Dr Vojislav [e{eq
POLICIJSKI DOSIJE
PRVI DEO
Srpska radikalna stranka
Beograd 2010.
Sabrana dela dr Vojislava [e{eqa,
kwiga broj 113
POLICIJSKI DOSIJE
PRVI DEO
Recenzenti
Ogwen Mihajlovi}
Boris Aleksi}
Direktor izdava~kog sektora
Ogwen Mihajlovi}
Redakcija
Ivana Borac, Vesna Mari}, Vesna Zobenica, Qubinka Bo`ovi},
Lazar Macura, Qiqana Mihajlovi}, Biqana Olui}, Severin Popovi},
Marina Risti}, Zlatija Sevi}, Brankica Terzi},
Dragica Tomi}, Milica [e{eq
Izdava~
Srpska radikalna stranka
Trg pobede 3, Zemun
Za izdava~a
Dr Vojislav [e{eq
[tampa
[tamparija DOO “Dragi}”, Zrewanin
Za {tampariju
Mom~ilo Dragi}
Tira`
1000 primeraka
CIP - Katalogizacija u publikaciji
Narodna biblioteka Srbije, Beograd
32 : 929 [e{eq V.
341 . 645 . 5
POLICIJSKI dosije. Deo 1 / (priredio)
Vojislav [e{eq. - Zemun : Srpska radikalna
stranka, 2009 (Zrewanin : Dragi}). - 1000
str. ; 25 cm
Na nasl. str. naziv mesta izdavawa:
Beograd. - Tira` 1.000. - Str. 3-8: Predgovor
Boris Aleksi}.
ISBN 978-86-7886-069-0
1. [e{eq, Vojislav (urednik)
a) Me|unarodni krivi~ni tribunal za biv{u
Jugoslaviju (Hag) - Optu`nice b) [e{eq,
Vojislav (1954 - ) - Su|ewe
COBISS.SR-ID 174510604
Pred­go­vor
Komunisti~ki re`im u Jugoslaviji je svoju borbu protiv Vojislava
[e{eqa zapo~eo rano. Osamdesetih godina pro{Log veka dr`avna bezbednost po~ela je intenzivno da prati budu}eg lidera radikala. Me|utim, wihov va`niji zadatak je bio da stvore “crni mit” kojim }e se koristiti prvo
komunisti, zatim prozapadne partije i grupe u Srbiji i na kraju Tribunal
u Hagu. U to vreme Tu|man je ve} uspostavio veze sa nema~kim slu`bama bezbednosti BND i MAD, a Izetbegovi} sa iranskom tajnom policijom VEVAK. Kako navodi ameri~ki stru~wak za bezbednost Yozef Bodanski,
Alija Izetbegovi} je veoma rano tokom sedamdesetih i osamdesetih godina
pro{log veka stupio u kontakt sa teroristi~kim grupama koje }e kasnije
prerasti u Al kaidu. Situaciju u SFRJ i predstoje}e razbijawe zemqe pratila je i glomazna ameri~ka obave{tajna zajednica. Poznati francuski geopoliti~ar, general Pjer Mari Galoa je nedavno javno potvrdio da je tokom
1976. i 1977. godine nedaleko od Minhena prisustvovao sastancima na kojima su predstavnici izvr{ne vlasti zapadnoevropskih zemaqa i SAD odlu~ivali o sudbini Jugoslavije. Prema wegovim re~ima, nema~ka vlada je jo{
tada te`ila razbijawu SFRJ. Nakon toga, 1982. godine, prilikom susreta
predsednika SAD Ronalda Regana i pape Jovana Pavla Drugog preciziran
je plan o rasturawu vi{enacionalne Jugoslavije. Pomenutim pregovorima
prisustvovao je i kardinal Jozef Racinger, sada{wi papa Benedikt [esnaesti. Va{ington je zarad napu{tawa “Teologije oslobo|ewa” u Ju`noj Americi, na koje je pristao Vatikan, prihvatio stvarawe novih rimokatoli~kih tvorevina na Balkanu, etni~ki ~iste Hrvatske i Slovenije. Uloga Srbije kao sanitarnog kordona na putu Nema~ke ka bliskoisto~nim rezervama nafte nije vi{e bila potrebna Zapadu. Planirano ujediwewe Nema~ke
je obesmislilo taj projekat.
Umesto da se pozabavi ovim bezbednosnim problemima koji su dovodili u pitawe sam opstanak Jugoslavije, Slu`ba dr`avne bezbednosti se naj~e{}e oslawala na dou{ni~ke izve{taje u svojoj borbi protiv “velikosrpskog {ovinizma”. Ona je bila posve}ena uni{tavawu “unutra{weg neprijateqa”. Zaslepqena borbom sa “unutra{wim neprijateqem” i likvidacijama srpskih emigranata, Slu`ba dr`avne bezbednosti je “zaboravila” na ne3
prijateqe spoqa. Ovakve smernice rada jugoslovenske tajne policije vi{e
su podse}ale na scenario za filmove Veqka Bulaji}a nego na ozbiqan bezbednosno – obave{tajni rad. Srbi su imali ulogu neobrijanih, no`evima
naoru`anih divqaka, dok su wihovi protivnici bili oli~ewe lepote, humanosti i juna{tva. Satanizacija Srba je bila neophodno i mo}no oru`je
komunisti~kog re`ima. Me|utim, ona je omogu}ila qudima poput Tu|mana
i Izetbegovi}a da pod vo|stvom stranih tajnih policija zadaju smrtonosan
udarac Jugoslaviji. Da ironija bude ve}a, ni jedan ni drugi nisu krili svoju privr`enost nacizmu. Tu|man je zajedno sa Stjepanom Mesi}em i drugima promovisao usta{ku emigraciju i ideologiju, satanizovao Srbe i Jevreje i spremao se da realizuje Paveli}ev testament.
U svom tom mete`u na{ao se Vojislav [e{eq. Nije imao drugog izbora nego da podeli sudbinu svog srpskog naroda koji je uvek branio. I dok se
Tu|man borio da broj srpskih `rtava u Jasenovcu svede na 30 hiqada, a
Izetbegovi} da poka`e kako su mu bli`i `iteqi Saudijske Arabije od Srba, ~ijim imenom su se po sopstvenom priznawu ponosili wegovi otac i majka, Vojislav [e{eq je zapo~eo svoju borbu protiv povampirenog nacizma
koji }e, na`alost, tokom devedesetih godina 20. veka dovesti do stvarawa
nove NDH i razbijawa Jugoslavije. Na tom putu agenti Slu`be dr`avne
bezbednosti su, svesno ili nesvesno podr`avaju}i spoqni faktor koji je te`io razbijawu zajedni~ke dr`ave, satanizovali Vojislava [e{eqa, izmi{qali mu afere, podmetali la`ne informacije i falsifikate i stvarali “crni mit” o wemu u javnosti.
Operativci jugoslovenske tajne policije su napisali veliki broj izve{taja o Vojislavu [e{equ. Pratili su ga u stopu jo{ od osamdesetih godina pro{log veka. Pravili su mu probleme na fakultetu, progawali su ga i
na kraju utamni~ili. Mislili su da }e to slomiti wegov duh ali su se prevarili. Ti pritisci su od wega na~inili ja~eg ~oveka, sposobnog da izdr`i
i da se sna|e u najte`im `ivotnim situacijama.
Pripadnici Slu`be dr`avne bezbednosti su u svojim brojnim izve{tajima zamerali dr [e{equ da se “okomio na komunisti~ku partiju”, da
ima veze sa “srpskom neprijateqskom emigracijom”, da se bori protiv Ustava iz 1974. godine, da poku{ava da sru{i kult Josipa Broza Tita, da “te`i
uspostavqawu demokratskog vi{epartijskog sistema” itd. Primera radi,
oktobra 1989. godine, prilikom povratka dr Vojislava [e{eqa iz Velike
Britanije obavqen je poja~ani pregled prtqaga i tom prilikom mu je oduzeto ~etrdesetak kwiga. I dok su Hrvati, Slovenci, [iptari i muslimani
bez zastoja uvozili oru`je neophodno za istrebqewe Srba, Dr`avna bezbednost je zaplewivala kwige dr [e{eqa, kojeg je prethodno proglasila za
najve}eg unutra{weg neprijateqa.
Vojislav [e{eq je, dr`e}i predavawa u zapadnim zemqama tokom 1989.
godine, shvatio kakva sudbina o~ekuje Jugoslaviju. I dok je boravio u SAD,
Francuskoj, Engleskoj i Australiji, svuda su ga pratili dou{nici dr`avne bezbednosti. Bogatstvo Zapada nije na wega uticalo kao {to je uticalo
na ve}inu drugih srpskih disidenata. Vojislav [e{eq nikad nije bio spre4
man da zarad dobrih kontakata i tap{awa po le|ima u Va{ingtonu i Londonu izda i izneveri svoj narod. Po tome }e se uvek razlikovati od drugih
srpskih politi~ara.
Na ~elu komunisti~ke tajne policije koja je pratila dr [e{eqa neretko su bili ozlogla{eni antisrbi. Posledwi {ef savezne Slu`be dr`avne bezbednosti Jugoslavije bio je blizak saradnik Frawe Tu|mana,
Zdravko Musta~, koji je najva`nije operativne podatke slao u Zagreb. Da
stvar bude jo{ gora, on je prilikom napu{tawa Beograda ukrao kwigu saradnika slu`be u kojoj su bili podaci savezne, ali i republi~ke tajne policije. Na ovaj na~in je od strane novog usta{kog re`ima u Zagrebu otkrivena i stavqena pod kontrolu saradni~ka mre`a u Jugoslaviji. Ovakvi propusti su bili pogubni po bezbednost dr`ave. Oni su, me|utim, bili mogu}i
upravo zbog toga {to se dr`avna bezbednost bavila pogre{nim qudima.
Dok su Tu|man, Izetbegovi} i Musta~ sara|ivali sa stranim tajnim policijama i razbijali Jugoslaviju, dr`avna bezbednost je progawala Vojislava
[e{eqa.
Ova kwiga sadr`i i veliki broj falsifikata koji su podmetnuti dr
[e{equ. Odli~an primer je pismo iz decembra 1989. godine koje je on, navodno, uputio profesoru Kosti ^avo{kom. ^ak je i falsifikovan [e{eqev potpis. Navedeno pismo, izra|eno u laboratoriji SDB-a je na ekavici,
iako je u to vreme Vojislav [e{eq pisao ijekavski. Prema stilu pisawa
mogu}e je da je stvarni autor pisma izvesna Ranka ^i~ak, koja je tada dr [e{eqa intenzivno opservirala. Ovakvi proizvodi iz kuhiwe tajne policije trebali su da unesu razdor me|u srpske intelektualce. Ina~e, celokupnu
prepisku sa profesorom ^avo{kim iz tog perioda dr [e{eq je objavio u
svojoj kwizi “Hajka na jeretika”. Izve{taji dou{nika, koje ovde prenosimo
u originalu bez redakcijskih intervrencija, vrve od krupnih materijalnih
gre{aka. Redovno su pogre{no navedena imena ~ak i poznatih javnih
li~nosti, a ~esto se u zaglavqu izve{taja nalaze neta~ni osnovni podaci o
“objektu”, kao {to je pogre{an datum ro|ewa dr [e{eqa. Kao da su prepisivali jedni od drugih, po pravilu se navodi decembar, umesto oktobra kada
je dr [e{eq stvarno i ro|en.
Naravno, tajna policija ne bi bila to {to jeste kada ne bi poku{ala da
stavi nekog pod kontrolu na taj na~in {to }e poku{ati da uni{ti wegov
privatni `ivot. Glasinama i falsifikatima Slu`ba dr`avne bezbednosti je poku{avala da namesti nekoliko qubavnih afera Vojislavu [e{equ. Izmi{qali su da je u vezi sa Danicom Dra{kovi}, Majom Gojkovi},
Ivanom @igon itd. Sve su to bile izmi{qotine koje su imale za ciq da
slome Vojislava [e{eqa. Me|utim, takav pristup operativaca Slu`be
dr`avne bezbednosti nije dao o~ekivane rezultate. Vojislav [e{eq je
ostao svoj ~ovek, koji je spreman da se pokloni samo Bogu i Srpstvu.
Vrhunac falsifikata SDB-a uperenih protiv profesora [e{eqa, je
svakako pripisivawe “teroristi~kih sklonosti i namera”. ^ak i dok je bio
potpredsednik Vlade Srbije, tajna policija nije prestajala da ga prati i
{iri la`ne vesti o wemu. Verovali ili ne, dok je Izetbegovi} prema
5
stru~wacima Kongresa SAD odr`avao veze sa Osamom bin Ladenom i dok
su po navodima Yozefa Bodanskog u B i H i na Kosovu i Metohiji delovali Kalid [eik Muhamed i Muhamed Ata, operativni organizatori “napada na SAD”, Slu`ba dr`avne bezbednosti je pripisivala teroristi~ke
sklonosti Vojislavu [e{equ! Onda ne ~udi {to je veoma brzo dozvoqeno
da Bosna i Hercegovina i Kosovo i Metohija postanu baze Al kaide i glavni put ubacivawa terorista na Zapad. U ceo taj posao bile su ume{ane i tajne policije zapadnoevropskih zemaqa i SAD, koje su zarad uni{tewa Jugoslavije bile spremne na sve.
Dr Vojislav [e{eq se uvek zalagao za mirno preuzimawe vlasti na demokratskim izborima. Za razliku od wega, 9. marta 1991. godine, prozapadna opozicija je, sara|uju}i sa {iptarskim teroristima, poku{ala nasilno
da preuzme vlast u Beogradu. Ove podatke je izneo Dragan Filipovi}, biv{i na~elnik Obave{tajne uprave Resora dr`avne bezbednosti. Bez obzira
na te ~iwenice, Dr`avna bezbednost je vodila borbu protiv dr [e{eqa.
Ovim podacima se ujedno negira koncept na kojem po~iva Tribunal u Hagu
od 2001. godine.
Prema profesoru Danijelu Genzeru, koji je pisao o “tajnim NATO armijama”, operacije podmetawa su karakteristi~ne za obave{tajnu zajednicu SAD i NATO, a sprovo|ene su u celoj Evropi. Dokumentacija sadr`ana u ovoj kwizi je zbog toga od velikog zna~aja. Ona ukazuje na brojne falsifikate kojima se slu`ila SDB u borbi protiv srpskog unutra{weg neprijateqa. Me|utim, ona svedo~i i o ozbiqnim bezbednosnim propustima
tajne policije koji su doveli do razbijawa Jugoslavije. Ukoliko se pravilno iskoristi, ova dokumentacija mo`e da unapredi sistem bezbednosti Srbije, a mo`e da dovede i do raskrinkavawa prikrivenih struktura koje su
slu`e}i gazdama na Zapadu pomogle u uni{tavawu dr`ave i srpskog naroda. Naravno, treba imati u vidu i da je veliki broj pripadnika Slu`be dr`avne bezbednosti, odbijaju}i da slu`i Zapadu, stradao brane}i otaybinu
i Srpstvo.
Iz tih razloga profesor [e{eq smatra neophodnim da se dokumenta
sadr`ana u ovim kwigama u~ine dostupnim javnosti. Deo dokumentacije
objavqene u ~etiri kwige pod istim naslovom, do{ao je u posed dr [e{eqa
na samo wemu poznat na~in, a drugi deo je dobijen preko Saveta za saradwu
sa Ha{kim tribunalom ~iji su predstavnici jasno upozorili da ovaj materijal ne sme da bude javno objavqen. Me|utim, zbog opasnosti da dokumentacija u posedu Tribunala u Hagu bude uni{tena, {to se ranije de{avalo, dr
[e{eq je re{io da je na ovaj na~in sa~uva i u~ini dostupnom zainteresovanim istra`iva~ima. Podse}awa radi, tokom 2006. godine, u vreme su|ewa
teroristi Ramu{u Haradinaju u Hagu uni{ten je dokazni materijal – DNK
uzorci kidnapovanih Srba sa Kosova i Metohije, koji je bio u posedu Tribunala u Hagu. Na ovaj na~in se lica koja su ~inila zlo~ine nad Srbima
osloba|aju. Tokom 2003. godine u parohijskom domu u Vrawu zapaqena je najve}a u istoriji izlo`ba o genocidu nad Srbima, koja je obuhvatala period
od 1941. do 1945. godine, ali i 1991. i 1992. godinu (autora Bojane Isakovi}).
6
Ona je uni{tena samo mesec dana nakon {to se biv{i predsednik Srbije i
SRJ Slobodan Milo{evi} pozvao na wu i naveo da namerava da je koristi
kao dokazni materijal u postupku pred Tribunalom u Hagu. Na po~etku rada Tribunala wegovi zvani~nici su od vlasti u Beogradu zahtevali da im se
{aqu iskqu~ivo originalna dokumenta, od kojih je veliki broj nestao bez
traga u Hagu. Imaju}i u vidu i te ~iwenice, dokumentacija sadr`ana u ovim
kwigama se ~ini dostupnom javnosti.
Rad SDB-a je dugo vremena bio dobro ~uvana tajna. Stvarawem Tribunala u Hagu, za razliku od drugih dr`ava, Srbiji je uskra}eno svako pravo na
dr`avnu tajnu i strogo poverqive podatke. Na osnovu raspolo`ive nau~ne
gra|e mo`emo da zakqu~imo kako je izgledalo tajno pra}ewe u re`iji komunisti~ke slu`be bezbednosti. U periodu nakon Drugog svetskog rata ciq
je bio da na svakih desetak gra|ana bude jedan “poverenik”. U svakom dr`avnom organu, preduze}u i ustanovi morao je da radi barem jedan agent. U velikim gradovima sistem {pijuna`e je ukqu~ivao stanare svake zgrade. Nastojnike zgrada su ~esto pose}ivali operativci OZNA i UDB-e. Svaka ve}a ulica imala je svoje poverenike ili sekretare koji su vr{ili kontrolu
za potrebe tajnih slu`bi. U ve}im preduze}ima postojali su posebni organi dr`avne bezbednosti. Primera radi, samo za kontrolu radne akcije 1958.
godine prilikom izgradwe autoputa Beograd – Zagreb anga`ovano je 392 saradnika tajne policije koji su izve{tavali o “raspolo`ewu omladine”
prema Titu i partiji. Istim povodom sekretari srezova su imali zadatak
da sastave spisak sumwivih lica. Dou{ni~ka mre`a u komunisti~koj Jugoslaviji je obuhvatala sve segmente dru{tva.
Tajna policija stare Jugoslavije naj~e{}e je primewivala dve vrste
pra}ewa: tajno pra}ewe i vidqivo pra}ewe u ciqu zastra{ivawa. Prislu{kivawe signalnih ure|aja se naro~ito razvija od pedesetih godina 20. veka, da bi 1954. godine bilo stvoreno 12. odeqewe savezne UDB-e, zadu`eno
za ozvu~avawe i prislu{kivawe. Daleke 1964. godine tajna policija je raspolagala sa doma}im cifarskim elektronskim ra~unarom koji je zauzimao
ceo sprat zgrade.
Nakon smene Aleksandra Rankovi}a broj obrada na teritoriji Kosova
i Metohije je znatno smawen, {to je omogu}ilo {iptarskim ekstremistima da se reorganizuju i pripreme za nove sukobe sa Srbima. Prema javno objavqenim podacima, SDB Srbije je 1977. godine imala najvi{e 400 tajnih
pretresa, dok je tajna policija u SR Hrvatskoj svoj rad fokusirala na pregled po{iqki. Smatra se da je 1977. do 10 hiqada lica bilo pod obradom.
Dou{nika je bilo nekoliko puta vi{e. Bezbednosno – informativna agencija je kao naslednica UDB-e predala Arhivu Srbije 46503 tajnih dosijea
“unutra{wih neprijateqa” koji su obra|ivani u periodu od 60 godina. Smatra se da ova brojka nije kona~na.
Ovakav na~in rada je bio zastareo i karakteristi~an za neproduktivni autoritarni re`im. Da bi opravdali svoje postojawe, dou{nici su pri~ali sve i sva{ta. Umesto da se oslone na proverene izvore, operativni
radnici su imali pod svojim kontrolom armiju dou{nika kojom su zastra{ivali gra|ane. Me|utim, nisu uspeli ba{ svakog da upla{e.
7
Iako mo}na, tajna policija nije uspela da pobedi Vojislava [e{eqa.
Predsednik Srpske radikalne stranke je ostao dosledan u svojoj borbi za
Srpstvo. Danas, iako u tamnici Tribunala u Hagu, on je neprikosnoveni borac za pravdu i slobodu srpskog naroda. Vojislav [e{eq je ~ovek koji se
nikad nije klawao pred svetskim mo}nicima. Komunisti~ka tajna policija nije uspela da ga slomi, a to ne}e po}i za rukom ni tajnoj policiji novog
svetskog poretka. Iz tog sukoba on ve} izlazi kao pobednik.
Boris Aleksi}
8
Policijski dosije
(dokumenti Slu`be dr`avne bezbednosti
od aprila 1982. do septembra 1989. godine)
I
(redigovano)
Prijedlog
Za zavo|ewe prethodne operativne obrade (POO) u smislu ~lana 36.
Pravila o radu SDB za:
– [e{eq Vojislava, sin Nikole i Danice, ro|en 11. 1. 1954. godine u
Sarajevu, Srbin, dr`avqanin SFRJ, docent na Fakultetu politi~kih nauka u Sarajevu, stalno nastawen u Sarajevu, ulica Rave Jankovi}a broj 17/VII,
~lan je SKJ.
Razlozi
U toku 1981. godine operativno istra`iva~kim radom do{li smo do saznawa da [e{eq Vojislav istupa sa liberalisti~kih i nacionalisti~kih
pozicija.
Otvoreno se solidari{e i podr`ava autore pojedinih ~lanaka u ~asopisima u kojima se sa neprihvatqivih pozicija tretira na{ dru{tveno-politi~ki i ekonomski razvoj.
Napada i “pri{iva” nacionalisti~ko pona{awe pojedinim profesorima Fakulteta politi~kih nauka, a sam izjavquje kako u Bosni nije mogao
doktorirati jer mu “ne daju muslimani”.
U posledwe vrijeme tendenciozno i la`no napada pojedine istaknute
dru{tveno-politi~ke radnike Grada i Republike.
Predla`emo zavo|ewe POO nad [e{eq Vojislavom u ciqu pra}ewa
i dokumentovawa wegove neprijateqske djelatnosti sa liberalisti~kih i
nacionalisti~kih pozicija.
(redigovano)
Odluka
Na osnovu ~lana _______ Pravila o radu SDB, odobrava se zavo|ewe
POO za [e{eq Vojislava.
Sarajevo, ___________
(redigovano)
9
II
Uprava Slu`be dr`avne bezbednosti – Beograd
III sektor
71-0275
17. april 1982. godine
Na osnovu ~lana 72. Pravila o radu Slu`be dr`avne bezbednosti, daje
se slede}i predlog za primenu mere tajnog pra}ewa i fotodokumentovawa.
Vojislav dr [e{eq, ro|en 11. 12. 1954. godine u Sarajevu, docent Fakulteta politi~kih nauka u Sarajevu, stalno nastawen u Sarajevu, ul. Rave
Jankovi}a 17/3.
Mera bi se primewivala od 16. 4. do 20. 4. 1982. godine, na zahtev SDB
RSUP-a SR BiH-a, koji je depe{om broj 5038, od 16. 4. 1982. godine, tra`io
primenu iste.
[e{eq }e u Beogradu, prema neproverenim podacima, ostvariti kontakt sa pojedinim novinarima i licima koji deluju sa liberalisti~kih i
anarholiberalisti~kih pozicija.
Ostale va`ne detaqe operativni radnik }e usmeno saop{titi radnicima IX sektora.
(redigovano)
Otkucano u 2 primerka.
(potpisi redigovani)
III
Uprava Slu`be dr`avne bezbednosti za Beograd
III sektor
71-0275
23. 4. 1982. godine
Slu`bena bele{ka
o boravku Vojislava [e{eqa u Beogradu
od 16. 4. do 19. 4. 1982. godine
Za vreme boravka u Beogradu [e{eq je odseo u stanu [e{eq Mare, sa
stanom u Zemunu, Ba~ka ulica broj 17, stan br. 2. Nakon dolaska u Beograd
16. 4. 1982. godine oko 21.15 ~asova, [e{eq je oti{ao u pomenuti stan i toga dana vi{e nije izlazio. Narednog dana, 17. 4. 1982. godine, pre podne je
bio u dru{tvu Krsti} Dragice (ro|ene 18. 5. 1953. godine u De~anu, SO
Pe}, od oca Danila i majke Kristine, po zanimawu ekonomski tehni~ar, sa
stanom u Novom Beogradu, ul. Ho [i Minova broj 37, stan 5), sa kojom se
{etaju}i ulicama grlio i qubio. Slu~ajno na ulici, u {etwi sa pomenutom Krsti}kom, susreo se sa Miodragom Mili}em (redigovano) sa kojim se
zadr`ao u kra}em razgovoru. Istoga dana oko 17.00 ~asova bio je u poseti
kod Dobrice ]osi}a (redigovano) gde se zadr`ao u poseti oko tri sata. Za
vreme posete [e{eqa, ]osi}u u posetu je do{ao i Mihajlo Markovi} (re10
digovano). Za sada ne raspola`emo operativnim podacima o toku i karakteru pomenute posete.
U nedequ, 18. 4. 1982. godine, [e{eq je pre podne bio u poseti u Ulici
Obili}ev venac broj 3 na ~etvrtom spratu kod Jovanovi} Veroslave (ro|ena
2. 9. 1911. godine od oca Alekse), a na spisku stanara iz pomenutog stana nalaze se Jovanovi} Petar (ro|en 9. 9. 1903. godine od oca Qubomira) i Jovanovi} Zora (ro|ena 3. 9. 1917. godine, od oca Nikole). Nakon pomenute posete,
u hotelu “Moskva” [e{eq se sastao sa Gojkom \ogom (kwi`evnik, ro|en 1.
11. 1940. godine u selu Vlahovi}i, SO Qubiwe, od oca Riste i majke An|e
Kruq, sa prijavom prebivali{ta u Novom Beogradu, ulica Jurija Gagarina
broj 193). \ogo i [e{eq zadr`ali su se u dvo~asovnom razgovoru, i tom prilikom [e{eq je dao \ogu tekst na listu hartije formata A-4 ispod koga su
bili potpisi, koji je \ogo pro~itao, pretpostavqamo i potpisao, te ga ponovo vratio [e{equ. Posle susreta sa \ogom, [e{eq je bio u poseti kod
nama za sada nepoznatog lica u Tipografskoj ulici, u prizemnoj ku}i bez
broja. Istoga dana, u ve~erwim ~asovima bio je u dru{tvu Vuka Dra{kovi}a
(redigovano) i nepoznate `enske osobe, najverovatnije supruge Dra{kovi}a.
U ponedeqak, 19. 4. 1982. godine, u hotelu “Splendid”, [e{eq je bio u
dru{tvu sa Bo`idarom Jak{i}em (redigovano), Vukom Dra{kovi}em i za
sada nepoznatim mu{karcem.
U dru{tvu pomenutih lica zadr`ao se oko jedan sat. Zatim je [e{eq
oko pola sata bio u poseti nepoznatom licu u Srpskoj akademiji nauka, nakon ~ega je u Studentskom kulturnom centru posetio Milorada Vu~eli}a i
Qubomira Kqaki}a (direktor).
Istoga dana po petnaestak minuta bio je u poseti nama za sada nepoznatim licima, iz redakcija listova “Omladinskih novina” i “Mladosti”. Tako|e se desetak minuta zadr`ao u Ekonomskom ili sociolo{kom kriminolo{kom institutu SR Srbije, ~ije se prostorije nalaze u istoj zgradi. Pre
odlaska za Sarajevo, oko pola sata {etao je ulicama sa za sada nepoznatim
licem iz redakcije lista “Mladost”.
Naknadno }emo vas informisati o novim eventualnim operativnim saznawima u vezi [e{eqevih kontakata sa licima iz Beograda, a koja se u
USDB Beograd obra|uju sa anarholiberalisti~kih i nacionalisti~kih
pozicija. Poku{a}emo da izvr{imo identifikaciju pojedinih lica koja
su, za sada, neidentifikovana, a sa kojima je [e{eq prilikom boravka u
Beogradu bio u kontaktu. Prilikom primene mere tajnog pra}ewa, prime}eno je da je [e{eq nastojao da otkrije istu, okretawem, zastajkivawem,
mewawem pravca kretawa i sli~no.
(redigovano)
Materijal otkucan u 4 primerka.
Dostavqeno:
– 2h RSUP-u SR Srbije – SDB
– 1h V sektoru ove Uprave
– 1h operativnom radniku
(potpisi redigovani)
11
IV
Uprava Slu`be dr`avne bezbednosti za Beograd
III sektor
71-0275
5. 5. 1982. godine
Slu`bena bele{ka o informativnom razgovoru
I. Podaci o izvoru saznawa
(redigovano)
Sastanak odr`an 29. 4. 1982. godine, na na{u inicijativu.
Izvor u fazi proveravawa – podaci delimi~no provereni.
II. Podaci o neprijateqskoj delatnosti
O ovome je i ranije pisano.
Razgovor je obavqen u ciqu sagledavawa aktivnosti V. [e{eqa (OO u
USDB Sarajevo) za vreme boravka u Beogradu.
Izvor nas je informisao da ga je Vojislav [e{eq nakon objavqenog
teksta o wegovom slu~aju u (redigovano) nekoliko puta posetio, a uputio
mu je i izve{taj radne grupe sa Pravnog fakulteta iz Sarajeva na osnovu
koga je udaqen iz nastave, s molbom da isti objavi u nekom od narednih brojeva (redigovano). Prilikom posledweg boravka u Beogradu, 19. 4. 1982. godine, [e{eq je tako|e posetio izvora i sa wim se tom prilikom zadr`ao
u kra}em razgovoru. Tom prilikom [e{eq je sa `aqewem pri~ao izvoru
kako mu se u Sarajevu ne dozvoqava da objavi bilo kakav ~lanak o svom slu~aju, dok mu, s druge strane, objavquju stru~ne radove kako bi pokazali da
se na wega ne vr{i bilo kakav pritisak. U vezi podr{ke koju mu je u vidu
peticije pru`ila grupa intelektualaca iz Beograda, [e{eq je rekao izvoru da ga je takav vid podr{ke ohrabrio, jer je u Sarajevu totalno izolovan, a izra`avao je posebno zadovoqstvo {to su peticiju potpisala lica
koja uop{te ne poznaje. Zatim je pri~ao izvoru da se trenutno na wega ne
vr{i pritisak kakav je bio u vreme wegovog iskqu~ivawa iz SK i iz nastve, a na neformalan na~in pojedinci sa fakulteta govore mu da }e biti
vra}en u nastavu ukoliko se smiri, tj. samo u slu~aju ako odustane od isterivawa neke svoje pravde. Po mi{qewu izvora, ovakve pri~e i stav pojedinaca sa Fakulteta politi~kih nauka iritirali su [e{eqa koji namerava da svoju “verziju istine” oko magistarske teze Brane Miqu{a i delovawa, kako je [e{eq naziva, panislamske grupe iz Sarajeva objavi u nekom
~asopisu izvan SR BiH.
Izvor je u nastavku razgovora izneo da je [e{eq nakon davawa intervjua Vuku Dra{kovi}u postao i intiman prijateq sa wim, te veoma ~esto
i sam Dra{kovi} interveni{e kod izvora da se objavi novi tekst, o slu~aju [e{eqa. O situaciji na Fakultetu politi~kih nauka u Sarajevu izvoru su svoje mi{qewe iznosili spoqni saradnici “Omladinskih novina”
iz Sarajeva, koji su mu tom prilikom tvrdili da je ve}ina studenata na
12
strani [e{eqa, ali da to samo nezvani~no me|usobno govore, jer se pla{e eventualnih posledica. Pomenuti broj “Omladinskih novina”, u kome
je objavqen intervju sa [e{eqem, u to vreme nije se mogao kupiti u Sarajevu, te su zainteresovani obezbe|ivali sebi primerak putem fotokopirawa. ^ak su se pojedini saradnici `alili izvoru da se na wih vr{io pritisak od strane odgovornih qudi u Sarajevu da ne sara|uju sa “Omladinskim novinama” zbog toga {to iste pi{u o doga|ajima koji nisu iz wihove
republike i o temi kojom se ne bave omladinski listovi. Ve}ina pomenutih saradnika nije apologetski na strani [e{eqa, zbog wegove ugro`enosti, ali odre|ene simpatije imaju prema wemu upravo zbog ~iwenice {to
je slu~aj oko wega zatvoren za {iru javnost u Sarajevu. Pojedince je naro~ito iritiralo {to su ~ak i [e{eqevom ocu “prikrpqena neprijateqstva”, odnosno wegov raniji radni propust na `eleznici okarakterisan je
kao smi{qeno neprijateqstvo.
Izvor je u nastavku razgovora izneo da su mu saradnici-novinari iz Sarajeva jo{ u vreme kada je [e{eq “po~eo” dokazivati da je magistarski rad
Miqu{a plagijat, govorili da su Miqu{u glavna odbrana ugledni recenzenti wegovog rada, te navodno i neke wegove ranije “zasluge”, ~ak je i pretio da }e progovoriti ~ega se, po wegovom mi{qewu, “zadu`eni” pojedinci
verovatno boje, te da ne}e dopustiti da se napada “ugledni partijski ~ovek”.
Ovakvo stawe, po mi{qewu pomenutih saradnika, omogu}ilo je da i o Miqu{u kru`e razne pri~e u Sarajevu, po~ev od toga da mu automobil RK SSO
BiH-a vozi svako jutro dete u obdani{te, pa do drugih koje se odnose na wegov privatni `ivot. Zbog ovakvog razvoja doga|aja oko “slu~aja [e{eqa”
ve}ini lica u Sarajevu nisu jasni motivi, odnosno razlozi da se [e{eq
okarakteri{e kao nacionalista, anarholiberal, liberal, kao i drugim
sli~nim “epitetima” koji mu se daju bez dovoqne argumentacije, a da su{tina “polaznog” problema nije u dovoqnoj meri razja{wena, naveo je izvor.
Sam [e{eq je prilikom posledwe posete izvoru rekao da }e se on i daqe
`aliti vi{im instancama o na~inu na koji je iskqu~en iz SK, kao i o nepravednom na~inu udaqavawa iz nastave, a kao posledwu instancu kojoj }e
se `aliti naveo je XII kongres SKJ.
Na kraju razgovora izvor je izneo da je, izme|u ostalog, i slu~aj oko [e{eqa dokazao koliko su republi~ka omladinska glasila zatvorena u svoje
okvire, da ve}ina ima tendenciju da list “stvara” na osnovu izve{taja saradnika-novinara iz svoje republike, a da se pojedinim omladinskim listovima, koji objavquju tekstove saradnika van granica republika, to na izvestan na~in i zamera (ranije smo informisali o reagovawima na intervju
[e{eqa koji je objavqen u “Omladinskim novinama” – napomena operativnog radnika).
Po navodima izvora, tretman omladinske {tampe uop{te na nivou republika je specifi~an, jer se strogo vodi ra~una da se u wima ne objavquju
“anga`ovani” politi~ki tekstovi navodno zbog politi~kog neiskustva
autora tekstova, a kao dokaz svojoj tvrdwi, izvor je naveo posledwe kritike koje su upu}ene na rad redakcija “Studenta”, “Vidika” i “Kwi`evne re13
~i”. Ovakav odnos prema omladinskoj {tampi, po mi{qewu izvora, stvara
samo ve}e nezadovoqstvo u redakcijama, koje pojedinci iz revolta i napu{taju, dok su{tina problema, odnosno razlog za{to postoji tendencija da
se anga`ovani tekstovi sve vi{e objavquju, ostaju nere{eni. S druge strane, tzv. “`uta {tampa”, po mi{qewu izvora, bez ikakve “kontrole” se
{tampa i distribuira, te postaje i sve ~itanija me|u mladima, a takav vid
indoktrinacije mladih, po~ev od panka i propagirawa zapadnog na~ina `ivota, daleko je opasniji nego od nekog teksta gde je ukazano na neki problem
ili ne~iji propust. Izme|u ostalog, po mi{qewu izvora, i uticaj “`ute
{tampe” je jedan od razloga {to su mlade generacije sve mawe zainteresovane za re{avawe nekih svojih egzistencijalnih pitawa, ve} po~iwu da `ive u jednom zami{qenom imaginarnom svetu.
III.Podaci o izvr{iocima neprijateqske delatnosti
Vuk Dra{kovi} – (redigovano)
Vojislav [e{eq – obra|uje se u OSDB Sarajevo zbog neprijateqske
delatnosti sa liberalisti~kih pozicija.
IV. Podaci o merama i radwama SDB
Pored obavqenog informativnog razgovora za vreme boravka [e{eqa
u Beogradu, od 16. 4. 1982. do 19. 4. 1982. godine, primewena je i mera tajnog
pra}ewa na zahtev RSUP-a BiH-a.
V. Napomene, ocene i predlozi operativnog radnika
V
Uprava Slu`be dr`avne bezbednosti za Beograd
III sektor
71-0275
18. 6. 1982. godine
Na osnovu ~lana 72 Pravila o radu Slu`be dr`avne bezbednosti, daje
se slede}i predlog za primenu mere tajnog pra}ewa i fotodokumentovawa:
Vojislav [e{eq, ro|en 1954. godine, udaqeni profesor sa Fakulteta
politi~kih nauka u Sarajevu, u Beogradu }e boraviti od 16. 6. do 19. 6. 1982.
godine, a odse{}e u Zemunu, u ulici Ba~ka broj 17.
Na osnovu depe{e br. 8082, od 16. 6. 1982. godine RSUP-a BiH-a – SDB
III sektora, mera tajnog pra}ewa primewivala bi se nad [e{eqom za vreme
wegovog boravka u Beogradu od 16. 6. 1982. do 19. 6. 1982. godine.
Operativni radnik }e usmeno radnicima IX sektora saop{titi ostale
va`ne detaqe.
(redigovano)
Operativni radnik
(potpisi redigovani)
14
VI
Uprava Slu`be dr`avne bezbednosti za Beograd
III sektor
71-0276
2. 7. 1982. godine
Slu`bena bele{ka
o boravku Vojislava [e{eqa u Beogradu
od 16. 6. do 20. 6. 1982. godine
Za vreme boravka u Beogradu, [e{eq je odseo u stanu [e{eq Mare, sa
stanom u Zemunu, Ba~ka ulica br. 18. Po dolasku u Beograd 16. 6. 1982. godine oko 21.15 ~asova, oti{ao je u pomenuti stan i toga dana vi{e nije izlazio.
Narednog dana, 17. 6. 1982. godine, pre podne bio je u dru{tvu Bo`idara Jak{i}a (redigovano), sa kojim je zajedno oti{ao u Institut dru{tvenih nauka, gde su zaposleni biv{i profesori FF-a, a koji su u toku 1975. godine udaqeni sa Filozofskog fakulteta u Beogradu. U pomenutom Institutu bio je
oko pola ~asa, a iza{ao je u dru{tvu Jak{i}a, Neboj{e Popova (OO po anarholiberalizmu) i nepoznatog mu{karca. Nakon rastanka sa pomenutim licima, [e{eq je oti{ao u Studentski kulturni centar, gde se zadr`ao oko
jedan ~as. Iz SKC iza{ao je oko 11.40 ~asova u dru{tvu Milorada Vu~eli}a, sekretara istog, sa kojim se usput rastao. [etaju}i se ulicama svra}ao je
u redakciju ~asopisa “Kwi`evna re~” i Klub kwi`evnika, gde se zadr`avao
po par minuta. Ispred palate “Albanija” susreo se sa nepoznatim mu{karcem, sa kojim je, kao i pro{log puta kad je boravio u Beogradu, oti{ao u Srpsku akademiju nauka. U SANU se zadr`ao u dru{tvu pomenutog mu{karca
oko dvadeset pet minuta, a potom su zajedno oti{li do redakcije “Kwi`evne re~i”, gde su se rastali. U pomenutoj redakciji [e{eq se zadr`ao oko pola ~asa, a zatim je oti{ao u redakciju lista “Mladost”, gde se zadr`ao oko
pet minuta. Oko 14.25 ~asova oti{ao je na Pravni fakultet, gde je poku{ao
da u|e u kabinet broj 330, na vratima pi{e dr Ivanka Srni}, dr Pavle Risti} i dr Zlatija \uki} Veqkovi}. Po{to su vrata pomenutog kabineta bila zakqu~ana, [e{eq je ~ista~ici ostavio jedan koverat formata A-4, koji je pomenuta ~ista~ica ne{to kasnije odnela u pomenuti kabinet.
[etaju}i se ulicama u vi{e navrata je telefonirao iz javnih govornica, a toga dana, kao i narednih, sa sobom je nosio crnu aktn ta{nu. Ispred
palate “Albanija” susreo se sa nepoznatim mu{karcem, star oko 45 godina,
visok oko 197,5 sm, ja~e razvijenosti, sredwe ugojenosti, prosede kestewaste kose, {picastog nosa, bledog tena. U razgovoru su se zadr`ali oko dva
minuta, a pomenuti mu{karac se, nakon rastanka, odvezao kolima marke
“Zastava 125-p”, registarski broj SA 103-506. Zatim je oko 16.45 ~asova oti{ao u Narodnu biblioteku SR Srbije, odakle je neprime}en od strane radnika na pra}ewu iza{ao, a u stan se vratio oko 23.15 ~asova.
U petak, 18. 6. 1982. godine, [e{eq je u prepodnevnim ~asovima bio u
redakciji lista “Mladost” oko tridesetak minuta, a sa sobom je tako|e nosio crnu aktn ta{nu. Iz redakcije lista “Mladost” iza{ao je u dru{tvu
dvojice mu{karaca, jedan od pomenutih mu{karaca se odmah po izlasku iz15
dvojio iz pomenutog dru{tva, dok je sa drugim oti{ao u Centar za kulturu
SO Stari grad, gde su stigli oko 12.10 ~asova. Oko 12.25 ~asova [e{eq je
iza{ao u dru{tvu Vojislava Lubarde i pomenutog mu{karca i zajedno su
oti{li u Narodni univerzitet SO “Stari grad”. [e{eq je nakon dvadesetak minuta sam iza{ao iz NU “Stari grad”, odakle je oti{ao na Filozofski fakultet, gde se zadr`ao desetak minuta, a zatim je oti{ao u ~ika Qubinu ulicu br. 1, gde se zadr`ao oko pet minuta, odakle se ponovo vratio na
Filozofski fakultet. Na fakultetu se zadr`ao dvadesetak minuta i po izlasku autobusom se odvezao u ku}u Dobrice ]osi}a, gde je stigao oko 16.15
~asova. U poseti kod ]osi}a, [e{eq se zadr`ao oko dva ~asa, a za sada ne
raspola`emo operativnim podacima o toku i karakteru posete. ]osi} i
[e{eq su zatim zajedno oti{li do poslovnice JAT-a u Bulevaru revolucije, ispred koje su kra}e vreme razgovarali i potom se rastali. U ve~erwim
~asovima bio je u dru{tvu `enske osobe, sa kojom je ve~erao u restoranu
“Pres centra” u Knez Mihajlovoj ulici. Na rastanku, oko 21,40 ~asova, [e{eq i pomenuta `enska osoba su se poqubili. Navedenu `ensku osobu, iz
Nove skojevske ulice br. 41, ulaz I, sprat III, stan 12 ili 13, nismo uspeli
identifikovati, jer je pomenuta zgrada jo{ neuseqena, te nema podataka za
stanare u GSUP-u Beograda.
U subotu, 19. 6. 1982. godine, u prepodnevnim ~asovima [e{eq je bio u
dru{tvu Barjaktarevi} Dragana, novinara lista “Duga”, sa kojim je bio u
poseti kod Vojislava Lubarde. U poseti Lubardi, [e{eq je sa Barjaktarevi}em bio oko dva ~asa, a nakon rastanka sa pomenutim licima u vi{e navrata je telefonirao iz javne govornice. Popodne je u dru{tvu `enske osobe, sa kojom je bio prethodnog dana. Ve~erali su u restoranu “Pres centra”
u dru{tvu vojnika, star 25 godina, visok oko 180 sm, svetlo sme|e kose, plavih o~iju, belog tena, malo du`eg nosa, na sebi je imao SMB uniformu i ~in
razvodnika (vojnik je sli~an po izgledu objektu). Pomenuti vojnik je posle
ve~ere oti{ao u kasarnu koja se nalazi u Bole~u u blizini Beograda.
Slede}eg dana, 20. 6. 1982. godine, [e{eqa je ispratila wegova ro|aka,
a sa sobom je nosio crnu aktn ta{nu i putnu torbu. U restoranu “Kragujevac” bio je u dru{tvu Barjaktarevi} Dragana i Bogavac Zorana, glavnog i
odgovornog urednika “Zum reportera”. Sa pomenutim licima zadr`ao se u
razgovoru oko dva i po ~asa. Ne{to kasnije, po{to je pro{etao gradom i
obavio nekoliko telefonskih razgovora, [e{eq je u istom restoranu sa~ekao `ensku osobu sa kojom je bio i prethodnog dana.
Napomena:
(redigovano)
O odlasku [e{eqa za Sarajevo telefonom je obave{ten de`urni u
prate}em sektoru u OSDB Sarajevo.
Materijal otkucan u 4 primerka.
Dostavqeno:
– 2h RSUP-u SR Srbije – SDB
– 1h V sektoru ove Uprave
– 1h operativnom radniku
(potpis redigovan)
16
VII
Uprava Slu`be dr`avne bezbednosti za Beograd
III sektor
71-0310
2. 9. 1982. godine
Na osnovu ~lana 72 Pravila o radu Slu`be dr`avne bezbednosti, daje
se slede}i predlog za primenu mere tajnog pra}ewa i fotodokumentovawa:
Vojislav [e{eq, ro|en 1954. godine, udaqeni profesor sa Fakulteta
politi~kih nauka u Sarajevu, u Beogradu }e boraviti od 30. 8. 1982. godine,
a odse{}e u Zemunu, u ulici Ba~ka br. 17.
Na osnovu depe{e broj D-7099, od 31. 8. 1982. godine RSUP-a BiH, SDB
III sektora, mera tajnog pra}ewa primewivala bi se nad [e{eqom za vreme
wegovog boravka u Beogradu.
Operativni radnik }e usmeno radnicima IX sektora saop{titi ostale
va`ne detaqe.
(redigovano)
(potpisi redigovani)
VIII
Centar SDB Sarajevo
(redigovano)
Inf. str. pov. broj: 99a
Dana: 3. septembra 1982. godine
Posebna informacija
(redigovano)
Predmet: Neka saznawa o djelatnosti Vojislava [e{eqa (POO)
i wegovih istomi{qenika
Veza: Na{a pos. inf. broj 93 od 2. 9. 1982. godine
Razgovor koji je Vojislav [e{eq (POO) obavio 2. 9. ove godine sa izvjesnim Kostom iz Beograda, u mnogome daje neke indikativne podatke o neprijateqskoj i oponentskoj djelatnosti Vojislava [e{eqa usmjerenoj, prije svega, na negirawe postojawa muslimana kao nacije u okviru Jugoslavije.
Naime, tokom razgovora sa Kostom, jasno je uo~qivo {ta sve u ovom trenutku [e{eqa interesuje. Zbog toga ga Kosta i upoznaje o sadr`aju nekih
dijelova kwige “Borba za oslobo|ewe Jugoslavije – 1941-1945”, (“Kultura”
1947. godine – strana 194) i ka`e da je u tom periodu procentualno bilo najvi{e Srba i dodaje “a onih koji tebe zanimaju sa malim slovom bilo je dva
procenta”. Po rije~ima Koste, i ovo je problemati~no, jer se tada nije znalo da li su “muslimani nacija ili ne”.
Upu}uju}i u nastavku [e{eqa na literaturu, Kosta nagla{ava da u
kwizi “Borba za mir i me|unarodnu saradwu”, izme|u ostalog stoji da treba
“postaviti jugoslovenstvo i da je besmisleno stvarawe novog kad tu qudi
mogu slobodno da se izjasne za jugoslovenstvo”. Kosta tako|e informi{e
17
[e{eqa o tome da se u kwizi “Zasjedawe ustavotvorne skup{tine od 25. novembra 1945. do 1. februara 1946. godine”, (str. 174 i 175), iznosi gledawe
Mo{e Pijade na suverenost republika. Tom prilikom, prema rije~ima Koste, Mo{a Pijade govori o suverenim pravima, a ne o suverenim republikama (unutar Federacije – primedba operativnog radnika).
Skre}u}i pa`wu [e{equ na “pitawe {este buktiwe u grbu Jugoslavije”, Kosta ga upoznaje sa jednim “karakteristi~nim prijedlogom jednog muslimana”, koji je rekao da bi i {estu buktiwu trebalo unijeti u na{ dr`avni grb uz motivaciju {to su “muslimani odobrili nacrt Ustava u svim wegovim pojedinostima, ali da su bili nezadovoqni time {to u dr`avni grb
nije u{la {esta buktiwa kao simbol muslimanske nacionalnosti”.
U tom kontekstu, Kosta isti~e da je pitawe priznawa jedne nacije prvenstveno “teoretsko pitawe o kojem se qudi mogu na razne na~ine prepirati, ali ni u kom slu~aju se ono ne mo`e rje{avati jednim dekretom”. Kosta daqe ka`e da, ukoliko se stalo na stanovi{te da jednu naciju predstavqa jedna buktiwa u grbu, onda u “svakom slu~aju mora biti samo pet buktiwa”, o ~emu je svojevremeno govorio i Milovan \ilas.
Sve ovo, van svake sumwe, ukazuje na to da }e [e{eq napisati odgovor
na sve ove tekstove koji su se pojavili u posqedwe vrijeme, a u kojima se on
napada. To je on potvrdio i u razgovoru sa neidentifikovanom sagovornicom kojoj je, na weno pitawe {ta sada radi, decidno odgovorio da sprema odgovore na ove tekstove.
Mjere SDB: (redigovano)
Dostavqeno: 3h RSUP-u SDB – podsekretaru za SDB (redigovano)
IX
Uprava Slu`be dr`avne bezbednosti za Beograd
III sektor
71-0310
8. 9. 1982. godine
Slu`bena bele{ka
o boravku Vojislava [e{eqa u Beogradu
od 30. 8. do 2. 9. 1982. godine
Za vreme boravka u Beogradu, [e{eq je odseo u stanu [e{eq Mare, sa
stanom u Zemunu, ulica Ba~ka broj 17, stan 2. Nakon dolaska u Beograd, 30.
8. 1982. godine oko 20.30 ~asova, [e{eq je oti{ao u pomenuti stan i toga
dana vi{e nije izlazio. Slede}eg dana, 31. 8. 1982. godine, oko 10 ~asova je
oti{ao u prostorije Zajednice pisaca Srbije – “Zapis”, gde se zadr`ao oko
2 ~asa. Iz “Zapisa” je iza{ao u dru{tvu Vuka Dra{kovi}a (redigovano) i
wegove supruge Danice Dra{kovi} i Vojislava Lubarde, gde su se i rastali.
Potom je [e{eq oti{ao u zgradu “Politike”, gde je u{ao oko 13 ~asova i
zadr`ao se oko 3 ~asa. Iz zgrade “Politike” iza{ao je u dru{tvu Qube Stoji}a, novinara lista NIN (u~esnik studentskih nemira 1968. godine).
18
Istoga dana [e{eq je bio u poseti u Tipografskoj ulici bb, kod nama
nepoznatog lica. U ve~erwim ~asovima, u restoranu “Crveni petao”, bio je
u dru{tvu sa Mini} Nade`dom (grafi~ki tehni~ar, ro|ena 19. 7. 1954. godine, od oca Ilije, stalno nastawena u Novom Beogradu, ulica Yona Kenedija 31), Teodosijevi} Mirjanom (profesor, ro|ena 6. 11. 1951. godine, od
oca Milosava, nastawena u Beogradu, ulica 7. jula 10a) i, za sada, nama nepoznate mu{ke i `enske osobe.
U sredu, 1. 9. 1982. godine, [e{eq je pre podne bio u Narodnoj biblioteci Srbije, gde se zadr`ao oko 2 ~asa i iza{ao u dru{tvu nama, za sada, nepoznate osobe. Potom je, {etaju}i po gradu, svra}ao u Studentski kulturni
centar, hotel “Splendid”, “Komunist”, “Politiku” i “Marksisti~ku misao”, gde se zadr`avao po 5 do 10 minuta. Zatim je posetio Vojislava Lubardu na wegovom radnom mestu u NU “Stari grad”, pa su zajedno posetili Radio Beograd, gde su se zadr`ali oko jedan sat. Zatim su sedeli sat vremena
u restoranu “Suvobor”. Posle rastanka sa Lubardom, [e{eq se sastao sa
mladom neidentifikovanom `enskom osobom, sa kojom se zadr`ao u {etwi
i ru~ku u restoranu “Polet” oko 3 sata. U ve~erwim ~asovima je oko 3 sata
proveo u restoranu Pres centra, odakle je oko 23 ~asa iza{ao u dru{tvu
Barjaktarevi} Dragana, novinara “Duge”, i nepoznatog mu{karca.
U ~etvrtak, 2. 9. 1982. godine, [e{eq se pre podne sastao sa Jak{i} Bo`idarom (OO po anarholiberalizmu u USDB) i zajedno su se na ulici sastali sa ^avo{ki Kostom (tako|e OO po anarholiberalizmu u USDB), zadr`av{i se u kra}em razgovoru. Posle susreta sa ^avo{kim, [e{eq i Jak{i} su oti{li u redakciju lista “Mladost”, gde su se zadr`ali jedan sat.
Po izlasku iz redakcije lista “Mladost”, [e{eq se rastao od Jak{i}a i nepoznatog mu{karca i u restoranu “Bezistan” ponovo se sastao sa ^avo{kim, da bi posle kra}eg zadr`avawa oti{li u Savezno javno pravobranila{tvo, gde su se zadr`ali oko pola sata. Pred polazak na stanicu, [e{eq je ponovo svra}ao u redakciju lista “Mladost”.
Naknadno }emo vas informisati o novim eventualnim saznawima u vezi
[e{eqevih kontakata sa licima iz Beograda koja se u USDB Beograd obra|uju zbog delovawa sa anarholiberalisti~kih i nacionalisti~kih pozicija.
Prilikom primene mere tajnog pra}ewa, prime}eno je da je [e{eq nastojao da otkrije istu okretawem, zastajkivawem, mewawem pravca kretawa
i sli~no.
Napomena: U prilogu akta vam dostavqamo fotografije pojedinih lica sa kojima je [e{eq bio u kontaktu za vreme boravka u Beogradu. O odlasku [e{eqa za Sarajevo telefonom je obave{ten de`urni u RSUP-u SR
BiH 2. 9. 1982. godine.
Kucano u 4 primerka.
Dostavqeno:
– 2h RSUP-u SR Srbije SDB
– 1h V sektoru ove Uprave
– 1h operativnom radniku
(potpis redigovan)
19
X
Centar SDB Sarajevo
(redigovano)
Inf. str. pov. broj:
Dana: 9. septembra 1982. godine
Posebna informacija
(redigovano)
Predmet: Sadr`aj razgovora Vojislava [e{eqa (POO) sa Predragom
Matvejevi}em iz Zagreba i Vukom Dra{kovi}em iz Beograda
Veza: Na{a inf. pos. broj 99-1 od 3. 9. 1982. godine
Dana 8. septembra ove godine, informisani smo o sadr`aju razgovora
Vojislava [e{eqa (POO) i Predraga Matvejevi}a iz Zagreba.
Tokom razgovora, [e{eq i Matvejevi} pri~aju o tekstovima koje namjeravaju objaviti i zajedni~ki razmjewuju mi{qewa o svojim daqim publicisti~kim planovima.
Tako, [e{eq ka`e da je poslao svoj tekst tjedniku “Danas” u kojem odgovara Fuadu Muhi}u na Muhi}eve napade na wega o federalizmu, a Matvejevi} savjetuje [e{equ da mu po{aqe jedan primjerak tog teksta koji }e u
sklopu svoje kwige o polemikama sa Muhi}em i Filipovi}em objaviti u izdawu “Nolita” po~etkom januara 1983. godine, po svom dolasku iz SAD. S
tim u vezi, Matvejevi} nagla{ava da }e to biti jedna od mogu}nosti da se
[e{equ ne zabrani javna djelatnost i ujedno pravo na odgovor Fuadu Muhi}u, jer on (Fuad) poslije napada preko vlasti zabrani odgovore ~ovjeka
kojeg je napao.
[e{eq, me|utim, pored ovog pokazuje i interes za Milana Kangrgu. On
pita Matvejevi}a da li postoji mogu}nost da se u polemiku sa Muhi}em
ukqu~i i Kangrga, a Matvejevi} odgovara da su Kangrga i drugi mi{qewa
da Muhi}a treba “ru{iti” neko ko nije filozof. Zbog toga on i upoznaje
[e{eqa da bi eventualno Bo`o Jak{i} mogao da Kangrgu nagovori na polemiku sa Muhi}em.
U nastavku razgovora, Matvejevi} upoznaje [e{eqa da su wemu dolazili qudi iz Mostara, raznih nacionalnih pripadnosti, koji su mu govorili
da “[e{eq ima pravo”, da je “sve to {to pi{e `iva istina, a zatim nagla{ava da je i jedan dio zagreba~ke ~ar{ije “kroatoidno orjentisane” uvjeren
da su navodi [e{eqa, kada je rije~ o eskalaciji panislamizma i muslimanskog nacionalizma potpuno ta~ni, jer su “istiskivali prvo Hrvate, a sada
i Srbe, ali su Srbi ja~i elemenat, pa se ne daju kao Hrvati”.
Matvejevi} u nastavku nagla{ava [e{equ da se mora ~uvati gre{ki
sli~nih onoj o ratnim zlo~incima, a prenosi mu i neka svoja iskustva. U
tom kontekstu, on ka`e da }e se svim snagama [e{eq javnosti predstavqati kao klevetnik, da }e ga familije i Grap~anovi} tu`iti, da }e i}i po sudovima i da }e sve to jo{ dugo potrajati. Me|utim, Matvejevi} hrabri [e{eqa time {to ipak ima posao i {to je uhlebqen, jer ga o~ekuje duga i te{ka borba.
Dana 9. septembra 1982. godine, upoznati smo sa sadr`ajem razgovora
Vojislava [e{eqa i Vuka Dra{kovi}a iz Beograda. Na po~etku razgovora
20
Vuk savjetuje [e{equ da se ne sekira, a zatim, nakon [e{eqevog upozorewa da ga prislu{kuju, Vuk isti~e: “Da ga niko ne mo`e sprije~iti da Branku Mikuli}u napi{e otvoreno pismo” u kojem }e tra`iti da se prestane voditi hajka na [e{eqa, jer su se “sada protiv wega ([e{eqa) digli i pripadnici usta{kog pokreta, a on ih izgleda vodi, on im poma`e u tome”. Vuk
zatim ka`e da “oni ne smiju [e{equ ni{ta”, ali mu upu}uje i prekore zbog
gre{ke koja mu se u kvalifikaciji ratnih zlo~inaca omakla. Jer, po Dra{kovi}u, “pisawe” oda usta{kim koqa~ima i propovjedawe genocida, ipak
nije isto {to i genocid. [e{eq na ovo odgovara da “ni Gebels nikoga nije
svojim rukama ubio, niti je nare|ivao da se ubija, nego je samo propovjedao
ubijawe kao ministar propagande”.
U nastavku razgovora, [e{eq upoznaje Vuka da “se za sjednicu 16. septembra priprema napad na wega”, kao i na, radi ravnote`e, jednog muslimana, Kasima Suqevi}a, koji je afirmativno pisao o muslimanskoj naciji.
[e{eq informi{e Vuka i o tome da Zlatko Dizdarevi}, urednik lista “Svijet”, `ali u svom tekstu {to nema drugog na~ina za krivi~no gowewe [e{eqa, osim privatnom tu`bom. Tako|e, ponovo skre}e pa`wu Vuku
da se prislu{kuje i prati po gradu.
Na ovo saznawe Dra{kovi} savjetuje [e{equ da bje`i u Beograd, ~im
osjeti opasnost po svoj fizi~ki integritet. Jer, kako ka`e, Dra{kovi} se
nije sikirao, dok su [e{eqa napadali Muhi} i ostali, “ali se sada pla{i
za wegov integritet od eventualnog napada biv{ih Paveli}evih pjesnika”.
Na sve ovo [e{eq kategori~ki ka`e da se on ne}e povla~iti i bje`ati, te upoznaje Vuka da }e u Beograd do}i oko 20. septembra.
Na kraju razgovora, Vuk uvjerava [e{eqa da “ne}e sigurno ostati sam,
jer ima dosta drugova koji }e ga braniti” i moli ga da pozdravi Peru [imunovi}a, i pored toga {to ga li~no ne poznaje.
Mjere SDB: (redigovano)
Dostavqeno:
3h RSUP-u SDB – podsekretaru za SDB (redigovano)
XI
Uprava Slu`be dr`avne bezbednosti Beograd
III sektor
71-0310
27. 9. 1982. godine
Na osnovu ~lana 72 Pravila o radu Slu`be dr`avne bezbednosti, daje
se slede}i predlog za primenu mere tajnog pra}ewa i fotodokumentovawa:
Vojislav [e{eq, ro|en 1954. godine, udaqeni profesor sa Fakulteta
politi~kih nauka u Sarajevu, boravi}e u Beogradu od 22. 9. do 28. 9. 1982. godine, a odse{}e u Zemunu, u ul. Ba~ka broj 17.
Na osnovu depe{e broj 7779, od 22. 9. 1982. godine RSUP-a BiH SDB III
sektora, mera tajnog pra}ewa primewivala bi se nad [e{eqom za vreme
wegovog boravka u Beogradu od 23. 9. do 28. 9. 1982. godine.
21
Operativni radnik }e usmeno radnicima IX sektora saop{titi va`ne
detaqe.
(redigovano)
Kucano u 2 primerka.
(potpisi redigovani)
XII
Uprava Slu`be dr`avne bezbednosti za Beograd
III sektor
71-0310
5. 10. 1982. godine
Slu`bena bele{ka
O boravku Vojislava [e{eqa u Beogradu
od 22. 9. do 28. 9. 1982. godine
Za vreme boravka u Beogradu, [e{eq je odseo u stanu [e{eq Mare, sa
stanom u Zemunu, ulica Ba~ka broj 17. Nakon dolaska u Beograd 22. 9. 1982.
godine oko 21.20 ~asova, [e{eq je oti{ao u pomenuti stan. Sa [e{eqom
su vozom doputovali ^voro Ankica, od oca Nedeqka, broj li~ne karte
4162/82 SUP Sarajevo, asistent, zaposlena u Ekonomskom institutu u Sarajevu, i ^voro Slobodan, od oca Lazara, ro|en 11. 8. 1951. godine u Sarajevu,
prijavqen u Sarajevu, ulica Kraqa Tvrtka broj 16/1.
(redigovano)
Slede}eg dana, 23. 9. 1982. godine oko 8.00 ~asova, [e{eq je posetio u
stanu Barjaktarevi} Dragana, novinara lista “Duga”, gde se zadr`ao oko jedan sat. Sa Barjaktarevi}em je potom posetio “Borbu”, Klub me|unarodnog
prijateqstva, “Mladost” i hotel “Splendid”, gde su sedeli sa neidentifikovanim licima. Oko 12 ~asova [e{eq je oti{ao u Institut dru{tvenih
nauka, gde se zadr`ao oko 30 minuta. Iz IDN je iza{ao u dru{tvu Dragoquba Mi}unovi}a, jednog iz grupe udaqenih profesora sa FF-a, sa kojim je
oti{ao u restoran hotela “Moskva”, gde su im se pridru`ili Qubomir Tadi}, tako|e udaqeni profesor sa FF, Andrija Kre{i}, profesor u penziji i Olga Kostre{evi}. U razgovoru su se zadr`ali oko jedan sat, pri ~emu
im je [e{eq pokazivao tekst kucan na 2-3 strane. Posle rastanka sa wima,
[e{eq i Olga Kostre{evi} su oko 15 ~asova oti{li u redakciju lista
“Mladost” odakle su iza{li u dru{tvu Barjaktarevi} Dragana, Ini} Slobodana, profesora fakulteta ONO u Beogradu i neidentifikovanog lica.
Zajedno su oti{li u restoran hotela “Splendid”, gde im je [e{eq pokazivao svoj tekst. Posle sat vremena su se rastali, a [e{eq se oko 17 ~asova
susreo sa neidentifikovanom `enskom osobom sa kojom je proveo oko 3 sata na Kalemegdanu. Oko 20 ~asova u restoranu Pres centra se sastao sa Vukom Dra{kovi}em (redigovano) Danicom Dra{kovi} i Koprivica Jovanom, advokatom. Zajedno sa Vukom i Danicom Dra{kovi}, oko 21.30 ~asova
22
[e{eq je oti{ao u posetu Dobrici ]osi}u (redigovano) gde su se zadr`ali do 02 ~asa.
Dana 24. 9. 1982. godine, oko 9 ~asova, [e{eq je posetio Barjaktarevi}
Dragana, pa su potom zajedno posetili NU “Bra}a Stamenkovi}”, Klub
kwi`evnika i IDN, odakle su iza{li u dru{tvu Qubomira Tadi}a, Dragoquba Mi}unovi}a i Miladina @ivoti}a (redigovano). U restoranu “Beogra|anka” su im se pridru`ili Svetozar Stojanovi} (redigovano) Vuk Dra{kovi} i Dragan Barjaktarevi} i zadr`ali se u razgovoru od 12.30 do 16.30
~asova. Prilikom rastanka Tadi} je ne{to izdiktirao, a [e{eq to zapisao u notes.
Dana 25. 9. 1982. godine, [e{eq je oko 10 ~asova ponovo svratio do Barjaktarevi}a, pa su zajedno oti{li u restoran hotela “Moskva”, gde su se sastali, oko 12 ~asova, sa Sekuli} Zoranom, novinarem lista “Duga”, i Dra{kovi} Vukom i zadr`ali se u razgovoru do 14 ~asova. [e{eq je sa Vukom
Dra{kovi}em i wegovom suprugom Danicom oti{ao kod Dra{kovi}a u
stan, gde su se zadr`ali do 21 ~as, kada su zajedno oti{li u restoran Pres
centra.
Dana 26. 9. 1982. godine, [e{eq je oko 10 ~asova oti{ao u restoran hotela “Moskva”, gde se susreo sa Gojkom \ogom, pesnikom, i zadr`ali se u
razgovoru oko 2 sata. Pri susretu \ogo i [e{eq su se izqubili. Po rastanku sa \ogom, [e{eq je oti{ao u bioskop, da bi oko 18 ~asova ponovo
do{ao u hotel “Moskvu”, gde se sastao sa Bogavac Du{anom, novinarem “Komunista”, Tadi} Qubomirom i wegovim sinom Borisom, Dra{kovi} Vukom
i wegovom suprugom Danicom. U razgovoru su se zadr`ali do 23 ~asa. Slede}eg dana, 27. 9. 1982. godine, posetio je oko 10 ~asova redakciju lista “Komunist”, gde se zadr`ao oko jedan sat, a potom je posetio redakciju lista
“Kwi`evna re~”, SKC i Klub kwi`evnika. Zatim je oko 12 ~asova oti{ao
u redakciju lista “Mladost”, gde se zadr`ao oko 2 sata. Oko 16 ~asova [e{eq je oti{ao u restoran Pres centra, gde se zadr`ao oko jedan sat. Sa
Ini} Slobodanom se susreo oko 18 ~asova u restoranu “Ineks” i zadr`ali
se u razgovoru jedan ~as. Potom [e{eq odlazi u restoran hotela “Moskva”,
gde se susreo sa \ogo Gojkom i Savi} Milisavom, kwi`evnikom, zadr`av{i se u razgovoru oko 3 sata.
Sutradan, 28. 9. 1982. godine, [e{eq je oko 10 ~asova oti{ao u restoran “Suvobor”, gde je razgovarao sa Lubarda Vojislavom i neidentifikovanim mu{karcem. U 12 ~asova [e{eq dolazi u restoran “London”, gde se susre}e sa Sekuli} Zoranom, Tadi} Qubomirom, ]osi} Dobricom i Barjaktarevi} Draganom. Kasnije im se pridru`uju Mi}unovi} Dragoqub i Stojanovi} Svetozar.
U razgovoru su se zadr`ali do 15 ~asova, kada [e{eq odlazi na `elezni~ku stanicu i vozom u 15.30 ~asova odlazi za Sarajevo, o ~emu smo obavestili CSDB Sarajevo.
Naknadno }emo vas informisati o novim eventualnim saznawima u vezi [e{eqevih kontakata sa licima iz Beograda, a koja se u USDB obra|uju zbog delovawa sa anarholiberalisti~kih i nacionalisti~kih pozicija.
Prilikom primene mere tajnog pra}ewa prime}eno je da je [e{eq pokazi23
vao znake opreznosti, nastoje}i da otkrije istu, zastajkivawem, okretawem,
naglim promenama pravca kretawa i sli~no.
Napomena:
(redigovano)
Kucano u 4 primerka.
Dostavqeno:
– 2h RSUP-u SR Srbije SDB
– 1h V sektoru ove Uprave
– 1h operativnom radniku
Operativni radnik
(potpis redigovan)
XIII
RSUP SR BiH SDB, III sektor
Dana 5. 10. 1982. godine
Presjek saznawa SDB o djelatnosti
[e{eq Vojislava iz Sarajeva
[e{eq dr Vojislav, docent na Fakultetu politi~kih nauka u Sarajevu, od druge polovine 1981. godine ostvaruje ~e{}e kontakte sa istomi{qenicima iz Beograda, Mihajlom Markovi}em, Bo`idarom Jak{i}em, Dobricom ]osi}em, Vukom Dra{kovi}em, Vojislavom Lubardom, te Predragom
Matvejevi}em iz Zagreba i drugim bezbjednosno interesantnim licima. Rezultat ovih kontakata su objavqeni tekstovi [e{eqa u dijelu beogradske
i zagreba~ke {tampe, u kojima se poku{ava diskreditovati politi~ko rukovodstvo i politika SK BiH, te iznose drugi neprihvatqivi stavovi. U
ovakvim nastojawima [e{eq se slu`i razli~itim metodama i nastoji da
“svoj slu~aj” dovede u `i`u interesovawa jugoslovenske javnosti. Naime,
nakon javne osude stavova i pona{awa [e{eqa, iznesenih u sredstvima javnog informisawa, odnosno wegovog iskqu~ewa iz ~lanstva SK-a i udaqavawa iz nastave sa FPN, on intenzivira svoje kontakte sa istomi{qenicima u Beogradu, poslije kojih je po pravilu dolazilo do objavqivawa wegovih novih tendenciozno intoniranih tekstova ili eskalacija istupa u
kontaktima sa drugim licima.
Istovremeno, kao dio sinhronizovane akcije, stupaju}i u odbranu [e{eqa, grupa udaqenih profesora Beogradskog univerziteta (Mihajlo
Markovi}, Qubomir Tadi}, Svetozar Stojanovi} i dr.) i jedan broj od ranije nacionalisti~ki eksponiranih kwi`evnika (Dobrica ]osi}, Antonije Isakovi}, Predrag Palavestra i dr.) sa~inili su “Protestni apel”
povodom udaqavawa [e{eqa iz nastave, koji je upu}en na jedan broj profesora Univerziteta i pojedine institucije u Sarajevu. Pojava “Apela” posebno je “ohrabrila” [e{eqa, te on u to vrijeme u vi{e navrata isti~e da
je “najva`nije {to nije sam”, te da se za wega “zainteresovala cjelokupna jugoslovenska javnost, {to potvr|uju potpisnici apela, koji su najeminentniji intelektualci u Jugoslaviji”, itd.
24
Neposredno nakon pojave “Apela” [e{eq ~e{}e kontaktira i Vuka
Dra{kovi}a, koji u ovom “slu~aju” vidi {ansu za intenzivirawe napada
na SK BiH i pojedine li~nosti. U tom ciqu on priprema sa [e{eqom
intervju pod naslovom “Buntovnik bez razloga” (ne raspola`emo podacima da je objavqen u sredstvima javnog informisawa), gdje [e{eq, na vje{to sro~ena pitawa, izme|u ostalog ka`e: “Kod nas postoji jedna sorta
qudi, jedan sloj, jedna kasta, koji se smatraju nepogre{ivim, nezamjenqivim, nedodirqivim i to nije nikakva posebna specijalnost ni Bosne ni
Sarajeva. Ti qudi spremni su na sve, samo da bi o~uvali svoje visoke, a nezaslu`ene, pozicije i polo`aje. Izgradili su tipi~no staqinisti~ke metode diskvalifikacije svih onih koji im smetaju, koji im se ne klawaju.
Svoj duhovni mrak i nazadluk, svoje neznawe, svoj nacionalizam, svoje zahuktale potro{a~ke i vlastoquba~ke ambicije, prikrivaju pla{tom veoma zvu~nog verbalnog zakliwawa u socijalisti~ke i komunisti~ke principe i ideale”.
Za protuuslugu [e{eq je pripremio za objavqivawe prikaz kwige Vuka Dra{kovi}a “Sudije”, kome je dao naslov “Roman kao oblik dru{tvene
kritike”. Pored ostalog, osvr}u}i se na problem “istjerivawa pravde i
pravi~nosti”, [e{eq pi{e: “Puwewe u{iju i ispirawe mozga o tome da je
na{ sistem najboqi, da se dru{tvene nepravde de{avaju samo u tu|im zemqama i da se samo sa onim neprijateqima i otpadnicima koji se suprotstavqaju pojedinim postupcima nosilaca politi~ke vlasti, dovelo do odga|awa i eliminisawa negativnosti, slabosti i privremenog sanirawa po`ara, a ne likvidirawa socijalnih uzroka koji do toga dovode... Birokratski duhovi intimno strepe od svake slobodne i kriti~ke misli pla{e}i se
za vlastite pozicije, dok javno tu strepwu i nasilni~ki bijes pravdaju strahom od krizne situacije koju bi preispitivawe dru{tvene prakse moglo
izazvati ru{e}i neke od nametnutih i la`nih vrijednosti... Da bi se sa~uvale privilegije i s istorijskog aspekta bezna~ajna ili nazadna odlu~uju}a
uloga nerijetko mediokritetskih pojedinaca i vrhu{ki, na kocku se stavqaju trajne vrijednosti socijalisti~ke revolucije i kompromituje diktatura proletarijata u o~ima naj{irih narodnih masa, koje u woj po~iwu, ~esto opravdano, gledati diktaturu alijeniranih politi~kih aparata u ime
radni~ke klase i nad radni~kom klasom”. Prikaz pomenutog romana “Sudije” [e{eq zavr{ava rije~ima: “Zato roman Vuka Dra{kovi}a ima i ulogu
budilnika na{e u~male i usnule kulturne javnosti, predstavqaju}i svje`i
primjer istinski anga`ovanog intelektualnog odnosa prema vitalnim i egzistencijalnim pitawima na koja niko umjesto nas ne mo`e dati pravi odgovor”.
[e{eq sa nestrpqewem o~ekuje izlazak iz {tampe dvije kwige i ve}
sada ih “preporu~uje” za ~itawe svojim vezama u Sarajevu. Po wemu, u prvoj
pod nazivom “No`”, Vuk Dra{kovi} }e “potpuno iskompromitovati” jednog dru{tveno-politi~kog radnika iz SR BiH, dok }e u drugoj Quba Tadi}
detaqno opisati “stawe me|unacionalnih odnosa” u SR BiH. Me|u poznanicima u Sarajevu, [e{eq najavquje i kwigu koja }e zapravo biti zbirka
25
wegovih i tekstova drugih u kojima se govori o “wegovom slu~aju”. Navodno, kwigu }e uz “podr{ku wegovih prijateqa” objaviti jedna od izdava~kih
ku}a u Beogradu, ali [e{eq se za sada ne izja{wava koja.
U kontaktu sa drugim licima [e{eq izjavquje da “jedva ~eka” da bude
“uhap{en”, jer bi to, po wemu, bio razlog za pokretawe novog “slu~aja [e{eq” u koji bi se ukqu~ili i advokati iz Beograda, na ~elu sa “mladim i
progresivnim” Sr|om Popovi}em. Ukqu~ivawem advokata iz Beograda u
wegovu odbranu, kako ka`e, ~itavo su|ewe bi se pretvorilo u “istinski
spektakl”. [e{eq tako|e isti~e veliko povjerewe koje u`iva kod odre|enih krugova u Beogradu, a koji su, kako ka`e, spremni da osnuju fond iz koga bi za wega obezbjedili mjese~nu platu u visini od 20.000 novih dinara,
ukoliko bi u Sarajevu ostao bez posla. U kontekstu ovakvih komentara [e{eq “procjewuje” da je u sada{woj situaciji “veoma va`no” {to je postao
~lan Filozofskog dru{tva Srbije, jer ukoliko izgubi spor sa fakultetom
ili bude uhap{en, mo`e se `aliti Me|unarodnoj organizaciji rada, pozivaju}i se na ~lan 102. Poveqe UN, po{to se navedenoj organizaciji ne mo`e `aliti pojedinac, nego organizacija (Filozofsko dru{tvo Srbije), a
time bi se “wegov slu~aj internacionalizirao”.
(redigovano)
Tekst pod nazivom “U cara Trajana kozje u{i”, objavqen u zagreba~kom
nedeqniku “Danas” od 17. 8. 1982. godine (kasnije prenesen u skra}enoj verziji u NIN-u), motivisao ga je, kao i wegove istomi{qenike, na ~e{}e me|usobne kontakte, konsultacije i dogovore, u kojima [e{eq najavquje i
sprema se, kako ka`e, za “nove podvige”.
U kontaktima sa licima [e{eq, izme|u ostalog, daje i svoje vi|ewe
dana{we omladine, nagla{avaju}i da “omladina ne posjeduje moralne vrijednosti koje bi trebale predstavqati uzor, prije svega zbog toga, {to mladi nemaju svoje uzore i {to su u dru{tvu prepu{teni sami sebi”. Ti uzori,
uglavnom politi~ki i javni radnici, po [e{equ, su “veoma kompromitovani”. S tim u vezi on isti~e da je i “Partija nejedinstvena, jer u woj vlada
borba pojedinaca za vla{}u”. Sada{wa situacija u Savezu komunista Jugoslavije je, po mi{qewu [e{eqa, “ista, pa ~ak i gora od one koja je 1971. godine, prije 21. sjednice Predsjedni{tva SKJ, bila u Hrvatskoj”. “Tra`e}i
uzroke” ovakvog stawa, on ka`e da je to “normalna posqedica borbe republi~kih funkcionera za svoju Partiju i svoju dr`avu”, te da se “zatvarawe
u uske republi~ke okvire i borba politi~ara za o~uvawe ovakvog stawa, u
kojem ne postoji integritet Jugoslavije”, jer “imamo osam dr`ava i osam
Partija mora prevazi}i”. S tim u vezi, on daqe govori da se “protiv takvih
politi~ara moramo boriti i oni moraju ustupiti svoja mjesta onima koji su
mawe optere}eni karijerizmom”.
Jedan od “motiva” za obra~un sa “kompromitovanim” politi~arima,
[e{eq nalazi i u sada{woj te{koj ekonomskoj situaciji, za koju okrivquje “nesposobne i nestru~ne politi~are koji su uzeli sebi za pravo da upravqaju i ekonomijom Jugoslavije”. Isti~e da “od tih politi~ara ne mo`emo
o~ekivati da nas izvuku iz sada{we situacije u koju su nas oni i uvukli i
26
na taj na~in prokockali svoju {ansu”. Ka`e da “oni moraju oti}i ~im prije i ne treba im stvarati nove prilike i prepustiti wihovoj savjesti vrijeme kada }e oti}i, jer bi to dovelo do propasti”, jer “da bi dru{tvo na{lo
izlaz iz krize i krenulo novim putem, mi moramo zahtjevati da sada{wa
garnitura kompromitovanih politi~ara podnese ostavke na svoje polo`aje”.
Kao jedan od “krivaca” lo{e ekonomske situacije, [e{eq navodi i Zakon o udru`enom radu, koji je, po wegovom mi{qewu, pravqen za nekakvo
imaginarno dru{tvo, a wegovi tvorci nisu uop{te vodili ra~una o na{oj
stvarnosti, jer ZUR odgovara samo visoko razvijenom dru{tvu.
Lica iz Beograda sa kojima Vojislav [e{eq ostvaruje kontakte
Prate}i neprijateqsku djelatnost Vojislava [e{eqa, do sada su utvr|ena sqede}a lica iz Beograda sa kojima on odr`ava intenzivne kontakte,
kao i jedno lice iz Vaqeva:
1. Dobrica ]osi}
2. Vuk Dra{kovi}
3. Neboj{a Popov
4. Mihajlo Markovi}
5. Bo`idar Jak{i}
6. Dragoqub Mi}unovi}
7. Qubomir Tadi}
8. Svetozar Stojanovi}
9. Miladin @ivoti}
10. Andrija Kre{i}
11. Slobodan Ini}, prof. fakulteta ONO u Beogradu
12. Jovan Koprivica, advokat iz Beograda
13. Milisav Savi}, kwi`evnik iz Beograda
14. Du{an Bogavac, novinar lista “Komunist”
15. Miodrag Mili}
16. Gojko \ogo
17. Kosta ^avo{ki
18. Vojislav Lubarda, kwi`evnik
19. Milorad Vu~eli}, sekretar SKC “Beograd”
20. Milomir Mari}, novinar “Duge”
21. Gojko Te{i}, urednik “Kwi`evne re~i”
22. Dragan Barjaktarevi}, novinar “Duge”
23. Zoran Sekuli}, novinar
24. Zoran Kalezi}, novinar
25. Zoran Bogavac, urednik “Zum reportera”
26. Esad ]imi}, profesor na Pravnom fakultetu u Beogradu
27. Du{ko Jawi}, novinar u redakciji “Marksisti~ka misao”
28. Dragan Mini} iz Vaqeva
29. Suzana Miti} iz Beograda
30. Dragica Krsti}, ul. Ho [i Minova broj 37 u Beogradu
27
XIV
Uprava Slu`be dr`avne bezbednosti za Beograd
III sektor
71-0310
27. 10. 1982. godine
Na osnovu ~lana 72 Pravila o radu Slu`be dr`avne bezbednosti daje
se slede}i predlog za primenu mere tajnog pra}ewa i fotodokumentovawa:
Vojislav [e{eq, ro|en 11. 12. 1954. godine, udaqeni profesor sa Fakulteta politi~kih nauka u Sarajevu, u Beogradu }e boraviti od 24. 10. 1982.
godine, a odse{}e u Zemunu, u ul. Ba~ka br. 17.
Na osnovu depe{e broj 8748, od 26. 10. 1982. godine, RSUP-a BiH SDB –
III sektora, mera tajnog pra}ewa primewivala bi se nad [e{eqom za vreme
wegovog boravka u Beogradu od 24. 10. 1982. godine.
(potpisi redigovani)
XV
Uprava Slu`be dr`avne bezbednosti za Beograd
III sektor
71-9292
9. 11. 1982. godine
Slu`bena bele{ka
o boravcima Vojislava [e{eqa u Beogradu
Prema na{im saznawima, prvi kontakti Vojislava [e{eqa sa licima
iz Beograda, poznatim po svome delovawu sa anarholiberalisti~kih pozicija, ostvareni su tokom februara meseca 1982. godine. Tom prilikom [e{eq je ostvario kontakt sa Bo`idarom Jak{i}em, kao i Dobricom ]osi}em, kwi`evnikom. (redigovano) U kontaktima sa navedenim licima, [e{eq je u vi{e navrata izneo da je “situacija oko wega u Sarajevu veoma ’zategnuta’, a da su izvesni qudi sa fakulteta predlagali ~ak i wegovo krivi~no gowewe”.
Krajem marta 1982. godine [e{eq je ponovo boravio u Beogradu, kojom
prilikom je u kontaktu sa Bo`idarom Jak{i}em istog upoznao o razvoju doga|aja na wegovom fakultetu, pri ~emu je konstatovao da se situacija razvija u wegovu korist, s obzirom da se nakon op{irnog pisawa {tampe i velikog publiciteta najverovatnije odustalo od preduzimawa “radikalnih” mera. Po wegovim re~ima, ponu|eno mu je i novo radno mesto u okviru instituta na fakultetu u Sarajevu.
U periodu od 16-19. aprila 1982. godine [e{eq je, do{av{i u Beograd,
kontaktirao Dobricu ]osi}a i Mihajla Markovi}a, udaqenog profesora
FF-a iz Beograda, a registrovan je i kontakt sa Gojkom \ogom, kome je ponudio izvesni tekst na potpis, koji je \ogo najverovatnije i potpisao.
28
Tokom svoje posete Beogradu, [e{eq je ostvario susrete i sa Bo`idarom Jak{i}em, Vukom Dra{kovi}em, (redigovano) Miloradom Vu~eli}em
i Qubomirom Kqaki}em, zaposlenima u Studentskom kulturnom centru u
Beogradu, kao i sa pojedincima iz redakcija “Omladinskih novina” i “Mladosti”.
Raspola`emo i saznawima da je sredinom maja 1982. godine Bo`idar
Jak{i} “pripremio teren” za eventualni [e{eqev boravak u Zagrebu, tj.
omogu}io mu je susrete sa Rudi Supekom, @arkom Puhovskim, Slobodanom
Drakuli}em i Mirom Oklop~i}, licima poznatim po anarholiberalisti~kom delovawu na Zagreba~kom sveu~ili{tu.
Nova poseta [e{eqa Beogradu registrovana je u periodu od 16. do 20.
juna 1982. godine, a tom prilikom je ostvario kontakte sa Bo`idarom Jak{i}em i Neboj{om Popovim, sa kojima je posetio Institut dru{tvenih
nauka. [e{eq se tako|e susretao i sa Miloradom Vu~eli}em, sekretarom
SKC-a, Dobricom ]osi}em, Draganom Barjaktarevi}, novinarom lista
“Duga”, i Zoranom Bogavcem, urednikom “Zum reportera”. U istom periodu
[e{eq je posetio Pravni i Filozofski fakultet u Beogradu, kao i redakcije ~asopisa “Kwi`evna re~” i lista “Mladost”.
Novu posetu Beogradu [e{eq je ostvario u periodu od 30. 8. do 2. 9.
1982. godine. Tom prilikom kontaktirao je Vuka i Danicu Dra{kovi}, kao
i Vojislava Lubardu, sa kojima je ostvario posetu Zajednici pisaca Srbije
– “ZAPIS”.
U dru{tvu novinara NIN-a Qube Stoji}a, svojevremeno u~esnika studentskih nemira iz 1968. godine, proveo je oko tri ~asa u zgradi lista “Politika”.
(redigovano)
Krajem septembra meseca ove godine [e{eq je u Beogradu posetio
Barjaktarevi} Dragana, sa kojim je “obi{ao” redakcije lista “Mladost” i
“Borbe”. U istom periodu ostvario je kontakte sa Qubomirom Tadi}em,
Dragoqubom Mi}unovi}em, udaqenim profesorima FF-a u Beogradu, Andrijom Kre{i}em, penzionisanim profesorom FF-a u Beogradu, kao i sa
Olgom Kostre{evi}, prevodiocem i sestrom Svetozara Stojanovi}a, biv{eg profesora FF-a u Beogradu.
[e{eq se, tako|e, susreo i sa advokatom Koprivica Jovanom, a u dru{tvu Vuka i Danice Dra{kovi} posetio je Dobricu ]osi}a, gde se zadr`ao
vi{e od ~etiri ~asa.
Dana 25. 9. 1982. godine [e{eq se susreo sa Barjaktarevi} Draganom i
Sekuli} Zoranom, novinarima lista “Duga”, kao i bra~nim parom Dra{kovi}. Nakon razgovora koji je trajao oko dva ~asa, [e{eq je sa Dra{kovi}ima oti{ao u wihov stan, gde je boravio skoro sedam ~asova.
Narednog dana, [e{eq je oko dva ~asa proveo u razgovoru sa Gojkom \ogom, a u popodnevnim ~asovima je skoro pet ~asova bio u dru{tvu Qubomira Tadi}a i wegovog sina Borisa, (redigovano) Vukom i Danicom Dra{kovi}, kao i Bogavac Du{anom, novinarom lista “Komunist”.
29
Svoju posetu Beogradu u pomenutom periodu, [e{eq je iskoristio i za
posete redakcijama “Mladosti”, “Komunist” i “Kwi`evne re~i”, kao i
SKC-u i Klubu kwi`evnika. Ostvario je i susrete sa Ini} Slobodanom,
profesorom fakulteta ONO u Beogradu, Gojkom \ogom, Savi} Milisavom,
kwi`evnikom, kao i sa Vojislavom Lubardom, Zoranom Sekuli}em, Qubomirom Tadi}em, Dobricom ]osi}em, Draganom Barjaktarevi}em, Svetozarom Stojanovi}em i Dragoqubom Mi}unovi}em.
(redigovano)
Dostavqeno:
– 2h RSUP-u SR Srbije SDB
– 1h V sektoru ove Uprave
– 1h operativnom radniku
XVI
(redigovano)
(redigovano)
Dana 25. novembra 1982. godine
Posebna informacija
Predmet: Interesantna zapa`awa iz razgovora Vojislava [e{eqa
(POO) i Vuka Dra{kovi}a
Veza: Na{a pos. inf. broj 125 od 23. novembra 1982. godine
(redigovano) saznawa da su Vojislav [e{eq i Vuk Dra{kovi} dana 24.
novembra 1982. godine obavili razgovor.
Na interesovawe [e{eqa kako je bilo sino} i ho}e li biti u novinama (naime, radi se o razgovoru povodom kwige Vuka Dra{kovi}a – “No`”,
koji je odr`an u amfiteatru Narodne biblioteke Srbije 23. novembra 1982.
godine, o kwizi su govorili prof. dr Zoran Gavrilovi}, Aleksandar Ili}
i Zoran Petrovi}, a izvode iz romana je ~itao sam autor – prim. op. radnika), Dra{kovi} je odgovorio da je bilo odli~no, pun amfiteatar svijeta,
ali da u “novinama ne}e iza}i, jer ti Bosanci vr{e veliki pritisak na srpsko rukovodstvo, pa po{to je kwiga proskribuisana, o woj se ne smije ni pisati”.
Dakle, Dra{kovi} upoznaje [e{eqa da je kwiga ve} u kwi`arama, u izlozima, ali da je u bosanskim ne}e biti, jer isti ne daju da se pojavi.
Tako|e, ovom prilikom [e{eq informi{e Dra{kovi}a da ga je u listu “Oslobo|ewe” “napao” Bogi}evi}, te mu ujedno i pro~itao tekst ~lanka koji se odnosi na Dra{kovi}a.
Na kraju razgovora, [e{eq i Vuk Dra{kovi} su se dogovorili da Dra{kovi} do|e u Sarajevo poslije novembarskih praznika, ostane 2-3 dana, pa
da se zajedno vrate u Beograd.
Ujedno, Dra{kovi} sugeri{e [e{equ da “tamo skupqa ako ga neko
je.e”.
30
XVII
Centar SDB Sarajevo
(redigovano)
Inf. str. pov. broj: 138
Dana 28. decembra 1982. godine
Posebna informacija
(redigovano)
Predmet: Sadr`aj razgovora Vojislava [e{eqa (POO) i Qube Tadi}a i druga saznawa
Veza: Na{a pos. inf. broj 136 od 22. decembra 1982. godine
Dana 26. decembra 1982. godine informisani smo o sadr`aju razgovora
vo|enog istog dana izme|u Vojislava [e{eqa i Qube Tadi}a, ekstremnog
anarholiberala iz Beograda.
Tom prilikom, [e{eq upoznaje Tadi}a o svemu onom {to se de{avalo
na Op{tinskom sudu I u Sarajevu 24. decembra ove godine, na kojem je vo|ena rasprava o tu`bi Mustafe Grab~anovi}a u kojoj se tereti [e{eq za
krivi~no djelo klevete. U tom kontekstu, [e{eq ka`e da je na sudu bila
“komedija” koja je trajala tri i po sata i u kojoj su on i wegov advokat, Zdravko Radovi}, napravili cirkus maltretiraju}i podnosioca tu`be.
Ilustruju}i Tadi}u ono {to se na sudu dogodilo, [e{eq je naveo i to
da su proces pratili i novinari “Oslobo|ewa”, “Svijeta”, “Na{ih dana” i
“AS”-a, ali da su poslije dono{ewa osloba|aju}e presude pokuweni napustili sudnicu.
U tom kontekstu, [e{eq je upoznao Tadi}a i o pona{awu advokata Mustafe Grab~anovi}a, koji je u nedostatku pravnih argumenata po~eo da
“prosipa neke politi~ke parole, da se poziva na Mikuli}a, Vasu Ga~i}a i
na tekstove iz “Oslobo|ewa”.
[e{eq zatim ka`e Tadi}u da je reagovao radi toga {to advokat Grab~anovi}a “pribjegava politi~kim argumentima” i da je s tim u vezi rekao i
to “ako su za advokata toliko zna~ajna mi{qewa pojedinih politi~kih
funkcionera, onda bi sud bio du`an da saslu{a moje mi{qewe o wima, pa
bismo vidjeli ~ije je argumentovanije”.
Kada je rije~ o tekstovima iz “Oslobo|ewa”, [e{eq je na su|ewu advokatu postavio i pitawe za{to za primjer samo isti~e pisawe “Oslobo|ewa”, a zanemaruje pisawe beogradske {tampe. Nakon upadice advokata da je
on eksponent beogradske {tampe, [e{eq je odgovorio da za wega “Drina
nije granica koja razdvaja, nego granica koja spaja i da ne priznaje razli~ite sredine”. U tom trenutku Tadi} reaguje rije~ima: “Oni to ho}e da Drina
bude granica koja razdvaja” i da je i sam “Grab~anovi} mislio da je do{lo
“na{e” vrijeme”.
U nastavku razgovora, [e{eq ka`e da se Grab~anovi} po~eo i odricati svoje pjesme “Drina”, govore}i da je to tamna mrqa na wegovom obrazu.
[e{eq je upoznao Tadi}a da su “dva SKOJ-evca presudno uticala na
wegovo osloba|awe, jer su sude}i u vije}u kao sudije porotnici dali svoj
glas u korist [e{eqa”.
31
O napadu na Vuka Dra{kovi}a i wegovu kwigu “No`”, Tadi} ka`e da su
Dra{kovi}a napali takozvani borci iz Kule Fazlagi}a, a kada je od [e{eqa obavije{ten da je u napadu na Vuka u~estvovao i “ona budala [egrt”, Tadi} je rekao da je on li~no bio svjedok kada su partizani u novembru 1943.
godine prvi put osloba|ali Kulu Fazlagi}a i da bi o tome trebalo pitati
Vladu [egrta.
[e{eq tokom razgovora ka`e Tadi}u da }e u Beograd do}i u prvoj polovini januara 1983. godine i raspituje se o tome da li je Tadi} bio kod Dobrice ]osi}a 24. 12. 1982. godine. Tadi} odgovara da nije i{ao ]osi}u, jer
je on bio kod wega prije nekoliko dana, a zatim poru~uje [e{equ da se “hrabro dr`i i da ima prijateqe na sve strane”.
Istog dana, 25. decembra ove godine, informisani smo o sadr`aju razgovora Vojislava [e{eqa i Danice Dra{kovi}, supruge Vuka Dra{kovi}a, u
kojem [e{eq sagovornicu upoznaje, shodno dogovoru sa Vukom, o novim napadima na Vuka u Sarajevu, odnosno u Bosni i Hercegovini. U tom kontekstu,
[e{eq ka`e da su Vuka ponovo napali, ali da je to “bezvezno pucawe fraza”.
Raspola`emo tako|e sa podacima iz razgovora Vojislava [e{eqa i Jasne Juri{i}. Tom prilikom, [e{eq i Juri{i}eva govore o kwigama Qube
Tadi}a, Rudi Supeka i literaturi o Sudu udru`enog rada koje je [e{eq posudio od Juri{i}eve, a zatim [e{eq, na pitawe Juri{i}eve: “[ta ka`u
wegovi prijateqi iz Beograda?”, odgovara da su mu “oni rekli da napravi
spisak qudi sa kojima treba da se obra~unaju kada do|e wihovo vrijeme”.
Juri{i}eva u tom kontekstu ironi~no ka`e da je “na{a draga Partija
uvijek `rtvovala”, a [e{eq odgovara: “I na{a }e, ali }e na{a vas `rtvovati. Va{a je `rtvovala svoje, svoju djecu, a mi }emo vas `rtvovati”.
Odmah po zavr{etku su|ewa 24. decembra, Vojislav [e{eq je obavio
razgovor sa Rajkom \uri}em (najverovatnije urednik u “Politici” – prim.
op. radnika) i tom prilikom sagovorniku, uz molbu da se objavi, izdiktirao
“crticu” – vijest – o tome da ga je Vije}e Op{tinskog suda II u Sarajevu
oslobodilo optu`be za klevetu koju je podnio Mustafa Grab~anovi}, kwi`evnik iz Bijeqine, jer je [e{eq imao opravdanog razloga da tvrdi ono
{to je naveo za Grab~anovi}a u svom tekstu “U cara Trojana kozje u{i”. Napomiwemo da je ova vijest o osloba|awu [e{eqa objavqena u “Politici”,
od 25. decembra 1982. godine.
[e{eq je 25. decembra ove godine razgovarao i sa suprugom Dobrice
]osi}a. Tom prilikom, on se interesovao da li je Dobrica pro~itao vijest
u “Politici” i od ]osi}eve supruge je obavije{ten da nije ni{ta o tome
komentarisao, {to upu}uje na zakqu~ak da tu vijest jo{ nije pro~itao. [e{eq je u ovom razgovoru upoznat o tome da je Vuk Dra{kovi} bio kod ]osi}a 24. decembra ove godine, o ~emu smo ranije informisali.
Mjere SDB:
– Nastavit }emo sa pra}ewem djelatnosti Vojislava [e{eqa i wegovih kontakata sa ekstremnim anarholiberalima iz Beograda i drugim op.
interesantnim licima.
(redigovano)
Dostavqeno: 3h RSUP-u SDB – podsekretaru za SDB (redigovano)
32
XVIII
Uprava Slu`be dr`avne bezbednosti – Beograd
V sektor
31. 12. 1982. godine
Rezime depe{a iz dosijea [e{eq Vojislava za 1982. godinu
Rezime je sa~iwen od 3 depe{e (strana – 3).
D-1776 od 2. 3. 1982. godine, RSUP SRS je obave{ten da je grupa udaqenih profesora FF (zaposlenih na IDN) sa~inila i potpisala “protestni
apel” povodom udaqavawa docenta Vojislava [e{eqa sa FPN u Sarajevu.
Pomenuti “apel” }e biti ponu|en na potpis odre|enim “naprednim intelektualcima”, a potom }e biti upu}en nadle`nim politi~kim forumima
SR BiH i FPN u Sarajevu.
D-3090 od 11. 3. 1982. godine (USDB – D-2109) od strane RSUP SRS prosle|ena nam je depe{a RSUP SR BiH, kojom smo obave{teni da su na adresu nekoliko profesora FPN u Sarajevu stigle dve vrste (skoro identi~nog
sadr`aja) “protestnog apela”. Prvi je potpisalo 26 lica, me|u kojima se nalazi grupa udaqenih profesora, Zoran Avramovi}, Dragomir Oluji}, Vojislav Stojanovi}, Vesna Pe{i}, a drugi je potpisalo 15 lica, uglavnom
kwi`evnika, me|u kojima se nalaze Dobrica ]osi}, Me{a Selimovi}, Mi}a Danojli}, Antonije Isakovi} i dr.
D-13689 od 25. 10. 1982. godine (USDB D-8748) od strane RSUP SRS smo
obave{teni da je 24. 10. Vojislav [e{eq vozom otputovao za Beograd, gde
namerava da ostvari kontakt sa Jak{i} Bo`idarom, Vukom Dra{kovi}em,
Kostom ^avo{kim i dr. (redigovano)
(pasus redigovan)
(potpis redigovan)
XIX
Centar SDB Sarajevo
(redigovano)
Inf. str. pov. broj: 2
Dana 10. januara 1983. godine
Posebna informacija
(redigovano)
Predmet: Interesantna zapa`awa iz posledweg kontakta Vuka Dra{kovi}a i Vojislava [e{eqa (POO)
Veza: Na{a pos. inf. broj 140 od 31. 12. 1982. godine
Dana 9. januara 1983. godine, Vojislav [e{eq je obavio razgovor sa Vukom Dra{kovi}em.
Pored obostranog ~estitawa Bo`i}a, Vuk se interesovao kod [e{eqa – je li dobio preporu~eno pismo koje mu je poslao u ~etvrtak (6. 1. 1983.
godine). Na [e{eqev odgovor da nije, Vuk je rekao sqede}e: “Evo, u ponedjeqak }e ti sti}i one “maramice”, pa ko god tamo ima “kijavicu”, daj mu”,
33
sa ~im se [e{eq slo`io, te istakao: “Mnogima }u ve} u utorak (11. 1.)
“obrisati” nos”.
Daqe, kroz razgovor [e{eq informi{e Vuka da je u ~asopisu “Svijet”
objavqen tekst novinara Miwe Bojani}a, u kome isti napada wegov roman
“No`”, ~ita mu pojedine dijelove navedenog teksta, dok se Vuk interesuje
da li se igdje u tekstu ka`e: “To je la`, neistina”, je li samo borci citiraju ili imaju ne{to autorskog u tekstu.
Na kraju razgovora, [e{eq tra`i od Vuka da ni{ta u Sarajevu ne organizuje prije wegovog povratka sa svadbenog puta (23. 1. 1983. godine), dok
mu Vuk skre}e pa`wu da bi morao prekinuti putovawe, ukoliko do|e do
“organizovawa”. Navodno, prema Dra{kovi}u, u Sarajevu bi se trebao “organizovati” razgovor povodom romana “No`”.
Dana 10. januara 1983. godine, operativnim putem do{li smo do sadr`aja
pisma o kojem su razgovarali Dra{kovi} i [e{eq. U pismu se nalazilo 20
istovjetnih primjeraka kucanog teksta – na osam stranica, naslovqeno Predsedni{tvu Op{tinskog odbora SUBNOR-a Gacko, a potpisano od strane Vuka Dra{kovi}a. Uz navedene tekstove, nalazilo se i kra}e pismo u kome Vuk
obavje{tava [e{eqa da mu “{aqe malo lektire, sve ostalo zna{”.
Sadr`aj teksta je Vukovo obja{wewe {ta je uzeo kao “gra|u” za svoj roman, na koje se istorijske ~iwenice pozivao, te koje je druge autore koristio, a koji su opisali NOB u Gacku. Daqe, Dra{kovi} u tekstu borce Gackog “prekorijeva” {to su {utjeli kada su Dobrica ]osi} i Lali} pisali o
~etni~kim zlodjelima, za{to su {utjeli kada je u Sarajevu nagra|ena kwiga u kojoj su se na{li radovi usta{kih pisaca, te ih “pita” – da li bi {utjeli i da je opisao ~etni~ka zlodjela u romanu.
Mjere SDB:
– Preduzet }emo odgovaraju}e operativne mjere u ciqu identifikacije lica kojima }e [e{eq dati navedeni tekst.
– Tako|e, bi}emo u toku namjera Vuka Dra{kovi}a da u Sarajevu organizuje “razgovor” povodom romana “No`”.
(redigovano)
Dostavqeno: 3h RSUP-u SDB, podsekretaru za SDB
(redigovano)
XX
Socijalisti~ka Republika Bosna i Hercegovina
Republi~ki sekretarijat za unutra{we poslove
Slu`ba dr`avne bezbjednosti – Sarajevo
Dana 11. 1. 1983. godine
[e{eq Vojislav kontaktirao Qubu Tadi}a
i druga lica iz Beograda
Povodom odr`anog su|ewa 24. decembra 1982. godine u Op{tinskom
sudu I u Sarajevu, na kojem je vo|ena rasprava o tu`bi Mustafe Grab~a34
novi}a, kwi`evnik iz Bijeqine, u kojoj se [e{eq tereti za krivi~no
djelo klevete, [e{eq je kontaktirao Qubu Tadi}a i druga lica iz Beograda.
U razgovoru sa Tadi}em, te suprugama Dobrice ]osi}a i Vuka Dra{kovi}a, poseban zna~aj [e{eq je pridavao ishodu su|ewa, isti~u}i da
je oslobo|en optu`be i da su on i wegov advokat Radovi} Zdravko od pomenutog su|ewa “napravili komediju i cirkus maltretiraju}i podnosioca tu`be”.
Po rije~ima [e{eqa, Grab~anovi}ev advokat je u “nedostatku pravnih argumenata po~eo pribjegavati politi~kim argumentima i parolama,
pozivaju}i se na pojedine najistaknutije li~nosti na{e republike i zemqe”. Na ove okolnosti, kako ka`e, u toku su|ewa [e{eq je rekao: “Ako
su za advokata zastupnika tu`be toliko zna~ajna mi{qewa pojedinih politi~kih funkcionera, tada bi sud bio du`an da saslu{a i moje mi{qewe o wima (funkcionerima), kako bi se vidjelo ~iji su navodi argumentovaniji”.
Zadovoqan sa tokom i kona~nim ishodom su|ewa, te dr`awem [e{eqa
i advokata Radovi}a, Tadi} poru~uje [e{equ da se “treba i daqe hrabro
dr`ati i ra~unati na to da ima brojne prijateqe na sve strane”. Istom prilikom, Tadi} obavje{tava [e{eqa da je kod wega nedavno bio Dobrica ]osi}, kojom prilikom je trebao biti prisutan i Vuk Dra{kovi}, pa s tim u
vezi poziva [e{eqa da i on ~im prije do|e kod wega u Beograd. U kontaktima sa suprugom Dobrice ]osi}a i Vuka Dra{kovi}a, [e{eq se interesovao za Dobricu i Vuka, pri tom navode}i da se u BiH “ponovo napada Vuk
Dra{kovi}, ali sa bezveznim i bezopasnim frazama”. Istom prilikom,
[e{eq je obavje{ten da je 24. decembra 1982. godine Vuk Dra{kovi} kontaktirao Dobricu ]osi}a.
U razgovoru sa \uri} Rajkom, novinar – urednik u dnevnom listu “Politika”, [e{eq je istakao da su kwige “Politika kao sudbina” Esada ]imi}a i “No`” Vuka Dra{kovi}a u Sarajevu i {ire “izazvale gu`vu i rasprave” i da su na iste “otpo~eli napadi” u SR BiH, {to je, prema [e{equ,
uticalo da on “bude privremeno po{te|en”. Komentari{u}i o navedenom
su|ewu, [e{eq je istovremeno izdiktirao podatke koje je \uri} na prijedlog [e{eqa objavio u listu “Politika” 25. decembra 1982. godine, a kojim se potvr|uje da je [e{eq “imao opravdanog razloga” za sve {to je naveo
u svom tekstu objavqenom u 1982. godini u revijalnom listu “Danas”, pod naslovom “U cara Trajana kozije u{i”.
Interesantno je ista}i da je [e{eq u razgovoru sa Juri~i} Jasnom1)
rekao da su mu “prijateqi iz Beograda poru~ili da napravi spisak qudi sa
kojima treba da se obra~unaju kada do|e wihovo vrijeme”, dodaju}i “va{a je
Partija `rtvovala svoju djecu, a na{a }e va{u Partiju”.
Napomena:
1) Juri~i} Jasna, docent na Fakultetu politi~kih nauka u Sarajevu, ~lan SKJ, stalno nastawena u Sarajevu.
35
XXI
Centar SDB Sarajevo
(redigovano)
Inf. str. pov. broj: 9
Dana 3. februara 1983. godine
Posebna informacija
(redigovano)
Predmet: Nova saznawa o neprijateqskoj djelatnosti Vojislava [e{eqa (POO)
Veza: Na{a pos. inf. broj 6 od 21. 1. 1983. godine
U skladu sa praksom stalnog pra}ewa neprijateqske djelatnosti Vojislava [e{eqa i {to potpunijeg uvida u wegove daqe “planove” i namjere,
dana 28. januara ove godine do{li smo do novih podataka o aktivnosti Vojislava [e{eqa. Tom prilikom, pored ostalog, ostvarili smo uvid u dva
wegova teksta. U prvom tekstu, pod naslovom “Aktuelni smisao Marksove
filozofije slobode”, [e{eq pi{e o pojmu slobode i demokratije uop{te,
pri tom pozivaju}i se na Marksova tuma~ewa istih, odnosno “realizovawa
slobode i demokratije u socijalisti~kim dru{tvima”, kao i “birokratskoetatisti~kim strukturama koje mogu da gu{e slobodu i demokratiju u socijalisti~kom dru{tvu”.
Ta “gu{ewa” slobode i demokratije, misli itd., [e{eq obja{wava “nametawem od strane partijskog rukovodstva ideolo{kih vrijednosti”, te tra`ewem pod pla{tom “partijske discipline” jedne “op{te poslu{nosti i
spremnosti na odricawe od svega individualnog, samosvojnog i slobodnog”. U
kontekstu navedenog, [e{eq postavqa pitawe – da li sada{wa socijalisti~ka dru{tva ovakvim “tuma~ewem” Marksovog poimawa slobode, demokratije i drugog, mogu “predstavqati realnu bazu za stvarawe `ivotnih uslova dostojnih ~ovjeka”. Ujedno, [e{eq pi{e da svako “ko poka`e voqu ili
sposobnost da slobodno i samostalno misli biva anatemisan, progowen, pretvaran u vje{ta~kog disidenta i tretiran kao neprijateq”. Daqe, [e{eq
tra`i da se i u socijalisti~kom dru{tvu “~ovjek politi~ki oslobodi, da ne
mora da misli kao partijska vrhu{ka”, ili da se na|e kompromis, jer “birokratija sa demago{kim parolama, suprotstavqene revolucionarnim ciqevima, gu{i svaku javnu kritiku”, nastoji o~uvati svoj privilegisani i neprikosnoveni status u novom dru{tvu, pri tom svode}i “elementarna gra|anska
prava i slobode na privatno pravo, sa izvitoperenim moralnim vrijednostima i otvarawem vrata korupciji kojoj se odaju i najvi{i politi~ki lideri”.
U nastavku teksta, [e{eq, pozivaju}i se ili citiraju}i Zagorku Golubovi}, Andriju Kre{i}a, Qubomira Tadi}a, Kostu ^avo{kog, Kangrgu, Mihajla Markovi}a i druge anarholiberale i liberale, isti~e da se “jugoslovensko dru{tvo na{lo, naizgled neo~ekivano, u jednoj dubokoj ekonomskoj,
politi~koj i moralnoj krizi”. Za “krizu” na{eg dru{tva [e{eq optu`uje
vladaju}u birokratiju, koja krivicu za krizu poku{ava prebaciti na spoqa{we i objektivne uzroke, pri tom prikrivaju}i svoj subjektivni doprinos
krizi, odnosno “gu{ewe i eliminisawe istinske nau~ne i publicisti~ke
kritike svih negativnih pojava u na{em dru{tvu”. Ta “vladaju}a birokrati36
ja”, po [e{equ, i sada nastoji da “politi~ki autoriteti – glavni krivci za
krizu, ostanu i daqe neprikosnoveni, danono}no nas ubje|uju, pla{e}i se za
svoje foteqe, privilegije i odr`awe poluga vlasti, da ne treba sada ispitivati kako je i za{to do krize do{lo, nego samo kako iza}i iz we, pri tom postavqaju}i zahtjev da joj se daju odrije{ene ruke da izvedu zemqu iz katastrofe”,
a ~ime bi im, po [e{equ, “pru`ili {anse za nove gre{ke i proma{aje”.
Izlazak iz “krize” [e{eq Vojislav vidi u “kona~nom prevladavawu
staqinisti~kog naslije|a pro{losti i u su{tinskom razobli~avawu kulta li~nosti, u ~emu ve} uveliko zaostajemo za nekim drugim socijalisti~kim zemqama”.
Do sada se, prema [e{equ, kritika staqinizma i staqinisti~kih metoda poku{avala istorijski pomjeriti prije 1948. godine, kako bi se prikrila potreba za preispitivawem sopstvene staqinisti~ke pro{losti,
odnosno staqinizam se analizirao povr{no, a ne istorijski i temeqito iz
razloga {to bi se “svaka kritika, deformacija staqinizma pretvorila u
radikalnu samokritiku”. Na istra`ivawu staqinizma, prema istom, mogu
biti dosledni samo “oni teoreti~ari ~iji je osnovni i jedini ciq istina i
progres, oni koji su nezavisni u odnosu na politi~ki aparat i intimno
oslobo|eni straha mogu}e primjene represivnih mjera”.
Navode}i da “nijedna `rtva nije previsoka ukoliko bi je eventualno
trebalo podnijeti za slobodan istup i stvarala~ki anga`man”, da bi ovo
dru{tvo nesmetano krenulo putem progresa, [e{eq isti~e da “nam ne bi
smjelo biti ni{ta toliko sveto, da ne bismo mogli u wega posumwati”, odnosno da “imena pojedinih politi~kih funkcionera, bez obzira na wihov
stvarni istorijski zna~aj i ulogu, ne mogu biti osnovna vrijednost jednog
pravednog, demokratskog i slobodnog dru{tva, jer svaka li~na vladavina i
personifikacija kulta nespojivi su s izvornim socijalisti~kim i komunisti~kim principima, te je logi~no da mogu samo unaza|ivati socijalnu zajednicu i wen politi~ki sistem”. U kontekstu navedenog, [e{eq pi{e da
“u jugoslovenskom slu~aju nema sumwe da birokracija ne}e jo{ dugo biti u
stawu da odr`ava kult Titove li~nosti, koriste}i ga kao svojevrsni {tit
za vlastite proma{aje i nesposobnosti, te sredstvo za indoktrinacije {irokih narodnih masa, koje je do sada bilo i te kako efikasno uprkos svojoj
elementarnoj iracionalnosti”.
Nije daleko, prema [e{equ, da }e “narod, obi~ni gra|ani, po~eti postavqati pitawa u kojoj je mjeri, tvorac svih na{ih uspjeha i pobjeda” i sam
kriv za na{e neuspjehe i poraze. Ujedno, [e{eq postavqa pitawe: “Mo`e
li se uop{te istorija zaobi}i i ne postaviti pitawe wegove li~ne odgovornosti, makar tek toliko da bi se definitivno otarasili kultova i mitova, odnosno odbaci i posledwe nametnuto bo`anstvo, iako birokratija u
svojoj zaslijepqenosti neukusno veli~a ime i djelo vode}eg revolucionarnog lidera i dr`avnika”?
Daqe, [e{eq pi{e da “dnevna politika i ideolo{ka propaganda name}u}i idealisti~ki sistem vrijednosti okrenute naglava~ke, obnavqaju
religiozni zanos masa, inauguri{u}i boga koji ima dvije noge, hoda po zemqi, fizi~ki se ne razlikuje od ostalih qudi, osim mo`da u naslagama
{minke, obojenoj kosi, fantasti~no luksuznom `ivotu, brojnim kilogra37
mima odlikovawa koja krase “juna~ke” grudi i ~itav repertoar paradnih
uniformi, pridikama i parolama koje je, s vremena na vrijeme, u rafalu istresao pred gomilom svojih obo`avateqa”.
Upore|uju}i na{u zemqu i druge socijalisti~ke zemqe, [e{eq pi{e
da je “tretirawe kulta li~nosti isto, samo se razlikuje u spoqa{nom dekoru i metodu provo|ewa, dok je sve ostalo isto, svaki uspjeh zemqe ve`e se uz
wega, wegova prozai~na misao stoji kao najvi{i domet qudskog duha, pjevaju mu se pjesme, prire|uju proslave i ovacije, dok proma{aji i porazi padaju na le|a drugih”. Tekst zavr{ava tuma~ewem da ovakva “obnova religijske
svijesti kroz obo`avawe politi~kog vo|e predstavqa pogodnu osnovicu za
formalizovawe prava ~ovjeka i gra|ana”.
U svom drugom tekstu “Esej o socijalizmu i intelektualcima” (o dijelu navedenog teksta informisali smo u inf. broj 136 od 22. 12. 1982. godine,
a sada smo izvr{ili uvid u kompletan sadr`aj koji je upu}en ~asopisu
“Kwi`evnost” u Beogradu – prim. op. radnika).
[e{eq “tra`i” ukidawe “uniformisanosti mi{qewa, administrativnog regulisawa i policijske prinude u sferama qudskog duha”. Ujedno,
[e{eq postavqa pitawa – “[ta je ostalo od nekada{wih qevi~arskih pogleda, naprednih shvatawa i slobodoumnih opredjeqewa”? Odgovor na ovo
pitawe [e{eq vidi u “odla`ewu pojedinih intelektualaca u oficijelne
ideologe – poltrone, koji ~ine}i usluge, nau~no negiraju postojawe dubqih
kriza u na{em dru{tvu, za {to dobijaju odre|ene povlastice i privilegije”.
Na kraju, [e{eq pledira na “otvorenu i argumentovanu i slobodnu
raspravu, bez ikakve ograni~enosti od strane birokratije i sl.”.
Tako|e, ovom prilikom na{li smo i pismo novinarke lista “Delo” –
Mija Repov`. U pismu Mija obavje{tava [e{eqa da “{aqe ~lanak o nacionalizmu u BiH, koji joj se dopada”.
Mjere SDB:
– Nastojat }emo identifikovati lica kojima je [e{eq dostavio navedene tekstove, a tako|e }emo raditi na realizaciji planiranih operativno tehni~kih mjera prema istom.
(redigovano)
Dostavqeno: 3h RSUP-u SDB – podsekretaru za SDB
(redigovano)
XXII
Uprava Slu`be dr`avne bezbednosti za Beograd
III sektor
1. 3. 1983. godine
Informacija
(redigovano)
Prema na{im saznawima, prvi kontakti Vojislava [e{eqa sa poznatim anarholiberalima iz Beograda ostvareni su tokom februara 1982. go38
dine. Tom prilikom [e{eq je ostvario kontakte sa Dobricom ]osi}em i
Bo`idarom Jak{i}em. U periodu od 16. do 19. aprila 1982. godine, [e{eq
je u Beogradu kontaktirao Dobricu ]osi}a i Mihajla Markovi}a, udaqenog profesora FF-a u Beogradu, a registrovan je i kontakt sa Gojkom \ogom. Sem pomenutih lica, tada je kontaktirao i sa Bo`idarom Jak{i}em,
Vukom Dra{kovi}em, Miloradom Vu~eli}em i Qubomirom Kqaki}em, zaposlenima u Studentskom kulturnom centru, kao i sa pojedincima iz
“Omladinskih novina” i “Mladosti”.
Nova poseta [e{eqa Beogradu registrovana je u periodu od 16. do 20.
juna 1982. godine, a tada je ostvario kontakte sa Bo`idarom Jak{i}em, Neboj{om Popovim, Dobricom ]osi}em, Draganom Barjaktarevi}em, novinarom lista “Duga”, a posetio je Pravni i Filozofski fakultet, kao i redakcije ~asopisa “Kwi`evna re~” i lista “Mladost”.
Slede}i put [e{eq je boravio u Beogradu u periodu od 30. 8. do 2. 9.
1982. godine, kada je kontaktirao Vuka Dra{kovi}a, Vojislava Lubardu,
Qubu Stoji}a i Kostu ^avo{kog.
Krajem septembra 1982. godine, [e{eq je u Beogradu ostvario kontakte sa Barjaktarevi} Draganom, Qubomirom Tadi}em, Dragoqubom Mi}unovi}em, Andrijom Kre{i}em, advokatom Koprivica Jovanom, te Vukom Dra{kovi}em, Dobricom ]osi}em, Gojkom \ogom, Svetozarom Stojanovi}em i
Vojislavom Lubardom. Registrovana je i poseta [e{eqa Beogradu 24. 10.
1982. godine, ali ne raspola`emo saznawima o wegovim kontaktima, (redigovano) obavestili smo RSUP SR BiH da }e “ZAPIS” {tampati [e{eqevu kwigu sa naslovom “Hajka”.
Dana 27. 1. 1982. godine, depe{om smo obavestili RSUP SR BiH o intervjuu koji je Esad ]imi} dao novinaru Draganu Tanasi}u.
]imi} je do sada u~estvovao na vi{e javnih “tribina” u Beogradu, a wegova kwiga “Politika kao sudbina” izazvala je veliko interesovawe me|u
anarholiberalima u Beogradu.
Do sada su pra}ena i nastojawa anarholiberalisti~ki orjentisanih lica na Institutu za kwi`evnost u Beogradu, da na ovaj Institut zaposle Novicu Petkovi}a, profesora Filozofskog fakulteta u Sarajevu. Nau~no
ve}e ovog Instituta je uputilo predlog Republi~koj zajednici za obrazovawe i nauku da se odobre dodatna sredstva za prijem u radni odnos Novice
Petkovi}a. Nakon kona~ne odluke oko zapo{qavawa Novice Petkovi}a na
Institutu za kwi`evnost obavesti}emo RSUP SR BiH.
Vuk Dra{kovi} (POO u USDB Beograd zbog neprijateqskog delovawa sa pozicija srpskog nacionalizma) je u kontaktu sa Vojislavom [e{eqem, iz Sarajeva. Na zahtev SDB RSUP-a SR BiH, depe{a broj 94 od 3. 12.
1982. godine, prema Krsti Bjelogrli}u je primewivana privremena mera
kontrole telefona u periodu od 7. 12. 1982. godine do 15. 2. 1983. godine.
Prema navodima iz depe{e, Bjelogrli} i Dra{kovi} povremeno kontaktiraju u ciqu prikupqawa dokumentacije o pojedincima koji su u toku rata pripadali neprijateqskim vojnim formacijama, a sada zauzimaju odgovorne funkcije u dru{tvu. U toku primene pomenute mere, nismo do{li do
podataka o kontaktu Dra{kovi}a i Bjelogrli}a. U vezi dopisa RSUP-a
39
SR BiH broj 03-267/1, od 17. 1. 1983. godine, napisan je izvod iz dosijea obrade Vuka Dra{kovi}a u ciqu formirawa wegovog pomo}nog dosijea u
USDB Sarajevo.
Ne raspola`emo operativnim saznawima da Dra{kovi} namerava da
pi{e nove romane sa temama “Stvarna zbivawa i doga|aji na Kosovu”, “Kama” i “Lipawska gibawa” (doga|aji u vreme mas pokreta), kako smo informisani depe{om od strane SDB RSUP-a SR BiH od 17. 2. 1983. godine.
Prema na{im operativnim saznawima, Dra{kovi} namerava da pi{e
nastavak romana “No`”, u kome bi opisao klawa od strane ~etnika i roman
o “Studentskim demonstracijama 1968. godine”.
Na osnovu depe{e RSUP-a SR Srbije broj 15743, od 7. 12. 1982. godine,
a u vezi zahteva SDB RSUP-a SR BiH, za vreme boravka Qubi{e Popovi}a iz Zenice u Beogradu, preduzeta je mera operativnog pokrivawa u periodu od 7. 12. do 25. 12. 1982. godine. Depe{om od 9. 12. 1982. godine RSUP SR
BiH informisali smo o nameri Popovi}a da svoj materijal, u obimu od oko
~etrdeset strana formata A-4, uputi na vi{e adresa. Mera tajnog pra}ewa
nad Popovi}em primewivana je u periodu od 7. 12. do 17. 12. 1982. godine, a
prekinuta je zbog wegove izuzetne opreznosti.
Kako smo ve} naveli, na zahtev RSUP-a SR BiH SDB, depe{a br. 94 od
3. 12. 1982. godine, primewivana je privremena mera kontrole telefona Krste Bjelogrli}a u periodu od 7. 12. 1982. do 15. 2. 1983. godine, sa kojim je Popovi} za vreme boravka u Beogradu, a i kasnije kontaktirao. O kontaktima
i komentarima Popovi}a u Beogradu op{irno smo informisali SDB
RSUP-a SR BiH slu`benom zabele{kom od 12. 1. 1983. godine. O svom “slu~aju”, te o iskqu~ewu iz SKJ i po wemu nezakonitom pretresu stana i kancelarije, Popovi} je informisao {iri krug svojih prijateqa, a primqen
je i od strane pojedinaca iz dru{tveno-politi~kih organizacija.
Vojislav Lubarda se u periodu od 1972. godine do 1975. godine obra|ivao u Centru SDB – Sarajevo zbog neprijateqske delatnosti sa pozicija
srpskog nacionalizma.
Od 1975. godine `ivi u Beogradu. Ne raspola`emo podacima da istupa
sa nacionalisti~kih pozicija.
Povremeno kontaktira sa Bo`idarom Jak{i}em (redigovano), i wihovi kontakti su, prema na{im saznawima, li~ne prirode.
Rajko Petrov Nogo – pesnik. Od aprila 1982 godine `ivi u Beogradu,
gde se zaposlio kao urednik u BIGZ-u. Decembra 1982. godine, u~estvuju}i
na jednoj javnoj tribini, odbio je da odgovori na pitawa “{ta misli o na{oj
ekonomskoj situaciji, i za{to se iselio iz BiH”. U svojoj pesmi “Epitaf za
M. S.” u crnom svetlu prikazuje dru{tveno-politi~ku situaciju u BiH (pesma je objavqena septembra 1982. godine u “Kwi`evnim novinama”).
Ne raspola`emo podacima da istupa sa nacionalisti~kih pozicija. U
kontaktu je sa Matijom Be}kovi}em (OO USDB Beograd, po srpskom nacionalizmu) i pesnikom Gojkom \ogom.
U okviru birokratsko-etatisti~ke grupacije, na zahtev SDB BiH od
25. 9. 1980. godine, vodimo POO nad Brankom [ekari}em zbog delovawa sa
pozicija “~vrste ruke”. Od dana zavo|ewa POO vi{e puta smo obave{tava40
ni od SDB BiH o neprijateqskom delovawu [ekari}a na wihovom terenu,
gde ina~e provodi najve}i deo vremena. Obave{tavani smo i o dolascima
[ekari}a u Beograd, gde se zadr`avao dan-dva, tako da naj~e{}e nismo bili u situaciji da sakupimo dovoqno podataka o wegovoj aktivnosti.
U proteklom periodu radili smo na stvarawu operativnih pozicija u
zgradi gde [ekari} stanuje, proverili vi{e lica, veza objekta, ali nismo
do{li do proverenih podataka da [ekari} na na{em terenu organizovano
neprijateqski deluje.
Pored ovoga, u okviru birokratsko-etatisti~ke grupacije obradama su
obuhva}eni i [akota Slobodan, Mastilovi} Mirko, Numi} Selim, Hamovi} Rade i Petovar Rudolf, koji su poreklom iz SR BiH. U vezi sa wihovim pokrivawem za vreme dok borave na terenu BiH, tokom proteklih godina ostvarena je dobra saradwa SDB RSUP-a SR Srbije i SDB RSUP-a
BiH. Redovno su razmewivane depe{e o kretawima objekata i informacije o wihovom delovawu na odre|enom terenu, tako da smo imali pravi uvid
u wihovo pona{awe.
Materijal otkucan u 4 primerka.
Dostavqeno:
– 2h RSUP-u SR Srbije – SDB
– 1h V sektoru ove Uprave
– 1h operativnom radniku
XXIII
Centar SDB Sarajevo
(redigovano)
Inf. str. pov. br. 03.31
Dana 8. 6. 1983. godine
(redigovano)
Predmet: Nova saznawa o neprijateqskoj djelatnosti Vojislava [e{eqa (POO)
Veza: Na{a posebna inf. br. 23 od 14. 4. 1983. godine
Prate}i neprijateqsku djelatnost Vojislava [e{eqa, operativnim
putem, dana 27. 5. i 28. 5. 1983. godine, do{li smo do tekstova koje je poslao
ili namjeravao poslati kao “referate” za “nau~ne” skupove ili ~asopisima da ih objave.
Tako, za simpozijum pod nazivom “Marks i na{e vrijeme”, u organizaciji Hrvatskog filozofskog dru{tva, poslao je tekst pod nazivom “Savremene refleksije Marksove teze o slobodi {tampe” (simpozijum je odr`an od 2.
