2. februar 2015. godine
Stečaj za 188 firmi sa 5.000 radnika
Najveći broj od 188 firmi i preduzeća nema nikakvu aktivnost. Sada je stečaj način gašenja tih preduzeća,
koja nam prave negativne bilanse, a u realnom životu ne postoje, objašnjava ministar privrede Željko Sertić.
Akcionim planom koji je juče usvojila Vlada, 188 državnih firmi, sa oko 5.000 zaposlenih, ide u stečaj.
Ipak, u 76 njih nema zaposlenih, a u 50 - manje je od pet radnika.
- U najvećem broju firmi radnici nisu ni primali platu i više su na spisku zaposlenih samo formalno, a već
rade neke druge poslove - objašnjava ministar privrede.
Za jedan deo preduzeća koji ide u stečaj, juče usvojenim akcionim planom omogućeno je da uđu u unapred
pripremljen plan reorganizacije (UPPR).
- Deo preduzeća tako ima realnu mogućnost da se kroz ovaj model vrati na tržište,
Otpremnina 8.000 evra
dok će neki od njih to teško uspeti - objašnjava Sertić.
Vlada je odustala od prodaje 90 kompanija koje su se nalazile na spisku 512 firmi
koje su u portfoliju Agencije za privatizaciju. Uglavnom su u pitanju veterinarske
stanice, banje, ali i deo firmi za koje je doneta odluka da se pripoje javnim
preduzećima, poput „Srbijasa“ ili „Srbijavoda“. Razlozi za odustajanje od prodaje
ovih kompanija su različite - od sudskih sporova do obaveze povraćaja
nacionalizovane imovine. Najveći broj među njima čine banje.
Radnici iz firmi u
restrukturiranju ove
godine moći će da
računaju na otpremnine
od maksimalnih 8.000
evra. Data je mogućnost
da dobijaju 200 evra po
- Privatizacija banja odložena je, jer je deo njih u sporu države sa PIO fondom.
godini staža ali nikako
Zato je formirana Radna grupa sa zadatkom da te sporove sporazumno okonča.
preko 8.000 evra.
Ona će se baviti statusom banja koje su ponuđene na prodaju. Kada rešimo spor,
Radnik može da uzme i
nastavićemo s privatizacijom. Radna grupa ima zadatak da napravi i poseban
šest prosečnih
program za privatizaciju banja, a kako se ne bi dogodilo da većina banja u prodaju
republičkih zarada, ali
ode zajedno sa izvorima lekovite vode - objašnjava ministar Sertić.
samo ako ima više od 15
godina staža. Ko ide u
On ne isključuje mogućnost da jedan deo banja ne bude uopšte privatizovan. I deo
penziju, dobija dve
veterinarskih stanica biće vraćen opštinskim upravama. Inače, za tridesetak
prosečne zarade.
veterinarskih stanica za koje je jesenas raspisan javni poziv vladalo je veliko
interesovanje. Uz ulagače iz Nemačke, Austrije i Bugarske, za neke stanice zainteresovan i „MK komerc“.
Ocene iz škole stižu roditeljima na mobilni
Roditelji osnovaca i srednjoškolaca sada mogu da saznaju sve ocene i izostanke svoje dece u samo jednom
SMS-u.
Ovu uslugu odnedavno su uvele
mnoge osnovne i srednje škole
u Beogradu, Novom Sadu,
Kragujevcu, Sjenici. U nekima,
poput Druge kragujevačke
gimnazije, broj izostanaka đaka
odmah je drastično smanjen.
Što i ne treba da čudi, jer čim
školarci pobegnu sa časa,
njihovi roditelji to mogu saznati
iz samo jednog SMS-a.
Popularna SMS usluga
munjevito se širi pa bi u
drugom polugodištu trebalo da
je uvedu i sve škole u
beogradskoj opštini Stari grad.
- Svaki roditelj bi dobio šifru koju bi slao na određeni broj telefona i primao povratnu informaciju o
ocenama i izostancima svog deteta - objašnjava za „Blic“ Vesna Nedeljković, direktorka beogradske OŠ
„Mihajlo Petrović Alas“.
Školski SMS samo je jedna u nizu savremenih metoda kojima roditelji kontrolišu školarce. Svaka peta škola
ima elektronski dnevnik koji omogućava proveru ocena i izostanaka preko interneta. Zemunska gimnazija
je, recimo, uvela i elektronske kartice za ulazak u školu koje umrežene sa elektronskim dnevnikom
omogućavaju kontrolu kretanja đaka.
- Po meni je sve to samo dokaz razmaženosti roditelja. Ako dete za celo tromesečje ne prijavi nijednu ocenu,
zar se ne zapitate ide li u školu. Saopštavanje ocena i izostanaka je stvar poverenja između roditelja i deteta kaže Dragana Ćorić iz Udruženja „Roditelj“.
NOVA PLJAČKA Kako nas deru na ambalaži
Prodavci delikatesa u veletrgovinama mogu da ukradu i do 100 dinara na samo 100 grama kupljene robe jer
zajedno mere proizvod i ambalažu.
Ovu prevaru trgovci izvode vrlo jednostavno. Po već
oprobanom receptu - mere proizvod zajedno sa ambalažom.
Nekada je to bio mastan pak-papir, a danas su to najčešće
plastične kutije koje mogu biti teške od 12 do 26 grama.
Najveća zarada se pravi na malim gramažama. Na sto grama
skupe pršute koja, recimo, košta 3.000 dinara po kilogramu i koja se pakuje u kutiju tešku 20 grama, trgovac
zaradi blizu 60 dinara. Odnosno, kupac je dobio samo 80 grama pršute jer je zapravo platio kutiju po
paprenoj ceni ovog delikatesa a da toga uglavnom nije svestan. O tome nije razmišljala ni naša sagovornica
Nataša Ž. sve dok jednom po povratku kući iz prodavnice nije izmerila kupljenu hranu na kućnoj vagi.
- Sve bi bilo u redu da oduzmu težinu ambalaže! Na veće količine ne bi bio toliki problem, ali na 100-200
grama redovno mi spakuju barem 20 grama manje. Mere samo ako im tražiš, a negde neće ni tako - žali se
naša sagovornica. Da je to praksa a ne izuzetak, uverio se i reporter „Blica“.
U jednom od supermarketa u Beogradu, na odeljenju delikatesa, tek posle našeg upornog insistiranja
prodavačica je pristala da nam oduzme gramažu kutije od izmerene težine. Manja kutija u koju su nam
spakovali masline teška je 12, a veća 26 grama u koju je upakovana pečena riba.
- Oduzećemo vam težinu kutije zato što to izričito zahtevate, ali da znate da se to Kako funkcioniše
tako ne radi. Šefovi nam nalažu da sve zajedno merimo. Tako plaćamo i merimo i merenje
Na 100 grama kupljenog
kada mi sami nešto kupujemo - kaže prodavačica delikatesa.
proizvoda, ukoliko se
meri zajedno sa
U udruženju potrošača za „Blic“ kažu da je to još jedan od brojnih načina obmane plastičnom kutijom koja
je teška 26 grama,
kupaca.
ispada da čak četvrtinu
težine čini ambalaža
- Oko toga uopšte nema dileme. Prodavac mora da izmeri na tankom celofanu robu koju plaćate po ceni
koja se kupuje i samo to naplaćuje. Ako se meri u posudi, onda mora da se oduzme suhomesnatog
onoliko grama koliko teži ta plastična kutija. I tu se ne postavlja pitanje da li treba proizvoda.
ili ne, da li šef odobrava ili ne, vi kao kupac na to imate pravo - kaže za „Blic“ Goran Papović iz Nacionalne
organizacije potrošača Srbije.
Varanje kupaca












Manja gramaža od označene na pakovanju
Veći popust na reklami, manji na kasi
Prvo podignu cene pa na njih daju popuste
Sokovi u kojima nema voća koliko piše na ambalaži
Da bi se ogradili od mogućih reklamacija, vodootporne
cipele iz uvoza se kod nas prodaju kao „samo za suvo
vreme“
Date cene bez pdv, a ispod sitnim slovima ispisane
prave cene
Mastan i težak papir u kome se mere i pakuju
delikatesi
Vodom se natapa suvo meso da bi dobilo na težini
Prekucavanje roka trajanja na bajatim proizvodima
Merenje na vagama sa magnetima
Sitna slova na deklaracijama
Mesne prerađevine sa mesom u tragovima
U slučaju da prodavac ignoriše ovakav zahtev, potrošač ima pravo da se žali Tržišnoj inspekciji jer je reč o
prekršaju krađe na gramaži. Zaprećena kazna za trgovce uhvaćene u ovakvim prevarama je oko 300.000
dinara. U Tržišnoj inspekciji Ministarstva trgovine, turizma i telekomunikacija poručuju svim građanima da
prijave ovakve slučajeve.
- Inspekcija izlazi na teren po prijavi građana. Zato je važno da ovakve slučaje prijave najbližoj inspekciji
kako bi ona mogla da reaguje - kažu u ovoj inspekciji.
BETA, RTS
"Radnike prebaciti u druge firme"
Ministar privrede Željko Sertić kaže da će radnici zaposleni u preduzećima u kojima je Akcionim planom
Vlade predviđen stečaja biti prebačeni u druge firme.
Sertić je objasnio da će se pokušati kroz privatizaciju i investicione
programe da se radnici prebace u druge firme jer ima nedostatka
kvalifikovane radne snage.
Sertić je za RTS rekao da su na spisak od 188 preduzeća,
obuhvaćenih Akcionim planom, stavljena samo ona koja nisu imala
nikakvu šansu, i da je u njima radilo oko 5.000 ljudi.
Ministar je dodao da u 76 preduzeća nije bilo zaposlenih radnika, a da u 50 radi manje od pet ljudi.
Prema Serticevim recima, sa sindikatima je dogovoreno kako da se očuvaju osnovna socijalna prava radnika
u tim firmama - svakom radniku će biti ponudjen socijalni program, definisan Akcionim planom.
