STRATEGIJA RAZVOJA
ENERGETIKE CRNE GORE
DO 2025. GODINE
AKCIONI PLAN
2008-2012
Finalni Prijedlog
Podgorica, avgust 2008. godine
STRATEGIJA RAZVOJA ENERGETIKE CRNE GORE DO 2025. GODINE – AKCIONI PLAN 2008-2012
STRATEGIJA RAZVOJA ENERGETIKE
CRNE GORE DO 2025. GODINE
------------------AKCIONI PLAN 2008 – 2012
MINISTARSTVO ZA EKONOMSKI RAZVOJ
Rimski trg 46, 81000 Podgorica
 Ministarstvo za ekonomski razvoj
Podgorica, avgust 2008. godine
Sve zahtjeve za reprodukciju cijele ili dijela ove publikacije pošaljite na adresu Ministarstva za ekonomski razvoj!
UNIDO projekt br.: UE/YUG/06/003
Strana: ii
STRATEGIJA RAZVOJA ENERGETIKE CRNE GORE DO 2025. GODINE – AKCIONI PLAN 2008-2012
LISTA SKRAĆENICA
AD
Akcionarsko društvo
AP
Akcioni Plan
AŽŽS
Agencija za zaštitu životne sredine
BDP
Bruto društveni proizvod
BOT
BOR
Build-Operate-Transfer (Izgradi-upravljaj-prenesi)
Build-Oparate-Remove (Izgradi-upravljaj-odstrani)
CANU
Crnogorska Akademija Nauka i Umjetnosti
CDM
Clean Development Mechanism (Mehanizam čistog razvoja)
CG
Crna Gora
CHP
Combined Heat and Power (Kombinovana proizvodnja toplotne i električne
energije)
CIEE
Centralna institucija za energetsku efikasnost
DAP
Direkcija za Akcioni Plan
DBOT
Develop-Build-Operate-Transfer (Razvij-izgradi-upravljaj-prenesi)
Discounted Cash Flow ( Diskontovana vrijednost novčanog toka)
European Agency for Reconstruction (Evropska agencija za rekonstrukciju)
European Bank for Reconstruction and Development (Evropska banka za
DCF
EAR
EBRD
rekonstrukciju i razvoj)
EC
European Commission (Evropska komisija)
EE
Energetska efikasnost
EIA
EIB
Environmental Impact Assessment (Procjena uticaja na životnu sredinu)
European Investment Bank (Evropska investiciona banka)
EPCG
Elektroprivreda Crne Gore
EU
Evropska Unija
EUROSTAT
GTZ
Statistical Office of the European Communities (Statistički biro EU)
Greenhouse Gases (Gasovi staklene bašte)
Gesellschaft für Technische Zusammenarbeit (Društvo za tehničku saradnju)
HE
Hidroelektrana
HMZ
Hidrometeorološki zavod
HVDC
IPP
High Voltage Direct Current (Visoko naponsko postrojenje jednosmjerne struje)
Instrument for Pre-Accession Assistance (Instrument pred-pristupne pomoći)
Independent Power Producer (Nezavisni proizvoñač električne energije)
IRR
Internal Rate of Return (Interna stopa rentabilnosti)
JIE
Jugoistočna Evropa
KfW
Kreditanstalt für Wiederaufbau (Njemačka banka za razvoj)
KS
Ključni sadržaj
MER
Ministarstvo za ekonomski razvoj
MF
Ministarstvo finansija
MFI
Meñunarodne finansijske institucije
MHE
Mala hidroelektrana
MON
Ministarstvo obrazovanja i nauke
GHG
IPA
UNIDO projekt br.: UE/YUG/06/003
Strana: iii
STRATEGIJA RAZVOJA ENERGETIKE CRNE GORE DO 2025. GODINE – AKCIONI PLAN 2008-2012
MONSTAT
Zavod za statistiku Crne Gore
MPŠV
Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede
MTZŽS
Ministarstvo turizma i zaštite životne sredine
MZRSS
Ministarstvo zdravlja, rada i socijalnog staranja
NPV
Net Present Value (Neto sadašnja vrijednost)
OIE
Obnovljivi izvori energije
PPP
Public-Private Partnership (Partnerstvo javnog i privatnog sektora)
RCG
Republika Crna Gora
REGAGEN
Regulatorna agencija za energetiku
RUP
Rudnik uglja Pljevlja
SEA
Strategic Environmental Assessment (Strateška procjena uticaja na životnu
sredinu)
SERG
Sektor za energetiku, rudarstvo i geologiju
TE
Termoelektrana
TNG
Tečni naftni gas
TPG
Tečni prirodni gas
UNESCO
United Nations Educational, Scientific and Cultural Organization (Organizacija
Udruženih Nacija za edukaciju, nauku i kulturu)
UNFCCC
United nations Framework Convention on Climate Change (Okvirna konvencija
Udruženih naroda o klimatskim promjenama)
UNDP
United Nations Development Programme (Program Ujedinjenih nacija za razvoj)
UN CG
Univerzitet Crne Gore
UNIDO
United nations Industrial Development Organisation (Organizacija Ujedinjenih
UŠ
Uprava za šume
UV
Uprava za vode
WB
World Bank (Svjetska banka)
nacija za industrijski razvoj)
UNIDO projekt br.: UE/YUG/06/003
Strana: iv
STRATEGIJA RAZVOJA ENERGETIKE CRNE GORE DO 2025. GODINE – AKCIONI PLAN 2008-2012
SADRŽAJ
1
2
3
4
5
UVOD ................................................................................................................... 1
CILJ I SADRŽAJ AKCIONOG PLANA.......................................................................... 2
ENERGETSKA POLITIKA I STRATEGIJA KAO OSNOVA ZA AKCIONI PLAN .................... 3
METODOLOGIJA IZRADE AKCIONOG PLANA............................................................. 6
IMPLEMENTACIJA AKCIONOG PLANA......................................................................12
5.1
ZAKONODAVNO-REGULATIVNI OKVIR
12
5.1.1
Meñunarodne obaveze ..................................................................................12
5.1.2
Planski dokumenti .........................................................................................12
5.1.3
Zakoni i regulativa.........................................................................................13
5.2
INSTITUCIONALNO-ORGANIZACIONI OKVIR
15
5.2.1
Zadaci Ministarstva za ekonomski razvoj kod implementacije Akcionog Plana .....15
5.2.2
Učesnici u energetskom sektoru Crne Gore......................................................16
5.2.3
Centralna institucija za energetsku efikasnost ..................................................17
5.2.4
Direkcija za Akcioni Plan ................................................................................20
6
REZIME PROGRAMA I PROJEKTA............................................................................23
7
TERMINSKI PLAN AKCIONOG PLANA ......................................................................30
8
IZVORI I DINAMIKA FINANSIRANJA AKCIONOG PLANA............................................32
9
PRAĆENJE I KONTROLA IMPLEMENTACIJE I INOVIRANJE AKCIONOG PLANA............40
10
PROGRAMI i PROJEKTI ..........................................................................................43
10.1 KS 1: POVEĆANJE ENERGETSKE EFIKASNOSTI I KORIŠĆENJA OBNOVLJIVIH IZVORA ENERGIJE NA
STRANI POTROŠAČA
44
10.1.1
Program energetske efikasnosti......................................................................44
10.1.2
Projekat uvoñenja Sistema upravljanja energijom (Energy Management System) u
javnom sektoru.............................................................................................46
10.1.3
Projekat ušteda energije u javnom sektoru......................................................48
10.1.4
Projekat promovisanja i vršenja energetskih pregleda (Energy Audit) ................50
10.2 KS 2: POVEĆANJE ENERGETSKE EFIKASNOSTI POSTOJEĆIH PROIZVODNIH OBJEKATA I OBJEKATA ZA
ISPORUKU ENERGIJE
52
10.2.1
Program razvoja elektroenergetskih mreža ......................................................52
10.2.2
Projekat revitalizacije malih hidroelektrana ......................................................54
10.2.3
Projekat revitalizacije HE Piva.........................................................................56
10.2.4
Projekat revitalizacije HE Perućica – II. faza ....................................................58
10.2.5
Projekat revitalizacije TE Pljevlja I ..................................................................60
10.2.6
Projekat obnove i proširenja prenosne elektroenergetske mreže........................62
10.2.7
Projekat obnove i proširenja distributivne elektroenergetske mreže ...................64
10.3 KS 3: PRIPREMA PLANA ZA UBLAŽAVANJE POSLEDICA KLIMATSKIH PROMJENA
66
10.3.1
Projekat uključenja energetike u ublažavanje globalnih klimatskih promjena u
Crnoj Gori.....................................................................................................66
UNIDO projekt br.: UE/YUG/06/003
Strana: v
STRATEGIJA RAZVOJA ENERGETIKE CRNE GORE DO 2025. GODINE – AKCIONI PLAN 2008-2012
10.4
KS 4: RAZVOJ INSTITUCIONALNOG OKVIRA I UČEŠĆE JAVNOSTI U RAZVOJU KONKURENTNOG I
68
Program za restrukturiranja sektora energetike - otvaranje tržišta i socijalna
politika.........................................................................................................68
10.4.2
Program odnosa sa javnošću za sektor energetike ...........................................70
10.4.3
Program edukacije i obuke u energetici i ekologiji ............................................72
10.4.4
Projekat restrukturiranja i dokapitalizacije EPCG AD .........................................74
10.5 KS 5: IZGRADNJA I EKSPLOATACIJA OBNOVLJIVIH IZVORA ENERGIJE
76
10.5.1
Program razvoja obnovljivih izvora energije (bez hidro potencijala) ...................76
10.5.2
Program korišćenja hidro potencijala ..............................................................78
10.5.3
Projekat izgradnje malih hidroelektrana ..........................................................80
10.5.4
Projekat korišćenja vjetra za proizvodnju električne energije (Rumija) ...............82
10.5.5
Projekat korišćenja biomase za kombinovanu proizvodnju toplotne i električne
energije .......................................................................................................84
10.5.6
Projekat korišćenja komunalnog otpada za kombinovanu proizvodnju toplotne i
električne energije.........................................................................................86
10.5.7
Projekat izgradnje HE Komarnica....................................................................88
10.5.8
Projekat izgradnje HE na Morači .....................................................................90
92
10.6 KS 6: POVEĆANJE PROIZVODNJE ČISTIJE ENERGIJE IZ FOSILNIH GORIVA
10.6.1
Projekat TE Pljevlja II sa toplifikacijom grada Pljevlja .......................................92
10.6.2
Projekat TPG terminala u blizini grada Bara .....................................................94
10.6.3
Projekat gasifikacije grada Podgorica sa distributivnom gasnom mrežom ...........96
10.7 KS 7: SAČINJAVANJE OSNOVE ZA DUGOROČAN RAZVOJ ENERGETIKE CRNE GORE
98
10.7.1
Program istraživanja nafte i gasa na kopnu .....................................................98
10.7.2
Program meñunarodnog dogovora o korišćenju hidroenergetskog potencijala ..100
10.7.3
Projekat istraživanja nafte i gasa u podmorju – Blok 1 i 2 ...............................102
10.7.4
Projekat istraživanja nafte i gasa u podmorju – Blok 3....................................104
10.7.5
Projekat istraživanja ležišta uglja u oblasti Pljevalja........................................106
10.7.6
Projekat istraživanja ležišta uglja u oblasti Berana..........................................108
10.7.7
Projekat Jonsko-Jadranski gasovod...............................................................110
10.8 KS 8: SAČINJAVANJE MEHANIZMA ZA EFIKASNO PRAĆENJE I KONTROLU IMPLEMENTACIJE AKCIONOG
PLANA
112
10.8.1
Program praćenja i kontrole implementacije Akcionog Plana ...........................112
TRŽIŠNO ORJENTISANOG SEKTORA ENERGETIKE
10.4.1
ANEKS - Detaljni terminski plan
UNIDO projekt br.: UE/YUG/06/003
114
Strana: vi
STRATEGIJA RAZVOJA ENERGETIKE CRNE GORE DO 2025. GODINE – AKCIONI PLAN 2008-2012
Spisak tabela
Strana
Tabela 1: Ključni sadržaji relevantni za Crnu Goru u poreñenju sa predviñenim mjerama u
Evropskoj Uniji
8
Tabela 2: Ključni sadržaji, Programi i Projekti Akcionog Plana
9
Tabela 3: Rezime Programa i Projekata
24
Tabela 4: Potrebna finansijska sredstva za Programe i Projekte po godinama (EUR)
35
Tabela 5: Finansiranje Programa i Projekata od strane države – po izvorima (EUR)
38
Tabela 6: Parametri za praćenje implementacije Akcionog Plana
42
Spisak slika
Slika 1:
Strana
Struktura, uloga i interes pojedinih učesnika u energetskom sektoru
Crne Gore
18
Slika 2:
Organizaciona struktura Direkcije za Akcioni Plan
22
Slika 3:
Terminski plan Akcionog Plana
31
Slika 4:
Donatori i meñunarodne finansijske institucije prisutne u Crnoj Gori
33
UNIDO projekt br.: UE/YUG/06/003
Strana: vii
STRATEGIJA RAZVOJA ENERGETIKE CRNE GORE DO 2025. GODINE – AKCIONI PLAN 2008-2012
1
UVOD
Opredjeljenje Crne Gore, kao nezavisne i meñunarodno priznate države, da nastavi i ubrza započeti
proces evro-atlanskih integracija zahtjeva odgovoran, sveobuhvatan i kompleksan pristup razvoju. To se
naročito ogleda u sektoru energetike, koji je jedan od glavnih nosilaca ukupnog razvoja zemlje, sa
ekološkog, socijalnog i sa ekonomskog aspekta. Kao takav, razvoj sektora energetike je od velikog, a
možda i presudnog značaja, za ukupan dugoročni razvoj Crne Gore.
U trenutku kada se razvoj energetike u Crnoj Gori suočava sa novim izazovima, prije svega zbog
značajnog porasta cijena svih energenata u svijetu, kao i usljed posledica klimatskih promjena uslovljenih
energetskim procesima, usvojena Strategija razvoja energetike Crne Gore do 2025. godine (u
daljem tekstu ”Strategija”) predstavlja polaznu osnovu za evropski model održivog i strateškog razvoja
sektora energetike Crne Gore. Donošenje drugih neophodnih zakonskih propisa, i institucionalna podrška
za uspješnu implementaciju crnogorske energetske politike takoñe proističu iz Strategije.
Akcioni plan (AP) logično slijedi iz Strategije i na svojstven način je komplementaran sa njom budući da
oba dokumenta imaju isti cilj: konkretizaciju vizije razvoja energetike i utvrñivanje načina kojim će ova
vizija biti ostvarena.
Konkretnost AP se ogleda prije svega u definisanju aktivnosti koje treba realizovati u periodu od narednih
pet godina (2008-2012.), načina realizacije i omogućavanja uvida u proces realizacije ciljeva Strategije.
Obzirom da je u procesu realizacije AP uključen širok spektar organizacija (državne institucije,
meñunarodne organizacije, stručne organizacije, privredni subjekti, nevladine organizacije, i dr.), kao i
različiti segmenti društva, AP pruža osnovu za efikasnu komunikaciju, ali naglašava odgovornost aktera u
postizanju te komunikacije i željenih ciljeva.
Strategija daje puteve i potrebne mjere, kojih će se Crna Gora pridržavati u implementaciji usvojenih
ciljeva Energetske politike, dok AP suštinski predstavlja dio Strategije i plan koraka na tamo definisanim
putevima. AP sadrži niz konkretnih Programa i Projekata, čija će implementacija rezultirati ostvarivanjem
ciljeva Strategije.
Oblast energetike je veoma dinamična i može se reći da su stalne samo kontinuirane promjene. Ovakva
situacija predstavlja poseban izazov za definisanje AP i nameće nužnost efikasne kontrole i fleksibilnost u
sagledavanju najefikasnije opcije, odnosno periodičnu evaluaciju postignutih rezultata.
Stoga ovaj AP u punoj mjeri sagledava specifičnosti Crne Gore, snažnu dinamiku i prioritete njenog
sveukupnog razvoja i daje rešenje za postizanje ciljeva Strategije u skladu sa energetskim resursima sa
kojima Crna Gora raspolaže.
---------U skladu sa zakonodavstvom Crne Gore, Ministarstvo za ekonomski razvoj (MER) priprema i predlaže AP
Vladi Crne Gore na usvajanje.
UNIDO projekt br.: UE/YUG/06/003
Strana: 1
STRATEGIJA RAZVOJA ENERGETIKE CRNE GORE DO 2025. GODINE – AKCIONI PLAN 2008-2012
2
CILJ I SADRŽAJ AKCIONOG PLANA
Osnovni cilj AP je, da (i) utvrdi konkretne Programe i Projekte za realizaciju u periodu 2008-2012. godine,
(ii) definiše preduslove i sam proces implementacije sa aspekta aktivnosti, odgovornosti, terminskog
plana, finansijskih sredstava, izvora finansiranja, ekološkog i socijalnog uticaja i (ili) predloži mehanizam
praćenja i kontrole implementacije AP. Takoñe AP pruža osnovu da se izgradi konkretan i operativan
mehanizam realizacije, koji se bazira na odgovarajućoj organizaciji ljudskih resursa i implementaciji
odgovarajućih aktivnosti. U tom pogledu, cilj AP se ogleda i u stvaranju uslova da se sa započetim
aktivnostima nastavi i nakon petogodišnjeg perioda, za koji je ovaj AP urañen.
Realizacija ovih ciljeva data je u narednih osam poglavlja ovog dokumenta.
•
U trećem poglavlju dat je pregled zaključnih preporuka Energetske politike i Strategije.
•
Četvrto poglavlje daje detaljno obrazloženje metodologije u koncipiranju mehanizma za realizaciju
aktivnosti i njihovom grupisanju u Ključne sadržaje, Programe i Projekte u funkciji efikasne
implementacije AP uz dodatna obrazloženja korisnicima.
•
Peto poglavlje daje strukturu mehanizma za implementaciju aktivnosti AP i preduslove za
uspješno pokretanje ovog mehanizma poput zakonodavstva i institucionalno-organizacionih
pitanja.
•
U šestom poglavlju u sumarnom obliku dat je pregled svih aktivnosti konkretnih Programa i
Projekata sa osnovnim parametrima važnim za implementaciju: dinamika, sredstva, ciljevi i
odgovornost u realizaciji.
•
Sedmo poglavlje posvećeno je Terminskom planu realizacije AP kroz prezentiranje osnovnog
gantograma.
•
Osmo poglavlje sadrži pregled mogućih načina finansiranja realizacije AP sa izvorima i dinamikom
finansiranja.
•
U devetom poglavlju dati su mehanizmi praćenja i kontrole implementacije AP, sa ciljem da se
definiše osnova za transparentni nadzor nad realizacijom AP i da se može po potrebi inovirati AP u
skladu sa novim potrebama.
•
U desetom poglavlju nalaze se opisi pojedinih Programa i Projekata sa glavnim podacima
relevantnim za praćenje implementacije AP.
U Aneksu nalaze se Detaljni terminski planovi aktivnosti svakog Programa i Projekta.
UNIDO projekt br.: UE/YUG/06/003
Strana: 2
STRATEGIJA RAZVOJA ENERGETIKE CRNE GORE DO 2025. GODINE – AKCIONI PLAN 2008-2012
3
ENERGETSKA POLITIKA I STRATEGIJA KAO OSNOVA ZA
AKCIONI PLAN
Ciljevi Energetske politike Crne Gore su sledeći:
1. Sigurno, kvalitetno, pouzdano i raznovrsno snabdijevanje energijom u cilju
uravnotežavanja isporuka sa zahtjevima po svim oblicima energije,
2. Održavanje, revitalizacija i modernizacija postojeće i izgradnja nove pouzdane
infrastrukture za potrebe proizvodnje i korišćenja energije,
3. Smanjenje uvozne energetske zavisnosti, prvenstveno stvaranjem stabilnih uslova za
ulaganja u istraživanje i gradnju novih energetskih izvora (naročito na istraženim objektima
neiskorišćenog hidropotencijala) i ulaganja u ostalu energetsku infrastrukturu,
4. Stvaranje odgovarajućeg zakonodavnog, institucionalnog, finansijskog i regulatornog
okvira za ohrabrivanje učešća privatnog sektora i ulaganja u sve aspekte energetske
infrastrukture,
5. Stvaranje uslova za veće korišćenje obnovljivih izvora energije, kombinovane proizvodnje
električne i toplotne energije (CHP) i korišćenje fosilnih goriva sa čistim tehnologijama,
6. Uspostavljanje konkurentnog tržišta za obezbjeñivanje energije u oblastima u kojima za to
postoji mogućnost (proizvodnja i snabdijevanje) u skladu sa konceptom regionalnog
tržišta energije, uz regulisanje monopolskih mrežnih aktivnosti,
7. Obezbjeñenje institucionalnih i finansijskih podsticaja za unapreñenje energetske
efikasnosti i smanjenje energetskog intenziteta u svim sektorima, od proizvodnje do
potrošnje energije,
8. Održiva proizvodnja i korišćenje energije u odnosu na zaštitu životne sredine i
meñunarodna saradnja u ovoj oblasti, naročito oko smanjenja emisije gasova staklene
bašte (GHG),
9. Podrška istraživanjima, razvoju i promociji novih, čistih i efikasnih energetskih tehnologija
i voñenju energetske politike na stručnim i naučnim osnovama.
U periodu od 2005. do 2006. godine na osnovu Energetske politike Crne Gore urañene su stručne osnove
za Strategiju (Knjige A-E), kao i sama Strategija, koja je usvojena u decembru 2007. godine.
Glavna strateška opredjeljenja u Strategiji su sledeća:
1. Strategija bazirana na usvojenoj Energetskoj politici RCG (2005), postojećim
meñunarodnim obavezama CG i smjernicama energetske politike EU,
2. Crna Gora prihvata obaveze Sporazuma o Energetskoj zajednici kao ključnog dokumenta
za realizaciju reforma u energetici - o pravcima, pravilima i mjerama (re)organizacije
elektroenergetskog sektora i sektora gasa u budućnosti kao i razvoja regionalnog tržišta
ovih energenata,
3. Crna Gora će nastojati da ispuni sve potrebne mjere za uspješnu realizaciju Acquis
Communautaire za energetiku, životnu sredinu, konkurenciju i obnovljive izvore energije
prema zahtjevima i dinamici iz Sporazuma o Energetskoj zajednici,
4. Energetiku prepoznati kao stub sveukupnog, održivog i dugoročno-stabilnog razvoja
države Crne Gore, sa pozitivnim makroekonomskim efektima,
UNIDO projekt br.: UE/YUG/06/003
Strana: 3
STRATEGIJA RAZVOJA ENERGETIKE CRNE GORE DO 2025. GODINE – AKCIONI PLAN 2008-2012
5. Poboljšanje energetske efikasnosti u proizvodnji i potrošnji energije do nivoa srednje
razvijenih zemalja EU,
6. Sigurno, bezbjedno, pouzdano i kvalitetno snabdijevanje potrošača energijom po
realnim cijenama,
7. Preduzeti odlučne mjere da se održi bar 20% udio obnovljivih izvora energije u ukupnoj
potrošnji primarne energije u Crnoj Gori,
8. Racionalno i mudro korišćenje hidroenergetskog potencijala na slivovima rijeka Morače,
Zete, Lima, Pive, Tare, Ibra i Ćehotine, uz puno poštovanje važećih deklaracija UNESCO-a,
odluka Skupštine CG i načela održivog razvoja,
9. Oslanjanje na iskorišćavanje domaćih rezervi uglja kao drugog najznačajnijeg energetskog
resursa države pored hidroenergije; izgradnja TE Pljevlja 2 i toplifikacija grada Pljevalja.
Takoñe, postoji mogućnost izgradnje TE Berane ukoliko se investicija pokaže ekonomski
isplativa;
10. Revitalizacija i tehnološko osavremenjavanje postojećeg proizvodnog, prenosnog i
distributivnog elektroenergetskog sistema,
11. Poboljšanje efikasnosti poslovanja i smanjenje uticaja eksploatacije uglja i
termoenergetskih objekata na životnu sredinu,
12. Smanjenje energetske zavisnosti (smanjenje uvoza energije) i poboljšanje sigurnosti
snabdijevanja države Crne Gore energijom,
13. Podrška razvoju i ubrzano uključivanje obnovljivih izvora energije, korišćenje energije
sunca za dobijanje toplotne energije, zamjena industrijskih i malih kotlarnica
kogeneracijama na tečni naftni gas (TNG) i tečna goriva, uvoñenje drugih sistema lokalne
energetike u energetski sistem države,
14. Razvoj sistema korišćenja TNG kao strateške prethodnice prirodnom gasu,
15. Razvoj sistema prirodnog gasa (uključujući izgradnju regionalnih gasovoda, terminala za
prijem tečnog prirodnog gasa i postrojenja za korišćenje prirodnog gasa),
16. Realizacija strateških 90-dnevnih zaliha naftnih derivata prema direktivi EU,
17. Realizacija programa regulatornog, legislativnog i operativnog uključivanja u proces
približavanja EU na području energetike i ekologije uključujući integraciju u energetsko
tržište JIE i EU,
18. Nastavak istraživanja nafte i gasa na Crnogorskom primorju, uglja u Pljevaljskom i
Beranskom basenu i studijskog rada na iskorišćavanju preostalog hidropotencijala,
19. Unapreñenje regulatornog procesa i profesionalne nezavisnosti regulatornog tijela, u
skladu s energetskom politikom Vlade CG,
20. Postizanje dogovora sa susjednim državama (Bosna i Hercegovina, Hrvatska, Srbija i
Albanija) u vezi optimalnog iskorišćenja zajedničkog hidropotencijala i korišćenja i
upravljanja vodama, kao i planiranja novih elektroenergetskih interkonekcionih linija za
vezu sa tim zemljama,
UNIDO projekt br.: UE/YUG/06/003
Strana: 4
STRATEGIJA RAZVOJA ENERGETIKE CRNE GORE DO 2025. GODINE – AKCIONI PLAN 2008-2012
21. Aktivno uključivanje institucija Crne Gore u meñunarodnu saradnju na području
energetike, istraživanja i razvoja, te uvoñenje energetike u nastavni sistem na svim
nivoima školovanja,
22. U skladu sa usvojenom Energetskom politikom RCG, kao i smjernicama razvoja
energetskog sektora Evropske Unije, nastaviti reforme energetskog sektora u cilju
stvaranja uslova za sigurno, bezbjedno, pouzdano i kvalitetno snabdijevanje potrošača
energijom po konkurentnim cijenama, uz poštovanje principa održivog razvoja i tržišnog
poslovanja,
23. Nastaviti restrukturiranje Elektroprivrede Crne Gore AD Nikšić, donijeti planove razvoja i
privatizacije ove kompanije,
24. U cilju stvaranja uslova za voñenje aktivne energetske politike, uspostaviti i implementirati
sistem za praćenje podataka o proizvodnji, potrošnji i gubicima energije, saglasno
EUROSTAT sistemu nacionalnih energetskih podataka,
25. Na osnovi ratifikacije Kyoto protokola u martu 2007. godine, kao zemlja van aneksa
razvijenih zemalja bar do 2012. godine, pružati mogućnost i podršku stranim investitorima
za realizaciju projekata tzv. Mehanizma čistog razvoja (CDM),
26. Obezbijediti socijalnu zaštitu u procesu promjena u energetskom sektoru koje mogu uticati
na socijalan položaj odreñenih segmenata društva.
U Strategiji su u značajnoj mjeri definisani ključni programi i projekti na kojima se bazira dugoročni bilans
u proizvodnji i potrošnji energije u Crnoj Gori. Takoñe je dokumentovano sagledavanje efekata razvoja
energetskog sektora u domenu zaštite životne sredine i socijalnog položaja stanovništva Crne Gore.
Upravo je ova vrsta sagledavanja bitno uticala na definisanje okvira za izradu AP, te izdvajanje konkretnih
Programa i Projekata konzistentnih sa osnovnim ciljevima i preporukama Strategije.
UNIDO projekt br.: UE/YUG/06/003
Strana: 5
STRATEGIJA RAZVOJA ENERGETIKE CRNE GORE DO 2025. GODINE – AKCIONI PLAN 2008-2012
4
METODOLOGIJA IZRADE AKCIONOG PLANA
U neposrednim pripremnim analizama za koncipiranje AP, osnovni zahtjevi za izradu su bili sledeći:
a) AP definiše sve glavne aktivnosti u petogodišnjem periodu (2008-2012. godine);
b) AP treba da bude konkretan i pragmatičan – isključivo orijentisan realizaciji;
c) AP je kao dio Strategije javni i zvaničan dokument, dostupan i namijenjen Vladi Crne Gore, njenim
institucijama, meñunarodnim subjektima i svim segmentima crnogorskog društva;
d) AP treba u svom metodološkom pristupu da bude konzistentan sa zahtijevima EU, i da
istovremeno odrazi specifične zahtijeve Crne Gore kao ekološke države.
e) Mehanizam realizacije AP treba da bude transparentan, jasan i da se rezultati mogu precizno
pratiti, vrednovati i dokumentovati;
f)
AP treba da jasno delegira odgovornosti svim sudionicima u energetskom sektoru i definiše
organizacione forme kako bi se mogli uspješno i efikasno pokrenuti Programi i Projekti;
g) AP treba da definiše modalitete za praćenje i kontrolu implementacije AP, a istovremeno i
realizacije ciljeva Strategije;
h) AP treba da bude pripremljen u formi gantograma (takoñe i u elektronskoj formi) koja pruža
mogućnost brzog i efikasnog praćenja i kontrole implementacije, i inovacije AP prema potrebi.
Na bazi preporuka Strategije i gornjih zahtjeva, AP definiše mehanizam realizacije, čije su osnovne
komponente sledeće:
Identifikacija i detaljna obrada Programa i Projekta čija realizacija će se u narednom
petogodišnjem periodu završiti, sa opisom aktivnosti i odgovornošću za realizaciju;
Identifikacija i obrada ostalih glavnih Programa i Projekta koji će se realizovati u periodu 20122025. godine, ali za koje pripremni radovi trebaju početi već u okviru AP;
Terminski plan realizacije koji je dat sumarno za sve Programe i Projekte, kao i za svaki Program i
Projekat pojedinačno u više detalja;
Procjena resursa potrebnih za realizaciju Programa i Projekta (finansijski i kadrovski,
odgovarajuća organizaciona struktura i dr.);
Ekološki i socijalni uticaj;
Praćenje i kontrola, kao i inoviranje AP;
Preduslovi za uspješnu implementaciju Programa i Projekta (uspostavljanje zakonodavnih i
institucionalno-organizacionih okvira, ostale mjere).
Na ovaj način AP objedinjuje sve odabrane Programe i Projekte u jedinstveni upravljački sistem za
implementaciju Strategije u periodu 2008-2012. To omogućava (i) projektni pristup implementaciji AP i (ii)
korišćenje računarski podržane tehnologije upravljanja Programima i Projektima, što znači automatizovano
praćenje i punu kontrolu u realizaciji svih i svakog pojedinog Programa i Projekta. Tehnologija upravljanja
omogućava da se svaki Program i Projekat prati na nivou neposrednih aktivnosti, odnosno da se proces
realizacije kontinuirano kontroliše i blagovremeno izvrše korektivna djelovanja.
Za potrebe izrade AP koristi se odreñena terminologija:
• Programi predstavljaju skup aktivnosti, orjentisanih ka pripremi, početku i podršci konkretnim
djelatnostima koji svoju materializaciju dobijaju tek nakon realizacije aktivnosti i Projekata kojima
prethode. Shodno Zakonu o strateškoj procjeni za pojedine Programe utvrdjene u AP ( korišćenje
hidropotencijala, razvoj obnovljivih izvora energije i sl), koji daju okvir za buduću realizaciju
konkretnih pojedinačnih Projekata koji mogu imati značajan uticaj na životnu sredinu i za koje je
Zakonom o procjeni uticaja na životnu sredinu propisano sprovodjenje postupka EIA, potrebna je
izrada SEA. Za sve druge Programe definisane u AP (edukacija, odnosi sa javnošću, otvaranje
tržišta i socijalna politika i sl) koji ne daju okvir za realizaciju konkretnih pojedinačnih Projekata
UNIDO projekt br.: UE/YUG/06/003
Strana: 6
STRATEGIJA RAZVOJA ENERGETIKE CRNE GORE DO 2025. GODINE – AKCIONI PLAN 2008-2012
koji mogu imati značajan uticaj na životnu sredinu sredinu i za koje je Zakonom o procjeni uticaja
na životnu sredinu propisano sprovodjenje postupka EIA, nije potrebna izrada SEA. U formalnom
smislu Programi su obrañeni, odnosno opisani, po istoj metodologiji kao Projekti.
•
Projekti su osnova razvoja sektora energetike, sa direktnim rezultatima u energetskom bilansu
Crne Gore. Projekti takoñe mogu biti veoma različiti, od izrade energetskih pregleda ili uštede
energije, pa sve do kompleksnih Projekata izgradnje hidroelektrana. Ali uprkos različitosti,
zajednička im je metodologija obrade u AP.
•
Aktivnosti predstavljaju djelovanja u okviru Programa i Projekata i daju njihove meñusobne veze
kroz strukturu “rasčlanjenog” sadržaja Programa i Projekta (Work Breakdown Structure). U tome
su aktivnosti opredijeljene svojim trajanjem, uključujući vrijeme početka i završetka aktivnosti.
Aktivnosti su date u većim grupama, po nivou razrañenosti pojedinih Programa i Projekata i po
odgovornostima za realizaciju. Kroz implementaciju, one će se još dalje rasčlanjivati po potrebi.
•
Da bi se omogućilo bolje sagledavanje efikasnosti i cjelovitosti AP u odnosu na harmonizaciju sa
ciljevima Energetske politike EU, svi definisani Programi i Projekti su sagledani kroz Ključne
sadržaje (KS), koji su opet definisani na bazi Energetske politike EU1, i koji u velikoj mjeri
predstavljaju konkretizovane grupe Programa i Projekata, i odgovaraju na izazove i ciljeve
Energetske politike i Strategije. Ovakav pristup nema direktnog uticaja na sam proces realizacije
Programa i Projekata, ali povezuje aktivnosti AP sa Energetskom politikom EU i njenom
metodologijom, što omogućava direktno uporeñivanje i demonstrira kompatibilnost.
Tri glavna izazova Energetske politike EU reflektuju se i u ciljevima Energetske politike Crne Gore:
(1) Održivost (Sustainability);
(2) Sigurnost snabdijevanja energijom (Security of Energy Supply) i
(3) Konkurentnost na energetskom tržištu (Competition on Energy Market).
Energetska politika EU na osnovu ovih izazova definiše tri strateška cilja:
(1) Smanjenje emisija gasova staklene bašte i lokalna proizvodnja čistije energije;
(2) Smanjenje rizika od nestabilnosti isporuka i povećanja cijena energije iz uvoza
(3) Uspostavljanje konkurentijeg tržišta energije u EU, koje će inicirati razvoj tehnologije
i otvaranje novih radnih mjesta.
Te ciljeve EU planira dostići sa deset mjera, od kojih je sedam relevantnih za Crnu Goru. Na bazi njih su
definisani KS za Crnu Goru. Pomenuti KS za Crnu Goru, koji sadrže konkretne Programe i Projekte na
jednoj i predviñene mjere u Energetskoj politici EU na drugoj strani, su prikazani u Tabeli 1. Tako se
realizacijom Programa i Projekata istovremeno realizuju i ciljevi Energetske politike EU i Strategije.
KS za Crnu Goru istovremeno proizlaze iz ciljeva Energetske politike i odgovaraju na strateška
opredjeljenja data u Strategiji. Od mjera Energetske politike EU relevantnih za Crnu Goru izdvaja se
područje energetske efikasnosti, koje je zbog važnosti podeljeno u dva KS (1 i 2).
1
Communication from the Commission to the European Council and the European Parliament – An Energy Policy
for Europe {SEC(2007) 12}
UNIDO projekt br.: UE/YUG/06/003
Strana: 7
STRATEGIJA RAZVOJA ENERGETIKE CRNE GORE DO 2025. GODINE – AKCIONI PLAN 2008-2012
Tabela 1: Ključni sadržaji relevantni za Crnu Goru u poreñenju sa
predviñenim mjerama u Evropskoj Uniji
Naziv KS (Crna Gora)
KS 1: Povećanje energetske
efikasnosti i korišćenja
obnovljivih izvora energije na
strani potrošača
KS 2: Povećanje efikasnosti
postojećih proizvodnih objekata
i objekata za isporuku energije
Predviñena mjere u
Evropskoj Uniji2
(1) Mjera 3.4 – Ambiciozan
program mjera energetske
efikasnosti na nivou Europske
Unije, nacionalnom, lokalnom
i meñunarodnom nivou
KS 3: Priprema plana za
ublažavanje posledica
klimatskih promjena
(2) Mjera 3.3 – Dugoročna obaveza
za smanjenje gasova staklene
bašte i Sistem trgovanja emisijama
Evropske Unije
KS 4: Razvoj institucionalnog
okvira i učešće javnosti u
razvoju konkurentnog i tržišno
orjentisanog sektora energetike
(3) Mjera 3.1 – Interno tržište
energije
KS 5: Izgradnja i eksploatacija
obnovljivih izvora energije
(4) Mjera 3.5 – Dugoročni cilj za
obnovljive izvore energije
KS 6: Povećanje proizvodnje
čistije energije iz fosilnih goriva
(5) Mjera 3.7 – Prema budućnosti
sa niskim nivoom CO2 u fosilnim
gorivima
KS 7: Sačinjavanje osnove za
dugoročan razvoj energetike
Crne Gore
(6) Mjera 3.2 – Solidarnost izmeñu
Država članica Evropske Unije i
sigurnost snabdijevanja sa naftom,
gasom i električnom energijom
KS 8: Sačinjavanje mehanizama
za efikasno praćenje i kontrolu
implementacije Akcionog Plana
(7) Mjera 3.10 – Efikasan nadzor
i izvještavanje
Tabela 2 prikazuje pristup u strukturiranju i logičke veze izmeñu KS, Programa i Projekata u izradi i
prezentiranju AP.
2
Izvor: An Energy Policy for Europe (2007).
UNIDO projekt br.: UE/YUG/06/003
Strana: 8
STRATEGIJA RAZVOJA ENERGETIKE CRNE GORE DO 2025. GODINE – AKCIONI PLAN 2008-2012
Tabela 2: Ključni sadržaji, Programi i Projekti Akcionog Plana
KS 1: Povećanje energetske efikasnosti i korišćenja obnovljivih izvora energije na strani potrošača
1.1 Program energetske efikasnosti
1.2 Projekat uvoñenja Sistema upravljanja energijom (Energy Management
System) u javnom sektoru
1.3 Projekat ušteda energije u javnom sektoru
1.4 Projekat promovisanja i vršenja energetskih pregleda (Energy Audit)
KS 2: Povećanje energetske efikasnosti postojećih proizvodnih objekata i objekata za isporuku energije
2.1 Program razvoja elektroenergetskih mreža
2.2 Projekat revitalizacije malih hidroelektrana
2.3 Projekat revitalizacije HE Piva
2.4 Projekat revitalizacije HE Perućica – II. faza
2.5 Projekat revitalizacije TE Pljevlja I
2.6 Projekat obnove i proširenja prenosne elektroenergetske mreže
2.7 Projekat obnove i proširenja distributivne elektroenergetske mreže
KS 3: Priprema plana za ublažavanje posledica klimatskih promjena
3.1 Projekat uklučenja energetike u ublažavanje globalnih klimatskih
……………………………………………………………………… .promjena u Crnoj Gori
KS 4: Razvoj institucionalnog okvira i učešće javnosti u razvoju konkurentnog i tržišno orjentisanog sektora
energetike
4.1 Program za restrukturiranje sektora energetike
- otvaranje tržišta i socijalna politika
4.4 Projekat rekstrukturiranja i dokapitalizacije EPCG AD
4.2 Program odnosa sa javnošću za sektor energetike
4.3 Program edukacije i obuke u energetici i ekologiji
KS 5: Izgradnja i eksploatacija obnovljivih izvora energije
5.1 Program razvoja obnovljivih izvora energije
5.3 Projekat izgradnje malih hidroelektrana
(bez hidro potencijala)
5.4 Projekat korišćenja vjetra za proizvodnju električne energije (Rumija)
5.2 Program korišćenja hidropotencijala
5.5 Projekat korišćenja biomase za kombinovanu proizvodnju toplotne
i električne energije
5.6 Projekat korišćenja komunalnog otpada za kombinovanu proizvodnju
..............................................................................................top električne energije
5.7 Projekat izgradnje HE Komarnica
5.8 Projekat izgradnje HE na Morači
KS 6: Povećanje proizvodnje čistije energije iz fosilnih goriva
6.1 Projekat TE Pljevlja II sa toplifikacijom grada Pljevlja
6.2 Projekat TPG terminal u blizini grada Bara
6.3 Projekat gasifikacije grada Podgorica sa distributivnom gasnom mrežom
KS 7: Sačinjavanje osnove za dugoročan razvoj energetike Crne Gore
7.1 Program istraživanja nafte i gasa na kopnu
7.3 Projekat istraživanja nafte i gasa u podmorju – Blok 1 i 2
7.2 Program medjunarodnog dogovora o korišćenju
7.4 Projekat istraživanja nafte i gasa u podmorju – Blok 3
hidroenergetskog potencijala
7.5 Projekat istraživanja ležišta uglja u oblasti Pljevalja
7.6 Projekat istraživanja ležišta uglja u oblasti Berana
7.7 Projekat Jonsko-Jadranski gasovod
KS 8: Sačinjavanje mehanizma za efikasno praćenje i kontrolu implementacije Akcionog Plana
8.1 Program praćenja i kontrole implementacije
Akcionog Plana
UNIDO projekt br.: UE/YUG/06/003
Strana: 9
STRATEGIJA RAZVOJA ENERGETIKE CRNE GORE DO 2025. GODINE – AKCIONI PLAN 2008-2012
Rasčlanjavanjem Programa i Projekata na aktivnosti (atributi: sadržaj aktivnosti, odgovornost, vremenski
okvir i troškovi), koje su osnovni elemenat sistema praćenja i kontrole implementacije AP, stvara se
osnova za efikasno upravljanje i kontrolu izvršenja pojedinih Programa i Projekata i uz definisane
odgovornosti, te raspoložive resurse, čini kompletan mehanizam za realizaciju AP. Pojedini Programi i
Pojekti (pogl 10) su obrañeni po sledećim tačkama (A-E):
A. OPIS
B. AKTIVNOSTI
C. DINAMIKA REALIZACIJE
D. FINANSIRANJE
E. EKOLOŠKI I SOCIJALNI UTICAJI
Posle opisa (A), svi pojedini Programi i Projekti su rasčlanjeni u tački B na odreñeni broj aktivnosti sa
odgovornostima za realizaciju, koje su vremenski opredijeljene (C) i prema čemu je definisan Termin plan
pojedinog Programa i Projekta, a svi Programi i Projekti udruženi daju ukupnu dinamiku realizacije AP,
koju nazivamo Terminski plan AP (pogl. 7).
U tački D, uz aktivnosti su date i okvirne procjene potrebnih finansijskih sredstava i mogući ključni izvori
tih sredstava (budžet, donacija, kredit ili vlastita sredstva investitora). Procjene izvora i inicijalna
raspodjela troškova u AP mogu služiti kao smjernice za osiguravanje vlastitih i nepovratnih sredstava
(budžet i donacije) za finansiranje uglavnom pripremnih aktivnosti na Programima i Projektima za koje je
odgovorna država. Kod finansiranja Programa i Projekata predloženi su preferencijalni modeli
implementacije (npr. javno-privatno partnerstvo, BOT, DBOT i dr.), bez opredeljenja modaliteta i izvora
finansiranja, pošto je to specifično za pojedine Programe i Projekte i predmet razmatranja i odluke svakog
investitora posebno.
Na kraju, u tački E obrañen je ekološki uticaj, gdje je u prvom redu data informacija o nivou zakonskih
zahtjeva za procjenom uticaja na životnu sredinu kada su u pitanju Programi koji podliježu izradi SEA, kao
i pojedinačni Projekti za koje se zahtijeva sprovodjenje postupka EIA ili izrada elaborata procjene uticaja
konkretnog Projekta na životnu sredinu. Nakon toga slijedi, gdje je relevantno, još i tekst o socijalnom
uticaju pojedinog Programa i Projekta.
Za pojedine Programe i Projekte, za koje postoji dovoljno podataka, urañena je i indikativna ekonomska
analiza, koja obuhvaća sledeće proračune:
Neto sadašnja vrijednost (Net Present Value - NPV)3
Interna stopa rentabilnosti (Internal Rate of Return - IRR)4
Diskontovana vrijednost novčanog toka (Discounted Cash Flow - DCF), koji je prikazan na
grafikonima Programa i Projekata za koje su napravljeni proračuni.
Za potrebe ekonomskih analiza, i pored činjenice da se cijena električne energije u budućnosti ne može sa
pouzdanošću utvrditi, od strane obrañivača urañena je procjena glavnih parametara, koji utiču na
profitabilnost investicija.
Za tu svrhu korišćen je sljedeći set parametara:
Godišnja diskontna stopa: 8 %5
Cijena električne energije (u 2008.): 80 €/MWh6
3
NPV - zbir budućih neto primitaka Projekata svedenih na sadašnjost (godina inicijalnog ulaganja) diskontiranjem po
odabranoj diskontnoj stopi.
