Poslednji element koji mora
biti ustanovljen tako da se povreda trgovačke marke smatra za krivično delo je namera da se
obmanu potrošači. Dakle, osim krivične namere (cilja), takođe treba dokazati i određen cilj, što se
poklapa sa prevarom potrošača. Namera da se obmanjuju potrošači uvek postoji u slučaju
proizvodnje, prodaje ili distribuiranja falsifikovanih proizvoda. Iako ne postoji jedinstvena definicija,
pod falsifikovani proizvod znači namerno stavljanje trgovačke marke na proizvod koji nije zakonit
proizvod ili drugim rečima, proizvod nije proizveden od strane nosioca trgovačke marke. Dakle,
brend i proizvod su identične oznake sa brendovima i originalnim proizvodima.
Krivični postupak počinje podizanjem optužnice protiv navodnog počinioca, a od strane državnog
tužioca, obično na osnovu krivične prijave podnete od strane oštećenog. Vlasnik trgovačke marke
treba da obezbedi sve dokumentovane dokaze u vezi sa mogućim kršenjem,na pr. dokaz o
vlasništvu,ime ili imena lica koja su možda počinila krivično delo, i prirodu krivičnog dela. Kada je
obezbedio dovoljno dokaza, državni tužilac može da otvori istragu i podigne optužnicu. Zakon
predviđa kaznu zatvora do tri godine i oduzimanje robe za krivična dela počinjena na osnovu ovog
člana.
USAID-ov Program za izvršenje i privredno zakonodavsto na Kosovu
71
6.3.3 Upravni postupak
Carina Kosova i tržišna inspekcija su institucije odgovorne za primenu trgovačkih marki u upravnoj
komponenti pravnog sistema. Carina Kosova primenjuje granične mere predviđene Zakonom o
carinskim merama i ona ce delovati u slučaju uvoza, izvoza, tranzita, carinskog skladištenja,
unutrašnju obradu proizvoda, carinski nadzor i privremen uvoz smešten u slobodnoj carinskoj zoni.
Robe koje krše trgovačke marke, naročito falsifikovani proizvodi su uglavnom iz uvoza. Dakle,
podnošenje prijave za carinsku akciju Carine Kosova je definitivno radnja koja se najviše preporučuje
u većini slučajeva. Zakon o carinskim merama predviđa hitan postupak da bi se zaustavilo uništavanje
robe, čineći ovu proceduru povoljnu u trenutku.
S druge strane, Tržišna inspekcija je, između ostalog, ovlašćena da izvrši inspekciju poslovnih
prostorija i proizvodnje na teritoriji Kosova da bi osigurala zaštitu potrošača, zaštitu prava na
industrijsku svojinu i zaštitu autorskih prava. Tržišna inspekcija ne predviđa nikakvu posebnu
proceduru kada se radi o kršenju trgovačke marke. Tako, u slučaju nereagovanja po službenoj
dužnosti, biće dovoljno podnošenje žalbe ovoj instituciji, na istom mestu, kojom se stavlja u rad. A
zbog velike uloge carine u borbi protiv falsifikovanja i zaštite prava na trgovačku marku, u nastavku će
biti objašnjeni sledeći postupci koji se mogu pratiti preko ove institucije.
6.3.3.4 Uloga carine u borbi protiv falsifikovanja
Falsifikovanje se odnosi na krivična dela u vezi sa robnim markama i predstavlja namerno kršenje
robne marke. Uprkos činjenici da je falsifikovanje štetno kao i kriminal i trgovina drogom, nažalost
ono se ne tretira kao to i dalje se smatra ‘’neozbiljnim krivičnim delom" Prema globalnim procenama,
7 % od svih svetske trgovine je koncentrisano na falsifikovanu robu. Istraživanje sprovedeno 2005.
godine pokazuje da se prosečan gubitak poreskog prihoda u Evropskoj uniji izazvan falsifikovanjem u
različitim sektorima procenjuje na 12 milijardi 866 miliona evra. Najgore je što se većina pretećih
terorističkih organizacija u svetu finansira direktno od falsifikovanja.
Kosovo je zemlja koja ima otvorenu tržišnu privredu. Geografski položaj u jugoistočnoj Evropi čini
Kosovo povoljnim mestom gde se može kanalisati cirkulacija falsifikovane robe. Mnogi od ovih
proizvoda, kao što su duvan, odeća, cipele, i mnogi drugi proizvodi za domaćinstvo mogu se kupiti u
bilo kom uglu na ulicama Kosova. Ova situacija nedvosmisleno daje lošu sliku o Kosovu u očima
stranih investitora koji bi u različitim okolnostima, bili zainteresovani da investiraju na Kosovu.
Istovremeno, ova situacija otvara vrata falsifikatorima ilegalnim činiocima da koriste našu zemlju kao
žarište za razna kršenja intelektualne svojine.
Carina igra ključnu ulogu u borbi protiv falsifikata. Većina zemalja u regionu, na primer Makedonija,
Hrvatska i Bosna i Hercegovina su reformisali svoje carinske kodove u cilju uvođenja odredbe koja
carini daje ovlašćenje da deluje u slučajevima falsifikovanja, kao i odredbe koje omogućavaju
vlasnicima robnih marki da traže opšte mere praćenja za trgovačke marke. I Kosovo nije izuzetak u
tom pogledu. Štaviše, kada se tiče carinskih mera u slučaju povrede trgovačkih marki, Kosovo je
značajno napredovala u poređenju sa zemljama u region, sa više progresivnih zakona za usvajanje, kao
i njihove primene u praksi od strane carine Kosova.