Među tim preduzećima su "Kula trans", "Autosaobraćaj", "Ei Niš", "Zorka holding", rekao je Sertić.
Proces privatizacije upravo kreće i teško je pretpostaviti šta će se dogadjati, rekao je Sertić i dodao da je
važno da se svaka privatizacija obavi kako treba.
Upitan da prokomentariše razgovore sa Esmarkom o preuzimanju smederevske Železare, Sertić je rekao da
su oni postali naporni samim tim što su počeli, i da očekuje da će za gadajne imati dobre vesti za 10 do 15
dana.
Na pitanje o kreditu Svetske banke od 200 miliona evra, Sertić je rekao da ce se Srbija držati dogovora jer
joj je u interesu da dobije taj kredit.
"Izvesno je da ćemo dobiti 200 mliona kredita", rekao je on i dodao da se Srbija pridržava obaveza i radi sve
što joj je u interesu, i važno je da "očisti svoje ekonomsko dvorište".
Otkazi u NIS-u za 248 radnika
Uskoro bi se ponovo moglo očekivati smanjenje broja zaposlenih u NIS-u, piše Dnevnik.
Bez posla bi, kao tehnološki višak, moglo ostati 248 radnika.
Otkako je ruska kompanija Gaspromnjeft postala većinski vlasnik
Naftne industrije Srbije, mnogo toga se promenilo u njoj. Posluje se
pozitivno i radi efikasnije, ali je i znatno smanjen broj zaposlenih.
Naime, u trenutku kad je nacionalna naftna kompanija privatizovana,
u NIS-u je radilo više od 10.000 ljudi, a sada je broj onih koji u kompaniji rade na neodređeno vreme,
odnosno za stalno, manji od 4.500. Broj radnika smanjivao se, uz redovan odlazak zaposlenih u penziju, i
utvrđivanjem/proglašavanjem tehnološkog viška, a za dobrovoljan odlazak iz kompanije radnicima su
isplaćivane otpremnine. Kako stvari stoje, uskoro bi se ponovo moglo očekivati smanjenje broja zaposlenih
u NIS-u, a bez posla bi, kao tehnološki višak, moglo ostati 248 radnika, među kojima su i invalidi i
samohrani roditelji.
Da li će se to i desiti i da li će od onih koji su među pomenutih 248 radnika svi biti tehnološki višak, videće
se, a u NIS-u ističu da je, u okviru plana antikriznih mera, započeta razrada programa tehnološkog viška, u
koji su uključeni reprezentativni sindikat NIS-a i Nacionalna služba za zapošljavanje. Dakle, napravljen je
tek prvi korak u prostupku proglašavanja tehnološkog viška, a sindikat i NSZ moraju se upoznati s tim
predlogom i dati mišljenje o njemu, posle čega se predlog šalje na saglasnost akcionarima – a to su
predstavnici Vlade Republike Srbije, koji su u Nadzornom odboru NIS-a, i predstavnici kompanije
Gaspromnjeft.
U NIS-u kažu da se ta procedura mora poštovati i da se u kompaniji to i čini, te da se program tehnološkog
viška može realizovati samo uz saglasnost akcionara kompanije i posle odluke njenog upravnog odbora. U
Jedinstvenoj sindikalnoj organizaciji NIS-a saznali smo da će sindikat dati svoje mišljenje o predlogu
programa jer je to obaveza, ali ukazuju i na to da sindikat samo daje mišljenje, koje poslodavac može da
prihvati, a ne mora. Kako smo saznali u JSO NIS-a, sindikat će tražiti da se zaštite određene kategorije
zaposlenih, pre svega invalidi rada, koji imaju rešenje nadležnog državnog organa o invalidnosti, za šta,
kako kažu u tom sindikatu, Zakon o radu ipak odgovarajućim članom daje određene mogućnosti, ali je
otežavajuća okolnost to što drugim članom istog zakona zakonodavac oslobađa poslodavce te obaveze.
Kada su u pitanju samohrani roditelji, ta kategorija zaposlenih nije jasno obuhvaćena Zakonom o radu u
smislu zaštite i nisu zaštićena kategorija, a zakonski nije precizno i jasno utvrđeno ko se smatra samohranim
roditeljem. U NIS-u naglašavaju da su sve odluke koje donose u skladu s propisima Republike Srbije te da je
predloženi mehanizam realizacije programa tehnološkog viška u potpunosti u skladu sa Zakonom o radu i
Kolektivnim ugovorom. Uz to, kažu u NIS-u, Kolektivnim ugovorom predviđeno je da otpremnine za
tehnološki višak budu u visini 400 evra po godini radnog staža kod poslednjeg poslodavca, što je znatno više
od zakonskog minimuma i programa koji nudi Vlada Srbije.
U nacionalnoj naftnoj kompaniji kažu da je socijalni program u NIS-u istekao 31. decembra 2012. godine, s
tim što su osobe s invaliditetom bile zaštićene još dve godine po isteku tog programa, zahvaljujući članu koji
je štitio tu kategoriju zaposlenih, i trajao je do poslednjeg dana prošle godine.
Grupa od 248 administrativnih radnika radi u organizacionom delu, koji može biti ugašen zbog smanjenog
obima posla, kažu u NIS-u, i ukazuju na to da su mogućnosti preraspodele viška zaposlenih na druge
poslove, odnosno u druge organizacione delove kompanije, značajno umanjene s obzirom na aktuelnu krizu
u naftnoj industriji.
Vučić: Blizu smo dogovora sa Esmarkom
Premijer Alaksandar Vučić izjavio je da misli da je blizu dogovor sa američkom kompanijom Esmark o
preuzimanju Železare Smederevo.
"Delove koji su bili najproblematičniji, za obe strane, uspeli smo da prevaziđemo i da napravimo proboj",
rekao je Vučić za Kurir.
On je naveo da je Evropskoj uniji u roku predat zahtev za produženje pregovora.
"U roku smo poslali neophodne uslove. Na osnovu razgovora sa evropskim predstavnicima, mislim da ćemo
uspeti da nađemo rešenje", rekao je Vučić.
Kada se radi o rešenjima za "Petrohemiju" i "Azotaru", premijer je ocenio da je "Petrohemija" teži problem.
"Dajemo sve od sebe da ga rešimo i verujem da hoćemo. Neophodno je da pronađemo investitora koji hoće
da uloži najmanje 150 miliona evra, zbog fabrike polupropilena", kazao je Vučić.
"Ali potpuno sam uveren da ćemo problem 'Azotare' i MSK - jer je tu gas gotovo stoprocentna sirovina uspeti da rešimo, i to pre svega s našim ruskim prijateljima. Ako završimo hemijski kompleks, FAP, ako
'Nort hidraulik', kao i Nemci i Italijani uđu u svoje delove 'Petoletke', mislim da će to biti ogromni rezultati,
jer su sve te firme bile osuđene na neuspeh", naveo je Vučić.
To znači, ukazao je on, da desetine hiljada ljudi neće ostati bez posla.
Dačić: Očekujem fleksibilnost EU po pitanju
Železare
Prvi potpredsednik Vlade Srbije i šef diplomatije Ivica Dačić izrazio je danas očekivanje da će sa EU biti
nađeno rešenje koje bi pomoglo da se postigne dogovor sa američkom kompanijom "Esmark" o Železari
Smederevo.
- Mi očekujemo da se EU tu postavi fleksibilno kao što se
postavljala i u nekim drugim slučajevima zato što je ovde reč o
jednoj korisnoj akciji za sve - rekao je Dačić na redovnoj mesečnoj
konferenciji za novinare.
Upitan da li Srbija od 1. februara, u skladu sa obavezama
preuzetim Sporazumom o stabilizaciji i pridruživanju EU, više ne
može da finansira Železaru i da li je Vlada tražila produženje tog
roka, on je odgovorio da je premijer Srbije Aleksadar Vučić više puta razgovarao o tome s predstavnicima
EU.
- Mi očekujemo da to pitanje bude pozitivno rešeno zato što ne znam zašto bi EU bila protiv toga, valjda je
interes EU da se Srbija razvija - rekao je Dačić.
Rok da se nađe vlasnik Železari Smerederevo istekao je 31. januara, ali pregovori sa "Esmarkom" o
preuzimanju železare još nisu okončani.
Premijer Vučić je u petak najavio da će prvi čovek "Esmarka" Džejs Bušar u ponedeljak doći u Beograd i
izrazio uverenje da će u utorak biti poznati rezultati pregovora.
Na stotine alkoholisanih za volanom
Svakog vikenda na teritoriji grada Beograda sprovodi se pojačana kontrola saobraćaja, prvenstveno
usmerena na kontrolu vozača koji voze pod uticajem alkohola.
Zamenik načelnika Uprave saobraćajne policije Slobodan Malešićje rekao da se nada da će policija ovim
akcijama smanjiti broj vozača u alkoholisanom stanju, a time smanjiti i broj saobraćajnih nesreća i
nastradalih.
"Ono što je ohrabrujuće, protekle 2014. godine imali smo najmanji broj
nastradalih, kako smrtno, tako lako i teško povređenih i nadamo se da
ćemo uspeti da zadržimo ovaj trend i u 2015. i ja bih želeo i ovaj put- ne
da apelujem, nego da molim sve vozače i učesnike u saobraćaju da
obrate pažnju i da poštuju saobraćajne propise," rekao je Malešić.
Kako je Tanjugu rekao glavni inspektor za kontrolu i regulisanje
saobraćaja Vasilije Đuričić, svakog vikenda u Beogradu u proseku od 120 do 320 vozača upravlja pod
uticajem alkohola. Prema njegovim rečima, u noći s petka na subotu bilo je 123 alkoholisana vozača,
policija je protiv njih podnela 67 prekršajnih prijava i 56 prekršajnih naloga po saobraćaju, za koja je
predviđena mandatna kazna - za lica koja su imala od 0,3 do 0,5 promila alkohola u krvi, dok je zadržano 11
lica koja su imala preko 1,2 promila alkohola u krvi.