4
IRR - diskontna stopa uz koju se NPV svodi na nulu.
Izvor: Office of Management Bureau, SAD
Izvor: cijena električne energije u regionu jugoistočne Evrope
5
6
UNIDO projekt br.: UE/YUG/06/003
Strana: 10
STRATEGIJA RAZVOJA ENERGETIKE CRNE GORE DO 2025. GODINE – AKCIONI PLAN 2008-2012
Godišnji porast cijene električne energije (period 2008-2025.): 3 %7
Tarifa za prenos električne energije preko prenosne mreže: 5,5 €/MWh8
Tarifa za prenos električne energije preko distributivne mreže:
-
Srednji napon: 16 €/MWh9
-
Niski napon: 16 €/MWh10
-
Srednji i niski napon zajedno: 32 €/MWh
Procjena godišnjih fiksnih troškova za:
-
TE: 6 % vrijednosti investicije elektrane11
-
HE: 3 % vrijednosti investicije elektrane12
Životni vijek postrojenja u analizama je pretpostavljen na 35 godina za HE, a 25 godina za TE.
Glavni očekivani rezultati Programa i Projekata dati su u Tabeli 3 u pogl. 6.
Programi i Projekti su obrañeni korišćenjem računarskog paketa (MS Project), koji je sastavni dio AP. MS
Project fajl urañen je u elektronskom obliku, a u Aneksu AP prikazan je u obliku gantograma. Ovakav
pristup omogućava dodatna sagledavanja aktivnosti na realizaciji AP (prije svega kroz analizu Terminskog
plana), a isto tako pruža mogućnost automatske podrške praćenja i kontrole implementacije AP, i ako je
potrebno, inoviranja AP. Predviñeno je da baza podataka, koja sadrži kompletne podatke za realizaciju
AP, bude na umreženom računaru korisnika sistema sa mogućnošću pristupa preko Interneta. Takoñe,
postoji mogućnost da se ovako formatiran AP koristi u platformi za upravljanje programa i projekata u
okruženju (Project Management Platform), koja se realizuje u okviru programa razvoja ljudskih resursa
(Capacity Development Programme) Sekretarijata za evropske integracije Vlade Crne Gore.
7
Izvor: procjena obrañivača
Izvor: ETSO tariff report – prosječna vrednost
9
Izvor: procjena na osnovu ‘Benchmark of Electricity Transmission Tariffs - report for DG – TREN EU’ – pripremio
COMILLAS Madrid
10
Izvor: procjena na osnovu ‘Benchmark of Electricity Transmission Tariffs - report for DG – TREN EU’ – pripremio
COMILLAS Madrid
11
Izvor: procjena obrañivača
12
Izvor: procjena obrañivača
8
UNIDO projekt br.: UE/YUG/06/003
Strana: 11
STRATEGIJA RAZVOJA ENERGETIKE CRNE GORE DO 2025. GODINE – AKCIONI PLAN 2008-2012
5
IMPLEMENTACIJA AKCIONOG PLANA
Mehanizam implementacije AP je definisan:
a) Zakonodavno-regulativnim okvirom
b) Institucionalno-organizacionim okvirom
a takoñe i
c) Finansijskim resursima
d) Terminskim planom i
e) Sistemom praćenja i kontrole implementacije
Poslednja tri elementa su detaljnije obrañena u pogl. 7- 9.
5.1
ZAKONODAVNO-REGULATIVNI OKVIR
U cilju realizacije Programa i Projekata posebnu pažnju treba posvetiti izradi i usvajanju potrebne
zakonske regulative, koja je preduslov za efikasnu i vremenski uslovljenu dinamiku realizacije AP.
5.1.1 Meñunarodne obaveze
Na području meñunarodnih obaveza (sporazumi, konvencije, memorandumi, deklaracije i dr.) predviña
se:
•
Izvještaj Vladi o realizaciji obaveza Crne Gore iz Sporazuma o formiranju Energetske zajednice
zemalja jugoistočne Evrope (III. kvartal 2008., MER).
•
Memorandumi o upravljanju vodama od zajedničkog interesa Vlade Crne Gore i vlada susjednih
država zaključeni su sa Albanijom i Hrvatskom, i treba da se zaključe sa Bosnom i Hercegovinom
i Srbijom (31.3.2009, MPŠV).
•
Donošenje sedam zakona o ratifikaciji Protokola o prekograničnom zagañivanju vazduha na
velikim udaljenostima, koji se odnosi na kontrolu emisija i/ili smanjenje: NOx (Sofija 1988), SO2
(Helsinki 1985), teških metala (Aarhus 1998), trajnih organskih zagañivača (Aarhus 1998),
acidifikacije, eutrofikacije i prizemnog ozona (Gothenburg 1999), organski isparljivih jedinjenja
(Ženeva 1991), dalje smanjenje sumpora (Oslo 1994) (2010-2012., MTZŽS).
•
Uključenje (pristupanje) Crne Gore u Meñunarodnu komisiju za rijeku Dunav - ICPDR i
Meñunarodnu komisiju za slivno područje rijeke Save - ISRBC. (2009-2010., MTZŽS)
5.1.2 Planski dokumenti
Na području donošenja planskih dokumenata (politike, strategije, programi, planovi, specijalni izvještaji i
dr.) predviña se:
•
Revizija Strategije energetske efikasnosti Crne Gore u skladu sa usvojenom Strategijom ,
Nacionalnom strategijom održivog razvoja i relevantnim EU direktivama (IV. kvartal 2008., MER)
•
Program za razvoj energetske baze podataka u Crnoj Gori (III. kvartalu 2008., MER)
•
Godišnji energetski bilans Crne Gore za 2009., 2010., 2011., 2012., i 2013. godinu (IV. kvartal u
prethodnoj godini, MER)
•
Preispitivanje Vodoprivredne osnove Crne Gore (2011., MPŠV i UV)
•
Plan upravljanja vodama na vodnom području Crnomorskog rječnog sliva i Plan upravljanja
vodama na vodnom području Jadranskog sliva (2016., MPŠV i UV)
•
Opšti plan zaštite od štetnog dejstva voda od značaja za Crnu Goru (31.12.2008, UV i MPŠV)
UNIDO projekt br.: UE/YUG/06/003
Strana: 12
STRATEGIJA RAZVOJA ENERGETIKE CRNE GORE DO 2025. GODINE – AKCIONI PLAN 2008-2012
•
Opšti plan zaštite od štetnog dejstva voda od lokalnog značaja (31.3.2009, nadležni organ lokalne
samouprave)
•
Operativni plan zaštite od štetnog dejstva voda od značaja za Crnu Goru (31.1.2009, UV i MPŠV )
•
Operativni plan zaštite od štetnog dejstva voda od lokalnog značaja (30.4.2009, nadležni organ
lokalne samouprave)
•
Operativni plan zaštite voda od havarijskog zagañenja za vode od značaja za Crnu Goru (II.
kvartal 2010., MPŠV)
•
Strategija razvoja grañevinarstva u Crnoj Gori do 2020. godine (III. kvartal 2008., MER)
•
Strategija biodiverziteta sa Akcionim planom (IV. kvartal 2008., MTZŽS)
•
Nacionalna politika zaštite životne sredine (tokom 2008., MTZŽS u saradnji sa MPŠV, MZRSS)
•
Nacionalna Strategija upravljanja kvalitetom vazduha (III-IV. kvartal 2009., MTZŽS)
•
Strategija razvoja statistike u Crnoj Gori za period 2009 - 2012. godine (IV. kvartal 2008., MF,
MONSTAT)
•
Program statističkih istraživanja za period 2008-2012. godine (IV. kvartal 2008., MF, MONSTAT)
•
Godišnji bilans prema energentima (2012., MF, MONSTAT)
5.1.3 Zakoni i regulativa
Na području zakona i regulativa (uredbe, pravilnici, pravila, odluke, uputstva i dr.) predviña se:
•
Provjera usklañenosti Zakona o energetici (Sl. List RCG 39/03) sa zakonodavstvom i regulativom
EU prema preporukama Strategije (III. kvartal 2008., MER) i implementacija eventuelnih
promjena i dopuna Zakona (2009., MER)
•
Novi Zakon o prospekciji, istraživanju i eksploataciji nafte i gasa, koji će biti delimično usklañen sa
Direktivom 94/22/EC o uslovima za davanje i korišćenje odobrenja za prospekciju, istraživanje i
proizvodnju ugljovodika (III. kvartal 2008., MER)
•
Novi Zakon o energetskoj efikasnosti, koji će predvidjeti CIEE, koja će imati vodeću ulogu u
promovisanju energetske efikasnosti, kao i fond za energetsku efikasnost, te preslikati glavne
odredbe EU Direktive 2006/32/EC i uvesti koncepte drugih važnih direktiva u ovoj oblasti. (IV.
kvartal 2008., MER)
•
Novi Zakon o obnovljivim izvorima energije (IV. Kvartal 2008. MER)
•
Novi Zakon o tržištu gasa sa ciljem postavljanja uslova za implementaciju Direktive 2003/55/EC i
Uredbe 1775/2005/EC o uslovima za dostupnost do prenosnih mreža prirodnog gasa (III. Kvartal
2008., MER)
•
Novi Zakon o rudarstvu, kojim će se izvršiti suštinske i kvalitativne promjene u planiranju
korišćenja rudnog bogatstva u smislu donošenja državnog plana eksploatacije mineralnih sirovina
i predvidjeti osnivanje organa Uprave za rudarstvo, koji bi u sistemu državne uprave funkcionisao
kao organ za stručne i upravne poslove i nad kojim bi nadzor vršilo ministarstvo nadležno za
rudarstvo (II. kvartal 2008., MER)
•
Novi Zakon o naknadi za eksploataciju nafte i gasa (III. kvartal 2008., MER)
•
19 različitih dokumenata sekundarne regulative na području elektroenergetike (kraj 2008.,
REGAGEN):
o
Tržišna pravila za elektroenergetski sektor
o
Utvrñivanje nove regulatorne politike cijena električne energije
UNIDO projekt br.: UE/YUG/06/003
Strana: 13
STRATEGIJA RAZVOJA ENERGETIKE CRNE GORE DO 2025. GODINE – AKCIONI PLAN 2008-2012
o
Utvrñivanje politike daljeg učešća Agencije u procesu pravnog razdvajanja Elektroprivrede
Crne Gore (EPCG)
o
Davanje saglasnosti na "Pravilnik o dodjeli (aukcijama) raspoloživih prenosnih kapaciteta"
o
Davanje odobrenja na "Metodologiju za utvrñivanje pravednih i realnih naknada za
priključenje na distributivnu mrežu"
o
Davanje odobrenja na "Cijenovnik za standardne priključke na distributivnu mrežu"
o
Davanje odobrenja na "Metodologiju za odreñivanje pravednih i realnih naknada za
priključenje na prenosnu mrežu"
o
Izrada i usvajanje "Propisa o sigurnosti energetskih postrojenja, osoblja i imovine i o zaštiti
životne sredine"
o
Izrada i usvajanje "Dizajna veleprodajnog tržišta električne energije"
o
Izrada i usvajanje "Dizajna maloprodajnog tržišta električne energije"
o
Davanje odobrenja na izmjene i dopune "Pravila o snabdijevanju"
o
Donošenje "Odluke o konkurentnosti Rudnika uglja i načinu formiranja cijene uglja"
o
Davanje saglasnosti na "Tržišna pravila i pravila balansiranja, koje predlaže EPCG - Operator
tržišta"
o
Davanje saglasnosti na "Pravilnik o pružanju pomoćnih usluga"
o
Donošenje "Pravilnika o načinu na koji potrošač mijenja snabdjevača"
o
Donošenje "Pravilnika o radu javnog snabdjevača"
o
Priprema i donošenje "Odluke o otvaranju, početku rada i faznom razvoju tržišta električne
energije"
o
Davanje odobrenja na "Kodeks mreže" i "Distributivni kodeks"
o
Odobravanje cijene uglja za proizvodnju električne energije za 2009. godinu.
•
Revizija Programa subvencioniranja socijalno najugroženijih grañana (III. kvartal 2008., MZRSS)
•
Prenošenje u domaću regulativu Direktive 2005/89/EC i Direktive 2004/67/EC o mjerama za
sigurnost snabdijevanja sa električnom energijom i prirodnim gasom (2010-2012., REGAGEN)
•
Prenošenje u domaću regulativu Direktive o držanju obaveznih 90-dnevnih rezervi naftnih derivata
(98/93/EC) (2010-2012., MER)
•
Prenošenje Direktive o energetskim performansama zgrada (2002/91/EC) u Zakon o ureñenju
prostora i izgradnji objekata (II. kvartal 2008., MER), u novi Zakon o energetskoj efikasnosti (IV.
kvartal 2008., MER) i pokretanje aktivnosti za postepeno usvajanje i razvoj legislativnog,
regulatornog i institucionalnog okvira za energetske karakteristike zgrada (tokom 2008., MER).
•
Prenošenje Direktive o efikasnosti korišćenja krajnje energije i energetskim uslugama
(2006/32/EC) u Zakon o energetskoj efikasnosti (IV. kvartal 2008., MER)
•
Prenošenje u domaću regulativu Direktive o korišćenju kogeneracija (CHP) (92/42/EC dopunjene
Direktivom 2004/8/EC) (2009-2011., MER)
•
Novi Zakon o privrednim društvima (2010., MER)
•
Dopuna Zakona o porezu na dobit (Sl. List RCG 80/04) i usklañivanje sa Direktivom 90/434 EEC i
Direktivom 2003/49/EC (2010., MF)
•
Novi Zakon o koncesijama, kojim će se pojednostaviti postupak dodjele koncesija i omogućiti veće
učešće privatnih investicija za korišćenje prirodnog bogatstva, dobara od javnog interesa i vršenje
djelatnosti od javnog interesa, i koji će biti usaglašen sa Direktivom 2004/18/EC o koordinaciji
postupaka za dodjelu ugovora o javnim radovima, ugovora o javnom snabdijevanju i ugovora o
pružanju javnih usluga (II. kvartal 2008., MER)
•
Novi Zakon o ureñenju prostora i izgradnji objekata, kojim će se pojednostaviti procedure izrade i
UNIDO projekt br.: UE/YUG/06/003
Strana: 14
STRATEGIJA RAZVOJA ENERGETIKE CRNE GORE DO 2025. GODINE – AKCIONI PLAN 2008-2012
usvajanja planske i projektne dokumentacije i izgradnja objekata, a staviće se van snage: Zakon o
planiranju i ureñenju prostora, Zakon o izgradnji objekata, Zakon o grañevinskom zemljištu i
Zakon o urbanističkoj i grañevinskoj inspekciji. (II. kvartal 2008., MER)
•
Novi Zakon o životnoj sredini, u kojeg će se prenijeti Direktiva 32004L0035 i 32006L0021 (o
odgovornosti za štetu nanijetu životnoj sredini) (tokom 2008., MTZŽS)
•
Novi Zakon o zaštiti prirode (tokom 2008., MTZŽS)
•
Prenošenje Direktive o smanjenju sadržaja sumpora kod nekih tečnih goriva (1999/32/EC,
dopunjene Direktivom 93/12/EC) u Uredbu o kvalitetu tečnih goriva naftnog porijekla (II. kvartal
2008., MTZŽS)
5.2
INSTITUCIONALNO-ORGANIZACIONI OKVIR
5.2.1 Zadaci Ministarstva za ekonomski razvoj kod implementacije Akcionog Plana
Prema Zakonu o energetici (Sl. List CG 39/03) za sprovoñenje AP odgovoran je MER, a u operativnom
smislu Sektor energetike, rudarstva i geologije (SERG) unutar MER-a.
Izmeñu ostalog, glavni poslovi SERG-a obuhvataju:
•
Organizovanje, koordinaciju, pripremu tekstova nacrta i predloga zakona, kao i propisa koji se
donose na osnovu zakona u oblasti energetike, rudarstva i geoloških istraživanja;
•
Praćenje stanja i kretanja proizvodnje i poslovnih rezultata u oblasti energetike, rudarstva i
geoloških istraživanja i proučavanje uslova privreñivanja u ovim oblastima;
•
Voñenje razvojne politike u oblasti energetike; predlaganje nacionalne energetske politike i
strategije dugoročnog razvoja;
•
Priprema dugoročnih i godišnjih energetskih bilansa, politike i strategije izgradnje novih ili
rekonstrukcije postojećih energetskih kapaciteta i procedura koje su vezane sa tim;
•
Praćenje reforme energetskog sektora;
•
Razmatranje potrebe za prometom električne energije, prirodnog gasa, uglja i naftnih proizvoda
sa susjednim zemljama, kao i mogućnosti korišćenja raspoloživih domaćih energetskih resursa;
•
Promocija upotrebe novih tehnologija koji se odnose na energetiku, korišćenje obnovljivih izvora
energije, energetskih ušteda i efikasnosti;
•
Proučavanje prirodnih resursa i predlaganje mjera za obezbjeñenje optimalnih uslova za njihovo
istraživanje i eksploataciju;
•
Utvrñivanje programa geoloških istraživanja od značaja za Crnu Goru;
•
Sprovoñenje postupka za izdavanje i poništenje odobrenja za geološka istraživanja i eksploataciju
mineralnih sirovina, kao i postupka za izdavanje odobrenja za upotrebu rudarskih objekata;
•
Poslovi koji se odnose na dodjelu koncesija za geološka istraživanja, eksploataciju mineralnih
sirovina i za istraživanje vijetra i vodotoka i tehničko-ekonomsko korišćenje vjetro i vodnog
energetskog potencijala za proizvodnju električne energije u vjetroelektranama i malim
hidroelektranama;
•
Priprema izvještaja sa predlogom odluka i ugovora o davanju koncesija iz ove oblasti; praćenje
realizacije ugovora o koncesijama i vršenje godišnjeg obračuna koncesione naknade;
•
Praćenje aktivnosti privatizacije privrednih društava iz ove oblasti;
•
Predlaganje i staranje o primjeni mjera tekuće ekonomske politike i sistemskih mjera u oblastima
sektora;
•
Prilagoñavanje nacionalnog zakonodavstva sa zakonodavstvom EU u oblasti sektora;
UNIDO projekt br.: UE/YUG/06/003
Strana: 15
STRATEGIJA RAZVOJA ENERGETIKE CRNE GORE DO 2025. GODINE – AKCIONI PLAN 2008-2012
•
Pripremanje analiza, izvještaja, informacija i drugih materijala iz oblasti energetike, rudarstva i
geoloških istraživanja;
•
Vršenje poslova nadzora nad institucijama iz svog resora za koje upravni nadzor vrši Ministarstvo
(MER);
•
Voñenje propisanih evidencija, saradnja sa drugim organima i organizacijama, naučnim i stručnim
institucijama, udruženjima privrednika;
•
Drugi poslovi u skladu sa propisima.
Na osnovu toga se može zakljućiti da je primarni zadatak MER-a u implementaciji Strategije:
Koordinacija izmeñu glavnih učesnika u energetici (pogl. 5.2.2)
Nadgledanje odreñenih učesnika (koji su u većinskom vlasništvu države)
Priprema, praćenje i kontrola implementacije Strategije i energetskih reformi koji su njen
sastavni dio
Izvještavanje Vlade o postignutim rezultatima i predlaganje mjera (zakonodavnih,
organizacijskih, finansijskih, tehničkih i dr.) sa ciljem poboljšanja efikasnosti implementacije
Strategije
Ispunjavanje meñunarodnih obaveza u energetici (npr. Sporazum o Energetskoj zajednici u
JIE, Kyoto protokol, ostale konvencije)
SERG ima tri Odsjeka:
(1) Odsjek za razvoj i reformu energetike
(2) Odsjek za energetsku efikasnost i obnovljive izvore energije
(3) Odsjek za rudarstvo i geološka istraživanja
Pravilnikom o unutrašnjoj organizaciji i sistematizaciji MER-a predviñeno je da SERG ima sedamnaest
radnih mjesta, od čega je samo jedanaest popunjenih. Prema postojećem personalnom kapacitetu SERG
ima objektivne poteškoće u ispunjavanju poslova u svom mandatu. Stoga je kao jedan od glavnih
prioriteta potrebno izvršiti personalno jačanje u prva dva Odsjeka već u 2008. godini, bar do nivoa koji je
predviñen pomenutim Pravilnikom MER-a, da bi SERG tako bio u mogućnosti da ispunjava svoje glavne
poslove.
Posebnu pažnju treba posvetiti pojačanju Odsjeka za energetsku efikasnost i obnovljive izvore energije
već u 2008. godini. Sa time bi se stvorili uslovi za brži napredak na području Programa i Projekata EE i
OIE, što je jedan od prioriteta Strategije i AP.
Trenutno se analiziraju mogućnosti za formiranje CIEE (pogl. 5.2.3). Ta Institucija će nakon osnivanja
(predviñeno početkom 2009. godine) preuzeti većinu kadrova Odsjeka za energetsku efikasnost i
obnovljive izvore energije kao i implementaciju Programa i Projekata iz KS 1 AP-a.
Ocjenjuje se da je u cilju osiguranja očekivane dinamike implementacije Strategije, pored SERG-a i CIEE,
potrebno osnovati profesionalno snažnu jedinicu, Direkciju za Akcioni Plan (DAP), koja je detaljnije
opisana u pogl. 5.2.4.
5.2.2
Učesnici u energetskom sektoru Crne Gore
Glavni domaći učesnici13 u sektoru energetike Crne Gore, i stoga i u implementaciji Strategije i AP, mogu
se svrstati u četiri okvirne grupe:
13
Eng. “Stakeholders” - institucije, organizacije, ustanove, kompanije, udruženja i ostali pravni i fizički subjekti koji
imaju prema zakonodavstvu Crne Gore i/ili svojoj institucionalnoj, političkoj i/ili komercijalnoj ulozi značajan
strateški interes u sektoru energetike Crne Gore.
UNIDO projekt br.: UE/YUG/06/003
Strana: 16
STRATEGIJA RAZVOJA ENERGETIKE CRNE GORE DO 2025. GODINE – AKCIONI PLAN 2008-2012
i.
Vladine institucije, državne agencije i ustanove: Ministarstvo za ekonomski razvoj
(MER), Ministarstvo finansija (MF), Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede
(MPŠV), Ministarstvo turizma i zaštite životne sredine (MTZŽS), Ministarstvo zdravlja, rada i
socijalnog stanja (MZRSS), Regulatorna agencija za energetiku (REGAGEN), Uprava za vode
(UV), Uprava za šume (UŠ), Agencija za zaštitu životne sredine (AŽŽS), Sekretariat za
evropske integracije, Zavod za statistiku Crne Gore (MONSTAT) i lokalne vlasti, koji rade
prema misiji i unutar kompetencija datih zakonima i regulativom Crne Gore svaki na svom
području;
ii.
Energetske kompanije (nezavisno od vlasničke strukture): EPCG (AD i d.o.o.), Rudnik uglja
Pljevlja, Rudnik uglja Berane, Jugopetrol, Montenegrobonus i veći broj manjih kompanija;
iii.
Institucije obrazovanja i istraživanja: Crnogorska akademija nauka i umjetnosti (CANU),
Univerzitet Crne Gore (UN CG), Hidrometeorološki zavod Crne Gore (HMZ), Institut za
strateške studije i prognoze, uz druge institucije.
iv.
Udruženja i nevladine organizacije: Privredna komora Crne Gore, Udruženje
poslodavaca, MANS, Green Home, Expeditio, Montenegro biznis aliansa, Mreža NVO Zeleni
krug i dr.
Ostali učesnici su inostrane meñunarodne organizacije i donatori (EAR, GTZ, UNIDO, UNDP, bilateralni
donatori) i meñunarodne finansijske institucije - MFI (EBRD, EIB, KfW, WB) koji su detaljnije prikazani na
Slici 4 i razmatrani u pogl. 8. Pored njih su na kraju, ali takoñe od izuzetnog značaja, učesnici privatni
investitori, koji se kontunuirano identifikuju, ali ne mogu biti predmet konkretnog pominjanja u AP.
Na osnovu intervjuja sa većinom glavnih učesnika i okvirne analize njihove djelatnosti u prošlom i
budućem periodu do 2012. godine, postojeći interesi učesnika za pojedine sektore energetike Crne Gore
su detaljnije prepoznati i prikazani na Slici 1. Prema procjeni obrañivača, uloga i/ili interes učesnika su
svrstani u tri nivoa: “glavni”, “srednji” i “manji”:
•
“Glavni” učesnici su subjekti koji su zakonski ili pravno primarno odgovorni za pojedini sektor i/ili
politiku i strategiju na odreñenom području.
•
“Srednji” učesnici su subjekti koji strateški sarañuju sa "Glavnim" učesnicima i daju aktivan
doprinos sektoru na odreñenom području.
•
“Manji” učesnici su oni koji strateški prate rad sektora i uključuju se prema potrebi i svom
trenutnom interesu.
U tom kontekstu je potrebno posebno naglasiti da se interes naročito donatora i MFI-a može mijenjati
tokom vremena, u zavisnosti od političke volje i mogućnosti pomoći od strane inostranih subjekata, kao i
ekonomske situacije, potreba i interesa za saradnju od strane Crne Gore.
5.2.3 Centralna institucija za energetsku efikasnost
Zbog važnosti područja energetske efikasnosti u Strategiji predviña se osnivanje CIEE do početka 2009.
godine koja će odgovarati ministru za ekonomski razvoj.
Mandat CIEE je promovisanje nacionalne strategije i politike u oblasti EE u svim sektorima ekonomije i
razvoj korišćenja OIE na strani potrošača.
UNIDO projekt br.: UE/YUG/06/003
Strana: 17
STRATEGIJA RAZVOJA ENERGETIKE CRNE GORE DO 2025. GODINE – AKCIONI PLAN 2008-2012
Slika 1: Struktura, uloga i interes pojedinih učesnika u energetskom sektoru Crne Gore
Vladine institucije, državne agencije i ustanove
Obrazovanje i
istraživanja
Energetske kompanije
UČESNIK
MER
MTZŽS
1
2
MPŠV,
MZRSS
UV, UŠ
3
4
MF
REGAGEN AZŽS
5
6
7
SEI
MONSTAT
Lokalne
vlasti
EPCG
Rudnik ugl.
AD Pljevlja
Rudnik ugl.
Berane
Jugopetrol
AD Kotor
8
9
10
11
12
13
14
Montenegro
CANU
Bonus
15
16
UNI
CG
17
Udruženja i NVO
HMICG ISSP
18
19
PKCG
UP
MANS
20
21
22
Green Expedit
Home
io
23
A) SEKTOR
1
Ugalj
2
Tečna goriva (uklj. TNG)
3
Gas (prirodni i TPG)
3
OIE: male HE
4
OIE: energija vjetra
5
OIE: sunčeva energija
6
OIE: geotermalna energija
7
OIE: biomasa i otpaci
8
OIE: komunalni otpad
9
Elektroenergetika: proizvodnja (velike HE)
10
Elektroenergetika: proizvodnja (TE)
11
Elektroenergetika: prenos
12
Elektroenergetika: distribucija
13
Elektroenergetika: snabdijevanje
14
Daljinsko grijanje (uklj. CHP)
15
Energetska efikasnost
B) POLITIKA I STATEGIJA (na području)
1
Tržište energije
2
Evropske integracije
3
Zaštita životne sredine
4
UNFCCC (Kyoto protokol, CDM idr.)
6
Upravljanje vodama i šumama
7
Prostorno planiranje i grañenje
8
Financiranje projekata
9
Meñunarodna saradnja
10
Zakonodavstvo i regulativa
11
Obrazovanje, istraživanje i razvoj
12
Ostalo
Socijal.
aspekti
LISTA SKRAČENICA: MER - Ministarstvo za ekonomski razvoj
MTZŽS - Ministarstvo turizma i zaštite životne sredine
Makroek
on.
Statistika
PKCG - Privredna komora Crne Gore
MPŠV - Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede
MANS - Mreža afirmativnih nevladinih struktura
UV - Uprava za vode
MBA - Montenegro biznis aliansa
"Srednji" učesnik
"Manji" učesnik
UŠ- Uprava za šume
MZRSS - Ministarstvo zdravlja, rada i socijalnog staranja
"Glavni" učesnik
UP - Udruženje poslodavaoca
AD - akcionarsko društvo
MF - Ministarstvo finansija
CDM - Clean Developmemt Mechanism (Mehanizam čistog razvoja)
REGAGEN - Regulatorna agencija za energetiku
CHP - Combined Heat and Power (Suproizvodnja toplinske i električne energije)
AZŽS - Agencija za zaštitu životne sredine
HE - hidroelektrane
SEI - Sekretariat za Evropske integracije
NVO - nevladine organizacije
MONSTAT - Zavod za statistiku Crne Gore
OIE - obnovljivi izvori energije
EPCG - Elektroprivreda Crne Gore
CANU - Crnogorska akademija nauka i umjetnosti
UN CG - Univerzitet Crne Gore
HMICG - Hidrometeorološki institut Crne Gore
ISSP - Institut za strateške studije i prognoze
UNFCCC - United Nations Framework Convention on Climate Change (Okvirna konvencija
Udruženih naroda o klimatskim promjenama)
TE - termoelektrana
TNG - tečni naftni gas
TPG - tečni prirodni gas
UNIDO projekt br.: UE/YUG/06/003
Strana: 18
24
MBA
Zeleni
krug
25
26
STRATEGIJA RAZVOJA ENERGETIKE CRNE GORE DO 2025. GODINE – AKCIONI PLAN 2008-2012
Glavni zadaci CIEE su promovisanje nacionalne Strategije energetske efikasnosti i razvojnih planova za
OIE na strani potrošača, savjetovanje Vlade o pitanjima koja se odnose na formulisanje i implementaciju
održivih, sveobuhvatnih i efikasnih politika, programa, mjera i finansijskih podsticaja, kao i iniciranje,
upravljanje i monitoring ovim programima i mjerama.
Posebni ciljevi CIEE su:
•
Analiza i predlaganje legislativnih, regulativnih i institucionalnih reformi, tarifa za energiju,
oporezivanje, supstituciju goriva, kao i drugih mjera za promovisanje EE i OIE;
•
Identifikacija, analiza i predlaganje tehnički mogućih i troškovno efektivnih politika i mjera za
poboljšanje EE, kako na strani snabdijevanja tako i na strani potrošnje, kao i priprema nacionalnih
razvojnih Akcionih planova za EE i OIE koji sadrže konkretne ciljeve;
•
Upravljanje, nadzor, podrška i monitoring implementacije Akcionih planova za EE i OIE,
nacionalnih i meñunarodnih programa, podsticajnih šema, promotivnih aktivnosti i drugih
aktivnosti koje se odnose na unapreñenje EE i razvoj korišćenja OIE;
•
Preduzimanje planskih inicijativa u cilju obezbjeñivanja neophodnih finansijskih sredstava za
implementaciju prethodno navedenih programa, bilo od strane državnog budžeta ili drugih
domaćih i meñunarodnih izvora finansiranja, uključujući donacije, meñunarodne programe
podrške i dr.;
•
Upravljanje statističkim i informativnim sistemom za EE i OIE, kao i izvještavanje o postignutom
progresu prema Vladi i meñunarodnim organizacijama;
Promovisanje meñunarodne saradnje i transfera znanja i informacija na polju EE i OIE, vršenje
centralne uloge ("focal point") za EE i OIE, koordinacija izmeñu Evropske Komisije, meñunarodnih
organizacija, Vlade i nacionalne energetske i ekonomske zajednice, sa ciljem da se poboljša
koordinacija i olakša saradnja meñu svim stranama na polju EE i OIE;
•
•
Unapreñenje stranih investicija na polju EE i OIE.
CIEE će biti, izmedju ostalog, zadužena za implementaciju KS 1 (Povećanje energetske efikasnosti i
iskorištavanja OIE na strani potrošača) i aktivnosti iz Programa 5.1 vezanih na izkorišćavanje sunčeve
energije
CIEE treba da bude relativno mala, ali dinamična organizacija sa sposobnim i kompetitivnim sistemom
plaćanja osoblja, dobrom podrškom i autoritetom.
CIEE treba da bude legalno utemeljena predloženim Zakonom o energetskoj efikasnosti. Njen pravni
status, misija, cijevi, posebne aktivnosti, organizaciona šema, operativni modaliteti, uključujući uputstvo
rada, finansiranje i dr., trebaju biti analizirani u posebnoj studiji i predloženi Vladi, kako bi se ugradili u
Zakon o energetskoj efikasnosti i Zakon o obnovljivim izvorima energije.
CIEE će biti podržana od strane državnog budžeta i meñunarodnih donacija (bar u inicijalnoj fazi). Treba
obezbijediti fleksibilnost kako bi CIEE bila u stanju da stiče dodatna sredstva, bilo od strane državnih ili
meñunarodnih organizacija (upravljanje/monitoring programima, učešće u projektima), obezbjeñujući na
taj način očuvanje svoje uloge bez nadmetanja sa privatnim sektorom.
Takoñe, postoji potreba za formiranjem posebnog Fonda za EE (i OIE) i eventualno lokalnih fondova na
opštinskom nivou, za finansiranja pripreme i podrške implementaciji donatorskih programa, kao i
aktivnosti koje njima nijesu obuhvaćene.
Osnivanje Fonda za EE može se propisati predviñenim Zakonom o energetskoj efikasnosti. Treba
predvidjeti poseban bankovni račun, kojim će upravljati Upravni odbor Fonda. Svakodnevne operacije
može preduzeti CIEE. Radi obezbjeñenja transparentnosti, potrebno je uspostaviti sistem izvještavanja,
provjere i bilansiranja.
Izvori finansiranja djelatnosti Fonda mogu biti: državni budžet, doprinosi komunalnih usluga i energetskih
snabdjevača, takse i kazne, meñunarodne donacije, posebne EE i OIE takse za konvencionalna goriva i dr.
Treba izraditi posebnu studiju u cilju dizajniranja Fonda, izrade statuta i neophodnih podzakonskih akata,
kao dio šire studije za osnivanje CIEE i izradu Zakona o energetskoj efikasnosti i Zakon o obnovljivim
izvorima energije.
UNIDO projekt br.: UE/YUG/06/003
Strana: 19
STRATEGIJA RAZVOJA ENERGETIKE CRNE GORE DO 2025. GODINE – AKCIONI PLAN 2008-2012
5.2.4 Direkcija za Akcioni Plan
Kao sto je već napomenuto, realizacija AP temelji na primarnoj odgovornosti MER-a, ali u bliskoj saradnji
sa velikim brojem ostalim učesnika u energetici Crne Gore.
Misija i institucionalna pozicija Direkcije za Akcioni Plan
Implementacija AP predstavlja kompleksan posao, koji zahtjeva formalnu organizaciju zadataka,
angažovanje dovoljno resursa i adekvatne organe, koji će biti na nivou zadatka upravljanja i korekcije
planiranih aktivnosti.
Sagledani obim Programa i Projekata u AP nužno je realizovati kroz djelovanje posebne organizacione
jedinice – Direkcije za Akcioni Plan (DAP). Osnovni zadaci DAP-a proističu iz AP, a aktivnosti su usmjerene
u (i) pripremu, (ii) izvoñenje i (iii) praćenje i kontrolu implementacije AP, a time i ciljeva Energetske
politike i Strategije.
DAP će biti zadužena za implementaciju Programa i Projekata u KS 2-8, dok će za KS 1, i Program 5.1 iz
KS 5 biti odgovorna CIEE.
Glavni poslovi DAP-a će biti da:
Planira, inicira, izvodi sam ili nadgleda izvoñenje pripremnih aktivnosti (analize, mjerenja, studije,
priprema tenderske dokumentacije) na Programima i Projektima koji su u nadležnosti države
Komunicira sa odgovornim učesnicima u implementaciji Programa i Projekata koji su u nadležnosti
države i na njih prenosi zaduženja i odgovornost za implementaciju odreñenih aktivnosti u skladu
sa procedurama MER-a
Pomaže MER-u kod prikupljanja sredstava za realizaciju AP (budžet, donacije, krediti)
Definiše i stavlja u funkciju sistem (proceduralno i u smislu računarske podrške) za praćenje i
kontrolu implementacije svih pojedinih Programa i Projekta, kao i AP u cjelini
Na osnovu vlastitih procjena i/ili periodičnih izvještaja o napretku na Programima i Projektima koji
nisu u nadležnosti DAP-a, analizira situaciju na svim Programima i Projektima, ocjenjuje kvalitet
izvršenih aktivnosti i predlaže MER-u korektivne mjere u okolnostima kada postoje odstupanja od
AP
Predlaže promjene implementacionog mehanizma AP-a (zakonodavno-regulatorni, institucionalnoorganizacioni i ostali okviri) sa ciljem bolje efikasnosti implementacije AP
Priprema periodične izvještaje MER-u o ostvarenju AP, sa mogućim indikacijama na Strategiju, u
cilju eventuelne revizije AP, odnosno Strategije
Vrši promociju investicija u energetici na principu „sve na jednom mjestu“ (One-Stop-Shop), čiji
glavni cilj je da se zainteresovanim investitorima pruže kompetentne, ažurne i relevantne
informacije.
Obzirom da MER prenosi DAP-u veći dio odgovornost za implementaciju AP, DAP treba imati i adekvatna
ovlašćenja srazmjerna svojim odgovornostima. DAP treba biti takoñe u stanju, da svoju odgovornost i
zaduženja prenosi na preostale učesnike, koji će participirati na implementaciji AP, odnosno
implementaciji pojedinih Programa i Projekata.
DAP uspostavlja funkcionalne komunikacijske veze sa relevantnim učesnicima, koje proceduralno i po
potrebi uključuje u svoje aktivnosti u konkretnim Programima i Projektima. Implementacija AP je tijesno
povezana sa efikasnošću ove komunikacije i stoga je ovo jedan od bitnih zadataka DAP-a i od ključnog
značaja za AP.
Zakonska odgovornost MER-a za implementaciju Strategije i obim predviñenih aktivnosti ukazuje na
potrebu institucionalnog osnivanja DAP-a u okviru MER-a. Takva organizaciona jedinica bi trebala imati
UNIDO projekt br.: UE/YUG/06/003
Strana: 20
STRATEGIJA RAZVOJA ENERGETIKE CRNE GORE DO 2025. GODINE – AKCIONI PLAN 2008-2012
visok stepen autonomnosti, stoga se predviña da DAP bude direktno odgovoran Ministru za ekonomski
razvoj.
Na osnovu odluke Vlade o usvajanju AP, u inicijalnoj fazi osnivanja DAP-a, potrebno je uraditi detaljan
Plan osnivanja DAP-a, pripremiti opise poslova za pojedinačna radna mjesta, definisati budžetske potrebe
i riješiti glavna logistička pitanja. Uz pretpostavku raspoloživih finansijskih sredstava iz državnog budžeta
(i po mogućnosti dodatno iz donacija) za osnivanje i djelovanje DAP-a u periodu realizacije AP, DAP bi
trebao preuzeti svoju funkciju u punom obimu u roku od 6 mjeseci posle usvajanja AP.
Misija, odgovornosti i poslovi SERG-a, DAP-a i CIEE ne smiju i neće se preklapati, nego se trebaju
optimalno dopunjavati unutar MER. Zbog toga se preporučuje da naročito DAP i MER budu locirani u
neposrednoj blizini.
Kadrovska struktura
Potrebe za kadrovima DAP-a proizilaze iz gore napomenutih predviñenih poslova i aktivnosti u
implementaciji AP. Kadrovi za DAP će se u najvećoj mjeri regrutovati iz Ministarstva za ekonomski razvoj.
DAP-om bi trebao upravljati iskusni menadžer za implementaciju AP, u saradnji sa timom od barem deset
iskusnih izvršilaca („ključni tim”) već od samog osnivanja DAP-a. Predlog kadrovske strukture tog tima je
sledeći:
•
Direktor - voña tima i odgovorno lice;
•
Voñe Programa i Projekata – bar tri izvršioca/eksperta za različite sektore i vrste Programa i
Projekata;
•
Administrator - za administrativnu i logističku pomoć Direktoru;
•
PR Menadžer - za odnose sa javnošču, područje edukacije i izvoñenje servisa DAP-a „sve na
jednom mjestu“ zainteresovanim stranama;
•
Pravni ekspert - za pravno područje: priprema ugovora sa izvoñačima, priprema tendera,
asistencija MER-u u pregovorima sa budućim koncesionarima, tumačenje zakona i priprema
predloga korekcije zakona i regulative koji su relevantni za AP;
•
Finansijski ekspert - za prikupljanje sredstava za implementaciju AP (budžet, donacije, krediti i
ostala finansijska pomoć) i koordinacija aktivnosti na tom području, kandidovanje / priprema
predloga za sredstva iz EU tendera;
•
Ekonomista - za ekonomsko-finansijske analize u vezi Programa i Projekata kao i o svim ostalim
finansijskim stvarima vezanima na AP i DAP;
•
Ekspert za planiranje –za praćenje i kontrolu ispunjavanja ciljeva i aktivnosti AP: dinamike
korišćenja resursa i suštinskog napretka
•
Ekspert za ekologiju - za uticaje na okolinu i prostorno planiranje (u koordinaciji sa ostalim
nadležnim ministarstvima).
Predviña se da grupa od tri voñe Programa i Projekata u 2009. godini postepeno ojača u skladu sa brojem
i dinamikom Programa i Projekata koji će ući u realizaciju prema Terminskom planu.
„Ključni tim” DAP-a bi bio sastavljen od strane domaćih eksperata sa punim vremenom rada (za
neodreñeno vrijeme ili za bar tri godine, a sa mogućnošću produženja). Uz njih bi se prema potrebama
angažovali dodatni vanjski eksperti (domaći i/ili strani) na ugovornoj osnovi. DAP bi trebao biti otvoren i
za ekspertsku pomoć od strane donatora (savjetovanje, twinning14, izmjena eksperata isl.), bar u početnoj
fazi od tri godine.
Uspjeh u implementaciji Programa i Projekata, odnosno efikasnost djelovanja DAP-a, u najvećoj mjeri
14
Stručna saradnja sa sličnom institucijom u inostranstvu na osnovi izmjene iskustva, kadrova isl. (mogućnost
finansiranja sa strane EU).
UNIDO projekt br.: UE/YUG/06/003
Strana: 21
STRATEGIJA RAZVOJA ENERGETIKE CRNE GORE DO 2025. GODINE – AKCIONI PLAN 2008-2012
zavisi od kvaliteta i obučenosti kadrova koji rade u DAP-u. To nalaže da se izboru i potrebnoj dodatnoj
obuci kadrova, kao i kompetitivnom sistemu plaćanja, posveti najveća pažnja i fokusiraju napori MER-a.
Predlažena organizacija DAP-a je data u narednoj Slici 2.
Slika 2: Organizaciona struktura Direkcije za Akcioni Plan
DIREKTOR
Administrativna
podrška
Pravni ekspert
PR Menadžer
Voñe Programa i Projekata
(ekperti za pojedine sektore)
Eksperti za sve sektore
Voña Programa
i Projekta (1)
Finansijski ekspert
Voña Programa
i Projekta (2)
Ekonomista
Voña Programa
i Projekta (3)
Ekspert za
planiranje
Ekspert za ekologiju
Voña Programa
i Projekta (n)
Dodatni spoljni
domaći eksperti
Dodatni spoljni
strani eksperti
Meñutim, i pored činjenice da uspješnost cjelokupne implementacije AP zavisi od formiranja DAP-a, treba
krenuti sa aktivnostima odmah i nema razloga da se odreñene pripremne aktivnosti (koje su već
započete) ne nastave u kontinuitetu koji će u narednom koraku prihvatiti/nastaviti DAP.
Procedure rada i djelovanja
Radne procedure čine osnovu djelovanja DAP-a i predstavljaju konkretna uputstva za način sprovoñenja
aktivnosti u realizaciji Programa i Projekata AP.
U procesu osnivanja i početka djelovanja DAP-a, predviñena je izrada sledećih procedura:
Interna procedura funkcionisanja i administriranja rada DAP-a (uključujući opis radnih mjesta)
Procedura za realizaciju Programa i Projekata
Procedura za realizaciju pojedinih aktivnosti Programa i Projekata
Procedura za delegiranje zaduženja i odgovornosti na druge učesnike u implementaciji AP
Procedura za izvještavanje napretka na Programima i Projektima
Procedura za izradu tenderske i ugovorne dokumentacije
Procedura za izradu i distribuciju izvještaja i druge komunikacije van DAP-a
UNIDO projekt br.: UE/YUG/06/003
Strana: 22
STRATEGIJA RAZVOJA ENERGETIKE CRNE GORE DO 2025. GODINE – AKCIONI PLAN 2008-2012
6
Procedura za reviziju Programa i Projekata, kao i AP
Procedura za izradu budžeta, finansiranje i odobravanje Projekata i Programa za realizaciju
REZIME PROGRAMA I PROJEKTA
Kad su ispunjeni preduslovi, AP se implementira kroz konkretne Programe i Projekte. Programi i Projekti
za čiju realizaciju je odgovoran MER realizuju se preko DAP-a i CIEE, koje obije direktno odgovaraju
Ministru za ekonomski razvoj. Za Programe i Projekte, koji nijesu u nadležnosti MER-a, DAP svoju
odgovornost i zaduženja delegira odgovornim učesnicima, koji će participirati na implementaciji AP i
pojedinih Programa i Projekata.