Kao što je ranije pomenuto, Zakon o carinskim merama za zaštitu prava na intelektualnu svojinu
putem regulisanja ovlašćenja carine Kosova u tom pogledu Carina Kosova može da zaustavi robu
koja navodno krši prava na trgovačku marku drugoj kompaniji ili po službenoj dužnosti ili po
zahtevu za delovanje koji je podneo nosilac prava.
USAID-ov Program za izvršenje i privredno zakonodavsto na Kosovu
72
Kada se sumnja da je roba koja krši prava na robnu marku zaustavljena od strane carine Kosova po
službenoj dužnosti, onda ista obaveštava nosioca prava, koji smatra za potrebno da nastavi sa
postupkom, potrebno je da u roku od tri dana podnese zahtev za delovanje. U suprotnom Carina
Kosova oslobađa robu za dalju ekonomski promet.
Zahtev za delovanje (customs watch application): može podneti nosilac robne marke,
direktno, licencirano ili preko ovlašćenog pravnog zastupnika. Carina je pripremila određeni formular
koji mora biti popunjen i mora da sadrži sve informacije potrebne da se pomogne im da rade, i to:



opis i detalji robe za koju se traži delovanje carine;
Svaka specifična informacija koju nosilac robne marke može da ima u vezi sa kršenjem ;
Kontakt detalje lica kojeg je odredio nosilac.
Zahtev za akciju se podnosi zajedno sa izjavom o odgovornosti, što znači da ce nosilac snositi sve
troškove uništenja robe, kao i odgovornosti u slučaju eventualne štete prema trećem licu. Zahtev za
delovanje mora da sadrži odluke o registraciji robne marke koji potvrđuju pravo koje važi na
Kosovu. Dakle, osnovni preduslov za podnošenje zahteva za delovanje u carini Kosova je donošenje
odluke o registraciji robne marke od strane ZPI. Zahtev se prihvata na jednu godinu ( 1), sa
mogućnošcu odlaganja roka za svaku godinu.
Procedura posle podnošenja zahteva: jednom primljen zahtev za delovanje, Carina Kosova ce
zaustaviti svu robu koja ulazi ili izlazi sa teritorije Kosova, kao i robu koja je u tranzitnom postupku, i
koja prima facie krši prava na robnu marku obuhvaćenu zahtevom za delovanje. Nakon zaustavljanja
robe, carina ce obavestiti nosioca prava o zaustavljanju i tražiti od istog da potvrdi da li je
zaustavljena roba falsifikovana ili originalna. Ako je roba falsifikat, nosilac je dužan, da u propisanom
roku, dostavi carini 'saglasnost za uništenje " koju donosi uvoznik robe, u kom slučaju se uvoznik
slaže da se nastavi sa uništavanjem bez potrebe da se idu u sudske postupke. Važno je, u tom smislu,
da zakon dozvoljava takozvani "tihi pristanak", što znači da ukoliko uvoznik nije eksplicitno
odbacio u određenom roku, onda se nastavlja direktno sa procedurom uništavanja. Rok za
podnošenje "saglasnosti uvoznika" je osam radnih dana od dana prijema od strane Carine.
Ukoliko se uvoznik ne slaže da je zadržana roba falsifikovana i stoga ne daje saglasnost za uništavanje
po ubrzanom postupku, nosilac trgovačke marke ima više vremena da podnese tužbu nadležnom
sudu. U ovom slučaju, carina ce zadržati robu dok se problem ne reši pravosnažnom odlukom suda.
6.4 Vežba 1: Povreda trgovačke marke
UPUTSTVA:
Možete da radite u grupama. Pročitajte vežbu ispod i odgovorite na pitanja koja slede. Na kraju
vežbe, podelite odgovore sa ostalim učesnicima i instruktorom.
FAKTET:
Žilet Kompanija izrađuje, proizvodi, prodaje i distribuira baterije širom sveta. Baterije sa imenom
Duracell ®, različitih veličina se koriste za mnogo različitih proizvoda. Na primer, njegove baterije se
koriste u daljinskim upravljačima, dečijim igračkama, ručnim lampama, kamerama, lampama, satovima,
USAID-ov Program za izvršenje i privredno zakonodavsto na Kosovu
73
slušnim aparatima, kao i mnogim drugim proizvodima. Zbog popularnosti koju njegove baterije imaju,
milioni potrošača širom sveta prepoznaju ovo ime koje je sada najvrednija robna marka u svetu za
baterije. Revija Business Week navodi da je vrednost Duracell ® robne marke preko 3,5 milijardi
dolara, što je stavlja na 84 –to mesto među najvrednijim brendovima u svetu.5
Žilet ima dve robne marke koje treba da štite proizvode baterija. Prvo, reč Duracell ® je
registrovana kao zaštitni znak. Drugo, Gillette koristi bakarnu boju za omotač baterije kao žig da bi
svoje baterije odvojio od baterija konkurencije. Bakarna boja je takođe registrovana kao zaštitni znak.