On je rekao da su najčešći uzroci saobraćajnih nezgoda neprilagođena brzina, uslovne radnje nepostupanja
po pravilima saobraćaja i nakon toga vožnja pod uticajem alkohola. Kako je naglasio, policija je pojačala
kontrole po pitanju brzine kretanja, alkoholisanosti i vožnje pre sticanja prava na upravljanje motornim
vozilom.
Tako, ukupan broj podnetih prekršajnih prijava i prekršajnih naloga za januar 2015., u poređenju sa istim
mesecom prethodne godine je veći za 3.000, rekao je Đuričić.
On je naveo da je na teritoriji grada Beograda, zajedno sa prigradskim naseljima, 2013. godine bilo 116
poginulih u saobraćaju, a 2014. godine 104 poginula, što je, kako je rekao, smanjenje za oko 11 odsto.
Đuričić je dodao da je u odnosu na 2013. godinu, ukupan broj saobraćajnih nezgoda smanjen za 3,28 odsto,
ukupan broj nastradalih je smanjen za 4,43 odsto, dok je broj teško povređenih porastao za 7,4 odsto.
Prema podacima saobraćajne policije, sinoć je na teritoriji grada Beograda zaustavljeno oko 2.250 vozila,
bilo je 125 alkoholisanih vozača, a zadržano je njih 12 na trežnjenju.
Železnicama naneta šteta od 22 miliona evra
Direktor Sektora za unutrašnju kontrolu Železnice Srbije Vladimir Teofilović upozorio je danas da su
kriminalne grupe na železnici u svojim malverzacijama za protekle tri godine direktno i indirektno nanele
štetu tom javnom preduzeću od oko 22 miliona evra, a za svega godinu dana, od kako je on na čelu
unutrašnje kontrole, podnete su 23 krivične prijave protiv odgovornih lica.
Teofilović je ocenio, kako je navedeno u saopštenju Unutrašnje kontrole Železnica Srbije, povodom
"nezapamćene hajke koju ovih dana sprovode pojedini tabloidni mediji protiv njega, da iza toga stoje
razotkrivene kriminalne grupe na železnici", koje su shvatile da je unutrašnja kontrola razotkrila njihove
dugogodišnje malverzacije.
"Za svega godinu dana na čelu unutrašnje kontrole podnete su 23 krivične prijave svim relevantnim
državnim institucijama u kojima je detaljno objašnjeno na koji način su se vršile zloupotrebe i od strane
kojih lica, uz sav prateći dokazni materijal dostavljen je izveštaj zasnovan na neoborivim dokazima i
materijalnoj istini", predočio je Teofilović.
Reagujući na tvrdnje u tabloidima da je nezakonito prisvojio službeni automobil, zaključao kancelariju i
nestao bez traga, Teofilović je naglasio da je to potpuna neistina.
"Informacija o mojoj smeni zatekla me je na bolovanju, a pošto iz zdravstvenih razloga nisam mogao da se
pojavim na poslu ljudi iz nadležne službe voznog parka su na moj poziv došli nakon samo jednog dana od
dobijanja nezvanične informacije o mojoj smeni gde sam odmah predao službeni automobil. Prostorije
unutrašnje kontrole pa i moj kabinet se po mom naređenju zaključavaju uvek kada se službenik koji je
koristi ne nalazi u njoj", objasnio je Teofilović.
On je dodao da je to bilo neophodno jer su ranijih godina poverljivim podacima unutrašnje kontrole
pristupali gotovo svi zaposleni bez pitanja i znanja ovlašćenog lica.
Reagujući na napise kako novi direktor Železnica Srbije zajedno sa sekretaricom sedi u hodniku zbog
njegovog odsustva, Teofilovićje rekao da se kabinet direktora Unutrašnje kontrole ne nalazi čak ni na istim
spratu, sa direktorovim kabinetom.
Kriminal na Železnici do te mere je organizovan da o tome svedoči i činjenica da pojedina imena niko nije
smeo decenijama da izgovori, a upravo njegovim (Teofilovićevim) dolaskom na čelo unutrašnje kontrole
vreme zaštićenih je prošlo, navedeno je u saopštenju Unutrašnje kontrole Železnica Srbije.
Pretres oko 260 amandmana na set rešenja o
bankama
Poslanici Skupštine Srbije počeće danas pretres više od 260 amandmana uloženih na sedam zakonskih
rešenja u vezi sa bankama.
Tim rešenjima se pojačava kontrola banaka i uvode mehanizmi
ranije intervencije u slučaju da neka od banaka ima problem u
poslovanju i predstavljaju bitan iskorak u stabilizaciji i
unapređenju performansi finansijskog sistema zemlje.
Do sada je na predlog za izmenu Zakona o ministarstvima
uloženo četiri amandmana, na nova zakonska rešenja o
osiguranju depozita 31, a na Predlog zakona o stečaju i
likvidaciji banaka i društava za osiguranje 48.
Na predložene izmene i dopune Zakona o NBS uloženo je 57 amandmana, na Predlog izmena i dopuna
Zakona o bankama 13, na Predlog zakona o Agenciji za osiguranje depozita 34 i na Predlog zakona o
izmenama i dopuni Zakona o javnim nabavkama 75 amandmana.
Izmene i dopune Zakona o bankama doprineće ranijoj mogućnosti intervencije, ako dođe do poremećaja u
stabilnosti finansijskog sistema, a osnovni cilj je zaštita interesa prvenstveno deponenata - građana i
privrede.
Izmene tog zakona su u skladu sa evropskim direktivama i regulativom.
Izmenama i dopunama Zakona o ministarstvima država direktno preuzima određene nadležnosti koje je do
sada imala Agencija za osiguranje depozita.
Izmene i dopune Zakona o bankama omogućiće da se lakše restrukturiraju banke, odnosno da se lakše
rešava problem lošeg poslovanja, a tri glavne tačke su preventivno delovanje, rana intervencija i
restrukturiranje.
Cilj tih zakonskih rešenja je i da se banke pripreme za probleme sa kojima se mogu suočiti, pa NBS u tom
smislu može da predloži jednu ili više mera, ili da pregovara sa poveriocima ako se mere pokažu kao
nedovoljne.
Na Zakon o bankama, recimo, predložen je amandman na član 38. koji predviđa da "NBS može propisom da
utvrdi obavezu banaka da plaćaju nadoknadu za kontrolu, kao i način obračuna, rokove plaćanja..."
U obrazloženju je navedeno da, ako bi NBS bila ovlašćena da uređuje način i uslove kontrole, a istovremeno
i da određuje uslove, visinu, rokove za naplatu naknade za taj posao, čime bi, kako je navedeno, bila
ugrožena nezavisnost u postupanju NBS.
- Zakonom o NBS nije predviđena mogućnost da centralna banka prihoduje od naknada za kontrolu banaka,
po članu 75. tog Zakona - navedeno je u obrazloženju.
Kada je reč o amandmanu na član 21. Zakona o bankama, primeni međunarodnih rešenja direktno, kako je
navedeno u obrazloženju, taj član je suprotan Zakonu o računovodstvu i Zakonu o službenoj upotrebi jezika
i pisma.
- Ako se ovaj član ne izmeni, to će voditi u pravnu nesigurnost pri izradi finansijskih izveštaja i
neravnopravan položaj banaka - piše u objašnjenju amandmana.
Kako je navedeno, NBS kao predlagač uvodi praktično takozvani "lex specialis" i "praktično za poslove
države angažuje resurse banaka".
Amandmanom se ukazuje da se time otvara i pitanje ustavnosti, kada je reč o pravu da svako koristi svoj
jezik.
Zeleni Srbije, koji su predlagači amandmana, na Zakon o javnim nabavkama, predlažu amandman na član
86. kojim se smanjuje prednost domaćeg ponuđača u odnosu na stranog na nivo koji predlaže vlada, samo u
slučaju da i strani i domaći ponuđač nude u okviru svojih ponuda određene proizvode domaćeg porekla.
- Amandmanom se daje prednost proizvodima i proizvođačima domaćeg porekla koji su važni za energetsku
efikasnost i razvoj zelene ekonomije naše države. Prednost je neophodno dati proizvodima domaće
industrije i podržati njihovo širenje na tržištu sa ciljem otvaranja novih radnih mesta i jačanja domaćih
kompanija - piše u obrazloženju.
Nastavak pregovora s Esmarkom o Železari u
ponedeljak
Pregovori predstavnika Vlade Srbije i američke kompanije Esmark o dokapitalizaciji Železare Smederevo
trebalo bi da budu nastavljeni u ponedeljak uveče.
Kako je najavio premijer Srbije Aleksandar Vučić, u Beograd će u ponedeljak
ponovo doputovati vlasnik Esmarka Džejms Bušar, s kojim će on pregovarati
o kupoprodajnom ugovoru za Železaru.
U pregovorima učestvuju i ministri za finansije i privredu Dušan Vujović i
Željko Sertić.
Pregovori s rukovodstvom Esmarka počeli su 27. januara, ali nisu okončani jer
su ostale sporne garancije od 15 do 20 miliona dolara koje bi trebalo da obezbedi ta kompanija, kao potvrdu
da će proizvodnja u Železari biti nastavljena posle privatizacije.
Železara zapošljava oko 5.000 ljudi, trenutno proizvodi izmedju 340.000 i 350.000 tona čelika, a njeni
proizvodni kapaciteti su oko 2,2 miliona tona.
POLITIKA, TANJUG
"Menjati predstavu o stečajevima"
Ministar privrede Željko Sertić izjavio je da se predstava koju imamo o stečaju mora hitno menjati.
"Nastojimo da se potpuno reformiše ta oblast. Želimo da stvorimo
uslove da stečaj bude lek za poslovno oživljavanje preduzeća koja
imaju strukturne probleme koje ne mogu sama da reše, a imaju radni
ili bilo koji drugi kapacitet koji može da ih pokrene", rekao je Sertić u
intervjuu za Politiku.