Naredna Tabela 3 daje rezime Programa i Projekta koji su odabrani na osnovu izvršenih analiza i na
osnovu neposrednog uvida u potrebe realizacije ciljeva Energetske politike i Strategije.
UNIDO projekt br.: UE/YUG/06/003
Strana: 23
STRATEGIJA RAZVOJA ENERGETIKE CRNE GORE DO 2025. GODINE – AKCIONI PLAN 2008-2012
Tabela 3: Rezime Programa i Projekata
TERMINSKI PLAN
PROGRAM/PROJEKAT
ODGOVORNOST
POČETAK
KRAJ
FINANSIRANJE
UKUPNO
(EUR)
FINANSIRANJE
2008-2012
(EUR)
OČEKIVANI REZULTATI
REFEREN
CIJA NA
AP
(STRANA)
NAPOMENA
KLJUČNI SADRŽAJ 1: Povećanje energetske efikasnosti i korišćenja obnovljivih izvora energije na strani potrošača
1.1 Program energetske
efikasnosti
MER (do formiranja
CIEE), CIEE, Tijelo
vlade odgovorno za
privatizaciju ,
potrošaći, EPCG
Proizvodnja, Prenos
Distribucija
01.04.2008
31.12.2012
13.800.000
13.800.000
1.2 Projekat uvoñenja
Sistema upravljanja
energijom (Energy
Management System) u
javnom sektoru
MER, CIEE,
kompanije i institucije
javnog sektora
01.09.2008
31.12.2012
165.000
165.000
1.3 Projekat ušteda
energije u javnom
sektoru
MER, službe za
održavanje vladinih
zgrada
01.09.2008
31.12.2011
1.065.000
1.065.000
1.4 Projekat
promovisanja i vršenja
energetskih pregleda
(Energy Audit)
MER, CIEE,
ovlašćene
organizacije
01.01.2008
31.12.2010
515.000
515.000
Usvajanje Zakona o energetskoj efikasnosti,
formiranje CIEE, formiranje Fonda za energetsku
efikasnost; uvoñenje mjera za povećanje efikasnosti i
dostizanje nivoa srednje razvijenih EU zemalja
44
Upravljanje energijom u svim vladnim organima i
službama i javnim kompanijama. Priprema mjera za i
samo smanjenje potrošnje
46
Postizanje ušteda energije u vladnim tjelima i
institucijama
48
Izvoñenje energetskih pregleda u kompanijama i
priprema procjene mogućnosti uštede
50
Program se
nastavlja i
nakon
31.12.2012
Investiciona
ulaganja u
zgrade nijesu
obuhvaćena
troškovima
Projekta.
KLJUČNI SADRŽAJ 2: Povećanje efikasnosti postojećih proizvodnih objekata i objekata za isporuku energije
2.1 Program razvoja
elektroenergetskih
mreža
EPCG Prenos, EPCG
Distribucija
01.09.2008
31.12.2012
4.120.000
4.120.000
Izrada smjernica za uvoñenje novih
tehnologija/rješenja za unaprjeñivanje rada i
priprema projekata za naredni petogodišnji period na
bazi analiza i simulacija
52
2.2 Projekat
revitalizacije malih
hidroelektrana
EPCG Proizvodnja i
novi vlasnik
01.09.2008
30.12.2011
4.000.000
4.000.000
Revitalizacija malih hidroelektrana
54
UNIDO projekat br.: UE/YUG/06/003
Strana: 24
Program se
nastavlja i
nakon
31.12.2012
STRATEGIJA RAZVOJA ENERGETIKE CRNE GORE DO 2025. GODINE – AKCIONI PLAN 2008-2012
TERMINSKI PLAN
PROGRAM/PROJEKAT
POČETAK
KRAJ
FINANSIRANJE
UKUPNO
(EUR)
ODGOVORNOST
FINANSIRANJE
2008-2012
(EUR)
OČEKIVANI REZULTATI
REFEREN
CIJA NA
AP
(STRANA)
2.3 Projekat
revitalizacije HE Piva
EPCG Proizvodnja
01.04.2008
01.04.2014
70.000.000
55.000.000
Revitalizacija HE Piva i osposobljavanje za rad u
narednih 35 godina
56
2.4 Projekat
revitalizacije HE
Perućica – II faza
EPCG Proizvodnja
01.04.2008
01.11.2013
49.000.000
43.000.000
Revitalizacija HE Perućica i osposobljavanje za rad u
narednih 35 godina
58
2.5 Projekat
revitalizacije
TE Pljevlja I
EPCG Proizvodnja
(TE Pljevlja), RUP, i
drugi
01.01.2008
28.06.2013
127.000.000
122.300.000
Revitalizacija i ekološka sanacija TE Plevlja I sa
rudnikom uglja i osposobljavanje za rad u narednih
20 godina
60
2.6 Projekat obnove i
proširenja prenosne
elektroenergetske
mreže
EPCG Prenos, MER uz
podršku EPCG Prenos
01.07.2007
31.03.2014
79.300.000
78.100.000
Modernizacija i proširenje prenosne
elektroenergetske (VN) mreže u cilju postizanja
adekvatnog kapaciteta
62
2.7 Projekat obnove i
proširenja distributivne
elektroenergetske
mreže
EPCG Distribucija, MER uz
podršku EPCG Distribucija
i drugi
01.04.2008
31.12.2012
100.000.000
100.000.000
Modernizacija i proširenje elektroenergetske
distributivne (SN + NN) mreže u cilju postizanja
adekvatnog kapaciteta
64
Izrada baze podataka za inventar emisije gasova
staklene bašte iz podrućja energetike i plana
smanjenja njihove emisije.
66
NAPOMENA
Program se
nastavlja i
nakon
31.03.2014.
Ukupni
troškovi
projekta su
199 miliona
EUR
Program se
nastavlja i
nakon
31.12.2012
Ukupni
troškovi
projekta su
491 milion
EUR
KLJUČNI SADRŽAJ 3: Priprema plana za ublažavanje posledica klimatskih promjena
3.1 Projekat uključenja
energetike u
ublažavanje globalnih
klimatskih promjena u
Crnoj Gori
MER, MTZŽS, generatori
emisija gasova staklene
bašte, UV
01.01.2009
31.12.2012
1.000.000
UNIDO projekat br.: UE/YUG/06/003
1.000.000
Strana: 25
Program se
nastavlja i
nakon
31.12.2012
STRATEGIJA RAZVOJA ENERGETIKE CRNE GORE DO 2025. GODINE – AKCIONI PLAN 2008-2012
TERMINSKI PLAN
PROGRAM/PROJEKAT
ODGOVORNOST
POČETAK
KRAJ
FINANSIRANJE
UKUPNO
(EUR)
FINANSIRANJE
2008-2012
(EUR)
OČEKIVANI REZULTATI
REFEREN
CIJA NA
AP
(STRANA)
NAPOMENA
68
U sredstva za
otvaranje
tržišta nijesu
ušli troškovi
REGAGEN i za
tehnička
sredstva.
70
Program se
nastavlja i
nakon
31.12.2012.
KLJUČNI SADRŽAJ 4: Razvoj institucionalnog okvira i učešće javnosti u razvoju konkurentnog i tržišno orjentisanog sektora energetike
4.1 Program za
restrukturiranje sektora
energetike – otvaranje
tržišta i socijalna politika
EPCG Prenos,
Distribucija,
Snabdijevanje,
REGAGEN, MZRSS,
MER
4.2 Program odnosa sa
javnošću za sektor
energetike
MER, MONSTAT,
MER uz podršku
EPCG (sve d.o.o. po
potrebi), CANU, UN,
CG, EPCG i drugi
4.3 Program edukacije i
obuke u energetici i
ekologiji
MON, UN CG, na
osnovu konsultacija sa
MER, MTZŽS
01.09.2008
4.4 Projekat
restrukturiranja i
dokapitalizacije EPCG
AD
EPCG Prenos,
Proizvodnja,
Distribucija,
Snabdijevanje i
Elektrogradnja
01.04.2008
01.04.2008
01.09.2008
31.12.2014
31.12.2012
31.12.2012
11.900.000
3.500.000
1.200.000
10.800.000
Otvaranje tržišta energije i formiranje fonda za
podršku socijalno ugroženim potrošačima
3.500.000
Postizanje pozitivnog imidža energetskog sektora u
javnosti i raspolaganje sa jasnom slikom o javnom
mišljenju o sektoru
1.200.000
Edukacioni kursevi za osnovne i srednje škole,
fakultete i širu javnost. Izrada udžbenika i ostalog
nastavnog materijala.
72
Sprovoñenje kurseva u školama i javnosti i
uspostavljanja demonstracionog centra za obuku.
31.12.2009
1.550.000
1.550.000
Formiranje nezavisnih akcionarskih društava za
prenos, distribuciju, proizvodnju, snabdijevanje i
izgradnju, koje djeluju kao učesnici na tržištu.
74
1.200.000
Izrada podloga i studija za intenzivniji razvoj
obnovljivih izvora energije i identifikaciju novih
projekata. Definisanje modela implementacije
projekata u pojedinim oblastima OIE. Informacije o
korisnosti OIE
76
6.500.000
Izrada studije hidroenergetskog potencijala Crne
Gore i donošenje odluka o daljnim projektima
korišćenja hidro potenciala. Detajlnija obrada več
identifikovanih projekata na nivou prethodnih studija
opravdanosti i idejnih rešenja
78
KLJUČNI SADRŽAJ 5: Izgradnja i eksploatacija obnovljivih izvora energije
5.1 Program razvoja
obnovljivih izvora
energije (bez hidro
potencijala)
5.2 Program korišćenja
hidro potencijala
MER, MPŠV, CIEE,
UŠ, privatni investitori
MER, MPŠV, UV
01.09.2008
01.05.2008
31.12.2012
30.12.2012
1.200.000
6.500.000
UNIDO projekat br.: UE/YUG/06/003
Strana: 26
Program se
nastavlja i
nakon
31.12.2012.
STRATEGIJA RAZVOJA ENERGETIKE CRNE GORE DO 2025. GODINE – AKCIONI PLAN 2008-2012
TERMINSKI PLAN
PROGRAM/PROJEKAT
ODGOVORNOST
POČETAK
KRAJ
FINANSIRANJE
UKUPNO
(EUR)
FINANSIRANJE
2008-2012
(EUR)
OČEKIVANI REZULTATI
REFEREN
CIJA NA
AP
(STRANA)
5.3 Projekat izgradnje
malih hidroelektrana
MER, MPŠV, UV,
HMZ, privatni
investitori
01.09.2008
31.12.2012
30.000.000
30.000.000
Izgradnja većeg broja malih HE
80
5.4 Projekat korišćenja
vjetra za proizvodnju
električne energije
(Rumija)
MER, privatni
investitor
01.09.2008
31.12.2012
10.000.000
10.000.000
Izgradnja vjetroelektrane snage 10 MW na području
Rumije
82
5.5 Projekat korišćenja
biomase za
kombinovanu
proizvodnju toplotne i
električne energije
MER, UŠ, Investitori
01.01.2009
31.07.2013
3.800.000
3.500.000
5.6 Projekat korišćenja
komunalnog otpada za
kombinovanu
proizvodnju toplotne i
električne energije
MER, Opština
Podgorica, Javno
preduzeće
01.10.2009
31.12.2016
32.000.000
580.000
5.7 Projekat izgradnje
HE Komarnica
MER, MPŠV, UV,
Koncesionar
01.04.2008
31.12.2016
134.100.000
5.8 Projekat izgradnje
HE na Morači
MER, MPŠV, UV,
Koncesionar
01.04.2008
30.06.2019
430.000.000
Izgradnja kombinovane elektrane za proizvodnju
toplotne i električne energije na biomasu snage 23 MW na području Berana
NAPOMENA
Program se
nastavlja i
nakon
31.12.2012
Ukupni
troškovi
Projekta su
120 miliona
EUR
84
Izgradnja kombinovane elektrane za proizvodnju
toplotne i električne energije na komunalni otpad
snage 10 MW na području Podgorice
86
56.800.000
Izgradnja HE Komarnica
88
138.000.000
Izgradnja HE na Morači
90
KLJUČNI SADRŽAJ 6: Povećanje proizvodnje čistije energije iz fosilnih goriva
6.1 Projekat TE Pljevlja
II sa toplifikacijom grada
Pljevlja
MER, EPCG
Proizvodnja, RUP,
Opština Pljevlja,
Koncesionar
01.07.2008
31.12.2025
263.610.000
UNIDO projekat br.: UE/YUG/06/003
217.460.000
Izgradnja TE Pljevlja II sa sistemom toplifikacije
grada Pljevlja i povećanjem proizvodnih kapaciteta
Rudnika uglja
92
Strana: 27
Program se
nastavlja i
nakon
31.12.2025.
Ukupni
troškovi
Projekta su
STRATEGIJA RAZVOJA ENERGETIKE CRNE GORE DO 2025. GODINE – AKCIONI PLAN 2008-2012
TERMINSKI PLAN
PROGRAM/PROJEKAT
ODGOVORNOST
POČETAK
KRAJ
FINANSIRANJE
UKUPNO
(EUR)
FINANSIRANJE
2008-2012
(EUR)
OČEKIVANI REZULTATI
REFEREN
CIJA NA
AP
(STRANA)
NAPOMENA
266,61 mil.
EUR
6.2 Projekat TPG
terminal u blizini grada
Bara
MER, Koncesionar
EPCG Prenos
01.10.2008
31.03.2015
1.650.000.000
357.000.000
Izgradnja TPG terminala sa termo elektranom 1200
MW u Baru i prenosnom mrežom za uključenje
elektrane.
94
6.3 Projekat gasifikacije
grada Podgorica sa
distributivnom gasnom
mrežom
MER, REGAGEN,
Opština Podgorica,
Koncesionar
01.10.2008
31.12.2022
12.960.000
7.940.000
Izgradnja distributivne mreže za gas u Podgorici.
96
Istraživanje nafte i gasa na kopnu
98
Postizanje dogovora o podjeli vodnih prava sa
susjednim zemljama, sa jasnim režimom korišćenja
voda u graničnom području
100
KLJUČNI SADRŽAJ 7: Sačinjavanje osnove za dugoročan razvoj energetike Crne Gore
7.1 Program istraživanja
nafte i gasa na kopnu
MER, Koncesionar
01.10.2008
31.03.2019
25.000.000
5.010.000
7.2 Program
meñunarodnog
dogovora o korišćenju
hidroenergetskog
potencijala
MER, MPŠV, UV,
Vlada
01.07.2008
31.12.2010
433.000
433.000
7.3 Projekat istraživanja
nafte i gasa u podmorju
– Blok 1 i 2
Koncesionar
01.04.2008
31.12.2010
16.625.000
16.625.000
Istraživanje nafte i gasa u podmorju Crne Gore
102
7.4 Projekat istraživanja
nafte i gasa u podmorju
– Blok 3
MER, MF,
Koncesionar
01.10.2008
31.12.2012
27.590.000
27.590.000
Istraživanje nafte i gasa u podmorju Crne Gore
104
7.5 Projekat istraživanja
ležišta uglja u oblasti
Pljevalja
RUP, Koncesionar,
MER
03.04.2008
29.12.2011
8.248.000
8.248.000
Ustanovljavanje zaliha u ležištima uglja na području
Plevalja i priprema za njihovu eksploataciju
106
UNIDO projekat br.: UE/YUG/06/003
Strana: 28
Ukupna
sredstva su
predviñena za
jedan blok.
Program se
nastavlja do
31. 12. 2012..
Ukupna
sredstva su
predviñena za
jedan blok
STRATEGIJA RAZVOJA ENERGETIKE CRNE GORE DO 2025. GODINE – AKCIONI PLAN 2008-2012
TERMINSKI PLAN
PROGRAM/PROJEKAT
POČETAK
KRAJ
FINANSIRANJE
UKUPNO
(EUR)
ODGOVORNOST
FINANSIRANJE
2008-2012
(EUR)
7.6 Projekat istraživanja
ležišta uglja u oblasti
Berana
Rudnik uglja Berane
01.09.2008
31.12.2008
30.000
30.000
7.7 Projekat JonskoJadranski gasovod
MER, Koncesionar i
drugi
01.09.2008
31.12.2012
60.000.000
60.000.000
OČEKIVANI REZULTATI
REFEREN
CIJA NA
AP
(STRANA)
Izrada plana daljeg istraživanja zaliha uglja na
području Berana
108
Izgradnja Jonsko-Jadranskog gasovoda i stvaranje
uslova za priključenje Crne Gore na druge
meñunarodne gasovode
110
Praćenje i kontrola implementacije AP
112
NAPOMENA
KLJUČNI SADRŽAJ 8: Sačinjavanje mehanizma za efikasno praćenje i kontrolu implementacije Akcionog Plana
8.1 Program praćenja i
kontrole implementacije
Akcionog Plana
MER, kasnije DAP
01.09.08
31.12.2012
4.050.000
UNIDO projekat br.: UE/YUG/06/003
4.050.000
Strana: 29
Program se
nastavlja i
nakon
31.12.2012
STRATEGIJA RAZVOJA ENERGETIKE CRNE GORE DO 2025. GODINE – AKCIONI PLAN 2008-2012
7
TERMINSKI PLAN AKCIONOG PLANA
Na Slici 3 dat je Terminski plan AP, koji daje pregled Programa i Projekta u periodu od 2008 – 2012. Svaki
Program i Projekat je dat kao jedinstvena aktivnost u ovom planu. Aktivnosti pojedinih Programa i Projekta
su razdvojene u glavne grupe aktivnosti i na odgovarajući način detaljnije obrañeni u terminskim
planovima pojedinih Programa i Projekata u pogl. 10.
Još detajlnije, gdje je to bilo moguće, su aktivnosti razrañene u elektronskom fajlu, koji stoji iza tog
Terminskog plana. Taj fajl je urañen u programskom alatu MS Project i služiće kao osnova za dalju razradu
Programa i Projekata, upotrebu kod automatske podrške upravljanja Programimai Projektima i praćenja i
kontrole implementacije pojedinih Programa i Projekata, kao i AP u cjelini. Primarno će se alat i
pripremljena polazna baza podataka upotrebljavati u DAP-u, ali po potrebi je mogu koristiti svi učesnici u
implementaciji AP.
Detaljni terminski plan, urañen kao gantogram ovog elektronskog fajla, dat je u okviru Aneksa AP.
UNIDO projekat br.: UE/YUG/06/003
Strana: 30
STRATEGIJA RAZVOJA ENERGETIKE CRNE GORE DO 2025. GODINE – AKCIONI PLAN 2008-2012
Slika 3: Terminski plan Akcionog Plana
ID
2
3
12
16
31
32
36
37
38
39
40
41
52
53
54
55
58
59
60
71
82
90
99
100
101
102
103
117
118
122
123
124
138
140
162
Task Name
Start
1.1 Program energetske efikasnosti
Tue 1.4.08
1.2 Projekat uvoñenja Sistema upravljanja energijom (Energy Management System) u javnom sektoruMon 1.9.08
1.3 Projekat ušteda energije u javnom sektoru
Mon 1.9.08
1.4 Projekat promovisanja i vršenje energetskih pregleda(Energy Audit)
Tue 1.1.08
2.1 Program razvoja elektroenergetskih mreža
Mon 1.9.08
2.2 Projekat revitalizacije malih hidroelektrana
Mon 1.9.08
2.3 Projekat revitalizacije HE Piva
Tue 1.4.08
2.4 Projekat revitalizacije HE Perućica - II faza
Tue 1.4.08
2.5 Projekat revitalizacije TE Plevlja I
Tue 1.1.08
2.6 Projekat obnove i proširenja prenosne elektroenergetske mreže
Sun 1.7.07
2.7 Projekat obnove i proširenja distributivne elektroenergetske mreže
Tue 1.4.08
3.1 Projekat uključenja energetike u ublaživanje globalnih klimatskih promjena u Crnoj Gori
Thu 1.1.09
4.1 Program za restrukturiranje sektora energetike - otvaranje tržišta i socijalna politika
Tue 1.4.08
4.2 Program odnosa sa javnošću za sektor energetike
Mon 1.9.08
4.3 Program edukacije i obuke u energetici i ekologiji
Mon 1.9.08
4.4 Projekat restrukturiranja EPCG AD
Tue 1.4.08
5.1 Program razvoja obnovljivih izvora energije (bez hidro potenciala)
Mon 1.9.08
5.2 Program korišćenja hidro potencijala
Thu 1.5.08
5.3 Projekat izgradnje malih hidroelektrana
Mon 1.9.08
5.4 Projekat korišćenja vjetra za proizvodnju električne energije (Rumija)
Mon 1.9.08
5.5 Projekat korišćenja biomase za kombinovanu proizvodnju toplotne i električne energije
Thu 1.1.09
5.6 Projekat korišćenja komunalnog odpada za kombinovanu proizvodnju tolotne i el. energije
Thu 1.10.09
5.7 Projekat izgradnje HE Komarnica
Tue 1.4.08
5.8 Projekat izgradnje HE na Morači
Tue 1.4.08
6.1 Projekat TE Plevlja II sa toplifikacijom grada Pljevlja
Tue 1.7.08
6.2 Projekat TPG terminal u blizini grada Bara
Wed 1.10.08
6.3 Projekat gasifikacije grada Podgorica sa distributivnom gasnom mrežom
Wed 1.10.08
7.1 Program istraživanja nafte i gasa na kopnu
Wed 1.10.08
7.2 Program meñunarodnog dogovora o koriščenju hidroenergetskog potenciala
Tue 1.7.08
7.3 Pojekat istraživanja nafte i gasa u podmorju - Blok 1 i 2
Tue 1.4.08
7.4 Pojekat istraživanja nafte i gasa u podmorju - Blok 3
Wed 1.10.08
7.5 Projekat istraživanja ležišta uglja u oblasti Pljevalja
Thu 3.4.08
7.6 Projekat istraživanja ležišta uglja u oblasti Berana
Mon 1.9.08
7.7 Projekat Jonsko-Jadranski gasovod
Mon 1.9.08
8.1 Program praćenja i kontrole implementacije Akcionog Plana
Mon 1.9.08
UNIDO projekat br.: UE/YUG/06/003
Finish
2008
Q1
Q2
Q3
Q4
2009
Q1 Q2
Mon 31.12.12
Mon 31.12.12
Sat 31.12.11
Fri 31.12.10
Mon 31.12.12
Fri 30.12.11
Tue 1.4.14
Fri 1.11.13
Fri 28.6.13
Mon 31.3.14
Mon 31.12.12
Mon 31.12.12
Wed 31.12.14
Mon 31.12.12
Mon 31.12.12
Thu 31.12.09
Mon 31.12.12
Mon 31.12.12
Mon 31.12.12
Mon 31.12.12
Wed 31.7.13
Sat 31.12.16
Sat 31.12.16
Sun 30.6.19
Wed 31.12.25
Tue 31.3.15
Sat 31.12.22
Sun 31.3.19
Thu 30.12.10
Fri 31.12.10
Mon 31.12.12
Thu 29.12.11
Wed 31.12.08
Mon 31.12.12
Mon 31.12.12
Strana: 31
Q3
Q4
2010
Q1 Q2
Q3
Q4
2011
Q1 Q2
Q3
Q4
2012
Q1
Q2
Q3
Q4
2013
Q1
STRATEGIJA RAZVOJA ENERGETIKE CRNE GORE DO 2025. GODINE – AKCIONI PLAN 2008-2012
8
IZVORI I DINAMIKA FINANSIRANJA AKCIONOG PLANA
Realizacija Programa i Projekata, kao i neposredno funkcionisanje DAP-a, zahtijeva značajna finansijska
sredstva.
Realna dostupnost izvorima finansiranja potvrñuje se interesom privatnih i komercijalnih investitora u
energetski sektor Crne Gore, interesom meñunarodne zajednice kao i interesom institucija EU koje su u
značajnoj mjeri prisutne u razvoju energetskog sektora Crne Gore. Pored ovih izvora, Crna Gora
raspolaže odreñenim finansijskim potencijalom (kroz redovan budžet i dopunska sredstva, kao što je
npr. planirana dokapitalizacija EPCG), koji može biti efikasno korišćen u pripremi i neposrednoj realizaciji
Programa i Projekata.
U osnovi, postoje četiri moguća izvora finansiranja Programa i Projekata:
Vlastita sredstva - kapital:
o
Energetskih kompanija (u većinskom državnom vlasništvu i privatnih)
o
Privatnih investitora
Budžet Crne Gore
Krediti (MFI, nacionalne finansijske institucije i komercijalne banke)
Donacije (nepovratna sredstva)
Finansijski inžinjering, usmjeren ka obezbeñenju potrebnih finansijskih resursa za implementaciju
Programa i Projekta, ima, generalno uzevši, niz alternativnih modela u procesu zatvaranja finansijske
konstrukcije:
Korišćenje finansijskog potencijala postojećih elektrana (“pristup kapitalu”) za finansiranje
izgradnje novih proizvodnih kapaciteta električne energije;
Investicije energetskih kompanija iz sredstava dokapitalizacije, sopstvenih izvora i uz podršku
finansijskih institucija;
Nezavisni proizvoñač električne energije (IPP);
Finansiranje na osnovu koncesionih ugovora;
Korišćenje tehnologije finansiranja putem Javnih i Opštinskih obveznica;
Privlačenje privatnih investicija u razvoj energetskog sektora Crne Gore;
Aktivan razvoj koncepta i uslova za primjenu tzv. Partnerstva javnog i privatnog sektora (PPP)
scenarija;
Direktne državne investicije (uz podršku razvojnih banaka) u Programima i Projektima najvećeg
prioriteta i sa relativno nižom stopom povrata investicije;
Kreditne linije od MFI.
U analizi pojedinih Programa i Projekata sagledan je obim učešća države Crne Gore u realizaciji AP, sa
procjenom koliki dio bi se mogao obezbjediti iz donacija. Može se konstatovati, da je za uspjeh
implementacije AP od velikog značaja nastavak aktivne saradnje sa meñunarodnom donatorskom
zajednicom i MFI. U tom pogledu efikasno i pro-aktivno djelovanje DAP-a u procesu konkurisanja,
koordinacije i ugovaranja podsticajnih sredstava iz meñunarodnih izvora jedan je od prioriteta u
funkcionisanju DAP-a od samog početka.
Na osnovu analize aktivnosti donatorske pomoći, projekata završenih u 2007-2008. godini. i planirane
aktivnosti za narednih 3-4 godine, Slika 4 daje pregled stanja aktivnosti i prepoznat interes donatora i MFI
za buduću podršku energetskom sektoru Crne Gore, strukturirano po pojedinim sektorima i tematskim
područjima u skladu sa klasifikacijom iz Slike 1.
UNIDO projekat br.: UE/YUG/06/003
Strana: 32
STRATEGIJA RAZVOJA ENERGETIKE CRNE GORE DO 2025. GODINE – AKCIONI PLAN 2008-2012
Slika 4: Donatori i meñunarodne finansijske institucije prisutne u Crnoj Gori
Donatori i meñunarodne finansijske institucije (MFI)
UČESNIK
EAR
EBRD
EIB
EU *)
GTZ
KfW
UNIDO
UNDP
WB
Italija
1
2
3
4
5
6
7
8
9
10
Norveška Slovenija
11
12
Španija
13
A) SEKTOR
1
Ugalj
2
Tečna goriva (uklj. TNG)
3
Gas (prirodni i TPG)
3
OIE: male HE
4
OIE: energija vjetra
5
OIE: sunčeva energija
6
OIE: geotermalna energija
7
OIE: biomasa i otpaci
8
OIE: komunalni otpad
9
Elektroenergetika: proizvodnja (velike HE)
10
Elektroenergetika: proizvodnja (TE)
11
Elektroenergetika: prenos
12
Elektroenergetika: distribucija
13
Elektroenergetika: snabdijevanje
14
Daljinsko grijanje (uklj. CHP)
15
Energetska efikasnost
B) POLITIKA I STATEGIJA (u Sektoru)
1
Tržište energije
2
Evropske integracije
3
Zaštita životne sredine
4
UNFCCC (Kyoto protokol, CDM idr.)
6
Upravljanje vodama i šumama
7
Prostorno planiranje i grañenje
8
Financiranje projekata
9
Meñunarodna saradnja
10
Zakonodavstvo i regulativa
NAČIN / MOGUČNOST
FINANCIRANJA:
*)
Donacija
Kredit
Napomena: *) Iz specialnih instrumenata i fondova (npr. IPA, regionalni i strukturni fondovi idr.)
LISTA SKRAČENICA:
EAR - Evropska agencija za rekonstrukciju
EBRD - Evropska banka za rekonstrukciju i razvoj
CHP - Combined Heat and Power (Kombinovana
proizvodnja toplotne i električne energije)
"Glavni" učesnik
"Srednji" učesnik
EIB - Evropska investicijska banka
HE - hidroelektrane
EU - Evropska Unija
MFI - meñunarodne finansijske institucije
GTZ- Društvo za tehničku saradnju (Njemačka)
NVO - nevladine organizacije
KfW - Njemačka banka za razvoj
OIE - obnovljivi izvori energije
UNIDO - Organizacija Ujedinjenih nacija za industrijski
razvoj
UNFCCC - United Nations Framework Convention on
Climate Change (Okvirna konvencija Udruženih naroda o
klimatskim promjenama)
UNDP - Program Ujedinjenih nacija za razvoj
WB - Svjetska banka
TE - termoelektrana
AD - akcionarsko društvo
TNG - tečni naftni gas
CDM - Clean Developmemt Mechanism (Mehanizam
čistog razvoja)
TPG - tečni prirodni gas
"Manji" učesnik
Način finansiranja
Poreñenje investicionih prilika u Crnoj Gori sa regionom jugoistočne Evrope (gdje se očekuje značajan
obim investiranja u energetski sektor) zasniva se na tri osnovna elementa, koji opredjeljuju odluke
budućih investitora:
Standardni (opšti) rizici rada: Crna Gora ima veoma dobre indikatore kvaliteta investicija s
aspekta standarda rizika koje investitori uzimaju u obzir prilikom odlučivanja o investicijama, u
odnosu na političku, makroekonomsku i finansijsku stabilnost. Prema godišnjem izvještaju
ekonomske slobode Frasier Instituta za 2005., ocjena Crne Gore je bila 6.0 i u klasi je 86 zemalja
svijeta, dok je u 2006. ovaj rast od 25% bio najveći u regionu.
Postignuti nivo zakonodavnih reformi (postignuti fiskalni, regulatorni i finansijski
podsticaji za privlačenje investicija): Crna Gora je veoma konkurentna s aspekta postignutih
zakonodavnih reformi i fiskalnih podsticaja; Crna Gora ima najniže korporativne poreze na profit u
UNIDO projekat br.: UE/YUG/06/003
Strana: 33
STRATEGIJA RAZVOJA ENERGETIKE CRNE GORE DO 2025. GODINE – AKCIONI PLAN 2008-2012
Evropi od 9% i usvojen je niz zakona koji su usklañeni sa EU standardima.
Nivo osnovnih operativnih troškova (troškovi radne snage, energije i drugi): Značajan
nivo edukovanosti radne snage u poreñenju sa zemljama u regionu predstavlja stratešku prednost
Crne Gore. Imajući u vidu opšte operativne troškove u regionu, Crna Gora ima relativno skupu
radnu snagu. Meñutim, tržište rada u Crnoj Gori je konkurentno s pozicije edukovanosti, dok se
može pretpostaviti, da će visoka stopa nezaposlenosti zadržavati troškove radne snage na
konkurentnim nivoima u dužem periodu.
Sektor energetike jedan je od najinteresantnijih za strane investitore. U oblasti gradnje u enegetskom
sektoru Crne Gore, očekuje se značajan priliv direktnih investicija u periodu do 2025. godine, što je u
velikoj mjeri uzrokovano usvajanjem i započetom implementacijom Strategije. Osnovni preduslov za dalji
razvoj je realizacija ključnih investicija prema Strategiji, odnosno AP, koje mogu biti obezbjeñene kroz
različite modele implementacije. Kada se analiziraju energetski potencijali Crne Gore u odnosu na
regionalne trendove, zapažaju se sledeće prednosti koje ima zemlja:
•
Pozitivni makroekonomski trendovi poslednjih godina (BDP, inflacija, strane investicije, smanjenje
nezaposlenosti, budžetski prihod i dr.)
•
Jasno opredjeljenje Crne Gore za evropske integracije i aktivna uloga u meñunarodnoj saradnji
(Sporazum o formiranju Energetske zajednice u JIE, Kyoto Protokol, Proces stabilizacije i
pridruživanja (Stabilization and Association Process - SAP) i dr.)
•
Postoji veliki potencijal i mogućnost korišćenja OIE, naročito hidroenergije, za sopstvene potrebe,
kao i u kontekstu regionalnog tržišta električne energije
•
Crna Gora se nalazi na raskrsnici puteva za prenos energije, kako prema susjednim državama tako
i u pravcima Kosovo – Italija i Bosna i Hercegovina/Hrvatska - Albanija
•
Započet je proces privatizacije u sektoru energetike u različitim oblicima
•
Postoji relativno visok stepen sopstvenog znanja
•
Postoji interes meñunarodnih donatora i investitora za razvoj sektora energetike
•
Mali i prilično otvoren i fleksibilni ekonomski sistem
dok su prepoznate šanse takoñe:
•
Principielna spremnost većine energetskih subjekata da se sprovedu energetske reforme do kraja i
u što kraćem roku
•
Izazov Crnoj Gori da uspješno završi proces pridruživanja Evropskoj zajednici
•
Visoki potencijal uštede energije (20%-30%) u Crnoj Gori pomoću mjera energetske efikasnosti
•
Potencijalno komercijalno isplatlive rezerve nafte i gasa u crnogorkom podmorju
•
Mogućnost bržeg povezivanja u sistem regionalnih gasovoda (Ministarska deklaracija za JonskoJadranski gasovod)
•
Rezerve uglja za nastavak proizvodnje električne energije uz pozitivan socio-ekonomski razvoj
sjeverne regije i uticaj na poboljšanje situacije u kontekstu zaštite životne sredine
•
Mogućnost ubrzanog iskorišćavanja OIE: male HE, vjetar, sunce, biomasa, otpad i dr.
Konkretan finansijski aranžman odrediće se na bazi najpovoljnijih parametara, imajući takoñe u vidu
teškoće u predviñanju cijena energenata. Potrebna finansijska sredstva za realizaciju Programa i Projekata
data su u Tabeli 4 po godinama, zajedno sa institucijama odgovornim za mobilizaciju potrebnih sredstava.
Za pokrivanje državnih obaveza u realizaciji AP dolaze u obzir budžet, krediti i donacije. U Tabeli 5 data je
procjena sredstava koja treba u periodu 2008–2012. da obezbijedi država za realizaciju pojedinog
Programa i Projekta, iz svakog od tri izvora.
UNIDO projekat br.: UE/YUG/06/003
Strana: 34
STRATEGIJA RAZVOJA ENERGETIKE CRNE GORE DO 2025. GODINE – AKCIONI PLAN 2008-2012
Tabela 4: Potrebna finansijska sredstva za Programe i Projekte po godinama (EUR)
KLJUČNI SADRŽAJ
KS 1: Povećanje
energetske
efikasnosti i
korišćenja
obnovljivih izvora
energije na strani
potrošača
PROGRAM/ PROJEKAT
1.1 Program energetske efikasnosti
1.2 Projekat uvoñenja Sistema
upravljanja energijom (Energy
Management System) u javnom
sektoru
1.3 Projekat ušteda energije u
javnom sektoru
1.4 Projekat promovisanja i vršenja
energetskih pregleda (Energy Audit)
2008.
2009.
2010.
2011.
2012.
MER (do formiranja CIEE), CIEE,
Tijelo vlade odgovorno za
privatizaciju , potrošaći, EPCG
Proizvodnja, Prenos Distribucija
370.000
3.465.000
4.630.000
4.065.000
1.270.000
13.800.000
25.000
55/.000
30.000
35.000
20.000
165.000
25.000
240.000
400.000
400.000
0
1.065.000
275.000
125.000
115.000
0
0
515.000
MER, CIEE, kompanije i
institucije javnog sektora
MER, službe za održavanje
vladinih zgrada
MER, CIEE, ovlašćene
organizacije
KS 1: UKUPNO
KS 2: Povećanje
efikasnosti
postojećih
proizvodnih objekata
i objekata za
isporuku energije
695.000
3.885.000
5.175.000
4.500.000
1.290.000
15.545.000
2.1 Program razvoja
elektroenergetskih mreža
2.2 Projekat revitalizacije malih
hidroelektrana
EPCG Prenos i EPCG
Distribucija
720.000
1.200.000
700.000
500.000
1.000.000
4.120.000
EPCG Proizvodnja i novi vlasnik
100.000
1.050.000
1.550.000
1.300.000
0
4.000.000
2.3 Projekat revitalizacije HE Piva
EPCG Proizvodnja
8.000.000
8.000.000
10.000.000
15.000.000
14.000.000
55.000.000
2.4 Projekat revitalizacije HE
Perućica – II. faza
EPCG Proizvodnja
6.000.000
7.000.000
10.000.000
10.000.000
10.000.000
43.000.000
34.500.000
27.500.000
29.500.000
14.800.000
16.000.000
122.300.000
10.100.000
18.300.000
22.500.000
14.700.000
12.500.000
78.100.000
15.250.000
20.750.000
23.000.000
20.000.000
21.000.000
100.000.000
74.670.000
83.800.000
97.250.000
76.300.000
74.500.000
406.520.000
110.000
250.000
390.000
250.000
1.000.000
110.000
250.000
390.000
250.000
1.000.000
1.300.000
2.800.000
2.600.000
2.100.000
2.000.000
10.800.000
370.000
820.000
770.000
770.000
770.000
3.500.000
2.5 Projekat revitalizacije TE Pljevlja I
2.6 Projekat obnove i proširenja
prenosne elektroenergetske mreže
2.7 Projekat obnove i proširenja
distributivne elektroenergetske mreže
EPCG Proizvodnja (TE Pljevlja),
RUP
EPCG Prenos, MER uz podršku
EPCG Prenos
EPCG Distribucija, MER uz
podršku EPCG Distribucija
KS 2: UKUPNO
KS 3: Priprema plana
za ublažavanje
posledica klimatskih
promjena
KS 3; UKUPNO
KS 4: Razvoj
institucionalnog
okvira i učešće
javnosti u razvoju
konkurentnog i
UKUPNO
(2008-2012)
ODGOVORNOST
3.1 Projekat uključenja energetike u
ublažavanje globalnih klimatskih
promjena u Crnoj Gori
4.1 Program za restrukturiranje
sektora energetike – otvaranje tržišta
i socijalna politika
4.2 Program odnosa sa javnošću za
sektor energetike
MER, MTZŽS, generatori emisija
gasova staklene bašte,UV
EPCGPrenos, Distribucija,
Snabdijevanje, REGAGEN,
MZRSS, MER
MER, MONSTAT, MER uz
podršku EPCG (sve d.o.o. po
potrebi), CANU, UN CG , EPCG i
drugi
UNIDO projekat br.: UE/YUG/06/003
Strana: 35
STRATEGIJA RAZVOJA ENERGETIKE CRNE GORE DO 2025. GODINE – AKCIONI PLAN 2008-2012
KLJUČNI SADRŽAJ
PROGRAM/ PROJEKAT
tržišno orjentisanog
sektora energetike
4.3 Program edukacije i obuke u
energetici i ekologiji
ODGOVORNOST
MON, UN CG, na osnovu
konsultacija sa MER i MTZŽS
EPCG Prenos, Proizvodnja,
Distribucija, Snabdijevanje i
Elektrogradnja
4.4 Projekat restrukturiranja i
dokapitalizacije EPCG AD
KS 4: UKUPNO
KS 5: Izgradnja i
eksploatacija
obnovljivih izvora
energije
proizvodnje čistije
energije iz fosilnih
goriva
KS 6: UKUPNO
KS 7: Sačinjavanje
osnove za
dugoročan razvoj
energetike Crne
Gore
2009.
2010.
2011.
2012.
200.000
200.000
300.000
300.000
200.000
550.000
1.000.000
UKUPNO
(2008-2012)
1.200.000
1.550.000
2.420.000
4.820.000
3.670.000
3.170.000
2.970.000
17.050.000
5.1 Program razvoja obnovljivih
izvora energije (bez hidro potencijala)
5.2 Program korišćenja hidro
potencijalai
5.3 Projekat izgradnje malih
hidroelektrana
5.4 Projekat korišćenja vjetra za
proizvodnju električne energije
(Rumija)
5.5 Projekat korišćenja biomase za
kombinovanu proizvodnju toplotne i
električne energije
5.6 Projekat korišćenja komunalnog
otpada za kombinovanu proizvodnju
toplotne i električne energije
MER, MPŠV, CIEE, UŠ, privatni
investitori
120.000
310.000
380.000
250.000
140.000
1.200.000
MER, MPŠV,UV
270.000
1.550.000
2.130.000
1.950.000
600.000
6.500.000
MER, MPŠV, UV, HMZ, privatni
investitori
130.000
270.000
6.600.000
11.000.000
12.000.000
30.000.000
MER, privatni investitor
450.000
450.000
3.100.000
3.000.000
3.000.000
10.000.000
100.000
80.000
1.320.000
2.000.000
3.500.000
30.000
90.000
80.000
380.000
580.000
MER, UŠ, Investitori
MER, Opština Podgorica, Javno
preduzeće
5.7 Projekat izgradnje HE Komarnica
MER, MPŠV, UV, Koncesionar
3.200.000
3.100.000
10.500.000
20.000.000
20.000.000
56.800.000
5.8 Projekat izgradnje HE na Morači
MER, MPŠV, UV, Koncesionar
1.500.000
3.550.000
1.950.000
61.000.000
70.000.000
138.000.000
5.670.000
9.360.000
24.830.000
98.600.000
108.120.000
246.580.000
6.1 Projekat TE Pljevlja II sa
toplifikacijom grada Pljevlja
6.2 Projekat TPG terminal u blizini
grada Bara
6.3 Projekat gasifikacije grada
Podgorica sa distributivnom gasnom
mrežom
MER, EPCG Proizvodnja, RUP,
Opština Pljevlja, Koncesionar
MER, Koncesionar, EPCG
Prenos
11.500.000
23.460.000
65.000.000
68.500.000
49.000.000
217.460.000
1.000.000
5.000.000
3.000.000
46.000.000
302.000.000
357.000.000
420.000
500.000
3.020.000
3.000.000
1.000.000
7.940.000
12.920.000
28.960.000
71.020.000
117.500.000
352.000.000
582.400.000
350.000
740.000
200.000
1.920.000
1.800.000
5.010.000
18.000
365.000
50.000
0
0
433.000
195.000
1.430.000
15.000.000
0
0
16.625.000
60.000
6.060.000
6.000.000
5.470.000
10.000.000
27.590.000
KS 5: UKUPNO
KS 6: : Povećanje
2008.
7.1 Program istraživanja nafte i gasa
na kopnu
7.2 Program meñunarodnog
dogovora o korišćenju
hidroenergetskog potencijala
7.3 Projekat istraživanja nafte i gasa
u podmorju – Blok 1 i 2
7.4 Projekat istraživanja nafte i gasa
u podmorju – Blok 3
MER, REGAGEN,Opština
Podgorica, Koncesionar
MER, Koncesionar
MER, MPŠV, UV, Vlada
Koncesionar
MER, MF, Koncesionar
UNIDO projekat br.: UE/YUG/06/003
Strana: 36
STRATEGIJA RAZVOJA ENERGETIKE CRNE GORE DO 2025. GODINE – AKCIONI PLAN 2008-2012
KLJUČNI SADRŽAJ
PROGRAM/ PROJEKAT
ODGOVORNOST
7.5 Projekat istraživanja ležišta uglja
u oblasti Pljevalja
7.6 Projekat istraživanja ležišta uglja
u oblasti Berana
7.7 Projekat Jonsko-Jadranski
gasovod
KS 7: UKUPNO
KS 8: Sačinjavanje
mehanizma za
efikasno praćenje i
8.1 Program praćenja i kontrole
implementacije Akcionog Plana
kontrolu
implementacije
Akcionog Plana
KS 8: UKUPNO
UKUPNO (KS 1 – KS 8)
UKUPNO
(2008-2012)
2008.
2009.
2010.
2011.
2012.