Polazeći od pretpostavke da su i reči i boje registrovani na Kosovu, vredi napomenuti da se reč i
bakarna boja koriste na pakovanju, kao i na baterijama različitih veličina. Ove oznake postoje na
baterijama AAA, AA, C, D i 9 volti i prodaju se na različitim prodajnim mestima na tržištu, kao što su
supermarketi, prodavnice i foto prodavnice.
Nijedna od originalnih baterija se ne proizvodi na Kosovu. Sve se uvozi na Kosovo putem kopnenog
saobraćaja. Shodno tome, originalni proizvodi dolaze na Kosovo iz Grčke ili iz bilo koje druge luke u
Hrvatskoj, potom prolazeći tranzit preko drugih zemalja do ovde..
Pre nekoliko nedelja, nekoliko prodavnica se snabdelo i počelo da prodaje baterije sa istom
kombinacijom boje bakra i crne i rečju Doracell na pakovanju i na baterijama. Ove baterije se
prodaju na policama pored Duracell ® baterija, ali sa cenom 60 % jeftinije od Duracell ®. Lokalni
predstavnik kompanije Gillette je pokušao da ubedi prodavce da prestanu da prodaju jeftinije
baterije, argumentujući da baterije Doracell čine kršenje registrovane trgovačke marke. Prodavac je
odbio da posluša zahtev. Kasnije, predstavnik Gillette-a je obezbedio dva paketa Doracell baterija da
bi imali uzorke.
Pitanja:
1. Koji dokazi su potrebni predstavniku Gillette da bi potvrdio pravo na trgovačku marku da bi
bio zaštićen na Kosovu?
2. Da li je potrebno da predstavnik Gillette obezbedi uzorke Gillette baterija za koji se veruje
da predstavlja povredu?
3. Da li postoji dovoljno osnova za sud da se sumnja da postoji kršenje prava na trgovačku
marku ?
5
100 Top Brands 2006, Business Ëeek (7 avgust, 2006). Nijedna druga trgovačka marka baterija se ne rangira više.
USAID-ov Program za izvršenje i privredno zakonodavsto na Kosovu
74
4. Na osnovu odbijanja prodavca da ukloni najjeftinije baterije sa polica u prodavnici, koju meru
od suda može da zatraži predstavnika Gillette ?
5. Da li može da traži od prodavca u radnji da omogući izmeštanje baterija iz pakovanja koje
sadrži
povređenu
trgovačku
marku?
6. Na osnovu vrste robe o kojoj je reč, ako prodavac u prodavnici traži od suda da omogući
uklanjanje znaka sa baterija, da li sud treba da omogući to?
7. Da li prodaja jeftinijih baterija predstavlja osnov za gonjenje prodavca koji prodaje takve
baterije?
8. Ako prodavci dostave fakture ili druga dokumenta putem kojih se identifikuje lokalni izvor
snabdevanja ili ako prodavac identifikuje lica koja čine isporuku robe o kojoj se radi, da li
vlasnik trgovačke marke trebalo da kontaktira sprovodioca zakona radi sprovođenja istrage
ili sam vlasnik trgovačke marke Gillette treba da preduzme neke istražne korake:
a) izda nalog za konfiskovanje mašinerije, uključujući i štampač u boji i kompjutere koji se
koriste za proizvodnju etiketa ili pakovanje Doracell koji predstavljaju kršenje?
b) izda nalog za kažnjavanje onih koji rade pakovanje ili etiketiranje i prodaju prodavnicama.
NAPOMENA : Ove činjenice su posebno izrađene za radionicu održanu u oktobru 2006 godine od
strane konsultanta Bearing Point -a, koji nije autor ove kompilacije. Činjenice predstavljene
ovde,kakve su, ne odražavaju faktičku trgovinu baterijama Gillette Duracell. Ova trgovačka marka se
koristi samo za potrebe obuke).
6.5 Zaključak
Ovaj modul objašnjava kako da koristite domaća raspoloživa pravna sredstva/pravne lekove za zaštitu
i ostvarivanje prava na robnu/trgovačku marku, i ulogu Carine u borbi protiv falsifikovanja.
Po završetku ovog modula, vi ste naučili:


Da navedete pravna sredstva na raspolaganju kod kršenja trgovačke marke
Da objasni ulogu carine u borbi protiv falsifikovanja i ostvarivanju prava na trgovačke marke.
USAID-ov Program za izvršenje i privredno zakonodavsto na Kosovu
75
MODUL 7:
KOLEKTIVNE I SERTIFIKOVANE MARKE
USAID-ov Program za izvršenje i privredno zakonodavsto na Kosovu
76
7.1 Pregled
Ovaj modul daje pregled kolektivnih i sertifikovanih marki i objašnjava kako se one razliku jedne od
drugih i od pojedinačnih trgovačkih marki.
7.2 Ciljevi učenja
Posle završetka ovog modula, moći ćete da:



Identifikujete kolektivne i sertifikovane marke;
Objasnite prirodu kolektivne i sertifikovane marke;
Analizirate sticanje prava na kolektivne i sertifikovane marke.