On je dodao da su raspodaje u stečaju kao opšte pravilo prošlost i da su pomoć i saniranje stečajnih dužnika
budućnost koju gradimo.
Prema njegovim rečima, Agencija za privatizaciju priprema dokumentaciju i uskoro će biti raspisani javni
pozivi za preduzeća koja se nalaze u grupi od 502 državna preduzeća koja čekaju kupce.
"Do kraja nedelje imaćemo prva preduzeća", rekao je Sertić.
On je istakao da je važno da se sve pripremi da bude ispravno, da se potencijalnim kupcima kroz prodajnu
dokumentaciju obezbede kompletni podaci o poslovanju subjekta privatizacije.
Ministar privrede je istakao da će za 5.000 radnika koji će u postupku stečaja ostati bez posla, Vlada Srbije
je usvojila program na osnovu kojeg će biti isplaćena otpremnina, i on se odnosi i na sva preduzeća koja su u
postupku privatizacije.
U budžetu za 2015. godinu Vlada Srbije obezbedila 16 milijardi dinara za socijalne programe, rekao je
Sertić i izneo uverenje da "radimo pravu stvar za našu državu i narod".
Upitan da li je tačno da Medjunarodni monetarni fond zahteva da se strateškim partnerima ne nude
subvencije za nova radna mesta i poreske olakšice, već u obzir dolazi samo otpis dugova, Sertić je istakao da
ekonomske reforme koje se sprovode nisu u suprotnosti sa onim o čemu se sa MMF-om svakodnevno
razgovara i da MMF "pozitivno ocenjuje naše napore".
Prema Sertiću, podsticaji su, posebno u ovoj fazi razvoja privrede, neophodni, i ne smemo da dozvolimo da
neke kompanije koje su zainteresovane da ulažu odu u drugu zemlju zato što ona daje podsticaj, a mi ne.
"Zato pripremamo uredbu o podsticajima koja se odnosi na sve one koji žele da ulažu u privatni sektor, koja
će imati i dimenziju regionalnog razvoja", rekao je Sertić.
Upitan za planove poslovanja EPS, "Srbijagasa", "Železnica" i "Puteva Srbije", koji prema uslovu MMF
treba da se reformišu, Sertić je rekao da sva ta četiri javna preduzeća planiraju rast prihoda u ovoj godini i u
skladu sa uputstvom ministarstva smanjili su i poslovne rashode.
Na osnovu poslovnih planova koje pratimo svih javnih preduzeća za ovu godinu biće ostvarene uštede u
subvencijama za oko 15 odsto, pri čemu će sumarni finansijski rezultat kod svih javnih preduzeća (neto
dobit/gubitak) biti poboljšan za oko 36,2 milijarde dinara, što znači smanjenje kumulativnog gubitka upravo
za taj iznos, rekao je Sertić.
INTERVJU: ŽELJKO SERTIĆ, ministar privrede
Hitno menjati predstavu o stečajevima
Čak 76 preduzeća nema nijednog zaposlenog, nemaju ni delatnost ni proizvodnju već godinama. Ona realno
ne postoje i biće ugašena – kaže ministar privrede Željko Sertić
Vlada Srbije je dala zeleno svetlo za pokretanje stečaja u 188 preduzeća s većinskim državni kapitalom. To
se odnosi na firme za koje nije bilo zainteresovanih kupaca, u kojima nema proizvodnje ili je njihovo
poslovanje neodrživo. Za Željka Sertića, ministra privrede, stečaj
nikako ne znači kraj za sva preduzeća.
– Predstavu koju imamo o stečaju moramo hitno da menjamo. Jer
sam proces podrazumeva u najvećem broju slučajeva „čišćenje”
preduzeća od nagomilanih dugova i izdvajanje zdravih delova, koji
mogu da dovedu do nastavka rada – kaže Sertić u intervjuu za
„Politiku” koji je rađen putem mejla.
Koliko će preduzeća biti ugašeno i ko sve ima šansu da preživi?
Čak 76 preduzeća nema nijednog zaposlenog, nemaju ni delatnost ni proizvodnju već godinama. Ona realno
ne postoje i biće ugašena. Za jedan broj njih, koja imaju tržišni potencijal, kadrove i proizvodnju, a koje niko
ne želi da kupi zbog dugova, omogućeno je da iskoriste unapred pripremljen plan reorganizacije (UPPR) za
ponovno oživljavanje ili novu privatizaciju. Predlog je da to urade „Želturist”, „Progres”, „Ful protekt”...
Kroz proces stečaja, radnici i deo opreme i imovine mogu biti izdvojeni u drugo preduzeće koje će nastaviti
sa radom. Takođe, stečaj ćemo pokrenuti nad bivšim gigantima poput Holdinga „EI Niš”, „Zorka holdinga”,
IHP „Prahovo”, „Internacional CG”, kojima je zajednički imenitelj trajna nesposobnost za plaćanje,
neobavljanje delatnosti i enorman gubitak iznad visine kapitala. Najsvežiji primer uspešne prodaje iz stečaja
je „Mitros”. Ovo preduzeće je kupila austrijska kompanija „Gerlinger holding”, koja će u prvoj fazi zaposliti
380 radnika i uložiti 16 miliona evra u novu opremu. Proizvodnja bi trebalo da krene početkom jula, a
krajnji cilj je da fabrika ima više od 1.000 radnika, da se u novu opremu uloži više od 20 miliona evra i da se
proizvodi izvoze u Rusiju i Kinu.
Pošto svima prestaje radni odnos u momentu otvaranja stečaja, koliko će radnika ostati bez posla i na
kolike otpremnine mogu da računaju?
Za pet hiljada radnika koji će u postupku stečaja ostati bez posla Vlada Srbije je usvojila program na osnovu
kojeg će biti isplaćena otpremnina. On se odnosi i na sva preduzeća koja su u postupku privatizacije. Deo
radnika firmi, poput „Kulatransa”, „Voćara” iz Merošine, „Metal sistema” iz Kragujevca, već je uzeo
otpremnine krajem 2014, tako da je ovaj broj smanjen. Mislim da je bilo vreme da se okrene novi list ako
imate ogroman broj firmi koje imaju nekoliko zaposlenih. Ako primaju minimalne zarade za posao koji ne
obavljaju. Ako cela država, privreda i građani grcaju zbog tereta neprivatizovanih, društvenih preduzeća.
Srpska privreda i građani ne mogu više da nose taj teret i tom mrcvarenju je morao da dođe kraj. Verujem da
su radnici u ovim preduzećima svesni situacija u kojima se njihove firme nalaze. Vlada misli o radnicima i
zato je u budžetu za 2015. godinu obezbedila 16 milijardi dinara socijalne programe. Prema tome, znam da
radimo pravu stvar za našu državu i narod.
Zašto menjate Zakon o stečaju koji je donet u avgustu?
Nastojimo da potpuno reformišemo ovu oblast. Želimo da stvorimo uslove da stečaj bude lek za poslovno
oživljavanje preduzeća koja imaju strukturne probleme koje ne mogu sama da reše, a imaju radni ili bilo koji
drugi kapacitet koji može da ih pokrene. Rasprodaja u stečaju kao opšte pravilo je prošlost, a pomoć i
saniranje stečajnih dužnika budućnost koju gradimo. Zato država stvara sistemske uslove za rešavanje
problema, a aktivno učešće moraju da uzmu i radnici i menadžment preduzeća i poverioci. Očekujemo
značajno efikasniji rad stečajnih upravnika.
Šta je sa ostalim preduzećima koja se nalaze u grupi od 502 državna preduzeća koja čekaju kupce?
Kada će biti raspisani tenderi za njihovu privatizaciju, budući da je to trebalo da bude učinjeno u
decembru prošle godine?
Agencija za privatizaciju priprema dokumentaciju i uskoro će biti raspisani javni pozivi. Do kraja nedelje
imaćemo prva preduzeća. Važno je da se sve pripremi da bude ispravno, da se potencijalnim kupcima kroz
prodajnu dokumentaciju obezbede kompletni podaci o poslovanju subjekta privatizacije.
Poseban izazov za vladu je pronalaženje strateških partnera za veća preduzeća poput FAP-a, RTB
Bora, „Galenike”, „Prve petoletke”, IMT-a. Da li je tačno da MMF zahteva da se strateškim
partnerima ne nude subvencije za nova radna mesta i poreske olakšice već u obzir dolazi samo otpis
dugova?
U MMF-u vidimo partnera i savetodavca, a ne ucenjivača. Ekonomske reforme koje sprovodimo nisu u
suprotnosti s onim o čemu sa MMF-om svakodnevno razgovaramo i oni pozitivno ocenjuju naše napore.
Podsticaji su, posebno u ovoj fazi razvoja privrede, neophodni. Uostalom, i zemlje iz okruženja, pa i veći
deo Evropske unije, daju neke vrste podsticaja, iako mnoge od njih imaju znatno poželjnije poslovno
okruženje. Ne smemo da dozvolimo da neke kompanije koje su zainteresovane da ulažu odu u drugu zemlju
zato što ona daje podsticaj, a mi ne. Zato pripremamo uredbu o podsticajima koja se odnosi na sve one koji
žele da ulažu u privatni sektor, koja će imati i dimenziju regionalnog razvoja.
Hoće li preduzeća u restrukturiranju biti privatizovana do 1. juna kada po odluci Ustavnog suda
prestaje da važi zaštita 162 preduzeća od naplate poverilaca? I šta ako ne budu?
Zakon o privatizaciji propisuje otpis duga kao meru za pripremu i rasterećenje obaveza preduzeća koja se
nalaze u ovom procesu. Takođe, otpis duga prema državnim poveriocima može biti i mera unapred
pripremljenog plana reorganizacije u skladu sa zakonom koji uređuje oblast stečaja. Zakon o privatizaciji ne
prepoznaje više restrukturiranje, ali se preduzeća koja su bila pod oblikom zaštite od prinudnih naplata
poverilaca, izuzev potraživanja zaposlenih iz radnih odnosa, nalaze u zaštiti 180 dana od dana donošenja
modela. Cilj je da se kroz privatizaciju namire sva potraživanja koja su godinama bila nedostupna
poveriocima, a koliko i u kojoj meri će se to realizovati, zavisiće od strukture dugova i kapitala svakog
pojedinačnog preduzeća u skladu s postignutom cenom.