755.000
3.463.000
3.950.000
80.000
0
8.248.000
Rudnik uglja Berane
30.000
0
0
0
0
30.000
MER, Koncesionar
600.000
1.750.000
3.650.000
30.000.000
24.000.000
60.000.000
2.008.000
13.808.000
28.850.000
37.470.000
35.800.000
117.936.000
250.000
900.000
1.100.000
1.100.000
700.000
4.050.000
250.000
900.000
1.100.000
1.100.000
700.000
4.050.000
98.633.000
145.643.000
232.145.000
339.030.000
575.630.000
1.391.081.000
RUP, Koncesionar, MER
MER, kasnije DAP
UNIDO projekat br.: UE/YUG/06/003
Strana: 37
STRATEGIJA RAZVOJA ENERGETIKE CRNE GORE DO 2025. GODINE – AKCIONI PLAN 2008-2012
Tabela 5: Finansiranje Programa i Projekata od strane države – po izvorima (EUR)
KLJUČNI SADRŽAJ
PROGRAM/PROJEKAT
BUDŽET
1.1 Program energetske efikasnosti
KS 1: Povećanje energetske efikasnosti i
korišćenja obnovljivih izvora energije na
strani potrošača
1.2 Projekat uvoñenja Sistema upravljanja energijom (Energy Management System)
u javnom sektoru
DONACIJA
KREDIT
1.995.000
4.655.000
6.400.000
13.050.000
30.000
75.000
20.000
125.000
1.3 Projekat ušteda energije u javnom sektoru
490.000
325.000
250.000
1.065.000
1.4 Projekat promovisanja i vršenja energetskih pregleda (Energy Audit)
100.000
165.000
0
265.000
2.615.000
5.220.000
6.670.000
14.505.000
KS 1: UKUPNO
2.1 Program razvoja elektroenergetskih mreža
KS 2: Povećanje efikasnosti postojećih
proizvodnih objekata i objekata za isporuku
energije
0
2.2 Projekat revitalizacije malih hidroelektrana
0
0
0
0
2.3 Projekat revitalizacije HE Piva
0
0
0
0
2.4 Projekat revitalizacije HE Perućica – II. faza
0
0
0
0
2.5 Projekat revitalizacije TE Pljevlja I
0
0
0
0
2.6 Projekat obnove i proširenja prenosne elektroenergetske mreže
200.000
0
0
200.000
2.7 Projekat obnove i proširenja distributivne elektroenergetske mreže
500.000
0
0
500.000
KS 2: UKUPNO
KS 3: Priprema plana za ublažavanje
posledica klimatskih promjena
700.000
3.1 Projekat uključenja energetike u ublažavanje globalnih klimatskih promjena u
Crnoj Gori
KS 3: UKUPNO
KS 4: Razvoj institucionalnog okvira i učešće
javnosti u razvoju konkurentnog i tržišno
orjentisanog sektora energetike
4.1 Program za restrukturiranje sektora energetike – otvaranje tržišta i socijalna
politika
4.2 Program odnosa sa javnošću za sektor energetike
4.3 Program edukacije i obuke u energetici i ekologiji
4.4 Projekat restrukturiranja i dokapitalizacije EPCG AD
KS 4: UKUPNO
KS 5: Izgradnja i eksploatacija obnovljivih
izvora energije
UKUPNO
5.1 Program razvoja obnovljivih izvora energije (bez hidro potencijala)
5.2 Program korišćenja hidro potencijala
700.000
200.000
630.000
830.000
200.000
630.000
830.000
6.500.000
2.000.000
310.000
3.190.000
1.000.000
9.500.000
3.500.000
600.000
600.000
0
1.200.000
550.0000
0
0
550.000
7.960.000
5.790.000
1.000.000
14.750.000
520.000
360.000
880.000
3.050.000
3.450.000
6.500.000
5.3 Projekat izgradnje malih hidroelektrana
250.000
250.000
0
500.000
5.4 Projekat korišćenja vjetra za proizvodnju električne energije (Rumija)
450.000
550.000
0
1.000.000
UNIDO projekat br.: UE/YUG/06/003
Strana: 38
STRATEGIJA RAZVOJA ENERGETIKE CRNE GORE DO 2025. GODINE – AKCIONI PLAN 2008-2012
KLJUČNI SADRŽAJ
PROGRAM/PROJEKAT
BUDŽET
5.5 Projekat korišćenja biomase za kombinovanu proizvodnju topotne i električne
energije
5.6 Projekat korišćenja komunalnog otpada za kombinovanu proizvodnju toplotne i
električne energije
5.7 Projekat izgradnje HE Komarnica
40.000
0
6.450.000
6.1 Projekat TE Pljevlja II sa toplifikacijom grada Pljevlja
4.710.000
350.000
6.2 Projekat TPG terminal u blizini grada Bara
1.100.000
6.3 Projekat gasifikacije grada Podgorica sa distributivnom gasnom mrežom
0
1.900.000
KREDIT
UKUPNO
240.000
0
40.000
3.300.0000
4.400.000
5.100.0000
6.000.000
8.400.000
19.560.000
0
350.000
7.000.0000
10.000.000
110.000
0
300.0000
410.000
1.560.000
1.900.000
7.300.000
10.760.000
7.1 Program istraživanja nafte i gasa na kopnu
310.000
400.0000
900.0000
1.610.000
7.2 Program meñunarodnog dogovora o korišćenju hidroenergetskog potencijala
313.000
120.000
0
433.000
0
0
0
0
120.000
0
0
120.000
7.5 Projekat istraživanja ležišta uglja u oblasti Pljevalja
0
500.0000
0
500.0000
7.6 Projekat istraživanja ležišta uglja u oblasti Berana
0
0
0
0
KS 6: UKUPNO
7.3 Projekat istraživanja nafte i gasa u podmorju – Blok 1 i 2
7.4 Projekat istraživanja nafte i gasa u podmorju - Blok 3
7.7 Projekat Jonsko-Jadranski gasovod
600.000
KS 7: UKUPNO
KS 8: Sačinjavanje mehanizma za efikasno
praćenje i kontrolu implementacije Akcionog
Plana
100.000
900.000
KS 5: UKUPNO
KS 7: Sačinjavanje osnove za dugoročan
razvoj energetike Crne Gore
140.000
1.100.000
5.8 Projekat izgradnje HE na Morači
KS 6: Povećanje proizvodnje čistije energije
iz fosilnih goriva
DONACIJA
8.1 Program praćenja i kontrole implementacije Akcionog Plana
KS 8: UKUPNO
UKUPNO (KS 1 – KS 8)
UNIDO projekat br.: UE/YUG/06/003
Strana: 39
5.400.000
6.000.000
1.343.000
1.020.000
6.300.000
8.663.000
1.850.000
2.200.000
0
4.050.000
1.850.000
2.200.000
22.678.000
21.470.000
4.050.000
29.670.000
73.818.000
STRATEGIJA RAZVOJA ENERGETIKE CRNE GORE DO 2025. GODINE – AKCIONI PLAN 2008-2012
9
PRAĆENJE I KONTROLA IMPLEMENTACIJE I INOVIRANJE
AKCIONOG PLANA
Dva su osnovna cilja funkcije praćenja i kontrole implementacije AP. Prvi je obezbjeñivanje ispunjavanja
osnovnih ciljeva Strategije, a drugi je obezbjeñivanje da AP bude implementiran (uključujući odgovarajuće
korektivne aktivnosti).
Planirane aktivnosti i procedure izvještavanja
Kontrolni sistem se bazira na prethodno definisanim sledećim organizacionim parametrima:
•
Usvojen Terminski plan za realizaciju Programa i Projekata
Programi i Projekti sa odgovarajućim terminskim planovima se usvajaju činom usvajanja AP.
•
Definisana Organizaciona struktura u sprovoñenju AP
Usvajanjem AP prihvata se obaveza osnivanja DAP-a i CIEE.
•
Adekvatni Personalni resursi
Izbor kadrova za DAP i CIEE vršiće se na bazi detaljno razvijenog opisa radnih mjesta u obe
institucije.
•
Definisana Raspodjela odgovornosti i ovlašćenja u implementaciji AP
Akti o osnivanju DAP-a i CIEE sadržaće jasno definisane odgovornosti i ovlašćenja koja se daju
institucijama.
Komunikacija sa strukturama koje su neposredno angažovane u realizaciji Programa i Projekata, odvija se
u skladu sa odgovarajućim procedurama rada DAP-a i CIEE. U ovim procedurama precizno se defiše vrsta
podataka koji se daju, način komuniciranja, dinamika izvještavanja i obaveze pošiljaoca/primaoca u
procesu primopredaje podataka.
Izvještaji su osnovni način komunikacije DAP-a i CIEE sa eksternim subjektima i imaju zadatak da
dokumentuju proces implementacije AP. Ovi izvještaji imaju karakter interne dokumentacije i podliježu
internoj kontroli funkcionisanja institucija. Na bazi ovih izvještaja, pripremaju se izvještaji koji se upućuju
prije svega MER.
DAP bi trebao da priprema sledeće izvještaje MER-u:
1) Periodični izvještaji o progresu implementacije AP: šalju se MER-u na kvartalnoj osnovi, u
konciznom obliku i sa unapred dogovorenim sadržajem glavnih informacija
2) Godišnji Izvještaj o realizaciji AP za potrebe Vlade: detaljan izvještaj, koji se predaje Vladi preko
MER, obuhvata: (i) postignute rezultate u poslednjoj godini u poreñenju sa ciljevima, (ii) ocjenu
implikacija na AP u sledećoj godini, (iii) predlog mjera za poboljšanje situacije i (iv) procjenu
potrebe za inovacijom AP i/ili čak inovacijom Strategije.
Za mjerenje efekata implementacije AP treba imati i objektivne parametre za lakše praćenje i kontrolu
implementacije AP, i sa time postizanje ciljeva Energetske politike i Strategije. Primjeniće se lista
meñunarodno priznatih indikatora, koji omogućavaju kvantifikaciju rezultata implementacije AP,
obezbjeñuju brzu procjenu postizanja osnovnih strateških ciljeva i istovremeno omogućavaju poreñenje sa
drugim zemljama, u prvom redu sa EU zemljama.
Parametri za praćenje implementacije AP dati su u Tabeli 6.
UNIDO projekt br.: UE/YUG/06/003
Strana: 40
STRATEGIJA RAZVOJA ENERGETIKE CRNE GORE DO 2025. GODINE – AKCIONI PLAN 2008-2012
Tabela 6: Parametri za praćenje implementacije Akcionog Plana
Parametar
1. Energetski intenzitet
Definicija
Jedinica
potrebna primarna energija / BDP
Mtoe / mil.
EUR
GWh / mil.
EUR
%
korišćenje električne energije / BDP
2. Uvozna zavisnost
3. Promjena u korišćenju finalne
energije
4. Korišćenje obnovljivih izvora
energije (OIE):
6. Cijene električne energije na
tržištu
7. Parametri kvaliteta energije
kod snabdijevanja
električnom energijom
8. Ukupno emisija CO2
Izvor:
neto uvoz / ukupna upotreba
primarne energije
promjena u odnosu na startnu
godinu
ukupno korišćenje OIE
%, Mtoe
Mtoe/godišnje
dio OIE u primarnoj energiji
(OIE/primarna energija ukupno)
učešće električne energije iz OIE u
ukupnoj potrošnji energije
(električna energija iz OIE/ ukupna
potrošnja energije)
cijena
parametri definisani u standardu
emisija CO2 usled upotrebe
energije
Izvor/
komentar
%
%
EUR/MWh
U skladu sa
parametrima u
standardu IEC
50160
Mililiona t CO2
Metodologija
upitnika Eurostat
IEC (EN) 50160
Nacionalni Energetski Program Slovenije – parametri usaglašeni sa metodologijom EU (Framework of
indicators for monitoring implementation of interrelated targets of the EU Sustainable Development Strategy)
Na osnovu periodičnih pregleda implementacije AP (po pravilu period od jedne godine), trebalo bi pažljivo
analizirati razloge za eventualna odstupanja od AP i trebalo bi preduzeti odgovarajuće mjere radi
postizanja ciljeva i terminskog plana istog. Na kraju, ako su izmjerjeni efekti nedovoljni ili implementacija
odstupa od plana, treba preduzeti korektivne mjere, koje se odreñuju prema situaciji i problemima.
Inoviranje Akcionog Plana
Dinamika promjena na području energetike je veoma brza, pa se zbog toga mjenjaju i parametri koji utiču
na potrebe i ekonomiku razvoja na području energetike. Zbog toga i zbog rezultata implementacije, koji
predstavljau promjenu ciljeva i samog AP, treba redovno pratiti i po potrebi inovirati AP, a ukoliko postoje
dugoročne implikacije promjena u AP, treba inovirati i Strategiju.
UNIDO projekt br.: UE/YUG/06/003
Strana: 41
STRATEGIJA RAZVOJA ENERGETIKE CRNE GORE DO 2025. GODINE – AKCIONI PLAN 2008-2012
UNIDO projekt br.: UE/YUG/06/003
Strana: 42
STRATEGIJA RAZVOJA ENERGETIKE CRNE GORE DO 2025. GODINE – AKCIONI PLAN 2008-2012
10
PROGRAMI i PROJEKTI
UNIDO projekt br.: UE/YUG/06/003
Strana: 43
STRATEGIJA RAZVOJA ENERGETIKE CRNE GORE DO 2025. GODINE – AKCIONI PLAN 2008-2012
10.1 KS 1: POVEĆANJE ENERGETSKE EFIKASNOSTI I KORIŠĆENJA OBNOVLJIVIH IZVORA
ENERGIJE NA STRANI POTROŠAČA
10.1.1 Program energetske efikasnosti
A.
Opis Programa/Projekta
Energetski sistem u Crnoj Gori, pogotovo distribucija i krajnja potrošnja, je karakterisan relativno niskom
EE, i u njemu postoji rezerva za uštede. EE je opravdan i ekonomičan način povečanja efikasnosti i
suzbijanja zavisnosti od uvoza energije na najniži mogući nivo, smanjivanje neuravnoteženosti proizvodnje
i potrošnje, na koji način bi se doprinijelo sigurnosti snabdijevanja energijom.
Postepeno uvoñenje EU Direktiva u zakonsku regulativu u oblasti EE i usvajanje uspješne dobre prakse
rada, prilagoñene lokalnim uslovima, je logičan proces implementacije EE u zemlji. Postoje tri ključne ose
intervencija za uvoñenje EE: uspostavljanje regulatornog okvira za EE, promocija investicija u EE i
implementacija EE programa po sektorima. AP za EE uključuje osmišljavanje i realizaciju projekta "Godina
energetske efikasnosti", što podrazumijeva aktiviranje podrške MFI i formiranje koordinacionog tijela
(predstavnici MER i zainteresovanih donatora). kako bi se doprinijelo povećanju svijesti o značaju i
efektima sprovoñenja mjera energetske efikasnosti.
Sledeći postojeći dokumenti predstavljaju osnovu EE aktivnosti: Zakon o energetici (2003), Energetska
Politika (2005), Strategija energetske efikasnosti Crne Gore (2005), Strategija razvoja energetike do 2025.
godine (2007), Akcioni Plan za implementaciju Strategije energetske efikasnosti za 2008, 5-godišnji AP za
EE (2008-2012), Strategija grijanja prostorija, hlañenja i energetske efikasnosti u stambenom sektoru.
B.
1.
2.
3.
4.
5.
6.
Plan aktivnosti
Opis aktivnosti
Odgovornost
Uspostavljanje regulatornog okvira
Priprema i usvajanje Zakona o energetskoj efikasnosti, Formiranje CIEE,
Formiranje fonda za EE
Postepena daljna izrada neophodne zakonske regulative, regulatornog i
institucionalnog okvira za EE i razvoj lokalnih kapaciteta i usluga u EE.
Rad CIEE
Praćenje implementacije AP za EE, izvještavanje, pokretanje korektivnih akcija
u slučaju odstupanja od AP, inoviranje AP za EE
Promocija investicija
Odmah otpočeti aktivnosti u javnom sektoru (voñene primjerom) na realizaciji
malih i jednostavnih projekata (pilot projekti). Pripremiti i marketinško
promocijske aktivnosti, gdje se promoviše EE i informiše javnost o rezultatima
konkretnih pilot projekata. Osmisliti i promovisati projekat ’Godina EE’.
Implementacija programa EE u sektoru gradnje
Obezbjeñivanje podsticaja, tehničke podrške i promotivnih/marketinških
aktivnosti. Imajući u vidu strukturu potrošnje energije i probleme u različitim
sektorima, EE mjere će se prioritetno realizovati u sektoru gradnje (stambeni,
komercijalni i javni objekti).
Implementacija programa EE u sektoru transporta i kod privatizacije
Ostalo iz sektorskih programa po prioritetima - država
a) Priprema EE planova na području transporta
b) Uključenje EE obaveza u privatizacijske procese
Implementacija programa EE na strani potrošnje i u EPCG
Ostalo iz sektorskih programa po prioritetima
a) Priprema planova većih potrošača energije na strani potrošnje (KAP,
Željezara) za konkretne EE programe
b) Priprema plana EE u EPCG
MER (do formiranja
CIEE),
CIEE
CIEE
MER (do formiranja
CIEE),
CIEE
MER (do formiranja
CIEE),
CIEE
CIEE, Tijelo vlade
odgovorno za
privatizaciju
Potrošači
EPCG Proizvodnja,
Prenos i
Distribucija
Detaljne aktivnosti i projekti su definisani u 5-godišnjem AP za EE (2008-2012).
Program se nastavlja i nakon 31.12.2012 godine, ali aktivnosti, terminski plan i finansijska sredstva nakon
toga nijesu definisani.
UNIDO projekt br.: UE/YUG/06/003
Strana: 44
STRATEGIJA RAZVOJA ENERGETIKE CRNE GORE DO 2025. GODINE – AKCIONI PLAN 2008-2012
C.
Terminski plan
2008
Aktivnost
Odgovornost
1.
Uspostavljanje regulatornog
okvira
MER (do formiranja
CIEE), CIEE
01/04/2008 31/12/2011
2.
3.
Rad CIEE
Promocija investicije
CIEE
MER (do formiranja
CIEE), CIEE
Implementacija programa EE u MER (do formiranja
sektoru gradnje
CIEE), CIEE
01/04/2009 31/12/2012
01/09/2008 31/12/2012
5.
Implementacija programa EE u CIEE, Tijelo vlade
sektoru transporta i
odgovorno za
privatizacije
privatizaciju
01/01/2009 31/12/2010
6.
Implementacija programa EE
na strani potrošnje i u EPCG
4.
D.
Početak
Kraj
2009
2010
2011
2012
1 2 3 4 1 2 3 4 1 2 3 4 1 2 3 4 1 2 3 4
01/01/2009 29/06/2012
Potrošači, EPCG
01/10/2008 31/12/2010
Proizvodnja, Prenos
i Distribucija
Finansiranje
Procijenjeni troškovi Programa u periodu 2008-2012 iznose 13,8 miliona €.
Aktivnost
Odgovornost
Izvor
finansiranja
1. Uspostavljanje
regulatornog okvira
Budžet
MER (do
formiranja CIEE), Donacija
CIEE
Kredit
2. Rad CIEE
CIEE
2008
2009
2010
2011
2012
Ukupno
(2008-2012)
25.000
50.000
50.000
25.000
15.000
165.000
250.000
115.000
115.000
115.000
115.000
710.000
Budžet
50.000
50.000
100.000
100.000
300.000
Donacija
350.000
450.000
400.000
300.000
1.500.000
Kredit
3. Promocija
investicije
Budžet
MER (do
formiranja CIEE), Donacija
CIEE
Kredit
4. Implementacija
program a EE u
sektoru gradnje
Budžet
MER (do
formiranja CIEE), Donacija
CIEE
Kredit
5. Implementacija
CIEE, Tijelo vlade Budžet
programa EE u
odgovorno za
sektoru transporta i
privatizaciju
Donacija
privatizacije
6. Implementacija
Potrošači, EPCG
programa EE na strani Proizvodnja,
potrošnje i u EPCG Prenos, Distribucija
Ukupno (1-6)
E.
10.000
20.000
20.000
20.000
20.000
90.000
35.000
30.000
30.000
30.000
30.000
155.000
50.000
600.000
650.000
40.000
1.340.000
250.000
765.000
725.000
250.000
1.990.000
2.000.000
2.000.000
2.000.000
400.000
6.400.000
50.000
50.000
100.000
150.000
150.000
300.000
50.000
350.000
350.000
750.000
370.000
3.465.000
4.630.000
4.065.000
1.270.000
13.800.000
Ekološki i socijalni uticaj
Bolja EE će omogućiti ekonomsku rast i rast kvaliteta života bez značajnog povećanja potrošnje energije.
To će imati pozitivne ekološke efekte kroz omogućavanje dodatnih investicija u zaštitu životne sredine i
pozitivne socijalne efekte uz ispunjavanje preduslova za podizanje životnog standarda.
Očekuje se da će se otvoriti i značajan broj novih radnih mjesta kao rezultat aktivnosti u oblasti EE i OIE
na strani potrošnje energije.
Imajući u vidu aktivnosti planirane u okviru Programa koje se odnose prvenstveno na zakonodavni i
institucionalni okvir u smislu usvajanja zakona o EE, promociju investicija, implementaciju Programa u
sektoru gradnje i slično, nije potrebna izrada SEA.
UNIDO projekt br.: UE/YUG/06/003
Strana: 45
STRATEGIJA RAZVOJA ENERGETIKE CRNE GORE DO 2025. GODINE – AKCIONI PLAN 2008-2012
10.1 KS 1: POVEĆANJE
ENERGETSKE EFIKASNOSTI I KORIŠĆENJA OBNOVLJIVIH IZVORA
ENERGIJE NA STRANI POTROŠAČA
10.1.2 Projekat uvoñenja Sistema upravljanja energijom (Energy Management
System) u javnom sektoru
A.
Opis Programa/Projekta
Za sve potrošače je bitno da se pravilno odnose prema energiji, čak i prije nego što ona postane veoma
skup resurs. Gotovo sve kompanije će u decenijama koje dolaze trošiti relativno više za energiju, nego što
je to ranije bio slučaj. Adekvatno upravljanje energijom doprinosi efikasnom korišćenju energije i
dugoročno gledano, na nacionalnom nivou dovodi do smanjenja deficita energije. Ovaj Pojekat će biti
primjer, koji će kasnije slijediti mnoge, ne samo javne kompanije.
Sistem upravljanja energijom znači prepoznavanje i idetifikaciju tokova energije u preduzećima i
institucijama, evaluaciju transformacija energije na tim tokovima i uporeñenje upotrebljene tehnologije i
oblika energije sa alternativama. U tom smislu ide i sistem praćenja tokova i transformacija energije, koji
može biti poduprt automatskim alatima. Na kraju, dolazi i donošenje odluka o promjenama u tim
tokovima i transformacijama.
U okviru tog Projekta, na početku se uvodi sistem upravljanja energijom u vladnim zgradama, gdje MER-u,
odnosno vladi, za pokretanje aktivnosti ne treba zakon o energetskoj efikasnosti, jer pomoću upravljanja
ima direktan uticaj na svoje službe. Kasnije, kad se usvoji zakon o EE, Projekat se širi i na ostatak javnog
sektora (npr. upravno – admin. zgrade, škole, bolnice), gdje vlada ima kontrolu preko vlasništva države.
Cilj Projekta je izmeñu ostalog i to, da daje primjere dobre prakse sa rezultatima u identifikaciji mogućih
ušteda energije, pa da se nakon toga aktivnosti prošire i na ostale privatne kompanije u Crnoj Gori.
B.
1.
2.
Plan aktivnosti
Opis aktivnosti
Odgovornost
Upravljanje energijom u upravno-administrativnim zgradama vlade
Uvoñenje sistema upravljanja energijom u svim vladnim zgradama
a) priprema instrukcija, utvrñivanje rokova i nadzor implementacije
b) implementacija
Upravljanje energijom u javnom sektoru
Uvoñenje sistema upravljanja energijom u svim kompanijama/institucijama javnog
sektora
a) priprema instrukcija, utvrñivanje rokova i nadzor implementacije
b) implementacija
MER
UNIDO projekt br.: UE/YUG/06/003
CIEE,
kompanije i
institucije
javnog sektora
Strana: 46
STRATEGIJA RAZVOJA ENERGETIKE CRNE GORE DO 2025. GODINE – AKCIONI PLAN 2008-2012
C.
Terminski plan
Aktivnost
Odgovornost
1. Upravljanje energijom u upravno- MER
administrativnim zgradama vlade
2. Upravljanje energijom u javnom
sektoru
D.
CIEE, Kompanije i
institucije javnog
sektora
2008
2009
2010
2011
2012
Početak
Kraj
1 2 3 4 1 2 3 4 1 2 3 4 1 2 3 4 1 2 3 4
01/09/2008 31/12/2010
01/09/2009 31/12/2012
Finansiranje
Procijenjeni troškovi Projekta u periodu 2008-2012 su 165.000 €.
Aktivnost
1. Upravljanje
energijom u upravnoadministrativnim
zgradama vlade
2. Upravljanje
energijom u javnom
sektoru
Odgovornost
Izvor
finansiranja
2008
2010
2011
2012
Ukupno
(2008-2012)
Budžet
5.000
10.000
15.000
Donacija
20.000
20.000
40.000
MER
Kredit
Kompanije i
institucije javnog
sektora
CIEE
2009
10.000
10.000
10.000
20.000
25.000
15.000
50.000
Budžet
5.000
5.000
5.000
Donacija
10.000
5.000
5.000
5.000
15.000
35.000
55.000
30.000
35.000
20.000
165.000
Kredit
Ukupno (1-2)
25.000
Investiciona ulaganja u zgrade nijesu obuhvaćena troškovima Projekta.
E.
Ekološki i socijalni uticaj
Imajući u vidu aktivnosti planirane u okviru Projekta koje se odnose prvenstveno na uspostavljanje
institucionalnih mjera u cilju smanjenja potrošnje energije u javnom sektoru i njenom efikasnijem trošenju
sprovoñenje postupka EIA nije propisano.
Projekat nema značajniji socijalni uticaj.
UNIDO projekt br.: UE/YUG/06/003
Strana: 47
STRATEGIJA RAZVOJA ENERGETIKE CRNE GORE DO 2025. GODINE – AKCIONI PLAN 2008-2012
10.1 KS 1: POVEĆANJE
ENERGETSKE EFIKASNOSTI I KORIŠĆENJA OBNOVLJIVIH IZVORA
ENERGIJE NA STRANI POTROŠAČA
10.1.3 Projekat ušteda energije u javnom sektoru
A.
Opis Programa/Projekta
Kako bi se mjere štednje energije nametnule svim institucijama i kompanijama iz javnog sektora, potreban
je odreñen zakonski okvir. Planirano je da on bude pripremljen u okviru Programa energetske efikasnosti.
Meñutim, nekoliko je mogućnosti za postizanje energetskih ušteda koje ne zahtjevaju uspostavljanje
zakonskog okvira i pripremu obimnih projekata. Potrošnja energije za rasvjetu u kancelarijama, hodnicima
i drugim prostorijama zgrada, će biti značajno smanjena ugradnjom štedljivih sijalica i uopšteno gledano
revizijom osvjetljenja i zamjenom svjetlosnih tijela. To će se izvršiti u okviru redovnog održavanja zgrada,
s tim što treba obezbjediti sredstva za štedljive sijalice. Zamjena može biti postupna, pri čemu bi se
zamjenjivale samo sijalice na mjestima, gdje je štedljiva sijalica ekonomski opravdana.
Veliki potencijal za uštede u energiji se nalazi u stavu zaposlenih prema štednji energije i njihovim
navikama na radnom mjestu. Instrukcije date zaposlenima putem brošura i drugog pomoćnog
promocijskog materijala bi mogle pomoći da se izmijene njihove navike i da se ostvari štednja energije.
Ova mjera može biti sprovedena u čitavom javnom sektoru i šire, jer ne postavlja obaveze.
Sisteme grijanja, hlañenja i ventilacije vladinih zgrada treba revidovati u svrhu procjene mogućnosti
optimizacije, potencijala uštede i mogućnosti da se promjeni sistem i uvedu drugi efikasniji izvori energije.
Implementacija EE investicija u širem javnom sektoru (predvoñena primjerom) će u početku biti vršena
pretežno u vladnim zgradama i institucijama, s obzirom da nijesu potrebne zakonske mjere za
implementaciju i da njihova realizacija može odmah početi. Vlada treba sprovesti ovaj Projekat u svojim
institucijama kao Projekat koji će predstavljati primjer dobre prakse, koja će se kasnije proširiti na čitav
javi sektor.
B.
Plan aktivnosti
Opis aktivnosti
Odgovornost
1.
Uvoñenje štedljivih sijalica
U vladnim zgradama i ostalim prostorijama, gdje su smeštene vladne službe i organi,
zamjenjuju se sijalice sa štedljivima, svugde gdje ima tehničke svrhe.
2.
Uputstva za štednju energije
Za zaposlene u javnom sektoru će se pripremiti instrukcije u formi brošura i drugog
pratećeg materijala, sa objašnjenjima kako se može uštedjeti energija na radnom
mjestu.
Optimizacija grijanja, hlañenja, ventilacije i postupni prelazak na druge
izvore energije
Za sisteme grijanja, hlañenja i ventilacije u državnim zgradama, gdje je to moguće, će
se pripremiti projekti za rekonstrukciju u cilju prelaska na druge izvore energije (gas,
nafta...) umesto električne energije, a gdje nije moguće, pripremiće se projekti
optimizacije.
MER,
službe za
održavanje
vladinih
zgrada
MER
3.
UNIDO projekt br.: UE/YUG/06/003
MER,
službe za
održavanje
vladinih
zgrada
Strana: 48
STRATEGIJA RAZVOJA ENERGETIKE CRNE GORE DO 2025. GODINE – AKCIONI PLAN 2008-2012
C.
Terminski plan
Aktivnost
1. Uvoñenje štedljivih sijalica
Odgovornost
MER, službe za
održavanje vladinih
zgrada
2. Uputstva za štednju energije
MER
01.09.2008 01.06.2009
3. Optimizacija grijanja, hlañenja,
MER, službe za
ventilacije i postupni prelazak na održavanje vladinih
druge izvore energije
zgrada
D.
2008
2009
2010
2011
2012
Početak
Kraj
1 2 3 4 1 2 3 4 1 2 3 4 1 2 3 4 1 2 3 4
01.09.2008 31.12.2009
03.12.2008 31.12.2011
Finansiranje
Procijenjeni troškovi Projekta u periodu 2008-2012 su 1.065.000 €.
Aktivnost
Odgovornost
MER, službe za
1. Uvoñenje štedljivih
održavanje
sijalica
vladinih zgrada
2. Uputstva za
štednju energije
Izvor
finansiranja
2009
2010
2011
2012
5.000
20.000
25.000
Donacija
10.000
15.000
25.000
10.000
5.000
15.000
Kredit
0
Donacija
0
Kredit
3. Optimizacija
MER, službe za
grijanja, hlañenja,
ventilacije i postupni održavanje
vladinih zgrada
prelazak na druge
izvore energije
Ukupno (1-3)
Ukupno
(2008-2012)
Budžet
Budžet
MER
2008
0
Budžet
150.000
150.000
150.000
450.000
Donacija
50.000
100.000
150.000
300.000
150.000
100.000
250.000
400.000
400.000
Kredit
25.000
240.000
0
1.065.000
Sredstva obuhvataju: sijalice 50.000 €, uputstva 15.000 € i grijanje 1 milion €.
E.
Ekološki i socijalni uticaj
Sa smanjenjem potrošnje energije smanjuje se i uticaj na životnu sredinu. Vlada će kroz ove aktivnosti dati
primjer javnosti i identifikovati te skloniti prepreke za širu implementiranje ovih mjera kako bi omogućila
grañanima da učine isto u svojim kompanijama i domovima. Imajući u vidu aktivnosti planirane u okviru
Projekta koje se odnose prvenstveno na ugradnju štedljivih sijalica, izradu brošura, optimizaciju grijanja i
slično sprovoñenje postupka EIA nije propisano.
Projekat nema značajniji socijalni uticaj.
UNIDO projekt br.: UE/YUG/06/003
Strana: 49
STRATEGIJA RAZVOJA ENERGETIKE CRNE GORE DO 2025. GODINE – AKCIONI PLAN 2008-2012
10.1 KS 1: POVEĆANJE
ENERGETSKE EFIKASNOSTI I KORIŠĆENJA OBNOVLJIVIH IZVORA
ENERGIJE NA STRANI POTROŠAČA
10.1.4 Projekat promovisanja i vršenja energetskih pregleda (Energy Audit)
A.
Opis Programa/Projekta
Mnogi potrošači nijesu svjesni gubitaka energije, neefikasnosti u korišćenju energije i potencijalnih ušteda
energije i odgovarajućih troškova. Energetski pregled (EP) im može pomoći da prepoznaju ove potencijale.
Mnogi od njih su privatna lica i nalaze se van direktnog državnog uticaja, dok nametanje odreñenih
aktivnosti putem zakona/propisa nije u duhu otvorenog tržišta. Stoga je potrebno promovisanje EP, koji
može značajno doprinijeti promociji i iniciranju štednje energije i manjih projekata za postizanje
energetske efikasnosti. Masovnom implementacijom mali projekti daju velike rezultate.
Energetski pregled je osmišljen radi manje obaviještenih i potrošača koji vode manje računa o potrošnji
energije. Zainteresovaniji potrošači će se brzo opredijeliti za planove upravljanja energijom, gdje je EP
prva faza uspostavljanja upravljanja. Da bi se izvršio EP, potrebno je ispuniti odreñene preduslove: interes
potrošača da vrše EP u svojim kompanijama/institucijama s jedne strane i kvalifikovani i adekvatno
opremljeni timovi za vršenje pregleda. Stoga, ovaj Projekat treba da pripremi razvijanje sposobnosti i
promovisanje dobrih primjera iz prakse, kako bi se probudilo interesovanje pasivnih potrošača.
Implementacija EP će u početku biti pretežno vršena u javnim kompanijama i institucijama, kao dio
uvoñenja upravljanja energijom. Primjeri će biti korišćeni za promociju.
B.
1.
2.
3.
4.
Plan aktivnosti
Opis aktivnosti
Odgovornost
Promocija EP
Promocija EP i njihovih koristi se radi pomoću intenzivne komunikacije sa privrednim
subjektima.
Priprema primjera dobre prakse
Na osnovu analize ranijih projekata (za firme, gdje su pregledi bili vršeni u prošlosti)
pripremiće se proračuni o ekonomskim, ekološkim i energetskim uticajima prepoznatih
potencialnih ušteda energije.
Razvijanje sposobnosti
Postaviće se pravila i uslovi za ovlašćene organizacije kojima će se pomoći u
opremanju, izradiće se prateća regulativa, izvršiće se obuka i dodjeliće se sertifikati
energetskim revizorima.
Vršenje EP
Uradiće se EP u firmama iz različitih oblasti privrede i izvršiti njihovo
subvencioniranje, kako bi se steklo iskustvo i dokazali pozitivni efekti. Za to vrijeme je
planirano i subvencioniranje EP.
MER, kasnije
CIEE
MER, kasnije
CiEE
MER, kasnije
CIEE,
Ovlašćene
organizacije
Ovlašćene
organizacije,
MER, CIEE
Nakon realizacije ovog Projekta nastavlja se sa vršenjem EP, ali bez subvencioniranja od strane vlade.
UNIDO projekt br.: UE/YUG/06/003
Strana: 50
STRATEGIJA RAZVOJA ENERGETIKE CRNE GORE DO 2025. GODINE – AKCIONI PLAN 2008-2012
C.
Terminski plan
2008
2009
2010
2011
2012
Početak
Kraj
1 2 3 4 1 2 3 4 1 2 3 4 1 2 3 4 1 2 3 4
01.09.2008 31.12.2010
Aktivnost
1. Promocija EP
Odgovornost
MER, kasnije CIEE
2. Priprema primjera dobre prakse
3. Razvijanje sposobnosti
MER, kasnije CIEE
02.03.2009 30.09.2010
MER, kasnije CIEE,
01.01.2008 29.09.2010
Ovlašćene organizacije
4. Vršenje EP
Ovlašćene organizacije, 01.09.2008 31.12.2010
MER, CIEE
D.
Finansiranje
Procijenjeni troškovi Projekta u periodu 2008-2012 su 515.000 €.
Aktivnost
Odgovornost
Izvor
finansiranja
MER, kasnije CIEE Budžet
1. Promocija EP
Donacija
2008
2009
2010
5.000
5.000
5.000
2011
2012
Ukupno
(2008-2012)
15.000
5.000
5.000
Kredit
0
MER, kasnije CIEE Budžet
2. Priprema primjera
dobre prakse
0
Donacija
Kredit
MER, kasnije
Budžet
CIEE, Ovlašćene
Donacija
3. Razvijanje sposobnosti organizacije
20.000
5.000
25.000
0
5.000
10.000
10.000
25.000
250.000
50.000
50.000
350.000
Kredit
4. Vršenje EP
Ovlašćene
Budžet
organizacije, MER,
Donacija
kasnije CIEE
Kredit
Ukupno (1-4)
E.
0
5.000
25.000
30.000
60.000
5.000
15.000
15.000
35.000
275.000
125.000
115.000
0
0
0
515.000
Ekološki i socijalni uticaj
EP će inicirati aktivnosti štednje energije, kao i unaprijediti opštu EE. Imajući u vidu aktivnosti planirane u
okviru Projekta koje će inicirati povećanje štednje energije, sprovoñenje postupka EIA nije propisano.
Aktivnosti povezane štednjom energije će otvoriti i nova radna mjesta.
UNIDO projekt br.: UE/YUG/06/003
Strana: 51
STRATEGIJA RAZVOJA ENERGETIKE CRNE GORE DO 2025. GODINE – AKCIONI PLAN 2008-2012
10.2 KS 2: POVEĆANJE
ENERGETSKE EFIKASNOSTI POSTOJEĆIH PROIZVODNIH OBJEKATA I
OBJEKATA ZA ISPORUKU ENERGIJE
10.2.1 Program razvoja elektroenergetskih mreža
A.
Opis Programa/Projekta
Mnoge veoma značajne intervencije na mrežama su obuhvaćene Projektima koji se odnose na prenosnu i
distributivnu mrežu. Druga, ali ipak hitna otvorena pitanja su obrañena u okviru ovog Programa. Otvaranje
tržišta električne energije i uvoñenje numeričke tehnologije za upravljanje i zaštitu su dvije oblasti, koje
trebaju biti razmotrene kroz adekvatne studije, da bi se pripremio plan implementacije ovih sistema u
elektroenergetskim mrežama. Razvoj prenosne mreže do 2025. godine je planiran tako da se omogući
razmjena električne energije sa susjednim sistemima i omogući priključivanje novih izvora električne
energije. Po uzoru evropskih država koje mrežu naponskog nivoa 220 kV podižu na nivo 400 kV, tako da
zadržavaju samo 400 kV nivo, neophodno je početi sa izradom studije koja će utvrditi potrebu i optimalan
vremenski period za taj prelazak, kao i potrebne resurse i planove susjednih zemalja. Uz povezivanje
prenosnog sistema sa sistemima susjednih zemalja na 400 kV nivou, poseban izazov je povezivanje
crnogorskog sistema sa italijanskim preko podmorskog jednosmjernog kabla i njegovo uključenje u sistem
Crne Gore. Brz rast konzuma u primorju i Podgorici zahtjeva dodatne zahvate na prenosnoj i distributivnoj
mreži.
Razvoj distributivne mreže do 2025. godine je planiran tako da se poveća nivo sigurnosti snabdijevanja i
da se smanje gubici električne energije na nivo od 10% ili manje. Pored proširenja mreže i povećanja
njenog kapaciteta, potrebno je pripremiti druge mjere koje će pomoći u postizanju veće efikasnosti,
pouzdanosti i kvaliteta isporučene energije, kao što su uvoñenje 20 kV napona, automatizacija SN mreže,
daljinsko upravljanje i digitalizacija sekundarne opreme, tretman srednjenaponske neutralne tačke i novi
mjerni sistemi u skladu sa energetskim tržištem.
Priprema projekata za naredni 5-godišnji period (2013-2017) i postavljeni visoki standardi koji se odnose
na isporučenu energiju, predstavljaju izazove sa kojima se treba suočiti u okviru ovog Programa.
B.
Plan aktivnosti
Opis aktivnosti
Odgovornost
1.
Studije razvoja elekroenergetskih mreža
Studija prenosne mreže, Studija distributivne mreže, Studija prelaska mreže 220 kV na 400 kV
2.
Studija i plan implementacije naprednog mjernog sistema
Namjena studije je podrška uvoñenja tržišta električne energije. Pored brojila, kompjutera i
softvera, potrebno je na odgovarajući način riješiti problem upravljanja podacima, uz zaštitu i
sigurnost podataka.
Studija i plan implementacije digitalizacije sekundarne opreme
Digitalizacija sistema zaštite i upravljanja je preduslov za savremeni sistem daljinskog
upravljanja mrežama. Za postizanje toga cilja potrebno je uraditi tipizaciju signalnih lista,
protokola, funkcija, operativnih instrukcija... Time bi se omogućila široka konkurencija ponuñača
te opreme, garantujući povoljne uslove nabavke, ali istovremeno i dobra, kompatibilna rješenja.
Povećavanje pouzdanosti i kvaliteta snabdijevanja
Analiza mogućnosti za proširenje distributivne mreže sa studijom, koja će definisati: tretman
neutralne tačke (Uzemljenje niske impedance, Kompenzacija, Šent prekidač…); automatizacija
SN mreže sa automatskom sekcionalizacijom i daljinskim upravljanjem; polu-izolovani provodnici,
potpuno izolovani provodnici, univerzalni kablovi; uvoñenje 20 kV napona u SN mrežu, ….
Povezivanje sa Italijom preko HVDC
Izrada idejnog rešenja, prethodne studije opravdanosti, idejnog projekta, studije opravdanosti
studije uključenja u postojeći sistem, odluka o daljnjim aktivnostima i modelu implementacije.
Projekat proširenja i rekonstrukcije prenosne mreže 2013-2017
Definisaće se Projekat proširenja i rekonstrukcije prenosne mreže za naredni AP u periodu 2013
- 2017, sa naglaskom na dalekovode za priključenje novih HE na Morači i HE Komarnica.
Projekat proširenja i rekonstrukcije distributivne mreže 2013-2017
Definisaće se Projekat proširenja i rekonstrukcije distributivne mreže za naredni AP u periodu
2013 - 2017.
EPCG Prenos,
EPCG
Distribucija
EPCG Prenos,
EPCG
Distribucija
3.
4.
5.
6.
7.
EPCG Prenos,
EPCG
Distribucija
EPCG
Distribucija
EPCG Prenos
EPCG Prenos
EPCG
Distribucija
Program se nastavlja i nakon 31.12.2012 godine, ali aktivnosti, terminski plan i finansijska sredstva nakon
toga nijesu definisani.
UNIDO projekt br.: UE/YUG/06/003
Strana: 52
STRATEGIJA RAZVOJA ENERGETIKE CRNE GORE DO 2025. GODINE – AKCIONI PLAN 2008-2012
C.
Terminski plan
Aktivnost
Odgovornost
1. Studije razvoja elektroenergetskih EPCG Prenos, EPCG
mreža
Distribucija
2. Studija i plan implementacije
naprednog mjernog sistema
2008
2009
2010
2011
2012
Početak
Kraj
1 2 3 4 1 2 3 4 1 2 3 4 1 2 3 4 1 2 3 4
01.09.2008 31.12.2010
EPCG Prenos, EPCG
Distribucija
01.09.2008 02.06.2009
3. Studija i plan implementacije
EPCG Prenos, EPCG
digitalizacije sekundarne opreme Distribucija
01.01.2009 31.12.2009
4. Povećavanje pouzdanosti i
kvaliteta snabdijevanja
EPCG Distribucija
01.10.2008 31.12.2010
5. Povezivanje sa Italijom preko
HVDC
EPCG Prenos
01.09.2008 31.12.2009
6. Projekat proširenja i
rekonstrukcije prenosne mreže
2013-2017
EPCG Prenos
01.01.2011 31.12.2011
EPCG Distribucija
7. Projekat proširenja i
rekonstrukcije distributivne mreže
2013-2017
D.
01.01.2012 31.12.2012
Finansiranje
Procijenjeni troškovi Programa u periodu 2008-2012 su 4.120.000 €.
Aktivnost
Odgovornost
Izvor
finansiranja
2008
2009
2010
500.000
500.000
2011
2012
Ukupno
(20082012)
1. Studije razvoja elektroenergetskih mreža
EPCG Prenos,
EPCG Distribucija
280.000
2. Studija i plan implementacije naprednog
mjernog sistema
EPCG Prenos,
EPCG Distribucija
160.000
3. Studija i plan implementacije digitalizacije
sekundarne opreme
EPCG Prenos,
EPCG Distribucija
70.000
10.000
4. Povećavanje pouzdanosti i kvaliteta
snabdijevanja
EPCG Distribucija
10.000
40.000
50.000
100.000
5. Povezivanje sa Italijom preko HVDC
EPCG Prenos
200.000
650.000
150.000
1.000.000
1.280.000
160.000
6. Projekat proširenja i rekonstrukcije prenosne
EPCG Prenos
mreže 2013-2017
80.000
500.000
500.000
7. Projekat proširenja i rekonstrukcije distributivne
EPCG Distribucija
mreže 2013-2017
Ukupno (1-7)
E.
1.000.000
1.000.000
720.000 1.200.000 700.000 500.000 1.000.000 4.120.000
Ekološki i socijalni uticaj
Imajući u vidu aktivnosti planirane u okviru Programa koje se odnose prvenstveno na planiranje,
istraživanje za uvoñenje novih tehnologija i unapreñenje rada sistema nije potrebna izrada SEA. U toku
pripreme projektne dokumentacije za pojedine projekte (aktivnosti 5, 6 i 7) EPCG Prenos i EPCG
Distribucija moraju sprovesti postupak EIA.
Program nema direktnog socijalnog uticaja, ali u perspektivi poboljšava napajanje potrošača električnom
energijom.
UNIDO projekt br.: UE/YUG/06/003
Strana: 53
STRATEGIJA RAZVOJA ENERGETIKE CRNE GORE DO 2025. GODINE – AKCIONI PLAN 2008-2012
10.2 KS 2: POVEĆANJE ENERGETSKE EFIKASNOSTI POSTOJEĆIH PROIZVODNIH OBJEKATA I
OBJEKATA ZA ISPORUKU ENERGIJE
10.2.2 Projekat revitalizacije malih hidroelektrana
A.