7.3 Kolektivne marke
Za razliku od redovnih ili pojedinačnih trgovačkih marki, kolektivna marka je marka koja
izdvaja robe i usluge članovima jednog udruženja koje je vlasnik brendova, od onih drugih
preduzeća. To znači da vlasnik kolektivne robne marke nije fizičko lice, već poslovna organizacija,
javno ili privatno preduzeće, partnerstvo, pravno lice, odnosno organizacija koja se bavi privrednim
aktivnostima. Član 7bis Pariske konvencije obavezuje države članice da obezbede zaštitu kolektivnih
marki. Iako termin " udruženje" nije jasno definisan u Konvenciji, podrazumeva se da su to udruženja
trgovaca i proizvođača, a ne vladina odeljenja.
Kolektivna marka se može sastojati od znaka ili pokazatelja koji može da posluži za utvrđivanje
geografskog porekla roba i usluga ( član 59, stav 2). Kao što je navedeno u članu 6, stav 1, tačke 1.3,
ovo se ne odnosi na pojedinačne marke, jer ova odredba zabranjuje registraciju trgovačke marke
koja sadrži ove karakteristike. Član 7 (1) (c) prve Direktive Saveta takođe predviđa da znak koji
može da posluži kao trgovačka marka, može da funkcioniše kao kolektivna marka / brend.
Druga bitna razlika između kolektivne marke i trgovačke marke je ta da vlasnik kolektivne marke
nema za cilj da spreči treća lica da koriste kolektivnu marku (član 59, stav 3). Umesto toga,
kolektivne marke registruju se sa ciljem da dozvole drugima (članovima vlasničkog
udruženja) da koriste ove marke, dok god se oni pridržavaju uslova utvrđenih od strane
vlasnika. Dakle, prilikom podnošenja zahteva za registraciju kolektivne marke, podnosilac zahteva
mora da ispuni ZPI uslove koji regulišu upotrebu (npr. lica ovlašćena da koriste marku, uslovi za
članstvo u udruženju, uslovi korišćenja i sankcije zloupotrebe ) (član 60). Drugim rečima, vlasnik je
odgovoran za obezbeđivanje poštovanja standarda postavljenih od strane članova udruženja i da
nametne sankcije u slučaju zloupotrebe marke.
Uslovi koji regulišu korišćenje marke treba da su otvoreni na uvid od strane javnosti. Ovo ce
obezbediti da kolektivna marka neće da bude registrovana ukoliko:

Postoji velika šansa da stanovništvo loše razume karakter ili značaj marke, ili da se može
smatrati za nešto drugo osim kolektivne marke (član 61. Stav 2); ili

Kada zahtev za registraciju kolektivne marke ima nedostatke u formalnom smislu ili
postoji apsolutna prepreka za njenu registraciju, kao i kada takva marka ne ispunjava
USAID-ov Program za izvršenje i privredno zakonodavsto na Kosovu
77
svrhu kolektivne marke ili kada se ne isporučuje u propisanim rokovima i kriterijumima
utvrđenih ugovorom o korišćenju za upotrebu kolektivne marke (član 61. stav 1).
Ako je jedna kolektivna marka registrovana u suprotnosti sa ove dve odredbe, ista ce biti oglašena za
nevažeću. Nakon što se podnese zahtev za registraciju, ZPI je razmatra kako bi video da li su
ispunjeni svi uslovi. Na osnovu procena koju je izvršio, kancelarija može da prihvati zahtev u celini, da
prihvati zahtev postavljajući uslove ili ga odbaciti. Kolektivna marka se za odbacivanje razmatra
apsolutno ili relativno, s obzirom na različite funkcije redovnih marki i kolektivnih marki. Kada je
zahtev prihvaćen, ili nakon što je podnosilac ispunio uslove postavljene od strane ZPI, kancelarija
objavljuje zahtev u Službenom glasniku. U slučajevima gde ZPI primi zahtev ali uvodeći uslove, i koje
podnosilac zahteva ne ispuni u određenom roku, zahtev se smatra povučenim.
Svaki korisnik registrovane kolektivne marke ima pravo da koristi pravna sredstva predviđena ZTM i
koja važe za lica koja imaju dozvolu. Ipak, vlasnik kolektivne marke ima pravo da traži naknadu u ime
korisnika, kada je isti pretrpeo štetu zbog neovlašćenog korišćenja trgovačke marke.
7.4 Sertifikovane marke
Jedna sertifikovana marka je marka koji ukazuje na to da su robe ili usluge za koje se ona koristi
sertifikovan od strane vlasnika a u vezi sa poreklom, materijalom, načinom proizvodnje robe ili
obavljanja usluga, kvalitetom, preciznošću ili drugim karakteristikama. Dakle, sertifikovana marka se
takođe razlikuje od redovnih trgovačkih marki jer se koristi za identifikaciju porekla robe ili usluga,
ali i da potvrdi da određene robe i usluge imaju određene karakteristike. Dakle, reference da se
odvoje robu i usluge, moraju se tumačiti kao da se odnose na odvajanje roba ili usluga koje su
sertifikovane od onih koje nisu sertifikovane.
