Migrena i Neurofiziologija
Uvod
•
•
Neurofiziološkim tehnikama ispituje se aktivnost nervnog sistema. U svakodnevnoj kliničkoj praksi nerofiziološki nalazi
pomažu u dijagnozi neuroloških bolesti kao što su epilepsija ili neuropatije. Migrena je primarna glavobolja, tj., ne
postoji makroskopska strukturna lezija, ali je prisutna disfunkcija centralnog nervnog sistema (CNS) na nekoliko
nivoa. Slično drugim primarnim glavoboljama, migrena se odlikuje iktalnim (za vreme glavobolje), peri-iktalnim (pre
glavobolje) i interiktalnim (između glavobolje) periodima. Migrena je generički termin, koji se upotrebljava da definiše
glavobolju sa nekim specifičnim simptomima, ali je kompleksno i heterogeno oboljenje.
U slučaju migrene, značaj neurofiziologije u dijagnozi je ograničen sa nekim izuzecima. Međutim, tehnike su korisne
za procenu disfunkcije CNS tj., za razumevanje patofiziologije bolesti. Neurofiziologija može takođe biti upotrebljena
za razumevanje efekata tretmana migrene. Otuda, neurofiziologija je uglavnom primenjiva u kliničkim istraživanjima
migrene.
Glavne neurofiziološke alatke
Neurofiziološke metode u istraživanju migrene su neinvazivne, a većina njih se sprovodi portabilnom opremom, koja je
relativno jeftina. Glavne tehnike su elektroencefalografija (EEG i novija, magneto-EEG ili MEG, registrovanje spontane
cerebralne aktivnosti), evociranih potencijala (EP, tj., cerebralna aktivnost registrovana kao odgovor na vizuelne,
auditivne ili bolne stimuluse) i nociceptivni – specifični žmirkajući refleks (nsBR, za evaluaciju trigeminalne
nocicepcije). Druga značajna alatka je transkranijalna magnetna stimulacija (TMS), koja može modifikovati moždanu
ekscitabilnost.
Kratak rezime neurofizioloških nalaza kod migrene
Većina interiktalnih dešavanja rezimirana su u dva glavna nalaza:
1) Smanjena preaktivacija na nivou mozga, koja može biti normalizovana ponavljanim TMS i mogla bi biti izazvana
smanjenom aktivnošću konekcije između talamusa, subkortikalnih struktura i ipsilateralnog korteksa.
2) Smanjena habituacija na različite ponavljane stimuluse. Habituacija je fiziološki mehanizam i oblik učenja u kome
postoji smanjen odgovor na stimuluse posle ponavljanih izlaganja na stimuluse tokom vremena. Fenomen je
defektivan kod pacijenata, koji pate zbog migrene.
• Ove moždane abnormalnosti kod migrenoznih pacijenata, nađene su na kortikalnim i subkortikalnim nivoima i
normalizuju se za vreme glavobolje i u peri-iktalnom periodu.
• Kontradiktorni rezultati nađeni su od strane nekih autora (povećana ekscitabilnost, nedostatak habituacije) ili kod
nekih subtipova migrene (veća habituacija kod familijarne hemiplegične migrene). Ovi rezultati podcenjuju
heterogenost i kompleksnost bolesti.
• Značajno je pomenuti da su iz ovih rezultata izvedeni statistički zaključci za grupu i ne mogu biti primenjeni za
individualne pacijente.
Poruke za poneti
•
•
Neurofiziološki nalaz ne može biti upotrebljen za dijagnozu migrene ako je rezultat grupne analize.
Između ataka, mozak migrenoznih karakteriše se smanjenjem prosečnog preaktivacionog nivoa i oštećenjem
habituacije na ponavljane stimuluse. Ovi fenomeni mogli bi igrati ulogu u genezi migrene.
Literatura
[1]
Bohotin V, Fumal A, Vandenheede M, Gérard P, Bohotin C, Maertens de Noordhout A, Schoenen J. Effects of repetitive
transcranial magnetic stimulation on visual evoked potentials in migraine. Brain 2002;125:912–22.
[2]
Coppola G, Ambrosini A, Di Clemente L, Magis D, Fumal A, Gérard P, Pierelli F, Schoenen J. Interictal abnormalities of
gamma band activity in visual evoked responses in migraine: an indication of thalamocortical dysrhythmia? Cephalalgia
2007;27:1360–7.
[3]
Magis D, Ambrosini A, Bendtsen L, Ertas M, Kaube H, Schoenen J; EUROHEAD Project. Evaluation and proposal for
optimalization of neurophysiological tests in migraine: part 1: electrophysiological tests. Cephalalgia 2007;27:1323–38.
Copyright © 2012 International Association for the Study of Pain
Download

Migrena i Neurofiziologija - International Association for the Study of