Osim privatizacije ovih preduzeća, uslov MMF-a je i reforma četiri javna preduzeća – EPS-a,
„Srbijagasa”, Železnica i Puteva Srbije? Da li su konačno dostavili planove poslovanja i šta u njima
piše?
Jesu. Sva četiri planiraju rast prihoda u ovoj godini, a u skladu sa uputstvom Ministarstva smanjili su i
poslovne rashode. „Srbijagas”, na primer, za 2015. godinu planira rast poslovnih prihoda za četiri odsto,
smanjenje poslovnih rashoda za 3,8 procenata i smanjenje gubitka iz prethodne poslovne godine za oko 23,2
milijardi dinara, što bi ovo preduzeće trebalo da uvede u zonu pozitivnog poslovanja u 2015. godini.
Kolike uštede planiraju sva javna preduzeća za ovu godinu?
Na osnovu njihovih poslovnih planova koje pratimo, biće ostvarene uštede u subvencijama za oko 15 odsto,
pri čemu će sumarni finansijski rezultat kod svih javnih preduzeća (neto dobit/gubitak) biti poboljšan za oko
36,2 milijarde dinara, što, drugim rečima, znači smanjenje kumulativnog gubitka upravo za taj iznos. U
razgovorima koje smo vodili s direktorima javnih preduzeća jasno smo stavili na znanje da smo odlučni da
iskorenimo stare i loše navike i da država neće tolerisati i plaćati visoku cenu neuspešnog poslovanja.
Direktor Svetske banke u Beogradu je nedavno rekao da reforma javnih preduzeća podrazumeva da
više neće biti novih državnih garancija za njihova zaduživanja, kao ni subvencija. Kao i da će
određeni broj ljudi ostati bez posla. Koliko će ljudi biti otpušteno iz javnih preduzeća?
Primena tvrdog budžetskog ograničenja svakako je nešto što će biti primenjivano na subvencije i garancije
koje dobijaju javna preduzeća, a što je u sklopu celokupnih mera fiskalne konsolidacije koje sprovodi vlada.
Ograničenjem zapošljavanja i prirodnim odlivom zaposlenih očekujemo da se kod javnih preduzeća ostvari
pad zaposlenosti od oko 1,3 odsto. Restrukturiranje kod pojedinih javnih preduzeća dovešće i do dodatnog
pada broja zaposlenih.
---------------------------------Pregovori o Železari
Gde je zapelo u pregovorima s „Esmarkom” za kupovinu smederevske Železare?
– Kroz pregovore nastojimo da se izborimo za najbolje uslove koji će obezbediti dugoročni razvoj ove
kompanije, koja bi svojom proizvodnjom mogla i morala da utiče na rast BDP. Borimo se za radnike,
osiguranje dugoročne proizvodnje, kao i garancije koje će čvrsto obezbediti poslovanje preduzeća. Nije nam
cilj da se samo oslobodimo balasta koji ova kompanija predstavlja za budžet, već da je učinimo jednim od
nosilaca razvoja na ekonomskom i socijalnom nivou – kaže Željko Sertić.
----------------------------------
Vlada usvojila akcioni plan
Vlada Srbije je usvojila akcioni plan za okončanje postupka privatizacije za 188 preduzeća kroz stečaj. Za
gašenje 76 fiktivnih preduzeća koja postoje samo na papiru i nemaju nijednog radnika rok je mesec dana.
Isto toliko vremena za otvaranje stečaja ima 36 firmi koje imaju do pet zaposlenih, dok će kod preostalih taj
postupak biti pokrenut po okončanju socijalnog programa, za koji je privrednim subjektima ostavljeno dva
meseca.
Za 21 radno mesto u KCS – 2.400 kandidata
Iskustvu data prednost u odnosu na prosečnu ocenu sa studija, kaže profesor dr Miljko Ristić
U Kliničkom centru Srbije (KCS) privodi se kraju konkurs za prijem 21
lekara u radni odnos na neodređeno vreme, a do 5. februara biće poznato
koji su mladi doktori dobili posao, kaže za „Politiku” direktor ove ustanove
profesor dr Miljko Ristić.
– Za 21 radno mesto prijavilo se 2.400 kandidata – praktično je na jedno
mesto konkurisalo više od 100 lekara. U Urgentnom centru posao će dobiti
10 lekara, četvoro će biti primljeni na Kliniku za anesteziju i uglavnom po
jedan lekar na klinike za ginekologiju, neurohirurgiju, vaskularnu hirurgiju
i druge ustanove. Razgovori sa kandidatima su već obavljeni, a predsednik komisije za svaku službu je bio
direktor klinike koja će zaposliti tog lekara – objašnjava dr Ristić.
S obzirom na tako ogroman broj kandidata, nameće se pitanje po kojim kriterijumima su birani kandidati
koji će uskoro dobiti stalno zaposlenje u KCS-u.
– Prioritet su dobili oni lekari koji su već radili na ovim klinikama i koji su pokazali angažovanost i znanje,
koji imaju iskustvo u radu. Tome smo dali prednost u odnosu na prosečnu ocenu sa studija. Pravo da
konkurišu imali su klinički lekari, lekari na specijalizaciji i specijalisti. Nije bilo lako odabrati, jer na primer
samo za službu anestezije prijavilo se 127 kandidata, a primićemo četiri ili za vaskularnu hirurgiju na
razgovor je pozvano 60 kandidata – kaže dr Ristić.
U poslednje vreme u javnosti dr Ristić je često isticao da ocene na studijama medicine nisu odraz kvaliteta
znanja i da profesorska deca imaju prioritet pri dobijanju posla, zbog čega je bio izložen kritici među
kolegama lekarima. Zato smo ga pitali kako je on izabrao kandidata za dobijanje stalnog posla na Klinici za
kardiohirurgiji KCS-a, kojom on rukovodi.
– Pošto mi imamo dovoljan broj hirurga, odlučili smo da šansu pružimo mladoj lekarki koja je osam meseci
volontirala u timu za transplantaciju – prva je dolazila i poslednja odlazila, bez dinara zarade. Nije
profesorsko dete i ima prosečnu ocenu na studijama 8,80, ali odličan nivo znanja – odgovara dr Ristić.
Broj novoprimljenih lekara, naravno, kaže on, nije ni izbliza dovoljan u tako velikoj ustanovi kao što je
KCS, jer je, po rečima dr Ristića, obim posla povećan za 20 odsto, a to ne prati i porast broja lekara i
medicinskog osoblja za isti procenat. Direktor KCS-a dodaje da je prema planu za 2015. godine u ovoj
ustanovi predviđeno da se primi još 30 lekara i nada se da će se to ostvariti do juna.
U KCS-u u ovom času 770 lekara, medicinskih sestara i ostalog osoblja radi na određeno vreme, najčešće
produžavajući ugovor po isteku šest meseci.
– Iskoristili smo mogućnost koju nam daje zakon i primili 10 odsto radnika na određeno vreme prema broju
ukupno zaposlenih. To je jedini način da „pokrijemo” sve klinike i odeljenja, gde nemamo dovoljan broj
zaposlenih. Kada sam postao direktor KCS-a, smanjio sam broj zaposlenih sa 8.200 na 7.700 i to nam sada
omogućava da imamo 770 zaposlenih na određeno vreme – objašnjava dr Ristić.
Još se čeka na penzije iz Hrvatske
Ni posle sedam godina od kako traju pregovori naših i hrvatskih timova neisplaćene penzije za 11.676
korisnika od 1991. do 1996. godine nikako da krenu.
Naš zapadni sused još uvek nema nameru da odreši kesu i plati dug,
sve pod izgovorom da nema para, a i da mogu da isplate penziju samo
za jednu godinu unazad, piše Politika.
Razlog više da se ne veruje u dobre namere za rešavanje ovog pitanja
je i činjenica da od kraja 2013. godine, kada su se poslednji put
timovi sastali, iz Hrvatske nije stiglo obaveštenje o mogućem novom
susretu kako bi se problem star 20 godina končano rešio.
Zoran Panović, direktor republičkog Zavoda za socijalno osiguranje, potvrđuje da ovo jeste višedecenijski
problem u koji su uključeni predstavnici resornih ministarstava i penzionih fondova Srbije i Hrvatske, kao i
Zavoda za socijalno osiguranje i Komesarijata za izbeglice. Budući da izneti problem traje predugo, na
njegovom rešavanju insistirao je i ministar Aleksandar Vulin, kod svog hrvatskog kolege.
"Za sada nema najava kada bi ponovo mogli da sednemo za pregovarački sto, a sve što tražimo od hrvatskih
kolega je da se nađe način i pomogne Srbima koji su devedesetih već bili penzioneri u Hrvatskoj i primali
novac od njihovog penzijskog fonda, dok nije prekinut platni promet između dve zemlje", kaže Panović.
"Od početka razgovora insistirali smo da svi kojima su penzije prestale da se isplaćuju treba da budu u
potpunosti obeštećeni, dok su Hrvati isticali zakonska ograničenja u vezi sa mogućnošću isplate dospelih
neisplaćenih penzija. Takođe su tvrdili da nemaju informaciju o broju korisnika kojima je obustavljena
penzija", kaže on.
Panović objašnjava da svi ovi penzioneri primaju danas normalno penzije iz Hrvatske na osnovu Konvencije
koja je između dve države potpisana još 2002. godine, ali da oštećeni penzioneri insistiraju i na isplati
penzija za tih pet godina.