Sertifikovane marke razlikuju se od kolektivnih marki u dva ključna aspekta. Pre svega, jer je namena
kolektivne marke da ukaže na komercijalno poreklo roba ili usluga članova udruženja, a sertifikovana
marka se koristi da potvrdi karakteristike roba ili usluga. Drugo, dok se kolektivne marke mogu
koristiti samo za određenu grupu preduzeća, npr. članovi vlasničkih udruženja, sertifikovane marke
može da koristi svako ko ispunjava standarde koje je ustanovio vlasnik sertifikovane marke.
Sertifikovana marka može da sadrži znak ili pokazatelj koji može da posluži za utvrđivanje
geografskog porekla roba ili usluga, pod uslovom da vlasnik marke o kojoj se radi ne ograničava
korišćenje te marke ili pokazatelja licu ili preduzeću koji imaju pravo da koriste geografsko ime (član
59. stav 2).
Prava sertifikovanih marki stiču se registrovanjem u ZPI. Kada se prijavljuje za registraciju
sertifikovane marke, podnosilac zahteva mora da podnese ZPI uslove koji regulišu korišćenje marke
(član 60 ), koji su obično izrađeni u obliku pravilnika. Takav pravilnik bi trebalo da sadrži informacije
o ljudima ovlašćenim da koriste sertifikovanu marku, karakteristike da je overen od strane
sertifikovane marke, kao i to da će organ za sertifikovanje testirati te karakteristike i nadzirati
korišćenje marke, i na kraju, procedure za rešavanje sporova. Ovaj pravilnik će biti otvoren za uvid
javnosti, iz istih razloga kao i kolektivne marke.
USAID-ov Program za izvršenje i privredno zakonodavsto na Kosovu
78
Kao u slučaju kolektivnih marki, prihvatanjem zahteva za registraciju jedne certifikovane marke,ZPI
razmatra kako bi videla da li oni ispunjavaju sve uslove za registraciju i procenjuje marku o kojoj je
reč prema apsolutnom i relativnom osnovu za odbijanje, u skladu sa zakonom, uzimajući u obzir
specifičnosti marki za sertifikovanje. Ukoliko se zahtev odobri, on se zatim, u određenom
vremenskom periodu, objavljuje u Službenom glasniku
7.5 Vežba 1: Mogućnost zbunjenosti potrošača
UPUTSTVA :
Radićete u grupi. Pročitajte vežbu datu ispod i odgovoriti na data pitanja na osnovu vašeg ličnog
rasuđivanja. Kada ste odgovorili na sva pitanja, recite nam kakva odluka vam se nameće u vezi sa
ovim
slučajem,
na
osnovu
člana
52.
Zakona
o
trgovačkim
markama?
Zamislite da je osoba A podnela zahtev za registraciju trgovačke marke koji se sastoji od reči i
vizuelne marke: St Hubert (u prevodu Sveti Hubert).
Registracija je neophodna za klase 29, 39 i 42 iz Sporazuma o klasifikaciji iz Nice (klasa 29 za mesne
proizvode; klase 39 za kafu, čaj, kakao, šećer, pirinač, brašno i sl., i klasa 42 za hotelijerske i
restoranske usluge).
ZPI je objavila zahtev u Službenom glasniku, u decembru 2007. godine. U februaru 2008. godine,
osoba B je uložila prigovor prema članu 34. Zakona Kosova o trgovačkim markama. U saopštenju
povodom osnova za odbijanje, osoba B je rekla da postoje relativni razlozi za odbijanje registracije iz
člana 7. stav 1.. Osoba B je dalje rekla da marka za koju se traži registracija jeste slična sa njegovom
‘’prethodnom’’ markom komunitare (videti član 7 stav 2 tačka 1.4) SAINT-HUBERT 41 (u prevodu
Sveti HUBERT 41), a u potrazi za istom klasom roba i usluga koje mogu da izazovu zbunjenost u
javnosti. Pored toga, zamislite da je ZPI odbila prigovor tvrdeći da ne postoji relativan osnov za
odbijanje koji je pomenula osoba B, i registrovala trgovačku marku osobe A.
Osoba B je podnela zahtev za oglašavanje registracije za nevažeću.
Na osnovu faktora ustanovljenih od strane ESP koje bi trebalo uzeti u obzir prilikom odlučivanja o
mogućnosti zbunjivanja kupaca, odgovorite na sledeća pitanja:
1. U vezi sa sličnostima roba i usluga;
a) Na osnovu činjenica u slučaju, da li se može reći da postoji bilo kakva sličnost među robom i
uslugama o kojima je reč ? Koji bi vam dokazi trebali za ovo ?
USAID-ov Program za izvršenje i privredno zakonodavsto na Kosovu
79
b) Može da ova sličnost roba i usluga da uveri javnost da misli da ako se one prodaju pod
identičnom ili sličnom markom, dolaze sa istog izvora?
c) Da li su osoba A i osoba B međusobno ekonomski vezane ili su neposredna konkurencija
jedna drugoj i gde leži razlika?
2. U vezi sa sličnostima između marki?
a) Da li postoji neka vizuelna sličnost (u izgledu) među markama o kojima je reč;
b) Da li postoji neka auralna sličnost (u slušanju) među markama o kojima je reč?
c) Da li postoji neka konceptualna sličnost među markama o kojima je reč?
NAPOMENA: Ovo je istinit slučaj, čiji će ishod biti objašnjen nakon završetka vežbe.