6. do 4. 6. ove godine i [e{eq je na istom u~estvovao i podnio “referat” pod
gore navedenim naslovom), za nau~ni skup “Omladina i dru{tvene krize” u
organizaciji Centra za marksizam univerziteta u Beogradu, poslao je tekst
pod nazivom “Kriza vaspitnoobrazovnog sistema i wene reperkusije na dru{tveni polo`aj omladine”, dok za “Dane Ante Fiamenga”, u organizaciji
Sociolo{kog dru{tva Hrvatske, namjerava poslati tekst pod nazivom
41
“Ideolo{ka i politi~ka dimenzija sagledavawa iskoraka na~ela i empirijskih pokazateqa u praksi savremenih sociolo{kih dru{tava”, za nau~ni
skup o integracionim i dezintegracionim procesima u jugoslovenskom dru{tvu u organizaciji Jugoslovenskog udru`ewa za sociologiju iz Qubqane,
tekst pod nazivom “Ideolo{ki orijentiri i politi~ki interesi birokratije kao stimulatori dezintegracionih procesa u jugoslavenskom dru{tvu”,
te za ~asopis “Politi~ka misao” iz Zagreba, tekst pod nazivom “Neki ustavnopravno-politi~ki aspekti odnosa republika i pokrajina”.
Analiziraju}i sve navedene tekstove, moglo se zakqu~iti da se [e{eq
kroz iste nastoji nametnuti {iroj jugoslavenskoj javnosti, kao istinski
“borac” za slobodu {tampe, misli, javnih istupa i sli~nog, u savremenim
socijalisti~kim dru{tvima.
Prilikom pisawa ovih “nau~nih referata”, [e{eq se koristio literaturom slede}ih lica: Dobrice ]osi}a, Qubomira Tadi}a, Mihajla Markovi}a, Svetozara Stojanovi}a, Milana Kangrge, Zagorke Golubovi}, Gaje
Petrovi}a, Rudi Supeka i Nenada Kecmanovi}a.
U tekstu “Savremene refleksije Marksovih teza o slobodi {tampe”,
[e{eq optu`uje socijalisti~ka dru{tva zbog ograni~avawa slobode
{tampe, misli i javnog istupa, ~ime automatski ne ispuwavaju uslove za
“primamqivu alternativu bur`oaskim modelima vladavine”. Kritikuju}i
birokratiju u socijalisti~kim dru{tvima zbog “stvarawa nepremostivog
jaza izme|u proklamovanog i stvarnog”, [e{eq pi{e da je birokratiji
bitno da “postoje li~nosti u koje }e se zakliwati, `ive ili mrtve, ~iji }e
kult biti sredi{te javnog manifestovawa ukupne politi~ke aktivnosti,
te da se sve zna~ajno odvija u uskim krugovima, pri tom obavijaju}i ga velom
tajnosti”. Daqe, [e{eq pi{e da se sve zna~ajne odluke donose u zatvorenim krugovima, a i kad se iznose u javnost, razlog je potrebno glasawe, koje
je fiktivno, jedna masovna podr{ka izra`ena la`nom aklamacijom. Za obuhvatawe cjelokupnog stanovni{tva raznim oblicima organizovawa i za
politizaciju {irokih masa, [e{eq je mi{qewa da to “birokratija nastoji posti}i apsolutnu ideologizaciju i tako privoqeti qude da iskqu~ivo
djeluju i misle onako kako to oni ho}e da bi i oni na kraju i sami postali
ubije|eni da su ba{ to odabrali i tako mislili.
U nastavku teksta, [e{eq pi{e da se svaka misao, druga~ija od voqe
vladaju}e partijske grupe, progla{ava neprijateqskim aktom, onaj ko druga~ije misli pre`ivqava represalije, javno etiketirawe i sli~no. Iako se govori o prevazila`ewu cenzure u socijalisti~kim dru{tvima, [e{eq je mi{qewa da birokratiji ipak ostaje ~itav spektar prikrivene kontrole i dirigovawa od tjerawa autora tekstova na samu autocenzuru, do samih urednika listova koji pred svakom prijete}om represalijom, a za koje se nikad ne
zna kada mo`e biti primjewena, “izbacuju i suzbijaju da stvarna istina iza|e na vidjelo”. Daqe, prema [e{equ, informacije se propu{taju kroz ideolo{ke filtere da bi se po svaku cijenu opravdao teku}i politi~ki kurs,
su`ava se svaka mogu}nost slobodnog pisawa i izra`avawa. Ujedno, prema
[e{equ, birokratska elita progla{ava tajnom sve ono {to bi wene vode}e eksponente moglo dovesti u neugodan polo`aj i izazvati revolt naroda.
42
Pi{u}i o dirigovanom postavqawu urednika, redakcija, izdava~kih
savjeta, netra`ewu od novinara da budu stru~ni za posao, nego “lojalni i dobri”, [e{eq pi{e da je takva praksa “posebno upe~atqiva u onoj sredini
lociranoj ju`no od Save, a zapadno od Drine”. I kad puste da se napi{e neki kriti~ki tekst, po [e{equ, i on je po voqi i odluci mo}nika, ali samo
onoliko koliko su naru~ili i koliko ne dira wih li~no. Kada optu`uje za
vlastite proma{aje unutra{weg i vawskog neprijateqa, birokracija savremenih socijalisti~kih dru{tava, po [e{equ, nastoji po svaku cijenu
dokazati da sistem nije u krizi da povrate autoritet vlasti, a kad i to ne
pomogne, nadokna|uju “drakonskim odnosom prema verbalnim deliktima i
povremenim kampawama protiv sredstava javnog informisawa, koje su na
trenutak slobodnije poku{ale da di{u”. Kao primjer takvih drakonskih
odnosa, [e{eq je naveo “jednog od najboqih jugoslavenskih pjesnika sredwe generacije koji ~ami u zatvoru zbog zbirke pjesama”. “Konstatuju}i” da
birokratija, kao vladaju}a klasa u jugoslavenskom dru{tvu, nije ni malo homogena, nego podijeqena po regionalnom i nacionalnom principu i koja se
iscrpquje u me|usobnim borbama za vlast, [e{eq pi{e da ista prikriva
pravu istinu u svojim feudima, svaku kritiku izvan toga progla{avaju neprijateqskom, a {to ~ine i sa onim iz svoje teritorije ukoliko nije poslu{an i ne misli kao oni. Ta ista birokratija, po [e{equ, onemogu}ava
{tampu u borbi protiv nacionalizama, jer im nacionalizam treba za ja~awe republi~ko-pokrajinske dr`avnosti i suvereniteta. I kada narod po~ne “da otvoreno iznosi svoje mi{qewe o nekom funkcioneru”, onda istom,
po [e{equ, ne ostaje ni{ta drugo nego da optu`i ~itav narod, mada mu jo{
ne pada ni na kraj pameti da taj narod kazni tako {to }e odbiti da ga daqe
predvodi. Kao “takav primjer”, [e{eq je naveo “jednog regionalnog visokog politi~kog rukovodioca koji je ina~e poznat u jugoslavenskim razmjerima, kao pristalica vladavine po principu ~vrste ruke i metoda orijentalnog despotizma, onog {to je u razmaku svega nekoliko mjeseci svoje sugra|ane nazivao savjesnim radnim qudima i gra|anima kad je trebalo da mu
poklone svoj glas na referendumu, a obrnuto zatim ~ar{ijom i u~esnicima
~ar{ijskih divanija kad su po~eli negativno komentarisati izgradwu skupocjene palate dru{tvenim novcem za svoje i porodi~ne potrebe”.
Zavr{avaju}i tekst primjerom “te{kih posledica” koje po ~itavo dru{tvo ima monopolizacija i dirigovawe {tampe u slu~aju neblagovremenog
ili nikakvog izvje{tavawa o doga|ajima sa Kosova, [e{eq zakqu~uje da
savremena socijalisti~ka dru{tva, umjesto da ostvare vi{i stepen demokratije, ~ine korak nazad, kompromituju isto nazadnom dru{tvenom praksom, posebno represivnim mjerama uperenim protiv slobode misli i izra`avawa.
U tekstu “Kriza vaspitno-obrazovnog sistema” i wene reprekusije na
dru{tveni polo`aj omladine, [e{eq pi{e da su birokratske snage jugoslavenskog dru{tva degenerisale omladinu, stvorile od omladine poslu{ne
~inioce dru{tva, stvorile poltrone koje je, po “ugledu na o~eve”, zahvatio
skorojevi}ki potro{a~ki mentalitet i samo tra`e ve}e mjesto u hijerarhijskoj qestvici da bi se {to boqe `ivjelo”. Pi{u}i da nam je nakaradno
43
postavqeni sistem obrazovawa, [e{eq zakqu~uje da nam je isti od kategorije “studenata koji bi po svom socijalnom porijeklu trebali da iskazuju nepomirqivost prema u~malom dru{tvenom poretku zasnovan na iznijansiranim i djelimi~no prekrivenim nejednakostima, stvorio poslu{nu djecu koja su svjesna da nije bitan uspjeh i znawe u {kolama i fakultetima, nego socijalno porijeklo i dru{tvene privilegije koje im roditeqi u`ivaju i daruju u naslije|e. Pi{u}i o obrazovawu uz rad, a koje je “proma{eno i nepotrebno”, [e{eq se posebno osvr}e na “politi~ke stipendije koje u`iva tanak sloj privilegovanih i koje su neukusno ideolo{ki obrazlo`ene”.
U tekstu “Ideolo{ki orijentiri i politi~ki interesi birokratije
kao stimulatora dezintegracionih procesa u jugoslavenskom dru{tvu”,
[e{eq za “duboke dru{tvene krize u Jugoslaviji” optu`uje birokratiju
koja ne samo da je u sukobu sa ostatkom dru{tva, nego i u me|usobnom je sukobu, jer nije u “stawu da se dugoro~nije nagodi oko preraspodjele mo}i i
uticaja”. Ti sukobi oko prevlasti doveli su, po [e{equ, do dezintegracije na ekonomskom, socijalnom, istorijskom i nacionalnom poqu u na{em
dru{tvu. Izgra|ivawem “hibridnih teoretskih koncepata sa zadr`avawem
staqinisti~kih metoda i formi u unutra{woj politici”, pi{e [e{eq,
doveli su do novog socijalno-klasnog antagonizma, ~ije }e rje{avawe decenijama biti prili~no uspje{no prolongirano. U nastavku teksta, [e{eq
pi{e da }e birokratija takvom praksom privredu dovesti na rub propasti,
te da }e “tra`e}i ventil obnavqati raspravu o nacionalnom pitawu, iako
ga je jo{ revolucija rije{ila”. “Izmi{qaju}i nove nacije, nagla{avawem
opasnosti od hegemonije jedne najbrojnije nacije, vje{ta~kim me|unacionalnim suprotstavqawima”, prokockana je ve} jednom izborena {ansa za
ostvarewe me|unacionalnog jedinstva i afirmacije ideje jugoslavenstva,
koje je vjekovima prisutno na na{em prostoru.
Komentari{u}i o doga|ajima na Kosovu, iseqavawu, pritiscima i
sli~no, [e{eq zakqu~uje “da je to sve jo{ prije petnaest godina vizionarski predvideo jedan od na{ih najve}ih pisaca svih vremena, u svom poznatom istupawu, zajedno sa eminentnim istori~arem Jovanom Marjanovi}em,
na Plenumu CK SK Srbije”. “Vizionari”, po [e{equ, su po uhodanom {ablonu progla{eni nacionalistima, mada za isto nije bilo argumenata, te
zakqu~uje da i danas “wihova imena dobro do|u da im se pripi{e krivica
za proma{aje vladaju}e garniture”. Citiraju}i “vizionarewe” rije~i “zar
zaista”, “neki komunisti SAP Vojvodinu mogu i daqe i jo{ uvijek da smatraju svojim birokratskim vojvodstvom”, [e{eq zakqu~uje “pokazalo se da
mogu, samo se pitamo da li je zaista tu rije~ o komunistima”. Ovaj “nau~ni
referat”, [e{eq je zavr{io dokazivawem da su pokrajine sastavni dijelovi SR Srbije, te da je SFRJ nastala dr`avnom transformacijom stare Jugoslavije.
U tekstu “Ideolo{ka i politi~ka dimenzija sagledavawa raskoraka
teorijskih na~ela i empirijskih pokazateqa u praksi savremenih socijalisti~kih dru{tava”, [e{eq optu`uje socijalisti~ke zemqe zbog potiskivawa i prigu{ivawa ordinarnih qudskih sloboda. Daqe, [e{eq pi{e da
su posqedice potiskivawa qudskih sloboda stvarawe jedne bezli~ne mase
44
koja se pred strahom od loma~a, hajki i anatemisawa odri~e vlastitog iskustva, ne vjeruje sopstvenim o~ima i prepu{ta trenutnom prividnom bla`enstvu lagodnog samozavaravawa. U nastavku teksta, [e{eq pi{e da birokratija svih savremenih socijalisti~kih dru{tava toleri{e korupciju
i {pekulaciju zbog sticawa materijalnih dobara, a dijametralno suprotno
rigorozno progawa politi~ke i verbalne delikte, te da vr{i “obnovu izvjesnih oblika religiozne svijesti kroz praktikovawe kulta li~nosti vode}ih dr`avnih i partijskih lidera”. “Velikom vo|i” se gotovo bez izuzetka pripisuju uloge revolucionara i teoreti~ara koji je svojim intelektualnim potencijalom najvi{e pribli`io, pa ~ak i izjedna~io praksu socijalizma sa teorijama Marksa, Engelsa i Lewina”, pi{e [e{eq. Daqe, [e{eq isti~e da birokratija, bje`e}i od barem unutarpartijske demokratije “visokoumnim govorima, verbalnim tiradama i vje{to sklopqenim frazama o potrebama istorijskog trenutka, zahtijevaju podre|ivawe svih li~nih, pojedina~nih i posebnih ambicija op{tim interesima, a koje bi zbog
apstraktnosti i lebdewa u oblacima bilo te{ko odrediti”.
“Konstatuju}i” da su “crvenu zastavu komunizma i socijalizma uprqali mrqama arhipelaga, gulaga i golih otoka”, [e{eq pi{e da se ne bi smjelo vi{e dozvoliti da “se isto ponovi u na{em dru{tvu, iako nije daleko da
bi ga nekada{wi glavni tamni~ari poku{ali ponovo otvoriti”.
Pi{u}i o “velikim socijalnim razlikama, kulturnom i duhovnom stvarawu samo po naruybi, demago{kim pove}awima primawa pojedinih radnika da bi se u drugi plan stavile enormne materijalne privilegije i birokratije, hroni~ne nezaposlenosti, masovnim izazovom (kao u originalu)
radne snage na kapitalisti~ko tr`i{te, [e{eq postavqa pitawe “svrsishodnosti konkretnog socijalisti~kog eksperimenta”.
Tako|e, operativnim putem do{li smo do saznawa da je [e{eq, po zahtjevu Dobrice ]osi}a, sakupqene isje~ke iz sarajevskih novina, a u kojima se kritikuju ]osi}, Qubomir Tadi}, Vuk Dra{kovi} i drugi, ponio za
Beograd.
(redigovano)
XXIV
Uprava Slu`be dr`avne bezbednosti– Beograd
III sektor
71-0275
14. 6. 1983. godine
Informacija
o boravku Vojislava [e{eqa u Beogradu
od 29. 5. do 1. 6. 1983. godine
[e{eq je doputovao u Beograd 29. 5. 1983. godine oko 20.30 ~asova. Dana 30. 5. 1983. godine [e{eq je bio u prepodnevnim ~asovima u dru{tvu
Dragana Barjaktarevi}a, novinara lista “Duga”. Sa Dobricom ]osi}em je
45
istog dana razgovarao u SANU, a u~estvovao je i na devetoj protestnoj kwi`evnoj ve~eri koje Udru`ewe kwi`evnika Srbije organizuje svakog ponedeqka povodom odlaska Gojka \oga na izdr`avawe kazne zatvora (o u~e{}u
[e{eqa na pomenutoj protestnoj ve~eri informisali smo depe{om od 1.
6. 1983. godine – napomena operativnog radnika). [e{eq je na po~etku svoga izlagawa, izme|u ostalog, rekao “da protestvuje u ime celokupne napredne jugoslovenske javnosti protiv osude Gojka \oga”. Zatim je obavestio prisutne “o osudama sociologa Milana Sokli}a iz Tuzle i izvesnog Abedi}a
iz Zenice”, za koje je naveo da su zbog verbalnih delikata osu|eni na po pet
godina zatvora. Na kraju izlagawa je rekao slede}e: “Apelujem na sve vas
prisutne da obnovimo zahteve dr`avnim organima da se pod hitno sprovede temeqna revizija jugoslovenskog krivi~nog zakonodavstva, kako bi ono
bilo saglasno modernim demokratskim principima i po{tovawu prava ~oveka i gra|anina”. [e{eqevo izlagawe prisutni su pozdravili burnim
aplauzom. Tako|e su na protestnoj ve~eri u~estvovali advokat Sr|a Popovi}, Vesna Pe{i}, Bo`idar Jak{i} i Neboj{a Popov (redigovano), a sa kojima se [e{eq zadr`ao u kra}em razgovoru.
[e{eq je 31. 5. 1983. godine prisustvovao zboru – konferenciji udru`enih ~lanova Zapisa, koja je odr`ana u Udru`ewu kwi`evnika Srbije. U
svojoj diskusiji [e{eq je izneo slede}e: “Zapis se svojim dosada{wim radom pokazao da je sasvim opravdano osnovan i da opravdano deluje u na{oj
dru{tvenoj javnosti. Ja bih se najvi{e osvrnuo na tekst koji nam je dostavqen u pozivu za dana{wu sednicu, prepis inicijative dru{tveno-politi~kih struktura za ukidawe Zapisa. U tekstu nema pravnog osnova za ukidawe,
iako postoje odre|eni propusti u radu. Ovde se govori o jednoj zabrawenoj
kwizi. Na stranu ~iwenica {to je Gojko \ogo moj li~ni prijateq, ja ga ovde ne}u braniti niti wegovu kwigu, a smatram da je neopravdano zabrawena
kwiga “Slu~aj Gojko \ogo – dokumenti”, kao i da je \ogo neopravdano u zatvoru. Pravno jedna zabrawena kwiga ne mo`e dovesti u pitawe wenog izdava~a. ^ak i da je va`no da je kwiga zabrawena, toliko institucija u na{oj zemqi, u na{em dru{tvu, prave kolosalne gre{ke koje sve nas ko{taju,
pa nikome do sada nije zapretila opasnost po opstanak. Ovde se govori o nekim kwigama ~ija je sadr`ina ocewena kao dru{tveno neprihvatqiva. Molim vas, ko je taj koji ocewuje dru{tvenu prihvatqivost ili neprihvatqivost pojedinih literarnih dela? Kwi`evna kritika, a kwi`evna kritika
nijedno od dela objavqenih u Zapisu nije urnisala. Primedbe su imali razli~iti krugovi, koji se, s vremena na vreme, pojave i povampire u na{oj kulturnoj javnosti, poltroni, birokrate, koji i kad idu protiv kwige ka`u da
kwigu nisu ~itali, ali da i pored toga misle da je neprihvatqiva. Nekima
Zapis smeta zato {to naru{ava u~malu dru{tvenu atmosferu”.
Na kraju svog izlagawa, [e{eq je predlo`io da Zapis postane izdava~ka radna organizacija ili da ga Udru`ewe pisaca Srbije registruje kao
dru{tvenu organizaciju koja, izme|u ostalog, obavqa i izdava~ku delatnost. [e{eq je tako|e predlagao da Rastko Zaki} preispita svoju odluku,
odnosno zahtev za sporazumni raskid radnog odnosa sa Zapisom, kao i da se
poku{a objaviti u {tampi {iri izve{taj sa konferencije Zapisa. O predlozima i sugestijama [e{eqa prisutni se nisu izja{wavali. Nakon zavr46
{ene konferencije u restoranu Kluba kwi`evnika, [e{eq je bio u dru{tvu sa Rastkom Zaki}em, Vukom Dra{kovi}em (redigovano) i Zoranom
Petrovi}em, v.d. glavnog i odgovornog urednika Zapisa. Izme|u ostalog,
[e{eq je rekao pomenutim licima da rediguje rukopis kwige “Hajka”, odnosno da skra}uje pojedine delove na osnovu primedbi recenzenata, a smatra “da nije povoqna politi~ka klima da se ista sada {tampa”.
Prema na{im operativnim saznawima, [e{eq je ranije obave{ten o
terminu odr`avawa konferencije udru`enih ~lanova Zapisa.
Posledweg dana boravka u Beogradu, 1. 6. 1983. godine, [e{eq je telefonom kontaktirao sa Gojkom \ogom. Po navodima [e{eqa, protestno
kwi`evno ve~e je bilo veoma uspe{no, a obavestio je \oga o su|ewima u Tuzli i Zenici. Tako|e je naveo da osu|ene li~no ne poznaje, te da je su|ewe u
Tuzli “pravi skandal”. [e{eq je obe}ao \ogu da }e ga posetiti krajem juna, kada bude ponovo do{ao u Beograd.
[e{eq je iz Beograda otputovao u Zagreb 1. 6. 1983. godine zajedno sa
Bo`idarom Jak{i}em, Kostom ^avo{kim, Miladinom @ivoti}em i Dragoqubom Mi}unovi}em. Prema na{im operativnim saznawima, pomenuta
lica su u Zagreb otputovala na skup{tinu Hrvatskog filozofskog dru{tva, koja je odr`ana 2. i 3. 6. 1983. godine.
Napomena:
(redigovano)
O svim novim eventualnim saznawima vezanim za {tampawe [e{eqeve kwige “Hajka”, blagovremeno }emo vas informisati.
Primerak Informacije dostaviti SRUP-u SR BiH SDB III sektoru.
Kucano u 4 primerka
Dostavqeno:
Operativni radnik
(potpis redigovan)
2h RSUP SDB SR Srbije
1h V sektoru Uprave
1h operativnom radniku
Primedbe, ocene i odluke nadle`nih stare{ina
XXV
(redigovano)
Inf. str. pov. br.
Dana 1. 8. 1983. godine
Posebna informacija
(redigovano)
Predmet: Najnovija saznawa o spisateqskoj aktivnosti Vojislava [e{eqa (redigovano)
Veza: Na{a depe{a broj 03-1747 od 19. 7 1983. godine
Dana 19. 7. ove godine, operativnim putem do{li smo do saznawa o oponentskom djelovawu Vojislava [e{eqa, koje se ogleda kroz wegov spisateqski rad. Tako, upoznati smo sa sadr`ajem ve} du`e vrijeme najavqivane
kwige, koju namjerava izdati, “~im bude povoqna klima za to”.
47
Kwiga, ~iji je naslov “Hajka”, posve}ena Gavrilu Principu i “Mladoj
Bosni”, sastoji se iz uvoda i ~etiri poglavqa. Navedena poglavqa sastoje
se iz raznih [e{eqevih tekstova, tekstova drugih autora koji su pisali o
[e{equ i “wegovoj borbi za istinu”, te zvani~nih izvje{taja Drugarskog
vije}a OK SK op{tine Centar, OOSK FPN-a i sli~no, a koja su se bavila [e{eqom i “wegovim problemima”.
U uvodu, [e{eq pi{e da je razlog prezentirawa ~itala~koj publici
prikupqawe i sistematizovawe tekstova, vezano za zbivawa ~iji je akter i
sam bio, ~iwenica da on nije “usamqen slu~aj na{e dru{tvene stvarnosti”
koji se “borio” sa “otu|enim birokratskim i nacionalisti~kim strukturama i nastojao joj oduzeti mo}no oru`je – tajnost”, da sa istim ne manipuli{e i ne kontroli{e javnost.
Daqe, [e{eq u uvodu pi{e da wegovi tekstovi nisu najboqe stilski
sro~eni i sli~no, ali sve to ne zna~i da nije “pisao samo ~iwenice”, koje su
mnoge redakcije odbile da objave. Ujedno, [e{eq pi{e da se `eli ovaj put
zahvaliti vrhunskim intelektualcima, filozofima, sociolozima itd. Jugoslavije, koji su digli svoj glas protesta protiv progawawa kojima je bio
izlo`en u “jednoj krajwe primitivnoj sredini”. Na kraju uvoda, [e{eq obja{wava budu}im ~itaocima da je razlog {to najve}i broj strana kwige
opisuje konkretna zbivawa, ~iwenica da su se u “jednoj krajwe primitivnoj
sredini afirmisali i postali simbol i indikativ pona{awa u posledwu
deceniju, glasnogovornici reakcionarnih politikantskih grupacija i duhovnog morala”.
Prvi dio kwige sastoji se iz slijede}ih [e{eqevih tekstova: “Univerzalne teorije i wihovi sledbenici” (objavqen u ~asopisu “Kwi`evna
re~” od 25. 10. 1981.), “Prakti~ne reperkusije jedne kritike” (objavqen u ~asopisu “Duga” od 21. 11. 1981.), “Osvetni~ki pohod sqedbenika univerzalne
teorije” (objavqen u ~asopisu “Kwi`evna re~” od 25. 11. 1981.). Kroz sva tri
navedena teksta, [e{eq nastoji dokazati da je SR BiH “zahvatio talas panislamisti~kih ideja i muslimanskog nacionalizma”, odnosno da je magistarski rad Brane Miqu{a – plagijat”. Tako|e, [e{eq se u istima bavi
licima koja su nosioci takvih ideja, odnosno “kritikuje” odgovorne dru{tveno-politi~ke radnike koji “{tite ta lica”. U tekstu “Za{to sam iskqu~en iz SK”, [e{eq se `eli predstaviti kao “`rtva birokratskih odnosa u SK”, odnosno “`rtva muslimanskih nacionalista i wihovih {ti}enika”. U ovo poglavqe kwige [e{eq je uvrstio i slijede}e: “Izvje{taj
Drugarskog vije}a Op{tinskog komiteta SK Centar sa sjednice OK SK
Centar”, “Komunisti FPN-a u Sarajevu raspravqali o stawu i aktivnosti
SK na fakultetu”, “Odluka Komisije za statutarna pitawa SR BiH”, jedan
tekst Fuada Muhi}a “O Ganimedu i ostalom” (objavqen u “Sarajevskom svijetu” od 21. 12. 1981.), te svoju `albu Komisiji za statutarna pitawa SKJ,
zbog iskqu~ewa iz SK.
U Drugi dio kwige, [e{eq je uvrstio slijede}e svoje tekstove:
1. “O jednoj plagijatorskoj seansi i wenim akterima”, (neobjavqeno);
2. “Odgovor miqenika bogova”, (neobjavqeno);
3. “Odgovor iz podzemqa”, (neobjavqeno);
48
4. “Klupko se daqe odmotava”, (neobjavqeno);
5. “Replika jednom politi~kom fenomenu”, (objavqeno u ~asopisu “Danas”, br. 6/1982;
6. “Stranputice akademskog morala”, (neobjavqeno);
7. “^ar{ijskim metodama protiv ~ar{ijskog mentaliteta”, (neobjavqeno);
8. “Pozadina jedne teorijske studije”, (objavqeno u ~asopisu “Gledi{ta”, br. 10/1981.
U tekstu “O jednoj plagijatorskoj seansi i wenim akterima”, [e{eq
pi{e o mnogim “negativnim pojavama” koje karakteri{u jugoslovensku nauku danas, dokazuje plagijatorstvo magistarskog rada Brane Miqu{a, te
tra`i politi~ku, moralnu i krivi~nu odgovornost istog, kao i lica koja su
mu omogu}avala plagijatorstvo.
Tekstom “Odgovor miqeniku bogova”, [e{eq “odgovara” na tekst Fuada Muhi}a “O Ganimedu i ostalim”. (redigovano)
U tekstu “Odgovor iz podzemqa”, [e{eq pi{e da ga zbog pisawa o plagijatorstvu magistarskog rada Brane Miqu{a i prisustva muslimanskog
nacionalizma kod odre|enih lica, pojedinci iz ove sredine, uz “pomo} mo}nika” kao {to su bili Hamdija Pozderac, Ismet Kreso, Arif Tanovi} i
drugih, nastoje politi~ki, pa ~ak i fizi~ki likvidirati, prikazati ga kao
nosioca raznih vawskih servisa psiholo{kog rata koji kroz wega napadaju
SR BiH, samoupravqawe, bratstvo, jedinstvo i dr. Daqe, [e{eq pi{e kako su mu zbog nadzora navedenih “mo}nika” zatvorene ve}ina redakcija u SR
BiH, pa i {ire, tako da nije u mogu}nosti da ~iweni~no odgovori na napade Fuada Muhi}a i sli~nih.
U tekstu “Klupko se daqe odmotava”, [e{eq pi{e “o nastojawima odre|enih lica da manipuli{u sjednicama OOSK FPN-a, sjednicama Nastavno-nau~nog vije}a”. Sve te manipulacije odvijaju se iz razloga da se [e{eq odstrani iz nastave i SK.
Tekstom “Replike o jednom politi~kom fenomenu”, [e{eq nastoji odgovoriti Fuadu Muhi}u na wegov intervju u ~asopisu “Danas”.
U tekstu “Stranputice akademskog morala”, [e{eq pi{e o “nasrtajima reakcionarnih snaga na akademske i univerzitetske sredine”, a kao primjer navodi napade profesora FPN-a Stojana Tomi}a i drugih na Nenada
Kecmanovi}a i wegove tekstove, objavqene u ~asopisima NIN i “Danas”.
Po [e{equ, takvi napadi, unaprijed dogovoreni i osmi{qeni, do`ivqavaju potpuni fijasko pred ~iwenicama i istinama, iako su imali svesrdnu
podr{ku “birokratije kojoj smetaju slobodoumni mislioci”.
U tekstu “^ar{ijskim metodama protiv ~ar{ijskog mentaliteta”, [e{eq “brani” ~asopise “Kwi`evna re~” i “Kwi`evne novine”, Predraga
Matvejevi}a, Rudi Supeka, Bo`idara Jak{i}a, Zorana Avramovi}a, R. \uri}a i druge “napredne mislioce” i “elitne jugoslavenske intelektualce”
od nasrtaja Fuada Muhi}a i sli~nih iz sredine “mraka i nazadwa{tva”. Dokazuje “ispravnost” wihovih misli i stavova, a sa druge strane “kritikuje”
malogra|an{tinu i dekaden{tinu koje su zahvatile pojedine na{e sredine.
49
U tekstu “Pozadina jedne teorijske studije”, [e{eq pi{e o “nasrtajima zlobe i primitivizma jedne sredine na Me{u Selimovi}a”, a kao nosioce takvog primitivizma navodi Fuada Muhi}a, koji po naruybi napada istaknutog kwi`evnika, dok sa druge strane reda radi pi{e i kritikuje pojavu “reafirmisawa predratnih muslimanskih reakcionarnih udru`ewa od
strane pojedinih nau~nika i kwi`evnika”. Tako|e, u ovom tekstu [e{eq
“upore|uje” odgovornost dr Mihajla \uri}a i Bo`idara Jak{i}a sa odgovorno{}u Mahmut Bakalija, Savke Dap~evi}-Ku~ar i drugih.
U tre}i dio kwige, [e{eq je uvrstio, kako sam pi{e, tekstove raznih
jugoslavenskih autora koji su “pozitivno reagovali na wegovu kritiku:
kritiku realnih panislamisti~kih tendencija u BiH, raskrinkavawe plagijata magistarskog rada visokog partijskog funkcionera i mo}nika koji
su mu isto omogu}ili i koji ga i sada nastoje za{tititi, dokazivawu da su
mnogi sada{wi univerzitetski profesori i dru{tveno-politi~ki radnici SR BiH svojevremeno pisali u vjerskom listu “Preporod” bez ikakvih
posqedica. Daqe, uvr{}eni su tekstovi “~iji su se autori suprotstavili
divqawu antisocijalisti~kih snaga” i koji su se “suprotstavili wegovom
antipartijskom iskqu~ewu iz SK, a ~iji su nosioci pojedine grupe i frakcije unutar regionalnog rukovodstva SK”.
Ti tekstovi su:
1. “Polit-hepening, dva greha jednog [e{eqa”, autor Dragan Biskupovi}, objavqeno u ~asopisu “Mladost” od 14. 12. 1981.
2. “Muhi}u posqedwi put”, autor redakcija “Kwi`evne re~i”, objavqeno u istoj 25. 12. 1981.
3. “Koncert za udaraqke”, autor \or|ije Uskokovi}, objavqeno u “Kwi`evnoj re~i” od 25. 12. 1981.
4. “O partiji, dru{tvancu i jo{ pone~emu”, autor Vuk Dra{kovi}, objavqeno u “Kwi`evnoj re~i” od 25. 12 1981.
5. “Samo jednom se gubi…”, autor Milutin Stanisavac, objavqeno u
“Kwi`evnim novinama” od 21. 1. 1982., br. 640.
6. “Pismo obi~nog gra|anina”, autor Namik Barbulovi}, objavqeno u
“Dugi”, br. 207/1982.
7. “Buntovnik bez razloga”, intervju [e{eqa dat Vuku Dra{kovi}u,
objavqeno u listu “Omladinske novine” od 16. 1. 1982. (redigovano)
8. “Kanye dobrote”, autor Radivoj Cvjeti~anin, objavqeno u “Politici” od 8. 5. 1982.
9. “Svileni gajtan”, intervju Zorana Sekuli}a sa Vojislavom Lubardom, objavqeno u ~asopisu “Ideje” br. 2/1982.
10. “Glavni junak tu`ne pri~e”, autor Fuad Muhi}, kritika navedenog
intervjua, objavqeno u “Sarajevskom svijetu” br. 1252 od 31. 5. 1982.
11. “Nastavqa se…”, autor Zoran Sekuli}, odgovor Fuadu Muhi}u, objavqeno u “Sarajevskom svijetu” br. 1255 od 21. 6. 1982.
12. “Ofanziva pquva~ke”, autor Zoran Erak, objavqeno u “Mladosti”,
br. 1288 od 14. 6. 1982.
13. “Malo pismo iz Sarajeva”, autor Mi{ko Kalezi}, objavqeno u “Dugi”, broj 218 od 3. 6. 1982.
50
Tako|e, u ovaj dio kwige [e{eq je uvrstio dvije peticije (redigovano)
poslate iz Beograda 1. 3. 1982. na adrese CK SK BiH, IV SR BiH, FPN,
potpisane od strane Dobrice ]osi}a, Qube Tadi}a, Zagorke Golubovi},
Vojislava Lubarde i drugih, u kojima se tra`i “obustava progawawa mladog
sarajevskog intelektualca Vojislava [e{eqa, te tekst “Bosansko-hercegova~ki yihad protiv srpske {tampe”, poslat CK SK BiH, autora Radisava
V. Filipovi}a, pukovnika JNA u penziji iz Beograda.
U ~etvrti dio kwige, [e{eq je uvrstio i slijede}e svoje tekstove:
1. “Prilog istoriji samovoqe i tiranije”, autor: [e{eqeva izjava na
sjednici nau~nog vije}a FPN-a od 24. 2. 1982., neobjavqeno.
2. “Nad jednom nezakonitom odlukom”, neobjavqeno.
3. “Kad revolvera{ postane {erif”, objavqeno u listu “Reporter”, br.
828/1982.
4. “Jesam li zaista satjeran u mi{ju rupu?”, objavqeno u ~asopisu “Ideje” br. 3-4/1982.
Tako|e u ovaj dio kwige uvrstio je zvani~ni “izvje{taj stru~ne komisije FPN-a” i “Odluku Savjeta FPN-a o udaqavawu iz nastave”.
U tekstu “Prilog istoriji samovoqe i tiranije”, [e{eq pi{e da se
kroz “wegova i sli~na progawawa ogleda ispoqavawe autokratskih i totalitaristi~kih tendencija pojedinaca, pa ~ak i grupa u na{em dru{tvu” koji u
“revolucionarnu formu nastoje umotati krajwe reakcionarne sadr`aje”.
Ujedno, [e{eq pi{e da je kod nas ~esta pojava da se pojedinci izdignu iznad
dru{tva, iznad sistema i wenih relevantnih institucija, ~ime `ele “za{tititi svoje interese i interese odre|ene grupe mo}nika”. U daqem dijelu teksta, [e{eq “dokazuje” neopravdanost wegovog raspore|ivawa na rad u Institut za dru{tvena istra`ivawa FPN-a. Za raspore|ivawe na novo radno
mjesto optu`uje “isuvi{e mo}an klan Dizdarevi}a u ovoj republici, koji i
preko tu|ih le{eva `ele ostvariti perspektivu svom uzdaniku, a {to im nije te{ko, s obzirom na [e{eqevo radni~ko porijeklo”. Daqe, [e{eq kritikuje pojedine nastavnike FPN-a koji, “u`ivaju}i otvorenu podr{ku Hamdije Pozderca”, nastoje sve probleme FPN-a svaliti na wega. U kontekstu
navedenog, [e{eq se “pita” zbog ~ega je u SK “velika razlika izme|u proklamovanog i stvarnog, programskih na~ela i konkretnih akcija Partije”.
Ujedno, [e{eq “obja{wava” svoje udaqavawe iz SK, kao “jedan svojevrsni
anahronizam koji se ve} dugo primjewuje u SK”. Na sve optu`be koje mu se pripisuju, [e{eq odgovara da je jedino “protiv slabosti i negativnosti, lakirovki i uvijawa u oblande, savr{enosti, bezgre{nosti i hvalisavosti”, te da
se wegova “krivica” ogleda u tome {to ne `eli i ne}e da se pokori “autoritetu mediokriteta koji su se do~epali poluga mo}i i uticaja”.
Daqe, “tuma~e}i pojedine ~lanove Ustava SFRJ i SR BiH, kao i ~lanove me|unarodnih konvencija o slobodama, misli, govora i sli~no, [e{eq
pi{e da on nije ni{ta radio mimo zakona, nego “iznosio samo ~iwenice”,
tra`io pravo na slobodu misli i razmi{qawa mimo birokratskih okvira.
Za svoje odstrawivawe iz nastave, [e{eq pi{e da }e saznati sve napredne
i demokratske snage svijeta. Na kraju teksta, [e{eq pi{e da ne postoji niko ko }e ga sprije~iti da slobodno misli i izra`ava svoje mi{qewe, da se
51
deklari{e kao protivnik panislamizma, protivnik zloupotrebe i koristoqubqa istaknutih politi~kih funkcionera koji “grade velelepne i basnoslovne skupe palate – li~ne rezidencije u centru Sarajeva ili slu`bene avione koriste za nabavke kafe i deteryenta u [vajcarskoj”.
U tekstu “Nad jednom nezakonitom odlukom”, [e{eq nastoji osporiti
opravdanost i zakonitost odluke Savjeta FPN-a kojom je odstrawen iz nau~no-nastavnog procesa.
Tekstom “Kad revolvera{ postane {erif”, [e{eq optu`uje Fuada
Muhi}a zbog wegovog nastojawa da diskvalifikuje niz jugoslavenskih intelektualaca, te osporava i dokazuje neodr`ivost Muhi}evih optu`bi upu}enih istima. Daqe, [e{eq optu`uje Muhi}a zbog izbjegavawa ili blagog
kritikovawa panislamisti~kih tendencija i muslimanskog nacionalizma
u SR BiH, odnosno kritikovawa i ukazivawa na nosioce takvih tendencija.
U tekstu “Jesam li zaista satjeran u mi{ju rupu?”, [e{eq pi{e o “pojavi da se svaki kriti~ki osvrt na pojedine nosioce panislamisti~kih tendencija i muslimanskog nacionalizma nastoji okvalifikovati kao {ovinisti~ki napad na muslimane. Ujedno, pi{e [e{eq, nosioci navedenih
tendencija i nacionalizma nastoje “krajwe perfidnim i nemoralnim metodama zaposjesti nove i na odlu~uju}a mjesta dovesti probrane zastupnike
muslimanskog nacionalizma.
Isti, da bi ipak odr`ali princip proporcionalne zastupqenosti i
drugih nacionalnosti, “vr{e strogu selekciju me|u pripadnicima srpske
ili hrvatske nacionalnosti, odabiru karijeriste, }utologe ili toliko iskompromitovane moralno i politi~ki li~nosti koje su spremne da slu`e i
izvr{avaju sve {to se od wih tra`i”, pi{e [e{eq. Prave}i pore|ewe izme|u sebe i Vojislava Lubarde, [e{eq pi{e da su pro{li kroz ista stradawa, sa razlikom {to je on “osjetio novije finese i varijante koje su se tokom zadwih godina usavr{ile”. Pi{u}i kako su mu mnoge redakcije zatvorene, [e{eq iznosi mi{qewe da to sve rade “izvjesni birokratski krugovi, koji se boje da }e sredstva informisawa izma}i kontroli i po~eti raskrinkavati brojne {pekulacije, malverzacije i politi~ke skandale u koje
su umije{ani mnogi dr`avni i partijski funkcioneri”. Daqe, pi{e [e{eq, i “svaki poku{aj raskrinkavawa nekih negativnih pojava nastoji se
prikazati kao zlonamjeran i neprijateqski napad na sredinu u kojoj su se
desile negativnosti”. Ujedno, pi{e [e{eq, iako su mu mnoga vrata redakcija zatvorena, iako je izlo`en silnim progawawima, pa ~ak i prijetwama
da }e biti fizi~ki likvidiran, ne namjerava napustiti sredinu u kojoj se
rodio kao Lubarda, ]imi}, Jak{i} i drugi, jer se “boji da ne poremeti demografska kretawa u na{oj zemqi, a koja u posqedwe vrijeme sve ~udnije
izgledaju”. Na kraju teksta, [e{eq nastoji odbraniti Rajka Nogu, Momu
Kapora i Gojka \ogu od “hu{ka~ke kampawe pune mr`we i osvetni~kog bijesa koju vode sarajevski listovi protiv istih”.
Prema saznawima kojima raspola`emo, [e{eq za sada ne namjerava da
izda navedenu kwigu. Me|utim, do{li smo do saznawa da pojedine tekstove
dotjeruje, skra}uje i sli~no, odnosno da namjerava kwigu nositi kod izvje52
snih, za sada nepoznatih, lica na recenziju i dogovor oko kona~nog sadr`aja kwige.
(redigovano)
Dostavqeno:
3h RSUP SR BiH SDB – podsekretaru
1h OE Centra SDB Sarajevo
1h dosije V. [e{eqa
XXVI
Centar SDB Sarajevo
(redigovano)
Inf. str. pov. broj:
Dana 9. septembra. 1983. godine
Posebna informacija
(redigovano)
Predmet: Neprijateqski komentari Vojislava [e{eqa, Radmila Jovanovi}a i Olge Kozomare
Veza: Na{a pos. inf. broj 41 od 1. 9. 1983. godine
Dana 7. 9. 1983. godine informisani smo o sadr`ini razgovora izme|u
Vojislava [e{eqa (POO), Radmila Jovanovi}a i Olge Kozomare.
(redigovano) u ve~erwim ~asovima. Teme razgovora navedenih sagovornika bile su: poslijeratni izbori, uloga Kominterne, “igre” oko izbora generalnog sekretara KPJ 1934. godine, proces \ilasu, problem kulta li~nosti kod nas, potreba izbora “vo|e naprednih snaga u Jugoslaviji, odnos nacija, republika i autonomnih pokrajina, mogu}nost skorog bunta i protesta kod nas, na{oj emigraciji i sl.
Pozivaju}i se na zvani~ne podatke koje iznosi Kosta ^avo{ki, da je u
Srbiji za listu Narodnog fronta glasalo samo 67% bira~a, [e{eq je tvrdio da je SKJ iza{la na izbore sama – izvan okvira Narodnog fronta, dobila bi 30% glasova, pri tome “zakqu~iv{i” da “ni danas SKJ od svog partijskog ~lanstva ne bi dobila 30% glasova na izborima”. Slo`iv{i se s
konstatacijom [e{eqa, Jovanovi} je rekao da je u Srbiji i bila tendencija qevi~arewa, navode}i primjer Kragujevca, dok su nasuprot tome [e{eq
i Jovanovi} zakqu~ili da je za “generalnog sekretara KPJ trebao biti izabran Mileti}, ali da nije izabran, jer mu je poverio neke dokumente Kopini~, zbog ~ega je likvidiran”.
U kontekstu navedenog, isti su mi{qewa da je “Tito potpisao karakteristiku svakom jugoslovenskom komunisti, koji je likvidiran u Staqinovim procesima”, da je “Tito likvidirao sve {to je bilo ja~e od wega, kao
bra}u Cviji} iz Zagreba i izvjesnog Karela, koji se spomiwe u Cen~i}evoj
kwizi “Enigma Kopini~”, da “iz tih razloga “nije smio u Bugarsku oti}i”, te
da im “nije jasno da li je to radio iz `eqe za vla{}u ili je to smi{qeno”.
Komentari{u}i o izvjesnoj kwizi (pretpostavqamo da se radi o kwizi
“Strana~ki pluralizam ili monizam” Koste ^avo{kog, predsjednika Filozofskog dru{tva SR Srbije), koju mu je trebao poslati Mi}unovi}
53
(Branko Pavlovi}, odstraweni profesor F.F. u Beogradu), a koja je u Beogradu za jedan dan rasprodana, [e{eq je rekao da ista “govori o manipulaciji kojom se Broz intenzivno slu`io, prvo obe}a vi{epartijski sistem, a
poslije dvije godine je protiv, {to uz jo{ neke stvari samo pokazuje da je
bio moralna nula”. Navodno, kwiga uop{te ne govori o wemu (drugu Titu),
nego samo iz raznih godina navodi citate iz govora, ~ime ostavqa ~itaoca
da sam izvodi zakqu~ke.
Istakav{i da sarajevski “Svijet”, pi{u}i o \ilasu, istog samo populari{e, [e{eq je u vezi \ilasa rekao da ga i on po~iwe simpatisati, da
je \ilas stvarno predvidio sve {to }e se de{avati u Partiji, da je \ilas
(nejasno) zato {to je do{ao u situaciju da vi{e nema nikakvih (nejasno) napravio zaokret iz 1948. godine, a novi zaokret (nejasno) kada je \ilas, navodno, u izjavi za “Tajms” veli~ao (nejasno) vidjev{i u woj budu}nost svijeta. Ujedno, [e{eq je rekao da sarajevski “Svijet” prenose}i stenografske
biqe{ke sa sjednice CK SKJ, na kojima se raspravqalo o \ilasu, “pokazuju kakav je Tito bio, kako je manipulisao i sa sjednicama SK, a na sjednicama qudima, i kako je Tempo |ubre jer je iznosio i stvari iz privatnih razgovora”.
Po Jovanovi}u, “Broz je naterao \ilasa da pi{e prvo protiv Staqina,
pa onda o mogu}nosti razvoja demokratije u Jugoslaviji, da bi ga na kraju,
kao provokator, (nejasno)”. Daqe, Jovanovi} je rekao kako su morali izu~avati \ilasove ~lanke na Golom otoku, te da je i “Broz mislio isto kao i \ilas, ali na jedan perfidan na~in, dok je to \ilas iznosio otvoreno, intelektualno i po{teno, zbog ~ega mu odaje priznawe”. Jovanovi} je jo{ dodao
da je \ilas shvatio “da je to prevara, da nema ni~eg principijelnog kod ovoga”, pri tome zakqu~iv{i “a kako }e se kod obavje{tajca i na}i principijelnost”. Kozomara je rekla da to u vezi sa \ilasom prvo mu izu~ava{ ~lanke, a onda ga kritikuje{, pokazuje kako se poigrava sa masama, te zakqu~uje
da je “\ilas ostao ne{to kao glavni, on bi bio vi{e komunisti~ki orjentisan, nego Tito”.
Nastavak razgovora sagovornici su posvetili “kultu li~nosti” kod
nas. [e{eq je mi{qewa da je “kult ozbiqno na~et, naro~ito u Beogradu i
Srbiji”, da je “sa Stanom Toma{evi}, koja je napravila ~asno djelo i umrla, prvi (nejasno), {to je velika stvar. U vezi navedenog, Jovanovi} je rekao
da “koliko du`e traje kult li~nosti, dotle }e ova zemqa trpjeti”, da “iako
je na~et iz baze, mora se suo~iti sa vrha, ali da isti nemaju smjelosti za to”,
te da je mislio “evo po~iwe kritikama Stane Toma{evi}, ali se smelo”,
Pridru`iv{i se mi{qewima [e{eqa i Jovanovi}a, Kozomara je dodala
da }e se “ova zemqa te{ko izvu}i zbog kulta li~nosti”.
(nejasno) … Jugoslavije, generala u penziji, iritira Terzi}a i (nejasno) zbog odre|enih izdaja zemqe i napora usta{a (nejasno), [e{eq je na
osnovu toga zakqu~io da je o~igledno (nejasno) vrlo te{ko ostati sa Hrvatima u istoj dr`avi. Daqe, [e{eq je mi{qewa da, “koliko ostane Srba u
Hrvatskoj, toliko treba da ostane Hrvata u Srbiji, ali da se to ne}e mo}i
odlu~iti bez sile i sve zavisi od me|unarodnih konstelacija”. Ujedno, sagovornici se bave (nejasno) ne razdvaja ni kilometar vazdu{ne linije (ne54
jasno) argument kontra Hrvatske, jer je Hercegovina (nejasno) usta{ka, ne
hrvatska, nego usta{ka”.
Na Kozomarine rije~i “Srbija gubi Kosovo, a vi ho}ete da osvajate druge – Hrvatsku, malo sutra”, [e{eq je odgovorio da “mo`da gubi Metohiju,
ali ne Kosovo”, “Makedonija sad vodi jednu prosrpsku politiku, Crna Gora
(nejasno) {to je vrlo zna~ajno, a sad Srbijanci treba da nekako sru{e (nejasno) prinudna uprava, samo kada bi (nejasno) Vojvodine, mi bi dobro stajali”.
Govore}i o raznim proma{ajima, [e{eq je rekao da su “proma{aji tokom zadwih dvije godine i djeci postali o~igledni, ali da, iako trenutno
nikoga ne ko{taju, u du`em vremenskom periodu }e ih na kraju skupqe do}i”. Kao primjer proma{aja, Jovanovi} je naveo Termoelektranu u Gackom,
za{to je okrivio na uvredqiv na~in pok. Yemala Bijedi}a. Kozomaru jedino u vezi proma{aja “zabriwava” {to se ne}e “pripisati muslimanima taman da je u pitawu i Yemal Bijedi}”.
Konstatuju}i da panislamski pokret ide direktno na razbijawe Jugoslavije i srpske nacije i da se sudilo perifernim muslimanima, Jovanovi}
je na Kozomarine rije~i – da su sada na redu nacionalni procesi protiv Hrvata ili Srba, odgovorio: “Vidjet }e{ da se ne}e suditi, to je mogao Broz
da radi, ali ovi ne mogu”.
Jovanovi}evim rije~ima: “Ovdje (Srbi) jedan narod mora da ima ve}u
istorijsku funkciju i koji treba da daju pe~at razvoju”, [e{eq se suprotstavio rije~ima: “Ne bih ja ni tako, ja mislim da Bosne ne mo`e ostati sa
bilo kakvom samostalno{}u, muslimani mogu zadr`ati svoju religiju, (nejasno) nacionalnog identiteta je istorijski deplasirano”. Jovanovi} se
slo`io sa ovim mi{qewem [e{eqa. Daqe, [e{eq je rekao kako sada jedine nade u ]osi}a pola`e, jer samo on (]osi}) mo`e (nejasno) napravi novi program, neku platformu”. Ujedno, [e{eq je rekao da od “politi~ara
ne treba vi{e ni{ta o~ekivati, jer su iscrpqeni”, dok nasuprot isti~e
“]osi} jedini mo`e napraviti bar privremenu platformu, jer je autoritet
kome nema ravnog u Jugoslaviji, posebno (nejasno) da okupqaju snage”.
(nejasno) [e{eqevog mi{qewa o ulozi ]osi}a, Kozomara je rekla
(nejasno) za takve poteze, on bi okupqao dru{tvo i prvog bi [e{eqa doveo
u Beograd, jer ako treba vu}i op{te poteze za budu}nost i nacije i Jugoslavije, onda Dobrica mora imati takve qude kao {to su mladi, koji }e izvr{avati poslove”. Me|utim, [e{eq je mi{qewa da bi wegovo pozivawe u
Beograd bila ludost, po{to je wemu mjesto u Sarajevu i da ]osi} ima jednog mladog Kostu ^avo{kog. Po Jovanovi}u, (nejasno) neko drugi, neko od
Ko~e Popovi}evih, te zakqu~uje da svakako treba jedna udarna energija, kao
{to je Vuk Dra{kovi}”. Ujedno, Jovanovi} je rekao da i “ovdje treba jedan,
ali u Sarajevu nema nijedan, ima{ oportuniste prave, Kecmanovi}a”. Zavr{avaju}i razgovor na ovu temu, [e{eq govori: “Ko god je ostao uz taj re`im do kraja, gotov je”, navode}i kao primjer navodnu bolest Stojana Tomi}a – profesora FPN u Sarajevu.
U nastavku razgovora, [e{eq je upoznao sagovornike da se “za sada jo{
ni{ta ne sprema, ali da se spremaju za ne{to {to }e buknuti svom `estinom na sociolo{kim godi{wim susretima, vezano za temu “Integracioni
i dezintegracioni procesi u Jugoslaviji”. Navodno, na navedenom susretu,
55
koji }e se odr`ati u Portoro`u i koji se `eli pretvoriti u interdisciplinarni skup, a na koji idu svi qevi~ari iz Jugoslavije, po [e{equ, `estoko }e buknuti, dok na Visu (Komi`a) nije do{lo do istog, po{to su se
ustru~avali zbog Hrvata koji nisu jo{ spremni i koji se boje da ne dovedu u
pitawe susrete posve}ene sociologu Anti Fjamengu. Na ovu [e{eqevu najavu izvjesnih gibawa me|u qevi~arima, Jovanovi} je rekao, “daj bo`e da
(nejasno) tamo”.
Daqe, [e{eq (nejasno) govori o Vawi Sutli}u o kojem imaju svi lo{e
mi{qewe (nejasno) {pijunom, dok je za wega @arko (nejasno) koji je vrlo
kriti~ki raspolo`en i beskompromisan u analizi jugoslovenske dru{tvene situacije, mada je ~lan Partije i koji je zajedno sa (nejasno) Markovi}em
i Jovanom Miri}em objavio takve tekstove u ~asopisu “Na{e teme”, da je
pokrenuta javnost.
Komentari{u}i pitawe odgovornosti, Jovanovi} je rekao da ovo, (nejasno) istaknuti dru{tveno-politi~ki radnici (nejasno) {kole kod wega
nau~ili”, dok je [e{eq mi{qewa (nejasno) jednim potezom okrenuti novu
stranicu”.
Isti~u}i kako se politika opekla zbog pokretawa postupka protiv
wega i Pere [imunovi}a, [e{eq je rekao da }e se sada politika ~uvati
dugi niz godina da otvori neki proces protiv bilo kog intelektualca (nejasno), jer su uvidjeli (nejasno) intelektualcima nije lako igrati, a ako (nejasno) poku{ali da tra`e neku srpsku ili hrvatsku grupu, zaglavit }e neki
(nejasno).
Raspravqaju}i o sukobu politike i religije, [e{eq je rekao da je “Katoli~ka crkva perfidno vodila dru{tvene procese u Jugoslaviji poslije
rata i da nije slu~ajno {to je Tito rekao nadbiskupu – ja sam Hrvat i katolik”.
Vra}aju}i se ponovo na razgovor o li~nosti druga Tita, [e{eq je rekao da je “vrlo vje{t i perfidan bio”, da je “inteligentni primitivac, makijavelista te{ki, koji je dosta i sre}e imao, a kasnije, kada je izgradio
kult, onda su te stvari same po sebi i{le, dr`ao je sve konce u svojim rukama, jer je suparnike na vrijeme uklawao”. Po Kozomarinom mi{qewu, “psihijatri i psiholozi ostaju du`ni ovom dru{tvu da objasne kako je jedan takav primitivan ~ovjek sa tako primitivnim sredstvima uspio”. U vezi navedenog, Jovanovi} je rekao da je uspjeh do{ao “zahvaquju}i prevarama i inteligencije koja ga je izvla~ila iz opasnih situacija, zagorski kumek se vrlo `ilavo i vrlo uporno, seqa~ki uporno, probijao”.
Ironi~no konstatuju}i da je Jovan Du~i} nagradio Hrvate kada im je
rekao da su jedini narod u istoriji koji je svjesno prihvatio jezik drugog,
[e{eq je jo{ dodao: “Uvijek su (Hrvati) nadmudrili Srbe i Srbi su se ba{
(nejasno) zaslu`ili su ovakvu sudbinu”. Ujedno, [e{eq govori (nejasno)
izvjesnim licima do{ao do saznawa da od (nejasno), dok se hrvatska strahovito obnavqa.
(nejasno) uni{tavawe duha qudima osu|enim 1948. g. i poslanim (nejasno), [e{eq je rekao da je “tako ne{to nepoznato i Staqinovim (nejasno)
savr{eniji metod obra~una sa opozicijom”, “te da je “{teta (nejasno) izvan56
redna tema, nije Dedijer iskoristio, jer se (nejasno) bio to u stawu”.
Na poziv Kozomare da je posjete, [e{eq je odgovorio: “Kod vas prislu{kuju, mi smo pouzdani, kod nas toga nema”.
Nosioci neprijateqske djelatnosti:
(nejasno)
– Radmilo Jovanovi}, sin Alekse i majke Zorke, ro|ene Peri}, ro|en
14. 11. 19 (nejasno) u Kragujevcu, Srbin, dr`avqanin SFRJ, qekar – psihijatar, zaposlen (nejasno) “Psihijatrijska klinika dr Nedo Zec” u Sarajevu,
stalno nastawen u Sarajevu, ulica Mariana Baruna broj 9. Godine 1951.
uhap{en zbog neprijateqskog djelovawa sa pozicija IB-a i upu}en na DKR
u trajawu od 2 godine. Ob. interesantan zbog kontakta sa Kondratenko Verom, indiciranim agentom Sov. obavje{tajne slu`be.
– Kozomara Olga, k}i Gojka, ro|ena 15. 11. 1930. g. u Sarajevu, Srpkiwa,
dr`avqanka SFRJ, dr sociologije, zaposlena na Pravnom fakultetu u Sarajevu, stalno nastawena u Sarajevu, ulica Hasana Brki}a 40, ~lan je SKJ.
Zbog djelovawa sa nacionalisti~kih i anarholiberalisti~kih pozicija, u
krugu lica FPN-a u Sarajevu, (redigovano)
XXVII
Centar SDB Sarajevo
Odjeqewe: 03
(redigovano)
Dana 26. septembra 1983. godine
Prijedlog
Za prekategorizaciju POO Vojislava [e{eqa u OO na osnovu ~lana
37. Pravila o radu SDB za:
Vojislava [e{eqa, sin Nikole i Danice, ro|en 11. decembra 1954. godine (kao u originalu) u Sarajevu, Srbin, dr`avqanin SFRJ, doktor pravnih nauka, zaposlen na Institutu za dru{tvena istra`ivawa pri FPN u
Sarajevu, stalno nastawen u Sarajevu, ulica Obala 27. jula broj 91, nije
~lan SKJ.
Razlozi
Interes SDB za Vojislava [e{eqa datira od 1981. godine, kada smo
operativnim istra`iva~kim radom do{li do saznawa da isti istupa sa liberalisti~kih i nacionalisti~kih pozicija, zbog ~ega je krajem 1981. godine nad wim zavedena POO.
[e{eqevo otvoreno istupawe protiv politike SKJ i na{eg samoupravnog dru{tva ogleda se u pisawu ~lanaka, u pojedinim ~asopisima
(“Oko”, “Duga”, “Danas”) u kojima se sa neprihvatqivih pozicija tretira
na{ dru{tveni sistem. Spisateqska aktivnost [e{eqa kulminira wegovim romanom “Hajka”, u kojem [e{eq samim naslovom `eli prikazati
“progawawa”, koja su na wega podigli odre|eni krugovi u SR BiH. U svom
romanu, [e{eq `eli “objasniti” {iroj ~itala~koj publici da on nije
57
“usamqen slu~aj na{e dru{tvene stvarnosti”, koji se poku{ao oduprijeti
“otu|enim birokratskim i nacionalisti~kim strukturama, ve} da se kroz
wegova i sli~na progawawa ogleda ispoqavawe autokratskih i totalitaristi~kih tendencija pojedinaca i grupa u na{em dru{tvu, koji u revolucionarnu formu nastoje umotati krajwe revolucionarne sadr`aje. Daqe, [e{eq se u svom romanu, koji je prema na{im saznawima lektorisala novinarka beogradskog lista “Ve~erwe novosti” Nata{a Markovi}, zahvaquje
“vrhunskim intelektualcima” Jugoslavije, koji su digli svoj glas protesta
protiv progawawa, kojima je bio izlo`en u “jednoj krajwe primitivnoj sredini”. U razgovorima sa svojim istomi{qenicima, [e{eq isti~e “da se
politika opekla zbog pokretawa postupka protiv wega i Pere [imunovi}a, te da }e se sada ~uvati niz godina da otvore neki proces protiv bilo kog
intelektualca u Sarajevu, jer su uvidjeli da se sa intelektualcima nije lako igrati”.
U svojim sve drskijim komentarima pred svojim istomi{qenicima,
[e{eq omalova`ava revolucionarne tradicije SKJ i druga Tita, za koga
ka`e “da je bio vrlo vje{t i perfidan, da je inteligentni primitivac, makijavelista te{ki, koji je imao dosta sre}e, a kasnije, kada je izgradio kult,
onda su stvari same po sebi i{le, dr`ao je konce u svojim rukama, jer je suparnike na vrijeme uklawao”.
Istupawa Vojislava [e{eqa sa pozicija srpskog nacionalizma su sve
~e{}a, a ogledaju se u wegovim komentarima u kojima on izjavquje “kako u
Bosni nije mogao doktorirati, jer mu ne daju muslimani”, te da je “o~igledno da }e biti vrlo te{ko ostati sa Hrvatima u istoj dr`avi”.
Tako|e, oponentsko i neprijateqsko djelovawe Vojislava [e{eqa se
ogleda u wegovom “anga`ovawu” za osu|ene muslimanske nacionaliste u Sarajevu (redigovano) i osu|enog profesora sociologije iz Tuzle – Milana
Sokli}a, kada je bio inicijator i potpisnik peticija u kojima se zahtjevalo osloba|awe navedenih lica. U svojim komentarima povodom su|ewa u
Sarajevu, [e{eq isti~e da se sudi perifernim qudima, a da su pravi nosioci ideja panislamizma u SR BiH ostali po strani.
Karakteristi~na je bliska povezanost [e{eqa sa negativno eksponiranim licima iz Beograda, Zagreba i drugih univerzitetskih centara (Dobrica ]osi}, Quba Tadi}, Vuk Dra{kovi}, Bo`idar Jak{i}, Predrag Matvejevi}, Rudi Supek, Kosta ^avo{ki, Milan Kangrga i dr.), koji mu omogu}avaju {tampawe tekstova u sredinama gdje `ive. Ova lica u svojim komentarima veli~aju “borbu” Vojislava [e{eqa protiv panislamizma i dogmatsko-etatisti~kih struktura u SR BiH, te organizuju pisawe peticija,
koje upu}uju pojedincima i dr`avnim organima, u kojima tra`e “obustavu”
progawawa mladog sarajevskog intelektualca. Za uzvrat, [e{eq me|u svojim istomi{qenicima isti~e da “Dobrica ]osi} jedini mo`e napraviti
bar privremenu platformu, jer je autoritet kome nema ravna u Jugoslaviji,
posebno za Srbe, a da je na wima ostalim da sad okupqaju snage”.
58
(redigovano) [e{eq komentari{e sa pozicija liberalizma i srpskog
nacionalizma, vrije|a i omalova`ava li~nost na{ih istaknutih dru{tveno-politi~kih radnika, te se otvoreno suprotstavqa politici SKJ.
Iz gorenavedenih razloga, predla`emo prekategorizaciju Vojislava
[e{eqa iz POO u OO, jer isti sve bezobzirnije istupa sa pozicija liberalizma i srpskog nacionalizma.
(redigovano)
Sarajevo, 27. septembra 1983. godine
(potpis redigovan)
Odluka
Na osnovu ~lana 36 i 37 Pravila o radu SDB, odobrava se prekategorizacija Vojislava [e{eqa (POO) u operativnu obradu (OO).
Sarajevo,
(potpis redigovan)
XXVIII
Centar SDB Sarajevo
(redigovano)
Inf. str. pov. br. 47
Dana 28. septembra 1983. godine
Posebna informacija
(redigovano)
Predmet: Interesantna zapa`awa iz razgovora izme|u Vojislava [e{eqa (POO), Zorana Sekuli}a i izvjesnog Alekse
Veza: Na{a pos. inf. broj 45 od 22. 9. 1983. godine
Dana 28. septembra 1983. godine, informisani smo o sadr`aju razgovora izme|u Vojislava [e{eqa (POO), Zorana Sekuli}a, novinara iz
Beograda, i izvjesnog Alekse. (redigovano) Predmet razgovora navedenih
sagovornika bile su sqede}e teme: Dedijerova “optu`nica”, karakteristike sada{weg rukovodstva SR Srbije, situacija na SAP Kosovu, tekst
Nenada Kecmanovi}a, te izvjesni materijali {to je Aleksa donio [e{equ itd.
Nakon {to je Sekuli} pro~itao Dedijerovu “optu`nicu”, [e{eq je
rekao da “Dedijer sada konstrui{e”, da “to nije ni bilo u interesu ko bi wega spre~io, jer je vjerovatno ovaj wega podmenuto da to umjesto wega uradi”.
Ujedno, [e{eq u vezi “optu`nice” isti~e da je “Mikuli} bio najvjerniji,
a kako Tito nije sam htio da se eksponira, wega je podmetnuo, to je kad je
smjewivao Dolanca, tako da je ispalo da ga je Mikuli} smijenio”. Zbog ovih
“zasluga” druga Mikuli}a, drug Tito “mu je poslije dao orden”, a {to “potvr|uje makijavelizam o kome su govorili u Komi`i”, mi{qewa je [e{eq.
Daqe, [e{eq je rekao da neke dijelove “optu`nice” dr`i na fakultetu,
ne{to mu je na ~itawu, te je obe}ao da }e jedan dio prekucati i dati Sekuli}u. Na primjedbu Alekse, kako smije to dr`ati, [e{eq mu je odgovorio
da “sve oni znaju, ni{ta im nije nepoznato, sve to oni imaju”.
59
U nastavku razgovora, komentarisali su o rukovodstvu SR Srbije. Uvod
u ovaj dio razgovora bila je trenutna “situacija” oko statusa Sekuli}a i izdava~ke ku}e “Zapis”. [e{equ i Aleksi Sekuli} je rekao da je oko wega sve
ra{~i{}eno jo{ prije odmora, a da je postupak oko ukidawa “Zapisa” na
Privrednom sudu. U kontekstu navedenog, [e{eq je rekao da Sekuli} “postaje imuniji za sqede}i nastup”, a u vezi “Zapisa” je mi{qewa da to jo{
nije definitivno gotovo, po{to }e 27. ovog mjeseca Skup{tina udru`ewa
kwi`evnika SR Srbije pristati da bude osniva~ “Zapisa”, pa }e biti situacija, “oni ukidaju, ovi ponovo osnivaju”.
Na ova razmi{qawa [e{eqa, Aleksa je dodao da je “dobro kada su se ti
nasrtaji odbili, jer vi{e nemaju hrabrosti da se daqe ide”, dok je vezano za
Sekuli}a rekao da to “nije samo li~no, nego i dru{tveno va`no, da ga ne
raskopaju kao Zapis”. Vezano za ovaj dio razgovora, [e{eq je rekao sqede}e: “Samo da ti ka`em Zorane, |ubre vam je onaj general Qubi~i}, to je u`as
jedan, on je najgadniji ~ovjek me|u Srbijancima”. Na rije~i Alekse i “onaj
{to imate, predsednika Skup{tine Pe{i}a”, [e{eq je odgovorio da “je
on najliberalniji od wih sviju, ukoliko se mo`e tako ne{to re}i za wih”,
te zakqu~io da je “Pe{i} pru`io “Dugi” za{titu kada je bilo najte`e, u
vrijeme onih tekstova o Kosovu”. Konstatuju}i da je “ovo srpsko rukovodstvo vrlo lo{e, najgore mogu}e, vrhunac anemi~nosti do boga u ovoj situaciji kad to Kosovo gori”, [e{eq i Aleksa su izrazili `aqewe {to “bar
nije ostalo ono sa Nikezi}em i Latinkom, jer su oni bili sasvim druga klasa”. Me|utim, Sekuli}, obja{wavaju}i sagovornicima da je sada{wem rukovodstvu SR Srbije “te{ko u odnosu sa drugim snagama”, “zamjerio” je rukovodstvima drugih republika {to ni na jednom kongresu SK nisu govorili o
Kosovu, {to Crnogorci nisu ni{ta uradili, tako da je Srbija ostala sama,
kao da je to samo srpska stvar”.
Nadovezuju}i se na ovaj komentar Sekuli}a, Aleksa je rekao da mu “ba{
to i stra{no smeta, {to to jednom ne postave kao srpsku stvar, jer ima republi~ki Ustav, imali su argumente da ka`u, to je srpski problem”.
Slo`iv{i se sa mi{qewem Alekse, [e{eq je rekao da je “u tome i
problem, {to, iako je to u granicama Srbije, ne}e da puste da sami rje{avaju, neka ukidaju autonomije”, a na primjedbu Sekuli}a, da bi se onda morao
mijewati Ustav, jedino uz saglasnost drugih republika, [e{eq je odgovorio da “iako bi oni izazvali ustavnu krizu, niko im ne bi mogao ni{ta u
ovoj ustavnoj krizi, naro~ito sada kakva je situacija u Srbiji, jer je srpski
nacionalizam buknuo svom silinom, a {to je pokazala Rankovi}eva sahrana, da nema te sile koja bi mogla nametnuti svoju voqu”. Me|utim, na primjedbu Alekse da se “to ne mo`e formulisati kao nacionalizam, jer je to u
stvari jedna reakcija na stawe, na svoj polo`aj”, [e{eq se “korigovao” i
pozvav{i se na pisawe izvjesnog pukovnika (vjerovatno penzionisanog pukovnika iz Beograda – Radisava V. Filipovi}a), istakao je da je to “bu|ewe
nacionalne svijesti, jer je Srbija bila pod prinudnom upravom, po{to se
proturao skoro 40 godina princip – slaba Srbija, jaka Jugoslavija”. Nastavqaju}i razgovor o situaciji na SAP Kosovu, Aleksa je rekao da su Srbi i
Crnogorci ugro`eni nacionalno, teritorijalno, u goroj situaciji nego
60
Palestinci, jer se ovi barem bore, dok su ovi nemo}ni, ostaju bez nacionalnih obiqe`ja na Kosovu, te da nasuprot wima, Albanci imaju svoju vlast,
miliciju, teritoriju, a Srbi i Crnogorci to nemaju”. Ujedno, Aleksa isti~e da je “kqu~ni problem {to su Srbi izgubili teritoriju, jer sve ima{ kad
ima{ teritoriju”, te da je “tipi~an primjer zapu{tawa problema”, istakav{i da se na Kosovu moraju sprovesti radikalne mjere, [e{eq se “zabrinuo” zbog mi{qewa srpskih intelektualaca, najve}ih imena filozofije,
sociologije itd., koji su bili na Komi`i, da }e se na kraju “stvarno morati
odsje}i, ne ~itavo Kosovo, nego jedan dio amputirati”.
Daqe, po [e{equ, u vezi SAP Kosova, postoje sada samo dva izlaza,
“~uvati dr`avu i svoju nacionalnu suverenost ili pustiti da sve propadne”. Ujedno, [e{eq je mi{qewa da na Kosovu treba “zavesti prinudnu
upravu, raseqavati ih, ukidati {kolstvo na albanskom jeziku, dati im samo
osnovnu {kolu i obrazovawe za prosta zanimawa, s obzirom da nigdje u civiliziranim zemqama nacionalna mawina nema fakultet na svom jeziku”,
te da na Kosovu “postoje dvije nacije koje se bore za jednu zemqu, gdje je pitawe biti ili ne biti, a {to se kroz istoriju pokazalo da nema kompromisa i da pobje|uje koja je sila ja~a”. Tako|e, sagovornici su “konstatovali” da
}e se na Kosovu po “zauzimawu teritorije izbrisati svi simboli nacije,
prekopati grobovi, poru{iti crkve, te ostati samo kalu|erice, koje }e se
boriti za Kosovo, a {to je velika tragedija”.
Vra}aju}i se ponovo na temu pasivnosti Srba i Crnogoraca na Kosovu,
Aleksa je rekao da mu je “nevjerovatno kako se Srbi pona{aju, da ima utisak
da su u{kopqeni, {}u}ureni, bez ekspanzije”, te da se “steklo” uvjerewe kod
Srba da su oni jedini odgovorni za Jugoslaviju i da zbog toga oni moraju
platiti najskupqi ceh za opstanak Jugoslavije. Na primjedbu Sekuli}a, “ko
god je probao da opovrgne takvo mi{qewe, taj je pao”, Aleksa je odgovorio
da “sada vi{e nema (vjerovatno misli na druga Tita), sada je moglo srpsko
rukovodstvo postaviti pitawe, oni imaju jednog Vla{kali}a, koji mo`e
to”. Ne slo`iv{i se sa mi{qewem Alekse o srpskom rukovodstvu, [e{eq
je rekao da “to srpsko rukovodstvo, pored bosanskog, {to je najgore, jo{ taj
kult dr`i, kult Tita”.
Zavr{avaju}i razgovor o SAP Kosovu, sagovornici su “odali priznawe Makedoncima zbog toga {to su Albance prikqe{tili, {to su se oslobodili antisrpske psihoze i postali nakloweniji, te zakqu~ili da je razlog “masovne prodaje privjesaka sa Kara|or|evim likom i srpskim grbom
po Beogradu i no{ewe {ajka~e od strane omladine, paritetna reakcija”.
Daqe, Sekuli} je sagovornicima ispri~ao da ga Nenad Kecmanovi} jo{
od pro{le godine zavla~i sa izvjesnim tekstom, kojeg treba samo malo dotjerati. Iako tekst nije navodno u vezi nove Kecmanovi}eve kwige, Sekuli} je mi{qewa da je kod istog “stalno neki strah”, dok je [e{eq istakao
da “ima pedigre kao Kecmanovi}, sru{io bi i Hamdiju i Mikuli}a”.
Tako|e, ovom prilikom do{li smo do saznawa da je Aleksa [e{equ i
Sekuli}u donio izvjesne materijale. Tom prilikom, [e{eq je rekao da
Aleksa i nije svjestan {ta je donio, da je sretan {to nije sumwiv, jer bi ga
milicija uhvatila, a koja se stalno na }o{ku wegove ku}e nalazi i smjewu61
je svaka tri sata, te da }e Aleksa sada mirnije spavati, s obzirom da se rije{io materijala.
Sekuli} je tako|e mi{qewa da Aleksa nije svjestan kakav je materijal
donio u ta{ni, na {to je ovaj odgovorio: “Eto, ja sam donio ove zapaqive materijale samo da nisu u ku}i”. (Iako se ovaj dio razgovora o “zapaqivim i
eksplozivnim materijalima” odvijao u {aqivom tonu, pretpostavqamo da
se radi o izvjesnim [e{eqevim tekstovima koje je krio ili o kwizi “Hajka”).
Isto ve~e, [e{eq je gostima u par navrata pu{tao kasetofonski snimak dnevnika Radio-Sarajeva, u kome se kritikuje on i drugi u~esnici skupa
sociologa na Komi`i, a potpisnici peticije za osloba|awe lica osu|enih
zbog neprijateqske djelatnosti sa pozicija muslimanskog nacionalizma.
Na osnovu telefonskog razgovora izme|u [e{eqa i Alekse, a koji se
vodio nakon dolaska Sekuli}a i [e{eqa u wegov stan i kojim je [e{eq
pozvao, uz obja{wewe gdje stanuje, Aleksu da ga odmah posjeti, jer ga ~ekaju
oni i Zoran, na osnovu uporedbe boje glasa sa “Morave” i “Merkura”, te na
osnovu impulsivnog odre|ivawa broja telefona, ustanovili smo da se najvjerovatnije radi o Milojevi} Aleksi, sinu Pantelije, ro|en 25. 3. 1939. godine u Bosanskom Petrovom Selu, op{tina Gra~anica, Srbin, dr`avqanin
SFRJ, magistar ekonomskih nauka, zaposlen u Zavodu za prostorno i urbanisti~ko planirawe (Bawalu~ki zavod, filijala u Sarajevu), stalno nastawen u Sarajevu, ulica Zagreba~ka broj 51, ~lan je SKJ. Aleksa je osnovnu
{kolu zavr{io u mjestu ro|ewa, a sredwu u Lukavici. Ekonomski fakultet
zavr{ava u Sarajevu, gdje i magistrira. Jedno vrijeme radio je kao asistent
na Ekonomskom fakultetu, nakon ~ega prelazi na Institut, koji je pri Ekonomskom fakultetu. U navedeni Zavod pre{ao je 1976. godine.
U ~lanstvo SKJ primqen je 1959. godine u Lukavici, kao sredwo{kolac. (ne~itko) zbog izvjesnih oportunih stavova i komentara i kritizerstva na ra~un rada samoupravnih organa i rukovode}ih qudi u toku 1974. godine, prema Milojevi}u izre~ena je partijska mjera iskqu~ewa. Milojevi}
se `alio OK SK BiH radi navedene mjere, ali je ta mjera potvr|ena. Tako|e, u toku 1969. godine brisan je iz evidencije ~lanstva SKJ zbog nepovezivawa sa Osnovnom organizacijom, ali je nakon `albe zadr`an u ~lanstvu
SKJ. U toku pro{le godine i pretpro{le, registrovali smo kontakte i posjete ^edi Kaporu od strane Milojevi}a, radi nabavqawa izvjesnih kwiga,
kao i tokom ove godine, kontakt sa Nenadom Kecmanovi}em radi istih stvari.
(redigovano)
Ina~e, do sada nismo registrovali bilo kojom OT mjerom kontakt [e{eqa i Alekse.
Mjere SDB:
(redigovano)
– Biti u toku sli~nih posjeta [e{eqa radi operativnog pokrivawa
[e{eqa i drugih operativno interesantnih lica.
(redigovano)
Dostavqeno: 3h RSUP-u SDB – podsekretaru za SDB
(redigovano)
62
XXIX
Centar SDB Sarajevo
(redigovano)
Inf. str. pov. br. 66
Dana 22. novembra 1983. godine
Posebna informacija
(redigovano)
Predmet: Interesantna zapa`awa iz razgovora Vojislava [e{eqa
(POO) i Olge Kozomare (redigovano)
Veza: Na{a pos. inf. broj 64 od 17. novembra 1983. godine
Dana 18. novembra 1983. godine informisani smo o sadr`aju razgovora
vo|enog izme|u Vojislava [e{eqa i Olge Kozomare.
Tokom razgovora, [e{eq je upoznao Kozomaru da je boravio u Beogradu i da je, tom prilikom, u~estvovao na “protestnom skupu”, odr`anom zbog
zabrane kwige Neboj{e Popova “Dru{tveni sukobi – izazov sociologiji”. Ovaj protestni skup je na temu “Nauka i politi~ka investicija” organizovao Centar za filozofiju i dru{tvenu teoriju iz Beograda, i navodno je prisustvovalo 500-600 lica. Daqe, [e{eq je obavijestio Olgu da je
wegovo izlagawe, na pomenutom skupu, bilo “vrlo zapa`eno” i ujedno joj
obe}ao donijeti na upoznavawe tekst wegovog izlagawa, prilikom prvog
zajedni~kog sastanka, narednih dana. Ujedno, [e{eq je upoznao Olgu da je
iz Beograda donio “jednu informaciju, ovako za posebno dru{tvo”, te istakao da }e joj istu prenijeti prilikom pomenutog zajedni~kog susreta. Na
Kozomarinu upadicu – “da je vrlo znati`eqna i da ne mo`e da ~eka do wihovog vi|ewa”, [e{eq je rekao: “Sa~ekajte, ne}e se ona ohladiti, nije ni{ta neposredno, nego strate{ko”. Na pitawe Kozomare, da li je pomenuta
informacija za “u`e ili {ire dru{tvo”, [e{eq je odgovorio “da mo`e
i {ire”.
Isto tako, [e{eq je prenio Kozomari da je ranije telefonom razgovarao sa Du{kom Bogavcem, novinarom iz Beograda (informisano u depe{i broj 3157 od 15. 11. 1983. g.), ali da se sa istim nije video na pomenutom
skupu. Me|utim, [e{eq je istakao da se sa Bogavcem ve} ranije dogovorio
da on ([e{eq) svoja pitawa na temu “{ta da se radi”, dostavi woj (Kozomari), da bi ih ona obradila i dostavila Bogavcu. (O inicijativi Bogavca da
intelektualcima {irom Jugoslavije dostavi pitawa na temu “{ta da se radi”, informisali smo u na{oj pos. inf. broj 50 od 6. 10. 1983. g.). Daqe, [e{eq je upoznao Kozomaru da }e se on sa Bogavcem vidjeti tokom decembra u
Beogradu, te da }e se tada sa istim o svemu detaqno dogovoriti).
Komentari{u}i tekst Fuada Muhi}a “Radikali bi da dezintegri{u”,
objavqen u sarajevskom listu “Oslobo|ewe” od 15. 11. 1983. godine, u kojem
se [e{eq “napada” zbog referata “Ideolo{ki orjentiri i politi~ki interesi birokratije kao stimulatori dezintegracionih procesa u jugoslovenskom dru{tvu”, a koji je bio poslan za skup sociologa u Portoro`u, Kozomara je istakla da on ([e{eq) “mora odgovoriti na ovaj napad”. Na pitawe [e{eqa: “Gdje da mu odgovorim?”, aludiraju}i da mu to nijedne novine
ne bi htjele objaviti, Kozomara je istakla “da on mora tra`iti puteve i na63
~ine da mu odgovori, ako ni{ta drugo, onda neko protestno pismo, to mora{
uraditi”. Na ovo, [e{eq je istakao da }e “zajedno” sa Muhi}em prisustvovati simpoziju sa temom “Marks i savremenost”, koji organizuje 6., 7. i 8. decembra ove godine, Institut za filozofiju u Beogradu, te da }e mu to biti
prilika da istom odgovori punom mjerom.
(O navedenom simpoziju u Beogradu, na kojem [e{eq treba podnijeti
referat, informisali smo u na{oj depe{i broj 03-2612 od 11. 10. 1983. g.) U
vezi navedenog, Kozomara je dodala: “Znate {ta? Nama preostaje samo napad. Vama ([e{equ) preostaje jedino skup, po{to vam novine ne}e objaviti”.
Na kraju razgovora, [e{eq i Olga su se dogovorili da se sastanu u toku ove sedmice i da o svemu detaqno popri~aju.
Tako|e, istog dana, Vojislav [e{eq je kontaktirao sa Vukom Dra{kovi}em i Zoranom Sekuli}em iz Beograda, i sa istima se dogovorio da se vide tokom wegovog boravka u Beogradu, po~etkom decembra ove godine.
Mjere SDB:
– Biti u toku eventualnog odlaska [e{eqa preko novembarskih praznika na more radi izvo|ewa akcije “Leopard”, u ciqu sticawa novih saznawa o neprijateqskoj djelatnosti istog.
(redigovano)
Dostavqeno:
3h RSUP-u SDB – podsekretaru za SDB
1h u dosije [e{eq Vojislava
(redigovano)
Dodatni list uz dokument
Datum pisawa: 8. 12. 1983. godine
Primedbe, napomene i sli~no:
Referat Vojislava [e{eqa na simpozijumu “Marks i savremenost”
odr`anom u Novom Sadu 8-10. 12. 1983. godine.
(potpis redigovan)
Institut za me|unarodni radni~ki pokret
Tribina “Marks i savremenost”
Osmi nau~ni skup:
Marks i socijalizam – protivre~ja i perspektive
Vojislav [e{eq
Protivrje~nosti savremenog socijalizma – determinanta ili posqedica krize marksizma
Beograd, 1983. godine
Protivrje~nosti savremenog socijalizma
determinanta ili posqedica krize marksizma
Ono {to podrazumjevamo pod pojmom savremenog socijalizma mora se
bli`e terminolo{ki i teorijski odrediti nego li je to uobi~ajeno, da bi
64
mogli o wemu meritorno raspravqati. Kako se on danas izra`ava kroz nekoliko pojavnih oblik,a od kojih svaki, s ve}om ili mawom dozom iskqu~ivosti, pretenduje na vlastitu autenti~nost, ujedno moramo tra`iti ono
{to im je zajedni~ko i taj obavezni minimum socijalisti~kog sadr`aja koji im uop{te daje pravo pozivawa na socijalisti~ku teoriju i pri{ivawa
wene tako kompleksne ideologije. Dugo vremena je u socijalnoj teoriji i
politi~koj praksi vladalo mi{qewe da oblike realnog socijalizma predstavqaju dru{tva s uspostavqenim marksisti~kim re`imima, da ti re`imi predstavqaju wegovu iskqu~ivu mogu}nost, pa se u skladu s nekim kqu~nim ideolo{kim postupcima Komunisti~ke internacionale i{lo na
identifikaciju marksizma i socijalizma kao ideje, filozofskog koncepta, pokreta i dru{tvene organizacije. Ova dva termina dobijaju gotovo sinonimsko zna~ewe u radovima Marksovih i Lewinovih sqedbenika koji negiraju istinsku socijalisti~ku orjentaciju svim drugim partijama, pokretima i pojedincima ukoliko nisu prihvatili kao okosnicu svog politi~kog
programa i pogleda na svijet marksisti~ke {eme i standardne ideolo{ke
obrasce.
Duboka kriza do koje je do{lo u postoje}im socijalisti~kim dru{tvima i wihova nemogu}nost da bar prividno pomire vlastitu revolucionarnu teoriju i nedemokratsku empiriju, otvorila je ozbiqnu pukotinu u, sve
donedavno, pre}utno ili izri~ito priznavanoj superiornosti marksisti~ke misli kao vode}e, osnovne i u dana{wim uslovima jedine dosqedno revolucionarne vizije. Time se protivrje~nosti savremenog socijalizma neminovno ispoqavaju kao polazna determinanta krize marksizma koja djeluje
kao po~etni crv sumwe, otvaraju}i neprekidno nova pitawa i probleme, pa
i ona koja su dugo vremena anatemisana kao “svetogr|e”. Sve su izra`eniji
i sna`niji napori brojnih intelektualaca koji, poslije uobi~ajenog perioda otre`wewa, pokazuju zna~ajne slabosti wegovog polaznog koncepta,
prevazi|enost osnovnih kategorija i nesposobnost da odgovori izazovima
modernog vremena. Jedan dugo uzgajani mit, utemeqen ve} na teorijskoj idolatriji proletarijata i prakti~nom prihvatawu tipi~nih religijskih obrednih ceremonijala u sferi konkretne politi~ke akcije, pokazao se, kao
i u svim ranijim slu~ajevima, nesposobnim da postane univerzalno duhovno
nadahnu}e za sve prostore i vremena. Wegova unutra{wa, rekli bismo duhovna, kriza povratno }e uticati na daqu antagonizaciju protivrje~nosti
unutar socijalisti~kih dru{tava tipa diktature proletarijata, te u me|unarodnom radni~kom i komunisti~kom pokretu.
Kapitalisti~ka dru{tveno-ekonomska formacija je daleko nad`ivjela period potpune propasti, koji joj je proricao Marks i jo{ uvijek je u stawu da razvija proizvodne snage neuporedivo br`e nego dru{tveni sistemi
koji se nazivaju socijalisti~kim i koji pretenduju na ulogu iskqu~ivih subjekata materijalizacije marksisti~kog teorijskog naslije|a. Zahvaquju}i
dostignutom tehnolo{kom monopolu, kapitalizmu ~ak polazi za rukom da
intenzivira eksploataciju u planetarnim razmjerama i vlastitu radni~ku
klasu li{i ekstremnih varijanti egzistencijalnih problema, pa ona fakti~ki vi{e nije ni zainteresovana za izvo|ewe revolucionarnog prevrata.
65
Kapitalisti~ki poedak, reformisan izvjesnim socijalnim mjerama populisti~kih bur`oaskih vlada, optimalno joj odgovara jer u wemu zadovoqava sve svoje prohtjeve, prvenstveno materijalne. Dosada{wi istorijski
razvoj je pokazao da i proletere, kao i sve druge eksploatisane klase, na revolucionarni bunt mogu natjerati samo glad i krvoproli}e, te eventualno
drugi oblici materijalnog ugwetavawa i fizi~kog zlostavqawa. Nikakve
duhovne vrijednosti nisu motiv wihovog radikalnog i trajnog politi~kog
anga`mana. Vjerovatno u toj ~iwenici le`i i odgovor na pitawe o razlozima wihovog rezigniranog mirewa s totalitarnom dru{tvenom praksom
dana{wih socijalisti~kih dr`ava. Naru{avawe i negirawe elementarnih
politi~kih sloboda i klasi~nih demokratskih prava ostavi}e ih gotovo
ravnodu{nim samo ukoliko im re`im zauzvrat obezbje|uje sigurno zaposlewe i pune stomake. Jedino u onim zemqama koje se ~e{}e suo~avaju s ekonomskim krizama, materijalnim nesta{icama i nezaposleno{}u, dolazi do
radni~kog bunta. Hroni~na materijalna nesta{ica i ekstremne socijalne
razlike doveli su do radni~kih nemira i spontanog masovnog pokreta u
Poqskoj. U Jugoslaviji je problem nezaposlenosti rje{avan organizovanim eksportom radne snage na zapadna kapitalisti~ka tr`i{ta. Time su
efikasno preduprije|eni i za du`e vrijeme prolongirani socijalni nemiri najni`ih socijalnih slojeva, najvi{e ugro`enih privrednom reformom
iz 1965. godine. Mo`da je time mogu}e objasniti wihovu neuobi~ajenu pasivnost u vrijeme studentskih demonstracija 1968. godine.
Nesporno je da dru{tvene prilike u socijalisti~kim sistemima nikako ne mogu djelovati kao primamqiva alternativa za potla~ene klase i
slojeve bur`oaskih zemaqa koji ni u doma}im komunisti~kim partijama ne
vide pouzdan oslonac i sredstvo za sticawe i o~uvawe klasnih interesa. To
ukazuje na dva kqu~na proma{aja: 1. proma{aj me|unarodnog komunisti~kog
pokreta u namjeri da realizuje ideal klasika marksizma o velikom istorijskom revolucionarnom prevratu, te projekt slobodnog socijalisti~kog
dru{tva uobli~enog u klasnu diktaturu proletarijata; 2. proma{aj klasika, pogotovo teorijskog rodona~elnika Karla Marksa, u postavqawu hipoteze o proletarijatu (industrijskom radni{tvu) kao subjektu epohalnog revolucionarnog prevrata. Postavqa se sad pitawe da li je osnovni problem
u pogre{no odre|enom subjektu ili u na~inu na koji je wegova uloga realizovana. Ako je jedan na~in bio pogre{an, onda je trebalo tra`iti drugi, podesniji. Me|utim, pokazalo se da je nemogu}e prihvatqivu alternativu
prona}i van oko{talog {ablona unutar koga bezli~nu i nesvjesnu masu
(proletere) predvodi i manipuli{e grupa odabranih koji pretenduju da budu wihova duhovna i politi~ka avangarda (partija). Zato se u ovom za~aranom krugu nisu mogle ni odr`ati prvobitne zamisli o emancipaciji i dezalijenaciji ~ovjeka i dru{tva, osim ako ne prerastu u praznu politikantsku frazu kojom se poku{avaju zamagliti i maskirati realni dru{tveni
odnosi, beznade`no udaqeni od svake slobode i demokratije. Ipak, uprkos
empirijski vi{e nego dokazanoj ~iwenici da marksisti~ki oblici dru{tvenog ure|ewa nisu u stawu prevazi}i kapitalisti~ki poredak ni na
planu ekonomske efikasnosti, ni u sferi kulturnog napretka, ni na pod66
ru~ju ostvarivawa sloboda i prava ~ovjeka i gra|anina, oni se pokazuju prihvatqivi i donekle nu`nim u krajwe nerazvijenim dru{tvima, prvenstveno zato {to redovno insistiraju na potpunoj centralizaciji i racionalizaciji svih dru{tvenih potencijala u ciqu {to br`eg izlaska iz stawa zaostalosti. Dok ne dostigne stepen prosje~nog ekonomskog razvoja kapitalisti~kog svijeta, ~im se stupi u takozvani krug sredwerazvijenih zemaqa,
wegova po~etna progresivnost nestaje vape}i za klasi~nim demokratskim
vrijednostima i o~uvawem qudskog individualiteta i slobode li~nosti.
Dovo|ewem u sukob nekih bitnih Marksovih postavki, ne umawuju se
mogu}nosti i istorijske perspektive socijalizma. ^ak naprotiv, kriti~kom analizom radova ovog velikog mislioca, ~ije djelo i daqe oboga}uje teorijsku riznicu emancipatorske misli i pokreta, ulijeva se novi `ivotni
sok socijalisti~koj teoriji koja je predugo bila gotovo iskqu~ivo vezana
za ime i djelo jednog ili nekoliko pojedinaca, od wih stvarala kult prema
kome je realnu sliku svijeta prekrivala ~itavim spektrom uqep{avaju}ih
ili zamagquju}ih (ve} prema potrebi) boja i preliva. Socijalizam nije nu`nost nego potreba, te prema tome {ansa, a ne neminovnost. Da bi ~ovje~anstvo tu potrebu zadovoqilo i {ansu iskoristilo, ne smije slijepo robovati nijednom konceptu koji ga u~i kako da do|e do ciqa. Kao {to ciq ne mo`e pravdati sredstvo, tako ni sredstvo ne mo`e biti va`nije od ciqa. Kad
se kroz decenije revolucionarne borbe i misaone djelatnosti uvidi da je
odre|eno sredstvo neprikladno, a istorijski individuum kome se pridaje
subjekta nepodesan, treba bez oklijevawa za novim (nejasno) i uzastopnim
proma{ajima na istom osnovu prokockala {ansa. Danas, kada kriti~ka teorija ne mo`e biti sinonim za Marksovu misao i djela wegovih sqedbenika, kada je ona vi{estruko prerasla opus jednog od svojih modernih utemeqiva~a, osje}a se potreba za osloba|awem od bilo koje vrste personalnog
idolopoklonstva. Koliko se god dana{wa emancipatorska teorija pozivala na Marksa, verbalno mu se zakliwala na vjernost, ona ga je u mnogim ta~kama prevazi{la, pa ovom dje~ijom bole{}u raskr{tavawa sa starim i priznatim autoritetima pokazuje samo nesposobnost, djelimi~nu nezrelost i
nespremnost da ofanzivi idejnih sledbenika odoqeva samostalno, bez prizivawa pra{wavih citata, jer oni sami po sebi ni{ta ne zna~e osim {to su
ih potpisivali autori ~ije ime svojom misti~no{}u i harizmom djeluje
sna`nije nego misao.
Marksizam je kao filozofski pravac imao istorijske {anse da se ubrzano razvija sve dok wegovi glavni zastupnici i sqedbenici nisu stekli
mogu}nost da vanteorijskim sredstvima prigu{uju wegove oponente, ukqu~uju}i i metode fizi~ke likvidacije. Mo`e se slobodno re}i da je to danas
i jedan od glavnih uzroka duboke krize koju pro`ivqava ova izvorno revolucionarna misao, ali, razumije se, nikako ne i jedini. Odigrav{i svoju
istorijsku ulogu, on je prestao da postavqa kqu~na pitawa o svijetu, ~ovjeku i dru{tvu, a jo{ mawe se pokazuje da na wih daje vrijedne odgovore. Nije
vi{e samo rije~ o iskrivqenom tuma~ewu sadr`aja i smisla djela klasika
marksizma od strane wihovih ovovjekovnih epigona, nego i o uzdrmanosti
samih temeqa najupe~atqivije u nizu teorija koje su pretendovale na mesi67
jansku misiju. Jesmo li do{li do ta~ke na kojoj napu{tawe marksizma ne
predstavqa vra}awe elementarnim oblicima predmarksovske misli, nego
daqi kvalitativni prodor u novo i nepoznato?
Da li savremeni marksizam i wegov kategorijalni aparat po~iwu predstavqati smetwu, ograni~avaju}i faktor, duhovnu prepreku tome tragawu?
Nije li ta smetwa prevashodno izra`ena oblicima aktivisti~kog, revolucionarnog anga`mana koje ovaj “dijalekti~ki spor” teorije i prakse implicira, prirodni rezultat Marksovog kardinalnog proma{aja po pitawu
odre|ewa istorijskog subjekta revolucionarnih promjena, kojeg su se uglavnom dr`ali svi marksisti. Osje}aju}i nedostatnost Marksove misli i ~istu kontemplativnost wegove kqu~ne ideje, danas, ipak, dio nonkomformisti~kih mislilaca koji ostaju u biti vjerni marksizmu, nastoje pod termin
“proletarijat” podvesti novi pojam, kvalitativno razli~it od pojma industrijskog radni{tva, kako ga je shvatao rodona~elnik, pa tako spasiti
Marksovu {emu s iluzijom budu}eg dru{tvenog razvoja. Ali, time oni upadaju u nove kontroverze koje wihovu filozofsku poziciju fragmentarno
poistovje}uju s istrajavawem staqinisti~kog dogmatizma na dosqednom i
doslovnom slije|ewu Marksovih misli, “oboga}enih” djelima drugih “klasika”. Ovim drugim, ma koliko dru{tvena praksa, za koju se zala`u i koju
ostvaruju, bila neslobodarska i neemancipatorska, ne mo`e se pore}i da,
razumije se, na razli~ite na~ine, o`ivotvoruju neke od kqu~nih Marksovih zamisli. Na primjer, o diktaturi proletarijata ili vi{estrukom rastu industrijske proizvodwe kao osnovi qudskog blagostawa. Oni koji pori~u bitnu vezu Marksove misli i postoje}e prakse socijalisti~kih dru{tava, ne nude realisti~ku alternativnu viziju u kojoj bi bilo mjesta za,
recimo, ove dvije nazna~ene kategorije. Pri tome, nema sumwe, mogu}e je izgraditi predoybu o slobodnom i racionalno organizovanom dru{tvu, li{enom bilo kakve diktature i proizvodwe za tr`i{te, ali ~emu joj onda na
silu lijepiti marksisti~ke etikete, ako joj je priroda druga~ija. Da li samo radi pogodne i za mnoge jo{ primamqive javne legitimacije, po kojoj je
ne{to {to je dokazano “marksisti~ko” jedino zaista “revolucionarno”.
Veliki dio onog {to nam je ostalo prihvatqivo u Marksovoj misli susre}emo i u mnogim velikim filozofskim sistemima i prije i poslije
Marksa. Ideje humanizma, socijalizma i revolucije Marks je prihvatio od
svojih teorijskih prethodnika i poku{ao im uliti novi smisao, slu`e}i se
materijalisti~kom varijantom Hegelovog dijalekti~kog metoda. Daju}i
briqantnu i do danas neprevazi|enu kritiku kapitalisti~kog poretka,
proma{aj je napravio u analizi mogu}nosti wegovog prevazila`ewa {ablonskim tragawem za novom vladaju}om klasom, proletarijatom, za koga je
unaprijed znao da mu klasna i istorijska svijest ne mo`e izrasti u wemu samom, nego mu mora biti spoqa nakalemqena. A bilo kako progresivna svijest kad se nakalemi na nedorastao supstrat koji je nikada ne bi mogao sam
stvoriti, nu`no biva redukovana do one mjere u kojoj prelazi u vlastitu suprotnost. Marksovu misao je mogu}e i elasti~nije tuma~iti, toliko elasti~no da se na|u prikladna obrazlo`ewa i obja{wewa za wene o~igledne
proma{aje. Ali, ~emu to vodi? Insistirawu da se po svaku cijenu odr`i
jedna teorija i ideologija koja objektivno nije ni neophodna ni nezamjewiva.
68
Odr`awu teorije radi we same. ^ak i u slu~ajevima kad je ne{to novo i toliko originalno da nije ni moglo imati neke prisnije veze s mi{qu klasika marksizma. Dolazimo u situaciju da marksizmom progla{avamo sve ono
{to u socijalnoj teoriji i politi~koj praksi smatramo progresivnim, a antimarksisti~kim sve ono {to je reakcionarno po starom {ablonu: hri{}ansko i nehri{}ansko. Dakle, termin “marksisti~ko” postaje u svakodnevnoj, totalnom ideologizacijom optere}enoj, upotrebi sinonima “progresivno”, ali samo kod mislilaca koji se smatraju marksistima. U konzervativnoj gra|anskoj ideologiji pod taj termin se svodi sve ono {to se smatra negativnim, posebno u politi~kom `ivotu, i {to ne mo`e predstavqati istinsku vrijednost nijednog politi~kog pravca koji dr`i do svog eti~kog i humanog digniteta.
Parafraziraju}i izvornu Marksovu misao, mo`emo izvesti stav da ni
marksizam ni marksiste ne mo`emo procjewivati po istom obrascu po kome oni govore o sebi i kojim se predstavqaju javnosti. Sud o wihovoj istorijskoj ulozi i stvarnom doma{aju jedne izvorno revolucionarne teorije
ne mo`emo izvoditi iz wene svijesti o samoj sebi, nego o protivrje~nosti
istorijskih prilika u kojima je nastala i razvijala se, te kojima je i sama
bremenita, pa usqed toga vi{e nego podlo`na krupnim zabludama i krizama. Mada i daqe predstavqa najradikalniju i najtemeqitiju kritiku gra|anskog dru{tva kojoj se malo {ta mo`e prigovoriti, marksisti~ka misao
se pokazala nemo}nom da pru`i odgovaraju}u teorijsku osnovicu za izgradwu kvalitativno druga~ijih dru{tvenih odnosa koji bi bili saobra`eni
fundamentalnim humanisti~kim principima ukidawa ekonomskog i politi~kog otu|ewa, te realizacije koncepta ~ovjeka kao bi}a prakse ~ije su
dvije elementarne, generi~ki konstitutivne supstance sloboda i kreativnost. ^ak {ta vi{e, svi moderni politi~ki pokreti koji danas istupaju
pod zastavom marksizma, bilo da je rije~ o onima koji su ve} osvojili vlast
ili se tek za wu bore, pa i onda kad osjetno ostvaruju ciqeve nacionalnog
oslobo|ewa od kolonijalnog ropstva, predstavqaju faktore novih oblika
alijenacije koji se realizuju kroz do sada jedino poznate oblike prakti~nog marksisti~kog ure|ivawa dru{tvenih odnosa i politi~kog organizovawa. Izrastaju}i na idolatriji proletarijata, marksizam je i morao iskazati izvjesna religiozna obiqe`ja koja su postepeno vodila wegovoj degeneraciji u teorijskom, to jest teorijski dogmatizam i ideolo{ki monopolizam koji }e pokazati krajwu inkvizitorsku surovost prema svojim idejnim neistomi{qenicima, pa tako predstavqati za naredne generacije mislilaca, a i radni~ki pokret na koji se redovno pozivao, najefikasniji lijek protiv idealisti~kih zanosa i revolucionarnog romantizma.
Reprodukuju}i gra|anske dru{tveno-ekonomske odnose u djelomi~no
izmijewenim formama, marksisti~ki pokret pokazuje da nije u stawu na temequ sveobuhvatne kritike kapitalizma izgraditi istorijski novum, {to
govori o nesposobnosti dugoro~nog predvi|awa kao zajedni~kom obiqe`ju
wegovih klasika. Izgra|uju}i svoju revolucionarnu teoriju u vrijeme dok
kapitalizam jo{ ni izdaleka nije iscrpio svoje unutra{we mogu}nosti
razvoja, klasici marksizma su djelimi~no dijalekti~ki metod analize pod69
redili metafizi~kom razmi{qawu i rezonovawu, izgra|uju}i koncept nove dru{tveno-ekonomske formacije na kriti~kom sagledavawu onoga {to
je bur`oazija ve} postigla i smatraju}i to wenim ako ne krajwim, onda bar
vrhunskim dometom. Kad ve} nisu mogli sagledati sve mogu}nosti i sposobnosti kapitalizma koji se i danas ubrzano razvija, wihovi poku{aji odre|ivawa puteva ostvarewa i su{tine novog dru{tvenog poretka djeluju i naivno i iracionalno. Makoliko wegova kritika kapitalisti~kog dru{tvenog poretka bila zasnovana na genijalnim zapa`awima, Marks nije uspio da
sagleda one osnovne mogu}nosti wegovog daqeg razvoja, napretka u odnosu
na vrijeme u kom ga je prou~avao. Upravo time je pokazao nesposobnost potpunog prevladavawa metafizi~kog pogleda na svijet i morao one tanane niti principa razvojnosti koje nam ne dozvoqavaju da prema svojim li~nim
`eqama i htijewima odre|ujemo i prognoziramo vrijeme, mjesto i izgled
nailaze}eg revolucionarnog prevrata.
U savremenim socijalisti~kim dru{tvima je ostvarena nacionalizacija sredstava za proizvodwu, bar onih osnovnih, ali i kapitalizam dvadesetog vijeka se sve vi{e opredjequje za dr`avni intervencionizam u privredi, te vodi politiku nacionalizacije u najzna~ajnijim industrijskim
granama. Oba oblika pokazuju tendenciju prevladavawa klasi~nog kapitalisti~kog na~ina proizvodwe i prelaska ka novoj dru{tvenoj organizaciji u kojoj }e dominantne upravqa~ke pozicije imati novi socijalni sloj, birokratija ili tehnokratija. Dr`avni kapitalizam je najvi{e do ~ega su
marksisti~ki re`imi uspjeli do}i u zemqama u kojima je ostvarena socijalisti~ka revolucija, ali i u onima koje takvu svoju prirodu nastoje kamuflirati frazama o dru{tvenoj svojini, radni~kom samoupravqawu itd. Zato se postavqa pitawe istorijske opravdanosti revolucionarnog prevrata
pod marksisti~kim znamewem. S obzirom da su autohtone revolucije tog tipa ostvarivane redovno u krajwe ekonomski i kulturno zaostalim zemqama,
one su predstavqale zamajac vi{estrukog ubrzavawa privrednog razvoja i
dru{tvenog ure|ewa, preska~u}i neke etape koje su bile karakteristi~ne
za tada{we kapitalisti~ke velesile u pro{lom vijeku. To je ono {to za ove
revolucije zna~i vi{e od opravdawa, jer govori o wihovoj istorijskoj nu`nosti u konkretnim dru{tvenim uslovima.
Bez sumwe, marksizam se pokazao kao jedino prihvatqiva alternativa
za mnoge zaostale zemqe Azije, Afrike i Latinske Amerike, pa wegovu ekspanziju ometaju i onemogu}uju samo vawski imperijalisti~ki pritisci i
intervencije. Zato ga, za te prostore ograni~ene odre|enim geografskim
{irinama, smatramo jo{ uvijek vrijednim idejnim i teorijskim konceptom
i politi~kom praksom, ali uz (nejasno) nazna~avawe wegovih ograni~avaju}ih faktora. Istovremeno se sa takvim uslovima boq{evi~ki tip partije
pojavquje kao najprirodniji oblik organizovawa potla~enih dru{tvenih
slojeva i ve{ta~kog stvarawa wihove klasne svijesti. Kad se, pak, dostigne
stepen ekonomskog razvoja sredwerazvijenih kapitalisti~kih zemaqa,
marksisti~ki re`im zapada u duboku krizu jer nije u stawu izna}i nove
faktore rasta koji }e istovremeno zadr`ati dotada{wi tempo da bi se razvijene kapitalisti~ke privrede i stigle i prestigle, a i sa~uvali rukovo70
de}i svjetonazori u krutim ideolo{kim qu{turama. On vi{e ne mo`e zadovoqiti ni mase vlastitog stanovni{tva koje nisu spremne da se unedogled mire s vi{estrukim ekonomskim i politi~kim ograni~ewima koje su
u prvo vrijeme prihvatale kao nu`no zlo. Svaki daqi realni dru{tveni napredak podrazumijeva preuzimawe cjelokupnog pozitivnog gra|anskog politi~kog naslije|a, posebno liberalne demokratije, prema kojoj ina~e
marksizam osje}a iskonsku i istovremeno iracionalnu averziju.
Kapitalizam je i danas bremenit protivrje~nostima, bremenitiji nego ikada. Me|utim, `ari{te antagonizirawa tih osnovnih suprotnosti
o~igledno vi{e nije na me|uklasnoj relaciji bur`uji – proleteri. Kapitalisti~ki na~in proizvodwe, tr`i{na privreda, slobodna konkurencija i
potro{a~ko dru{tvo sve vi{e su u raskoraku s mogu}nostima prirodnih
resursa da zadovoqe vje{ta~ki uvi{estru~avane potrebe. Sve dok bur`oaske vlade u relativno optimalnim omjerima zadovoqavaju wegove materijalne zahtjeve, radni~ki pokret uglavnom nije spreman da se energi~nije suprotstavi neracionalnoj proizvodwi, nagomilavawu prividnih dobara i
eksploatisawu sirovinskih izvora koje je poprimilo tolike razmjere i koje svjedo~i o masovnoj neodgovornosti pred budu}no{}u i potomstvom. Proizvodne snage kapitalizma su danas toliko narasle da ih je mogu}e koristiti samo do 60-70% optere}ewa wihovih kapaciteta, a i daqe nekontrolisano rastu ne dovode}i do kvalitativnih dru{tvenih promjena kako su o~ekivali vulgarni materijalisti. Radni~ki pokret tome malo pa`we pridaje.
Interesuje ga samo daqe poboq{awe socijalnog polo`aja. Radni~ke partije na vlasti se takmi~e s bur`oaskim u efikasnosti primjewivanih mjera
radi spasavawa gra|anskog poretka. Jedinu istinsku opoziciju kapitalizmu predstavqa humanisti~ka inteligencija, te novi pokreti ekologista i
pacifista koji odbacuju sve zastarjele ideologije bez izuzetka i sentimentalnosti.
Po prirodi svog socijalnog polo`aja, inteligencija ne mo`e predstavqati eksploatisanu klasu, a u sistemima gra|anske demokratije ima sve
uslove za nesmetanu djelatnost. Me|utim, ona je jedini dru{tveni sloj koji
postaje svjestan neizvjesne budu}nosti qudske zajednice i zato se po~iwe
prema woj odgovorno odnositi. I to u isto vrijeme kad se sve vi{e idolatrija proletarijata, klase koja istorijski nije u stawu da samostalno odredi svoje dru{tveno bi}e i istorijsku ulogu, koja prepu{ta drugima da to
urade u ime we i umjesto we, pokazuje kao posebno opasna po ideju socijalizma, jer otvara put izgradwe totalitarnog sistema u kome }e se qudi bukvalno li{avati i razmi{qawa i odgovornosti, u kome }e ta svojstva prepu{tati partiji, vo|i ili nekom tre}em. Socijalizam se ne mo`e temeqiti na vladavini bilo koje klase, pa makar i proleterske. U wegovoj politi~koj sferi mogu}a je vladavina ve}ine uz po{tovawe prava mawine, {to
podrazumjeva i o~uvawe osnovnih tekovina gra|anske demokratije kao neprocjewivog sredstva istinskog politi~kog oslobo|ewa ~ovjeka. Kada ve}ina u jednom momentu nije dovoqno svjesna svojih stvarnih potreba i interesa, tim gore po wu. Kad se pogre{no opredijeli, mo}i }e i sama, prije
ili kasnije, spoznati zabludu, pod uslovom da ne spre~ava slobodno izra`avawe mnijewa mawine.
71
Istina je da poredak gra|anske demokratije omogu}ava pod izvjesnim
uslovima masovnu manipulaciju, ali on to ~ini u neuporedivo mawim razmjerama u odnosu na sve do danas poznate tipove i oblike politi~kog sistema. Za{to ga ukidati ako jo{ nemamo pogodnije alternative? Zar samo zato da bismo na le|a jedne nespremne klase, proleterske, “ni krive ni du`ne”, natovarili teret fiktivne uloge dru{tvenog hegemona, za koju nije
sposobna, niti predodre|ena ni~im, osim ishitrenom vizijom Karla Marksa i wegovih sqedbenika?
U dana{wem svijetu revolucionarne prevrate je gotovo nemogu}e zamisliti bez aktivnog u~e{}a radni~ke klase. Ali, isti je slu~aj bio i u
predve~erje bur`oaskih revolucija. I tada je ve} formirani proletarijat
svim svojim snagama, a posebno masovno{}u, u~estvovao u ru{ewu feudalnog poretka. I tada je bio predvo|en, imao avangardu – tek stasalu i za onda{we uslove naprednu bur`oaziju. I danas on jedino mo`e biti predvo|en, ali ne i predvoditi. To ne zna~i da se u wegovoj masi ne mogu pojaviti
pojedinci koji }e se isticati li~nim sposobnostima i spremno{}u za preuzimawe liderske pozicije. Ali, ~im oni isplivaju na povr{inu, bez izuzetka prestaju biti proleteri. Ostaje im samo mogu}nost povremenog pozivawa na radni~ko porijeklo kako bi tako dokazli “~isto}u” i pravovjernost. Proletarijat mo`e iz svojih redova dati i dio rukovode}eg sloja, ali
on je u stawu i preuzeti dizgine iz ruku ranijih upravqa~a, izvr{iti postepenu smjenu vlasti uz izvjesne programsko-politi~ke korekcije kojima
se izra`ava privid stvarne revolucionarnosti.
Ako vlast realno nije u stawu da bude klasni hegemon dru{tva, za{to
onda tako uporno ~ito verbalisti~ko pozivawe na takvu nabije|enu “istorijsku misiju” radni~ke klase? Odgovor je sadr`an u dvije komplementarne
mogu}nosti: 1. dio teoreti~ara koji revolucionarno misle jo{ uvijek robuju nekim zastarjelim Marksovim {emama; 2. novoj vladaju}oj klasi koja
istorijski smjewuje bur`oaziju jo{ ne odgovara da iska`e svoj vlastiti
identitet, jo{ se skriva iza identiteta ranije nastalih i stasalih socijalnih grupacija s ja~im ideolo{kim pokri}ima. A mo`da ni sama nije svjesna
svoje izdiferenciranosti i mimikrije kojoj pribjegava. Pona{a se kao odrasli punoglavac koji jo{ nije svjestan da se preobrazio u `abu. @ivimo u
vremenu toliko optere}enom Marksovom i marksisti~kom frazeologijom,
da sve ono {to je za nas progresivno silom prilika mora da se legitimi{e
zastupawem interesa radni~ke klase kako ne bi bilo a priori odba~eno od
strane preovla|uju}ih doktrinara. Uostalom, i bur`oazija se, dolaze}i na
vlast, pozivala na zastupni{tvo prvenstveno interesa proletarijata i
ostalih potla~enih klasa i slojeva, koji su glavni klasni antagonizam i
averziju ispoqavali u odnosu prema feudalnoj reakciji.
Kriti~ki odnos i nu`na intelektualno-objektivisti~ka distanca prema Marksu i marksizmu nikako ne zna~i wihovo besprizivno odbacivawe.
Marksisti~ka misao ostaje jedna u nizu zna~ajnih filozofskih pravaca
(nejasno) u krilu socijalizma, i to tako sna`na da je ~itav jedan vijek imala odlu~uju}u prevagu u odnosu na sve ostale. Socijalisti~ka teorija i pokret zato treba i iz marksizma, kao i iz anarhizma, klasi~nog revizioni72
zma itd., da preuzme sve ono {to je izdr`alo probu vremena, odoqelo wegovim isku{ewima, i daqe razvija kroz na~elo jedinstven, a u biti pluralisti~ki teorijski sistem ~ija se emancipatorska uloga sadr`i u te`wi i
htijewu da se izgradi socijalisti~ko dru{tvo. Razumije se, ono koje bi se
bitno razlikovalo od danas postoje}ih. Smatramo da bi wegove osnovne karakteristike trebalo da budu sadr`ane u dosqednom racionalizmu u ekonomskoj, humanizmu u socijalnoj i demokratskom slobodarstvu u politi~koj
sferi. To bi bila ujedno i naj{ira mogu}a platforma za masovnu mobilizaciju intelektualnih potencijala ~ovje~anstva ~ija je glavna prednost u
odnosu na sve ranije ideolo{ke i politi~ke tolerancije, te odsustvo mogu}nosti pojedina~nog i grupnog izop{tavawa usqed doktrinarnog neslagawa. Dakle, nikada i nijedna misao ne bi mogle biti progla{avane jereti~kim i “neprijateqskim” i zbog toga progawane, pa ~ak ni one koje su ve}
na prvi pogled duboko reakcionarne i nehumane. Sve ono {to je progoweno
u masama dobija sveta~ki oreol.
XXX
Centar SDB Sarajevo
(redigovano)
Inf. str. pov. broj: 71
Dana 27. decembra 1983. godine
Posebna informacija
(redigovano)
Predmet: “Sada{wu upravqa~ku garnituru treba prvo politi~ki, a onda ekonomski razvlastiti”, pi{e Vojislav [e{eq (POO)
Veza: Na{a pos. inf br. 67 od 7. decembra 1983. godine
Dana 9/10. 12. 1983. godine, operativnim putem do{li smo do saznawa o
neprijateqskom djelovawu Vojislava [e{eqa (OO), koje se ogleda kroz
wegov spisateqski rad. Tako, upoznati smo sa sadr`ajem wegovih tekstova:
odgovori na anketu – intervju – “[ta da se radi?”, “Intelektualni anga`man u konkretnom vremenu i prostoru”, “Intelektualno reagovawe na politi~ku represiju”, “Kriza marksizma kao {ansa za novi preporod socijalizma”, kao i sa drugim interesantnim pisanim stvarima.
U povodu teksta, odgovora na anketu – intervju – “[ta da se radi?”, [e{eq pi{e da je kriza u kojoj se jedno dru{tvo na|e, pored svih negativnih
posqedica, {ansa da se preispita vrijednost pre|enog puta, odnosno prilika da se dru{tvo oslobodi “raznovrsnih dogmi, idola, la`nih simbola,
politikantskih predrasuda i sl.”. Ujedno, [e{eq pi{e da, ukoliko dru{tveni subjekti, koji su glavni krivci za postoje}u krizu, ne pristanu ili
ne budu prisiqeni na omogu}avawe otvorene diskusije o uzrocima i posqedicama te{kog dru{tvenog stawa, nema mnogo izgleda za prestrojavawe i
prevrednovawe. Daqe, u uvodu [e{eq afirmativno pi{e o poku{aju od
strane novinara Du{ana Bogavca i Slobodana Kqaki}a, da realizuju publicisti~ki projekat “[ta da se radi?”, iako sumwa da }e se projekat u dogledno vrijeme ostvariti, onako kako je zami{qen, jer ima u vidu “sve ba73
rijere koje }e mu partijska i dr`avna birokratija postaviti”. [e{eq posebno izra`ava sumwu da }e wegov odgovor na}i mjesto u projektu, jer je
“krajwe radikalno zahvatio stvari u korijenu”, odnosno u ovom tekstu se
“oslobodio” doskora{we “umjerenosti i kompromisa, politi~ke apologije
i demagogije, partijskih i drugih politi~kih stega i predrasuda, svojevrsne
autocenzure, koja je posebno karakteristi~na za kulturnu situaciju geografske sredine iz koje on poti~e”. U kontekstu navedenog, [e{eq kritikuje pokreta~e projekta, {to su i oni zaobi{li “niz najuglednijih jugoslovenskih intelektualaca, koji su od strane politi~ke oligarhije proskribovani kao disidenti, a mogli su pru`iti najrealnije odgovore”. Ina~e,
ovaj [e{eqev tekst sastoji se iz dvanaest dijelova – odgovora na postavqena pitawa, iako su autori postavili trinaest, [e{eq je 12. i 13. sastavio.
U prvom dijelu – odgovoru, [e{eq kritikuje autore {to “podlije`u
uobi~ajenim politi~kim tendencijama, odre|uje granice tog dijaloga, postavqaju}i pitawe o zadatku SK”, jer “vladaju}a partija ne trpi bilo kakve
partnere, sebi rezervi{e ulogu arbitra koji neprikosnoveno prosu|uje o
vrstama i svrsi dru{tvenog dijaloga, wegovim ciqevima i u~esnicima”, te
zakqu~uje da automatski ovaj dijalog ne mo`e biti otvoren, javan i demokratski. Po [e{equ, SK je, kroz svoju dosada{wu istoriju, organizaciono
ustrojstvo i rukovode}u ideologiju, pokazao da ne “toleri{e nikakvu demokratsku raspravu ni u vlastitim redovima, ni u dru{tvu, kojim ve} decenijama suvereno vlada, ne dopu{taju}i pri tome ~ak ni slobodu misli o eventualnoj alternativi”, a kamoli mogu}nost da se ona “poku{a kroz slobodan
politi~ki proces realizovati”. Zbog navedenog, [e{eq se “zala`e” da
osnovna svrha i smisao dijaloga bude rasprava o “dru{tveno-istorijskoj
ulozi SK, wegovoj ideologiji, politi~kom programu”, te metodama “javnog
i prikrivenog djelovawa, kako bi se do{lo do iscrpnijeg odgovora na pitawe o wegovoj primjerenosti realnim dru{tvenim potrebama”. Iako je
“svjestan” da }e ovaj wegov “zahtijev” predstavqati izazov s kojim }e se partija “nemilosrdno obra~unavati dok god bude imala daha”, [e{eq pi{e da
“produbqena kriza pokazuje kako joj daha ponestaje”, odnosno da je “dosada{wu vlastitu dru{tvenu supremaciju partija obezbje|ivala demago{kim
pozivawem na zastupni{tvo istorijskih i dnevnopoliti~kih interesa radni~ke klase, iako je u praksi najvi{e upravo radila protiv wenih ekonomskih i socijalnih potreba”.
Ujedno, [e{eq postavqa “pravo” pitawe, “da li je napokon proleterijat postao svjestan goleme manipulacije kojoj je podvrgnut”, da li se i daqe
mo`e zadovoqavati “ulogom formalnog nosioca klasne diktature, koju nikako nije u stawu samostalno i neposredno vr{iti, nego je prepu{ta politi~koj birokratiji, koja ve} decenijama svoju dominaciju zasniva na sekta{kom izdvajawu i verbalnom favorizovawu radni~ke klase u odnosu na
ostatak dru{tva”. Daqe, pi{e [e{eq, proleterijat se “mora otrgnuti
smrtnog zagrqaja svoje nabije|ene avangarde”, vratiti se ostatku dru{tva
i zajedno sa wim zalo`iti se za racionalno ure|ewe dru{tvenih odnosa
“koji bi iskqu~ivali privilegovan polo`aj bilo koje socijalne klase ili
sloja, dru{tva koje }e biti demokratsko i socijalisti~ko u punom smislu
74
rije~i”. Zakqu~iv{i da SK vi{e nije u “stawu u~initi nikakav su{tinski
zaokret koji bi vodio dru{tvenom progresu”, [e{eq je “mi{qewa” da bi
jo{ “jedina progresivna uloga SK bila, a {to je malo vjerojatno da }e zaista u~initi, otvarawe institucionalnih mogu}nosti ispoqavawa i javnog
izra`avawa novih dru{tvenih snaga, koje bi istupile s alternativnim
programom obnove, te obezbje|ewe optimalnih uslova da se narod slobodno
i na demokratski na~in izjasni koji bi mu od ponu|enih programskih koncepata najvi{e odgovarao u sada{woj situaciji”.
Ne sla`u}i se sa navodnim mi{qewem kako nema izlaza iz sada{we situacije, [e{eq pi{e da “perspektiva postoji u stvarala~kom i kriti~kom
dru{tvenom anga`manu, da se sve dotrajalo i pre`ivjelo, sve {to nas trenutno ko~i i onemogu}ava, u korijenu sasije~e”, odnosno da su “narodne mase spremne i na stezawe kai{a i materijalno odricawe, ali ne na ovaj na~in koji se danas oficijelno zagovara i posti`e, tako da se i u mjerama
{tedwe i li{avawa (“stabilizacije” kako se govori) osje}a izrazita socijalna diferencijacija”, jer “teret izlaska iz krize treba najvi{e da podnesu gorwi, imu}ni dru{tveni slojevi, a ne opet oni najsiroma{niji”. “Razumije se”, zakqu~uje [e{eq, da “sada{wa upravqa~ka garnitura nije spremna da `rtvuje sebi~ne i samo`ive materijalne interese svojih pripadnika,
i zato prvo woj treba oduzeti dizgine vlasti iz ruku, dakle, prvo je politi~ki, a onda i ekonomski razvlastiti”.
U drugom dijelu – odgovoru, [e{eq pi{e da sada{wa “aktuelna dru{tvena kriza” nije rezultat pojedina~nih, subjektivnih, individualnih
proma{aja, nego naprotiv, “ima neuporedivo dubqe ideolo{ko-politi~ke
i socijalno-ekonomske korijene, ~ije otklawawe iziskuje radikalne dru{tvene zahvate”. Pi{u}i da nosioci takvih “zahvata” ne mogu biti dosada{we vladaju}e snage, [e{eq zakqu~uje da “koncipirawe izlaska iz krize
mo`e samo posti}i humanisti~ka inteligencija, qevi~arskog i socijalisti~kog usmjerewa, uz jedinstvenu akciju sa svim socijalnim slojevima”.
Tra`e}i radikalne preokrete u ekonomskom i politi~kom sistemu, sferama nauke, prosvjete, kulture itd., definitivno odbacivawe i boq{evi~ke
i anarhisti~ke tradicije, ~ije je “glavne elemente partija nastojala na protivprirodan na~in kombinovati u izgradwi i funkcionisawu politi~ke
vlasti”, kao odbacivawe i “tre}e dimenzije ovog hibridnog, socijalnog nedono{~eta: elemenata kapitalisti~kog na~ina proizvodwe iz wegove liberalisti~ke faze, koji su i sama bur`oaska dru{tva napustila”, [e{eq
na kraju ovog dijela “zakqu~uje” da “Jugoslavija danas objektivno nije socijalisti~ka zemqa, ta~nije, ona je to samo deklarativno, po zvani~nom nazivu”. Pi{u}i da danas nemamo u svijetu nijednu zemqu koja bi mogla pretendovati na takav naziv, [e{eq je mi{qewa da se sve “ono {to se ~ovjeku
prinudno name}e, ne mo`e nazivati socijalizam”, te tra`i da se “qudima
prvo treba omogu}iti da slobodno misle, tj. obezbjediti im mogu}nost izbora pri opredjeqivawu, a ne na silu nametati sistem”. Svako samostalno
tra`ewe socijalisti~kog modela dru{tvenog ure|ewa u dana{wem svijetu,
[e{eq naziva “skupo pla}enom iluzijom na{eg “mudrog” politi~kog rukovodstva”, jer nemamo za tako ne{to “civilizacijskih pretpostavki”, te
75
predla`e “recepciju svega onog {to je pozitivno dostignu}e drugih naroda i dr`ava, a {to bi bilo vi{e nego dovoqno, posebno u sferi politi~kih sloboda i prava, racionalizaciji industrijske proizvodwe, efikasnosti dru{tvenih slu`bi, obrazovnog sistema, kulturne djelatnosti itd.
U tre}em dijelu – odgovoru, [e{eq pi{e da “svakog normalnog i zdravorazumnog ~ovjeka zahvata ne samo pesimizam, nego i pravo pani~no raspolo`ewe, jer nam se nude i name}u kao subjekt prevladavawa krize one dru{tvene snage, prvenstveno Savez komunista i wegove rukovode}e strukture, a koji su glavni krivci za dana{wi nezavidan polo`aj”. Postaviv{i pitawe: “Zar }emo im pru`iti novu {ansu, da nas kontinuirano upropa{}uju”, [e{eq pi{e da bi to “zna~ilo da ulazimo u krizu kojoj nema kraja, u socijalnu istorijsku degeneraciju, po{to se samoupravqawe, kroz tridesetogodi{wu bezuspje{nu realizaciju, pokazalo kao potpuno neprimjeren i
prevazi|en teorijski i ideolo{ki koncept”. Pi{u}i da samoupravqawe
nije “rezultat umnog prodora u zakonomjernost istorijskih tendencija, nego na brzinu iskonstruisana alternativa staqinizmu i koja staqinizam samo na rije~ima negira i odbacuje”, da samoupravqawe “staqinizam u ne{to
redukovanoj i izmijewenoj varijanti zadr`ava u unutra{wim politi~kim
odnosima i kalemi na restaurisane elemente primitivno kapitalisti~ke
privrede”, [e{eq je mi{qewa da se zbog toga samoupravqawe na{lo na
“margini dru{tvenih zbivawa i slu`i samo kao maska za stvarnu vladavinu birokratskih monopola, u hipokriziji nepremostivog raskoraka izme|u
proklamovanog i stvarnog”.