Opis Programa/Projekta
U Crnoj Gori izgrañeno je sedam malih HE, koje se danas nalaze u vlasništvu EPCG. To su HE: Glava Zete,
Slap Zete, Rijeka Mušovića, Šavnik, Rijeka Crnojevića, Podgor i Lijeva Rijeka. Najstarija od njih je HE
Podgor, izgrañena i puštena u pogon još 1939. godine, a najnovijeg je datuma HE Lijeva Rijeka, puštena u
pogon 1987. Svih sedam malih HE su po svojim karakteristikama protočne. Njihova ukupna instalisana
snaga iznosi 9,025 MW, a očekivana godišnja proizvodnja 21 GWh. HE Glava Zete i Slap Zete ostaju u
vlasništvu EPCG, dok se planira prodaja privatnim investitorima preostalih 5 objekata. U HE Šavnik, Rijeka
Crnojevića i Podgor izvršena je rekonstrukcija glavne i pomoćne opreme i ovi objekti se nalaze u relativno
boljem stanju, dok su HE Glava Zete, Slap Zete i Rijeka Mušovića u lošem stanju i prioritetno traže
revitalizaciju. One se nalaze u eksploataciji neprekidno od izgradnje i puštanja u pogon, pa je njihova
oprema dotrajala, a i tehnološki zastarjela, pa je potrebno pristupiti revitalizaciji i modernizaciji
postrojenja, kojom bi se produžio njihov vijek eksploatacije, i eventualno izvršilo povećanje snage i
moguće proizvodnje tih elektrana. HE Lijeva Rijeka od 1991. nije u funkciji zbog neriješenih tehničkih i
organizacionih problema u upravljanju elektranom, što takoñe treba riješiti.
B.
1.
2.
3.
Plan aktivnosti
Opis aktivnosti
Odgovornost
Dokumentacija i pripremni radovi
Izrada plana rekonstrukcije, idejnog projekta, studije opravdanosti, dobijanje
grañevinske dozvole, sprovoñenje postupka EIA.
Tender za nabavku opreme i izvoñenje radova
Izrada tenderske dokumentacije, sprovoñenje tenderskog postupka, ugovaranje
opreme i radova.
Izvoñenje radova
Izrada projektne dokumentacije, isporuka opreme i rekonstrukcija.
EPCG
Proizvodnja i
novi vlasnik
UNIDO projekt br.: UE/YUG/06/003
EPCG
Proizvodnja I
novi vlasnik
EPCG
Proizvodnja i
novi vlasnik
Strana: 54
STRATEGIJA RAZVOJA ENERGETIKE CRNE GORE DO 2025. GODINE – AKCIONI PLAN 2008-2012
C.
Terminski plan
Aktivnost
Odgovornost
1. Dokumentacija i pripremni radovi EPCG Proizvodnja i
novi vlasnik
2008
2009
2010
2011
2012
Početak
Kraj
1 2 3 4 1 2 3 4 1 2 3 4 1 2 3 4 1 2 3 4
01.09.2008 30.09.2009
2. Tender za nabavku opreme i
izvoñenje radova
EPCG Proizvodnja i
novi vlasnik
01.01.2009 30.05.2011
3. Izvoñenje radova
EPCG Proizvodnja i
novi vlasnik
01.05.2009 30.12.2011
D.
Finansiranje
Procijenjeni troškovi Projekta u periodu 2008-2012 su 4 miliona €.
Aktivnost
1. Dokumentacija i
pripremni radovi
Odgovornost
Izvor
finansiranja
EPCG
Proizvodnja i novi
vlasnik
2008
2009
100.000
300.000
2. Tender za nabavku EPCG
opreme i izvoñenje Proizvodnja i
radova
novi vlasnik
3. Izvoñenje radova
EPCG
Proizvodnja i novi
vlasnik
Ukupno (1-3)
100.000
2010
2011
2012
Ukupno
(2008-2012)
400.000
50.000
50.000
25.000
125.000
700.000
1.500.000
1.275.000
3.475.000
1.050.000
1.550.000
1.300.000
0
4.000.000
Sredstva obuhvataju: 2 miliona € za male HE koje ostaju u EPCG Proizvodnja i 2 miliona € za one koje se
prodaju.
E.
Ekološki i socijalni uticaj
U toku pripreme projektne dokumentacije za pojedine projekte EPCG Proizvodnja i novi vlasnik moraju
sprovesti postupak EIA.
Projekat nema značajniji socijalni uticaj.
UNIDO projekt br.: UE/YUG/06/003
Strana: 55
STRATEGIJA RAZVOJA ENERGETIKE CRNE GORE DO 2025. GODINE – AKCIONI PLAN 2008-2012
10.2 KS 2: POVEĆANJE ENERGETSKE EFIKASNOSTI POSTOJEĆIH PROIZVODNIH OBJEKATA I
OBJEKATA ZA ISPORUKU ENERGIJE
10.2.3 Projekat revitalizacije HE Piva
A.
Opis Programa/Projekta
HE Piva je u pogonu preko 30 godina. Rekonstrukcija i modernizacija opreme i grañevinskih objekata su
potrebni kako bi se povećala pouzdanost i sigurnost rada i elektrana pripremila za narednih 35 godina
rada.
Osnovni tehnički podaci HE Piva su: instalisana snaga agregata: 3×120 MVA; ukupna akumulacija: 880
mil. m3; projektovana godišnja proizvodnja: 860 GWh.
HE Piva je 2004. godine odpočela sa odklanjanjem uočenih nedostataka i problema, koji su se javili tokom
eksploatacije, što je obuhvatilo sistem pobude generatora, ugradnju električnog kočenja, zamjenu
visokonaponskih prekidača u transformatorskim poljima i sabirničkih rastavljača i prekidača u
dalekovodnim poljima razvodnog postrojenja 220 kV. Ove aktivnosti se završavaju u četvrtom kvartalu
2008. godine.
U cilju pripreme za narednu fazu rekonstrukcije Nezavisni konsultant je pripremio tehničku studiju
rekonstrukcije, koja se odnosi na elektro-mašinsku opremu i proizvodne agregate. EPCG je pripremila
mjere rekonstrukcije koje se odnose na grañevinske radove i hidro-mehaničku opremu. U skladu sa
prethodnom studijom, pripremljena je preliminarna procjena troškova za različite komponente i mjere.
Pored toga, nezavisna ekspertska komisija, koju je finansirala njemačka razvojna banka KfW, je uradila
odgovarajuću studiju i definisala moguće mjere rekonstrukcije u Preliminarnim nalazima.
HE Piva namjerava da 2008. godine započne drugi dio rekonstrukcije i modernizacije, koji će biti podeljen
u dve faze.
U prvoj fazi rekonstrukcije izvršiće se ispitivanje postojeće opreme i grañevinskih objekata i definisaće se
aktivnosti za rekonstrukciju.
U drugoj fazi će se pristupiti konkretnim radovima na rekonstrukciji i modernizaciji opreme i grañevinskih
objekata. Radovi će obuhvatiti: turbine, generatore, transformatore, razvodno postrojenje 220 kV, sistem
pomoćnog napajanja, telekomunikacioni sistem, sistem relejne zaštite i mjernu opremu koja će vjerovatno
biti zamjenjena. Kada je riječ o grañevinskim objektima, Projekat obuhvata objekte dovoda i odvoda vode,
hidromehaničku opremu, branu, prelivni bazen i mašinsku zgradu.
Zahvati na infrastrukturi (putevi, prenosna mreža) nisu potrebni.
B.
1.
2.
Plan aktivnosti
Opis aktivnosti
Odgovornost
I. Faza – Izbor konsultanta i definicija aktivnosti
Izbor kosultanta, prikupljanje podataka, ispitivanje opreme i grañevinskih objekata,
izrada tehničke studije, ‘Finalnog izvještaja o Pripremnoj fazi’, ‘Studije opravdanosti
sa idejnim projektom’ i tenderske dokumentacije, i raspisivanje tendera za zamjenu i
rekonstrukciju postojeće opreme za koju nijesu potrebna dodatna ispitivanja.
II. Faza – Radovi
Izvoñenje radova: izrada projektne dokumentacije, sprovoñenje postupka EIA,
nabavka opreme, izvoñenje radova na revitalizaciji elektrane
EPCG
Proizvodnja
UNIDO projekt br.: UE/YUG/06/003
EPCG
Proizvodnja
Strana: 56
STRATEGIJA RAZVOJA ENERGETIKE CRNE GORE DO 2025. GODINE – AKCIONI PLAN 2008-2012
A.
Terminski plan
Aktivnost
1. I. Faza – Izbor konsultanta i
definicija aktivnosti
Odgovornost
EPCG Proizvodnja
2. II Faza – Radovi
EPCG Proizvodnja
B.
2008
2009
2010
2011
2012
Početak
Kraj
1 2 3 4 1 2 3 4 1 2 3 4 1 2 3 4 1 2 3 4
01.04.2008 01.04.2009
01.04.2009 01.04.2014
Finansiranje
Ukupni procijenjeni troškovi Projekta su 70 miliona €, a procijenjeni troškovi Projekta u periodu 2008-2012
su 55 miliona €.
Aktivnost
Odgovornost
Izvor
finansiranja
1. I. Faza – Izbor
EPCG
konsultanta i definicija
Proizvodnja
aktivnosti
2008
2009
8.000.000
2.000.000
EPCG
Proizvodnja
2. II Faza – Radovi
Ukupno (1-2)
8.000.000
2010
2011
2012
Ukupno
(2008-2012)
10.000.000
6.000.000
10.000.000
15.000.000
14.000.000
45.000.000
8.000.000
10.000.000
15.000.000
14.000.000
55.000.000
HE Pivi je odobren kredit KfW banke u iznosu od 16 miliona € i donacija od 1 miliona €. Dodatno KfW je
izrazila spremnost za odobrenje kredita od još 30 miliona €. EPCG će finansirati troškove carina i poreza,
kao i obezbjediti preostala potrebna sredstava od 23 miliona €.
Iako je HE Piva po podacima EPCG
Proizvodnje 100% amortizovana, u
ekonomsku analizu je uključena
preostala vrijednost prema procjeni
obrañivača od 160 miliona €
Diskontirani tok primitka (EUR)
40.000.000
30.000.000
20.000.000
10.000.000
0
1
4
7
10 13
16 19 22
25 28 31
34 37 40
Rezultati ekomske analize: NPV=691
miliona €, IRR=29%
-10.000.000
Ekonomska analiza ukazuje na veoma
visoku profitabilnost ovog Projekta.
-20.000.000
-30.000.000
C.
Ekološki i socijalni uticaj
U toku pripreme projektne dokumentacije EPCG Proizvodnja mora sprovesti postupak EIA.
Projekat ne obuhvata gradnju nove infrastrukture u lokalnoj-regionalnoj zajednici i ne planira se
upošljavanje novih zaposlenih.
Projekat nema značajniji socijalni uticaj.
UNIDO projekt br.: UE/YUG/06/003
Strana: 57
STRATEGIJA RAZVOJA ENERGETIKE CRNE GORE DO 2025. GODINE – AKCIONI PLAN 2008-2012
10.2 KS 2: POVEĆANJE ENERGETSKE EFIKASNOSTI POSTOJEĆIH PROIZVODNIH OBJEKATA I
OBJEKATA ZA ISPORUKU ENERGIJE
10.2.4 Projekat revitalizacije HE Perućica – II. faza
A.
Opis Programa/Projekta
HE Perućica je u pogonu gotovo 45 godina i oprema je pri kraju radnog vijeka ili je čak prešla taj rok. To
je razlog usled koga HE više ne može postići nominalnu snagu. Stoga je potrebna revitalizacija, kojom će
se nominalna snaga, koja je danas ograničena na 285 MW, vratiti na 307 MW i nakon koje će HE moći da
radi još 35 godina.
Sistem HE Perućica se sastoji od 6 km brana, 20 km dovodnih kanala, 3,5 km tunela pod pritiskom, 3 x 2
km cjevovoda pod pritiskom, glavne mašinske zgrade sa agregatima i drugih pomoćnih objekata. Ukupan
sistem se prostire na 30 km. Instalisana snaga agregata HE Perućica je 5x40 MVA + 2x65 MVA, a ukupna
akumulacija je 225 mil. m3.
Revitalizacija elektane je planirana u dvije faze.
Faza I se završava krajem 2008 godine. U fazi II u prvom dijelu, konsultant će pripremiti cjelokupnu
studiju za aktivnosti faze II, uključujući finansijske i ekonomske analize. Za modernizaciju i
osposobljavanje HE Perućica za rad sa nominalnom snagom od 307 MW, postoji projekat iz 1984. godine
pod nazivom 'Projekat modernizacije i osposobljavanja HE Perućica'. Zbog starosti, potrebno je da se izvrši
njegova revizija i inoviranje. Faza II će obuhvatiti: rekonstrukciju elektromašinske opreme agregata 40
MVA broj 5 i agregata 65 MVA broj 6 i 7, rekonstrukciju i ugradnju telekomunikacionog sistema, ugradnju
opreme za hidrološka i hidraulička mjerenja, rekonstrukciju hidromehaničke opreme, rekonstrukciju i
nadvišenje kanala Opačica, Moštanica, Zeta II i kompenzacionog bazena, rekonstrukciju elektro opreme u
razvodnim postrojenjima 220 kV i 110 kV.
Pored toga, planirano je da tokom revitalizacije bude ugrañen agregat 65 MVA broj 8. Na taj način će se
povećati nominalna snaga za dodatnih 58,5 MW, pri čemu će se postići ukupna nominalna snaga od 365,5
MW. Proizvodnja će se povećati sa 903 GWh godišnje (uz nominalnu snagu od 285 MW) na 957,5 GWh (uz
nominalnu snagu od 307 MW) i 971 GWh (uz nominalnu snagu od 365,5 MW).
Zahvati na infrastrukturi (putevi, prenosna mreža) nisu potrebni.
B.
1.
2.
3.
Plan aktivnosti
Opis aktivnosti
Odgovornost
Izbor konzultanta i definicija aktivnosti
Izbor konsultanta, izrada studija i dokumentacije, ispitivanje opreme i objekata i
definisanje aktivnosti
Radovi
Izvoñenje radova: izrada projektne dokumentacije, sprovoñenje postupka EIA,
nabavka opreme, izvoñenje radova na revitalizaciji
Ugradnja agregata broj 8
Izrada projektne dokumentacije, sprovoñenje postupka EIA, nabavka opreme,
izvoñenje radova.
EPCG
Proizvodnja
UNIDO projekt br.: UE/YUG/06/003
EPCG
Proizvodnja
EPCG
Proizvodnja
Strana: 58
STRATEGIJA RAZVOJA ENERGETIKE CRNE GORE DO 2025. GODINE – AKCIONI PLAN 2008-2012
C.
Terminski plan
Aktivnost
1. Izbor konsultanta i definicija
aktivnosti
Odgovornost
EPCG Proizvodnja
2. Radovi
3. Ugradnja agregata broj 8
EPCG Proizvodnja
EPCG Proizvodnja
D.
2008
2009
2010
2011
2012
Početak
Kraj
1 2 3 4 1 2 3 4 1 2 3 4 1 2 3 4 1 2 3 4
01.04.2008 30.09.2009
01.04.2009 01.11.2013
01.04.2011 28.09.2012
Finansiranje
Ukupni procijenjeni troškovi Projekta su 49 miliona €, a procijenjeni troškovi Projekta u periodu 2008-2012
su 43 miliona €.
Aktivnost
Odgovornost
Izvor
finansiranja
1.Izbor konsultanta i
EPCG Proizvodnja
definicija aktivnosti
2. Radovi
EPCG Proizvodnja
3. Ugradnja agregata
EPCG Proizvodnja
broj 8
Ukupno (1-3)
2008
2009
6.000.000
4.000.000
3.000.000
6.000.000
7.000.000
2010
2011
2012
Ukupno
(2008-2012)
10.000.000
10.000.000
10.000.000
3.000.000
3.000.000
19.000.000
7.000.000
7.000.000
14.000.000
10.000.000
10.000.000
43.000.000
Sredstva obuhvataju: rekonstrukcija 35 miliona € i ugradnja agregata broj 8 - 14 miliona €.
Predviñeno je da Projekat bude finansiran iz kredita i sopstvenim sredstvima EPCG Proizvodnja. KfW je
izrazila spremnost za odobrenje kredita 30 miliona €. EPCG će obezbjediti preostala potrebna sredstva u
visini 19 miliona €.
Iako je HE Perućica po podacima EPCG
Proizvodnje 100% amortizovana, u
ekonomsku analizu je uključena
preostala vrijednost prema procjeni
obrañivača od 180 miliona €
Diskontirani tok primitka (EUR)
50.000.000
40.000.000
30.000.000
20.000.000
Rezultati ekomske analize: NPV=768
miliona €, IRR=33%
10.000.000
0
1
3
5
7
9 11 13 15 17 19 21 23 25 27 29 31 33 35
-10.000.000
Ekonomska analiza ukazuje na veoma
visoku profitabilnost ovog Projekta.
-20.000.000
E.
Ekološki i socijalni uticaj
Osnovni parametri HE se neće promjeniti tokom Projekta. Jedina promjena koja bi se odrazila na životnu
sredinu je povećanje nizvodnog protoka za 12,75 m3/s tokom rada elektrane maksimalnom snagom,
ukoliko se izgradi agregat broj 8. U toku pripreme projektne dokumentacije za planiranu aktivnost EPCG
proizvodnja mora sprovesti postupak EIA.
Projekat nema značajniji socijalni uticaj.
UNIDO projekt br.: UE/YUG/06/003
Strana: 59
STRATEGIJA RAZVOJA ENERGETIKE CRNE GORE DO 2025. GODINE – AKCIONI PLAN 2008-2012
10.2 KS 2: POVEĆANJE ENERGETSKE EFIKASNOSTI POSTOJEĆIH PROIZVODNIH OBJEKATA I
OBJEKATA ZA ISPORUKU ENERGIJE
10.2.5 Projekat revitalizacije TE Pljevlja I
A.
Opis Programa/Projekta
Postojeća termoelektrana TE Pljevlja I je u pogonu više od 25 godina i potrebna joj je rekonstrukcija kako
bi mogla da radi narednih 20 godina. Kako bi se obezbjedila buduća proizvodnja energije u ovoj TE,
potrebno je takoñe da za sada odvojena kompanija Rudnik uglja Pljevlja (RUP) investira u revitalizaciju
rudnika kako bi mogla održavati proizvodnju na potrebnom nivou. Sve ove aktivnosti se smatraju jednim
Projektom, s obzirom da ih je potrebno sve realizovati da bi se nastavilo sa proizvodnjom na
projektovanom nivou. Instalisana snaga proizvodnog bloka će biti povećana za 15 MW tokom revitalizacije
TE Pljevlja I (od 210 na 225 MW) i proizvodnja energije će se povećati za oko 100 GWh (od 1,200 na
1,300 GWh) godišnje. Za realizaciju Projekta nisu potrebni zahvati na infrastrukturi (prenosna mreža,
putevi, kao i snabdijevanje vodom iz akumulacije Otilovići).
Revitalizacija TE Pljevlja I i RUP bi se mogla finansirati pretežno iz dokapitalizacije EPCG Proizvodnja d.o.o.
od strane strateškog partnera
Revitalizacija TE Pljevlja I nema tehno-ekonomskog smisla bez paralelne revitalizacije RUP i obrnuto.
Revitalizacija TE Pljevlja I i izgradnja TE Pljevlja II sa pratećim ulaganjima u RUP treba da se realizuju
istovremeno, pa model implementacije i finasiranja treba tome prilagoditi. Zbog tehničkih uslova, TE
Pljevlja I i II obavezno treba da su u istom preduzeću i zajedno sa RUP.
B.
1.
2.
3.
4.
Plan aktivnosti
Opis aktivnosti
Odgovornost
Rekonstrukcija bloka
Pripremni radovi, izrada projektne i tenderske dokumentacije, sprovoñenje postupka
EIA
Zamjena sistema za upravljanje
Rekonstrukcija rashladnog tornja
Povećanje snage bloka (za 15 MW) i povečanje energetske efikasnosti postrojenja
Aktivnosti na pratećim objektima – ekološka sanacija
Pripremni radovi, izrada projektne i tenderske dokumentacije, sprovoñenje postupka
EIA
Zamjena elektrofilterskog postrojenja
Nova lokacija deponije i novi transportni sistem za šljaku i pepeo
Stabilizacija i rekultivacija postojeće deponije za šljaku i pepeo
Djelimična zamjena cjevovoda za vodu
Ugradnja sistema za odsumporavanje
Pripremni radovi, izrada projektne i tenderske dokumentacije, sprovoñenje postupka
EIA
Nabavka opreme i izgradnja postrojenja za odsumporavanje - DESOx
Revitalizacija rudnika uglja
Pripremni radovi, izrada projektne i tenderske dokumentacije, sprovoñenje postupka
EIA
Nabavka opreme i izvoñenje revitalizacije.
EPCG
Proizvodnja
(TE Pljevlja) i
drugi
EPCG
Proizvodnja
(TE Pljevlja) i
drugi
EPCG
Proizvodnja
(TE Pljevlja) i
drugi
RUP i drugi
Odreñene aktivnosti u rudniku su u fazi realizacije već od 2006. godine.
UNIDO projekt br.: UE/YUG/06/003
Strana: 60
STRATEGIJA RAZVOJA ENERGETIKE CRNE GORE DO 2025. GODINE – AKCIONI PLAN 2008-2012
C.
Terminski plan
2008
Aktivnost
Odgovornost
1.
Rekonstrukcija bloka
EPCG Proizvodnja, (TE
Pljevlja) i drugi
01/05/2008
31/12/2009
2.
Aktivnosti na pratećim objektima –
ekološka sanacija
EPCG Proizvodnja, (TE
Pljevlja) i drugi
02/06/2008
31/12/2012
3.
Ugradnja sistema za odsumporavanje EPCG Proizvodnja, (TE
Pljevlja) i drugi
03/01/2011
28/06/2013
4.
Revitalizacija rudnika uglja
01/01/2008
31/12/2012
D.
RUP i drugi
Početak
Kraj
2009
2010
2011
2012
1 2 3 4 1 2 3 4 1 2 3 4 1 2 3 4 1 2 3 4
Finansiranje
Ukupni procijenjeni troškovi Projekta su 127 miliona €, a procijenjeni troškovi Projekta u periodu 20082012 su 122,3 miliona €.
Aktivnost
Odgovornost
Izvor
finansiranja
EPCG
Proizvodnja
1. Rekonstrukcija
(TE Pljevlja) i
drugi
bloka
EPCG
2. Aktivnosti na
Proizvodnja
pratećim objektima – (TE Pljevlja) i
ekološka sanacija
drugi
EPCG
Proizvodnja
3. Ugradnja sistema (TE Pljevlja) i
za odsumporavanje drugi
4. Revitalizacija
rudnika uglja
RUP i drugi
Ukupno (1-4)
2008
2009
4.000.000
10.200.000
3.000.000
5.000.000
2010
2011
2012
Ukupno
(2008-2012)
14.200.000
7.000.000
7.000.000
6.200.000
28.200.000
2.500.000
9.000.000
11.500.000
27.500.000
12.300.000
22.500.000
5.300.000
800.000
68.400.000
34.500.000
27.500.000
29.500.000
14.800.000
16.000.000
122.300.000
Diskontirani tok primitka (EUR)
Sredstva obuhvataju: rekonstrukcija TE Pljevlja I 43 miliona €, ugradnja sistema za odsumporavanje 15
miliona € prema procjeni od strane obrañivača na osnovu investicije u takav sistem u TE Trbovlje, (koja
inaće nijesu obuhvaćena u Strategiji), revitalizacija rudnika koja po RUP iznose 69 miliona € (što je 10
miliona € manje od procjene u Strategiji zbog sredstava potrošenih u 2008. godini).
Iako je TE Pljevlja I po podacima EPCG
Proizvodnje istekao projektovani vijek rada
40.000.000
i mogla bi se smatrati 100% amortizovana,
30.000.000
u ekonomsku analizu je uključena
preostala vrijednost procijenjena prema
20.000.000
procjeni obrañivača od 150 miliona € i
smanjenje proizvodnje u godinama 2009 i
10.000.000
2010.
0
1
2
3
4
5
6
7
8
9
10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25
Rezultati ekomske analize: NPV=246
miliona €, IRR=18%
Ekonomska analiza ukazuje na veoma
visoku profitabilnost ovog Projekta.
-10.000.000
-20.000.000
E.
Ekološki i socijalni uticaj
U slučaju potrebe izrade prostorno-planske dokumentacije potrebna je izrada SEA. Zamjena
elektrofilterskog postrojenja će svesti emisiju prašine u potrebne granice (niže od maksimalno dozvoljene
< 50 mg/m3), a sistem za odsumporavanje emisije oksida sumpora u dozvoljene granice. Emisija NOx će
biti niža od maksimalno dozvoljene. U toku pripreme projektne dokumentacije za planirane aktivnosti EPCG
Proizvodnja (TE Pljevlja) i RUP moraju sprovesti postupak EIA.
Značajniji socijalni uticaj Projekta je u smanjenju štetnih uticaja objekta na životnu sredinu.
UNIDO projekt br.: UE/YUG/06/003
Strana: 61
STRATEGIJA RAZVOJA ENERGETIKE CRNE GORE DO 2025. GODINE – AKCIONI PLAN 2008-2012
10.2 KS 2: POVEĆANJE ENERGETSKE EFIKASNOSTI POSTOJEĆIH PROIZVODNIH OBJEKATA I
OBJEKATA ZA ISPORUKU ENERGIJE
10.2.6 Projekat obnove i proširenja prenosne elektroenergetske mreže
A.
Opis Programa/Projekta
Zbog nedostatka ulaganja u prethodnom periodu potrebno je rekonstruisati postojeće i izgraditi nove
objekte prenosne mreže. Iako je kapacitet mreže generalno gledano dovoljno veliki da omogući prenos sve
potrebne energije, neki njeni djelovi mogu biti preopterećeni, pa ih je potrebno ojačati.
Prenosna mreža Crne Gore je većinom radijalna i nedostaju joj mrežaste strukture, stoga svi njeni elementi
moraju biti stalno u pogonu (N-1 kriterijum nije zadovoljen). Kao rezultat toga, ugrožena je sigurnost rada
i potrebno je istu unaprijediti u mrežastu strukturu. Uz to se žele i ojačati veze sa susjednim zemljama u
smislu sigurnosti, otvaranja tržišta i stabilnosti u energetskoj zajednici i realizovati dodatni projekti u cilju
zadovoljavanja porasta potrošnje, pogotovo u primorju i Podgorici.
Za dalji razvoj, potrebna je i komunikaciona infrastruktura kao uslov za intenzivnije uvoñenje numeričke
tehnologije mjerenja, zaštite, upravljanja i optimizacije, što će se rješavati ugradnom optičke mreže na
dalekovodima. Uz sistem komunikacija, razvijaće se i sistem mjerjenja, automatizacije i daljinskog
upravljanja iz nacionalnog dispečerskog centra upravljanja sa SCADA i EMS funkcijama, kao i moderni
sistem numeričke zaštite.
Generalno gledano postoje odreñeni problemi u obezbjeñivanju uslova za realizaciju Projekta:
nekompletna projektna dokumentacija, nedostatak grañevinskih dozvola ili kašnjenja po tom pitanju,
nekompletni finansijski resursi. Tokom nekoliko prethodnih godina je bilo dosta problema vezanih za
imovinska prava i to može imati negativan uticaj na projekte rekonstrukcije, razvoja i izgradnje prenosnog
sistema. Zbog toga EPCG Prenos treba blagovremeno početi rješavati imovinsko pravne probleme, a MER
treba pokrenuti aktivnosti za pripremu regulative za efikasnije i brže rješavanje ovih problema još u fazi
priprema projekata.
B.
Plan aktivnosti
Opis aktivnosti
Odgovornost
1.
Revitalizacija i rekonstrukcije prenosne mreže
Proširenje: TS 110/35 KV Andrijevica i priključivanje 110 kV dalekovoda EVP Trebješica-Berane; TS
220/110 kV Mojkovac i priključivanje dalekovoda 220 kV Podgorica-Plevlja ;TS 400 KV i TS 110/35 KV
Ribarevine sa novim transformatorom 400/110 KV, 150 MVA; TS 110/35 kV Pljevlja 1 (izgradnja
spojnog polja)
Revitalizacija: dalekovod 110 kV Nikšić-Bileća iz regije Dragova luka; TS 110/35 kV Nikšić (portal);
dalekovod 220 kV Podgorica 1-Pljevlja 2 (dionica Podgorica 1-Bijelo Polje); dalekovod 110 kV BarBudva (od stuba 33 do stuba 55); TS 220/110/35 kV Podgorica 1 (zamjena pneumatskih prekidača); TS
110/35 kV Nikšić (zamjena pneumatskih prekidača)
Instalacija novih transformatora : 110/35kV, 40 MVA u TS 110/35 kV Budva; 110/35kV, 40 MVA u TS
110/35 kV Nikšić; 400/110kV, 300MVA u TS 400/110kV Podgorica 2
EPCG Prenos
2.
Proširenje mreže novim trafostanicama i dalekovodima
Izgradnja: TS 110/35/10 kV Kotor (Skaljari) i 110 kV dalekovod Tivat-Kotor; dalekovod 110 kV PerućicaKotor; dalekovod 400 kV Podgorica 2-Albanija; dalekovod 110 kV Bar-Ulcinj; TS 110/10 kV Podgorica
5, dalekovod 110 kV Podgorica 5-KAP i kablovod 110 kV Podgorica 5 – Podgorica 3; TS 110 kV
Kolašin (Drijenak) i dalekovod 110 kV Mojkovac-Kolašin (sa 35kV na 110 kV); TS 110/10 kV
Podgorica 6; TS 110/35 kV Nikšić (Kličevo) sa priključkom na 110 kV dalekovod; TS 110/35 kV Žabljak i
dalekovod 110 kV Pljevlja 1-Žabljak (sa 35kV na 110 kV); TS 110/35 KV Rožaje i dalekovod 110 kV
Berane-Rožaje (sa 35kV na 110 KV); TS 110/35 kV Virpazar i priključivanje na dalekovod 110 kV
Podgorica 2- Bar; dalekovod 110 kV Podgorica 1-Smokovac ; kablovod 110 kV Podgorica 1-Podgorica
6; kablovod 110 kV Podgorica 2-Podgorica 4; dalekovod 110 kV Tuzi-Golubovci; dalekovod 110 kV
EVP Trebješica-Kolašin; dalekovod 110 kV (35 kV) Herceg Novi-Igalo
EPCG Prenos
3.
Komunikacije i sistem daljinskog upravljanja
Ugradnja OPGW (optičke komunikacione mreže) i uvoñenja daljinskog upravljanja.
Priprema i realizacija dodatnih projekata u odnosu na Strategiju
Zbog povećane potrošnje, naročito u području primorja i Podgorice, treba pokrenuti
više projekata, koji još nijesu definisani i nijesu predviñeni u Strategiji.
EPCG Prenos
4.
UNIDO projekt br.: UE/YUG/06/003
EPCG Prenos
Strana: 62
STRATEGIJA RAZVOJA ENERGETIKE CRNE GORE DO 2025. GODINE – AKCIONI PLAN 2008-2012
5.
Imovinsko-pravni problemi
MER uz
podršku
EPCG Prenos
Program se nastavlja i nakon 31.03.2014 godine, ali aktivnosti i terminski plan nakon toga nijesu
definisani.
C.
Rješavanje imovinsko pravnih problema na lokacijam TS i trasama dalekovoda i
priprema efikasnije regulative, koja reguliše ovu oblast.
Terminski plan
2008
2009
2010
2011
2012
Početak
Kraj
1 2 3 4 1 2 3 4 1 2 3 4 1 2 3 4 1 2 3 4
01.04.2008 31.03.2014
Aktivnost
1. Revitalizacija i rekonstrukcije
prenosne mreže
Odgovornost
EPCG Prenos
2. Proširenje mreže novim
trafostanicama i dalekovodima
EPCG Prenos
01.04.2008 31.12.2012
3. Komunikacije i sistem daljinskog EPCG Prenos
upravljanja
01.07.2007 31.12.2011
4. Priprema i realizacija dodatnih
01.01.2009
EPCG Prenos
31.12.2012
projekata u odnosu na Strategiju
5. Imovinsko-pravni problemi
D.
MER uz podršku
EPCG Prenos
01.09.2008 31.12.2009
Finansiranje
Ukupni procijenjeni troškovi Projekta su 199 miliona €, procijenjeni troškovi Projekta u periodu 2008-2014
su 79,3 miliona €, a procijenjeni troškovi Projekta u periodu 2008-2012 su 78,1 miliona €.
Aktivnost
Odgovornost
Izvor
finansiranja
2008
2009
2010
2011
2012
Ukupno
(2008-2012)
4.800.000
1.500.000
1.000.000
17.300.000
1 Revitalizacija i rekonstrukcije
prenosne mreže
EPCG Prenos
4.000.000
6.000.000
2 Proširenje mreže novim
trafostanicama i dalekovodima
EPCG Prenos
3.000.000
6.200.000 11.700.000 9.200.000 10.500.000 40.600.000
3 Komunikacije i sistem daljinskog
upravljanja
EPCG Prenos
3.000.000
5.000.000
5.000.000
3.000.000
4. Priprema i realizacija dodatnih
projekata u odnosu na Strategiju
EPCG Prenos
1.000.000
1.000.000
1.000.000
5. Imovinsko-pravni problemi
Budžet
MER uz podršku
EPCG Prenos Donacija
Kredit
Ukupno (1-5)
100.000
100.000
16.000.000
1.000.000
4.000.000
200.000
10.100.000 18.300.000 22.500.000 14.700.000 12.500.000 78.100.000
Objekti prenosne mreže se grade u svrhu: praćenja povećane potrošnje , uspostavljanja konekcija unutar
energetske zajednice i stvaranja uslova za tržište, povećavanja sigurnosti mreže, održavanja već postojećih
kapaciteta i priključenja novih izvora energije.
Za detaljniju ekonomsku analizu treba znati udjele njihovog uticaja u pojedine svrhe, što za predložene
objekte nije jasno. Nema za sada ni nekih drugih ključnih parametara, kao naprimer vrednost
neisporučene energije. Zbog toga se ekonomska analiza bazira na mogućnosti investiranja. Prenos
električne energije, uključujući tranzit, i priključenje povećanog konzuma po tarifama donosi cca. 27
miliona € godišnje. Troškovi, uključujući redovno održavanje, su 9 miliona €. Diskontna stopa zahtijeva
profit 8% veličine 2.1 miliona €. Na taj način EPCG Prenos ostaje 15.9 miliona € godišnje za investicije, što
pokriva planirane investicije (15.6 miliona € godišnje u 5-godišnjem prosjeku).
E.
Ekološki i socijalni uticaj
U toku pripreme projektne dokumentacije za pojedine projekte koji se odnose na rekonstrukciju i
proširenje prenosne mreže EPCG Prenos mora sprovesti postupak EIA.
Projekat poboljšava sigurnost i kvalitet napajanja potrošača na području čitave Crne Gore.
UNIDO projekt br.: UE/YUG/06/003
Strana: 63
STRATEGIJA RAZVOJA ENERGETIKE CRNE GORE DO 2025. GODINE – AKCIONI PLAN 2008-2012
10.2 KS 2: POVEĆANJE ENERGETSKE EFIKASNOSTI POSTOJEĆIH PROIZVODNIH OBJEKATA I
OBJEKATA ZA ISPORUKU ENERGIJE
10.2.7 Projekat obnove i proširenja distributivne elektroenergetske mreže
A.
Opis Programa/Projekta
Na nivou dostribucije, osnovni problemi su proširenje mreže u cilju zadovoljavanja rastuće potrošnje i
smanjenje gubitaka. Pouzdanost snabdijevanja, automatizacija mreže, priprema za uvoñenje tržišta
električne energije su druge oblasti u kojima je potrebno preduzeti aktivnosti. Razvoj distributivne mreže
do 2025. godine je planiran na način da dovede do povećanja sigurnosti snabdijevanja i smanjenja
gubitaka električne energije do nivoa od 10%. Predviñena je gradnja 110/35 kV trafostanica, 110/10 (20)
kV trafostanica, rekonstrukcija postojećih 110/35 kV trafostanica, proširenje trafostanica 35/10 (20) kV na
110/35/10 (20) i rekonstrukcija usmjerena na povećanje snage postojećih 35/10 kV trafostanica. Sve
trafostanice će se kod rekonstrukcija i novogradnji pripremati na daljinsko upravljanje i početi će izgradnja
centara upravljanja i daljinsko upravljanje mreže sa optimizacijom rada. Problem je brži rast konzuma u
primorju i u Podgorici od predviñenog Strategijom, pa stoga treba pokrenuti i dodatne projekte već sada,
ne čekajuči na dugoročnije planove razvoja mreže. Postoje problemi u obezbjeñivanju uslova za realizaciju
Projekta: nekompletna projektna dokumentacija, nedostatak grañevinskih dozvola ili kašnjenja po tom
pitanju, nekompletni finansijski resursi. Tokom nekoliko prethodnih godina je bilo dosta problema vezanih
za imovinska prava i ono može imati negativan uticaj na projekte rekonstrukcije, razvoja i gradnje
distributivnog sistema. Zbog toga EPCG Distribucija treba blagovremeno rješavati imovinsko pravne
probleme, a MER treba pokrenuti aktivnosti za pripremu regulative za efikasnije i brže rješavanje ovih
problema još u fazi priprema projekata.
B.
Plan aktivnosti
Opis aktivnosti
Odgovornost
1.
Rekonstrukcija i izgradnja distributivne srednje naponske (SN) mreže
Rekonstrukcija: TS 110/35 kV Podgorica 3 (10 kV naponski nivo); TS 35/10 kV Podgorica (35 kV
naponski nivo i povećanje snage); TS 35/10 kV Humci (povećanje snage); TS 35/10 kV Kotor Škaljari (povećanje snage); TS 35/10 kV Tuzi (povećanje snage i rekonstrukcija 35 kV naponskog
nivoa); TS 35/10 kV Sutomore (povećanje snage); TS 35/10 kV Voloña; TS 35/10 KV Trebjesa (10
kV naponski nivo);TS 35/10 kV Bistrica (povećanje snage); TS 35/10 kV Podanje (35kV naponski
nivo); TS 35/10 kV Breza
Izrgadnja: TS 35/10 kV Baošići sa priključnim kablovima 35 kV i 10 kV; TS 35/10 kV Petrovac;
kablovod 20 kV Muo-Prčanj-Stoliv; dalekovod 35 kV Podgor-Cetinje; Izgradnja TS 35/10 kV Velje
Brdo; dalekovod 35 kV Ptič-Veruša (Podgorica)
Uzemljenje neutralne tačke (Podgorica, Nikšić, Bar i Herceg Novi)
Mobilna TS 35/10 kV
EPCG
Distribucija i
drugi
2.
Uvoñenje modernog sistema mjerenja
Nova brojila sa daljinskim očitavanjem, sistem za prikupljanje podataka, obračun i kontrolu
i drugi
Radovi na nisko naponskoj (NN) mreži
Proširenje, revitalizacija i modernizacija mreže
i drugi
3.
4.
5.
6.
Priprema i realizacija dodatnih projekata u odnosu na Strategiju
Zbog povećane potrošnje treba pokrenuti više projekata, koji još nijesu definisani i nijesu
predviñeni u Strategiji.
Uvoñenje numeričke tehnologije u SN mrežu
Sistematizacija upravljanja i zaštite novom tehnologijom, tipizacija funkcionalnosti novih
sistema, pripreme za realizaciju centralizovanog daljinskog upravljanja
Imovinsko-pravni problemi
Rješavanje imovinsko pravnih problema na lokacijama objekata distributivne mreže i
priprema efikasnije regulative, koja reguliše ovu oblast.
EPCG Distribucija
EPCG Distribucija
EPCG Distribucija
i drugi
EPCG Distribucija
MER, uz podršku
EPCG Distribucija
Program se nastavlja i nakon 31.12.2012 godine, ali aktivnosti i terminski plan nakon toga nijesu
definisani.
UNIDO projekt br.: UE/YUG/06/003
Strana: 64
STRATEGIJA RAZVOJA ENERGETIKE CRNE GORE DO 2025. GODINE – AKCIONI PLAN 2008-2012
C.
Terminski plan
2008
Odgovornost
EPCG Distribucija i
drugi
2. Uvoñenje modernog sistema
mjerenja
EPCG Distribucija i
drugi
01/04/2008 31/12/2012
3. Radovi na nisko naponskoj mreži EPCG Distribucija i
(NN)
drugi
01/04/2008 31/12/2012
4. Priprema i realizacija dodatnih
EPCG Distribucija i
drugi
5. Uvoñenje numeričke tehnologije u SN EPCG Distribucija
2009
2010
2011
2012
1 2 3 4 1 2 3 4 1 2 3 4 1 2 3 4 1 2 3 4
Početak
Kraj
01/04/2008 03/03/2010
Aktivnost
1. Rekonstrukcija i izgradnja
distributivne srednje naponske
(SN) mreže
01/01/2009
31/12/2012
01/07/2009
31/12/2012
01/09/2008
31/12/2009
projekata u odnosu na Strategiju
mrežu
6. Imovinsko-pravni problemi
D.
MER uz podršku EPCG
Distribucija
Finansiranje
Ukupni procijenjeni troškovi Projekta su 491 milion €, a procijenjeni troškovi Projekta u periodu 2008-2012
su 100 miliona €.
Aktivnost
Odgovornost
Izvor
finansiranja
1. Rekonstrukcija i izgradnja distributivne EPCG
Distribucija i
srednje naponske (SN) mreže
drugi
EPCG
2. Uvoñenje modernog sistema mjerenja Distribucija i
drugi
EPCG
3. Radovi na nisko naponskoj mreži (NN) Distribucija i
drugi
EPCG
4. Priprema i realizacija dodatnih
Distribucija i
projekata u odnosu na Strategiju
drugi
2008
MER, uz
podršku
EPCG
Distribucija
Ukupno (1-6)
2010
2011
2012
7.000.000 8.000.000 5.000.000 6.000.000 33.000.000
6.000.000
6.000.000 6.000.000 6.000.000 6.000.000 30.000.000
2.000.000
6.000.000 7.000.000 7.000.000 7.000.000 29.000.000
1.000.000 1.000.000 1.000.000 1.000.000
500.000
Budžet
Donacija
Ukupno
(2008-2012)
7.000.000
5. Uvoñenje numeričke tehnologije u SN EPCG
mrežu
Distribucija
6. Imovinsko-pravni problemi
2009
250.000
250.000
1.000.000 1.000.000 1.000.000
4.000.000
3.500.000
500.000
Kredit
15.250.000 20.750.000 23.000.000 20.000.000 21.000.000 100.000.000
Objekti distributivne mreže se grade u svrhu: praćenja povećanja potrošnje, stvaranja uslova za tržište,
povećavanja sigurnosti mreže, održavanja već postojećih kapaciteta i priključenja novih izvora energije.
Za detajlniju ekonomsku analizu treba znati udjele njihovog uticaja u pojedine svrhe, što za predložene
objekte nije jasno. Nema za sada ni nekih drugih ključnih parametara, kao naprimer vrednost
neisporučene energije. Zbog toga se ekonomska analiza bazira na mogućnosti investiranja. Distribucija
električne energije, uključujući priključenje povećanog konzuma po tarifama donosi cca. 49 miliona €
godišnje. Troškovi, uključujući redovno održavanje, su 23.5 miliona €. Diskontna stopa zahtijeva profit 8%
veličine 4 miliona €. EPCG Distribucija ostaje 21.5 miliona € godišnje za investicije, što pokriva planirane
investicije (20 miliona € godišnje u 5-godišnjem prosjeku).
E.
Ekološki i socijalni uticaj
Obzirom da se radi o trafostanicama naponskih nivoa 110 kV ili manje, sprovoñenje postupka EIA nije
propisano, a za dalekovode se mora sprovesti postupak EIA.
Projekat poboljšava sigurnost i kvalitet napajanja potrošača na području čitave Crne Gore.
UNIDO projekt br.: UE/YUG/06/003
Strana: 65
STRATEGIJA RAZVOJA ENERGETIKE CRNE GORE DO 2025. GODINE – AKCIONI PLAN 2008-2012
10.3 KS 3: PRIPREMA PLANA ZA UBLAŽAVANJE POSLEDICA KLIMATSKIH PROMJENA
10.3.1 Projekat uključenja energetike u ublažavanje globalnih klimatskih promjena
u Crnoj Gori
A.
Opis Programa/Projekta
Postoje značajni dokazi o uzrocima i uticajima klimatskih promjena. Širom svijeta su preduzeti opsežni
napori za smanjenje negativnih uticaja ljudskih radova na okolinu, a u Crnoj Gori donekle nedostaju
aktivnosti prikupljanja podataka za moguću bolju analizu tog efekta. Ipak, prema raspoloživim regionalnim
i meñunarodnim studijama, Crna Gora bi bila ozbiljno pogoñena očekivanim promjenama, kako
kratkoročno tako i dugoročno gledano.