Kako se saznaje, na jednom od poslednjih sastanaka predstavnici Hrvatske izneli su broj oštećenih, odnosno
da su identifikovali i pregledali 11.676 korisnika kod kojih je prekinuta isplata usled obustave platnog
prometa.
Hrvati objašnjavaju da u okviru njihovih propisa nije moguće isplatiti sve penzije, nego samo za godinu
unazad, pa su predložili da je rešenje jedino moguće izmenom postojećeg sporazuma o socijalnom
osiguranju između dve države.
Ovaj stav je prihvaćen, pa je dogovoreno da hrvatska strana pripremi i dostavi inicijativu i tekst predloga za
izmenu tog sporazuma kako bi se isplatile penzije za sve godine, naglašavaju nadležni. Ali za sada odgovora
nema.
Na pitanje da li je tačno da je jedan od razloga zašto su ovi zahtevi Srba bili odbijani u Hrvatskoj i taj što su
im zahtevi stizali pisani ćirilicom, Panović kaže, da je tačno da je to bio problem, ali da je rešen i da Srbi
sada pišu svojim pismom, dakle ćirilicom, te da im zbog toga zahtevi ne mogu biti odbijani.
Mogu li se građani spasiti dugova
Zaštitite dužnike, a ne banke
Nezadovoljnim građanima zaduženim u švajcarskim francima nije se obratio niko iz NBS
Oko hiljadu dužnika banaka čiji su zajmovi obračunati u
švajcarskim francima i članova njihovih porodica
okupilo se juče u podne na protestu ispred zgrade
Narodne banke Srbije na Slaviji tražeći od centralne
monetarne institucije i guvernera Jorgovanke Tabaković
da zaštiti njih, a ne banke. Nezadovoljni drastičnim
poskupljenjem svojih zaduženja za stambene zajmove,
građani su nosili transparente na kojima je pisalo
„Dužnik – rob”, „Vratite ratu i paritet kursa na 2007.
godinu”, „Oj, Srbijo, među kreditima u švajcarcu”.
Okupljenima se nije obratio niko iz Narodne banke, a
građani su ispred vrata ostavili kartonske ključeve kao
simboličnu predaju svojih stanova. Oko sat i po pre ovog protesta održan je sličan ispred sedišta Pireus
banke u Beogradu. Oba skupa obezbeđivale su brojne policijske snage.
Protest je organizovalo Udruženje potrošača Efektiva, a predsednik udruženja Dejan Gavrilović saopštio je
okupljenima šta traže od nadležnih institucija.
– Od Narodne banke tražimo da radi svoj posao i da nađe sistemsko rešenje za probleme koji su nastali zbog
toga što su banke jednostrano menjale uslove zajma, kao i zbog toga što dužnici ne mogu da plaćaju
enormno uvećane rate. Od banaka tražimo da vrate sve što su uzele podizanjem kamate, kao i obračunom
zajma po višem kursu. Banke su do sada aktivirale oko 700 hipoteka, a problem je zapravo mnogo veći.
Uskoro će i država imati trošak, jer će Nacionalna korporacija za osiguranje stambenih kredita morati da
plaća rate bankama. Mi samo želimo da otplatimo zajam u normalnim uslovima, a da se banke odreknu
ekstraprofita – rekao je Gavrilović.
Učiteljica J. S. juče je na protest došla s mužem iz Šapca.
– Uzeli smo zajam za stan u švajcarcima u protivvrednosti 45.000 evra 2008. godine. Švajcarac je bio 48
dinara, a mesečna rata je i onda i sad 349 franaka. Tada je rata bila 16.500 dinara. U banci su mi rekli da ne
ispunjavam uslov da dobijem kredit u evrima jer prelazi polovinu moje zarade. Sada je rata 43.000 dinara i
posle smanjenja zarada od deset odsto, to je cela moja učiteljska plata. Sada banka ne pita kako ću da
plaćam kad na zajam odlazi cela plata. Slušam šta nas savetuju ovih dana – da idemo u banku da se
dogovorimo, tražimo reprogram i slično. A kada odem prave se kao da se ništa ne dešava, kao da nemaju
pojma ni o čemu. M smo za taj stan morali da damo čak dve hipoteke, jer su rekli da je cena te godine bila
nerealno visoka. Na kupljen stan hipoteka je 30 godina, koliko ćemo zajam otplaćivati, a na stan mojih
roditelja hipoteka je trajala pet godina. Tako je tražila banka – priča J. S.
J. Rabrenović
----------------------------------------Sanfi: NBS ne mora da interveniše * Tanjug
Predstavnik EBRD Piter Sanfi izjavio je juče da rešenje problema onih koji su uzeli stambeni kredit u
švajcarskim francima ne mora da uključuje intervenciju Narodne banke Srbije ili drugih javnih institucija.
Problem je, kako je naveo, u Srbiji značajno manji nego u pojedinim zemljama regiona. Udeo kredita u
švajcarcima za domaćinstva, dodaje, u Srbiji je u prošloj godini iznosio manje od 14 odsto.
Sanfi, koji je zamenik direktora u Kancelariji glavnog ekonomiste EBRD, ocenio je da bi Srbija, ako je to
moguće, trebalo da izbegne primenu rešenja susednih zemalja poput Hrvatske ili Mađarske i podvukao da
sve opcije moraju biti pažljivo razmotrene.
„Najbolje je da se banke direktno s klijentima dogovore kako da prevaziđu teškoće i dođu do rešenja. Ako
nametnete kurs na nivou na kojem je bio pre nego što je franak dobio na vrednosti, kao što planiraju Hrvati,
to bi moglo da poremeti finansijsku stabilnost, jer bi se smanjile kapitalne rezerve banaka”, rekao je Sanfi.
On je poručio da prilikom traženja rešenja mora da se ima u vidu cela slika i uticaj koji bi takav potez imao i
na banke. „Mnogo je bolje da banke na neki način ohrabrite da sednu i razgovaraju s onima koji su zaduženi
u francima”, smatra Sanfi.
Mogu li se građani spasiti dugova
Kreditni rizici uračunati u visoke kamate
Fizičko lice, bio on sudija, profesor fakulteta ili vidovnjak ne mora da zna ništa o kreditu, ali o svemu mora
biti obavešten
Ubeđivali su me da je stambeni kredit u švajcarcima
najpovoljniji, zbog niže kamate i kraće procedure
odobravanja. Propustili su naravno da mi predoče kakav
valutni rizik nosi takav kredit, što je bila njihova obaveza.
Smatrala sam da mi je garant sigurnosti Nacionalna
korporacija za osiguranje stambenih kredita koja je takve
kredite osigurala i naravno država koja je to odobrila, kaže
Dragana A. čija je rata početkom 2008. godine bila 330,36
franaka ili 16.388 dinara. Sada je 34.000, a već sledeća će,
računa, preći 40.000 dinara. U ovom trenutku naša sagovornica banci duguje 20.000 evra više nego što je
podigla. Ne može da plaća ratu, jer radi u državnoj instituciji i plata joj je smanjena. I što je najgore, plaši je
dug koji preti da preraste vrednost njenog stana. Tražiće raskid ugovora sa bankom, a već ju je tužila za
jednostrano povećavanje kamate.
Pokušala je da konvertuje kredit u evre, ali je, mnogi se ne sećaju, ta usluga koštala dodatnih 5.000 evra koje
nije imala. I druga šansa da smanji dug joj je propala, jer kada je, NBS dala preporuku bankama da po
Zakonu o zaštiti korisnika finansijskih usluga građanima vrate preplaćene kamate ili ih ukalkulišu u dug,
njena banka se oglušila. Dakle, priče o tome kako su građani propustili svoje prilike da konvertuju kredite
nisu tačne.
– Nama je bilo najvažnije da se otarasimo švajcaraca, ali to nije bilo moguće, kaže Dragana A.
Ovih dana najviše se polemiše o tome da li je NBS nadležna za ovaj problem i da li posle najnovijih
događaja ima obavezu da zaštiti potrošače.
– Bankarski ugovori predstavljaju najkompleksnije pravne poslove u koje potrošači stupaju i iako su po
zakonu bile dužne da ih informišu o rizicima i posledicama ugovora koje potpisuju, banke to nisu činile. Jer,
fizičko lice, bio on sudija, profesor pravnog fakulteta ili vidovnjak ne mora da zna ništa, a o svemu mora biti
obavešten. Ako nije, on ne sme snositi nikakav rizik. Banka, sa druge strane, mora da uračuna svaki mogući
rizik, između ostalih i operativni koji se sastoji u eventualnoj akciji države, konkretno NBS, ukoliko reši da
zaštiti svoje građane kroz primenu zakona. Zato NBS, ukoliko se odluči da reaguje, neće morati bankama da
plati nikakve milijarde, jer je taj rizik već ukalkulisan u visoke kamatne stope – a ako nije, to je problem
banaka, a ne države, kaže za „Politiku” advokat i stručnjak za evropsko pravo Vojin Biljić.
On navodi i to da NBS stalno ponavlja da niko nije mogao da predvidi skok franka. Ali, ako je tako, u
skladu sa članom 35 Zakona o bankama, i to spada u operativni rizik, koji snosi banka, a ne korisnici
kredita, objašnjava Biljić.
Sasvim drugo pitanje je ono na kome NBS insistira – da su se građani polakomili za kreditima u CHF i da su
to bili kockarski poslovi. Ali ugovor o kreditima, po našim zakonima, ne sme biti. Valutna klauzula je, kaže
Biljić, i dozvoljena da bi banka sačuvala vrednost novca koji je dala, a zaradila na kamati.
– Da li je moguće da NBS u svojim izjavama pojašnjava da je moguće špekulisati u kreditnim poslovima.
Do sada sam mislio da je tako nešto zabranjeno, kaže on.
I na kraju, nameće se jedno jednostavno pitanje. Ako NBS propisuje da rata kredita ne sme biti veća od
polovine plate, zašto kod kredita u CHF ona može porasti do, na primer, dve zarade?