Daqe, po [e{equ, samoupravqawu su wegovi ideolo{ki utemeqiva~i
i prakti~ni realizatori kao glavni zadatak povjerili da se u “na{im uslovima poku{a teorijski fundirati kao kvalitativna negacija gra|anske demokratije, li{iv{i ga, na taj na~in, jednim potezom pera svih wenih pozitivnih dostignu}a i slobodarskih tradicija i zamjeniv{i ih golom politi~kom manipulacijom”. Tako|e, samoupravqawem se htjelo negirati i isto~noevropski jednopartijski model vladavine, ali je “svako razlikovawe
na tom planu ostalo ~isto formalno, osim onog u spoqno-politi~koj sferi i me|usobnom nadmetawu za ideolo{ki primat i iskqu~ivu pravovjernost”, pi{e [e{eq. Ujedno, isti~e [e{eq, ne treba se ~uditi {to se
“ovakav sistem boji javne legitimacije, izra`enom voqom sveg punoqetnog
stanovni{tva”, te zakqu~uje da mu “savjest nije ~ista”, da “nije siguran u sebe, ni u opravdanost onog {to provodi”, pa mu se onda ~ini “najlak{e i najuputnije da neprekidno poziva na revolucionarne tradicije, na prisvojenu
ulogu wihovog iskqu~ivog i nepokolebqivog ~uvara, a {to otvara mogu}nost da se svi oni, koji mu protivrje~e, nazivaju kontrarevolucionarima i
dru{tvenim neprijateqima, te podvrgnu sistematskim progonima i {ikanirawima”.
Daqe, pi{e [e{eq, ne po{tuju}i princip javnosti vlastitog rada, a
na{ta se “ina~e normativno zakliwu”, te rade}i tajno prilikom “odlu~ivawa i me|usobnog naga|awa, glavni administratori ovog sistema” idu u
“pravcu potpune dezintegracije Jugoslavije, wene svojevrsne refeudalizacije, jer im je ova napa}ena zemqa nevi|enom istorijskom manipulacijom i
76
obmanama prepu{tena na milost i nemilost”. Pi{u}i da je “suzbijen svaki
otpor samovoqi birokratije”, [e{eq zakqu~uje da je “ovaj sistem, li{en
potrebe da se neprekidno dokazuje i nadme}e s potencijalnim konkurentima, po~eo sam sebe negirati”, odnosno da je “tek tada oslabio preventivni
pritisak na oponentske snage i koje su sada dobile izvjesnu {ansu da se djelomi~no javno oglase s razli~itim odgovorima na pitawe – {ta da se radi”.
Konstatuju}i da je isto pitawe postavio i sistem, [e{eq je mi{qewa da
do “pravog odgovora sistem ne}e do}i, sve dok postoji”, tj. da }e “prestanak
wegove egzistencije u sada{wem obliku zna~iti da je izvjestan odgovor napokon prona|en, kakav, vidjet }emo”.
U ~etvrtom dijelu – odgovoru, [e{eq pi{e da su osnovni uzroci krize u kojoj se kao dru{tvena zajednica nalazimo, porijeklom iz svere politike, koji su se najpogubnije reflektovali na ekonomskom planu, odnosno da
je “kroz ~itav poslijeratni jugoslovenski dru{tveni razvoj politika imala primat nad ekonomijom, a u politici su glavnu rije~ vodili slavoqubivi i neobrazovani qudi, istinski diletanti za posao i funkcije koje su
obavqali”. Ujedno, konstatuje [e{eq, ne mo`e biti pitawe izlaska iz
krize daqi razvoj samoupravqawa, jer nam je “jasno kakav je sadr`aj krio
taj, naizgled, primamqivi pojam, ~ijoj nas je svestranoj apologiji godinama
podu~avala politi~ka birokratija”, te tra`i da se “prestane dr`ati
Marksove zablude i papagajskog u horu s birokratskim propagandnim aparatom ponavqawa da je izlaz u odlu~nijem preuzimawu dru{tvenog kormila od strane radni~ke klase”. Tra`e}i da se pristupi preispitivawu dosada{wih ideolo{kih predrasuda, rastere}ewu iluzija, odnosno okretawu
vitalnim i egzistencijalnim problemima, [e{eq se sla`e sa navodnim
mi{qewem i drugih autora ankete – intervjua, da je “udaqavawe od radni~ko-klasne orijentacije od strane vode}e politi~ke vrhu{ke bilo nu`no
kada je rije~ o re`imu s neograni~enom samovoqom i izrazitim autokratskim crtama, a {to su stihijski ekonomski i dru{tveni procesi, koje je
podsticala nabije|ena proleterska “avangarda”, najboqi dokaz birokratske nesposobnosti da se izna|e cjelishodno rje{ewe za objektivne i subjektivne te{ko}e i slabosti”. Pi{u}i “vladaju}a birokratija” nudi narodu
participaciju u ostvarivawu politi~ke vlasti, ali takvu participaciju
koja podrazumijeva wihovu redovnu i bezuslovnu plebiscitarnu podr{ku
ve} donesenim, bez prethodnog konsultovawa, politi~kim odlukama da
“radni ~ovjek, gra|anin, predstavqa puko gorivo politi~kog procesa, koji
se stihijski odvija bez svrhe i ciqa”, da se kroz “besmislene periodi~ne
kampawe mase obezglavquju i otupquju i dovode u situaciju da prosto pri`eqkuju autokratske poteze, kona~no zavo|ewe reda ~vrste ruke i sli~no”,
[e{eq zakqu~uje da nas to “i nehoti~no podsje}a na mra~nu nedavnu pro{lost, na period naglog nadirawa fa{izma u Evropi, po{to je i do wega
dovela sli~na dru{tvena situacija i osje}aj bezna|a”.
U petom dijelu – odgovoru, [e{eq pi{e da wegovo “odbacivawe samoupravqa~kog koncepta ne zna~i zalagawe za etatizam, nego “zalagawe” za
teorijsku elaboraciju sistema, koji bi bio socijalisti~ki racionalan u
ekonomiji, a demokrati~an u politici i human u socijalnoj sveri”. Daqe,
77
isti~e [e{eq, jugoslovensko dru{tvo sve od 1948. godine, nalazi se u permanentnoj krizi, a vladaju}a birokratija, kontinuirano lutaju}i i pred
stalnim zaokretima, prisiqena spletom unutra{wih i spoqnopoliti~kih
okolnosti, te usqed vlastite neukosti, nesposobnosti, nedoraslo{}u izazovima vremena istorijskih procesa, na iznenadnim nu`nim zaokretima,
uvijek je “`rtvovala ponekog iz svojih redova, izuzev glavnog velikodostojnika i qudi od wegovog bezrezervnog povjerewa, koji su se eksponirali u dosqednom sprovo|ewu zajedni~ke politike, kako bi se svi grijesi prebacili na wihova le|a i u~inili ih jednim od simbola neprijateqskih snaga, tako da su pojedinci ili ~itave garniture politi~ki stradale i 1954., i 1956.,
i 1971., i 1981. godine, a sve to, da bi se “na{lo pokri}e za glavne kreatore
proma{ene politike i sa wih skinula svaka krivica ili mogu}nost pozivawa na odgovornost”. Konstatuju}i da na{ privredni razvoj od 1965. godine, pa naovamo, karakteri{e “totalan iracionalizam primjewivawa politi~kih i ekonomskih mjera”, [e{eq tra`i “temeqne dru{tvene promjene
koje istovremeno moraju po~eti u politi~koj i ekonomskoj sveri”, odnosno
pi{e da je “praviti neprekidne normativisti~ke izmjene unutar politi~kog sistema, pove}avati broj birokratskih institucija i interesnih zajednica”, ra~unati da }e se ekonomska problematika sama po sebi razvijati,
~ista ludost”. Na kraju ovog pasusa, [e{eq pi{e da “vladaju}a garnitura,
neprekidno, pozivaju}i se na demokratske i slobodarske principe, nevje{to prikriva jedan jedini ciq – o~uvawe sopstvenog dru{tvenog polo`aja, samoizbora i samoimenovawa svojih pripadnika na politi~ke pozicije
i funkcije, pravdaju}i to ~iwenicom da su najboqi i nezamjewivi, u ~emu
im punu podr{ku daje ~itava bulumenta birokratskih poslu{nika, koji
svojim podani~kim mentalitetom i horskim recitovawem slavopojki, ne
dozvoqavaju da se ~uju izvorna mi{qewa obi~nih qudi, gra|ana, bar onih
koji umeju da misle i ne trebuju politi~ke stavove na revers u partijskim
komitetima”.
U {estom dijelu – odgovoru, [e{eq isti po~iwe afirmativnim prikazom na{eg privrednog razvoja, ali samo do 1964. godine, da bi od privredne reforme (1965. g.) na{ privredni razvoj prikazao kao “katastrofalan
proma{aj vladaju}e birokratske vrhu{ke, koja je nezaja`qiva i pohlepna u
zadovoqavawu vlastitih materijalnih prohtijeva i nesposobna da pronikne u su{tinu ekonomskih zakonitosti”. Ujedno, [e{eq pi{e da je slabqewem efikasnosti normativne za{tite materijalnih dru{tvenih dobara,
po~eo bujati privredni kriminal, {pekulacije i pronevjere, a u “kojima su
politi~ke strukture imale glavnu ulogu, tako da je unaprijed bila osuje}ena svaka ozbiqnija intervencija pravosudnih organa”, te da “nijedna kampawska akcija na planu ispitivawa porijekla imovine nije imala {ansi da
uspije, sve dok je {ef dr`ave gradio rezidencije po svim krajevima Jugoslavije i `ivio u sjaju i rasko{i, vaqda jo{ jedino dostupnim feudalnim vladarima”. Tako|e, po [e{equ, mito i korupcija su uzeli toliko maha da su
postali svakodnevna dru{tvena pojava koja vi{e nikoga ne ~udi, a u woj
“predwa~e najvi{i politi~ki funkcioneri, navikli na intenzivno kori{tewe i neformalne poluge mo}i, uticaja i protekcije”. Na kraju ovog pa78
susa, [e{eq pi{e da je birokratija koja vodi “odlu~nu borbu” ([e{eq
stavio navodne znake – prim. op. radnika) za samoupravqawe, samo wegova
smetwa, a za samo samoupravqawe pi{e da je rije~ o jednom “nebuloznom
pseudo-teorijskom projektu u koji se tako olako ne upu{taju ni dru{tva koja su na neuporedivo vi{em civilizacijskom nivou, nego na{em, u kome je
svijest jo{ na nivou zadovoqavawa sitno-sopstveni~kih ambicija, ~ega se
ni birokratski mo}nici nikada nisu poku{ali osloboditi, pa ~ak slu`e
kao nezamjewiv primjer za ugled svojim podanicima, imitatorima na ni`im nivoima dru{tvene qestvice”.
U sedmom dijelu – odgovoru, [e{eq “predla`e” izvjesne mjere u privredi, kako bi postala moderna, racionalna i sli~no.
U osmom dijelu – odgovoru, [e{eq pi{e da “vladaju}a birokratija nemilosrdno razvija dezintegracione procese u Jugoslaviji”, da se “slijepo
dr`i kominternovskih predrasuda prema Srbiji i Srbima”, odnosno zala`e se za “koncept o izgradwi Jugoslavije na federalnom principu, srbofobijom zadojena nacionalisti~ka elita je pretvorila u sredstvo realizacije parole – “Slaba Srbija, jaka Jugoslavija”. Ovu parolu [e{eq “argumentuje” poslijeratnom administrativnom podjelom na republike i pokrajine,
svo|ewem teritorije Srbije na podru~je koje je nekada obuhvatao beogradski pa{aluk, ustanovqewem Autonomne pokrajine Vojvodine, bez obzira
{to je u “woj ve}insko srpsko stanovni{tvo”, formirawem kosovsko-metohijske autonomne oblasti, koja }e kasnije prerasti u pokrajinu i postepeno
dobijati sve atribute posebne republike”, kako bi se olak{alo “ostvarewe
separatisti~kih ambicija albanske nacionalne mawine na podru~jima gdje
ona ima etni~ko-populacionu prevagu”, te izmi{qawem nove nacije i gotovo na silu tjerawem qudi da se izja{wavaju kao wihovi pripadnici, kako
Srbi ne bi predstavqali, u zvani~nim statistikama, apsolutnu ve}inu jugoslovenskog stanovni{tva”. Po [e{equ, prvo je “izmi{qena nacija” bio
slu~aj s crnogorskom, a onda “dvije decenije kasnije i s muslimanskom “nacijom”, a sve to da bi se dalo povoda daqem razbuktavawu politikantskih
strasti i nacionalisti~ke histerije, koja je pa`wu masa odvra}ala od goru}ih socijalnih problema, za ~ije se rje{avawe birokratija pokazala nemo}nom, kao i nespremnom da ga nekom drugom prepusti”.
Komentari{u}i o “sve ve}oj autarhizaciji jugoslovenske privrede, zatvorenosti republika i pokrajina, iscrpquju}im borbama republi~kog i
pokrajinskog etatizma, upropa{tavawu jugoslovenskog privrednog sistema, nadmetawu i nadmudrivawu regionalnih birokratija, koalicijama pojedinih republika i pokrajina da bi se ostalima nametnula izvjesna politi~ka i ekonomska rje{ewa i sl.”, [e{eq u ciqu eliminisawa gore navedenih
“wegovih ~iwenica”, tra`i sqede}e: “{to skorijem istupawu racionalne
revizije jugoslovenskog federalizma, ponovnog balansirawa odnosa saveznih organa i organa federalnih jedinica, obustavqawu politikantskog
insistirawa na daqoj “afirmaciji” izmi{qenih nacija, uvo|ewem SH jezika kao zvani~nog u saveznu administraciju i javne slu`be, obavezno wegovo u~ewe u svim {kolama pored materweg, te ukidawe nastave na jezicima nacionalnih mawina”. Ujedno, [e{eq pi{e da je “nu`no ukidawe auto79
nomnih pokrajina ili bar wihovo striktno podvo|ewe pod srbijanski suverenitet, s obzirom da je u Vojvodini ve}insko stanovni{tvo srpsko, a na
Kosovu je prete`an dio albanske etni~ke skupine pokazao spremnost i odlu~nost za vo|ewe separatisti~ke politike, pa bi mu svako daqe davawe politi~kih beneficija bilo nesvrsishodno i {tetno sa stanovi{ta op{tejugoslovenskih interesa”.
Ovaj pasus [e{eq zavr{ava insistirawem da se “jugoslovenska federacija sastoji iz ~etiri stvarno-ravnopravne republike: Slovenije, Hrvatske, Srbije i Makedonije”, odnosno insistira na “novom teritorijalnom
razgrani~ewu izme|u Srbije i Hrvatske, s obzirom na djelomi~nu teritorijalnu izmije{anost srpskog i hrvatskog stanovni{tva na podru~ju Bosne,
Hercegovine, Dalmacije, Like, Korduna, Banije i Slavonije”. Ta “razgrani~ewa”, po [e{equ, “ostvarila bi se na principu koji podrazumijeva da u
granicama Hrvatske ostane isti broj gra|ana – srpske nacionalnosti, kao
u Srbiji hrvatske”, ~ime bi “kona~no bilo rije{eno srpsko-hrvatsko pitawe na na~elima humanizma i demokratije, te u~vr{}ena me|unacionalna
sloga i zajedni{tvo, a izbjegnut jedan od osnovnih uzroka razdora u pro{losti”, odnosno definitivno bi bio skinut s dnevnog reda od danas “vladaju}e birokratije, tendenciozno podgrijavan strah od jugoslovenstva kao unitaristi~ke i centralisti~ke velikosrpske ujdurme”.
U devetom dijelu – odgovoru, [e{eq optu`iv{i “Savez komunista,
wegove rukovode}e organe, tijela i pojedince, za neo~ekivano povampirewe nacionalizma u savremenom jugoslovenskom dru{tvu”, zakqu~uje da je
“Savez komunista zbog politi~kog sqepila i manipulatorskih sklonosti,
te optere}enosti nacionalisti~kim predrasudama vrhunskih kreatora wegove politike, sam sebe stavio na marginu dru{tvenih zbivawa, mada se jo{
iz petnih `ila upiwe da bude wihov glavni inicijator i kontrolor”. Komentari{u}i o “prenebregavawu klasnog interesa proletarijata od strane
partije”, o svo|ewu “radni~ke klase na puki simbol, nikad provjerene legitimacije politike vladaju}ih krugova, ~iji je jedini ciq bio odr`avawe
gole vlasti po svaku cijenu”, o “ustavno-pravnom razbijawu jugoslovenske
federacije”, o “stvarawu nacionalnih ekonomija”, [e{eq je postavio pitawe kako je “vladaju}a vrhu{ka mogla istrajno wegovati iluziju da je mogu}e narod obmawivati “vo vijeki – vijekov” kultom jedne li~nosti koja nije polo`ila ispit istorijske odgovornosti i moralnosti za politi~ke poteze o kojima je sama odlu~ivala, zahvaquju}i uzurpaciji svih poluga politi~ke vlasti”.
U desetom dijelu – odgovoru, komentari{u}i o spre~avawu “birokracije bilo kakvih prijedloga za izvla~ewe iz trenutne krize, a ~ijom smo se
krivicom i na{li”, [e{eq `ali {to je do sada bilo “rijetkih poku{aja
i otvorenih suprotstavqawa wihovom daqem poigravawu i kockawu sa sudbinom ~itavog naroda, posebno otpora od strane demokratske i napredne,
socijalisti~ke i humanisti~ke inteligencije”. Tra`e}i “utvr|ivawe konkretne odgovornosti dru{tvenih grupa i pojedinaca, uslijed ~ijeg je diletantizma, samovoqe i bezobzirnosti, li~ne nezaja`qivosti i vlastoqubqa i do{lo do krize”, [e{eq je mi{qewa da “qudi koji su nas uvalili u
krizu ne mogu pretendovati na povjerewe i neograni~eni mandat masa da
80
nas u funkciji izbaviteqa iz krize izvedu”. U kontekstu navedenog, [e{eq pi{e da nam “predstoji radikalno preispitivawe svih, do ju~e, neprikosnovenih, teorijskih i ideolo{kih zabluda, politikantskih koncepata”,
a {to mu se ~ini presudnim je “kona~no otpo~iwawe s ozbiqnom kritikom
kulta li~nosti, decenijama glavnog politi~kog lidera Tita, jer je vrijeme
da se inicira ispitivawe wegove individualne odgovornosti za sve neda}e
u kojima smo se na{li, po{to je bio divinizovani arbitar presudnih i dalekose`nih politi~kih odluka, koje je donosila vladaju}a vrhu{ka, a pokazale su se totalno proma{enim i {tetnim”.
Pored “procesa detitoizacije kao radikalnog razra~unavawa sa staqinisti~kom pro{lo{}u i kominternovskim konceptima u unutra{woj politici”, [e{eq je “mi{qewa” da nam predstoji i “temeqna dekardeqizacija ustavno-pravnog ustrojstva dr`ave, a koja podrazumijeva odlu~ni raskid s postoje}om prekomjernom i nefunkcionalnom institucionalizacijom politi~kog sistema”. Po [e{equ, uvo|ewe “kardeqevskog delegatskog
sistema kao okosnice kompletnog procesa odlu~ivawa zna~ilo je objektivno eliminaciju svih pozitivnih dostignu}a modernih politi~kih sistema
i vra}awe to~ka istorije unazad”, a s druge strane, “Savez komunista je danas i po socijalnom sastavu svog ~lanstva tipi~na birokratska partija,
srasla s institucijama vlasti i nesposobna da ponudi stvarne emancipatorske ideje i programe djelovawa”. Pi{u}i o mije{awu Me|unarodnog monetarnog fonda u unutra{we jugoslovenske poslove i ukazivawe od strane
navedenog na “mogu}nosti prikupqawa finansijskih sredstava za vra}awe
kamata na podignute kredite, kako bi se mogli jo{ vi{e zadu`ivati”, [e{eq je zakqu~io da “nikad eksploatacija u Jugoslaviji nije bila intenzivnija, ni u vrijeme starojugoslovenskog-bur`oaskog “ne narodnog” (kako se
redovno govori u oficijelnim istupima) re`ima”, te da je tom eksploatacijom “podvrgnuto i na{e jo{ nero|eno potomstvo, a da je sve ovo upravo
partija podsticala kontroli{u}i sve institucije ekonomske i politi~ke
mo}i”. Zakqu~iv{i da je ve}u “istorijsku, moralnu i politi~ku hipokriziju te{ko zamisliti”, [e{eq je istakao da u “vrijeme kada su procesi pot~iwavawa jugoslovenske privrede imperijalisti~kim monopolima bili u
punom jeku, nas su iscrpqivali beskrajnim i sterilnim diskusijama o ustavnim amandmanima, kongresnim platformama i rezolucijama, novim ustavima, Zakonu o udru`enom radu i sli~nim dosjetkama”.
Jedanaesti dio – odgovor, [e{eq je “posvetio” podru~ju kulture, nauke i umjetnosti. I u ovoj sferi dru{tvenog `ivota, po [e{equ, je veoma
uo~qivo “odstupawe od proklamovanih slobodarskih ideja”, odnosno birokratija nastoji da stavi pod kontrolu sva duhovna stvarawa i sve svede na
wegovawe uspomena na nedavnu “slavnu revolucionarnu pro{lost” i na
o~uvawe dana{weg, koje smatraju vje~itim i zato wegovu viziju svim sredstvima propagandnog aparata nastoje projektovati i za daleku budu}nost.
Ujedno, [e{eq konstatuje da birokratija, ma koliko bila me|usobno rastrzana i podijeqena, me|u svojim garniturama vrlo lako nalazi zajedni~ki
jezik, kada treba suzbiti slobodnu qudsku misao, kada treba skovati stvarne duhovne vrijednosti. Tvrde}i da “progla{avawe kulturnih djelatnosti
81
od posebnog interesa u stvari zna~i daqe ograni~avawe i kontrolisawe
wihove socijalne misije”, [e{eq je mi{qewa da je ipak do{lo vrijeme kada je “konkurentske ideje nemogu}e suzbiti ranije tako efikasno i obilato
primjewivanim administrativnim mjerama i represijama”. Konstatuju}i
da danas “svaki onaj protivnik postoje}e vlasti nailazi na op{te simpatije i da se progoni intelektualaca vra}aju po birokratiji poput bumeranga”,
[e{eq je istakao da je pod “`estokim pritiskom me|unarodnog i unutra{weg javnog mwewa, birokratija morala pustiti iz zatvora na{eg najboqeg
pjesnika sredwe generacije Gojka \oga”, odnosno da su se “skr{ili poku{aji administrativne zabrane pozori{nih drama “Karamazova” i “Golubwa~e”, kwiga “Stvarno i mogu}e” – Dobrice ]osi}a, “Novih priloga” – Vladimira Dedijera, “Sudije” i “No`a” – Vuka Dra{kovi}a, “Anateme” – Vojislava Lubarde itd.”. Na kraju ovog pasusa, [e{eq pi{e kako se nada da }e
i najnovija zabrana kwige Neboj{e Popova, te pro{logodi{wa zbirka
Dragana Anti}a – “Slu~aj Gojka \oga – dokumenti”, pasti pred otvorenim
osudama i gnu{awem ~itave na{e napredne inteligencije, te da }emo “uskoro biti u prilici da sa u`ivawem ~itamo novo neizmjeweno izdawe stihova Gojka \oga – “Vunena vremena”.”
U posledwem odgovoru, [e{eq pi{e da je Savez komunista “definitivno pokazao i dokazao svoju nesposobnost da predstavqa vode}eg subjekta
daqeg progresivnog dru{tvenog razvoja”, te zakqu~io da bi “svaka eventualna rasprava o wegovom sada{wem stawu sa ovog aspekta bila izli{na”.
Istakav{i da ne mo`e “biti rije~i o nekoj krizi povjerewa u Savez komunista, jer kako }e do}i u krizu ne{to {to ne postoji”, [e{eq je mi{qewa
da je “ta partija iscrpila svoje istorijske mogu}nosti i danas predstavqa
iskqu~ivi faktor regresa, retrogradnih tendencija i koja nagonski osje}aju}i tu sve opipqiviju realnost, poku{ava prikriti sve manifestacione
oblike krize, umjesto da ih predupre|uje i prebro|ava”. Konstatuju}i da su
se “jugoslovenski komunisti samo na rije~ima suprotstavili staqinizovanom konceptu razvoja socijalizma”, da su “sve to prikrili jo{ debqim pla{tom la`ne, iluzorne svijesti, a {to potvr|uju ~iwenice – o napu{tawu
modernih principa pravnog poretka, ustavnosti i zakonitosti kroz wihovo ideolo{ko diskvalifikovawe kao navodno klasno-bur`oaskih ograni~enih i prevazi|enih”, te u “insistirawu na izgradwi koncepta revolucionarnog i samoupravnog prava kojim }e se sankcionisati birokratska samovoqa i negirati elementarne gra|anske slobode”, [e{eq isti~e da u Jugoslaviji “danas nema demokratije, jer je u sistemu vladavine jednopartijskog monopolizma i ideolo{kog monizma ne mo`e ni biti”, da nema “ni
pravne jednakosti gra|ana, po{to je pravna za{tita status i tretman koji
gra|anin ima zavisan direktno od wegovih politi~kih pozicija, pripadnosti vladaju}oj partiji, ideolo{kih pogleda, stepena pravovjernosti i provjerenosti, odnosno ideolo{ko-politi~ke podobnosti”.
Ujedno, [e{eq zakqu~uje da su “gra|anske i politi~ke slobode maksimalno ugro`ene, duhovnim terorom monolitnosti koja se nastoji maskirati parolom o pluralizmu interesa samoupravnih subjekata”, da od rata nemamo “neposrednog izbornog prava usqed straha i nesigurnosti vladaju}e
82
partije da ne}e polo`iti ispit javne legitimacije tamo gdje bi joj mogle
konkurisati i alternativne politi~ke organizacije s bitno druga~ijim
programom”, odnosno da je i “sloboda {tampe puka proklamacija po{to je
pod striktnom kontrolom partije i wenih filijala u vidu drugih dru{tveno-politi~kih organizacija”.
U ovom “moru apatije i bezna|a”, po [e{equ, samo “humanisti~ka inteligencija predstavqa jedinu zrelu i sposobnu socijalnu snagu, spremnu da
se odlu~no suo~i s postoje}om krizom, ponudi druga~ija rje{ewa i reafirmi{e izvorne socijalisti~ke principe, kompromitovane dugotrajnim birokratskim izvrtawima i izvrdavawima”, te u tom ciqu tra`i od “Saveza
komunista da odustane od ometawa i onemogu}avawa ove nove dru{tvene
snage da iza|e na politi~ku pozornicu i preuzme ulogu odgovornog i savjesnog kormilara”.
Na kraju, pi{u}i da sada{wa kriza nije ni privremena ni bezazlena, da
je izlaz iz we mogu} samo radikalnim promjenama, da je daqwe prepu{tawe
stihiji i upravqa~koj samovoqi “zlo~in prema generacijama koje tek dolaze”, da ako “vladaju}a birokratija nije u stawu kontrolisati negativne dru{tvene i ekonomske odnose, to ne zna~i da se oni uop{te ne mogu kontrolisati i na koncu eliminisati”, [e{eq zakqu~uje da “kada je o~igledno da jedan sistem nema nikakve istorijske perspektive, da ~ini fatalni proma{aj za proma{ajem, da je me|u glavnim faktorima, koji su uslovili krizno
stawe (a ne smijemo podle}i postoje}im poku{ajima da se sva kriza prebaci na vawske, me|unarodne uzroke), onda je svako insistirawe na daqem odr`avawu sistema krajwe nepromi{qeno, prava ludost, jer zatvara sve horizonte oporavka i perspektive progresa”.
Tekst “Intelektualni anga`man u konkretnom vremenu i prostoru”,
[e{eq posve}uje Dobrici ]osi}u i wegovoj najnovijoj kwizi “Stvarno i
mogu}e”, tj. “intelektualcu koji traga za trajnim vrijednostima socijalnog
bivstvovawa, a pri tom kroz ~itavo svoje djelo izra`ava dramatiku istorije i sudbinu naroda kome pripada i koji dovodi u pitawe sve postoje}e, sve
{to ga okru`uje i objektivno sputava”, odnosno intelektualcu koji prezire “manipulatorske intrige politikantskih krugova ogrezlih u farisejstvu i samodovoqnosti kao lagodnoj iluziji primitivaca koji dnevnopoliti~ke interese nastoje uzdi}i na nivo univerzalnih principa i temeqnih
vrijednosti”.
Za samu kwigu “Stvarno i mogu}e”, [e{eq pi{e da predstavqa “vrijedno svjedo~anstvo o na{em vremenu i wegovim protivrje~nostima”, oboga}enim ]osi}evim “javnim politi~kim anga`manom i beskompromisnim
suo~avawem s goru}im dru{tvenim problemima na imanentno-filozofsko
teorijskom nivou”, odnosno stavqen nam je na uvid “jedan originalni misaoni pledoaje za humanizam, slobodu i demokratiju – vrijednosti koje se u na{oj epohi toliko glasno propovijedaju i propagiraju i u koje se mnogi zakliwu, najvi{e oni mo}nici koji ih u praksi nemilosrdno gaze”.
Daqe, po [e{equ, navedena kwiga jo{ jednom potvr|uje “sudar umjetni~kog i duhovnog slobodarstva s dogmatskim pragmatizmom u wegovoj kulturolo{koj varijanti”, odnosno potvr|uje da je ]osi}u “razvoj socijalizma
83
centralna preokupacija, bez obzira na sve proma{aje i zloupotrebe ovovjekovnih protagonista i nabije|enih za{titnika ove najprogresivnije ideje”, tj. “ne odustaje u tragawu za humanijom i slobodnijom budu}nosti od sada{wosti i u tom ga nije u stawu nijedna otu|uju}a i antislobodarska dru{tvena praksa pokolebati, niti weni prepotentni akteri”. Uz “pomo}” pojedinih citata iz navedene kwige [e{eq tra`i od dana{we inteligencije “neidentifikovawe s dnevnopoliti~kom praksom vladaju}ih krugova,
neprihvatawe najamnog odnosa i obi~nog produ`etka politi~kog aparata,
kome je strana i sama pomisao na istinu i slobodu”, odnosno tra`i tragawe
za “novim vizijama istorijskog razvoja i dru{tvenog napretka, kako bi se
rezimirala i racionalno analizirala iskustva poraza iz pro{losti, te
preduprijedili izgovori i odstupnice krivaca za proma{aje i neuspjehe”,
tj. “boriti se protiv svih oblika tutorstva u kulturnom stvarala{tvu”.
Pi{u}i o “pogubnom uticaju nedozrelih politi~kih faktora na me|unacionalne odnose u Jugoslaviji”, [e{eq u daqem tekstu, istakav{i da su
“proro~anski zvu~ale rije~i Dobrice ]osi}a izgovorene 29. maja 1968. godine, na 14. sjednici CK SK Srbije”, pojavu “nacionalizma na Kosovu, pretvarawe Vojvodine u birokratsko autonoma{tvo, negaciju socijalisti~ke
demokratije, nekontrolisano bujawe nacionalizma i republi~ko-pokrajinskog birokratskog partikularizma”, pripisuje “vladaju}oj monopolisti~koj birokratiji i dijelu inteligencije koja svoje mediokritetstvo nastoji nadoknaditi sticawem politi~ke mo}i i oreola zvani~nosti i pravovjernosti, spremno se uklapaju}i u provincijalisti~ke i nacionalisti~ke iskqu~ivosti”. Istakav{i da ]osi}evu nijednu rije~ nije istorija opovrgla, [e{eq sa zadovoqstvom konstatuje da se hajka protiv ]osi}a pokazala nemo}nom i nedoraslom, da slomi i suzbije voqu i misao ~ovjeka koji
je oduvijek ~in dru{tveno anga`ovanog pisca i intelektualca shvatao, prije svega, kao ~in slobode, slobode u stvarawu novih sloboda, slobode za sve
istine o dru{tvu i ~ovjeku, slobode sumwi i provjere svakog i sva~ijeg qudskog djela.
Citiraju}i ]osi}eve rije~i da je za “prekrajawe istorijskih ciqeva
narodne revolucije za koje su doslovno tekli potoci krvi, bivala ponekad
dovoqna i jedna bo~ica mastila”, [e{eq zakqu~uje da se “revolucija, ~iji
su ideali odavno iznevjereni i tradicije napu{tene, revolucionarni ciqevi u korijenu transformisani i nade izjalovqene, jo{ uvijek koristi
kao sredstvo obmawivawa masa i veli~awa “Cezara”, koji je svojom okretno{}u i okrutno{}u uspijevao da manipuli{e qudskim idealima i zanosima”.
Na kraju, citiraju}i odlomak ]osi}evog govora na 64-godi{woj skup{tini Kwi`evne zadruge (17. 5. 1971. g. – govor o problemima jedinstva srpske kulture, svo|ewa srpske nacionalne kulture na granice dana{we Republike Srbije itd.), [e{eq konstatuje da ]osi} “smjelo suo~avaju}i se s
najozbiqnijim problemima svoga vremena daje orginalne odgovore na goru}a pitawa ~itave jedne istorijske epohe, a {to mu je ne samo javno pravo, nego du`nost i obaveza koje se duhovni stvaralac nikako ne mo`e odre}i, niti je prepustiti mediokritetskoj svijesti, politikantskoj savjesti i amoralnosti onih koji su se srodili s aktuelnom vla{}u i postali dio wenog
represivnog aparata”.
84
U tekstu “Kriza marksizma kao {ansa za novi preporod socijalizma”,
[e{eq, pi{u}i o sve ve}em postojawu sumwi u samu perspektivu i budu}nost trenutnog tuma~ewa i primjene marksizma, na poqu politike, ekonomije, kulture i sl., za isto okrivquje ne samo “staqinisti~ki sistem puta u
socijalizam i komunizam i kominternovsku ortodoksiju”, nego i “ideolo{ki koncept kog su se slijepo dr`ali i razvijali ga u etatisti~ko-birokratskoj varijanti do ~udovi{nih razmjera mawe-vi{e kompletan komunisti~ki pokret”. Konstatuju}i da je do krize marksizma u svijetu do{lo zbog
“nesposobnosti progresivnih dru{tvenih snaga da odgovore na postavqene
zadatke”, [e{eq vidi izlaz u “kriti~kom preispitivawu su{tinske poente marksizma, tj. tra`i da se preispitaju neke bitne Marksove postavke,
kao napr. sam pojam diktature proleterijata itd.”.
Na kraju ovog teksta, [e{eq se zala`e da se “dozvoli kritika svega
onoga {to se nije potvrdilo u praksi”, tj. da se “ne progawaju i ne progla{avaju neprijateqima oni koji se ne sla`u sa tuma~ewima zvani~ne politike socijalisti~kih zemaqa”.
Tekst – “Intelektualno reagovawe na politi~ku represiju”, (izlagawe
u raspravi “Nauka i politi~ka institucija”) je u stvari [e{eqev govor na
tribini SKC-a u Beogradu, 15. 11. 1983. godine, povodom zabrane kwige Neboj{e Popova, jednog od odstrawenih profesora F.F iz Beograda, “Dru{tveni sukobi, izazov sociologiji”, a za koji je “pobrao” veliki aplauz.
Na po~etku navedenog teksta, [e{eq “konstatuje” kako je “kriza dubqa i bezizlaznija, dana{wi jugoslovenski birokratski re`im je sve nervozniji i netrpeqiviji u reagovawu na poku{aje javnog prezentovawa produkta slobodnog intelektualca, a ~ija se idejna poruka kosi s oficijelnom
ideologijom”. Zbog toga, pi{e [e{eq, sve u~estalije su kampawe protiv
pojedinih nau~nih i kwi`evnih djela i wihovih autora, lijepe im se najraznovrsnije negativne politi~ke etikete, obasipaju uvredama i psovkama,
bez realne mogu}nosti da se odbrane, zahvaquju}i totalitarnoj kontroli
nad sredstvima javnog informisawa. Me|utim, pi{e [e{eq, ova progawawa prevashodno su motivisana `eqom da se “pa`wa i svijest masa preusmjeri sa svakodnevnih, vitalnih i egzistencijalnih problema, na podru~je politikantskog lova na vje{tice, ataka na nepo}udne i neprilagodqive intelektualce”.
Ali, ponekad se zabrana kwige poku{ava izvesti u najve}oj ti{ini
zbog “bojazni od pretjeranog iritirawa doma}eg i revoltirawa inostranog
demokratskog naprednog javnog mwewa, kao i mo}nih multinacionalnih
finansijskih korporacija, za ~ije je varqive dolare prodana jugoslovenska
nezavisnost, kako bi vrhovi birokratskog aparata, bar privremeno, narod
mogli uquqkati osje}ajem la`nog blagostawa i razum mu pomutiti potro{a~kom groznicom”, zakqu~uje [e{eq.
Daqe, pi{e [e{eq, danas kada se polako “trijeznimo iz te{kog mamurluka sveobuhvatne ideologizacije i indoktrinacije proma{enim ideolo{kim i politi~kim konceptima, kad se osloba|amo debelih naslaga demagogije, apologije i karikaturalno misti~nog kulta li~nosti, name}e nam
se pitawe o mogu}nosti efikasnijeg odupirawa birokratskoj samovoqi”,
85
te trasirawu puteva “budu}eg dru{tvenog razvoja, bitno razli~itog od
onog kojim su nas decenijama proma{eno vodili na{i zvani~nici”. Ujedno,
[e{eq je mi{qewa da bi svako daqe “uzmicawe pred birokratskim nasrtajima predstavqalo fatalnu gre{ku i unazadilo perspektive dru{tvenog
preporoda, ohrabrilo politi~ke vrhu{ke, ulilo im novo samopouzdawe i
poja~alo nezaja`qive apetite”. U kontekstu navedenog, [e{eq tra`i “neuzmicawe ili nekompromiserstvo sa birokratijom, te u tom ciqu insistira na “pokazivawu spremnosti na individualne ili kolektivne `rtve”.
Isto tako, [e{eq je protiv bilo kakve “pasivnosti ili neutralnosti grupe ili pojedinaca u ovom dru{tveno-istorijskom trenutku”, jer nijedna javna publikacija, nau~na institucija ili kulturna asocijacija nije toliko
vrijedna da bi “navodna briga za wen opstanak predstavqala vaqan izgovor
za daqe povla~ewe iz intelektualne borbe koja danas nije ni zamisliva bez
primarno izra`ene politi~ke i ideolo{ke komponente”.
Ujedno, [e{eq isti~e da im treba biti “kompliment {to se nazivaju
anarholiberali, ultraqevi~ari i novoqevi~ari”, a da bi “za svakog onog
ko dr`i do stvarala~kog dostojanstva i duhovnih vrijednosti izjedna~avawe poriva intelektualnog anga`mana s nazorima oficijelne ideologije i
vladaju}e politike predstavqalo najve}u pogrdu”.
Na kraju ovog teksta, [e{eq pi{e da sve ono {to je “re`imski ve}
izaziva spontanu averziju i u {irokim narodnim masama”, te takav “podsticaj jo{ dodatno obavezuje na idejnu borbu za nove napore, kako bi {anse za
opstanak trenutno vladaju}eg sistema vrijednosti bile svedene na minimum, kako bi se ubrzalo wegovo ru{ewe na dijalektici vlastitih nepremostivih protivrje~nosti”.
Tako|e, ovom prilikom, kod [e{eqa u stanu prona{li smo jedan ve}i
broj fotokopiranih raznih tekstova Radisava Filipovi}a, penzionisanog
pukovnika iz Beograda, kao i dva pisma upu}ena od strane Filipovi}a [e{equ. U pismu od 24. 10. 1983. godine, Filipovi} se interesuje – za{to mu
ranije [e{eq nije poslao izvjesne stvari, odnosno da li ih treba vra}ati,
dok se u drugom pismu, od 19. 9. 1983. godine, Filipovi} zahvaquje na poslatim tekstovima, te izra`ava zabrinutost za autenti~nost istih, jer se “ovoj
na{oj policiji i wenim dou{nicima ne mo`e vjerovati”. Tako|e, Filipovi}u je krivo {to mu [e{eq nije poslao tekst peticije (vjerovatno se radi o protestu protiv su|ewa licima obuhva}enim akcijom “Trebevi}”), pa
da i on ne{to napi{e povodom toga. Ina~e, Filipovi} tra`i da mu se [e{eq redovnije javqa, jer je zabrinut da mu se nije {to desilo.
Isto tako, prona{li smo i tekst peticije kojom se protestuje zbog “nedavnog su|ewa grupi gra|ana u Sarajevu” sa kompletnim spiskom lica koja
su potpisala istu. Uz ovu peticiju prona|ena je i izvjesna [e{eqeva “dopuna” (tekst je pisan rukom i nosi potpis Vojislava [e{eqa) iste.
Na nedavnoj “dopuni” [e{eq je “ogor~en” {to se o~igledno ovakvim
represivnim mjerama nastoji javnosti skrenuti pa`wa s o~iglednog nacionalisti~kog i panislamisti~kog djelovawa pojedinih ~lanova SK BiH, ponekad i istaknutih politi~kih funkcionera. [e{eq je vjerovatno nekome
86
slao ili namjeravao poslati, jer na kraju ove dopune, u zagradi, nekom sugeri{e da bi bilo “veoma va`no da pismo sadr`i i ovu re~enicu, po{to je to
za sada gotovo jedini na~in da se raskrinka pozadina su|ewa”.
(redigovano) ugovor izme|u [e{eqa i izdava~ke ku}e “Zapis” iz Beograda, vezano za izdavawe kwige “Hajka”. Ugovor je sklopqen 28. 1. 1983. i
obavezuje “Zapis” da {tampa “Hajku” u tira`u od 3 hiqade primjeraka, a
potpisali su ga [e{eq i direktor “Zapisa”, Rastko Zaki}.
Tako|e, (redigovano) fotokopirana “optu`nica” Raselovog suda protiv druga Branka Mikuli}a, a ~ije su pojedine rije~i i slova zbog slabog
fotokopirawa ru~no poja~ane.
Mjere SDB:
– Bi}emo u toku daqe spisateqske aktivnosti Vojislava [e{eqa, kao
i eventualnog slawa gore navedenih tekstova nekom.
(redigovano)
Podaci – ta~ni.
Dostavqeno:
3h RSUP-u SDB – podsekretaru za SDB
1h (redigovano)
Dodatni list uz dokument
Primedbe, napomene i sli~no:
Tekst Vojislava [e{eqa “Ideolo{ki i politi~ki monopolizam kao
duhovni teror u na{em vremenu i prostoru”.
Prilog: 1 (strana – 21)
(potpis redigovan)
Dr Vojislav [e{eq:
Ideolo{ki i politi~ki monopolizam
kao duhovni teror u na{em vremenu i prostoru
Pri svakom ozbiqnijem poku{aju dijagnosticirawa duhovne situacije
na{eg vremena, nemogu}e je prenebregnuti wene politi~ke pretpostavke
materijalizovane administrativnim i oficijelno-ideolo{kim ustrojstvom dru{tvene zajednice kojoj pripadamo. Uz to, ne smijemo izgubiti iz
vida da to ustrojstvo ima mnogo {ira geografska i politi~ka upori{ta,
bitno razli~ita od onih na koje se samo poziva, pa zbog toga egzistira u vje~itom gr~u odricawa i negirawa svojih izvora u iskqu~ivo verbalnoj ravni, da bi im se nestrpqivo i kriomice vra}alo kad god osjeti potrebu da
slabost i malaksalost lije~i novim dogmama starih `ivotnih sokova iz
davno oko{talog tijela boq{evi~ke ortodoksije. Ti sokovi su prije mnogo decenija postali sterilni, nesposobni za reprodukciju emancipatorskih ideja i pokreta, te otrov na svaku slobodarsku misao i te`wu. Ali im
se nikako ne mo`e pore}i zavidan stepen efikasnosti primjewivanih metoda odr`awa vlasti kroz svojevrsni ideolo{ki i politi~ki monopolizam i sveobuhvatnu kontrolu dru{tvenih procesa, koji se ispoqavaju kao
posebna vrsta duhovnog terora i jedna od retrogradnih, totalitarnih ten87
dencija u istoriji ~ovje~anstva. Staqinisti~ka termidorska reakcija, koja je po logici stvari slijedila boq{evi~kom jakobinstvu, slomila je
marksisti~ki mit o dovoqnosti politi~kog prevrata i osvajawa poluga dr`avne vlasti kao faktoru mijewawa dru{tveno-svojinskih odnosa i prelaska iz kapitalisti~ke u socijalisti~ku dru{tveno-ekonomsku formaciju.
Ve} nam iskustvo Gulaga i Golog otoka ukazuje na neophodnost neprekidnog preispitivawa svih idejno-teorijskih koncepata u koje smo do ju~e
zdu{no vjerovali, i u tom vjerovawu toliko pretjerivali, tonuli u te{ki
san iracionalizma, da je bu|ewe i moralo biti tako bolno, te nas zate}i nespremne i dezorjentisane na po~etku novog dana, ~ija nam je svjetlost pekla
nenavikle o~i. Da bi na{e daqe insistirawe na revolucionarnoj izmjeni
svijeta, uprkos svim spoznatim ranijim poreme}ajima, zabludama i nepotrebnim `rtvama, zaista bilo svrsishodno i utemeqeno na humanisti~kim
principima za ~iju se revalorizaciju zala`emo, nije dovoqno samo ukazivati na nedostatke i antagonisti~ke protivrje~nosti gra|anskog dru{tva
~ija je istorijska su{tina odavno razobli~ena u socijalnoj teoriji tako da
toj ste~enoj slici ubudu}e mo`emo dodavati nove pojedina~ne detaqe. ^ini nam se daleko zna~ajnijom radikalna kritika dru{tvenih sistema ro|enih u krilu emancipatorskih pokreta koji su dominirali drugom polovinom devetnaestog i gotovo ~itavim dvadesetim vijekom; sistema koji se danas deklari{u kao socijalisti~ki. Utoliko prije ukoliko nam je sve o~iglednije da wihovi teorijski orjentiri gube nekada{wu privla~nu snagu i
izazivaju u masama osje}aj razo~aranosti i apatije, naro~ito u krilu radni~ke klase koja se redovno pojavquje kao objekt temeqne manipulacije, te
socijalne degradacije novog oblika.
Komunisti~ke partije u socijalisti~kim zemqama ne samo da ne predstavqaju izraz objektivne politi~ke mo}i radni~ke klase, nego su i glavni
faktor wenog odr`awa u podre|enom polo`aju unutar sistema koji na relativno novi na~in obnavqa klasni poredak eksploatacije, dominacije i
hegemonije, u kome }e dugo vremena pravi identitet stvarno vladaju}e klase biti temeqito prikriven. S obzirom da je i epigonima toga poretka jasno da je iluzorno o~ekivati da u samoj radni~koj klasi sazre svijest o wenoj istorijskoj ulozi subjekta revolucionarnog prevrata, oni poqe sazrijevawa transcendiraju u politi~ku organizaciju koja }e doktrinarno predstavqati najsvjesniji dio proletarijata i wegovu vode}u idejnu snagu. Zato
se gra|ansko posredni{tvo obnavqa u neuporedivo ekstremnijoj varijanti,
ali razapeto na tankim nitima propagandne idolatrije koja se ispoma`e
politi~kim i policijskim pritiscima kako bi blagovremeno suzbila svaku kriti~ku ili alternativnu misao. Ovu empirijsku razgoli}enost nimalo ne mo`e umawiti ~iwenica da su ~esto vode}i akteri komunisti~kog pokreta i lideri zemaqa sa marksisti~kim re`imima zaista uvjereni u
opravdanost i, na “nu`nostima dru{tveno-istorijskog razvoja” utemeqenu,
zasnovanost sistema mjera koje provode kako bi potpomogli fantazmagori~ni skok iz “carstva nu`nosti u carstvo slobode”. Sloboda se nudi proletarijatu u onoj mjeri u kojoj je on u stawu da se identifikuje sa “svojom”
88
avangardom i prihvati wenu iskqu~ivost i ideolo{ku zagri`enost. Dakle,
u toliko redukovanoj verziji da ostaje jo{ udaqenija iluzija nego u gra|anskom demokratskom poretku, ali na~iwena “blagotvornim” narkoticima
horskih slavopojki velikom vo|i ili partijskim programskim rezolucijama ~iji paternalizam i prividni humanizam predstavqa dovoqnu “duhovnu”
hranu za naivne i pla{qive, za one koji nisu spremni ulo`iti vlastiti misaoni napor u ciqu sagledavawa stvarnog sopstvenog dru{tvenog polo`aja
i mogu}nosti efikasnog odupirawa sistematskoj represiji.
Dolaskom na vlast, komunisti se po~iwu neuporedivo o{trije i nemilosrdnije obra~unavati sa svojim politi~kim protivnicima, nego {to je
to bur`oazija ~inila s wima. Ta osvetoqubivost neminovno sadr`i u sebi
i notu straha pred nepoznatim, pred onim {to tek slijedi, ali i nevjericu
u vlastite sposobnosti da se jednom osvojena vlast zadr`i i, {to je, razumije se, najbitnije, proklamovani program realizuje. Sumwa u sebe i vlastite
sposobnosti reflektuje se u konstantnu sumwi~avost prema drugima. Partija koja je tokom dosada{we istorije najvi{e pretendovala na nau~no-teorijsku i filozofsku zasnovanost svog programa i wegovu emancipatorsku
ulogu, izgra|uju}i vlastiti jednopartijski monopolizam i ideolo{ku supremaciju kao bitnu oznaku politi~kog sistema, postaje odjednom nepovjerqiva i netrpeqiva prema duhovnim djelatnostima uop{te, smatraju}i i
strahuju}i da je misaonim procesima najjednostavnije razlo`iti i prevazi}i ono {to su weni rodona~elnici istim takvim procesima izgradili. Zato }e i inteligencija, kao poseban dru{tveni sloj i nosilac duhovnog programa, podijeliti sudbinu sru{ene bur`oazije ukoliko ne prihvati ponudu da vjerno slu`i, da se odrekne nu`ne kriti~ke distance prema dru{tvenim procesima koje istra`uje i nau~no obja{wava. Prihvatawe politi~ke
apologije i socijalne demagogije postaje iskqu~ivi uslov wenog opstanka,
i individualnog i kolektivnog. “Strah da im ne bude onemogu}en rad nagoni mnoge nau~nike i umetnike da podr`avaju ideje koje u stvari ne prihvataju, da pi{u stvari sa kojima se ne sla`u ili za koje znaju da su la`, da pristupaju zvani~nim organizacijama ili da u~estvuju u poslovima o ~ijoj vrednosti imaju najni`e mi{qewe, ili da izvr}u i sakate sopstveno delo. U nastojawu da se spasu, mnogi ~ak dostavqaju druge zbog onog {to ~ine sami”.1)
Komunisti~kom partijom na vlasti rijetko kada upravqaju intelektualci, ali joj ~esto masovno slu`e. Ko ~ini vladaju}i sloj u partiji? Uglavnom malogra|anski poluinteligenti ~iji je osnovni ciq o~uvawe politi~ke vlasti i aparata koji oli~avaju i predstavqaju vladavinom radni~ke
klase. Ne samo da nije u stawu istinski vladati, nego proletarijat nije mogao ni razviti vlastitu klasnu svijest do nivoa dru{tvene niti izgraditi
kompleksnu viziju sopstvene uloge kao subjekta revolucionarnog prevrata
i kona~nog ukidawa svake eksploatacije. Takvu viziju izgradili su mu i darivali upravo intelektualci nekriti~ki preuzimaju}i misaone {ablone
Karla Marksa, zalutale u vremenu pune ekspanzije gra|anske klase, u kome
kapitalisti~kom poretku nije moglo biti adekvatne i realne alternative.
Dio inteligencije, dakle, nesposoban i nespreman da samostalno istupi u
89
pravcu revolucionarne izmjene postoje}eg svijeta kao wen originalni i
originerni subjekt, gradi romanti~arsku predstavu o proleteru kao idolu
kome }e slu`iti i wegovoj nabije|enoj istorijskoj misiji podrediti sve
svoje umne i duhovne potencijale. Na taj na~in i nesvjesno manipuli{u}i
proletarijatom intelektualci }e, organizovani u zametke dana{wih komunisti~kih partija, otvoriti put supremaciji raznoraznih birokratskih
klika, niskih intelektualnih i revolucionarnih mogu}nosti, ali sna`ne
voqe da se vlast osvoji i zadr`i po bilo koju cijenu.
Desilo se ne{to {to istorija nikada nije zabiqe`ila. Inteligencija, novonastali dru{tveni sloj koji ima sve predispozicije da se razvije u
vladaju}u klasu s emancipatorskim i humanisti~kim predznakom koja }e
naslijediti bur`oaziju, nesvjestan svojih istorijskih perspektiva i mogu}nosti, nastoji prometejsku ulogu prebaciti na ple}a “ni krive ni du`ne”
radni~ke klase. Koliko je god za svo po{tovawe saosje}awe s wenim zaista
te{kim (posebno u pro{lom vijeku), socijalnim polo`ajem, toliko je za
moralnu osudu poku{aj da se tim dru{tvenim statusom manipuli{e za qubav utopijskog projekta realizacije jednog romanti~arskog sna. Tim prije
{to je to u konkretnoj istorijskoj praksi dovelo do ustoli~ewa birokratske strahovlade gdje god je proklamovano preuzimawe vlasti od strane revolucionarnih radnika i seqaka. Dodu{e, wihov dru{tveni polo`aj se u
tim uslovima mogao donekle poboq{ati u odnosu na raniji, naro~ito tamo
gdje su sru{eni autokratski re`imi nerazvijenog kapitalizma s krajwe izra`enim socijalnim ugwetavawem, gla|u i nezaposleno{}u. U prilog tom
poboq{awu i op{tem dru{tvenom prosperitetu i{la je i svaka centralizacija dru{tvenih sredstava, nacionalizacija, racionalizacija proizvodwe i zadovoqavawa osnovnih `ivotnih potreba u vrijeme krajwe materijalne oskudice. Zato je i o~igledan veliki napredak pri svakom pore|ewu
sada{weg stawa u pojedinim socijalisti~kim zemqama s onim pred revoluciju, kada su tavorile na krajwoj periferiji svjetskog industrijskog procvata. Me|utim, postavqa se pitawe da li se moglo i}i i br`e i boqe, nakon {to je dostignut relativan egzistencijalni minimum u proizvodwi i
raspodjeli materijalnih dobara, da nije bilo birokratskih stega i uzurpacija, da su demokratizovani op{ti dru{tveni procesi i oslobo|eno duhovno stvarala{tvo? To pitawe je posebno danas aktuelno kad ta “real-socijalisti~ka” dru{tva redom zapadaju u duboke krize i, ve} ranije li{ena politi~kog, dovode u pitawe ekonomski napredak.
Zarazna i omamquju}a ideologija dogmatskog komunizma, kad preraste
u religiju, uspijeva predvodnike svog politi~kog pokreta osloboditi svih
moralnih skrupula. Wome inspirisana osnovna qudska i gra|anska vrijednost postaju pravovjernost i lojalnost. Svo naslije|e pro{losti, tekovine
prethodnih generacija, ukoliko se ne mogu uklopiti u ideolo{ke {ablone
vladaju}e elite i pokoriti zahtjevima dnevne politike, nemilosrdno se
bri{u iz istorijskih ~itanki i prepu{taju zaboravu kao prividno spasonosnom lijeku od prijete}e bolesti pore|ewa realne dru{tvene stvarnosti s onim {to je bilo, {to je trenutno na drugim mjestima, u drugim siste90
mima, i {to bi moglo biti u datom dru{tvu u alternativnim socijalnim i
politi~kim uslovima. Zanos imaginarnim vi{im ciqevima i zablude o budu}em blagostawu do kog se navodno mo`e do}i samo “revolucionarnom”
o{trinom i bezobzirno{}u ra~una na pritajene mazohisti~ke porive qudi koji, gube}i nadu u izbavqewe od duhovnog i fizi~kog terora, po~iwu da
poistovje}uju svoju misao i svijest s voqom vlastitih ugweta~a, da se ukqu~uju u wihov pokret i predano slu`e zadovoqavaju}i se, za uzvrat, lagodnom
materijalnom situirano{}u koja sleduje poslu{nom. Onog trenutka kad neki intelektualac, do tada u slu`bi partije, napravi novi i originalni misaoni uzlet, nadi|e kvantum koji je svarqiv za skleroti~ni birokratski
aparat, biva u najboqem slu~aju odgurnut i odba~en, a u onom te`em, u posqedwe vrijeme rje|em, i fizi~ki likvidiran.
Iz svega toga proizlazi da ideologija koja nam se name}e ne trpi racionalan odnos. Ona tra`i fanati~nu vjeru i `rtvovawe za qubav jedne masovne iluzije koja obe}ava izbavqewe i u ime tog izbavqewa, za koje ne pru`a nikakve garancije, uni{tava qudsko u ~ovjeku. Pored pokoravawa, individui se kao osnovna vrijednost name}e i stvarawe privida dobrovoqnog
prihvatawa naturenog. Politi~ka organizacija ~iji je ~lan, za wega ima
misti~na svojstva, weni organi oreol neprikosnovenosti, a glavni vo|a,
bio on `iv ili mrtav (sve dok ne dobije adekvatnu zamjenu, a nerijetko se za
`ivota postara da se wegovi ~elni sqedbenici godinama poslije nalaze u
pat poziciji i dugo vremena iscrpquju u me|usobnim borbama za prevlast)
predstavqa divinizovano intelektualno i nerealno savr{enstvo ~ije i
najbezazlenije dovo|ewe u pitawe zna~i neoprostivo bogohuqewe. Ve} s
progla{ewem postoje}eg dru{tvenog stawa objektivnom istorijskom nu`no{}u, na silu mu se poku{avaju pripisati osobine zami{qene u nekada{woj programskoj viziji wegovih tvoraca, koje ono, ina~e, nikada nije imalo niti danas ima, a te{ko da }e mu pod ovakvim okolnostima ikada biti
svojstvene. Vladaju}a partija, pojavquju}i se u ulozi “kolektivnog intelektualca”, pretenduje na iskqu~ivo kompetentno izno{ewe, zastupawe i odbranu “istine”, i to takve “istine” koja slobodu i demokratiju jednim potezom pera progla{ava bur`oaskom fikcijom, a humanizam malogra|anskom
jadikovkom. Od temeqitog dru{tvenog preobra`aja se odustaje i na taj na~in {to se ideologizovanim apologetskim tiradama dokazuje da su wegovi
bitni ciqevi ostvareni ve} samom politi~kom revolucijom, odnosno osvajawem dr`avne vlasti, pa se ono i izri~ito ozna~ava kao osnovni “revolucionarni” ciq, vrijedan prolivene krvi.
Koliko je u modernom vremenu besmislena svaka idolatrija proletarijata, a i ostalih dru{tvenih slojeva, najboqe pokazuje ~iwenica da je radni~ka klasa po~ela da se smawuje i nestaje kao masovna dru{tvena grupa, da
napu{ta istorijsku pozornicu prije nego {to je ozbiqnije i poku{ala da
ostvari revolucionarne ciqeve utemeqene u spekulativnoj viziji Karla
Marksa. Politi~ko organizovawe, ~iji je ona nominalni nosilac, klasna
borba kao sredstvo sveobuhvatnog socijalnog prevrata ustupa primat neklasnim, odnosno me|uklasnim dru{tvenim pokretima, spremnim da napu91
ste tradicionalne ideolo{ke predrasude kako bi se stvarala~ki i aktivisti~ki posvetili goru}im problemima svoga vremena i zamorenim, apati~nim, masama ponudili zaista novu alternativu. Borba za apstraktne i daleke ciqeve misti~nog sadr`aja i tako nesaobra`ene dana{wim qudskim mogu}nostima i potrebama prestaje motivisati narodne mase, pa i one grupacije koje se jo{ uvijek nalaze u nezavidnom ekonomskom polo`aju. Mogu}nost odr`awa `ivota na jedinoj planeti koja, bar za sada, ~ovjeku stoji na
raspolagawu, nadilazi klasi~ne socijalne protivrje~nosti i postavqa nova pitawa na koja se mo`e razumno odgovoriti samo racionalnim i voqnim
anga`ovawem, a nikako idealisti~kim zanosima i kominternovskim fantazmagorijama. Nastaju}i u kvalitativno druga~ijim uslovima i pretenduju}i da predstavqa kona~nu odgonetku ~ovjeka i istorije, dogmatizovana
marksisti~ka misao vi{e nije relevantna za obja{wewe ~ovjekovog dru{tvenog bivstvovawa i iznala`ewe povoqnijih perspektiva osmi{qenog
`ivqewa.
Iz toga posebno proizlazi da socijalne grupe, pokreti i politi~ke organizacije koje jo{ uvijek marksizam prihvataju za osnovnu, iskqu~ivu ili
neporecivu ideju vodiqu, ne mogu pretendovati na privilegovanu subjektivnu ulogu u savremenim dru{tvenim previrawima, niti poziciju neprikosnovenog arbitra u odre|ivawu metode i sadr`aja politi~ke borbe za
ostvarivawe dugoro~nih revolucionarnih ciqeva. Ali, ne treba izgubiti
iz vida da je marksisti~ko misaono naslije|e pogubnije odstraniti iz riznice emancipatorskih teorija i socijalisti~kog pokreta, {to zna~i da
kreativni kriti~ki odnos spram marksizma ne mo`e predstavqati wegovu
aprioristi~ku negaciju. Gube}i dominantne revolucionarne pozicije,
marksisti~ka misao je zadr`ala svoj osnovni emancipatorski potencijal,
pa je preostalo da se odrede wegovi stvarni doga|aji i vrijednosti na distanci kako od apologetskog, tako i od negatorskog tretmana.
Ubije|eni smo da zauzimawe izvjesne distance prema marksizmu, a posebno radikalno-kriti~ki odnos prema wegovom odre|ewu subjekta revolucionarnog prevrata iz klasnog u besklasno dru{tvo, te politi~ke prakse
dru{tvenih sistema koji se deklarativno rukovode marksizmom i, s vi{e
ili mawe prava, nazivaju socijalisti~kim, nikako ne mo`e zna~iti napu{tawe socijalisti~kih, humanisti~kih i demokratskih politi~kih na~ela, teorijskog usmjerewa i ideolo{ke orjentacije. Pa i samu kritiku pojedinih Marksovih teorijskih premisa po~iwemo slu`e}i se obilato wegovom varijantom dijalekti~kog metoda, ne odri~u}i se svoje doktrinarne
marksisti~ke pro{losti, zapravo, smatraju}i je jednom zna~ajnom fazom u
misaonom razvoju u kojoj se akumuliraju dragocjena iskustva i u~i vje{tina
kriti~kog mi{qewa. Kako ka`e jedan biv{i marksista, koji se nikada nije odrekao elementarnih humanisti~kih vrijednosti i ciqeva revolucionarnog anga`mana: “Da bi ~ovek ostao stvaralac, ne mora stalno kriti~kim pogledom da ceni ishod svojih napora i, polaze}i od prvog iskustva, da
izmeni svoja mi{qewa i svoj stav ako je to potrebno, da odbaci suvi{ni teret koji smeta, otvoreno prizna svoje gre{ke i ima hrabrosti da promeni
92
(nejasno).”2) Ukoliko ostane dosqedan pri svom osnovnom opredjeqewu, mo}i }e pri kraju `ivotnog puta da zakqu~i, poput jednog biv{eg sekretara
Komunisti~ke internacionale, progla{enim otpadnikom i anatemisanim
iz pokreta kome je decenijama pripadao: “Mislim da sam ostao veran filozofiji napora kome je ciq da ~ovek i i dru{tvo postanu boqi, veran socijalizmu, slobodi i miru, koje smatram nerazdvojnim u jednom boqem svetu.
Crkva, radni~ki, socijalisti~ki i komunisti~ki pokret, pacifisti~ki
pokret, za mene su bili samo sredstva koja sam u tom ~asu smatrao najuspe{nijim da me pribli`e jednom uzvi{enom ciqu koji ih sve prevazilazi”.3)
Za razliku od ostalih zemaqa takozvanog realnog socijalizma, u jugoslovenskom dru{tvu vladaju}a birokratija je izgradila {iroku mre`u institucionalnog upliva na mase i stvarawa la`ne, iluzorne svijesti o prevladavawu negativnosti etatisti~kog modela socijalisti~kih dru{tvenih
odnosa. Ali, ve} i najpovr{nija analiza otkriva da je rije~ o jednoj vrlo
prozirnoj zavjesi kojom se ne mogu prikriti gu{ewa elementarnih qudskih
sloboda i prava, pa makar ona bila mnogo suptilnija nego na drugim mjestima. I na tom primjeru se potvr|uje da, ukoliko jedno socijalisti~ko dru{tvo u slobodama i pravima ~ovjeka i gra|anina vidi opasnost za o~uvawe
postoje}eg politi~kog poretka, a ne sredstvo za wegovo u~vr{}ewe, onda je
ono zadr`alo samo socijalisti~ki ideolo{ki omota~, a odavno prestalo
da bude i nalik na ono na {to se deklari{e. Utoliko i jadnije zvu~e rije~i
wegovih velikodostojnika kojima najve}u opasnost za o~uvawe otu|enih
grupnih interesa predstavqa zalagawe za, kako je maliciozno i podrugqivo nazivaju, “apstraktnu” demokratiju, koje se pripisuje “anarholiberalima”, dakle, dru{tvenim neprijateqima koji uop{te ne mogu pretendovati
na u`ivawe elementarnih gra|anskih prava. Demokratija se rezervi{e za
“po{tene radne qude”, dakle, za one koji }ute, trpe, slu{aju i bespogovorno izvr{avaju; od ~ijeg socijalnog pona{awa birokratiju nikada glava ne}e zaboqeti.
Vladaju}a partija neprekidno poziva na dijalog, ali u isto vrijeme rezolutno tvrdi da Savez komunista u politi~kom sistemu socijalisti~kog
samoupravqawa ne mo`e imati partnera. Dakle, zala`e se za dijalog, ali
ne s partnerima, ne nikako sa ravnopravnim sagovornicima. Rije~ je o dijalogu jednog jedinog subjekta s objektima svoje politike, dijalogu “gluvih telefona” koji neminovno prerasta u “dijalog” sa samim sobom – skolasti~ki monolog. Jedino wime je mogu}e realno odsustvo demokratije i slobode
predstavqati krajwim demokratskim i slobodarskim dometima i opravdavati politi~ki autoritarizam i jednopartijski monopolizam. Ni~im
ograni~ena politi~ka vlast svojim totalitarnim strukturama nastoji kontrolisati sve dru{tvene procese, na vrijeme uo~iti i u korijenu sasje}i
sve potencijalne opozicione ideje i pokrete.
^ini se da je najjednostavniji na~in preventivne intervencije ugro`avawe materijalne egzistencije mogu}ih i stvarnih oponenata, ali se ne preza ni od wihove fizi~ke izolacije, duhovne torture, pa i, ne tako davno, biolo{ke likvidacije. Kad vi{e nije u stawu bilo kakvim razumnim argumen93
tima obrazlagati vlastitu politi~ku poziciju, program i ideologiju, ona
ih izgra|uje stalnim ukorjewivawem straha u svijest masa, naviknutu na
kontinuiranu represiju i ograni~ewa. I to sve uz obilno kori{}ewe kvazidemokratske frazeologije i o~uvawe nekih formi zakonodavne, izvr{ne
i sudske vlasti koje podsje}aju na {emu klasi~nog demokratskog gra|anskog
poretka. Verbalnim pozivawem na socijalizam i demokratiju kao kqu~ne
programske ciqeve i deklarativnom podr{kom naprednim i demokratskim
snagama kapitalisti~kog svijeta, poku{ava se prikriti unutra{wa tiranija. U tom sistemu gra|anin ne mo`e imati osje}aja pravne sigurnosti, on
je u ulozi podanika koji sa strahopo{tovawem moli milost od gospodara –
partije.
Taj podani~ki odnos najupe~atqivije se izra`ava u djelatnosti sudstva
i javnog tu`ila{tva. “Prema tradicionalnom liberalnom i demokratskom
shvatawu, neophodna je pretpostavka normalnog rada sudova da su sve strane u sporu jednake, ~ak i kada su strane u sporu dr`ava i gra|anin, kao i da
sud odgovaraju}im tuma~ewem zakona utvrdi osnovanost zahteva strana u
sporu. Prema izvornom boq{evi~kom shvatawu, osnovni zadatak sudstva
treba da bude likvidacija politi~kih protivnika i neprijateqa, a ne re{avawe iskrslih sporova primenom zakona”.4) Smije{no je i govoriti o
po{tivawu principa nezavisnosti sudske vlasti u situaciji u kojoj je
osnovni uslov da neko postane sudija i javni tu`ilac, pored diplome pravnog fakulteta, da je ~lan partije i na to moralno politi~ki podoban, {to
je jo{ u`e odre|ewe odanosti i disciplinovanosti. Ono {to je dodatna karakteristika boq{evi~kog pravosu|a, tako izra`ena i u jugoslovenskom
pravnom sistemu, jeste ~iwenica da je sudija redovno istog opredjeqewa kao
tu`ilac, da iste politi~ke i druge interese zastupaju, me|usobno se ponekad u tome nadme}u}i. Uz to im idu na ruku i {iroko rastegqive formulacije iz zakonskih propisa koje garantuju mogu}nost “adekvatnog” i oportunog tuma~ewa za svaki pojedina~ni slu~aj birokratskog progla{avawa protivnika re`ima za neprijateqe zemqe, izdajnike, {pijune itd.
Jugoslovenska intelektualna qevica jo{ nije uspjela izna}i adekvatne forme vlastitog organizovawa i koordinirawa akcije na planu osmi{qavawa i humanog socijalisti~kog usmjeravawa dru{tveno-istorijskih
procesa ~iji sudionici trenutno mo`emo biti samo u ulozi objekta ili posmatra~a. Eventualno nemirewe i revolt se izra`avaju gotovo iskqu~ivo
pojedina~no ili grupno, {to malo ili nimalo ne uti~e na dati poredak
stvari. Dalekose`na socijalna previrawa, koja predstoje kao logi~an i neizbje`an rezultat duboke ekonomske krize koju politi~ki faktori nisu u
stawu ni kontrolisati ni prevazilaziti, tek }e ukazati na neizbje`nost
kvalitativnih sistemskih promjena kao jedinom izlazu pred prijete}om katastrofom. Ve} je evidentno da svijest masa do`ivqava burne transformacije, postepeno se osloba|aju}i decenijama usa|ivanih dogmatskih predrasuda i politikantskih iluzija. Sasvim je realna mogu}nost spontanog socijalnog bunta, kao posqedica krajwe te{kog materijalnog stawa, idejnog
}orsokaka i moralnog bezna|a, koji }e vjerovatno iz temeqa uzdrmati po94
stoje}i aparat vlasti i wegovoj rukovode}oj garnituri osporiti do sada gotovo neprikosnovene atribute koje joj je kontinuirano pri~vr{}ivala
propagandna ma{inerija: autoritet, kompetentnost i legitimnost. Me|utim, to nije dovoqno da bi se dru{tvo izvuklo iz procesa bezumqa u koji ga
gura birokratija, spremna da svim sredstvima brani svoje ugro`ene grupne
interese, a uz to djelatnost represivnog partijsko-policijskog aparata uzdigne na nivo elementarne politi~ke aktivnosti.
Najumnije i najobrazovanije dru{tvene snage na sebe zato moraju preuzeti istorijsku odgovornost za iznala`ewe pristupa~ne i ostvarqive nove
emancipatorske ideje i politi~kog programa ~ija }e okosnica biti humanizam i slobodarstvo. Takvu ideju je mogu}e jasno odrediti i teorijski utemeqiti samo ukoliko se prethodno izbore i obezbijede odgovaraju}i dru{tveni uslovi za razvijawe slobodne nau~ne i kriti~ke misli i svijesti kroz
wihovu prirodnu selekciju filterom neprekidnog preispitivawa, zasnovanog na punom autoritetu iskqu~ive validnosti argumenata duha i razuma.
Inteligencija danas u Jugoslaviji predstavqa potla~enu socijalnu grupu, i
taj fakt odre|uje osnovicu narastawa wenog buntovni~kog raspolo`ewa i
revolucionarnog potencijala. Problem je u tome {to u pravom smislu rije~i ovdje ne mo`e biti govora o nekoj masovnijoj dru{tvenoj grupaciji,
uprkos postojawu velikog broja lica s formalnim univerzitetskim obrazovawem. Birokratija vrlo vje{to u ovom sloju podsti~e unutra{wu diferencijaciju potkupquju}i wegov ve}i dio unosnim dru{tvenim pozicijama, materijalnim privilegijama i posrednim ili neposrednim ukqu~ivawem u politi~ke strukture. Samo mali dio intelektualnih poslenika smjelo prihvata egzistencijalni rizik, zadr`avaju}i slobodu li~nosti i vlastitu individualnost kao preduslov ovake kreativnosti i stvarala~kog dru{tvenog
anga`mana. Oni predmetom svog interesovawa i nonkonformisti~kim odnosom prema dru{tvenoj stvarnosti, predstavqaju u`u dru{tvenu grupu u
odnosu na naprijed apostrofiranu, pa ih u uobi~ajenim komunikacijama nazivamo humanisti~kom inteligencijom, svjesni wenog danas najizra`enijeg
progresivnog i socijalisti~kog opredjeqewa.
Ipak, imajmo u vidu da nama takvo opredjeqewe nije dovoqan dokaz za
tezu, koju smo u jednom prethodnom tekstu poku{ali izlo`iti, da je humanisti~ka inteligencija istorijski predodre|eni subjekt daqih revolucionarnih dru{tvenih promjena. Takva uloga se pred wom ocrtava kao realna
mogu}nost, a da li }e biti realizovana i na koji na~in, trenutno vi{e spada u domen futurologije, da ne ka`emo i nau~ne fantastike. Zato je u ovim
dana{wim uslovima na{ nau~ni interes relativno ograni~en prakticisti~kim zahtjevom za iznala`ewem mogu}nosti ostvarivawa aktivisti~kog anga`mana na planu sagledavawa istorijske {anse humanisti~ke inteligencije, podsticawa saznajnih napora i pripremawa socijalnih uslova za
wenu materijalizaciju.
Ne smije nas, pri tome, nimalo ~uditi {to su histeri~ne kampawe birokratskih ideologa i propagandista prevashodno orjentisane protiv qevi~arskih misli i ideja, te wihovih nosilaca pred kojim neprekidno osje95
}aju, bar u podsvijesti prisutan, strah od odgovornosti zbog istorijske proma{enosti vlastite politi~ke akcije i mogu}nosti kona~nog polagawa ra~una za gotovo bezizlaznu situaciju u koju je dru{tvo dovedeno. Strah je sve
ve}i i izra`eniji {to je vladaju}a politi~ka oligarhija svjesnija ~iwenice da je humanisti~ka inteligencija jedina u stawu pru`iti sveobuhvatnu
kriti~ku analizu postoje}eg socijalnog stawa i otkriti javnosti wegove
uzroke, a u isto vrijeme tra`iti i podsta}i nove socijalne pokrete radnika, seqaka, studenata, nezaposlene omladine itd., {to zna~i svih onih slojeva koji se postepeno, s te{kom mukom, osloba|aju naslaga demago{ke i
apologetske svijesti koja im je decenijama uqevana u blokirane mozgove i
potiskivala razum.
[to je wegova kriza dubqa i bezizlaznija, {to mu je opstanak neizvjesniji, dana{wi jugoslovenski birokratski re`im je sve nervozniji i netrpeqiviji u reagovawu na poku{aje javnog prezentovawa produkata slobodnog intelekta ~ija se idejna poruka kosi s oficijelnom ideologijom i nametnutim sistemima vrijednosti. Povremene i sve u~estalije kampawe protiv pojedinih nau~nih i kwi`evnih djela, te wihovih autora, motivisane
su ne samo autokratskom potrebom potiskivawa kriti~ke misli i rezonovawa, nego prevashodno `eqom da se pa`wa i svijest masa preusmjeri sa svakodnevnih, vitalnih i egzistencijalnih, problema na podru~je politikantskog “lova na vje{tice”, ataka na “nepodobne” i “neprilagodqive” intelektualce kojima se, zahvaquju}i totalitarnoj kontroli nad sredstvima javnog
informisawa, mogu lijepiti najraznovrsnije negativne politi~ke etikete,
obasipati ih uvredama i psovkama, bez otvarawa realne mogu}nosti da se od
wih brane. Pa ipak se ponekad neka zabrana kwige poku{ava izvesti u najve}oj ti{ini. Vjerovatno zbog bojazni od pretjeranog iritirawa doma}eg i
revoltirawa inostranog demokratskog i naprednog javnog mwewa, ali i
mo}nih multinacionalnih finansijskih korporacija, za ~ije je varqive
dolare prodavana jugoslovenska nezavisnost kako bi vrhovi birokratskog
aparata bar privremeno narod mogli uquqkati osje}ajem la`nog blagostawa i razum ne pomutiti potro{a~kom groznicom, te ga odvratiti i od same
pomisli da se kona~no zapita ~ijom je mukom i znojem obezbje|ena ona rasko{ u kojoj `ive wegove “voqene” vo|e, koje slavi i u pjesmama opjeva.
Danas, kad se polako ali neizbje`no trijeznimo iz te{kog mamurluka
sveobuhvatne ideologizacije i indoktrinacije proma{enim ideolo{kim i
politi~kim konceptima, kad se osloba|amo debelih naslaga demagogije,
apologije i karikaturalno misti~nog kulta li~nosti za ~iju se i najmawu
povredu (makar samo aluzijom) na{i najboqi pjesnici tjeraju na robiju, name}e nam se kao urgentno pitawe o mogu}nosti efikasnijeg odupirawa birokratskoj samovoqi, te aktivnijeg i odgovornijeg u~e{}a u javnom `ivotu, trasirawa puteva budu}eg dru{tvenog razvoja, bitno razli~itih od onih
kojima su nas decenijama proma{eno vodili na{i zvani~nici. Postavqa se
kao prvenstveno pitawe obezbje|ewa uslova za nesmetano publikovawe intelektualnih produkata i wihovo neposredno izlagawe sudu javnosti. Odvajkada znamo da se nijedan re`im koji zabrawuje i spaquje kwige, pa ma kakav wihov sadr`aj bio, koji progoni intelektualce zbog javno istra`enog
96
mi{qewa, ne mo`e nazvati ni demokratskim, ni humanim, ni socijalisti~kim. A u isto vrijeme gotovo da smo nemo}ni da do kraja razgolitimo ovaj
na{, koji sam sebi prisvaja takve epitete, prijete}i {irokim repertoarom
represivnih sankcija svima onima koji bi se eventualno usudili da mu otvoreno i argumentovano osporavaju uzurpirane i nezaslu`ene atribute pragmati~nosti, tra`e}i u tome i smisao vlastitog intelektualnog reagovawa
na ogoqenu politi~ku represiju.
Bez sumwe, svako daqe uzmicawe pred birokratskim nasrtajima predstavqalo bi fatalnu gre{ku i unazadilo perspektive dru{tvenog preporoda, ohrabrilo politi~ke vrhu{ke, ulilo im novo samopouzdawe i poja~alo nezaja`qive apetite. Dakle, predstoji ogor~ena borba na duhovnom terenu u kojoj ne smije biti uzmicawa, u kojoj }e svako kompromiserstvo predstavqati zlo~in. Birokratiju treba tu}i za wu najopasnijim oru`jem: snagom javnog mwewa. Razumije se da je pri tome nu`no pokazivati i dokazivati spremnost na individualne ili kolektivne `rtve. Istorijsko je i prirodno pravo intelektualca da sve dovodi u pitawe. Ekvilibristi~ke akrobacije dru{tva na rubu provalije u koju ga sve ja~e i upornije guraju wegovi upravqa~i, uzurpatori kormilarske funkcije, ovo pravo duhovnih stvaralaca pretvaraju u prvostepenu obavezu, u osnovnu ta~ku diferencijacije
izme|u snaga mraka i progresa. U ovom dru{tveno-istorijskom trenutku ne
mo`e biti neutralnih pojedinaca i grupa – nesumwivi je zakqu~ak koji nam
se snagom izlo`ene argumentacije name}e. Svaka neutralnost i pasivnost
je jedan vid opredjeqewa za odr`awe statusa kvo.
Nijedan ~asopis, nijedna javna publikacija, nijedna nau~na institucija ili kulturna asocijacija nije toliko vrijedna da bi nam narodna briga za
wen opstanak predstavqala vaqan izgovor za daqe povla~ewe iz intelektualne borbe, koja danas nije ni zamisliva bez primarno izra`ene politi~ke i ideolo{ke komponente. To {to nas nazivaju anarholiberalima, ultraqevi~arima i novoqevi~arima mo`e zna~iti samo kompliment. Najve}u
pogrdu za svakog onog ko dr`i do stvarala~kog dostojanstva i duhovnih vrijednosti predstavqalo bi svako izjedna~avawe poriva intelektualnog anga`mana s nazorima oficijelne ideologije i vladaju}e politike. Sve ono
{to je re`imsko ve} izaziva spontanu averziju i u {irokim narodnim masama, a takav podsticaj nas dodatno obavezuje u idejnoj borbi na nove napore, kako bi {ansa za opstanak trenutno vladaju}eg sistema vrijednosti bila svedena na minimum, kako bi se ubrzalo wegovo ru{ewe na dijalektici
vlastitih nepremostivih protivrje~nosti.
Napomene:
1) V. Havel: Otvoreno pismo iz Praga, rukopis bez izvora izdava~a i datuma izdavawa, cit. prema – Slobodan Ini}: Komunisti~ka partija danas, “Mladost”, Beograd
1982, str. 52.
2) @il Imber Droz: Memoari sekretara Kominterne, I deo, “Rad”, Beograd 1982., str. 9.
3) Isto, str. 10.
4) Vojislav Ko{tunica i Kosta ^avo{ki: Strana~ki pluralizam ili monizam. Dru{tveni pokreti i politi~ki sistem u Jugoslaviji 1944-1949., Centar za filozofiju i dru{tvenu teoriju Instituta dru{tvenih nauka Univerziteta u Beogradu, Beograd 1983., str. 97.
97
XXXI
Uprava Slu`be dr`avne bezbednosti – Beograd
V sektor
31. 12. 1983. godine
Rezime depe{a
iz dosijea [e{eq Vojislava za 1983. godinu
Rezime je sa~iwen od 4 depe{e (strana – 4)
D-243 od 11. 1. 1983. godine (USDB – D-196) od strane RSUP SRS prosle|en nam je zahtev RSUP SR BiH kojim se tra`i da se operativnim putem ustanovi da li su u redakciju “Kwi`evne re~i” prispeli tekstovi Vojislava [e{eqa “Bal vampira u savremenoj varijanti”, “Dominacija osredwosti kao antipod demokratiji” – koje je [e{eq slao radi objavqivawa.
D-879 od 4. 2. 1983. godine RSUP SRS (da prosledi RSUP SR BiH) je
obave{ten da je Vojislav [e{eq prisustvovao 18. Skup{tini Filozofskog dru{tva Srbije, odr`anoj 30. 1. u prostorijama Doma omladine u Beogradu, gde je kontaktirao sa Jak{i} Bo`idarom, Qubomirom Tadi}em i Kostom ^avo{kim. Istog dana je posetio i Dobricu ]osi}a.
D-12267 od 23. 11. 1983. godine (USDB D-10177) od strane RSUP SRS
prosle|ena nam je depe{a RSUP SR BiH kojom se tra`i da, ukoliko smo u
mogu}nosti, proverimo u kojoj od malih {tamparija u SR Srbiji [e{eq
namerava da {tampa svoju kwigu “Hajka”, s obzirom da je otpala mogu}nost
da istu {tampa u izdawu “Zapisa”.
D-10846 od 14. 12. 1983. godine RSUP SRS (da se prosledi RSUP SR BiH)
je obave{ten da su 7. i 8. 12. 1983. godine odr`ani tradicionalni “filozofski susreti” na temu “Duhovna situacija na{eg vremena”. Organizator pomenutog skupa je Institut za filozofiju Filozofskog fakulteta uz pomo}
Filozofskog dru{tva Srbije i redakcije ~asopisa “Teorija”. Prvog dana, u
radu skupa u~estvovao je i Vojislav [e{eq, koji je u celosti pro~itao svoj
referat pod nazivom “Ideolo{ki i politi~ki monopolizam kao duhovni teror u na{em vremenu”, gde je izneo da je na{e dru{tvo “staqinisti~ko i birokratsko”, da se protiv toga “treba boriti javnim mwewem”, a sa birokratijom “ne treba tra`iti dijalog jer ona to ne zaslu`uje”. [e{eq je predlo`io “stvarawe plana za borbu protiv birokratije”, te je dao niz primedbi na
ra~un na{eg pravosudnog sistema i marksizma kao filozofije. Po wegovom
mi{qewu, Marks je neprevazi|en “jedino u kritici kapitalizma”.
Posle u~e{}a na “filozofskim susretima”, [e{eq je od 8-10. 12. 1983.
godine u~estvovao u radu simpozijuma pod nazivom “Marks i socijalizam –
protivre~ja i perspektive”, koji je odr`an u Novom Sadu, gde je imao referat pod nazivom “Protivure~nosti savremenog socijalizma – determinanta ili posledica krize marksizma”. Iz Novog Sada, [e{eq je doputovao u
Beograd, gde je ostvario nekoliko kontakata, pored ostalih i sa Miodragom
Mili}em, od kojeg je tra`io da ga upozna sa Milovanom \ilasom, {to je
Mili} i uradio. U razgovoru sa \ilasom, [e{eq se zadr`ao oko 3 sata.
\ilas je tra`io [e{eqev komentar dru{tveno-politi~ke situacije u SR
98
BiH, a [e{eqa su interesovali doga|aji iz revolucije i posle we, u kojima je \ilas neposredno u~estvovao.
(potpis redigovan)
XXXII
Centar SDB Sarajevo
(redigovano)
Inf. str. pov. broj: 4
Dana 11. januara 1984. godine
Predmet: Interesantna zapa`awa iz razgovora izme|u Vojislava [e{eqa (OO) i Vuka Dra{kovi}a
Veza: Na{a pos. inf. broj 1 od 5. 1. 1984. godine
Dana 9. 1. 1984. godine, informisani smo o sadr`aju razgovora, vo|enog
izme|u Vojislava [e{eqa (OO) i Vuka Dra{kovi}a (redigovano)
Nakon obostranog ~estitawa pravoslavnog Bo`i}a, Dra{kovi} i [e{eq su se dogovorili da tokom Olimpijskih igara Dra{kovi} do|e jedno
dva dana da “malo vr{qa po Sarajevu”. Ujedno, Vuk informi{e [e{eqa da
je napisao negdje oko 480 strana izvjesne kwige, i da planira jo{ jedno 150.
Na [e{eqeve rije~i da mu dolaze gosti ku}i, Vuk – interesuju}i se “jesu li to neki disidenti”, isti~e: “Duboko sam razo~aran ako to nisu”. U
kontekstu navedenog, Vuk, pitaju}i [e{eqa – zna li on ko je ustvari disident, “zakqu~uje”: “To je onaj ko je uz Pozderca i ove rukovodioce, oni su disidenti”. Slo`iv{i se sa “zakqu~kom” Dra{kovi}a, [e{eq isti~e: “Jo{
malo pa }e biti progoweni, ulicama progoweni”, na{to je Vuk dodao: “Progoweni od naroda, od ve}ine, ne}e stati do mora”.
Daqe, [e{eq se interesovao da li je bio sa Dedijerom, na{to mu je
Vuk odgovorio da nema vremena, jer ga trenutno po`uruju “iz dva-tri izdava~ka preduze}a”, a na [e{eqevo pitawe: “Ozbiqno, koja, nemoj mi govoriti”, Vuk je istakao: “Ne}u ti ni govoriti, sjetio si se da si vjerovatno ozvu~en, ima{ fin glas, a Bosanci muzikalni, pa vole da te slu{aju, mislim da
bi Hamdija crkao da ponekad ne ~uje {ta ka`e{”. Na ovaj komentar Dra{kovi}a, [e{eq je dodao: “To mu do|e kao duhovna hrana”.
Ovaj razgovor zavr{ili su vrije|awem li~nosti na{eg istaknutog dru{tveno-politi~kog radnika.
Isti dan, [e{eq je obavio razgovor i sa Zoranom Sekuli}em, novinarom iz Beograda. Nakon obostranog ~estitawa Bo`i}a, [e{eq je tra`io
od Sekuli}a da mu objavi tekst “Aktuelni smisao Marksovih teza o slobodi {tampe” (o sadr`aju navedenog teksta informisali smo u inf. br. 31 od
8. 6. 1983. g.). (nejasno) da mu je poslati tekst odli~an i da }e objaviti obadva ve} u prvom broju (vjerovatno u ~asopisu “Ideje”, gdje je Sekuli} zamjenik glavnog urednika).
Daqe, Sekuli} informi{e [e{eqa da je “neko iz Sarajeva, Slobo ili
tako ne{to, interesovao se za wega”, na{to je [e{eq pitao, “a {ta Dolanc
99
misli” (ne razumije se odgovor Sekuli}a, a i [e{eq mu sugeri{e da pazi
{ta pri~a, jer se on “prislu{kuje”, tako da nam nije u potpunosti jasan ovaj
dio razgovora).
Na kraju razgovora, sagovornici su se dogovorili da [e{eq po{aqe
fotokopiju sudske presude, kojom mu je potvr|ena presuda o udaqavawu iz
nastavnog procesa, pa da Sekuli} vidi mo`e li {to o tome napisati i objaviti. Ujedno, [e{eq informi{e Zorana da je Emil Vlajki, profesor
FPN-a, odigrao “jednu od glavnih uloga oko skidawa dosada{weg dekana
FPN-a i izbora novog – Joce Marjanovi}a”.
Tako|e, [e{eq je obavio razgovor i sa izvjesnim Mi{kom iz Beograda, te mu rekao da }e i}i u Beograd po~etkom februara.
Dana 31. 12. 1983. godine, ostvarili smo uvid i u “spisateqsku aktivnost” Vojislava [e{eqa. Tom prilikom, prona{li smo fotokopije pisama upu}enih “Novoj reviji” iz Qubqane i redakciji ~asopisa “Sociologija” iz Beograda. U pismu upu}enom “Novoj reviji” iz Qubqane, [e{eq ih
obavje{tava da im {aqe tekst “Intelektualni anga`man u konkretnom
vremenu i prostoru” (tekst je posve}en Dobrici ]osi}u i wegovoj najnovijoj kwizi “Stvarno i mogu}e” – o istom informisano u na{oj pos. inf. br.
71 od 7. 12. 1983. g.) i moli ih da razmotre mogu}nost objavqivawa istog, dok
redakciju ~asopisa “Sociologija”, obavije{tava da im {aqe tekst “Ideolo{ki i politi~ki monopolizam kao duhovni teror u na{em vremenu i
prostoru” i tra`i od istih da ga objave. (Ovaj tekst za sada nismo prona{li, ali prema obavje{tewu RSUP-a SDB SR Srbije, [e{eq je isti pro~itao na “tradicionalnom” skupu “Filozofski susreti” u Beogradu, odr`anom 7. i 8. 12. 1983. g. u organizaciji Instituta Filozofskog fakulteta.
Prema obavje{tewu, [e{eq je u navedenom tekstu napisao da je na{e dru{tvo “staqinisti~ko i birokratsko”, da se protiv toga “ne treba tra`iti
dijalog, jer ona (birokratija) to ne zaslu`uje”, te predlo`io “stvarawe
plana za borbu protiv birokratije”).
Tako|e, prona|ena je fotokopija pisma upu}ena Radisavu V. Filipovi}u, penzionisanom pukovniku iz Beograda, u kome ga [e{eq informi{e da
mu ne mo`e poslati tekst referata iz Portoro`a, jer mu je torba sa originalom “ukradena” u vozu na relaciji Sarajevo – Beograd.
Daqe, prona|eni su i tekstovi “Relevantnost Marksove misli za savremenu dru{tvenu teoriju i praksu” i “o problemima marksisti~ke filozofije danas”, koji nije dovr{en. U navedenim tekstovima, [e{eq “kritikuje” stati~no primjewivawe marksizma u socijalisti~kim zemqama, te tra`i preispitivawe pojedinih Marksovih postavki.
Prona|en je i tekst – autorski prilog za nau~no-istra`iva~ki projekt
“Grad u socijalizmu”, rukovodioca dr Alekse Milojevi}a (o kontaktima
[e{eqa i Milojevi}a informisano u na{oj pos. inf. br. 47 od 28. 9. 1983.
g.). U navedenom tekstu, [e{eq raspravqa o “problemima i rje{avawu” urbanih sredina.
Mjere SDB:
– Biti u toku eventualnog odlaska Vuka Dra{kovi}a u Sarajevo, radi
operativnog pokrivawa.
100
– Biti u toku [e{eqevog odlaska u Beograd, radi preduzimawa dogovorenih mjera.
– Nastojati do}i do [e{eqevog teksta “Ideolo{ki i politi~ki monopolizam kao duhovni teror u na{em vremenu i prostoru”.
(redigovano)
XXXIII
Uprava Slu`be dr`avne bezbednosti – Beograd
III sektor
71-0334
23. 1. 1984. godine
Informacija
o aktivnosti Vojislava [e{eqa
prilikom boravka u Beogradu
Tokom novembra i decembra 1983. godine, Vojislav [e{eq je tri puta
boravio u Beogradu, od toga dva puta radi u~e{}a na skupovima koje su organizovali pojedinci iz grupacije anarholiberala u Beogradu, a prilikom
tre}eg boravka, izme|u ostalog, radi upoznavawa i obavqawa razgovora sa
Milovanom \ilasom. Osim toga, u sva tri navrata, [e{eq je obavio mnogobrojne kontakte i “razmenu mi{qewa i iskustava” sa svojim istomi{qenicima iz Beograda.
Tako je [e{eq 15. 11. 1983. godine prisustvovao tribini pod nazivom
“Nauka i politi~ka justicija”, koja je odr`ana u prostorijama Instituta
dru{tvenih nauka, a ~iji su organizatori bili Institut za filozofiju
Filozofskog fakulteta, Centar za filozofiju i dru{tvenu teoriju IDNa, Sociolo{ko dru{tvo Srbije i Filozofsko dru{tvo Srbije. Neposredni povod za odr`avawe ove tribine je bila sudska zabrana kwige Neboj{e
Popova “Dru{tveni sukobi – izazov sociologiji”, {to je bilo i nazna~eno
u pozivima, bez kojih nije moglo da se prisustvuje tribini. Istoj je prisustvovalo preko 100 lica, (redigovano) izme|u ostalih: Kosta ^avo{ki,
Ivan Jankovi}, Qubomir Tadi}, Neboj{a Popov, Svetozar Stojanovi}, Zagorka Golubovi}, Miladin @ivoti}, Dragoqub Mi}unovi}, Ilija Moqkovi}, Sr|a Popovi}, Svetlana Kwazeva, Vojislav i Lazar Stojanovi}, Vladimir Mijanovi}, Vesna Pe{i}, Svetlana Slap{ak, (redigovano) Milovan Danojli}, Borislav Mihajlovi}-Mihiz i Vuk Dra{kovi}.
U svojoj diskusiji [e{eq je prvo izneo da je wemu “onemogu}eno javno
istupawe”, i da jedino na ovakvim i sli~nim tribinama mo`e da iznese svoje mi{qewe i stavove. Po wegovim re~ima, jugoslovenski sistem “postaje
sve ozloje|eniji”, a “po{to je dru{tvo u velikoj krizi, javnost se preusmerava sa bitnih stvari na nekakav lov na ve{tice, radi zamagqivawa stawa”.
On smatra da je tako ra|eno i ranije, a izneo je kako je “jugoslovenska nezavisnost prodavana za dolare, da bi narod `iveo uquqkan u iluzijama”. Po
mi{qewu [e{eqa, ne mo`e biti ni demokratski, niti humani socijali101
zam, onaj sistem koji spaquje kwige, dok je “sveta du`nost i obaveza intelektualaca da tuku birokratiju javnim mwewem”. Zatim je [e{eq izneo da
se on i wegovi istomi{qenici “ne stide {to ih nazivaju anarholiberalima”, jer je to “boqe nego biti re`imlija, a ta re~ izaziva averziju kod naroda”. Na kraju svog izlagawa, [e{eq je jugoslovenskom dru{tveno-politi~kom sistemu predvideo “ru{ewe na dijalektici vlastitih nepremostivosti”, bez ikakvog obja{wewa {ta je pod tim mislio.
Po~etkom decembra, [e{eq je 7. 12. 1983. godine prisustvovao tradicionalnim “filozofskim susretima”, koje su organizovali Institut za
filozofiju Filozofskog fakulteta iz Beograda, Filozofsko dru{tvo
Srbije i redakcija ~asopisa “Teorija”, glasila FDS-a. Ovog puta, tema je
bila “Duhovna situacija na{eg vremena”, a me|u 30 prisutnih lica bili su
i (redigovano) Miladin @ivoti}, Svetozar Stojanovi}, Neboj{a Popov,
Dragoqub Mi}unovi}, Kosta ^avo{ki, Miodrag Mili}, Svetlana Kwazeva i Mladen Kozomara. Na ovom skupu [e{eq je imao referat pod nazivom
“Ideolo{ki i politi~ki monopolizam kao duhovni teror u na{em vremenu i prostoru”, koji nije pro~itao u celini, ve} samo odre|ene delove (redigovano). U kasnijim replikama oko svog referata, [e{eq je izneo da je
“moralna obaveza ~oveka da se humanisti~ki anga`uje” i da treba “tra`iti puteve dijaloga i tolerancije”, osim sa birokratijom “koja to ne zaslu`uje”. Zatim je rekao da se mi “pored duhovne, nalazimo i u egzistencionalnoj krizi”, a izneo je i niz primedbi na ra~un Marksovog u~ewa. Jedini izlaz iz krize, [e{eq vidi u “politi~kom anga`manu, intelektualaca pre
svega”. Ovako ekstremnim stavovima [e{eqa suprotstavili su se pojedini u~esnici “filozofskih susreta”, me|utim, on je kategori~ki ostao pri
svom mi{qewu.
Posle u~e{}a na “filozofskim susretima”, [e{eq je prisustvovao
nau~nom skupu pod nazivom “Marks i socijalizam – protivre~ja i perspektive”, koji je od 8. do 10. 12. 1983. godine odr`an u Novom Sadu, a kome je, ina~e, prisustvovao veliki broj poznatih anarholiberala iz cele zemqe. Na
ovom skupu, [e{eq je imao referat pod naslovom “Protivre~nosti savremenog socijalizma – determinanta ili posledica krize marksizma”, a
ostvario je i brojne kontakte sa svojim istomi{qenicima.
Iz Novog Sada [e{eq je doputovao u Beograd, gde je 12. 12. 1983. godine na sopstveno insistirawe, sa Miodragom Mili}em (redigovano) oti{ao
kod Milovana \ilasa (redigovano). Tom prilikom, zadr`ali su se oko tri
sata kod \ilasa, a razgovarali su na vi{e tema. Izme|u ostalog, bilo je re~i o nedavnom su|ewu grupi muslimanskih nacionalista u Sarajevu, kada je
\ilas pitao [e{eqa kako gleda na to “homeinijevstvo”, na {ta je on odgovorio da je to ~ist fa{izam. Zatim je nastavio, da ima revolta u “muslimanskoj ~ar{iji” zbog toga i da su oni pokrenuli neku peticiju. S druge
strane, on smatra da je gre{ka {to je tom su|ewu, navodno, dat veliki publicitet, a izneo je da je cela “muslimanska ~ar{ija” usmerena prema wemu, jer “sad oni ne mogu smisliti pojedince iz politi~kog rukovodstva SR
BiH”, dok je on “svojevremeno ratovao sa wima”. Ovde su \ilas i [e{eq
izneli nekoliko negativnih primedbi na ra~un li~nosti i dela druga Tita, te par visokih funkcionera iz SR BiH. U istom kontekstu, [e{eq je
102
dodao da je posledwi partijski plenum pomogao da se vidi “kakva je to bila
manipulacija i kako je sve izre`irano”, tako da se do{lo do ta~ke kada qudi “vi{e ne prihvataju argumentaciju oficijalne propagande”, ve} se javqa
i sumwa, mada “to je u Bosni dosta slabije izra`eno nego u Beogradu”. Ne{to kasnije, u delu razgovora koji se odnosio na JNA, \ilas je izneo da je
ona “prazna, bez ideja”, a [e{eq da je “intelektualno zakr`qala”.
U vezi me|unacionalnih odnosa i doga|aja na Kosovu, [e{eq je rekao
da kod Srba dolazi do “procesa ponovnog nacionalnog osve{}ivawa”, koji
za godinu-dve “mora dovesti do ne~eg kvalitativno novog”. Jedini problem,
po wegovom mi{qewu, je “{to stalno preti opasnost wegovog fa{isti~kog
usmerewa”. Za wega, doga|aji na Kosovu su “normalni”, jer “onaj ko je zamislio ovakav federalni razvoj Jugoslavije, federalno ure|ewe, u startu je
imao to na umu”. Po [e{equ, kod “glavnog vo|e” bila je prisutna “antisrpska fobija”, i sve je bilo “tendenciozno sra~unato”, da se Srbija oslabi i
da se Srbi razjedine, da se “definitivno onemogu}e u izra`avawu nekog nacionalnog identiteta”, a zbog istog ciqa “izmi{qene su crnogorska i muslimanska nacija”.
U daqem razgovoru, kada su govorili o zapadnoevropskom tr`i{tu, ekonomiji Zapada itd., [e{eq je izneo da bi mi “trebalo da se orijenti{emo
na Evropu, jer ona je danas demokratski socijalizam. Po wemu, u isto~nim
zemqama “nije socijalizam, i to ni po jednoj doktrini, ~ak ni lewinskoj”, a
sve to je “dogmatsko pitawe”. [e{eq smatra da je to “refeudalizacija”, odnosno “industrijski feudalizam, sa privilegovanim slojem”. Zatim je obavestio \ilasa da su novinari “komunista”, Du{an Bogavac i Slobodan
Kqaki}, uputili pitawe na temu “{ta da se radi”, na oko 50 adresa, te da je
i on sam dobio ista. Po sopstvenom tvr|ewu, odgovorio je na oko 40 strana,
gde je izlo`io tezu da treba izvr{iti “reviziju federalnog ure|ewa Jugoslavije i i}i na formirawe srpske federalne jedinice”, a pre svega “treba
izvr{iti razgrani~ewe izme|u srpske i hrvatske federalne jedinice”. \ilas se, u principu, slo`io sa ovom tezom [e{eqa, posle ~ega su razgovarali o kwizi “Istorija srpskog naroda”, iz koje je, po [e{equ, veoma va`an
{esti tom, jer se u wemu obra|uje konstituisawe dve srpske dr`ave.
Osim navedenog, [e{eq se posebno interesovao {ta \ilas trenutno
radi, a razgovarali su jo{ o pojedinim periodima iz bli`e i daqe pro{losti, o politi~kim odnosima u wima i sli~no.
(redigovano)
Jedan primerak ove informacije i referata dostaviti SDB RSUP-a
SR BiH – CSDB Sarajevo, tim pre jer je to tra`eno depe{ama broj 12779
od 9. 12. 1983. i 39 od 5. 1. 1984. godine
Sa informacijom se kasnilo zbog objektivnih okolnosti
(redigovano)
Kucano u 4 primerka
Dostavqeno:
– 2h RSUP SDB SR Srbije
– 1h V sektoru Uprave
– 1h operativnom radniku
103
XXXIV
(redigovano)
Inf. str. pov. broj: 14
Dana 15. februara 1984. godine
(redigovano)
Predmet: Analiza [e{eqeve neobjavqene kwige “Hajka”
Veza: Na{a pos. inf br. 10 od 31. januara 1984. godine
Nakon pretresa u vozu na relaciji Sarajevo–Beograd i privo|ewa Vojislava [e{eqa (OO) na informativni razgovor, izvr{en mu je i pretres
stambenih prostorija, radi dola`ewa do ostalih pisanih materijala. Tom
prilikom prona|ena mu je jedna kompletna kopija wegove kwige “Hajka”.
Vezano za original i ostale kopije navedene kwige, [e{eq je, kroz informativni razgovor, rekao da se jedan primjerak kopije nalazi kod Olge Kozomare (profesorica Pravnog fakulteta u Sarajevu), jednog od recenzenata kwige, dok je original predao Izdava~koj ku}i “Zapis” iz Beograda. Me|utim, kako su u “Zapisu” saznali da se SDB SR Srbije interesuje za [e{eqevu kwigu “Hajka”, isti su kwigu predali Draganu Barjaktarevi}u, novinaru iz Beograda, da je “~uva” u svom stanu. Ujedno, [e{eq je rekao da je
kwiga “Hajka” trebala i}i u {tampu krajem aprila ili maja ove godine, tj.
nakon ponovnog regulisawa pravnog statusa izdava~ke ku}e “Zapis”, a {to
se o~ekuje ovih dana. Kwiga “Hajka”, posve}ena Gavrilu Principu i “Mladoj Bosni”, sastoji se iz uvoda i ~etiri poglavqa. Navedena poglavqa sastoje se iz raznih [e{eqevih tekstova drugih autora (Vuk Dra{kovi}, Dragan Biskupovi}, Zoran Sekuli}, Radisav V. Filipovi}, \or|ije Uskokovi}, Mi{ko Kalezi}, Milutin Stanisavac i dr.), koji su ustajali protiv
“progona mladog intelektualca”, zvani~nih izvje{taja Drugarskog vije}a
OK SK op{tine Centar, odgovora Statutarne komisije CK SK BiH na wegovu `albu i dr., kao i peticije potpisane od strane beogradskih intelektualaca, a koje su poslate CK SK BiH i IV SR BiH, kao i FPN U Sarajevu, kojima se pru`a podr{ka [e{eqevoj borbi i tra`i prestajawe progona istog.
U uvodu kwige [e{eq pi{e da je motiv pisawa ove kwige “~iwenica”
da “ovdje ne mo`e nikako biti rije~ o usamqenom slu~aju, presedanu, kao
{to je wegov”, nego naprotiv, “rije~ je o jednoj ukorijewenoj dru{tvenoj
praksi u sasvim konkretnom vremenu i prostoru”, te da je “do`ivqaje sli~ne wegovim iskusio i veliki broj drugih qudi”.
U tekstu “Prakti~ne reperkusije jedne kritike”, [e{eq, dokazuju}i
plagijat magistarskog rada Brane Miqu{a, pi{e da su “zna~ajne politi~ke strukture na sebe preuzele rizik, staju}i u odbranu ~ovjeka koji je po~inio i krivi~no djelo”, te kao primjer isti~e “kada se uzme u ruke Miqu{eva kwiga i vidi da je jedan od recenzenata profesor Hamdija Pozderac, ina~e ~lan Predsjedni{tva CK Jugoslavije, mnoge stvari postaju jasnije, po{to iskqu~ujem svaku mogu}nost da Pozderac jo{ 1977. godine nije znao da
je recenzirana kwiga plagijat”, te je “umjesto javne reakcije i bar post-festum povla~ewa potpisa uslijedilo zata{kavawe i zid }utawa”.
104
I u tekstu “Osvetni~ki pohod sqedbenika univerzalne teorije”, [e{eq, opravdavaju}i svoje pisawe u ~asopisima “Kwi`evna re~”, “Duga” i
sl., ponovo navodi magistarski rad Brane Miqu{a, pri tome isti~u}i:
“Pomenuti magistarski rad je, prije nekoliko godina, odbrawen na na{em
fakultetu i ubrzo zatim objavqen u obliku kwige pod naslovom “Nesvrstanost Socijalisti~ke Jugoslavije”, ~iji je jedan od recenzenata bio i Hamdija Pozderac”.
Kroz tekst – Komisiji za statutarna pitawa SK Jugoslavije – Beograd,
[e{eq, obja{wavaju}i svoje iskqu~ewe iz SK, istovremeno pi{e i o “slu~aju” profesora FPN-a Muzafera Hayagi}a, te zakqu~uje da isti nije iskqu~en iz SK, zbog “velike uloge u tako nezvani~nom, ali uticajnom opredjeqivawu zvani~nih partijskih instanci, odigrala je ~iwenica da je sada{wi predsjednik CK SK BiH, Hamdija Pozderac, vjen~ani kum Muzafera
Hayagi}a, da je, opet, Hayagi} jedan od najistaknutijih predstavnika muslimanske nacionalisti~ke grupe, koja godinama nesmetano djeluje na ovom fakultetu, uz blagoslov funkcionera poput Pozderca”. Ujedno, [e{eq pi{e
u vezi “slu~aja” Muzafera Hayagi}a, da je “na vijest da je Muzafer Hayagi}
ipak iskqu~en iz SK, te da je u pripremi ostvarewe postupka udaqavawa iz
nastavnog procesa, Hamdija Pozderac se obratio dekanu fakulteta doc. dr
Spasoju Pejovi}u rije~ima da je to sve wemu vrlo sumwivo, te da se odluka
mora preispitati, a da se postupak ne pokre}e do 5. jula, kada je zakazao dekanu razgovor, uprkos ~iwenici da postoji bezbroj dokaza koji te{ko terete Hayagi}a”.
Daqe, u istom tekstu, pi{u}i o postupku oko svog iskqu~ewa iz SK,
optu`uju}i da isti nije vo|en korektno, [e{eq isti~e sqede}e: “U slu~aju vo|ewa korektnog i nepristrasnog postupka, u prvi plan bi izbila
opasnost da se raskrinka ~itava pozadina ove perfidne hajke, da na vidjelo iza|u razli~ite manipulacije lokalnih, fakultetskih, muslimanskoklerikalisti~kih i panislamisti~kih krugova, koji ve} godinama nesmetano djeluju pod mo}nim patronatom Hamdije Pozderca, organizovano i
sinhronizovano se bore}i za zaposjedawe odlu~uju}ih pozicija i poluga
mo}i i uticaja, nastoje}i svoju ne~asnu i ~esto kriminalnu rabotu institucionalizovati i zaogrnuti pla{tom zvani~nosti”. Komentari{u}i
mnoge izjave u~esnika na Konferenciji OOSK-a FPN-a, [e{eq pi{e
sqede}e: “Uzimaju}i u~e{}e u diskusiji, Hamdija Pozderac je prvo nadugo
i na{iroko prepri~avao uvodni referat i teze za pripremu Konferencije, uz obilato kori{tewe standardne politikantske frazeologije, stavqaju}i objektivnom posmatra~u do znawa koliki je raskorak izme|u op{tih principa za koje se verbalno zala`e i konkretnih ciqeva interesa,
koje poku{ava realizovati ne biraju}i sredstva”, te iako ga je javno prozvao kao recenzenta plagijata Miqu{a, “Pozderac se nije upu{tao u detaqe u konkretna pitawa, jednostavno me je svrstao u red neprijateqa socijalisti~kog dru{tva koji djeluje sa razli~itih pozicija, implicite mi
pripisuju}i nacionalisti~ke i {ovinisti~ke sklonosti, dakle, svoju
podsvijest nastoji predstaviti kao moju svijest, pa me tako diskvalifiko105
vati”. Ujedno, [e{eq pi{e, komentari{u}i navodno diskusiju druga Pozderca na navedenoj Konferenciji, da “upravo Pozderac i u ovoj prilici
pokazuje da mu je svojstveno istupawe bez ikakvih argumenata, uz davawe
pau{alnih ocjena i slu`e}i se insinuacijama i falsifikatima”, te zakqu~uje “ali, on to sebi mo`e dozvoliti, jer umjesto snazi argumenata
pribjegava snazi mo}i i uticaja politi~kih funkcija koje obavqa, ~ime
humanisti~ki koncept socijalizma zamewuje nakaradnom simbiozom staqinizma i orjentalnog despotizma, umotavaju}i sve to u pla{t la`nog
slobodarstva”. Tako|e, [e{eq je u ovom tekstu kao “dokaz” svog gore navedenog komentara, citirao navodne pojedine dijelove diskusije druga
Pozderca.
Nabrojiv{i, po wemu, nacionalisti~ku grupu profesora sa FPN-a
(Atif Purivatra, Hasan Su{i}, Ismet Grbo, Neyad Hayidedi}, Muzafer
Hayagi}), sa kojima se “prevashodno ideolo{ki sukobio”, [e{eq pi{e da
“grupa izra`ava ideolo{ko istomi{qeni{tvo i uvijek nalazi mo}nu politi~ku potporu kod funkcionera kao {to su Hajrudin \ulbi}, Arif Tanovi}, Hamdija Pozderac, Muhamed Filipovi}”, te da su “u tom krugu, u vrijeme dok su imali zna~ajniju ulogu u politi~kom `ivotu isticali se i Hasan Grap~anovi}, Munir Mesihovi}, Safet [erifovi} i dr.”.
Istakav{i kako je li~no motivisan da “wihovu djelatnost u narednom
periodu do kraja raskrinka”, [e{eq pi{e sqede}e: “To se odnosi i na djelatnost Branka Mikuli}a, koji je svu svoju politi~ku karijeru i uticaj zasnovao na uzletu ostvarenom na krilima muslimanskog nacionalizma kome
je trebala upravo jedna takva nekarakterna i beskrupulozna li~nost,
spremna na sve da bi ostvarila svoje egoisti~ke ciqeve, a uz to i vrlo vje{ta i perfidna”.
Pi{u}i o “mahinacijama” grupe profesora na FPN-a, vezano za wega,
[e{eq pi{e da je “u posledwe vrijeme ta grupa prili~no raskrinkana, bez
obzira {to gr~evito nastoji zadr`ati u svojim rukama pojedine samoupravne, politi~ke i stru~ne pozicije, uz obilatu pomo} Hamdije Pozderca i wegovih sqedbenika”, te zakqu~uje da “wihove manipulacije sve se te`e na nivou fakulteta mogu ostvariti, ukoliko izostane odgovaraju}a oficijelna
podr{ka van fakultetskih faktora”. Isti~u}i da “lokalna fakultetska
zbivawa vi{e ili mawe nemaju za wega toliki zna~aj, jer smatra da te qude
treba poraziti na nau~nom poqu, gdje su najslabiji, najosjetqiviji i gdje je
najo~iglednija wihova antimarksisti~ka i panislamska klero-nacionalisti~ka orjentacija”, [e{eq pi{e da je “sasvim drugi slu~aj sa Atifom Purivatrom, Hamdijom Pozdercom, Muhamedom Filipovi}em i nekim drugim,
koji pru`aju obiqe literature vlastitog pera i ~ijoj analizi se ubrzo
sprema da pristupi”.
Brane}i stavove Nenada Kecmanovi}a, iznesene u tekstovima koje je
objavio u NIN-u, [e{eq pi{e da se “pokazalo da je proces Nenadu Kecmanovi}u organizovan, prije svega, {to je u nekim svojim tekstovima kritikovao izvjesne problemati~ne stavove Hamdije Pozderca i Hrvoja I{tuka,
koji su se, u to vrijeme, zalagali za federalizaciju Saveza komunista i ovje106
kovje~ewe republi~kih etatizama, od ~ega su ina~e, kasnije, bar na rije~ima, odustali”.
Vra}aju}i se putovawu Hasana Su{i}a i Atifa Purivatre na simpozij u Madrid, posve}en “Zelenoj kwizi” Gadafija, [e{eq pi{e da je “na sve
mogu}e na~ine Op{tinski komitet SK, a kasnije su se u tom smislu otvoreno eksponirali i Hamdija Pozderac i Slavojka Jankovi}, poku{avaju}i dokazati kako su Su{i} i Purivatra na skup o Gadafijevoj “Zelenoj kwizi”
i{li kao u svojevrsnu diplomatsku misiju”. Ujedno, [e{eq ironi~no zakqu~uje da su “Su{i} i Purivatra stvarno imali diplomatski zadatak, ali
ne politi~kih i partijskih institucija, nego nekih poluprivatnih krugova, da s libijskim zvani~nicima pregovaraju o prodaji velelepne palate,
koja je u samom centru Sarajeva bila izgra|ena kao rezidencija jednog istaknutog i “uglednog” funkcionera (za Branka Mikuli}a, a ko{tala je nekoliko milijardi starih dinara), pa se onda pokazala “nepodesnom” za svoju prvobitnu namjenu, pa je trebalo {to prije nekome utrapiti. E, to nisam
imao u vidu i priznajem da sam napravio veliki propust”.
Pi{u}i kako ugled FPN-a ne mo`e biti doveden u pitawe gre{kama
pojedinaca koji mu pripadaju, [e{eq zakqu~uje da “mo`e onog trenutka kada kao cjelina ta nau~na i nastavna institucija prenebregne intelektualne i akademske vrijednosti, principe i manire pona{awa povinuju}i se dirigentskoj palici pojedinaca i grupa koji pretenduju da oli~avaju SR BiH
i SK BiH; koji u provo|ewu li~nih obra~una ne biraju sredstva, u ovom slu~aju to je na vrijeme i glasno i jasno re~eno, glavni me|u tim “pojedincima”
je Hamdija Pozderac”.
Pripisuju}i Brani Miqu{u {tampawe plagijata o tro{ku nov~anih
sredstava RK SSO BiH, anga`ovawe omladinskih radnih brigada na izgradwi wegove vikendice i septi~ke jame na Jahorini (“vjerovatno je i to
bilo u funkciji priprema za zimsku Olimpijadu”) i niza “drugih mawe ili
vi{e poznatih “nesta{luka” ovog ku}nog prijateqa i mezimca Hamdije Pozderca”, [e{eq daqe pi{e o problemima politike oko novog smje{taja
biv{eg sekretara Gradskog komiteta.
Pi{u}i da su “zadwih godina Sarajevo potresale brojne korupciona{ke afere u koje su bili umije{ani neki najvi{i politi~ki funkcioneri
SR BiH”, da je “totalnom cenzurom {tampe i sveobuhvatnim dirigovawem
sredstvima javnog informisawa od strane otu|enih i birokratizovanih
centara politi~ke mo}i, nastojalo da se afere zata{kaju, a kad je gra|anstvo ipak dolazilo do informacija, da su se tada odgovorni politi~ki faktori sa svom o{trinom obru{avali na “~ar{ijsko javno mwewe” i na “~ar{ijske divanije”, progla{avaju}i pri tome opravdane kritike pojedinaca
direktnim napadom na SK, samoupravqawe i sli~no, [e{eq navodi kao
“tipi~an primjer ovakvog staqinisti~kog pritiska i odbrane i neprikosnovenosti samozvanih lidera”, dio referata Alije Lati}a na sjednici GK
SK Sarajevo, od 9. 1. 1981. godine.
Pi{u}i o putovawu Atifa Purivatre slu`benim avionom u [vajcarsku po kafu i deteryente, o kori{}ewu slu`benog “mercedesa” za privat107
ne potrebe porodice Slavojke Jankovi}, [e{eq zakqu~uje da je “nepotizam
politi~kih mo}nika u Sarajevu postao uobi~ajena pojava na koju su se narodi navikli i na koju vi{e ne obra}aju pa`wu”. Ovu “konstataciju” [e{eq
potkrepquje ~iwenicama da su se “u predizbornoj aktivnosti uo~i posqedweg republi~kog partijskog kongresa na listama kandidata za ~lanstvo u
Gradskom, odnosno Op{tinskom komitetu SK, pojavila imena supruge i
k}erke Branka Mikuli}a, supruga Hrvoje I{tuka”, da je “najve}i skandal
izbio povodom podizawa velike porodi~ne palate u centru grada (vrijednosti od nekoliko milijardi starih dinara), dru{tvenim sredstvima za
Branka Mikuli}a, a zbog koje je vi{e starih porodi~nih zgrada sru{eno i
~iji su radovi izvo|eni pod budnim okom milicije, a kad je po gradu pukla
bruka, osnovnim organizacijama SK je iz CK poslato cirkularno pismo kojim se poku{avalo ubijediti partijsko ~lanstvo kako, tobo`e, Mikuli} nije blagovremeno informisan o pravoj vrijednosti “ku}e”, kako je mislio da
je ona ko{tala svega 500-600 miliona starih dinara itd., pa kad je saznao
pravu vrijednost, odbio je da se useli, to su pri~e za malu djecu”.
I u ovom tekstu, kao i u ranijim tekstovima, ve} navedenim, [e{eq na
vi{e mjesta spomiwe Arifa Tanovi}a kao “predvodnika i {ti}enika grupe muslimanskih profesora i drugih, koji ga iz razloga ~iste materijalne
koristi ili ne~iste pro{losti napadaju”, pripisuje mu (Tanovi}u) da je optu`io beogradske ~asopise “Politiku”, NIN, “Kwi`evnu re~” itd., zbog
forsirawa srpskog nacionalizma i izmicawa kontroli partije, a nasuprot
wima {titi i forsira pisawe u “Preporodu”. Daqe, [e{eq u nekoliko
navrata spomiwe Slavojku Jankovi} i Vladu Sultanovi}a, koji su, po wemu,
“ultimativno ili prijetwama ~lanovima kolektiva FPN-a tra`ili wegovo istjerivawe iz SK i nastave”, kao i Ismeta Kresu, koji preko lista
“Oslobo|ewe”, nastoji uticati na javno mwewe, da formira lo{e mi{qewe o wemu. Kroz ~itavu ovu `albu Statutarnoj komisiji SK Jugoslavije,
[e{eq nastoji svoje iskqu~ewe iz SK prikazati kao zakulisne igre grupe
profesora FPN-a, muslimanske nacionalnosti, potpomognute istaknutim
dru{tveno-politi~kim radnicima SR Bosne i Hercegovine.
Dokazuju}i tekstom pod nazivom “O jednoj plagijatorskoj seansi i wenim akterima”, plagijat magistarskog rada Brane Miqu{a, [e{eq u
istom pi{e da su “recenzenti Hamdija Pozderac i dr Vladimir Degan, trebali izgleda predstavqati izvjesnu akademsku legitimaciju autoru – plagijatoru, a {to bez sumwe zao{trava unaprijed, ve} potencirana, pitawa
li~ne odgovornosti za objavqivawe samog plagijata”.
U tekstu “Odgovor iz podzemqa”, [e{eq, napadaju}i Fuada Muhi}a i
druge profesore FPN-a koji su ga istjerali iz nastave i SK, isti~e “pitam
se ovdje koliko je stvarno mo}na ta grupa qudi na ~elu sa Hamdijom Pozdercom i postoje li ikakve granice wihovoj privatizaciji politi~kih institucija i mo}i, koliko }e jo{ dugo pribjegavati politi~kom diskvalifikovawu, denuncirawu i progonu qudi koji ne misle kao ti mo}nici, da li su
metode kojima se slu`e Pozderac, Tanovi}, Muhi} i Filipovi} primjerene demokratskim principima i na~elima samoupravnog socijalisti~kog
108
dru{tva”, te kao primjer “iskaqivawa bijesa i mr`we navodi raspravu na
temu “dru{tvena kritika u socijalisti~kom samoupravqawu”, odr`anu u
organizaciji CK SK BiH i GK SK u Sarajevu – 3. 12. 1981. godine, a kojoj je
predsjedavao Hamdija Pozderac, a uvodno izlagawe podnio Arif Tanovi}”.
I u ovom tekstu [e{eq pi{e da je zbor komunista radnika FPN-a u Sarajevu pod “neposrednim pritiskom, prismotrom, prijetwama i ucjenama od
strane Slavojke Jankovi}, ~lana Predsjedni{tva CK SK BiH, zauzeo stav
o wegovoj idejno-politi~koj nepodobnosti”, dok “Hrvoju I{tuku, sekretaru Predsjedni{tva CK SK BiH pripisuje da stoji iza tolikih kleveta i
la`i Fuada Muhi}a”. Ujedno, [e{eq pi{e da “panislamisti~ke ideje Muhameda Filipovi}a stoje pod mo}nom i sveobuhvatnom za{titom Hamdije
Pozderca”.
Tekstom “Klupko se daqe odmotava”, [e{eq nastoji objasniti javnosti kako se u Sarajevu nastoji za{tititi Brane Miqu{, te u jednom dijelu
isti~e da “pokretawem postupka za oduzimawe magisterija politi~kih nauka Brani Miqu{u uop{te nije imao namjeru da blamira dr Vladimira Degana i dr Atifa Purivatru ili, pak, kompromituje mr Branu Miqu{a, dr
Arifa Tanovi}a i Hamdiju Pozderca, jer su oni na “najboqi” na~in sami
sebe izblamirali i kompromitovali”. Ujedno, [e{eq pi{e da Joco Marjanovi} nije u pravu {to ga optu`uje da u “cijeli slu~aj oko teze kwige Hamdiju Pozderca na jedan krajwe ~udovi{an na~in uvla~i, jer je “prethodnim
tekstovima to fino objasnio i ~ime je iskqu~io svaku mogu}nost da Hamdija Pozderac nije jo{ 1977. godine znao da je te`ak plagijat i sad mjesto
javne reakcije i bar post-festum povla~ewa potpisa nastoji stvar zata{kati”. Daqe, pi{e [e{eq, da “ni{ta mawe iznena|uju}e nije ni istupawe
Hamdije Pozderca na akcionoj konferenciji SK FPN-a – 16. 12. 1981. godine, kroz koje me optu`io za pau{alno diskvalifikovawe pojedinih politi~kih kadrova i izlagawe nau~no-nastavnih radnika grubim napadima i
razarala~koj kritici”. Tako|e, [e{eq pi{e “rekao mi je da imputiram, da
se slu`im politi~kim insinuacijama i idem na politi~ku diskvalifikaciju pojedinaca (interesantno je da se na isti na~in i Miqu{ brani)”, te
da je “iako je pet puta tra`io rije~ uop{te mu nije dozvoqavao da govori
Hamdija Pozderac, po{to u svojim napisima nije ponudio ni{ta prihvatqivo za dijalog”.
Ujedno, [e{eq pi{e da je “Hamdija Pozderac i javno blatio wega bez
prava na odgovor, istom prilikom otvoreno izri~ito stao u odbranu Brane Miqu{a”, te zakqu~io “dakle, Pozderac mi zamjera {to nisam uzeo u~e{}a u zata{kavawu i prikrivawu po~iwenog krivi~nog djela”. U kontekstu navedenog, [e{eq pi{e kako je “Hamdija Pozderac wegovo istupawe u
sredstvima javnog informisawa okarakterisao kao nenormalno, uz uzvik:
“To nije ni za ludnicu”, a odmah zatim me darovao i dobronamjernim savjetom: “Ne bi ti trebao kao june da glaviwa{, treba sebe da preispita{ pa da
udari{ glavom u zid”. Tako|e, [e{eq pi{e da je ove izjave biqe`io, te
iako su snimqene na magnetofonskoj traci, nisu objavqene preko {tampe,
jer “vjerovatno nije ba{ sve u Bosni i Hercegovini spremno za promjene”.
109
Dragan Biskupovi}, tekstom “Polit-hepening, dva greha jednog [e{eqa” (isto uvr{teno u kwigu), brane}i [e{eqa i wegove ~iwenice, u jednom momentu pi{e da se “o Miqu{evoj kwizi javno ne govori, jedino {to
je on politi~ki profesionalac i {to je jedan od recenzenata plagirane
kwige i profesor Hamdija Pozderac. Ujedno, Biskupovi} pi{e da “grube
ocjene koje se odnose na [e{eqa postaju jasnije kada se vidi ko je organizovao i u~estvovao u raspravi, predsjedavao Hamdija Pozderac, a uvodno izlagawe imao je Arif Tanovi}, dok je glavni diskutant bio Fuad Muhi}…
sve imena koja je [e{eq zaka~io u svojim tekstovima”.