7.6 Zaključak
Ovaj modul daje pregled kolektivnih i sertifikovanih marki i objašnjava kako se one razlikuju jedne od
drugih i od redovnih trgovačkih marki.
Nakon završetka ovog modula, moći cete da:



identifikujete kolektivne i sertifikovane marke
objasnite prirodu kolektivne i sertifikovane marke
analizirate sticanje prava na kolektivne i sertifikovane marke.
USAID-ov Program za izvršenje i privredno zakonodavsto na Kosovu
80
MODUL 8:
NAZIVI DOMENA I SAJBER ZAUZIMANJE
DOMENA
USAID-ov Program za izvršenje i privredno zakonodavsto na Kosovu
81
8.1 Pregled
Ovaj modul objašnjava vezu između imena domena i trgovačkih marki i objašnjava zašto je za vlasnika
trgovačke marke važno da registruje naziv domena. Takođe, definiše fenomen sajber zauzimanja i
navodi raspoloživa pravna sredstva protiv ove pojave.
8.2 Ciljevi učenja
Nakon završetka ovog modula, moći ćete:



Da pokažete vezu između trgovačke marke i naziva domena;
Da definišete pojam sajber zauzimanje;
Da koristite raspoloživa pravna sredstva protiv sajber zauzimanja
8.3 Nazivi domena i trgovačke marke
Nazivi domena se koriste u vezi sa internet adresama na mreži širom sveta (World Wide Web). Na
primer vvv.bbc.co.uk je sajt jedne od najvećih svetskih agencija za vesti, tako da je ona BBC. Prva tri
slova (www) se koriste kao skraćenica za "World Wide Web", a BBC je ime domena novinske
agencije. Deo. "co", je glavni deo imena domena, u vokabularu informacione tehnologije poznate kao
"gTLD". Drugi primeri su gTLD-a kakvi su.com,..net.,,org.,.Int itd. Poslednji deo. "uk" je poznat kao
"ccTLD", i koristi se za identifikaciju određene zemlje. Neki drugi primeri ccTLD su us za Sjedinjene
Države. al za Albaniju. fr za Francusku. Kosovo još uvek nema ccTLD. U odsustvu nacionalne ccTLD
postalo je uobičajeno da se koristi sufiks –rks u formiranju dela imena domena. Dakle, na mestu za
internet adresu Vlade Kosova koristi se www.gov.net.rks. Vlada trenutno koristi adresu www.rksgov.net.
Vlasnik registrovane marke može da registruje naziv domena koji sadrži registrovanu
marku, kao što je slučaj sa BBC-jem. Sa povećanjem broja korisnika Interneta i proširenjem trgovine
na Internetu, nazivi domena su postali profitabilniji alati za fizička i pravna lica i druge kompanije, da
prodaju i trguju svojim robama i uslugama. Prema tome, izuzetno je važno za fizička i pravna lica i
druga preduzeća da registruju svoje marke kao nazive domena, ili da registruju naziv domena kao
trgovačku
marku.
U cilju obezbeđivanja zaštite trgovačkih marki, naziv domena mora da bude u stanju da pokaže izvor
određenih roba i usluga, a ne samo da bude internet adresa. Robusnost naziva domena treba da se
analizira u kontekstu istog "spektra raznolikosti" korišćenog u određivanju robusnosti za druge znake
koji mogu poslužiti kao trgovačke marke (videti Modul 3).
Osim što se nazivi domena trebaju registrovati u skladu sa načelom "prvi koji dolazi ", vlasnik jedne
trgovačke marke ne može često da registruje naziv domena prema trgovačkoj marki, jer je neko
drugi već prisvojio. Takođe je moguće da se registruju dva naziva domena koji su identični ili slični, ali
to ne stvara konfuziju. Zakon o trgovačkim markama na Kosovu cuti o ovim situacijama povrede
trgovačkih marki na Internetu, i ne postoji poseban propis koji reguliše korišćenje naziva domena.
Međutim, u istoj situaciji su i mnoge druge zemlje. Shodno tome, prilikom utvrđivanja povrede
trgovačke marke preko naziva domena, sudovi obično primenjuju odredbe domaćih zakona i svako
USAID-ov Program za izvršenje i privredno zakonodavsto na Kosovu
82
ko tvrdi da mu je povređena trgovačka marka preko naziva domena može da koristi pravna sredstva
predviđena domaćim zakonima. Kao i kod drugih kršenja trgovačkih marki,sudovi uglavnom
razmatraju sličnost maraka po zvuku, smislu, očiglednosti, sličnost roba i usluga koje se koriste u vezi
sa trgovačkom markom u sporu i mogućnost da se stvori konfuzija u glavama potrošača.
Pored domaćeg zakonodavstva, OBPI je u 2003 godini usvojio neke preporuke za zaštitu
trgovačkih marki i drugih oblika intelektualne svojine na Internetu. Ove preporuke služe
kao zajedničke smernice državama članicama Pariske unije i OBPI u vezi sa nadležnošću sudova i
elemenata koji se moraju uzeti u obzir da bi se utvrdilo da li je izvršena povreda trgovačke marke na
Internetu. Prema ovim preporukama, upotreba jednog znaka na Internetu ne smatra se kršenjem
trgovačke marke u nekoj zemlji, ako:



Korisnik ima prava na taj znak u nekoj drugoj zemlji
Se korišćenje ne vrši u lošoj nameri
Korisnik daje dovoljno informacija potrošačima/klijentima u vezi sa znakom koji se koristi,
kako bi se izbeglo stvaranje moguće zabune.