– Mislim da mora postojati granica primanja građana koja može ići na ratu kredita, ne samo u trenutku
odobrenja već i u toku otplate. U redu, kao „punoletni” građanin, snosiću posledice svoje lakovernosti,
banka će me isterati iz stana, ali i dalje ne znam od čega ću platiti ostatak duga, koji se stalno povećava
usled kamata. Ako NBS tako nešto smatra pravičnim, onda se naši pojmovi o pravičnosti značajno razlikuju,
kaže Vojin Biljić.
J. Antelj
----------------------------------------Zakon na strani građana
Član 4 Zakona o NBS: NBS obavlja poslove zaštite prava i interesa korisnika usluga koje pružaju banke.
Član 17 Zakona o zaštiti potrošača: Zabranjena je nepoštena poslovna praksa, a trgovac snosi teret
dokazivanja da nije obavljao nepoštenu poslovnu praksu.
Član 18 Zakona o zaštiti potrošača: Poslovna praksa je nepoštena ako je protivna zahtevima profesionalne
pažnje i ako bitno narušava ekonomsko ponašanje potrošača, što se ogleda u tome da usled nedovoljne
obaveštenosti potrošač donese odluku koju inače ne bi doneo.
Član 35 Zakona o bankama: Operativni rizik je rizik mogućnosti nastanka negativnih efekata na finansijski
rezultat banke usled propusta u radu zaposlenih, neodgovarajućih procedura, neadekvatnog upravljanja
informacionim sistemima i usled nepredvidivih eksternih događaja.
ONE NE MORAJU DA ŠTEDE: Pored plata,
dobijali honorare u vrednosti od 81,2 miliona!
Na autorske ugovore u Republičkom zavodu za statistiku potrošeno je 81,2 miliona dinara, ustanovila je
Državna revizorska institucija.
Pojedini činovnici Republičkog zavoda za statistiku
(RZS) uživali su privilegije na kojima bi im zavideo ceo
javni sektor – od mogućnosti brzog napredovanja do
toga da uz platu zarade i honorar za poslove koji su im
inače u opisu radnog mesta.
Samo na njihove autorske ugovore potrošeno je 81,2
miliona dinara. Ovo je ustanovila Državna revizorska institucije (DRI) u izveštaju o reviziji finansijskog
izveštaja i pravilnosti poslovanja za 2013.
Sve je počelo kada je Zavod sa svojim službenicima sklopio ugovore za desetak projekata među kojima su,
na primer, "Direktna finansijska podrška za usaglašavanje sa Evropskim statističkim sistemom",
"Višekorisnički program statističke saradnje” i drugi. Novac je obezbeđen od stranih donatora UNDP-a,
Unicefa, IPA fondovi Evropske unije, Švedske organizacije za međunarodnu saradnju. Bez obzira na to što
nije reč o novcu poreskih obveznika revizori smatraju da je prekršen Zakon o autorskim i srodnim pravima,
jer su autorski ugovori zaključeni sa zaposlenima za poslove koji su u delokrugu rada RZS.
Miladin Kovačević, v. d. direktora RZS, kaže za "Politiku" da će u predviđenom roku, odnosno tri meseca
od objavljivanja izveštaja uputiti zvanični odgovor DRI. "Pre toga ćemo se sa njima konsultovati oko pitanja
načina korišćenja sredstava direktnih, odnosno namenskih donacija EU (programi IPA i drugi) kojima se
finansiraju statistički projekti od interesa i za zemlju i za EU, a koje tangiraju nalazi i preporuke DRI. Ovo
pitanje je principijelnog karaktera i ima širi kontekst, jer se tiče načina korišćenja donatorskih programa u
mnogim oblastima", kaže Kovačević.
On navodi da će uskoro biti ugovarani projekti koji će biti finansirani iz IPA 2 programa, a javljaju se
nedoumice i različita tumačenja istovremene primene domaćeg i evropskog regulatornog okvira.
Kovačević, međutim, nije odgovorio na pitanje da li je izveštaj revizora bio povod za ostavku bivšeg
direktora Dragana Vukmirovića i da li je to Vlada Srbije tražila, kao što se spekuliše. Nije odgovorio ni na
čitav spisak zamerki navedenih u izveštaju DRI. Vukmirović, takođe, nije želeo da za "Politiku" komentariše
razloge svoje ostavke, niti zamerke Državne revizorske institucije – a nije da ih nije bilo.
Revizori su, na primer, pronašli da je bivši direktor sa 14 regionalnih koordinatora popisa, odnosno
načelnika područnih odeljenja zaključio ugovore o delu. Zaduženje im je bilo da rukovode radom
angažovanih lica na poslovima kontrole i terenskog rada na popisu stanovništva i poljoprivrede. Zanimljivo
je da su ove naknade u ukupnom iznosu od 8,5 miliona dinara isplaćivane od januara do kraja avgusta 2013.
godine, iako su ti popisi do tada već trebalo da budu uveliko završeni. U revizorskom izveštaju se navodi da
je popis stanovništva rađen 2011. godine, a poljoprivrede 2012. U ovom slučaju revizori zameraju što je
RZS svoje službenike angažovao honorarno za poslove koji su isti ili slični s kojima se ova institucija bavi.
Upada u oči i činjenica da je RZS tokom 2013. za svojih 12 službenika isplatio čak 30,8 miliona dinara
naknada za dodatno angažovanje u Birou za popise, odnosno Projektnom timu čiji zadatak je bio da
upravljaju popisom stanovništva, poljoprivrede i ekonomije.
Direktoru projektnog tima plaćeno je 150.000, izvršnom direktoru 120.000, članu tima za popis 100.000, a
rukovodiocu operativnog štaba 90.000 dinara. Sva tri popisa su objedinjena u projektu "Direktni grant za
usklađivanje statističkog sistema Republike Srbije sa Evropskim statističkim sistemom", koji 80 odsto
finansira EU.
DRI se u ovom slučaju poziva na Zakon o državnoj upravi i Zakon o platama državnih službenika i
nameštenika. Kao i na zakone o popisu poljoprivrede i stanovništva koji kažu da RZS organizuje, priprema i
sprovodi popis. Revizori upozoravaju da nijednim od tih zakona nije propisano pravo državnih službenika i
nameštenika na naknadu za rad u operativnim telima.
Na dušu ove institucije stavlja se što su pojedini zaposleni brzo i lako napredovali "po više osnova za dva ili
više platnih razreda ili u više zvanje iako za to nisu ispunjeni uslovi". Tako je RZS 2013. doneo rešenja o
napredovanju 101 zaposlenog, odnosno 22,2 odsto od ukupnog broja zaposlenih državnih službenika, a po
Zakonu o platama državnih službenika i nameštenika moglo je da ih napreduje 91.
U izveštaju je opisan slučaj službenika koji od višeg tehničara, koji u međuvremenu završava Ekonomski
fakultet napreduje do mlađeg savetnika, bez konkursa. Ubrzo stiže do samostalnog savetnika 2010. iako ne
ispunjava uslove u pogledu staža. Nastavio je da napreduje za još četiri platna razreda i 2012. dogurao do
referenta u odseku za saradnju sa međunarodnim organizacijama – a pravilo je da službenik može
napredovati svake dve godine po najviše dva platna razreda.
Osim ovoga RZS je bez konkursa angažovao i isplatio gotovo osam miliona dinara na osnovu zaključenih
ugovora o delu za kurire, čistačice, arhivare i majstore, a sve zaposlene je počastio da im troškovi odlaska i
dolaska sa posla budu plaćeni dok su na godišnjem odmoru.
Kompanija Jedinstvo iz Sevojna kupila Livnicu Požega za 309 miliona dinara
U izgledu proširenje tržišta i kapaciteta
Preduzeće "Livnica Požega", nakon tri meseca stečaja, od prošle nedelje je u stopostotnom vlasništvu
Jedinstva AD iz Sevojna. Novi vlasnik kupio je to izvozno preduzeće za 309 miliona dinara, što je
osamdeset odsto od procenjene vrednosti, kaže za Danas Radomir Kuburović, stečajni upravnik Livnice.
Prema njegovim rečima, prijave potraživanja se još uvek podnose,
pa se još ne može govoriti o tačnom broju poverilaca, visini njihovih
potraživanja i načinu njihovog namirivanja. Iako u dugovima, u
Livnici proizvodnja nije prestajala, a niko od radnika nije dobio
otkaz, kazao je Kuburović i dodao da će radna mesta biti verovatno
sačuvana i kod novog vlasnika. Livnica je prodata kao pravno lice,
pa prodaja neće podrazumevati i preuzimanje dugova. Naime,
potraživanja poverilaca trebalo bi da se podmire iz postignute cene.
Ali dugovanja se još precizno utvrđuju, mogu da budu i osporena, a
prema poslednjim podacima, iz užičkog Privrednog suda, javilo se
više od 60 poverilaca.
- Stečaj u Livnici otvoren je krajem oktobra, i sve je urađeno u veoma kratkom roku, za svega tri meseca. S
obzirom da Livnica radi, proizvodi i izvozi, sa novim vlasnikom može se samo očekivati proširenje tržišta i
povećanje kapaciteta, tako da za radnike neće biti problema. Ova prodaja je nešto najbolje što se moglo
desiti za zaposlene, Požegu, ali i za celu Srbiju - ocenio je stečajni upravnik. Iako godinama uspešno,
požeško preduzeće je dospelo u stečaj zbog dugova njenog većinskog vlasnika, "Farmakoma MB"
Miroslava Bogićevića, koji je držao dve trećine udela, dok je jedna trećina bila u vlasništvu "Železnica
Srbije".
Požeška Livnica je značajan proizvođač i izvoznik livenih kočionih papuča za evropske železnice, a oko 90
odsto ovde napravljenog izvozi se za železnice Rusije, Češke, Grčke, Bugarske, bivših jugoslovenskih
republika. Nakon što je 2005. "Farmakom" Miroslava Bogićevića postao većinski vlasnik "Livnice Požega",
već priznatog izvoznika, usledio je dalji rast proizvodnje, a 2012. otvorena je i nova fabrika u koju je
uloženo oko tri miliona evra. U tim pogonima Livnica, jedina na Balkanu, proizvodi kompozitne kočione
papuče, savremen proizvod za moderne železnice i brze pruge.