I tekst Vuka Dra{kovi}a “O partiji, dru{tvancu i jo{ pone~emu”, pi{e da je “jedan od recenzenata Miqu{eve kwige Hamdija Pozderac, a priznati javno da je “autor” pokrao druge autore, ne zna~i ni{ta drugo do – optu`iti recenzenta da je bio sudija u stvari koju ne poznaje”.
U tekstu “Prilog istoriji samovoqe i tiranije” (izjava na sjednici nau~nog vije}a FPN-a od 24. 2. 1982. godine), [e{eq odmah na po~etku svoga
odstrawivawa iz nastave “opravdava” potrebom “isuvi{e mo}nog klana Dizdarevi}a, da za svog pripadnika otvori prostor na fakultetu (ovaj dio je
precrtan i vjerovatno ne bi i{ao u budu}u kwigu). Daqe, [e{eq pi{e da
su “profesori FPN – Atif Purivatra, Omer Ibrahimagi}, Hasan Su{i},
Stojan Tomi}, koji jo{ uvijek `are i pale ovom nau~nom i nastavnom institucijom, u`ivaoci otvorene podr{ke, u prvom redu Hamdije Pozderca, nastojali na wega svaliti svu krivicu zbog lo{e situacije na FPN-u. Ujedno,
[e{eq pi{e da je sa jedne od sjednica OOSK-a FPN-a, “pod ultimativnim
zahtjevom i intervencijom gospo|e Slavojke Jankovi}, ~lana Predsjedni{tva CK SK BiH, izba~en, jer se gospo|a Jankovi} pobojala da bi wegove
biqe{ke sa sjednice mogle biti objavqene, pa tako raskrinkane sve podle
i prqave rabote”.
Daqe, pi{e [e{eq, da je jedan od razloga izbacivawa wega iz nastave,
wegovo “javno publicisti~ko pokazivawe da ne smatra Hamdiju Pozderca,
kao uostalom ni Branka Mikuli}a, Hrvoja I{tuka, gospo|u Slavojku Jankovi}, ili bilo kog drugog, neprikosnovenim autoritetom i osnovnim vrijednostima na{eg dru{tva”. Tako|e, [e{eq pi{e da je “vrlo simptomati~no {to su mu, svojevremeno, Hamdija Pozderac i Fuad Muhi}, na posredan i
krajwe perfidan na~in poku{ali pripisati nacionalisti~ke sklonosti”.
Ujedno, [e{eq pi{e da }e neki profesori FPN-a vidno napredovati, kao
Omer Ibrahimagi}, s obzirom da je “wegov patron Hamdija Pozderac, izgleda i u sqede}em mandatu obezbijedio zna~ajnu politi~ku funkciju”.
Ina~e, kroz ovu kwigu – zbir raznih wegovih i tu|ih tekstova, [e{eq
~esto, navode}i kao primjere “progone” i drugih intelektualaca – pisaca
iz SR BiH (Me{e Selimovi}a, Rajka Noge, Vojislava Lubarde, Esada ]imi}a i dr.), nastoji i sebe prikazati kao `rtvu jedne birokratsko-staqinisti~ke politike, prema otvorenim, iskrenim, pravdoqubivim intelektualcima.
(redigovano)
110
XXXV
(redigovano)
Inf. str. pov. broj: 15
Dana 16. februara 1984. godine
Posebna informacija
(redigovano)
Predmet: Preduzete mjere na presijecawu neprijateqske djelatnosti
Vojislava [e{eqa (OO)
Veza: Na{a pos. inf. broj 14 od 15. februara 1984. godine
Prate}i neprijateqsku djelatnost Vojislava [e{eqa, Slu`ba je do{la do saznawa da isti namjerava izvjestan broj svojih tekstova, me|u kojima se nalazio i tekst – Odgovor na intervju “[ta da se radi?”, a na osnovu
kojeg se [e{eq mo`e krivi~no goniti, odnijeti svojim vezama u Beograd
(Dra{kovi}, ]osi}, Tadi} i dr.), te dati na ~itawe ili poku{ati objaviti
u nekom od ~asopisa.
Imaju}i sve ove ~iwenice u vidu, te podatak da je [e{eq 9. 2. 1984. godine krenuo za Beograd, nad wim je u poslovnom vozu na relaciji Sarajevo – Beograd izvr{en pretres. Tom prilikom, prona|en je 21 kucani tekst od 5-40
stranica. Autor svih tekstova je [e{eq, a jedan broj je ve} objavqen dok su
ostali tek pripremqeni za {tampawe. Najinteresantniji tekst prona|en
kod [e{eqa je Odgovor na anketu – intervju – “[ta da se radi?” (ovaj tekst
na 40 kucanih strana je [e{eqev “prilog” za publicisti~ki projekt novinara lista “Komunist” Du{ana Bogavca i Slobodana Kqaki}a, (redigovano)
U ciqu ra{~i{}avawa, vezano za na|ene materijale, [e{eq je priveden na informativni razgovor u Centar SDB Sarajevo. Razgovor je vo|en
od 13.00 do 10.000 ~asova sutradan (10. 2. 1984. g.), izuzev {to je prekidan pretresom wegovih stambenih i radnih prostorija, po{to su isti objavqeni
(kao u originalu) u wegovom prisustvu. Ovi pretresi snimqeni su filmski
i tonski, dok je ~itav tok razgovora sa [e{eqem, u prostorijama Centra
SDB Sarajevo, (redigovano)
U prvom dijelu razgovora, [e{eq je bio nekorektan, odgovaraju}i da
ne `eli govoriti o svojim prisnim prijateqima, da ne `eli re}i kod kojih
prijateqa dr`i ostale pisane materijale, te isti~u}i, u vi{e navrata, da
je spreman na sve posqedice. Rekao je, me|utim, da je po{ao u Beograd kod
nezavisnog izdava~a Slobodana Ma{i}a, kako bi mu predao odre|ene tekstove u ciqu wihovog objavqivawa u zbirci “Sumrak iluzija”. Zbog nekorektnog dr`awa, kao i zbog dola`ewa do ostalih wegovih pisanih materijala, zavr{en je pretres wegovog stana i radnog kabineta na FPN-a.
U stanu su prona|ena dva primjerka Odgovora na anketu – “[ta da se radi?”, jedan kompletan materijal za roman “Hajku”, 29 raznih wegovih tekstova (ve}inom duplikati), koji su ve} na|eni prilikom pretresa u vozu
ili smo se i ranije upoznali sa wima, (redigovano) kroz objavqivawe u raznim ~asopisima, {est pisama i pamfleta neprijateqskog sadr`aja Radisava V. Filipovi}a, pukovnika JNA u penziji iz Beograda, jedno pismo Vuka Dra{kovi}a iz 1983. godine, foto-kopiju dijela lista ~etni~ke emigracije “Srbobran”, foto-kopiju jednog materijala na engleskom jeziku u kojem
111
se afirmativno govori o jednom broju politi~kih zatvorenika u SFRJ, izlagawe Velimira Stojni}a na sjednici Savjeta Federacije od 13. 10. 1983.
godine, kwigu u formi skripte na 338 strana pod nazivom “Razmi{qawa
nad uspomenama”, ~iji je autor Pavle Jak{i}, te raznog drugog pisanog materijala (peticije, pozivi za u~e{}e na raznim skupovima itd.).
U radnom kabinetu prona|eno je devet tekstova Radisava Filipovi}a,
~etiri fascikle pripremnog materijala za kwigu “Hajka”, devet wegovih
tekstova, jedan tekst na engleskom jeziku Petra Hayiristi}a (obave{tajno-interesantnog dopisnika iz Beograda “Observera” i “Tajmsa”, u kome se
govori o su|ewu grupi muslimanskih nacionalista iz Sarajeva, te ostalog
pisanog materijala (peticije, rokovnici, razne obavjesti itd.).
Nakon izvr{enih pretresa, [e{eq je promijenio dr`awe, pa je u nastavku razgovora bio dosta otvoren. Naime, [e{eq je detaqnije govorio o
svojim tekstovima, te o tome kako je do{ao u vezu sa Vukom Dra{kovi}em,
Vladimirom Dedijerom, Milovanom \ilasom, Dobricom ]osi}em, odstrawenim profesorima sa F. F u Beogradu i drugim bezbjednosno-interesantnim licima.
Tako, [e{eq je rekao da je dana 9. februara 1984. godine krenuo iz Sarajeva u Beograd i sobom ponio jedan broj tekstova, koje je namjeravao ponuditi Ma{i} Slobodanu, nezavisnom izdava~u iz Beograda. Naime, prije izvjesnog vremena, [e{eq je razgovarao sa Ma{i}em da mu objavi jednu zbirku tekstova otprilike oko 160 stranica rukopisa, a kojoj bi dao naziv “Sumrak iluzija”. Za navedenu zbirku, ovom prilikom, ponio je 14 tekstova koji su prona|eni prilikom pretresa u vozu. Ina~e, [e{eqa je sa Ma{i}em
upoznao, u decembru 1983. godine, urednik Saveznog izdawa “Komunista”
Du{an Bogavac, a sa istim se ~uo 8. 2. 1984. godine i dogovorio da se na|u 10.
2. 1984. godine u Beogradu, kojom prilikom bi odabrali tekstove za navedenu zbirku.
Vezano za tekstove prona|ene u vozu, [e{eq je rekao sqede}e:
1. Za tekst “Kriza marksizma kao {ansa za novi preporod socijalizma”,
rekao je da je to, u stvari, du`a verzija referata pod naslovom “Protivrje~nost savremenog socijalizma – determinanta ili posqedica krize marksizma”, a koji je podnio na VIII nau~nom skupu “Marksizam i socijalizam –
protivrje~ja i perspektive”, tribina “Marks i savremenost”, organizovan
od Instituta za me|unarodni radni~ki pokret u Beogradu, a odr`an u Novom Sadu od 8-10. 12. 1983. godine.
2. Tekst “Od marksizma ka novom kriti~kom mi{qewu”, na|ena su dva
primjerka, jedan primjerak je imao namjeru odnijeti u redakciju ~asopisa
“Teorija”, po{to istovjetan ranije poslani tekst, navodno, nisu dobili.
3. Tekst “Ideolo{ka i politi~ka dimenzija kriti~kog sagledavawa
raskoraka teorijskih na~ela i empirijskih pokazateqa u praksi savremenih socijalisti~kih dru{tava”, slao je reviji za sociologiju iz Zagreba,
ali jo{ nije objavqen, s obzirom da su tra`ili skra}ewe na 20 strana.
4. Tekst “Ideolo{ki i politi~ki monopolizam kao duhovni teror u na{em vremenu i prostoru” je u stvari referat, koji je podnio na filozofskim susretima – “Duhovna situacija na{eg vremena”, u organizaciji In112
stituta za filozofiju – F. F. u Beogradu, a odr`anom 7. i 8. decembra 1983.
godine.
5. Tekst “Aktuelni smisao Marksove filozofije slobode” sadr`i 27
strana, od kojih je prvih 14 pro~itao kao referat na nau~nom skupu “Marks
i na{e vreme”, u organizaciji Filozofskog dru{tva Srbije, odr`anom u
Beogradu 29. i 30. januara 1983. godine. Ostali dio teksta nije pro~itao, kako zbog ograni~enog vremena, tako i zbog toga {to su ga upozorili Bo`idar Jak{i} i Quba Tadi}, da ne ~ita ostatak teksta, jer je pretjerao u izno{ewu nekih svojih ocjena, vezano za li~nost druga Tita.
6. Za tekst “Esej o socijalizmu i intelektualcima”, [e{eq je rekao da
ga je slao redakciji ~asopisa “Kulturni radnici” iz Zagreba, gdje nije objavqen, a kasnije ga je dostavio i ~asopisu “Savremenik” iz Beograda.
7. Tekst “Savremene refleksije Marksovih teza o slobodi {tampe”,
[e{eq je pro~itao kao referat na nau~nom skupu “Marksova misao i na{e vreme” u Hrvatskom filozofskom dru{tvu, odr`anom u Zagrebu od 2. do
4. juna 1983. godine, ali u skra}enoj verziji.
8. Tekst “Ideolo{ki orjentiri i politi~ki interesi birokratije kao
stimulatori dezintegracionih procesa u jugoslovenskom dru{tvu”, [e{eq
je poslao kao referat na Sociolo{ke susrete 1983. godine, u Portoro`, ali
u skra}enoj verziji je {tampan u zbirci referata sa navedenog susreta.
9. Tekst “Kriza vaspitno-obrazovnog sistema i wene reperkusije na
dru{tveni polo`aj omladine”, [e{eq je poslao ~asopisu “Vidici”, ali
kako ga navodno redakcija nije primila, isti je u dogovoru sa Majom Kora}em, jednom od urednika iz “Vidika”, poslao drugi primerak na wegovu ku}nu adresu (kao u originalu).
10. Tekst “Odgovor na anketu – intervju “[ta da se radi?”, Du{ana Bogavca i Slobodana Kqaki}a, [e{eq je pisao u septembru 1983. godine – Sarajevo, na svojoj pisa}oj ma{ini marke “Biser”. Isti je otkucao u pet primjeraka, od kojih je jedan, uz propratno pismo, dana 3. 10. 1983. godine, poslao
na adresu Du{ana Bogavca u Beograd (Prona|ena kopija propratnog pisma
i potvrda od po{te, da je tekst poslao kao vrednosno pismo, prilikom pretresa stana). Rukopis ovog materijala je uni{tio, kao {to to ina~e i ~ine,
i sa rukopisima svih prekucanih materijala. Vezano za ovaj tekst, [e{eq
je rekao da nije pokazivao nikome, tj. davao na ~itawe, mada dozvoqava mogu}nost da je s nekim licima – bliskim vezama, razgovarao o pojedinim tezama iz teksta, ali nije bio u stawu precizno rekonstruisati kada i s kim.
11. Tekst “Intelektualni anga`man u konkretnom vremenu i prostoru”
je u stvari [e{eqov osvrt na kwigu Dobrice ]osi}a – Stvarno i mogu}e”.
Ponudio ga je prvo “Delu”, ali kako su ga isti odbili da objave zbog preop{irnosti, [e{eq je ponudio “Novoj reviji” iz Qubqane, ali ne zna da li
}e biti objavqen.
12. Tekst “Roman kao oblik dru{tvene kritike” je u stvari [e{eqev
osvrt na kwigu Vuka Dra{kovi}a – “Sudija”, a objavqen je u “Delu” br. 6/82
u skra}enoj verziji.
13. Tekst “Pozadina jedne teorijske studije”, je objavqen u “Gledi{tima” br. 9-10/81.
113
14. Tekst “Istorijska nauka, izgleda, sve trpi”, je objavqen u “Kwi`evnoj re~i” od 25. 1. 1982. godine.
Pored ve} gore navedenih tekstova, kod [e{eqa je prona|eno sqede}ih
pet tekstova: “Bal vampira u savremenoj varijanti” – nije objavqen, “U cara
Trojana kozije u{i”, objavqen u reviji “Danas”, “O jednoj modernoj verziji
zlo~ina i kazne”, nije objavqen, Sekretarijatu za unutra{we poslove Skup{tine grada Sarajeva – nije objavqen, “O sarajevskoj kulturnoj razglednici”,
objavqen u ~asopisu “Duga”. Ovih pet tekstova [e{eq je namjeravao predati Radisavu V. Filipovi}u, penzionisanom pukovniku iz Beograda.
Ina~e, u vezi pukovnika Filipovi}a, [e{eq je rekao da ga je upoznao
u proqe}e 1982. godine, tj. on i Vuk Dra{kovi}, zajedno su oti{li kod Filipovi}a u wegov stan. Tako|e, Filipovi} mu se javio nekoliko puta pismima, zvao ga telefonom, te mu, u posledwe vrijeme, redovno slao razne
svoje tekstove, kao i fotokopije tekstova Svete Jovanovi}a, Mijalka Todorovi}a, Veqe Stojni}a i drugih autora.
U vezi Vuka Dra{kovi}a, [e{eq je rekao da ga poznaje od januara 1980.
godine, da je sa wim trenutno u vrlo bliskim odnosima, te da ga kontaktira
svaki put kada odlazi u Beograd. Ina~e, upoznali su se povodom Dra{kovi}evog ~lanka u “Kwi`evnoj re~i”, a kojim je isti stao u za{titu [e{eqa.
Kada su se upoznali, [e{eq je dao Vuku Dra{kovi}u intervju, koji je objavqen u “Omladinskim novinama”. U januaru 1983. godine, Dra{kovi} je poslao nekoliko tekstova, upu}enih SUBNOR-u Gacko, a iste [e{eq je pokazao nekolicini prijateqa i kolega sa Fakulteta politi~kih nauka (Momir Zekovi}, Spasoje Pejovi}, Du{ko Stani{i} i dr.). Ujedno, [e{eq je
rekao da mu je Vuk slao i razne druge pisane stvari, kao napr. svoj odgovor
@arku Papi}u, pismo u vezi promjena naziva ulica u Sarajevu itd. Na kraju, [e{eq je rekao da je sa Vukom ~esto vodio razgovore na razli~ite politi~ke teme, neposredno ili preko telefona, ali, kako ga ve`e visok stepen
prijateqstva, nije spreman ulaziti u bilo kakve kvalifikacije koje bi mogle i}i na wegovu {tetu.
Daqe, [e{eq je rekao da je Vladimira Dedijera upoznao 30. ili 31. 5.
1983. godine, a upoznao ih je Vuk Dra{kovi} u beogradskom Pres centru.
Upoznavawe je bilo vrlo srda~no, i tom prilikom Dedijer je ponudio [e{equ da radi na projektu o genocidu nad srpskim narodom, ~iji je on rukovodilac, a realizuje Srpska akademija nauka. O [e{eqevom u~e{}u trebali su se dogovoriti tokom jeseni 1983. godine, ali kako je Dedijer bio na
operaciji, do ponovnog susreta nije do{lo. Istom prilikom, Dedijer je dao
[e{equ dvije fotokopije optu`nice Raselovog suda protiv na{eg istaknutog dru{tveno-politi~kog radnika (iste su na|ene prilikom pretresa u
stanu). Po povratku u Sarajevo, [e{eq je pokazivao svojim prijateqima
“optu`nice” (Mustafa Festi}, profesor FPN-a i dr.), te kako je nekima
i ustupao “optu`nice” na dan-dva, postoji mogu}nost da su ih oni daqe
umno`avali, ali on za to nema saznawa.
Sa Milovanom \ilasom, [e{eq se upoznao 12. ili 13. decembra 1983.
godine u \ilasovom stanu, a u isti ga je doveo Mi}a Mili}, zajedni~ki poznanik. [e{eq je rekao da se kod \ilasa zadr`ao oko 2-3 sata u razgovoru,
114
o nizu istorijskih i aktuelno-politi~kih tema. \ilas je navodno pri~ao o
svojim li~nim peripetijama, zbog javnog publicisti~ko-polemi~kog anga`mana, odnosno obja{wavao svoj literarni rad. Navodno, \ilas je bio iznena|en kako je [e{eq jo{ uvijek na slobodi, imaju}i pri tome u vidu sredinu u kojoj `ivi, tj. Bosni i Hercegovini. Razgovaraju}i o perspektivi jugoslovenskog dru{tva, \ilas je, po [e{equ, mi{qewa da nam predstoji
“regeneracija sistema ~vrste ruke”, odnosno da bi vojska mogla biti jedan
od vode}ih faktora stabilizacije dru{tvenog stawa, usqed inertnosti
ostalih politi~kih ~inilaca. [e{eq se nije navodno slo`io sa \ilasom,
jer perspektivu jugoslovenskog dru{tva vidi u procesu daqe ubrzane demokratizacije i humanizacije, osnovnih dru{tvenih odnosa. Rastali su se veoma srda~no, u nadi da }e se ponovo susresti.
Za Dobricu ]osi}a [e{eq je rekao da ga smatra svojim najve}im prijateqem, koga svaki put, kada do|e u Beograd, posjeti. Do poznanstva je do{lo sredinom 1982. godine, posredstvom Mihajla Markovi}a, jednog od odstrawenih profesora F. F. u Beogradu. Ujedno, rekao je da se sla`e sa ]osi}evom tezom o kominternovskom na~elu – “Slaba Srbija, jaka Jugoslavija”, a kao o jednom od osnovnih uzroka duboke politi~ke krize, u kojoj se na{la na{a zemqa. Tako|e, [e{eq je istakao da je vi{e puta, u razgovoru sa
svojim prijateqima i poznanicima (Olga Kozomara, Radmilo Jovanovi} i
dr.), nagla{avao da “]osi}a smatra vode}im autoritetom koji bi bio u stawu okupiti jugoslovensku komunisti~ku inteligenciju”, odnosno da se sla`e sa ]osi}evim mi{qewem da “jedan od glavnih pravaca eventualnog sanirawa dru{tvene krize su personalne promjene najve}eg dijela vode}ih
politi~kih kadrova i da je boqka na{eg dru{tva u ~iwenici dubokog odstupawa realne dru{tvene prakse od programskih na~ela {ezdesetih godina”. [e{eq je rekao da je ]osi}u, na pokazani interes, govorio svoje vi|ewe – polo`aj intelektualnih stvaralaca u Bosni i Hercegovini, uzroka
iseqavawa istih itd. U vezi inicijative pokretawa ~asopisa “Javnost” od
strane ]osi}a i Tadi}a, [e{eq je rekao da je, navodno, inicijativu podr`alo oko nekoliko stotina intelektualaca i da nije iskqu~eno da se i ove
godine pokrene isto.
Daqe, rekao je, da ga je sa grupom odstrawenih profesora F. F. iz Beograda – trenutno zaposleni na Institutu za dru{tvena istra`ivawa (Tadi}, Markovi}, Stojanovi}, Popov i dr.), upoznao Bo`idar Jak{i}. Ujedno,
istakao je da je samo jednom bio prisutan javnom zahtjevu za formirawe organizacionog oblika “za{tite intelektualnih sloboda”, a koje je tra`io
jedan mladi}, wemu nepoznat, na skupu “Nauka, politika i justitucija”. Navodno, na ovaj prijedlog, niko od prisutnih nije reagovao. Tako|e, rekao je
da mu je poznato da se po privatnim stanovima u Beogradu odr`avaju tzv.
“otvoreni univerziteti”, na kojima mla|im generacijama dr`e predavawa
“istaknutiji” filozofi i sociolozi, ali da on sam nije nikada prisustvovao, niti je podrobnije upoznat sa wegovim na~inom djelovawa.
Krajem septembra ili po~etkom oktobra 1983. godine, [e{eq je rekao
da mu je dolazio u Sarajevo urednik “Mladosti” – Zoran Sekuli}, ina~e wegov dobar prijateq, sa kojim se upoznao 1980. godine. Sutradan, po dolasku
115
Sekuli}a, oti{li su u stan Alekse Milojevi}a, sa kojim je Sekuli} imao dogovor oko izdavawa Milojevi}eve kwige. Vrativ{i se, zajedno sa Sekuli}em u svoj stan, ustanovio je da je zaboravio aktn ta{nu kod Milojevi}a, telefonom ga je nazvao, nakon toga je Milojevi} do{ao kod wega i donio mu pomenutu ta{nu. Tom prilikom, [e{eq je Milojevi}u pokazao tekst “Optu`nice” Raselovog suda, te su raspravqali o nizu politi~kih pitawa, ali se
detaqa nije mogao, navodno, sjetiti. Zna da je bilo govora o situaciji na Kosovu, pismima pukovnika Radislava V. Filipovi}a i tada aktuelnim prepri~avawima kadrovske kombinatorike u SR Srbiji. [e{eq je rekao da je
vjerovatno pred Milojevi}em i Sekuli}em iznosio neke svoje stavove, koji
su nalik na stavove napisane u tekstu “[ta da se radi?”, po pitawima polo`aja pokrajina i nacionalnih mawina. Rekao je, tom prilikom, da je jedan od
glavnih `ari{ta albanskog nacionalizma Pri{tinski univerzitet i da bi
ga trebalo ukinuti, jer je to, ina~e, presedan u svijetu, da se univerzitetska
nastava izvodi prevashodno na jeziku nacionalne mawine. Po wegovom mi{qewu, nacionalnim mawinama se mora garantovati slobodna upotreba materweg jezika, ali im omogu}iti u~ewe jezika ve}ine stanovni{tva jedne dr`ave ili federativne republike, kako bi se adekvatno osposobili za radni
odnos. Tako|e, ovom prilikom, izrazio je svoj revolt zbog prisutne apatije
saveznog, dr`avnog i partijskog rukovodstva, te organa i institucija SR Srbije, po potrebi urgentnog i sveobuhvatnog rje{avawa kosovske krize, koja
ugro`ava ne samo stabilnost i integritet, nego sam opstanak Jugoslavije.
U vezi Petra Hayiristi}a, engleskog novinara, na{eg porijekla, [e{eq je rekao da se u toku proteklih godinu dana, nekoliko puta susretao sa
istim, a u dva-tri navrata ostvario komunikaciju i putem telefona. Navodno, prilikom svakog tog susreta, Hayiristi} je tra`io da ga intervjui{e
za “Observer” ili neki drugi list koji izlazi na engleskom jeziku, a intervju bi se odnosio na doga|aje osu|enih za panislamizam. [e{eq je, navodno,
svaki put odbijao intervju, pod motivacijom da nema namjeru da se obra}a
inostranoj javnosti, sve dok ne iscrpi legalne mogu}nosti za{tite svojih
prava u okviru pozitivnog jugoslovenskog pravnog poretka. Kada mu je nedavno dostavqena i presuda Republi~kog suda udru`enog rada, kojom se odbija wegova `alba zbog udaqavawa sa nastavni~kog radnog mjesta, Hayiristi} mu je, prilikom susreta u januaru ove godine, rekao da postoje vrlo slabe normativne mogu}nosti za daqe vo|ewe spora, te i ovaj put tra`io intervju, na{to [e{eq nije pristao. Dio polemi~kih tekstova [e{eq je
dao Hayiristi}u i, navodno, objavqeni su na engleskom jeziku u nekim listovima, ali isti ih nije imao priliku vidjeti.
U nastavku razgovora, [e{eq je rekao da je o pojedinim kriti~ko-ekstremnijim tezama iz svojih tekstova povremeno raspravqao sa pojedinim
svojim prijateqima i poznanicima, ali da mu je te{ko prisjetiti se s kim
sve, kada i o ~emu i sl. Isto tako, [e{eq je istakao da kao diplomirani
pravnik shvata te`inu krivi~ne odgovornosti, zbog ispoqene neprijateqske propagande i sam zamolio da ode u Beograd i od novinara Saveznog izdawa “Komunista” – Bogavca, izuzme tekst “[ta da se radi?”, da u “Zapisu”
onemogu}i {tampawe i izuzme tekst zbirke tekstova “Hajka”, da isti tekst
116
povu~e sa recenzije od dr Olge Kozomare, kao i da povu~e od redakcija raznih ~asopisa i revija u zemqi, ve} upu}ene tekstove, radi objavqivawa, u
svim slu~ajevima gdje oni nisu u {tampi, i da se distancira od opozicione
anarholiberalisti~ke grupacije intelektualaca u Beogradu, kojima }e to
objasniti strahom krivi~ne odgovornosti, bolesti `ene itd. Sam je rekao
da }e se ponovo pojavqivati na nekim skupovima sa anga`ovanim tekstovima, tj. nau~nim tekstovima. Me|utim, istakao je da ne bi bio spreman “posipati se pepelom” javno, ali da bi se po~eo baviti ozbiqnim nau~no-istra`iva~kim radom na projektima koji mu budu dati na institutu i tako raditi na svojoj reafirmaciji.
Tako|e, rekao je da je on, u posledwu godinu-dvije dana, evoluirao od zaqubqenog marksiste do ekstremnih tekstova, kriti~ki i nacionalisti~ki
intoniranih, zbog toga jer se bojao “tihe likvidacije”, pa je bivaju}i {to
ekstremniji, htio na sebe skrenuti pa`wu, te da ti ekstremni stavovi nisu
wegovi intimni pogledi. Tako|e, tra`io je da mu se u radnoj i `ivotnoj sredini osiguraju egzistencijalni uslovi kako bi iza{ao iz stawa svakodnevnog straha da }e ostati bez posla ili da }e mu biti oduzet stan.
Mi{qewa smo da }e, boje}i se krivi~ne odgovornosti, kod [e{eqa nastupiti izvjesna pasivizacija, kao i distancirawe od anarholiberala i nacionalista u Beogradu, da }e do}i do me|usobnog sumwi~ewa u grupi anarholiberala u Sarajevu, s obzirom na to da je, kroz razgovor, [e{eq stekao utisak da su Slu`bu o wegovoj djelatnosti obavje{tavali, pored Alekse Milojevi}a, i Olga Kozomara, te da }e sve to dovesti do smawewa intenziteta
anarholiberalisti~ke djelatnosti u Sarajevu i da }e biti onemogu}ena izra`ena tendencija {irewa kruga [e{eqevih istomi{qenika u Sarajevu.
Na kraju razgovora, [e{equ smo sugerisali da “ne bje`i” od kontakata telefonskim putem sa “prijateqima” iz Beograda, instruisali ga na teme razgovora o kojima }e razgovarati sa wima (redigovano) sa wim razgovarali, tokom obavqawa informativnog razgovora.
Istovremeno, vode}i informativni razgovor sa Vojislavom [e{eqem, obavqen je razgovor i uzeta izjava na zapisnik od wegove bliske veze
– Milojevi} Alekse, ro|en 1939. godine u op{tini Gra~anica, doktor ekonomskih nauka, zaposlen na Ekonomskom institutu u Bawa Luci, a stalno
nastawen u Sarajevu. Kroz razgovor, Milojevi} je rekao da mu je [e{eq, u
wegovom stanu, govorio o raznim temama, kao na primer o Dedijeru, situaciji oko “Zapisa”, pukovnika Filipovi}a iz Beograda i wegovih tekstova
itd. Po Milojevi}u, [e{eq je, pred wim, isticao da je na Kosovu te`ak polo`aj Srba i Crnogoraca, te da se on sve vi{e zala`e za makijavelizam i
primjenu sile prema Albancima, kojima ne treba dati da se {koluju vi{e
od osnovne {kole, niti da imaju fakultet. Kritikovao je politi~ko rukovodstvo SR Srbije, na ~elu sa Qubi~i}em, zbog pasivnog dr`awa i nepreduzimawa nikakvih mjera prema Albancima, za razliku od Makedonaca, koji
su ih, kako [e{eq ka`e, po~eli sje}i u korjenu. Milojevi} je jo{ rekao da
je u tom kontekstu [e{eq pomenuo Nikezi}a i Latinku Perovi}, tvrde}i
da bi oni sigurno, za razliku od sada{weg rukovodstva u Srbiji, povukli
neke radikalne poteze na Kosovu. Navodno, tvrdio je ([e{eq) da je upravo
117
sada vrijeme da rukovodstvo Srbije poduzme neke mjere, jer nema vi{e Tita.
Pored toga, [e{eq je isticao da problem Kosova nije podjednako prisutan
kod svih republika, i da je uglavnom ostavqen kao problem Srbije da ga sama rije{ava. Isto tako, tvrdio je da }e Albanci uskoro na Kosovu uni{titi sve srpske grobove i da su jadni Srbi kada su dozvolili da na Kosovu
ostanu samo kalu|erice da ih {tite.
Mjere SDB:
– Svakodnevno biti u toku pona{awa i reagovawa [e{eqa, odr`avawa kontakata sa bliskim vezama u Beogradu i Sarajevu, te o svemu blagovremeno informisati.
(redigovano)
Dostavqeno: 3h RSUP-u SDB – podsekretaru za SDB
XXXVI
Uprava Slu`be dr`avne bezbednosti za Beograd
III sektor
71-0276
20. 2. 1984. godine
Informacija
o reagovawima poznatih anarholiberala i nacionalista u Beogradu
u vezi mera koje su od strane SDB RSUP-a SR BiH preduzete
prema Vojislavu [e{equ
Poznati anarholiberali i nacionalisti u Beogradu ispoqavaju vidno
interesovawe u vezi provo|ewa pretresa stana i saslu{avawa Vojislava
[e{eqa u Sarajevu.
O merama preduzetim prema [e{equ, Vuk Dra{kovi} je, 10. 2. 1984. godine, obavestio Dobricu ]osi}a i Kostu ^avo{kog, navode}i da je detaqe
u vezi ovoga saznao od samog [e{eqa. U kontaktima sa ^avo{kim i ]osi}em, Dra{kovi} je izneo da je [e{eq “uhap{en” 9. 2. 1984. godine, u vozu koji iz Sarajeva za Beograd polazi u 6.00 ~asova, da mu je u vozu izvr{en pretres prtqaga i prona|eni materijali koje su pripadnici OUP-a ocenili
kao neprijateqsku propagandu. Prema onome kako je Dra{kovi} obavestio
^avo{kog i ]osi}a, [e{eq je nakon ovoga skinut sa voza u Doboju i kolima OUP-a vra}en u Sarajevo, posle ~ega mu je izvr{en pretres stana, oduzeti svi rukopisi, a saslu{avan je do 10.00 ~asova 10. 2. 1984. godine. Niko
od ~lanova porodice [e{eqa, prema kazivawu Dra{kovi}a nije znao da je
on “uhap{en”, a tokom saslu{avawa pripadnici OUP-a su insistirali na
kontaktima [e{eqa sa Dobricom ]osi}em, Vukom Dra{kovi}em i Milovanom \ilasom.
Pru`aju}i bezrezervnu podr{ku [e{equ, Kosta ^avo{ki je predlo`io da pokrenu peticiju–protest koju bi uputili Predsedni{tvu SFRJ i
Predsedni{tvu SR BiH, a, po mi{qewu Dra{kovi}a, istu bi trebalo do118
staviti novinarima koji prate ZOI. Dra{kovi} je u kontaktu sa ^avo{kim izneo da je telefonom zvao SUP U Sarajevu, insistiraju}i da [e{eq bude pu{ten, “ina~e }e alarmirati svetsku javnost”. Po mi{qewu Koste ^avo{kog, o “hap{ewu” Vojislava [e{eqa ne treba }utati, nego obavestiti {to vi{e qudi i {to vi{e qudi anga`ovati u pru`awu podr{ke
[e{equ.
Dana 12. 2. 1984. godine, ^avo{ki je ostvario kontakt sa Vojislavom
[e{eqem, koji ga je upoznao o detaqima vezanim za wegovo “hap{ewe”, navode}i da je sa wim obavqen informativni razgovor, te da je prema wemu
primewena mera upozorewa “najvi{e zbog toga {to je u svojim tekstovima
napadao Tita”. ^avo{ki je predlo`io [e{equ da napi{e jedan tekst u vezi wegovog “hap{ewa” i da mu ga dostavi u Beograd, kako bi on mogao preduzeti odre|ene mere u slu~aju da [e{eq bude ponovo “uhap{en”, jasno navode}i da bi to predstavqalo jedan oblik za{tite za [e{eqa. Po{to je
[e{eq prihvatio da napi{e takav tekst, ^avo{ki mu je predlo`io da ga
po{aqe na adresu nekog lica u Beogradu “koje nije na spisku policije”, te
da ga potpi{e tu|im imenom. Tako|e je naveo da [e{eq mora imati ~oveka koji }e u Beograd mo}i odmah javiti, ukoliko bude ponovo “uhap{en”.
Dana 14. 2. 1984. godine, [e{eq je obavestio Kostu ^avo{kog da stupi
u kontakt sa Du{anom Bogavcem, da od wega uzme jedan tekst [e{eqa i da
ga negde skloni, {to je ^avo{ki istog dana u~inio. U kontaktu sa Dobricom ]osi}em, Vojislav [e{eq je izneo da }e 21. ili 22. 2. 1984. godine doputovati u Beograd. Tako|e je izneo da u Sarajevu niko nije znao za wegov
kontakt sa Milovanom \ilasom, a u toku saslu{awa je i na tome insistirano. (Napomiwemo da smo RSUP SR BiH 23. 1. 1984. godine informacijom
obavestili o poseti Vojislava [e{eqa Milovanu \ilasu).
O merama preduzetim prema Vojislavu [e{equ, Kosta ^avo{ki, Vuk
Dra{kovi} i Dobrica ]osi} obavestili su vi{e poznatih anarholiberala i nacionalista u Beogradu.
Napomena:
O~igledno je da poznati anarholiberali i nacionalisti nastavqaju sa
dosada{wom praksom podr{ke svojim istomi{qenicima, kada prema wima
budu primewene represivne mere. Za o~ekivati je da }e ^avo{ki, u dogovoru sa [e{eqom, pokrenuti peticiju–protest povodom “hap{ewa” [e{eqa, te da }e o svemu ovome obavestiti strane novinare u Beogradu.
Mi{qewa smo da bi jedan primerak informacije trebalo dostaviti
RSUP-u SR BiH.
Podatke iz informacije koristiti pa`qivo u ciqu za{tite izvora.
Kucano u 4 primerka.
Dostavqeno:
Operativni radnik
(redigovan potpis)
– 2h RSUP-u SR Srbije SDB
– 1h V sektoru ove Uprave
– 1h operativnom radniku
Primedbe, ocene i odluke nadle`nih stare{ina
119
XXXVII
Uprava Slu`be dr`avne bezbednosti za Beograd
III sektor
71-0276
22. 2. 1984. godine
Na osnovu ~lana 72. Pravila o radu SDB, daje se slede}i predlog za
primenu mere tajnog pra}ewa:
[e{eq Vojislava, ro|enog 11. 12. 1954. godine (kao u originalu) u Sarajevu, doktor pravnih nauka, zaposlen na Institutu za sociologiju FPNa u Sarajevu, stalno nastawen u Sarajevu, Ul. 27. jula 91.
Dana 21. 2. 1984. godine, Vojislav [e{eq }e vozom, koji u Beograd sti`e
u 12.30, doputovati iz Sarajeva. Za vreme boravka u Beogradu namerava da
ostvari kontakte sa vi{e poznatih anarholiberala i nacionalista u Beogradu, zbog ~ega je neophodno prema [e{equ primeniti meru tajnog pra}ewa.
Ciq mere je utvr|ivawe veza u Beogradu i fotodokumentovawe kontakata.
Mera bi se primewivala za vreme [e{eqevog boravka u Beogradu.
(redigovano)
Kucano u 2 primerka.
(potpisi redigovani)
***
Na osnovu ~lana 72. Pravila o radu SDB, a u vezi podnetog predloga,
donosim slede}u odluku:
Prihvata se predlog da se prema Vojislavu [e{equ primeni mera tajnog pra}ewa.
(potpis redigovan)
XXXVIII
GSUP Beograd
Uprava za JRM, organizaciju i funkcionisawe milicije
Odeqewe za javni red i mir
Inf. br. 40/84
Beograd, 28. 2. 1984. godine
Informacija
Saznawa u vezi delatnosti Vojislava [e{eqa,
biv{eg docenta Fakulteta politi~kih nauka u Sarajevu
za vreme boravka u Beogradu
(redigovano) za vreme svog nedavnog boravka u Beogradu, od 20. do 22. 2.
1984. godine, biv{i docent Fakulteta politi~kih nauka u Sarajevu, dr Vojislav [e{eq, kontaktirao novinara Petra Hayiristi}a, stalnog dopi120
snika britanskih listova “The Observer” i “Daily mail” iz Beograda i tom
prilikom je [e{eq Hayiristi}u dao op{iran intervju.
U ovom intervjuu, izme|u ostalog, [e{eq je posebno insistirao na tome da je zbog reciprociteta u odnosu na pohap{ene muslimanske fundamentaliste, koji su sredinom 1983. godine i osu|eni u Sarajevu, u posledwe vreme
{ikaniran od strane politi~kih faktora u Sarajevu, a posebno pripadnika
Slu`be dr`avne bezbednosti, i da mu je stan u nekoliko mahova pretresen.
[e{eq je tako|e naveo u ovom intervjuu da je, 17. 2. 1984. godine, iz Sarajeva
krenuo vozom za Beograd, me|utim, u blizini Doboja bio je uhap{en od strane pripadnika SDB-a i u Doboju skinut iz voza, gde je podvrgnut saslu{avawima i pretresu. [e{eqeva namera bila je da u Beogradu kontaktira urednike ~asopisa “Teorija” i za wih je nosio nekoliko tekstova za objavqivawe.
Po{to je u Doboju proveo oko 24 ~asova u pritvoru, [e{eq je doputovao u Beograd, gde je kontaktirao izvesne beogradske disidente, izme|u
ostalih i Du{ana Bogavca, novinara savezne redakcije “Komunista”, a prisustvovao je i promociji kwige (nejasno) “Odgovor Mi}e Popovi}a”, 21. 2.
1984. godine u Domu omladine.
XXXIX
Uprava Slu`be dr`avne bezbednosti – Beograd
III sektor
71-0276
1. 3. 1984. godine
Informacija
o komentarima pojedinih anarholiberala iz Beograda da im se
kontroli{u telefonski razgovori
Za vreme boravka u Beogradu, gde se nalazi od 21. 2. 1984. godine, Vojislav [e{eq ostvaruje kontakte sa vi{e poznatih anarholiberala i nacionalista, kao {to su Kosta ^avo{ki, Sr|a Popovi}, Bo`idar Jak{i}, Miodrag Mili}, Neboj{a Popov, Qubomir Tadi}, Dobrica ]osi}, Vuk Dra{kovi}, Gojko \ogo, Dragan Anti} i Borislav Mihajlovi}-Mihiz.
U kontaktima sa ovim licima, Vojislav [e{eq je govorio o represivnim merama koje je prema wemu preduzela SDB u Sarajevu, navode}i, izme|u ostalog, da za wegov kontakt sa Milovanom \ilasom niko u Sarajevu nije znao, a prilikom saslu{awa, pripadnici SDB su upravo insistirali na
tom kontaktu, nakon ~ega su me|u poznatim anarholiberalima i nacionalistima u Beogradu usledili komentari da je SDB ve}inu podataka o aktivnosti [e{eqa dobila kori{}ewem prislu{nih sredstava i kontrolom telefonskih razgovora.
Tako je Bo`idar Jak{i} u kontaktu sa Kostom ^avo{kim izneo da je
ranije, na osnovu li~nog iskustva, upozoravao [e{eqa da mu je ozvu~en
stan i kabinet na fakultetu, da mu se kontroli{u telefonski razgovori,
{to se na osnovu toga saslu{avawa [e{eqa pokazalo kao ta~no.
121
Protestvuju}i protiv represivnih mera primewenih prema [e{equ,
Dobrica ]osi}, Qubomir Tadi}, Neboj{a Popov, Svetozar Stojanovi} i
Mihailo Markovi} su uputili peticiju Predsedni{tvu SFRJ i Predsedni{tvu SR BiH, u kojoj su, izme|u ostalog, naveli da se prilikom saslu{avawa [e{eqa insistiralo i na kontaktima sa wegovim prijateqima, te da
se do tih podataka moglo do}i samo primenom prislu{nih ure|aja.
U kontaktu sa Kostom ^avo{kim, Du{an Bogavac, novinar “Komunista”, izneo je da je, 22. 2. 1984. godine, u SDB u Beogradu od wega uzeta izjava
po ZKP u vezi wegovih kontakata sa [e{eqom, te da je od wega tom prilikom tra`en [e{eqev tekst “[ta da se radi”, a ^avo{kom je ispri~ao kako su mu pripadnici SDB saop{tili da im je ^avo{ki prijavio da se kod
Bogavca nalazi pomenuti tekst. (Kolege iz Sarajeva koji su uzeli izjavu po
ZKP od Bogavca su mu predo~ili da je Vojislav [e{eq u svojoj izjavi po
ZKP naveo da je tekst “[ta da se radi” poslao po{tom Bogavcu, te da ga je
od Bogavca uzeo Kosta ^avo{ki i negde sklonio – napomena operativnog
radnika).
Nakon ovoga, ^avo{ki je posetio Bogavca kako bi analizirali ovu situaciju. U kontaktima sa Vojislavom Ko{tunicom i Vladimirom Mijanovi}em, ^avo{ki je naveo kako je posle razgovora sa Bogavcem i [e{eqem
pouzdano utvrdio da mu se stalno, a ne povremeno, kontroli{u telefonski
razgovori, te da je isti slu~aj sa [e{eqom.
Obja{wavaju}i ovo, ^avo{ki je naveo da su pripadnici SDB u Sarajevu isti dan bili obave{teni o kontaktima [e{eqa sa wim, ukoliko mu je
[e{eq telefonirao iz svog stana, a za dva dana su bili obave{teni o wihovom kontaktu, ukoliko bi mu [e{eq telefonirao sa nekog drugog mesta,
zakqu~uju}i da su o ovom drugom slu~aju pripadnici SDB u Sarajevu bili
informisani na osnovu kontrole telefonskih razgovora ^avo{kog. Tako|e je izrazio mi{qewe da se kontroli{u telefonski razgovori Du{ana
Bogavca, {to je “za wega iznena|uju}e, jer je Bogavac ~lan SKJ i urednik
“Komunista”.”
Napomena:
Dana 14. 2. 1984. godine, Vojislav [e{eq je pozvao telefonom Kostu
^avo{kog i rekao mu da poseti Du{ana Bogavca i od wega uzme tekst “[ta
da se radi”, jer je to “glavni materijal koji mu je na|en prilikom pretresa
stana”. Istog dana ^avo{ki je to u~inio. Kada ga je [e{eq naredni dan pozvao, ^avo{ki mu je saop{tio da je pomenuti tekst sklonio kod nekog svog
prijateqa. Verovatno je da [e{eq u razgovoru sa ^avo{kim i Bogavcem
nije pomenuo da je u izjavi po ZKP, koja je od wega uzeta, naveo da se pomenuti tekst nalazi kod Bogavca, te da ga je od wega preuzeo i sklonio ^avo{ki, {to je ove jo{ vi{e uputilo na to da su podaci dobijeni kontrolom
telefonskih razgovora.
U kontaktima sa [e{eqom, poznati anarholiberali iz Beograda ga
upozoravaju da u telefonskim razgovorima ne pomiwe koga }e posetiti i sl.
Karakteristi~no je da ^avo{ki i Bogavac vode unapred konstruisane
telefonske razgovore, u kojima ^avo{ki iznosi da uop{te nije video tekst
122
[e{eqa “[ta da se radi”, a Bogavac da ga uop{te nije dobio, uz pogrdne komentare za SDB.
Kucano u 4 primerka.
Dostavqeno: (redigovano)
2h RSUP SDB SR Srbije
1h V sektoru uprave
1h operativnom radniku
Primedbe, ocene i odluke nadle`nih stare{ina
XL
Uprava Slu`be dr`avne bezbednosti – Beograd
III sektor
71-0349
7. 3. 1984. godine
Izve{taj
o primeni mere tajnog pra}ewa i osmatrawa
Po nalogu zamenika na~elnika Uprave Sp. 01-297, od 22. 2. 1984. godine,
u periodu od 22. 2. do 29. 2. 1984. godine, primewena je mera tajnog pra}ewa
i osmatrawa Vojislava [e{eqa iz Sarajeva, Ul. 27. jula broj 91.
Primenom ove mere ustanovqena je intenzivna aktivnost [e{eqa i
registrovan je veliki broj kontakata koje je on ostvario sa licima iz grupacije anarholiberala. U periodu od 22. 2. do 29. 2. 1984. godine ostvario
je kontakt sa Vladimirom Mijanovi}em, Qubomirom Tadi}em, Svetozarom Stojanovi}em, Sr|om Popovi}em, Miodragom Mili}em, Dragomirom Oluji}em, Kostom ^avo{kim, Pavlu{kom Im{irovi}em, Borisom
Tadi}em i Obradom Savi}em. Tako|e je kontaktirao sa slede}im licima
koja deluju sa nacionalisti~kih pozicija: Dobrica ]osi}, Borislav Mihajlovi}, Vuk Dra{kovi} i Gojko \ogo. Pored navedenih lica, u istom periodu [e{eq je kontaktirao i sa: Bogavac Du{anom, novinarom lista
“Komunist”, Draganom Anti}em, novinarom lista “Politika”, Uskokovi} \or|ijem, sekretarom ~asopisa “Gledi{te”, Vidovi} @arkom, zaposlenim u Institutu za kwi`evnost i umetnost, i Kora} Majom, studentom
iz Beograda.
Jedan deo kontakata sa navedenim licima [e{eq je ostvario u beogradskim restoranima “Kasina”, “Moskva”, “Mawe`”, te u Domu omladine,
Studentskom kulturnom centru, Institutu dru{tvenih nauka i Klubu kwi`evnika. Vuka Dra{kovi}a i Dobricu ]osi}a je posetio u wihovim stanovima.
Napomena:
Za vreme boravka u Beogradu, [e{eq je stanovao kod svojih ro|aka u
ul. Ba~ka broj 17. Tako|e je zapa`ena wegova velika pokretqivost i izvesni znaci opreznosti, kao {to su ~esta osvrtawa i zastajkivawa, te zaobi123
lazno kretawe ulicama. Dana 27. 7. 1984. godine posetio je Kora} Maju, studenta iz Beograda, za koju }e biti izvr{ena operativna provera.
Kucano u 2 primerka.
Dostavqeno:
– 1h V sektoru Uprave
– 1h operativnom radniku
Primedbe, ocene i odluke nadle`nih stare{ina
XLI
Centar SDB Sarajevo
Op. radnik: (redigovano)
Inf. str. pov broj: 22
Dana 9. 3. 1984. godine
Posebna informacija
Predmet: Dokumentovani verbalni neprijateqski istupi Vojislava
[e{eqa (OO)
Veza: Na{a pos. inf. br. 20 od 6. 3. 1984. godine
Nakon obavqawa informativnog razgovora, pretresa stana i kabineta
Vojislava [e{eqa, te uzimawa izjave na zapisnik, pri{lo se dokumentovawu wegove neprijateqske djelatnosti. U tom ciqu, obavqeno je nekoliko
informativnih razgovora i uzete izjave na zapisnik od lica koja su bila u
prijateqskim odnosima sa wim ili su prisustvovala wegovim neprijateqskim komentarima.
Tako, dana 21. 2. 1984. godine, obavqen je razgovor i uzeta izjava na zapisnik od Olge Kozomare, profesorice Pravnog fakulteta u Sarajevu.
Kroz razgovor, Kozomara je rekla da je [e{eq znao ~esto isticati da “Jugoslavija ovakva kakva jeste, ne mo`e opstati, jer je vje{ta~ka tvorevina i
gdje se Srbi i Hrvati ne podnose zbog tradicije i te`we Hrvata za svojom
samostalnom dr`avom”, odnosno “zbog vezawa Hrvata za Zapad, a Srba za
Istok”. Prema Kozomari, [e{eq je, u posledwe vrijeme, bio zagovornik
ideje mijewawa Ustava SFRJ, jer isti, po wegovom mi{qewu, daje prevelika ovla{tewa pokrajinama, te u tom ciqu predlagao da “novi Ustav oja~a
nadle`nost Federacije”. U tom kontekstu, [e{eq je pred Kozomarom, pored izno{ewa odre|enih primjedbi na sada{we rukovodstvo SR Srbije,
zbog pasivnog dr`awa prema situaciji na Kosovu, isticao kako se i ne mo`e povu}i neki radikalniji potez na Kosovu, upravo zbog toga {to autonomne pokrajine u okviru Srbije imaju suvi{e samostalnosti”. Smatrao je
da je u Srbiji napravqena nepravda {to su samo u wenim granicama formirane autonomne pokrajine, a {to nije u~iweno u Hrvatskoj, gdje je, po istoj
analogiji, trebalo formirati autonomnu pokrajinu za Liku i Kordun, jer
je dominantno srpsko stanovni{tvo. U tom smislu, [e{eq je govorio kako
su tamo mogu}nosti Srba da iska`u svoja nacionalna osje}awa i obiqe`ja
mawa nego u Srbiji.
124
Tako|e, [e{eq je, po Kozomari, bio stanovi{ta da je i crnogorska nacija svjesno isforsirana, iako se tu u stvari radi o Srbima. Isto tako, govorio je da i muslimani nisu nacija, odnosno narod, te da se tu radi o jednoj
islamskoj konfesionalnoj skupini. Za formirawe autonomnih pokrajina,
kao i za sve slabosti u na{em dru{tvu, [e{eq je pred Kozomarom okrivqivao Tita, pri tome isti~u}i da je zemqu doveo u dug, vodio rasko{an `ivot i pravio brojne rezidencije, odnosno tvrdio je da je lik druga Tita isuvi{e predimenzioniran, da je stvoren mit o wemu, koji treba ru{iti.
I situacija na Kosovu bila je vrlo ~esta tema razgovora izme|u [e{eqa i Kozomare. Po [e{equ, trenutna situacija na Kosovu mo`e se izlije~iti samo ako armija uzme stvar u svoje ruke. Isto tako, [e{eq je govorio
o potrebi mijewawa kursa Saveza komunista, ali je ispoqavao sumwu da bi
sada{wa rukovodna garnitura mogla taj kurs provesti. Za ove svoje stavove, [e{eq je, navodno, nalazio podr{ku kod pojedinaca iz reda intelektualaca, uglavnom iz Beograda. Kozomara, tokom razgovora, nije navodno mogla detaqno razgrani~iti kada je i na kojem mjestu [e{eq komentarisao
na navedene teme, jer je o ve}ini tema razgovarano u vi{e navrata i na razli~itim mjestima.
Ujedno, Kozomara je rekla da su se ponekad razgovori na navedene teme
vodili pred Radmilom Jovanovi}em i wihovim bra~nim drugovima, prilikom ku}nih posjeta.
Kako je u po~etku razgovora Kozomara negirala da se sje}a bilo kakvih
neprijateqskih komentara [e{eqa, te iz razloga da su se kod we nalazili
izvjesni pisani materijali [e{eqa, isti dan izvr{en je pretres stambenih
prostorija Kozomare. Tom prilikom, izuzeti su navedeni pisani materijali.
Isti dan, obavqen je informativni razgovor i uzeta izjava na zapisnik
i od Radmila Jovanovi}a, psihijatra iz Sarajeva. I pred Jovanovi}em, [e{eq je govorio da se na{e dru{tveno ure|ewe i samoupravni socijalizam
nalazi u fazi raspada i rasula, da je nastupila dru{tvena, ekonomska i moralna kriza iz koje nema izlaza bez duboke reforme ili radikalnog preokreta, odnosno optu`iv{i samoupravqawe zbog krizne situacije, tvrdio je
da isto treba odbaciti i zamjeniti ga nekom drugom formom demokratskog
socijalizma.
U vezi SKJ, [e{eq je, po Jovanovi}u, govorio da isti ne mo`e odigrati bitnu ulogu u dru{tvenom preobra`aju, s obzirom da je birokratizovan,
odvojen od radni~ke klase i koji pod pla{tom samoupravqawa i proklamovane demokratije provodi staqinisti~ki na~in upravqawa i odlu~ivawa.
Tako|e, [e{eq je govore}i o “preure|ewu” jugoslovenskog federalizma,
isticao da “centralna Bosna treba biti muslimanska bosanska republika,
koja bi bila tampon izme|u Hrvatske i Srbije, a da bi dijelovi BiH, prete`no nastaweni Srbima, pripali Srbiji, dok bi dijelovi prete`no nastaweni Hrvatima, pripali Hrvatskoj.
Pored tra`ewa ~vr{}eg vezivawa autonomnih pokrajina za Srbiju,
[e{eq je mi{qewa da se i Crna Gora treba sjediniti sa Srbijom. U tom
kontekstu, govorio je da su Crnogorci regionalna varijanta srpske nacije.
Ujedno, isticao je da ni muslimani nisu nacija i da oni imaju samo svoju religiju i autohtonu kulturu.
125
Pored negativnih komentara o na{im dru{tveno-politi~kim radnicima, [e{eq je pred Jovanovi}em posebno vrije|ao li~nost druga Tita.
Dana 27. 2. ove godine, uzeta je izjava na zapisnik i (redigovano) To{i}
je izjavio da je pred wim [e{eq govorio kako se “na{ samoupravni socijalizam nalazi u te{koj krizi, jer je to ideolo{ki proma{aj i koji treba pod
hitno radikalno mijewati”. Isto tako, [e{eq je govorio da je Jugoslavija
vje{ta~ka tvorevina, koja ne mo`e opstati i da joj prijeti rasulo”.
Optu`iv{i najvi{e partijsko i dr`avno rukovodstvo zbog trenutnog
stawa kod nas, tra`io je “pod hitno smjewivawe istih”. Komentari{u}i o
situaciji na Kosovu, tvrdio je da se prema Albancima blago postupa i da se
situacija na Kosovu mo`e rije{iti samo ako armija uzme stvar u svoje ruke.
Upoznav{i To{i}a o ishodu su|ewa po privatnim tu`bama protiv wega – porodice Dizdar i Mustafe Grap~anovi}a, [e{eq je tvrdio kako je samo kod Srba izvr{en radikalan obra~un sa izdajnicima, dok je nasuprot tome kod muslimana i Hrvata opra{tano i kapom i {akom. Istom prilikom,
govorio je da je nad Srbima i Jevrejima vr{en genocid, dok su ~etnici ubijali muslimane i Hrvate samo u BiH i ne{to u Dalmaciji, te isticao kako
dana{we statistike o broju poginulih Srba u ratu nisu uop{te ta~ne.
U kontekstu navedenog, tvrdio je da se hrvatski kwi`evnici nisu nikako obra~unali sa usta{tvom na kwi`evnom planu, dok nasuprot wima, srpski pisci su pisali protiv ~etnika. Iz svega navedenog, [e{eq je zakqu~io da nije slu~ajno {to se usta{ka emigracija u svijetu podmla|uje i obnavqa, a ~etni~ka propada.
Tako|e, obavqeni su informativni razgovori i uzete izjave na zapisnik i od Alekse Milojevi}a, doktora ekonomskih nauka (9. 2. 84. g.), Kosane Gli{i}, asistentice FPN-a (25. 2. 84. g.) i Hrusti} Bege, samostalnog
propagandiste (24. 2 84. g.).
Milojevi} je izjavio da je pred wim [e{eq, komentari{u}i o situaciji na Kosovu, govorio kako prema Albancima treba primjeniti silu, ne
dati im da se {koluju vi{e od osnovne {kole, niti da imaju fakultet, te u
tom kontekstu, kritikovao je sada{we rukovodstvo Srbije zbog pasivnog
dr`awa prema Albancima, odnosno iznosio mi{qewe da bi Nikezi} i Perovi} Latinka povukli radikalnije poteze na Kosovu. Tvrdio je da je “upravo sada vrijeme da rukovodstvo Srbije preduzme neke mjere, jer nema vi{e
Tita”. Ujedno, govorio je kako je penzionisani pukovnik Filipovi} iz Beograda, u pravu {to “zastupa tezu da silom treba rje{avati pitawe Srba i
Crnogoraca na Kosovu, jer se Srbija 40 godina nalazi pod prinudnom upravom po principu – slaba Srbija – jaka Jugoslavija”.
Pred Kosanom Gli{i}, [e{eq je, govore}i o progawawu intelektualaca u SR BiH, tvrdio da se “intelektualci srpske nacionalnosti u SR
BiH vi{e progawaju”. Isto tako, kritikovao je rukovodstvo SR Srbije
zbog nedovoqne energi~nosti za rje{avawe situacije na Kosovu, odnosno
tvrdio je da bi situaciju najboqe smirio A. Rankovi}.
Za na{e trenutne probleme, [e{eq je okrivqivao partijsko i dr`avno
rukovodstvo, tra`io smjewivawe istih, te ujedno isticao kako je SKJ kompromitovan, nesposoban za rje{avawe kqu~nih problema na{eg dru{tva.
Ujedno, za trenutne te{ko}e [e{eq je okrivqivao i samoupravqawe,
126
jer na{i narodi nisu na takvom stupwu dru{tvenog razvoja da bi isto prihvatili i primjewivali. U vezi su|ewa muslimanskim nacionalistima u
Sarajevu, [e{eq je govorio da su nastradali nedu`ni qudi, a sve da bi se
oni pravi nosioci muslimanskog nacionalizma u SR BiH mogli ponovo pona{ati kao i ranije.
I pred Hrusti} Begom, [e{eq je, govore}i sve najpohvalnije o Vuku
Dra{kovi}u, tvrdio kako je “stil i tradicija SKJ da o qudima govori napamet, i da se qudi, po kratkom postupku, ostavqaju bez glave”, odnosno isticao da je za situaciju u zemqi krivo rukovodstvo i da treba ne{to radikalno mijewati.
Pored navedenih, obavqeni su razgovori i sa Milenkovi} Radi{om,
docentom FPN-a i Kne`i} Bogdanom, mu`om Olge Kozomare.
Milenkovi} je rekao da je bio u prijateqskim odnosima sa [e{eqom,
ali da pred wim isti nije nikad neprijateqski istupao, dok je Kne`i} tvrdio da ga takvi razgovori nisu nikad interesovali, tako da nije obra}ao pa`wu, niti u~estvovao u istim.
Dana 22. 2. 1984. godine, u prostorijama RSUP-a SR Srbije obavqen je
razgovor i sa Du{anom Bogavcem, urednikom Saveznog izdawa “Komunista”,
sa ciqem da se od wega izuzme pamflet neprijateqskog sadr`aja, koji mu je
u okviru ankete “[ta da se radi?”, dostavio [e{eq dana 3. 10. 1983. godine
preporu~enom po{tanskom po{iqkom. Me|utim, Bogavac je tvrdio da [e{eqev odgovor na anketu nije nikada po{tom dobio, odnosno da iako je dao
[e{equ pitawa za anketu, nije sa istim razgovarao o sadr`aju odgovora.
Mjere SDB:
– Raditi na realizaciji dogovorenih mjera prema [e{equ, odnosno
pratiti pona{awe lica od kojih su uzete izjave.
– Ocjeniti potrebu ponovnog pozivawa nekog od lica na razgovor radi
utvr|ivawa datih ~iwenica u izjavama.
Izvor: Izjave na zapisnik gra|anina – pouzdane
Podaci – ta~ni
Dostavqeno: 3h RSUP-u SDB – podsekretaru za SDB
XLII
Slu`ba dr`avne bezbednosti
Br. 1656/1
9. 3. 1984. godine
Beograd, Kneza Milo{a 101
Upravi Slu`be dr`avne bezbednosti – III sektor – Beograd
Od SDB RSUP SR BiH dobili smo dopis broj 1073/1 slede}e sadr`ine:
“U vreme boravka u Beogradu, [e{eq Vojislav je od svojih istomi{qenika u Sarajevu zahtevao da ga pozivaju sa javnih telefonskih govornica na
broj 667-336 u Beogradu.
127
Olgi Kozomari i supruzi [e{eqa je ovaj broj od ranije poznat. (redigovano)
Pom. na~elnika III sektora,
(potpis redigovan)
XLIII
Socijalisti~ka Republika Srbija
Republi~ki sekretarijat za unutra{we poslove
Uprava Slu`be dr`avne bezbednosti za grad Beograd
Sp. br. 2175/1
21. 4. 1984. godine
Beograd, Kneza Milo{a 103
Ovla{}eno slu`beno lice Uprave SDB za Beograd, na osnovu ~lana
196, stav 1 i 3, u vezi ~lana 191 ZKP, donosi re{ewe:
Odre|uje se pritvor protiv [e{eq Vojislava, od oca Nikole, ro|en
11. 10. 1954. godine, iz Sarajeva, Obala 27. jula br. 91, zbog osnovane sumwe
da je izvr{io krivi~no delo iz ~lana 133 KZ SFRJ.
Pritvor se ra~una od 21. 4. 1984. godine, u 11.00 ~asova, kada je li{en
slobode.
Obrazlo`ewe: (ne~itko)
Protiv ovog re{ewa pritvoreno lice mo`e izjaviti `albu ve}u
Okru`nog suda u Beogradu najkasnije u roku od 24 ~asa od ~asa prijema re{ewa. @alba ne zadr`ava izvr{ewe re{ewa.
Primio re{ewe
Vojislav [e{eq
21. 4. 1984. u 11.00 sati
Ovla{}eno slu`beno lice
(potpis redigovan)
Dodatni list uz dokument
Primedbe, napomene i sli~no:
Dopis uprave Okru`nog zatvora i re{ewe o odre|ivawu pritvora protiv Vojislava [e{eqa 21. 4. 1984. godine
(potpis redigovan)
Socijalisti~ka Republika Srbija
Republi~ki sekretarijat za unutra{we poslove
Uprava Slu`be dr`avne bezbednosti za grad Beograd
Sp. br. 2175/2
21. 4. 1984. godine
Beograd, Kneza Milo{a 103
Upravi Okru`nog zatvora – Beograd
Shodno odredbama ~lana 196, stav 1 i 3 ZKP, privodimo vam [e{eq Vojislava, od oca Nikole, ro|en 11. 10. 1954. godine, iz Sarajeva, Obala 27. jula 91.
128
Mera pritvora se odre|uje re{ewem broj SP-2175/1 od 21. 4. 1984 godine, zbog osnovane sumwe da je po~inio krivi~no delo iz ~lana 133 KZ SFRJ.
Imenovani [e{eq je potpisao re{ewe o pritvoru dana 21. 4. 1984. godine u 11.00 ~asova.
Beograd, 20. 4. 1984. godine
Ovla{}eno slu`beno lice
(potpis redigovan)
XLIV
Socijalisti~ka Republika Srbija
Republi~ki sekretarijat za unutra{we poslove
Uprava Slu`be dr`avne bezbednosti za grad Beograd
Sp. br. 2175/3
22. 4. 1984. godine
Beograd, Kneza Milo{a 103
Ovla{}eno slu`beno lice Uprave SDB Beograd, na osnovu ~lana 196
ZKP, donosi slede}e re{ewe:
Ukida se pritvor protiv [e{eq Vojislava iz Sarajeva, Obala 27. jula
br. 91, odre|en re{ewem br. Sp. 2175/1 od 21. 4. 1984. godine.
Pritvor prestaje 24. 4. 1984. godine u 11.00 ~asova, kada je pu{ten na
slobodu.
Obrazlo`ewe: Navedenim re{ewem odre|en je pritvor protiv [e{eq Vojislava zbog postojawa osnovane sumwe da je izvr{io krivi~no delo neprijateqske propagande iz ~lana 133 KZ SFRJ.
Po{to su tokom trajawa ove mere izvr{ena potrebna proveravawa
alibija [e{eqa, te prikupqeni tra`eni podaci, to su prestali zakonski razlozi za daqe trajawe pritvora, zbog ~ega je odlu~eno kao u dispozitivu.
Dana 24. 4. 1984. godine pu{ten sam na slobodu u 11.30
Vojislav [e{eq
Ovla{}eno slu`beno lice
(potpis redigovan)
Dodatni list uz dokument
Datum pisawa: 22. 4. 1984. godine
Primedbe, napomene i sli~no:
Zapis Upravi Okru`nog zatvora i re{ewe o ukidawu pritvora protiv
Vojislava [e{eqa.
(potpis redigovan)
Socijalisti~ka Republika Srbija
Republi~ki sekretarijat za unutra{we poslove
Uprava Slu`be dr`avne bezbednosti za grad Beograd
129
Sp. br. 2175/4
22. 4. 1984. godine
Beograd, Kneza Milo{a 103
Upravi Okru`nog zatvora – Beograd
Veza: na{ akt br. 2175/2 od 21. 4. 1984. godine
Re{ewem br. Sp. 2175/1, od 21. 4. 1984. godine, odre|en je pritvor protiv [e{eq Vojislava iz Sarajeva, Obala 27. jula br. 91.
Po{to su u me|uvremenu prestali zakonski razlozi za daqe trajawe
ove mere, to je ovla{}eno slu`beno lice USDB za Beograd donelo re{ewe broj Sp. 2175/3, od 22. 4. 1984. godine, o ukidawu pritvora protiv imenovanog.
S obzirom na izneto, nala`emo da se [e{eq Vojislav pusti na slobodu.
Pritvor prestaje 24. 4. 1984. godine u 11.00 ~asova.
Primqeno 24. 4. 1984. god. u 10.00 ~asova Ovla{}eno slu`beno lice
M. Mijatovi}
(potpis redigovan)
***
Socijalisti~ka Republika Srbija
Republi~ki sekretarijat za unutra{we poslove
Uprava Slu`be dr`avne bezbednosti za grad Beograd
Sp. br. 2190/1
22. 4. 1984. godine
Beograd, Kneza Milo{a 103
Okru`nom javnom tu`iocu – Beograd
Na osnovu ~lana 196, stav 4 ZKP obave{tavamo vas da je na osnovu ~lana 196, stav 1 i 3. u vezi ~lana 191 ZKP, ovla{}eno slu`beno lice Uprave
SDB za grad Beograd odredilo pritvor protiv slede}ih lica:
1. [e{eq Vojislava, od oca Nikole, ro|. 11. 10. 1954. godine, iz Sarajeva, Obala 27. jula br. 91. Pritvor je odre|en re{ewem br. Sp. 2175/1 od 21.
4. 1984. godine i ra~una se od 21. 4. 1984. godine u 11.00 ~asova.
2. Samaryi} Miroslava, od oca Bogoquba, ro|. 31. 3. 1956. godine u Zrewaninu, Lewinova 11. Pritvor je odre|en re{ewem br. Sp. 2176/1 od 21. 4.
1984. godine i ra~una se od 21. 4. 1984. godine u 11.15 ~asova.
3. Mili} Miodraga, od oca Svetozara, ro|. 29. 5. 1929. godine, iz Beograda, Dalmatinska 90. Pritvor je odre|en re{ewem br Sp. 2177/1 od 21. 4.
1984. godine i ra~una se od 21. 4. 1984. godine u 12.25 ~asova.
4. Im{irovi} Pavlu{ka, od oca Avde, ro|. 14. 10. 1948. godine u Beogradu, Kosovska 9. Pritvor je odre|en re{ewem br. Sp. 2178/1 od 21. 4. 1984.
godine i ra~una se od 21. 4. 1984. godine u 11.04 ~asova.
130
5. Oluji} Dragomira, od oca Mirka, ro|. 8. 1. 1949. godine u Beogradu,
Knez Miletina 40. Pritvor je odre|en re{ewem br. Sp. 2179/1 od 21. 4. 1984.
godine i ra~una se od 21. 4. 1984. godine u 12.40 ~asova.
6. Mini} Savi}a, od oca Mihajla, ro|. 27. 10. 1953. godine, iz Beograda,
Dostojevskog 6. Pritvor je odre|en re{ewem br. Sp. 2180/1 od 21. 4. 1984. godine i ra~una se od 21. 4. 1984. godine u 20.30 ~asova.
7. Stojanovi} Lazara, od oca Dimitrija, ro|. 1. 3. 1944. godine, iz Beograda, Cviji}eva 128. Pritvor je odre|en re{ewem br. Sp. 21811 od 21. 4.
1984. godine i ra~una se od 21. 4. 1984. godine u 12.55 ~asova.
8. Cerovi} Stojana, od oca Komnena, ro|. 9. 7. 1949. godine, iz Beograda, Koste @ivkovi}a 9. Pritvor je odre|en re{ewem br. Sp. 2182/1 od 21. 4.
1984. godine i ra~una se od 21. 4. 1984. godine u 12.00 ~asova.
9. Kati} Branislave, od oca Qubomira, ro|. 31. 12. 1959. godine, iz Beograda, Cviji}eva 128. Pritvor je odre|en re{ewem br. Sp. 2183/1 od 21. 4.
1984. godine i ra~una se od 21. 4. 1984. godine u 13.17 ~asova.
10. Jovanovi} Gordane, od oca Du{ana, ro|. 4. 1. 1961. godine, iz Beograda, Pere Todorovi}a 2. Pritvor je odre|en re{ewem br. Sp. 2184/1 od 21. 4.
1984. godine i ra~una se od 21. 4. 1984. godine u 12.00 ~asova.
11. Zastavnikovi} Veselinke, od oca Qubomira, ro|. 1. 7. 1956. godine,
iz Beograda, Gospodar Jovanova 35. Pritvor je odre|en re{ewem br. Sp.
2185/1 od 21. 4. 1984. godine i ra~una se od 21. 4. 1984. godine u 10.50 ~asova.
12. Paunovi} Dragi{e, od oca Dobrosava, ro|. 13. 6. 1950. godine, iz
Beograda, Milo{a Matijevi}a br. 4. Pritvor je odre|en re{ewem br.
Sp. 2186/1 od 21. 4. 1984. godine i ra~una se od 21. 4. 1984. godine u 11.55 ~asova.
13. Mihajlovi} Jovice, od oca @ivojina, ro|. 2. 9. 1954. godine, iz Zadra,
Frane Alfirovi}a 17. Pritvor je odre|en re{ewem br. Sp. 2187/1 od 21. 4.
1984. godine i ra~una se od 21. 4. 1984. godine u 11.28 ~asova.
14. Petrovi} Mom~ila, od oca Slavka, ro|. 11. 12. 1947. godine, iz Beograda, Tolstojeva 11. Pritvor je odre|en re{ewem br. Sp. 2188/1 od 21. 4.
1984. godine i ra~una se od 21. 4. 1984. godine u 12.30 ~asova.
15. Jeremi} Tomislava, od oca Radivoja, ro|. 11. 11. 1951. godine, iz Velikog poqa 311. Pritvor je odre|en re{ewem br. Sp. 2189/1 od 21. 4. 1984. godine i ra~una se od 21. 4. 1984. godine u 19.20 ~asova.
U svim ovim slu~ajevima pritvor je odre|en zbog postojawa osnovane
sumwe da su navedena lica izvr{ila krivi~no delo neprijateqske propagande iz ~lana 133 KZ SFRJ.
Naime, na osnovu prijave gra|ana da se u stanu Oluji} Dragomira u Beogradu, ul. Knez Miletina 40, okupio ve}i broj lica, radnici GSUP Beograd priveli su prisutne, wih 28, u prostorije GSUP-a, gde su isti identifikovani (20. 4. 1984. godine u ve~erwim ~asovima).
Po{to je ustanovqeno da je ve}ina od privedenih lica poznata jo{ od
ranije po svojoj neprijateqskoj delatnosti, to su, na osnovu odredbi ZKP,
prema wima preduzete zakonske mere i radwe, o ~ijim rezultatima }emo vas
naknadno obavestiti.
(potpis redigovan)
131
XLV
Uprava SDB Beograd
III sektor
71-0319
22. 4. 1984. godine
Slu`bena bele{ka
o obavqenom razgovoru sa [e{eq Vojislavom
Dana 21. 4. 1984. godine obavqen je razgovor sa [e{eq Vojislavom u
prostorijama GSUP-a Beograd.
Ovom prilikom [e{eq je izjavio da ne `eli da da pismenu izjavu, niti da razgovara sa pripadnicima SDB, naro~ito ne kada se razgovor snima
na magnetofon.
[e{eq je odbio da ka`e da li je i ranije bio na sli~nim skupovima,
kao i to ko ga je pozvao da do|e, a od prisutnih rekao je da poznaje 2-3 ~oveka. Rekao je da je u Beograd do{ao iskqu~ivo zbog toga da bi ~uo \ilas Milovana, sa kojim je i ranije, kako je rekao, u dva navrata razgovarao u wegovom stanu u Beogradu.
Za samog \ilasa, [e{eq je rekao da “odi{e sve`inom, vitalno{}u i
lucidno{}u”. Napomenuo je da je \ilas jedan od ~etvorice pre`ivelih qudi koji su izneli revoluciju. Ove ve~eri, po [e{eqevom mi{qewu, “\ilas
nije bog zna {ta govorio”, ocenio ga je kao “islu`enog revolucionara, od
koga se mogu nau~iti dragocena iskustva, kako dobra tako i lo{a”.
Kao oblast svog posebnog interesovawa, [e{eq je naveo “Nove pokrete” i rekao da wihovi pripadnici imaju “pametniju strategiju” od “Nove levice” iz sredine {ezdesetih godina. Po wegovoj oceni, teorijsku osnovu
“Novih pokreta” ne predstavqa neki celoviti filozofski sistem, ve} “humanitarna misao celog ~ove~anstva”.
Prednost “Novih pokreta”, po mi{qewu [e{eqa, je {to nisu ideologizovani i {to u svom radikalizmu ne idu tako daleko kao svojevremeno
“Nova levica”.
Smatra da je to “jedina moralna snaga”, koja ima odgovaraju}u koncepciju promene savremenog sveta i da u tome mo`e uspeti daleko pre nego {to
je to svojevremeno mogla “Nova levica”.
[e{eq je sebe ubrojio u grupu intelektualaca na koje se u Sarajevu vr{i pritisak, “~ak i od SDB”, zbog toga {to, po wegovom mi{qewu, nisu muslimanske narodnosti. Napomenuo je da je u Sarajevu saslu{avan vi{e puta, jednom ~ak 27 ~asova, i da o tome, navodno, u sarajevskom SUP-u ima bogata dokumentacija, te stoga, kako je rekao, nije ni potrebno da se sada sa
wim obavqa razgovor.
Dostavqeno:
– 2 prim. RSUP SRS SDB
– 1 prim. V sek. Uprave
– 1 prim. operativnom radniku
Primedbe, ocene i odluke nadle`nih stare{ina
(potpis redigovan)
132
Dodatni list uz dokumenta
Datum pisawa: 23. 4. 1984. godine
Primedbe, napomene i sli~no:
@alba Vojislava [e{eqa protiv re{ewa USDB Beograd o odre|ivawu pritvora upu}ena Okru`nom sudu u Beogradu
Prilog 1 (strana – 2)
Sp. 2175/5
23. 4. 1984. godine
(potpis redigovan)
Okru`ni zatvor u Beogradu
br. 713-596/04-06
23. 4. 1984. godine
Dr Vojislav [e{eq
Adresa prebivali{ta: Sarajevo, Obala 27. jula 91/VI
Adresa boravi{ta: Okru`ni zatvor u Beogradu
Okru`nom sudu u Beogradu
Predmet: @alba protiv re{ewa Uprave Slu`be dr`avne bezbednosti
za grad Beograd, br. sp. 2175/1 od 21. 4. 1984. godine o odre|ivawu pritvora
Zahtijevam od nadle`nog vije}a Okru`nog suda u Beogradu da odnosno
re{ewe odmah poni{ti i neodlo`no me pusti na slobodu. Pritvor smatram neosnovanim iz slede}ih razloga:
1. Za sumwu da sam izvr{io krivi~no djelo neprijateqske propagande
iz ~lana 133 KZ SFRJ ne postoje nikakvi relevantni dokazi, pa se obrazlo`ewe rje{ewa poku{ava temeqiti i na navodnom zlonamjernom i neistinitom prikazivawu dru{tveno-politi~kih prilika u zemqi razgovorima
“sa svojim istomi{qenicima” po privatnim stanovima, {to je atak na elementarne, Ustavom zagarantovane, gra|anske slobode i prava, te kr{ewe
pravno neprikosnovene sfere privatnosti.
2. Ukoliko sam zaista ispoqio upornost u vr{ewu nazna~enog djela
unazad nekoliko godina na javnim tribinama, osnovano se mo`e postaviti
pitawe {ta su organi gowewa ~ekali do sad. Za{to odgovaraju}e mjere nisu preduzimali odmah nakon prve, navodno, inkriminisane radwe? Ovako se
ne mo`e izbje}i utisak da je rije~ o smi{qenom politi~kom obra~unu, iniciranom grupnim interesima izvjesnih politi~kih krugova.
3. Moje eventualno pu{tawe na slobodu ne mo`e bitno ometati prikupqawe podataka neophodnih za vo|ewe krivi~nog postupka, te provjeru mog
alibija za du`i vremenski period.
4. Smatram da upravo li~nost pritvorenog, u mom slu~aju, daje osnovu
za suprotnu procjenu od one koja je data u rje{ewu da postoji bojazan da }u
ponoviti navedeno krivi~no djelo, ~ije mi se izvr{ewe pripisuje.
Ovu `albu koristim i kao sredstvo izra`avawa odlu~nog protesta
zbog policijskih {ikanirawa, kojima sam u toku posledwa dva dana izlo`en. Naime, uhap{en sam, zajedno s grupom od oko dvadesetak beogradskih
intelektualaca, u privatnom stanu Dragoquba Oluji}a 20. aprila 1984. go133
dine u 20.00 ~asova. Sve do 21. aprila u 11.00 ~asova dr`an sam u jednoj prostoriji gradskog SUP-a, na drvenoj stolici, bez mogu}nosti za spavawe, kao
i za{titu od hladno}e. Uskra}ena mi je i bilo kakva hrana ili pi}e, mada
sam na tome neprekidno insistirao. Prvi obrok koji sam dobio bila je ve~era u Okru`nom zatvoru, dakle, patwi, prouzrokovanoj `e|u, gla|u i nesanicom bio sam izlo`en punih 12 sati.
U rje{ewu ~ak stoji da mi se pritvor ra~una od 21. 4. u 11.00 ~asova, dakle od trenutka wegovog uru~ivawa, a ne od vremena hap{ewa, kako nala`e
zakon.
Tako|e zahtijevam da se hitno o mom li{avawu slobode obavijesti moj
branilac Sr|a Popovi}, advokat iz Beograda, kako bi mi blagovremeno
pru`io adekvatnu pravnu pomo}.
Vojislav [e{eq
XLVI
Uprava Slu`be dr`avne bezbednosti – Beograd
III sektor
71-0319
24. 4. 1984. godine
Slu`bena bele{ka o informativnom razgovoru
I. Podaci o izvoru saznawa
[e{eq Vojislav iz Sarajeva.
Sastanak je odr`an na na{u inicijativu.
(redigovano)
II. Podaci o neprijateqskoj delatnosti
O ovome je ve} pisano.
Radi se o delatnosti \ilas Milovana i Stojanovi} Svetozara (redigovano).
U razgovoru koji je vo|en (redigovano) otvoreno govorio o \ilas Milovanu i Stojanovi} Svetozaru uz osporavawe ili odobravawe nekih wihovih ideolo{ko-politi~kih stavova, svom mi{qewu o tribinama u SKC
ili Domu omladine, kao i o tribinama tzv. “otvoreni univerzitet”.
Za \ilas Milovana (redigovano) je “islu`eni revolucionar, posledwi od ~etvorice koji su izneli revoluciju” i smatra da ga “samo zbog toga
vredi ~uti”, te da “nema novih i sve`ih ideja”, ali da jo{ uvek “odi{e sve`inom, vitalno{}u i lucidno{}u”.
(redigovano) Stojanovi} Svetozara slu{ao vi{e puta i da su mu poznate wegove ideje i stavovi. Ne sla`e se sa Stojanovi}em, naro~ito po pitawu politi~kog pluralizma, jer smatra da je “vi{epartijski sistem u sukobu sa izvornim samoupravqawem isto kao i jednopartijski”. Stoji na stanovi{tu da je politi~ki oblik organizovawa kod nas jo{ uvek “neispitan
i nere{en” i da bi trebalo da se vodi jedna {ira teorijska rasprava po
ovom pitawu. (redigovano) se sa Stojanovi}em sla`e da je “Ustav SFRJ
134
glavni krivac za stawe u kome se zemqa nalazi i da ga treba hitno mewati,
jer }e dovesti do raspada Jugoslavije”. Ovo je obrazlo`io time da je “Ustav
SFRJ omogu}io republikama i pokrajinama da se osamostale i potpuno razbiju zemqu”.
(redigovano) je napomenuo da je pitawe svojine glavno pitawe jednog
dru{tveno-politi~kog sistema. Smatra da samo “najcrwi reakcionar danas
mo`e zagovarati restauraciju privatne svojine”, ali je izneo i svoje zapa`awe da je kod nas “razgra|ivawe dru{tvene svojine, i wen prelazak u privatno vlasni{tvo, uzelo toliko maha da ugro`ava ceo dru{tveni sistem”.
(redigovano) posebno ogor~en na “spregu birokratsko-etatisti~kih snaga
sa tehnokratijom u privredi” ~ime, po wegovom mi{qewu, “od izvornog samoupravqawa nije ostalo ni{ta”.
Jedinu snagu u savremenom dru{tvu koja bi mogla da dovede do neke promene izvor vidi u “Novim pokretima” koji, po wegovom mi{qewu, “nisu napravili gre{ku “Nove levice”, iz sredine {ezdesetih, i u svom radikalizmu oti{li previ{e daleko”.
III. Podaci o izvr{iocima neprijateqske delatnosti
(redigovano)
IV. Podaci o merama i radwama SDB
(redigovano)
V. Napomene, ocene i predlozi operativnog radnika
(redigovano) razgovoru izjavio da je za tribinu, sa koje je priveden u
GSUP, saznao na sastanku Filozofskog dru{tva i kada je ~uo da }e tamo govoriti \ilas Milovan, istog trenutka je odlu~io da ide. Nije hteo da ka`e od koga je to ~uo, samo je rekao da je i lice koje ga je za tribinu obavestilo, tako|e bilo prisutno na woj. (redigovano) je izjavio da nikada ranije
nije bio na tribinama “otvoreni univerzitet”, mada je znao da se one odr`avaju u Beogradu, kako je rekao, ve} nekoliko godina. Smatra da svojim
prisustvom “nije napravio krivi~no delo” i pita se zbog ~ega je u pritvoru. Za u~esnike na tribini od 20. 4. 1984. godine rekao je da zna samo Milovana \ilasa, Oluji} Dragomira i Mi}u “doktora”. Za ostale je rekao da ih
prvi put vidi. Iz ovoga bi se moglo zakqu~iti da je neko iz ovog kruga lica (redigovano) obavestio o odr`avawu tribine.
(redigovano) je izjavio da je po prirodi optimista i da se tako “ose}a i
u zatvoru”. Rekao je da odbija da bilo {ta napi{e ili izjavi “{to bi moglo
naneti zlo prijatequ ili onome koji to nije – svejedno”.
Kucano u 4 primerka.
Dostavqeno:
– 2h RSUP SDB SR Srbije
– 1h V sektoru Uprave
– 1h operativnom radniku
Primedbe, ocene i odluke nadle`nih stare{ina
Operativni radnik
(potpis redigovan)
135
XLVII
GSUP Beograd
Uprava za JRM, organizaciju
i funkcionisawe milicije
Odeqewe za javni red i mir
Inf. br. 184/84
Beograd, 7. 5. 1984. godine
Informacija
Saznawa u vezi nameravane izdava~ke delatnosti
novinara “Komunista”, Du{ana Bogavca i Slobodana Kqaki}a
Od prijateqske veze veze, dobijen je podatak da novinari “Komunista”,
Du{an Bogavac (savezna redakcija) i Slobodan Kqaki} (redakcija SR Srbije), nameravaju uskoro da izdaju kwigu – zbornik, do sada neobjavqenih
tekstova vi{e jugoslovenskih autora, koje su poku{avali da objave u raznim jugoslovenskim ~asopisima, ali su pri tom odbijeni. Me|u ovim tekstovima nalaze se i radovi dr Vojislava [e{eqa iz Sarajeva, koji su nedavno dostavqeni Bogavcu, li~no od strane [e{eqa.
Bogavac i Kqaki} uspeli su da na|u i odgovaraju}e recenzente za ovu
kwigu i navodno su u kontaktu sa nekoliko izdava~kih ku}a u Beogradu, radi kona~nog izdawa ovog zbornika.
Ina~e, Slobodan Kqaki} je mla|i brat Qubomira Kqaki}a, direktora Studentskog kulturnog centra u Beogradu i ~lan je redakcije “Komunista” od 1978-79. godine
Dostavqeno:
– Kabinetu gradskog sekretara
– Upravi SDB za grad Beograd
– Upravi za analitiku i informatiku
XLVIII
Uprava Slu`be dr`avne bezbednosti za Beograd
III sektor
71-0245
9. 5. 1984. godine
Slu`bena bele{ka o informativnom razgovoru
I. Podaci o izvoru saznawa
(redigovano)
Razgovor obavqen 3. i 7. 5. 1984. godine, na na{u inicijativu.
(redigovano)
II. Podaci o neprijateqskoj delatnosti
Radi se o neprijateqskoj delatnosti [e{eq Vojislava sa pozicija
anarholiberalizma.
136
(redigovano) 27. 4. 1984. godine [e{eq Vojislav, preko izvesnog [e{erinca, iz RTV Beograd, do{ao u vezu sa Cvetkovi} Mi}om, zaposlenim
kod {vedske televizije kao novinar i da je istom dao intervju, vezano za wegovo hap{ewe zajedno sa jo{ 27 lica iz Beograda.
(redigovano) nisu poznati detaqi ovog intervjua.
III. Podaci o nosiocima neprijateqske delatnosti
[e{eq Vojislav, aktivna obrada CSDB Sarajevo, zbog svoje neprijateqske delatnosti sa pozicija anarholiberalizma.
IV. Podaci o merama i radwama SDB
(redigovano) postoje}ih OT mera i radwi Slu`be, kao i saradni~kih
pozicija.
V. Napomene, ocene i predlozi operativnog radnika
Sa izvorom je dogovoreno da nas blagovremeno informi{e o novim saznawima vezanim za navedeni intervju.
Izvr{i}emo identifikaciju [e{erinca.
Kucano u 4 primerka.
Dostavqeno:
– 2h RSUP-u SR Srbije SDB
– 1h V sektoru ove Uprave
– 1h operativnom radniku
Primedbe, ocene i odluke nadle`nih stare{ina
(potpis redigovan)
XLIX
Centar SDB Sarajevo
(redigovano)
Inf. str. pov. broj: 30
Dana 9. maja 1984. godine
Posebna informacija
(redigovano)
Predmet: Najnovija saznawa o djelatnosti Vojislava [e{eqa (OO)
Veza: Na{a pos. inf. br. 27 od 23. aprila 1984. godine
Odmah nakon emitovawa intervjua saveznog sekretara za unutra{we
poslove, a u kojem je, pored ostalog, indirektno spomenut i Vojislav [e{eq, kroz navo|ewe dijela wegovog teksta – odgovora na anketu “{ta da se
radi”, [e{eq je pozvao Kostu ^avo{kog, (redigovano) Radisava V. Filipovi}a, penzionisanog pukovnika iz Beograda, i sa wima obavio razgovore,
vezano za navedeni intervju.
Na [e{eqevo upoznavawe sa sadr`ajem intervjua, ^avo{ki je rekao:
“Ma ko ga {i{a, pusti ga, neka laje i daqe”, te dodao da oni znaju ve} tri dana za intervju, po{to ih je o sadr`aju upoznao izvjesni Dragan Anti} iz
“Politike”.
137
Po ^avo{kom, a kako je wemu, navodno, prenio Anti}, iz intervjua, koji je snimqen ranije, izba~ene su neke stvari vezane za Kosovo i postojao je
embargo na objavqivawe prije nego bude emitovan. Ujedno, ^avo{ki je mi{qewa da bi “trebalo ne{to uraditi, s obzirom da se u intervjuu citiraju
neke stvari iz teksta, koji nije objavqen i koji jo{ uvijek predstavqa privatnu [e{eqevu stvar, bez obzira {to je zaplijewen”. [e{eq se slo`io
sa “mi{qewem” ^avo{kog, te je dodao da bi trebalo dobro razmisliti {ta
bi to mogli napraviti.
Razgovor sa Miodragom Mili}em, [e{eq je po~eo pitawem: “Jesi li i
ti slu{ao onu budalu {ta govori”. Odgovoriv{i da jeste, Mili} je mi{qewa da “oni” samo wega ([e{eqa) populari{u, te dodao “oni ti izdaju sabrana djela, ~iji je recenzent Dolanc, ti si trenutno jedini koji si profitirao, sada mo`e{ tra`iti i honorar da ti daju, samo ne znam od koga da tra`i{, od onih tvojih ili od wega, po{aqi im samo `iro-ra~un, treba}e ti
novac za Komi`u i druga putovawa”.
Daqe, Mili} je upoznao [e{eqa da su peticiju vezanu za smrt Radomira Radovi}a (redigovano) ve} poslali, a da je potpisana od strane i akademika – Dobrice ]osi}a, Matije Be}kovi}a, Mihajla Markovi}a, Borislava Mihajlovi}a zv. Mihiz, Gojka Nikoli{a i dr. [e{eq je tra`io da mu
Mili} odmah po{aqe navedenu peticiju, a {to mu je Mili} i obe}ao. Tako|e, Mili} je informisao [e{eqa da je (nejasno) na tribini koja se odr`ava u okviru ciklusa “Moj pogled na krizu jugoslovenskog dru{tva”, “bio
stravi~an, briqantan, fenomenalan, do sad najboqi i najo{triji ako se izuzme wegovo ([e{eqevo) istupawe. Po Mili}u, na navedenoj tribini u~estvovao je i sociolog (nejasno), koji je bio dosta umjeren.
(nejasno)
Na interesovawe Radisava – da li se radi o wegovom tekstu i pitawe:
“Jesu li oni ludi, da li je i{ta bilo vje~no na ovoj kugli zemaqskoj”, [e{eq je odgovorio: “Osim Tita, izgleda nije”. Ujedno, Filipovi} je rekao da
se kod nas kad god bi se “ne{to zabrqalo vetar mijewao”, odnosno da je
“Kardeq ko niko u svijetu mijewao ustav”.
U vezi navedenog intervjua, [e{eq je raspravqao i sa suprugom Vesnom. Istakav{i da mu niko ne mo`e ni{ta i da mu savezni sekretar “mo`e samo ku… popu{iti”, [e{eq je dodao da je on sada glavni disident i da
je “sam \ilas za wega ni{ta”.
Navode}i kako na doradu nisu gonili ni Sartra, ni Markuzena i druge, iako su pisali protiv kapitalizma, dok nasuprot, u komunizmu svakom
prilikom progone, [e{eq je zakqu~io da je “kapitalizam humanije dru{tvo od komunizma”, a kao primjer progawawa zbog kritika u komunizmu,
naveo je sebe.
Mjere SDB:
(redigovano)
Dostavqeno: (redigovano)
138
L
Centar SDB Sarajevo
(redigovano)
Inf. br. 31
Dana 10. maja 1984. godine
Predmet: Interesantna saznawa kontakata Vojislava [e{eqa (OO)
sa pojedinim operativno interesantnim licima iz Beograda
Veza: Na{a inf. br. 30 od 9. maja 1984. godine
U toku ju~era{weg dana, 9. maja 1984. godine, Vojislav [e{eq je ostvario kontakt sa Kostom ^avo{kim (tri puta) i Vukom Dra{kovi}em. Tako|e, [e{eq je, istog dana, poku{ao ostvariti kontakt i sa Dobricom ]osi}em, ali mu to nije uspjelo, po{to se isti, prema rije~ima supruge, trenutno nalazi van Beograda.
Kroz razgovore sa ^avo{kim, [e{eq je upoznat da su u Beogradu, zbog
sumwe da su po~inili krivi~no djelo neprijateqske propagande, uhap{eni
Dragomir Oluji} i Miodrag Mili}. Izra`avaju}i bojazan da bi se to moglo desiti i [e{equ, ^avo{ki ga savjetuje da “mora biti pripravan, jer se
boji da i oni u SR BiH ne{to pripremaju”. Ujedno, ^avo{ki je od [e{eqa
zatra`io podatke o wegovoj biografiji, plagijatu Brane Miqu{a, statusu
druga Hamdije Pozderca na fakultetu i dru{tveno-politi~kom `ivotu, kako u vrijeme potpisivawa recenzije za Miqu{evu kwigu, tako i u vrijeme
iskqu~ewa [e{eqa iz nastave i ~lanstva SKJ. ^avo{ki je objasnio [e{equ da ove podatke namjerava ustupiti novinarki austrijske televizije
Kristini fon Kol (ob. interesantno lice, a prema navodima ^avo{kog,
ista se u trenutku razgovora nalazila kod wega u stanu). Navodno, po ^avo{kom, Kristini su potrebni ovi podaci jer namjerava napisati izvjestan
tekst o [e{equ u stranoj {tampi.
Daqe, ^avo{ki je upoznao [e{eqa da je primio wegovo pismo u kojem
se govori o skidawu ([e{eqa) sa voza i privo|ewu u SDB Sarajevo 9. i 10.
2. 1984. godine, sa kompletnim popisom oduzetih mu tekstova, a {to bi Kristini fon Kol dalo jo{ potpuniju sliku o [e{equ, i kako bi lak{e napisala tekst. Nakon {to je upoznat sa situacijom u Beogradu, [e{eq je obavijestio ^avo{kog da je i Radio Sarajevo u redovnom dnevniku “dao veliki
komentar vezano za intervju saveznog sekretara za unutra{we poslove –
druga Dolanca, a u kojem su wega ([e{eqa) o{tro napali”.
Tako|e, [e{eq je prenio ^avo{kom da je dobio novo rje{ewe od FPN-a,
u kojem mu se nala`e da do petka pokupi svoje stvari, preda kqu~ od kabineta i
ne dolazi na fakultet, dok se ne okon~a disciplinski postupak protiv wega.
Na primjedbu ^avo{kog da se vjerovatno nijedan profesor iz solidarnosti ne}e useliti u wegov kabinet, [e{eq je primjetio da “Sarajevo nije Beograd”.
Razgovor izme|u [e{eqa i Dra{kovi}a je po~eo upadicom Dra{kovi}a da je “Dolanc pogrije{io {to ga nije imenovao u svom intervjuu”, na {to
je [e{eq odgovorio da je zato to u~inilo Radio Sarajevo u svom redovnom
dnevniku, i da sada o~ekuje da }e i “Oslobo|ewe” to u~initi. Na primjedbu
Dra{kovi}a da objavqivawem wegovog imena u {tampi, “[e{eq ne mo`e
139
ve}u ~ast da dobije”, i pitawem – da li je istina “ono koliko Hrvata bude u
Srbiji, da toliko Srba bude u Hrvatskoj”, i da je to princip ravnopravnosti i uzajamnosti, da se ni jedni, ni drugi ne bi osje}ali ugro`enim.
Komentari{u}i spomiwawe svog imena na dnevniku Radio Sarajeva,
[e{eq je istakao: “Ovdje su krenuli ofanzivno, izgleda da }e mi i sudski
proces organizovati, ne{to mi gadno spremaju”. Daqe, [e{eq iznosi mi{qewe da SDB hap{ewem Oluji}a i Miji}a, kao i napadima na wega u sredstvima javnog informisawa, “poku{ava napraviti veliku gu`vu kako bi pa`wu javnosti skrenula sa slu~aja Radomira Radovi}a, koga su direktno ubili”. Ujedno, [e{eq izvodi zakqu~ak “da je to Slu`bi do sada najve}i skandal, kakvog nisu imali od Golog otoka do danas”.
Slo`iv{i se sa mi{qewem [e{eqa, Dra{kovi} mu poru~uje da ne
brine, “da }e oni u slu~aju wegovog ([e{eqevog) hap{ewa imati jo{ gori
skandal, i da }e to biti i gore nego {to misle”. Te{e}i [e{eqa da mu ne
mogu ni{ta, Dra{kovi} ironi~no navodi: “Kad je sam ministar za to da se
tekst javno objavi, onda zbog ~ega da ti sude, mo`da samo zato {to to nisi
ti objavio, pa wima krivo”.
Tako|e, tokom 10. maja 1984. godine, [e{eq je, u prijepodnevnim satima, ostvario kontakte sa Bo`idarom Jak{i}em i Draganom Barjaktarevi}em. Kroz obavqene razgovore, [e{eq je iste informisao o napadima na
wega u dnevnom listu “Oslobo|ewe” i RTV, kao i o novom rje{ewu koje je
dobio od FPN u Sarajevu. Komentari{u}i ~lanak iz “Oslobo|ewa”, [e{eq navodi da se “isti pozivaju na intervju saveznog sekretara Staneta Dolanca, s tim {to idu daqe, govore da sam to ja, citiraju {to sam pisao, pone{to montiraju i tako”. Uvjeravaju}i ga da je ~lanak u “Oslobo|ewu” ~ist
proma{aj, Jak{i} mu savjetuje “da sada propusti jednu loptu, i da ne stavqa
bubaw na d..e bez potrebe”.
Mjere SDB:
(redigovano)
Dostavqeno:
3h RSUP-u SDB – podsekretaru za SDB
(redigovano)
LI
Centar SDB Sarajevo
(redigovano)
Inf. str. pov. broj: 22
Dana 14. maja 1984. godine
Posebna informacija
(redigovano)
Predmet: Interesantni komentari i reagovawa nakon pretresa stambenih i radnih prostorija Vojislava [e{eqa (OO)
Veza: Na{a pos. inf. br. 30 od 9. 5. 1984. godine
Nakon pretresa stambenih prostorija – 11. maja 1984. godine, Vojislava
[e{eqa i odla`ewa na Fakultet politi~kih nauka radi pretresa wego140
vih radnih prostorija, Vesna – [e{eqeva supruga, oko 16.00 ~asova, nazvala je advokata iz Beograda – Sr|u Popovi}a, ali kako je isti na putu u inostranstvu, razgovor je obavila sa Sr|inom suprugom.
Kroz razgovor, Vesna je upoznala Sr|inu suprugu da im je stan pretresen, [e{eq odveden, na {to je supruga Popovi}a odgovorila da ona zna o
dogovoru izme|u [e{eqa i Sr|e, te da }e vidjeti {ta se mo`e u~initi.
Isto tako, Vesna je poslije razgovora sa suprugom Sr|e Popovi}a o pretresu stana i odvo|ewu [e{eqa, upoznala i Kostu ^avo{kog.
Nedugo po upoznavawu (nakon desetak minuta) o pretresu stana i odvo|ewu [e{eqa, Sr|ine supruge i Koste ^avo{kog, stan [e{eqa su nazvali sqede}i: nepoznati mu{karac iz agencije Frans-Presa (dva puta nazivao), novinar wema~ke agencije (nije se predstavio) i Petar Hayiristi}
(dopisnik “Observera” i “Dejli Mejla” iz Beograda). Svi navedeni se interesuju {ta je to bilo sa [e{eqom, {ta je odne{eno prilikom pretresa, je
li [e{eq uhap{en i sl., te govore kako }e o svemu tome obavjestiti svoje
agencije.
Istog dana, oko 17.30 ~asova, stan [e{eqa nazvao je Vuk Dra{kovi} i
sa wegovom suprugom obavio sqede}i razgovor. Na upoznavawe Dra{kovi}a da je stan pretresen i [e{eq odveden, isti, te{e}i Vesnu, rekao je sqede}e: “Nemoj da razmi{qa{, budi spremna, ovo je jedna nelegalna, nepravna
dr`ava, ovdje mo`e sva{ta da se desi, ne}e mu u `ivotu ni{ta biti, ali to
da }e ovaj, drug Vu~ko, da montira proces i da vodi sad krivi~ni postupak,
to budi ube|ena, jer oni do sada nisu smjeli dok nisu jednim strahovitim
pritiskom uspjeli da iznude potez da Beograd prvi po~ne da hapsi, sad su
wima otvorili vrata, wima je Beograd otvorio vrata, sad Srbija preuzima
na sebe sramnu ulogu predvodnika u gu{ewu qudskih sloboda i sad su u toj
“Katangi”, tamo, {irom otvorena vrata”. Rekav{i da je “u ovim vremenima
biti hap{en od, s obzirom ko te hapsi i za{to te hapsi, samo ~ast”, Vuk je
mi{qewa da se [e{equ ipak ni{ta ne mo`e desiti, s obzirom da je poznat
kako izvan Bosne, tako i izvan Jugoslavije”. Zakqu~iv{i da [e{equ, {to
se ti~e zdravqa ne}e se smjeti ni{ta dogoditi, Dra{kovi} je rekao: “E, bo`e zdravqa, pretrpjet }e se, pretrpjeli smo Turke, pretrpjeli smo usta{e,
Nijemce, vala }emo pretrpjeti i tog Mikuli}a, ni{ta se ne sekiraj, hrabro
se dr`i, pisat }e nam jednog dana u biografijama – za vrijeme nenarodnog
re`ima, ~esto hap{eni i zatvarani”. Na kraju, pru`aju}i Vesni moralnu
podr{ku, te obe}av{i da }e je on svakodnevno nazivati telefonom, da se
ona ne bi izlagala tro{kovima, Dra{kovi} je rekao: “Ti bez para ne}e{ da
bude{, vaqda ima jo{ savjesnih i prijateqa u ovoj zemqi koji }e da pomognu, ni{ta se ti ne sekiraj”.
Po zavr{enom pretresu u radnim prostorijama i upoznavawa [e{eqa
sa nalogom da se mora javqati svakih osam ~asova u Stanicu milicije “Novo Sarajevo”, isti, do{av{i ku}i i saznav{i od supruge ko ga je sve zvao, nazvao je suprugu advokata Sr|e Popovi}a, Kostu ^avo{kog (dva puta), Vuka
Dra{kovi}a, Bo`idara Jak{i}a i Olgu Kozomaru.
Nakon upoznavawa supruge Sr|e Popovi}a o pretresu stana i kabineta, o nalogu da se mora svakih osam ~asova javqati, ista je rekla da je ona o
141
svemu informisala oca Sr|e Popovi}a i tra`ila da on ne{to odmah preduzme, s obzirom da Sr|a nije u Beogradu. Navodno, otac Sr|e Popovi}a je
nazvao izvjesnog advokata iz Beograda (]urguza ili Kerkeza, ni woj nije jasno prezime) i nalo`io mu da preuzme brawewe [e{eqa do povratka Sr|e
Popovi}a iz inostranstva. Ujedno, [e{eq je dao istoj broj telefona advokata iz Sarajeva – Zdravka Radovi}a, kako bi advokati iz Beograda bili u
vezi sa wim i o svemu se blagovremeno dogovarali (advokat Radovi} Zdravko zastupao je [e{eqa po privatnim tu`bama porodica Dizdar i Mustafe
Grap~anovi}a, a sada ga zastupa u disciplinskom postupku, koji protiv wega vodi Fakultet politi~kih nauka u Sarajevu).
Na kraju, supruga Sr|e Popovi}a preporu~uje [e{equ da svoju suprugu Vesnu boqe instrui{e kako da se pona{a u slu~aju wegovog hap{ewa, tj.
da blagovremeno sviju wih u Beogradu obavijesti, a ostalo je wihova briga.
O pretresu stana i kabineta, nalogu da se mora svakih osam ~asova javqati, kao i o stvarima koje su mu oduzete, [e{eq je iscrpno informisao
Vuka Dra{kovi}a, Kostu ^avo{kog, Petra Hayiristi}a i Bo`idara Jak{i}a. Pored toga {to mu daju punu podr{ku, hrabre ga i sl., isti mu preporu~uju da ne pravi, za sada, nikakve gluposti, da se ~uva provokacija, te savjetuju da razmisli ho}e li se javqati ili ne. Tako|e, predmet razgovora sa
svim navedenim licima bilo je i razmi{qawe koji je sqede}i potez Slu`be prema [e{equ.
Ovo pu{tawe [e{eqa izazvalo je nedoumice me|u stranim novinarima, dopisnicima iz Beograda, tj. nije im bilo jasno {ta se to de{ava oko
[e{eqa, kako da demantuju vijest koju su poslali svojim agencijama da je
uhap{en i sl. Posebno je bio “iznerviran” Kosta ^avo{ki, jer je morao zvati sve navedene dopisnike da demantuju vijest o hap{ewu [e{eqa. Isto tako, [e{eqa su nazivali Stefanovi} (radi se o Ivanu Stefanovi}u, dopisniku Aso{ijet-presa iz Beograda), Lazarevi} (radi se o Slobodanu Lazarevi}u, dopisniku “Rojtera”) i dopisnik wema~ke agencije, te se interesovali {ta se to stvarno sa wim doga|a. [e{eq je navedene podrobno o svemu informisao, a Petar Hayiristi} mu je preporu~io da slu{a Bi-Bi-Si
istog dana oko 23.00 ~asa, jer }e biti govora o hap{ewu i pretresu [e{eqa.
Tako|e, [e{eq je o pretresu stana i radnih prostorija namjeravao informisati i Olgu Kozomaru, ali je ista odbila da razgovara, pod motivacijom da se i wen stan prislu{kuje, te preporu~ila [e{equ, preko svog mu`a, da se na|u negdje vani i o svemu popri~aju.
Dana 12. maja 1984. godine (sutradan), [e{eq je obavio razgovore sa
sqede}im licima – Radosavom V. Filipovi}em, penzionisanim pukovnikom iz Beograda, Gojkom \ogom, Vukom Dra{kovi}em, Kostom ^avo{kim,
Desom Trevizan, dopisnikom “Tajmsa” iz Beograda, Renatom Flotau, dopisnikom wema~kih novina, Petrom Hayiristi}em i Mihajlom Markovi}em,
odstraweni profesor F.F. u Beogradu.
Nakon {to je upoznat {ta se sve [e{equ dogodilo, Filipovi} je rekao da je [e{eq dobro proslavio godi{wicu Slu`be bezbjednosti, te da
}e on “~im zavr{i ne{to neodlo`no, odmah se baciti na pisawe teksta u
kojem }e od Skup{tine Slovenije tra`iti opoziv Dolanca, jer je stravi~142
no {ta on radi u ime komunista, a zapravo u ime revolucije sprovodi kontrarevoluciju, hapsi komuniste po Jugoslaviji, hapsi demokrate, slobodare, a ostavqa na miru bandu”.
Gojko \ogo, saznav{i {ta se sve desilo [e{equ, insistira da [e{eq
ne ide na javqawe u Stanicu milicije, te preporu~uje da se “stisne, ide do
kraja, pa {ta bilo”. Ujedno, sagovornici su se slo`ili da je sve ovo {to radi Slu`ba protivzakonito, da je objavqivawe teksta “[ta da se radi?”
montirawe procesa, te zakqu~ili da se “tako ne{to ne mo`e dogoditi ni u
Ju`noafri~koj republici”. Savjetuju}i [e{eqa da se konsultuje sa advokatom i tu`i Slu`bu zbog davawa teksta da se objavi, \ogo je, na opasku
[e{eqa da se razgovor snima, rekao: “Neka slu{aju, je.em im mater, ba{ me
briga. Ne}u ja da drhtim, vreme je da se oni dozovu pameti i vide da ne mogu
raditi {ta ho}e”. Aludiraju}i kako oni nemaju tenkove, pi{toqe i drugo,
\ogo je preporu~io [e{equ da “on, kao svaki demokrata, po{tuje vlast kakva god da je dok se ne posavjetuje sa Sr|om Popovi}em”. Na kraju, zakqu~iv{i da “oni ipak ne upravqaju i da su oni jo{ uvijek sredstvo tu|eg upravqawa”, \ogo je rekao da ga je [e{eq tim razgovorom malo ohrabrio, jer je bio
zabrinut za wegovu sudbinu.
Kroz razgovor sa Vukom Dra{kovi}em, [e{eq ga je upoznao kako je
Komitet za ONO i DSZ fakulteta naredio portiru da prati i pi{e ko sa
wim sve kontaktira. Aludiraju}i kako mu vlast mo`e narediti da i u Miqacku sko~i, Dra{kovi} je rekao da se za [e{eqa interesuju Amnesti interne{enel iz Londona i Komitet za za{titu qudskih prava pri Ujediwenim nacijama i jo{ neke svjetske organizacije, ali da oni u Beogradu izbjegavaju trenutno davawe bilo kakvih informacija vezano za hap{ewe i pretres. Zakqu~iv{i “kako se Jugoslavija stra{no blamira pred svijetom hap{ewem intelektualaca”, Dra{kovi} je rekao da }e “ukoliko se [e{equ
{ta desi, slu~aj iza}i pred Ujediwene nacije, a ~itav dosije }e se dostaviti Raselovom sudu, jer na kraju [e{eq nije ni{ta protivzakonito uradio,
samo je slobodno razmi{qao u svom stanu o jednom tekstu, o jednoj temi”.
Ujedno, Vuk je rekao da se “ugledne marksisti~ke li~nosti Zapada interesuju za wegov slu~aj i kad oni dignu glas protesta, devalvirat }e Jugoslaviju u o~ima evrokomunista i socijaldemokrata, tako da se [e{eq ne
treba ni{ta brinuti”. Rekav{i da se zbog svjetske javnosti [e{equ ne
smije ni{ta tajno dogoditi i da su se oni u Beogradu dogovorili da “~ekaju
na potez qubqene politike BiH i {ta }e uraditi”, Vuk je istakao da }e u
slu~aju hap{ewa i pokretawa krivi~nog postupka protiv [e{eqa “napraviti me|unarodni skandal po cijenu da i oni svi odu u zatvor”. Ponoviv{i
da [e{eq nije ni{ta kriv, izuzev “{to je stao na rep jednom despotskom
re`imu, a da i oni imaju neko dostojanstvo i pravo iz Beograda da ga brane”,
Vuk je savjetovao [e{eqa da “nabavi {tap, neki stari ruksak i u isti da
stavi staro }ebe, suvu hranu i ostalo i da sa tim, pognut i umornog izgleda,
odlazi svaki put u Stanicu milicije po antibiotik”. Ovaj “savjet” Vuk je
obrazlo`io da je [e{eq ipak intelektualac, profesor univerziteta, koji mora imati dostojanstvo kad nema policiju, oru`je i neku organizaciju
sile iza sebe.
143
Daqe, Vuk je informisao [e{eqa da }e se ovih dana na}i sa Vladimirom Dedijerom, po{to je i Raselov sud zainteresovan za wega ([e{eqa). Na
[e{eqevu primjedbu da Raselov sud mora i Mikuli}u da sudi, Dra{kovi}
je odgovorio da }e Raselov sud “povezati [e{eqov slu~aj sa Mikuli}evim
slu~ajem, ali da ~ekaju da Mikuli} do|e u Predsjedni{tvo SFRJ, jer }e biti ve}a marka, nego predsjednik Olimpijskog komiteta, mislim, ne znam {ta
je bio tamo, ne{to oko Olimpijade, sada je jasno da sve ide iz Mikuli}eve
glave”. Na kraju, rekav{i da on nije za “nikakvo kapitulantstvo i da oni gore rade, ~itavu stvar poku{avaju internacionalizovati, ali da ne}e preko
telefona da obja{wava”, Vuk je poru~io [e{equ da mu je pri svjesti da ima
“par mo}nih prijateqa u zemqi, a jo{ mo}nije prijateqe u inostranstvu”.
I Kosta ^avo{ki, savjetuju}i [e{equ da se redovno javqa i Qubi Tadi}u i Mihajlu Markovi}u i drugim prijateqima iz Beograda, ironi~no je
rekao: “Vjerovatno ~ekaju da pro|e ovaj vikend, pa da konsultuju druga Mikuli}a, ne smiju da ga ometaju dok je u lovu, pa }e vaqda, ja mislim u utorak
}e to biti, jasno {ta }e s tobom”.
Kroz razgovor sa dopisnicima “Tajmsa” i wema~kim novinama – Trevizan Desom i Renatom Flotau, [e{eq je navedene podrobno informisao
{ta mu se sve de{avalo 11. maja 1984. godine. Navedene su istakle da im je
drago {to su bile blagovremeno informisane o hap{ewu i pretresu, da su
obavijestile svoje agencije, kao i drugi, te najavile mogu}nost dolaska u Sarajevo tokom idu}e sedmice.
I Petar Hayiristi} istakao je da je o svemu obavijestio agenciju BiBi-Si, najavio dolazak u Sarajevo tokom sqede}e sedmice, te dodao da pi{e jedan ve}i tekst o [e{equ i da }e se svom snagom boriti za wega.
Udaqeni profesor F. F. u Beogradu – Mihajlo Markovi}, upoznav{i
se {ta je sve [e{eq “pretrpio i {ta trpi”, pored pru`awa moralne podr{ke i zakqu~ka da su sve to protivzakonite radwe, pita se ko se to igra sa
ugledom na{e zemqe i tjera strane novinare da samo pi{u o hap{ewima i
pretresima u na{oj zemqi. Po Mihajlovi}u, takva politika natjerat }e
strane novinare, a koji su, po wemu, do sada bili nakloweni na{oj zemqi i
izbjegavaju da pi{u o na{im ekonomskim problemima, da pi{u i o ekonomskim problemima.
Raspravqaju}i o pisawu {tampe, vezano za tekst “[ta da se radi?” i vezivawu [e{eqa uz \ilasa, Markovi} je rekao: “\ilasa moraju da trpe ovakvog kakav je. Ne smiju da ga taknu, volio to neko ili ne, on je sad poslije
Tita najpoznatiji Jugosloven svih vremena, slagao se neko s wim ili ne, ali
to je tako sad”.
Na kraju, [e{eq i Markovi} su se dogovorili da se ponovo ~uju. Ina~e, [e{eq je zamolio prijateqe iz Beograda da oni wega zovu, a ne on wih,
zbog visokih telefonskih ra~una, te im skrenuo pa`wu da kad on ili neko
wegov nazove, treba da znaju da je uhap{en.
U toku 13. maja 1984. godine, [e{eq je obavio razgovore sa Kostom ^avo{kim, Petrom Hayiristi}em i Desom Trevizan, kao i sa dvojicom dopisnika stranih novinara iz Qubqane i Beograda, ali na engleskom jeziku
(trake su na prevodu, nakon ~ega }emo o sadr`aju razgovora informisati).
144
Svi navedeni se interesuju ima li {ta novo, obavje{tavaju ga da je o
hap{ewu i pretresu objavqeno u mnogim agencijama, te tra`e da im se svaka “promjena” blagovremeno javi.
Mjere SDB:
– Biti u toku [e{eqevih kontakata sa op. interesantnim licima iz
Beograda, kao i sa stranim dopisnicima, te op. pokrivati iste ukoliko do|u u Sarajevo.
(redigovano)
Dostavqeno:
– 3h RSUP-u SDB – podsekretaru za SDB
(redigovano)
LII
Uprava Slu`be dr`avne bezbednosti za Beograd
III sektor
71-0334
15. 5. 1984. godine
Informacija
o aktivnosti Vojislava [e{eqa
tokom boravka u Beogradu od 20-27. 4. 1984. godine,
te o preduzetim merama Slu`be prema wemu i wegovim komentarima
i pona{awu za vreme i posle primene istih
Dana 20. 4. 1984. godine, Vojislav [e{eq je, bez u~e{}a u diskusiji,
prisustvovao prvom danu rada simpozijuma “Etika i istorija”, koji je organizovalo Filozofsko dru{tvo Srbije u prostorijama FF-a u Beogradu.
Istom je prisustvovao i odre|eni broj lica iz grupacije anarholiberala,
od kojih je neko obavestio [e{eqa da }e tog dana uve~e, u stanu Dragomira
Oluji}a, (redigovano) biti odr`an ilegalni sastanak ekstremista, na kome }e uvodnu re~ imati Milovan \ilas (redigovano). U dogovoreno vreme,
[e{eq je oti{ao na pomenuti skup ekstremista, odakle je oko 20 ~asova, sa
jo{ 27 lica koja su tako|e bila prisutna, priveden u prostorije GSUP-a u
Beogradu.
Nakon privo|ewa, sa [e{eqom je obavqen razgovor, gde je on odbio da
razgovara sa pripadnicima SDB, tim vi{e jer je bio ukqu~en magnetofon.
Odbio je i da napi{e bilo kakvu izjavu, pa ~ak i to da ne}e ni{ta da ka`e,
jedino je rekao da je prvi put prisustvovao skupu ovakve vrste, i to iskqu~ivo zbog \ilasa. Za wega je rekao da je “jedan od ~etvorice pre`ivelih qudi koji su izneli revoluciju”, te da \ilas “odi{e sve`inom, vitalno{}u i
lucidno{}u”. Jo{ ga je ocenio kao “islu`enog revolucionara”, od koga se
mogu nau~iti “dragocena iskustva, kako dobra tako i lo{a”, nakon ~ega mu
je izre~ena mera pritvora u trajawu od tri dana (o svemu tome informisali smo depe{om od 21. 4. 1984. godine (redigovano).
145
Izre~enu meru pritvora [e{eq je izdr`ao u Okru`nom zatvoru u Beogradu (poznatijem kao CZ), od 21-24. 4. 1984. godine. U tom periodu, dva puta je razgovarano sa wim, kada je uglavnom ponovio ve} navedene stavove o
\ilasu, te da je sa wim ranije u dva navrata kontaktirao u \ilasovom stanu (o tome smo informisali depe{om od 14. 12. 1983. godine (redigovano).
Vrlo kratko je govorio i o ideolo{ko-politi~kim stavovima Svetozara
Stojanovi}a (redigovano), za koga je rekao da su mu poznate wegove ideje i
stavovi, ali da se ne sla`e u potpunosti sa wima. Naime, za razliku od Stojanovi}a, [e{eq smatra da je “vi{epartijski sistem u sukobu sa izvornim
samoupravqawem isto kao i jednopartijski”, a ustvrdio je da je “politi~ki
oblik organizovawa kod nas neispitan i nere{en”, o ~emu bi, po wemu, trebalo da se povede {ira teorijska rasprava. Saglasan je sa Stojanovi}em da
je Ustav SFRJ “glavni krivac za stawe u kome se zemqa nalazi”, te da ga
“hitno treba mewati jer }e dovesti do raspada SFRJ, tako {to je omogu}io
republikama i pokrajinama da se osamostale i potpuno razbiju zemqu. Zatim je govorio o pitawu svojine i svom vi|ewu tog problema kod nas, te o
svom “ogor~ewu” na spregu “birokratsko-etatisti~kih snaga sa tehnokratijom u privredi”, zbog ~ega, po wegovom mi{qewu, “od izvornog samoupravqawa nije ostalo ni{ta”. Kao oblast svog posebnog interesovawa, [e{eq je naveo tzv. “nove pokrete”, za koje smatra da imaju pametniju strategiju od tzv. “nove levice” iz sredine {ezdesetih, jer nisu “ponovili gre{ku
“nove levice” i u svom radikalizmu oti{li previ{e daleko”. Po wemu, tzv.
“novi pokreti” predstavqaju “jedinu snagu” koja bi mogla da dovede do nekih promena u svetu, jer “nisu ideologizovani i nemaju za teorijsku platformu neki celoviti filozofski sistem, ve} im je platforma humanitarna misao celog ~ove~anstva”.
[e{eq je posebno naglasio da sebe ubraja u “grupu intelektualaca” na
koje se, navodno, u Sarajevu vr{i pritisak “~ak i od SDB”, zato {to “nisu
muslimanske narodnosti”. Izneo je da je u Sarajevu saslu{avan vi{e puta,
jednom ~ak 27 ~asova, te da o tome, navodno, postoji “bogata dokumentacija”
u sarajevskom SUP-u, zbog ~ega, po wemu, nije ni potrebno da se sa wim obavqa razgovor. Zatim je rekao da nikada ranije nije prisustvovao nekom ilegalnom skupu u Beogradu po privatnim stanovima, iako je znao da se “odr`avaju ve} nekoliko godina”. Od privedenih ekstremista, po sopstvenom
tvr|ewu, poznavao je samo \ilasa, Oluji}a i Miodraga Mili}a. (redigovano), a istakao je da je po prirodi optimista i da se tako ose}a i u zatvoru.
Ponovo je odbio da napi{e bilo kakvu izjavu, jer bi to “moglo naneti zlo
prijatequ ili onome ko to nije, svejedno”.
Po izlasku iz zatvora, [e{eq je stupio u kontakt sa advokatom Sr|om
Popovi}em (redigovano) kome je potpisao punomo}je da ga zastupa u slu~aju pokretawa krivi~nog postupka. Isto tako, kontaktirao je vi{e poznatih
anarholiberala, izme|u ostalih: Kostu ^avo{kog, Bo`idara Jak{i}a, Qubomira Tadi}a, Svetozara Stojanovi}a, Vladimira Mijanovi}a (redigovano), te vi{e lica koja deluju sa pozicija nacionalizma, izme|u ostalih: Dobricu ]osi}a, Vuka Dra{kovi}a, Gojka \oga, Dragana Anti}a i druge (sa
svim navedenim licima on je kontaktirao i prilikom ranijih dolazaka u
146
Beograd (redigovano). [e{eq je kontaktirao i sa nekoliko stranih novinara, i to Heiko Flotauom, Piterom Hayiristi}em, Desom Trevizan (redigovano) Viktorom Majerom, austrijskim novinarem, i izvesnim Cvetkovi} Mi}om, novinarem {vedske televizije, kome je dao intervju pred povratak u Sarajevo 27. 5. 1984. godine, o svom privo|ewu sa jo{ 27 lica u USDB
i ostalim detaqima u vezi toga. S druge strane, Kosta ^avo{ki je u vi{e
navrata obave{tavao Kristinu fon Kol (redigovano) austrijsku novinarku, o svim pojedinostima “slu~aja” [e{eqa i svojih istomi{qenika.
Za vreme boravka u Beogradu, [e{eq je saznao da je doneto re{ewe o
wegovom udaqewu sa FPN-a u Sarajevu, i to sa datumom 20. 4. 1984. godine,
zbog preduzetih represivnih mera prema wemu, pa se i o tome “posavetovao”
sa svojim istomi{qenicima u Beogradu, pre svih sa advokatom Sr|om Popovi}em. Po{to je wemu pritvor odre|en re{ewem USDB od 21. 4. 1984. godine, odlu~io je da iskoristi antidatirawe pomenuta dva re{ewa, pa je ~ak
“pretio” da }e preko svog advokata podneti krivi~nu prijavu protiv dekana FPN-a u Sarajevu, ukoliko “ne poni{ti svoje nezakonito re{ewe”.
Osim toga, pre odlaska u Sarajevo, [e{eq je razglasio svojim istomi{qenicima da je, navodno, u “Ekspres politici” od 27. 4. 1984. godine, objavqen
neki ~lanak u kome je i citat iz wegovog teksta, koji mu je “oduzet od SUPa u Sarajevu”, a da ga nikom nije pokazivao, niti je kru`io me|u wegovim
istomi{qenicima (nismo uspeli da utvrdimo o kom ~lanku je bila re~ (redigovano).
I po povratku u Sarajevo, [e{eq je nastavio intenzivni kontakt sa
svojim istomi{qenicima iz Beograda. Odmah je uputio pismo FDS-u (koje je jo{ za vreme wegovog boravka u Beogradu, na inicijativu ^avo{kog,
izdalo saop{tewe–protest zbog primena mera prema svom ~lanu – napomena operativnog radnika), u kome ih je upoznao sa okolnostima pod kojima
je uhap{en, sa detaqima iz razgovora sa wim, te sa pojedinostima oko svoje suspenzije sa FPN-a. Osim toga, [e{eq je na osnovu intervjua saveznog
sekretara za unutra{we poslove (emitovanog 8. 5. 1984. godine), zakqu~io
da je sada akcenat na wemu, a ne na \ilasu, jer se “govori o sociologu koji
se zala`e za samo ~etiri republike” (o svemu tome informisali smo depe{om od 10. 5. 1984. godine (redigovano) je zavr{io rukopis svoje kwige
“Hajka–geneza jednog slu~aja”, ali da ne mo`e da prona|e izdava~a (prema
na{im saznawima, ^avo{ki je u ime FDS-a pripremio saop{tewe povodom pritvarawa [e{eqa, o ~emu smo blagovremeno informisali (redigovano).
Do sada smo u vi{e navrata blagovremeno informisali SDB RSUP-a
SR Bosne i Hercegovine o bezbednosno interesantnim detaqima oko boravka i aktivnosti [e{eqa u Beogradu (u vi{e navrata depe{ama, te informacijom od 31. 1. 1984. godine – napomena operativnog radnika). Istovremeno, dostavili smo SDB RSUP-u SR BiH i sve raspolo`ive materijale oko wegove aktivnosti, tako da u vezi depe{a br. 3519 od 19. 4. 1984. godine, br. 3631 od 21. 4. 1984. godine i br. 3691 od 24. 4. 1984. godine, sem navoda
iz ove izjave, nemamo ni{ta vi{e {to bi predstavqalo vaqanu dokumentaciju za eventualno krivi~no gowewe Vojislava [e{eqa. Nijedan od skupo147
va o kojima je tu re~, a na kojima je [e{eq u~estvovao, nije sniman, niti postoji kakav stenogram ili ne{to sli~no.
Napomena:
(redigovano)
Jedan primerak ove informacije sa prilogom dostaviti SDB RSUP-a
SR BiH–CSDB Sarajevo.
Kucano u 4 primerka.