Činjenica je da Crnoj Gori nedostaje energija i da je u isto vrijeme energetika veliki generator klimatskih
promjena. S toga energetika treba da se uključi u aktivnosti za ublažavanje klimatskih promjena, što može
učiniti intenziviranjem izgradnje obnovljivih izvora energije i smanjivanjem emisija gasova staklene bašte,
povećanjem energetske efikasnosti i smanjenjem svih ostalih negativnih uticaja na okolinu. Strategija
jasno opisuje trenutnu situaciju i daje viziju kako postupati u datoj situaciji, imajući u vidu da zemlja
raspolaže značajnim hidroenergetskim potencijalom (koristi se samo 17% teoretski raspoloživog hidro
potencijala).
Projekat se odnosi na upravljanje emisijama gasova staklene bašte, njihovog smanjenja i korišćenja
hidropotencijala u cilju prilagoñavanja predstojećm klimatskim promjenama i smanjivanja njihovih efekata.
B.
1.
2.
3.
Plan aktivnosti
Opis aktivnosti
Odgovornost
Informacijsko institucionalni okvir
Praćenje, izvještavanje, prikupljanje informacija i saradnja sa odgovornim
institucijama na nacionalnom, regionalnom i meñunarodnom nivou na
području uticaja energetike na klimatske promjene
MER, MTZŽS
Upravljanje emisijama gasova staklene bašte
Podrška standardizovanog registra emisije GHG gasova davanjem podataka
Priprema detajlnog plana za smanjenje emisije GHG gasova u
elektroenergetskom sektoru
Smanjenje emisije GHG gasova na lokaciji većih potrošača energije
Smanjenje emisije GHG gasova u sektoru transporta
MTZŽS, MER,
generatori
emisija
gasova
staklene bašte
Program prilagoñavanja
Izrada sveobuhvatnog programa prilagoñavanja očekivanim klimatskim
promjenama i izrada detaljnog plana upravljanja vodom u smislu
kombinovanja proizvodnje eletrične energije i smanjenja uticaja klimatskih
promjena.
MTZŽS, UV,
MER
Program se nastavlja i nakon 31.12.2012 godine, ali aktivnosti, terminski plan i finansijska sredstva nakon
toga nijesu definisani.
UNIDO projekt br.: UE/YUG/06/003
Strana: 66
STRATEGIJA RAZVOJA ENERGETIKE CRNE GORE DO 2025. GODINE – AKCIONI PLAN 2008-2012
C.
Terminski plan
2008
2009
2010
2011
2012
Početak
Kraj
1 2 3 4 1 2 3 4 1 2 3 4 1 2 3 4 1 2 3 4
01.01.2009 31.12.2012
Aktivnost
Odgovornost
1. Informacijsko institucionalni okvir MER, MTZŽS
2. Upravljanje emisijama gasova
staklene bašte
MTZŽS, MER,
generatori emisija
gasova staklene bašte
3. Program prilagoñavanja
MTZŽS, UV, MER
D.
01.01.2010 31.12.2012
01.01.2011
31.12.2012
Finansiranje
Procijenjeni troškovi Projekta u periodu 2008-2012 su 1 milion €
Aktivnost
Odgovornost
1. Informacijsko institucionalni okvir MTZŽS, MER,
Izvor
finansiranja
2008
2009
2010
2011
2012
Ukupno (20082012)
Budžet
50.000
50.000
50.000
50.000
200.000
Donacija
60.000
50.000
50.000
50.000
210.000
80.000
40.000
70.000
50.000
50.000
170.000
200.000
100.000
300.000
390.000
250.000
1.000.000
Kredit
Budžet
2. Upravljanje emisijama gasova
staklene bašte
MTZŽS, MER
Donacija
120.000
Kredit
Generatori emisija
gasova staklene bašte
Budžet
3.Program prilagoñavanja
MTZŽS, UV, MER
Donacija
Kredit
Ukupno (1-3)
E.
110.000
250.000
Ekološki i socijalni uticaj
U toku pripreme dokumentacije za pojedine projekte (aktivnosti 2 i 3) mora se sprovesti postupak EIA.
Aktivnosti koje se uvode u okviru ovog Projekta su osmišljene s ciljem priprema mjera za smanjivanje
efekata globalnih klimatskih promjena na teritoriji Crne Gore i praćenjem te redukciji emisija gasova
staklene bašte i tako posredno utiču na kvalitet života (životne sredine).
UNIDO projekt br.: UE/YUG/06/003
Strana: 67
STRATEGIJA RAZVOJA ENERGETIKE CRNE GORE DO 2025. GODINE – AKCIONI PLAN 2008-2012
10.4 KS 4: RAZVOJ
INSTITUCIONALNOG
OKVIRA
I
UČEŠĆE
JAVNOSTI
U
RAZVOJU
KONKURENTNOG I TRŽIŠNO ORJENTISANOG SEKTORA ENERGETIKE
10.4.1 Program za restrukturiranje sektora energetike - otvaranje tržišta i socijalna
politika
A.
Opis Programa/Projekta
Jedan od ciljeva Strategije je uvoñenje tržišta električke energije u sektor energetike. Najkritičniji
preduslovi ovog Programa su:
•
Nesmetana priprema i usvajanje potrebne regulative, koja će pratiti otvaranje tržišta električne
energije, formiranje i organizaciju operatora tržišta i svih odgovarajućih institucija i tržišnih
učesnika. Dio regulative je već pripremljen, a dio treba još da se dopuni.
•
Unapreñenje mjernog sistema, u cilju podrške uvoñenju tržišta (radi se u okviru Projekta obnove i
proširenja distributivne mreže),
U skladu sa Sporazumom o formiranju Energetske zajednice u JIE, 1. januara 2008. godine trebalo je da
se otvori tržište za sve kvalifikovane potrošače, izuzev domaćinstava. Taj rok je bio početkom 2008. godine
produžen na 1. jul 2008, ali Crna Gora nije u stanju da ga ispuni. Zbog toga je potrebno hitno pokrenuti
aktivnosti kako bi se obezbjedilo da se tržište počne otvarati najkasnije 1. januara 2009. godine, u
inicijalnoj fazi za kvalifikovane potrošače (oko 250) sa postojećim adekvatnim mjernim ureñajima na 110
kV, 35 kV i 10 kV nivou. Sledeći stepen je priprema profila opterećenja, da se na tržište prebace i ostali
kvalifikovani potrošači (nešto manje od 25,000). Svi oni će dobiti status kvalifikovanog potrošača
najkasnije do 30. 6. 2009. Krajnji stepen otvaranja tržišta je otvaranje tržišta i za domaćinstva (do 1.
januara 2015. godine prema Sporazumu).
Uvoñenje tržišta traži i prilagoñenje cijena električne energije tržištu, što znači njihovo povećanje. Uz to
treba sprovesti plan subvencija za socijalno najugroženije grupe potrošača u prelaznom razdoblju.
Predviña se da prelazni period bude ograničen na 5 godina, u kom periodu će se smanjiti broj potrebnih
subvencija na nivo kojeg pokriva MZRSS u svom redovnom programu.
B.
Plan aktivnosti
Opis aktivnosti
Odgovornost
1.
Otvaranje tržišta za kvalifikovane potrošače sa brojilima (izuzev
domaćinstava)
Otvaranje tržišta za kvalifikovane potrošače sa adekvatnim brojilima
2.
Otvaranje tržišta za preostale kvalifikovane potrošače (izuzev
domaćinstava)
Otvaranje tržišta za preostale kvalifikovane potrošače, za koje će se pripremiti
adekvatni profili opterećenja
Otvaranje tržišta za domaćinstva
Konačno otvaranje tržišta za sve potrošače uključujuči domaćinstva
Plan podrške za socijalno najugroženije grupe potrošača
Priremiti i sprovesti plan podrške za najugroženije grupe potrošača tokom prelaznog
perioda, kako bi se spriječile socijalne i ekonomske štete.
REGAGEN,
EPCG Prenos,
Distribucija,
Snabdijevanje
REGAGEN
3.
4.
UNIDO projekt br.: UE/YUG/06/003
REGAGEN
MZRSS, MER
Strana: 68
STRATEGIJA RAZVOJA ENERGETIKE CRNE GORE DO 2025. GODINE – AKCIONI PLAN 2008-2012
C.
Terminski plan
2008
2009
2010
2011
2012
Početak
Kraj
1 2 3 4 1 2 3 4 1 2 3 4 1 2 3 4 1 2 3 4
01.04.2008 31.12.2008
Aktivnost
1. Otvaranje tržišta za kvalifikovane
potrošače sa brojilima (izuzev
domaćinstva)
Odgovornost
REGAGEN, EPCG
Prenos, Distribucija,
Snabdijevanje
2. Otvaranje tržišta za preostale
kvalifikovane potrošače (izuzev
domaćinstva)
REGAGEN
01.01.2009 30.06.2009
3. Otvaranje tržišta za domaćinstva REGAGEN
01.01.2011 31.12.2014
4. Plan podrške za socijalno
najugroženije grupe potrošača
01.10.2008 30.09.2013
D.
MZRSS, MER
Finansiranje
Ukupni procijenjeni troškovi Programa su 11,9 miliona €, a procijenjeni troškovi Programa u periodu 20082012 su 10,8 miliona €.
Aktivnost
Odgovornost
Izvor
finansiranja
REGAGEN,
1. Otvaranje tržišta za kvalifikovane
EPCG Prenos,
potrošače sa brojilima (izuzev
Distribucija,
domaćinstava)
Snabdijevnje
2. Otvaranje tržišta za preostale
kvalifikovane potrošače (izuzev
domaćinstava)
2008
2009
2010
400.000
200.000
600.000
100.000
Budžet
1.000.000
Donacija
Kredit
Ukupno (1-4)
Ukupno
(2008-2012)
300.000
REGAGEN
MZRSS, MER
2012
300.000
3. Otvaranje tržišta za domaćinstva REGAGEN
4. Plan podrške za socijalno
najugroženije grupe potrošača
2011
1.300.000
300.000
400.000
1.400.000
1.400.000
1.500.000
1200.000
6.500.000
750.000
600.000
400.000
250.000
2.000.000
250.000
2.800.000
400.000
100.000
250.000
1.000.000
2.600.000
2.100.000
2.000.000 10.800.000
Ukupna sredstva obuhvataju: otvaranje tržišta 1.900,000 € i plan podrške najugroženijim potrošačima 10
miliona €, a sredstva do 2012 za otvaranje tržišta 1.300.000€ i za plan podrške 9.500.000 €.
U sredstva za otvaranje tržišta nijesu ušli troškovi za redovni rad REGAGEN i troškovi za brojila i ostala
tehnička sredstva.
E.
Ekološki i socijalni uticaj
Imajući u vidu aktivnosti planirane u okviru Programa koji se odnose prevashodno na otvaranje tržišta za
sektor energetike, nije potrebna izrada SEA.
Program će dovesti do promjena na tršištu i biće uspostavljen model tržišta koji će u većoj mjeri biti
defnisan troškovima i tako smanjiti distorzije u cjenama energije. Uz to će se povećati cijene električne
energije, što će imati značajan socijalni uticaj, koji će se smanjiti sprovoñenjem plana podrške za socijalno
najugroženije potrošače.
UNIDO projekt br.: UE/YUG/06/003
Strana: 69
STRATEGIJA RAZVOJA ENERGETIKE CRNE GORE DO 2025. GODINE – AKCIONI PLAN 2008-2012
10.4 KS 4: RAZVOJ
INSTITUCIONALNOG
OKVIRA
I
UČEŠĆE
JAVNOSTI
U
RAZVOJU
KONKURENTNOG I TRŽIŠNO ORJENTISANOG SEKTORA ENERGETIKE
10.4.2 Program odnosa sa javnošću za sektor energetike
A.
Opis Programa/Projekta
Razvoj sektora energetike je ključan za društvo i zemlju. Logično je da odluke u ovoj obasti budu
donošene uz opšti konsenzus u društvu. Meñutim, odluke koje je potrebno donijeti su veoma stručne i
stručnjaci treba da ih donose. Zbog toga je potrebno uspostaviti kontinuiranu, iskrenu dvosmjernu
komunikaciju izmeñu javnosti i onih koji donose odluke, kako bi se ostvarila razmjena mišljenja i relevatnih
informacija meñu ovim grupama i kako bi usvojene odluke odražavale mišljenje javnosti.
Iskustvo iz drugih zemalja sa sličnom istorijom je pokazalo, da se često ne ulaže dovoljno energije u
odnose sa javnošću i to ostavlja dosta prostora za spekulacije. Odnosi sa javnošću su neophodni kao
podrška implementaciji Strategije. Program se sastoji od aktivnosti koje su osmišljene u cilju upoznavanja
javnosti sa relevantnim informacijama o problemima i planovima koji se odnose na implementaciju
Strategije i prikupljanje reakcija i mišljenja javnosti o ovim problemima. Stoga je dvosmjerna komunikacija
cilj ovih aktivnosti. S obzirom da je nivo odnosa sa javnošću o uvoj oblasti nizak, neophodno je što je prije
moguće otpočeti sa aktivnostima na realizaciji ovog Programa.
B.
1.
2.
3.
4.
Plan aktivnosti
Opis aktivnosti
Odgovornost
Organizacija i priprema aktivnosti
Formiranje tima stručnjaka, koji će realizovati Program i centralno koordinirati sve
aktivnosti sa zainteresovanim stranama, uključujući EPCG i druge kompanije u
sektoru energetike.
Informisanje javnosti
Uspostaviće se Internet stranica, gdje će se informisati javnost i dobijati povratne
informacije sa pratećim forumom, podacima o ekološkim parametrima vezanim za
proizvodnju energije, isporuku i promociju čiste energije i njeno uvoñenje na tržište.
Prikupljanje javnog mišljenja
Organizovanje redovnih anketa i drugih aktivnosti u cilju prikupljanja mišljenja
javnosti i njegove kvantitativne ocjene.
MER, EPCG i
drugi
Komuniciranje sa javnošću
Redovne konferencije za štampu (svakih 1 ili 2 mjeseca) i saopštenja za štampu
vladinih zvaničnika
Najmanje 3 okrugla stola godišnje na državnoj televiziji, a čak i više njih u okviru
profesionalnih organizacija i univerziteta, kao i sastanci sa nevladinim organizacijama
Najmanje jedan članak u novinama svakog mjeseca, veoma stručnog sadržaja o
problemima u snabdijevanju energijom
Organizacija akcija za demonstraciju ekološke orjentisanosti energetskog sektora
(uklanjanje komunalnog otpada i slično)
MER, EPCG i
drugi
MER,
MONSTAT, uz
podršku EPCG
(sve d.o.o.)
MER uz
podršku EPCG
(sve d.o.o.),
CANU i UN CG
Program se nastavlja i nakon 31.12.2012 godine, ali aktivnosti, terminski plan i finansijska sredstva nakon
toga nijesu definisani.
UNIDO projekt br.: UE/YUG/06/003
Strana: 70
STRATEGIJA RAZVOJA ENERGETIKE CRNE GORE DO 2025. GODINE – AKCIONI PLAN 2008-2012
C.
Terminski plan
1. Organizacija i priprema aktivnosti MER, EPCG i drugi
01/10/2008 31/12/2012
2. Informisanje javnosti
MER uz podršku EPCG 01/10/2008 31/12/2012
(sve d.o.o.), CANU, UN
CG, EPCG i drugi
3. Prikupljanje javnog mišljenja
MER, MONSTAT, uz
podršku EPCG (sve
d.o.o.)
4. Komuniciranje javnošću
MER uz podršku EPCG 01/09/2008 31/12/2012
(sve d.o.o.), CANU i UN
CG
01/09/2008 31/12/2012
2008
D.
2009
2010
2011
2012
Finansiranje
Procijenjeni troškovi Programa u periodu 2008-2012 su 3,5 miliona €
Aktivnost
1. Organizacija i priprema
aktivnosti
Odgovornost
Izvor
finansiranja
MER, EPCG i drugi Budžet
Donacija
2008
2009
2010
2011
2012
Ukupno
(2008-2012)
9.000
17.000
17.000
17.000
17.000
77.000
91.000
183.000
183.000
183.000
183.000
823.000
Kredit
2. Infornisanje javnosti
MER, EPCG i drugi Budžet
Donacija
3. Prikupljanje javnog mišljenja
Kredit
MER, MONSTAT,
uz podršku EPCG Budžet
(sve d.o.o.)
Donacija
9.000
3.000
3.000
3.000
3.000
21.000
86.000
27.000
27.000
27.000
27.000
194.000
9.000
23.000
17.000
17.000
17.000
83.000
86.000
227.000
183.000
183.000
183.000
862.000
Kredit
4. Komuniciranje sa javnošću
MER, uz podršku
EPCG, (sve
Budžet
d.o.o.), CANU i UN
CG
Donacija
9.000
30.000
30.000
30.000
30.000
129.000
71.000
310.000
310.000
310.000
310.000
1.311.000
Kredit
370.000 820.000 770.000 770.000 770.000 3.500.000
Ukupno (1-4)
Donatorska sredstva se mogu formirati i iz oglašavanja, s obzirom da su dobavljači energetski efikasne
opreme i usluga, kao i potencijalni investitori zainteresovani da zaštite svoje investicije jakim programom
odnosa s javnošću.
E.
Ekološki i socijalni uticaj
Imajući u vidu aktivnosti planirane u okviru Programa, koje se prevashodno odnose na komunikaciju sa
javnošču, izvoñenje anketa i slično, nije potrebna izrada SEA.
Intenzivni odnosi sa javnošću mogu povećati nivo povjerenja javnosti u organe vlasti i u Programe i
Projekte razvoja energetike i njihovog boljeg učešča u odlukama na tom području. Inače Program nema
drugih značajnih socijalnih uticaja.
UNIDO projekt br.: UE/YUG/06/003
Strana: 71
STRATEGIJA RAZVOJA ENERGETIKE CRNE GORE DO 2025. GODINE – AKCIONI PLAN 2008-2012
10.4 KS 4: RAZVOJ
INSTITUCIONALNOG
OKVIRA
I
UČEŠĆE
JAVNOSTI
U
RAZVOJU
KONKURENTNOG I TRŽIŠNO ORJENTISANOG SEKTORA ENERGETIKE
10.4.3 Program edukacije i obuke u energetici i ekologiji
A.
Opis Programa/Projekta
S obzirom da je u svom Ustavu Crna Gora definisana kao ekološka država i s obzirom da se suočava sa
nedostatkom značajnih količina električne i drugih oblika energije, neophodno je da se posebna pažnja
posveti razvoju sektora energetike u odnosu na zaštitu životne sredine. Nije moguće postići uspjeh ili
napredak, ukoliko se ne pokrene program obrazovanja javnosti i ona uključi u postupke odlučivanja
zajedno sa ekspertima. Za taj proces, javnost treba adekvatnu obuku.
U tom smislu će se uvesti obavezni programi u oblasti energetike i ekologije za učenike u osnovnim i
srednjim tehničkim školama, kao i za studente, naročito studente raznih oblasti energetike, a sa velikim
prioritetom i posebni kursevi za javnost. Globalni program UNESCO-a koji se odnosi na obrazovanje i
obuku u oblasti obnovljivih izvora energije (GREET) ima za cilj da kroz obrazovanje i obuku doprinese
realizaciji održivog razvoja sektora energetike. Implementacija ovog Programa u Crnoj Gori bi dala
suštinski doprinos kroz podršku razvoju obnovljivih izvora energije. Pored toga, konvencionalni izvori
energije, zaštita životne sredine, tehnologije za transformaciju energije, racionalno korišćenje energije i
konzervaciju energije su postavljeni kao jedni od najvećih prioriteta, koje treba uključiti u proces
obrazovanja. Suočavamo se sa trendom promovisanja promjene načina ponašanja stanovništva od
“potrošača energije” do “onih koji čuvaju energiju”. Neophodno je otpočeti sa procesom obrazovanja i
obuke učenika i studenata i obučiti širu javnost u oblasti energetike i njenog uticaja na životnu sredinu.
MON i UN CG, na osnovu konsultacija sa MER i MTZŽS, će osnovati tim koji će pripremiti predlog planova i
programa obrazovanja za učenike osnovnih i srednjih škola, kao i planove obrazovanja za jednu ili nekoliko
tema, koje su namjenjene za studente na fakultetima UN CG.
B.
Plan aktivnosti
Opis aktivnosti
Odgovornost
1.
Uvoñenje dodatnog obaveznog obrazovanja
Donošenje odluke o uvoñenju obaveznog obrazovanja u oblasti energetike i ekologije
u osnovnim i srednjim školama.
2.
Nastavni planovi i obuka predavača
Sastavljanje i usvajanje nastavnih planova i kurseva za sve nivoe obrazovanja.
Uspostavljanje finansijskog okvira za realizaciju svih aktivnosti u ovoj oblasti. Obuka
nastavnika i profesora za predmete u oblasti energetike i ekologije. Inoviranje
kurseva na tehničkim fakultetima UN CG.
Udžbenici i promocijski materijal
Sastavljanje i usvajanje udžbenika za edukaciju učenika osnovnih i srednjih škola o
energetici i ekologiji. Sastavljanje brošura, promocije i druge aktivnosti koje su
neophodne za edukovanje šire javnosti.
MON i UN CG,
na osnovu
konsultacija
sa MER i
MTZŽS
MON i UN CG
3.
4.
5.
Dodatno obrazovanje i obuka u školama
Postepeno uvoñenje dodatnog obrazovanja i obuke u školama (školska godina
2010/11).
Demonstracioni centar na UN CG
Izgradnja demonstracionog centra za potrebe edukacije i obuke, za promociju
očuvanja energije, programa energetske efikasnosti, obnovljivih izvora energije i za
prikaz uticaja fosilnih goriva na životnu sredinu.
UNIDO projekt br.: UE/YUG/06/003
MON i UN CG,
na osnovu
konsultacija
sa MER i
MTZŽS
MON
UN CG
Strana: 72
STRATEGIJA RAZVOJA ENERGETIKE CRNE GORE DO 2025. GODINE – AKCIONI PLAN 2008-2012
C.
Terminski plan
Aktivnost
1. Uvoñenje dodatnog obaveznog
obrazovanja
2008
2009
2010
2011
2012
Odgovornost
Početak
Kraj
1 2 3 4 1 2 3 4 1 2 3 4 1 2 3 4 1 2 3 4
MON i UN CG, na
01.09.2008 31.12.2008
osnovu konsultacija sa
MER i MTZŽS
2. Nastavni planovi i obuka
predavača
MON i UN CG
01.01.2009 31.12.2010
3. Udžbenici i promocijski materijal
MON i UN CG, na
osnovu konsultacija sa
MER i MTZŽS
01.07.2009 31.12.2010
4. Dodatno obrazovanje i obuka u
školama
MON
01.07.2010 30.06.2011
5. Demonstracioni centar na UN CG UN CG
D.
01.01.2011 31.12.2012
Finansiranje
Procijenjeni troškovi Programa u periodu 2008-2012 su 1,2 miliona €.
Aktivnost
1. Uvoñenje dodatnog obaveznog
obrazovanja
Odgovornost
Izvor
finansiranja
MON i UN CG, na Budžet
osnovu konsultacija Donacija
sa MER i MTZŽS Kredit
2. Nastavni planovi i obuka predavača MON i UN CG
2008
2009
2010
2011
2012
Ukupno
(2008-2012)
50.000
50.000
50.000
50.000
Budžet
50.000
50.000
50.000
50.000
50.000
250.000
Donacija
50.000
50.000
50.000
50.000
50.000
250.000
Kredit
3. Udžbenici i promocijski materijal
MON i UN CG, na Budžet
osnovu konsultacija Donacija
sa MER i MTZŽS Kredit
4. Dodatno obrazovanje i obuka u
školama
MON
50.000
50.000
100.000
50.000
50.000
100.000
Budžet
50.000
50.000
100.000
Donacija
50.000
50.000
100.000
Kredit
5. Demonstracioni centar na UN CG
UN CG
Budžet
50.000
50.000
100.000
Donacija
50.000
50.000
100.000
300.000
200.000
1.200.000
Kredit
Ukupno (1-5)
E.
200.000
200.000
300.000
Ekološki i socijalni uticaj
Imajući u vidu aktivnosti planirane u okviru Programa, koje se pravashodno odnose na pripremu
edukacionih programa i materiala, nije potrebna izrada SEA.
Program edukacije u oblasti energetike i ekologije treba dati stanovništvu osnovno znanje kako bi bilo u
mogućnosti da može donositi odluke o problemima koji se tiču energetike i životne sredine. Program
edukacije mora promovisati proces učenja u cilju boljeg razumijevanja problema koji se tiču energetike.
UNIDO projekt br.: UE/YUG/06/003
Strana: 73
STRATEGIJA RAZVOJA ENERGETIKE CRNE GORE DO 2025. GODINE – AKCIONI PLAN 2008-2012
10.4 KS 4: RAZVOJ
INSTITUCIONALNOG
OKVIRA
I
UČEŠĆE
JAVNOSTI
U
RAZVOJU
KONKURENTNOG I TRŽIŠNO ORJENTISANOG SEKTORA ENERGETIKE
10.4.4 Projekat restrukturiranja i dokapitalizacije EPCG AD
A.
Opis Programa/Projekta
Jedan od osnovnih uslova u EU za uvoñenje tržišta energije je reorganizacija vertikalno integrisanih
kompanija u funkcionalno, upravljački, pravno a verovatno kasnije i vlasnički razdvojene kompanije.
EPCG je organizovana u 5 društava sa ograničenom odgovornošču: Prenos d.o.o., Proizvodnja d.o.o.,
Distribucija d.o.o., Snabdijevanje d.o.o, i Elektrogradnja d.o.o. EPCG je prenjela vlasništvo adekvatnih
sredstava na nova društva, dok je zadržala odgovornost za 'strateške poslove i koordinaciju'.
Po stanju iz Novembra 2007, knjigovodska vrijednost je oko 992 milliona € (u 1,139 milliona akcija po 8.7
€/akciju).
Za dokapitalizaciju će se tražiti strateški partner, koji će imati dugoročni razvojni interes i znanje (KnowHow). Sa emisijom dodatnih akcija će se promjeniti vlasnička struktura EPCG AD tako da se smanji državni
udio vlasništva sa postojećih 70,59% na najmanje 55%. Ugovor o dokapitalizaciji će sadržati i ugovor o
upravljanju (Managment Contract), čime će se dati posebna prava strateškom partneru.
Odabir strateškog partnera u procesu dokapitalizacije biće usklañen s postupkom realizacije projekta
izgradnje HE Morača i Komarnica.
Reorganizacija EPCG izvodi se u tri faze, od kojih je prva faza, formiranje 5 društava sa ograničenom
odgovornošću, završena.
Pravno razdvajanje vertikalno integrisanog preduzeća će se izvršiti u skladu sa drugim paketom adekvatnih
EU Direktiva.
U drugoj fazi (rok: 31 Decembar 2008) Prenos d.o.o će napustiti EPCG i transformisaće se u nezavisno
akcionarsko društvo.
Tako će i vlasniško razdvajanje biti realizovano u skladu sa predloženim trećim paketom EU Direktiva, gdje
ni proizvodnja ni snabdijevanje ne mogu biti vlasnici (većinski) Prenosa AD.
U trećoj fazi (rok: 31 Decembar 2009) preostala 4 društva će se transformisati u nezavisna akcionarska
društva.
B.
1.
2.
3.
Plan aktivnosti
Opis aktivnosti
Odgovornost
Dokapitalizacija EPCG AD
Izrada i razpisivanje tendera, evaluacija i sklapanje ugovora sa strateškim partnerom.
Druga faza: Transformacija Prenosa d.o.o. u nezavisno AD
Prenos d.o.o. će se transformisati u nezavisno AD koje je pravno odvojeno od EPCG i
postati nezavisan operator prenosne mreže.
Treća faza: Transformacija preostala četiri d.o.o. u AD
Preostala četiri društva u okviru EPCG (Proizvodnja, Distribucija, Snabdijevanje i
Elektrogradnja) će biti transformisane u nezavisna akcionarska društva.
MER
UNIDO projekt br.: UE/YUG/06/003
EPCG Prenos
EPCG,
Proizvodnja,
Distribucija,
Snabdijevanje,
Elektrogradnja
Strana: 74
STRATEGIJA RAZVOJA ENERGETIKE CRNE GORE DO 2025. GODINE – AKCIONI PLAN 2008-2012
C.
Terminski plan
Aktivnost
2008
2009
2010
2011
2012
1 2 3 4 1 2 3 4 1 2 3 4 1 2 3 4 1 2 3 4
Odgovornost
Početak
1. Dokapitalizacija EPCG AD
MER
01.10.2008
2. Druga faza: Transformacija
Prenosa d.o.o u nezavisno AD
EPCG Prenos
01.04.2008 31.12.2008
3. Treća faza: Transformacija
preostala četiri d.o.o. u AD
EPCG Proizvodnja,
Distibucija,
Snabdijevanje,
Elektrogradnja
01.01.2009 31.12.2009
D.
Kraj
30.6.2009
Finansiranje
Procijenjeni troškovi Projekta u periodu 2008-2012 su 1,55 miliona €.
Aktivnost
Odgovornost
Izvor
finansiranja
2008
2009
400.000
1. Dokapitalizacija EPCG AD
MER
150.000
2. Druga faza: Transformacija
Prenosa d.o.o u nezavisno AD
EPCG Prenos
400.000
3. Treća faza: Transformacija
preostala četiri d.o.o. u AD
EPCG, Proizvodnja,
Distribucija,
Snabdijevanje,
Elektrogradnja
Ukupno (1-2)
E.
2010
2011
2012
Ukupno
(2008-2012)
550.000
400.000
600.000
600.000
550.000
1.000.000
1.550.000
Ekološki i socijalni uticaj
Imajući u vidu planirane aktivnosti sprovoñenje postupka EIA nije propisano.
Projekat nema značajniji socijalni uticaj.
UNIDO projekt br.: UE/YUG/06/003
Strana: 75
STRATEGIJA RAZVOJA ENERGETIKE CRNE GORE DO 2025. GODINE – AKCIONI PLAN 2008-2012
10.5 KS 5: IZGRADNJA I EKSPLOATACIJA OBNOVLJIVIH IZVORA ENERGIJE
10.5.1 Program razvoja obnovljivih izvora energije (bez hidro potencijala)
A.
Opis Programa/Projekta
Crna Gora je na svojoj teritoriji proizvela oko 25% primarne energije iz obnovljivih izvora u periodu 2000.2004., od čega 23% iz hidro i preostalih 2% iz ogrijevnog drveta, što je značajno iznad EU prosjeka.
Meñutim, Crna Gora ima mnogo više neiskorišćenog potencijala obnovljivih izvora, koji se može
eksploatisati uz umjerene investicije.
Energija vjetra: Postoji dobar potencijal za korišćenje energije vjetra na lokacijama uz obalu Jadranskog
mora (brda u blizini Petrovca i planine izmeñu Herceg Novog i Orahovca). Još jedno interesantno područje
je u okolini Nikšića. Ukupan potencial se procjenjuje na 100 MW, dok je Strategijom predviñena izgradnja
vjetroelektrana snage minimum 60 MW. U slučaju značajnijeg interesovanja investitora, Strategija
dozvoljava veće kapacitete i brži razvoj. Predlaže se koncesijski model tipa BOR ili BOT.
Solarna energija: Ovaj potencijal je veoma značajan i može se uporediti sa Grčkom i Italijom. Priobalne i
centralne zone su najatraktivnije za korišćenje solarne energije usled velikog broja sunčanih sati (2.0002.500 sati/godišnje).
Biomasa: Godišnji prirast drveta, kao najznačajnijeg proizvoda energije te vrste, je procijenjen na oko 2.06
m3/ha godišnje, dok je trenutni nivo potrošnje drveta procijenjen na 1.03 m3/ha godišnje. Procijenjeni
prirast drveta je izmeñu 850 hiljada m3/godišnje i 1.060 hiljada m3/godišnje, što predstavlja dobar
potencijal za korišćenje biomase u proizvodnji energije. U tom slučaju vlasnici šuma treba da vode računa
o tome da u šumama ostane dovoljno ostataka drveta radi prirodnog ñubrenja, kao i o drugim pitanjima
koja se tiču održavanja i upravljanja šumama.
Komunalni otpad: Godišnje količine čvrstog komunalnog otpada na teritoriji Crne Gore su procjenjene na
200,000 do 250,000 tona, što omogučava izgradnju 3 do 5 industrijskih postrojenja za njegovo
sagorijevanje, zavisno od kapaciteta. Potencijalne lokacije ovih postrojenja su u blizini većih gradova
(Podgorica i Nikšić).
Cilj Programa je da se postepeno pripreme detajlniji projekti za pojedine OIE. Takoñe, Program treba da
ohrabri i da ubrza izgradnju OIE, stimuliše ekonomski razvoj, naročito u ruralnim delovima države, i da
unaprijedi ekološku budućnost države. Treba donijeti odluke o modelima implementacije projekata za
pojedine OIE. Potrebna su detaljna mjerenja, studije i procjene, kako bi se uradile strategije razvoja
koriščenja svih vrsta OIE i utvrdile mikro lokacije za potencijalne objekte.
B.
Plan aktivnosti
Opis aktivnosti
Odgovornost
1.
Vjetar
Odluka o modelu implementacije projekata korištenja energije vjetra.
Izvoñenje mjerjenja i izrada dodatnih studija korišćenja energije vijetra.
Izrada tendera za nove projekte.
Periodično inoviranje Programa u dijelu koji se odnosi na iskorišćavanje energije vjetra.
MER, privatni
investitori
2.
Solarna energija
Izrada propisa, promocija, informaciona kampanja.
Studija razvoja korišćenja solarne energije u Crnoj Gori.
Realizacija pilot projekata s ciljem sticanja znanja o korišćenju potencijala solarne energije i
njenog promovisanja.
Izmjena zakonskih propisa kojom će se izdavanje dozvola za gradnju u svim turističkim
objektima usloviti podnošenjem studije o mogućnosti korišćenja solarnih instalacija.
Stimulisanje korišćenja solarne energije sa pasivnom i aktivnom solarnom arhitekturom
(solarni kolektori za grijanje, priprema tople vode i drugi niskotemperaturni procesi).
Periodično poboljšanje Programa u dijelu koji se odnosi na iskorištavanje energije sunca.
CIEE,
privatni
investitori
3.
Biomasa
Odluka o modelu implementacije projekata korišćenja energije biomase. Izrada studija za
daljnji razvoj u toj oblasti. Promocija upotrebe biomase za proizvodnju energije.
Periodično poboljšanje Programa u dijelu koji se odnosi na iskorišćavanje energije biomase.
MER, MPŠV, UŠ,
privatni
investitori
UNIDO projekt br.: UE/YUG/06/003
Strana: 76
STRATEGIJA RAZVOJA ENERGETIKE CRNE GORE DO 2025. GODINE – AKCIONI PLAN 2008-2012
4.
Komunalni otpad
Odluka o modelu implementacije projekata korišćenja energije iz komunalnog otpada. Izrada
studija za daljnji razvoj u toj oblasti.
Periodično poboljšanje Programa u dijelu koji se odnosi na iskorišćavanje komunalnog otpada.
MER, privatni
investitori
Program se nastavlja i nakon 31.12.2012 godine, ali aktivnosti, terminski plan i finansijska sredstva nakon
toga nijesu definisani
C.
Terminski plan
Aktivnost
1. Vjetar
2008
2009
2010
2011
2012
Odgovornost
Početak
Kraj
1 2 3 4 1 2 3 4 1 2 3 4 1 2 3 4 1 2 3 4
MER, privatni investitori 01.09.2008 29.06.2012
2. Solarna energija
CIEE, privatni investitori 01.09.2008 31.12.2012
3. Biomasa
MER, MPŠV, UŠ,
privatni investitori
4. Komunalni otpad
MER, privatni investitori 01.09.2008 31.12.2010
D.
01.09.2008 01.07.2011
Finansiranje
Procijenjeni troškovi Programa u periodu 2008-2012 su 1.200.000 €.
Aktivnost
Odgovornost
MER
1. Vjetar
Izvor
finansiranja
2008
CIEE
MER, MPŠV, UŠ
MER
Ukupno
(2008-2012)
10.000
30.000
30.000
30.000
30.000
130.000
20.000
20.000
20.000
20.000
90.000
10.000
10.000
10.000
10.000
40.000
Budžet
20.000
30.000
30.000
30.000
30.000
120.000
20.000
20.000
20.000
20.000
80.000
20.000
30.000
30.000
30.000
30.000
140.000
20.000
50.000
100.000
50.000
220.000
20.000
40.000
40.000
100.000
20.000
20.000
20.000
20.000
80.000
Budžet
10.000
20.000
20.000
50.000
Donacija
10.000
90.000
Donacija
Budžet
Donacija
Privatni investitori
Ukupno (1-4)
E.
2012
10.000
Privatni investitori
4. Komunalni otpad
2011
Budžet
Privatni investitori
3. Biomasa
2010
Donacija
Privatni investitori
2. Solarna energija
2009
120.000
40.000
40.000
20.000
20.000
310.000
380.000
40.000
250.000
140.000
1.200.000
Ekološki i socijalni uticaj
Za ovaj Program je potrebna izrada SEA, dok za pojedine projekte, koji proizlaze iz Programa privatni
investitori moraju sprovesti postupak EIA.
Masovno korišćenje obnovljivih izvora energije može značajno doprinijeti smanjenju emisije gasova
staklene bašte i doprinijeti smanjivanju uticaja na životnu sredinu. S druge strane, može značajno
doprinijeti razvoju komunalne energetike i otvaranju novih poslova i radnih mjesta.
UNIDO projekt br.: UE/YUG/06/003
Strana: 77
STRATEGIJA RAZVOJA ENERGETIKE CRNE GORE DO 2025. GODINE – AKCIONI PLAN 2008-2012
10.5 KS 5: IZGRADNJA I EKSPLOATACIJA OBNOVLJIVIH IZVORA ENERGIJE
10.5.2 Program korišćenja hidro potencijala
A.
Opis Programa/Projekta
Voda je jedan od ključnih faktora u svakoj zemlji i svakom društvu. Strategija predviña povećanje
proizvodnje energije iz obnovljivih izvora, a korišćenje hidro potencijala kao prvi izbor izmeñu njih, s
obzirom da Crna Gora raspolaže značajnim neiskorišćenim hidro potencijalom. Korišćenje vode u
proizvodnji energije se može odraziti na druge oblasti korišćenja vode, pa istraživanje hidro potencijala
mora biti koordinisano sa njima. Globalne klimatske promjene će uticati na oblast upravljanja vodama a, s
druge strane, upravljanje vodom je jedan od najefikasnijih mehanizama za smanjenje uticaja klimatskih
promjena koje se odražavaju na podzemne rezerve vode, promjenu mikro klime, itd. Ukoliko se pažljivo
planiraju i grade, hidroenergetska postrojenja za proizvodnju energije mogu doprinijeti postizanju gore
navedenih efekata. Zato treba raditi na daljem studiranju i istraživanju mogućnosti izkorišćenja
hidropotencijala na svim vodotocima u Crnoj Gori i pripremiti nove projekte za budućnost.
Posebnu pažnju treba posvetiti vodotocima obrañenim u Strategiji.
Ćehotina: Korišćenje hidro potencijala rijeke Ćehotine se predviña kroz izgradnju HE Gradac i HE Milovci.
Druga elektrana ima relativno veliku akumulaciju, koja može doprinijeti regulaciji vode u rijeci Drini. Usled
toga je potrebno da prethodno sa Bosnom i Hercegovinom bude pripremljen i usvojen meñunarodni
dogovor o koriščenju hidro potencijala. Do sada je realizovano nekoliko istraživanja i potrebno je nastaviti
sa pripremnim aktivnostima i izvršiti istraživanja na terenu u cilju izrade studija, osnova za prostorni plan i
idejnog rešenja.
Piva: HE Kruševo je planirana kao kompenzacioni bazen za HE Piva. Potrebno je početi sa aktivnostima na
istraživanju lokacije, pripremi studija, osnova za prostorni plan i idejnog rešenja, kako bi se stvorili uslovi
za realizaciju projekta nakon 2025. Ova elektrana, u principu, poboljšava režim vode nizvodno pa nije tako
problematična za meñunarodni dogovor sa Bosnom i Hercegovinom o koriščenju hidropotencijala.
Trebišnjica: U toku je izrada idejnog rešenja za koriščenje hidropotencijala Bilećkog jezera u dijelu, koji
pripada Crnoj Gori. Potrebno je postići meñunarodni dogovor za Bosnom i Hercegovinom i Hrvatskom o
raspodjeli hidroenergetskog potencijala sliva rijeke Trebišnjice, posebno imajući u vidu neriješena pitanja
po osnovu izgradnje hidroenergetskog sistema na Trebišnjici, kako bi se stvorili uslovi za realizaciju nakon
2025.
B.
1.
2.
3.
4.
Plan aktivnosti
Opis aktivnosti
Odgovornost
Priprema novih hidroenergetskih projekata
Izrada studije koriščenja hidroenergetskog potencijala Crne Gore, čiji rezultat će biti
utvrñivanje područja (vodotoka, slivova) u kojima će u budućnosti biti moguće
korišćenje hidro potencijala, odnosno utvrñivanje područja gdje to neće biti moguće
sa aspekta ekonomije, zaštite životne sredine i drugih oblasti korišćenja voda. Na
osnovu studije će biti definisani potencijalni novi projekti.
HE na Ćehotini
Istraživanje, izrada prethodne studije opravdanosti i idejnog rješenja, izrada osnova
za prostorno plansku dokumentaciju. Priprema polazišta za dogovore o korišćenju
hidroenergetskog potencijala.
HE Kruševo
Istraživanje, izrada prethodne studije opravdanosti i idejnog rješenja, izrada osnova
za prostorno plansku dokumentaciju. Priprema polazišta za dogovore o korišćenju
hidroenergetskog potencijala.
HE Boka
Istraživanje, izrada prethodne studije opravdanosti i idejnog rješenja, izrada osnova
za prostorno plansku dokumentaciju. Priprema polazišta za dogovore o korišćenju
hidroenergetskog potencijala.
MER, MPŠV,
UV
UNIDO projekt br.: UE/YUG/06/003
MER, MPŠV,
UV
MER, MPŠV,
UV
MER, MPŠV,
UV
Strana: 78
STRATEGIJA RAZVOJA ENERGETIKE CRNE GORE DO 2025. GODINE – AKCIONI PLAN 2008-2012
C.
Terminski plan
Aktivnost
Odgovornost
1. Priprema novih hidroenergetskih MER, MPŠV, UV
projekata
2008
2009
2010
2011
2012
Početak
Kraj
1 2 3 4 1 2 3 4 1 2 3 4 1 2 3 4 1 2 3 4
01.09.2008 30.12.2011
2. HE na Ćehotini
MER, MPŠV, UV
01.01.2009 31.12.2012
3. HE Kruševo
4. HE Boka
MER, MPŠV, UV
MER, MPŠV, UV
01.01.2009 31.12.2012
01.05.2008 31.12.2012
D.
Finansiranje
Procijenjeni troškovi Programa u periodu 2008-2012 su 6.500.000 €.
Aktivnost
1. Priprema novih
hidroenergetskih projekata
Izvor
finansiranja
Odgovornost
MER, MPŠV,
UV
2008
2009
2010
2011
2012
Ukupno
(2008-2012)
Budžet
50.000
50.000
50.000
200.000
350.000
Donacija
100.000
250.000
250.000
50.000
650.000
Budžet
200.000
250.000
200.000
200.000
850.000
Donacija
200.000
400.000
400.000
100.000
1.100.000
Budžet
200.000
200.000
200.000
50.000
650.000
Donacija
200.000
200.000
400.000
50.000
850.000
Kredit
2. HE na Ćehotini
MER, MPŠV,
UV
Kredit
3. HE Kruševo
MER, MPŠV,
UV
Kredit
4. HE Boka
MER, MPŠV,
UV
Budžet
60.000
300.000
440.000
300.000
100.000
1.200.000
Donacija
60.000
150.000
340.000
200.000
100.000
850.000
270.000
1.550.000
2.130.000
1.950.000
600.000
6.500.000
Kredit
Ukupno (1-4)
E.
Ekološki i socijalni uticaj
U okviru Programa potrebna je izrada SEA dok za svaki pojedini projekat u okviru pripreme projektne
dokumentacije investitor mora sprovesti postupak EIA.
Gradnja HE ima pozitivan uticaj na povećanje upotrebe obnovljivih izvora energije, kao i na razvoj
ekonomije, jer domaća preduzeća mogu značajno učestvovati u izgradnji, a akumulacije daju mogućnost
za nove privredne aktivnosti.
UNIDO projekt br.: UE/YUG/06/003
Strana: 79
STRATEGIJA RAZVOJA ENERGETIKE CRNE GORE DO 2025. GODINE – AKCIONI PLAN 2008-2012
10.5 KS 5: IZGRADNJA I EKSPLOATACIJA OBNOVLJIVIH IZVORA ENERGIJE
10.5.3 Projekat izgradnje malih hidroelektrana
A.
Opis Programa/Projekta
Bruto hidro-energetski potencijal malih vodotoka procjenjen u iznosu 800-1.000 GWh, a procjenjuje se da
iskoristivi potencijal za izgradnju MHE iznosi oko 400 GWh. To je dovoljno veliki potencijal za ozbiljno
razmatranje.