8.4 Sajber zauzimanje i raspoloživa pravna sredstva
Značajan broj povrede trgovačkih marki preko naziva domena počini se takozvanim " sajber
‘’zauzimanjem’’. Sajber zanimanje je termin koji se odnosi na praksu registracije naziva domena, sa
ciljem okorišćavanja od njene prodaje, obično vlasnika registrovane trgovačke marke. Na primer,
ako je neko, osim vlasnika, registrovao ime NIKE kao ime domena na adresi www.nike.com sa ciljem
prodaje i materijalne dobiti, to se smatra za sajber zauzimanje. Sajber zauzimač /uzurpator je
pojedinac koji se bavi takvim aktivnostima na nelegalan način. Važno je napomenuti da
nazivi domena registrovani preko ovlašćenih registara domena, i ti registrovaoci su odgovorni za
registrovanje naziva domena koji krše trgovačku marku.
Vlasnik trgovačke marke koji je bio žrtva sajber zauzimača može da pokrene sudski postupak zbog
povrede trgovačke marke i traži odštetu u skladu sa tradicionalnim zakonima o trgovačkim markama.
SAD je jedina zemlja koja su usvojile posebne zakone za trgovačke marke na Internetu, takozvani
"Zakon protiv sajber zauzimanja" godine 1999.
Mnogi sudovi su uspeli da uspešno primenjuju tradicionalne zakone o trgovačkim markama za
rešavanje sporova u vezi sa sajber zauzimanjem. Međutim, pošto je sajber zauzimanje delo koje se
dešava na internetu, i moguće je da je jedan naziv domena na Kosovu registrovan od strane
registranta koji se nalazi u SAD-u, onda je teško da se otkrije lokacija sajber uzurpatora i ustanovi
lična jurisdikcija. Štaviše, sudski postupak može biti veoma dugotrajan i skup za vlasnika trgovačke
marke koji želi da tuži nekog sajber uzurpatora.
Iz tog razloga, većina vlasnika trgovačkih marki vole da koristi žigovi jedinstvenu politiku za
rešavanje sporova ( JPRS), koja reguliše aktivnosti registara naziva domena, i koji je ovlašćen od
strane Internet korporacije za dodeljena imena i brojeve (ICANN ) 1999 godine.
Jedinstvena politika za rešavanje sporova predviđa uslove i zahteve za sporove koji se odnose na
registraciju i korišćenje naziva domena na Internetu. Procedure se odvijaju prema propisima
Jedinstvene politike za rešavanje sporova za nazive domena (poslovnik). Da bi mogli da
koriste JPRS, registrovalac naziva domena u sporu moraju da budu strana JPRS.
USAID-ov Program za izvršenje i privredno zakonodavsto na Kosovu
83
JPRS nudi mogućnost bržu, jeftiniju i bolju za vlasnika trgovačke marke koji želi da pronađe sajber
uzurpatora, kojeg inače, ne može lako naći ako ga tuži u lokalnom sudu. Na osnovu JPRS, osoba koja
podnosi zahtev za registrovanje naziva domena registraocu koji je stranka JPRS, mora da obezbedi i
osigura:) izjavu datu u takvom sporazumu o registraciji na pr. ime i prezime, mesto, itd, koji
su potpuni i tačni, b) da registraciju domena neće prekršiti prava bilo koje treće strane.; c)
naziv domena se ne registruje ni u koje ilegalne svrhe, i d) da se naziv registrovanog domena neće
svesno koristiti u suprotnosti sa bilo kojim važećim zakonom ili uredbom na snazi.
Obaveza je podnosioca da utvrdi da li registracija naziva domena predstavlja kršenje prava bilo koga
drugog.
U slučaju da registracija predstavlja kršenje prava drugog lica, onda oštećena strana pre nego što
traži pomoć u svoju korist treba da dokaže sledeće:



da je naziv domena u sporu identičan, ili sličan, ili da to izaziva konfuziju, sa trgovačkom
markom ili uslugama za koje poseduje prava
da je registrant o kojem je reč ne poseduje pravo ili legitimni interes na ime domena
da je registrant koji je registrovan i koji koristi naziv domena koji je u pitanju,
zlonameran
Imajući u vidu prednosti koje JPRS daje vlasnicima trgovačkih marki žrtvama sajber uzurpatora, on
ipak ima i velike nedostatke. Pokretanje postupka na osnovu JPRS, vlasnik trgovačke marke može
postići samo otkazivanjem registrovanog naziva domena ili prenošenjem na sebe. Nikakva naknada se
ne može tvrditi na osnovu JPRS. Tako, vlasnik trgovačke marke koji traži nadoknadu treba da
pokrene postupak protiv sajber uzurpatora pred domaćim sudom.