Dostavqeno:
(potpis redigovan)
– 2h RSUP-u SR Srbije SDB
– 1h V sektoru ove Uprave
– 1h operativnom radniku
Primedbe, ocene i odluke nadle`nih stare{ina
LIII
Centar SDB Sarajevo
(redigovano)
Inf. str. pov. broj: 38
Dana 22. maja 1984. godine
Posebna informacija
(redigovano)
Predmet: Preduzete mjere na presjecawu neprijateqske djelatnosti
[e{eq Vojislava (OO)
Veza: Na{a depe{a br. 1642 od 15. maja 1984. godine
Dana 15. maja 1984. godine, Vojislav [e{eq je u 8.30 ~asova, na osnovu
telefonskog poziva, do{ao u Centar SDB Sarajevo na informativni razgovor. Prije po~etka razgovora izvr{en je qekarski pregled, kojim je konstatovano da je [e{eq Vojislav psihi~ki i fizi~ki zdrav. Tokom razgovora, [e{eq je odbio da govori o licima kao {to su Vuk Dra{kovi}, Dobrica ]osi}, Quba Tadi}, Kosta ^avo{ki, Milovan \ilas i dr., kao i o svim
drugim stvarima, koje bi ukazivale na wegovu neprijateqsku djelatnost.
[e{eq je jedino pristao da govori o svojim kontaktima sa stranim novinarima i dopisnicima iz Jugoslavije (Petrom Hayiristi}em, Renatom
Flotau, Desom Trevizan, Kristinom fon Kol, Viktorom Majerom i Barbarom Kalergi), kojima je, kako sam ka`e, tokom kontakata, pri~ao o svom iskqu~ewu iz nastave i SK, skidawu sa voza, pretresu stana i radnih prostorija, hap{ewu u Beogradu, suspenziji sa FPN-a i sl., a {to su oni kasnije, u
vidu ~lanaka, objavqivali u stranoj {tampi.
Izjavu, koja se odnosila na wegove kontakte sa stranim novinarima,
[e{eq je odbio da potpi{e, iako je bio saglasan da je ista pisana na osnovu ~iwenica, koje je on sam rekao. Po{to je odbio i svaki daqi razgovor na
bilo koju temu, [e{equ je uru~eno rje{ewe o pritvoru od tri dana, zbog
osnovane sumwe da je po~inio krivi~no djelo kontrarevolucionarnog ugro`avawa dru{tvenog ure|ewa iz ~lana 114 KZ-a SFRJ.
148
[e{eq je navedeno rje{ewe potpisao, uz primjedbu da je li{en slobode u 8.30 ~asova, a ne u 15.30 kako je stajalo u rje{ewu, nakon ~ega je od strane dvojice pripadnika Slu`be javne bezbjednosti i jednog operativnog radnika SDB, odveden u Okru`ni zatvor u Sarajevo i predat de`urnom zatvora.
Odmah po privo|ewu u Okru`ni zatvor, nad [e{eqom je izvr{en kako li~ni pretres, tako i pretres stvari, koje je imao kod sebe, te su mu tom
prilikom oduzete sve nepotrebne stvari, shodno ku}nom redu.
Poslije izvr{enog li~nog pretresa i pretresa stvari, [e{eq je pregledan od strane zatvorskog qekara i sproveden u }eliju br. 73-b, gdje }e biti smje{ten zajedno sa pritvorenikom Vu~ijak Momirom.
Istog dana, obavqeni su informativni razgovori sa ^voro Slobodanom, zaposlen u SOUR-u “Famos”, Vericom Mila{inovi}, zaposlena kao
sekretarica dekana FPN-a u Sarajevu i Borom Gojkovi}em, profesor
FPN-a u Sarajevu, u ciqu uzimawa izjava na zapisnik, vezano za neprijateqsku djelatnost [e{eq Vojislava.
Kroz izjavu, koja je uzeta od ^voro Slobodana, isti je naveo da je Vojislava [e{eqa upoznao sasvim slu~ajno, u septembru 1983. godine, i to putuju}i vozom iz Sarajeva u Beograd. Daqe, ^voro je rekao da se sje}a da je
[e{eq tada govorio “o progonu intelektualaca” iz Sarajeva, odnosno SR
BiH, o ugro`enosti slobode misli i slobodnog javnog izra`avawa, isti~u}i “da je Sarajevo jedna kruta birokratsko-dogmatska sredina, u kojoj se od
intelektualaca tra`i da se priklone i pi{u po diktatu politi~ara, a nikako slobodno izra`avaju}i i iznose}i svoja mi{qewa”. U kontekstu navedenog, [e{eq je tako|e govorio kako su pojedini intelektualci “poku{ali da uka`u na odre|ene nemoralnosti i lo{e rukovo|ewe u na{em dru{tvu”, ali da su zbog toga progla{eni “nacionalistima, anarholiberalima i drugim vidovima neprijateqa”.
Ujedno, [e{eq je tom prilikom nagla{avao da je Savez komunista u
na{em dru{tvu “izgubio svoju pravu ulogu”, da je u na{oj zemqi, a posebno
u SR BiH “preuzeo ulogu rukovode}e klase”, na ~ijem se ~elu nalaze “birokratizovane li~nosti koje ne dozvoqavaju mla|im qudima da dolaze na rukovode}e funkcije”. [e{eq je posebno isticao da u “Savezu komunista
vlada nejedinstvo, odnosno borba za vlast”, tvrdio da se na{e dru{tvo “zatvara u republi~ke okvire, te da zahvaquju}i tome postoji osam dr`ava i
osam partija, koje vuku svaka na svoju stranu”, za{to je on, pored Saveza komunista, okrivqivao i samoupravqawe, koje je, po wemu, “upravo i omogu}ilo politi~arima i najvi{im rukovodiocima u zemqi da lak{e manipuli{u sa radnicima i da se bore za vlast”. Tako|e, [e{eq je, pred ^vorom
okrivqavao i Zakon o udru`enom radu, isti~u}i da je isti “~ist proma{aj
i da je pravqen za neko imaginarno dru{tvo koje ne odgovara na{oj stvarnosti”, te da, ukoliko `elimo iza}i iz “bezizlaza”, moramo sada{we rukovodstvo zemqe prisiliti da podnese ostavku na svoje polo`aje, te na wihova mjesta izabrati novo, mla|e rukovodstvo, koje bi na{lo izlaz i krenulo
novim putem.
Na kraju razgovora, ^voro je rekao da je o svemu, {to je naveo u svojoj
izjavi, spreman posvjedo~iti i pred sudom, u krivi~nom postupku protiv
[e{eqa.
149
U svojoj izjavi, Verica Mila{inovi} je navela da je [e{eqa upoznala
po wegovom dolasku za asistenta na FPN u Sarajevu, te da joj je poznato da
je [e{eq, nakon {to je izabran za docenta na istom fakultetu, po~eo objavqivati dru{tveno neprihvatqive ~lanke u na{oj {tampi, {to je dovelo do wegovog iskqu~ewa iz SKJ i udaqavawa iz nastavnog procesa, {to ga
je te{ko pogodilo, pa je svoju poziciju obja{wavao lo{im me|uqudskim odnosima na fakultetu, odnosno govorio da je to potez grupe profesora muslimanske nacionalnosti, koje je on, pred wom, nazivao panislamistima i
nacionalistima. Daqe, ista je navela da je u jesen pro{le godine u wenoj
kancelariji [e{eq rekao: “Ma hajde, {ta vi Crnogorci ho}ete. Vi niste
nacija, ona ne postoji. Ma kakva crnogorska republika, ma kakva va{a dr`ava. Ne postoji crnogorska dr`ava”. Tako|e, Verica Mila{inovi} je izjavila da ju je [e{eq, u par navrata, molio da mu kuca neke wegove tekstove, {to je ona odbila, pravdaju}i se velikim radnim obavezama. Svoju izjavu, vezano za neprijateqske istupe [e{eqa pred wom, Verica Mila{inovi} je dosta “te{ko” dala, pravdaju}i se da je [e{eqeve negativne komentare, ispri~ane pred wom, zaboravila, jer im tada nije pridavala nikakvu
va`nost, i zbog toga {to je sve to pripisivala wegovoj mladosti i ludosti.
Gojkovi} Borislav je u svojoj izjavi naveo da, i pored ~estih kontakata
sa [e{eqom, isti nije nikada pred wim negativno komentarisao o na{em
dru{tveno-politi~kom sistemu, Savezu komunista, me|unacionalnim odnosima i sl., te da je o wegovim stavovima, po tim pitawima, prvi put saznao iz sredstava javnog informisawa, odnosno iz ~lanka koji je, maja ove
godine, objavqen u dnevnom listu “Oslobo|ewe”. Prilikom obavqawa razgovora sa Gojkovi}em, stekli smo utisak da je isti bio “pripremqen” za na{
poziv (poznato mu je bilo da su u na{e prostorije ranije pozivani Kosana
Gli{i} i Radi{a Milenkovi}, oboje sa FPN-a u Sarajevu), te da se tokom
razgovora “odbrana{ki” odnosio prema [e{equ.
U toku istog dana, [e{eqeva supruga Vesna je, do zvani~nog saop{tewa o stavqawu u pritvor wenog mu`a, nazivala Kostu ^avo{kog, predsjednika Filozofskog dru{tva Srbije, Petra Hayiristi}a, dopisnika “Observera” iz Beograda i Zdravka Radovi}a, advokata iz Sarajeva, kojeg je [e{eq anga`ovao da ga brani u disciplinskom postupku koji protiv wega vodi FPN u Sarajevu, a koji }e ga, uz Sr|u Popovi}a, advokata iz Beograda,
najverovatnije zastupati i u predstoje}em krivi~nom postupku pred Okru`nim sudom u Sarajevu.
Kroz razgovore, Vesna je navedena lica iz Beograda (^avo{ki i
Hayiristi}) informisala da se [e{eq nalazi u SDB-u na razgovoru i da
ne zna ni{ta konkretno o wegovom trenutnom statusu, na{to su je isti savjetovali da se odmah detaqnije o svemu raspita kod [e{eqevog advokata
Radovi}a ili nekog iz SDB-a. Po{to je postupila po navedenoj sugestiji i
nazvala Radovi}a, Vesna je od istog dobila obja{wewe da SDB ima pravo da
dr`i wenog mu`a 24 ~asa, te da }e on, tek nakon proteka tog vremena, ukoliko [e{eq do tada ne bude pu{ten, mo}i da se raspita za wega. Tako|e, Radovi}a je, vezano za “slu~aj” [e{eqa, nazivao i Petar Hayiristi}, te kroz
razgovor insistirao da isti (Radovi}) utvrdi {ta je sa wegovim prijate150
qem, da li je podignuta optu`nica i sli~no, {to je Radovi} odbio, sa obrazlo`ewem da se radi o poslovnoj tajni, te da on nema prava o tome govoriti za novine i sli~no.
Nakon zvani~nog saop{tewa sredstava javnog informisawa o odre|ivawu pritvora protiv [e{eqa, zbog osnovane sumwe da je po~inio krivi~no djelo kontrarevolucionarnog ugro`avawa dru{tvenog ure|ewa iz ~lana 114 KZ-a SFRJ, wegovu suprugu su nazivala sqede}a lica: Petar Hayiristi}, Kosta ^avo{ki, Evgenije Popov, dopisnik “Izvjestija” iz Beograda,
Ivan Stefanovi}, dopisnik “Aso{ijeted Presa” (dva puta zvao iz Beograda) i Kristina fon Kol, novinarka iz Be~a.
Sva navedena lica su se interesovala koliko Vesna zna o hap{ewu, kada je isto bilo, koliko ima istine u saop{tewu i sli~no, poru~uju}i da }e
se ponovo javiti, nakon {to saznaju neke pojedinosti.
Mjere SDB:
– Raditi na realizaciji dogovorenih mjera prema [e{eq Vojislavu, te
u tom ciqu obaviti razgovore sa Olgom Kozomarom (radi u~vr{}ivawa ranije date izjave, kao i sa Emilom Vlajkijem i Yemalom Sokolovi}em, profesori FPN-a u Sarajevu, u smislu uzimawa izjava vezano za neprijateqske
istupe [e{eqa pred wima.
– Isto tako, biti u toku kontakata [e{eqeve supruge Vesne sa stranim novinarima i drugim operativno interesantnim licima iz Beograda i
{ire, te o svemu blagovremeno informisati.
– Bi}emo u toku dolaska [e{eqevih advokata iz Beograda, radi operativnog pokrivawa.
LIV
Centar SDB Sarajevo
Op. radnici: (redigovano)
Inf. str. pov. broj: 39
Dana 24. maja 1984. godine
Posebna informacija
Predmet: Nastavak realizacije planiranih mjera za krivi~no gowewe
Vojislava [e{eqa (OO)
Veza: Na{a depe{a br. 1687 od 17. 5. 1984. godine
Dana 16. maja 1984. godine, u 10.00 ~asova, posjetili smo u Okru`nom
zatvoru u Sarajevu [e{eq Vojislava, radi poku{aja nastavqawa razgovora sa istim. Me|utim, [e{eq je odbio bilo kakav razgovor, kao i prethodnog dana, te rekao kako sumwa da }e se i u narednom periodu predomisliti.
Kroz razgovor, koji je istog dana vodio sa svojim “cimerom” u }eliji
(pritvorenik Vu~ijak Momir), [e{eq je, pored interesovawa za ku}ni
red, ustajawe, hranu, primawe posjeta i sli~no, istom ispri~ao sve o svom
slu~aju “skidawe s voza, pretres stana i radnih prostorija, hap{ewe u Beogradu i dr.”. Daqe, [e{eq je rekao da Slu`ba zna kako je on “pun podata151
ka” o svojim prijateqima iz Beograda, kao {to su ]osi}, Dra{kovi}, ^avo{ki i drugi, ali da ne `eli re}i ni{ta {to bi navedenim moglo na{koditi, te da je do sada uvijek dobro pazio {ta }e o wima re}i kroz razgovore koje je vodio u Slu`bi. Tako|e, [e{eq je “cimeru” rekao kako se on i
wegovi prijateqi iz Beograda ve} godinama prate i slu{aju, tako da Slu`ba do u detaqe zna sve o wima, ali da ipak, i pored toga, nema nikakvih
primjedbi na rad Slu`be, jer je ista maksimalno bila korektna prema wemu. Ujedno, [e{eq je “cimeru” rekao da su kod wega prona|eni “gadni materijali” prilikom pretresa, ali kako isti nisu nigdje javno objavqeni,
to on misli da se ne mogu koristiti kao dokazni materijal u postupku protiv wega. U kontekstu navedenog, [e{eq je zakqu~io da i wegovi verbalni istupi, odnosno “ono {to je govorio u svom stanu i na drugim mjestima”
ne mogu biti dokazani, ukoliko neko od wegovih sagovornika ili slu{alaca to ne potvrdi na sudu.
Kroz razgovor sa “cimerom” iz }elije, [e{eq se dr`i dosta rezervisano, tako da istom pri~a samo o poznatim stvarima, koje su objavqene u
dnevnoj {tampi, kao hap{ewu grupe anarholiberala u Beogradu i sl.
Istog dana, [e{eqevu suprugu Vesnu su nazivala sqede}a lica iz Beograda: Kosta ^avo{ki, Gojko \ogo i Petar Hayiristi}, dopisnik “Observera” iz Beograda.
Sva navedena lica su se, kroz razgovor sa Vesnom, interesovala za “status” [e{eqa, da li je uspjela da ga vidi u zatvoru i sl. Ujedno, ^avo{ki i
\ogo su poru~ili Vesni “da o hap{ewu [e{ewa obavje{tavaju dru{tvo” u
Beogradu i da trenutno razmi{qaju o tome {ta treba preduzeti da bi se wenom mu`u na najboqi na~in pomoglo.
Daqe, \ogo savjetuje Vesni da o hap{ewu wenog mu`a “udari na sva zvona”, da svakome ko tra`i obavje{tewe o [e{equ isto pru`i, i da }e on, nekim qudima u Beogradu, dati wenu adresu u Sarajevu, da bi im ista, po wihovom dolasku u Sarajevo, mogla dati potpunu informaciju.
Kroz razgovor sa Vesnom [e{eq, Petar Hayiristi} joj je poru~io da
}e pisati o wenom mu`u, da “Vojo nije kriv ni za {ta”, da }e se to dokazati
na sudu, po{to }e ga zastupati “najboqi advokat u Jugoslaviji – Sr|a Popovi}”, te da }e on uskoro do}i u Sarajevo, da bi se vidio sa Vesnom i o svemu
popri~ao.
Isti dan, pozvani su, radi obavqawa informativnih razgovora i uzimawa izjava na zapisnik, vezano za neprijateqsku djelatnost [e{eqa –
Emil Vlajki i Yemal Sokolovi}, profesori na FPN u Sarajevu, kao i Olga Kozomara, profesor na Pravnom fakultetu (ranije dala izjavu, vezano za
[e{eqa).
U svojoj izjavi, Vlajki je naveo da mu je poznato da je [e{eq, nakon izbora u zvawe docenta na wihovom fakultetu, po~eo istupati u sredstvima
javnog informisawa raznim tekstovima koji su se objektivno mogli protuma~iti kao nacionalisti~ki. To se, po Vlajkiju, prvenstveno odnosi na jedan ~lanak [e{eqa, koji je on (Vlajki) pro~itao u “Kwi`evnoj re~i” 1981.
godine, a gdje je [e{eq “prozvao” desetak javnih i kulturnih radnika iz SR
152
BiH, iskqu~ivo muslimanske nacionalnosti, kao nacionaliste. Daqe,
Vlajki je naveo da je [e{eq pred wim isticao “da nema povjerewa u radni~ku klasu i Savez komunista, nagla{avaju}i da isti ne mogu biti osnovni subjekti prevazila`ewa postoje}eg stawa, da ne mogu izvu}i dru{tvo iz krize, koja je ve} nastupila, ve} da to su{tinski mo`e u~initi samo humanisti~ka inteligencija”. U kontekstu navedenog, [e{eq je isticao, kako ka`e Vlajki, da na{ sistem ovakav kakav je ne funkcioni{e i da ga treba radikalno mijewati, time da vlast preuzmu pametniji qudi, odnosno humanisti~ka inteligencija, te da radni~ka klasa i SK ne mogu u~initi nikakav
su{tinski korak u razrje{avawu postoje}e situacije, a koji bi vodio istinskom progresu.
Govore}i o demokratiji i slobodama ispoqavawa, [e{eq je pred
Vlajkijem zastupao tezu “da su iste kod nas nedovoqne, da se u nas sputava
sloboda misli”, te zaposlenim na fakultetu prijetio Me|unarodnim sudom i stranom {tampom, povodom wegovog slu~aja. Daqe, Vlajki je izjavio
da je mi{qewa da je [e{eq prijemom u Filozofsko dru{tvo Srbije bio
ohrabren, jer mu je isto, u par navrata, putem raznih peticija i slu`beno
upu}enih pisama FPN-a, pru`ilo punu podr{ku u wegovim stavovima.
Tako|e, [e{eq se Vlajkiju hvalio da je “Bi-Bi-Si objavio vijest o wegovom “skidawu sa voza u Doboju”, te da je o tome, kao i o hap{ewu u Beogradu, davao intervjue predstavnicima strane {tampe.
Navode}i da mu je poznato da je [e{eq u~estvovao na raznim skupovima {irom Jugoslavije, Vlajki je izjavio da je “sredinom novembra pro{le
godine, razgledaju}i Zbornik radova referenata sa Sociolo{kog susreta
u Portoro`u, primjetio i referat Vojislava [e{eqa, u kojem se direktno osporava revolucionarna uloga na{ih najvi{ih rukovode}ih li~nosti
i wihovih dijela”. Naime, iz navedenog [e{eqevog teksta, u kojem se ka`e
“da su nam ustavne tekstove pisali krajwe neobrazovani, neodgovorni i nesavjesni qudi, koji su pravne norme podre|ivali i najbanalnijoj politi~koj manipulaciji”, vidqivo je, ka`e Vlajki, da se to sla`e sa [e{eqevim
tezama o detitoizaciji i dekardeqizaciji objavqenim kasnije u dnevnoj
{tampi.
Ujedno, Vlajki je naveo, da je u aprilu mjesecu ove godine, na sjednici
Nau~nog vije}a, na kojoj je kritikovano [e{eqevo pona{awe, isti, u svojoj odbrani, izjavio: “Vi ste svi sa jedne strane ideolo{ki – politi~ki, a ja
s druge”.
Prilikom razgovora, Vlajki se dr`ao dosta “~vrsto”, nastoje}i prikazati svoje kontakte sa [e{eqom kao sporadi~nu stvar, i kao ne{to {to je
vrlo rijetko izlazilo iz okvira zakonskog pona{awa.
Yemal Sokolovi} je, u svojoj izjavi, naveo da je [e{eq u wegovom dru{tvu ~esto nametao temu prisutnosti panislamizma u SR BiH, te u tom
kontekstu govorio: “Panislamizam je klica koja }e se razbuktati u Bosni i
Hercegovini, tome pogoduje vi{i natalitet muslimana u odnosu na Srbe i
Hrvate. Taj visoki natalitet muslimana, s jedne strane, i s druge strane iseqavawe Srba i Hrvata iz BiH zbog raznih pritisaka }e stvoriti etni~ki
153
~istu muslimansku sredinu u Bosni i Hercegovini, odnosno da }e to stvoriti situaciju i klimu sli~nu kao na Kosovu”.
Daqe, Sokolovi} je izjavio da mu je [e{eq u junu 1983. godine, na nau~nom skupu “Marks i na{e vrijeme” u Zagrebu, poturio da potpi{e peticiju u kojoj se tra`i osloba|awe iz zatvora osu|enog sociologa iz Tuzle –
Sokli} Milana. Tako|e, [e{eq je poku{ao da nagovori Sokli}a da krajem avgusta iste godine, kada su zajedno u~estvovali na skupu “Dani Ante
Fiamenga”, na Komi`i – Vis, potpi{e peticiju kojom se tra`i osloba|awe od krivi~ne odgovornosti grupe muslimanskih nacionalista, kojima je
upravo bilo su|eno u Sarajevu, {to je on odbio. Sokolovi} je naveo da mu je
poznato da je [e{eq, sa jo{ ~etvoricom lica, koje li~no ne poznaje, radio
na izradi teksta navedene peticije, koja je kasnije upu}ena Predsjedni{tvu
SFRJ i Predsjedni{tvu SR BiH.
U kontekstu navedenog, [e{eq je Sokolovi}u tada rekao da je o su|ewu grupi muslimanskih nacionalista u Sarajevu dao intervju izvjesnom
stranom novinaru, i da je u istom pomenuto su|ewe okarakterisao kao
“pravni skandal”.
Tako|e, Sokolovi} je izjavio da je po~etkom novembra 1983. godine,
pred po~etak savjetovawa sociologa u Portoro`u, zajedno sa ~lanovima
Predsjedni{tva Udru`ewa sociologa SR BiH, pro~itao [e{eqev referat za navedeni skup, te da su tada oni ocjenili da isti “obiluje neprihvatqivim stavovima, u kojima se iznosi da su na{ Ustav pisali neuki qudi,
radi manipulisawa dr`avom i dru{tvom”. Zbog toga je Predsjedni{tvo
Udru`ewa sociologa SR BiH odlu~ilo da ne finansira [e{eqevo u~e{}e na istom savjetovawu i da ne stoji iza wegovog referata.
Yemal Sokolovi} se, tokom razgovora, pona{ao vrlo korektno, nastoje}i da se sjeti {to vi{e detaqa iz wegovih kontakata sa [e{eqom, a koji bi bili interesantni za Slu`bu.
Olga Kozomara u toku razgovora nije ni{ta novo dala, vezano za neprijateqsku djelatnost [e{eqa, nego u prethodnoj izjavi. Tokom razgovora, ista se korektno dr`ala, a kada je upoznata da }e se morati pojaviti kao svjedok u krivi~nom postupku protiv [e{eqa na sudu, Kozomara
je ~vrsto obe}ala da }e potvrditi svoja saznawa koja je dala u ranijoj izjavi.
Mjere SDB:
– Raditi na realizaciji dogovorenih mjera prema [e{eq Vojislavu i
u tom smislu obaviti razgovore sa Radmilom Jovanovi}em, psihijatar, Begom Hrusti}em, samostalni propagandista, Kosanom Gli{i}, asistent na
FPN (radi u~vr{}ivawa ranije datih izjava).
– Tako|e obaviti razgovor i, eventualno, uzeti izjave na zapisnik od
Bo`idara Sekuli}a i Radi{e Milenkovi}a, profesori na FPN.
– Biti u toku kontakata [e{eqeve supruge Vesne sa stranim novinarima i drugim operativno interesantnim licima iz Beograda i {ire.
154
LV
Centar SDB Sarajevo
Op. radnici: (redigovano)
Inf. str. pov. broj: 40
Dana 24. maja 1984. godine
Posebna informacija
Predmet: Nastavak realizacije planiranih mjera prema [e{eq Vojislavu (OO)
Veza: Na{a depe{a br. 1889 od 18. 5. 1984. godine i 1698 od 18. 5. 1984. godine
Dana 17. maja 1984. godine, posjetili smo u Okru`nom zatvoru u Sarajevu Vojislava [e{eqa radi poku{aja nastavqawa razgovora sa istim, {to
je on odbio kao i prethodnog dana. Tom prilikom smo od komandira stra`e
upoznati da [e{eq, u par navrata, nije po{tovao ku}ni red, i da je i zbog
toga upozoravan. Naime, [e{eq je, i pored upoznavawa sa ku}nim redom, u
par navrata u toku dana legao na krevet, {to je zabraweno. Tokom razgovora, koje je [e{eq vodio sa “cimerom” iz }elije, nije bilo bezbjednosno-interesantnih zapa`awa, po{to se [e{eq dr`i dosta rezervisano prema
istom.
U toku istog dana, obavqeni su razgovori sa Radmilom Jovanovi}em,
psihijatar, Kosanom Gli{i}, asistent na FPN, Begom Hrusti}em, samostalni propagandista, radi u~vr{}ivawa ranije datih izjava, te sa Radi{om Milenkovi}em i Bo`idarom Sekuli}em, profesori na FPN, u ciqu
eventualnog uzimawa novih izjava na zapisnik, vezano za neprijateqsku djelatnost Vojislava [e{eqa.
Kroz razgovore sa Begom Hrusti}em i Kosanom Gli{i}, isti su potvrdili svoje ranije izjave, isti~u}i da nemaju ni{ta novo kazati. Jedino je
Radmilo Jovanovi} izmjenio svoj iskaz utoliko – da [e{eq pred wim nije
zagovarao “centralnu Bosnu, kao ~isto muslimansku republiku, koja bi
predstavqala tampon izme|u Srbije i Hrvatske”, kao {to je u{lo u izjavu,
ve} da je [e{eq tu tezu navodio kao primjer prisutnosti panislamizma u
SR BiH i wegovih tendencija. U svim ostalim dijelovima, Jovanovi} je
ostao pri ranije datoj izjavi.
Tokom razgovora, navedena lica su se pona{ala vrlo korektno, isti~u}i da }e se dr`ati datih izjava i kao svjedoci u krivi~nom postupku protiv
[e{eqa
Radi{a Milenkovi} je, u svojoj izjavi, potvrdio ~este kontakte sa [e{eqom, ali je ~vrsto ostao pri ranijem stavu (ranije pozivan na razgovor)
da sa istim nije nikada vodio razgovore, koji bi se mogli okarakterisati
kao neprijateqski istupi [e{eqa. U tom smislu, od Milenkovi}a je i uzeta izjava na zapisnik, a istom je skrenuta pa`wa da, ukoliko se ne~ega prisjeti, da samoinicijativno do|e na razgovor.
Tako|e, i Bo`idar Sekuli} (od istog nije uzeta izjava na zapisnik), je
u informativnom razgovoru negirao da je [e{eq bilo kada pred wim neprijateqski istupao, nagla{avaju}i da Slu`ba “preko wega ne}e do}i do
155
[e{eqa”. Tokom razgovora sa Sekuli}em, isti se veoma drsko i provokativno dr`ao, te isticao da se sa wim mo`e razgovarati samo o wemu li~no,
kao i o eventualnim wegovim grijesima, a nikako o [e{equ.
Istog dana, [e{eqevu suprugu Vesnu je nazvao Vuk Dra{kovi} i kroz
razgovor joj poru~io da ne nasjeda na bilo kakve provokacije i da se ne sekira, jer }e wenom mu`u sva{ta pripisati, ali da mu to ne}e mo}i dokazati.
Isti~u}i “da nije ba{ lako nevinog ~ovjeka”, kao [e{eqa, osuditi, Dra{kovi} je zakqu~io “da je ovo ipak Evropa, da je javnost uz [e{eqa, da bi
oni u Bosni wemu skinuli glavu na turski na~in, da nema tolike javnosti”.
Na kraju razgovora, Dra{kovi} je poru~io Vesni da }e je ponovo kontaktirati za par dana, kada se bude konsultovao sa svojim prijateqima u vezi [e{eqevog hap{ewa.
Mjere SDB:
– Raditi na realizaciji dogovorenih mjera prema [e{eq Vojislavu, te
u tom smislu obaviti razgovore sa Dragoqubom ^u~kovi}em, profesor na
FPN, Jasnom Juri~i}, profesor na FPN, Ivom Kom{i}em, asistent na
F.F. i Jadrankom Laki}, dipl. fizi~ar, vezano za neprijateqsku djelatnost.
– Biti u toku kontakata [e{eqeve supruge Vesne sa operativno interesantnim licima, kao i stranim novinarima iz Beograda i {ire. Tako|e,
biti u toku najavqenog dolaska pojedinih operativno interesantnih lica
iz Beograda (Petar Hayiristi}, Sr|a Popovi} i dr.), radi operativnog pokrivawa.
LVI
Centar SDB Sarajevo
Op. radnici: (redigovano)
Inf. str. pov. broj: 42
Dana 25. maja 1984. godine
Predmet: Vojislavu [e{equ (OO), rje{ewem istra`nog sudije Okru`nog suda u Sarajevu, produ`en pritvor u trajawu od mjesec dana
Veza: Na{a depe{a br. 1898 od 18. maja 1984. godine
Dana 18. maja 1984. godine, posjetili smo u Okru`nom zatvoru u Sarajevu Vojislava [e{eqa, radi poku{aja nastavqawa razgovora sa istim, {to
je on odbio, kao i prethodnih dana. Tako|e, [e{eq je, u 13.00 ~asova, pozvan
na saslu{awe kod istra`nog sudije Okru`nog suda u Sarajevu, ali je odbio
davawe bilo kakve izjave bez prisustva svojih branilaca – advokata Zdravka Radovi}a iz Sarajeva i Sr|e Popovi}a iz Beograda. Nakon saslu{awa, a
na zahtjev zamjenika Okru`nog javnog tu`ioca, istra`ni sudija je [e{equ
rje{ewem produ`io pritvor u trajawu od mjesec dana.
Isti dan, obavili smo informativne razgovore i uzeli izjave na zapisnik od Dragoquba ^u~kovi}a, Jasne Juri~i} – profesora FPN-a, Ive
Kom{i}a, asistenta na F. F. i Jadranke Laki}, dipl. fizi~ar, vezano za neprijateqsko istupawe Vojislava [e{eqa.
156
Dragoqub ^u~kovi} je, u svojoj izjavi, naveo da je [e{eq pred wim ~esto govorio da ga progone profesori muslimanske nacionalnosti, te da mu
spre~avaju redovno napredovawe na fakultetu i sl. Isto tako, [e{eq je
~esto istupao i na sjednicama Nau~no-nastavnog vije}a, zakqu~uju}i da u
na{em dru{tvu nema prava i sloboda, da dru{tvo gazi preko le{eva i da }e
on svoja prava i za{titu tra`iti od me|unarodnih institucija u inostranstvu. Daqe, [e{eq je, pred ^u~kovi}em, ~esto negativno istupao o na{oj
dru{tveno-politi~koj stvarnosti. Tako u novembru 1982. godine, u biblioteci fakulteta, [e{eq mu je rekao “da formirawe autonomnih pokrajina
u na{oj zemqi nije zasnovano i utemeqeno na AVNOJ-skim odlukama 1943.
godine, ve} da su to vje{ta~ke tvorevine, koje su kasnije isforsirane od
strane Tita i Kardeqa”. U kontekstu ove teze, [e{eq je pred ^u~kovi}em
“u vi{e navrata kritizerski govorio o na{em Ustavu i potrebi wegove dekardeqizacije, tvrde}i da wegove osnovne premise predstavqaju ko~nicu
daqeg razvoja dru{tva, isti~u}i da radni~ka klasa u zemqi nema onaj polo`aj koji joj je zacrtan Ustavom i Programom Saveza komunista Jugoslavije,
da samoupravqawe nema perspektive niti postoji kod nas, da u dru{tvu nema sloboda i da treba uvesti demokratiju javne odgovornosti, gdje bi dr`ava samo upravqala sa nekoliko osnovnih privrednih grana, dok bi sve druge svere u dru{tvu trebalo prepustiti slobodnom razvoju”. Daqe, isticao
je “da u rukovodstvu zemqe i SKJ nema sposobnih qudi koji bi mogli izvu}i zemqu iz krize u koju je zapala, i da tu ulogu treba da preuzme humanisti~ka inteligencija, odnosno iskqu~ivo qudi od nauke”, me|u koje je i sebe svrstavao. Tako|e, [e{eq je, pred ^u~kovi}em, “omalova`avao li~nost
i ulogu druga Tita, nazivaju}i ga vlastodr{cem, koji je `ivio rasko{no,
kao car i imao u svakom kraju zemqe vile, a zemqu ostavio u dugovima”, te
“da bi, da je mogao, sve to ponio sa sobom u grob”.
Jasna Juri~i} je u izjavi navela da joj je poznato da se [e{eq, nakon iskqu~ewa iz SK, blisko povezao sa grupom politi~ki diskreditovanih lica iz Beograda (posebno sa grupom udaqenih profesora sa F. F. u Beogradu, kao i nekih kwi`evnika kao {to su Dobrica ]osi} i Vuk Dra{kovi} i
dr.), koji su stali u wegovu odbranu pisawem raznih peticija naslovqene na
dekanat, dru{tveno-politi~ke organizacije na fakultetu, kao i na imena
pojedinih profesora, a u kojima je isticana [e{eqeva “nevinost”, te upu}ivan “apel” da se “sprije~i wegovo zlostavqawe u Bosni”.
Isto tako, Jasna Juri~i} je izjavila da joj je poznato da je [e{eq, nakon dru{tvene osude kwige “No`”, autora Vuka Dra{kovi}a, poku{ao rasturati istu me|u profesorima na fakultetu, kao i Dra{kovi}evo Otvoreno pismo Predsjedni{tvu Op{tinskog odbora SUBNOR-a Gacko. Tako|e,
[e{eq je profesorima sa fakulteta nudio na ~itawe i omladinski list
iz Beograda, u kojem je objavqen intervju pod naslovom “Buntovnik bez razloga”, gdje [e{eq, u razgovoru sa Vukom Dra{kovi}em, pokre}e neka pitawa dru{tveno-neprihvatqivog sadr`aja. Ujedno, [e{eq je dijelio na ~itawe po fakultetu i protestna pisma Radisava Filipovi}a, penzionisanog
pukovnika JNA iz Beograda, u kojima isti “neistinito i na veoma drzak na~in, kroz [e{eqev slu~aj, napada mnoge dru{tvene i samoupravne vrijednosti na{eg dru{tva”.
157
U svojoj izjavi, Ivo Kom{i} je naveo da slabo poznaje [e{eqa, da je sa
istim kontaktirao samo u par navrata, te da su wihovi kontakti ve}inom
bili slu`benog karaktera (Kom{i} je predsjednik Udru`ewa sociologa
BiH, ~iji je ~lan i [e{eq). Tako|e, Kom{i} je izjavio da kao predsjednik
Udru`ewa sociologa BiH, ima priliku da ostvari uvid u sadr`aj [e{eqevog referata, vezano za savjetovawe sociologa u Portoro`u, te da je nakon
ostvarenog uvida rekao [e{equ, “da su wegovi stavovi o polo`aju republika i pokrajina u Federaciji navedenog referata pogre{ni, a da naro~ito zavr{etak wegovog referata, koji govori o neobrazovanosti na{ih najvi{ih funkcionera, koji su pisali Ustav i ostale partijske dokumente, nije idejno prihvatqiv”, na{to isti nije reagovao.
Jadranka Laki} je navela da je [e{eqa slu~ajno upoznala u vozu na relaciji Kardeqevo – Sarajevo, te da joj je isti, tokom ~itavog puta, nametao
razgovor o sebi, o svojim sukobima sa vla{}u, istjerivawu pravde i sl. Tako,
[e{eq joj je rekao “da jedva ~eka da bude uhap{en, jer bi to bio pravi razlog za aktuelizirawe wegovog slu~aja u koji bi se ukqu~ili i advokati iz Beograda, na ~elu sa Sr|om Popovi}em, {to bi bio istinski spektakl”. Tako|e, prilikom ovog susreta, [e{eq je Laki}evoj rekao “da }e u slu~aju wegovog hap{ewa i otpu{tawa sa posla, wegovi prijateqi iz Beograda osnovati
fond iz kojeg bi mu mjese~no davali platu od dva stara miliona dinara”.
Istog dana, registrovali smo kontakte [e{eqeve supruge sa advokatom Zdravkom Radovi}em iz Sarajeva, Radisavom Filipovi}em, izvjesnom
prijateqicom Gojka \oge, te Neboj{om \uri}em, dopisnikom “Junajted
pres Interne{enel”, svi iz Beograda.
Kroz razgovor sa Radovi}em, Vesna se interesovala za mogu}nost posjeta mu`u u zatvoru i drugo, dok su se navedena lica iz Beograda najvi{e interesovala za trenutni status [e{eqa, da li mu je produ`en pritvor, da li
je podignuta optu`nica i sl.
Mjere SDB:
– I daqe }emo raditi na realizaciji dogovorenih operativnih mjera
prema Vojislavu [e{equ. Isto tako, i daqe }emo biti u toku kontakata
Vesne sa operativno interesantnim licima iz Beograda i {ire, kao i eventualnog wihovog dolaska u Sarajevo, radi operativnog pokrivawa.
LVII
Centar SDB Sarajevo
Op. radnici: (redigovano)
Inf. str. pov. broj: 45
Dana 29. maja 1984. godine
Posebna informacija
Predmet: Vojislav [e{eq najavio {trajk gla|u u Okru`nom zatvoru
Sarajevo
Veza: Na{a depe{a br. 1705 i 1719 od 21. i 22. 5. 1984. godine
U toku vikenda (19. i 20. 5. 1984. g.), Vojislav [e{eq se korektno pona{ao u Okru`nom zatvoru Sarajevo. Kroz razgovore sa “cimerom” iz }elije,
158
isti se raspitivao za ku}ni red, tok istra`nog postupka, podizawe optu`nice i sli~no, te govorio o svom slu~aju.
U isto vrijeme, wegova supruga Vesna ostvarila je kontakte sa Kostom
^avo{kim, Petrom Hayiristi}em, Radisavom Filipovi}em i Bo`idarom
Jak{i}em, svi iz Beograda.
Komentari{u}i tekst iz nedjeqnog lista “Svijet”, koji je prenijelo i
“Oslobo|ewe”, vezano za djelatnost [e{eqa i wegovih istomi{qenika,
^avo{ki je poru~io Vesni da se na takve stvari ne obazire, “da su to organizovale bitange”, te da se takvim i sli~nim tekstovima ne treba ~uditi.
Daqe, ^avo{ki je rekao da je razgovarao sa jo{ nekim qudima u Beogradu,
te da }e se oni povodom hap{ewa [e{eqa oglasiti u javnosti izvjesnim saop{tewima i sli~nim stvarima, a koje oni u Beogradu mogu da urade za wenog mu`a. Isto tako, ^avo{ki, kao i sva gore navedena lica, su se, kroz razgovor sa Vesnom, interesovala za stawe [e{eqa u zatvoru, posjete i sl.
Dana 21. 5. 1984. godine, istra`ni sudija Okru`nog suda Sarajevo po~eo
je sa saslu{avawem Vojislava [e{eqa u prisustvu zamjenika Okru`nog
javnog tu`ioca i [e{eqevih advokata – Zdravka Radovi}a iz Sarajeva i
Petra Samaryije iz Beograda (zamjena advokata Sr|e Popovi}a).
Odmah na po~etku saslu{awa, [e{eq je izjavio da najodlu~nije protestvuje protiv policijskog postupka koji se prema wemu primjewuje, te istakao da smatra da je istraga i sudski proces iskonstruisan, jer se protiv
istine nisu mogli druga~ije boriti. Daqe, [e{eq je tra`io da se odmah
pusti iz pritvora i da mu se vrate svi oduzeti tekstovi, odbiv{i bilo kakav daqi razgovor. Ujedno, [e{eq je najavio da }e sa dana{wim danom po~eti odbijati hranu, odnosno po~eti {trajk gla|u, koji }e, po wemu, dovesti
do wegovog pu{tawa na slobodu ili do wegove smrti. Isti dan, [e{eq je
odbio da ru~a, napomenuv{i stra`aru, koji mu je donio ru~ak, da mu ubudu}e ne donosi obroke po{to se odlu~io na {trajk gla|u.
Po zavr{enom saslu{awu [e{eqa, Petar Samaryija je ostvario kontakt sa suprugom [e{eqa i sestrom Danicom. Samaryija se, kroz razgovor
sa Vesnom i Danicom, interesovao za razloge [e{eqevog iskqu~ewa iz
SKJ i nastavnog procesa, za wegove sukobe sa pojedinim profesorima
FPN-a u Sarajevu, za plagijat Brane Miqu{a, za [e{eqevo socijalno porijeklo i sl., te iste hrabrio obja{wewem da na{ Ustav garantuje slobodu
mi{qewa i pisawa, pa makar to bilo i nakaradno. Daqe, Samaryija je savjetovao Vesnu da nikome ne pri~a o namjeri [e{eqa da {trajkuje gla|u,
te joj rekao da }e on o tome razgovarati sa nekim licima iz Beograda, u ciqu iznala`ewa najboqeg rje{ewa po wenog mu`a (oko 12.30 ~asova Samaryija je otputovao za Beograd).
Isti dan, u ve~erwim satima, kroz razgovor sa ^avo{kim, Vesna je
istog upoznala da je vidjela Voju i da je isti na saslu{awu kod istra`nog sudije odbio svaki razgovor, te da je najavio da }e po~eti sa {trajkom gla|u.
Prekoriv{i Vesnu {to ga o navedenom nije odmah informisala, po{to je
on jedini [e{eqov iskren prijateq, ^avo{ki je rekao da [e{eqev
{trajk gla|u, za wega, ne predstavqa iznena|ewe, jer su se oni o tom na~inu
“borbe” u zatvoru ve} ranije dogovorili, prilikom jednog boravka [e{eqa
u Beogradu. Daqe, ^avo{ki je rekao Vesni da {trajk [e{eqa jedino ima
159
smisla ako za isti zna {to {iri krug qudi, kako u zemqi, tako i u inostranstvu, te da }e o istom odmah obavijestiti strane novinare, kao i wihove zajedni~ke prijateqe u Beogradu. Savjetuju}i Vesnu da ne smije imati povjerewa u qude koji wenom mu`u rade o glavi, ^avo{ki je rekao, a navodno to je
mi{qewe i drugih lica iz Beograda, da je [e{equ sada najboqe da odbija
bilo kakav razgovor sa istra`nim sudijom ili nekim drugim. Smiruju}i Vesnu rije~ima da oni ipak ne}e dozvoliti da on ([e{eq) umre u zatvoru, jer
bi to bio svjetski skandal, ^avo{ki je dodao: “To vam ja ka`em, `elim da ~uju i ove bitange {to snimaju, znate, te bitange {to slu{aju i rade mu o glavi, ta istraga uop{te nije bitna, jer oni kad donesu odluku da ~ovjeka hapse,
odmah donesu odluku koliko }e ga i suditi, tako da se unaprijed sve zna, sve
ostalo je forma, istra`ni sudija i ostali samo su obi~ne sluge u tom procesu, ni{ta ne odlu~uju svojom glavom, nego rade samo ono {to im se naredi,
zato je Voji jedino ostalo da se bori ovim metodama, po{to je slabiji, a to
je uobi~ajeni metod borbe zatvorenika u totalitarnim re`imima”.
Hrabre}i Vesnu, te isti~u}i da ima puno povjerewe u Voju da }e isti
istrajati u svojoj odluci da {trajkuje gla|u, ^avo{ki se detaqno interesovao o svim wenim saznawima oko [e{eqevog {trajka, jer mu navodno to
treba da bi upoznao sa istim strane novinare u Beogradu. Na kraju razgovora, ^avo{ki je skrenuo pa`wu Vesni da ga o svim sli~nim stvarima, vezano
za dr`awe [e{eqa u zatvoru, blagovremeno informi{e, te joj poru~io da
}e razgovarati i sa Samaryijom, po wegovom povratku u Beograd.
Mjere SDB:
– I daqe }emo raditi na realizaciji dogovorenih operativnih mjera prema Vojislavu [e{equ. U tom smislu, obavit }emo informativne razgovore i
eventualno uzeti izjave na zapisnik od jo{ nekih lica, za koje osnovano pretpostavqamo da su “upoznati” sa neprijateqskom djelatno{}u [e{eqa.
– Isto tako, bi}emo u toku kontakata [e{eqeve supruge Vesne sa operativno interesantnim licima iz Beograda i {ire, kao i u toku eventualnog wihovog dolaska u Sarajevo, radi operativnog pokrivawa.
LVIII
Centar SDB Sarajevo
(redigovano)
Inf. str. pov. broj: 50
Dana 8. juna 1984. godine
Posebna informacija
(redigovano)
Predmet: Pred istra`nim sudijom Okru`nog suda u Sarajevu zavr{eno saslu{awe svjedoka u krivi~nom predmetu protiv okrivqenog Vojislava [e{eqa
Veza: Na{a posebna inf. broj 48 od 5. juna 1984. godine
U periodu od 28. do 31. maja ove godine, pred istra`nim sudijom Okru`nog suda u Sarajevu, zavr{eno je sprovo|ewe istra`nih radwi – saslu{awe svjedoka u krivi~nom predmetu protiv okrivqenog [e{eq Vojislava.
160
Pred istra`nim sudijom, 28. maja 1984. godine, u prisustvu [e{eqevog
branioca, advokata Zdravka Radovi}a iz Sarajeva, saslu{ani su Radmilo
Jovanovi}, psiholog, Kosana Gli{i}, asistent FPN-a, Neboj{a To{i}, novinar, i Hrusti} Bego, komercijalista.
U svojim izjavama, Radmilo Jovanovi} i Kosana Gli{i} su u potpunosti odstupili od prvobitno datih izjava pred radnicima SDB. Jovanovi} je
pred istra`nim sudijom naveo da je wegova prethodna izjava “iznu|ena” napornim i dugo vo|enim razgovorom od strane radnika SDB, te da ista zbog
toga ne odgovara stvarnoj istini. Naime, Jovanovi} je tvrdio da su mu radnici SDB, koji su sa wim vodili razgovor, “predo~ili neki pisani materijal” [e{eqa, iz kojeg je sastavqena wegova ranija izjava. Kosana Gli{i}
je, tako|e, u potpunosti odstupila od ranije date izjave, naglasiv{i da je
istu dala po “sugestijama” istra`iteqa, koji su sa wom vodili razgovor.
Ujedno, Kosana se pravdala da se, u vrijeme davawa prvobitne izjave, nalazila u posebnom psiholo{kom stawu zbog bolesti svog oca, tako da nije
mnogo pazila na sadr`aj izjave koju je potpisala.
To{i} Neboj{a i Hrusti} Bego su, pred istra`nim sudijom, u potpunosti potvrdili navode svojih ranijih izjava, koje su dali prije radnicima
SDB.
Sutradan, 29. maja 1984. godine, saslu{ana je kao svjedok i Olga Kozomara, profesor Pravnog fakulteta u Sarajevu, u prisustvu [e{eqevih
branilaca, advokata Zdravka Radovi}a iz Sarajeva i Sr|e Popovi}a iz Beograda. (O boravku Sr|e Popovi}a u Sarajevu, kao i o wegovom pona{awu
pred istra`nim sudijom prilikom saslu{awa Olge Kozomare, informisali smo u na{oj depe{i br. 1817 od 30. 5. 1984. godine). Kozomara je pred istra`nim sudijom u potpunosti negirala svoj ranije dati iskaz, pri tome
tvrde}i da je isti dala pod “pritiskom” radnika SDB, koji su sa wom vodili razgovor. Ujedno, Kozomara je navela da se taj “pritisak” organa bezbjednosti ogledao u dugom i iscrpquju}em razgovoru, kao i u “bezrazlo`nom
pretresu wenih stambenih prostorija”, za {to nije postojao nikakav zakonski osnov. Daqe, Kozomara je u svojoj izjavi na jedan vrlo afirmativan na~in govorila o li~nosti i nau~nom radu [e{eqa, poku{avaju}i da sve svoje kontakte sa istim prika`e kao “normalne razgovore qudi koji pripadaju ovom sistemu”.
Kozomara je od strane istra`nog sudije pozivana i 31. 5. 1984. godine,
da bi se u dopuni svoje izjave izjasnila za fotokopiju liste osnovnih i fakultativnih pitawa novinara Du{ana Bogavca, koji su [e{equ poslu`ili za inkriminisani tekst “[ta da se radi?”, a koji su, prilikom pretresa,
prona|eni u wenom stanu. Kao i prilikom ovog razgovora, tako i u drugom
razgovoru, Kozomara je negirala bilo kakvu vezu sa [e{eqevim tekstom
“[ta da se radi?”, istakav{i da joj je [e{eq donio navedena pitawa da ih
pogleda, po{to je i sama “imala `equ da u okviru svojih mogu}nosti u~estvuje u jednom takvom projektu”.
Svjedoci Emil Vlajki, ^voro Slobodan i Dragoqub ^u~kovi} su saslu{ani kod istra`nog sudije 30. 5. 1984. godine. Isti su u potpunosti ostali
161
pri svojim prvobitnim izjavama, s tim {to je ^u~kovi} pozivan i 31 5. ove
godine, da bi u dopuni izjave pojasnio neke svoje ranije date navode.
Po okon~awu krivi~ne istrage, zamjenik OJT-a u Sarajevu }e podi}i
optu`nicu protiv Vojislava [e{eqa zbog osnovane sumwe da je po~inio
krivi~no djelo kontrarevolucionarnog ugro`avawa dru{tvenog ure|ewa
iz ~lana 114 KZ-a SFRJ.
(redigovano)
Dodatni list uz dokument
Organizaciona jedinica: USDB Beograd
Linija rada: Gra|anska desnica
Primedbe, napomene i sli~no:
Kopija pisma koje je iz Beograda upu}eno na adrese nekoliko lica u Sarajevu uz odgovor [e{eq Vojislava na anketu “[ta da se radi”.
Prilog: 1 (strana 1)
RSUP CRB
Op sp. 1504/36
8. 6. 1984.
USDB Beograd
Sp. 3115
8. 6. 1984. god.
(potpis redigovan)
Staqinisti~ka banda je evo opet strpala jednog intelektualca Srbina
u zatvor. Ovaj puta je to mladi, poletni profesor, sociolog, doktor Vojislav [e{eq iz Sarajeva. Procenite i sami {ta u ovom wegovom nau~nom
radu ima {to je protiv progresa i {to je ka`wivo. Kada su srpski diktatori i staqinisti poku{ali da uni{te \oga, ustala je srpska intelektualna
javnost, a sada }e to biti i me|unarodna javnost, jer je [e{eq ve} promakao granice dr`ave u kojoj je danas ~ast biti u zatvoru. Bagri bosanskoj poru~ujemo da mi znamo da [e{eq strada jer je Srbin, jer ga goni panislamisti~ka homeinijevska zver.
LIX
Centar SDB Sarajevo
(redigovano)
Inf. str pov. broj: 56
Dana 20. juna 1984. godine
Posebna informacija
Predmet: Interesantna zapa`awa iz razgovora Vojislava [e{eqa sa
advokatom Sr|om Popovi}em iz Beograda i Zdravkom Rajovi}em iz Sarajeva
Veza: Na{a depe{a br. 03-2018 od 14. 6. 1984. godine
U po~etku razgovora, Popovi} je poku{ao ubijediti [e{eqa da prestane sa {trajkom gla|u, pod motivacijom da ne}e biti spreman za odbranu,
162
kao ni lica iz Beograda, koja tako|e {trajkuju i vrlo lo{e izgledaju. Me|utim, [e{eq je ostao na stanovi{tu da i daqe {trajkuje gla|u, bez obzira bio osu|en ili ne, tj. sve dok ne bude pu{ten iz pritvora. Ujedno, [e{eq je istakao da se ne namjerava ubiti, te kako uzima hranu pod prinudom,
misli da }e biti spreman psihi~ki i fizi~ki za odbranu, jer se i sad dobro
osje}a.
Na Popovi}evo interesovawe – {ta je [e{eq izjavio prilikom saslu{awa u SUP-u, isti je odgovorio da ga se poku{alo ucijeniti februarskom
izjavom, ali da je zakqu~io na osnovu dvije-tri re~enice {to mu je pro~itano, da je ona falsifikovana”, tako da je u maju odbio bilo {ta da potpi{e i govori, te da se on i u februaru, kada je davao izjavu, ~uvao da ne ka`e
gdje je i ko i {ta od wegovih prijateqa u Beograda i Sarajeva pred wim pri~ao, pa je govorio samo o bezveznim stvarima, tj. gdje se s kim upoznao, gdje
je bio na ru~ku i sl.”.
U kontekstu navedenog, [e{eq je jo{ rekao da je on tada, u februaru,
kada su mu istra`iteqi SUP-a, vrativ{i se sa konsultacija, dali da potpi{e svaki list izjave, vidjev{i da prve dvije-tri stranice odgovaraju wegovoj izjavi, potpisao sve, ne gledaju}i ostale izjave, tako da nije sada iskqu~eno da su neke stranice wegove izjave i falsifikovane”. Ujedno, [e{eq se interesovao da li su oni (Popovi} i Radovi}) vidjeli wegovu izjavu u sudskom spisu, odnosno da li postoji zakonska mogu}nost da i on li~no
ostvari uvid u sudski spis. Na kraju ovog dijela razgovora, [e{eq je upoznao advokate da on od februara ni u SUP-u, ni pred istra`nim sudijom nije davao nikakve zvani~ne izjave, na{to su mu advokati odgovorili da }e vidjeti sa istra`nim sudijom.
Daqe, Popovi} je [e{equ pokazao izvjesne peticije, protestna pisma Filozofskog dru{tva Srbije i dr., povodom wegovog hap{ewa da
“vidi kako ga prijateqi nisu zaboravili”, te ga upoznao da je i Sociolo{ko dru{tvo spremilo peticiju sa 400 potpisa i poslalo Predsjedni{tvu, odnosno da se u SKC-u u Beogradu povodom hap{ewa wega i drugih
lica (Mijanovi}a, Im{irovi}a i dr.), pripremaju izvjesni protestni sastanci. Tako|e, Popovi} je upoznao [e{eqa da se “javila i jedna organizacija nau~nika u koju je u~laweno 40 nobelovaca, koji se zauzimaju za wega sa stanovi{ta ugro`avawa akademskih sloboda”. Ujedno, Popovi} je
rekao [e{equ da se u Beogradu umno`ava i ~ita tekst Ideolo{ke komisije CK Hrvatske, u kome je prozvano preko 200 lica, da ga je i on pro~itao, da je to jedna “novost u partiji”, te da je zbog istog Gradski komitet
SK Beograda reagovao i “suprotstavio se bratskoj pomo}i iz Hrvatske”.
Kada ga je Popovi} upoznao da su supruge uhap{enih lica iz Beograda
i{le u Predsjedni{tvo SR Srbije i tra`ile pu{tawe na slobodu, [e{eq je tra`io od wega i Radovi}a da prenesu wegovoj supruzi, sestri i
majci, da im zabrawuje ne samo kontaktirawe sa zvani~nim vlastima, nego i bilo kakva pitawa, molbe i sl., kao {to je to uradila, po nagovoru,
rodbina lica su|enih zbog istupawa sa pozicija muslimanskog nacionalizma.
163
U nastavku razgovora, [e{eq se interesovao da li }e svjedoci, kao Olga Kozomara i Kosana Gli{i}, Radmilo Jovanovi} i dr., biti “izlo`eni represalijama zbog odstupawa od prethodne izjave”, da li }e biti ponovo pozivani i zbog ~ega je zamjenik OJT u optu`nici tra`io da se wihove izjave
pro~itaju na glavnom pretresu. Popovi} je odgovorio [e{equ da Kozomara i drugi ne}e imati nikakvih posledica, izuzev mo`da partijskih ili sl.,
te da }e on biti protiv ~itawa wihovih izjava na pretresu, iako su i oni
u~estvovali u prethodnom postupku prilikom istrage u Slu`bi. U vezi
slede}ih pobrojanih svjedoka u optu`nici, [e{eq je rekao advokatima da
je Neboj{a To{i}, policijski provokator, koga je on mnogo ranije “provalio”, vodao po Beogradu, te da je o tome pri~ao ne samo pripadnicima Slu`be, prilikom istrage, nego i prijateqima – Vuku Dra{kovi}u, Draganu
Biskupovi}u, Du{anu Bogavcu, rodbini i drugim prijateqima. Popovi} je
prekorio [e{eqa {to se poigravao sa To{i}em, jer na kraju ispada da se
on ipak sa wim dru`io, razgovarao i sl., te predlo`io, u ciqu dokazivawa
pred sudom da je [e{eq bio pod stalnim nadzorom policije, kao svjedoka
Vuka Dra{kovi}a u vezi To{i}a. [e{eq je kategori~ki odbio pozivawe
Dra{kovi}a na sud, jer, po wemu, Dra{kovi} bi bio uhap{en “~im bi kro~io nogom ovamo”.
Daqe, [e{eq je rekao da je izjava Bege Hrusti}a u redu, jer “{to sam
pred wim rekao, on je ta~no izjavio”, ali da je Drago ^u~kovi} slagao, izuzev onog {to se odnosilo na wegovu izjavu na sjednici NNV-a FPN-a u
Sarajevu. [e{eq ne pori~e da je pred nekim govorio ono {to je izjavio
^u~kovi} – pred istra`nim sudijom, ili misli da je to govorio pred wim.
Za izjavu Emila Vlajkija, [e{eq je rekao da je vrlo korektna, te da je ta~no da je pred wim govorio kako SK “nema snage, niti mogu}nosti da na|e
izlaz iz nastalih te{ko}a i da predvodnik u izla`ewu iz te{ko}a mo`e
biti samo humanisti~ka inteligencija”. Za svjedoka ^voru Slobodana izjavio je da ga nikad nije vidio i da uop{te ne zna ko je to. Interesuju}i se
{to izjava Alekse Milojevi}a nije u{la u optu`nicu, [e{eq je rekao da
je istina da je pred Milojevi}em govorio o potrebi uvo|ewa vojne uprave
na SAP Kosovo i ukidawa univerziteta, ali da nije istina da je rekao kako prema Albancima treba primjeniti silu i da trebaju zavr{avati samo
osnovnu {kolu.
U vezi tekstova koji su u{li u optu`nicu, [e{eq je rekao advokatima da se “ne}e nijednog odricati, iza svakog misli ostati do kraja, ali da
}e jedino i}i na to da su tekstovi neobjavqeni”, te dodao “da su dijelovi
teksta “[ta da se radi?”, koji su u{li u optu`nicu, korektno citirani”.
Interesuju}i se da li je [e{eq jo{ kome davao tekst “[ta da se radi?”,
izuzev {to ga je poslao Bogavcu, ali koji ga nije dobio i koji }e to potvrditi na sudu, Popovi} je mi{qewa da su se fotokopije navedenog teksta,
koji su dobili neki gra|ani, a {to je isto tako u{lo u optu`nicu, “mogle
praviti samo sa primjerka koji je poslan Bogavcu, jer ne mo`e pretpostaviti da li se moglo praviti sa tekstovima koji su oduzeti [e{equ prilikom pretresa”. U vezi navedenog teksta, Popovi} je rekao da i oni moraju
vidjeti {ta je sa istim.
164
Konstatuju}i da je optu`nica tanka, kada se uzme sve u obzir (svjedoci,
neobjavqeni tekstovi i sl.), [e{eq je istakao da “imaju priliku da od su|ewa naprave komediju”.
Sugeri{u}i [e{equ da ~ita tekstove iz “Politike”, NIN-a i drugih listova, jer u wima “ima stvari za wegovu odbranu”, Popovi} je rekao
da i on mora znati [e{eqevu koncepciju odbrane, osim toga {to ostaje
pri ~iwenicama iznesenim u svojim tekstovima. Daqe, Popovi} je rekao
da je on po~eo praviti odbranu analizom pojedinih [e{eqevih tekstova,
koje je dobio od wegovih prijateqa, tako {to razdvaja negativno od pozitivnog, tj. da }e u svojoj koncepciji odbrane insistirati na pojmovima kao
{to su “pojam jugoslovenstva u socijalisti~koj revoluciji, trajna veza socijalisti~ke revolucije sa diktaturom proletarijata i vlasti radni~ke
klase, a sa druge strane, govorit }e o birokratskom monopolu, politikantskim konceptima, neobrazovano{}u qudi i sl. Ujedno, Popovi} je rekao da
}e tekstove, koji idu [e{equ u prilog, tra`iti da se pro~itaju na sudu, a
da }e i same tekstove tretirati tako {to }e ih svrstavati – ovi su pisani
dok je [e{eq bio u SK, a ovi poslije iskqu~ewa. Istakav{i da je na sudu
najboqi dokaz dobra [e{eqeva odbrana i da se ne smije pona{ati odbrana{ki, uzmicati i sl., Popovi} je rekao da }e ga i on ispitivati, ~ak postavqati i neka nezgodna pitawa, ali sve da bi mu to i{lo u prilog. Tako|e, Popovi} je savjetovao [e{eqa da ne ulazi u nikakve sva|e, ne povisuje ton, te da ne sjedi pasivno na sudu, nego da, naprotiv, poslije svakog izvedenog dokaza tra`i rije~ i pobija isto, a u ~emu }e mu i oni pomagati.
Isto tako, Popovi} je savjetovao [e{eqa da i on postavqa pitawe svjedocima, odnosno da ih pobija suprotnim tvrdwama, te da ~ak govori – ja tog
~ovjeka u `ivotu nisam vidio. Popovi} je jo{ [e{equ rekao da on nikada ne sputava svog klijenta kada ga brani, odnosno da ga ne te{i, te zakqu~io da se [e{eq “svojom dobrom odbranom mo`e od svega odbraniti {to
je u optu`nici”.
Daqe, Popovi} je rekao da su uhap{ena lica u Beogradu u mnogo te`oj
situaciji nego [e{eq, jer je to u Beogradu, gdje je i postojala izvjesna neformalna grupa, a on je ipak sam, ali da misli da }e se i oni izvu}i, jer uprkos predlo`enom, veliki broj svjedoka niko ne}e da svjedo~i protiv wih,
tako da }e to zaustaviti sud i policiju. Me|utim, i Popovi} nije vi{e siguran u ni{ta, nemogu}e je ne{to prognozirati, jer su se, kako re~e, “po~ele krupne stvari doga|ati, poslije hap{ewa u Beogradu”.
U vezi posledwih hap{ewa u Beogradu i Zagrebu, Popovi} je mi{qewa da }e se ista “katastrofalno odraziti na me|unarodni polo`aj Jugoslavije”, te da mu je izvjesni prijateq iz Engleske rekao kako se o Jugoslaviji
nije nikada vi{e pisalo, ali u negativnom smislu.
Na kraju, Popovi} je rekao da }e te{ko odbraniti negirawe muslimanske nacije od strane [e{eqa, po{to je to i Ustavom deklarisano, dok }e
tra`ewe novih podjela republika sa politi~kog pitawa prebaciti na ~isto organizaciono, administrativno, kako bi ispalo na kraju da se ne dira
u federativno ure|ewe.
165
Razgovor su zavr{ili dogovorom da se prije po~etka su|ewa jo{ par puta vide i o svemu podrobno dogovore.
Mjere SDB:
– Bi}emo u toku sqede}ih kontakata Popovi}a i [e{eqa, te o svemu
blagovremeno informisati, odnosno nakon dogovora, izvjesne stvari prezentirati i zamjeniku OJT-a.
(redigovano)
Dostavqeno: 3h RSUP-u SDB – podsekretaru za SDB
(redigovano)
LX
Centar SDB Sarajevo
(redigovano)
Inf. str pov. broj: 61
Dana 8. jula 1984. godine
Posebna informacija
(redigovano)
Predmet: Interesantna zapa`awa iz razgovora Vojislava [e{eqa sa
Popovi} Sr|om i Radovi} Zdravkom
Veza: Na{a pos. informacija br 59 od 2. 7. 1984. godine
Dana 4. jula ove godine, informisani smo o sadr`aju razgovora izme|u
Vojislava [e{eqa i advokata Sr|e Popovi}a i Zdravka Radovi}a. Razgovor je trajao oko 2 ~asa, a predmet je bila “analiza” dosada{weg toka su|ewa i postavqawe odbrane u nastavku, tj. obarawe dokaza, predlagawe svjedoka odbrane i sli~no.
U po~etku razgovora, Popovi} upoznaje [e{eqa da su uhap{ena lica
iz Beograda pu{tena iz pritvora i da }e se od sada braniti sa slobode. Me|utim, Popovi} je mi{qewa da }e [e{eq imati malo koristi, izuzev {to
}e “malo vi{e osloboditi ove iz Filozofskog i sociolo{kog dru{tva da
se jo{ vi{e zauzmu za wega”. Ujedno, Popovi} je istakao da }e to isto biti
kao i sa Gojkom \ogom, jer }e im se omogu}iti da i daqe vode polemiku sa
sudom iz koje }e, po wemu, iza}i kao pobjednici.
Nastavqaju}i razgovor o iskazima svjedoka na sudu, sagovornici su konstatovali da je Dragoqub ^u~kovi} bio najubjedqiviji i da mu je iskaz ostavio na sud uvjerqiv utisak. U namjeri da u zavr{noj rije~i nastoje donekle
opovrgnuti i ubla`iti izjavu ^u~kovi}a, Popovi} je sugerisao [e{equ da
on pred sudom nastoji dokazati kako ga ^u~kovi} ve} godinama mrzi, progawa, te da je “optere}en mr`wom prema wemu”. U ciqu dokazivawa da je sa
^u~kovi}em bio u lo{im odnosima, [e{eq i Popovi} su se dogovorili da
predlo`e ~itawe teksta “Prilog istoriji samovoqe” iz wegovog romana
“Hajka”. Iistakav{i da je ^u~kovi} dobio nalog da ne spomiwe koje je
funkcionere napao u navedenom tekstu, [e{eq je mi{qewa da bi iz tog
razloga trebalo predlo`iti ~itawe teksta, po{to je “otvoreno pisao o
Branku Mikuli}u i Hamdiji Pozdercu”. U vezi ^u~kovi}evog iskaza da je
166
[e{eq napadao principe AVNOJ-a, Popovi} je rekao da }e oni to okrenuti u korist [e{eqa, jer }e nastojati dokazati da je isti u stvari branio
principe AVNOJ-a od Ustava.
[to se ti~e svjedoka ^vore Slobodana, sagovornici su mi{qewa da je
on djelovao veoma ubjedqivo prilikom davawa izjava i da ga je najboqe ignorisati. Za ra~un Milenkovi}a i wegovo dobijawe teksta “[ta da se radi”,
[e{eq je rekao da }e dokazati kako je policija znala da je Milenkovi} isprepadan ~ovjek, te da }e odmah po primitku teksta “dotr~ati u policiju i
prijaviti”, po{to mu je, nakon saslu{awa u SDB, opstanak na fakultetu doveden u pitawe. Za zabiqe{ku o primitku pomenutog teksta Hamze Bak{i}a, Popovi} je rekao da ona ne zna~i u formalnopravnom smislu ni{ta, jer
nije potpisana, ovjerena i sli~no, tako da }e je oboriti kao sudski dokument.
U vezi iskaza Emila Vlajkija, [e{eq i Popovi} su se dogovorili da }e,
iako on nije rekao ne{to naro~ito, tako|e tra`iti ~itawe wegovih tekstova iz “Hajke”, da bi se vidjelo u kakvim su odnosima bili.
[e{eq i Popovi} su se posebno dogovorili u vezi dokazivawa da je To{i} Neboj{a, koji nije bio jo{ dao izjavu, policijski provokator. U tom
ciqu, dogovorili su se da kao svjedoci, pred kojima je [e{eq govorio, da je
isti provokator predlo`i Bo`idara Jak{i}a, Qubomira Tadi}a, Dragana
Biskupovi}a – novinara “Mladosti”, i mo`da Dobricu ]osi}a, a iz Sarajeva mo`da Olgu Kozomaru. Iako je Popovi} predlo`io i Vuka Dra{kovi}a kao svjedoka pred kojim je [e{eq govorio da je To{i} provokator, [e{eq je to odbio. Na interesovawe Popovi}a je li o tome govorio i u SDBu prilikom saslu{awa, [e{eq je rekao “sve sam im to ispri~ao, oni su mi
to potvrdili”, te naveo imena pripadnika Slu`be koji su sa wim obavqali razgovor, na{to ih je Popovi} predlo`io za svjedoke.
Nezadovoqni izjavom Du{ana Bogavca pred sudom, jer je isti po wima
“prao sebe”, dokazivao da je [e{eq “wega tra`io i molio zbog u~estvovawa u projektu”, Popovi} je rekao da se sa istim treba bez ikakve sentimentalnosti ra{~istiti, tj. dokazati da je on molio [e{eqa da u~estvuje u
projektu prije nego je sa istim i krenuo u javnost. Ovo dokazivawe je u stvari “dezavuisawe utiska pred sudom da je [e{eq u svakoj prilici bio nametqiv, tj. nametao se licima koja je znao, kao i onima koje nije poznavao”.
S obzirom da je predlo`eno i ~itawe slu`bene zabiqe{ke o upozorewu [e{eqa od strane SDB, februara ove godine, isti su mi{qewa da }e
im to poslu`iti kako bi pred sudom dokazali da je i prilikom tog saslu{awa Slu`ba bila uznemirena, nije znala {ta }e sa [e{eqom, nije wegov inkriminisani tekst kvalifikovala kao krivi~no djelo i da mu je predlagala da se samo smiri, {to je on i prihvatio, po{to od tada nije nigdje istupao, ni{ta pisao i sli~no.
[to se ti~e dokaza da je tekst “[ta da se radi” primqen u “Komunistu”,
Popovi} je rekao da }e postaviti pitawe {to to policija nije odmah ra{~istila, te da }e oni po~eti istragu u vezi toga. Tako|e, sagovornici su se
saglasili da od redakcije “Komunista” tra`e odgovor ko je wima dao tekst
Vojislava [e{eqa da ga ~itaju na sastanku OO SK, u ciqu dokazivawa da
ga je policija rasturala. Ujedno, sagovornici su se slo`ili da isto pitawe
167
postave redakciji “Oslobo|ewa” i “Politike”. [to se ti~e ostalih tekstova, uvr{tenih u dispozitiv optu`nice, Popovi} je sugerisao [e{equ
da ka`e kako on sada ne mo`e da ta~no potvrdi {ta je wegovo, te da istakne kako on nikada nije iste ~itao na raznim skupovima, nego da su mu isti
samo slu`ili kao podsjetnik prilikom wegovih izlagawa, te da je prilikom pomenutih izlagawa izbacivao ili preskakao inkriminiraju}a mjesta
koja optu`nica pomiwe u dispozitivu. Ujedno, Popovi} je sugerisao [e{equ da na sudu govori kako se ne mo`e sjetiti konkretno gdje je i kada ~itao
svoje tekstove, tj. usmeno izlagao.
Daqe, u ciqu dokazivawa [e{eqeve dobronamjernosti i rodoqubivosti prema na{em dru{tvu, dogovorili su se da zatra`e zvani~ni izvje{taj
od SDB-a da je [e{eq svojevremeno samoinicijativno predavao dobijenu
emigrantsku {tampu. Ukoliko ne dobiju izvje{taj, predlo`it }e svjedoke,
Olgu Kozomaru i neke profesore FPN-a. Tako|e, tra`it }e da se poku{a
utvrditi ko je autor propratnog pisma uz tekst “[ta da se radi”, kojeg su dobili Radi{a Milenkovi} i Hamza Bak{i}, te ~itawe pojedinih tekstova
iz kwige “Hajka”, u kojima [e{eq pi{e o pritiscima i progawawima kojima je bio izlo`en, kao i pitawe fakultativnih pitawa za projekat “[ta
da se radi”, odnosno da se pro~itaju iskazi svjedoka Olge Kozomare, Radmila Milanovi}a i Kosane Gli{i} date u iskaznom postupku.
Na kraju ovog dijela razgovora, advokati su se dogovorili da Radovi}
obradi, tj. dokazuje nepublikovanost teksta “[ta da se radi”, da je to samo
radna verzija, da nije namijewena za objavqivawe, da je bez recenzije i sli~no, dok }e Popovi} pobijati iskaze svjedoka. Popovi} je instruisao [e{eqa da tokom su|ewa mora biti smiren, ubjedqiv, da ne smije biti op{iran,
agresivan i sli~no.
Razgovor su zavr{ili Popovi}evim ubje|ivawem [e{eqa da tokom
boravka u zatvoru fizi~ki radi, jer treba iza}i sa “{to mawe fizi~kih i
psihi~kih o{te}ewa”, me|utim, [e{eq je ostao pri svojoj ranijoj odluci,
da odbija bilo kakav fizi~ki rad, da se tretira kao politi~ki zatvorenik,
jer }e ina~e u suprotnom odmah stupiti u {trajk gla|u do smrti.
Kako Popovi} putuje u petak, 6. 7. ove godine, za Beograd, isti se ovom
prilikom i pozdravio sa [e{eqom.
Kroz ovih nekoliko razgovora izme|u Popovi}a i [e{eqa, da se zakqu~iti da je Popovi}u vrlo malo stalo da [e{eqa odbrani od navoda optu`nice, ve} nastoji da kroz wegov slu~aj poku{a optu`iti i omalova`avati rad SDB-a.
Mjere SDB:
Bit }emo u toku nastavka su|ewa Vojislavu [e{equ, kao i kontakata
Popovi}a sa drugim operativno interesantnim licima tokom boravka u
Sarajevu.
(redigovano)
Dostavqeno:
– 3h RSUP-u SR BiH SDB – podsekretaru
– 1h dosije Vojislava [e{eqa
– 1h OE Centra SDB Sarajevo
168
LXI
Centar SDB Sarajevo
Odjeqewe: 03
Str. pov. br. 62
Dana 9. 7. 1984. godine
Op. radnici: (redigovano)
Posebna informacija
(redigovano)
Predmet: Interesantni komentari Vuka Dra{kovi}a povodom su|ewa
Vojislavu [e{equ
Veza: Na{a depe{a broj 03-2284 od 8. 7. 1984. godine
Dana 5. 7. ove godine, informisani smo o sadr`aju razgovora izme|u Vuka Dra{kovi}a i supruge Vojislava [e{eqa.
U po~etku razgovora, Vesna je upoznala Dra{kovi}a da je tre}eg dana
su|ewa (5. 7. o. g.) saslu{an “policijski {pijun i provokator” (misli na
svjedoka Neboj{u To{i}a), te da je nakon toga ~itan [e{eqev tekst “[ta
da se radi”, kao i izjave svjedoka date pred istra`nim sudijom, a ne u SDBu, Olge Kozomare, Radmila Jovanovi}a i Kosane Gli{i}. Isto tako, Vesna
je mi{qewa da se [e{eq sjajno branio od svih navoda optu`nice, svjedoka
i sl., odnosno da je dokazao kako je ~itav postupak koji se vodi protiv wega
“totalno iskarikiran i namje{ten”. Nakon ovog informisawa, Dra{kovi}
je “zakqu~io” da [e{eq “ni u jednom pravnom sistemu ne bi bio optu`en,
kao ni osu|en za krivi~no djelo zbog kojeg se sad osu|uje i tu`i”, te da je on
siguran da je [e{equ “presuda ve} izre~ena i da visina samo zavisi od milosr|a Hamdije Pozderca i Branka Mikuli}a, kao i wihovog dogovora”.
Ujedno, Vuk je mi{qewa da }e “oni” i}i na veliku kaznu, kako bi se javnosti pokazalo da je to veliko djelo, a i “osvetoqubivom Hamdiji se pru`ila prilika za to i on }e to iskoristiti”.
Konstatuju}i da je “sud u ovom procesu obi~an piun, po{to sude age iz
rukovodstva”, Vuk je rekao “kako mu nije jasno da advokati ne tra`e izuze}e cjelokupnog bosansko-hercegova~kog pravosu|a, jer bi time unaprijed
pokazali nevjericu u sudstvo koje ne postoji”. Rekav{i da je sada kasno za
tra`ewe izuze}a, Vuk je mi{qewa da se “mo`e u `albi tra`iti izuze}e
Vrhovnog suda BiH, po{to je u BiH sve u rukama Mikuli}a, Hamdije i kompanije”, ali da od toga ipak ne}e biti koristi, jer u Jugoslaviji na kraju
“vlada tridesetak qudi koji se samovoqno ipak o svemu dogovore, pa }e uraditi isto i u konkretnom dogovoru”.
Daqe, Dra{kovi} je mi{qewa da je [e{eq “novi Gavrilo Princip u
neku ruku, ali koji ne ubija, nije atentator, nije terorista, nego koji je u jednom slobodarskom zna~ewu digao glas u jednoj jadnoj, u`asnoj sredini”.
Istakav{i da [e{eq ima posla sa “jednim samovoqni~kim, diktatorskim, narcisoidnim i primitivnim mentalitetom, sa nequdima koji su unaprijed rije{ili da ga razapnu kao Isusa Krista”, te da je Vojo znao unaprijed {ta }e mu se desiti, Dra{kovi} sugeri{e Vesni da se dr`i “dostojanstveno i mirno” prilikom izricawa kazne, jer }e time wima pokazati ko su
169
oni (misli na [e{eqa, Vuka i dr.), odnosno da poslije izricawa kazne
“klikne – zahtijevam da mu se izrekne ve}a kazna, smrtna kazna, javno nabijawe na kolac na Ba{~ar{iji, jer sam uvrije|ena i poni`ena wenom malom
visinom”. Upoznav{i Vesnu da mu je Du{an Bogavac, odmah po povratku iz
Sarajeva, u podu`em razgovoru ispri~ao kako je [e{eqeva odbrana bila
sjajna, uprkos falsifikatima koji mu se podme}u tokom su|ewa, Dra{kovi}
je rekao da je i Bogav~evu izjavu pred sudom, bez obzira {to je sjajno govorio, {tampa sve falsifikovala, kao i sam tok su|ewa. Zakqu~iv{i da se
“u procesu mora skoro sve mijewati, jer je [e{eq do sada mu~en, podmetano mu i sli~no, ali da je to sve ipak teklo u sjenci pet beogradskih uhap{enika i jednog ubijenog, koji je izvr{io samoubistvo po policijskom saop{tewu, da je u Srbiji jo{ ve}i pomor nego u Bosni, koji su na kraju vrlo humani, jer su samo jednog davili”, Vuk je istakao “sad se situacija promijenila, sad je [e{eq jedini, ovi su pu{teni u Beogradu, ovdje (u Srbiji) samovoqa ipak ne mo`e da ide do takvih krajwih granica, falsifikovawa dokaza i svjedoka, kao u Sarajevu”. Ujedno, Vuk je rekao: “Za Voju je boqe {to
su ovi u Beogradu pu{teni, jer }e sada svi protesti i sve {to je do sada razvodwavano na vi{e strana grupisano i}i na Sarajevo, kako bi [e{equ pomogli”.
Na interesovawe Vesne koliku bi [e{eq mogao dobiti kaznu, Vuk je
odgovorio da mu je to, iako je pravnik, te{ko prognozirati “po{to Vojin
slu~aj nema veze sa pravom”, te da bi mu se te{ko bilo “psiholo{ki staviti u ulogu onih koji kaznu izri~u – Branka Mikuli}a i Hamdije Pozderca”.
U kontekstu navedenog, Vuk je rekao “da oni ne}e biti zadovoqni ispod 6
godina, ali i da ipak ne}e smjeti i}i na pretjerano, jer i kod wih ima izvjesna ko~nica koja uti~e na samovoqu, ima malo qudskosti i dostojanstva, a i
javnost je tu prisutna”.
Zakqu~iv{i na osnovu Bogav~eve pri~e da je sudija jedan po{ten ~ovjek i pravnik, ali koji radi kako mu se naredi, po{to “jadnik druga~ije ne
smije”, Vuk je nekoliko puta ponovio “stra{no je, bre, da je Nenad Kecmanovi} to odnio, po`urio na fakultet da odnese pismo, po`urio na sud, to
je stra{no, bre”. Na kraju, Dra{kovi} je rekao Vesni da mnogo pozdravi
[e{eqa i prenese mu da su oni svi uz wega.
I 9. 7. ove godine, Dra{kovi} je obavio razgovor sa suprugom Vojislava [e{eqa. Na po~etku razgovora, Dra{kovi} savjetuje Vesni da odmah
obavijesti Sr|u Popovi}a i Zdravka Radovi}a da je iskaz krunskog svjedoka ^avi} Bo{ka, referenta za ONO i DSZ “Komunista”, dat pred Krivi~nim vije}em Okru`nog suda u Sarajevu, “potpuno la`an i da je na la`no
svjedo~ewe, no} uo~i dolaska u Sarajevo, nagovoren od urednika “Komunista” i dvojice pripadnika sarajevskog SUP-a koji su ga po Beogradu vozali
kolima, ~astili i sl.”. Po Dra{kovi}u, s obzirom da Popovi} nije u Sarajevu, advokat Radovi} bi ovo saznawe trebao saop{titi sudskom vije}u pred
izricawe same presude, kako bi time napravio skandal i kako bi stranim
novinarima pokazao da je ~itav proces protiv [e{eqa iskonstruisan i namje{ten”. Ujedno, Dra{kovi} je mi{qewa da bi Radovi} trebao zahtijevati da se pred sudom pojavi kao svjedok glavni i odgovorni urednik lista
170
“Ekspres politike” – Bo`idar Bogdanovi}, koji bi trebao navodno potvrditi da je dobio pismo od izvjesnog Du{ka (vjerovatno se radi o Du{anu Bogavcu) u kome se ka`e da je “svjedo~ewe ^avi} Bo{ka la`no iskonstruisano”.
Tako|e, Dra{kovi} je obavijestio Vesnu da je u dana{wem broju “Politike” objavqeno pismo Du{ana Bogavca pod naslovom “Re~ je o neta~nosti”,
kojim isti demantuje pisawe novinara ovog lista vezano za wegovo svedo~ewe u postupku Vojislava [e{eqa. Naime, po Dra{kovi}u, Bogavac je u pomenutom pismu naveo da je ~itav proces protiv [e{eqa obi~na podvala,
kako bi se zaustavio wegov projekat “[ta da se radi”.
Odmah po zavr{etku razgovora sa Dra{kovi}em, Vesna je o sadr`aju
istog upoznala advokata Sr|u Popovi}a, koji joj je na to rekao da je glavni
pretres zakqu~en i da oni na tu okolnost mogu kasnije i}i samo prilikom
`albe. Ujedno, Sr|a je poru~io da Vesna prenese Vuku da treba smiriti
`ivce, jer time samo {teti [e{equ.
Dana 8. 7. ove godine, informisani smo o sadr`aju razgovora izme|u Joce Marjanovi}a i Nenada Kecmanovi}a. Kroz razgovor, Marjanovi} upoznaje Kecmanovi}a da su dolazili na fakultet i tra`ili wegovu adresu, jer
se treba pojaviti kao svjedok na sudu, te ga savjetuje da bi mu najboqe bilo
da se nikom ne javqa ili da ide iz stana, a {to je i Nenad prihvatio. (Isto
je ta~no, jer i pored toga {to je bio u stanu, a kurir koji je donio poziv dugo je zvonio, Nenad se nije htio javiti).
Mjere SDB:
I daqe }emo biti u toku kontakata Vesne [e{eq sa operativno interesantnim licima iz Beograda.
(redigovano)
Dostavqeno:
– 3h podsekretaru za SDB
– 1h u dosije [e{eqa
– 1h u OE Centra
LXII
Centar SDB Sarajevo
(redigovano)
Inf. str. pov. br. 67
Dana 30 7. 1984. godine
Posebna informacija
(redigovano)
Predmet: Interesantna zapa`awa iz razgovora Gojka \oge i Vuka Dra{kovi}a sa Danicom i Vesnom [e{eq
Veza: Na{e depe{e br. 2449 i 2457 od 25. i 26. jula 1984. godine
Dana 25. 7. 1984. godine, upoznati smo sa sadr`ajem razgovora izme|u
Danice [e{eq – majke Vojislava [e{eqa, i Gojka \oge iz Beograda.
Po{to je upoznat da [e{eq jo{ nije dobio presudu, \ogo je istakao da
je “sve to stra{no, da je to jedno veliko ludilo”, te da on ni “u snu ne misli
171
da }e presuda ostati takva kakva je i da }e kazna sigurno biti smawena”.
Slo`iv{i se sa mi{qewem Danice “da ovako ne{to nema nigdje u svijetu”,
da se sudi za neobjavqen tekst, \ogo je istakao da presuda ipak nailazi na
“op{ti otpor”, pogotovo u inostranstvu, da su qudi zapaweni visinom izre~ene kazne, te da je to glavna tema razgovora u Beogradu. Kao primjere
“op{teg otpora”, \ogo je naveo ameri~ki list “Wujork Tajms”, koji je, po
wemu, navodno, na naslovnoj strani objavio jedan komentar u kojem se direktno zauzeo za pu{tawe [e{eqa, te nedavnu konferenciju za {tampu na
kojoj su strani novinari direktno pitali jednog istaknutog dru{tvenopoliti~kog radnika za “slu~aj” [e{eq. Ovom prilikom, po \ogi, strani novinari su stavili do znawa pomenutom dru{tvenopoliti~kom radniku i
{iroj jugoslovenskoj javnosti da se “~itav svijet zgra`ava” nad presudom
koja je izre~ena [e{equ. Daqe, \ogo je rekao da je iz pouzdanih kanala ~uo
da su “Amerikanci direktno postavili ultimatum” da se [e{eq oslobodi,
te zakqu~io da je vrlo va`no {to “oni vani” ne prestaju da pi{u o wemu kako se ne bi dozvolilo da isti “ostane u jednom zape}ku, jednom }o{ku gdje bi
ga mogli daviti i cijediti kao krpu”.
Slo`iv{i se sa \ogom, Danica je istakla da strani novinari o slu~aju wenog sina ipak nisu trebali pitati istaknutog dru{tvenopoliti~kog
radnika iz SR Hrvatske, ve} iz SR BiH, “po{to ga je on zatvorio i ranije
indirektno napadao”. Komentari{u}i visinu izre~ene kazne [e{equ, \ogo je istakao da su “oni u SR BiH o~ekivali i ve}u kaznu sa takvim optu`bama” i da bi ista sigurno i bila ve}a da “odmah nije dignuta tolika galama”. Daqe, \ogo je rekao da je on mislio da }e se “oni opametiti nakon
{to su ove u Beogradu pustili na slobodu, da }e im se to uliti u u{i”, te da
}e shvatiti da }e, ukoliko osude [e{eqa, ispasti budale”. Obja{wavaju}i
\ogi da u Sarajevu vlada atmosfera koje nema nigdje u svijetu, Danica je istakla da ovdje oni koji se nazivaju “komunistima i demokratama samo grabe
sebi”, te da se to najboqe vidi kada se ode na more i vide “sarajevske vikendice ogra|ene u gvozdene {tange”.
Po{to se slo`io sa Danicom, \ogo je komentari{u}i intervju istaknutog dru{tvenopoliti~kog radnika, objavqen u listu NIN, rekao kako je
isti tim intervjuom pokazao da je “|ubre”, po{to je on prvi imenovao Voju.
Daqe, \ogo je istakao da je svakom jasno da je istom (dru{tveno-politi~kom radniku) [e{eqev tekst upu}en iz Sarajeva od strane policije, koja ga
je umno`avala samo da bi {to vi{e “uvalila” Voju.
Na kraju razgovora, hrabre}i Danicu, \ogo je rekao da se “oni (porodica [e{eqa) moraju ponositi Vojinim djelom, jer on ide jednim ~asnim putem, ide mu{ki kako i treba i}i, po{teno, te naglasio da bi se mnogi qudi
izjasnili za wegove ideje i stavove samo kada bi to smjeli.
Istog dana informisani smo i o sadr`aju razgovora izme|u Vesne [e{eq, supruge Vojislava [e{eqa, i Vuka Dra{kovi}a iz Beograda.
Tokom razgovora, Dra{kovi} se interesovao za [e{eqevo zdravstveno stawe, kako izgleda, da li ga posje}uju i sl. Ujedno, isti se posebno interesovao da li je Vesna gledala na TV konferenciju za {tampu, na kojoj je na
pitawa novinara odgovarao jedan na{ istaknuti dru{tvenopoliti~ki rad172
nik. Po{to je dobio negativan odgovor, Dra{kovi} je upoznao Vesnu da su
na pomenutoj konferenciji strani novinari direktno pitali istaknutog
dru{tvenopoliti~kog radnika za presudu [e{equ, te da je isti, navodno,
odgovorio da je i on “~uo da je kazna o{tra”. Daqe, Dra{kovi} je rekao da
je izricawe kazne [e{equ “izazvalo u`as”, te da }e u ciqu ukidawa iste
“tu biti nekih akcija”.
Na kraju razgovora, Dra{kovi} je upoznao Vesnu da je poslao pismo
predsjedniku sudskog vije}a koje je osudilo [e{eqa, te da }e se on, ]osi}
i jo{ neki uskoro pismom javiti [e{equ, iako sumwaju da }e mu isto biti
uru~eno.
Mjere SDB:
I daqe }emo biti u toku kontakata [e{eqeve porodice sa operativno interesantnim licima iz Beograda. Isto tako, nastojat }emo do}i do pisma Dra{kovi}a, koje je uputio na adresu Okru`nog suda u Sarajevu, te }emo o istom informisati.
(redigovano)
Dodatni list uz dokument
Organizaciona jedinica: USDB Beograd
Linija rada: gra|anska desnica
Primedbe, napomene i sli~no:
Od strane RSUP SRS dostavqene su dve fotokopije pisma, poslata na
adresu sudije Potpari} Milorada, predsednika sudskog ve}a, a u vezi su|ewa Vojislavu [e{equ.
Priloga: 2 (strana 3)
RSUP SRS
02 Sp. 4504/84
7. 8. 1984.
USDB Beograd
Sp. 4282
7. 8. 1984.
(potpis redigovan)
Sudiji Miloradu Potpari}u,
predsedniku Velikog ve}a
Okru`nog suda u Sarajevu
Beograd, 8. 7. 1984. godine
Pro~itav{i da vam je dodeqena re`ija sarajevske postavke “Procesa”,
nisam mogao a da vam ne izrazim svoje odu{evqewe. Su|ewe idejama ve}
odavno nije nikakva novost, ali su|ewe podsvesti qudskoj jeste pionirski
poduhvat koji pravna nauka jo{ nije kona~no definisala, mada je bilo mnogih prakti~nih re{ewa u savremenoj istoriji komunisti~kog pokreta. Kada se po okon~awu va{eg sada{weg projekta teorijski uobli~e principi
prosu|ivawa i maestralne metode dokaznog postupka, svaki na{ radni ~ovek, bez obzira na to koliko se trudio da se nikom ne zameri ili, ne daj Bo`e, ide uz vetar, mo}i }e da igra glavnu ulogu u komadima koji se igraju u va173
{oj instituciji. Prqavi, kontrarevolucionarni itd. se{}e najzad na optu`eni~ku klupu.
Va{e nesebi~no zalagawe u odbrani od neprijateqa, koji rovariti i
gotovo besprimerna budnost, besprimerna ~ak i na ovim na{im sre}nim
prostorima, gde je oprez nacionalna strast, naprosto su me dirnuli. Rasplakao sam se od sre}e i po`eleo da i ja budem u~esnik tog istorijskog podviga. Zato bih `eleo da mi dodelite neku, makar mawu ulogu. Vidim da je podela ve} izvr{ena, ali bi mo`da mogao i da se pro{iri scenario. Istorijske istine nikada dosta, a ona se ~esto razlikuje od proste istine koja se
neopravdano koristi kao argument.
Mogao bih, na primer, da svedo~im da je teku}i optu`eni (jazavac) psovao dr`avu na javnom mestu. Tada jo{ nisam znao da je to on, jer je bio u separeu u kojem je nestalo toaletnog papira. (Skromno predla`em da se razmotri mogu}nost da se ova ~iwenica uzme kao dokaz za wegove separatisti~ke ideje). Iz neverovatno dobrog izbora svedoka i shodno tome ma{tovitih svedoka, koje ste izvr{ili, shvatio sam, me|utim, da je to samo On mogao da bude. Naravno, ja bih se zadovoqio i svakom drugom ulogom koju biste mi poverili, ako ne u ovom, a ono bar u nekom drugom projektu.
Zapita}ete se, verovatno, za{to ne poku{avam da svoj talenat iska`em
u sredini u kojoj `ivim, jer ni ona ne oskudeva u projektima sli~nim va{em.
Ali, ovda{wi producenti i re`iseri naprosto ne dozvoqavaju da svedoci
iska`u svoj talenat. Oni rade mimo pozornice ili sputavaju na{ polet izjavama u prevazi|enom stilu kao {to je, npr.: “Sudija uskra}uje odgovor”. Pa
gde je tu ose}awe za umetni~ku prirodu svedoka. Oni sigurno ne}e u istoriji su|ewa biti zapisani zlatnim slovima pored imena kao {to su Pontije
Pilat, Igwacio Lojola, Herman Gering ili Josif Visarionovi~ sa u~enicima. Vi imate tu {ansu.
Jo{ jedanput moram da izrazim svoje duboko po{tovawe za va{ stvarala~ki napor u prevazila`ewu objektivno uskih granica dosada{weg stava
i pronala`ewe novih prostora za uspon qudske misli van okvira realnog.
Srda~no va{,
J. A. Marko
N. heroja 32/15, N. Beograd
l. k. 650201 SUP Beograd
P. S. Moj naklon producentima i scenaristi, pusa tu`iteqici.
P. S. Ako molbu ne budete mogli da mi usli{ite, molim vas da bar svakako bri{ete moje ime iz onog Naroda u ~ije ime presu|ujete. Za ostale ne
odgovaram. A vi biste mogli da se zapitate kada vas je i ~ime taj Narod
ovlastio da radite to {to radite, i to u wegovo ime.
***
Potpara,
Ranije smo se dugo dru`ili. Iskreno da ti ka`em, nisam mogao ni pretpostaviti da si toliko glup. Sada sam se zaista uverio.
174
Sada bi trebalo suditi tebi ili Mitji Ribi~i~u.
Uostalom, ti ho}e{ da doka`e{ “da si ve}i katolik od pape”.
Ne, ne. Jovan je, ipak, najve}i katolik na svetu (sigurno nisi znao).
Priseti se, Potpara, kad smo obojica znali da ogovaramo pokojnog Tita i wegove postupke. Ti si tu bio rigorozniji.
Tvoj kolega (ne~itko)
LXIII
Uprava Slu`be dr`avne bezbednosti za Beograd
III sektor
71-0339
13. 9. 1984. godine
Izve{taj o rezultatu tajne primene prislu{nih sredstava
(redigovano)
Primenom ove mere dobijeni su slede}i podaci:
Dana 6. 9. 1984. godine, na objektu (redigovano) vo|en je razgovor izme|u Koste ^avo{kog, Bo`idara Jak{i}a, (redigovano) Du{ana Bo{kovi}a,
(redigovano) Du{ana Kuzmanovi}a, Nenada Dakovi}a, Tatjane Glinti},
Stani{e Novakovi}a i nekoliko NN lica.
Na po~etku sastanka, Du{an Kuzmanovi} je prilo`io izve{taj o svom
boravku u Sarajevu, gde je kao predstavnik Filozofskog dru{tva Srbije,
prisustvovao su|ewu Vojislavu [e{equ. On je potom prisutnima ukratko
izneo svoje utiske o pomenutom procesu.
Nakon toga je Kosta ^avo{ki izneo da je do sada primio 15 odgovora na
“Otvoreno pismo stru~nim udru`ewima, kulturnim, nau~nim i javnim radnicima”, koje je povodom presude Vojislavu [e{equ, u svojstvu predsednika FDS, uputio sredinom jula. Po wegovim re~ima, “najzna~ajnija pisma su
dobijena od Dragoslava Mihailovi}a, u kome se predla`e formirawe sekcije Odbora za za{titu qudskih prava, te pismo Antonija Isakovi}a, koje
bi se moglo objaviti i u “Teoriji”.
^avo{ki je zatim rekao da treba posti}i dogovor oko daqih akcija povodom osude [e{eqa, te u vezi predstoje}eg su|ewa grupi anarholiberala.
Wegov stav je da od organizovawa protestnih ve~eri, bez obzira na problem
oko obezbe|ivawa sale, ne treba odustajati.
^avo{ki je izneo da su “protestne ve~eri svrsishodne, kako za [e{eqa, tako i za predstoje}e su|ewe”. On je dodao da “me|u wima nema nijednog
~lana FDS”, ali, po wemu, “postoji moralna obaveza prema prijateqima i
poznanicima”. ^avo{ki je, s tim u vezi, predlo`io sastanak sa Izvr{nim
odborom Udru`ewa kwi`evnika SR Srbije, radi ustupawa FDS-u sale u
Francuskoj 7.
On je izneo da bi “najboqe bilo kada bi se protestne ve~eri organizovale zajedno sa kwi`evnicima, tim pre {to se kao povod mo`e uzeti zabrana kwige @ivojina Pavlovi}a”.
175
^avo{ki je u nastavku izlagawa pomenuo ideju o formirawu “Odbora
za odbranu qudskih prava i sloboda dr Vojislava [e{eqa”. On je izneo da
je vodio razgovore o tome s nekoliko qudi za koje je mislio da bi mogli u}i
u pomenuti odbor. Po wegovom mi{qewu, “bilo bi vrlo te{ko da FDS samo formira taj odbor, jer ono nema veliku te`inu, a unutar dru{tva mali
broj qudi u`iva politi~ki i krivi~no-pravni imunitet”. On smatra da bi
“FDS trebalo da bude samo indikator formirawa odbora i da kasnije eventualno delegira nekog ~lana u to telo”.
^avo{ki je izjavio da je o svemu tome razgovarao sa Dobricom ]osi}em, “koji je ~lan FDS, a uz to veoma poznat u javnosti”, te bi bio najpogodnija li~nost za predsednika budu}eg odbora, “po{to se wemu te{ko {ta mo`e dogoditi”. Po navodima ^avo{kog, ]osi} je u prvom trenutku na to pristao, ali se kasnije predomislio i rekao da bi “trebalo sa~ekati predstoje}e su|ewe, pa tek onda formirati odbor za oslobo|ewe svih”.
^avo{ki je tom prilikom rekao ]osi}u da je pitawe da li }e {estorica anarholiberala “i}i u zatvor ~ak i ako im bude odr`ano prvostepeno su|ewe, jer je to zakonom predvi|eno samo u slu~aju da se izreknu kazne preko
5 godina”. On je naveo da }e se “ako kazne budu mawe od pet godina, ~ekati
drugostepena presuda”, te da “postoji mogu}nost da ne budu osu|eni”. U tom
se slu~aju, po wemu, “postavqa pitawe da li je svrsishodno formirati odbor za oslobo|ewe ~oveka koji jo{ nije u zatvoru”.
^avo{ki je izjavio da se, ako ne bude postignut dogovor sa ]osi}em,
mo`e razmi{qati i o drugim kandidatima za predsednika odbora. S tim u
vezi, pomenuo je Dragoslava Mihailovi}a, Zorana Gavrilovi}a i Matiju
Be}kovi}a, rekav{i da bi se oni toga verovatno rado prihvatili.
U diskusiju se ukqu~io Du{an Kuzmanovi}, koji je izjavio da treba
formirati “Odbor za odbranu Vojislava [e{eqa” i da u to ne treba ukqu~ivati druge stvari. Kuzmanovi} je rekao da ne veruje da }e “beogradskog su|ewa uop{te biti”, i da o tome ne treba ni diskutovati.
Ve}ina prisutnih se izjasnila za Kuzmanovi}ev predlog uz dopu{tewe
mogu}nosti da taj odbor pro{iri delokrug svog rada, ili da se, ukoliko se
za to uka`e potreba, formira i novi odbor.
Za re~ se zatim javio Bo`idar Jak{i}, koji je rekao da “odbor, ~ije se
formirawe planira, ne sme biti sastavqen iskqu~ivo od qudi iz Beograda”. Po wegovom mi{qewu, “tu treba ukqu~iti i filozofe i kwi`evnike,
koji ne dele neka [e{eqeva stanovi{ta, ali koji ne smatraju da zbog toga
~oveku treba suditi”.
On smatra da bi “[e{equ najvi{e pomoglo ukqu~ivawe u odbor qudi
iz Zagreba, Qubqane, Sarajeva, koji nisu wegovi istomi{qenici”.
U nastavku diskusije, Du{an Kuzmanovi} je informisao prisutne da }e
9. 9. 1984. godine delegacija Jugoslovenskih udru`ewa za sociologiju i}i
kod Marjana Ro`i~a, radi razgovora o [e{equ.
On je, s tim u vezi, dodao da bi trebalo obnoviti saradwu sa sociolozima, a predvodnika delegacije Nika To{a pitati da li je zainteresovan da se
ukqu~i u rad odbora.
176
Na osnovu prethodnih izlagawa, zakqu~eno je da treba formirati “Odbor za odbranu i oslobo|ewe Vojislava [e{eqa”. Inicijator stvarawa
odbora, koji bi imao jugoslovenski karakter, treba da bude FDS. Postignut je dogovor da se ~lanovi Izvr{nog odbora FDS anga`uju na uspostavqawu kontakata sa kandidatima za sastav budu}eg odbora (Rade Kalik bi
razgovarao sa KasimomProhi}em, ^avo{ki sa Rudi Supekom, Predragom
Matvejevi}em i Dragoslavom Mihajlovi}em, a Du{an Kuzmanovi} sa delegacijom sociologa).
Posle toga se ponovo povela diskusija o saradwi sa Udru`ewem kwi`evnika i o mogu}em zajedni~kom organizovawu protestnih ve~eri.
Za re~ se javio Nenad Dakovi}, koji je izjavio da se ne sla`e sa formirawem “Odbora za odbranu i oslobo|ewe Vojislava [e{eqa”, jer smatra da
je to posao Izvr{nog odbora FDS. Po wegovom mi{qewu, “ne treba i}i na
predlagawe protestnih ve~eri za [e{eqa, ve} treba organizovati razgovor ili niz razgovora o deliktu mi{qewa”.
On je dodao da u Statutu FDS stoji da se “Dru{tvo bori za izra`avawe sloboda filozofskih uverewa svojih ~lanova, a ne bilo kakvih uverewa”. Po re~ima Dakovi}a, “o tome se mora voditi ra~una jer je FDS ipak
stru~no udru`ewe”.
U diskusiju se zatim ukqu~io Bo`idar Jak{i}, koji je naveo da su “organizovawe protestnih ve~eri i formirawe odbora potpuno razli~ite
stvari koje imaju neke zajedni~ke ciqeve”, te da se “te dve inicijative nalaze na razli~itim kolosecima, tako da se nikad ne}e ni susretati”.
Govore}i o organizovawu protestnih ve~eri, Jak{i} je izrazio neslagawe sa Dakovi}em, rekav{i da “svako protestno ve~e mo`e imati temu”, te
da se “ipak mora re}i da je osuda Vojislava [e{eqa povod”. On je izneo da
to ne treba kriti i izrazio nadu da se “takav povod u ovoj zemqi vi{e nikad ne}e ponoviti”.
Rezimiraju}i iznete stavove, Kosta ^avo{ki je rekao da u okviru protestnih ve~eri prvi skup treba da bude o deliktu mi{qewa. Po wegovim
re~ima, “ukoliko Udru`ewe kwi`evnika posle toga ne}e da nastavi sa organizacijom, onda je potrebno da ustupi salu FDS-u”.
^avo{ki je na kraju predlo`io da FDS i Sociolo{ko dru{tvo Srbije usvoje jednu zajedni~ku izjavu o [e{equ, ali se prisutni s tim nisu saglasili, te je on od svog predloga odustao.
Na kraju sastanka je dogovoreno da se krajem godine organizuje simpozijum pod nazivom “Znawe i mo}”, nakon ~ega su pro~itane prijave Zagorke
Bla`in, Branislave Brki}, Dra{ka Brki}a i Qubi{e Vujo{evi}a za prijem u ~lanstvo FDS.
Napomene:
Kosta ^avo{ki je, koriste}i funkciju predsednika Izvr{nog odbora
FDS, u najve}oj meri uspeo da plasira predloge akcija u prilog svojih istomi{qenika – Vojislava [e{eqa u Sarajevu i {estorice optu`enih anarholiberala u Beogradu.
Iako se ~lanovi Izvr{nog odbora nisu u svemu saglasili, prvobitni
predlozi ^avo{kog su “pro{li”.
177
Pojedini u~esnici sastanka, poput Kuzmanovi}a i Jak{i}a, izrazili
su ube|ewe da {estorica anarholiberala iz Beograda “ne}e biti izvedeni
pred sud”.
Kucano u 4 primerka
Dostavqeno:
(potpis redigovan)
– 2h RSUP-u SR Srbije SDB
– 1h V sektoru ove Uprave
– 1h operativnom radniku
Primedbe, ocene i odluke nadle`nih stare{ina
LXIV
Centar SDB Sarajevo
(redigovano)
Inf. str. pov. broj: 77
Dana 13. septembra 1984. godine
Posebna informacija
(redigovano)
Predmet: Interesantni komentari iz razgovora izme|u Vojislava [e{eqa i wegovog advokata Zdravka Radovi}a iz Sarajeva
Veza: Na{a depe{a br. 2766 od 10. 9. 1984. godine
Vojislav [e{eq i advokat Zdravko Radovi} obavili su razgovor 6. 9.
1984. godine, u kome iznose detaqe i mi{qewe koje bi trebalo uvrstiti u
`albu koju namjeravaju uputiti Vrhovnom sudu BiH. Cjelokupni sadr`aj
`albe, po [e{equ, bazirao bi se na ~iwenici da je prvostepeni sud u krivi~nom postupku protiv wega pogre{no i nepotpuno utvrdio ~iweni~na
stawa, na osnovu kojih mu je izre~ena presuda, a {to predstavqa povredu odredaba iz ~lana 364, stav 1, ta~ka 11 ZKP-a. Ovu svoju tvrdwu [e{eq potkrepquje nelogi~nostima i propustima u izjavama svjedoka, datim pred Velikim vije}em Okru`nog suda u Sarajevu, kao i drugim detaqima na osnovu
kojih se, po wegovim rije~ima, mo`e vidjeti da je prvostepeni sud donio
presudu bez utvr|ivawa stvarnog ~iweni~nog stawa.
Tako, na primer, [e{eq sugeri{e Radovi}u da u `albu treba uvrstiti podatak koji jasno pokazuje da prvostepeni sud nije utvrdio da li je Du{anu Bogavcu stvarno stiglo wegovo pismo sa odgovorima na anketu “[ta
da se radi?”, nego je zakqu~ak izveo na osnovu iskaza svjedoka Bo{ka ^avi}a. Po rije~ima [e{eqa, sama ~iwenica da je pismo u kome su upu}eni odgovori na anketu “[ta da se radi?” Du{anu Bogavcu bilo vrijednosno, jasno pokazuje da nije postojala wegova namjera rasturawa, ve} samo `eqa da
Bogavac pro~ita tekst kako bi mu dao svoje mi{qewe. [e{eq daqe navodi da svjedok ^avi} Bo{ko, ina~e zaposlen kao referent za ONO i DSZ u
listu “Komunist”, nije smio primiti wegovu po{iqku, ve} samo za to nadle`ni organi, koji bi predali li~no Bogavcu. [e{eq nagla{ava da je prvostepeni sud na~inio gre{ku zbog toga {to na sud nije pozvao lice koje je
od ^avi}a na portirnici primilo pismo sa odgovorima na anketu “[ta da
se radi?” i koje ju je navodno uru~ilo Bogavcu. Tek nakon ovoga, konstatira
178
[e{eq, moglo se utvrditi da li je Du{an Bogavac pismo stvarno dobio.
[e{eq smatra da se ne mo`e govoriti o mogu}nosti wegove namjere rasturawa teksta odgovora na anketu “[ta da se radi?”.
[e{eq daqe navodi da bi u `albi bilo neophodno navesti i ~iwenicu da prvostepeni sud nije utvrdio da je on poslao pismo nepoznatom licu
(radi se o slawu teksta “[ta da se radi?” na adresu Radi{e Milenkovi}a i
Hamze Bak{i}a), kako se navodi u javnoj tu`bi, ve} zakqu~ak iznosi samo
na osnovu pretpostavke. Stvarnih materijalnih dokaza, po [e{eqevim rije~ima, nije ni bilo, po{to nije utvr|eno ni kada su tekstovi poslati, ni
ko ih je poslao. Tako|e je, po [e{equ, nelogi~na i neodr`iva tvrdwa javne tu`be, koja se odnosi na ~iwenicu da su wegovi prijateqi umno`avali i
rasturali tekst odgovora na anketu i dostavili ih Radi{i Milenkovi}u i
uredniku “Svijeta”, Hamzi Bak{i}u. [e{eq je mi{qewa da je prvostepenom sudu bilo veoma lako izvesti zakqu~ak da wegovi prijateqi ni u kom
slu~aju ne bi materijale slali na adrese Radi{e Milenkovi}a i Hamze
Bak{i}a, ve} bi ih dostavili svojim istomi{qenicima. Da bi se utvrdila
ta~nost ove konstatacije, potrebno je bilo, po rije~ima [e{eqa, da prvostepeni sud pozove na svjedo~ewe Hamzu Bak{i}a i Radi{u Milenkovi}a,
da bi se vidjelo ko im je stvarno dostavio te materijale.
Tvrdwa prvostepenog suda da je tekst rasturan, po{to na wemu ne postoji wegov potpis nema, po [e{equ, nikakvog osnova, jer se potpis prilikom fotokopirawa mo`e izbje}i, stavqaju}i na wega ~isti bijeli papir.
U daqem toku razgovora, [e{eq analizira izjave pojedinih svjedoka,
iznose}i karakteristi~ne detaqe, koje bi trebalo uvrstiti u `albu. Po rije~ima [e{eqa, u `albi bi bilo potrebno uvrstiti ~iwenicu koja govori
da su svi svjedoci u sudskom postupku dali izjave u kojima negiraju tvrdwu
javne tu`be u kojoj se ka`e da ih je on podsticao na neprijateqsku djelatnost i ru{ewe ustavno-pravnog poretka zemqe. Tako|e, veoma bitan i zanimqiv detaq, vezan za svjedoke, je ~iwenica da su svi razgovori, koje je on vodio sa svjedocima, a na osnovu kojih ga oni terete, vo|eni u “~etiri oka”. To
je, po [e{equ, jo{ jedan dokaz da su iskazi svjedoka bili neta~ni i neistiniti i da su “namontirani”, tako da se ne mogu provjeriti.
Analiziraju}i pojedina~no iskaze svjedoka, [e{eq nagla{ava da bi u
`albi obavezno trebalo navesti ~iwenicu da je svjedok To{i} Neboj{a
{pijun, koji mu je montirala SDB, te da zbog te ~iwenice prvostepeni sud
nije smio prihvatiti izjavu To{i}a kao istinitu i vjerodostojnu. [to se
ti~e svjedoka ^u~kovi} Dragoquba, [e{eq je mi{qewa da je u `albi potrebno navesti da je isti s wim du`e vremena bio u lo{im odnosima, koji
se ~ak grani~e sa patolo{kim, i da zbog toga ni u kom slu~aju sa wim ne bi
raspravqao o aktuelnim pitawima dru{tveno-politi~kog `ivota zemqe i
izviwavao za ono {to ga je ^u~kovi} teretio pred sudom. Izjava svjedoka
^vore, po rije~ima [e{eqa, tako|e je neodr`iva, jer ga on nikad ranije nije vidio, a kamoli s wim vodio monolog. Da bi se utvrdila istina u vezi sa
^vorom, bilo je neophodno da prvostepeni sud provjeri u R.O., gdje je ^voro
zaposlen, da li je on 20. 9. 1982. godine slu`beno putovao u Beograd i kako
se mogao poslije toliko vremena sjetiti ta~nog datuma putovawa. [to se
179
ti~e izjava svjedoka Emila Vlajkija i Radi{e Milenkovi}a, datih pred prvostepenim sudom, [e{eq smatra da su one ta~ne, te ih s toga ne treba pomiwati u `albi. [e{eq je, tako|e, mi{qewa da u `albi treba tako|e navesti ~iwenicu da su svjedoci Olga Kozomara, Radmilo Jovanovi} i Kosana Gli{i} izostavqeni iz svjedo~ewa pred prvostepenim sudom, samo zato
{to su govorili istinu koja nije odgovarala sudu. Me|utim, u `albi treba
zahtjevati da Vrhovni sud saslu{a ove svjedoke, kako bi se utvrdilo da on
pred wima nije neprijateqski istupao.
Na kraju razgovora, [e{eq je naglasio da su ovo, uglavnom, najkarakteristi~niji detaqi koji bi se trebali uvrstiti u koncepciju i sadr`aj
`albe koju }e uputiti Vrhovnom sudu BiH, krajem septembra mjeseca ove godine. Tako|e, Radovi} je upoznao [e{eqa da }e i advokat Sr|a Popovi} iz
Beograda dostaviti svoju koncepciju `albe, a koja govori samo o svjedocima, tako da }e i to uvrstiti u `albu Vrhovnom sudu SR BiH.
Mjere SDB:
– Bi}emo i daqe u toku kontakata Vojislava [e{eqa i Zdravka Radovi}a, te }emo vas o svemu blagovremeno informisati.
(redigovano)
Dostavqeno: 3h RSUP-u SR BiH – podsekretaru za SDB
(redigovano)
LXV
Centar SDB Sarajevo
(redigovano)
Dana 16. 11. 1984. godine
(Dostavqeno u II USDB februara 1987.)
Predmet: Provjera podataka za [e{eq Vojislava
[e{eq Vojislav, sin Nikole i Danice, ro|en 11. 12. 1954. godine (kao
u originalu) u Sarajevu, Srbin, dr`avqanin SFRJ, doktor pravnih nauka,
izabran za docenta FPN-a u Sarajevu, o`ewen Mudre{a Vesnom, ekonomistom, zaposlenom u SOUR “Unioninvest”, ima jedno dijete, ne posjeduje
oru`je i kola, rezervni vojni starje{ina, stalno nastawen u Sarajevu. Iskqu~en iz SKJ, prolazi kroz evidencije SDB.
Vojislavov otac Nikola, ro|en 1925. godine, u toku 1944. godine prikqu~uje se partizanskim jedinicama. Poslije rata radio je kao `eqezni~ar
– skretni~ar. Umro je 1978. godine. Ne prolazi kroz evidencije SDB, dok
kroz evidencije SJB prolazi zbog krivi~nog gowewa usqed lak{e saobra}ajne nesre}e 1951. godine, za{to je i ka`wen na 4 mjeseca zatvora. Odlukom
Sreskog suda u Sarajevu prvobitna presuda je ukinuta i Nikola [e{eq je
oslobo|en.
Majka Danica, djevoja~ko Misita, je doma}ica, i za istu nemamo negativnih zapa`awa. Nije ~lan SKJ.
180
Vojislav [e{eq je O[ i gimnaziju (I gimnaziju) zavr{io u Sarajevu,
kao gimnazijalac (III razred) primqen je u ~lanstvo SKJ. Bio je predsjednik
omladinske organizacije I gimnazije, ali je smijewen zbog svojih stavova u
pogledu rada i djelovawa omladinske organizacije.
Osnovnu i sredwu {kolu zavr{io je sa odli~nim uspjehom. Na Pravni
fakultet u Sarajevu upisao se 1972. godine i isti zavr{ava za tri godine sa
prosje~nom ocjenom iznad devet. Za vrijeme studirawa bio je predsjednik
SSO navedenog fakulteta, da bi u toku 1974. godine bio izabran i za studenta prodekana.
U toku studirawa bio je u “sukobu” sa pojedinim profesorima Pravnog
fakulteta zbog wihovog na~ina ispitivawa, dr`awa predavawa, odnosa
prema nastavi, pa ~ak je dovodio i u pitawe wihovu stru~nost. Bio je i delegat VIII kongresa SSO BiH, ali dolazi u sukob sa tada{wim rukovodstvom omladine, jer tra`i da govori prvi dan kongresa, u kome bi izlo`io
svoje stavove u pogledu rada i djelovawa omladinske organizacije. [e{equ
nije dozvoqeno da govori prvi dan kongresa i pod pritiskom izbacio je neke djelove iz svoje diskusije.
Po zavr{etku Pravnog fakulteta, tra`i da bude izabran za asistenta
na navedenom fakultetu, ali nastavni~ko vije}e odbija da ga imenuje za asistenta, odnosno pripravnika. Vidjev{i da ne}e biti izabran za asistenta
Pravnog fakulteta u Sarajevu, [e{eq konkuri{e za asistenta FPN, odsjek za ONO i DSZ, gdje je i primqen za asistenta pripravnika na katedri
Me|unarodno pravo i odnosi. U septembru 1975. godine upisuje postdiplomski studij na Pravnom fakultetu u Beogradu, gdje magistrira 1977. godine,
a doktorira 1979. godine na katedri Me|unarodno pravo kod profesora Voje Dimitrijevi}a. U toku 1981. godine izabran je za docenta FPN-a u Sarajevu za predmet Me|unarodno pravo i odnosi. Vojni rok u JNA slu`io je
1979/80. u [BO u Bile}i.
^esto putuje u inostranstvo i do sada je bio u Velikoj Britaniji, SR
Wema~koj, DDR Wema~koj i drugim.
Kao li~nost je prepotentan, drzak i bezobziran u odnosu prema drugima, sklon omalova`avawu i potcjewivawu drugih li~nosti.
(redigovano)
LXVI
Uprava Slu`be dr`avne bezbednosti – Beograd
V sektor
31. 12. 1984. godine
Rezime depe{a iz dosijea [e{eq Vojislava za 1984. godinu
Rezime je sa~iwen od 11 depe{a (strana – 12)
D-12779 od 9. 12. 1983. godine (USDB – D-9981/2) od strane RSUP SRS
(RSUP SR BiH) prosle|en nam je zahtev da, ukoliko za to imamo mogu}nosti, pribavimo i dostavimo originalni tekst [e{eqeve diskusije, sa tri181
bine pod nazivom “Nauka i politi~ka justicija”, odr`ane 15. 11. 1983. godine na IDN u Beogradu povodom zabrane kwige Neboj{e Popova “Dru{tveni sukobi – izazov sociologiji”, (redigovano) detaqnu informaciju o wegovim istupima i kontaktima tokom boravka u Beogradu, a po mogu}stvu i
pismenu izjavu nekog od u~esnika tribine. Kako }e [e{eq i u decembru boraviti u Beogradu, tra`eno je wegovo operativno pokrivawe i dokumentovawe wegovih istupa.
D-39 od 5. 1. 1984. godine (USDB – D-1046/2) od strane RSUP SRS je tra`eno da (na zahtev RSUP SR BiH) dostavimo originalni primerak [e{eqevog referata “Ideolo{ki i politi~ki monopolizam kao duhovni teror
u na{em vremenu i prostoru”, reprodukciju wegovog izlagawa, ili izjavu
nekog od prisutnih na “Filozofskim susretima”, kao i podatke o sadr`aju
razgovora Vojislava [e{eqa sa Milovanom \ilasom.
D-270 od 13. 1. 9184. godine (USDB D-263) od strane RSUP SRS prosle|en je zahtev RSUP SR BiH kojim smo obave{teni da je [e{eq Vojislav
ostvario kontakt sa Barjaktarevi} Draganom iz Beograda, kojom prilikom
su razgovarali o eventualnom [e{eqevom zaposlewu u Beogradu, pa tra`e
da utvrdimo o kakvom je konkursu re~. U vezi ovog D-263 od 20. 1. 1984. godine, RSUP SR BiH je obave{ten da ne raspola`emo saznawima oko u~e{}a
Vojislava [e{eqa na nekom konkursu za zapo{qavawe.
D-1346 od 13. 2. 1984. godine (USDB – D-1124/2) od strane RSUP SRS smo
obave{teni da je, provode}i rutinsku kontrolu (redigovano) u vozu na liniji Sarajevo–Beograd (kod Doboja) 9. 2. 1984. godine, izvr{en od strane
SJB pretres nad Vojislavom [e{eqem, kojom prilikom je kod wega prona|en ve}i broj kucanih tekstova, nakon ~ega je [e{eq priveden u Centar
SDB Sarajevo i sa wim je obavqen informativan razgovor. U wegovom prisustvu, istog dana, izvr{en je pretres [e{eqevog stana i wegovog kabineta na FPN.
[e{eq je nameravao da svoje tekstove ponudi nezavisnom izdava~u iz
Beograda, Slobodanu Ma{i}u, a sa jednim brojem tekstova da upozna Radisava Filipovi}a.
[e{eqeva supruga Vesna, u vezi mera koje su preduzete prema Vojislavu, animirala je Vuka Dra{kovi}a, koji je grubo istupao napadaju}i SDB.
D-1669 od 21. 2. 1984. godine (USDB – D-1402) od strane RSUP SRS
(RSUP SR BiH) dopuweni su podaci u vezi mera preduzetih prema Vojislavu [e{equ podatkom da se me|u materijalima prona|enim kod Vojislava
[e{eqa nalazi i fotokopija bro{ure “Bilans sovjetskog termidora”,
autora @ivojina Pavlovi}a.
D-1440 od 23. 2. 1984. godine, RSUP SRS je obave{ten (da prosledi
RSUP SR BiH), da prema pouzdanim saznawima, Vojislav [e{eq je 21. 2.
1984. godine doputovao u Beograd, i odmah nakon dolaska ostvario je kontakt sa Kostom ^avo{kim i Vladimirom Mijanovi}em. Narednog dana (22.
2.) kontaktirao je sa Sr|om Popovi}em, Bo`idarom Jak{i}em, Kostom ^avo{kim, Miodragom Mili}em, Vukom Dra{kovi}em, Gojkom \ogom, a po
kazivawu [e{eqa, ostvario je kontakt i sa Piterom Hayiristi}em, koga
je zamolio da jo{ ni{ta ne objavquje u inostranstvu o wegovom “slu~aju”. U
182
slu~aju da protiv wega bude pokrenut krivi~ni postupak, [e{eq je dao punomo}je Sr|i Popovi}u da ga zastupa na sudu.
Lica sa kojima je [e{eq razgovarao sugerisala su mu da o merama koje
je SDB RSUP SR BiH prema wemu preduzela, obavesti {to vi{e qudi i
institucija u zemqi, i da ne kontaktira strane novinare, da odbija svaki
razgovor sa pripadnicima SDB bez advokata, te da, ukoliko bude uhap{en,
zatra`i psihijatrijsku pomo}.
Po{to je [e{eq ~lan Filozofskog dru{tva Srbije, ~lanovi ovog
dru{tva }e, na inicijativu Koste ^avo{kog, pokrenuti peticiju – protest
zbog represivnih mera koje su preduzete prema [e{equ, a isto }e u~initi
i Centar za filozofiju i dru{tvenu teoriju Instituta dru{tvenih nauka,
u kome je zaposlena grupa udaqenih profesora FF.
D-1616 od 29. 2. 1984. godine RSUP SRS je obave{ten (da prosledi
RSUP SR BiH) da je Vojislav [e{eq (iako je prvobitno planirao da se u
Sarajevo vrati 25. 2.) produ`io svoj boravak u Beogradu, gde }e najverovatnije ostati do 3. 3. 1984. godine. Za vreme boravka u Beogradu, pored pomenutih, kontaktirao je i slede}a lica: Vladimira Mijanovi}a, Dobricu ]osi}a, Qubomira Tadi}a, Borislava Mihajlovi}a Mihiza, Dragana Anti}a
i Du{ana Bogavca, kao i Milovana \ilasa.
Istomi{qenike u Beogradu [e{eq je obavestio da je SDB u Sarajevu
saslu{avala i izvr{ila pretrese stanova Olge Kozomare, Bogdana i neke
asistentkiwe sa FPN.
D-1597 od 29. 2. 1984. godine, RSUP SRS je obave{ten da su Dobrica
]osi}, Svetozar Stojanovi}, Neboj{a Popov, Qubomir Tadi} i Mihajlo
Markovi} sastavili tekst-peticiju u znak protesta zbog hap{ewa i saslu{avawa Vojislava [e{eqa, koju su uputili Predsedni{tvu SFRJ i Predsedni{tvu SR BiH.
Hap{ewe Vojislava [e{eqa pomenuta lica smatraju “policijskim nasiqem i grubom povredom elementarnih qudskih i gra|anskih prava zagarantovanih Ustavom SFRJ” i “apeluju na pomenuta predsedni{tva da svojom kompetencijom omogu}e [e{equ slobodan i normalan `ivot i rad, a
pre svega da mu se vrate oduzeti rukopisi, nau~na dokumentacija i privatna prepiska”.
D-1648 od 1. 3. 1984. godine, RSUP SRS (da prosledi RSZUP SR BiH)
je obave{ten da se Vojislav [e{eq u Sarajevo vra}a 2. 3. 1984. godine. Pre
polaska [e{eqa u Sarajevo, Kosta ^avo{ki }e mu dati primerak saop{tewa–protesta koji je FDS uputio Predsedni{tvu SFRJ i SR BiH.
D-6388 od 26. 7. 1984. godine, RSUP SRS je obave{ten da smo prate}i
reagovawa anarholiberala u Beogradu povodom presude Vojislavu [e{equ, do{li do saznawa da je Vladimir Dedijer uputio pismo Desi Trevizan
i Dobrici ]osi}u, u kome ih obave{tava da }e na prvoj sednici Raselov sud
raspravqati o ugro`avawu qudskih prava i sloboda u Jugoslaviji, navode}i kao primer osudu Vojislava [e{eqa, koja je, po wemu, “~ist slu~aj sudskog ubistva”, a da je “Bela kwiga” CK SK Hrvatske staqinisti~ka i da iza
we stoji Ivan Kraja~i}.
183
]osi} je o sadr`aju pisma obavestio Mijanovi} Vladimira i obojica
su zakqu~ili da je to “dobro i da }e imati velikog odjeka u svetu”.
(potpis redigovan)
LXVII
Centar SDB Sarajevo
(redigovano)
Inf. str. pov. broj: 2
Dana 3. januara 1985. godine
Posebna informacija
(redigovano)
Predmet: Interesantna zapa`awa iz pisanih materijala upu}enih Vojislavu [e{equ, iz Beograda
Veza: Na{a pos. inf. br. 83 od 11. 10. 1984. godine
Dana 17. 12. 1984. godine (redigovano) do{li smo do pisanih materijala upu}enih Vojislavu [e{equ, koji se nalazi na izdr`avawu kazne u
Okru`nom zatvoru u Sarajevu.
Ovaj pisani materijal (79 kucanih stranica), kojim se protestuje protiv izricawa kazne Vojislavu [e{equ, a koji je upu}en jo{ Saveznom sudu
i agenciji Tanjug, napisalo je 25 autora iz Beograda, i to: Matija Be}kovi},
kwi`evnik; Dimitrije Bogdanovi}, profesor Univerziteta; Milovan Danojli}, kwi`evnik; Vuk Dra{kovi}, kwi`evnik; Veselin \ureti}, nau~ni
saradnik; Mihailo \uri}, profesor Univerziteta; Pavle Ivi}, profesor
Univerziteta; Antonije Isakovi}, kwi`evnik; Vladeta Jankovi}, profesor Univerziteta; Ivan Jankovi}, nau~ni saradnik; Biqana Jovanovi},
kwi`evnik; Vojislav Lubarda, kwi`evnik; Svetislav Mandi}, kwi`evnik; Mladen Markov, kwi`evnik; Borislav Mihajlovi}, kwi`evnik; Rajko
Petrov-Nogo, kwi`evnik; Predrag Palavestra, kwi`evnik; Mi}a Popovi}, slikar; Sr|a Popovi}, advokat; Amfilohije Radovi}, profesor Bogoslovskog fakulteta; Radovan Samaryi}, profesor Univerziteta; Svetlana
Slap{ak, kwi`evni kriti~ar; @ivorad Stojkovi}, profesor kwi`evnosti; Dobrica ]osi}, kwi`evnik, i Kosta ^avo{ki, nau~ni saradnik.