Procjenjeni potencijal za MHE je dat na osnovu prilično postojanih ekoloških i posebnih ograničenja koja
postoje u odreñenom broju malih vodotoka u Crnoj Gori. Neophodna su dodatna istraživanja kako bi se u
potpunosti procjenio potencijal MHE za koji je realno očekivati da mogu biti izgrañene. Efekti izgradnje i
eksploatacije MHE još uvijek nijesu dovoljno razmotreni, ali izgradnjom malih HE može biti postignuto
unapreñivanje mikro-klimatskih uslova, izbjegavanje ili ublažavanje prirodnih katastrofa i povećavanje
nivoa površinskih voda. Krajem 2007. godine objavljen je tender za 43 vodotoka, a vlada je donijela
odluke o dodjeli koncesija za njih 8. Ovaj Projekat treba da rezultira iskorišćavanjem hidro potencijala
dijela preostalih vodotoka izgradnjom MHE koordinisanog sa opštom politikom upravljanja vodama.
B.
1.
2.
3.
4.
5.
Plan aktivnosti
Opis aktivnosti
Odgovornost
Priprema projekata
Prikupljanje podataka i dodatne studije mogućih lokacija za MHE
Utvrñivanje uslova izgradnje
Utvrñivanje hidroloških, tehničkih i ekoloških uslova za izgradnju MHE na
potencijalnim lokacijama
Mjerenja protoka
Mjerenje protoka na potencijalnim lokacijama MHE u cilju izrade tehničkih uslova za
izgradnju i optimalno korišćenje vodotokova
Tender i koncesije
Izrada uslova za izgradnju, izrada i raspisivanje tendera za koncesiona prava i
dodjeljivanje koncesije investitorima
Projektovanje i izgradnja
Izrada projektne dokumentacije, dobijanje dozvola i izgradnja objekata
MER
MPŠV, UV
HMZ
MER, MPŠV,UV
Privatni
investitori
Program se nastavlja i nakon 31.12.2012 godine, ali aktivnosti i terminski plan nakon toga nijesu
definisani.
UNIDO projekt br.: UE/YUG/06/003
Strana: 80
STRATEGIJA RAZVOJA ENERGETIKE CRNE GORE DO 2025. GODINE – AKCIONI PLAN 2008-2012
C.
Terminski plan
2008
2009
2010
2011
2012
Početak
Kraj
1 2 3 4 1 2 3 4 1 2 3 4 1 2 3 4 1 2 3 4
01.09.2008 31.12.2009
Aktivnost
1. Priprema projektata
Odgovornost
MER
2. Utvrñivanje uslova izgradnje
MPŠV, UV
01.01.2009 31.12.2009
3. Mjerenja protoka
HMZ
02.02.2009 30.04.2010
4. Tender i koncesije
MER, MPŠV,UV
01.02.2010 30.08.2010
5. Projektiranje i izgradnja
Privatni investitori
01.08.2010 31.12.2012
D.
Finansiranje
Ukupni procijenjeni troškovi Projekta su 120 miliona €, a procijenjeni troškovi Projekta u periodu 20082012 su 30 miliona €.
Aktivnost
Odgovornost
1. Priprema projekata
MER
Izvor
finansiranja
2010
2011
2012
Ukupno
(2008-2012)
2008
2009
Budžet
10.000
10.000
20.000
Donacija
100.000
150.000
250.000
20.000
60.000
80.000
Kredit
Budžet
2. Utvrñivanje uslova izgradnje
MPŠV, UV
Donacija
Kredit
Budžet
3. Mjerenja protoka
HMZ
50.000
50.000
100.000
50.000
50.000
Donacija
Kredit
4. Tender i koncesije
Budžet
MER, MPŠV,
Donacija
UV
Kredit
5. Projektovanje i izgradnja
Privatni
investitori
Ukupno (1-5)
E.
130.000
270.000
6.500.000
11.000.000 12.000.000
29.500.000
6.600.000
11.000.000 12.000.000
30.000.000
Ekološki i socijalni uticaj
Male HE mogu imati pozitivne efekte na druge oblasti upravljanja vodama, kada se elektrane na
odgovarajući način isplaniraju i izgrade. U toku pripreme projektne dokumentacije za pojedine projekte
investitor mora sprovesti postupak EIA.
S obzirom da je tehnologija MHE jednostavna, mogu se uključiti domaća preduzeća, čime se otvaraju
nova radna mjesta za lokalno stanovništvo.
UNIDO projekt br.: UE/YUG/06/003
Strana: 81
STRATEGIJA RAZVOJA ENERGETIKE CRNE GORE DO 2025. GODINE – AKCIONI PLAN 2008-2012
10.5 KS: IZGRADNJA I EKSPLOATACIJA OBNOVLJIVIH IZVORA ENERGIJE
10.5.4 Projekat korišćenja vjetra za proizvodnju električne energije (Rumija)
A.
Opis Programa/Projekta
Na lokacijama duž jadranske obale postoji dobar potencijal za korišćenje energije vjetra, a prema studiji
Procena potencijala obnovljivih izvora energije u Republici Crnoj Gori (januar 2007. god.), oblast planine
Rumije, izmeñu Bara i Skadarskog jezera, gdje je prosječna brzina vjetra izmeñu 6 do 7 m/s, je kandidat
broj jedan za prvi takav Projekat. U blizini postoji i elektroenergetska mreža, koja priključivanje na mrežu
čini jednostavnijim.
Predviña se da će u oblasti planine Rumije biti izgrañena farma vijetrenjača od 10 MW. Predloženi model
je BOR ili BOT, a odluku treba donijeti Vlada tokom 2008. godine.
B.
Plan aktivnosti
Opis aktivnosti
1.
2.
3.
4.
Odgovornost
Priprema dodatnih studija
Za lokaciju Rumije treba utvrditi mikro-lokaciju sa najvećom snagom vjetra.
Idejno rešenje i prostorni plan
Izrada idejnog rešenja vjetroelektrane i priključenja na elektroenergetsku
mrežu, izrada osnova za prostorno plansku dokumentaciju i SEA.
Tender i koncesija,
Izrada uslova za izgradnju, izrada i raspisivanje tendera za koncesiona prava
i dodjeljivanje koncesije investitoru
Projektovanje i izgradnja
Izrada projektne dokumentacije, dobijanje dozvola i izgradnja
vjetroelektrane.
UNIDO projekt br.: UE/YUG/06/003
MER
MER
MER
Privatni
investitor
Strana: 82
STRATEGIJA RAZVOJA ENERGETIKE CRNE GORE DO 2025. GODINE – AKCIONI PLAN 2008-2012
C.
Terminski plan
2008
2009
2010
2011
2012
Početak
Kraj
1 2 3 4 1 2 3 4 1 2 3 4 1 2 3 4 1 2 3 4
01/09/2008 31/12/2008
Aktivnost
1. Priprema dodatnih studija
Odgovornost
MER
2. Idejno rješenje i prostorni plan
MER
3. Tender i koncesija
MER
39814
40178
4. Projektovanje i izgradnja
Privatni investitor
40179
41274
D.
01/10/2008 30/06/2009
Finansiranje
Procijenjeni troškovi Projekta u periodu 2008-2012 su 10 miliona €.
Aktivnost
Odgovornost
1. Priprema dodatnih studija
MER
Izvor
finansiranja
2008
2009
2010
2011
2012
Ukupno
(2008-2012)
Budžet
50.000
Donacija
350.000
50.000
400.000
50.000
300.000
300.000
50.000
100.000
150.000
Kredit
Budžet
2. Idejno rješenje i prostorni plan MER
Donacija
Kredit
Budžet
3. Tender i koncesija
MER
100.000
100.000
Donacija
Kredit
4. Projektovanje i izgradnja
Privatni
investitor
Ukupno (1-4)
E.
450.000
450.000
3.000.000
3.000.000
3.000.000
9.000.000
3.100.000
3.000.000
3.000.000
10.000.000
Ekološki i socijalni uticaj
U toku izrade prostorno planske dokumentacije potrebna je izrada SEA, a u toku izrade projektne
dokumentacije investitor mora sprovesti postupak EIA.
Masivno korišćenje obnovljivih izvora energije može u velikoj mjeri doprinijeti smanjivanju emisije gasova
koji uzrokuju efekat staklene bašte i tako smanjivanju uticaja energetike na životnu sredinu. Meñutim, i
sami obnovljivi izvori imaju odreñene (manje) štetne uticaje.
Uvoñenje obnovljivih izvora može značajno doprinijeti razvoju komunalne energetike i otvaranju novih
radnih mjesta.
UNIDO projekt br.: UE/YUG/06/003
Strana: 83
STRATEGIJA RAZVOJA ENERGETIKE CRNE GORE DO 2025. GODINE – AKCIONI PLAN 2008-2012
10.5 KS 5: IZGRADNJA I EKSPLOATACIJA OBNOVLJIVIH IZVORA ENERGIJE
10.5.5 Projekat korišćenja biomase za kombinovanu proizvodnju toplotne i
električne energije
A.
Opis Programa/Projekta
Predviña se ubrzanje izgradnje objekata na biomasu u odnosu na Strategiju, bazirajući se na interesu
potencialnih investitora i vlade. Uloga države je promovisanje ove vrste proizvodnje energije u Crnoj Gori i
pomoć u pronalaženju lokacije i zainteresovanih partnera, posebno ukoliko postoje u javnom sektoru.
Prema studiji Procena potencijala obnovljivih izvora energije u Republici Crnoj Gori (januar 2007. god.),
najveći potencial ima oblast grada Berane, pa je planirano da se tamo gradi prvo ovakvo postrojenje.
B.
1.
2.
3.
Plan aktivnosti
Opis aktivnosti
Odgovornost
Priprema studije
Izrada studije opravdanosti vezano za lokalne uslove, obzirom na ekonomski
potencijal korišćenja biomase u konkretnim variantama projekta.
Odreñivanje lokacije i idejno rešenje
Odreñivanje lokacije sa adekvatnom potrošnjom toplotne energije u okviru
postojećih industrijskih postrojenja, pronalaženje investitora, izrada idejnog
rešenje, ugovaranje.
Projektovanje i izgradnja
Izrada projektne dokumentacije, dobijanje dozvola i izgradnja postrojenja za
kombinovanu proizvodnju toplotne i električne energije na biomasu od 23 MW.
MER, UŠ
UNIDO projekt br.: UE/YUG/06/003
MER, UŠ,
potencialni
investitori
Investitor
Strana: 84
STRATEGIJA RAZVOJA ENERGETIKE CRNE GORE DO 2025. GODINE – AKCIONI PLAN 2008-2012
C.
Terminski plan
2008
2009
2010
2011
2012
Početak
Kraj
1 2 3 4 1 2 3 4 1 2 3 4 1 2 3 4 1 2 3 4
01.01.2009 31.12.2009
Aktivnost
1. Priprema studije
Odgovornost
MER, UŠ
Odreñivanje lokacije i idejno
2. rješenje
MER, UŠ, potencialni
partneri/investitori
01.01.2010 30.06.2011
3. Projektovanje i izgradnja
Investitor
01.07.2011 31.07.2013
D.
Finansiranje
Ukupni procijenjeni troškovi Projekta su 3,8 miliona €, a procijenjeni troškovi Projekta u periodu 20082012 su 3,5 miliona €.
Aktivnost
1. Priprema studije
Izvor
finansiranja
Odgovornost
MER, UŠ
2008
2009
2010
2011
2012
Ukupno
(2008-2012)
Budžet
50.000
50.000
Donacija
50.000
50.000
Kredit
MER, UŠ,
2. Odreñivanje lokacije i idejno
rješenje
Potencjalni
3. Projektovanje i izgradnja
30.000
50.000
partneri /
investitori
Investitor
60.000
90.000
50.000
60.000
60.000
Ukupno (1-3)
E.
Budžet
Donacija
100.000
80.000
1.200.000
2.000.000
3.200.000
1.320.000
2.000.000
3.500.000
Ekološki i socijalni uticaj
U toku pripreme projektne dokumentacije investitor mora sprovesti postupak EIA.
Proizvodnja energije iz biomase dosta doprinosi razvoju komunalne energetike i razvoju regionalne
privrede, te smanjuje i na prihvatljiviji način distribuira uticaj proizvodnje energije na životnu sredinu.
Takoñe se otvaraju i novi poslovi i unapreñuje se lokalna infrastruktura.
UNIDO projekt br.: UE/YUG/06/003
Strana: 85
STRATEGIJA RAZVOJA ENERGETIKE CRNE GORE DO 2025. GODINE – AKCIONI PLAN 2008-2012
10.5 KS 5: IZGRADNJA I EKSPLOATACIJA OBNOVLJIVIH IZVORA ENERGIJE
10.5.6 Projekat korišćenja komunalnog otpada za kombinovanu proizvodnju
toplotne i električne energije
A.
Opis Programa/Projekta
Prva elektrana snage 10 MW je planirana na teritoriji opštine Podgorica. Elektrana će se ralizovati u okviru
javnog preduzeća odgovornog za prikupljanje otpada, koji razpolaže sirovinskom bazom, a postoji i
sreñena deponija i relativno dobar sistem obrade otpada, neophodan za ovakvo postrojenje.
B.
Plan aktivnosti
Opis aktivnosti
1.
2.
3.
4.
Odgovornost
Imenovanje odgovornog za realizaciju
Odluka, kojom se opština Podgorica i njeno javno preduzeće zadužuju za
realizaciju Projekta.
Istražni radovi
Izvoñenje istražnih radova u cilju odreñivanja mikro-lokacije i snage
postrojenja.
Adaptiranje obrade otpada
Adaptiranje sistema za prikupljanje, obradu i odlaganje otpada za proces
sagorijevanja.
Projektovanje i izgradnja
Izrada projektne dokumentacije, dobijanje dozvola i izgradnja postrojenja za
kombinovanu proizvodnju toplotne i električne energije na otpad.
UNIDO projekt br.: UE/YUG/06/003
MER
Opština
Podgorica
Opština
Podgorica,
Javno
preduzeće
Opština
Podgorica,
Javno
preduzeće
Strana: 86
STRATEGIJA RAZVOJA ENERGETIKE CRNE GORE DO 2025. GODINE – AKCIONI PLAN 2008-2012
C.
Terminski plan
Aktivnost
Imenovanje odgovornog za
1. realizaciju
MER
01.10.2009 31.03.2010
2. Istražni radovi
Opština Podgorica
01.01.2010 31.12.2014
3. Adaptiranje obrade odpada
Opština Podgorica,
Javno preduzeće
01.01.2012 31.12.2016
4. Projektovanje i izgradnja
Opština Podgorica,
Javno preduzeće
01.01.2014 31.12.2016
D.
Odgovornost
Početak
Kraj
2008
2009
2010
2011
2012
1 2 3 4 1 2 3 4 1 2 3 4 1 2 3 4 1 2 3 4
Finansiranje
Ukupni procijenjeni troškovi Projekta su 32 miliona €, a procijenjeni troškovi Projekta u periodu 2008-2012
su 580.000 €.
Aktivnost
1. Imenovanje odgovornog
za realizaciju
Izvor
Odgovornost finansiranja
Budžet
MER
2008
2009
30.000
2010
10.000
2011
2012
Ukupno
(2008-2012)
40.000
80.000
80.000
80.000
240.000
300.000
300.000
380.000
580.000
Donacija
Kredit
Opština
Podgorica
Opština
Podgorica,
3. Adaptiranje obrade otpada
Javno
preduzeće
Opština
Podgorica,
4. Projektovnaje i izgradnja
Javno
preduzeće
2. Iztražni radovi
Ukupno (1-4)
E.
30.000
90.000
80.000
Ekološki i socijalni uticaj
Elektrane na otpad značajno smanjuju rizike uklanjanje otpada i odgovarajućih uticaja na životnu sredinu,
ali mogu zagaditi vazduh zbog isparavanja organske smješe (VOC), Nox, Sox, PCBs i prašine.
U toku usvajanja prostorno-planske dokumentacije potrebna je izrada SEA, a u toku pripreme projektne
dokumentacije investitor mora sprovesti postupak EIA.
Osim pozitivnih uticaja na životnu sredinu, Projekat nema značajniji socijalni uticaj.
UNIDO projekt br.: UE/YUG/06/003
Strana: 87
STRATEGIJA RAZVOJA ENERGETIKE CRNE GORE DO 2025. GODINE – AKCIONI PLAN 2008-2012
10.5 KS 5: IZGRADNJA I EKSPLOATACIJA OBNOVLJIVIH IZVORA ENERGIJE
10.5.7 Projekat izgradnje HE Komarnica
A.
Opis Programa/Projekta
Rijeka Komarnica, kao pritoka rijeke Pive, raspolaže sa velikim hidroenergetskim potencijalom, kojega
treba optimalno koristiti izgradnjom brane u Loncima na profilu 45 km uzvodno od HE Piva. Urañena je
studija rješenja brane za odabranu lokaciju, te projektna dokumentacija za vršenje istražnih radova sa
izvještajima o do sada izvršenim radovima. Trenutno se izvode istražni radovi u cilju prikupljanja osnova za
Idejni projekat i Studiju opravdanosti.
Izgradnja HE Komarnica je ukljućena u prostorne i vodoprivredne planove Crne Gore, pa tako ne postoje
prepreke za njenu realizaciju. Projekat obuhvata samo nenaseljena i neplodna područja, ne ugrožava
industrijske kapacitete, puteve, polja i domaćinstva, a akumulacija bi potopila nepristupačni kanjon
Komarnice. Na lokaciji je potrebno izgraditi kompletnu infrastrukturu (puteve, snabdjevanje vodom,
priključak na elektroenergetsku mrežu).
Početak pretkvalifikacionog postupka izgradnje HE Komarnica biće usklañen s odabirom strateškog
partnera u procesu dokapitalizacije EPCG.
Osnovni tehnički podaci: kota nazivnog uspora 816 m.n.m., neto pad 153 m, instalisani protok 130 m3/s,
instalisana snaga agregata 2×84 MW (2×97 MVA), prosječna godišnja proizvodnja električne energije
231,8 GWh. Predviña se 176 m visoka betonska lučna brana sa 177 m dugom krunom, koja će stvoriti
akumulaciju sa 260 mil. m3 ukupne zapremine i 160 mil. m3 korisne zapremine. Treba izgraditi i dalekovod
za uključenje na 110 kV prenosnu mrežu.
Predlaže se model implementacije Projekta u okviru EPCG, s obzirom da je planirana HE Komarnica
hidraulički povezana sa postojećom HE Piva, koja je već u vlasništvu EPCG. Isto tako, EPCG je već izvršila
odreñene pripremene radove. EPCG bi mogla finansirati ovaj Projekat sopstvenim sredstvima i iz
komercijalnih kredita. Ukoliko to ne bi bilo dovoljno, EPCG bi mogla ući u sporazum o partnerstvu javnog i
privatnog sektora sa strateškim partnerom. Država bi trebala zadržati barem 51% vlasništva u ovoj
elektrani.
Predlaže se da se koncesija za izgradnju dodijeli na osnovu postupka sa pregovorima (autorizacija).
B.
1.
2.
3.
4.
5.
6.
Plan aktivnosti
Opis aktivnosti
Odgovornost
Pripremna faza
Završetak istražnih radova, izrada idejnog projekta elektane i priključenja na mrežu,
izrada studije opravdanosti
Model implementacije
Vlada treba da donese odluku o modelu implementacije
Prostorni plan i SEA
Izrada osnova za prostorno plansku dokumentaciju, izrada detaljnog prostornog
plana i SEA
Koncesija
Spovoñenje postupka dodjele koncesije
Grañevinska dozvola
Dobijanje grañevinske dozvole, izrada elaborata o procjeni uticaja na životnu sredinu
Izgradnja
Izrada projektne dokumentacija, izgradnja elektrane i dalekovoda
EPCG
Proizvodnja
UNIDO projekt br.: UE/YUG/06/003
MER
MER
MER, MPŠV,
UV
Koncesionar
Koncesionar
Strana: 88
STRATEGIJA RAZVOJA ENERGETIKE CRNE GORE DO 2025. GODINE – AKCIONI PLAN 2008-2012
C.
Terminski plan
2008
Aktivnost
Odgovornost
Početak
Kraj
1.
Pripremna faza
EPCG Proizvodnja
01/04/2008
31/12/2008
4.
Model implementacije
MER
01/09/2008
01/01/2009
5.
Prostorni plan i SEA
MER
01/12/2008
28/09/2009
6.
Koncensija
MER, MPŠV, UV
01/06/2009
30/09/2009
7.
Grañevinska dozvola
Koncesionar
01/10/2009
31/03/2010
8.
Izgradnja
Koncesionar
01/04/2010
31/12/2016
D.
2009
2010
2011
2012
1 2 3 4 1 2 3 4 1 2 3 4 1 2 3 4 1 2 3 4
Finansiranje
Ukupni procijenjeni troškovi Projekta su 134,1 miliona €, a procijenjeni troškovi Projekta u periodu 20082012 su 56,8 miliona €.
Aktivnost
Odgovornost
1. Pripremna faza
Izvor
finansiranja
EPCG Proizvodnja
2008
MER
3. Prostorni plan i SEA
2011
2012
Ukupno
(2008-2012)
1.400.000
150.000
150.000
Donacija
MER
Kredit
500.000
800.000
1.300.000
Budžet
150.000
150.000
300.000
1.000.000
1.000.000
2.000.000
650.000
650.000
Donacija
Kredit
Budžet
4. Koncesija
2010
1.400.000
Budžet
2. Model implementacije
2009
MER, MPŠV,, UV Donacija
Kredit
5. Grañevinska dozvola
Koncesionar
6. Izgradnja
Koncesionar
500.000
500.000
1.0000.000
1.000.000
20.000.000
20.000.000
50.000.000
3.200.000 3.100.00010.500.00020.000.00020.000.000 56.800.000
Ukupno (1-6)
Diskontiran tok primitka (EUR)
10.000.000
Rezultati ekonomske analize: NPV=65
miliona €, IRR=12%
5.000.000
0
1
3
5
7
9
11 13
15
17
19
21
-5.000.000
-10.000.000
23
25 27
29
31
33
35
37
39 41
43
Rezultati ekonomske analize ukazuju na
profitabilnost Projekta, koju će rast
cijena električne energije poboljšati u
budućnosti.
-15.000.000
-20.000.000
E.
Ekološki i socijalni uticaj
U toku izrade prostorno planske dokumentacije potrebna je izrada SEA, a u toku izrade projektne
dokumentacije investitor je obavezan uraditi elaborat procjene uticaja na životnu sredinu.
Projekat podrazumjeva izgradnju nove infrastrukture u lokalnoj-regionalnoj zajednici i zapošljavanje nove
radne snage. Dodatno se očekuje angažovanje većeg broja lokalnog stanovništva u fazi izgradnje.
Akumulacija će dati mogućnost za razvoj dodatnih djelatnosti na tom području.
UNIDO projekt br.: UE/YUG/06/003
Strana: 89
STRATEGIJA RAZVOJA ENERGETIKE CRNE GORE DO 2025. GODINE – AKCIONI PLAN 2008-2012
10.5 KS 5: IZGRADNJA I EKSPLOATACIJA OBNOVLJIVIH IZVORA ENERGIJE
10.5.8 Projekat izgradnje HE na Morači
A.
Opis Programa/Projekta
Za korišćenje raspoloživog hidro potencijala rijeke Morače planira se izgradnja kaskade sa četiri
hidroelektrane duž glavnog toka: HE Andrijevo, HE Raslovići, HE Milunovići i HE Zlatica. Za sve HE je
urañena investiciono tehnička dokumentacija na nivou Idejnog projekta (1987), Programa geoloških, geomašinskih i geo-fizičkih istražnih radova, Glavnih projekta za pomoćne brane i optočne tunele, Aktualizacija
investiciono-tehničke dokumentacije (1977), itd.
Izgradnja HE na Moraći je ukljućena u prostorne i vodoprivredne planove Crne Gore, pa tako ne postoje
prepreke realizaciji Projekta. Na lokaciji je potrebno izgraditi kompletnu infrastrukturu (puteve,
snabdjevanje vodom, priključak na elektro mrežu). Uz to, treba izvršiti promjene na postojećoj
infrastrukturi i nekim objektima, jer se realizacijom Projekta potapa, izmeñu ostalog, i dio glavnog puta
prema sjeveru Crne Gore.
Početak pretkvalifikacionog postupka izgradnje hidroelektrana na Morači biće uskalñen s procesom
dokapitalizacije EPCG.
Osnovni tehnički podaci: HE Andrijevo, kao čeona akumulacija sa branom na profilu 35 km od Podgorice,
je najznačajniji objekat koji omogućava sezonsko izravnavanje dotoka, snižavanje poplavnih talasa i
povećanje nivoa malih voda na Morači, što doprinosi racionalnoj proizvodnji svih nizvodnih HE i dovodi do
unapreñivanja ekološke situacije. Sve četiri HE su pribranskog tipa sa po dva agregata, sa mogućnošću
proširjenja sa dodatnim trećim agregatom u svakoj HE.
Objekat
Andrijevo
Raslovići
Milunovići
Zlatica
Kota
Korisna
nazivnog
zapremina
akumul.
uspora
Hm3
mnm
285
249
155
7,8
119
6,8
81
13
Ukupno HE na Morači
Instalisani
protok
m3/s
Instalisana
snaga
MW
Godišnja
proizv.
GWh
Troškovi
izgradnje
mil. €
120
120
120
120
127,4
37
37
37
238,4
318,6
106,9
117,2
151,0
693,7
194,9
73,5
77,0
84,7
430,1
Uz elektrane treba izgraditi i dalekovode za priključenje na mrežu.
Za realizaciju Projekta se predlaže BOT model.
B.
Plan aktivnosti
Opis aktivnosti
Odgovornost
1.
Pripremna faza
Izrada idejnog projekta priključenja na mrežu
MER, MPŠV,
UV
2.
Model implementacije
Vlada treba da donese odluku o modelu implementacije
Prostorni plan i SEA
Izrada osnova za prostorno plansku dokumentaciju, izrada detaljnog prostornog
plana i SEA
Tender i koncesija
Izrada i razpisivanje tendera, spovoñenje postupka dodjele koncesije
Grañevinska dozvola
Dobijanje grañevinske dozvole, izrada elaborata o procjeni uticaja na životnu sredinu
Izgradnja
Izrada projektne dokumentacija, izgradnja elektrana i dalekovoda
MER
3.
4.
5.
6.
UNIDO projekt br.: UE/YUG/06/003
MER
MER, MPŠV,
UV
Koncesionar
Koncesionar
Strana: 90
STRATEGIJA RAZVOJA ENERGETIKE CRNE GORE DO 2025. GODINE – AKCIONI PLAN 2008-2012
C.
Terminski plan
2008
Aktivnost
Odgovornost
Početak
Kraj
1.
Pripremna faza
MER, MPŠV, UV
01/04/2008
31/12/2009
2.
Model implementacije
MER
01/09/2008
31/12/2008
3.
Prostorni plan i SEA
MER
01/09/2009
01/07/2010
4.
Priprema tendera, tender i koncesija
MER, MPŠV, UV
01/01/2009
30/06/2010
5.
Grañevinska dozvola
Koncesionar
01/07/2010
30/03/2011
6.
Izgradnja
Koncesionar
01/01/2011
30/06/2019
D.
2009
2010
2011
2012
1 2 3 4 1 2 3 4 1 2 3 4 1 2 3 4 1 2 3 4
Finansiranje
Ukupni procijenjeni troškovi Projekta su 430 miliona €, a procijenjeni troškovi Projekta u periodu 20082012 su 138 miliona €.
Izvor
Odgovornost finansiranja
Aktivnost
Budžet
MER, MPŠV,
Donacija
UV
Kredit
1. Pripremna faza
Budžet
2. Model implementacije
MER
2009
100.000
200.000
300.000
1100.000
2000.000
3.100.000
Donacija
MER
200.000
200.000
70.000
70.000
140.000
Donacija
Kredit
80.000
Budžet
MER, MPŠV,
Donacija
UV
Kredit
Koncesionar
5. Grañevinska dozvola
6. Izgradnja
2012
100
Budžet
4. Tender i koncesija
2011
100.000
Kredit
3. Prostorni plan i SEA
2010
Ukupno (20082012)
2008
80.000
200.000
160.000
1000.000
720.000
1000.000
Koncesionar
360.000
60000.000
Ukupno (1-6)
1.720.000
2.000.000
1000.000
70000.000
130.000.000
1.500.000 3.550.000 1.950.00061.000.000 70.000.000138.000.000
Rezultati ekonomske analize: NPV=180 miliona €, IRR=11,3%
20.000.000
10.000.000
43
40
37
34
31
28
25
22
19
16
13
7
10
-10.000.000
4
0
1
Diskontiran tok primitka (EUR)
30.000.000
Rezultati ekonomske analize ukazuju na
profitabilnost Projekta, koju će rast
cijena električne energije poboljšati u
budućnosti.
-20.000.000
-30.000.000
-40.000.000
-50.000.000
-60.000.000
E.
Ekološki i socijalni uticaj
U toku izrade prostorno planske dokumentacije potrebna je izrada SEA, a u toku izrade projektne
dokumentacije koncesionar je obavezan uraditi elaborat procjene uticaja na životnu sredinu.
Projekat podrazumjeva izgradnju nove infrastrukture u lokalnoj-regionalnoj zajednici i upošljavanje nove
radne snage. Omogućava se i razvoj turizma oko akumulacija, mogućnost ribarstva, plovidbe
snabdijevanja pijaćom vodom, aktiviranja kućnog biznisa i unapreñivanje ekološke situacije nizvodno od
Podgorice u vrijeme malih voda i u vrijeme ispuštanja otpadnih voda.
UNIDO projekt br.: UE/YUG/06/003
Strana: 91
STRATEGIJA RAZVOJA ENERGETIKE CRNE GORE DO 2025. GODINE – AKCIONI PLAN 2008-2012
10.6 KS 6: POVEĆANJE PROIZVODNJE ČISTIJE ENERGIJE IZ FOSILNIH GORIVA
10.6.1 Projekat TE Pljevlja II sa toplifikacijom grada Pljevlja
A.
Opis Programa/Projekta
Gradnja drugog bloka TE Pljevlja je bila planirana tokom gradnje prvog bloka, ali nije realizovana. Nekoliko
objekata za drugi blok je već izgrañeno u okviru izgradnje prvog bloka: snabdijevanje tehničkom vodom iz
akumulacije Otilovići, lokacija, deponija i skladište uglja, skladište mazuta, dimnjak, elektrolizna stanica,
demineralizacija i pomoćni objekti. Instalisana snaga drugog bloka je 1×225 MW, a projektovana godišnja
proizvodnja energije 1.300 GWh.
Planirano je da u okviru izgradnje TE Pljevlja II bude izgrañen i sistem toplifikacije grada Pljevlja i da se
tako poveća efikasnost i smanji zagañenje životne sredine iz postojećih kotlova na ugalj. U tu svrhu,
opština će formirati javno preduzeće, koje će se brinuti o sistemu toplifikacije grada. U okviru izgradnje
drugog bloka izgradiće se sistem za proizvodnju toplote na samoj lokaciji, magistralni vod i primarni
distributivni vod do podstanica, pumpna stanica i kotao za rezervu i vršno opterećenje, dok će podstanice i
distributivnu mrežu izgraditi opština Pljevlja.
Pored toga, potrebne su dodatne investicije u rudnik uglja kako bi se povećao proizvodni kapacitet i
omogućio paralelan rad prvog i drugog bloka. Proizvodnja u rudniku bi se praktično morala duplo povećati.
Predloženi Projekat ima značajan uticaj na energetski bilans Crne Gore i veliki doprinos smanjenju
zagañenja u Pljevljima, povećanju energetske efikasnosti i unapreñenju kvaliteta života, pa je taj Projekat
u prvom prioritetu Strategije i AP.
U svrhu izbjegavanja nejasnoća oko vrijednosti uglja, postizanja optimizacije tehno-ekonomskih procesa u
lancu snabdijevanja od iskopa uglja do prodaje električne energije, adekvatnog i koordiniranog investiranja
i veće finansijske i tržišne snage, predviña se udruživanje EPCG Proizvodnja d.o.o. i RUP u zajedničko
preduzeće kao strateški najbolje rješenje za oba partnera. Ako se to ne uradi relativno brzo, sve veće
investicije u objekte koji proizvode i dalje koriste ugalj iz RUP ostaju mnogo manje interesantne zbog
napomenutih tehno-ekonomskih nejasnoća.
Revitalizacija TE Pljevlja I i izgradnja TE Pljevlja II sa pratećim ulaganjima u RUP treba da se realizujui
istovremeno, pa model implementacije i finansiranja treba tome prilagoditi. Zbog tehničkih uslova, TE
Pljevlja I i TE Pljevlja II obavezno treba da su u istom preduzeću i zajedno sa RUP.
B.
1.
2.
3.
4.
Plan aktivnosti
Opis aktivnosti
Odgovornost
Pripremna faza
Odluka o modelu implementacije Projekta, Pronalaženje strateškog partnera
Izrada osnova za prostorno plansku dokumentaciju i SEA
Izgradnja drugog bloka TE Pljevlja
Studija opravdanosti sa Idejnim projektom
Izrada projektne dokumentacije i elaborata procjene uticaja na životnu sredinu
Dozvola za gradnju, Izgradnja drugog bloka, Izgradnja nove deponije za drugi blok
Sistem za toplifikaciju
Studija opravdanosti sa Idejnim projektom
Izrada projektne dokumentacije i sprovoñenje postupka EIA
Dozvola za gradnju
Izgradnja postrojenja za proizvodnju toplotne energije, njen transport i priključenje
postojeće mreže, Povećanje kapaciteta transporta toplotne energije i proširenje
mreže
Povećanje kapaciteta rudnika uglja
Istražni radovi i priprema dokumentacije
Izrada projektne dokumentacije i sprovoñenje postupka EIA
Dozvola za gradnju
Dobijanje koncesije i razvoj ležišta «Mataruge» na kapacitet 500.000 do 700.000
t/godišnje, uključujući geološku pretragu ležišta i glavni projekat kopanja uglja.
MER
UNIDO projekt br.: UE/YUG/06/003
EPCG
Proizvodnja
EPCG
Proizvodnja,
Opština
Pljevlja
RUP,
Koncesionar
Strana: 92
STRATEGIJA RAZVOJA ENERGETIKE CRNE GORE DO 2025. GODINE – AKCIONI PLAN 2008-2012
Razvoj sjevernozapadnog dijela ležišta «Potrlica» na kapacitet od dodatnih 500.000
t/godišnje, ukjlučujući projekat razvoja otvorenog ugljenokopa imajući u vidu
ograničenja zbog izmiještanja rijeke Ćehotine.
Projekat se u dijelu sistema za toplifikaciju nastavlja do 2036, ali aktivnosti i terminski plan nakon 2025.
godine nijesu definisani.
C.
Terminski plan
2008
2009
2010
2011
2012
Početak
Kraj
1 2 3 4 1 2 3 4 1 2 3 4 1 2 3 4 1 2 3 4
01.07.2008 31.12.2009
01.10.2009 28.06.2013
03.01.2011 31.12.2025
Aktivnost
Odgovornost
1. Pripremna faza
MER
2. Izgradnja drugog bloka TE Pljevlja EPCG Proizvodnja
3. Sistem za toplifikaciju
EPCG Proizvodnja,
Opština Plevlja
4. Povećanje kapaciteta rudnika
uglja
D.
RUP, koncesionar
01.07.2008 28.06.2013
Finansiranje
Ukupni procijenjeni troškovi Projekta u periodu 2008-2025 su 263,61 milion €, a procijenjeni troškovi
Projekta u periodu 2008-2012 su 217,46 miliona €.
Aktivnost
Izvor
finansiranja
Odgovornost
Budžet
1. Pripremna faza
MER
2. Izgradnja drugog bloka
TE Pljevlja
EPCG
Proizvodnja
EPCG
Proizvodnja,
Opština Plevlja
2008
2009
100.000
250.000
5.000.000
8.000.000
2010
2011
2012
Ukupno
(2008-2012)
350.000
Donacija
Kredit
3. Sistem za toplifikaciju
4. Povečanje kapaciteta
rudnika uglja
RUP, koncesionar
6.400.000
Ukupno (1-4)
5.500.000
5.000.000
10.500.000
15.210.000 20.000.000 16.000.000
9.000.000
66.610.000
11.500.000 23.460.000 65.000.000 68.500.000 49.000.000 217.460.000
Ukupna sredstva obuhvataju: izgradnja
drugog bloka TE Pljevlja je 175 miliona
€, troškovi povećanja kapaciteta
rudnika su, prema podacima RUP-a,
68,61 miliona €, izgradnja sistema
toplifikacije je 20 miliona €.
Diskontirani tok primitka (EUR)
60.000.000
40.000.000
20.000.000
0
-20.000.000
1
3
5
7
9
11
-40.000.000
-60.000.000
-80.000.000
E.
45.000.000 47.000.000 35.000.000 140.000.000
13
15
17
19
21
23
25
Rezultati ekonomske analize:
NPV=328,5 miliona €, IRR=17%
Rezultati ekonomske analize ukazuju
na dobru i relativno visoku
profitabilnost Projekta, koju će rast
cijena električne energije poboljšati u
budućnosti.
Ekološki i socijalni uticaj
U toku izrade prostorno planske dokumentacije potrebna je izrada SEA, a u toku izrade projektne
dokumentacije investitor je obavezan uraditi elaborat procjene uticaja na životnu sredinu (za aktivnost 2)
ili sprovesti postupak EIA (za aktivnost 3 i 4). Obzirom da se Projekat izvodi istovremeno sa Projektom
Revitalizacije TE Pljevlja I, SEA treba uraditi zajednički za oba Projekta
TE Pljevlja II će otvoriti nova radna mjesta u rudniku i u elektrani, kao i tokom izgradnje. Ova investicija
će, uz rehabilitaciju TE Pljevlja I i rudnika, znatno poboljšati ekološku situaciju u regionu Pljevalja i tako
imati i pozitivan socijalni uticaj.
UNIDO projekt br.: UE/YUG/06/003
Strana: 93
STRATEGIJA RAZVOJA ENERGETIKE CRNE GORE DO 2025. GODINE – AKCIONI PLAN 2008-2012
10.6 KS 6: POVEĆANJE PROIZVODNJE ČISTIJE ENERGIJE IZ FOSILNIH GORIVA
10.6.2 Projekat TPG terminal u blizini grada Bara
A.
Opis Programa/Projekta
Prirodni gas je jedno od najčistijih i najsigurnijih fosilnih goriva. Tečni prirodni gas (TPG) se više od 45
godina sigurno transportuje širom svijeta. Isporučuje se u tankerima koji su posebno projektovani i
izgrañeni da prevoze TPG. Izgradnja TPG terminala bi mogla doprinjeti velikom preokretu u energetici Crne
Gore i značajno pomoći kod eliminisanja deficita u proizvodnji električne energije, kao i ojačati energetsku
ulogu Crne Gore u regionu. Potrebno je pripremiti opsežne analize o ekonomičnosti i izvodljivosti Projekta.
Koncept je baziran na ovim preduslovima:
1. Planirano je da izgradnja Jonsko-Jadransko gasovoda započne u periodu od naredne tri-četiri
godine.
2. Preliminarne analize podrazumjevaju izgradnju TPG terminala u blizini Bara zajedno sa TE 1200
MW koja bi bila izgrañena u neposrednoj blizini terminala.
3. Ležišta prirodnog gasa u podvodnoj oblasti Crne Gore imaju veoma vrijedan razvojni potencijal.
4. Planovi Gasprom-a i Ruske Vlade sa Bugarskom i Srbijom se odnose na gradnju gasovoda u ovom
regionu i očekuje se izgradnja gasne transportne veze izmeñu Srbije i Crne Gore.
Gore navedeni projekti su dosegli različite faze implementacije, i značajno je primjetiti da TPG terminal za
regasifikaciju kapaciteta 3,5 Mtpa, termoelektrana u njegovoj blizini i prateća infrastruktura imaju smisla u
vezi sa tim projektima. Komercijalni rad bi bio sinhronizovan sa završavanjem Jonsko-Jadranskog
gasovoda. Predviñeno je da lokacija Projekta bude u blizini grada Bara, u blizini postojećih objekata luke.
TPG terminal se sastoji od tri osnovne komponente: objekat za istovar brodova, oblast za TPG skladištne
tankove i kompleks regasifikacije (oblast evaporizacije). Uz terminal bi se izgradila elektrana 1200 MW i
prenosna mreža potrebna za njeno uklučenje u elektroenergetski sistem, kako bi ukupan proces bio
energetski efikasan.
B.
1.
2.
3.
4.
5.
Plan aktivnosti
Opis aktivnosti
Odgovornost
Studije
Izrada prethodne studije opravdanosti i idejnog rešenja (TPG terminal, elektrana
1200 MW sa prenosnom mrežom), studije uključenja u buduće gasne mreže,
Prostorni plan i SEA
Izrada osnova za prostorno plansku dokumentaciju i SEA
Tender i koncesija
Izrada i razpisivanje tendera, spovoñenje postupka dodjele koncesije
Grañevinska dozvola
Izrada idejnog projekta, dobijanje grañevinske dozvole, izrada elaborata o procjeni
uticaja na životnu sredinu
Izgradnja
Izrada projektne dokumentacija, izgradnja terminala sa elektranom i dalekovodima
za priključenje na mrežu
MER,
EPCG Prenos
UNIDO projekt br.: UE/YUG/06/003
MER
MER
Koncesionar
Koncesionar
Strana: 94
STRATEGIJA RAZVOJA ENERGETIKE CRNE GORE DO 2025. GODINE – AKCIONI PLAN 2008-2012
C.
Terminski plan
Aktivnost
Odgovornost
Početak
2008
2009
2010
2011
2012
1 2 3 4 1 2 3 4 1 2 3 4 1 2 3 4 1 2 3 4
Kraj
1. Studije
MER, uz podršku
EPCG Prenos
01.10.2008 02.04.2010
2.
3.
4.
5.
MER
MER
Koncesionar
Koncesionar
01.07.2009
01.04.2010
03.01.2011
03.10.2011
Prostorni plan i SEA
Tender i koncesija
Grañevinska dozvola
Izgradnja
D.
31.12.2010
29.04.2011
30.04.2012
31.03.2015
Finansiranje
Ukupni procijenjeni troškovi Projekta su 1.650 miliona €, a procijenjeni troškovi Projekta u periodu 20082012 su 357 miliona €.
Aktivnost
Odgovornost
Izvor
finansiranja
Budžet
MER, uz podršku
EPCG Prenos Donacija
Kredit
1. Studije
2. Prostorni plan i
SEA
MER
4. Grañevinska
dozvola
2009
200.000
300.000
300.000
400.000
500.000
2.300.000
2010
Budžet
200.000
200.000
Donacija
350.000
350.000
Kredit
1450.000
1450.000
Budžet
3. Tender i koncesija MER
2008
100.000
2011
500.000
700.000
2.800.000
400.000
700.000
2.900.000
200.000
500.000
1.300.000
100.000
Donacija
250.000
250.000
Kredit
650.000
650.000
Koncesionar
20.000.000
5. Izgradnja
Ukupno (20082012)
2012
Koncesionar
2.000.000
22.000.000
325000
1.000.000 5.000.000 3.000.000 46.000.000 302.000.000 357.000.000
25.000.000
Ukupno (1-5)
300.000
+
E.
Ekološki i socijalni uticaj
U toku izrade prostorno planske dokumentacije potrebna je izrada SEA a u toku izrade projektne
dokumentacije koncesionar je obavezan uraditi elaborat procjene uticaja na životnu sredinu.
Projekat može značajno ojačati poziciju Crne Gore na području energetike regiona, pa tako dati i podršku
za intenzivan generalni privredni razvoj. Uz to realizacija Projekta bi otvorila i mnoga nova radna mesta,
kako u toku gradnje, tako i poslije.
UNIDO projekt br.: UE/YUG/06/003
Strana: 95
STRATEGIJA RAZVOJA ENERGETIKE CRNE GORE DO 2025. GODINE – AKCIONI PLAN 2008-2012
10.6 KS 6: POVEĆANJE PROIZVODNJE ČISTIJE ENERGIJE IZ FOSILNIH GORIVA
10.6.3 Projekat gasifikacije grada Podgorica sa distributivnom gasnom mrežom
A.
Opis Programa/Projekta
U Crnoj Gori je veoma uobičajeno korišćenje električne energije za grijanje, što nije efikasan način korišćenja
energetskih resursa. Prelazak na tečni naftni gas (TNG) i kasnije na prirodni gas bi unaprijedio efikasnost
korišćenja primarne energije i smanjio troškove grijanja u domaćinstvima. Najbolje je započeti sa
gasifikacijom u većim gradovima zbog skoncentrisanosti potrošnje.
Za Podgoricu se predviña korišćenje miješanog TNG gasa kao predhodnice prirodnog gasa, uz gradnju
stanice za mješanje sa visokom kompresijom. Planirana je izgradnja dve linije za proizvodnju mješanog
TNG-a, svaka kapaciteta 5.000 m3/satu. Prva je planirana da bude izgrañena u prvoj godini gradnje, a
druga u jedanaestoj. Kao podrška sistemu, planirane su dvije skladištne jedinice, jedna kapaciteta 1.000
m3 koja je već izgrañena, i druga kapaciteta 600 m3 koja će biti izgrañena u dvanaestoj godini gradnje.