8.5 Vežba 1: Spor u vezi sa nazivom domena
UPUTSTVA:
Ovo je studija o slučaju koja zahteva rad u grupama. Molimo vas da pročitate i odgovorite na zadata
pitanja. Kada ste odgovarali na pitanja, podelite ih sa drugima i mentorom.
VEŽBA:
Vlasnik registrovane marke CORALIA za hotele, hotelske rezervacije, restorane i frizerske salone ili
sanatorijume (klasa 42), sa sedištem poslovanja u Francuskoj (tužilac) je podneo žalbu Centru za
arbitražu i posredovanje OBPI protiv vlasnika dva kluba u Turskoj koji se zovu CORALIA (tuženi),
koji su registrovala sporni naziv domena clubcoralia.com. Naziv domena je registrovan pod
eNom.Inc.
Tužilac je registrovao svoju trgovačku marku u Francuskoj 1992, a zatim je podneo zahtev
međunarodno registrovanje koje je dobio 1993. Međunarodno registrovanje obuhvata zemlje
Beneluksa, Kubu, Egipat, Italiju, Maroko, Monako i Portugal. Tužilac u Turskoj komercijalno koristi
trgovačku marku CORALIA. Tužilac je takođe registrovao nazive domena kao što su coralia.com,
coralia.fr koji pružaju informacije o njegovim hotelima i restoranima.
USAID-ov Program za izvršenje i privredno zakonodavsto na Kosovu
84
Tuženi je registrovao sporni naziv domena 2001. godine, ali nije aktivirao internet stranicu pod tim
nazivom domena. Kada pokušate da pronađete internet stranu pišući clubcoralia.com, primetićete da
se pojavi obaveštenje da ta stranica ne postoji
Podnosilac žalbe navodi da kada je podneo zahtev za registrovanje trgovačke marke 1992. godine,
pretražio je svetski pretraživač da vidi da li neko drugi ima prava na marku CORALIA, ali nije našao
ništa.
Tužilac pretpostavlja povredu trgovačke marke i traži od centra za arbitražu i posredovanje da odluči
da:
(i)
(ii)
(iii)
je naziv domena tuženog namerno identičan ili sličan sa trgovačkom markom ili uslugom
na koju tuženi ima pravo;
tuženi nema pravo ili legitimni interes u pogledu naziva domena o kojem je reč; i
da je tuženi registrovao i koristio naziv domena sa lošom namerom.
Da biste doveli u vezu sa žalbom gorespomenutog tužioca, molimo vas da odgovorite na sledeća
pitanja:
1. Da li postoji neka sličnost između trgovačke marke podnosioca žalbe CORALIA i naziva domena
clubcoralia.com koji može da dovede javnost do zabune?
2. Da li tuženi ima neko pravo ili legitimni interes na marku u Turskoj ili u nekoj drugoj zemlji?
3. Prema Poslovniku (stav) koje od sledećeg ponašanja je dovoljno da podrži stav da je naziv domena
registrovana sa lošom namerom:
(i) okolnosti koje pokazuju da ste registrovani, ili ste dobili naziv domena prvenstveno radi prodaje,
kreditiranja ili prenosa registracije naziva domena podnosiocu žalbe koji je vlasnik trgovačke marke ili usluge,
ili konkurent podnosioca žalbe, zauzvrat ili
(ii) ako ste registrovali naziv domena u cilju sprečavanja vlasnika trgovačke marke ili usluge za rukovanje
trgovačkom markom u vezi sa nazivom domena,; ili
(iii) ste registrovali naziv domena prvenstveno u cilju ometanja poslovanja konkurenta; ili
(iv) koristeći ime domena, namerno se pokušalo sa komercijalnim ciljem privlačenja korisnika internet na
internet stranu ili na neki drugi sajtu, online, izazivajući zabunu o marci podnosioca žalbe u vezi sa izvorom,
sponzorstvom ili povezivanjem vaše internet stranice ili lokacije ili nekog proizvoda ili usluge na vašoj internet
strani ili lokaciji.
4. Možete li reći nešto o bilo kojem od gore navedenih ponašanja na osnovu okolnosti koje bi mogle
da podrže navode podnosioca žalbe u vezi sa registracijom i korišćenje naziva domena sa lošom
namerom?
USAID-ov Program za izvršenje i privredno zakonodavsto na Kosovu
85
5. Da ste član arbitražnog veća, koja bi bila vaša konačna odluka u vezi sa ovim slučajem:
a) Odbićete žalbu ;
b) Naložićete poništaj registrovanja naziva domena ; ili
c) Naložićete prenos naziva domena žaliocu?
NAPOMENA : ( Ovo je istinit slučaj, čiji će rezultat biti poznat posle završetka vežbe).
8.6 Zaključak
Ovaj modul objašnjava vezu između naziva domena i trgovačkih marki i objašnjava zašto je važno za
vlasnika trgovačke marke da registruju naziv domena. Takođe, definiše fenomen sajber zauzimanja i
navodi raspoložive pravne lekove protiv ovog fenomena.
Pas Nakon završetka ovog modula, moći ćete:



Da pokaže vezu između trgovačke marke i naziva domena
Da definišete pojam sajber zauzimanje
Da koristiti raspoloživa pravna sredstva protiv sajber zauzimanja
USAID-ov Program za izvršenje i privredno zakonodavsto na Kosovu
86
Download

Preuzmi