U ime navedenih, otvoreno pismo je poslao @ivorad Stojkovi} i Saveznom sudu, po iskqu~ivoj `eqi autora da se obrate “jo{ samo najodgovornijoj pravosudnoj instanci u zemqi sa uvjerewem da }e sprije~iti kr{ewe
osnova wene zakonitosti, kao {to je u~iweno u Sarajevu – sudskim progonom Vojislava [e{eqa”. Tako|e, u uvodu ovog materijala, na jednom listu,
velikim {tampanim slovima, napisano je:
“Sloboda [e{equ”!, 27 otvorenih pisama povodom presude Okru`nog
suda u Sarajevu, Vrhovnog suda BiH, septembar–novembar 1984. godine – Beograd”.
Ovim otvorenim pismima prilo`en je i pisani prijedlog potpisan od
strane Antonija Isakovi}a, Mihajla \uri}a, Matije Be}kovi}a, @ivorada
Stojkovi}a i Mladena Markova, a upu}en Filozofskom dru{tvu Srbije.
184
Navedeni autori zahtijevaju od Filozofskog dru{tva Srbije organizovawe “javnih protestnih skupova, na kojima bi se samo slu{alo, s obzirom
na dosada{wa iskustva s drugim oblicima protesta – pisawem i govorewem”. Napisav{i da je “}utawe jedini novi oblik izra`avawa protesta,
znak da smo do{li do kraja”, autori su mi{qewa da “ako bi se na{li qudi
koji bi smjeli da na odre|enom mjestu javno }ute – posve}uju}i svoje dobrovoqno }utawe onima koji su u}utkani silom – mo`da bismo se pribli`ili
onom danu kada }e slobodno progovoriti svi”, odnosno da je “to sve {to su
mogli smisliti, ne samo kao podr{ku Vojislavu [e{equ, ve} i svakom gra|aninu na{e zemqe koji u osvit XXI vijeka robuje zbog delikta mi{qewa”.
U odgovoru Filozofskog dru{tva Srbije (isto prilo`eno ovim otvorenim pismima) Isakovi}u i drugim autorima gore navedenog zahtjeva, pi{e
da bi “Filozofsko dru{tvo Srbije sa velikim zadovoqstvom organizovalo takve protestne skupove, ali da, na`alost, nemaju vlastitih prostorija,
a za tu svrhu niko nije bio spreman da svoju salu stavi na raspolagawe”.
Matija Be}kovi} u svom pismu, pod naslovom “Novi junak u staroj pri~i”, na alegori~an na~in pi{e da osuda Vojislavu [e{equ nije ni{ta novo u ovoj zemqi, nego se samo pita: dokle to?
Dokazuju}i da se Vojislavu [e{equ zbog teksta i pri~a, na osnovu na{eg pozitivnog krivi~nog prava nije mogla izre}i kazna ne samo po osnovu ~lana 114, nego ni po ~lanu 133 KZ-a SFRJ, Bogdanovi} Dimitrije je ujedno “zabrinut” da se nakon “jednog ovakvog politi~kog procesa ne izrodi ~itav niz takvih procesa sa pravnim konstrukcijama, a {to neminovno mijewa lik jedne zemqe i wenih odgovornih vo|a”. Na kraju svog otvorenog pisma, Dimitrijevi} zakqu~uje da “dru{tveno ure|ewe nije ugro`eno [e{eqevim tekstom i pri~awem, nego naprotiv, ugro`avawe dolazi od takvih
krivi~nih progona i osuda”.
U svom pismu pod nazivom “Zapis o toleranciji, disidentima i zapleni rukopisa”, Milovan Danojli} pi{e da je Vojislav [e{eq “samo jedan
mladi intelektualac kojih je, u posledwe vrijeme, sve vi{e i koji vjeruju u
potrebu i pravo na iskazivawe vi{eglasnosti”, da je “[e{eq mladi Bosanac, pripadnik nove hajdu~ije o kojoj je pjevao jedan drugi bosanski gor{tak
– Rajko P. Nogo”, te da se ta “hajdu~ka crta mogla zapaziti i u \ogovoj moralnoj ~vrstini”, odnosno da “nove hajdu~ije ima i u stavu Vojislava Lubarde, a na wu, stasom i glasom, oli~ava i Vuk Dra{kovi}”. Upore|uju}i [e{eqevo stradawe sa stradawem Bogdana Zimowi}a iz Andri}evog “Omerpa{e Latasa”, Danojli} je mi{qewa da je “[e{eq samo jo{ jedan koji se odmetnuo u hajduke, koji okre}e le|a vladaju}im mjerilima, koji se buni protiv site qenosti i nasrtqive la`i”. Zakqu~iv{i da je “Vojislav [e{eq
osu|en na osam godina robije zbog jednog neobjavqenog teksta, te zbog razgovora {to ih je, u ~etiri oka, vodio po hodnicima na{ih di~nih fakulteta i jo{ di~nijih vozova – ako ih je uop{te vodio”, te da su “protiv wega
svjedo~ili nepoznati iz orijent-ekspresa, orijentalni dou{nici i sitni
balkanski {pijuni”, Danojli} jo{ pi{e da “se i ono {to se dogodilo [e{equ mo`e dogoditi svakom intelektualcu koji poku{ava ozbiqnije mi185
sliti o ovome vremenu, te da je i “svaki intelektualac dostojan tog imena
osu|en na osam godina robije”.
Vuk Dra{kovi} u svom pismu se direktno obra}a predsjedniku Velikog
vije}a Okru`nog suda u Sarajevu. Pi{u}i u po~etku da je na osnovu izvje{taja na{e {tampe zakqu~io “kako nikakvog su|ewa nije ni bilo, s obzirom da su glavni arbitri stajali nevidqivi iza scene”, te da je u “tragi~noj
predstavi samo formalno, da se udovoqi proceduri, dodijeqena i uloga sudije”. Dra{kovi} daqe upore|uje [e{eqevo su|ewe sa su|ewima u Kraqevini Jugoslaviji, te zakqu~uje da se i u woj i “za te`a krivi~na djela mawe
sudilo”. Ina~e, Dra{kovi} poku{ava pravnim sredstvima dokazati da je
[e{eq nevin osu|en. Na kraju, apeluju}i na svijest sudije, koji je osudio
[e{eqa, Dra{kovi} pi{e da “dr Vojislav [e{eq nije ni prva ni posledwa nevina `rtva koja }e proslaviti svoje tamni~ewe”.
Veselin \ureti} u svom otvorenom pismu, odmah u po~etku istog, pi{e
da je [e{eq “jo{ jedna `rtva bauka nacionalizma, te utvare koja nikako da
napusti na{u dru{tveno-politi~ku scenu”. Ujedno, pi{u}i o dugogodi{wem pogre{nom tretirawu nacionalnog pitawa kod nas, \ureti} isti~e:
“Te{ko je uspostavqati nacionalnu ravnote`u parola i vrlina u situaciji kada jedan narod, sada srpski, trpi tu|inske udare sa strategijskim implikacijama, kada se, pred na{im o~ima, vr{e nasilne etni~ke promjene,
koje su u dvadesetom vijeku ne samo evropski, nego i svjetski kuriozitet.
Zar odgovor nad ovakvim nasiqem izazvano stawe nije prirodna qudska reakcija, pravo na samoodbranu? Zar kosovski “Palestinci” moraju imati mawe prava od Arafatovih, kada se zna da ovi na{i napu{taju vjekovima neuga{ena ogwi{ta narodnog duha, narodne samobitnosti, zar odgovor na ove
izazove ne pripada moralnoj sferi? U ime kojeg naroda i ko mo`e zahtijevati da nasiqem postignuto bude ovjekove~eno”? Daqe, \ureti} pi{e o
“problemu Kosova, stvarawu Albanije pod crvenom zastavom”, “elaboratima” koji su se bavili ne sudbinom Kosova i Metohije, nego sudbinom Skadra i wegove srpske okoline”, te zakqu~uje da su “izazovi izbjegli~kih srpskih tabora, bez imena i imovine, izgubqenih u {umama socijalnih naravou~enija, bez domova, logora i rezervata, dovoqan razlog za krik svakog oblika nacionalizma i {ovinizma, utoliko vi{e {to su wihove matice – ma}ehe prepu{tene sebi, bez op{tih upori{ta i orijentira”. Na kraju, \ureti} pi{e da ni “[e{eqev slu~aj ne mo`e razlu~iti ovog uzro~no-posledi~nog konteksta, ako je rije~ o nacionalizmu, on mo`e biti samo onaj izazovni, posledi~ni”.
\uri} Mihajlo u svom pismu pod nazivom “Besputno breme”, pi{e da
“mladi sarajevski docent Vojislav [e{eq nije zakasnela `rtva povampirenog sredwovjekovqa, ve} je wegovo stradawe zastra{uju}i predznak rastu}eg uticaja mo}i nihilisti~kog duha, duha osvete i uni{tavawa u na{em
vremenu neistomi{qenika od strane onih koji zahtijevaju bezuslovnu pokornost i pravo na neprikosnovenu istinu”.
Pavle Ivi} apeluje na sud da oslobodi [e{eqa koji je osu|en na osnovu nedokazanih ~iwenica, a u ciqu da to “osloba|awe doprinese ugledu Ju186
goslavije u svijetu”. Po~iwu}i svoje pismo “konstatacijom” da izrazom “politi~ki kriminal” zapravo “jedna lo{a, nesigurna, nesposobna politika
vr{i progon qudi koji misle ono {to se toj politici ne svi|a”.
Antonije Isakovi} je mi{qewa da su “glavni zagovornici progona mi{qewa oni me|u politi~kim qudima, ~ije su ratne i revolucionarne biografije podosta sumwive u smislu qudske hrabrosti i ~vrstine”. Ujedno,
Isakovi} pi{e da upravo ti politi~ari nastoje da “autoritet steknu zastra{ivawem, umjesto pravim sposobnostima i odgovornostima”. Daqe,
Isakovi} pi{e da akciju za osloba|awe [e{eqa i grupe lica u Beogradu
ne shvata samo humanitarnim ~inom, ve} i patriotskom akcijom, po{to se
u na{em dru{tvu “odr`avaju la`ni, providno montirani procesi izmi{qenim krivcima, da bi se skrenula pa`wa sa sopstvenih odgovornosti za
op{te ekonomsko, politi~ko i moralno stawe na{eg dru{tva”. Zala`u}i
se za “ispitivawe svih politi~kih presuda {irom zemqe, jer bi to za na{u
zemqu bio jedini na~in da sa sebe skine hipoteku bespravne policijske zemqe”, Isakovi} i u ovom pismu predla`e Filozofskom dru{tvu Srbije
“organizovawe javnih sastanaka na kojima bi se samo }utalo, barem pola sata, kako bi se i na ovaj na~in reklo da se ne pristaje na poni`ewa koja osje}a, {to se u zatvorima nalaze ili }e se na}i savremenici samo zbog toga
{to misle druga~ije”.
Vladeta Jankovi}, u svom pismu pod naslovom “Bele{ka o pokri}u”, zala`e se za su|ewe “odgovornim za “Obrovce”, “Fenije” i druge privredne
proma{aje, za napu{tawe osnovnih vrijednosti dru{tva: morala, dostojanstva, pravde i sl., a ne \ogi ili [e{equ”.
Ivan Jankovi}, u svom pismu pod nazivom “Jedan veleizdajni~ki proces” (isti je navodno u pro{irenoj verziji objavqen pod naslovom “Pravni
vidici gowewa doktora [e{eqa” u slovena~kom ~asopisu “Na{i razgledi”, u broju od 28. 9. 1984. godine), pi{e da “veleizdajni~ki proces [e{equ
mnogima ne djeluje sasvim uvjerqivo, po{to veleizdajnici, po pravilu, mogu biti samo oni koji imaju veliku dru{tvenu mo} i uticaj, a [e{eq u te
ne spada”.
U pismu pod naslovom “^emu se jo{ mo`emo nadati”, Biqana Jovanovi} zakqu~uje da }e “Jugoslavija biti jedna od rijetkih zemaqa u kojoj je rat
od maja 1945. godine neprekidan, namontiranim procesima i da se tome ne
vidi kraj”.
Vojislav Lubarda, u svom pismu pod naslovom “Doktoru Vojislavu
[e{equ – sarajevska kaznionica”, pi{e da “iako je svjestan kako wegove
rije~i ne mogu mu pomo}i, nije mogao odoliti da ne digne glas protesta
zbog trpawa qudi u kazamate samo zato {to druga~ije misle”. Ujedno, Lubarda “okrivquje [e{eqa” za sudbinu, jer je “zaboravio starostavni bosanski nauk: kadija te tu`i, kadija te sudi”, odnosno {to je povjerovao da
“nema vi{e kadija koji sude ar{inom dobro premotane ~alme”. Daqe, Lubarda pi{e da je [e{equ moralo biti jasno da je “Bosni dosta Gojka, Moma, Vuka, Rajka, Voja i svih onih koji nose takva imena i postavqaju pitawa koja zadiru ~ak do AVNOJ-a, jer kud bi to odvelo, {ta bi ostalo od ~iste Bosne”? Ujedno, Lubarda skre}e [e{equ pa`wu da je u “Bosni pro187
{lo vrijeme Igumana Stefana, Novice Cerovi}a, Starca Vujadina, majki Jugovi}a, nevesiwskih pu{aka i sli~no, s obzirom da je do{lo vrijeme
da se aga Smajilaga – krvnik, progla{ava najve}im bosanskim junakom”.
“Kritikuju}i” [e{eqa {to nije “na vrijeme prilegao uz vlast kako to
marksisti~ki rade Rizvi}i, Filipovi}i, Tanovi}i i dr.”, Lubarda zakqu~uje da se [e{eq sapleo, mada za sada kriju lice, o islamske fundamentaliste, o BiH duh na ~elu sa Muhamedom Filipovi}em”. Navode}i kao primjer “tog duha” pjesmu “Od Trebiwa do Brodskije vrata, nije bilo Srba ni
Hrvata”, Lubarda pi{e da je autor tih stihova, koji je svojevremeno bio
ne samo srcem, nego i perom uz usta{e, dobio najve}e priznawe BiH, nagradu koja nosi naziv ustanka naroda BiH – 27. julsku nagradu, Lubarda zakqu~uje da se “ne{to pobrkalo ili u nazivu nagrade ili u imenu dobitnika”. Daqe Lubarda pi{e: “Bi}e da su na brzinu protuma~ene rije~i usta{a i ustanak, usta{ke pjesme i ustani~ke pjesme”, zakqu~uju}i “u korijenu je to, vaqda, isto. I jedni i drugi su ustali”. Na kraju ovog pisma, Lubarda “`ali” {to je [e{eqa pustio da se “vrati preko krive Drine, gdje
se odvajkada sudilo i sudi onim koji nisu voqni da se klawaju i metani{u
i gdje je i on sam progawan, ali nije imao petqe da sa~eka, kao [e{eq,
iste sinyire”.
Svetislav Mandi} i Mladen Markov, u svojim pismima osporavaju bilo kakvu odgovornost [e{eqa zbog komentara i ideja u neobjavqenom tekstu “[ta da se radi?”, te tra`e u ime pravde, humanosti i demokratije da se
isti pusti na slobodu.
Rajko Petrov Nogo posve}uje [e{equ pjesmu pod nazivom “Kmetske du{e”, u kojoj na alegori~an na~in pi{e o [e{eqevoj kazni:
“Ne putujem vi{e tim vozom i ne razgovaram sa nepoznatim.
Ne odgovaram na ankete. Ne pi{em ~lanke.
Ladice su mi prazne. Ako {ta objavim, neka ih potpi{u.
To je wihovih osam godina.
Ne {trajkujem gla|u. U onim novinama, u mom zavi~aju,
to zovu novom dijetom.
Ne pitaj me o istini i pravdi – ja nisam odavde.
“Palestinci” ne postoje. Ta~ka.
A {to se [e{eqa ti~e, on je ostao, brajko moj…”
Borislav Mihajlovi} Mihiz u svom pismu pod nazivom “Posle sto godina”, koje pi{e u dramskom obliku, na kraju se pita: “Kako smo mi to pro}erdali ~etiri dobijena rata i ceo jedan vek borbe za slobodu ~oveka i gra|anina, kada se Vojislav [e{eq za jedan neobjavqeni tekst sa svog pisa}eg
stola, osudi na osam godina robije”.
Predrag Palavestra, u pismu pod nazivom “Slu~aj Vojislava [e{eqa
i duh zajedni~kih stvari”, pi{e da ga presuda [e{equ zabriwava “zbog toga {to ozakowuje praksu uplitawa politi~kog pragmatizma i policijskog
podozrewa u kriti~ku metodologiju humanisti~kih nauka, koje su zagledane
u budu}nost i posve}ene ~ovjeku kome moraju da slu`e vi{e i prije, nego
vladaju}em poretku”.
188
Mi}a Popovi}, u svom pismu upore|uju}i slu~aj [e{eqa sa pozori{nim komadom “Balkanski {pijun”, zakqu~uje da je “umnog i odgovornog
mladog nau~nika [e{eqa zahvatio talas ne~ijeg ludila (nalogodavca i izvr{ilaca)”, a Sr|an Popovi}, [e{eqev advokat, u pismu pod naslovom
“Pre i posle zavr{ne re~i”, dokazuje neodr`ivost optu`be protiv [e{eqa.
Amfilohije Radovi} pi{e u svom pismu da ga je “kao ~oveka crkve duboko potresla osuda [e{eqa na osam godina zatvora zbog neobjavqenog
teksta, te da zna da svako gowewe druga~ije misle}ih, makar vr{eno i u ime
najsvetijih ciqeva, zvali se oni jeretici, vje{tice ili anarholiberalisti, uvijek se na kraju pokazivalo kao sabirawe ugqevqa na sopstvenu glavu”. Navode}i da ga jedino te{i “{to crkva, kojoj on pripada, nikada nije
nasiqe proglasila za dogmu `ivota, za razliku od inkvizicije, koja je sudila kwigama i idejama, pravdaju}i sredstvo ciqevima”, Radovi} pi{e da je
“vjerovao da je vrijeme inkvizicije odavno pro{lo, ali da tako ne misli nakon izricawa presude [e{equ u Sarajevu”, te zakqu~uje da “sve ovo {to se
danas zbiva sve vi{e ga u~vr{}uje u uvjerewu da ono mra~no i demonsko iz
sredwovjekovqa nije i{~ezlo, nego se, nasuprot, razgranalo do neslu}enih
razmjera”. Na kraju pisma, Amfilohije Radovi} pi{e da “presuda [e{equ
uni`ava u wemu hri{}anina i ~ovjeka, ubija vjeru u qudsku pravdu i ~ovjekoqubqe”, te da “ne `eli da svojim }utawem ili pilatovskim prawem ruku
bude sau~esnik nad [e{eqom ili bilo kome wemu sli~no”.
Da se [e{eq pusti na slobodu i oslobodi svih optu`bi, jer je “nevin
optu`en, osu|en i zatvoren”, tra`e, isto tako, u svojim pismima Radovan
Samaryi} i Svetlana Slap{ak, te vjeruju da }e Savezni sud ukidawem kazne [e{equ doprinijeti ugledu na{e zemqe.
@ivorad Stojkovi}, u pismu “Primjer Vojislava [e{eqa”, pi{e da je
“[e{eq na robiji zbog mi{qewa, ~iju osnovanost ni{ta toliko ne potvr|uje, koliko samo obrazlo`ewe sudske kazne”, te ujedno zakqu~uje da je sarajevski proces “jedan od primjera da politi~ki obra~uni, poturani okru`nim i vrhovnim sudovima, nikako nisu slu~ajni u dana{woj sudbini ne samo Ko~i}eve otaybine, i da jedino za kriminal slobodoumqa nema osloba|aju}ih presuda”. Stojkovi} daqe pi{e, da se ve} od 40. godine svuda po zemqi de{ava, de{ava u ovoj Jugoslaviji, dva puta starijoj od prve Jugoslavije, “da ima neprijateqe toliko ozlogla{ene, kao {to ih nije imala ni ona
prethodna po zakonu o za{titi dr`ave”.
Pi{u}i kako se kod nas “neprekidno alarmira i podjaruje javnost izjavama o nasrtajima spoqa i podrivawima iznutra”, Stojkovi} se pita: “Kakva je to politika jedne dr`ave koja na sve strane ima neprijateqe, zavide
li nam to na najvi{oj stopi inflacije, najve}em procentu nezaposlenih,
najzadu`enijoj zemqi po glavi stanovnika ili na najkomplikovanijem dr`avno-politi~kom ure|ewu na kontinentu, koji ne prestaje da proizvodi i
unapre|uje posebnosti da pretvara u podvojenosti, razlike u razmirice, pa
i u razdore, ~ak i u jednom istom narodu, podjeqenom teritorijalnom suverenitetu, a pluralizam interesa da pro{iruje i na pluralizam istina o
pravom stawu zajednice u dr`avi, prestrojene takvim rje{ewima da nas sa189
mo jo{ neprijateqi pitaju, jesu li ona uop{te kompatibilna, a ne previ{e
komplikovana, dok drugima, kojih se i druga~ije ti~emo, najboqi smo ovakvi kakvi jesmo”?
Ujedno, Stojkovi} pi{e da “nijedan neprijateq ne bi ovu zemqu uvalio u pogubnije neizvjesnosti od onih stvarnih, ali smi{qenih improvizatora koji su bili na najodgovornijim mjestima u dr`avi i koji su isprobavaju}i razna “rje{ewa”, do{li do sistema dru{tveno-politi~kih, privrednih ili pravnih samodestrukcija”, te “krojili ili prekrajali istorijsku sudbinu prostora na kome `ivimo”. Po Stojkovi}u, [e{eq nije ni{ta drugo uradio, nego “samo napisao {ta je ura|eno sa zemqom u kojoj `ivi. Navode}i primjere kako se i ranije sudilo zbog opravdanih upozorewa,
da }e nas ustavne promjene iz 1974. godine razbiti, Stojkovi} na kraju pi{e da “ukidawe kazni politi~kim osu|enicima svuda po zemqi ne treba
samo [e{equ, ne treba samo tolikim mladim qudima Kosova i Metohije,
kojima je odre|ena uloga da u zatvorima budu `rtve programirane za izazivawe budu}ih mr`wi i obra~una, ne treba ni samo otvorenim fanaticima svoje vjere, osu|enim da bi se mudrije provodio fundamentalizam u wihovom vilajetu, ~uvenom i po takmi~arski najve}em broju podignutih bogomoqa, ne samo u balkanskim, ve} i u bliskoisto~nim razmjerima, ne treba
ni dugogodi{wim i jo{ povratnim zato~enicima preporoda u domovini,
po kojoj sad predwa~e inkvizitori sa “belim kwigama” i crnim strahovima od svake promjene odnosa i pameti u ovoj zemqi, kao i {to obustava ne~uvenog beogradskog procesa zbog privatnih politi~kih okupqawa po
privatnim stanovima, ne treba samo {estorici optu`enih: osloba|awe
svih politi~kih zatvorenika, spre~avawe svakog sudskog progona mi{qewa, ma kakva bila, ako su samo mi{qewa, brisawe bar iz krivi~nog rije~nika, vaqda najreakcionarnije pravne odrednice – politi~ki kriminal
(najmonstruoznije, svakako) – sve je to daleko potrebnije samoj zemqi u kojoj `ivimo”.
Dobrica ]osi} pi{e da je nad [e{eqom “izvr{ena sudska odmazda od
osam godina robije, zato {to je poku{ao da misli i da traga za istinom, zato {to je zapisao to o ~emu je razmi{qao, zato {to napisano nije odmah
spalio, ne slute}i kolika je to neprijateqska i antiustavna djelatnost po
zakonima i obi~ajima SR BiH, gdje je najbezbjednije ne misliti”. Daqe, ]osi} pi{e da je [e{eq ka`wen kako bi poslu`io kao “nauk mnogim nezadovoqnim i nespokojnim mladi}ima, svima koji `ele vi{e slobode, vi{e
pravde, vi{e dobra, vi{e razuma i po{tewa”. Povezuju}i su|ewe [e{equ
sa su|ewem grupi lica u Beogradu, ]osi} zakqu~uje da “nije osu|en [e{eq
ne bi sudili ni Mijanovi}u i drugima, o~igledno su vodstva jugoslovenskih
republika, pokrajina i u`e Srbije postigli monolitno jedinstvo u borbi
protiv svih koji ne misle onako kako oni misle”.
Pitaju}i se “za{to ovih dana Beograd postaje Sarajevo”, te isti~u}i da
se “stidi zbog toga”, ]osi} zakqu~uje da ipak “imamo jedan razlog da ne postanemo o~ajnici: postoji u Evropi jo{ jedna dr`ava u kojoj se drakonski,
pa i te`e, sudi svim [e{eqima”.
190
U svom pismu “Mi{qewa kao zlo~in”, Kosta ^avo{ki se nada da se “su|ewe [e{equ zbog kriti~kih misli neobjavqenog teksta, ne}e pretvoriti u vremena u kojima }e gra|ani biti izvo|eni pred sud zbog li~nih zabiqe{ki, pisama i nedovr{enih tekstova, koje }e im policija, pri pretresu,
nalaziti u stanu”. Pi{u}i kako nijedan civilizovani pravni sistem ne poznaje delikt za mi{qewe, ^avo{ki na kraju zakqu~uje da je “davno mo}ni
Julije Cezar odgovorio kwigom na kwigu i time za sva vremena povukao razliku izme|u civilizovanog vladara i azijatskog satrapa”.
Mjere SDB:
– Bi}emo u toku slawa sli~nih pisanih materijala podr{ke [e{equ,
te o svemu blagovremeno informisati.
(redigovano)
Dostavqeno:
– 3h RSUP-u SDB – podsekretaru za SDB
– 1h u dosije akcije “Indeksi”
LXVIII
Socijalisti~ka Republika Bosna i Hercegovina
Republi~ki sekretarijat za unutra{we poslove
Slu`ba dr`avne bezbjednosti
III sektor
Sarajevo
Broj: 03-8254/1
Dana 18. 12. 1985. godine
Saveznom sekretarijatu za unutra{we poslove
Slu`bi dr`avne bezbjednosti – III uprava
Saveznom sekretarijatu za unutra{we poslove
Uprava za istra`ivawe, analize i informisawe
Republi~kom sekretarijatu za unutra{we poslove SR Srbije
Slu`ba dr`avne bezbjednosti – III sektor, Beograd
Predmet: Informacija, dostavqa se.
U prilogu akta dostavqamo vam na upoznavawe informaciju o namjerama pojedinih eksponenata gra|anske desnice da raznim pritiscima iznude
prijevremeni otpust [e{eq Vojislava sa izdr`avawa kazne.
Pored toga, do{li smo do podataka da je ^avo{ki Kosta obavijestio [e{eqevu sestru Dragicu da ga je Danojli} Mi}a, pjesnik koji trenutno `ivi i
radi u Parizu, zamolio da preko wega uputi jedan poklon [e{eqevom sinu
Nikoli. Dragica je pristala da se ovaj paket po{aqe i pri tom upoznala ^avo{kog da ni ona ni [e{eq jo{ nisu dobili izvjesno pismo od advokata Sr|e Popovi}a, {to je ^avo{ki prokomentarisao rije~ima: “Dobi}ete, oni to
zadr`avaju”. Sa Dragicom [e{eq je kontaktirao i Dobrica ]osi}, koji je
istakao da mu je drago {to se [e{eq fizi~ki dobro osje}a, te dodao da bi
191
bila nesre}a da mu se tamo ne{to desi, odnosno da se fizi~ki sru{i. Na kraju je Dragici rekao da [e{eqa prilikom svake posjete pozdravi od wega i da
mu ka`e da “on (]osi}) brine za wega i da mu `eli zdravqe”.
Priloga: 1.
Na~elnik sektora
(potpis redigovan)
LXIX
Uprava Slu`be dr`avne bezbednosti – Beograd
V sektor
31. 12. 1985. godine
Rezime depe{a iz dosijea [e{eq Vojislava za 1985. godinu
Rezime je sa~iwen od 7 depe{a (strana – 7)
D-4058 od 19. 4. 1985. godine (USDB – D-3343), od strane RSUP SRS smo
obave{teni o sadr`ini razgovora Dragice [e{eq (sestre Vojislava [e{eqa) sa Bo`idarom Jak{i}em. Dragica je obavestila Jak{i}a da }e 18. 4.
1985. godine do}i u Beograd kako bi se sa wim, Dobricom ]osi}em i drugim, dogovorila o na~inu – pravnoj mogu}nosti za vra}awe tekstova koji su
izuzeti prilikom pretresa, a nisu vra}eni, mada nisu u{li u sudski spis.
Radi se o rukopisu romana “Hajka”, na ~ijem vra}awu [e{eq insistira. Sa
Dragicom su razgovarali i Dobrica ]osi} i Radisav Filipovi}. ]osi} se
interesovao kako [e{eq fizi~ki i psihi~ki izgleda, da li ga zlostavqaju i tuku i da li je Dragici i Vesni odgovoreno na predstavku koju su uputili Republi~kom sekretarijatu za pravosu|e ili saveznim organima, kojom
je tra`eno pomilovawe za [e{eqa. Dodao je da je pre nekoliko dana uputio specijalno pismo [e{equ, kako bi se na{a i svetska javnost upoznala
{ta se [e{equ de{ava u KPD.
D-5113 od 16. 5. 1985. godine (USDB – D-4169), od strane RSUP SRS
(RSUP SR BiH) smo obave{teni da je prema obave{tewu koje je Vuk Dra{kovi} preneo [e{eqevoj porodici, grupacija gra|anske desnice o~ekivala pomilovawe [e{eqa povodom Dana pobede, kao gest dobre voqe najvi{ih
politi~kih foruma Jugoslavije, navode}i da su oni zbog toga “obustavili neke akcije”, a Dra{kovi} je jo{ izrazio sumwu da bi “[e{eq mogao biti
otrovan u KPD”, te da }e “svi oni koji su ga osudili jednog dana za to platiti”. Dodao je da }e sa Dobricom ]osi}em i Bo`idarom Jak{i}em dogovoriti pokretawe novih akcija u Jugoslaviji i svetu u vezi osloba|awa [e{eqa.
U razgovorima sa [e{eqevom suprugom i sestrom pojedini gra|anski
desni~ari interesuju se za [e{eqevo zdravstveno stawe i dr`awe, upu}uju mu re~i podr{ke i ohrabrewa za stavove i pona{awe u KPD. Na inicijativu ^avo{kog, ~lanovi FDS poslali su nov~anu pomo} (20.000,00 din.)
[e{eqevoj porodici, a ^avo{ki je u vezi wegovog osloba|awa kontaktirao i ministra za qudska prava SAD. Tako|e, [e{eq je primqen za po~asnog ~lana PEN kluba Finske.
192
Ina~e, [e{eq i daqe odbija da ispuwava obaveze u skladu sa ku}nim
redom KPD i drsko se pona{a.
D-7520 od 16. 7. 1985. godine (USD – D-5996), od strane RSUP SRS
(RSUP SR BiH) smo obave{teni da je nakon posete [e{eq Vojislavu u
KPD Zenici, Dragica [e{eq kontaktirala sa ^avo{ki Kostom i ]osi}
Dobricom i obavestila ih da [e{eq i daqe odbija da radi, zbog ~ega je
stalno u samici. Dodala je da je upravnik KPD razgovarao sa [e{eqevom
majkom kako bi ona uticala na wega da promeni svoj odnos prema obavezama
koje proisti~u iz ku}nog reda doma, {to je ona energi~no odbila. Dragica
je tako|e istakla kako se “u Sarajevu javno pri~a da }e [e{eq uskoro biti
pu{ten iz zatvora”, a sli~ne vesti ~ uli su i Dobrica ]osi} i Kosta ^avo{ki.
D-9046 od 6. 11. 1985. godine RSUP SRS (da prosledi RSUP SR BiH),
obave{ten je da se iz kontakta Sr|e Popovi}a sa Ben Hellmanom, ~lanom
finskog ogranka PEN-a, saznaje da je pomenuti ogranak izabrao Vojislava
[e{eqa za “dopisnog ~lana”, usput se interesuju}i kakva je situacija oko
wega i da li je wegovoj porodici potrebna ekonomska pomo}.
D-9304 od 14. 11. 1985. godine RSUP SRS je obave{ten da je na ime Sr|e Popovi}a od strane Fondacije PEN imryensi, prof. dr G. Borgersa, za
porodicu Vojislava [e{eqa stigao ~ek na 1.000 holandskih guldena. Porodica [e{eq nije htela novac da primi neposredno, “da to ne bude pogre{no protuma~eno”, jer je u pitawu organizacija iz inostranstva.
D-12735 od 9. 12. 1985. godine (USDB – D-10128), od strane RSUP SRS
(RSUP SR BiH) smo obave{teni da je Jak{i} Bo`idar obavestio Dragicu
[e{eq da je Sociolo{ko dru{tvo Srbije uputilo Predsedni{tvu pismo
sa zahtevom za pomilovawe Vojislava [e{eqa, u kome je re~eno da “pomilovawe, odnosno ranije pu{tawe iz zatvora 2-3 meseca, ne zna~i mnogo [e{equ koji, kad je izdr`ao toliko – izdr`a}e jo{ ta 2-3 meseca, koliko zna~i Predsedni{tvu, jer }e se videti da razumno postupaju”. Komentar Dragice i Vesne [e{eq je bio da “se vi{e ne mogu izvu}i obrazlo`ewem kako
niko nije hteo pisati molbu”.
(potpis redigovan)
LXX
Socijalisti~ka Republika Bosna i Hercegovina
Republi~ki sekretarijat za unutra{we poslove
Slu`ba dr`avne bezbjednosti – Sarajevo
Dana 17. 3. 1986. godine
Vojislav [e{eq, nakon izlaska iz zatvora, ostvario niz kontakata
sa bezbjednosno interesantnim licima iz Beograda
Odmah po izlasku iz KPD Zenica (15. 3. 1986. godine), gdje ga je sa~ekala samo sestra Dragica, i dolaska u Sarajevo, Vojislav [e{eq je obavio telefonske razgovore sa: ]osi} Dobricom, \ilas Milovanom, Dra{kovi}
Vukom, Jak{i} Bo`idarom, Mili} Miodragom, Mijanovi} Vladom, ^avo193
{ki Kostom, Im{irovi} Pavlu{kom, Tadi} Qubomirom, Gojkom \ogom i
Filipovi} Radisavom, svi iz Beograda. (redigovano)
Tako|e, [e{eq je namjeravao kontaktirati advokata Popovi} Sr|u i
Hayiristi} Petra, dopisnika Bi-Bi-Sija i lista “Observer” iz Beograda,
ali isti nisu bili ku}i, dok je wega tra`io zbog intervjua Graciano Mota,
dopisnik italijanske agencije “Ansa” iz Beograda. Ina~e, Mota je pratio
tok su|ewa [e{equ u Sarajevu i kroz izvje{taje agenciji pisao je da je “su|ewe la`irano, obi~na farsa, unaprijed odre|eno od strane jugoslovenske
politi~ke birokracije i sl.”.
Tokom razgovora sa [e{eqom, nakon uobi~ajene konverzacije o zdravqu, porodici i sli~no, ]osi} je izrazio radost {to je on ponovo na slobodi, te ga upozorio da }e u wegovom unutarwem `ivotu sada “nastupiti velike krize, nasta}e depresija na koje mora biti spreman, s obzirom da se
mnogo toga promijenilo od onog vremena kada je on bio na slobodi, posebno
u raspolo`ewima qudi”. S tim u vezi, savjetovao mu je da se “sada odmori,
smiri i sredi sam sa sobom”, pa da onda do|e u Beograd “kako bi se vidjeli
i o svemu malo op{irnije popri~ali”, istovremeno mu sugeri{u}i da se
“odmah javi ako ne{to zatreba”. Po{to je prihvatio ]osi}eve savjete, [e{eq je obe}ao da }e ga posjetiti u Beogradu za otprilike 7 do 10 dana.
Nakon {to je u jednom kurtoaznom razgovoru zahvalio Milovanu \ilasu na svemu “{to je u~inio za wega”, [e{eq ga je upoznao da }e ubrzo do}i
u Beograd, te da }e mu se obavezno javiti.
Pravdaju}i se [e{equ {to i pored velikih napora u Udru`ewu kwi`evnika Srbije nisu uspjeli organizovati protesne ve~eri povodom wegovog hap{ewa i upu}ivawa na izdr`avawe kazne, Dra{kovi} je istakao:
“Mene je sramota sad kad se na|em sa tobom da te u o~i pogledam. Ti ipak
bija{e u zatvoru, a mene ne}e da zatvore iako ~inim sve da to urade. Ja ti
zavidim. Ti si sada neko oli~ewe. Ti si sada neki na{ starac Vujadin, Mali Radojica i tako”. U nastavku razgovora, Dra{kovi} je upoznao [e{eqa sa “akcijama” koje je on li~no poduzimao povodom wegovog hap{ewa i
upu}ivawa na izdr`avawe kazne u KPD Zenica. Tako, detaqno ga je upoznao o dvjema peticijama koje je uputio Predsjedni{tvu SR BiH povodom
hap{ewa grupe lica srpske nacionalnosti u Zvorniku, posebno isti~u}i
da je u wima pomiwao wegov slu~aj, kao i o “pute{estvijima” pisma koje je
uputio predsjedniku sudskog vije}a u Sarajevu. Daqe, Dra{kovi} ga je upoznao da }e mu po dolasku u Beograd pokazati 2-3 pisma koja mu je pisao, ali
koja mu nije poslao u KPD boje}i se da }e ga “zbog wih ubiti”. Informi{u}i [e{eqa o svojim najnovijim spisateqskim aktivnostima, Dra{kovi} je rekao da radi na pisawu “pisama i peticija oko Kosova, Hrvatske i
Bosne, a u vezi istupawa Batri} Jovanovi}a u Skup{tini SFRJ”, te tra`io da mu [e{eq prikupi neke podatke o dvojezi~nosti u SR BiH, a kako bi ih on ustupio Batri}u. Tako|e, Dra{kovi} je upoznao [e{eqa da je
i rukovodstvu SR Hrvatske poslao “stra{an tekst o polo`aju i genocidu
izvr{enom poslije rada nad srpskom kulturom i srpskim imenom”, te da
je u vezi s tim “pokrenuo inicijativu preko izraelskih pisaca da se srpski i jevrejski narod pobratime i da je iz Tel Aviva ve} dobio na~elan
pristanak”.
194
Nakon {to je ~estitala [e{equ na ponovnoj slobodi, supruga Vuka
Dra{kovi}a je istakla: “Svaka ti ~ast, o tebi svi pri~aju. Bogami, u Jugoslaviji si glavni {to se ti~e borbe za promjenu, za ne{to su{tinsko, ti si
glavni, ti si u sistem pogodio, razume{. Ovi na{i pri~aju, Tito ovo, Tito
ono, Vuk napada usta{e, ali ti si ono {to treba rekao, su{tinske stvari
pokretao. Ti si najva`niji, ti se nisi odrekao ni~ega, ja mislim da se do tebe sada ne}e mo}i do}i. Do|i da te vidim {to pre. [ta }e{ tamo, {ta }e{
u toj neprijateqskoj zemqi”. Na kraju razgovora, Dra{kovi} je upoznao [e{eqa da sa “wim ima finih planova”, jer je “ovdje ve} to dogovoreno, zavisi {ta }e{ ti da odabere{, gdje }e{, {ta }e{”. Po{to je [e{eq izbjegao
govoriti o svojim budu}im planovima, Dra{kovi} mu je poru~io da ne “brine
za finansijske probleme, ako ih ima da to zaboravi, jer je to ve} rije{eno”.
Savjetuju}i [e{equ da “ne izlazi u javnost jo{ nekoliko dana”, Bo`idar Jak{i} mu je istovremeno poru~io da }e uskoro do}i u Sarajevo i popri~aju “{ta je bilo, kako je bilo i tako”.
Osim {to je [e{eqa informisao sa detaqima su|ewa u Beogradu, kao
i svojim trenutnim statusom (treba da se javi na izdr`avawe kazne 1. 4. 1986.
godine u KPD Po`arevac), Miodrag Mili} se [e{equ “pohvalio” da mu
je u inostranstvu objavqena kwiga “Ra}awe Titove despotije”. Istovremeno ga je informisao da je iz zatvora iza{ao i Vladimir [eks, advokat iz
Zagreba, te da je ve} napisao kwigu o “zatvorima u Jugoslaviji”. Daqe, Mili} je upoznao [e{eqa da se u Beogradu svakog ponedeqka odr`avaju protestne kwi`evne ve~eri povodom upu}ivawa na izdr`avawe kazne Dragoquba Petrovi}a, profesora FF-a iz Novog Sada. Sugeri{u}i [e{eqa da
bi dobro bilo da se i on li~no pojavi na jednoj od predstoje}ih protestnih
ve~eri, Mili} je istakao: “Eto vidi{, sazrijeva inteligencija, to je vrlo
va`no”.
Nakon {to ga je Vladimir Mijanovi} upoznao da se u Beogradu pronijela vijest da }e u ponedeqak (17. 3. 1986. godine), govoriti na protestnoj ve~eri vezano za Dragoquba Petrovi}a, [e{eq je rekao da to ne}e mo}i u~initi, s obzirom da je tek stigao i da treba malo da se odmori, ali da }e svakako nastojati da u Beograd do|e u naredni ponedeqak (24. 3. 1986. godine),
kako bi uzeo u~e{}a u radu iste.
Kosta ^avo{ki je kroz razgovor informisao [e{eqa da se upravo
vratio iz Londona sa promocije kwige “Neprijateqi naroda”, te izrazio
`equ za wegovim {to skorijim dolaskom u Beograd.
I ostala navedena lica kroz razgovore izra`avaju zadovoqstvo zbog
[e{eqevog izlaska iz zatvora, te nude moralnu, materijalnu ili bilo koju drugu pomo}, ukoliko mu zatreba
Kroz sve navedene kontakte [e{eq je na ironi~an na~in govorio “o
humanosti ovog dru{tva i naporima da ga prevaspitaju”, daju}i na taj na~in
sagovorniku do znawa da je on i daqe “ostao onaj stari [e{eq na kojeg mogu apsolutno ra~unati”.
Prilikom izlaska iz zatvora, [e{eq se prema osobqu KPD pona{ao
nekorektno, te zahtijevao da iza|e u osu|eni~kom odijelu, ali mu isto nije
omogu}eno.
195
LXXI
Centar Slu`bi bezbjednosti – Sarajevo
Sektor za SDB
(redigovano)
Inf. str. pov. br. 109
Dana 19. marta 1986. godine
(redigovano)
Predmet: Po otpu{tawu iz KPD-a Zenica, Vojislav [e{eq (OO)
ostvario vi{e kontakata sa bezbjednosno-interesantnim licima iz Beograda
Veza: Na{a depe{a br. 1032 od 17. 3. 1986. godine
Odmah po otpu{tawu iz KPD Zenica i dolaska u Sarajevo, Vojislav
[e{eq (OO) je ostvario kontakte sa Dobricom ]osi}em, Bo`idarom Jak{i}em, Radisavom Filipovi}em, Vukom Dra{kovi}em, Milovanom \ilasom, Gojkom \ogom, Miodragom Mili}em, Vladom Mijanovi}em, Kostom
^avo{kim, Qubom Tadi}em i Petrom Samaryijom, svi iz Beograda.
Tokom razgovora sa [e{eqom, nakon uobi~ajene konverzacije o zdravqu, porodici i sli~no, ]osi} je izrazio radost {to je on ponovo na slobodi. Ujedno ga je upoznao da }e u wegovom unutra{wem `ivotu, po izlasku
iz zatvora, “nastupiti velike krize, nasta}e depresije”, na koje mora biti
spreman, s obzirom da se “mnogo toga promjenilo od onog vremena (misli se
na period [e{eqevog hap{ewa), posebno u raspolo`ewima qudi”. S tim u
vezi, savjetovao mu je da se “sada odmori, smiri i sredi sam sa sobom”, pa da
onda do|e u Beograd “kako bi o svemu malo op{irnije popri~ali”, istovremeno mu sugeri{u}i da se “odmah javi ako mu ne{to zatreba”. Po{to je prihvatio ]osi}eve savjete, [e{eq je obe}ao da }e ga posjetiti u Beogradu, za
otprilike sedam do deset dana.
Savjetuju}i [e{equ da “ne izlazi u javnost jo{ nekoliko dana”, Bo`idar Jak{i} mu je istovremeno poru~io da }e uskoro do}i u Sarajevo da ga
posjeti.
Pravdaju}i se [e{equ {to i pored velikih napora u Udru`ewu kwi`evnika Srbije nisu uspjeli organizovati protestne ve~eri povodom wegovog hap{ewa i upu}ivawa na izdr`avawe kazne, Dra{kovi} je zakqu~io da
je sada, po wegovom izlasku iz zatvora, ipak sve dobro. Hrabre}i [e{eqa,
Dra{kovi} je istakao: “Mene je sramota sad kad se na|em sa tobom da te u
o~i pogledam. Ti ipak bija{e u zatvoru, a mene ne je.e niko ni{ta. ^inim
sve da me zatvore, a ne}e. Ja ti zavidim. Ti si sada neko oli~ewe, ti si sada
neki na{ starac Vujadin, mali Radojica i tako”.
U nastavku razgovora, Dra{kovi} je upoznao [e{eqa sa “akcijama” koje je on li~no preduzimao povodom wegovog hap{ewa i upu}ivawa na izdr`avawe kazne. Tako, detaqno ga je upoznao o dvije peticije koje je uputio
Predsjedni{tvu SR BiH, povodom hap{ewa grupe lica srpske nacionalnosti u Zvorniku, posebno isti~u}i da je u wima pomiwao i wegov slu~aj. Za
“pismo” koje je povodom izricawa kazne [e{equ uputio predsjedniku sud196
skog vije}a koje ga je osudilo, Dra{kovi} je rekao da je isto “oti{lo u zemqu u sto hiqada primjeraka”, te da je potom “{tampano i u inostranstvu u
vidu letka”. Daqe ga je informisao da mu je za vrijeme izdr`avawa kazne
napisao dva-tri pisma, napomiwu}i da mu ih nije smio poslati jer se “bojao
da ga zbog wih ne ubiju”. Isto tako, Dra{kovi} se kod [e{eqa interesovao da li je upoznat sa kwigom “Sloboda [e{equ” (radi se o apelu koji je
povodom izricawa kazne [e{equ napisalo i uputilo Saveznom sudu i
agenciji “Tanjug”, 25 lica iz Beograda. O istom smo {ire informisali u
posebnoj informaciji br. 2 od 3. januara 1986. godine), {to je on potvrdio.
Informi{u}i [e{eqa sa najnovijom vlastitom spisateqskom aktivno{}u, vezano za kwigu “Molitva I i II”, Dra{kovi} ga je istovremeno upoznao da je napisao i poslao izvjestan “stra{an tekst” rukovodstvu SR Hrvatske, u kojem govori “o polo`aju i genocidu izvr{enom poslije rata nad
srpskom kulturom i srpskim imenom”. S tim u vezi, istakao je da je “pokrenuo inicijativu preko izraelskih pisaca da se srpski i jevrejski narodi pobratime”, tvrde}i da je Tel Aviv ve} dao na~elan pristanak.
Na kraju razgovora, Dra{kovi} je upoznao [e{eqa da sa “wim ima finih planova”, istakav{i: “Ovdje je to ve} gotovo, zavisi {ta }e{ ti da odabere{, gdje }e{, {ta }e{”. Po{to [e{eq nije htio konkretnije govoriti
o svojim budu}im planovima i namjerama, Dra{kovi} mu je poru~io “da ne
brine za finansijske probleme, ako ih ima, da to zaboravi, jer je to ve} rije{eno”.
Nakon {to je u jednom kurtoaznom razgovoru zahvalio Milovanu \ilasu “na svemu {to je u~inio za wega tokom izdr`avawa kazne”, [e{eq ga je
upoznao da }e za desetak dana do}i u Beograd, te mu obe}ao da }e mu se tada
obavezno javiti.
Osim {to je [e{eqa informisao sa detaqima su|ewa u Beogradu, kao
i svojim trenutnim statusom (treba da se javi na izdr`avawe kazne 1. 4. 1986.
godine u KPD Po`arevac), Miodrag Mili} mu se “pohvalio” da mu je u inostranstvu objavqena kwiga “Ra|awe Titove despotije”. Istovremeno ga je
informisao da je iz zatvora iza{ao i Vladimir [eks, te da je ve} napisao
kwigu “o zatvorima u Jugoslaviji”. Tako|e, Mili} je upoznao [e{eqa da je
“prije tri dana” iza{la iz {tampe kwiga Mijalka Todorovi}a “Politi~ko bi}e dru{tvene krize”, u kojoj je “ceo sistem srozao”. Po navodima Mili}a, pomenuta kwiga “se vrtila dvije godine”, niko nije htio da je {tampa,
jer je to “strava i u`as”. Na opasku Mili}a da se “kwige pojavquju, a oni ne
idu u zatvor”, [e{eq je rekao: “Oni ipak najboqe znaju ko im je najozbiqniji protivnik, mogu ovima i kroz prste gledati”.
Na kraju razgovora, Mili} je upoznao [e{eqa da se u Beogradu svakog
ponedeqka odr`avaju protestne kwi`evne ve~eri povodom upu}ivawa na
izdr`avawe kazne Dragoquba Petrovi}a, profesora FF-a iz Novog Sada,
te mu ujedno sugerisao da bi dobro bilo da se i on li~no pojavi na jednoj od
predstoje}ih ve~eri, zakqu~iv{i: “Eto vidi{, sazrijeva inteligencija, to
je vrlo va`no”.
Nakon {to ga je Vladimir Mijanovi} upoznao da se u Beogradu “pronijela vijest” da }e u ponedeqak (17. 3. 1986. godine), govoriti na protestnoj
197
ve~eri u vezi Dragoquba Petrovi}a, [e{eq je rekao da to ne}e mo}i u~initi (tek je stigao i treba malo da se odmori), ali da }e svakako nastojati
da u Beograd do|e u naredni ponedjeqak (24. 3. 1986. godine), kako bi uzeo
u~e{}a u radu iste.
Kosta ^avo{ki je tokom razgovora upoznao [e{eqa da se upravo vratio iz Londona, gdje je imao promociju kwige “Neprijateqi naroda”, te izrazio `equ za wegovim skorim dolaskom u Beograd.
Osim navedenih lica, [e{eq je istog dana poku{ao ostvariti kontakte i sa Sr|om Popovi}em i Petrom Hayiristi}em, ali mu to nije uspjelo.
U Sarajevu, [e{eq je istog dana ostvario kontakt sa izvjesnom Desom
(s obzirom da se iz razgovora da zakqu~iti da je ista zaposlena na FPN u
Sarajevu, pretpostavqamo da se radi o Desanki Luka~, profesorici istog
fakulteta, ranije nije registrovana kao wegova bliska veza), koja ga je, nakon dogovora da se obavezno na|u za par dana, informisala sa “aktuelnim
stawem” na FPN.
Tako|e, [e{eq je poku{ao ostvariti kontakt i sa izvjesnim Neboj{om, pa po{to mu je re~eno da on (Neboj{a) nije tu, zamolio je sagovornicu da mu prenese da je on iza{ao iz zatvora. (redigovano)
Sutradan, tj. 16. 3. 1986. godine, [e{eq je ponovo ostvario kontakt sa
Vukom Dra{kovi}em i wegovom suprugom Danicom. Tom prilikom, Dra{kovi} ga je informisao da sada radi na pisawu “pisama i peticija oko Kosova, Hrvatske i Bosne, a u vezi istupa jednog delegata u Skup{tini SFRJ.
S tim u vezi, zamolio je [e{eqa da mu prikupi neke podatke o dvojezi~nosti u SR BiH, jer “od 1950. godine po~ela je anti}irili~na i antisrpska politika, zna{”, kako bi iste ustupio pomenutom delegatu.
Nakon {to je ~estitala [e{equ na “ponovnoj slobodi”, Danica mu je
rekla: “Svaka ti ~ast. O tebi svi pri~aju. Boga mi, u Jugoslaviji ti si glavni, {to se ti~e borbe za promjenu, za ne{to su{tinsko. Za mjewawe ti si
glavni. Ti si ovaj sistem pogodio, razume{. Oni pri~aju Tito ovo, Tito
ono, Vuk usta{e dr`-nedaj, ali ti si ono {to treba brate rekao, su{tinske
stvari pokretao. Ti si najva`niji, ti se nisi odrekao ni~ega, ja mislim da
se do tebe sada ne}e mo}i do}i. Do|i da te vidimo {to pre, {ta }e{ tamo?
[ta }e{ u toj neprijateqskoj zemqi?”
Osim sa Vukom Dra{kovi}em i wegovom suprugom Danicom, [e{eq je
ostvario kontakte i sa @ivoradom Stojkovi}em i Pavlu{kom Im{irevi}em, koji su ga zamolili da im se prilikom dolaska u Beograd obavezno javi, kako bi ga vidjeli i o svemu popri~ali.
Za izlazak [e{eqa iz zatvora interesovao se i Graciano Mata, dopisnik agencije ANSA, koji ga je zamolio da mu se po dolasku u Beograd obavezno javi, obe}av{i mu da }e vijest o wegovom izlasku iz zatvora poslati
svojoj redakciji.
Istog dana, [e{eq je u popodnevnim satima ostvario kra}i kontakt
sa svojim advokatom Zdravkom Radovi}em iz Sarajeva. Kontakt je ostvaren
u stanu Radovi}a, tako da nismo upoznati sa sadr`inom istog.
Napomiwemo da je kroz sve gore navedene kontakte, [e{eq na ironi~an na~in govorio “o humanosti ovog dru{tva i wegovim naporima da ga
198
prevaspita”, daju}i na taj na~in sagovornicima do znawa da je on “ostao onaj
stari [e{eq na kojeg mogu apsolutno ra~unati”.
Mjere SDB:
Radi}emo na realizaciji dogovorenih mjera na operativnom pokrivawu [e{eqa.
(redigovano)
Bo`idara Jak{i}a }emo, ukoliko do|e u Sarajevo, operativno pokriti.
Podaci – ta~ni
Dostavqeno:
– 3h RSUP-u SR BiH SDB – III Upravi
– 1h u OE CSB Sarajevo – Sektor za SDB
LXXII
Centar Slu`bi bezbjednosti – Sarajevo
Sektor za SDB
Informacija “B”
(redigovano)
(redigovano)
Inf. str. pov. br: 112
Dana 25. marta 1986. godine
Predmet: Interesantna zapa`awa iz boravka Petra Hayiristi}a u Sarajevu i wegovog kontakta sa Vojislavom [e{eqom (OO)
Veza: Na{a depe{a br. 1116 od 21. 3. 1986. godine
Dana 19. 3. 1986. godine, u popodnevnim satima u Sarajevo je doputovao
Petar Hayiristi}, dopisnik lista “Observer” iz Beograda. Odmah po dolasku u Sarajevo, Hayiristi} je ostvario ranije najavqeni kontakt sa Vojislavom [e{eqom (OO), sa kojim se zadr`ao u du`em razgovoru.
Tom prilikom, Hayiristi} se interesovao za uslove pod kojima je [e{eq izdr`avao kaznu u KPD Zenica, kakve su mu daqe namjere i planovi u
vezi zaposlewa, daqeg boravka u Sarajevu i sli~no. S tim u vezi, [e{eq ga
je upoznao da je u dva navrata {trajkovao gla|u, te da je zbog toga odmah po
dolasku u KPD Zenica bio izlo`en “nevi|enom maltretirawu”. Vezano za
svoje daqe planove, [e{eq je rekao da }e ostati u Sarajevu, ukoliko dobije zaposlewe, a da }e u protivnom preseliti u Beograd. Daqe je upoznao
Hayiristi}a da je podnio zahtjev za vra}awe oduzete putne isprave, isti~u}i: “Ja ra~unam da mi ga moraju vratiti, jer bez paso{a ja nemam namjeru ovdje `ivjeti. Ako mi ne daju regularni, onda }e mi dati iseqeni~ki, a ako ne
daju iseqeni~ki, onda }u tr~ati u neku ambasadu pa }u tra`iti azil”.
U daqem toku razgovora, [e{eq se kod Hayiristi}a interesovao za
dimenziju publiciteta, koju su strana sredstva informisawa dala wegovom
hap{ewu i su|ewu. S tim u vezi, [e{eqa je posebno interesovalo da li su
strana sredstva informisawa povezala wegov slu~aj sa istaknutim dru{tveno-politi~kim radnikom iz SR BiH, za koga je tom prilikom rekao da
je “tipi~ni balkanski politikant i da nema istorijske perspektive”, te da
199
}e mu se takva “politika razbiti o glavu”. Sa navedenim mi{qewem [e{eqa, Hayiristi} se u potpunosti slo`io.
Tako|e, [e{eq se kod Hayiristi}a ovom prilikom interesovao za su|ewe grupi lica u Mostaru, wihovo dr`awe pred sudom, te za “probleme”
koje je on tokom pra}ewa istog imao. Vezano za navedeno, Hayiristi} ga je
upoznao da se radilo o “obi~nim qudima, bez ikakvog znawa”, koji nisu imali “dobro dr`awe pred sudom”. Za sebe je rekao da je bio “pretu~en”, ali da
je Mostar i mostarski zatvor ve} zaboravio, posebno apostrofiraju}i da
prilikom saslu{awa, o wemu ([e{equ) “nijednu rije~ nije rekao”. Ujedno
ga je upoznao da je u vezi sa wegovim privo|ewem u Mostaru, reagovala britanska ambasada u Beogradu, na {to je Vesna – supruga Vojislava [e{eqa,
konstatovala da bi on tada oti{ao na vi{egodi{wu robiju, da nije bio engleski dr`avqanin. S tim u vezi, naglasila je da je Hayiristi}evo privo|ewe u Mostaru “poslu`ilo kao opomena drugima”. Ovom prilikom,
Hayiristi} je [e{equ pokazao izvjesni materijal (iz razgovora je mogu}e
pretpostaviti da je isti u vezi sa wegovim privo|ewem u Mostaru), za koji
je [e{eq rekao da ga treba “umno`iti i dijeliti u Beogradu”.
Komentari{u}i izru~ewe i predstoje}e su|ewe Andriji Artukovi}u,
[e{eq je rekao “da tu nema drugog izlaza sem smrtne kazne, jer ako Artukovi} ne dobije smrtnu kaznu u ovoj zemqi, oni nemaju pravnog ni moralnog
osnova da bilo koga drugog osude na smrt”. Po mi{qewu [e{eqa, “oni su
sada u dilemi da li da zadovoqe unutra{wu jugoslovensku javnost) da ga osude na smrtnu kaznu) ili vawsku javnost”.
Dana 20. 3. 1986. godine, Hayiristi} je ostvario ponovni kontakt sa
[e{eqom, ali se ve}i dio razgovora odvijao u “{etwi”. Istog dana,
Hayiristi} je u poslijepodnevnim satima ostvario kontakt i sa Melikom
Salihbegovi} (predlo`ena POO, su|ena u akciji “Trebevi}”), za koju je
Vesna rekla da joj je prilikom posjete, “u ime pravih muslimana, koji shvataju [e{eqa, nudila nov~anu pomo} za vrijeme [e{eqevog izdr`avawa
kazne”. Hayiristi} je sa Melikom ostvario kontakt u wenom stanu, gdje se
zadr`ao oko desetak minuta, da bi nakon toga otputovao avionom za Beograd.
O odlasku Hayiristi}a, [e{eq je ostvario kontakte sa Vukom Dra{kovi}em, Bo`idarom Jak{i}em i Draganom Anti}em – novinarom iz Beograda. Tom prilikom, [e{eq je navedenim licima potvrdio da }e u Beograd doputovati dan-dva prije 31. 3. 1986. godine, kada namjerava govoriti na
protestnoj ve~eri povodom upu}ivawa na izdr`avawe kazne Dragoquba Petrovi}a, profesora FF-a iz Novog Sada. Na savjet Dra{kovi}a, da on ne
bi trebao ni{ta posebno govoriti na navedenoj protestnoj ve~eri, [e{eq
je istakao da tamo “ne ide zbog parade, ve} sa konkretnim povodom”, {to je
Dra{kovi} prokomentarisao rije~ima: “Ti si neuni{tiv, ti si stvarno heroj. Da smo svi takvi, gdje bi nam bio kraj”.
Pozitivno komentari{u}i intervju Batri}a Jovanovi}a, u listu beogradskih studenata “Student”, a u povodu slu~aja \or|a Martinovi}a, Dra{kovi} je obe}ao [e{equ da }e ga po dolasku u Beograd upoznati sa wim
(Martinovi}em). Istovremeno ga je zamolio da se “pazi kada hoda ulicom,
200
da ga ko ne krhne”, na {to je [e{eq rekao da se “uzda u to da postoji slu`ba koja brine o wemu, koja ga prati na svakom koraku”, a {to je Dra{kovi} prokomentarisao rije~ima: “Dobro, ali pazi da ti ona to ne organizuje”.
Dragan Anti} je, izme|u ostalog, kroz razgovor upoznao [e{eqa da je
preko Velizara Ze~evi}a (novinar NIN-a), koji je ispred navedenog lista
izvje{tavao o su|ewu [e{equ, uspio u NIN-u objaviti vijest o wegovom
izlasku iz zatvora. Ujedno ga je upoznao da trenutno “za Slovence radi jedan tekst o protestnim ve~erima u vezi Dragoquba Petrovi}a, jer oni ne{to jo{ i pu{taju, ovdje je to mrka kapa”, a na {to je [e{eq zakqu~io:
“Kod vas opet dahije zavladale”.
Tokom razgovora sa [e{eqem, Jak{i} je potvrdio najavqeni dolazak
u Sarajevo, u nedjequ 23. 3. 1986. godine, kada bi o svemu op{irnije popri~ali.
Mjere SDB:
Nastaviti }emo sa mjerama intenzivnog operativnog pokrivawa Vojislava [e{eqa. S tim u vezi, operativno }emo pokriti Jak{i}a, tokom boravka u Sarajevu, kao i tokom najavqenog kontakta sa [e{eqom.
(redigovano)
Dostavqeno:
– 3h RSUP-u SR BiH SDB – III Uprava
– 1h u OE CSB Sarajevo – Sektor za SDB
LXXIII
Centar Slu`bi bezbjednosti – Sarajevo
Sektor za SDB
(redigovano)
(redigovano)
Inf. str pov. br: 121
Dana 27. marta 1986. godine
Predmet: Interesantna zapa`awa vezana za boravak Bo`idara Jak{i}a u Sarajevu, kao i kontakte Vojislava [e{eqa (OO), sa pojedinim operativno interesantnim licima iz Beograda
Veza: Na{e depe{e broj 1053 i 1197 od 24. i 26. 3. 1986. godine
Dana 23. 3. 1986. godine, u popodnevnim ~asovima u Sarajevo je doputovao Bo`idar Jak{i}, koga je, prema ranijem dogovoru, na `eqezni~koj stanici sa~ekao Vojislav [e{eq (OO).
Vi{e~asovni razgovor, koji je izme|u [e{eqa i Jak{i}a vo|en istog
dana, ostvaren je u “{etwi” po sarajevskom grobqu, tako da nismo upoznati
sa sadr`inom istog.
Nakon ostvarenog kontakta sa Jak{i}em, [e{eq je istog dana ostvario kontakt i sa Kostom ^avo{kim, kome je obe}ao da }e u Beograd doputovati 27. ili 28. 3. 1986. godine. S tim u vezi, [e{eq ga je zamolio da na|e
vremena da se svakako vide i o svemu op{irnije popri~aju.
201
Sutradan, t.j. 24. 3. 1986. godine, Jak{i} i [e{eq su ostvarili ponovni kontakt, ali ovoga puta u [e{eqevom stanu. U razgovoru, koji je trajao
vrlo kratko i koji je sa aspekta Slu`be bio ve}inom neinteresantan zbog
dolaska izvjesnog [e{eqevog ro|aka Riste, [e{eq se kod Jak{i}a interesovao za “situaciju” me|u beogradskim intelektualcima, neke izdate i zabrawene kwige i sli~no. Upoznav{i [e{eqa sa odre|enim kretawima u
Beogradu, Jak{i} ga je zamolio da u kontaktima sa licima iz Beograda ostane “krajwe hladan, krajwe oprezan, odmjeren ~ovek”, zakqu~iv{i da bi “dobro bilo da uspostavi jednu normalnu komunikaciju”, odnosno da vodi “svoj
`ivot”. Vezano za protestne ve~eri povodom upu}ivawa na izdr`avawe kazne Dragoquba Petrovi}a i [e{eqevu nameru da uzme u~e{}a u radu jedne
od wih, Jak{i} ga je upoznao da su na istim, izme|u ostalih, govorili i Jara Ribnikar, Jovan Dereti} i izvjesni To{ovi}.
Istog dana, Jak{i} je napustio Sarajevo i otputovao u Beograd. U me|uvremenu, [e{eq je ostvario kontakte sa Sr|anom Popovi}em i Gojkom
\ogom, koje je upoznao da }e u Beograd doputovati 27. ili 28. 3. 1986. godine. Osim navedenog, [e{eq je kroz razgovor upoznao \ogu da namjerava govoriti na protestnoj ve~eri, vezano za Dragoquba Petrovi}a, a {to je \ogo prokomentarisao rje~ima: “Moje je mi{qewe da se na protestnoj ve~eri
treba{ pojaviti, ali i ne sa govorima, ne treba jako. Naprotiv, ti si ~ovjek
koji sada nema razloga da se nadme}e u hrabrosti, ti si dovoqno sam po sebi legitimacija. Bilo bi dovoqno da ka`e{ dve re~enice, da osudi{ takav
na~in pona{awa, da ka`e{ da si solidaran sa Petrovi}em i da se zahvali{
skupu na svemu {to je u~inio za tebe. Nisam siguran da bi bilo dobro da
iza|e{ radi tebe sa nekim tekstom”. Po{to mu je obe}ao da }e o tome jo{
razmisliti, [e{eq ga je zamolio da mu poku{a pribaviti tekst odgovora
CK SKJ, u vezi predstavke Udru`ewa kwi`evnika Srbije (radi se o predstavci UKS koju ste nam proslijedili va{im aktom broj 435 od 23. 1. 1986.
godine, a koja se odnosi na navodno fizi~ko maltretirawe [e{eqa tokom
izdr`avawa kazne u KPD Zenica), to je \ogo i obe}ao. U vezi navedenog,
[e{eq je potvrdio \ogi da su navodi iz predstavke ta~ni, te istakao da je
dobijeni odgovor “obi~na la`”.
Dana 25. 3. 1986. godine, [e{eq je ostvario kontakt i sa Draganom Mini}em iz Gorweg Milanovca, koji mu je obe}ao da }e ga u aprilu ili maju ove
godine posjetiti u Sarajevu.
Dana 26. 3. 1986. godine, [e{eq je ostvario kontakt i sa Miodragom
Mili}em i Kostom ^avo{kim. Tokom razgovora, [e{eq je upoznao sagovornika da u Beograd sti`e 27. 3. 1986. godine i da namjerava da ga pozove
kod sebe, jer }e se “okupiti jo{ neki”.
Sutradan, 27. 3. 1986. godine, u jutarwim ~asovima, [e{eq je vozom otputovao za Beograd. Prema dosada{wim saznawima, [e{eqa je na `eqezni~koj stanici nameravao sa~ekati Kosta ^avo{ki i Vuk Dra{kovi}.
Mjere SDB:
(redigovano) pokriti. U tom smislu, predla`emo da se SDB, RSUP-a
SR Srbije izvjesti o wegovom dolasku u Beograd, kao i namjerama da u Beogradu kontaktira pojedina bezbjednosno-interesantna lica, te da uzme u~e202
{}a na protestnoj ve~eri povodom upu}ivawa na izdr`avawe kazne Dragoquba Petrovi}a.
Podaci – ta~ni
Dostavqeno:
– 3h RSUP-u SR BiH SDB – III Uprava
– 1h u OE CSB Sarajevo – Sektor za SDB
LXXIV
Uprava Slu`be dr`avne bezbednosti za Beograd
III sektor
71-0339
31. 3. 1986. godine
Na osnovu ~lana 72 Pravila o radu Slu`be dr`avne bezbednosti, daje
se slede}i predlog za primenu mere tajnog pra}ewa:
[e{eq Vojislav, ro|en 1954. godine u Sarajevu, od oca Nikole, srpske
nacionalnosti, dr`avqanin SFRJ, doktor pravnih nauka, trenutno bez
stalnog zaposlewa, sa prebivali{tem u Sarajevu, Ul. 27. jula br. 91.
Depe{om RSUP-a SR Bosne i Hercegovine br. 3381, od 27. 3. 1986. godine, informisani smo da je Vojislav [e{eq dana 27. 3. 1986. godine doputovao u Beograd, te da }e 31. 3. 1986. godine uzeti u~e{}e na “protestnoj ve~eri” u Udru`ewu kwi`evnika Srbije, u Francuskoj ulici br. 7. Istom depe{om je zatra`eno da USDB prema [e{equ primeni meru tajnog pra}ewa u
ciqu utvr|ivawa wegovih veza i zalazi{ta.
Mera bi se primewivala od 27. 3. 1986. do odlaska [e{eqa iz Beograda.
(redigovano)
Kucano u 2 primerka.
(potpis redigovan)
(potpis redigovan)
Na osnovu ~lana 82 Pravila o radu Slu`be dr`avne bezbednosti, dajem
nalog za tajno pra}ewe lica navedenog u predlogu.
(potpis redigovan)
LXXV
Uprava Slu`be dr`avne bezbednosti za Beograd
III sektor
71-0065
3. 4. 1986. godine
Slu`bena bele{ka o informativnom razgovoru
I. Podaci o izvoru saznawa
(redigovano)
Sastanak odr`an 28. 3. 1986. godine na inicijativu izvora.
(redigovano)
203
II. Podaci o neprijateqskoj delatnosti
O ovome je pisano.
Radi se o delovawu Vojislava [e{eqa i Pavlu{ka Im{irovi}a sa pozicija gra|anske desnice.
Izvor nas je informisao da je 28. 3. 1986. godine, u vremenu od 17.30 do
18.30 ~asova, sa ostalim ~lanovima tehni~ke ekipe snimio intervju koji je
Miodrag Cvetkovi}, novinar {vedske televizije u programu za Jugoslovene, uradio sa Vojislavom [e{eqom, koji je iza{ao sa izdr`avawa kazne 15.
3. 1986. godine. Intervju je snimqen u stanu Pavlu{ka Im{irovi}a, Kosovska 9, koji je bio prisutan (dana 23. 3. 1986. godine u kafani “Boka” su se sastali Cvetkovi}, Spasoje Jovanovi} i ekipa pred intervju sa Milovanom
\ilasom i tom sastanku je prisustvovao i, kako ga je izvor okarakterisao,
jedan “mra~an tip”, a radi se o Im{irovi}u, koga izvor ranije nije poznavao – napomena operativnog radnika).
Im{irovi} se trudio da bude dobar doma}in, nudio je da iskqu~i zvono na vratima i telefon da ih ne ometa i sli~no.
Prvo pitawe Cvetkovi}a upu}eno [e{equ odnosilo se na wegov boravak u zatvoru. U odgovoru, [e{eq je detaqno obja{wavao da je osu|en zbog
pisanih materijala koje nije {irio, da je osuda u stvari odmazda nekih politi~ara BiH prema wemu preko policije i sudstva, da je samo mislio i zato je osu|en, a ne zato {to je ne{to uradio. Potom je nastavio da opisuje
“sve surovosti koje je do`iveo u zatvoru”, ne biraju}i re~i dok je napadao
sve i svakoga. Pomiwao je imena nekih osu|enika kojima su navodno nanesene te{ke telesne povrede, dok su kao i on bili tu~eni, maltretirani, {ikanirani itd.
Na konstataciju Cvetkovi}a da mu je kazna ipak bitno smawena u odnosu na prvobitnu i pitawe da li je to uticalo na wegove politi~ke stavove,
[e{eq je decidirano odgovorio da ga je osuda, bez obzira na smawewe kazne, samo u~vrstila u wegovim politi~kim uverewima i stavovima, te da }e
nastaviti na tom planu isto da se pona{a.
Na pitawe koje on re{ewe vidi da bi Jugoslavija iza{la iz krize, [e{eq je izneo niz svojih od ranije poznatih stavova, tipi~nih za gra|anske
desni~are (razgovor je snimqen, te nema potrebe za detaqnom interpretacijom, tim pre {to izvor, zbog svoje nesklonosti politi~kom razmi{qawu,
ima ozbiqnih problema dok poku{ava da interpretira razgovor – napomena operativnog radnika).
[e{eq je daqe izneo da je tra`io (nejasno) i i{ao na biro za zapo{qavawe, ali da ne o~ekuje da dobije posao u BiH. Na pitawe Cvetkovi}a
izneo je da nikome, od izlaska iz zatvora, nije dao intervju, tj. da mu je ovo
prvi.
Izvor je naglasio da je [e{eq govorio bez ikakvih ograda, o~igledno
vi{e nego ogor~en, kivan i zagri`en. Sigurno je da }e sve {to je “obe}ao”
i u~initi. Interesantno je da je Im{irovi} intervju do`iveo sa gotovo
istom tenzijom kao i [e{eq. Nakon zavr{enog snimawa, [e{eqa je interesovalo kako je sve to ispalo i po{to je Im{irovi} konstatovao da je bilo veoma dobro, vidno je bio zadovoqan.
204
Nakon odlaska iz stana Im{irovi}a, Cvetkovi} i izvor su seli u kafanu “Kosovo”, gde im se ubrzo pridru`io Spasoje Jovanovi}, koji nije na
intervju stigao zbog obaveza na TV. Cvetkovi} je sve vreme po izlasku iz
stana Im{irovi}a delovao stra{no uzbu|eno, konstatuju}i i sam da je [e{eq preterao, posebno sa napadima na policiju, ali da }e on to ubla`iti
prilikom monta`e.
Izvor je, po na{im instrukcijama, izrazio “zabrinutost” {to radi
ovakve stvari, navode}i da su i ostala dva tehni~ka ~lana ekipe tako|e
upla{ena ({to je ta~no), na {ta je Cvetkovi} tvrdio da je sve u redu, da tu
nigde nema autorstva (osim wegovog), zna~i nema imena, samo je neophodno
}utawe. Na ovo se zabrinuo Jovanovi} i iz govornice poku{ao odmah da dobije tonca i snimateqa i da ih upozori (nije ih na{ao).
Po{to se izvor “smirio”, pitao je Cvetkovi}a kako je pro{ao u Zagrebu, na {ta je ovaj izrazio zadovoqstvo, iznev{i da je u Hrvatskoj boqa klima za strane dopisnike, da ga je primio prof. Jova Miri} i dao intervju, da
je posetio i Andriju Artukovi}a i navodno dobio ~vrsto obe}awe da }e mu
dati intervju ~im se zavr{i su|ewe, jer nikome ne}e dati intervju dok se
su|ewe ne zavr{i.
III.Podaci o licima–izvr{iocima neprijateqske delatnosti
Vojislav [e{eq, OO SDB BiH zbog delovawa sa pozicija gra|anske
desnice.
Pavlu{ko Im{irovi}, (redigovano) delovawa sa pozicija gra|anske
desnice.
Miodrag Cvetkovi}, ro|en 29. 11. 1947. godine u Skopqu, od oca Branislava, nalazi se u Stokholmu od 1970. godine, zaposlen na {vedskoj TV, redakcija programa za Jugoslovene, adresa u Beogradu Borska 38A. Prolazi
kroz evidenciju USDB Beograd, predmet broj (redigovano)
IV. Podaci o radwama–merama SDB
Prema Im{irovi}u se primewuju neophodne operativno-tehni~ke mere u ciqu pra}ewa, dokumentovawa i presecawa wegove neprijateqske delatnosti.
O intervjuu koji je dao [e{eq, informisali smo depe{om od 1. 4. 1986.
godine RSUP SR BiH, Centar SDB Sarajevo.
V. Napomene, ocene i predlozi operativnog radnika
Izvor }e i daqe prihvatati poslove sli~ne vrste od Miodraga Cvetkovi}a i redovno nas informisati.
Kucano u 3 primerka.
Dostavqeno:
– 1h RSUP-u SRS SDB III sektoru
– 1h V sektoru USDB
– 1h operativnom radniku
(potpis redigovan)
205
LXXVI
Uprava Slu`be dr`avne bezbednosti – Beograd
II sektor – FOS
71-0376
10. 4. 1986. godine
Slu`bena bele{ka o informativnom razgovoru
1. Podaci o izvoru saznawa
(redigovano)
Izvor pouzdan – podaci provereni.
2. Podaci o neprijateqskoj delatnosti
O konkretnom slu~aju pi{e se prvi put.
Podaci se odnose na dr Vojislava [e{eqa.
Izvor nas je informisao da je 28. 3. 1986. godine, posredstvom Pavlu{ka Im{irovi}a, sa kojim se poznaje od ranije, ostvario kontakt sa dr Vojislavom [e{eqom. Sa wim je ovom prilikom, u stanu Im{irovi}a, napravio kra}i intervju. Prema re~ima izvora, intervju je bio tako koncipiran
da {to objektivnije da jedan prikaz zbog ~ega je [e{eq svojevremeno su|en,
kakav je odnos prema wemu bio u zatvoru gde je izdr`avao kaznu, kao i kakvo
je wegovo nau~no gledawe na jugoslovenski pravni sistem, sa posebnim
osvrtom na tzv. verbalne delikte. O ovoj posledwoj temi izvor je, za vreme
svog boravka u Zagrebu od 24. do 27. marta ove godine, razgovarao sa profesorima sa Zagreba~kog univerziteta, Ba~i}em i Slavenom Leticom, te je
`eleo da u vezi s tim ~uje i [e{eqevo mi{qewe.
Izvor navodi da ga je [e{eq ovom prilikom razo~arao, jer je u razgovoru bio veoma “prizeman”, ogor~en i krajwe subjektivan. Naime, [e{eq
je u vezi svog hap{ewa i osude istakao da je sve “re`irano” od strane bosanskohercegova~kog rukovodstva, te da on nije osu|en zbog verbalnih delikata, ve} zbog toga {to je “javno i iskreno iznosio svoje mi{qewe”. Najvi{e
se zadr`ao na vremenu provedenom u zeni~kom zatvoru, apostrofiraju}i
pri tom kako je od strane zatvorskog osobqa svakodnevno “{ikaniran”, kao
i drugi politi~ki zatvorenici koje je upoznao, da su na mnoge od wih “vr{eni pritisci od strane jugoslovenske policije da postanu {pijuni koji }e
obave{tavati o pona{awu drugih zatvorenika”, da u zatvoru nije imao ni
najminimalnije uslove za li~nu higijenu, da mu je bilo onemogu}eno da prati redovno {tampu i sl. Na kraju, uzimaju}i za primer svoje, su|ewe “{estorici” u Beogradu i jo{ neke sli~ne slu~ajeve, dao je ocenu “da je SFRJ zemqa bez pravog pravnog poretka, a {to dolazi kao plod totalitarnosti ~itavog sistema”. Iako je sve vreme trajawa intervjua bio prisutan, Pavlu{ko Im{irovi} nije uzimao u~e{}a u razgovoru.
S obzirom da je ~itav razgovor sa [e{eqem protekao znatno ispod wegovih o~ekivawa, izvor procewuje da }e od celokupnog snimqenog materijala mo}i da napravi jedva dvominutni intervju. Izvor nas je tako|e obavestio da je, na sugestiju Geze Stanti}a, novinara TV Zagreb, sa kojim se su206
sreo za vreme svog ~etvorodnevnog boravka u Zagrebu, odustao od namere da
eventualno intervjui{e i Jovanku Broz (o svojoj nameri da eventualno intervjui{e Jovanku Broz, izvor nas je blagovremeno obavestio – primedba
operativnog radnika).
3. Podaci o licima nosiocima neprijateqske delatnosti
1. [e{eq dr Vojislav – OO SDB RSUP SR BiH zbog neprijateqskog
delovawa sa pozicija “gra|anske desnice”.
2. Im{irovi} Pavlu{ko – OO u USDB Beograd zbog neprijateqskog
delovawa sa pozicija “gra|anske desnice”.
4. Podaci o merama i radwama SDB
Nisu preduzimane mere i radwe SDB.
5. Napomene, ocene i predlozi operativnog radnika
U saradwi sa III sektorom USDB Beograd, provereni su podaci o kontaktu i sadr`ini razgovora izvora i dr Vojislava [e{eqa.
Nakon objektivnog sagledavawa wegovih mogu}nosti, izvoru su dati zadaci da i nadaqe prati aktivnost usta{ke emigracije u [vedskoj, forme
wenog delovawa, spregu sa pojedinim reakcionarnim krugovima {vedskog
dru{tva i {vedskim neofa{istima, kao i konkretne oblike ovakve saradwe, te da, koliko je to mogu}e, do|e do bli`ih podataka o glavnim nosiocima pomenute aktivnosti. Tako|e mu je dat zadatak da, u okviru svojih mogu}nosti, vi{e pa`we no do sada posveti delovawu srpske emigracije u [vedskoj, posebno Doj~ina Marinkovi}a, zaposlenog u Radio-Malmeu. Ukoliko
se uka`e prilika, izvor }e nastojati da o pomenutim oblicima neprijateqske delatnosti pribavi i odgovaraju}u dokumentaciju.
(redigovano)
Dostavqeno:
– 1h SDB RSUP-a SRS
– 1h V sektoru USDB
– 1h operativnom radniku
(potpis redigovan)
LXXVII
Uprava Slu`be dr`avne bezbednosti – Beograd
III sektor
71-0276
28. 4. 1986. godine
Slu`bena bele{ka o informativnom razgovoru
1. Podaci o izvoru saznawa
(redigovano)
Sastanak odr`an 22. 4. 1986. godine, na inicijativu izvora.
(redigovano)
207
2. Podaci o neprijateqskoj delatnosti
O ovome je i ranije pisano.
Radi se o delatnosti Vojislava [e{eqa, sa pozicija gra|anske desnice.
(redigovano) u razgovoru obavestio da ga je u prvoj polovini aprila ove
godine posetio Vojislav [e{eq. Po re~ima (redigovano) [e{eq je tom
prilikom govorio o “{ikanirawima” koja je do`ivqavao za vreme izdr`avawa kazne zatvora, {trajku gla|u, svom istupawu na protestnoj ve~eri u
UKS i sli~no.
Na pitawe (redigovano) {ta namerava daqe raditi, [e{eq je odgovorio da se namerava baviti nau~nim radom, ali da ne}e korigovati svoja politi~ka uverewa. Potom je naveo da je u tekstu “[ta da se radi” napisao da
u SFRJ treba da postoje ~etiri republike, a sada je taj stav u~vrstio u smislu da treba ukinuti sve republike, s namerom da ga analizira u svojim slede}im radovima. Po re~ima izvora, [e{eq je daqe izneo kako je potpuno
svestan da }e zbog izno{ewa svojih politi~kih stavova biti ponovo uhap{en, ali da od wih, bez obzira na to, ne}e odstupati.
Reaguju}i na ovakve stavove [e{eqa, (redigovano) je rekao kako bi za
wega bilo najpametnije da se izvesno vreme potpuno posveti porodici, na
{ta je ovaj uzvratio da wegova supruga u potpunosti podr`ava wegove stavove i da joj sasvim odgovara da se o wemu pi{e kao o disidentu.
3. Podaci o nosiocima neprijateqske delatnosti
– Vojislav [e{eq – OO u CSDB Sarajevo.
4. Podaci o radwama i merama SDB
Sem informativnog razgovora, druge mere i radwe nisu preduzimane.
5. Napomene i predlozi operativnog radnika
Po re~ima (redigovano) iz razgovora sa [e{eqom jasno se vidi da je
pun mr`we prema politi~kom sistemu u SFRJ, te da }e nastaviti sa neprijateqskom delatno{}u.
Kucano u 3 primerka.
Dostavqeno:
– 1h III sektoru SDB RSUP SRS
– 1h V sektoru USDB za Beograd
– 1h operativnom radniku
Operativni radnik
(redigovano)
LXXVIII
Uprava Slu`be dr`avne bezbednosti – Beograd
III sektor
71-0375
29. 4. 1986. godine
Na osnovu ~lana 72 Pravila o radu Slu`be dr`avne bezbednosti, daje
se slede}i predlog za primenu mere tajnog pra}ewa:
208
[e{eq Vojislav, ro|en 1954. godine u Sarajevu, od oca Nikole, srpske
narodnosti, dr`avqanin SFRJ, doktor pravnih nauka, trenutno bez stalnog zaposlewa, sa prebivali{tem u Sarajevu, ul. 27. jula br. 91.
Depe{om RSUP-a SR Bosne i Hercegovine br. 5239 od 26. 4. 1986. godine, informisani smo da je Vojislav [e{eq dana 26. 4. 1986. godine doputovao u Beograd, te da planira da za vreme svog boravka u Beogradu kontaktira ista bezbednosno interesantna lica sa kojima je kontaktirao i prilikom posledweg boravka u Beogradu, 27. 3. 1986. godine.
Istom depe{om je zatra`eno da USDB prema [e{equ primeni meru
tajnog pra}ewa u ciqu utvr|ivawa wegovih veza i zalazi{ta.
Mera bi se primewivala od 26. 4. 1986. godine do odlaska [e{eqa iz
Beograda. Radni naziv objekta bi}e “Indeks”.
Kucano u 2 primerka.
(potpis redigovan)
(redigovano)
Na osnovu ~lana 72 Pravila o radu SDB, dajem nalog za tajno pra}ewe
lica navedenog u predlogu.
(potpis redigovan)
LXXIX
Uprava Slu`be dr`avne bezbednosti – Beograd
III sektor
71-0375
30. 4. 1986. godine
Informacija
o aktivnostima Vojislava [e{eqa
(OO u OSDB Sarajevo po gra|anskoj desnici)
za vreme wegovog boravka u Beogradu
Prate}i delatnost lica koja istupaju sa pozicija gra|anske desnice,
do{li smo do pouzdanih saznawa da je dana 27. 3. 1986. godine u Beograd doputovao Vojislav [e{eq, koga su na `elezni~koj stanici do~ekali Kosta
^avo{ki, Miodrag Mili}, Pavlu{ko Im{irovi} (redigovano) i Vuk Dra{kovi} (redigovano). Odmah po dolasku, svi zajedno su oti{li do Instituta dru{tvenih nauka, gde se okupilo vi{e wihovih istomi{qenika. [e{eq se tom prilikom najvi{e zadr`ao u razgovoru sa Bo`idarom Jak{i}em i Qubomirom Tadi}em (redigovano).
Istoga dana, Vojislav [e{eq je u ve~erwim ~asovima prisustvovao na
ve~eri koju je Kosta ^avo{ki priredio u svom stanu povodom wegovog dolaska u Beograd. Na ve~eri su, pored [e{eqa, bili jo{ Sr|a Popovi}, Pavlu{ko Im{irovi}, Ivan Jankovi} (redigovano), te Gojko \ogo (redigovano) sa suprugom. Pre samog ulaska u stan [e{eq je, prema kazivawu ^avo{kog, zamolio da u razgovoru ne spomiwu nijedno konkretno ime. U toku
razgovora najvi{e je bilo re~i o [e{eqevom boravku u KPD “Zenica”,
209
kao i o wegovim budu}im planovima u vezi daqeg rada i zaposlewa. Tom
prilikom [e{eq je izneo da je podneo zahtev Zavodu za zapo{qavawe u Sarajevu sa namerom da na|e posao koji bi odgovarao wegovoj stru~noj spremi,
kao i da }e poku{ati da na|e neki honorarni posao kako bi poboq{ao svoju, i egzistenciju svoje porodice. Najvi{e bi voleo da ostane u Sarajevu i
tamo dobije posao, mada je, po wegovim re~ima, svestan da }e i ubudu}e imati raznih neprijatnosti. Ivan Jankovi} je u razgovoru sa Kostom ^avo{kim predlo`io da bi ipak trebalo “pritisnuti” Dobricu ]osi}a (redigovano) da [e{equ prona|e posao, na {ta je ^avo{ki pristao. Obojica su
mi{qewa da bi najidealnije radno mesto za [e{eqa bilo u SANU, te da
}e u vezi toga razgovarati sa ]osi}em.
Dana 28. 3. 1986. godine, u vremenu od 17.10 do 18.20 ~asova, u stanu Pavlu{ka Im{irovi}a, [e{eq je dao intervju Miodragu Cvetkovi}u, novinaru zaposlenom u {vedskoj TV redakciji programa za Jugoslaviju. U svojim
odgovorima na postavqena pitawa, [e{eq je izneo da je osu|en samo zbog
toga {to je javno “raskrinkavao idejne i politi~ke nedoslednosti istaknutih partijskih rukovodilaca i drugih pojedinaca iz bosansko-hercegova~ke
vrhu{ke”, aludiraju}i pre svih na Branka Mikuli}a i Hamdiju Pozderca.
Zatim je govorio o tome kako je za vreme izdr`avawa kazne zatvora u
KPD “Zenica” prema wemu bila nastavqena politi~ka i policijska represija, te da je u zatvoru do`iveo razli~ita {ikanirawa koja je morao podneti i koja bi bila mnogo ve}a da wegov slu~aj nije dopro u jugoslovensku i
svetsku javnost. Potom je govorio o tri slu~aja politi~kih osu|enika iz
KPD “Zenica” koji su, po wegovom mi{qewu, za mnogo bezazlenije stvari
osu|eni na vi{egodi{we kazne robije. Kao ote`avaju}a okolnost prilikom wihovog su|ewa, po re~ima [e{eqa, uzeta je “u obzir ~iwenica da su
sva trojica odbila saradwu sa jugoslovenskom policijom, koja je od wih tra`ila da {pijuniraju svoje drugove”. Na kraju intervjua je istakao da se u wegovim pogledima na svet i jugoslovensko dru{tvo nije ni{ta promenilo, te
da }e poku{ati da neke svoje ranije stavove osmisli i izrazi u svojim narednim nau~nim tekstovima. Tako|e smatra da je “wegovo su|ewe”, kao i su|ewe {estorici intelektualaca iz Beograda, samo pokazalo da je Jugoslavija zemqa bez pravnog poretka, takore}i zemqa u kojoj je ozakoweno bezakowe. Treba napomenuti da je navedeni razgovor [e{eqa sa Miodragom
Cvetkovi}em organizovao Pavlu{ko Im{irovi}.
Dana 30. 3. 1986. godine, Vojislav [e{eq je bio u poseti kod Dobrice
]osi}a. Tom prilikom je obavestio ]osi}a o svojoj nameri da ne{to u~ini za qude koji u zeni~kom zatvoru robijaju zbog banalnijih stvari nego
{to je on uradio. Naglasio je da su on i Vuk Dra{kovi} u tu svrhu pripremili izvestan materijal. ]osi} je napomenuo da bi to Odbor za odbranu
slobode mi{qewa i izra`avawa mogao da uzme u razmatrawe, te da bi se, po
wegovom mi{qewu, u vezi toga trebalo konsultovati sa Mihailom Markovi}em (redigovano) koji navodno u tim stvarima ima iskustva. U nastavku
razgovora je bilo re~i o protestnim ve~erima u Udru`ewu kwi`evnika
Srbije, koje se odr`avaju svakog ponedeqka povodom upu}ivawa Dragoquba
Petrovi}a na izdr`avawe kazne zatvora. [e{eq je izrazio `equ da na slede}oj protestnoj ve~eri govori o pomenuta tri slu~aja iz KPD “Zenica”.
210
Istoga dana [e{eq je otputovao u Novi Sad, gde se susreo sa Klarom
Mandi}–Timarov, koja je ~lan jevrejske zajednice u Novom Sadu. Klara je u
veoma dobrim odnosima sa Vukom Dra{kovi}em i Nikolom Milo{evi}em.
Slede}eg dana, 31. 3. 1986. godine, ona i [e{eq su zajedno do{li u Beograd,
i potom oti{li u Udru`ewe kwi`evnika Srbije na protestno ve~e.
Na protestnoj ve~eri [e{eq je govorio o tri slu~aja politi~kih osu|enika iz KPD “Zenica”: slu~aj izvesnog Ante Kova~i}a, studenta Be~kog
univerziteta, zatim slu~aj izvesnog @ivojina Vuki}a iz sela [ekovi}a u
Bosni, i slu~aj profesora Vjenceslava @i`eka. Istakao je da se jugoslovenska policija prilikom vrbovawa ove trojice lica koristila brutalnim
metodama, kao {to je vo|ewe qudi na fiktivno streqawe, podmetawe la`nih svedoka, batiwawe itd. Ta represija od strane policije je nastavqena
i za vreme wihovog boravka u zatvoru, a na samom su|ewu svoj trojici je kao
ote`avaju}a okolnost uzeto u obzir da su odbili saradwu sa policijom. Po
zavr{etku protestne ve~eri, ve}i broj lica iz grupacije gra|anske desnice i nacionalista zadr`ao se u razgovoru sa [e{eqem u prostorijama
Udru`ewa kwi`evnika Srbije.
Dana 4. 4. 1986. godine, [e{eq je u vremenu od 17.10 do 20.35 ~asova bio
u poseti kod Qubomira Tadi}a (redigovano). U ovom trenutku ne raspola`emo podacima o sadr`aju wihovog razgovora.
Dana 5. 4. 1986. godine, [e{eq je sa Matijom Be}kovi}em bio u poseti
kod Milovana \ilasa (redigovano). U razgovoru je najvi{e (redigovano)
doga|ajima u Kosovu Poqu povodom hap{ewa Koste Bulatovi}a. \ilas je
ovaj doga|aj prokomentarisao vrlo suzdr`ano i stavio je do znawa Be}kovi}u da u takvim trenucima glasine i fantazije u mnogome doprinose stvarawu “psihoze uznemirewa”, zbog ~ega bi sve to trebalo videti sopstvenim
o~ima da bi se doneo kona~an sud. [e{eq je izneo da je Radoje Spasi}, koji
je tako|e bio uhap{en, u srodstvu sa Koq [irokom, te da je najverovatnije
uhap{en samo da bi dao izjavu i pojavio se kao svedok protiv Koste Bulatovi}a.
Dana 9. 4. 1986. godine, u poseti kod Pavlu{ka Im{irovi}a su bili
Vojislav [e{eq, Gorazd Suhodolnik, saradnik lista “Mladina” iz Qubqane, i Stevan [i}arov, jedan od urednika lista “Student”. Tom prilikom, Gorazd Suhodolnik je napravio intervju sa [e{eqem za “Mladinu”,
a organizator i ovog razgovora je ponovo bio Pavlu{ko Im{irovi}. [e{eq je i ovoga puta najvi{e govorio o represiji policije za vreme wegovog boravka u zatvoru, o izre`iranosti wegovog su|ewa od strane politi~ara i policije, te o stradawima ostalih zatvorenika na izdr`avawu kazne zatvora u KPD “Zenica”. Naglasio je da sada ima nameru da nastavi da
se bavi intelektualnim i nau~nim radom, te da }e zato imati potrebu za
studijskim boravcima u inostranstvu, te putovawima na nau~ne skupove u
inostranstvu, radi ~ega je podneo zahtev za povra}aj putne isprave. Tako|e je preko advokatske kancelarije Miodraga Popovi}a pokrenuo dve gra|anske parnice, jednu zbog fizi~kog maltretirawa i {ikanirawa u zeni~koj robija{nici, a drugu protiv SR Bosne i Hercegovine jer mu SDB
nije vratila sve oduzete predmete. Po wegovom tvr|ewu, sud je izdao na211
log da mu se oduzme samo tekst “[ta da se radi”, pa }e zato tra`iti da mu
se vrati wegova kwiga “Hajka”, koja predstavqa zbirku polemi~kih tekstova nastalih u vremenu od 1981. do 1983. godine. Prvi polemi~ki tekst
u toj kwizi je “Univerzalne teorije i wihovi sledbenici”, gde na publicisti~ki na~in, prema sopstvenom kazivawu, opisuje svoje do`ivqaje od
prvog sukoba sa zvani~nom politikom, preko muslimansko-nacionalisti~kih tendencija u delu bosansko-hercegova~kog partijskog i politi~kog vrha.
Svoj boravak u Beogradu, Vojislav [e{eq je iskoristio da u KBC “Zemun” izvr{i detaqan pregled svog zdravstvenog stawa. Prema wegovim re~ima, iz lekarskih analiza je utvr|eno da boluje od tuberkuloze bubrega, tj.
da mu je jedan bubreg otkazao, dok na drugom postoje vidna o{te}ewa. Interesantan je komentar Koste ^avo{kog, koji smatra da [e{eq ovo nije “zaradio” u zatvoru kako tvrdi, ve} da to datira od ranije.
(redigovano)
Kucano u 3 primerka.
Dostavqeno:
– 1h III sektoru SDB RSUP SRS
– 1h V sektoru USDB za Beograd
– 1 h operativnom radniku
(potpis redigovan)
LXXX
Uprava Slu`be dr`avne bezbednosti – Beograd
III sektor
71-0348
6. 5. 1986. godine
Izve{taj saradnika
I. Podaci o izvoru saznawa
Saradnik (redigovano)
Sastanak odr`an dana 28. 4. 1986. godine, na inicijativu izvora.
Izvor usmeren na pra}ewe lica koja neprijateqski deluju sa pozicija
gra|anske desnice.
Izvor pouzdan – podaci delimi~no provereni.
II. Podaci o neprijateqskoj delatnosti
O ovome je i ranije pisano.
Radi se o neprijateqskoj delatnosti Vojislava [e{eqa sa pozicija
gra|anske desnice i Du{ana Bogavca (redigovano).
(redigovano) Vojislavom [e{eqom i Du{anom Bogavcem. Tom prilikom, Bogavac je obavestio (redigovano) i [e{eqa da je pre tri dana iza{la
iz {tampe wegova kwiga pod nazivom “Istina bez distance”. Kwigu je, po
kazivawu Bogavca, {tampao BIGZ u 1.000 primeraka. Cena kwige je 3.300
dinara. Kwiga se, po re~ima Bogavca, mo`e kupiti u kwi`ari “Komuni212
sta”, gde je predao 500 primeraka i u RO BIGZ. U nastavku razgovora, Bogavac je izneo da }e, po wegovom mi{qewu, kwiga biti zabrawena pre prvomajskih praznika. U toku razgovora, Vojislav [e{eq je istakao da namerava tokom idu}eg meseca izdati svoju kwigu, koja bi bila neka vrsta zbirke
wegovih polemi~kih tekstova.
U nastavku razgovora, Bogavac je informisao sagovornike da je pre 3-4
dana dobio re{ewe od strane lista “Komunist”, kojim je utvr|eno da mu
prestaje radni odnos sa navedenim listom. Potom je isti naglasio da }e svoj
protest zbog navedenog re{ewa izraziti putem protestnog pisma, koje }e
uputiti na adresu Skup{tine SFRJ i na redakcije pojedinih doma}ih listova radi objavqivawa, odnosno informisawa doma}e javnosti. Po wegovom mi{qewu, navedeno protestno pismo potpisa}e dosta novinara.
III. Podaci o izvr{iocima neprijateqske delatnosti
Vojislav [e{eq – OO po gra|anskoj desnici u OSDB Sarajevo.
Du{an Bogavac – (redigovano)
IV. Podaci o merama i radwama SDB
Osim informativnog razgovora sa izvorom, druge mere i radwe nisu
preduzimane.
V. Napomene, ocene i predlozi operativnog radnika
(redigovano)
Kucano u 3 primerka.
Dostavqeno:
– 1h III sektoru SDB RSUP SRS
– 1h V sektoru Uprave
– 1h operativnom radniku
(potpis redigovan)
LXXXI
Centar slu`bi bezbjednosti – Sarajevo
Sektor za SDB
(redigovano)
(redigovano)
Inf. str. pov. br. 166
Dana 7. 5. 1986. godine
Predmet: Nova saznawa o djelatnosti Vojislava [e{eqa (OO)
Veza: Na{e depe{e br. 1709 i 1722 od 25. i 28. 4. 1986. godine
Dana (redigovano) putem sasvim pouzdanog izvora, upoznati smo sa sadr`ajem razgovora koje je Vojislav [e{eq (OO), ostvario sa Kostom ^avo{kim, Vojislavom Lubardom, Draganom Anti}em, Bo`idarom Jak{i}em,
Rastkom Zaki}em, Vukom Dra{kovi}em, izvjesnim Jankom Vujinovi}em, te
jednim neidentifikovanim mu{karcem, tako|e iz Beograda.
Kroz ostvarene kontakte sa ^avo{kim, Lubardom, Jak{i}em, Dra{kovi}em, kao i neidentifikovanim mu{karcem, [e{eq se interesovao za
213
“novosti” u Beogradu, termin odr`avawa izvjesnog simpozijuma koji organizuje Filozofsko dru{tvo Srbije, a na kome on namjerava da u~estvuje,
zdravstveno stawe Dobrice ]osi}a (navodno je bolestan), i sl. Istovremeno ih je upoznao da priprema izvjesni prikaz na temu “Filozofija levog radikalizma”, koji namjerava objaviti u “Kwi`evnoj re~i”, te da }e krajem
maja, odnosno po~etkom juna, ponovo do}i u Beograd.
U razgovoru sa [e{eqom, Dra{kovi} ga je upoznao da je izvjesna novinarka omladinskih novina jako zainteresovana da napravi intervju sa wim,
te da }e ga zbog toga mo`da posjetiti i u Sarajevu. Na upadicu [e{eqa da
se wegov intervju ne bi mogao nigdje objaviti, Dra{kovi} je ironi~no rekao da on “mo`e o~ekivati rehabilitaciju poslije kongresa SK BiH, jer
bi}e demokratizacija, vidi{, rehabilitovali su Ristu Radovi}a”.
Tokom razgovora, Dragan Anti} je upoznao [e{eqa da je “sve spremno”
za {tampawe wegove kwige “Hajka”, ali da Rastko Zaki} (izdava~), “smatra
da bi morao napraviti jedan kra}i epilog iste”, jer, po rije~ima Anti}a,
Zaki} “ho}e na neki na~in da zaintrigira javnost i da najavi nastavak”.
Slo`iv{i se sa idejom da se postoje}em tekstu “Hajke” doda kra}i epilog
~itavog wegovog “slu~aja” koji bi najavio eventualni nastavak, [e{eq je
rekao da }e zamoliti Zaki}a da on to uradi.
Vezano za finansijske probleme oko {tampawa “Hajke”, [e{eq je
kroz razgovor sa Zaki}em upoznao istog da “o~ekuje sigurnih 20 do 30 pretplata”, na {to mu je Zaki} sugerisao da u “Kwi`evnoj re~i” poku{a objaviti jedan tekst kojim bi reklamirao svoju kwigu, te pozvao zainteresovane da prije {tampawa izvr{e pretplatu i na taj na~in omogu}e weno {tampawe. Prihvataju}i navedenu sugestiju Zaki}a, [e{eq je rekao da }e zbog
toga ranije do}i u Beograd, kako bi se o svemu konkretnije dogovorili.
U ponovnim kontaktima sa Zaki}em, koje je ostvario 24. i 25. 4. 1986. godine, [e{eq je upoznao istog da u Beograd namjerava doputovati 26. 4. 1986.
godine i da }e mu tom prilikom donijeti dvadeset miliona starih dinara,
kako bi isti mogao izvr{iti potrebne pripreme za {tampawe wegove kwige.
Uvjeravaju}i [e{eqa da }e im to biti dovoqno za po~etak, Zaki} je rekao da sumwa da }e im dogovarani oglas, kojim su namjeravali reklamirati
“Hajku”, pustiti bilo koje novine. Zbog toga, Zaki} je predlo`io [e{equ da
u vezi reklamirawa kwige i stvarawa mogu}nosti pretplate kojom bi obezbjedili novac za weno {tampawe, naprave neki prospekt koji bi poslali na
adrese oko pet stotina qudi {irom zemqe. Na kraju razgovora, na upozorewe
Zaki}a da postoji mogu}nost zabrane wegove kwige, a time i mogu}nost gubitka ulo`enog novca, [e{eq je odgovorio da su {anse da se kwiga zabrani
male, s obzirom da su to “sve tekstovi koji su ve} bili zaplijeweni od strane
policije, ali nisu bili izvedeni kao inkriminacije na wegovom su|ewu”.
Istog dana, [e{eq je o svom dolasku u Beograd obavjestio @ivorada
Stojkovi}a i Vuka Dra{kovi}a, kojeg je istovremeno upoznao, da u nedequ,
27. 4. 1986. godine, namjerava posjetiti grob Radomira Radovi}a.
Dana 28. 4. 1986. godine, (redigovano) nas je upoznao sa sadr`ajem razgovora koji je par dana ranije vodio sa [e{eqom, koga je slu~ajno sreo na ulici. Tom prilikom, po kazivawu izvora, [e{eq ga je upoznao da je neposredno po izlasku iz zatvora boravio u Beogradu i da je tom prilikom u~estvo214
vao na protestnoj ve~eri, vezanoj za ka`wavawe Dragoquba Petrovi}a,
profesora FF-a iz Novog Sada. Na interesovawe izvora da li namjerava
seliti u Beograd, [e{eq je odgovorio da ostaje u Sarajevu “uprkos razo~arewu mnogih” i da se, s tim u vezi, prijavio SIZ-u za zapo{qavawe, kako bi
prona{ao neki adekvatan posao. Vezano za podno{ewe zahtjeva za vra}awe
oduzete putne isprave, [e{eq je rekao izvoru da je isti podnio samo zbog
“ispitivawa pulsa i stava policije” prema wemu po izlasku iz zatvora.
Na kraju razgovora, govore}i o svojim idejama i stavovima zbog kojih je
osu|en, [e{eq je izvoru rekao: “Ja i ovo dru{tvo niti smo mogli, niti mo`emo biti u istom ko{u. Mi se nalazimo na sasvim suprotnim stranama”.
(redigovano)
Izvor: (redigovano)
Dostavqeno:
– 3h RSUP SR BiH SDB – III uprava
– 1h u OE CSB Sarajevo – Sektor za SDB
(potpis redigovan)
LXXXII
Uprava Slu`be dr`avne bezbednosti – Beograd
IV sektor – Palilula
71-0204
14. 5. 1986. godine
Slu`bena bele{ka o informativnom razgovoru
I. Podaci o izvoru saznawa
Izvor: (redigovano)
Dana 12. 5. 1986. godine, obavqen je razgovor sa izvorom, na wegov zahtev.
Izvor pouzdan – podaci delimi~no provereni.
II. Podaci o neprijateqskoj delatnosti
O ovome se pi{e prvi put.
Radi se o neprijateqskom istupu Vojislava [e{eqa sa pozicija gra|anske desnice.
(redigovano)
U razgovoru, [e{eq je rekao da je dao intervju {vedskoj TV, u kome je
govorio o svom stradawu i prilikama u na{oj zemqi – u kome je izneo svoje vi|ewe o dru{tveno-politi~koj situaciji u nas. [e{eq je naglasio kako se sprema da osnuje novu partiju, gde }e biti {ef, sa ciqem da obori ovu
vlast. [e{eq jedva ~eka da dobije paso{ pa da ide, kako ka`e, u emigraciju, odakle }e da se svim silama bori protiv “ovog propalog sistema i wegovih vlastodr`aca”. [e{eq priznaje da voli vlast i da je wom opsednut.
[e{eq sa mr`wom govori o na{em sistemu i ogor~en je protivnik na{eg sistema. U svojoj pri~i iznosi kako je neopravdano osu|en, kako je ~itav proces protiv wega bio farsa, name{ten po naredbi Mikuli}a i wegovih istomi{qenika i da je u znak protesta vi{e dana {trajkovao gla|u. Po
215
wemu, na{e dru{tvo ga je “oslobodilo rada i sredstava za `ivot”, ali mu
ipak ne mogu ni{ta, jer ima prijateqa koji mu poma`u.
III. Podaci o izvr{iocima neprijateqske delatnosti
Vojislav [e{eq `ivi u Sarajevu, osu|ivan zbog propagandne neprijateqske delatnosti protiv SFRJ.
IV. Podaci o merama i radwama SDB
Sem razgovora sa izvorom, nisu primewivane druge mere i radwe SDB.
V. Napomene, ocene i predlozi operativnog radnika
Po mi{qewu izvora, Vojislav [e{eq je fanatik koji mrzi na{ dru{tveno-politi~ki sistem i spreman je na sve kako bi ga sru{io.
S obzirom da }e izvor biti u prilici da se i daqe vi|a sa [e{eqom
kada se ovaj nalazi u Beogradu, dogovoreno je da nas i daqe obave{tava o svemu {to je od interesa za SDB.
Kucano u 3 primerka.
Dostaviti:
– 1h III sektoru SDB RSUP SRS
– 1h V sektoru Uprave
– 1h operativnom radniku
(potpis redigovan)
Dodatni list uz dokument
Primedbe, napomene i sli~no:
Kopija intervjua Vojislava [e{eqa objavqenog u “Mladini” br. 8, koji je napravio Gorazd Suhodolnik.
Prilog – 1 (strana – 6)
(potpis redigovan)
Ko se pla{i crnog ~oveka
Nema sumwe: Vojislav [e{eq (~iji intervju objavqujemo na stranama
od 8 do 12) je pravi ideolo{ki protivnik dru{tvenog poretka u posleratnoj Jugoslaviji. Osnovna teza wegovog ~lanka “[ta da se radi”, zbog kojeg je
oti{ao u zatvor na 22 meseca, je da kqu~ za re{avawe aktuelne jugoslovenske krize le`i u ukidawu jedne od republika (Bosna i Hercegovina) i dve
autonomne pokrajine. Ovo je (skoro je suvi{no dodati) u suprotnosti sa
osnovnim ustavnim odredbama.
Verovatno ba{ zbog toga [e{eq nije imao tako jednodu{nu podr{ku
doma}e i strane levo orijentisane javnosti kao {to su je imali optu`eni u
beogradskom procesu, koji se odvijao istovremeno. Beogradski proces je
bio shva}en kao napad na kriti~ko mi{qewe kao takvo, jer ~ak ni u cini~nim stavovima, ni u (ne)delovawu optu`enih nisu mogli na}i ni{ta {to
bi ukazivalo na ru{ewe aktuelnog dru{tvenog poretka. Kod [e{eqa je
o~igledno bilo druga~ije jer, kao idejni protivnik mogao se braniti samo
principijelnim primedbama na verbalne prestupe (“sloboda je uvek sloboda onih koji misle druga~ije”), a za doma}u i stranu javnost koja je naklowena Jugoslaviji bilo je veliko iznena|ewe, “za{to zatvoriti [e{eqa, kad
izgovara takve gluposti da ga niko ne shvata ozbiqno”.
216
Ali, ako i ostavimo po strani sve {to je o verbalnom deliktu u demokratskoj jugoslovenskoj javnosti re~eno (da je “verbalni delikt” napad na
osnovne qudske slobode, slobodu mi{qewa, koja se mora po{tovati bez obzira na dru{tveni poredak; da ovaj tip procesa jednostavno ide u prilog antijugoslovenskim i antisocijalisti~kim snagama u celini; da prazne pri~e ne mogu slomiti dru{tveni poredak; da, s druge strane, ideolo{ki argumenti imaju mnogo ve}u te`inu nego palica; da je ponekada izuzetno te{ko
napraviti razliku izme|u inkriminisanih i “legalnih” (“de fakto”) pozicija – tako je na primer ideju o jedinstvenom, jugoslovenskom (srpskohrvatskom) jeziku, gde [e{eq ispada mnogo naivan, bilo mogu}e sasvim legalno
izneti na jednom od partijskih kongresa; itd, itd. – na`alost, jo{ uvek postoji ~iwenica da verbalni delikt postoji i da zbog toga postoje (i, budimo realni, uvek }e i postojati) politi~ki zatvorenici.
[e{eqeva pri~a mo`e da poslu`i kao paradigmati~an primer. Pa`qivom ~itaocu ne}e proma}i da je [e{eq imao probleme u zatvoru jer se
nije podredio zatvorskom re`imu. Stoga nije – iako to zvu~i cini~no – neoubi~ajeno da je dobio po glavi, ali da je dobio malo previ{e (tu je, naravno, sasvim sekundarno zna~ewe da je svako “dobijawe po glavi” nezakonito,
jer je kr{ewe sopstvenih pravila represivnim institucijama imanentno)
i da, stoga, u zeni~kom zatvoru stvarno nije bilo sve kako treba dokazuje i
jo{ jedna, mnogo tragi~nija pri~a (vidi izvod iz sarajevskog “Svijeta” u antrfileu intervjua).
Ukratko, intervju sa [e{eqem ne objavqujemo da bismo skrenuli pa`wu na stawe u zatvorima, jer bi u ovom slu~aju intervju mogli da uradimo
sa obi~nim kriminalcem; i intervju ne objavqujemo – kako smeta osnovne
stvari ponavqati iznova i iznova – jer se sa [e{eqem sla`emo ili `elimo da damo podr{ku wegovim politi~kim stavovima; objavqujemo ga zbog
toga {to je [e{eq imao probleme u zatvoru, jer u Jugoslaviji status politi~kih zatvorenika nije regulisan uprkos ~iwenici da krivi~ni zakon
predvi|a mno{tvo politi~kih krivi~nih dela.
Jo{ jedna `rtva ~lana 133, verovali ili ne
(…) ali dr Vojislav [e{eq je, 15. marta ove godine, zavr{io sa dvadesetdvomese~nim pritvorom u KPD Zenica i vratio se u civilni `ivot.
Vaqda ne treba obja{wavati ko je Vojislav [e{eq, jer legenda s po~etka
leta 1984. godine jo{ uvek `ivi u kolektivnoj svesti. Nije bitno to {to je
bio me|u 28 uhap{enih u~esnika slobodnog univerziteta. Da je ~esto putovao u Beograd, sazna}ete u nastavku intervjua. Wegovo prvo zna~ajno pojavqivawe u javnom `ivotu bilo je pre 5 godina. Kao predava~ me|unarodnih
odnosa na sarajevskom Fakultetu politi~kih nauka inicirao je proces da
se oduzme magistarska titula asistentu istog predmeta, Brani Miqu{u.
Komisija je na kraju odlu~ila da je [e{eqevo saznawe (da je Miqu{ev magistarski rad plagijat) ta~no i uz minimalnu prednost izglasali su oduzimawe magistarskog zvawa. Da sramota bude ve}a, Miqu{ je u to vreme profesionalno vr{io politi~ku funkciju kao sekretar gradskog odbora SK a
pre toga je bio predsednik ZSMS BiH i ~lan CK SK. [e{eq je ubrzo nakon toga proteran iz SK. Jo{ jedna gre{ka je napravqena kada je javno na217
pao u~esnika konferencije o Gadafijevoj “Zelenoj kwizi” Atifa Purivatru. I on je poznati bosanski intelektualac – komunista. Tre}i put je [e{eq upao u polemiku o panislamisti~kim tendencijama u bosanskoj republici. Poimence je optu`io neke uticajne politi~ke li~nosti u BiH da
institucionalno podr`avaju muslimanske nacionalisti~ke tendencije.
Uzajamne optu`be i polemike, koje su se leta 1982. godine nastavqale iz
broja u broj u zagreba~kom listu “Danas” (i jo{ nekim srpskim novinama),
zavr{ile su se trijumfom [e{eqevih protivnika u sarajevskom “Oslobo|ewu” i “Svijetu”. Krajem slede}e godine, [e{eq je bio jedan od inicijatora peticije protiv sudskog ka`wavawa “mladomuslimanskih fundamentalista”. On veruje da su oni `rtve koje su pravim nosiocima muslimanskog
nacionalizma obezbedile legitimnost borbe protiv panislamisti~kih
tendencija. Jo{ jedan kazneni poen [e{eq je zaradio nastupom u Portoro`u na sastanku sociologa 1983. Prvi put je bio uhap{en 8. februara, na putu od Sarajeva do Beograda. Tada je u pritvoru zadr`an 27 sati i pu{ten nakon ispitivawa. Krajem meseca je ponovo uhap{en u Sarajevu. Tada su ga pustili nakon ~etiri sata. Tre}i put je uhap{en u Beogradu, na predavawu
Milovana \ilasa. Posledwi put (za sada), pripadnici dr`avne bezbednosti su uhapsili [e{eqa 11. maja 1984. Oni su mu pretra`ili stan, kabinet
na fakultetu, kao i stan wegove majke. Opet su ga pustili nakon {est sati,
ali sa naredbom da se na svakih 8 sati javqa u policijsku stanicu. To je radio do 15. maja, kada je ponovo morao u zatvor, odakle je do{ao tek posle 22
meseca. ^ak i pre izricawa presude, koju je okru`ni sud u Sarajevu izrekao
9. jula, zapo~eo je {trajk gla|u.
Vojislav [e{eq: Po~eo sam {trajk gla|u 21. maja, kada sam bio izveden pred istra`nog sudiju. Ve} tada sam sumwao da }u biti u mogu}nosti da
saop{tim javnosti svoje stavove o su|ewu. Na {trajk gla|u sam se odlu~io
da bih upozorio na staqinisti~ki (sudski) proces i metode koje se koriste
od strane policijsko-politi~ke strukture za sprovo|ewe procesa. Kad sam
u sudu mogao da razotkrijem proces, iako mi ~ak ni tamo nije bilo dozvoqeno da ka`em sve {to sam pripremio u svoju odbranu, tj. kao odgovor na optu`nicu, prestali su osnovni razlozi za {trajk gla|u. Na tu odluku nije uticao strah od visine kazne koja mi je pretila, niti od onog {to me je ~ekalo
u zatvoru.
• Koliko dugo je trajao (prvi) {trajk gla|u?
Vojislav [e{eq: 48 dana.
• O~igledno su va{ {trajk nasilno prekinuli?
Vojislav [e{eq: Osmog dana su po~eli da mi daju infuziju. To je potrajalo oko dvadesetak dana, onda moj organizam nije mogao vi{e da `ivi
samo od infuzije i krenuli su (nasilno) da me hrane uz pomo} sonde. Ili bi
mi kroz nos gurnuli gumeno crevo ili bi mi u usta gurnuli levak. Prvi put
sam poku{ao da se oduprem tome. Kad sam shvatio da je to uzalud, jer sam bio
u potpunosti pod kontrolom {est stra`ara – vi{e nisam pru`ao otpor. U
to vreme sam bio vezan i hranili su me kao malo dete. Tako je pro{lo 48 dana.
• Kako je prolazilo hrawewe infuzijom?
218
Vojislav [e{eq: Svaki dan su mi ubrizgavali kroz vene ~etiri boce
razli~itih koncentrata; u jednoj su bile aminokiseline, u drugoj ugqeni
hidrati, vitamini u tre}oj i u ~etvrtoj ... ne znam ta~no {ta je bilo u woj.
Tako je pro{lo oko dvadeset dana, ne mogu se ta~no setiti ...
• Te{ko je zamisliti hrawewe sondom – kroz nos …
Vojislav [e{eq: Ovaj metod je i kasnije kori{}en u zeni~kom zatvoru, kada sam {trajkovao po drugi put, tada 16 dana. Gumeno crevo su mi progurali kroz nos u stomak. Onda pumpom guraju te~nu hranu u organizam. Pored toga {to je ova metoda veoma bolna, ona je pre svega neprijatna. Sve vreme te iritira i povra}a ti se, gu{i te...
• U takvoj situaciji verovatno niste bili u stawu da radite ono {to je,
kao {to znamo, du`nost svakog zatvorenika?
Vojislav [e{eq: Kategori~ki sam odbijao da radim u zatvoru. Rekao
sam da mi, ako su me ve} zatvorili, omogu}e da se bavim istim poslom kao
na slobodi. Da sedim, ~itam i u~im.
Pri~e
Vratimo se sudskom postupku u Okru`nom sudu u Sarajevu. Optu`nica
se uglavnom zasniva na konfiskovanom rukopisu [e{eqevog teksta “[ta
da se radi”, koji su prvo u slobodnom tuma~ewu (pre nego {to je pokrenut
krivi~ni postupak) javno osudili neki od va`nih politi~kih funkcionera. Prvi od wih je napao [e{qeve ideje, u televizijskom nastupu na Dan
bezbednosti, ministar unutra{wih poslova Stane Dolanc. [e{eqa je tada optu`io da je hteo da objavi tekst. U optu`nici je bilo pet izjava svedoka, od kojih je Savezni vrhovni sud dve kasnije poni{tio. [e{eq ne negira izjave svedoka na su|ewu, ali isti~e da takve re~i nikada nije izgovorio
pred tim svedocima. Za svedoka, sa kojim je navodno razgovarao u vozu na putu iz Sarajeva u Beograd, tvrdi da ga je prvi put video na su|ewu. Za drugog
svedoka, novinara iz sarajevskog “Asa”, ka`e da je “policijski provokator
koji ga je pratio u nekoliko navrata” i da mu je zbog toga jednom u Beogradu
spremio “kontraprovocirawe”.
Sa tre}im svedokom, pukovnikom u penziji, zaposlenim tamo gde je do
su|ewa predavao i [e{eq, je u sva|i godinama. Sudnica je, po [e{eqevoj
pri~i, bila puna sudskih pripravnika, policajaca, zatvorskog osobqa i
novinara i svi su igrali uloge u izre`iranom procesu. Prvog dana su|ewa
predsednik ve}a je [e{equ dozvolio da odgovori na optu`nicu i da to direktno ide u zapisnik, a zatim je po~eo da ga prekida i nije mu vi{e dozvoqavao da ka`e sve. Dana 9. jula 1984, Okru`ni sud je osudio [e{eqa, da tako ka`emo, za veleizdaju, na 8 godina zatvora. Dana 20. novembra iste godine Vrhovni sud BiH jednostavno ga je osudio radi neprijateqske propagande (umesto kontrarevolucionarne akcije), a kaznu smawio na polovinu. Savezni sud SFRJ je, 2. jula 1985. godine, kona~no presudio i [e{equ izrekao kaznu od 22 meseca zatvora. U sve tri presude ponavqa se tvrdwa da je
[e{eq tekst “[ta da se radi” `eleo da po{aqe uredniku “Komunista” za
objavqivawe, iako tu nameru nije dokazala nijedna sudska istraga niti postupak.
219
[est i po meseci u samici
Vojislav [e{eq: U sarajevskom istra`nom zatvoru prema meni su se
pona{ali vrlo korektno. Za zeni~ki zatvor mislim da je prava “robija{nica” i moj boravak tamo je bio veoma te`ak. Od prvog dana, upravnik i
drugo osobqe zatvora pokazivali su jaku odlu~nost da me prevaspitaju. Poku{avali su na sve na~ine da postignu da se odreknem svojih ideja i tekstova, politi~kih i ideolo{kih stavova. Nakon nekoliko dana od mene su tra`ili da napi{em “autobiografiju”, u kojoj iznosim motive koji su me naveli na “prekr{aj”. Trebalo je da objasnim svoja politi~ka, ideolo{ka i verska ube|ewa, da opi{em ~lanove moje porodice, socijalnu situaciju u porodici, itd. To sam odbio i napisao sam samo osnovne generalije: datum i mesto ro|ewa, obrazovawe i zanimawe. Zbog toga su me zatvorili u samicu
petnaest dana. Bili su veoma strogi: sa sobom nisam smeo da ponesem ni
osnovna sredstva za li~nu higijenu, sapun, ~etkicu za zube, ve{... Dali su mi
posteqinu koja je bila u upotrebi vi{e od tri meseca i crnela se od prqav{tine. Nisam mogao da se okupam 25 dana. Tako sam ponovo po~eo {trajk
gla|u, koji je trajao 16 dana.
• Da li ste kasnije jo{ bili ka`wavani samicom?
Vojislav [e{eq: Da. Zatvarali su me u samicu, a zatim u karantin, pa
opet u samicu. Kasnije su bili korektniji prema meni i dozvolili su mi da
koristim li~ni pribor za higijenu, omogu}ili su mi redovnije kupawe...
Me|utim, uslovi `ivota u samici su stra{ni. Po 16 sati dnevno sam bio
primoran da hodam tri koraka napred, tri koraka nazad. Nikako nisam mogao ni smeo da ~itam, a to me je najvi{e ubijalo. Zdravstveno stawe mi se
pogor{alo i tek sad ose}am posledice. U samici sam proveo ukupno 6 i po
meseci! U po~etku sam bio tri puta po 15 dana a kasnije po sistemu: jedan
mesec samica – tri dana karantina – jedan mesec samica – tri dana karantina...
• Pomenuli ste da se va{e zdravqe pogor{alo u zatvoru. Kakvo je va{e
mentalno stawe?
Vojislav [e{eq: U istra`nom zatvoru sam bio relativno stabilan,
uprkos {trajku gla|u. Mogao sam da ~itam i tako sam re{avao neke osnovne probleme. Situacija u kojoj sam se nalazio dok sam bio u samici Zeni~kog zatvora ozbiqno je ugrozila moje zdravqe. Prvi rezultati medicinskih
testova nakon odslu`ene kazne od 22 meseca pokazuju da sam dobio tuberkulozu. O{te}ena su mi oba bubrega, jedan ne radi, a drugi je bolestan. Pored
toga {to sam imao jake bolove u grudima dok sam bio u samici, do`ivqavao
sam i halucinacije. No}u sam se budio sa ose}ajem da nemam vi{e noge. Spavao sam veoma lo{e, smetalo mi je svetlo koje je bilo upaqeno i no}u, iako
je neznatno bio smawen napon.
• Na koji na~in su vam odre|ivali samicu?
Vojislav [e{eq: Zvali su me na razgovor i pitali me da li sam se predomislio u vezi zatvoreni~kog rada, ja sam uvek odgovarao da rad i daqe odbijam, i tako sam nanovo bio izolovan.
• ^emu je slu`io karantin?
Vojislav [e{eq: Nisu `eleli da me puste me|u druge zatvorenike, sve
dok me ne slome. ^ekali su da se povinujem wihovim vaspitnim metodama i
220
da po~nem da radim u fabrici. A opet, oni su nezakonito postupali. Zakon
predvi|a samicu kao bla`u kaznu u trajawu do mesec dana a zatim sledi izolacija. Ona je sli~na samici, samo se odre|uje na du`e vreme i “robija{”
mo`e da ~ita, pu{i, ako pu{i, itd. ^esto su me zaredom ka`wavali bla`om
kaznom, tako da je rezultat na kraju bio mnogo okrutniji. Po zakonu, takvo
pona{awe je neprihvatqivo, ali zakon je uvek mogu}e tuma~iti po potrebi
i nameri ka`wavaoca a protiv vitalnih interesa prestupnika. Zakon tako|e predvi|a obavezu da upravnik osu|enika po{aqe kod lekara i tra`i
wegovo mi{qewe pre nego {to ga po{aqe u samicu. Nijednom me nisu poslali kod lekara. Posledwi put kada su me izolovali u karantinu sam proveo samo jednu no}, a odmah slede}eg jutra sam ponovo bio u samici. Tada sam
osetio zna~ajne psihi~ke probleme i zahtevao sam da me odvedu kod lekara.
Odvukli su me tamo i lekar me je oslobodio samice. Vratili su me u karantin. Nakon dva sata, bio sam opet zatvoren u samicu.
Vojislav [e{eq se re{io samice samo tri meseca pre isteka kazne.
Verovatno su promeni situacije zna~ajno doprinele peticije i javni protesti, koje su potpisali mnogi jugoslovenski intelektualci. O nemogu}im
uslovima u zeni~kom zatvoru se mnogo pisalo i u stranoj {tampi. Kona~no,
[e{eq je preba~en u zatvorsku biblioteku, gde je mogao da ~ita. Pre toga,
jo{ jednom je do{lo je do kriti~ne situacije. Januara 1985. u zatvoru ga je
posetila sestra, koja je, preko advokata, informisala javnost (koliko je to
uop{te mogu}e) da je ponovo po~eo {trajk gla|u.
Vojislav [e{eq: U to vreme su me u samici i prebili. Tukli su me gumenim {tapom po le|ima. Dobio sam oko 15 udaraca. Svaki put kada me udario, stra`ar me je pitao da li }u raditi. Odgovorio sam da ne i dobio sam
ponovo udarac. Ovo se dogodilo osmog dana mog {trajka gla|u. Nakon posledweg udarca sam pao, ~uvar se umorio tako da je prestao da me udara.
• Ina~e, vas za ta 22 meseca nisu tukli?