Predviñeno je da domaćinstva budu povezana predviñenom dinamikom od 3% godišnje, dok se ne
postigne nivo pokrivenosti od 30%, a stanovi će biti povezivani duplo sporijom dinamikom, uz maksimalan
nivo povezivanja od 15%. Ukupna dužina distributivne mreže za grad Podgorica, kao jednu distributivnu
oblast, će biti 344,8 km, što predstavljaju ulični cjevovodi.
Za implementaciju se predlaže BOT model, a za odgovornog za realizaciju Projekta Opština Podgorica.
B.
1.
2.
3.
4.
5.
Plan aktivnosti
Opis aktivnosti
Odgovornost
Imenovanje odgovornog za realizaciju
Odluka kojom se opština Podgorica zadužuje za realizaciju Projekta.
Odluka o modelu implementacije
Plan deregulacije tržišta gasa
Priprema plana deregulacije tržišta, koje treba da bude potpuno otvareno najkasnije
do 1. januara 2015. godine
Pripremna faza
Izrada studije opravdanosti i idejnog projekta
Tender i koncesija
Izrada i razpisivanje tendera, spovoñenje postupka dodjele koncesije
Izgradnja mreže gasnog sistema
1. Faza:
• Izrada projektne dokumentacije, sprovoñenje postupka EIA, dobijanje
dozvole za izgradnju
• Izgradnja prve linije postrojenja za miješanje sa visokom kompresijom,
• Stavljanje u pogon postojećeg skladišnog kapaciteta,
• Izgradnja primarnog sistema gasovoda sa svim neophodnim tehničkim
elementima.
2. Faza: Izgradnja sekundarne gasne mreže i povezivanje potrošača dinamikom 3%
godišnje
3. Faza: Izgradnja druge linije postojenja za miješanje sa visokom kompresijom
4. Faza: Izgradnja dodatnog skladišnog objekta
MER
UNIDO projekt br.: UE/YUG/06/003
REGAGEN
Opština
Podgorica
Opština
Podgorica
Koncesionar
Strana: 96
STRATEGIJA RAZVOJA ENERGETIKE CRNE GORE DO 2025. GODINE – AKCIONI PLAN 2008-2012
C.
Terminski plan
2008
Aktivnost
Odgovornost
Početak
Kraj
MER
01.10.2008 31.12.2008
2. Plan deregulacije tržišta gasa
REGAGEN
01.10.2008 31.03.2009
3. Pripremna faza
Opština Podgorica
01.01.2009 30.09.2009
4. Tender i koncesija
Opština Podgorica
D.
2010
2011
2012
1 2 3 4 1 2 3 4 1 2 3 4 1 2 3 4 1 2 3 4
1. Imenovanje odgovornog za
realizaciju
5. Izgradnja mreže gasnog sistema Koncesionar
2009
01.04.2009 31.12.2009
01.01.2010 31.12.2022
Finansiranje
Ukupni procijenjeni troškovi Projekta su 12,96 miliona €, a procijenjeni troškovi Projekta u periodu 20082012 su 7,94 miliona €.
Aktivnost
1 Imenovanje odgovornog
za realizaciju
Odgovornost
Izvor
finansiranja
Budžet
MER
2010
2011
2012
Ukupno
(2008-2012)
110.000
110.000
300.000
300.000
REGAGEN
10.000
3. Pripremna faza
Opština Podgorica
4. Tender i koncesija
Opština Podgorica
5. Izgradnja mreže
gasnog sistema
Koncesionar
10.000
20.000
350.000
350.000
140.000
20.000
500.000
3.020.000
3.000.000
Ukupno (1-5)
E.
2009
Donacija
Kredit
2. Plan deregulacije
tržišta gasa
2008
420.000
160.000
3.000.000
3.000.000
1.000.000
1.000.000
7000.000
7.940.000
Ekološki i socijalni uticaj
U toku izrade projektne dokumentacije koncesionar mora sprovesti postupak EIA.
Smanjenje korišćenja električne energije za grijanje će smanjiti prateću emisiju gasova staklene bašte.
Takoñe će se većom efikasnošću grijanja smanjiti troškovi energije za potrošače.
UNIDO projekt br.: UE/YUG/06/003
Strana: 97
STRATEGIJA RAZVOJA ENERGETIKE CRNE GORE DO 2025. GODINE – AKCIONI PLAN 2008-2012
10.7 KS 7: SAČINJAVANJE OSNOVE ZA DUGOROČAN RAZVOJ ENERGETIKE CRNE GORE
10.7.1 Program istraživanja nafte i gasa na kopnu
A.
Opis Programa/Projekta
U Crnoj Gori su kontinentalna geološka istraživanja nafte otpočela 1949. godine u oblasti Crmnica i Ulcinj.
Ona su se temeljila na pojavi bitumena i gasa u Crmnici, dok je geološki pregled pokazao da je oblasti
Ulcinja strukturalno autohtona teritorija sa mnogim jasno izraženim antiklinalama i sinklinalama. U periodu
izmeñu 1949. i 1966. godine istraženo je šesnaest bušotina (900-4.600 m), i napravljene su geomagnetske
i gravimetrijske karte Crne Gore i oko 800 km reflektivne seizmologije. Od 1973 do 2002. godine urañena
su ne samo 1.220 km modernih reflektivnih seizmičkih snimanja, već i istraživanja bušotina UK-1 na dubini
od 5.309 m. Pored ovoga, urañene su mnoge studije, analize i detaljni ekspertski izvještaji. Svi ovi podaci
predstavljaju dobo utemeljenu osnovu za dalja istraživanja. Kontinentalni blokovi su mnogo manje
istraženi od podvodnih i strukturalno – tektonski odnosi su mnogo komplikovaniji. Ova činjenica rezultira
potrebom realizacije intenzivnih programa istraživanja.
U pripremi je novi zakon o izraživanju i proizvodnji nafte i gasa, koji dirigira novu raspodjelu blokova na
kopnu (maksimalo 1.000 km2 po bloku) i u podmorju (maksimalno 1.500 km2). Uz to novi zakon daje
mogućnost dodjele koncesije za istraživanje, koja traje do 2 godine. Zbog lošije istraženosti kopna
odabraće se ova opcija prije nego što se dodijeli koncesija za proizvodnju. Koncesija za proizvodnju
obuhvata istraživanje (do 4 godine), verifikaciju (do 2 godine), razradu (do 2 godine) i proizvodnju (do 12
godina).
B.
1.
2.
3.
4.
5.
Plan aktivnosti
Opis aktivnosti
Odgovornost
Nova podjela blokova
Nova podjela na blokove u skladu sa novim zakonom o istraživanju i proizvodnji
nafte i gasa.
Tender za istraživanje
Izrada tendera za dodjelu koncesije za prvu grupu blokova, sprovoñenje tenderske
procedure, izbor koncesionara i dodijela koncesije.
Istraživanje
Izvoñenje istraživanja na blokovima
Tender za proizvodnju
Izrada tendera za dodjelu koncesije za proizvodnju za prvu grupu blokova i za
istraživanja za preostale blokove, sprovoñenje tenderske procedure, izbor
koncesionara i dodijela koncesije.
MER
Pripremni radovi za proizvodnju
Izvoñenje daljnih istraživanja, bušenje i potvrñivanje zaliha (verifikacija), kao i
kasnija priprema za proizvodnju.
UNIDO projekt br.: UE/YUG/06/003
MER
Koncesionar
MER
Koncesionar
Strana: 98
STRATEGIJA RAZVOJA ENERGETIKE CRNE GORE DO 2025. GODINE – AKCIONI PLAN 2008-2012
C.
Terminski plan
Aktivnost
Odgovornost
1.
2.
3.
4.
5.
Nova podjela blokova
Tender za istraživanje
Istraživanje
Tender za proizvodnju
Pripremni radovi za proizvodnju
MER
MER
Koncesionar
MER
Koncesionar
D.
Finansiranje
Početak
01.10.2008
01.01.2009
01.01.2010
01.01.2011
01.01.2012
Kraj
30.12.2008
31.12.2009
31.12.2011
31.12.2011
31.03.2019
2008
2009
2010
2011
2012
1 2 3 4 1 2 3 4 1 2 3 4 1 2 3 4 1 2 3 4
Ukupni procijenjeni troškovi Projekta za jedan blok su 25 miliona €, a procijenjeni troškovi Projekta u
periodu 2008-2012 su 5,01 miliona €.
Aktivnost
1. Nova podjela blokova
2. Tender za istraživanje
3. Istraživanje
4. Tender za proizvodnju
5. Pripremni radovi za
proizvodnju
Odgovornost
MER
MER
2010
2009
Budžet
50.000
20.000
70.000
Donacija
100.000
100.000
200.000
2012
Kredit
200.000
200.000
400.000
Budžet
120.000
120.000
Donacija
100.000
100.000
Kredit
200.000
200.000
1.400.000
1.600.000
Budžet
120.000
120.000
Donacija
100.000
100.000
Kredit
300.000
300.000
200.000
MER
2011
Ukupno
(2008-2012)
2008
Koncesionar
Koncesionar
1.800.000
Ukupno (1-5)
E.
Izvor
finansiranja
1.800.000
350.000 740.000 200.000 1.920.000 1.800.000 5.010.000
Ekološki i socijalni uticaj
U toku izrade prostorno planske dokumentacije potrebna je izrada SEA, a u toku izrade projektne
dokumentacije za istraživanja koncesionar mora sprovesti postupak EIA.
Program nema značajnijeg direktnog socijalnog uticaja, ali bi pronalaženje zaliha nafte i gasa pokrenulo
intenzivan privredni razvoj.
UNIDO projekt br.: UE/YUG/06/003
Strana: 99
STRATEGIJA RAZVOJA ENERGETIKE CRNE GORE DO 2025. GODINE – AKCIONI PLAN 2008-2012
10.7 KS 7: SAČINJAVANJE OSNOVE ZA DUGOROČAN RAZVOJ ENERGETIKE CRNE GORE
10.7.2 Program meñunarodnog dogovora o korišćenju hidroenergetskog potencijala
A.
Opis Programa/Projekta
Kada se govori o značajnim vodnim resursima u Crnoj Gori, treba imati u vidu to da vode, koje dolaze sa
teritorija drugih uzvodnih država, iznose samo 5%, a sopstvene vode Crne Gore čine 95% od ukupnih
površinskih oticanja, što karakteriše zemlju u odnosu na druge zemlje u JIE regionu, i predstavlja značajnu
komparativnu prednost Crne Gore. Treba ipak istaći da su vodni režimi veoma neravnomjerni, meñu
najnepovoljnijim u Evropi, kada se uzmu u obzir aspekti neravnomjernosti tokom vremena. Korišćenje
raspoloživih vodnih resursa (hidropotencijali, ljudska upotreba, poljoprireda, turizam, itd.), uz prevenciju
poplava i nekontrolisanih šteta, ublažavanje klimatskih promjena, itd. je ključno razvojno pitanje u Crnoj
Gori. Razvoj punih potencijala u okviru scenarija održivog razvoja, zahtjeva meñunarodne dogovore sa
svim susjednim državama (Albanija, Hrvatska, Bosna i Hercegovina i Srbija) o korišćenju vodnih prava, uz
prethodno zaključivanje odgovarajućih memoranduma. Nakon zakljućivanja tih memoranduma (oni su već
sklopljeni sa Hrvatskom i Albanijom), učesnici memoranduma formiraju zajedničku komisiju (na paritetnoj
osnovi), s mogućnošću da ista može formirati podkomisiju, ekspertsku ili radnu grupu, koje će rješavati
konkretna pitanja i pripremati osnove za dogovor.
Program ima nekoliko komponenti i ciljeva, kao što su: Dovršetak usklañivanja domaćih propisa sa
meñunarodnim sporazumima i Okvirnom EU direktivom za vode; Promovisanje održivog upravljanja
vodama; Ublažavanje efekata globalnih klimatskih promjena; Prevencija ili ograničavanje negativnih
efekata poplava, suša, postupanje u slučaju opasnih pojava i incidenata koji podrazumjevaju supstance
koje su opasne za vodu; Obezbjeñivanje monitoringa i kontrole sprovoñenja sporazuma, zakona, propisa i
standarda, ali se Program koncentriše na korišćenje hidropotencijala.
Program obuhvata: davanje inicijative od strane Crne Gore za postizanje dogovora o vodnim pravima,
pripremu polazne dokumentacije (podloga) za utvrñivanje vodnih prava, pregled postojećih/sličnih
sporazuma, analiza pratećih pitanja, analiza postojećih meñunarodnih programa (Meñunarodna komisija za
rijeku Dunav – IPCDR, Meñunarodna komisija za slivno područje rijeke Save - ISRBC, South East Europe
Disaster Risk Management Initiative – SEEDRMI) i odgovarajućih komponenti, utvrñivanje odgovarajuće
organizacije(a) i institucije(a) u svim uključenim zemljama, utvrñivanje meñunarodnih organizacija koje
mogu pomoći pripremu neophodne dokumentacije i koje bi se mogle uključiti u same meñu-regionalne
pregovore (UNESCO Centar za zakon o vodama – Univerzitet Dundee), priprema izvještaja, projektna
dokumentacija, nacrt i finalni sporazumi i procedure i detaljan termin plan pregovora, pronalaženje
adekvatne organizacije logistike ukupne operacije, i uskañivanje svog ovog posla sa postojećim
regionalnim i domaćim programima i projektima. Mogućnost kontrolisanja protoka Drine bi mogao biti
dobar argument i korisna činjenica za nizvodne regione, a time i za postizanje adekvatnog dogovora.
B.
1.
2.
3.
Plan aktivnosti
Opis aktivnosti
Odgovornost
Inicijativa
Davanje inicijative od strane Crne Gore za dogovor
Potpisivanje memoranduma sa Bosnom i Hercegovinom i Srbijom
Osnovna dokumentacija
Izrada osnovne dokumentacije za pripremu dogovora o vodnim pravima, sa
vremenskim okvirima, izrada stručnih analiza, studija i podataka, angažovanje
konsultanata
Pregovori
Početak pregovora o otvorenim problemima u cilju postizanja dogovora
MPŠV, MER,
UV
MPŠV, UV,
MER
Vlada
Program bi trebao biti završen do 31. 12. 2012. godine. Aktivnosti i njihov termin plan poslije 31. 12. 2010
će biti utvrñene nakon početka pregovora.
UNIDO projekt br.: UE/YUG/06/003
Strana: 100
STRATEGIJA RAZVOJA ENERGETIKE CRNE GORE DO 2025. GODINE – AKCIONI PLAN 2008-2012
C.
Terminski plan
Aktivnost
Odgovornost
Početak
2008
2009
2010
2011
2012
1 2 3 4 1 2 3 4 1 2 3 4 1 2 3 4 1 2 3 4
Kraj
1. Inicijativa
2. Osnovna dokumentacija
MER, MPŠV, UV
MER, MPŠV, UV
01.07.2008 31.12.2008
01.01.2009 31.12.2009
3. Pregovori
Vlada
01.10.2009 31.12.2010
D.
Finansiranje
Ukupni troškovi Programa bi se podijelili izmeñu svih država. Procijenjeni troškovi Projekta u periodu 20082012 koje snosi Crna Gora su 433.000 €.
Aktivnost
Odgovornost
Izvor
finansiranja
Budžet
1. Inicijativa
MER, MPŠV, UV
2008
2009
2010
18.000
2011
2012
Ukupno
(2008-2012)
18.000
Donacija
Kredit
2. Osnovna dokumentacija
MPŠV, UV, MER
Budžet
200.000
200.000
Donacija
120.000
120.000
Kredit
Budžet
3. Pregovori
Vlada
45.000
50.000
95.000
365.000
50.000
433.000
Donacija
Kredit
Ukupno (1-3)
E.
18.000
Ekološki i socijalni uticaj
Program ima za cilj jasno definisati prava na korišćenje vode, gdje sada nisu jasno definisana izmeñu
zemalja u regionu. To će omogućiti korišćenje vodnih resursa i tamo, gdje sada zbog nedefinisanosti nema
korišćenja tih resursa.
Imajući u vidu aktivnosti planirane u okviru Programa, koje se prevashodno odnose na pripremu
memoranduma, dokumenata, pregovora i meñunarodne saradnje i dr., smatramo da nije potrebna izrada
SEA.
Program nema značajnijeg direktnog socijalnog uticaja.
UNIDO projekt br.: UE/YUG/06/003
Strana: 101
STRATEGIJA RAZVOJA ENERGETIKE CRNE GORE DO 2025. GODINE – AKCIONI PLAN 2008-2012
10.7 KS 7: SAČINJAVANJE OSNOVE ZA DUGOROČAN RAZVOJ ENERGETIKE CRNE GORE
10.7.3 Projekat istraživanja nafte i gasa u podmorju – Blok 1 i 2
A.
Opis Programa/Projekta
Istraživanja nafte i gasa u podmorju - blokovi 1 i 2, koja su izvršena do danas, ukazuju na veliku
perspektivu ovog područja. Postojanje osnovnih preduslova za proizvodnju nafte i gasa u podzemlju
južnog jadranskog geološkog basena je dokazano, i direktna potvrda ove činjenice je proizvodnja u
albanskom i italijanskom dijelu basena. Dokazano je postojanje matičnih stijena - permotrijaski klastiti,
mezozojske karbonatne sekvence, paleogeni sedimentni kompleks; rezervoar stijena - sekvence
mezozojskih karbonata, paleogeni pješčari i konglomerati. Na području Blokova 1 i 2 urañeno je više od
5.000 km 2D reflektivnih seizmičkih profila, koji su procesirani i interpretirani. Na bazi toga urañene su
dubinske strukturne karte po svim interesantnim geološkim horizontima i izdvojeni su objekti do nivoa
„Prospects and Leads”. Izbušene su dvije duboke istražne bušotine: JJ-1 (4.700 m) i JJ-3 (4.600 m).
Bušotina JJ-1 registrovala je značajne pojave prirodnog gasa, a bušotina JJ-3 dala je mobilnu naftu na
testu, 167 bbls. Program budućih radova ima za cilj da interesantne geološke strukturne formacije, na
kojima su se bušile navedene bušotine, se dodatno definišu sa 3D seizmičkim programom, nakon čega bi
se locirala istražna bušotina, a potom bušila. Ukratko, na predmetnom prostoru istraživanja su dosta
odmakla i rezultati su ohrabrujući. Projektom, uz primjenu danas nezaobilazne 3D seizmike, treba
definisati najperspektivniji strukturni objekat i provjeriti ga istražnim bušenjem. Realizacija Projekta je od
ključne važnosti za mogućnost ostvarivanja proizvodnje nafte i gasa sa ovog područja
Novim zakonom je predvidena nova raspodela blokova 1 i 2, ali za sada Jugopetrol ima važeću koncesiju i
tako su i planirane aktivnosti.
Radovi će se realizovati u skladu sa meñunarodnim i crnogorskim propisima koji se odnose na zaštitu
životne sredine: Meñunarodna Konvencija o mjerama protiv zagañivanja mora ugljovodonicima, London,
1954/62; Konvencija o intervencijama na otvorenom moru u slučaju zagañivanja mora ugljovodonicima,
Brisel, 1969; Konvencija o otvorenom moru, Ženeva, 1958; Zakon o životnoj sredini (Službeni list Crne
Gore, br. 12/96); Zakon o vodama (Službeni list RCG, br. 27/07).
B.
1.
2.
3.
Plan aktivnosti
Opis aktivnosti
Odgovornost
Faza 1
a) Pregled postojećih podataka o blokovima,
b) Reobrada starih seizmičkih 2D profila, cca. 1.000 km,
c) Ponovna interpretacija logova iz bušotina,
d) Reinterpretacija reprocesiranih seizmičkih profila,
e) AVO (Amplitude Versus Offset) seizmičke analize na odabranim seizmičkim
profilima,
f) Finalni izvještaj sa preporukama.
Faza 2
a) 100 km2 3D novih seizmičkih snimanja,
b) Obrada i interpretacija novih seizmičkih snimanja,
c) Finalni izvještaj sa preporukama.
Faza 3
Izrada istražne bušotine.
Koncesionar
UNIDO projekt br.: UE/YUG/06/003
Koncesionar
Koncesionar
Strana: 102
STRATEGIJA RAZVOJA ENERGETIKE CRNE GORE DO 2025. GODINE – AKCIONI PLAN 2008-2012
C.
Terminski plan
2008
Aktivnost
Odgovornost
Početak
Kraj
2010
2011
2012
1 2 3 4 1 2 3 4 1 2 3 4 1 2 3 4 1 2 3 4
1. Faza 1
Koncesionar
1.4.2008 31.12.2008
2. Faza 2
Koncesionar
1.1.2009 31.12.2009
3. Faza 3
Koncesionar
1.1.2010 31.12.2010
D.
2009
Finansiranje
Procijenjeni troškovi Projekta u periodu 2008-2012 su 16,625 miliona €.
Aktivnost
Odgovornost
1. Faza 1
Koncesionar
2. Faza 2
Koncesionar
3. Faza 3
Koncesionar
Izvor
finansiranja
2009
2010
195.000
195.000
2011
2012
Ukupno
(2008-2012)
195.000
1.430.000
Ukupno (1-3)
E.
2008
1.430.000
1.430.000
15.000.000
15.000.000
15.000.000
16.625.000
Ekološki i socijalni uticaj
U toku izrade projektne dokumentacije za istraživanja koncesionar mora sprovesti postupak EIA.
Program nema značajnijeg direktnog socijalnog uticaja, ali bi pronalaženje zaliha nafte i gasa pokrenulo
intenzivan privredni razvoj.
UNIDO projekt br.: UE/YUG/06/003
Strana: 103
STRATEGIJA RAZVOJA ENERGETIKE CRNE GORE DO 2025. GODINE – AKCIONI PLAN 2008-2012
10.7 KS 7: SAČINJAVANJE OSNOVE ZA DUGOROČAN RAZVOJ ENERGETIKE CRNE GORE
10.7.4 Projekat istraživanja nafte i gasa u podmorju – Blok 3
A.
Opis Programa/Projekta
Istraživanja nafte i gasa u u podmorju bloka 3, koja su izvršena do danas, ukazuju na veliku perspektivu
ovog područja. Postojanje osnovnih preduslova za proizvodnju nafte i gasa u podzemlju južnog jadranskog
geološkog basena je dokazano, i direktna potvrda ove činjenice je proizvodnja u albanskom i italijanskom
dijelu basena. Dokazano je postojanje matičnih stijena - permotrijaski klastiti, mezozojske karbonatne
sekvence, paleogeni sedimentni kompleks; rezervoar stijena - sekvence mezozojskih karbonata, paleogeni
pješčari i konglomerati. Urañeno je preko 6.000 km 2D reflektivnih seizmičkih snimaka, koji su obrañeni i
interpretirani. Na perspektivnim Pliocenim potencijalno gasnim objektima urañeno je 311 km2 3D
seizmičkih snimanja, kao i specijalne metode obrade (AVO, GeoQube). Urañeni su kompletni izvještaji,
projekti i elaborat sa prikazanim rezultatima i preporukama za istražno bušenje.
Izbušene su dvije duboke istražne bušotine: JJ-2 (3.700 m) i JJU-1 (4.000 m). Bušotina JJ-2 je registrovala
prisustvo nafte u navučenom karbonatnom kompleksu, bušotina JJU-1 je pokazala tragove nafte, ali je iz
tehničkih razloga napuštena na dubini od 4.600 m. Tokom istraživanja Bloka 3, utvrñen je veliki broj
statigrafskih jedinica širokog opsega. U zoni 3D snimanja identifikovano je petnaest Pliocenskih prospekata
na dubinama od 700 m do 1.300 m, sa GIIP potencijalom od 721 Bcf. Dubina vode u zoni prospekata
varira izmeñu 75 m i 100 m. AVO seizmičke analize su izvedene u potpunosti i one dozvoljavaju procjenu
da istraživački rizik gasno indikativne prirode bude smatran niskim. Prospekti su u naftno-geološkom
smislu zreli i spremni za istražno bušenje. Tri alternativne lokacije za prvu istražnu bušotinu su predložene
za ozbiljno razmatranje.
Projekat se realizuje na osnovu koncesionog modela. Blok 3 će biti, shodno novom zakonu, podjeljen na
više blokova, najvjerovatnije tri.
Radovi će se realizovati u skladu sa meñunarodnim i crnogorskim propisima koji se odnose na zaštitu
životne sredine: Meñunarodna Konvencija o mjerama protiv zagañivanja mora ugljovodonicima, London,
1954/62; Konvencija o intervencijama na otvorenom moru u slučaju zagañivanja mora ugljovodonicima,
Brisel, 1969; Konvencija o otvorenom moru, Ženeva, 1958; Zakon o životnoj sredini (Službeni list Crne
Gore, br. 12/96); Zakon o vodama (Službeni list RCG, br. 27/07).
B.
1.
2.
3.
Plan aktivnosti
Opis aktivnosti
Odgovornost
Podjela blokova i koncesija
Nova podjela bloka 3 na tri manja bloka, izrada tendera za dodjelu koncesije,
sprovoñenje tenderske procedure, izbor koncesionara i dodijela koncesije
Istraživanje
Detaljna provjera svih relevantnih podataka istraživanja, odreñivanje konačne
lokacije istražne bušotine, izrada svih neophodnih studija i rudarskog projekta,
dobijanje dozvola za početak poslova bušenja, bušenje istražne bušotine konačne
dubine do 1.500 m, eventualna testiranja bušotina, finalni izvještaj sa preporukama
Verifikacija
Operacije okonturenja ležišta izradom konturnih bušotina i drugih detaljnih geoloških,
geofizičkih i geohemijskih istraživanja
MER, MF
UNIDO projekt br.: UE/YUG/06/003
Koncesionar
Koncesionar
Strana: 104
STRATEGIJA RAZVOJA ENERGETIKE CRNE GORE DO 2025. GODINE – AKCIONI PLAN 2008-2012
C.
Terminski plan
2008
Aktivnost
Odgovornost
1. Podjela blokova i koncesija
MER, MF
2. Istraživanje
3. Verifikacija
D.
Početak
Kraj
2009
2010
2011
2012
1 2 3 4 1 2 3 4 1 2 3 4 1 2 3 4 1 2 3 4
1.10.2008
30.6.2009
Koncesionar
1.7.2009
30.6.2011
Koncesionar
1.7.2011 31.12.2012
Finansiranje
Procijenjeni troškovi Projekta za jedan blok u periodu 2008-2012 su 27,59 miliona €.
Aktivnost
Izvor
finansiranja
Odgovornost
Budžet
1. Podjela blokova i koncesija MER, MF
2008
60.000
2009
2010
2011
2012
60.000
Ukupno
(2008-2012)
120.000
Donacija
Kredit
2.Istraživanje
Koncesionar
3.Verifikacija
Koncesionar
6.000.000
470.000
12.470.000
5.000.000 10.000.000 15.000.000
Ukupno (1-3)
E.
6.000.000
60.000
6.060.000
6.000.000
5.470.000 10.000.000 27.590.000
Ekološki i socijalni uticaj
U toku izrade projektne dokumentacije za istraživanja koncesionar mora sprovesti postupak EIA.
Program nema značajnijeg direktnog socijalnog uticaja, ali bi pronalaženje zaliha nafte i gasa pokrenulo
intenzivan privredni razvoj.
UNIDO projekt br.: UE/YUG/06/003
Strana: 105
STRATEGIJA RAZVOJA ENERGETIKE CRNE GORE DO 2025. GODINE – AKCIONI PLAN 2008-2012
10.7 KS 7: SAČINJAVANJE OSNOVE ZA DUGOROČAN RAZVOJ ENERGETIKE CRNE GORE
10.7.5 Projekat istraživanja ležišta uglja u oblasti Pljevalja
A.
Opis Programa/Projekta
Crna Gora raspolaže sa dva registrovana tipa uglja: lignit u širem regionu Pljevlja i mrki ugalj u opštini
Berane. Lignit se eksploatiše putem površinske eksploatacije u regionu Pljevlja. S aspekta energije, kao i s
tehničko-tehnološkog aspekta, ležišta uglja u pljevaljskom regionu se mogu podijeliti u pljevaljski bazen i
bazen Maoče.
Geološke bilansne rezerve su utvrñene u ležištima Potrlica, Kalušići, Bakrenjače, Šumani I, Otilovići,
Rabitlje, Grevo i Maoče. Rezerve uglja su definisane na osnovu elaborata o rezervama i kvalitetu uglja, koji
su ovjereni od strane nadležnog državnog organa. Ugljonosni bazen „Mataruge“ je samo djelimično
definisan na osnovu geoloških istraživanja, koja su izvršena 1982. godine i naknadnim istraživanjima 1991.
godine.
Pored basena koji su navedeni u tabeli, region Pljevalja obuhvata i tzv. manje basene (Glisnica, Brvenica,
Bušnje, Tješanj, Jugovo idr.) koji nijesu dovoljno istraženi, ili su geološke rezerve bile definisane, ali su u
meñuvremenu ležišta uglja okupirana industrijskim prostorijama, ili su na njima otkriveni arheološki
lokaliteti (Radosavac, Komini).
Region
Basen
Centralni
Pljevlja
Drugi –
gravitac.
Maoče
Ukupna
vrijednost
Centralni
Drugi
Ukupno
Maoče
Ležišta
Potrlica
Kalušići
Grevo
Rabitlje
Šumani I
Otilovići
Mataruge
Bilansne rezerve (t)
Eksploatacione rezerve (t)
42.480.310
13.808.391
2.288.757
5.486.126
3.421.000
7.749.000
40.457.438
13.150.848
2.265.373
5.224.882
583.000
3.258.952
7.044.545
Bakrenjače
1.332.313
1.199.082
Maoče
109.900.000
104.666.667
64.063.584
12.502.313
61.098.541
12.085.579
109.900.000
104.666.667
186.465.897
177.850.787
Planirane aktivnosti se dijele na geološke radove i rudarske tehno-ekonomske radove.
B.
1.
2.
3.
Plan aktivnosti
Opis aktivnosti
Odgovornost
Koncesije
Dobijanje koncesije i razvoj ležišta Maoče za eksploataciju.
Geološki radovi
1. Hidro-geološka pretraga ležišta Maoče
2. Ustanavljanje količine rezervi ležišta Komini i Radosavac
3. Program za pretragu manjih ležišta
Rudarsko tehno-ekonomski radovi
1. Glavni projekti kopanja uglja u ležištima Maoče i Otilovići
2. Glavni projekt kopanja uglja u centralnom basenu Pljevlja (izuzev Potrlice)
3. Homogenizacija uglja za TE Pljevlja radi postizanje konstantne kalorične
vrijednosti uglja na ulazu u elektranu.
MER
UNIDO projekt br.: UE/YUG/06/003
RUP,
Koncesionar
RUP,
Koncesionar
Strana: 106
STRATEGIJA RAZVOJA ENERGETIKE CRNE GORE DO 2025. GODINE – AKCIONI PLAN 2008-2012
C.
Terminski plan
2008
Aktivnost
Odgovornost
2009
2010
2011
2012
Početak Kraj
1 2 3 4 1 2 3 4 1 2 3 4 1 2 3 4 1 2 3 4
1.9.2008 31.12.2008
1. Koncesija
MER
2. Geološki radovi
RUP, Koncesionar
1.9.2008
30.12.2010
3.4.2008
29.12.2011
3. Rudarsko tehno-ekonomski radovi RUP, Koncesionar
D.
Finansiranje
Procijenjeni troškovi Projekta u periodu 2008-2012 su 8,248 miliona €.
Aktivnost
Odgovornost
1. Koncesija
MER
2. Geološki radovi
RUP,
Koncesionar, EAR
Izvor
finansiranja
2008
2009
2010
2011
30.000
25.000
Budžet
Donacija
Kredit
2012
Ukupno
(2008-2012)
30.000
2.480.000 2.450.000
5.455.000
500.000
3. Rudarsko tehno-ekonomski RUP,
radovi
Koncesionar
200.000
983.000 1.500.000 80.000
2.763.000
Ukupno (1-3)
755.000 3.463.000 3.950.000 80.000
8.248.000
E.
Ekološki i socijalni uticaj
Radovi koji su planirani se odnose na istražne radove za koje sprovodjenje postupka EIA nije propisano,
dok će u toku pripreme projektne dokumentacije za pojedine projekte investitor morati sprovesti postupak
EIA.
Projekat nema značajnijeg direktnog socijalnog uticaja.
UNIDO projekt br.: UE/YUG/06/003
Strana: 107
STRATEGIJA RAZVOJA ENERGETIKE CRNE GORE DO 2025. GODINE – AKCIONI PLAN 2008-2012
10.7 KS 7: SAČINJAVANJE OSNOVE ZA DUGOROČAN RAZVOJ ENERGETIKE CRNE GORE
10.7.6 Projekat istraživanja ležišta uglja u oblasti Berana
A.
Opis Programa/Projekta
Crna Gora raspolaže sa dva registrovana tipa uglja: lignit u širem regionu Pljevalja i mrki ugalj u opštini
Berane. Mrki ugalj (region Berana) se iskopava jamskom tehnologijom eksploatacije. Trenuto se ne vrši
eksploatacija uglja u regionu Berana.
Rezerve i kvalitet uglja iz basena Berane nijesu na zadovoljavajući način dokumentovani. Iako su istražni
radovi za vrijeme eksploatacije i kasnije nakon eksploatacije izvršeni u različitim vremenskim periodima i u
značajnim količinama, oni ukupno gledano nijesu realizovani na ekonomičan način. Značajan dio istražnih
radova nije obuhvaćen elaboratom, ili verifikovan od strane nadležnog državnog organa. Strukturalne
bušotine nijesu praćene, shodno pravilima, analizama kvaliteta uglja i potrebnim hidro-geološkim,
tehničko-geološkim i drugim elaboratima i studijama. Pregled prethodno urañene dokumentacije, iako je
on zahjevan zakonskim propisima, takoñe nije izvršen. Stoga bi sve ovo trebalo uraditi, prije nego se
definišu dalji razvojni planovi za region Berana.
Region
Basen
Berane
Ukupno
Bilansne rezerve (t)
Ležišta
Eksploatacione rezerve (t)
Petnjik
13.165.945
10.532.756
Police
11.795.423
8.846.567
Zagorje
3.348.690
28.310.058
19.379.323
Prosječna toplotna moć uglja u basenu je 13,68 MJ/kg. Procjena geoloških rezervi uglja u regionu Berane
iznosi 160 miliona tona. Kod analize raspoložive dokumentacije, postupanja sa regionom Berane sa
aspekta klasifikacije uglja, rezervi i kvaliteta uglja primjećuju se značajne neizvjesnosti. Podaci potiču od
različitih autora i iz različitih perioda.
Gore navedeno ukazuje na to da je neophodno izvršiti procjenu istražnih radova i nakon toga definisati
obim i vrstu radova.
B.
1.
Plan aktivnosti
Opis aktivnosti
Odgovornost
Geološki radovi
Geološka pretraga rezervi, pregled dokumentacije, analize
Rudnik uglja
Berane
UNIDO projekt br.: UE/YUG/06/003
Strana: 108
STRATEGIJA RAZVOJA ENERGETIKE CRNE GORE DO 2025. GODINE – AKCIONI PLAN 2008-2012
C.
Terminski plan
2008
Aktivnost
Odgovornost
1. Geološki radovi
D.
Rudnik uglja Barane
Početak
9/1/2008
Kraj
2009
2010
2011
2012
1 2 3 4 1 2 3 4 1 2 3 4 1 2 3 4 1 2 3 4
12/31/2008
Finansiranje
Procijenjeni troškovi Projekta u periodu 2008-2012 su 30.000 €.
Aktivnost
1. Geološki radovi
Izvor
finansiranja
Odgovornost
Rudnik uglja Berane
Ukupno (1-1)
E.
2008
2009
2010
2011
2012
Ukupno
(2008-2012)
30.000
30.000
30.000
30.000
Ekološki i socijalni uticaj
Radovi koji su planirani se odnose na istražne radove za koje sprovodjenje postupka EIA nije propisano.
Projekat nema značajnijeg direktnog socijalnog uticaja.
UNIDO projekt br.: UE/YUG/06/003
Strana: 109
STRATEGIJA RAZVOJA ENERGETIKE CRNE GORE DO 2025. GODINE – AKCIONI PLAN 2008-2012
10.7 KS 7: SAČINJAVANJE OSNOVE ZA DUGOROČAN RAZVOJ ENERGETIKE CRNE GORE
10.7.7 Projekat Jonsko-Jadranski gasovod
A.
Opis Programa/Projekta
Crna Gora još nema pristupa meñunarodnim izvorima prirodnog gasa. Ukoliko ne doñe do razvoja domaće
proizvodnje, postoji više mogućih nabavnih pravaca u budućnosti: preko Srbije, Albanije i Hrvatske. U
septembru 2007. godine je Vlada Crne Gore zajedno sa vladama Hrvatske i Albanije potpisala ministarsku
deklaraciju za izgradnju Jonsko-Jadranskog gasovoda. Predviña se da će gasovod biti priključen na Trans
jadranski gasovod (Trans Adriatic Pipeline - TAP), sa kojim Švajcarska kompanija EGL planira povezivanje
Grčke, Albanije i Italije (podmorskom vezom) sa gasnim resursima sa Srednjeg Istoka, Kaspijskog mora i
Rusije. Predviña se, da će Jonsko-Jadranski gasovod biti završen do kraja 2012. godine.
Prilikom potpisivanja deklaracije kompanija EGL je potvrdila spremnost za dodjelu dijela kapaciteta TAP-a u
iznosu od 5 milijardi m3 za potrebe regionalnih tržišta Albanije, Crne Gore, Bosne i Hercegovine i Hrvatske.
Za Crnu Goru je od velikog interesa da se uradi gasna mreža i dovede gasovod. Obzirom da Crna Gora ima
mali uticaj na to da li će se ovaj gasovod raditi, potrebno je razrañivati i druge variante. Jedna od njih je i
projekat gasifikacija Jugoistočne Evrope kroz izgradnju Gasovoda energetske zajednice JIE (Energy
Community Ring) čiji bi sastavni dio mogao da bude i Jonsko-Jadranski gasovod.
U Crnoj Gori postoji nizak potencijal potrošnje gasa, a predviñene investicije u razvoj gasne mreže dosta
su visoke. Zbog toga se predviña prethodno razvijanje sistema gasne mreže i potrošnje upotrebom TNG-a
kao prethodnice prirodnom gasu.
B.
Plan aktivnosti
Opis aktivnosti
Odgovornost
1.
Pripremne aktivnosti
Izrada prethodne studije opravdanosti i idejnog rješenja, izabiranje mogućih trasa
MER i drugi
2.
Prostorni plan i SEA
Izrada osnova za prostorno plansku dokumentaciju i SEA
Priključenje gasnih mreža
Izrada studije priključenja konzuma na gasovod i razvijanja distributivnih gasnih
mreža
Tender i koncesija
Izrada i razpisivanje tendera, spovoñenje postupka dodjele koncesije
Izgradnja
Izrada projektne dokumentacije, dobijanje grañevinske dozvole, izrada elaborata
procjene uticaja na životnu sredinu, izgradnja gasovoda
MER i drugi
3.
4.
5.
UNIDO projekt br.: UE/YUG/06/003
MER i drugi
MER
Koncesionar
Strana: 110
STRATEGIJA RAZVOJA ENERGETIKE CRNE GORE DO 2025. GODINE – AKCIONI PLAN 2008-2012
C.
Terminski plan
Aktivnost
1. Pripremne aktivnosti
Odgovornost
MER i drugi
2008
2009
2010
2011
2012
Početak
Kraj
1 2 3 4 1 2 3 4 1 2 3 4 1 2 3 4 1 2 3 4
01/09/2008 01/10/2009
2. Prostorni plan i SEA
MER i drugi
01/07/2009 30/06/2010
3. Priključenje gasnih mreža
MER i drugi
01/10/2009 30/06/2010
4. Tender i koncesija
MER
01/07/2010 30/12/2010
5
Koncesionar
01/01/2011 31/12/2012
D.
Izgradnja
Finansiranje
Procijenjeni troškovi Projekta u periodu 2008-2012 su 60 miliona €.
Aktivnost
Odgovornost
1. Pripremne aktivnosti
Izvor
finansiranja
Budžet
MER i drugi
2009
60.000
160.000
540.000
1.390.000
Budžet
MER i drugi
4. Tender i koncesija
MER
220.000
1.930.000
45.000
185.000
270.000
455.000
323.000
323.000
Kredit
2.907.000
2.907.000
Budžet
12.000
12.000
108.000
108.000
Donacija
Donacija
Koncesionar
Ukupno (1-5)
E.
Ukupno
(2008-2012)
Donacija
Kredit
5. Izgradnja
2012
30.000
Budžet
MER i drugi
2011
15.000
Kredit
3. Priključenje gasnih
mreža
2010
Donacija
Kredit
2. Prostorni plan i SEA
2008
600.000
1.750.000
3.650.000
30.000.000
24.000.000
54.000.000
30.000.000
24.000.000
60.000.000
Ekološki i socijalni uticaj
U toku izrade prostorno planske dokumentacije potrebna je izrada SEA, a u toku izrade projektne
dokumentacije koncesionar je obavezan uraditi elaborat procjene uticaja na životnu sredinu.
Projekat može ojačati poziciju Crne Gore na području energetike regiona, pa tako dati i podršku za
intenzivan generalni privredni razvoj. Uz to otvara se mogućnost šireg prelaska konzuma na gas za
potrebe grijanja, otvaraju se nova radna mesta u toku gradnje, pa i poslije.
UNIDO projekt br.: UE/YUG/06/003
Strana: 111
STRATEGIJA RAZVOJA ENERGETIKE CRNE GORE DO 2025. GODINE – AKCIONI PLAN 2008-2012
10.8 KS
8:
SAČINJAVANJE
MEHANIZMA
ZA
EFIKASNO
PRAĆENJE
I
KONTROLU
IMPLEMENTACIJE AKCIONOG PLANA
10.8.1 Program praćenja i kontrole implementacije Akcionog Plana
A.
Opis Programa/Projekta
Opis praćenja i kontrole implementacije AP, kao i njegovog inoviranja, dat je u pogl. 5. Implementacija AP
i pogl. 9. Praćenje i kontrola implementacije i inoviranje AP.
B.
1.
2.
3.
4.
Plan aktivnosti
Opis aktivnosti
Odgovornost
Formiranje DAP
U okviru MER kao samostana jedinica formira se DAP.
Praćenje i izveštavanje
Praćenje implementacije AP i izveštavanje MER i vlade.
Kontrola
Pokretanje korektivnih akcija u slučaju odstupanja od plana implementacije
Inoviranje AP
Inoviranje AP u skladu sa promjenama u oblasti energetike i odstupanjima od plana
implementacije
MER
MER, kasnije
DAP
MER, kasnije
DAP
MER, kasnije
DAP
Program se nastavlja i nakon 31.12.2012 godine, ali aktivnosti, terminski plan i finansijska sredstva nakon
toga nijesu definisani.
UNIDO projekt br.: UE/YUG/06/003
Strana: 112
STRATEGIJA RAZVOJA ENERGETIKE CRNE GORE DO 2025. GODINE – AKCIONI PLAN 2008-2012
C.
Terminski plan
2008
Aktivnost
Odgovornost
Početak
Kraj
1. Formiranje DAP
MER
1.9.2008 31.12.2008
2. Praćenje i izvještavanje
MER, kasnije DAP
1.9.2008 31.12.2012
3. Kontrola
MER, kasnije DAP
1.9.2008 31.12.2012
4. Inoviranje AP
MER, kasnije DAP
1.1.2009 31.12.2012
D.
2009
2010
2011
2012
1 2 3 4 1 2 3 4 1 2 3 4 1 2 3 4 1 2 3 4
Finansiranje
Procjenjeni ukupni troškovi u periodu 2008-2012 iznose 4.050.000 €.
Aktivnost
Odgovornost
Izvor
finansiranja
Budžet
1.Formiranje DAP
MER
2008
2009
2010
2011
2012
Ukupno
(2008-2012)
100.000
100.000
Donacija
Kredit
2. Praćenje i izvještavanje
MER, kasnije
DAP
Budžet
100.000
Donacija
150.000
200.000
200.000
200.000
850.000
300.000
300.000
300.000
100.000
1000.000
Kredit
MER, kasnije
DAP
3. Kontrola
Budžet
50.000
50.000
150.000
150.000
150.000
550.000
300.000
200.000
200.000
100.000
800.000
Budžet
50.000
100.000
100.000
100.000
350.000
Donacija
50.000
150.000
150.000
50.000
400.000
Donacija
Kredit
4. Inoviranje AP
MER, kasnije
DAP
Kredit
250.000
Ukupno (1-4)
E.
900.000 1.100.000 1.100.000 700.000 4.050.000
Ekološki i socijalni uticaj
Imajući u vidu aktivnosti planirane u okviru Programa koje se pravashodno odnose na praćenje i kontrolu
aktivnosti kod implementacije AP, nije potrebna izrada SEA.
Program nema direktnog socijalnog uticaja.
UNIDO projekt br.: UE/YUG/06/003
Strana: 113
STRATEGIJA RAZVOJA ENERGETIKE CRNE GORE DO 2025. GODINE – AKCIONI PLAN 2008-2012
ANEKS
Detaljni terminski plan
UNIDO projekt br.: UE/YUG/06/003
Strana: 114
Download

strategija razvoja energetike energetike crne gore crne gore crne