Tokom protekle dve godine, finansijske nevolje "Farmakoma" prenele su se i na Livnicu, u kojoj je, posle
šestomesečne blokade na iznos od oko 65 miliona dinara, proglašen stečaj. Vlasnik "Farmakoma" Miroslav
Bogićević je od novembra prošle godine u pritvoru, zbog sumnje da je uzimanjem kredita oštetio "Privrednu
banku" i državu za više od 20 miliona evra. Kako se sumnja, Bogićević bankama duguje više od 450 miliona
evra, dobavljačima blizu pet milijardi dinara, a Poreskoj upravi još 1,6 milijardi dinara.
Procenjena vrednost 388,6 miliona dinara
Procenjena vrednost Livnice kao pravnog lica iznosila je 388.661.224 dinara. Najvažniju imovinu čine dve
celine, livnica odlivaka od sivog i nodularnog liva za proizvodnju uložaka kočionih papuča za šinska vozila,
te fabrika za proizvodnju kompozitnih bezazbestnih papuča i feroda za vagone i lokomotive, kao i za
putnička i teretna vozila. Propisana je obaveza da se kupcem proglasi onaj ponuđač čija ponuda je veća od
50 odsto procenjene vrednosti.
"Lična karta" novog vlasnika
Montažno-proizvodno preduzeće Jedinstvo Sevojno je akcionarsko društvo u čijem sastavu, osim matične
kompanije, posluje šest zavisnih preduzeća: Jedinstvo-Metalogradnja, Užice-gas i Zlatibor-gas,
specijalizovani za izgradnju gasovoda i distribuciju gasa, Autokuća "Raketa", Jedinstvo Podgorica i
Jedinstvo Inženjering Moskva. Kompanija posluje uglavnom na domaćem tržištu, ali u značajnom delu i u
inostranstvu, pre svega u Crnoj Gori i Rusiji. U grupi kojom upravlja Jedinstvo zaposleno je oko 1.000 ljudi,
a dve trećine kadrova angažovano je u matičnoj kompaniji.
Šabić: Povereniku stiže veliki broj žalbi
Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti Rodoljub Šabić kaže da njegova
kancelarija dobija izuzetno veliki broj žalbi, a najviše njih se odnosi na raspolaganje javnim novcem i
dobrima.
Govoreći o žalbama koje su stigle u prošloj godini na adresu poverenika, Šabić je u Jutarnjem programu
RTS-a rekao da je konstantno glavni izvor problema na relaciji vlast–javnost i da je reč o oblastima budžeta,
donacija, privatizacija, javnih nabavki, a da je najviše problema u javnim državnim preduzećima.
Šabić je ranije precizirao da je u prošloj godini na adresu
poverenika za informacije od javnog značaja stiglo 5.788
novih predmeta iz oblasti slobode pristupa informacijama i još
2.012 iz oblasti zaštite podataka o ličnosti.
Govoreći o Zakonu o dostupnosti informacija i zaštiti podataka
o ličnosti, Šabić je rekao da su urađena dva modela i da je
potreban nov i kvalitativno drugačiji zakon u toj oblasti.
Na pitanje novinara o pojavi prisluškivanja, Šabić je odgovorio da nema nikakve kontrole uvoza kvalitetne
špijunske opreme, a da postoje službe kao što su policija i Vojnobezbednosna agencija koje su po Ustavu i
zakonu ovlašćene da primenjuju takve mere.
Upitan o nadležnostima Komunalne policije, Šabić je odgovorio da je problem iskrsao u vezi sa situacijom
da bi sredstva prinude pripadnici Komunalne policije trebalo da koriste, kako to stoji u zakonu, samo onda
kada je to apsolutno nužno.
"U nekoliko situacija dogodilo se to da javnost i građani nisu prepoznali tu apsolutnu nužnost", naglasio je
Šabić.
"Lasta" voze i uz blokadu
Račun Saobraćajnog preduzeća "Lasta" i u petak je bio u blokadi od 870 miliona dinara.
U ovom preduzeću kažu za Večernje novosti da autobusi neće stati, da
je uspostavljeno normalno snabdevanje gorivom i da linijski saobraćaj
funkcioniše.
Alfa banka prvo nije pristala da potpiše deblokiranje računa, kao ni
dobavljači "Kemoimpeks" i "Lukoil", iako je to dogovoreno na
sastanku u četvrtaku Ministarstvu privrede. Ipak, u petak, kasno po
podne, Alfa banka i "Lukoil" su se predomislili, ali "Kemoimpeks"
nije.
Vrtoglavi milionski iznos posledica je toga što su banke, koje su inicirale blokadu, na naplatu pustile svoja
dospela ali i nedospela potraživanja, tvrde u "Lasti". Na pitanje da li je tačno da su sve obaveze prema AIK
banci izmirene i da je upravo to bio "prst u oko" ostalim poveriocima pa su se odlučili na blokadu, u "Lasti"
kažu:
"Sve banke imaju pojedinačno zaključene ugovore sa "Lastom", neke od njih imaju hipoteke, a druge zaloge
nad "Lastinim" potraživanjima za obavljene poslove. U proteklom periodu, AIK banka je imala mogućnost
da preko ugovora naplati "Lastina" potraživanja od Beograda tako što bi joj grad prebacivao sredstva za
obavljene usluge prevoza. Tu mogućnost ima i OTP banka."
Problem je, ističu u ovom saobraćajnom preduzeću, nastao zbog dospelih obaveza po kreditima, a u toku
naredne nedelje, nastaviće se razgovori o refinansiranju postojećih obaveza.
Infostan bespravno naplaćuje usluge i odaje
podatke građana!
Savez nezavisnih organizacija potrošača podneo je tužilaštvu krivičnu prijavu protiv JKP „Infostan“ zbog,
kako kažu, nezakonitosti u poslovanju tog javnog preduzeća.
Savez tvrdi da su ovo javno preduzeće prijavili i
Narodnoj banci Srbije, i to zbog nezakonitog
posredovanja u naplati osiguranja.
- Objedinjena naplata svih komunalnih usluga
trebalo bi da koristi svima, ali građani već
godinama trpe štetu - tvrde u Savezu i dodaju da
je prvi, vrlo uočljiv problem taj što se preko iste
uplatnice plaćaju i nekomunalne usluge, kao što
je održavanje zgrade.
- To nije komunalna usluga, tu građani plaćaju avansno za neku buduću uslugu koja će možda biti
obavljena. Postavlja se pitanje da li „Infostan“ na taj način prikuplja depozite građana - ukazuju potrošačke
organizacije. Iz „Infostana“ su za RTS poručili da „ne mogu da se izjasne o prijavi jer je nisu ni dobili“ i
naglašavaju da posluju po zakonu. U NBS su za RTS potvrdili da su dobili prijavu, a da li je ona opravdana,
saopštiće „čim njihove stručne službe ispitaju slučaj“.
Potrošači ukazuju na to da je „Infostan“ osiguravajućim kućama dao lične podatke građana Srbije! Pravni
savetnik Saveza nezavisnih organizacija potrošača Miroslav Vasić kaže da su iz određenih oblasti osiguranja
upućivali ponude potrošačima za sklapanje ugovora i naplaćivali usluge osiguranja, za šta nisu imali
zakonskog osnova. Takođe, izvršitelji imaju pravo da bez odluke suda prinudno naplate samo dug za
komunalne usluge.
ECONOMY.RS
Javni dug prešao 70 odsto bruto društvenog
proizvoda!
Javni dug Srbije na kraju 2014. godine iznosio je 22,76 milijardi evra, što je 70,9 odsto bruto domaćeg
proizvoda (BDP), objavilo je danas Ministarstvo finansija.
Zakonom o budžetskom sistemu učešće javnog duga u BDP-u ograničeno je na 45 odsto, ali je ta zakonska
obaveza davno prekršena.
U odnosu na novembar 2014, javni dug je uvećna za oko 480 miliona evra. Na kraju 2013. godine javni dug
Srbije iznosio je 20,14 milijardi evra, odnosno 59,6 odsto BDP.
Javni dug je na kraju 2000. godine bio 14,17 milijardi evra, što je iznosilo 201,2 odsto BDP. Od tada je
najniži iznos javnog duga bio 2008. godine i iznosio je 8,78 milijardi, odnosno 28,3 odsto BDP.
Budžetski deficit 176,4 milijardi dinara u 2014.
Deficit republičkog budžeta Srbije u 2014. godini, prema preliminarnim podacima Ministarstva finansija,
iznosio je 176,4 milijardi dinara a na mesečnom nivou u decembru je dostigao 26,9 milijardi dinara.
Konačni podaci o prihodima, rashodima i rezultatu biće poznati nakon izrade završnog računa budžeta
Republike, navelo je Ministarstvo finansija na svojoj internet stranici, i podsetilo da preliminarni izveštaj ne
uključuje prihode i rashode indirektnih korisnika budžeta, koji će biti obuhvaćeni završnim računom.
Prema objavljenom izveštaju, u prošlog godini ostvareni su prihodi u iznosu od 881,1 milijarde dinara, što je
za 16,8 milijardi dinara više od iznosa predviđenog rebalansom, a rashodi su bili 1.057 milijardi dinara, ili
za 31,6 milijardi dinara manje od plana. Ostvarenje prihoda je bolje od planiranog zahvaljujući visokim
prihodima po osnovu PDV-a i neporeskim prihodima u četvrtom kvartalu.
Bolja naplata domaćeg PDV, visok priliv PDV po osnovu uvoza i povraćaji koji su bili niži od planiranih,
rezultirali su većim prihodom po osnovu ovog poreza za 11,5 milijardi dinara u odnosu na iznos koji je
predviđen rebalansom.
Download

Stečaj za 188 firmi sa 5.000 radnika