Vojislav [e{eq: Tukli su me samo tad. Odmah sam tra`io medicinsku
pomo}, koju mi nisu dozvolili, rekav{i da povrede nisu opasne po `ivot.
Slede}eg dana, {ef ~uvara Yemo Kandri} i zatvorski nadzornik Pera Koji} pozvali su me na razgovor. Rekli su mi da je ~uvar imao pravo da me pretu~e i da }e me ponovo tu}i. Porodici sam, kad mi je do{la u posetu u zatvor, rekao da sam bio pretu~en. Isto to sam poku{ao da ka`em i svom advokatu Zdravku Radovi}u, ali kako sam po~eo da pri~am o tu~i, ~uvar, koji je
kontrolisao razgovor, je na grub na~in mene i advokata oterao iz sobe. Kada je ovaj doga|aj izazvao negodovawe javnosti, upravnik zatvora je rekao da
me je ~uvar pretukao bez odobrewa svojih pretpostavqenih i da je bio ka`wen na disciplinskom postupku. Ta izjava mi je bila sme{na.
Tri koraka napred – tri koraka nazad
• Kolika je samica?
Vojislav [e{eq: Duga je tri ili ~etiri metra, {iroka dva metra ili
dva i po. Jednostavno: tri koraka napred – tri koraka nazad lako uradi{
(op. aut.: dr [e{eq je vi{i od metar i devedeset).
• Kako je opremqena?
221
Vojislav [e{eq: U samici je krevet, koji u {est ujutro podigne{ uza
zid, a u deset uve~e ga spu{ta{. Tokom dana ne mo`e da se le`i.
• Da li mo`e{ negde da sedne{?
Vojislav [e{eq: Mo`e{ da sedne{ na drvenu stolicu bez naslona, koja je pri~vr{}ena za pod.
• Kako se obavqa li~na higijena i vr{i nu`da?
Vojislav [e{eq: U samici su lavabo i WC, jednom nedeqno se ide u kupatilo. Tih {est i po meseci sam sam sebi prao ve{ hladnom vodom i obi~nim sapunom. Higijenski uslovi nisu ba{ na zavidnom nivou.
• Kolika je temperatura u samici?
Vojislav [e{eq: Postoji grejawe i oko toga nije bilo problema.
Politi~ki yatvorenici u KPD Zenica
• Kako su vas tretirali kada ste do{li me|u “obi~ne” zatvorenike?
Vojislav [e{eq: Me|u zatvorskim osobqem tako|e ima vrlo korektnih qudi, koji svoj posao rade profesionalno i sa wima zatvorenici nemaju nikakvih problema bez razloga. Neki od stra`ara se pona{aju veoma brutalno i divqe, oni tuku bez ikakvog razloga, izazivaju osu|enike i sli~no.
Mislim da su u zeni~kom zatvoru politi~ki zatvorenici u posebno te{kom
polo`aju.
• Po{to jugoslovenska kaznena politika ne priznaje status politi~ki
zatvorenik, verovatno nisu ni izolovani?
Vojislav [e{eq: Nisu, i to je posebno problemati~no zbog toga {to
ne postoji ni{ta da ih za{titi od progona pravih kriminalaca. Zatvorske
vlasti ~ak i podsti~u kriminalce da {ikaniraju politi~ke osu|enike, i
koriste ih kao provokatore. U posledwe tri godine u zeni~kom u zatvoru
dogodila su se tri nova su|ewa politi~kim zatvorenicima zbog navodnih
pritu`bi. Kao svedoci pojavili su se kriminalci.
[e{eq je naveo imena politi~kih prestupnika iz KPD Zenica i ispri~ao wihove tragi~ne sudbine. Pri~ao je o advokatu koji trenutno `ivi
u Beogradu i koji je tokom robijawa u zeni~kom zatvoru zbog izjava nekih
kriminalaca ponovo osu|en, zatim o dvojici politi~kih osu|enika, koji su
u zatvoru dobili novu kaznu jer je neki kriminalac la`no svedo~io kako su
poku{ali da ga podmite sa nekoliko bokseva cigareta da na zidovima crta
kukaste krstove. O poqoprivredniku iz Bosne, koji je zbog nekoliko protestnih pisama (poslao relevantnim institucijama u ciqu spre~avawa oduzimawa zemqe) bio osu|en na {est godina zatvora. O profesoru slavistike na Univerzitetu u Be~u (poreklom Jugosloven), koji je dobio {est godina robije zbog navodnih politi~kih izjava u privatnom razgovoru. [e{eq
je u zeni~kom zatvoru upoznao i neke od osumwi~enih muslimanskih fundamentalista. Jedan od wih je napustio zatvor oko nove godine, a drugog su
premestili u Fo~u jer je dobio tuberkulozu. Ispri~ao je kratak do`ivqaj:
Vojislav [e{eq: Muslimani tokom ramazanskog posta ne jedu tokom
dana, tek se posle zalaska sunca mo`e priu{titi ne{to hrane. Kad je stra`ar primetio da osu|enik nosi u yepu komadi} hleba (koji je doneo sa sobom iz trpezarije), vi{e puta ga je udario pendrekom. Odredili su mu naj222
te`i posao, u brusionici, gde vrlo malo qudi ostane zdravo jer nema osnovnih sredstava za za{titu.
Rad u zatvorskom postrojewu
Vojislav [e{eq: Primarni posao je u livnici i brusionici. Livnica
proizvodi ~eli~ne proizvode koji se uglavnom koriste za dalekovode. U
brusionici (nejasan tekst). Postoji nekoliko postrojewa, na primer (nejasan tekst), gde proizvode elektri~ne (nejasan tekst) u kova~nici se obavqaju kova~ki poslovi i sli~no. Politi~ki zatvorenici su namerno raspore|eni na najte`e poslove. Najlak{a i vode}a radna mesta zauzimaju kriminalci, koji na radnom mestu direktno nare|uju “politi~kim”. Ako ih ne po{tuju ili se kriminalcu “politi~ki” ne svi|aju, mogu da budu `rtve torture zatvorskog osobqa i sve postaje vrlo neprijatno.
• Ako politi~ki zatvorenici odbiju da obavqaju obavezan rad, sna|e ih
va{a sudbina?
Vojislav [e{eq: Osim jo{ jednog slu~aja gde politi~ki zatvorenik
nije `eleo da radi, pa su ga zbog toga prebili, ne znam da je bilo slu~ajeva
da se zatvorenik odupirao du`nostima u zatvoru.
Da nastavim o odnosu izme|u politi~kih zatvorenika i kriminalaca:
u zeni~kom zatvoru ovi posledwi u`ivaju mnogo vi{e privilegija. Politi~kom zatvoreniku nije dozvoqeno ni da ode sa radnog mesta a kamoli da
ode na odmor ili da poseti ku}u. Kriminalcima je sve ovo dozvoqeno.
Osnovna zasluga u dobijawu tih privilegija je stepen wihovog u~e{}a u
progonu i provocirawu politi~kih zatvorenika. Najve}e privilegije imaju oni kriminalci koji provociraju “politi~ke”, dou{nici i sli~ni. I sam
sam stalno bio okru`en wima. Ako bilo koji od kriminalaca poku{a na
svoju ruku da se pribli`i politi~kim osu|enicima, on je odmah pozvan na
odgovornost, prete mu i zabrawuju dru`ewe...
• Kakav je radni dan u zatvorskoj fabrici?
Vojislav [e{eq: Radi se po osam sati u tri smene. Ako radite u jutarwoj smeni, radno vreme je od sedam do tri, zatim je vreme za ru~ak, pa {etwa do ~etiri. U ~etiri se ide u “kolektiv”. To su velike prostorije za 120
qudi, pro{le godine pregradili su ih u tri kontejnera za po 40 qudi. Tako
se, dakle, na povr{ini od 54 kvadrata skupi 40 qudi.
• Da li su zatvorenici pla}eni za svoj rad?
Vojislav [e{eq: Robija{ki rad je pla}en vrlo malo. Re`ijske plate
za vreme mog boravka iznosile su oko 2.000 dinara. U fabrici je zatvorenik u stvari pla}en po u~inku, maksimalna plata ide u rasponu od 10 do 15
hiqada dinara. Veoma mali broj zatvorenika zaradi toliko. Obi~no dobijaju od 3 do 6 hiqada dinara. Qudi sa ovom vrstom posla nemaju mnogo iskustva, a naro~ito politi~ki zatvorenici, treba im neko vreme da se naviknu. Oni ne mogu da se takmi~e sa qudima koji su prethodno radili fizi~ke
poslove...
• Kakvi su higijenski uslovi?
Vojislav [e{eq: Vrlo su lo{i, uglavnom zato {to se me{aju svi zatvorenici. Tipi~ni kriminalci ne mogu da se naviknu na elementarna higijenska pravila i obaveze. Oni svojom aqkavo{}u kvare `ivot i ostali223
ma. Ako je u takvom prostoru polovina qudi koji nikada ne peru noge niti
se kupaju, to je sasvim dovoqno da te ugro`ava. Imao sam puno problema sa
mi{evima. Oni su do{li u moju sobu, uvukli se u moj kofer i grickali mi
hranu. Ja sam vi{e u {ali mojima napisao nekoliko re~i o tome i odmah su
me pozvali na raport. Pismo je bilo oduzeto, a mene su upozorili, rekav{i
da zlonamerno interpretiram situaciju u zatvoru. Vi{e puta su me ujedale
i stenice.
• [ta se desi ako se osu|enik `ali na nepravilnosti?
Vojislav [e{eq: Zatvorske vlasti mu se podsmevaju. Ako se `ali Sekretarijatu za pravosu|e, `alba ~esto ne bude ni poslata, ali ako je po{aqu, onda sekretarijat obi~no svo poverewe uka`e upravniku zatvora a `albu odbije kao neosnovanu.
• Da li ste se zbog pona{awa zatvorskog osobqa ipak `alili?
Vojislav [e{eq: Nisam hteo nikoga da tu`im, jer verujem da je fizi~ko ka`wavawe naredio upravnik zeni~kog zatvora Fadil Lipni~evi}. U
ovom zatvoru se jednostavno ni{ta ne de{ava, a da nije pod kontrolom
upravnika. Mo`da je odvratno spomenuti u`asan slu~aj ~uvara u KPD Zenica koji je nedavno ubio devetoro qudi. Nekoliko meseci pre toga upravnik je dobio nalog da proveri ko od zatvorskog osobqa nosi oru`je. Me|utim, on nije u~inio ni{ta. Me|u stra`arima ima jo{ nekoliko sli~nih
slu~ajeva. Tek je nakon masovnog ubistva nekima od wih zabraweno no{ewe
oru`ja.
• Da li je ~uvar pokazivao bilo kakve simptome koji govore o wegovom
psihi~kom stawu?
Vojislav [e{eq: Zapravo ne, on nije bio jedan od gorih. Mislim da je
u zeni~kom zatvoru nekoliko mnogo opasnijih ~uvara, ~iji opstanak i daqe
nije ugro`en. Tu radi nekoliko pravih psihopata.
• Verovatno se na|u psihopate i me|u osu|enicima?
Vojislav [e{eq: Mislim da tre}ina ka`wenih ne treba da bude u zatvoru nego u bolnici. Ima mnogo problema i sa homoseksualcima a naro~ito ih imaju mla|i zatvorenici. Pro{le godine su do{la u zatvor dva brata, osu|eni na godinu i godinu i po dana zbog ilegalne se~e {ume, stari izme|u 21 i 22 godine. Jednog od wih silovala je velika grupa kriminalaca.
Na raportu upravniku nije smeo da prizna da je silovan i rekao je da je pristao, da je bilo dobrovoqno. Kaznili su ga samicom a zatim izolacijom.
Wegov brat se obesio od sramote.
Ponovo na slobodi
• Pomenuli ste zdravstvene posledice nakon 22 meseca robijawa u zatvoru. Da li se promenilo jo{ ne{to u va{em `ivotu?
Vojislav [e{eq: Budu}i da sam bio osu|en na vi{e od {est meseci zatvora, u skladu sa zakonom, postao sam nezaposlen. Sad, kad sam na slobodi,
prijavio sam se na biro za zapo{qavawe. Poku{a}u da na|em posao koji bi
zadovoqavao moje profesionalne kvalifikacije. Odmah sam podneo zahtev
da mi se vrati paso{. U daqem intelektualnom radu nameravam da putujem
na studijske posete u inostranstvo, da prisustvujem nau~nim skupovima, i
tako daqe. Pre nekoliko dana sam ovlastio advokatsku kancelariju Mio224
draga Popovi}a da podnese dve gra|anske tu`be: jednu zbog fizi~kog {ikanirawa i maltretirawa u zeni~kom zatvoru, a drugu (isto protiv SR BiH)
protiv Dr`avne bezbednosti, zato {to mi nisu vratili sve oduzete stvari.
Nakon izricawa presude samo su mi zaplenili tekst “[ta da se radi”, dok
je Vrhovni sud Bosne i Hercegovine odlu~io da mi se sve ostalo vrati. Me|utim, nekoliko mojih rukopisa, ukqu~uju}i i pet stotina strana mog rada
“Hajka”, nisu mi vratili.
• Verovatno }ete te{ko `iveti u Sarajevu nakon svega {to ste do`iveli i rekli.
Vojislav [e{eq: Znam, bi}e te{ko, ali odlu~io sam da ostanem u Sarajevu.
Antrfilei:
Veleizdajnici su samo oni qudi koji prete i aktivno u~estvuju u uru{avawu ustavnog sistema. Po pravilu, to mogu biti samo qudi koji imaju veliku dru{tvenu i politi~ku mo}, dok je qudi sa dru{tvenim polo`ajem poput [e{eqevog veoma malo. To je razlog za{to su|ewe [e{equ za veleizdaju nije izgledalo sasvim uverqivo.
Ivan Jankovi} (“Na{ pregled”, 28. septembar 1984)
Jo{ ranije je [e{eq sa univerzitetske katedre prinudno preme{ten
na Institut za dru{tvena istra`ivawa u Sarajevu.
“Na{a slu`ba bezbednosti je, oslawaju}i se na svoje statutarno ovla{}ewe i legitimitet, sprovela posebnu istragu nad odre|enim qudima.
Kod jednog su, slu~ajno je bio sociolog, na{li veliki broj dokumenata. U
tim dokumentima, koja je on pripremao za objavqivawe, izme|u ostalog, pi{e ono {to on zahteva, wegova politi~ka agenda: ukidawe republika u Jugoslaviji, da postoje samo ~etiri jugoslovenske republike – Srbija, Hrvatska, Makedonija i Slovenija. Crna Gora i Makedonija treba da postoje, dok
Bosnu treba podeliti izme|u Srbije i Hrvatske. Pi{e i o potrebi ukidawa delegatskog sistema, o detitoizaciji, dekardeqizaciji itd.”
Stane Dolanc, u TV emisiji, 8. maja 1984.
Slobodan ^voro je pred sudom izjavio da je o razgovoru koji je obavqen
u vozu, kasnije obavestio neke svoje prijateqe, koji su ga savetovali da sve
ispri~a odeqewu dr`avne bezbednosti u Sarajevu, {to je on i u~inio nakon
dva meseca, u novembru 1982. godine
NIN, kraj jula 1984.
Dragoqub ^u~kovi} je dugo govorio o li~nosti dr [e{eqa. On ga je
opisao kao ~oveka koji “burno reaguje na sitnice”, kao i neskromnog, nesamokriti~nog, ~ak mazohisti~kog, da je nekako sve vreme u potrazi za “razdorom i nesre}om.”
Ibidem
Du{an Bogavac je potvrdio svoje ranije svedo~ewe da [e{eqev tekst
“[ta da se radi” nije dobio, niti je imao ciq da ga uvrsti u nacrt svoje prve dve kwige (odgovore na tu temu dalo je vi{e jugoslovenskih nau~nika i
225
politi~kih radnika), mo`da tek u tre}oj ili ~etvrtoj fazi.
Ibidem
Tehnologija proizvodwe disidenata poznata je i ustaqena: malovredne
talente treba smestiti u centar pa`we i uz pomo} niza javnih i privatnih
ekscesa moraju se dovesti u sukob sa zakonom, da se popularizuju u krugu doma}ih i stranih pristalica, zatim, koliko je to mogu}e da se internacionalizuje ceo slu~aj. Do sada se [e{eq u ovu {emu precizno uklapao, naro~ito uz pomo} Petra Hayiristi}a, dopisnika londonskog “Observera”.
“Oslobo|ewe” i “Vjesnik”, kraj maja 1984.
Mile Mati} (KPD stra`ar u “Novi `ivot” u Zenici, koji je krajem zime ove godine slu`benim oru`jem ubio devetoro qudi, op. aut.) je bio na
psihijatrijskom odeqewu Regionalne bolnice u Zenici od 26. oktobra pro{le godine do 16. januara ove godine. Dijagnoza: {izofrenija! Dr Indilka
Lazovi}, neuropsihijatar, potvrdila je da u otpusnoj listi, izdatoj 16. januara, pi{e da mu se zabrawuje da radi i da nosi oru`je. Avdo Hebib, psiholog, ka`e da je 21. februara Mati} na sistematskom pregledu progla{en nesposobnim za rad koji obavqa u KPD. I pored toga, on ostaje u “Novom `ivotu”. Poku{aj da stupimo u kontakt sa Fadilom Lipni~evi~em, upraviteqem zatvora, zavr{io se na kapiji sa “kolega upravnik je na putu” (nezvani~no smo saznali da je u toku proces ubrzanog penzionisawa).
“Svijet”, 7. mart 1986.
LXXXIII
Uprava Slu`be dr`avne bezbednosti za Beograd
III sektor
71-0373
27. 5. 1986. godine
Slu`bena bele{ka
o nameri Vojislava [e{eqa
(OO u OSDB Sarajevo po gra|anskoj desnici)
da objavi kwigu pod naslovom “Hajka na mene”
Prate}i neprijateqsku aktivnost lica koja se u Beogradu eksponiraju
sa pozicija srpskog nacionalizma, pouzdano smo ustanovili da je Vojislav
[e{eq u protekla dva meseca u par navrata dolazio u Beograd, o ~emu smo
ranije informisali.
U toku svoga boravka u Beogradu, [e{eq je, izme|u ostalog, nastavio
sa aktivnostima oko objavqivawa kwige “Hajka na mene”.
Prema na{im saznawima, kwiga predstavqa zbirku polemi~kih tekstova nastalih u vremenu od 1981. do 1983. godine. Prvi polemi~ki tekst u
toj kwizi je “Univerzalna teorija i wihovi sledbenici”, gde na publicisti~ki na~in, prema sopstvenom kazivawu, opisuje svoje do`ivqaje od prvog
sukoba sa zvani~nom politikom, kao i neke panislamisti~ke i muslimansko-nacionalisti~ke tendencije koje se zapa`aju u javnoj delatnosti nekih
226
vode}ih bosansko-hercegova~kih politi~kih funkcionera. U navedenoj
kwizi, [e{eq namerava da iznese i neka svoja razmi{qawa o vremenu provedenom u zatvoru, kao “svome mu~eni{tvu, ali i ideji”.
Za pomenute tekstove, [e{eq je naveo da su u toku sudskog procesa bili oduzeti, ali nisu bili izvedeni kao inkriminisani na su|ewu.
U vezi pripreme i {tampawa navedene kwige, [e{eq je prihvatio sugestije Vuka Dra{kovi}a, Dragana Anti}a, Rastka Zaki}a (redigovano) ne
samo da se kwiga objavi, ve} i da se postoje}em tekstu doda kra}i epilog ~itavog wegovog “slu~aja” koji bi najavio eventualni nastavak. Epilog bi trebalo da napi{e Zaki}, koji je [e{equ predlo`io da poku{a sa objavqivawem jednog teksta u “Kwi`evnoj re~i”, kojim bi reklamirao svoju kwigu i
pozvao zainteresovane na pretplatu.
Izdavawem navedene kwige, [e{eq o~ekuje da poboq{a svoje materijalno stawe, s obzirom da nema stalni izvor prihoda.
[tampawe kwige i weno objavqivawe zahteva i odre|ena finansijska
sredstva koja je, prema na{im saznawima, [e{eq obezbedio preko Klare
Mandi}-Timarov iz Novog Sada, ~lana Jevrejske zajednice u Novom Sadu
(redigovano), a Vuk Dra{kovi} je dobio obe}awe od @ivka Api}a iz Toronta (privatni izdava~ iz Toronta), da }e poslati 1.000-2.000 USA dolara,
kao pomo} [e{equ za {tampawe kwige.
Ve}inu poslova oko {tampawa i izdavawa kwige [e{eq je poverio
Rastku Zaki}u, kwi`evniku iz Beograda, koji mu je ponudio finansijski
najboqe uslove. Kwiga treba da ima 250 kucanih strana, tj. pisana je na 350
novinarskih {lajfni. Bilo je planirano da se {tampawe obavi do 10. maja
ove godine, ali je usled nekih nepredvi|enih okolnosti odlo`eno za kraj
maja. Uz navedenu kwigu, Zaki} je predlo`io [e{equ da {tampa i neki
prospekt koji bi poslali na adrese oko 500 qudi {irom zemqe i tako pozvali zainteresovane na pretplatu, po{to je izrazio sumwu da }e {tampawe oglasa u novinama biti spre~eno.
Prema na{im saznawima, rukopis je kucala Jelena Ristovi}, ro|ena 11.
3. 1948. godine, od oca Frawe, stalno nastawena u Beogradu, ul. Bude Tomovi}a 33, @arkovo. Preostali deo rukopisa kucala je izvesna Zorica Vukovi}, Jelenina poznanica.
U svojim namerama da objavi kwigu, [e{eq je, izme|u ostalih, imao podr{ku Dragana Anti}a, Klare Mandi}-Timarov, Rastka Zaki}a, Vuka Dra{kovi}a, dok je Dobrica ]osi} osetno rezervisan po ovom pitawu. ]osi}
je mi{qewa da [e{eq, ukoliko misli da se bavi nau~nim radom, mora biti mnogo studiozniji, jer wegovo ime zahteva “dodatni napor i odgovornost” za sve {to napi{e i objavi. (redigovano)
Jedan primerak bele{ke dostaviti SDB RSUP-a SR BiH, OSDB Sarajevo.
Kucano u 3 primerka.
Dostavqeno:
(potpis redigovan)
– 1h RSUP-u SRS SDB III sektoru
– 1h V sektoru USDB
– 1h operativnom radniku
Primedbe, ocene i odluke nadle`nih stare{ina
227
LXXXIV
Uprava Slu`be dr`avne bezbednosti – Beograd
IV sektor
71-0204
7. 6. 1986. godine
Slu`bena bele{ka o informativnom razgovoru
I. Podaci o izvoru saznawa:
(redigovano)
Dana 6. 6. 1986. godine, obavqen je razgovor sa izvorom na wegov zahtev,
u vremenu od 13.30 do 15 sati.
Izvor pouzdan – podaci delimi~no provereni.
II. Podaci o neprijateqskoj delatnosti
O ovome se pi{e prvi put.
Radi se o neprijateqskom istupu Vojislava [e{eqa sa pozicija gra|anske desnice.
(redigovano) izme|u ostalog, rekao da je na (redigovano) u Pres centru
i tamo je sreo Vojislava [e{eqa. U razgovoru sa wim, [e{eq mu je pokazao pismo koje je poslao Predsedni{tvu SFRJ. U ovom otvorenom pismu
[e{eq ~lanove Predsedni{tva naziva gospodom i negira wihov izbor na
ove funkcije, kao izbor i ostalih na{ih najvi{ih organa, jer, kako ka`e,
nisu izabrani demokratskim putem, ve} su se nametnuli narodu.
[e{eq tra`i da mu se vrati putna isprava koja mu je oduzeta, jer `eli
da ide u inostranstvo, po{to mu je u Jugoslaviji zabraweno pravo na rad. U
pismu nagla{ava, ukoliko mu se ne vrati putna isprava i onemogu}i nesmetan odlazak u inostranstvo, da }e, bez obzira na vojsku i bodqikavu `icu
kojom je na{a granica opasana, sa detetom na ramenu pre}i ovu granicu.
Ali, pre nego {to to u~ini, obavesti}e svu svetsku demokratsku javnost, neka vidi kako se u na{oj zemqi ugu{uju slobode pojedincima.
Izvor nas je obavestio da su tokom ovog razgovora [e{equ prilazili
pojedini strani novinari i od wega tra`ili intervju. Sve ih je odbijao re~ima da jo{ nije sazrelo vreme za to.
[e{eq sa mr`wom govori o na{em dru{tveno-politi~kom sistemu i
o na{em rukovodstvu. Tvrdi, ukoliko bi se dozvolio vi{epartijski sistem,
da ova partija ne bi ni 24 ~asa bila na vlasti. Na{ sistem, po wemu, ve{ta~ki se odr`ava putem sile i pretwe.
Sa cinizmom ka`e da se na svakom koraku vidi kako je SKJ avangarda
radni~ke klase – u woj su sami lopovi i hoh{tapleri, kojima crvena kwi`ica slu`i za ostvarivawe li~nih ambicija i ciqeva, ba{ ih briga za radni~ku klasu.
I ovoga puta izvoru je ponovio da jedva ~eka da ode iz zemqe i da }e se
tamo, sa svim svojim umnim i fizi~kim sposobnostima, staviti u borbu za
obarawe na{eg dru{tveno-politi~kog sistema, za koga ka`e da je besperspektivan.
228
III. Podaci o izvr{iocima neprijateqske delatnosti
Vojislav [e{eq, `ivi u Sarajevu, biv{i profesor univerziteta u Sarajevu, osu|ivan zbog propagandne neprijateqske delatnosti protiv SFRJ.
IV. Podaci o merama i radwama SDB
Sem razgovora sa izvorom, nisu primewivane druge mere i radwe SDB.
V. Napomene, ocene i predlozi operativnog radnika
Po mi{qewu izvora, [e{eq je zaslepqen svojom mr`wom, da negira
sve i spreman je na sve, kako bi sru{io na{ dru{tveno-politi~ki sistem.
Kucano u 3 primerka.
Dostaviti:
– 1h III sektoru SDB RSUP SRS
– 1h V sektoru uprave
– 1h operativnom radniku
(potpis redigovan)
LXXXV
Uprava Slu`be dr`avne bezbednosti za Beograd
III sektor
71-0348
12. 6. 1986. godine
Izve{taj saradnika
I. Podaci o izvoru saznawa:
(redigovano)
Izvor usmeren na pra}ewe neprijateqske delatnosti pojedinaca iz
grupacije gra|anske desnice.
Sastanak odr`an dana 6. 6. 1986. godine, na inicijativu izvora.
Izvor pouzdan – podaci delimi~no provereni.
II. Podaci o neprijateqskoj delatnosti
O ovome je i ranije pisano.
Radi se o neprijateqskoj delatnosti Vojislava [e{eqa sa pozicija
gra|anske desnice.
Izvor nas je informisao da je dana 5. 6. 1986. godine obavio razgovor sa
Vojislavom [e{eqem. Tom prilikom, [e{eq je rekao izvoru da je pokrenuo akciju prikupqawa nov~anih sredstava od svojih prijateqa–istomi{qenika, radi {tampawa i izdavawa svoje kwige koja bi, po wegovom kazivawu, predstavqala “neku zbirku polemi~kih tekstova”. Naglasio je da svaki pojedinac treba da da po 3.300 dinara.
U nastavku razgovora, [e{eq je zamolio izvora da od svojih prijateqa, i svih zainteresovanih za izdavawe wegove kwige, sakupqa novac u pomenutom iznosu.
U vezi izdavawa navedene kwige, [e{eq }e, po kazivawu izvora, poku{ati da u listu “Kwi`evne novine” objavi jedan tekst kroz koji bi izneo
229
sadr`inu, koncepciju i zna~aj kwige. Po oceni [e{eqa, za izdavawe iste
kwige ne postoje prepreke “ideolo{ke i politi~ke prirode”.
III. Podaci o licima, izvr{iocima neprijateqske delatnosti
Vojislav [e{eq – OO po gra|anskoj desnici u OSDB Sarajevo.
IV. Podaci o merama i radwama SDB
U vezi akcije [e{eqa oko prikupqawa nov~anih sredstava za izdavawe i {tampawe navedene kwige informisali smo RSUP SR Srbije SDB III
sektor, depe{om od 7. 6. 1986. godine.
V. Napomena, ocene i predlozi operativnog radnika
Prema na{im pouzdanim saznawima, radi se o kwizi [e{eqa pod naslovom “Hajka na jeretika”. Kwiga ima 17 poglavqa sa uvodom autora. Cena
kwige je 3.300 dinara. Recenzenti su Qubomir Tadi}, Kosta ^avo{ki (redigovano) i Vuk Dra{kovi} (redigovano). Nekoliko primeraka iste kwige
[e{eq je podelio pojedincima iz grupacije gra|anske desnice. Izdava~
kwige je Rastko Zaki} (redigovano) i Vojislav [e{eq. Ista je od{tampana u probnom tira`u od 200 primeraka u Birou za umno`avawe “Multiprint” u Beogradu.
Izvoru su dati konkretni zadaci, o ~emu }e nas informisati na jednom
od narednih sastanaka. Kucano u 3 primerka.
Dostavqeno:
(potpis redigovan)
– 1h RSUP-u SRS SDB III sektoru
– 1h V sektoru USDB
– 1h operativnom radniku
Primedbe, ocene i odluke nadle`nih stare{ina
LXXXVI
Uprava Slu`be dr`avne bezbednosti za Beograd
III sektor
71-0375
20. 6. 1986. godine
Informacija
o aktivnostima Vojislava [e{eqa
(OO u OSDB Sarajevo po gra|anskoj desnici)
za vreme wegovog boravka u Beogradu
Prate}i aktivnost lica koja deluju sa pozicija gra|anske desnice, do{li smo do pouzdanih saznawa da je dana 27. 4. 1986. godine u Beograd ponovo, nakon mesec dana, doputovao Vojislav [e{eq. Istoga dana, [e{eq je
prisustvovao dvogodi{wem pomenu odr`anom povodom smrti Radomira Radovi}a na Be`anijskom grobqu u Beogradu. Osim [e{eqa, pomenutom skupu su, pored Radovi}eve rodbine, prisustvovali i Kosta ^avo{ki, Miodrag
Mili}, Pavlu{ko Im{irovi}, Dragomir Oluji}, Vojislav i Lazar Stoja230
novi}, Milan Nikoli}, Vladimir Mijanovi}, Ilija Moqkovi}, Veselinka Zastavnikovi}, (redigovano) Boris Tadi}, Nikola Barovi}, (redigovano) Stojan Cerovi}, Akim \ilas, Neboj{a Kandi}, Sowa Liht, \or|o Vukoja (redigovano).
Po{to je [e{eq nakon izlaska iz zatvora naglasio da namerava da nastavi da se bavi intelektualnim i nau~nim radom, te da }e zato imati potrebu za studijskim boravkom u inostranstvu, te putovawima na nau~ne skupove, pojedinci iz grupacije gra|anske desnice iz Beograda su nastojali da
mu to i omogu}e. Tako se Mihailo Markovi} (redigovano) dana 25. 4. 1986.
godine obratio profesoru Entoni Keniju, upravniku “Balliol koleya” univerziteta Oksford u Velikoj Britaniji, navode}i da mu je “poznata Kenijeva spremnost da pomogne intelektualcima koji su postali `rtve represije zbog izra`avawa vlastitih uverewa”. Markovi} je “slu~aj” Vojislava
[e{eqa detaqno opisao Keniju i napomenuo da je on bez ikakvih {ansi da
dobije zaposlewe. S tim u vezi, Markovi} je zamolio Kenija da se zalo`i
kako bi [e{eq dobio stipendiju za jednogodi{we specijalisti~ke studije na Oksfordu i dodao da bi se u toku pomenutih studija [e{eq prvenstveno bavio prou~avawem etni~kog problema u Jugoslaviji. Markovi} smatra
da bi eventualni odlazak u Oksford za [e{eqa, kao mladog nau~nika, bio
od velike koristi, te da bi presudno uticao na wegov budu}i razvoj.
Vojislav [e{eq je prisustvovao tribini pod nazivom “Kwi`evna logorologija”, odr`anoj u prostorijama Doma omladine u Beogradu. Povod za
razgovor je bio dvobroj 5-6 ~asopisa “Delo”, u kome su objavqeni kwi`evni
tekstovi o koncentracionim logorima. U svojoj diskusiji, [e{eq je rekao
da “treba praviti razliku izme|u nacisti~kih, staqinisti~kih i jugoslovenskih koncentracionih logora”. Po navodima [e{eqa, “osnovni ciq nacisti~kih logora je bio fizi~ko istrebqewe ni`ih rasa”. Osniva~i staqinisti~kih logora su, po wemu, “pored uklawawa politi~kih protivnika,
`eleli da obezbede {to vi{e radne snage za nenaseqeni Sibir”. [e{eq je
izjavio da su “za razliku od navedenih logora, u kojima su zato~enici trpeli samo fizi~ke patwe, na Golom otoku, Svetom Grguru i drugim jugoslovenskim logorima, osu|enici bili izlo`eni i nevi|enim psihi~kim patwama”. [e{eq je dodao da je “malo ko sa Golog otoka iza{ao psihi~ki neo{te}en”. Zbog toga je, po [e{equ, “Goli otok bio suroviji od nacisti~kih
i staqinisti~kih logora”.
Dana 28. 5. 1986. godine, Vojislav [e{eq je bio prisutan na kwi`evnoj
ve~eri Vuka Dra{kovi}a, koja je odr`ana u Klubu studenata tehnike na
Elektrotehni~kom fakultetu u Beogradu. Pored [e{eqa i Dra{kovi}a,
bili su prisutni Zoran Gavrilovi} i Veselin \ureti}.
Za vreme svog boravka u Beogradu, [e{eq je intenzivno radio na objavqivawu svoje kwige “Hajka na jeretika”, koju je i pored finansijskih pote{ko}a koje je imao, zavr{io 12. 6. 1986. godine, kada je po~elo i weno rasturawe. S obzirom da nema stalni izvor prihoda, [e{eq je o~ekivao da izdavawem ove kwige poboq{a svoje materijalno stawe.
Rasturawe kwige “Hajka na jeretika” su vr{ili @arko Gavrilovi},
sve{tenik u SPC iz Beograda, kome je [e{eq predao 30 primeraka kwi231
ge. Gavrilovi} je 12. 6. 1986. godine 10 primeraka prodao na proslavi slave
Vaznesenske crkve u Beogradu, 10 primeraka je dao Tani} Radivoju, studentu Bogoslovskog fakulteta, koji ih je 13. 6. 1986. godine prodao u kwi`ari
fakulteta, i 10 primeraka izvesnom Milo{u, parohijaninu Vaznesenske
crkve. Gavrilovi} je 13. 6. 1986. godine preuzeo jo{ 10 primeraka kwige od
Klare Mandi}-Timarov, stomatologa iz Novog Sada, koja je na sebe preuzela rasturawe kwige u Novom Sadu. Mandi}eva je ponudila kwige Vladi Mi}unovi}u, dopisniku “Politike” iz Novog Sada, Predragu Mirkovi}u i
Sini{i Nikoli}u, a dogovorila se sa Dragom Hohwecom, koji je zaposlen u
kwi`ari “Milo{ Crwanski” u Novom Sadu, da on u kwi`ari ilegalno
prodaje pomenutu kwigu. Oko 10 primeraka kwige prodao je i Filaret Mi}evi}, duhovnik crkve “Sv. Arhangela Gavrila” u Zemunu, a jedan primerak
je po Vojislavu Ko{tunici, publicisti iz Beograda, poslao Mitrofanu
Mi{uli}u, qoti}evcu-emigrantu, kalu|eru iz manastira Hilandara. Pomenuta kwiga “Hajka na jeretika”, {tampana je u probnom tira`u od 200
primeraka. Recenzenti su Qubomir Tadi}, Kosta ^avo{ki (redigovano)
Vuk Dra{kovi} (redigovano). Kwiga je obima 240 kucanih strana, sa 17 tekstova koji su uglavnom polemi~kog karaktera i koji su nastali u vremenu od
1981. do 1983. godine. Za pomenute tekstove [e{eq je naveo da su mu bili
oduzeti u toku sudskog procesa, ali da nisu bili izvedeni kao inkriminisani na su|ewu. Poslove oko {tampawa i izdavawa kwige [e{eq je poverio Rastku Zaki}u, kwi`evniku iz Beograda, koji mu je ponudio najboqe
finansijske uslove. Sredstva za {tampawe kwige [e{eq je, prema na{im
saznawima, obezbedio preko Klare Mandi}-Timarov iz Novog Sada, ~lana
Jevrejske zajednice u Novom Sadu (redigovano), a Vuk Dra{kovi} je dobio
obe}awe od @ivka Api}a, privatnog izdava~a iz Toronta, da }e kao pomo}
za {tampawe [e{eqeve kwige poslati 1.000-2.000 USA dolara. U vezi
{tampawa navedene kwige, [e{eq je prihvatio sugestije Vuka Dra{kovi}a, Dragana Anti}a i Rastka Zaki}a (redigovano).
Prvi polemi~ki tekst u kwizi nosi naziv “Univerzalne teorije i wihovi sledbenici”, gde na publicisti~ki na~in, prema sopstvenom kazivawu,
opisuje svoje do`ivqaje od prvog sukoba sa zvani~nom politikom, kao i neke muslimansko-nacionalisti~ke tendencije koje se zapa`aju u javnoj delatnosti nekih vode}ih bosansko-hercegova~kih politi~kih funkcionera”.
Zadwi tekst u kwizi je zahtev za za{titu li~ne bezbednosti i fizi~kog integriteta koji je Vojislav [e{eq, dana 8. 11. 1982. godine, uputio Sekretarijatu za unutra{we poslove Skup{tine grada Sarajeva. Na samom kraju
kwige, [e{eq navodi da se “hajka” na wega nastavila tokom ~itave 1983. i
prve polovine 1984. godine, sve do 15. maja 1984. godine, kada je uhap{en. Tako|e je naveo da je 9. jula 1984. godine osu|en na osam godina zatvora po ~lanu 114 KZ SFRJ, {to je sve tematika wegove nove kwige “Disidentski spomenar”, koja je ve} spremna za {tampu.
Dana 1. 6. 1986. godine, Kosta ^avo{ki je obavestio Milovana Danojli}a (redigovano), koji se trenutno nalazi u Parizu, da je [e{eq primio
150.000 dinara koje mu je poslao. Danojli} je poru~io ^avo{kom da }e naj232
daqe za mesec dana wegov brat doneti jo{ 150.000 dinara za [e{eqa, koje
}e predati ^avo{kom.
Istoga dana, [e{eq je uputio pismo Predsedni{tvu SFRJ u vezi povra}aja wegove putne isprave. Kopiju ovog [e{eqevog pisma, ^avo{ki je
poslao Milovanu Danojli}u u Pariz.
Dana 7. 6. 1986. godine, [e{eq je prisustvovao antinuklearnom skupu u
prostorijama SKC-a u Beogradu, a 13. 6. 1986. godine pristupnim besedama
u SANU, kada je Mihailo Markovi} promovisan u akademika. Na ovom skupu, Zdenka A}in (redigovano) je ve}i broj svojih istomi{qenika obavestila da se u kwi`ari “Akademija”, u Knez Mihailovoj ulici, mo`e nabaviti
kwiga Vojislava [e{eqa “Hajka na jeretika”. Nekoliko primeraka je i podelila licima koja deluju sa pozicija gra|anske desnice, a koja su bila prisutna na ovom skupu.
Dana 16. 6. 1986. godine, privremeno je zabrawena kwiga Vojislava [e{eqa “Hajka na jeretika”, re{ewem Okru`nog javnog tu`ila{tva u Beogradu. Povodom toga, dana 20. 6 1986. godine je u Okru`nom sudu u Beogradu
odr`an glavni pretres na kome je, presudom navedenog suda, [e{eqeva
kwiga trajno zabrawena. Na ovom pretresu je prisustvovao ve}i broj lica
koja deluju sa pozicija gra|anske desnice i srpskog nacionalizma, kao i
druga neprijateqski orijentisana lica. [e{eq je na su|ewu uporno branio navode iznete u svojoj kwizi, tvrde}i da su oni potpuno ta~ni. Zastupnici autora i izdava~a pomenute kwige su na glavnom pretresu kroz izno{ewe svojih “poznatih stavova” nastojali da ~itavu stvar politizuju (redigovano).
Interesantan je komentar (redigovano) je [e{eq potpuno pao pod uticaj Vuka Dra{kovi}a. (redigovano) je istakao da je do konflikta izme|u
wega i [e{eqa do{lo onog trenutka kada je on prili~no o{tro napao Miodraga Bulatovi}a, a [e{eq se naqutio i demantovao navode (redigovano),
tvrde}i da je Bulatovi} “barjaktar srpskog naroda”.
Napomena:
Za vreme svog boravka u Beogradu, broj i struktura lica koje je [e{eq
kontaktirao ukazuju na to da }e isti nesmawenim intenzitetom nastaviti
sa svojom destruktivnom delatno{}u.
Vojislav [e{eq je prisustvovao i na proslavi 800 godina manastira
“Studenica”, a uzeo je u~e{}a i na simpozijumu “Saveza filozofskih dru{tava Jugoslavije”, odr`anom u Zagrebu 23. i 24. maja ove godine. Na skupu u
Zagrebu Vojislav [e{eq je imao i referat na temu “O mogu}nostima filozofskog osmi{qavawa perspektiva dru{tvenog razvoja”, koji je svojom sadr`inom izazvao prili~no revolta kod ostalih u~esnika ovog simpozijuma.
Kucano u 3 primerka.
Dostavqeno:
(potpis redigovan)
– 1h RSUP-u SRS SDB III sektoru
– 1h V sektoru USDB
– 1h operativnom radniku
Primedbe, ocene i odluke nadle`nih stare{ina
233
LXXXVII
Uprava Slu`be dr`avne bezbednosti za Beograd
III sektor
71-0383
22. 6. 1986. godine
Informacija
o odr`anom glavnom pretresu povodom re{ewa
Okru`nog javnog tu`ila{tva kojim je privremeno zabraweno
rasturawe kwige “Hajka na jeretika”
Dana 20. 6. 1986. godine, u vremenu od 13 do 16.30 ~asova, pred sudskim ve}em Okru`nog suda u Beogradu, kojem je predsedavao sudija Nikola Latinovi}, odr`an je glavni pretres povodom re{ewa Okru`nog javnog tu`ila{tva o privremenoj zabrani rasturawa kwige “Hajka na jeretika”, autora
Vojislava [e{eqa (OO po gra|anskoj desnici u CSDB Sarajevo), u izdawu samostalnog izdava~a Rastka Zaki}a (redigovano).
Odlukom Okru`nog javnog tu`ila{tva u Beogradu od 16. 6. 1986. godine, privremeno je zabraweno rasturawe pomenute kwige, s obrazlo`ewem
da je autor iznosio “la`ne i neistinite tvrdwe” o delu rukovodstva SR
BiH kojima se mo`e uznemiriti javnost.
Na glavnom pretresu autora je zastupao Velimir Cveti} (redigovano), a
izdava~a Vladimir [eks (redigovano). Glavnoj raspravi prisustvovalo je oko
50 lica, me|u kojima Vladimir Mijanovi}, Dragomir Oluji}, Pavlu{ko Im{irovi}, Ilija Moqkovi}, Vojislav Stojanovi} (redigovano), @arko Gavrilovi}, Jelenko Mi}evi} (redigovano), te Du{an Bogavac (redigovano).
Sudskom ve}u se najpre obratio [eks, koji je u uvodnoj re~i nastojao da
bli`e obrazlo`i zna~ewe termina “uznemirewe javnosti”. Prema wegovim “analizama”, pod ovaj pojam se mogu podvesti svakodnevni izve{taji o
visokim cenama, proma{enim investicijama, lo{oj kadrovskoj politici i
sli~no. Ipak, zakqu~uje [eks, takve vesti se ne zabvrawuju, pa samim tim
ne treba zabraniti ni rasturawe pomenute kwige.
Obra}aju}i se sudskom ve}u, [e{eq je, pored ostalog, govorio o “dugoj
koloni bosanskih intelektualaca” koji su se nastanili u Beogradu, po{to
im je u SR BiH uskra}eno pravo na slobodu misli i izra`avawa.
U istom stilu govorio je i Cveti}. Prema wegovim re~ima, inkriminisana kwiga nije uznemirila javnost, ve} one na koje se odnosi. Zato on
predla`e da se pred sud dovedu svi rukovodioci apostrofirani u delu [e{eqa, kako bi mogli javno da se izjasne o navodima autora. Pridru`uju}i
se optu`bama [e{eqa, Cveti} iznosi da su prilike u SR BiH “diktirane”
`eqama “homeinijevaca”. Nastoje}i da to ilustruje, on obja{wava “kako mu
je lak{e kada ode na Kosovo nego u Bosnu”.
U nastavku glavnog pretresa pristupilo se predlagawu dokaza. Izme|u
ostalog, [eks i Cveti} su predlo`ili da se pro~ita cela kwiga (350 strana); da se pozovu predstavnici “javnosti” koji bi se izjasnili o uticaju kwige na javno mwewe (po jedan predstavnik SSRNJ, SSOJ, UK Srbije, Filozofskog i Sociolo{kog dru{tva Srbije); da se pozovu rukovodioci nazna234
~eni u kwizi i od wih uzmu izjave; da se kwiga podvrgne stru~noj ekspertizi, a ve{taci bi bili Miodrag Bulatovi} i Igor Mandi}.
Sudsko ve}e je odbacilo sve predlo`ene dokaze ocewuju}i ih kao neosnovane, pa ~ak i apsurdne.
U zavr{noj re~i, zamenik javnog tu`ioca Vojislav Dragojlovi} je istakao da kwiga “Hajka na jeretika” obiluje “neistinitim i la`nim tvrdwamaq” o delu rukovodstva BiH, pa je pozvao sud da, rukovode}i se odredbama
Zakona o javnom informisawu, kwigu trajno zabrani.
Po{to je zamerio javnom tu`iocu da kwigu uop{te nije ~itao, [e{eq iznosi da je wena vrednost upravo u obiqu dokaza koje pru`a svojim ~itaocima.
Istog mi{qewa su bili punomo}nici autora i izdava~a, koji su pozvali sud da
donese “pravednu” odluku i ukine re{ewe o privremenoj zabrani kwige.
Sud je, cene}i sve okolnosti, doneo odluku kojom se kwiga “Hajka na jeretika” u celosti zabrawuje, a svi primerci koji se na|u bi}e oduzeti i
uni{teni. Nakon saop{tewa odluke, prisutni su se razi{li uz mirne komentare, pa se stekao utisak da su ovakav ishod i o~ekivali.
Napomena:
U sudnici je sve vreme bio prisutan Rastko Zaki}, ali nije uzeo u~e{}e
u postupku, ve} je wegova prava zastupao [eks.
Kucano u 3 primerka.
Dostavqeno:
(potpis redigovan)
– 1h RSUP-u SRS III sektoru
– 1h V sektoru USDB
– 1h operativnom radniku
Primedbe, ocene i odluke nadle`nih stare{ina
LXXXVIII
SDB SSUP-23
Br. 194
Beograd, 25. 6. 1986. godine
Strogo poverqivo
Specijalna informacija
Linija rada: gra|anska desnica
Saznawa Slu`be
o zabrani rasturawa kwige Vojislava [e{eqa
U Okru`nom sudu u Beogradu odr`ana je, 20. 6. ove godine, rasprava povodom re{ewa Okru`nog javnog tu`ioca u Beogradu od 16. 6. ove godine, kojim je privremeno zabraweno rasturawe kwige “Hajka na jeretika”, autora
Vojislava [e{eqa, u izdawu samostalnog izdava~a iz Beograda Rastka Zaki}a. Raspravi je prisustvovalo oko 50 lica, me|u kojima i ekstremni pripadnici gra|anske desnice Vladimir Mijanovi}, Dragomir Oluji}, Pavlu{ko Im{irovi}, Ilija Moqkovi}, Vojislav Stojanovi}, poznati kleronacionalisti @arko Gavrilovi} i Jelenko Mi}evi} – Filaret, zatim Du{an
Bogavac i drugi.
Zastupnik izdava~a, advokat Vladimir [eks, nastojao je da bli`e
obrazlo`i pojam “uznemiravawe javnosti”, na koji se poziva javni tu`ilac,
235
ukazuju}i da je na{a javnost naviknuta na svakodnevna uznemiravawa, te da
je stoga ova kwiga “bezopasna”.
U~estvuju}i u raspravi, [e{eq je optu`io partijske rukovodioce SR
BiH i visoke funkcionere za velike politi~ke i druge gre{ke, iznose}i
pri tom niz “argumenata” kojima je nastojao u~initi svoje re~i uverqivim.
Advokat Velimir Cveti}, kao opunomo}enik autora kwige, istakao je
da je zabrana kwige “Hajka na jeretika” samo posledica celokupnog stawa u
zemqi i da problemi nacionalizma ne postoje samo na Kosovu, ve} i u SR
BiH, ali se o wima malo zna.
Posle zavr{ne re~i tu`ioca, koji je ponovio argumente iz re{ewa o
privremenoj zabrani i zavr{nih re~i zastupnika izdava~a i autora kwige,
Okru`ni sud u Beogradu je doneo odluku kojom se trajno zabrawuje rasturawe kwige Vojislava [e{eqa “Hajka na jeretika”.
U vezi zabrane kwige Vojislava [e{eqa “Hajka na jeretika”, ukazujemo na dva problema koji su se pojavili.
Prvi je anga`ovawe Vladimira [eksa kao zastupnika samostalnog izdava~a iz Beograda Rastka Zaki}a, iako mu je, nakon izdr`ane kazne zatvora od osam meseci, zabraweno bavqewe advokaturom u trajawu od 10 godina.
Povodom ove zabrane, [eks je podneo zahtev Okru`nom javnom tu`ila{tvu
u Osijeku za brisawe presude, kao i posledica presude (redigovano).
Ina~e, [eksova kwiga “Rasprave o slobodi savjesti”, koja se uglavnom
bavi problemom tzv. verbalnog delikta, nije zabrawena. U Beogradu se mo`e kupiti na kiosku studentske {tampe na Terazijama, gde se prodaje i kwiga Vojislava [e{eqa “Marksisti~ki koncept naoru`anog naroda”.
Drugi problem u vezi zabrane kwige Vojislava [e{eqa je iskqu~ivo
proceduralne prirode. Naime, u me|uvremenu od predaje obaveznih 15 primeraka tu`iocu, do dono{ewa odluke o trajnoj zabrani rasturawa gotovo
svih 500 {tampanih primeraka “Hajke na jeretika” je rastureno. Samo u Novom Sadu Klara Mandi}-Timarov je uspela da proda preko 30 kwiga, i naknadno je zatra`ila od [e{eqa jo{ 20 primeraka od kontingenta od 80, koji je [e{eq bio namenio za Sarajevo.
LXXXIX
Uprava Slu`be dr`avne bezbednosti – Beograd
II sektor
71-0296 Nemci
25. 6. 1986. godine
Izve{taj saradnika
1. Podaci o izvoru saznawa
(redigovano)
Sastanak odr`an dana 21. juna 1986. godine od 13.00 do 14.00 ~asova.
Podaci se odnose na aktivnost Vojislava [e{eqa.
(redigovano)
Izvor pouzdan – podaci neprovereni.
236
2. Podaci o neprijateqskoj delatnosti
O ovome se pi{e prvi put.
Saradnik navodi da je kontaktirao (redigovano), koji mu je u razgovoru
napomenuo da Vojislav [e{eq preduzima niz aktivnosti u ciqu dobijawa
oduzete putne isprave, te odlaska na Zapad.
(redigovano) isti~e da }e [e{eq u slu~aju da wegov zahtev za povra}aj
putne isprave ne bude pozitivno re{en, emigrirati iz zemqe. Navodno je
ovakva wegova odluka vrlo ~vrsta, a [e{eq je re{io i da po cenu ugro`avawa `ivota, ukoliko ne dobije putnu ispravu, poku{a ilegalno da pre|e
granicu.
[e{eq navodno preti, po re~ima (redigovano), da }e u ciqu realizovawa svoje ideje upotrebiti i oru`je, koje namerava da nabavi.
U vezi ovakve svoje namere, [e{eq je navodno upoznao i zapadne novinare, koji raspola`u pismom koje im je [e{eq dostavio.
Tekst ovog pisma je, navodi (redigovano), u stvari molba, koju je [e{eq uputio Predsedni{tvu SFRJ, u vezi povra}aja putne isprave, u kome
[e{eq pored molbe, jasno upozorava {ta }e preduzeti ukoliko se molba
pozitivno ne re{i.
3. Podaci o licima nosiocima neprijateqske delatnosti
1. (redigovano)
2. Vojislav [e{eq, ostalim podacima ne raspola`emo, ne prolazi
kroz OE USDB Beograd
4. Podaci o merama i radwama SDB
U vezi navedenog, nisu preduzimane posebne mere i radwe SDB.
5. Napomene, ocene i predlozi operativnog radnika
(redigovano)
Otkucano u 3 primerka.
Dostavqeno:
(potpis redigovan)
– 1h RSUP SRS SDB II sektor
– 1h USDB Beograd V sektor
– 1h operativni radnik
6. Primedbe, ocene i odluke nadle`nih stare{ina
XC
Uprava Slu`be dr`avne bezbednosti – Beograd
Gra|anska desnica
IV sektor – ^ukarica
71-0318
4. 7. 1986. godine
Slu`bena bele{ka o informativnom razgovoru
1. Podaci o izvoru saznawa
(redigovano)
Sastanak odr`an 3. 7. 1986. godine u 14 ~asova u restoranu “Zlatni ro{tiq” na inicijativu izvora.
237
Izvor u fazi proveravawa – podaci delimi~no provereni.
(redigovano)
2. Podaci o neprijateqskoj delatnosti
Radi se o {tampawu kwige “Vrijeme preispitivawa”, autora Vojislava
[e{eqa, nad kojim SDB SR BiH vodi obradu zbog delovawa sa pozicija
gra|anske desnice.
O pripremama za {tampawe pomenute kwige je ve} pisano.
Izvor je pre 5-6 dana po Bogavac Du{anu poslao Vojislavu [e{equ papirne matrice za wegovu kwigu “Vrijeme preispitivawa” radi prve korekture od ukupno tri, koliko bi trebalo da ih bude.
Dana 3. 7. 1986. godine, oko 13 ~asova, izvora su u radwi posetili Miodrag Skuli}, koji je poznat izvoru kao Bogav~ev prijateq i istomi{qenik, i NN `enska osoba koja je Skuli}a dovezla vozilom marke “reno 18”,
registarske oznake Q-455-189. Isti su do{li da preuzmu deo {tampanog
materijala prvog dela Bogav~eve kwige “[ta da se radi” i istovremeno
su obavestili izvora da je Vojislav [e{eq od{tampao svoju kwigu “Vrijeme preispitivawa” na drugom mestu, kako bi se iskoristili julski praznici da se rasturi ceo tira` od 500 primeraka. Ime {tampara nisu hteli da saop{te izvoru. Izvor je primetio da je pomenuti automobil bio
pun [e{eqevih kwiga, te je zakqu~io da su upravo preuzete iz {tamparije.
Skuli} je za isto popodne najavio dolazak radi preuzimawa ostalog
{tampanog materijala Bogav~eve kwige, jer je navodno Bogavcu hitno, po{to je pripremio tekst za 3. i 4. deo i hteo bi da {to pre sve iza|e.
3. Podaci o izvr{iocima neprijateqske delatnosti
1. [e{eq Vojislav;
2. Bogavac Du{an;
3. Skuli} Miodrag;
4. NN vlasnik samostalne zanatske radwe za umno`avawe i {tampawe;
5. NN `enska osoba, voza~ pomenutog “renoa 18”.
4. Podaci o merama i radwama SDB
5. Napomene, ocene i predlozi operativnog radnika
Zbog hitnosti izve{taja, za izvr{ioce neprijateqske delatnosti pod
1, 2 i 3 nisu prikupqani potpuni identifikacioni podaci, s obzirom da se
radi o licima koja su pod operativnim tretmanom III sektora USDB.
Izvor je instruisan da ponovni dolazak Skuli}a ili Bogavca, najavqen za isti dan, iskoristi kako bi prikupio podatke o eventualnom {tamparu [e{eqeve kwige. Izvor je ukazao na dva lica koja su mogla izvr{iti
{tampawe ove kwige, i to: Voju Stefanovi}a, koji ima radwu u Ruzveltovoj
ulici, i izvesnog Osmana, koji ima radwu u blizini ulice 7. jula, jer su ih
Bogavac i Skuli} pomiwali u prethodnim razgovorima prilikom ugovarawa posla.
Izvor nam je predao jedan primerak pomenute kwige koju je wemu, sa posvetom, uru~io Skuli} u [e{eqevo ime.
238
O {tampawu i najavqenom rasturawu pomenute kwige depe{om je obave{ten III sektor SDB RSUP SR Srbije.
Kucano u 3 primerka.
Dostavqeno:
– 1h III sektoru SDB RSUP SRS
– 1h V sektoru USDB
– 1h operativnom radniku
(potpis redigovan)
XCI
Operativni centar SDB – Titograd
R. Stojkovi}
Izvje{taj o provjeri
I
Podaci se odnose na ^olevi} Radovana, od oca Vojislava i majke Jatlike, ro|ene Bao{i}, ro|enog 5. 12. 1958. godine u selu Star~e – Kola{in, dr`avqanin SFRJ, po zanimawu diplomirani etnolog, stalno nastawen u Beogradu, ulica Milovana Milovanovi}a broj 4.
Izvje{taj o provjeri se podnosi 7. 7. 1986. godine.
II
Otac Vojislav, u toku rata bio je maloqetan, a poti~e iz porodice koja je u toku rata simpatisala i pomagala pokret DM. Po zanimawu je radnik.
U mjestu ro|ewa u`iva ugled po{tenog radnika. Sada je stalno nastawen u
Titogradu.
Majka Jatlika, ro|ena Bao{i}, u toku rata bila maloqetna, a poti~e
iz porodice koja je u toku rata bila na strani NOP-a. Po zanimawu je doma}ica. Ugledna i cijewena u sredini gdje `ivi.
Imenovani ima dva brata i sestru, u~enici, stalno nastaweni u Titogradu.
Radovan ne prolazi kroz evidenciju SDB i SJB.
Provjera je ra|ena na zahtjev III sektora iz razloga, jer imenovani
ostvaruje kontakte sa licima koja istupaju sa pozicija gra|anske desnice iz
Beograda.
III
Radovan u mjestu ro|ewa va`i za po{tenog i primjernog omladinca. S
obzirom da je imenovani ve} du`e vremena odsutan iz mjesta ro|ewa, o
istom ne raspola`emo bli`im podacima.
IV
Provjera je vr{ena preko operativnih pozicija B. T. i T. K., kao i uvidom u evidencije SDB i SJB.
Dostavqeno:
– 2h RSUP SDB – III sektor
– 1h OC SDB Titograd
(potpis redigovan)
239
XCII
Okru`no javno tu`ila{tvo u Beogradu
KTR-990/86-3
Beograd, 14. 7. 1986. godine
Republi~kom sekretarijatu za unutra{we poslove
USDB za grad Beograd
Beograd
Kneza Milo{a 101
Dana 8. 7. 1986. godine, oko 12.00 ~asova, ovo tu`ila{tvo, putem po{te,
primilo je tri primerka kwige Vojislava [e{eqa pod naslovom “Vrijeme
preispitivawa”, koji je i izdava~. Kwiga je {tampana u 500 primeraka u samostalnoj {tamparskoj radionici “Fotoslog” u Beogradu, vlasnika ^ale
Milana, ulica Lazareva~ki drum broj 71. Prema nekim obave{tewima,
kwiga od{tampana i rasturena 3. 7. 1986. godine, pre dostavqawa obaveznih
primeraka tu`ila{tvu, pa je, po na{em mi{qewu, postupqeno suprotno
odredbi ~lana 25, stav 1 i 2 Zakona o izdava~koj delatnosti.
Potrebno je, u postupku prikupqawa potrebnih obave{tewa, utvrditi
zbog ~ega {tampar prvih primeraka publikacije, odmah posle {tampawa,
nije dostavio tri primerka publikacije nadle`nom okru`nom javnom tu`iocu, kao i ~iwenicu kada je kwiga od{tampana i predata autoru.
Ukoliko se utvrde navedeni propusti, mo`ete podneti zahtev za pokretawe prekr{ajnog postupka protiv {tampara nadle`nom sudiji za prekr{aje.
Po zavr{enom prikupqawu potrebnih obave{tewa, izvestite ovo tu`ila{tvo o preduzetim merama.
Zamenik javnog tu`ioca
Du{an Vu~i}evi}
XCIII
Uprava Slu`be dr`avne bezbednosti – Beograd
IV sektor – ^ukarica
71-0318
23. 7. 1986. godine
Slu`bena bele{ka
o prikupqawu potrebnih obave{tewa na zahtev OJT
Na zahtev OJT u Beogradu, KTR-990/86-3, od 14. 7. 1986. godine, dana 23.
7. 1986. godine obavqen je informativni razgovor sa vlasnikom samostalne {tamparske radionice “Fotoslog” ^ale Milanom, na okolnosti {tampawa kwige autora i izdava~a Vojislava [e{eqa iz Zemuna, Ba~ka 17, pod
naslovom “Vrijeme preispitivawa”.
240
U razgovoru imenovani je izneo da su mu se sredinom juna 1986. godine
obratili Bogavac Du{an i Skuli} Miodrag radi {tampawa dva toma kwige autora Du{ana Bogavca “[ta da se radi”, a potom kwige autora Vojislava [e{eqa “Vrijeme preispitivawa”. Nakon ugovarawa posla i naplate
akontacije za sve tri kwige, imenovani ^ale je pristupio slagawu teksta
[e{eqeve kwige na fotoslogu. Uo~i odlaska u SR Nema~ku, 22. 6. 1986. godine, ^ale je predao [e{equ, na wegovo insistirawe, tekst kwige slo`ene na fotoslogu, radi korekture. Po povratku iz SR Nema~ke, preko Skuli}a i Bogavca je tra`io [e{eqa radi nastavka posla, ali ga nije prona{ao. Dana 3. 7. 1986. godine, u radwi su ga posetili Skuli} Miodrag i izvesna Klara i obavestili ga da je [e{eq {tampawe i kori~ewe kwige izvr{io na drugom mestu, i pri tom mu predali jedan primerak kwige sa posvetom datiranom na 7. 7. 1986. godine. Bogavcu i Skuli}u je izrazio negodovawe zbog ovakvog postupka, pa mu je od strane [e{eqa, nakon desetak dana,
dostavqeno pismo sa izviwewem {to do realizacije {tampawa nije do{lo
u wegovoj radionici, kao i zbog toga {to je na pokorici kwige do{lo do
oma{ke, te je ^ale naveden kao {tampar. Tako|e mu je dostavio i po{tansku povratnicu sa naznakom da je paket sa kwigama dostavqen OJT dana 8. 7.
1986. godine. Imenovanom nije poznato kada je do{lo do rasturawa kwige,
a ime {tampara do danas nije saznao, iako je na tome insistirao kod napred
navedenih lica.
Na ove okolnosti od ^ale Milana je uzeta izjava po odredbama ZKP-a.
S obzirom da je ^ale izvr{io slagawe kwige na fotoslogu, a ne i {tampao
kwigu, nije povredio odredbe ~lana 25, stav 1 i 2 Zakona o izdava~koj delatnosti, te ne postoje uslovi za pokretawe prekr{ajnog postupka, o ~emu }emo obavestiti OJT.
U prilogu dostavqamo izjavu ^ale Milana i fotokopije pisma i po{tanske povratnice o svojoj po{iqci OJT, dostavqene imenovanom od
strane Vojislava [e{eqa.
Kucano u 2 primerka.
Dostavqeno:
– 1h V sektoru USDB
– 1h operativnom radniku
(potpis redigovan)
Dodatni list uz dokument
Datum pisawa: 23. 7. 1986. godine
Primedbe, napomene i sli~no:
Izjava po ZKP – ^ale Milana, data 23. 7. 1986. godine
Prilog – 1 (strana – 2)
(potpis redigovan)
Zapisnik
Gra|anin ^ale Milan, ro|en 11. 1. 1950. godine u Beogradu, od oca Jerka i majke Matilde, dr`avqanin SFRJ, po zanimawu ma{inski tehni~ar,
radi kao samostalni zanatlija u svojoj samostalnoj zanatskoj radwi za fo241
tokopirawe i umno`avawe “Fotoslog” u Beogradu, stalno nastawen u @elezniku, pred ovla{}enim slu`benim licem USDB dao je dobrovoqno, u
smislu odredbi ~lana 151 ZKP, slede}u izjavu:
“Negde sredinom juna 1986. godine u moju samostalnu zanatsku radwu, u
ulici Lazareva~ki drum br. 71, do{li su Bogavac Du{an i Skuli} Miodrag
radi dogovora o {tampawu kwige Bogavca “[ta da se radi” i kwige autora
Vojislava [e{eqa “Vreme preispitivawa”. Tom prilikom su doneli i kucane tekstove, najpre Bogav~eve, a potom i [e{eqev. Tom prilikom smo
postigli dogovor i o ceni {tampawa za kompletnu uslugu za oba dela Bogav~eve kwige i za [e{eqevu kwigu. Usluga je podrazumevala obradu tekstova na fotoslogu, {tampawe u po 500 primeraka i kori~ewe. Ugovorena
cena za kompletnu uslugu za sve tri kwige je iznosila 1.470.000,00 dinara.
Uplatu akontacije za ovaj ugovoreni posao za sve tri kwige mi je u ke{u
predao Skuli} Miodrag, i to 250.000,00 dinara 21. 6 1986. godine, i
100.000,00 dinara 28. 6. 1986 godine.
Tekst kwige Vojislava [e{eqa sam slo`io uo~i mog puta u SR Nema~ku, gde sam oti{ao 22. 6. 1986. godine. S obzirom da je bio upoznat da }u
boraviti u SR Nema~koj od 22. 6. do 27. 6. 1986. godine, [e{eq je insistirao da mu tekst wegove kwige slo`en na fotoslogu predam uo~i polaska na
put, kako bi za vreme mog odsustva mogao da izvr{i korekturu, {to sam i
u~inio.
Po povratku sa puta tra`io sam [e{eqa radi dovr{etka {tampawa
kwige, me|utim, nisam mogao da ga prona|em, ali su 3. 7. 1986. godine do{li
u moju radwu Skuli} Miodrag i izvesna Klara, i tom prilikom me obavestili da je [e{eq kwigu od{tampao na drugom mestu i predali mi jedan
primerak te kwige sa meni namewenom posvetom, koja je datirana sa 7. 7.
1986. godine. Skuli} i Klara su tada do{li kod mene vozilom marke “reno
18” qubqanske registracije, u kojem su se nalazili paketi za koje sam pretpostavio da je upakovan ceo tira` pomenute kwige, te sam zakqu~io da su
ih upravo preuzeli iz neke {tamparije.
Iste ve~eri su u mojoj radwi boravili Skuli} Miodrag i Bogavac Du{an, koji su i ugovarali [e{eqevu kwigu, pa sam im preneo svoje negodovawe zbog kr{ewa dogovora, jer je moj uslov za {tampawe bio da im nijedan
primerak kwige ne predam pre nego {to tri primerka ne po{aqem OJT u
Beogradu radi procene kwige za javno objavqivawe, a da im primerke predam nakon 24 ~asa ukoliko ne dobijem obave{tewe da je kwiga zabrawena.
Obojica su tvrdili da kwiga ne}e biti rasturana pre nego {to se steknu
uslovi za weno objavqivawe, da }e mi Vojislav [e{eq dostaviti povratnicu iz OJT i da }e mi poslati zvani~no pismo sa izviwewem zbog svog postupka i pravdawa oma{ke koja se desila da je na potkorici kwige ostala
naznaka moje {tamparije. Nakon desetak dana [e{eq je isto i u~inio, tj.
dostavio mi najavqeno pismo i po{tansku povratnicu OJT iz Beograda iz
koje se vidi da je OJT paket sa kwigama primio 8. 7. 1986. godine. Iako sam
insistirao, pomenuta lica mi do danas nisu saop{tila u ~ijoj {tampariji
je {tampana [e{eqeva kwiga. Nije mi poznato kada su pomenuta lica po~ela sa rasturawem kwige.
242
Izjavu sam pro~itao, u potpunosti je priznajem za svoju i potpisujem je
bez primedbi”.
U Beogradu,
23. 7. 1986. godine
Izjavu dao
^ale Milan
XCIV
Centar Slu`bi bezbjednosti
Sektor za SDB – Sarajevo
Operativni radnik: (redigovano)
Inf. str. pov. br. 338
Dana 28. 7. 1986. godine
Predmet: Novija saznawa o djelatnosti Vojislava [e{eqa (OO)
Veza: Na{a depe{a br. 2968 od 25. 7 1986. godine
Dana 23. 7. 1986. godine, upoznati smo sa sadr`ajem razgovora izme|u
Vojislava [e{eqa (OO) i ^ale Milana, privatnog {tampara iz Beograda
(^ale je radio na pripremi za {tampawe [e{eqeve kwige “Vrijeme preispitivawa”).
Tokom razgovora, ^ale je upoznao [e{eqa da je bio privo|en u SUP
zbog toga {to je wegova ([e{eqeva) kwiga “Vreme preispitivawa”, koju je
on pripremio za {tampu, navodno ranije pu{tena u prodaju nego {to je upu}ena nadle`nom tu`ila{tvu. Daqe, ^ale je rekao da je povodom ovoga morao dati pismenu izjavu, s obzirom da su ga tamo “stra{no maltretirali”.
Poku{av{i umiriti ^alu rije~ima da “oni za to nemaju nikakvih dokaza i
da se mogu slikati, s obzirom da nemaju izjavu kwi`ara, niti je mogu imati”
(kwiga je rasturena privatnim kanalima), [e{eq mu je obe}ao da }e ga posjetiti odmah po dolasku u Beograd, kako bi vidio da li }e se prema wemu
“jo{ {ta preduzimati”.
Odmah po zavr{enom razgovoru sa ^aletom, [e{eq je u ciqu upoznavawa svojih istomi{qenika u Beogradu sa navedenom mjerom Slu`be,
ostvario kontakte sa Kostom ^avo{kim, Du{anom Bogavcem i izvjesnim
Danilom iz Beograda (naknadnim provjeravawem utvr|eno je da se radi o
Pejovi} Danilu iz Beograda).
Nakon {to je upoznao ^avo{kog sa “slu~ajem” ^ale, [e{eq mu je rekao da sada postoji mogu}nost da mu zabrane kwigu “Vreme preispitivawa”.
Konstatuju}i da do zabrane navedene kwige najverovatnije ne}e do}i, te da
mu to ne bi {kodilo, jer bi se kwiga boqe prodavala, ^avo{ki je rekao da
smatra da je privo|ewe ^ala ipak “jedan oblik zastra{ivawa da mu ([e{equ) ne {tampa tre}u kwigu”. Po mi{qewu ^avo{kog, “to je wihov metod da
ih (privatne {tampare) jednog po jednog dave jer ih i nema mnogo”. Slo`iv{i se sa ^avo{kim, [e{eq ga je upoznao da u Beograd dolazi 26. 7. 1986. godine, a kao razlog svog dolaska naveo je poku{aj {tampawa drugog izdawa
svoje kwige “Vreme preispitivawa”.
243
U razgovoru sa Bogavcem, koji je ve} bio upoznat sa privo|ewem ^ale, [e{eq je rekao da “oni sada deqaju sa taweg kraja”, tj. da poku{avaju
zastra{iti ^alu kako se ubudu}e ne bi usu|ivao wima {tampati kwige. S
tim u vezi, istakao je da }e oni, ukoliko nastave sa ovakvom praksom, “dobiti pqusku po ~elenci, jer ih ni mi ne}emo {tedeti”. Konstatuju}i da je
[e{eq potpuno u pravu, vezano za “poku{aj zastra{ivawa ^ale”, Bogavac je rekao da je on o tom slu~aju ve} “upoznao neke svoje prijateqe (najvjerovatnije se radi o stranim novinarima), koji su za to pokazali veliko interesovawe”. Slo`iv{i se sa Bogavcem da “to treba odmah razglasiti na sve strane”, [e{eq je istakao da }e im zbog privo|ewa ^ale, kao i
zbog zabrane kwige “Hajka na jeretika”, “sva{ta napraviti, ali da ~eka da
pro|e qeto”.
I u razgovoru sa Danilom, [e{eq je izrazio svoje negodovawe zbog
privo|ewa ^ale, posebno isti~u}i da “sada postoje izgledi da mu se kwiga
zabrani”. Daqe je rekao da se “kod nas samo dobre kwige zabrawuju” i da }e
on zbog toga “jednom napisati kwigu o zabrani svih kwiga kod nas”. Slo`iv{i se sa [e{eqom vezano za zabrane kwiga kod nas, Danilo je hrabre}i ga rekao da su u Beogradu svi puni hvale za wegove kwige i da jedva ~eka da ga vidi, kako bi mu o istim prenio utiske nekih veoma “priznatih” qudi.
Na kraju razgovora, Danilo se interesovao da li mu [e{eq mo`e pomo}i oko upisa izvjesnog studenta na Muzi~ku akademiju u Tuzli, pa nakon
{to je dobio negativan odgovor, konstatovao je da “to dr`e Turci”, na {to
je [e{eq rekao da su “ovdje (SR BiH) najgori Turci pravoslavne vjere”.
Nosioc neprijateqske djelatnosti:
1. Vojislav [e{eq (OO), podaci kao ranije.
Lica u vezi:
1. ^ale Milan, privatni {tampar iz Beograda;
2. Kosta ^avo{ki, nau~ni saradnik u Institutu za uporedno pravo u
Beogradu;
3. Du{an Bogavac, biv{i urednik “Komunista” i autor ankete “[ta da
se radi”;
4. Izvjesni Danilo iz Beograda (najvjerovatnije se radi o Pejovi} Danilu).
Mjere SDB:
Mi{qewa smo da bi o namjeri [e{eqa da 26. 7. 1986. godine putuje u
Beograd kako bi poku{ao izdejstvovati {tampawe drugog izdawa svoje
kwige “Vreme preispitivawa”, trebalo informisati SDB RSUP-a SR Srbije, radi operativnog pokrivawa i dokumentovawa wegove neprijateqske
djelatnosti.
(redigovano)
Podaci – provjereni
Dostaviti:
– 3h RSUP SR BiH SDB – III uprava
– 1h dosije Vojislava [e{eqa (OO)
– 1h OE CSB Sarajevo – sektor za SDB
244
Dodatni list uz dokument
Datum pisawa: 30. 7. 1986. godine
Primedbe, napomene i sli~no:
Dopis OJT u vezi prikupqawa potrebnih obave{tewa o {tampawu kwige
Vojislava [e{eqa “Vreme preispitivawa” i anga`ovawa ^ale Milana.
Prilog – 1 (strana – 2)
(potpis redigovan)
Okru`nom javnom tu`ila{tvu
Beograd
Na osnovu va{eg akta br. KTR 990/86-3, od 14. 7. 1986. godine, prikupqena su potrebna obave{tewa o {tampawu kwige Vojislava [e{eqa “Vrijeme preispitivawa” i podnosi se slede}i izve{taj:
Dana 23. 7. 1986. godine obavqen je informativni razgovor sa ^ale Milanom, vlasnikom samostalne zanatske radwe za fotokopirawe i umno`avawe “Fotoslog”, na okolnosti {tampawa kwige “Vrijeme preispitivawa”, autora Vojislava [e{eqa iz Zemuna.
Prema izjavi ^ale Milana, on je u svojoj radwi izvr{io slagawe teksta pomenute kwige na fotoslogu, a tako pripremqen materijal za {tampawe uzeo je Vojislav [e{eq radi navodne korekture. Me|utim, [e{eq je
bez znawa ^ale Milana, i u wemu nepoznatoj {tampariji, zavr{io {tampawe i kori~ewe svoje kwige bez obavqawa korekture.
Naknadno je [e{eq dostavio ^ale Milanu primerak ve} od{tampane
kwige i pismo u kome se izviwava {to je do{lo do oma{ke da na potkorici kwige ostane naznaka radwe ^ale Milana kao {tampara, iako je {tampawe izvr{eno u drugoj {tampariji.
S obzirom na napred izneto, nisu se stekli uslovi za pokretawe prekr{ajnog postupka protiv ^ale Milana po odredbama ~lana 25, stav 1 i 2 Zakona o izdava~koj delatnosti SR Srbije.
U prilogu akta dostavqamo:
1. Izjavu ^ale Milana,
2. Kopiju pisma Vojislava [e{eqa upu}enog ^ale Milanu,
3. Kopiju po{tanske povratnice o upu}enoj po{iqki Vojislava [e{eqa OJT, a koju je [e{eq naknadno dostavio ^aletu radi pravdawa.
(potpis redigovan)
XCV
Uprava Slu`be dr`avne bezbednosti – Beograd
IV sektor – ^ukarica
71-0318
31. 7. 1986. godine
Slu`bena bele{ka o informativnom razgovoru
1. Podaci o izvoru saznawa:
(redigovano) iz @eleznika.
245
Sastanak odr`an 30. 7. 1986. godine u prostorijama SDB na ^ukarici
na inicijativu operativnog radnika.
Izvor pouzdan – podaci provereni.
Izvor je prethodno orijentisan na prikupqawe podataka o {tampawu
i rasturawu materijala neprijateqske sadr`ine.
2. Podaci o neprijateqskoj delatnosti:
Radi se o {tampawu kwige autora Vojislava [e{eqa, pisane sa pozicija gra|anske desnice.
Vojislav [e{eq, obrada SDB RSUP SR Bosne i Hercegovine, obratio se izvoru sa namerom da u wegovoj samostalnoj radionici za fotokopirawe i umno`avawe, u ulici Lazareva~ki drum 71, {tampa drugo izdawe
kwige “Vrijeme preispitivawa”, koja je pisana sa pozicija gra|anske desnice. Izvor je prvobitno poku{ao da odbije [e{eqa obja{wavaju}i to [e{eqevim postupkom prilikom {tampawa prvog izdawa, kada je [e{eq
kwigu slo`enu na fotoslogu, tj. papirne matrice, odneo radi korekture, pa
izvr{io {tampawe kod drugog privatnog {tampara. [e{eq mu je objasnio
da se prvo izdawe odli~no prodavalo po ceni od 6.000 dinara za primerak
({to je izvor ve} znao) i da bi se ovog puta radilo na metalnim matricama
koje bi ostale u radwi izvora koji bi jedini mogao da {tampa i naredna izdawa Tako je postignut dogovor da se drugo izdawe ove kwige radi u luksuznijoj opremi i da ovo izdawe bude od{tampano u 1.000 primeraka, s tim
{to bi se i naredna izdawa {tampala u ovoj radwi. [e{eq je ve} izvr{io
korekturu za {tampawe drugog izdawa. Drugo izdawe bi trebalo da iza|e iz
{tampe krajem avgusta 1986. godine.
3. Podaci o izvr{iocima neprijateqske delatnosti:
[e{eq Vojislav, obrada SDB RSUP SR BiH po gra|anskoj desnici.
4. Podaci o merama i radwama SDB:
Osim obavqenog razgovora, druge mere i radwe nisu preduzimane.
5. Napomene, ocene i predlozi operativnog radnika:
Sa prikupqenim saznawima depe{om upoznat III sektor SDB RSUP
SR Srbije.
Izvor instruisan da i daqe izve{tava o {tampawu kako ove, tako i
drugih kwiga pripadnika gra|anske desnice.
Kucano u 3 primerka.
Dostavqeno:
– 1h III sektoru SDB RSUP SRS
– 1h V sektoru USDB
– 1h operativnom radniku
XCVI
Okru`no javno tu`ila{tvo u Beogradu
KTR-990/86-3
246
(potpis redigovan)
Beograd, 7. 8. 1986. godine
Republi~kom sekretarijatu za unutra{we poslove
USDB za grad Beograd
Beograd
Ul. Kneza Milo{a 103
Vra}amo va{ izve{taj od 30. 7. 1986. godine zajedno sa izjavom ^ale Milana. Ovim ste postupali po na{em zahtevu broj gorwi, od 14. 7. 1986. godine, a povodom izdavawa kwige “Vrijeme preispitivawa” autora Vojislava
[e{eqa.
Iz va{eg izve{taja se ne vidi ko je zavr{io {tampawe ove kwige. [e{eq je od ^ale preuzeo fotoslog, a {tampawe je (kao i kori~ewe) zavr{eno u nepoznatoj {tampariji.
Potrebno je da utvrdite u kojoj je {tampariji zavr{eno {tampawe i
oprema kwige “Vrijeme preispitivawa”, pa ako utvrdite propuste u smislu
navoda na{eg dopisa od 14. 7. 1986. godine, mo`ete podneti zahtev za prekr{ajno ka`wavawe nadle`nom sudiji za prekr{aje, ukoliko je {tampar postupio suprotno odredbi ~lana 25, stav 1 i 2 Zakona o izdava~koj delatnosti.
Po u~iwenom, molimo da nas izvestite o preduzetim merama.
Zamenik javnog tu`ioca
Dimitrije Gvozdenovi}
XCVII
Okru`nom javnom tu`ila{tvu
Beograd
Na osnovu va{eg akta br. KTR 990/86-03, od 14. 7. 1986. godine, prikupqena su potrebna obave{tewa o {tampawu kwige Vojislava [e{eqa
“Vrijeme preispitivawa” i podnosi se slede}i izve{taj:
Dana 23. 7. 1986. godine obavqen je informativni razgovor sa ^ale Milanom, vlasnikom samostalne zanatske radwe za fotokopirawe i umno`avawe “Fotoslog”, na okolnosti {tampawa kwige “Vrijeme preispitivawa”
autora Vojislava [e{eqa iz Zemuna.
Prema izjavi ^ale Milana, on je u svojoj radwi izvr{io slagawe teksta pomenute kwige na fotoslogu, a tako pripremqen materijal za {tampawe uzeo je Vojislav [e{eq radi navodne korekture. Me|utim, [e{eq je
bez znawa ^ale Milana, i u wemu nepoznatoj {tampariji, zavr{io {tampawe i kori~ewe svoje kwige bez obavqawa korekture.
Naknadno je [e{eq dostavio ^ale Milanu primerak ve} od{tampane
kwige i pismo u kome se izviwava {to je do{lo do oma{ke da na potkorici kwige ostane naznaka radwe ^ale Milana kao {tampara, iako je {tampawe izvr{eno u drugoj {tampariji.
S obzirom na napred izneto, nisu se stekli uslovi za pokretawe prekr{ajnog postupka protiv ^ale Milana po odredbama ~lana 25, stav 1 i 2 Zakona o izdava~koj delatnosti SR Srbije.
247
U prilogu akta dostavqamo:
1. Izjavu ^ale Milana,
2. Kopiju pisma Vojislava [e{eqa upu}enog ^ale Milanu,
3. Kopiju po{tanske povratnice o upu}enoj po{iqki Vojislava [e{eqa OJT, a koju je [e{eq naknadno dostavio ^aletu radi pravdawa.
(potpis redigovan)
Zapisnik
Gra|anin ^ale Milan, ro|en 11. 1. 1950. godine u Beogradu, od oca Jerka i majke Matilde, dr`avqanin SFRJ, po zanimawu ma{inski tehni~ar,
radi kao samostalni zanatlija u svojoj samostalnoj zanatskoj radwi za fotokopirawe i umno`avawe “Fotoslog” u Beogradu, stalno nastawen u @elezniku, pred ovla{}enim slu`benim licem USDB dao je dobrovoqno, u
smislu odredbi ~lana 151 ZKP, slede}u izjavu:
“Negde sredinom juna 1986. godine u moju samostalnu zanatsku radwu, u
ulici Lazareva~ki drum br. 71, do{li su Bogavac Du{an i Skuli} Miodrag
radi dogovora o {tampawu kwige Bogavca “[ta da se radi” i kwige autora
Vojislava [e{eqa “Vreme preispitivawa”. Tom prilikom su doneli i kucane tekstove, najpre Bogav~eve, a potom i [e{eqev. Tom prilikom smo
postigli dogovor i o ceni {tampawa za kompletnu uslugu za oba dela Bogav~eve kwige i za [e{eqevu kwigu. Usluga je podrazumevala obradu tekstova na fotoslogu, {tampawe u po 500 primeraka i kori~ewe. Ugovorena
cena za kompletnu uslugu za sve tri kwige je iznosila 1.470.000,00 dinara.
Uplatu akontacije za ovaj ugovoreni posao za sve tri kwige mi je u ke{u
predao Skuli} Miodrag, i to 250.000,00 dinara 21. 6 1986. godine, i
100.000,00 dinara 28. 6. 1986 godine.
Tekst kwige Vojislava [e{eqa sam slo`io uo~i mog puta u SR Nema~ku, gde sam oti{ao 22. 6. 1986. godine. S obzirom da je bio upoznat da }u boraviti u SR Nema~koj od 22. 6. do 27. 6. 1986. godine, [e{eq je insistirao
da mu tekst wegove kwige slo`en na fotoslogu predam uo~i polaska na put,
kako bi za vreme mog odsustva mogao da izvr{i korekturu, {to sam i u~inio.
Po povratku sa puta tra`io sam [e{eqa radi dovr{etka {tampawa
kwige, me|utim, nisam mogao da ga prona|em, ali su 3. 7. 1986. godine do{li
u moju radwu Skuli} Miodrag i izvesna Klara, i tom prilikom me obavestili da je [e{eq kwigu od{tampao na drugom mestu i predali mi jedan
primerak te kwige sa meni namewenom posvetom, koja je datirana sa 7. 7.
1986. godine. Skuli} i Klara su tada do{li kod mene vozilom marke “reno
18” qubqanske registracije, u kojem su se nalazili paketi za koje sam pretpostavio da je upakovan ceo tira` pomenute kwige, te sam zakqu~io da su
ih upravo preuzeli iz neke {tamparije.
Iste ve~eri su u mojoj radwi boravili Skuli} Miodrag i Bogavac Du{an, koji su i ugovarali [e{eqevu kwigu, pa sam im preneo svoje negodovawe zbog kr{ewa dogovora, jer je moj uslov za {tampawe bio da im nijedan
primerak kwige ne predam pre nego {to tri primerka ne po{aqem OJT u
248
Beogradu radi procene kwige za javno objavqivawe, a da im primerke predam nakon 24 ~asa ukoliko ne dobijem obave{tewe da je kwiga zabrawena.
Obojica su tvrdili da kwiga ne}e biti rasturana pre nego {to se steknu
uslovi za weno objavqivawe, da }e mi Vojislav [e{eq dostaviti povratnicu iz OJT i da }e mi poslati zvani~no pismo sa izviwewem zbog svog postupka i pravdawa oma{ke koja se desila da je na potkorici kwige ostala
naznaka moje {tamparije. Nakon desetak dana [e{eq je isto i u~inio, tj.
dostavio mi najavqeno pismo i po{tansku povratnicu OJT iz Beograda iz
koje se vidi da je OJT paket sa kwigama primio 8. 7. 1986. godine. Iako sam
insistirao, pomenuta lica mi do danas nisu saop{tila u ~ijoj {tampariji
je {tampana [e{eqeva kwiga. Nije mi poznato kada su pomenuta lica po~ela sa rasturawem kwige.
Izjavu sam pro~itao, u potpunosti je priznajem za svoju i potpisujem je
bez primedbi”.
U Beogradu,
23. 7. 1986. godine
Izjavu dao
^ale Milan
XCVIII
SFR Jugoslavija
Savezni sekretarijat za inostrane poslove
Str. pov. br. 3340
18. 8. 1986. godine
Slu`ba za istra`ivawe i dokumentaciju
Savezni sekretarijat za unutra{we poslove
– Slu`ba dr`avne bezbednosti – III uprava –
Beograd
Predmet: Vojislav [e{eq, prikupqawe sredstava za bekstvo
Prema saznawu na{eg predstavni{tva u Sidneju, u prostorijama SNO
u Sidneju, Aleksandar Tadi}, zamenik sekretara SNO, nedavno je sakupqao
nov~anu pomo} od posetilaca na ime obezbe|ewa finansijskih sredstava za
eventualno bekstvo Vojislava [e{eqa iz SFRJ. Svakom ko je dao prilog
izdavao je priznanicu na kojoj je utisnut pe~at Srpskog nacionalnog odbora. Samo 1. i 9. 8. ove godine sakupqeno je oko 300 australijskih dolara. Nakon zavr{etka akcije planirano je da se novac tajnim kanalom, koriste}i
se neka mawe kompromitovana li~nost, direktno dostavi [e{equ. Aleksandar Tadi} rodom je iz [apca i du`e vremena `iveo je negde u Sremu. Supruga mu se zove Srbislava. Sklon je alkoholu. Stanuje na adresi: 60 Mcburney St.l Cabramatta (telefon: 726-9276).
Dostavqeno:
(redigovano)
(potpis redigovan)
249
Dodatni list uz dokument
Primedbe, napomene i sli~no:
Apel srpskoj emigraciji {irom slobodnog sveta koji je 7. 8. 1986. godine objavqen – upu}en od strane Voje Stilinovi}a ispred Srpskog nacionalnog komiteta u Australiji u znak podr{ke Vojislavu [e{equ.
Prilog: 1 (strana – 8)
(potpis redigovan)
Liberty and Democracy for All
Serbian national Committee
in Australia
P.O.Box 179 Parramatta, N.S.W. 2150 Australia
7. avgust 1986. godine
Predmet: Apel srpskoj emigraciji {irom slobodnog sveta
Srbi i Srpkiwe,
Po prijemu otvorenog pisma dr Vojislava [e{eqa Skup{tini SFR
Jugoslavije od 1. juna 1986. godine, a koje vam u prilogu dostavqamo, uprava S. N. Odbora u Australiji, a u dogovoru sa nacionalnim organizacijama ~lanicama Odbora, pokrenula je akciju za pomo} mladom Srbinu u beznade`noj situaciji. Svima nam je poznato da je dr [e{eq, mladi srpski
intelektualac, ~ovek visokih moralnih vrednosti i sna`nog nacionalnog duha, krenuo trnovitim putem mu~eni{tva i stradalni{tva, jer je Srbin koji duboko veruje da je `ivot vredan samo u slobodi nacije u kojoj je
ponikao, a koja je pod komunizmom platila krvavu cenu narodnog biolo{kog i nacionalnog saka}ewa. Ta ose}awa koja je nasledio od naroda kome pripada, srpskog naroda, su i moralna osnova na kojoj je po~ivala i po~iva na{a nacija. S toga je dr [e{eq danas postao istaknuti borac za
Srpstvo i wegovo boqe sutra, pobornik za qudska prava i dostojanstvo i
time navukao na sebe divqu srybu osvetqivog komunisti~kog re`ima Jugoslavije. Zbog wegovog hrabrog i neprikosnovenog stava u odbrani Srpstva bio je hap{en, osu|en i svirepo mu~en u ku`nim komunisti~kim kazamatima gde je, kako sam pi{e: “pored svih muka bar imao svakodnevno
obezbe|ena tri obroka kakve takve hrane, a sad nemam nijedan”. Posle dve
godine mu~eni~kog i skotskog `ivota, a pod pritiskom svetskog javnog
mwewa, sa smawenom kaznom pu{ten je sa robije. Marta meseca ove godine dr [e{eq je samo promenio zatvorsku }eliju. Naime, iz zeni~ke robija{nice i sku~ene }elije, pre{ao je u prostraniju – ku}ni pritvor, u kome je wemu i wegovoj porodici, a pod o{trim komunisti~kim sankcijama
nemogu}e opstati. Iako u takvoj situaciji, dr [e{eq nastavqa svojom linijom i di`e glas protiv svirepe komunisti~ke nepravde i time daje oli~ewe velikog Srbina i ~oveka. Srpski narod je najzad progovorio kroz dr
[e{eqa, jer nacije govore samo kroz svoje velike qude, svetla dela i vite{ke podvige.
250
Da bi se jedna nacija odr`ala i obnavqala, potrebne su velike `rtve.
Danas je ta `rtva Vojislav [e{eq, koji ne}e mo}i da pre`ivi bez pomo}i
svog naroda u ~ije ime govori. Ta pomo} mora do}i prvenstveno od nas koji
`ivimo u slobodnom svetu, a zato postoje i va`ni i uzvi{eni razlozi. Smatramo da je Vojislav [e{eq zaslu`io da mu se uka`e potrebna pomo} i
obezbede uslovi za makar minimalnu `ivotnu egzistenciju i na taj na~in
spre~i ili bar umawi osveta komunisti~kog re`ima ovom sinu srpskog roda.
U tom ciqu, pri S. N. Odboru u Australiji formiran je fond za pomo}
dr [e{equ. Uspostavqena je veza i momentalno upu}ena prva po{iqka dok
se ova akcija ne omasovi. S toga se ovim apelom obra}amo celokupnom nacionalnom Srpstvu u slobodnom svetu, svim nacionalnim, verskim, kulturnim i sportskim organizacijama, nacionalnoj {tampi i radio programima
da nam se pridru`e i pomognu ovu rodoqubivu i humanu akciju.
Da bi se izbegle sve mogu}e pometwe i zloupotrebe, uprostila administracija i postavila pravilna kontrola primawa priloga i uru~ivawa pomo}i na pravo mesto, umoqavamo vas da sve va{e prikupqene priloge dostavqate fondu za pomo} dr [e{equ na adresu S. N. Odbora. Uprava S. N.
Odbora u Australiji se obavezuje da }e svim prilo`nicima uru~iti potpisane priznanice i oglasiti svaku prijemnu potvrdu od primaoca. Tako|e garantujemo da }e sav pristigli novac najbr`im putem biti uru~en li~no dr
[e{equ. Na nama je svima da na neki na~in obezbedimo skromno i pristojno izdr`avawe ovog vrlog Srbina dok se drugim akcijama, a koje su ve} u toku, dr [e{equ ne uka`e prilika da napusti Jugoslaviju.
Jugoslovenski komunizam je vi{e puta svojim bezobzirnim i o{trim
napadima na li~nost ~oveka i wegova osnovna prava izazvao prezir i negodovawe ~itavog slobodnog zapada, {to ne zna~i da mi treba skr{tenih ruku da o~ekujemo od wih podr{ku ni razre{ewe na{ih problema. Svaka nacija `ivi od wenih ~lanova, wihove patriotske svesti, ose}awa, du`nosti
i savesti. Ako toga nema, onda sve pohvale i odobravawa celog sveta ne zna~e ni{ta. Ako mi, sinovi srpske nacije, izuzmemo sebe iz na{eg naroda,
{ta }e onda od nas postati. Obespravqenim i progawanim nacionalnim
borcima u otaybini treba na{a konkretna pomo}, a ne samo utehe, izra`avawe gneva zbog po~iwenih nacionalnih uvreda i protesti po inostranstvu. Ukoliko svojim delima ukazujemo {to vi{e pa`we na{em obespravqenom narodu u otaybini i {to uspe{nije budemo isticali na{e razloge
za to – ima}emo sve vi{e izgleda da oni kona~no na|u priznawe slobodoqubivog ~ove~anstva.
Zato se prikqu~imo ovoj akciji i doka`imo celom Srpstvu u otaybini da wegov zagrani~ni deo jo{ uvek poseduje zajedni~ku i istovetnu nacionalnu svest i solidarnost.
Uprava S. N. Odbora u Australiji ostaje zahvalna svakom Srbinu koji
se odazove ovom apelu.
Za upravu S. N. Odbora u Australiji,
Predsednik,
Voja Stilinovi}
251
Kancelarija Ujediwenih nacija u @enevi
Centar za qudska prava
Sekretarijat UN (Centar za qudska prava) pozdravqa Stalnu misiju
SFRJ pri Ujediwenim nacijama u @enevi i ima ~ast da dostavi, u skladu sa
Rezolucijom 728 (XXVIII) Ekonomskog i društvenog saveta, primerke predstavke s poštanskim pe~atom od 9. februara 1987, koja se odnosi na qudska
prava u Jugoslaviji.
Kratka naznaka o suštini predstavke bi}e ukqu~ena u poverqivi spisak predstavki koji treba dostaviti Komisiji za qudska prava i Podkomisiji za spre~avawe diskriminacije i zaštitu mawina prema rezolucijama
728 (XXVIII) i 1503 (XLVIII) Ekonomskog i društvenog saveta.
Svaki odgovor koji Stalna misija mo`e da po`eli da uputi u ime svoje vlade prema gorenavedenim rezolucijama treba da se pošaqe Centru za
qudska prava, Kancelarija UN u @enevi, s naznakom da li odgovor treba da
se predo~i Komisiji i Podkomisiji u sa`etom obliku ili u celosti.
***
12. mart 1987.
Sloboda i demokratija za sve
Srpski nacionalni komitet u Australiji
Februar 1987.
Poštovana gospodo,
Šaqemo vam engleski prevod pisma koje je napisao ~astan i o~ajan ~ovek, a koje je uputio jugoslovenskoj ambasadi 1. juna 1986. godine. Vrlo impresivno i dostojanstveno pismo dr Vojislava Šešeqa isti~e da se nedostatak
slobode u Jugoslaviji ne razlikuje mnogo od bilo koje druge isto~noevropske
komunist~ke zemqe. Ono tako|e ukazuje da u sadašwem politi~kom i društvenom kontekstu nisu zašti}ena osnovna qudska prava u Jugoslaviji pravom
primenom pravila koja je jednoglasno usvojila Generalna skupština UN u
svojoj deklaraciji, a koja su zatim postala me|unarodni sporazum o gra|anskim i politi~kim pravima svakog qudskog bi}a na zemqi, a koji je prihvatio i potpisao tadašwi zakoniti predstavnik jugoslovenske vlade.
U me|uvremenu, posle znatnog broja politi~kih su|ewa po nameštenim optu`bama, ispostavqa se da je prose~an ~ovek u Jugoslaviji zašti}en
od gowewa samo dotle dokle se ne bavi nikakvom politikom ili dok otvoreno ne kritikuje partiju na vlasti. Sve dok prihvata dominaciju i nepogrešivost te partije mo`e da opstaje biološki, ali ne i duhovno, što je
suprotno Poveqi o qudskim pravima.
Šta je bila krivica dr Šešeqa? Po jugoslovenskom partijskom (ne
ustavnom) zakonu, bio je kriv zato što je izrazio svoje mišqewe o `alosnom stawu stvari u Jugoslaviji u jednom privatnom pismu i za tzv. verbalni delikt, što je ne~uveno za pravo demokratsko društvo. Uhapšen je 15.
maja 1984. u svojoj ku}i, odveden u policijski pritvor, gde je podvrgnut surovom, nequdskom i poni`avaju}em postupku i optu`en za “antidr`avne i an252
tijugoslovenske aktivnosti”. Jedini dokazi protiv wega bili su nedovršeni zapis koji mu je oduzela policija, presretnuto pismo jednom od saradnika i privatna diskusija u ku}i jednog prijateqa, gde je okrivio komuniste
za teku}u krizu i za neizvestan polo`aj srpskog naroda u raznim delovima
Jugoslavije. U svim ovim slu~ajevima dr Šešeq je samo izrazio svoje mišqewe i misli koje bi se u zapadnom civilizovanom svetu smatrale potpuno
neuvredqivim. Kasnije je izveden pred sud i osu|en na osam godina zatvora.
Zahvaquju}i unutrašwim i spoqnim javnim pritiscima, wegova kazna je
najpre prepolovqena, a zatim smawena na dve godine. Treba imati na umu da
je jugoslovenska vlada krajwe osetqiva na svetsko javno mwewe zbog finansijske podrške koja dolazi sa Zapada.
Na~in na koji jugoslovenski komunisti raš~iš}avaju ra~une s tzv. disidentima klasi~an je primer licemerja jedne vlade koja optu`uje gotovo
sve druge zemqe u svetu za kršewe qudskih prava svojih gra|ana, ali to ne
praktikuje u granicama sopstvene teritorije. Stawe qudskih prava u Jugoslaviji grozno je i nije nimalo boqe nego u Sovjetskom Savezu. U toj nesre}noj zemqi prava se nemilosrdno guše od strane partije na vlasti koja pribegava zastrašuju}em progonu da bi eliminisala sve oblike suprotstavqawa ili ~ak i najbla`e kritike. Shodno tome, svi koji se suprotstavqaju komunisti~kom re`imu javno se `igošu kao zli, regresivni i neprijateqi
dr`ave i naroda.
Neslagawe i nezadovoqstvo se obi~no javqaju kada postoje}e politi~ke forme nisu sposobne da na|u razumno i pravedno rešewe za postoje}e
politi~ke, nacionalne i ekonomske probleme. Umesto da izlo`e svoje argumente, jugoslovenske komunisti~ke vo|e su uskratile dr Šešequ slobodu izra`avawa i mišqewa, kao i pravo na rad, na socijalnu sigurnost i na
odgovaraju}i `ivotni standard. On je tako|e bio izlo`en proizvoqnom reme}ewu intime, doma, porodice i prepiske. Dr Šešeq je postao pitawe
slobode za Srbe u Jugoslaviji – ne “slobode” koja se povinuje izvesnom politi~kom obrascu, nego stvarne slobode koju u`ivamo mi u zapadnom svetu.
Zbog toga treba da jugoslovenska vlada bude optu`ena od ostatka civilizovanog sveta za namerno kršewe osnovnih qudskih prava koja se navode
u ~lanovima 2, 4, 6, 8, 13, 20, 23, 24 i 26 Opšte deklaracije o qudskim pravima, prava sa kojima se slo`ila i koja je potpisala Jugoslavija, pa ih ~ak
“ukqu~ila” u Ustav SFRJ iz 1974. godine. U tom kontekstu, postupci jugoslovenskih komunista su regresivni, pogubni za budu}nost te zemqe i wenog naroda i opasni za bezbednost celog sveta.
Budu}i da jugoslovenska vlada odbija da prizna ovlaš}ewe postoje}eg
Komiteta za qudska prava da prima direktno i da razmatra `albe pojedinaca koji tvrde da su `rtve nasiqa od strane dr`ave, nama ne ostaje ništa
drugo nego da vas zamolimo da uzmete dr Vojislava Šešeqa pod svoju zaštitu i da u isto vreme javno proglasite Jugoslaviju ugweta~kom i autoritarnom dr`avom kojom upravqa mawinska komunisti~ka elita u društvu u
kojem ve}ina qudi nije slobodna.
Predsednik
Sekretar
(potpis na originalu
(potpis na originalu)
253
7. novembar 1986. godine
Predsedništvu Socijalisti~ke Federativne
Republike Jugoslavije
Beograd
Poštovana gospodo,
Pišem vam prvi put i nadam se posledwi. Kao što dobro znate, otvoreno izra`avam svoje sumwe u vašu legitimnost zahvaquju}i uverewu da nema relevantnih dokaza da ste pravilno izabrani za šefove jugoslovenske
dr`ave autenti~nom i demokratskom voqom wenih naroda. S druge strane,
li~no ne mogu da prenebregnem vašu zakonsku poziciju nastalu priznawem
ve}ine ~lanica me|unarodne zajednice i zato je meni veoma va`no to što
ste trenutno jedini nosioci monopolizovane politi~ke vlasti, što je
glavni razlog da vam se obra}am.
Zahtev koji vam upu}ujem je da, u skladu sa visokim ovlaš}ewima, naredite svojoj kancelariji Sekretarijata unutrašwih poslova u Sarajevu da
mi izda pasoš i da mi na taj na~in vrati slobodu kretawa.
Posle puštawa iz zatvora 17. marta 1986, zatra`io sam od Sekretarijata unutrašwih poslova u Sarajevu da mi vrate pasoš, oduzet pre dve godine. Saopšteno mi je usmeno 15. maja, a pismenim putem 28. maja, da je moj
zahtev odbijen, iz razloga koji mi nisu poznati. Hteo bih da istaknem da mi
pasoš ne bi bio potreban, niti bi me prisiqavali bilo koji vaši propisi da ga nabavim da jugoslovenske granice nisu okupirane vojskom i policijom kojom vi komandujete. Putne isprave ove vrste predstavqaju za mene
relativno zagarantovan prolazak kroz strane zemqe.
U slu~aju da odlu~ite da mi ne vratite pasoš, koji }e mi omogu}iti da
odem bezbedno i da se vratim na jugoslovensku teritoriju, onda se nadam da
ne}ete praviti nikakve smetwe da mi se izda imigrantski pasoš, ~ak iako
se moram odre}i jugoslovenskog dr`avqanstva ili vi to uradite u moje ime.
Uskra}uju}i mi pravo na posedovawe putnih isprava i lišavaju}i me
bilo kakve šanse da radim u ovoj dr`avi, terate me da idem u inostranstvo
ne samo da studiram na jednom od civilizovanih svetskih univerziteta, nego me lišavate i mogu}nosti da zara|ujem najni`u mogu}u platu koja je potrebna za pre`ivqavawe.
Za mene je formalno puštawe iz zatvora zna~ilo samo zamenu zatvorskih }elija, naime prelazak iz mawe u ve}u sa pogoršanom li~nom situacijom. U zeni~kom zatvoru sam barem imao tri takozvana obroka dnevno. Sada
nemam nijedan. Pitam se da li je prisiqavawe nekoga da prosi i skupqa otpatke hrane iz kontejnera novi, poboqšani metod jugoslovenskog komunisti~kog re`ima za razra~unavawe sa ideološkim i politi~kim protivnicima. Pada mi na pamet da u današwem vremenu ne postoji nijedan drugi totalitarni re`im u Evropi koji postupa sa svojim “neprijateqima” tako što
im oduzima ne samo prihode za pre`ivqavawe, nego i pravo da napuste zemqu.
Mo`da pokušavate da me prisilite da prodam sve što mi je ostalo,
ode}u, kwige i nameštaj i da dobijenim novcem, ilegalno nabavim oru`je i
da me tada isterate iz Jugoslavije s oru`jem u ruci i sa dvogodišwim detetom na le|ima.
254
Ako je to vaša prava namera, mogu da vas uverim da }e uskoro biti realizovana zato što je, po mom mišqewu, takvo rešewe ispravnije i dostojnije od samospaqivawa kao beznade`nog i o~ajni~kog ~ina pobune ili meni potpuno neprihvatqivog pokajawa i tra`ewa milosti.
U me|uvremenu, pre nego što prisilite mene, deklarisanog protivnika svakog nasiqa, na tako ekstremne akte nasilnog sudara sa prakti~no nikakvim šansama da pre`ivim, budite sigurni da }u u~initi sve što je u mojoj mo}i da objavim vaše postupke jugoslovenskom i svetskom javnom mwewu, i da }u tra`iti pomo} i zaštitu od svih doma}ih i stranih institucija za odbranu individualne slobode i zaštitu qudskih prava da bih obezbedio da moja `rtva na vašoj bodqikavoj `ici, uzrokovana vašim mecima,
ostane najte`a optu`ba, moralni o`iqak od kojeg se ne}ete nikada oporaviti ili opravdati taj ~in bilo kojim argumentom.
Koriste}i ovu jedinstvenu priliku, hteo bih da vam izrazim, gospodo,
svoje najve}e poštovawe i uva`avawe.
Dr Vojislav Šešeq
XCIX
Uprava Slu`be dr`avne bezbednosti – Beograd
IV sektor –Palilula
71-0204
3. 9. 1986. godine
Slu`bena bele{ka o informativnom razgovoru
I. Podaci o izvoru saznawa
(redigovano)
Dana 1. 9. 1986. godine, obavqen je razgovor sa izvorom na wegov zahtev,
u vremenu od 11.00 do 12.30 sati.
Izvor pouzdan – podaci delimi~no provereni.
II. Podaci o neprijateqskoj delatnosti
O ovome se pi{e prvi put.
Radi se o {tampawu kwige, u nezavisnom izdawu, od strane Vojislava
[e{eqa i Rastka Zaki}a, koja je idejno neprihvatqiva.
U razgovoru, izvor nam je, izme|u ostalog, rekao da je pre neki dan sreo
Vojislava [e{eqa, koji joj je ispri~ao da on i Rastko Zaki} {tampaju kwigu u nezavisnom izdawu, koja }e najverovatnije biti zabrawena ukoliko vlasti do|u do nekog wenog primerka.
[e{eq je izvoru objasnio da je on napisao kwigu u kojoj (sa sme{kom
ka`e) izla`e poruzi SFRJ i lik druga Tita. U ovoj kwizi svaquje deo krivice, za situaciju u kojoj se nalazimo, na druga Tita.
Ina~e, ovu kwigu {tampaju zajedno on i Rastko Zaki} u tzv. “Kwi`evnoj radionici” Rastka Zaki}a.
Kwiga }e biti {tampana u svega dvadeset primeraka, jer je ube|en da }e
je vlasti zabraniti, pa ne `ele da imaju ve}u materijalnu {tetu.
255
Objasnio je da }e ovih dvadeset primeraka biti “probni balon” i da }e
pokriti sve tro{kove i da }e jo{ ne{to zaraditi, a ukoliko se desi da sve
bude u redu, i}i }e na normalno {tampawe.
III. Podaci o izvr{iocima neprijateqske delatnosti
– Zaki} Rastko, (redigovano)
– Dr Vojislav [e{eq, sa mestom prebivali{ta u Sarajevu, biv{i profesor univerziteta u Sarajevu, osu|ivan zbog propagandne neprijateqske
delatnosti protiv SFRJ.
IV. Podaci o merama i radwama SDB
Sem razgovora sa izvorom, nisu preduzimane druge mere i radwe SDB.
V. Napomene, ocene i predlozi operativnog radnika
[e{eq nije izvoru rekao naziv ove svoje kwige, ali joj je obe}ao da }e
joj dati jedan primerak da pro~ita, pa }emo ga dobiti na kori{}ewe.
Kucano u 4 primerka.
Dostaviti:
– 2h III sektoru SDB RSUP SRS
– 1h V sektoru uprave
– 1h operativnom radniku
(potpis redigovan)
C
Uprava Slu`be dr`avne bezbednosti – Beograd
IV sektor –^ukarica
71-0318
Gra|anska desnica
8. 9. 1986. godine
Slu`bena bele{ka o informativnom razgovoru
1. Podaci o izvoru saznawa
(redigovano) iz @eleznika.
Razgovor obavqen 3. 9. 1986. godine u hotelu “[umadija” na Banovom
Brdu, na inicijativu operativnog radnika.
Izvor pouzdan – podaci delimi~no provereni.
Izvor prethodno orijentisan na prikupqawe podataka o {tampawu i
rasturawu publikacija neprijateqske sadr`ine.
2. Podaci o neprijateqskoj delatnosti
Radi se o pripremama za {tampawe i objavqivawe kwige od strane Vojislava [e{eqa, u kojoj }e o{tro biti napadnut dru{tveno politi~ki sistem, rukovodstvo zemqe i li~nost druga Tita.
[e{eq je prethodnih dana vi{e puta bio u kontaktu sa izvorom radi
dovr{avawa drugog izdawa kwige “Vrijeme preispitivawa”, koja se {tampa u radwi izvora. Tom prilikom je istakao da je na{ao kupce za svih 1.000
primeraka drugog izdawa i da bi bilo neophodno da se sa~uvaju metalne matrice, jer planira jo{ izdawa po{to se kwiga odli~no prodaje. Izvora je
256
obavestio da je kod privatnog {tampara Voje Stefanovi}a od{tampao svoju tre}u kwigu “Sumrak iluzija” i poklonio mu jedan primerak sa posvetom.
[e{eq je istakao da priprema ~etvrtu kwigu u kojoj }e tako o{tro napasti dru{tveno politi~ki sistem i da }e ta kwiga sigurno biti zabrawena.
Zabrana ~etvrte kwige bi trebala da pospe{i prodaju svih prethodnih [e{eqevih kwiga, te je [e{eq zamolio izvora da ima spremne matrice i ma{ine i da odmah pusti u {tampu jo{ 1.000 primeraka kwige “Vrijeme preispitivawa” kada mu to bude javio.
3. Podaci o izvr{iocima neprijateqske delatnosti
[e{eq Vojislav, (redigovano)
4. Podaci o merama i radwama SDB
Osim obavqenog razgovora, druge mere i radwe nisu preduzimane.
5. Napomene, ocene i predlozi operativnog radnika
Izvor je napomenuo u razgovoru da je [e{eq prvenstveno zainteresovan za materijalni momenat, te da o~ekuje da }e nakon dosada{wih ulagawa
od prodaje drugog izdawa kwige “Vrijeme preispitivawa” bruto prihod od
3.200.000 predstavqati ~istu zaradu. Izvor je tako|e zapazio da [e{eq ne
vodi ra~una o pla}awu poreza, te pretpostavqa da ne}e ni podneti poresku
prijavu za 1986. godinu.
[e{eq se pred izvorom nije izjasnio gde }e {tampati slede}u kwigu, ali
je naglasio da je prezadovoqan brzinom i cenom kojom mu je privatni {tampar
Voja Stefanovi} uradio kwigu “Sumrak iluzija”, te se mo`e osnovano pretpostaviti da }e {tampawe slede}e kwige izvr{iti kod Stefanovi}a.
Kucano u 4 primerka.
Dostaviti:
– 2h III sektoru SDB RSUP SRS
– 1h V sektoru USDB
– 1h operativnom radniku
(potpis redigovan)
CI
Uprava Slu`be dr`avne bezbednosti – Beograd
IV sektor –^ukarica
71-0318
Gra|anska desnica
13. 9. 1986. godine
Slu`bena bele{ka o informativnom razgovoru
1. Podaci o izvoru saznawa
(redigovano)
Izvor pouzdan – podaci provereni.
Izvor je orijentisan na prikupqawe podataka o umno`avawu i rasturawu materijala neprijateqske sadr`ine.
257
2. Podaci o neprijateqskoj delatnosti
O ovome je ve} pisano.
Radi se o {irewu pisane propagande, odnosno pripremama za {tampawe i objavqivawe publikacije neprijateqske sadr`ine.
Vojislav [e{eq, obrada SDB RSUP SR BiH po gra|anskoj desnici,
vr{i pripreme tekstova za {tampawe nove kwige koju namerava da objavi u
Beogradu, smatraju}i da ima “blagonaklonost beogradskih i srpskih politi~ara”. Za sada nije odredio naslov kwige. Spremawe kwige na fotoslogu
namerava da izvr{i u privatnoj {tampariji “Fotoslog” na ^ukarici, ul.
Lazareva~ki drum br. 71, kod privatnog {tampara ^ale Milana, a pravqewe papirnih matrica, {tampawe i kori~ewe kwige namerava da izvede preko NN lica, o ~emu nije hteo da govori pred izvorom nagla{avaju}i da }e
“za{tititi” lice koje mu bude izvr{ilo tu vrstu usluge tako {to }e na potkorici svoje budu}e kwige sebe navesti i kao izdava~a i kao {tampara.
[e{eq je do sada radi pripreme na fotoslogu dao vlasniku pomenute
radwe slede}a poglavqa budu}e kwige: III Odgovori na anketu–intervju
“[ta da se radi?”; XI Simptomi termidora; XII Osmi{qavawe filozofije levog radikalizma; XIII Razvojne tendencije zapadnog marksizma; XV
Predsedni{tvu SFRJ. [e{eq u III poglavqu otvoreno poziva na svrgavawe organa vlasti i protivustavne promene federativnog ure|ewa zemqe,
dok u XV poglavqu ~lanove Predsedni{tva SFRJ naziva “gospodom”, svoj
izlazak iz zatvora predstavqa kao formalni, odnosno “prelazak iz sku~ene u prostraniju zatvorsku }eliju” i vr{i pore|ewe na{eg dru{tveno-politi~kog sistema sa “drugim totalitarnim re`imima u Evropi”. [e{eq
}e naknadno ^aletu dostaviti i ostala poglavqa.
3. Podaci o izvr{iocima neprijateqske delatnosti
[e{eq Vojislav, (redigovano)
4. Podaci o merama i radwama SDB
(redigovano)
5. Napomene, ocene i predlozi operativnog radnika
(redigovano)
O pripremama za {tampawe pomenute kwige depe{om obave{ten III
sektor SDB RSUP SR Srbije.
III poglavqe kwige koju [e{eq namerava da {tampa: Odgovori na anketu–intervju “[ta da se radi?”, predstavqaju originalan tekst zbog kojeg
je [e{eq bio osu|en na 8 godina zatvora za krivi~no delo kontrarevolucionarnog ugro`avawa dru{tvenog ure|ewa.
Osnovano pretpostavqamo da [e{eq namerava da {tampawe i opremawe nove kwige izvr{i kod NN {tampara, kod koga je izvr{io {tampawe i opremawe prvog izdawa kwige “Vrijeme preispitivawa”, za kojim tragamo po zahtevu OJT u Beogradu.
S obzirom na napred izneto, mi{qewa smo da je neophodno napraviti
poseban plan rada na presecawu neprijateqske delatnosti [e{eq Vojislava, kojim }e biti obuhva}ene mere i radwe na otkrivawu NN {tampara
kod koga je [e{eq izvr{io {tampawe prvog izdawa kwige “Vrijeme prei258
spitivawa”, kao i otkrivawe NN {tampara kod koga namerava da izvr{i
{tampawe i opremu nove kwige.
Kucano u 4 primerka.
Dostavqeno:
– 2h III sektoru SDB RSUP SRS
– 1h V sektoru USDB
– 1h operativnom radniku
(potpis redigovan)
CII
SFR Jugoslavija
Savezni sekretarijat za unutra{we poslove
Slu`ba dr`avne bezbednosti
23
Broj 19486/5
Beograd, 19. 9. 1986. godine
Strogo poverqivo
RSUP SR BiH, SDB – III uprava 0150 Sarajevo
RSUP SR Srbije, SDB – III sektor – Beograd
Predmet: Vojislav [e{eq, dostava podataka
Veza: Na{ dopis br 19486 od 19. 8. 1986. godine
Prema raspolo`ivim saznawima SID-a SSIP-a, Srpski kulturni
klub “Sv. Sava” i Centralna uprava Srpske narodne odbrane za Australiju, uputili su nedavno pismo australijskom premijeru B. Hawku u kome tra`e da u kontaktima sa jugoslovenskim organima izdejstvuje vra}awe oduzete putne isprave Vojislavu [e{equ.
Naime, pojedinci iz redova srpske neprijateqske emigracije smatraju
da je Vojislav [e{eq “politi~ki” veoma eksponiran, odnosno da je oli~ewe “nacionalnog heroja” koji svojim imenom i anga`ovawem mo`e objediniti “srpsku emigraciju u slobodnom svetu”, poput Mate Me{trovi}a, “lidera” hrvatske neprijateqske emigracije. Navodno, sli~na akcija je preduzeta i u SAD upu}ivawem pisama Reganu i generalnom sekretaru OUN.
(potpis redigovan)
CIII
SFR Jugoslavija
Savezni sekretarijat za inostrane poslove
Str. pov. br. 3340/5
23. 10. 1986. godine
Slu`ba za istra`ivawe i dokumentaciju
Savezni sekretarijat za unutra{we poslove
Slu`ba dr`avne bezbednosti – III uprava
Beograd
259
Predmet: Akcija SNE u vezi Vojislava [e{eqa
Veza: Na{a BI str. pov. br. 3340/3 od 12. 9. 1986. godine
Prema obave{tewu na{eg predstavni{tva u ^ikagu, i pored preduzetih mera nisu mogli da utvrde da je SNE uputila Reganu pismo u vezi sa dopu{tawem odlaska u inostranstvo Vojislava [e{eqa.
Dostavqeno:
– II uprava SDB SSUP
(potpis redigovan)
Dodatni list uz dokument
Datum pisawa: 22. 9. 1986. godine
Primedbe, napomene i sli~no:
Dopis upu}en OJT u vezi aktivnosti Vojislava [e{eqa
Prilog – 1 (strana – 2)
(potpis redigovan)
Okru`nom javnom tu`ila{tvu
Beograd
Slobodana Penezi}a Krcuna br. 17
Obave{tavamo da [e{eq Vojislav, ro|en 11. 12. 1954. godine (kao u
originalu)u Sarajevu, od oca Nikole, dr`avqanin SFRJ, doktor politi~kih nauka, nezaposlen, stalno nastawen u Sarajevu, Obala 27. jula br. 91/VI,
sa boravi{tem u Zemunu, ulica Ba~ka br. 17, kod [e{eq Mare, namerava da
nakon objavqivawa kwiga “Hajka na jeretika”, “Vrijeme preispitivawa” i
“Sumrak iluzija”, objavi i ~etvrtu kwigu, kojoj jo{ nije odredio naslov.
Pripremawe naredne kwige je jo{ u po~etnoj fazi, odnosno [e{eq
jo{ vr{i izbor tekstova koji }e biti objavqeni. Za sada je odabrao da, kao
posebna poglavqa, objavi tekstove: “Osmi{qavawe filozofije levog radikalizma”, “Razvojne tendencije zapadnog marksizma”, “Simptomi termidora”, “Predsedni{tvu SFRJ”, kao i tekst “Odgovori na anketu–intervju
“[ta da se radi?”, zbog kojeg je u SR BiH bio osu|en na 8 godina zatvora, za
krivi~no delo kontrarevolucionarnog ugro`avawa dru{tvenog ure|ewa.
Pomenuti tekstovi se nalaze u fazi korekture pred pravqewe papirnih matrica.
Mesto samog {tampawa ~uva u tajnosti.
Za likovno re{ewe korica je odabrao sliku {ake stisnute u “{ipak”.
Zavr{etak kwige planira po~etkom oktobra 1986. godine, s tim {to bi
zavr{etak celog posla bio pode{en za prvi ili drugi petak oktobra oko
podne. Nakon toga bi neposredno pre 15 ~asova izvr{io predaju tri obavezna primerka OJT u Beogradu, ra~unaju}i s tim da zabrana kwige ne bi mogla biti izre~ena pre ponedeqka, da bi vikend iskoristio za rasturawe
kwige.
Planira da na potkorici kwige navede svoje ime i kao autora i kao
{tampara.
260
U prilogu dostavqamo u daqu nadle`nost fotokopije materijala sa
kojim raspola`emo:
1. Osmi{qavawe filozofije levog radikalizma,
2. Razvojne tendencije zapadnog marksizma,
3. Simptomi termidora,
4. Predsedni{tvu SFRJ,
5. Odgovori na anketu–intervju “[ta da se radi?”.
(redigovano)
(redigovano)
CIV
Centar slu`bi bezbjednosti
Sektor za SDB
Sarajevo
Operativni radnik: (redigovano)
Dana 24. 10. 1986. godine
Prijedlog
Za brisawe operativne obrade (OO) u smislu ~lana 36 Pravila o radu
SDB za Vojislava [e{eqa, sin Nikole i Danice, ro|en 11. 12. 1954. godine
u Sarajevu, Srbin, dr`avqanin SFRJ, doktor pravnih nauka, nezaposlen,
stalno nastawen u Beogradu, nije ~lan SKJ.
Razlozi:
Zbog djelovawa sa pozicija gra|anske desnice i srpskog nacionalizma,
SDB je 1981. godine zavela prethodnu operativnu obradu (POO) nad Vojislavom [e{eqom, koja je 1983. godine prekategorisana u operativnu obradu (OO).
Radom na obradi Vojislava [e{eqa, Slu`ba je do{la do niza konkretnih saznawa o wegovoj neprijateqskoj djelatnosti, {to je i iskori{teno za
krivi~no gowewe istog i izricawe kazne zatvora u trajawu od 1 godine i 10
mjeseci.
Odmah po izlasku iz zatvora, [e{eq je nastavio kontaktirati sa jednim brojem eksponenata gra|anske desnice i srpskog nacionalizma iz Beograda, {to je i rezultiralo wegovim preselewem u Beogradu. Kako zbog [e{eqevog preselewa, odnosno stalnog boravka u Beogradu, nismo vi{e u mogu}nosti pratiti i dokumentovati wegovu neprijateqsku djelatnost, predla`emo da se operativna obrada (OO) nad istim bri{e, a dosije pohrani u
Upravi za AIP.
Tako|e predla`emo da se u Planu odbrane i Planu za spre~avawe nastajawa i eliminisawa vanredne situacije prema [e{equ, bri{u ranije
predvi|ene mjere, iako }emo prema istom tokom dolazaka u Sarajevo primjewivati sve mjere i radwe operativnog pokrivawa.
Sarajevo, 24. 10. 1986. godine
(redigovano)
261
Odluka
Na osnovu ~lana 37 Pravila o radu SDB, odobrava se brisawe operativne obrade (OO) nad Vojislavom [e{eqom.
(potpis redigovan)
CV
Uprava Slu`be dr`avne bezbednosti za Beograd
III sektor
71-0286
12. 12. 1986. godine
Izve{taj saradnika
I. Podaci o izvoru saznawa
(redigovano)
Izvor je usmeren na pra}ewe neprijateqske delatnosti pojedinaca iz
grupacije gra|anske desnice.
Sastanak odr`an 9. 12. 1986. godine, na inicijativu izvora.
Izvor pouzdan, podaci delimi~no provereni.
II. Podaci o neprijateqskoj delatnosti
O ovome je i ranije pisano.
Radi se o delatnosti Vojislava [e{eqa i Svetozara Stojanovi}a, (redigovano).
Izvor nas je u razgovoru obavestio da je dana 8. 12. 1986. godine, u Domu
omladine u Beogradu, prisustvovao tribini pod nazivom “Hri{}anstvo,
marksizam i kraj sveta”. Uvodni~ari na tribini su bili Svetozar Stojanovi}, Andrija Kre{i} i Irinej Bulovi}. Tribina je, po re~ima izvora, trajala od 19.30 do 22.30 ~asova, uz prisustvo oko 200 lica, me|u kojima je bio i
Vojislav [e{eq.
Po re~ima izvora, Svetozar Stojanovi} je o apokalipsi sveta govorio
sa marksisti~kog stanovi{ta, navode}i da se sa ovakvog stanovi{ta o propasti sveta mo`e govoriti samo kao o mogu}nosti. Potom je Irinej Bulovi} o propasti sveta govorio sa religioznog stanovi{ta, navode}i da je
hri{}anska religija ne priznaje, a Andrija Kre{i} se bavio razmatrawem
prakti~nih stavova u vezi mogu}nosti izbijawa nuklearnog rata, aktivnosti alternativnih pokreta i sli~no.
Na pomenutoj tribini Svetozar Stojanovi} je, po re~ima izvora, sebe
odredio kao marksistu kada se govori o politici, a kao demokratskog socijalistu kada se govori o politi~kim institucijama, dok se Andrija Kre{i}
u ciqu spre~avawa propasti sveta zalo`io za saradwu izme|u hri{}ana i
neomarksista, koji su, po wemu, jedini pravi marksisti.
Nakon zavr{enih uvodnih izlagawa, za diskusiju se, izme|u ostalih, javio i Vojislav [e{eq koji je, po re~ima izvora, izneo da je nema~ki pravnik Hans Kelzen u svojim radovima upore|ivao marksiste sa li~nostima iz
262
hri{}anske religije, pa je Marksa upore|ivao sa bogom, Lewina sa Isusom,
Tita sa ^e Ge Varom i Patris Lumumbom, “a {to se mene ti~e, Josipa Broza Tita je mogao upore|ivati sa satanom”.
III. Podaci o nosiocima neprijateqske delatnosti
– Svetozar Stojanovi}– (redigovano)
– Vojislav [e{eq–OO u CSDB Sarajevo po gra|anskoj desnici.
– Andrija Kre{i}– (redigovano)
– Irinej Bulovi}– (redigovano)
IV. Podaci o radwama i merama SDB
(redigovano)
V. Napomene, ocene i predlozi operativnog radnika
Izvor je instruisan da o svim bezbednosno interesantnim zapa`awima
blagovremeno obave{tava Slu`bu.
Kucano u 4 primerka.
Dostavqeno:
(potpis redigovan)
– 2h RSUP-u SRS SDB III sektor
– 1h V sektoru USDB
– 1h operativnom radniku
Primedbe, ocene i odluke nadle`nih stare{ina
CVI
Uprava Slu`be dr`avne bezbednosti za Beograd
III sektor
71-0348
12. 12. 1986. godine
Slu`bena bele{ka o informativnom razgovoru
I. Podaci o izvoru saznawa
(redigovano)
Sastanak odr`an dana 11. 12. 1986. godine, na na{u inicijativu.
Izvor u fazi proveravawa, podaci delimi~no provereni.
II Podaci o neprijateqskoj delatnosti
O. ovome je i ranije pisano.
Radi se o neprijateqskoj delatnosti Vojislava [e{eqa, sa pozicija
gra|anske desnice.
Izvor nas je informisao da je dana 5. 12. 1986. godine, u sali na prvom
spratu Rektorata BU, odr`ana sve~ana sednica na kojoj je promovisano zvawe 14 doktora dru{tvenih nauka iz SR Srbije, u vremenu od 12.00–14.00 ~asova. Promociji je, po kazivawu izvora, prisustvovalo oko 200 lica.
Nakon zavr{etka navedene promocije, po navodima izvora, Vojislav
[e{eq je ustao, pri{ao prvom redu gde su sedeli novopromovisani doktori nauka, izvadio iz ta{ne tekst Memoranduma SANU i obratio se istim
263
re~ima “sada bi novi doktori nauka mogli da potpi{u Memorandum SANU” i isti ponudio jednom od prisutnih, koji je izvoru nepoznat. Ovo lice
je u svom odgovoru [e{equ iznelo da za to nije ni vreme, ni mesto, nakon
~ega je [e{eq prokomentarisao, “pa za{to kada iza ovog dokumenta stoji
tako velika i zna~ajna institucija, SANU”.
Izvor nije primetio da je neko od prisutnih potpisao navedeni Memorandum SANU.
Po zavr{etku promocije, organizovan je “koktel”, kome je prisustvovao i
[e{eq, ali nije prime}eno da isti nudi “Memorandum” radi potpisivawa.
III. Podaci o licima, izvr{iocima neprijateqske delatnosti
Vojislav [e{eq – OO po gra|anskoj desnici u CSDB Sarajevo.
IV. Podaci o merama i radwama SDB
Prema Vojislavu [e{equ preduzimaju se neophodne operativne mere
i radwe u ciqu pra}ewa, dokumentovawa i presecawa wegove neprijateqske delatnosti.
V. Napomene, ocene i predlozi operativnog radnika
Utisak je da je izvor u razgovoru bio iskren i da nam je preneo ta~ne podatke. Sa izvorom je dogovoreno da blagovremeno informi{e slu`bu o
svim bezbednosno interesantnim zapa`awima.
Kucano u 4 primerka.
Dostavqeno:
(potpis redigovan)
– 2h RSUP-u SRS SDB III sektoru
– 1h V sektoru USDB
– 1h operativnom radniku
Primedbe, ocene i odluke nadle`nih stare{ina
CVII
Uprava Slu`be dr`avne bezbednosti za Beograd
III sektor
71-0349
12. 12. 1986. godine
Slu`bena bele{ka
o po{tanskim po{iqkama koje je Vojislav [e{eq
uputio iz Beograda u SAD i Australiju
Dana 25. 11. 1986. godine, Vojislav [e{eq (OO po gra|anskoj desnici u
CSDB Sarajevo) je iz Beograda uputio po{tanske po{iqke na adrese Milo{a Milosavqevi}a, 21 Saligua Way, Macquarie Fileds, 2564 N.S.W. Australia; N.
Markovi}a, P.O. Boxes. 26, W. Footscray, 3012 Melbourne, Australia; i Miroquba B. Timotijevi}a, 841 West George Street, Chicago, Illinois 60657, U.S.A.
U pismu Markovi}u, [e{eq mu se zahvalio na “brizi i {irokogrudoj
prijateqskoj podr{ci”. Tako|e je izneo da je imao komplikacija oko preseqewa i pribavqawa novca za isplatu razlike koja se uobi~ajeno pla}a pri264
likom zamene stana na relaciji Sarajevo–Beograd, “s obzirom na ubrzani
proces iseqavawa srpskih intelektualaca iz Bosne i Hercegovine pred
pritiscima i represijom najgore vrste”.
U pismu Timotijevi}u, pored ve} pomenutog u pismu Markovi}u, [e{eq je izneo da sa velikim zadovoqstvom prihvata poziv da sa porodicom
do|e u ^ikago, te navodi da od jugoslovenskih vlasti jo{ nije dobio paso{,
niti bilo kakav odgovor na pismo Predsedni{tvu SFRJ koje je uputio 1. 6.
1986. godine. Daqe je u pismu naveo kra}e biografske podatke o sebi i svojoj porodici i dostavio mu je svoje dve fotografije.
Napomena:
U navedenim pismima Vojislav [e{eq je naveo svoju novu adresu u Beogradu, Ul. Mihajla Pupina br. 14, Zemun Poqe, 11080 Zemun.
O Milo{u Milosavqevi}u i N. Markovi}u ne raspola`emo bli`im
podacima. Timotijevi} Miroqub (redigovano). Timotijevi} je organizator
i predsednik ekstremne emigrantske organizacije “Legija srpskih dobrovoqaca”, koju je osnovao 1972. godine u ^ikagu i koja pripada “Nacionalnom
udru`ewu policijskih oficira Amerike”. Timotijevi} je u SAD aktivan
na planu me|usobnog povezivawa pripadnika ekstremne emigrantske organizacije “SOPO”, a u navedenom ameri~kom udru`ewu ima ~in “pukovnika”.
Uz bele{ku dostavqamo V sektoru USDB i V sektoru SDB RSUP SR
Srbije kopije [e{eqevih po{tanskih po{iqki.
Kucano u 4 primerka.
Dostavqeno:
(potpis redigovan)
– 2h RSUP-u SRS SDB III sektoru
– 1h V sektoru USDB
– 1h operativnom radniku
Primedbe, ocene i odluke nadle`nih stare{ina
***
Dr Vojislav [e{eq
Mihajla Pupina 14, Zemun Poqe
11080 Zemun
Beograd, 25. novembra 1986. godine
Gospodinu N. Markovi}u
P.O. Box. 26.
W. Footscray 3012
Melbourne, Australia
Po{tovani gospodine Markovi}u,
U prvoj polovini oktobra ove godine dobio sam Va{e pismo. Najtoplije Vam zahvaqujem na Va{oj brizi i {irokogrudoj prijateqskoj podr{ci.
Molim Vas da mi oprostite {to Vam se ranije nisam javio. Zadwih nekoliko mjeseci sam bio obuzet poslovima i problemima oko zamjene stana i preseqewa sa porodicom u Beograd. Nadao sam se da }u sve to mnogo ranije
okon~ati, pa da Vam pi{em i po{aqem novu adresu. Ipak su komplikacije
oko preseqewa i pribavqawa novca za isplatu razlike koja se uobi~ajeno
pla}a prilikom zamjene stana na relaciji Sarajevo–Beograd, s obzirom na
265
ubrzani proces iseqavawa srpskih intelektualaca iz Bosne i Hercegovine pred pritiscima i represijom najgore vrste, mnogo du`e potrajale, pa
sam se tek u pro{lu subotu preselio, a danas sam u mogu}nosti da odgovorim
na Va{e pismo, te da Vam dostavim svoju novu adresu.
Uz srda~ne pozdrave i izraze iskrene zahvalnosti, Va{
Vojislav [e{eq
***
Dr Vojislav [e{eq
Mihajla Pupina 14, Zemun Poqe
11080 Zemun
Beograd, 25. novembra 1986. godine
Gospodinu pukovniku Miroqubu B. Timotijevi}u
841 West George Street
Chicago, Illinois 60657, USA
Po{tovani gospodine Timotijevi}u,
Krajem septembra ove godine sam dobio oba Va{a pisma. Najtoplije
Vam zahvaqujem na Va{oj nesebi~noj brizi i {irokogrudoj podr{ci. Sa velikim zadovoqstvom prihvatam Va{ poziv da sa porodicom do|em u ^ikago. Me|utim, od jugoslovenskih vlasti jo{ nisam dobio paso{, niti bilo
kakav odgovor na moje pismo Predsjedni{tvu SFRJ od 1. juna.
Molim Vas da mi oprostite {to Vam se ranije nisam javio. Zadwih nekoliko mjeseci sam bio obuzet poslovima i problemima oko zamjene stana
i preseqewa sa porodicom u Beograd. Nadao sam se da }u sve to mnogo ranije okon~ati, pa da Vam pi{em i po{aqem novu adresu. Ipak su komplikacije oko preseqewa i pribavqawa novca za isplatu razlike koja se uobi~ajeno pla}a prilikom zamjene stana na relaciji Sarajevo–Beograd, s obzirom
na ubrzani proces iseqavawa srpskih intelektualaca iz Bosne i Hercegovine pred pritiscima i represijom najgore vrste, mnogo du`e potrajale, pa
sam se tek u pro{lu subotu preselio, a danas sam u mogu}nosti da odgovorim
na Va{a pisma.
O sebi i svojoj porodici Vam dajem tra`ene podatke.
Ro|en sam 11. oktobra 1954. godine u Sarajevu. Diplomirao sam na Pravnom fakultetu u Sarajevu 1976., a magistrirao 1978. i doktorirao 1979. godine na Pravnom fakultetu u Beogradu. Bio sam docent univerziteta i nau~ni saradnik instituta, a sada sam nezaposlen. Govorim engleski i ruski
jezik, ali ne tako dobro da bih bez {estomjese~ne prakse bio u stawu odr`ati predavawa.
Moja supruga Vesna [e{eq, ro|ena Mudre{a, ro|ena je 7. oktobra
1956. godine u Sarajevu. Diplomirala je na Ekonomskom fakultetu, radila
u Sarajevu na kompjuterima, a sada, po preseqewu u Beograd, ostala bez zaposlewa.
Moj sin Nikola ro|en je 8. juna 1984. godine.
[aqem Vam dvije svoje fotografije.
Uz izraze najdubqe zahvalnosti i iskrenog prijateqstva, Va{
Vojislav [e{eq
266
CVIII
USDB Beograd
V sektor/LT
12. 12. 1986. godine
Izvod iz izve{taja o rezultatima primene mere tajne KTR
Na osnovu re{ewa republi~kog sekretara za unutra{we poslove SR
Srbije, sp. br. 01-97 od 13. 4. 1977. godine, primewuje se mera tajne kontrole
telefona br. 626-330, koji pripada dopisni{tvu “Rojtersa” u Beogradu, ul.
Brankova 13-15.
Primenom navedene mere u periodu od 6. 10. 1986. do 14. 10. 1986. godine,
dobijeni su slede}i podaci.
Citiram: “Vojislav [e{eq je 6. 10. 1986. godine obavestio Andrea Gustin~i}a “da je tra`io Staneta Dolanca i SR BiH i da su u pitawu tri tu`be”. Na predlog Gustin~i}a da se “Rojters” upozna sa tu`bom, [e{eq se
saglasio, s tim da fotokopije tu`bi li~no preda Gustin~i}u. Nakon nekoliko dana, 14. 10. 1986. godine, Gustin~i} se ponovo interesovao kod [e{eqa o novostima u vezi pomenutog slu~aja. Vojislav mu je saop{tio da za sada nema odgovora tu`enih i da ~eka da rasprava bude zakazana”.
(potpis redigovan)
CIX
Uprava Slu`be dr`avne bezbednosti za Beograd
III sektor
71-0375
17. 12. 1986. godine
Informacija
Prate}i neprijateqsku delatnost lica koja istupaju sa pozicija gra|anske desnice, do{li smo do pouzdanih saznawa da je dana 8. 12. 1986. godine, u prostorijama Doma omladine u Beogradu, odr`ana tribina pod nazivom “Hri{}anstvo, marksizam i kraj sveta”. Uvodni~ari na tribini su bili Svetozar Stojanovi} (redigovano), Andrija Kre{i} (redigovano), Irinej Bulovi}, dekan Bogoslovskog fakulteta u Beogradu.
Tribinu je otvorio i vodio Nenad Dakovi} (redigovano), a istoj je prisustvovalo oko 150-200 lica, me|u kojima Qubomir Tadi}, Ilija Moqkovi}
(redigovano), Vojislav [e{eq (OO u CSDB Sarajevo zbog delovawa sa pozicija gra|anske desnice), Du{an Bogavac (redigovano), Klara Mandi}-Timarov (redigovano) i dr.
U uvodnom delu tribine, Svetozar Stojanovi} je sa marksisti~kog stanovi{ta poku{ao da objasni fenomen “apokalipse sveta”, navode}i da on
to vidi kao mogu}nost slu~aja iz razloga {to je nuklearno oru`je u svetu
toliko nagomilano, da uvek postoji potencijalna opasnost da ga neko iz
267
“ludosti” upotrebi. U nastavku, Stojanovi} je rekao da on mnoge stvari obja{wava sa marksisti~kog stanovi{ta, jer sebe smatra marksistom kada govori o politici, ali kada su u pitawu politi~ke institucije kod nas, sebe
ne smatra marksistom, ve} demokratskim socijalistom.
Irinej Bulovi} je o “apokalipsi sveta” govorio sa stanovi{ta religije i naveo da wegova vera ne priznaje “apokalipsu sveta”, jer i ako bi do toga do{lo, to bi samo zna~ilo nastanak jednog novog i mnogo boqeg sveta.
Andrija Kre{i} je izneo da se, po wegovom mi{qewu, “apokalipsa sveta” mo`e spre~iti samo zajedni~kom akcijom svih hri{}ana i neomarksista. Kre{i} je govorio i o pokretu “Zelenih” i istakao da su oni ipak politi~ka stranka, jer su se upustili u politi~ke igre, tj. borbu za vlast, iako
je on li~no vi{e verovao u wihovu snagu kao mirovne organizacije, za {ta
se o~igledno prevario. Kre{i} je izneo da i pokret nesvrstanih nema tu
snagu koja bi mogla da spre~i “apokalipsu sveta”, jer ~ak me|u tvorcima nesvrstanosti je bilo onih li~nosti ~ije su ruke okrvavqene, tj. li~nosti ~ije su zemqe me|usobno ratovale.
Nakon uvodnog izlagawa, za re~ se iz publike javio Vojislav [e{eq i
izneo da su marksisti preuzeli mnoge pojmove iz hri{}anstva, kao i da do
sada nije bilo obratnih situacija. Potom je naveo da je nema~ki pravnik
Hans Kelzen upore|ivao pojedine marksiste sa li~nostima iz hri{}anske
religije. Tako je Kelzen Marksa upore|ivao sa Bogom, Lewina sa Isusom,
Tita sa ^e Ge Varom i Patris Lumumbom, na {ta je [e{eq dodao “{to se
mene ti~e, Josipa Broza Tita je mogao upore|ivati sa satanom”.
Napomena:
Ovakvo istupawe Vojislava [e{eqa je kod prisutnih lica izazvalo
`amor, a neki od prisutnih su to prokomentarisali tako {to su govorili
“ovaj je potpuno lud ili bolestan ~ovek”.
Kucano u 4 primerka.
Dostavqeno:
(potpis redigovan)
– 2h RSUP-u SRS SDB III sektoru
– 1h V sektoru USDB
– 1h operativnom radniku
Primedbe, ocene i odluke nadle`nih stare{ina
Dodatni list uz dokument
Datum pisawa: 17. 12. 1986. godine
Primedbe, napomene i sli~no:
Izjava po ZKP koju je Ili} Dragi} dao 17. 12. 1986. godine
Prilog: 1 (strana – 2)
(potpis redigovan)
Ja, Ili} Dragi}, ro|en 10. 12. 1969. godine u Prokupqu, od oca Vojislava i majke Bosiqke Gligori}, srpske nacionalnosti, dr`avqanin SFRJ, po
zanimawu u~enik Bogoslovije u Beogradu, sa stanom u Ul. Mije Kova~evi}a
br. 11, Beograd, pristupio sam po pozivu ovla{}enih radnika SDB u pro268
storije OUP-a Stari grad, i danas, 17. 12. 1986. godine, po ~lanu 151, stav 3
ZKP, dao slede}u izjavu:
Dana 15. 12. 1986. godine, sa mojim {kolskim drugom Duri} Mladenom
bio sam u sali Patrijar{ije Srpske pravoslavne crkve u vremenu od 19 do
21 ~as. Izjavqujem da je ovo prvo predavawe ovakve vrste kojem sam prisustvovao. Tek na samom predavawu saznao sam da je tema istog rasprava o kwizi dr Dinka Davidova. Se}am se da je dr Vojislav [e{eq u svom govoru vrlo malo govorio o konkretnom sadr`aju kwige Davidova. [e{eq je uglavnom govorio o polo`aju srpskog naroda kako kroz istoriju, tako i sada. Me|utim, moram naglasiti da je [e{eq, po meni, izneo niz neprihvatqivih
podataka o navodnom stradawu srpskog naroda Se}am se da je [e{eq, govore}i o ru{ewima srpskih manastira i crkava u Drugom svetskom ratu od
strane usta{a, naveo da je to bio jo{ jedan vid, u nizu drugih, da se srpskom
narodu nanese zlo, ru{ewem wegovih nacionalnih svetiwa i kulturnog
blaga, ~ime je na odre|en na~in ru{en ponos, ~ast i dostojanstvo srpske nacije u celini. Govore}i o polo`aju srpskog naroda, [e{eq je rekao da je
nad Srbima u Drugom svetskom ratu izvr{en svojevrstan genocid od strane
usta{a. On je to ilustrovao podatkom da su usta{e u Drugom svetskom ratu
u Jasenovcu, na teritoriji NDH i Bosni, pobili milion i petstotina hiqada Srba, a to je vi{e nego {to ih je pobijeno za sve vreme vladavine Turaka nad srpskim narodom. Iznose}i te podatke, [e{eq je naveo da je u Jasenovcu, sve do 1949. godine, na zidovima baraka bilo krvavih natpisa, odnosno poruka ispisanih krvqu Srba koje su usta{e pobile.
Pomiwu}i genocid koji je NDH vr{io nad srpskim narodom, [e{eq
je pomenuo su|ewe ratnom zlo~incu Andriji Artukovi}u i izneo da je
istom stavqeno na teret samo 100 do 150 `rtava, a da su masovni zlo~ini u
logoru Jasenovac zapostavqeni. Na postavqeno pitawe iz publike, za{to
nisu ka`weni vinovnici ru{ewa i razarawa srpskih crkava i manastira,
[e{eq je odgovorio da vinovnici nisu ka`weni zato {to ih je {titila
trojka koja je bila na vlasti. Iako nije pomenuo imena trojke, ja sam na osnovu reagovawa publike, a i kasnijeg obja{wewa [e{eqa, shvatio da pod
trojkom misli na druga Tita i Kardeqa, dok ne znam na kog je tre}eg mislio.
Mo`da na Bakari}a. Nastavqaju}i, [e{eq je izneo da je glavni iz te trojke (Tito) bio promenqiv u svojim mi{qewima o veri. Izneo je da je glavni iz trojke to dokazao 1918. godine, kada se u Rusiji ven~ao u pravoslavnoj
crkvi i tada zbog `ene promenio veru, odnosno iz katoli~ke pre{ao u pravoslavnu veru. Sada{wi polo`aj srpskog naroda [e{eq je izneo da je veoma te`ak. U vezi s tim, izlo`eno je da se teritorija Republike Srbije izjedna~ava sa teritorijom beogradskog pa{aluka. Napomiwem da je autor
kwige, kojoj je predavawe bilo posve}eno, dr Dinko Davidov, poku{avao
svojim komentarima da razgovor skrene na sadr`aj svoje kwige, a ne na teme koje su izlazile iz tog konteksta.
Ovu izjavu priznajem za svoju pod moralnom i krivi~nom odgovorno{}u i spreman sam istu ponoviti i na sudu.
Izjavu dao
Ili} Dragi}
Izuzev re~enice: Na postavqeno pitawe iz publike, za{to nisu…
269
Ja, Popovi} Sne`ana, ro|ena 12. 4. 1963. godine u Beogradu, od oca Qubomira i majke Jelice, Srpkiwa, dr`avqanin SFRJ, po zanimawu student,
sa stanom u Lazarevcu, u ul. XIII proleterskoj 37, pristupila sam po pozivu
ovla{}enih radnika SDB i u prostorijama OUP-a Novi Beograd dana 17.
12. 1986. godine, po ~lanu 151, stav 3 ZKP dala slede}u izjavu:
Dana 15. 12. 1986. godine, sa po~etkom u 9.00 ~asova, prisustvovala sam
tribini organizovanoj u sali Patrijar{ije, koja se odnosila na promociju
kwige Dinka Davidova “Ogre{ewa”. Tom prilikom, kao jedan od u~esnika
bio je Vojislav [e{eq. U svom izlagawu [e{eq je naveo da je dobro {to
je kwiga iza{la i {to je po~elo da se pi{e o tome (tj. o nebrizi o manastirima na Fru{koj gori). Naveo je da je u XX veku ubijeno vi{e Srba nego za
vreme vladavine Turaka.
[e{eq je izneo i to da je Steva Kraja~i} izjavio da je malo Srba pobijeno, ali se ne se}am u kom kontekstu. U nekakvom kontekstu poredio je
Srbiju sa Beogradskim pa{alukom. Se}am se da je pomiwao Ante Paveli}a, i to da mu nije su|eno u odsustvu. Pomenuo je tako|e Slobodana Jovanovi}a. Na kraju uvodnog izlagawa, se}am se da je rekao da Srbija ne}e propasti dok smo mi `ivi. U diskusiji posle uvodnih izlagawa, na pitawe iz publike, koga se ne se}am ta~no, ali se odnosilo na postoje}e stawe srpskih
manastira, najpre je na pitawe odgovorio @arko Gavrilovi}, a potom Vojislav [e{eq. Ne se}am se ta~no ko je od wih {ta rekao, ali se se}am da su
pomiwali vladaju}u trojku, i to da je wihova politika imala veze sa politikom Vatikana. Ne pomiwu}i ime, govorili su o glavnom iz vladaju}e
trojke, da se ven~ao sa jednom Ruskiwom u Rusiji i tad promenio veru.
Na pitawe da li su pomiwali ime Herta, prepoznala sam to ime o kom
su izneli da se pregovaralo u Jasenovcu, da se Herta pusti dok je ostalo srpsko stanovni{tvo stradalo.
Izjavu sam pro~itala i pod punom materijalnom, moralnom i krivi~nom odgovorno{}u prihvatam kao svoju i spremna sam je i na sudu ponoviti.
Izjavu dala
Popovi} Sne`ana
Br. l.k. 889033, SUP Beograd
Dodatni list uz dokument
Datum pisawa: 17. 12. 1986. godine
Primedbe, napomene i sli~no:
Izjava po ZKP koju je Lazi} Rodoqub dao 17. 12. 1986. godine
Prilog: 1 (strana – 2)
(potpis redigovan)
Ja, Lazi} Rodoqub, ro|en 25. 4. 1960. godine u Smederevskoj Palanci, od
oca Qubomira i majke Golubinke Andri}, srpske nacionalnosti, dr`avqanin SFRJ, po zanimawu dipl. pravnik, bez zaposlewa, sa stanom u Beogradu,
u ul. Stevana Filipovi}a 28, pristupio sam po pozivu ovla{}enih radnika SDB u prostorije OUP-a Stari grad, i danas, 17. 12. 1986. godine, po ~lanu 151, stav 2 ZKP, dao slede}u izjavu:
270
Dana 15. 12. 1986. godine prisustvovao sam, u vremenu od 19.00 do 21.30 ~asova, promociji kwige dr Dinka Davidova “Ogre{ewe”, koja je bila organizovana u Patrijar{iji SPC. Namera mi je bila da ~ujem autora pomenute
kwige, jer me tema zanima, ali ne ne{to posebno. Raspravu na temu kwige vodio je sve{tenik dr @arko Gavrilovi}, koji je davao re~ prisutnim gostima,
a i sam uzimao u~e{}e u raspravi – zna~i da je bio neka vrsta voditeqa.
Jedino {to mi je u raspravi odudaralo od uobi~ajenog, odnosno od onog
{to bi moglo da se prihvati kao normalno u ovoj dr`avi, su dve konstatacije koje su izrekli ili Vojislav [e{eq ili sve{tenik @arko Gavrilovi}. Naime, oni su za vreme diskusije o razlozima za neobnavqawe spomenika kulture SPC izneli da oni le`e i u tome {to je vode}a trojka bila u
dosluhu sa vatikansko-kominternovskom zaverom. Pretpostavio sam da se
to odnosi na Tita, Kardeqa i Bakari}a.
Drugi momenat koji, po mom mi{qewu, nije imao mnogo veze sa temom
ve~eri, je konstatacija izre~ena od strane jednog od wih dvojice (mislim da
je u pitawu Gavrilovi}), da je glavni iz te trojke (iako nije pomenuo ime mislim da je u pitawu Tito) promenio katoli~ku veru u pravoslavnu, ven~av{i se sa izvesnom Ruskiwom u pravoslavnoj crkvi.
U vezi sa zlo~inima NDH u toku Drugog svetskog rata, mislim da je Vojislav [e{eq rekao da Anti Paveli}u nije su|eno da ne bi narod saznao za
usta{ke zlo~ine u tom periodu. U istom kontekstu bilo je re~i i o Andriji Artukovi}u, pa je re~eno (mislim da je to isto rekao [e{eq) da nije u
redu {to mu je su|eno samo za stotinak `rtava, a nije uzet u obzir logor Jasenovac i sve ostalo. Navedeno je bilo tako intonirano kako bi se ilustrovalo da se srpskom narodu ne `eli dobro i da je za sve to kriva ve} pomenuta vladaju}a trojka.
U istom kontekstu je spomenuto (mislim da je to rekao [e{eq) da postoji te`wa da se Srbija svede na Beogradski pa{aluk, kao i da neke snage
u Vojvodini ho}e da stvore nekakvu hibridnu naciju. Tako|e je napomenuto
da je intencija da se razvija SPC zbog toga {to je ona u posleratnom periodu jedini kohezioni faktor srpskog naroda (i za ovo mislim da je rekao
[e{eq).
Se}am se da je pomiwan Stevo Kraja~i}, za koga je re~eno da je u Jasenovcu izjavio: “Malo smo vas Srba pobili”, i da je i pored toga ostao na vlasti do kraja karijere, ali se ne se}am u kom je to kontekstu re~eno i {ta se
time `elelo re}i.
Sve {to sam izjavio spreman sam da, ako zatreba, ponovim i na sudu.
Izjavu dao
Lazi} Rodoqub
l.k. br. 1277, SUP Beograd
Ovla{}eno slu`beno lice
(redigovano)
Prva strana, pretposledwi pasus, zadwa re~enica treba da glasi: … izme|u ostalih i vladaju}a trojka imala udela. (Lazi} Rodoqub)
Ja, Mirkovi} Predrag, ro|en 12. 1. 1964. godine, od oca Milorada i majke Ru`ice, Srbin, dr`avqanin SFRJ, student, sa stanom u ul. Mike Alasa
271
broj 52, pristupio sam po pozivu ovla{}enih radnika SDB-a u prostorije
OUP-a Novi Beograd dana 17. 12. 1986. godine i dao, po ~lanu 151, stav 3
ZKP-a, slede}u izjavu:
Dana 15. 12. 1986. godine prisustvovao sam kwi`evnoj tribini o kwizi
Dinka Davidova “Ogre{ewe”, koja je odr`ana u sali Patrijar{ije sa po~etkom u 19.00 ~asova. Jedan od izlaga~a bio je i dr Vojislav [e{eq. U svom
izlagawu [e{eq je govorio o genocidu usta{a nad Srbima i naveo da je za
vreme Drugog svetskog rata od strane usta{a pobijeno vi{e Srba nego za
vreme cele turske vladavine. [e{eq je rekao kako nas posleratni re`im
neprekidno tera na }utawe o usta{kim zlo~inima i kako je taj isti re`im
izjedna~io genocid nad srpskim narodom sa pojedina~nim izdajama i saradwom sa okupatorom u samom srpskom narodu. Zato nije slu~ajno {to nije su|eno Paveli}u, mada je trebalo da mu se sudi, a da se sudilo velikanu srpskog naroda Slobodanu Jovanovi}u. Spomenuo je da je i Artukovi}u su|eno
za mali broj zlo~ina, dok mu za Jasenovac, koji je ostao po strani, nije su|eno.
Ne mogu ta~no da interpretiram, ali se se}am da je [e{eq rekao da se
karta Srbije prekraja i da je Srbija svedena na Beogradski pa{aluk. Jo{ je
napomenuo da Srbija ne}e propasti dok smo mi `ivi.
Nakon uvodnih izlagawa, a pre po~etka diskusije, napustio sam tribinu, tako da ne znam {ta se posle de{avalo.
Izjavu sam pro~itao i pod punom moralnom, materijalnom i krivi~nom
odgovorno{}u je prihvatam kao svoju i spreman sam je ponoviti i na sudu.
Izjavu dao
Mirkovi} Predrag
br. l. k. 1112946, SUP Beograd
Dodatni list uz dokument
Datum pisawa: 17. 12. 1986. godine
Primedbe, napomene i sli~no:
Izjava po ZKP koju je Milan Radovanovi} dao 17. 12 1986. godine
Prilog: 1 (strana – 2)
(potpis redigovan)
Ra|eno u Slu`bi dr`avne bezbednosti za grad Beograd, na osnovu ~lana 151, stav 3 Zakona o krivi~nom postupku.
Pristupio po pozivu Radovanovi} Milan, ro|en 7. 9. 1941. godine u Rakincu, SO Velika Plana, od oca Blagoja i majke Grozdane, po zanimawu sve{tenik, sa stanom u Beogradu, u ul. Duvawska broj 30a.
Upitan od strane ovla{}enih slu`benih lica u SDB {ta znam o istupawima Vojislava [e{eqa na tribini odr`anoj 28. 10. 1986. godine u Patrijar{iji Srpske pravoslavne crkve, dajem slede}u izjavu:
Dana 28. 10. 1986. godine prisustvovao sam tribini u Patrijar{iji
SPC na kojoj je promovisana kwiga sve{tenika @arka Gavrilovi}a “Na
braniku vere i nacije”. O autoru i pomenutoj kwizi govorili su dr Atanasije Jevti}, Vojislav [e{eq i Mirko \or|evi}. U svom uvodnom izlaga272
wu, koliko se ja se}am, Vojislav [e{eq je govorio o tome da je srpska crkva na marginama dru{tva i o dr @arku Gavrilovi}u, kao onome koji se ne
sla`e ne samo sa dru{tvenim, nego i sa crkvenim vlastima.
Ne se}am se da je rekao da je vo|ena jedna krajwe ideologizovana ateisti~ka propaganda koja je svoje nasrtaje na pravoslavnu crkvu, u nedostatku
validnijih argumenata, pravdala partijsko-politi~kim demago{kim frazama i parolama, od kojih nijedna nije izdr`ala probu vremena.
Se}am se da je [e{eq rekao da najbolniju ranu na telu srpskog naroda
predstavqa genocid nad wim koji se ne odvija samo na Kosovu i Metohiji,
nego se odvija i u Bosni i Hercegovini, Dalmaciji, Hrvatskoj, Sloveniji, a
ne se}am se da je u ovom kontekstu pomenuo Crnu Goru i Vojvodinu. Koliko
se se}am, [e{eq je daqe rekao da je zvani~na politika uspela pre dvadesetak i vi{e godina da ve{ta~ki izdvoji jedan deo Srpske pravoslavne crkve,
odnosno da ve{ta~ki proklamuje samostalnost makedonske crkve, mada to
nijedna pravoslavna crkva na svetu, na svu sre}u, nije prihvatila.
Pozivaju}i se na @arka Gavrilovi}a, [e{eq je daqe rekao da zvani~na politika poku{ava srpski narod da deli na dve nacije, na srpsku i crnogorsku.
Koliko se se}am, @arko Gavrilovi} je rekao “daj Bo`e da se Srbi slo`e”. [e{eq je daqe rekao, na kraju svog izlagawa, da je to pitawe opstanka, odnosno biti ili ne biti za srpski narod, {to se mo`e ostvariti jedinstvom srpskog naroda, teista i ateista, komunista i demokrata ukoliko
uop{te `elimo sa~uvati svoje, ne samo dostojanstvo i ponos, nego i golu
fizi~ku egzistenciju.
Koliko se se}am, [e{eq je govorio da u Bosni i Dalmaciji nema demokratije. Se}am se da je [e{eq u svojoj diskusiji, nakon uvodnog izlagawa,
pomiwao episkopa Nikolaja Velimirovi}a, ali ga nije tretirao kao ratnog zlo~inca.
Se}am se da je daqe [e{eq govorio o tome da dana{we vlasti poku{avaju da dovedu u isti rang jednog zlikovca Stepinca sa episkopom Nikolajem Velimirovi}em, koji je bio dosledni protivnik fa{izma.
Odgovaraju}i na pitawe jednog od prisutnih na tribini, {ta da se konkretno radi u slu~aju jeromonaha Save iz Bosanske Krajine, [e{eq je, koliko se se}am, rekao da je tu te{ko ne{to uraditi, a zatim izneo da je ono
{to nama preostaje, misle}i na tribine, danas da radimo to su javni protesti, grupni i pojedina~ni i verbalni i pisani. Ono {to se, po wemu, mo`e
uraditi, to je akcija na jednom op{tem planu, ali je ocenio da to nije tema
te tribine.
Jedan od prisutnih na tribini je postavio direktno pitawe [e{equ,
nije li stradawe srpskog naroda u Bosni uzrokovano slabqewem Srpske
pravoslavne crkve. [e{eq je, odgovaraju}i na ovo pitawe, koliko se se}am,
odgovorio da je te{ko re}i da li je te`ak polo`aj srpskog naroda uzrok te{kog polo`aja pravoslavne crkve u Bosni ili obrnuto. Ove stvari, rekao
je [e{eq, treba {ire sagledavati jer je dana{wi te`ak polo`aj srpskog
naroda u Jugoslaviji produkt jedne perfidne vatikansko-kominternovske
zavere. Koliko se se}am, o uticaju panislamizma u Bosni i na Kosovu, [e{eq je govorio, ali se ne se}am detaqa u vezi sa tim.
273
Pod materijalnom i krivi~nom odgovorno{}u tvrdim da je ono {to
sam naveo u izjavi istinito i isto sam spreman ponoviti i na sudu.
U Beogradu, 17. 12. 1986. godine
Izjavu dao
Milan Radovanovi}
br. l.k. 345509, SUP Beograd
Dodatni list uz dokument
Datum pisawa: 17. 12. 1986. godine
Primedbe, napomene i sli~no:
Izjava po ZKP koju je Milan Radovanovi} dao 17. 12. 1986. godine
Prilog: 1 (strana – 1)
(potpis redigovan)
Ra|eno u U SDB za grad Beograd, na osnovu ~lana 151, stav 3 ZKP-a.
Pristupio po pozivu Milan Radovanovi}, ro|en 7. 9. 1941. godine u Rakincu, SO Velika Plana, od oca Blagoja i majke Grozdane, po zanimawu sve{tenik, sa stanom u Beogradu, ul. Duvawska br. 30a.
Upitan od strane ovla{}enih slu`benih lica u SDB da li sam prisustvovao na tribini koja je 15. 12. 1986. godine odr`ana u Patrijar{iji
SPC, na kojoj je, izme|u ostalih, kao jedan od uvodni~ara u~estvovao i Vojislav [e{eq, dajem slede}u izjavu:
Pod moralnom i krivi~nom odgovorno{}u tvrdim da nisam prisustvovao tribini koja je 15. 12. 1986. godine odr`ana u Patrijar{iji SPC.
U Beogradu, 17. 12. 1986. godine
Izjavu dao
Milan Radovanovi}
br. l.k. 345509, SUP Beograd
Dodatni list uz dokument
Datum pisawa: 17. 12. 1986. godine
Primedbe, napomene i sli~no:
Izjava po ZKP koju je Makuqevi} Nenad dao 17. 12. 1986. godine.
Prilog: 1 (strana – 1)
(potpis redigovan)
Ra|eno u Upravi slu`be dr`avne bezbednosti za grad Beograd na osnovu Zakona o krivi~nom postupku, ~lan 151, stav 3. Pristupio po pozivu Makuqevi} Nenad, ro|en 16. 9. 1966. godine u Velikom Gradi{tu, od oca Ratomira i majke Mirjane, devoja~ko Ili}, stalno nastawen u Velikom Gradi{tu, Ul. albanske spomenice 54, po zanimawu student Filozofskog fakulteta u Beogradu, grupa za istoriju umetnosti, privremeno boravi u Studentskom domu “Veqko Vlahovi}”, soba 174/1.
274
Upitan {ta zna znam o istupu sve{tenika @arka Gavrilovi}a na tribini odr`anoj 15. 12. 1986. godine u Patrijar{iji SPC, ovla{}enim slu`benim licima organa unutra{wih poslova dajem izjavu:
Dana 15. 12. 1986. godine prisustvovao sam tribini u Patrijar{iji
SPC povodom razgovora o kwizi Dinka Davidova “Ogre{ewa”. Jedan od
uvodni~ara je bio i sve{tenik @arko Gavrilovi}. Nakon uvodnih izlagawa na tribini, za re~ se javio izvesni student Aleksandar, kome ne znam
prezime, i postavio pitawe – kako je mogu}e da katoli~ka crkva sahrani
Alojza Stepinca i proglasi ga za sveca, a SPC ne mo`e da se izbori za obnovu poru{enih manastira ne samo na Fru{koj Gori, ve} i na Kosovu, Makedoniji i Srbiji. Prvi mu je odgovorio sve{tenik @arko Gavrilovi}. To
je zato {to katoli~ka crkva ima centralu izvan Jugoslavije u liku mo}nog
Vatikana i zato, nagla{avaju}i da je malo smelo da to ka`e, {to je vode}a
trojka koja je vladala kod nas, potekla iz Rimokatoli~ke crkve i zato {to
je u srpskom narodu bilo mnogo vi{e “Prodanovi}a” nego “Obili}a”. Sve{tenik @arko Gavrilovi} obja{wava taj prelazak u pravoslavqe ven~awem u Ruskoj pravoslavnoj crkvi i napomenuo je da su za vreme rata Milovan \ilas i ostali pregovarali sa Nemcima da se iz Jasenovca pusti Herta, `ena ovog glavnog, u zamenu za zarobqene nema~ke oficire, a ostala sirotiwa raja ~ekala klanicu.
Pod materijalnom i krivi~nom odgovorno{}u tvrdim da su navodi koje sam izneo u izjavi ta~ni i iste sam spreman ponoviti na sudu.
U Beogradu, 17. 12. 1986. godine
Izjavu dao
Makuqevi} Nenad
br. l.k. 17059, SUP Veliko Gradi{te
Dodatni list uz dokument
Datum pisawa: 17. 12. 1986. godine
Primedbe, napomene i sli~no:
Izjava po ZKP koju je Makuqevi} Nenad dao 17. 12. 1986. godine.
Prilog: 1 (strana – 3)
(potpis redigovan)
Ra|eno u Upravi slu`be dr`avne bezbednosti za grad Beograd na osnovu Zakona o krivi~nom postupku, ~lan 151, stav 3. Pristupio po pozivu Makuqevi} Nenad, ro|en 16. 9. 1966. godine u Velikom Gradi{tu, od oca Ratomira i majke Mirjane, devoja~ko Ili}, stalno nastawen u Velikom Gradi{tu, Ul. albanske spomenice 54, po zanimawu student Filozofskog fakulteta u Beogradu, grupa za istoriju umetnosti, privremeno boravi u Studentskom domu “Veqko Vlahovi}”, soba 174/1.
Upitan {ta zna znam o istupu sve{tenika @arka Gavrilovi}a na tribini odr`anoj 15. 12. 1986. godine u Patrijar{iji SPC, ovla{}enim slu`benim licima organa unutra{wih poslova dajem izjavu:
275
Dana 15. 12. 1986. godine prisustvovao sam tribini u Patrijar{iji
SPC povodom razgovora o kwizi Dinka Davidova “Ogre{ewa”. Jedan od
uvodni~ara je bio i Vojislav [e{eq. U svom izlagawu, [e{eq je rekao da
je XX vek te`ak za srpski narod, i da je u wemu do`ivqavao veliki genocid.
Da je u XIX veku, osloba|aju}i se od Turaka, hrlio svojoj bra}i u zagrqaj, a
da su mu ona zabijala no` u le|a, tako je bilo i u Prvom i u Drugom svetskom ratu, kao i u me|uratnom i poratnom periodu. Uni{tavawe srpskih nacionalnih svetiwa je i uni{tavawe ~asti, svesti i dostojanstva srpskog naroda, to su znali svi wegovi neprijateqi kroz vekove, kao i wegov najve}i
neprijateq – hrvatske usta{e koji su se rodili u nedrima wihove bra}e, koji su ubili vi{e Srba u 4 godine rata, nego Turci za 500 godina.
[e{eq je daqe rekao da se tome ne treba ~uditi ako je, po svedo~ewu
Vladimira Dedijera, Stevo Kraja~i}, politi~ar, rekao u Jasenovcu – malo
smo vas Srba pobili, i on je i daqe normalno radio sve do svoje smrti. Tome se ne treba ~uditi, jer je to organizovana kominternsko-vatikanska zavera. Usta{ku kamu je zamenio kulturni genocid. Ni tome se ne treba ~uditi, ve} se treba ~uditi onim srpskim sinovima koji ih slu`e, mislio je da
slu`e onima koji uni{tavaju srpski narod. Daqe je rekao da se tome ne treba ~uditi, jer se srpski narod decenijama razbija, deli, wegova geografska
karta prekraja, da je Srbija ostala na Beogradskom pa{aluku. Daqe je rekao
da se ne treba ~uditi {to se u Vojvodini razbija srpski narod, da je SPC
bila jedina koheziona snaga u srpskom narodu tokom poratnih godina i da
su vojvo|anski autonoma{i krenuli putem crnogorskih komunista da se otcepe od matice svog naroda i da im verovatno pada na pamet stvarawe novih
hibridnih nacija.
Nakon ovoga, [e{eq je rekao da je to na{a tragi~na sudbina, ali da
je krajwe vreme da prestanemo }utati, jer }utawe je sau~estvovawe u ubijawu svog naroda. Na }utawe nas tera na{a vlada, na }utawe o usta{kim
zlo~inima, mi ove zlo~ine vrlo brzo zaboravqamo i otvaramo prostore
da ih u na{oj budu}nosti vrlo brzo ponove. Nije slu~ajno posleratni re`im poku{avao da izjedna~i ovaj genocid nad srpskim narodom sa sporadi~nim kolaboracionizmom koji se javqao unutar samog srpskog naroda i
saradwi sa neprijateqem. Daqe je rekao da nije slu~ajno posleratni re`im odbijao da u odsustvu sudi Anti Paveli}u, zlo~incu koji je okrvavio
ruke na na{em nacionalnom bi}u, a sudio je jednom velikanu u odsustvu –
Slobodanu Jovanovi}u, jer su|ewe Anti Paveli}u bi zna~ilo da se na videlo iznesu svi zlo~ini za koje je okrivqen. Tako|e je naveo da nimalo nije slu~ajno, bez obzira na poku{aje pravdawa zbog me|unarodnih pravnih
odnosa, da je Andriji Artukovi}u su|eno zbog par zlo~ina u kojima je poginulo par stotina qudi, a da je Jasenovac sa milion petstotina hiqada
ostao po strani. [e{eq je zavr{io izlagawe govore}i: “Ne treba se ~uditi propadawu fru{kogorskih manastira, ali sve dok ima daha u bilo
kom Srbinu, srpski nacionalni ponos, ~ast i dostojanstvo ne}e se ugu{iti”. Izlagawe je zavr{io re~ima: “Srbija ne}e propasti sve dok smo `ivi mi”.
276
Nakon uvodnih izlagawa, za re~ se javio izvesni student Aleksandar,
kome ne znam prezime, i postavio pitawe kako je mogu}e da katoli~ka crkva sahrani Alojza Stepinca i proglasi ga za sveca, a SPC ne mo`e da se
izbori za obnovu poru{enih manastira, ne samo na Fru{koj gori, ve} i na
Kosovu, Makedoniji i Srbiji. Prvi mu je odgovorio sve{tenik @arko Gavrilovi} re~ima: To je zato {to katoli~ka crkva ima centralu izvan Jugoslavije u liku mo}nog Vatikana i zato, nagla{avaju}i da je malo smelo da
to ka`e, {to je vode}a trojka (o~ito je da je Gavrilovi} pod ovom trojkom
podrazumevao drugove Tita, Bakari}a, Kardeqa) koja je vladala kod nas potekla iz Rimokatoli~ke crkve i zato {to u srpskom narodu je bilo mnogo
vi{e “Prodanovi}a” nego “Obili}a”. U odgovarawe na pitawe ubacio se
[e{eq re~ima da on ne mo`e, a da ne ka`e da glavni (o~ito je da je mislio
na druga Tita) u ovoj trojci nije mnogo dr`ao ni do ideologije ni do politike i da je stalno mewao mi{qewa, ideologiju, veru, u zavisnosti od toga
da li odgovara wegovoj li~noj koncepciji vlasti. I da je prema svedo~ewu
Vladimira Dedijera ~ak jednom prelazio i u pravoslavqe 1918. u Rusiji.
Nakon ovoga je sve{tenik @arko Gavrilovi} obja{wavao taj prelazak
u pravoslavqe ven~awem u Ruskoj pravoslavnoj crkvi i napomenuo je da su
za vreme rata Milovan \ilas, i ostali, pregovarali sa Nemcima da se iz
Jasenovca pusti Herta, `ena ovog glavnog, u zamenu za zarobqene nema~ke
oficire, a ostala sirotiwa raja ~ekala klanicu.
Pod materijalnom i krivi~nom odgovorno{}u tvrdim da su navodi koje sam izneo u izjavi ta~ni i iste sam spreman ponoviti na sudu.
U Beogradu, 17. 12. 1986. godine
Izjavu dao
Makuqevi} Nenad
br. l.k. 17059, SUP Veliko Gradi{te
Dodatni list uz dokument
Datum pisawa: 17. 12. 1986. godine
Primedbe, napomene i sli~no:
Izjava po ZKP koju je Milanovi} Ozren dao 17. 12. 1986. godine
Prilog: 1 (strana – 2)
(potpis redigovan)
Ja, Ozren Milanovi}, od oca Dragoquba i majke Zagorke, ro|en 27. 5.
1955. godine u Prokupqu, stalno nastawen u Beogradu, ulica Qube [ercera 29, dobrovoqno sam dana 17. 12. 1986. godine ovla{}enim slu`benim licima organa unutra{wih poslova, na wihovo tra`ewe, a na osnovu ~lana
151, stav 3 ZKP, dao slede}u izjavu:
Krajem oktobra ili po~etkom novembra 1986. godine prisustvovao
sam javnoj promociji kwige dr @arka Gavrilovi}a “Na braniku vere i nacije”, koja je odr`ana u sali Patrijar{ije SPC, 7. jula 5. O autoru kwige
i kwizi govorili su dr Atanasije Jevti}, Mirko \or|evi} i dr Vojislav
[e{eq.
277
Vojislav [e{eq je u svom izlagawu, izme|u ostalog, rekao da se nad
srpskim narodom vr{i genocid ne samo na Kosovu, ve} i u BiH, Dalmaciji,
Slavoniji, Hrvatskoj, Crnoj Gori i Vojvodini, te da se posle Drugog svetskog rata srpski narod nalazi u podre|enom polo`aju u odnosu na druge narode. U BiH se sudi sve{tenicima SPC i odvode ih na robiju, a iz Dalmacije, Hrvatske i Slavonije se srpski narod masovno iseqava, da se u Crnoj
Gori negira i samo srpsko ime.
Govorio je i o tome da je ova na{a politika uspela da ve{ta~ki izdvoji jedan deo Srpske pravoslavne crkve i stvori Makedonsku pravoslavnu
crkvu, a da zvani~na politika poku{ava da deli srpski narod na dve nacije, srpsku i crnogorsku. U vremenu bu|ewa srpske nacionalne sveti ne}e se
dozvoliti da ostane jedna ideolo{ka tvorevina kojoj se robovalo, mada su
neki poku{avali da toj ideolo{koj tvorevini pru`aju otpor, mada ne potpun i jedinstven.
Kada je govorio o kwizi dr @arka Gavrilovi}a, dr [e{eq je istakao
onaj deo kwige u kojem se govori o ulozi i zna~aju SPC u Jugoslaviji uop{te, napomiwu}i da Srpska pravoslavna crkva nije bila u svakom momentu
iz objektivnih razloga u stawu da se prilagodi istorijskim potrebama i
istorijskom kontekstu u kojem je `iveo srpski narod. Pri tom, istakao je,
da su objektivne dru{tvene prilike i zvani~na politika na{eg dru{tva
nastojale da Srpsku pravoslavnu crkvu stave u drugi plan. Dr [e{eq je rekao u svom izlagawu da je protiv SPC vo|ena jedna krajwe ideologizovana
ateisti~ka propaganda, {to je sve pravdano politi~ko-demago{kim frazama i parolama.
U vezi s tim, [e{eq je dodao da ta tendencija zvani~ne politike do danas nije izdr`ala probu vremena.
Se}am se da je, izme|u ostalog, govorio i o liku sve{tenika SPC koji
su u najte`im trenucima srpskog naroda {titili wegove vitalne interese,
na osnovu ~ega je SPC izborila svoje mesto kqu~nog ~uvara nacionalne samobitnosti i dostojanstva srpskog naroda.
Kada je govorio o neprijateqima srpskog naroda, [e{eq je posebno
pomenuo Drugi svetski rat od kada se, po wemu, sistematski srpski narod
obezglavquje i satire mu se nacionalni ponos, vera i slava.
Na kraju svog izlagawa, [e{eq je rekao, apeluju}i na srpski narod da
se udru`i, bez obzira na verska i ideolo{ka opredeqewa, bez obzira da li
su teisti, ateisti i sli~no, i da je to jedini na~in da srpski narod spasi
svoje dostojanstvo i golu fizi~ku egzistenciju.
Po mom uverewu, i sama pojava dr [e{eqa i wegovo predstavqawe publici, izazvala je burne reakcije kod dela publike koji je bio bli`i pozornici, dok je ostali, ve}i deo publike, uglavnom slu{ao ne reaguju}i. Bilo
je upadica i za i protiv wegovog izlagawa, s tim {to sam na promociji
ostao do 18.45, odnosno do kraja izlagawa dr Gavrilovi}a.
Na ovaj skup sam do{ao iz profesionalnih i novinarskih razloga, ne
znaju}i ko }e sve govoriti na ovoj promociji. Imam utisak da je promocija
izazvala veliko interesovawe, jer je sala bila prepuna, a bilo ih je i u ho278
lu i na stepeni{tu Patrijar{ije. Po svojoj proceni, bilo je, mislim, oko
500 posmatra~a.
To je sve {to imam da izjavim i pod punom moralnom i krivi~nom odgovorno{}u tvrdim da su izneseni podaci u izjavi istiniti i ta~ni i iste
sam spreman ponoviti na sudu.
Izjavu dao
Ozren Milanovi}
br. l.k. M20715, SUP Beograd
Dodatni list uz dokument
Datum pisawa: 17. 12. 1986. godine
Primedbe, napomene i sli~no:
Izjava po ZKP koju je Milorad Sredojevi} dao 17. 12. 1986. godine.
Prilog: 1 (strana – 3)
(potpis redigovan)
Ja, gra|anin Milorad Sredojevi}, ro|en 22. 11. 1959. godine u Br{tici,
op{tina Krupaw, po nacionalnosti Srbin, dr`avqanin SFRJ, sa privremenim boravkom u Beogradu, 7. jula 2, dana 17. 12. 1986. godine dobrovoqno
ovla{}enom licu RSUP-a SR Srbije, u smislu ~lana 151, stav 2 ZKP SFRJ,
dajem slede}u izjavu:
Upitan od strane ovla{}enog lica {ta znam o istupu Vojislava [e{eqa na tribinama odr`anim 28. 10. 1986. godine i 15. 12. 1986. godine u sali
Patrijar{ije SPC u Beogradu, 7. jula br. 5, izjavqujem slede}e:
Pro~itao sam u “Pravoslavqu” da }e se odr`ati promocija kwige dr
@arka Gavrilovi}a “Na braniku vere i nacije” u sali Patrijar{ije SPC,
pa sam toj promociji i prisustvovao. O kwizi su govorili Atanasije Jevti},
Mirko \or|evi}, Vojislav [e{eq i autor. Sala je bila puna slu{alaca, a
razgovor je otvorio Atanasije Jevti}. Govore}i o kwizi, Vojislav [e{eq
je, izme|u ostalog, pohvalio @arka Gavrilovi}a da je on izrastao u velikog
teologa i filozofa, zatim o kwizi i wenoj problematici, o odnosu autora
prema tim problemima vezanim za crkvu, tj. za odnos izme|u crkve i dr`ave, polo`aj crkve u dana{woj dr`avi, zatim da su sve{tenici bili uvek uz
svoj narod. Daqe je govorio da stawe srpskog naroda u drugim krajevima na{e zemqe, Bosni, Dalmaciji nije dobro. Govorio je o ru{ewu manastira na
Kosovu, silovawu monahiwa, ru{ewu grobova itd. Izme|u ostalog je rekao
da je pre dvadeset-trideset godina politika uspela da odvoji makedonsku crkvu od srpske i da do danas u svetu to nije priznala nijedna pravoslavna crkva. Javqaju}i se u diskusiji za re~, govorio je o poku{aju pore|ewa Artukovi}a, Dragi{e Vasi}a, Stepinca i Nikolaja Velimirovi}a, {to je, po
wemu, nemogu}e. Odgovaraju}i na pitawe u vezi hap{ewa i ka`wavawa jeromonaha Save u Bosni, [e{eq je rekao da je u BiH jako lo{e stawe za crkvu.
O ka`wavawu jeromonaha Save ja sam ve} ranije ~itao u dnevnoj {tampi.
Ovo sam sve izjavio po se}awu, tako da mnogih detaqa ne mogu da se setim,
jer je pro{lo oko dva meseca od tog doga|aja. Mislim da je smisao navedenih
[e{eqevih izlagawa ta~an, ali formulacije sigurno nisu precizne.
279
Po{to se tribine studenata Bogoslovskog fakulteta organizuju godinama i na wima se govori o raznim temama i na wima u~estvuju kao predava~i qudi razli~itih zanimawa, tako je odr`ana i tribina o kwizi Dinka
Davidova “Ogre{ewa”, 15. 12. 1986. godine. Za ovu kwigu i razgovor o woj
opredelili su se studenti Bogoslovskog fakulteta zbog wenog sadr`aja, a
ja sam, s obzirom da sam zadu`en i izabran od strane studenata da rukovodstvu fakulteta i profesorskom savetu izlo`im `equ studenata, stupio u
kontakt sa Davidovim i dogovorio se oko ovog razgovora. Posle dogovora
sa Davidovim, gde mi je on sugerisao koga da pozovem kao u~esnike, ja sam o
tome informisao studente koji su to prihvatili i pozvao za u~esnike Atanasija Jevti}a, Matiju Be}kovi}a, Vojislava [e{eqa i Mi}u Popovi}a i
@arka Gavrilovi}a, koji su se pozivu odazvali. Na po~etku sam se prisutnima obratio i obavestio ih ko }e da u~estvuje u razgovoru i zamolio sam
voditeqa razgovora, @arka Gavrilovi}a, da skrene pa`wu da se prilikom
razgovora svi dr`e okvira teme, {to je ovaj i u~inio.
Govore}i o kwizi, Vojislav [e{eq je govorio o stawu srpskih manastira, o tome {ta je uzrok da su takvi kakvi su, o jednoj ravnodu{nosti dr`ave o tim manastirima i da je to razlog {to su do`iveli ovakvu sudbinu.
Izme|u ostalog, govorio je da je u ovom XX veku, periodu velikog krvoproli}a za srpski narod, srpski narod pru`ao pomo} svoj slovenskoj bra}i ne
znaju}i da ta ista bra}a dr`e u potaji no` i da su spremna da ga srpskom narodu zabiju u le|a, isti~u}i da je to bilo i u Prvom, i u Drugom svetskom
ratu, i posle wega. Istakao je da je srpski narod vi{e stradao od usta{a za
~etiri godine, nego od Turaka. Zatim se, jednom ili dva puta, pozvao na Vladimira Dedijera, pomiwu}i nekog hrvatskog rukovodioca i pomiwu}i sa
tim u vezi i Vatikan, kao nekoj vrsti sprege uperene na srpski narod. Govorio je o ugro`enosti srpskog naroda i da se wegova teritorija svela na Beogradski pa{aluk. U daqem izlagawu govorio je o Vojvodini kao nekada{woj srpskoj Atini i o sada{wem wenom nemaru prema manastirima, isti~u}i da je sve to uzrok nemarnosti vlasti prema tim manastirima i kulturnim spomenicima. Koliko se se}am, govorio je i o stvarawu nekih novih hibridnih nacija.
U daqem izlagawu, [e{eq je postavio pitawe za{to se nije sudilo Anti Paveli}u, a sudilo se Slobodanu Jovanovi}u, i za{to se Artukovi}u nije sudilo i za druga dela, a ne samo za jedno ili dva, posebno isti~u}i Jasenovac. Se}am se da je posle uvodnih govora iz publike postavqeno pitawe
– za{to je Stepinac sahrawen u katedrali i zbog ~ega se ne obnavqaju fru{kogorski manastiri. Na pitawe je odgovorio dr @arko Gavrilovi}, i rekao da je razlog stajawe Vatikana iza katoli~ke crkve i da je trojka koja je
vladala kod nas poreklom iz Rimokatoli~ke crkve. Zatim je Vojislav [e{eq, nadovezuju}i se na ovo, rekao da je glavni u toj trojci prilago|avao sve
sebi i da se ~ak ven~ao u pravoslavnoj crkvi. Nastavqaju}i razgovor o ovome, @arko Gavrilovi} je rekao da je Milovan \ilas u toku rata pregovarao
sa neprijateqem da se izvr{i razmena za `enu glavnog iz ove trojke i za jo{
neke, da se oni puste iz Jasenovca, a da je velika ve}ina zato~enih ostala u
280
wemu. Mislim da ovaj istup nije bio na mestu i da je ciq ove studentske tribine bio intelektualno uzdizawe studenata iz oblasti kwi`evnosti, teologije, sociologije itd., i ni{ta vi{e od toga.
Izjavu sam pro~itao, u svemu je priznajem kao svoju, i ako treba spreman
sam je ponoviti i na sudu.
Izjavu dao
Milorad Sredojevi}
br. l.k. 97641, SUP [abac
Dodatni list uz dokument
Datum pisawa: 17. 12. 1986. godine
Primedbe, napomene i sli~no:
Izjava po ZKP koju je Milorad Sredojevi} dao 17. 12. 1986. godine
Prilog: 1 (strana – 1)
(potpis redigovan)
Ja, gra|anin Milorad Sredojevi}, ro|en 22. 11. 1959. godine u Br{tici,
op{tina Krupaw, po nacionalnosti Srbin, dr`avqanin SFRJ, sa privremenim boravkom u Beogradu, 7. jula 2, dana 17. 12. 1986. godine dobrovoqno
ovla{}enom licu RSUP-a SR Srbije, u smislu ~lana 151, stav 2 ZKP SFRJ,
dajem slede}u izjavu:
Upitan od strane ovla{}enog lica {ta znam o istupu @arka Gavrilovi}a na tribini odr`anoj 15. 12. 1986. godine i 15. 12. 1986. godine u sali Patrijar{ije SPC u Beogradu, 7. jula br. 5, izjavqujem slede}e:
Dana 15. 12. 1986. godine studenti Bogoslovskog fakulteta organizovali su tribinu na kojoj se razgovaralo o kwizi Dinka Davidova “Ogre{ewa”.
Na tribini su u~estvovali Mi}a Popovi}, Atanasije Jevti}, Vojislav [e{eq, Matija Be}kovi}, @arko Gavrilovi} i autor Dinko Davidov.
Ja sam se na po~etku razgovora obratio prisutnima, upoznao ih ko su
u~esnici i zamolio sam voditeqa razgovora, dr @arka Gavrilovi}a, da zamoli sve da se pridr`avaju teme ve~eri, {to je on i u~inio. Posle prvog
kruga razgovora, pre{lo se na odgovore na pitawa iz publike. Postavqeno
je pitawe za{to je Stepinac sahrawen u katedrali i zbog ~ega se ne obnavqaju fru{kogorski manastiri. Odgovorio je dr @arko Gavrilovi} i rekao da iza katoli~ke crkve stoji Vatikan, i da je trojka, koja je kod nas bila na vlasti, pripadala katoli~koj crkvi. U raspravu o ovom pitawu ukqu~io se i Vojislav [e{eq, koji je rekao da je vode}i iz trojke sebi sve prilago|avao, te i da se ven~ao u pravoslavnoj crkvi u Rusiji. Zatim je Gavrilovi} rekao da je to u~inio zbog `ene Ruskiwe i da je zato veru promenio,
kao i da je Milovan \ilas u toku rata pregovarao sa neprijateqem da se `ena glavnog iz trojke i jo{ jedna grupa pusti iz Jasenovca, dok je veliki deo
zato~enih ostao u wemu.
Mislim da ovaj istup nije bio na mestu i da je ciq ove studentske tribine bio intelektualno uzdizawe studenata iz oblasti kwi`evnosti, teologije, sociologije itd., i ni{ta vi{e od toga.
281
Izjavu sam pro~itao, u svemu je priznajem kao svoju i ako treba ponovi}u je i na sudu.
Izjavu dao
Milorad Sredojevi}
br. l.k. 97641, SUP [abac
Dodatni list uz dokument
Datum pisawa: 17. 12. 1986. godine
Primedbe, napomene i sli~no:
Izjava po ZKP koju je Duri} Mladen dao 17. 12. 1986. godine.
Prilog: 1 (strana – 3)
(potpis redigovan)
Ja, Mladen Duri}, od oca Zdravka i majke Savke Jovi}, ro|en 17. 12.
1967. godine u Vare{u, stalno nastawen u Beogradu, u ul. Mije Kova~evi}a
broj 11, dobrovoqno sam dana 17. 12. 1986. godine dao ovla{}enim slu`benim licima unutra{wih poslova na wihovo tra`ewe, a na osnovu ~lana 151,
stav 3 ZKP, slede}u izjavu:
Dana 15. 12.1986. godine prisustvovao sam promociji kwige “Ogre{ewa”, autora Dinka Davidova, koja je odr`ana u sali Patrijar{ije SPC, u
ul. 7. jula br. 5.
O autoru kwige i kwizi govorili su prota @arko Gavrilovi} (voditeq), akademik Mi}a Popovi}, slikar, jeromonah o. Atanasije Jevti}, akademik Matija Be}kovi} (pesnik), autor kwige “Ogre{ewa” Dinko Davidov,
i dr Vojislav [e{eq. Po mojoj slobodnoj proceni, bilo je prisutno oko 300
qudi. Za re~ se prvi javio akademik gospodin Mi}a Popovi}, koji je, pre
svega, pohvalio autorovu kwigu i pri~ao potom o wenom zna~aju i vrednosti. Kao slikar govorio je o velikoj ({tetnosti) gre{ci {to se ne obnavqaju srpski manastiri. Zatim je naveo primer jednog ru{ewa veoma vredne freske od strane omladinaca koji nisu znali wenu veliku vrednost. Posle wega, re~ je uzeo o. Atanasije Jevti}, koji se upravo vratio sa putovawa.
On je govorio o velikoj ugro`enosti na{ih manastira, naro~ito na Kosovu, naveo je primer kako su Turci razgradili crkvu sv. Arhangela i sagradili yamiju u Prizrenu. Mislim da je hteo da poka`e kako su oni tako vredni da sagrade yamije od cigli koje su uzeli po{to su razru{ili crkvu, a da
Srbi ne mogu obnoviti nekoliko svojih vrlo vrednih manastira. Rekao je
jo{ da su neki manastiri preme{teni ili ru{eni zbog toga {to je preko
wih trebalo da pro|e pruga, i to je nazvao “lewirska mudrost”.
Naveo je jo{ da su Srbi za vreme svoje velike seobe zajedno sa sobom nosili crkvene predmete, svete sasude itd., i tako ~uvali svoju veru u novim
predelima. Srpske svetiwe su ~esto uni{tavane, tako su uni{teni u Jasenovcu dokazi srpskog mu~eni{tva, pa je ispri~ao kako su mu~enici svojom
krvqu pisali po jasenova~kim barakama, me|utim, sva ta svedo~anstva su
nevidom nestala. Za vreme Drugog svetskog rata na Kosovu su balisti i{li
sa pijukom na vredne srpske freske na{ih manastira. Za izlagawe Mi{e
Popovi}a naknadno mogu da pojasnim kada je govorio o ru{ewu vredne fre282
ske u razru{enom fru{kogorskom manastiru posle Drugog svetskog rata,
rekao je da je ta freska sru{ena od strane omladinaca koji su bili na radnoj akciji, jer je komandir te brigade izneo svoju misao koja je otprilike
glasila: kad nema boga, {ta }e nam slika o wemu.
Slede}i je re~ uzeo prota @arko Gavrilovi}, koji je pohvalio kwigu i
posle kratkog izlagawa dao re~ dr Vojislavu [e{equ. Dr Vojislav [e{eq
je na po~etku svog izlagawa, kao i svi, pohvalio kwigu, govore}i da je kwiga svedo~anstvo o potresnom stradawu i golgoti srpskog naroda u 20. veku.
Napomenuo je da se srpski narod u 19. veku oslobodio od turskog ropstva i
da je pomogao svojoj pokorenoj bra}i da se oslobode, a da nije znao da ta bra}a u potaji dr`e no` i da }e u svakoj te{koj situaciji u kojoj se Srbin na{ao, taj no` zabiti Srbinu u le|a. [e{eq je naveo da je tako bilo i kroz
Prvi, i kroz Drugi svetski rat, i da pretpostavqa da bi tako bilo i u budu}oj te{koj situaciji. Daqe je rekao da ru{iti srpske svetiwe zna~i (ubijati) uni{tavati srpsku ~ast i identitet srpskog naroda. To su znali svi neprijateqi srpskog naroda kroz istoriju, a posebno wegovi najve}i neprijateqi u dosada{woj istoriji, hrvatske usta{e, koje su ubile vi{e Srba za
~etiri godine, nego {to je poginulo za vreme turske vladavine. Me|utim,
on ka`e da ni to nije najve}a nesre}a srpskog naroda, nego je najve}a nesre}a ta {to se ne dozvoqava obnova srpskih manastira, {to se posledwih decenija srpski narod razbija i deli, {to se wegova geografska karta danas
prekraja, {to se geografska karta wegove otaybine prekraja i {to se Srbija danas svela na Beogradski pa{aluk. Na osnovu toga, [e{eq je daqe citirao Vladimira Dedijera, koji je rekao da je svojevremeno jedan od vode}ih
hrvatskih komunista izjavio u Jasenovcu: “Malo smo vas Srba ovde ubili”.
Posle toga, [e{eq je rekao da je isti Stevo Kraja~i}, i nakon ove izjave,
ostao na svom polo`aju do svoje nedavne smrti. Tome se ne treba ~uditi, ka`e on ([e{eq), kada danas usta{ku kamu zamewuje kulturni genocid. prema
tome, nije ~udo {to se u jednoj Vojvodini, nekada{woj srpskoj Atini, zapostavqaju sva srpska kulturna blaga, i manastiri, i SPC, koja u nekoliko posledwih decenija predstavqa jedini kohezioni faktor unutar srpskog naroda. Vojvo|anski i crnogorski komunisti `ele da odvoje srpski narod od wegove matice i tako dovedu u pitawe nacionalno jedinstvo srpskog naroda.
[e{eq je daqe rekao da }utawem srpski narod u~estvuje u tim zlo~inima nad sobom samim, ali ga posleratni re`im tera na }utawe i da suzbija poku{aje da se o usta{kim zlo~inima otvoreno govori. Na taj na~in, prema [e{equ, ti zlo~ini se vrlo brzo zaboravqaju i istovremeno se otvara
prostor neprijateqima srpskog naroda da takve zlo~ine u skorijoj budu}nosti ponove. [e{eq je u vezi toga dodao da nije slu~ajno {to je posleratni
re`im odbijao da u odsustvu sudi Anti Paveli}u, jednom od najve}ih zlikovaca srpskog naroda, a da je spremno sudio u odsustvu Slobodanu Jovanovi}u.
Posleratni re`im je smatrao da suditi Anti Paveli}u nije bilo po`eqno, jer bi se tada saznali svi zlo~ini, a tako|e [e{eq smatra da Andrija
Artukovi} nije osu|en za sve svoje zlo~ine, nego za samo neke. Artukovi}u
je su|eno za nekoliko stotina qudi, dok je milion i petstotina hiqada jasenova~kih logora{a ostalo po strani. [e{eq je rekao da }e, bez obzira na
sve navedeno, srpski narod i daqe `iveti “dok je nas i dok smo jo{ `ivi”.
Posle ovog izlagawa, ve}i deo publike mu je odu{evqeno aplaudirao.
283
Posle ovih izlagawa, publika je imala pravo da postavqa pitawa. Neko iz publike je pitao, kako je Alojzije Stepinac progla{en za sveca, a srpski manastiri ne mogu da se obnove, na {to je prota @arko Gavrilovi} odgovorio da je razlog sadr`an u tome {to Rimokatoli~ka crkva nema nikakvih smetwi zbog toga {to je trojka, koja je vladala ovom dr`avom, potekla
iz iste crkve. [e{eq je u vezi toga dodao da je glavni iz te trojke prelazio
u pravoslavqe, i da je time pokazao da nije mnogo dr`ao ni do ideologije ni
do istine i da je ideologiju i politiku i religiju mewao iz dana u dan, ukoliko se to uklapalo u wegovu {emu i koncepciju vlasti. Ovo je sve [e{eq
izneo kao svedo~ewe Dedijera. Za re~ se ponovo javio prota @arko Gavrilovi}, rekav{i da je Herta, `ena glavnog iz pomenute trojke, bila zarobqena i odvedena u Jasenovac, a da je Milovan \ilas pregovarao sa Nemcima da
ona bude pu{tena u zamenu za zarobqene nema~ke oficire, a da je mnogo logora{a ostalo da bude ubijeno u Jasenovcu.
To je sve {to imam da izjavim. Pod punom moralnom i krivi~nom odgovorno{}u tvrdim da su izneseni podaci u izjavi istiniti i ta~ni i iste sam
spreman ponoviti i na sudu.
Izjavu dao
Mladen Duri}
br. l. k. 30/84, SUP Vare{
CX
Uprava Slu`be dr`avne bezbednosti za Beograd
III sektor
71-0373
18. 12. 1986. godine
Slu`bena bele{ka o informativnom razgovoru
I. Podaci o izvoru saznawa
(redigovano)
Sastanak odr`an dana 15. 12. 1986. godine na inicijativu operativnog
radnika.
Izvor u fazi proveravawa, podaci delimi~no provereni.
II. Podaci o neprijateqskoj delatnosti
O ovome se prvi put pi{e.
Podaci se odnose na neprijateqsko delovawe Vojislava [e{eqa (OO
u CSDB Sarajevo po gra|anskoj desnici).
Izvor nas je informisao da je od koleginica sa posla ~ula da je Vojislav [e{eq dana 13. 12. 1986. godine doneo 50 primeraka svoje nove kwige
“Veleizdajni~ki proces u Sarajevu 1984. godine”, sa namerom da se prodaje
u ovoj antikvarnici Matice srpske. Navedenu koli~inu kwiga je primila
Jasmina Babi}, kwi`ar u navedenoj antikvarnici, po nalogu wenog {efa
Milana Davidovi}a, koji je, po izvoru, u ovom slu~aju ugovorio sa [e{eqom prodaju wegove kwige. Po izvoru, uobi~ajeni postupak prodavca-kwi284
`ara prilikom prijema i prodaje privatnih izdawa, kao {to je slu~aj sa navedenom kwigom Vojislava [e{eqa, je da donosilac kwiga poka`e potvrdu Okru`nog javnog tu`ila{tva da je odobrena prodaja kwige. U ovom slu~aju, naveo je izvor, od Jasmine Babi} je saznala da to [e{eq nije uradio,
ve} je kwige primila na zahtev {efa Davidovi}a, ne znaju}i da li je dozvoqena wena prodaja.
Izvor nas je informisao da je na isti na~in u ovoj antikvarnici pre otprilike dve godine prodavana i “Bela kwiga”, iako wena prodaja nije bila
dozvoqena. Po izvoru, do 15. 12. 1986. godine, kada su radnici GSUP-a zaplenili navedeno delo [e{eqa, prodato je pet primeraka nepoznatim licima.
Koliko joj je poznato, naveo je izvor, [e{eq je svoju kwigu odneo u vi{e
kwi`ara u gradu, izme|u ostalog kwi`aru “Prosvete” u Knez Mihajlovoj.
III. Podaci o licima nosiocima neprijateqske delatnosti
Vojislav [e{eq – OO u CSDB Sarajevo po gra|anskoj desnici.
Milan Davidovi}, {ef antikvarnice Matice srpske u Beogradu, ul.
Knez Mihajlova 40.
IV. Podaci o merama i radwama SDB
U vezi preduzimawa mera oko privremene zabrane kwige Vojislava [e{eqa, sara|ivali smo sa GSUP-om Beograda i Okru`nim javnim tu`ila{tvom.
O nameri Vojislava [e{eqa da objavi navedeno delo blagovremeno
smo informisali.
V. Napomene, ocene i predlozi operativnog radnika
(redigovano)
Izvor je razgovor korektno prihvatio.
Kucano u 4 primerka.
Dostavqeno:
(potpis redigovan)
– 2h RSUP-u SRS SDB III sektoru
– 1h V sektoru USDB
– 1h operativnom radniku
Primedbe, ocene i odluke nadle`nih stare{ina
CXI
Uprava Slu`be dr`avne bezbednosti za Beograd
III sektor
71-0197
18. 12. 1986. godine
Slu`bena bele{ka o informativnom razgovoru
I. Podaci o izvoru saznawa
(redigovano)
285
Sastanak odr`an dana 17. 12. 1986. godine na inicijativu operativnog
radnika.
Izvor u fazi proveravawa, podaci provereni.
II. Podaci o neprijateqskoj delatnosti
O ovome je informisano.
Radi se o delatnosti [e{eq Vojislava, sa pozicija gra|anske desnice.
Izvor nas je informisao da je 15. 12. 1986. godine, u vremenu od 19-21.30
~asova, prisustvovao promociji kwige “Ogre{ewa”, autora dr Dinka Davidova, u Patrijar{iji SPC.
Po izvoru, Vojislav [e{eq se u svom govoru malo dr`ao konkretnog
sadr`aja kwige Davidova. [e{eq je uglavnom govorio o polo`aju srpskog
naroda, kako kroz istoriju, tako i sada. Po oceni izvora, [e{eq je izneo
niz neprihvatqivih podataka o navodnom stradawu srpskog naroda. Govore}i o ru{ewima srpskih manastira i crkava u Drugom svetskom ratu od strane usta{a, [e{eq je izneo da je to bio jo{ jedan vid, u nizu drugih, da se
srpskom narodu nanese zlo ru{ewem wegovih nacionalnih svetiwa i kulturnog blaga, ~ime je na odre|en na~in ru{en ponos, ~ast i dostojanstvo
srpske nacije u celini. Po izvoru, [e{eq je, govore}i o polo`aju srpskog
naroda, izneo “da je nad Srbima u Drugom svetskom ratu izvr{en svojevrstan genocid od strane usta{a”. On je to ilustrovao podatkom, “da su usta{e u Drugom svetskom ratu u Jasenovcu, na teritoriji NDH i posle, pobili milion i petstotina hiqada Srba, a to je vi{e nego {to ih je pobijeno
za sve vreme vladavine Turaka nad srpskim narodom”. Iznose}i te podatke,
[e{eq je naveo “da je u Jasenovcu sve do 1949. godine na zidovima baraka
bilo krvavih natpisa, odnosno poruka ispisanih krvqu Srba koje su usta{e
pobile”.
Nastavqaju}i daqe o genocidu koji je NDH vr{io nad srpskim narodom, [e{eq je pomenuo su|ewe ratnom zlo~incu Andriji Artukovi}u, i
tom prilikom izneo “da je istom stavqeno na teret samo 100-150 `rtava, a
da su masovni zlo~ini u logoru Jasenovac zapostavqeni”. U daqoj diskusiji, [e{eq je govorio o uticaju vlasti, odnosno “velike trojke” (iako nije
pomenuo imena, po reagovawu publike izvor je shvatio da se radi o drugu titu, Kardequ i verovatno Bakari}u), posle Drugog svetskog rata na izgradwu poru{enih srpskih manastira i crkava. Tom prilikom, [e{eq je izneo
da je glavni iz te “trojke” (Tito), bio promenqiv u svojim mi{qewima o veri. Izneo je da je glavni iz te “trojke” to dokazao 1918. godine, kada se u Rusiji ven~ao u pravoslavnoj crkvi i tada “zbog `ene promenio veru, odnosno
iz katoli~ke pre{ao u pravoslavnu veru”.
Sada{wi polo`aj srpskog naroda, po [e{equ, veoma je te`ak. U vezi
s tim, izneo je “da se teritorija Republike Srbije izjedna~ava sa teritorijom Beogradskog pa{aluka”.
III. Podaci o izvr{iocima neprijateqske delatnosti
[e{eq Vojislav – OO u CSDB Sarajevo po gra|anskoj desnici.
IV. Podaci o merama i radwama SDB
(redigovano)
286
Prema [e{equ, Slu`ba primewuje mere i radwe u ciqu pra}ewa, dokumentovawa i presecawa wegove neprijateqske delatnosti.
V. Napomene, ocene i predlozi operativnog radnika
Mi{qewa smo da je izvor bio potpuno iskren, te da nam je prezentirao
ta~ne podatke o neprijateqskom istupu [e{eq Vojislava.
(redigovano)
Kucano u 4 primerka.
Dostavqeno:
(potpis redigovan)
– 2h RSUP-u SRS SDB III sektoru
– 1h V sektoru USDB
– 1h operativnom radniku
Primedbe, ocene i odluke nadle`nih stare{ina
Dodatni list uz dokument
Datum pisawa: 18. 12. 1986. godine
Primedbe, napomene i sli~no:
Izjava po ZKP koju je Jevtovi} Miroslav dao 18. 12. 1986. godine
Prilog: 1 (strana – 1)
(potpis redigovan)
Ja, Miroslav Jevtovi}, ro|en 11. 4. 1949. godine u ^a~ku, od oca Milorada i majke Milunke, Srbin, dr`avqanin SFRJ, nastavnik u Vi{oj {koli unutra{wih poslova u Zemunu, stalno nastawen u Beogradu, ulica 7. jula
br. 70, pristupio sam po pozivu ovla{}enog slu`benog lica u prostorije
USDB za grad Beograd dana 18. 12. 1986. godine i u vezi ~lana 151, stav 3, dao
slede}u izjavu:
Dana 8. 12. 1986. godine sam prisustvovao tribini u Domu omladine pod
nazivom “Hri{}anstvo, marksizam i kraj sveta”, na kojoj su uvodni~ari bili Svetozar Stojanovi}, Irinej Bulovi} i Andrija Kre{i}.
Posle uvodnih izlagawa, iz publike se, izme|u ostalih, za re~ javio i
Vojislav [e{eq (ranije ga nisam fizi~ki poznavao, ali sam, po{to ga je
neko od uvodni~ara oslovio sa “Vojo”, zakqu~io da se radi o Vojislavu [e{equ).
Auditorijumu je interpretirao navodno Kelzenovu ideju – pore|ewe
li~nosti i dela Karla Marksa, Fridriha Engelsa, Lewina i Tita sa li~nostima iz hri{}anske religije – Bogom, nekim od apostola, Hristom i Luterom. (Marks – Bog, Engels – neki od apostola, Lewin – Hrist i Tito – M.
Luter).
Upitan od ovla{}enog slu`benog lica da li je [e{eq dodao: “[to se
mene ti~e, Tita je mogao upore|ivati sa satanom”, izjavqujem da to nisam
~uo.
Izjavu sam pro~itao i pod krivi~nom, materijalnom i moralnom odgovorno{}u je priznajem kao svoju i spreman sam je ponoviti na sudu.
Izjavu dao
Miroslav Jevtovi}
287
Dodatni list uz dokument
Datum pisawa: 18. 12. 1986. godine
Primedbe, napomene i sli~no:
Izjava po ZKP koju je Jani~i} ^edomir dao 18. 12. 1986. godine.
Prilog : 1 (strana – 3)
(potpis redigovan)
Ja, Jani~i} ^edomir, od oca Nikole i majke Nade Pala~kovi}, ro|en
12. 11. 1967. godine u Zadru, po zanimawu student Istorije umetnosti na Filozofskom fakultetu, stalno nastawen u Beogradu, Nehruova br. 87, dobrovoqno sam dana 18. 12. 1986. godine ovla{}enim slu`benim licima organa
unutra{wih poslova na wihovo tra`ewe, a na osnovu ~lana 151, stav 3 ZKP,
dao slede}u izjavu:
Dana 15. 12. 1986. godine prisustvovao sam promociji kwige “Ogre{ewa”, autora dr Dinka Davidova, na kojoj su kao diskutanti u~estvovali dr
Mi}a Popovi}, dr Matija Be}kovi}, dr Vojislav [e{eq, sve{tenici
@arko Gavrilovi} (predsedavaju}i na promociji), Atanasije Jevti}, kwi`evnici Milan Komneni}, Danko Popovi} i Dinko Davidov. Prisustvovalo je, po mojoj proceni, oko 100 qudi. Mi}a dr Popovi} je prvi po~eo sa izlagawem koje je bilo vrlo kratko zbog toga {to je navedeni morao da napusti promociju radi svojih obaveza. Mi}a Popovi} se dr`ao uglavnom same
teme, kwige o kojoj je re~, spomenuo je lo{e stawe fresaka i ikona u srpskim manastirima. Sve{tenik Atanasije Jevti} je napomenuo da se upravo
vratio sa puta po Kosovu. Ocenio je stawe tamo{wih manastira kao vrlo
lo{e. Tako|e je spomenuo da su Srbi na Kosovu diskriminisani verom polumeseca (nekrstima). Kao paralelu, spomenuo je i stradawa srpskog naroda od usta{a, krvqu ispisanim porukama Srba-logora{a u jasenova~kim barakama koje su sru{ene i uni{tene. Jedini na~in i put koji vodi “oslobo|ewu” Srba je Srpska pravoslavna crkva.
Sve{tenik @arko Gavrilovi} govorio je, izme|u ostalog, da je jedina
uteha pravoslavnih vernika wihova crkva (hram) i da je sramota {to oni
propadaju (hramovi). Nazivao je dobrim Srbima one ~iji su hramovi veliki i bogati i da je sramota ukoliko su kubeta crkava ni`a od krovova ku}a
i wihovi zvonici ni`i od fabri~kih dimwaka. Po re~ima @arka Gavrilovi}a, ~ovek se od svakodnevnice mo`e opustiti i odmoriti u takvim hramovima i ponovo se vratiti preporo|en u svakodnevnicu. Po wegovom, prili~no pateti~nom, govoru, dana{wi Srbi su “pti}i sokoli}i”, naslednici
slavnih predaka.
Dr Vojislav [e{eq – po{to sam uo~io ovog ~oveka po wegovoj relativnoj mladosti i dr`awu intelektualca, o~ekivao sam da }e smiriti ove,
za mene burne, komentare sve{tenika i da }e po~eti da dubqe razmatra samo istorijsko-umetni~ku komponentu kwige. Me|utim, kako se kasnije videlo, Vojislav [e{eq je doprineo jo{ vi{e skretawu sa teme. Vojislav
[e{eq je pomenuo da je srpski narod tokom svoje istorije do`ivqavao razne strahote, ali da je XX vek vek genocida, `arewa i paqewa nad srpskim
narodom. U XIX veku je, po re~ima Vojislava [e{eqa, srpski narod uspeo
288
da se oslobodi od turskog ropstva i da je po`urio da pomogne svojoj porobqenoj bra}i koja su mu to vratila no`em u le|a. Uni{tavaju}i manastire
i nacionalna blaga, neprijateq `eli da uni{ti srpsko nacionalno bi}e.
Posebno je akcentiran Drugi svetski rat, u kojem se isti~e da su hrvatske
usta{e najqu}i neprijateqi srpskog naroda. [e{eq isti~e da je za ~etiri
godine rata od strane usta{a pobijeno vi{e Srba nego pod turskom vladavinom. On smatra da je period posle Drugog svetskog rata najte`i period
za srpski narod i, pozivaju}i se na Dedijera, [e{eq je rekao da je jedan od
vode}ih hrvatskih komunista, Stevo Kraja~i}, rekao u Jasenovcu: “Vas Srba nismo dovoqno ubili”. Kraja~i} je, govori [e{eq, ostao na rukovode}em mestu u partiji sve do svoje smrti. [e{eq je rekao da to i nije ~udno
kada neki sinovi srpskog naroda slu`e kominternovsko-vatikanskoj zaveri, koja mewa na~in delovawa – usta{ku kamu zamewuje kulturni genocid
nad srpskim narodom. Ti isti, dodaje [e{eq, onemogu}uju obnovu srpskih
manastira i dozvoqavaju da se granice srpske otaybine prekrajaju, tako da
se Srbija prakti~no svodi na Beogradski pa{aluk.
[e{eq je rekao da ateisti~ka propaganda nastoji da razbije Srpsku
pravoslavnu crkvu, koja je jedini kohezioni faktor danas i u nekoliko posleratnih decenija u o~uvawu Srpstva. [e{eq je pomenuo Vojvodinu nazvav{i je “srpska Atina”, koja sada sa svojim autonoma{ima sledi birokratsko-vatikansku zaveru, a poistove}uju}i se sa crnogorskim komunistima, doprinosi stvarawu novih hibridnih nacija. Posleratni re`im, rekao
je [e{eq, terao je srpski narod na }utawe o usta{kim zlo~inima, a to je
jo{ opasnije, po [e{eqevom mi{qewu, jer se na taj na~in stvaraju uslovi
neprijatequ srpskog naroda da sli~ne strahote ponovi u vidu novog genocida. Posleratni re`im u Jugoslaviji, po [e{eqevim re~ima, izjedna~ava
usta{ke zlo~ine sa sporadi~nim srpskim kolaboracionizmom. [e{eq je
pomenuo da se Anti Paveli}u u odsustvu nije sudilo, ali da se sudilo srpskom velikanu Slobodanu Jovanovi}u. Daqe je rekao da je Andriji Artukovi}u danas su|eno za svega nekoliko stotina `rtava, dok je 1.500.000 Srba –
logora{a u Jasenovcu zaboravqeno. [e{eq je zakqu~io svoje izlagawe tako {to je rekao da nije ~udno zbog svega navedenog {to srpski manastiri
propadaju i da Srbija ne}e propasti dok ima daha u bilo kojem Srbinu.
Posle izlagawa Vojislava [e{eqa, postavqana su pitawa iz publike.
Se}am se da je postavqeno pitawe kako je mogu}e da Hrvatska katoli~ka crkva proglasi za sveca Alojzija Stepinca, a pravoslavna crkva ne mo`e da
se izbori za rekonstrukciju svojih manastira. Na to pitawe odgovorio je
sve{tenik @arko Gavrilovi} re~ima da Hrvatska katoli~ka crkva ima zale|inu u mo}nom Vatikanu, i dodao da je razlog i u tome {to je glavna trojka, koja je vladala kod nas, bila rimokatoli~ke veroispovesti. @arko Gavrilovi} je u vezi toga dodao da je u srpskom narodu bilo ipak vi{e “Prodanovi}a” nego “Obili}a”. Mislim da je Gavrilovi} mislio da ka`e re~ju
“Prodanovi}a” da je postojalo mnogo Srba koji su izneverili srpsku veru.
U vezi toga, [e{eq je dodao da je glavni iz vode}e trojke bio sklon ~estom
mewawu ideologije i istine, ukoliko se to uklapalo u wegovu {emu vlasti.
Tako|e je rekao, pozivaju}i se na Dedijera, da je glavni iz pomenute trojke
289
promenio i svoju veroispovest 1918. godine u Rusiji, prihvativ{i pravoslavqe. Nakon ovih re~i, @arko Gavrilovi} je ispravio [e{eqa i rekao
da se tu radi o ven~awu glavnoga, iz pomenute trojke, 1918. godine u Rusiji.
Zatim je Gavrilovi} rekao da je za vreme Drugog svetskog rata, u vreme
naj`e{}ih ofanziva, Milovan \ilas sa kompanijom pregovarao sa nema~kim oficirima da se iz logora pusti Herta, tada{wa `ena glavnog ~oveka
iz pomenute trojke. Se}am se da je u tom momentu neko iz publike povikao:
“Tita, bre, Tita”. Gavrilovi} je zavr{io svoje izlagawe napomiwu}i da je
uz Hertu bilo oslobo|eno iz Jasenovca jo{ nekoliko rukovode}ih komunista, a da je “sirotiwa raja ostala da ~eka i ~ami u Jasenovcu”.
To je sve {to imam da izjavim i pod punom moralnom i krivi~nom odgovorno{}u tvrdim da su izneseni podaci u izjavi istiniti i ta~ni i iste
sam spreman ponoviti na sudu.
Izjavu dao
Jani~i} ^edomir
br. l. k. 94596, SUP Sombor
Dodatni list uz dokument
Datum pisawa: 19. 12. 1986. godine
Primedbe, napomene i sli~no:
Izjava po ZKP koju je Milo{ Markovi} dao 19. 12. 1986. godine
Prilog: 1 (strana – 1)
(potpis redigovan)
Ja, Milo{ V. Markovi}, ro|en u Beogradu 12. 9. 1952. godine, od oca pok.
Vojislava Markovi}a i majke Jankovi} Milene, srpske nacionalnosti, dr`avqanin SFRJ, po zanimawu dipl. ekonomista, sa stanom u Beogradu, ul.
Patrisa Lumumbe br. 96, br. l.k. N12130, izjavqujem slede}e:
Kao obrazovan ~ovek (zavr{io sam Ekonomski fakultet, vanredno studiram Pravni, i ove godine po promislu Bo`jem upisao sam Bogoslovski
fakultet), dolazim na sve tribine u gradu. Bio sam na tribinama gde se govorilo o ateisti~kim i teisti~kim stavovima, o tome da je srpski narod u
svojoj mnogovekovnoj i stradalni~koj istoriji stalno bio napadan, tla~en,
i da jednom tome mora do}i kraj. Na{e hri{}ansko geslo (a pravoslavci su
tu poznati) da imaju svoje opra{taju}e stavove, jer je mnogo te`e oprostiti nego osuditi ~oveka. Govorilo se o stradawu srpskog naroda na Kosovu i
Metohiji, u Slavoniji, Dalmaciji i svuda i sa setom to isti~em. Mi smo svi
patrioti ove zemqe i treba da se svi zala`emo da `ivimo u bratstvu i slozi, a ne jedni drugima glavu da se~emo, jer iz iskustva znamo koliko nas je to
ko{talo.
Srpski narod je rodoqubiv narod i to je istorijski dokazano. Govorili su na{i u~eni qudi, poznati publicisti i razgovor je vo|en u vidu polemike, a svi prisutni mogli su da postavqaju pitawa koja su bila u kontekstu teme o kojoj je re~.
Posebno je tu`no saznawe u kakvom se stadijumu nalaze na{i fru{kogorski manastiri, a nekada su tu bili Vuk i toliki na{i pismeni qudi. Dr
290
Dinko Davidov je istakao da je o ovome vo|en razgovor sa pokrajinskim politi~kim funkcionerima, da je `eqa svih nas da se konstruktivnim putem
re{e ova pitawa o na{im sakralnim spomenicima, jer je u pitawu kultura
i nacionalno bi}e jednog u svetu priznatog naroda. To je i na{ moralni dug,
jer pro{lost govori o veli~ini jednog naroda. Iz ove oblasti `elim puno
da nau~im, jer su manastiri centri prosvetiteqstva i mesta gde se qudi u~e
kako da se vole i jedni drugima da budu bra}a i sestre.
Milo{ V. Markovi}
Dodatni list uz dokument
Datum pisawa: 19. 12. 1986. godine
Primedbe, napomene i sli~no:
Izjava po ZKP koju je Milo{ Markovi} dao 19. 12. 1986. godine
Prilog: 1 (strana – 2)
(potpis redigovan)
Ja, Milo{ V. Markovi}, ro|en u Beogradu 12. 9. 1952. godine, od oca pok.
Vojislava Markovi}a i majke Jankovi}, srpske nacionalnosti, dr`avqanin
SFRJ, po zanimawu dipl. ekonomista, sa stanom u Beogradu, ul. Patrisa Lumumbe br. 96, pristupio sam po pozivu ovla{}enih radnika SDB u prostorije OUP-a Stari Grad i dana 19. 12. 1986. godine, po ~lanu 151, stav 3 Zakona o krivi~nom postupku, dao slede}u izjavu:
Dana 28. 10. 1986. godine bio sam na tribini koja je odr`ana u srpskoj
Patrijar{iji na promociji kwige “Na braniku vere i nacije”, autora dr
@arka Gavrilovi}a. Na tribini su govorili dr Atanasije Jefti}, dr Vojislav [e{eq, Mirko \or|evi}, dr @arko Gavrilovi} i svi u sali okupqeni koji su `eleli da postavqaju pitawa koja ih zanimaju.
Istupawe dr [e{eqa ja sam do`iveo kao neko ko istinski voli svoj
narod i koji sa dokumentima nastupa. Govorio je o neravnopravnom tretmanu srpskog naroda i {ta nije u redu sa bratskim odnosima u na{oj federaciji. Vi{e se ne se}am jer vi{e diskutanata je govorilo i svaki je dao svoje polemi~ko vi|ewe ove kwige. Ne se}am se svih stvari, jer je dr [e{eq
govorio kao doktor politi~kih nauka, a ja mnogo toga iz te oblasti ne poznajem, jer sam po profesiji dipl. ekonomista i ekonomija mi je u`a specijalnost, a pogled mi je religiozan.
Dr [e{eq je (ovo govorim po se}awu) govorio o genocidu nad srpskim
narodom u na{oj zemqi, {to se ne sla`e sa wegovim politi~kim konceptom, posebno u Kosovu i Metohiji, Slavoniji, i u drugim delovima ove zemqe.
Na tribini o kwizi dr Dinka Davidova “Ogre{ewa”, odr`anoj 15. 12.
1986. godine, dr @arko Gavrilovi} je govorio o odnosu katoli~ke i pravoslavne crkve i posebno o ulozi pape i Vatikana. Toliko sam se uzbudio, jer
uvek katolici ne{to imaju protiv Srba i Srpske pravoslavne crkve. Nije
mi jasno {to je se i za{to pomiwala trojka, jer Vatikan stalno ima pravoslavce na ni{anu. Naime, dr Gavrilovi} je istakao da Rimokatoli~ka crkva ima prednost zato {to je vladaju}a trojka gledala drugim o~ima na odnos katoli~ke i pravoslavne crkve. Ne znam o kojim trojkama je re~, jer ni291
je poimence navedeno. Dr [e{eq je rekao da je vladaju}i iz trojke promenio veru zato {to se o`enio sa Ruskiwom.
Govorio je o odnosu vlasti i pomiwane trojke, {to je suprotno wegovom
gledawu, i o mewawu stavova po ovim pitawima, jer je, po meni, ostalo nejasno}a u na{em Ustavu po pitawu tretmana republike i pokrajina u woj, a s
time i pitawe odnosa nacija i nacionalnosti.
Izjavu sam dao pod punom materijalnom i krivi~nom odgovorno{}u i
istu sam spreman da ponovim pred sudom.
U Beogradu, 19. 12. 1986. godine
Izjavu dao
Milo{ V. Markovi}
br. l. k. N12130
Dodatni list uz dokument
Datum pisawa: 19. 12. 1986. godine
Primedbe, napomene i sli~no:
Izjava po ZKP koju je Panti} Sa{a dao 19. 12. 1986. godine
Prilog: 1 (strana – 2)
(potpis redigovan)
Ja, Panti} Sa{a, od oca Slobodana i majke Nade`de Smiqkovi}, ro|en 20. 2. 1966. godine u ]upriji, po zanimawu student Istorije umetnosti
na Filozofskom fakultetu u Beogradu, stalno nastawen u Beogradu, ulica
Kosovska br. 37, dobrovoqno sam dana 19. 12. 1986. godine ovla{}enim slu`benim licima Organa unutra{wih poslova na wihovo tra`ewe, a na
osnovu ~lana 151, stav 3 ZKP, dao slede}u izjavu:
Dana 15. 12. 1986. godine, prisustvovaqo sam javnoj promociji kwige
Dinka Davidova “Ogre{ewe”, koja je odr`ana u sali Patrijar{ije SPC, 7.
jula br. 5.
O autoru kwige i kwizi govorili su Mi}a Popovi}, Vojislav [e{eq
i dva ili tri sve{tenika, ne se}am se ta~no. Po mom se}awu, na ovom skupu
se najmawe govorilo o kwizi, a mnogo vi{e o nekim drugim stvarima koje
su diskutanti hteli da nametnu publici. Te stvari su oni prezentirali na
takav na~in da sam se ja ose}ao posramqenim, i bilo mi je uop{te `ao {to
sam dolazio na ovu promociju.
Tako se se}am da je [e{eq govorio o stradawu Srba od strane usta{a,
te je rekao da je vi{e Srba stradalo od usta{a za ~etiri godine rata, nego
za sve vreme vladavine Turaka. Se}am se da je daqe [e{eq rekao da nije su|eno Anti Paveli}u, nego da je su|eno nekom srpskom velikanu. Zatim je pomiwao su|ewe Artukovi}a, koji je osu|en za samo nekoliko ubistava, a ne i
za ostale Srbe koji su stradali u Jasenovcu. Zatim je pomiwao i usta{ki genocid nad srpskim narodom. Daqe je rekao kako su se Srbi u XIX veku oslobodili od Turaka, a potom oslobodili svoju bra}u. [e{eq je rekao da su ta
ista bra}a zabila Srbima no` u le|a. Nakon toga, [e{eq je naglasio kako je jedan hrvatski komunista, kome se ja ne se}am imena, posle rata rekao
da je u Jasenovcu pobijeno malo Srba. Potom je [e{eq naveo kako jo{ uvek
292
traje vatikansko-kominternovska zavera protiv Srba. Rekao je da je SPC
glavni ~uvar srpskog naroda. Zatim je izjavio kako se ne dozvoqava obnova
srpskih manastira koji predstavqaju srpsku kulturu.
[e{eq je rekao kako je srpska teritorija svedena na Beogradski pa{aluk. Zatim je rekao kako se i u Vojvodini, nekada srpskoj Atini, zapostavqa
obnova srpskih manastira. [e{eq je naveo kako ni Crnogorci vi{e sebe
ne smatraju Srbima, a da vatikansko-kominternovska zavera danas ne dozvoqava da se o usta{kim zlo~inima pri~a u na{oj zemqi. Se}am se da je na
kraju jo{ rekao da dok je nas, Srbija ne}e propasti.
Posle izlagawa [e{eqa, prisutni su postavqali pitawa. Se}am se da
je neko pitao iz publike kako je mogu}e da se Stepinac proglasi svecem. Jedan sve{tenik, kome ne znam ime, a koji je najavqivao govornike, odgovorio
je na ovo pitawe tako {to je rekao da je vode}a trojka, koja je vladala kod
nas, potekla iz katoli~ke crkve.
Nakon toga je [e{eq dopunio ovaj odgovor rekav{i da je vode}i iz te
trojke mewao veru kako mu se prohtelo, a da je ~ak jednom prelazio i u pravoslavqe.
Posle ovoga, javqao se onaj isti sve{tenik i rekao kako je za vreme
Drugog svetskog rata u Jasenovcu vr{ena razmena komunista za zarobqene
nema~ke oficire, a da su ostali logora{i ostali u logoru.
To je sve {to imam da izjavim i pod punom moralnom i krivi~nom odgovorno{}u tvrdim da su izneseni podaci u izjavi istiniti i ta~ni i iste
sam spreman ponoviti i pred sudom.
Izjavu dao
Panti} Sa{a
br. l. k. 64102, SUP Svetozarevo
Dodatni list uz dokument
Datum pisawa: 19. 12. 1986. godine
Primedbe, napomene i sli~no:
Izjava po ZKP koju je Bradi} Dragan dao 19. 12. 1986. godine
Prilog: 1 (strana – 1)
(potpis redigovan)
Ja, Bradi} Dragan, ro|en 26. 5. 1958. godine u Kraqevu, od oca Milutina i majke Olge, po nacionalnosti Jugosloven, dr`avqanin SFRJ, po zanimawu advokatski pripravnik, sa stanom u Kraqevu, ulica Dragoslava Bogavca br. 13, pristupio sam po pozivu ovla{}enog slu`benog lica SDB u
prostorije OUP Stari grad i danas, 19. 12. 1986. godine, po ~lanu 151, stav
2 ZKP, dao slede}u izjavu:
Prisustvovao sam jedne ve~eri, po~etkom decembra meseca ove godine,
tribini u Domu omladine na kojoj se razgovaralo o odnosu marksizma i hri{}anstva prema kraju sveta.
Na pitawe ovla{}enog lica ko su bili uvodni~ari na pomenutoj tribini, odgovorio sam: Sveta Stojanovi}, Kre{i}, i jedno sve{teno lice ~ije ime ne znam.
293
Na pitawe ovla{}enog lica da li su se diskutanti predstavqali, odgovorio sam da nisu.
Na pitawe ovla{}enog lica da li je na toj tribini pomiwano ime nema~kog pravnika Helzena, i u kom kontekstu, odgovorio sam – jeste, u kontekstu pore|ewa hri{}anstva sa marksizmom.
Na pitawe ovla{}enog lica koje su li~nosti pore|ene iz pomenutih
ideologija, odgovorio sam Marks i Bog.
Na pitawe ovla{}enog lica da li su izre~ena pore|ewa i drugih li~nosti iz pomenutih ideologija, odgovorio sam – jesu, pomiwana su imena Lewina i Staqina.
Na pitawe ovla{}enog lica u kom kontekstu su pomenuta imena Lewina i Staqina i kakva su pore|ewa vr{ena sa wihovim li~nostima, odgovorio sam kori{}ena su imena Lewina i Staqina u kontekstu pore|ewa hri{}anstva i marksizma u smislu realizacije marksizma kroz socijalisti~ku revoluciju u SSSR.
Na pitawe ovla{}enog lica koji je diskutant izvr{io ova pore|ewa,
odgovorio sam – ne znam.
Na pitawe ovla{}enog lica da li je u tom pore|ewu bilo pomenuto
ime Josipa Broza Tita, odgovorio sam – ne se}am se.
Na pitawe ovla{}enog lica da li je neko od u~esnika poredio li~nost
Josipa Broza Tita sa satanom, odgovorio sam – ne se}am se.
Na pitawe ovla{}enog lica da li poznajem, odnosno da li znam Vojislava [e{eqa, odgovorio sam – ne znam ga li~no, ne znam kako izgleda, ali
sam ~uo za wega iz novina da je predlagao podelu Jugoslavije na ~etiri republike i da je zbog svoje delatnosti osu|en.
Izjavu priznajem za svoju pod moralnom, materijalnom i krivi~nom odgovorno{}u i spreman sam istu ponoviti na sudu.
Izjavu dao
Bradi} Dragan
Br. l. k. 100016, SUP Kraqevo
Dodatni list uz dokument
Datum pisawa: 19. 12. 1986. godine
Primedbe, napomene i sli~no:
Izjava po ZKP koju je Mi~eta Luka dao 19. 12. 1986. godine
Prilog: 1 (strana – 2)
(potpis redigovan)
Ra|en u SDB na osnovu ~lana 151, stav 3 Zakona o krivi~nom postupku.
Pristupio po pozivu Mi~eta Luka, ro|en 3. juna u Beogradu, od oca Du{ana
i majke Radojke, po zanimawu novinar, neosu|ivan, sa stanom u Beogradu, Jabu~ki rit br. 43, op{tina Palilula. Upitan od strane ovla{}enih slu`benih lica SDB {ta zna o istupu Vojislava [e{eqa na tribini odr`anoj 28.
10. 1986. godine u Patrijar{iji SPC, dajem slede}u izjavu:
294
Dana 28. 10. 1986. godine prisustvovao sam tribini u Patrijar{iji
SPC, gde je bila organizovana promocija kwige @arka Gavrilovi}a “Na
braniku vere i nacije”. Uvodni~ari na tribini bili su, pored autora, i Vojislav [e{eq, Atanasije Jevti} i Mirko \or|evi}. Razlog mog odlaska tamo je bio eventualno pisawe za list “Student”, {to sam posle i uradio. Na
pitawe ovla{}enog slu`benog lica da li je Vojislav [e{eq u svom uvodnom izlagawu rekao da su objektivne dru{tvene prilike i politi~ka sfera na{eg dru{tva nastojale pravoslavnu crkvu gurniti na dru{tvene rubove, te da je vo|ena jedna krajwe ideologizovana ateisti~ka propaganda koja
je svoje nasrtaje na pravoslavnu crkvu, u nedostatkiu vaqanijih argumenata,
pravdala partijsko-demago{kim frazama i parolama zbog kojeg se slobodno mo`e re}i da nisu izdr`ale probu vremena, izjavqujem da je to Vojislav
[e{eq rekao.
Na pitawe ovla{}enog slu`benog lica da li je Vojislav [e{eq u
svom uvodnom izlagawu rekao da ono {to predstavqa najbolniju ranu na dana{wem telu srpskog naroda je genocid koji se ne odvija samo na Kosovu i
Metohiji, nego se odvija u BiH, Dalmaciji, Hrvatskoj, Slavoniji, Crnoj Gori i Vojvodini, izjavqujem da se se}am da je to [e{eq Vojislav rekao, ali
nisam siguran za deo: “… Dalmaciji, Hrvatskoj, Slavoniji, Crnoj Gori i
Vojvodini”.
Na pitawe ovla{}enog slu`benog lica da li je Vojislav [e{eq u
svom uvodnom izlagawu rekao da je zvani~na politika uspela da ve{ta~ki
izdvoji jedan deo SPC i ve{ta~ki proklamuje samostalnost makedonske
pravoslavne crkve, zatim da zvani~na politika poku{ava da srpski narod
deli na dve nacije – srpsku i crnogorsku, da zvani~na politika nije bila daleko od pomisli da progla{ava autokefalnost crnogorske crkve, ~emu se
uspelo suprotstaviti pravoslavno sve{tenstvo i ne dozvoliti me{awe politi~kih faktora na toj ta~ki, izjavqujem da se se}am da je Vojislav [e{eq to rekao.
Na pitawe ovla{}enog slu`benog lica {ta je Vojislav [e{eq govorio o Nikolaju Velimirovi}u, izjavqujem da je rekao da se Nikolaj Velimirovi} ne mo`e smatrati ratnim zlo~incem, jer to nije na sudu dokazano,
a da se to ne mo`e ni utvrditi na ovakvim na{im komunisti~kim sudovima.
Na pitawe slu`benog lica da li je Vojislav [e{eq govorio da dana{we vlasti poku{avaju dovesti u isti rang jednog zlikovca, kakav je nadbiskup Stepinac, sa Nikolajem Velimirovi}em i izjenda~iti Artukovi}a sa
Dragi{om Vasi}em i na taj na~in poku{avaju da srpskom narodu pri{iju
ratne zlo~ine i genocid, mada je on u srpskom narodu ne{to {to mo`e da
bude retki izuzetak ili da se slu~ajno i uzgred pojavi, izjavqujem da se se}am da je to Vojislav [e{eq rekao.
Na pitawe slu`benog lica da li je Vojislav [e{eq rekao da je jeromonah Sava iz Bosanske Krajine uhap{en zato jer se to de{avalo u Bosni,
a Bosna je zemqa mraka ~ak i za na{e jugoslovenske uslove, a kamoli za
Evropu, izjavqujem da se se}am da je to Vojislav [e{eq rekao.
Na pitawe ovla{}enog slu`benog lica da li je Vojislav [e{eq rekao
da je dana{wi te`ak polo`aj srpskog naroda u Jugoslaviji produkt perfid295
ne kominternovsko-vatikanske zavere, izjavqujem da se ne swe}am toga, kao
i nekih drugih delova uvodnog izlagawa Vojislava [e{eqa.
Pod materijalnom i krivi~nom odgovorno{}u tvrdim da je ono {to
sam naveo u izjavi istinito i isto sam spreman ponoviti na sudu.
Izjavu dao
Mi~eta Luka
PI CO 68002
CXII
Uprava Slu`be dr`avne bezbednosti za Beograd
III sektor
71-0393
19. 12. 1986. godine
Slu`bena bele{ka o informativnom razgovoru
I. Podaci o izvoru saznawa:
(redigovano)
Sastanak odr`an 17. 12. 1986. godine na na{u inicijativu.
Izvor u fazi proveravawa – podaci provereni.
II. Podaci o neprijateqskoj delatnosti
O ovome je ranije pisano.
Izvor je dana 15. 12. 1986. godine, u vremenu od 19.00 do 21.50 prisustvovao promociji kwige “Ogrešewa” dr Dinka Davidova, koja je odr`ana u Patrijaršiji SPC-a, i preneo nam nekoliko karakteristi~nih momenata iz
diskusije, a koji se odnose na istupawe dr Vojislava Šešeqa i sveštenika
dr @arka Gavrilovi}a. Naime, za vreme rasprave o razlozima za neobnavqawe spomenika kulture SPC, Gavrilovi} je naveo da oni le`e u ~iwenici što je vode}a trojka posleratne Jugoslavije bila u dosluhu sa vatikansko-kominternovskom zaverom iz ~ega se, po izvoru, moglo zakqu~iti da se
misli na Josipa Broza, Edvarda Kardeqa i Vladimira Bakari}a. Nadovezuju}i se na ovakvu konstataciju, Šešeq je izneo da je glavni iz te brojke
promenio katoli~ku veru u pravoslavnu, ven~avši se sa izvesnom Ruskiwom u pravoslavnoj crkvi.
Navode}i kako se u ovoj dr`avi srpskom narodu ne `eli dobro, za šta
krivicu snosi ve} pomenuta vladaju}a trojka, Šešeq je pomenuo i zlo~ine
NDH u toku Drugog svetskog rata rekavši, pri tom, da Anti Paveli}u nije su|eno da ne bi narod saznao za ustaške zlo~ine iz tog perioda. U istom
kontekstu, Šešeq je izneo da postoji te`wa da se Srbija svede na Beogradski pa{aluk, kao i da se nastoji da se u Vojvodini stvori nekakva hibridna
nacija, te da je prisutna intencija da se razbije SPC kao jedini kohezioni
faktor srpskog naroda.
296
III. Podaci o izvr{iocima neprijateqske delatnosti
Vojislav [e{eq – OO u CSDB Sarajevo, zbog neprijateqskog delovawa sa pozicija gra|anske desnice.
@arko Gavrilovi} – (redigovano)
IV. Podaci o merama i radwama SDB
(redigovano)
V. Napomene, ocene i predlozi operativnog radnika
(redigovano)
Kucano u 4 primerka.
Dostavqeno:
(potpis redigovan)
– 2h RSUP-u SRS SDB, III sektoru
– 1h V sektoru USDB
– 1h operativnom radniku
Primedbe, ocene i odluke nadle`nih stare{ina
CXIII
Uprava Slu`be dr`avne bezbednosti za Beograd
III sektor
71-0361
19. 12. 1986. godine
Slu`bena bele{ka o informativnom razgovoru
I. Podaci o izvoru saznawa:
(redigovano)
Sastanak odr`an 17. 12. 1986. godine na inicijativu operativnog radnika.
Izvor u fazi proveravawa – podaci provereni.
II. Podaci o neprijateqskoj delatnosti
O ovome je ranije pisano.
Podaci se odnose na neprijateqsku delatnost Vojislava Šešeqa sa
pozicija srpskog nacionalizma.
U razgovoru, izvor nas je informisao da je dana 15. 12. 1986. godine prisustvovao kwi`evnoj ve~eri posve}enoj kwizi dr Dinka Davidova pod naslovom “Ogrešewa”, koja je odr`ana u sali Patrijar{ije SPC. Kao jedan
od uvodni~ara na toj kwi`evnoj ve~eri u~estvovao je i Vojislav Šešeq.
Po izvorovim navodima, Šešeq je u svom izlagawu govorio o genocidu
ustaša nad Srbima i naveo da je za vreme Drugog svetskog rata od strane
ustaša pobijeno više Srba nego za vreme cele turske vladavine. Šešeq je
rekao i to, naveo je izvor u nastavku, da posleratni re`im neprekidno tera na }utawe o ustaškim zlo~inima i da je taj isti re`im izjedna~io genocid nad srpskim narodom sa pojedina~nim izdajama i saradwom. sa okupatorom u samom srpskom narodu. Zato, kako nam je izvor naveo, [ešeq smatra
297
da nije slu~ajno što nije su|eno Paveli}u, mada je trebalo da mu se sudi, a
da se sudilo velikanu srpskog naroda Slobodanu Jovanovi}u. Šešeq je spomenuo da je i Artukovi}u su|eno za mali broj zlo~ina, dok mu za Jasenovac,
koji je ostao po strani, nije su|eno.
Na kraju razgovora, izvor nas je informisao da ne mo`e ta~no da interpretira, ali se se}a da je Šešeq rekao da se karta Srbije prekraja i da
je Srbija svedena na Beogradski pašaluk.
III. Podaci o licima – izvršiocima neprijateqske delatnosti
Vojislav Šešeq – OO u USDB Beograd sa pozicija gra|anske desnice.
VI. Podaci o merama i radwama SDB
(redigovano)
V. Napomena, ocene i predlozi operativnog radnika
Kucano u 4 primerka.
Dostavqeno:
(potpis redigovan)
– 2h RSUP-u SRS III sektoru
– 1h V sektoru USDB
– 1h operativnom radniku
Primedbe, ocene i odluke nadle`nih stare{ina
CXIV
Uprava Slu`be dr`avne bezbednosti za Beograd
III sektor
71-0361
19. 12. 1986. godine
Slu`bena bele{ka o informativnom razgovoru
I. Podaci o izvoru saznawa:
(redigovano)
Sastanak odr`an 17. 12. 1986. godine na inicijativu operativnog radnika.
Izvor u fazi proveravawa – podaci provereni.
II. Podaci o neprijateqskoj delatnosti
O ovome je ranije pisano.
Podaci se odnose na neprijateqsku delatnost Vojislava Šešeqa i
@arka Gavrilovi}a sa pozicija srpskog nacionalizma.
U razgovoru izvor nas je informisao da je dana 15. 12. 1986. godine prisustvovao kwi`evnoj tribini organizovanoj u sali Patrijaršije koja se
odnosila na promociju kwige Dinka Davidova “Ogrešewa”. Tom prilikom,
kao jedan od u~esnika bio je i Vojislav Šešeq, koji je na po~etku svog izlagawa naveo da je dobro što je kwiga izašla i što je po~elo da se piše o
tome (tj. o nebrizi o manastirima na Fruškoj gori). Po izvoru, [ešeq je
naveo da je u XX veku ubijeno više Srba nego za vreme vladavine Turaka, a
298
u nastavku izlagawa izneo i to, da je Stevo Kraja~i} izjavio da je malo Srba pobijeno, ali u kom kontekstu je to Šešeq naveo izvor nije znao da nam
ka`e. Izvor tako|e nije mogao da se seti u kom kontekstu je [e{eq poredio Srbiju sa Beogradskim pašalukom, ali je to naveo, kao i da je pomiwao
Antu Paveli}a i Slobodana Jovanovi}a. U nastavku razgovora, izvor je naveo da su na pitawe iz publike, koje se odnosilo na postoje}e stawe srpskih
manastira, odgovorili i @arko Gavrilovi} i Vojislav [ešeq. Izvor se ne
se}a ko je od wih konkretno šta rekao, ali su pomiwali vladaju}u trojku i
to da je wihova politika imala veze sa politikom Vatikana. Po izvoru, oni
su ne pomiwu}i imena govorili o glavnom iz vladaju}e trojke, da se ven~ao
sa jednom Ruskiwom u Rusiji i tad promenio veru. Izvor je nastavio da se se}a kako je pomenuto ime Herta, o ~emu su iznosili da se pregovaralo u Jasenovcu da se Herta pusti, dok je ostalo srpsko stanovništvo stradalo.
Izvor je potom naveo da je prisustvovao i tribini pod naslovom
“Marksizam, hriš}anstvo i kraj sveta”, organizovanoj dana 8. 12. 1986. godine u Domu omladine. Po izvorovim navodima, tom prilikom Vojislav [ešeq je nakon izlagawa uvodni~ara postavio pitawe koje je imalo politi~ki uvod, a potom je uporedio neke li~nosti iz marksisti~ke prakse sa li~nostima iz religije – po [ešequ, kako je izvor naveo, Marks bi bio Bog,
Lewin – Isus Hrist, a druga Tita je [ešeq, po izvoru, izjedna~io sa Martinom Luterom.
III. Podaci o licima izvršiocima neprijateqske delatnosti
Vojislav [ešeq – OO u USDB Beograd sa pozicija gra|anske desnice.
@arko Gavrilovi} – (redigovano)
IV. Podaci o merama i radwama SDB
(redigovano)
V. Napomena, ocene i predlozi operativnog radnika
Mišqewa smo da izvor nije bio u potpunosti iskren u razgovoru i da
je izbegavao da odgovori na postavqena pitawa. Razgovoru je prisustvovao
operativni radnik (redigovano)
CXV
Uprava Slu`be dr`avne bezbednosti za Beograd
III sektor
71-0349
22. 12. 1986. godine
Slu`bena bele{ka o informativnom razgovoru
I. Podaci o izvoru saznawa:
(redigovano)
Sastanak odr`an 17. 12. 1986. godine na na{u inicijativu.
Izvor nepouzdan, podaci delimi~no provereni.
299
II. Podaci o neprijateqskoj delatnosti
O ovome je i ranije pisano.
Radi se o delatnosti Vojislava [e{eqa i @arka Gavrilovi}a.
Tokom razgovora izvor nam je izneo da je dana 28. 10. 1986. godine prisustvovao na tribini u Patrijaršiji SPC, na kojoj je promovisana kwiga
@arka Gavrilovi}a “Na braniku vere i nacije”, gde su uvodni~ari bili
Atanasije Jevti}, Vojislav Šešeq, Mirko \or|evi} i @arko Gavrilovi}.
Prema tvr|ewu izvora, Šešeq je u svom uvodnom izlagawu izneo da je
srpska crkva na marginama društva, a da se @arko Gavrilovi} ne sla`e ne
samo sa društvenim, ve} ni sa crkvenim vlastima. Tako|e, po izvoru, Šešeq je daqe istakao da najbolniju ranu na telu srpskog naroda predstavqa
genocid koji se nad wim odvija na Kosovu i Metohiji, Bosni i Hercegovini, Dalmaciji, Hrvatskoj i Slavoniji. Kako nam je preneo izvor, Šešeq je
u nastavku prisutnima saopštio da je zvani~na politika uspela pre dvadesetak i više godina da vešta~ki izdvoji jedan deo Srpske pravoslavne crkve, da vešta~ki proklamuje samostalnost makedonske crkve, mada to nijedna pravoslavna crkva na svetu, na svu sre}u, nije prihvatila, te da je, pozivaju}i se na Gavrilovi}a, istakao da zvani~na politika pokušava srpski
narod da deli na dve nacije, srpsku i crnogorsku.
U nastavku razgovora, po izvoru, na Gavrilovi}eve re~i “daj Bo`e da se
Srbi slo`e”, Šešeq je rekao da je to pitawe opstanka, odnosno “ biti ili
ne biti za srpski narod”, što se mo`e ostvariti jedinstvom srpskog naroda, teista i ateista, komunista i demokrata, jer se na taj na~in jedino mo`e
sa~uvati ne samo dostojanstvo i ponos, ve} i fizi~ka egzistencija srpskog
naroda. Prema izvoru, [ešeq je daqe napomenuo da u Bosni i Dalmaciji
nema demokratije, pomiwao je episkopa Nikolaja Velimirovi}a, ne tretiraju}i ga kao ratnog zlo~inca i istakao je da današwe vlasti pokušavaju
da dovedu u isti rang “jednog zlikovca Stepinca sa episkopom Nikolajem
Velimirovi}em, koji je bio dosledni protivnik fašizma”.
U daqem razgovoru, prema tvr|ewu izvora, Šešeq je, odgovaraju}i na
pitawe iz publike “šta da se konkretno radi u slu~aju jeromonaha Save iz
Bosanske Krajine”, izneo da jedino preostaju javni protesti, grupni, pojedina~ni, verbalni i pisani, to jest “akcija na jednom opštem planu”. Kako nam
je preneo izvor, na drugo postavqeno pitawe iz publike “da li je stradawe
srpskog naroda u Bosni uzrokovano slabqewem SPC”, [ešeq je izneo da je
teško re}i da li je te`ak polo`aj srpskog naroda uzrok teškog polo`aja
pravoslavne crkve u Bosni ili obratno, jer je današwi te`ak polo`aj srpskog naroda u Jugoslaviji produkt “jedne perfidne vatikansko-kominternovske zavere”. Tako|e, izvor je izjavio da je [ešeq govorio i o uticaju panislamizma u Bosni i Kosovu, ali da se ne se}a detaqa u vezi sa tim.
Na kraju razgovora, izvor je izneo da nije prisustvovao na tribini koja je 15. 12. 1986. godine odr`ana u Patrijaršiji SPC, na kojoj je, pored
ostalih, kao jedan od uvodni~ara u~estvovao i Vojislav [ešeq.
III. Podaci o izvršiocima neprijateqske delatnosti
Vojislav [ešeq (OO po gra|anskoj desnici u CSDB Sarajevo).
@arko Gavrilovi} (redigovano)
300
CXVI
Uprava Slu`be dr`avne bezbednosti za Beograd
III sektor
71-0349
22. 12. 1986. godine
Slu`bena bele{ka o informativnom razgovoru
I. Podaci o izvoru saznawa:
(redigovano)
Sastanak odr`an 18. 12. 1986. godine na na{u inicijativu.
Izvor nepouzdan, podaci delimi~no provereni.
II. Podaci o neprijateqskoj delatnosti
O ovome je i ranije pisano.
Radi se o delatnosti Vojislava [e{eqa sa pozicija gra|anske desnice.
Tokom razgovora, izvor nam je izneo da je u ve~erwim ~asovima, 8. 12.
1986. godine, prisustvovao na tribini u Domu omladine, pod nazivom “Hri{}anstvo, marksizam i kraj sveta”, na kojoj su uvodni~ari bili Svetozar
Stojanovi}, Irinej Bulovi} i Andrija Kre{i}.
Izvor nam je preneo da se nakon uvodni~ara za re~ javio jedan ~ovek
koga je Svetozar Stojanovi} oslovio sa “Vojo”, na osnovu ~ega je izvor zakqu~io, kao i na osnovu wegove diskusije koja je usledila, da se radi o Vojislavu [e{equ. Prema izvoru, [e{eq je u svojoj diskusiji pomenuo nema~kog teoreti~ara Kelzena, koji je, prema [e{equ, pravio pore|ewa izme|u vode}ih li~nosti hri{}anstva i marksizma. Kako nam je izvor preneo, u tom kontekstu je [e{eq uporedio li~nost predsednika Josipa Broza sa satanom.
Izvor je na kraju razgovora istakao da je po isteku izvesnog vremena,
nakon [e{eqeve diskusije, napustio tribinu radi nezanimqivosti diskutanata.
III. Podaci o izvr{iocima neprijateqske delatnosti
Vojislav [e{eq (OO po gra|anskoj desnici u CSDB Sarajevo).
Svetozar Stojanovi} (redigovano)
Andrija Kre{i} (redigovano)
IV. Podaci o merama i radwama SDB
(redigovano)
Napomena, ocene i predlozi operativnog radnika
(redigovano)
Kucano u 4 primerka.
Dostavqeno:
(potpis redigovan)
– 2h RSUP-u SRS SDB III sektoru
– 1h V sektoru USDB
– 1h operativnom radniku
Primedbe, ocene i odluke nadle`nih stare{ina
301
CXVII
Uprava Slu`be dr`avne bezbednosti za Beograd
III sektor
71-0361
22. 12. 1986. godine
Slu`bena bele{ka o informativnom razgovoru
I. Podaci o izvoru saznawa:
(redigovano)
Sastanak odr`an 19. 12. 1986. godine na inicijativu operativnog radnika.
Izvor u vazi proveravawa, podaci provereni.
II. Podaci o neprijateqskoj delatnosti
O ovome je ranije pisano.
Podaci se odnose na neprijateqsku delatnost Vojislava [e{eqa, sa
pozicija srpskog nacionalizma.
U razgovoru, izvor nas je informisao da je po~etkom decembra meseca
ove godine prisustvovao u Domu omladine tribini na kojoj se razgovaralo o
odnosu marksizma i hri{}anstva prema kraju sveta. Kako je izvor naveo, uvodni~ari na tribini su bili Sveta Stojanovi}, Kre{i} i jedno sve{teno lice
~ijeg imena nije mogao da se seti. Izvor je naveo, na pitawe operativnog radnika, da je na tribini pomiwano ime nema~kog pravnika Hansa Kelzena u
kontekstu pore|ewa hri{}anstva sa marksizmom, da su iz pomenutih ideologija pore|eni Marks i Bog, kao i imena Lewina i Staqina u kontekstu pore|ewa hri{}anstva i marksizma u smislu realizacije marksizma kroz socijalisti~ku revoluciju u SSSR, ali ne zna ko je vr{io ova pore|ewa.
Izvor je u nastavku naveo da ne poznaje Vojislava [e{eqa niti da zna
kako on izgleda, ali da je za wega ~uo iz novina da je predlagao podelu Jugoslavije na ~etiri republike i da je zbog svoje delatnosti osu|en. Na kraju
razgovora, izvor je naveo da se ne se}a da li je neko od u~esnika pomiwao
ime Josipa Broza Tita i da je poredio wegovu li~nost sa satanom.
III. Podaci o licima izvr{iocima neprijateqske delatnosti
Vojislav [e{eq – OO u CSDB Sarajevo sa pozicija gra|anske desnice.
IV. Podaci o merama i radwama SDB
(redigovano)
V. Napomene, ocene i predlozi operativnog radnika
(redigovano)
Kucano u 4 primerka.
Dostavqeno:
(potpis redigovan)
– 2h RSUP-u SRS SDB III sektoru
– 1h V sektoru USDB
– 1h operativnom radniku
Primedbe, ocene i odluke nadle`nih stare{ina
302
CXVIII
Uprava Slu`be dr`avne bezbednosti za Beograd
III sektor
71-0393
22. 12. 1986. godine
Slu`bena bele{ka o informativnom razgovoru
I. Podaci o izvoru saznawa:
(redigovano)
Sastanak odr`an na na{u inicijativu dana 19. 12. 1986. godine.
Izvor u fazi proveravawa, podaci delimi~no provereni.
II. Podaci o neprijateqskoj delatnosti
O ovome je i ranije pisano.
Radi se o istupawima Vojislava [e{eqa na tribini povodom promocije kwige @arka Gavrilovi}a “Na braniku vere i nacije”, koja je odr`ana
u Patrijar{iji SPC dana 28. 10. 1986. godine
(redigovano)
Izvor je izneo da su uvodni~ari na tribini, pored autora kwige, bili
i Vojislav [e{eq, Atanasije Jevti} i Mirko \or|evi}. Prenose}i nam
karakteristi~ne momente iz uvodnog izlagawa Vojislava [e{eqa, izvor
nas je informisao da je isti tom prilikom istakao da su objektivne dru{tvene prilike i politi~ka sfera na{eg dru{tva nastojale pravoslavnu
crkvu gurnuti na rubove dru{tvenog `ivota, zbog ~ega je vo|ena jedna ideologizovana ateisti~ka propaganda, {to je pravdano partijsko-demago{kim frazama i parolama. Izvor je daqe naveo da je [e{eq konstatovao
da se genocid nad srpskim narodom ne odvija samo na Kosovu, ve} i u BiH, za
koju je izneo da je to zemqa mraka ~ak i za na{e, jugoslovenske prilike, {to
je ilustrovao slu~ajem sa jeromonahom Savom iz Bosanske Krajine, koji je
tamo uhap{en.
Govore}i o polo`aju SPC, po izvoru, [e{eq je rekao da je zvani~na
politika uspela da proklamuje samostalnost makedonske, a da nije bila daleko od pomisli progla{avawa autokefalnosti crnogorske crkve, te da ta
ista zvani~na politika poku{ava da srpski narod podeli na dve nacije, tj.
srpsku i crnogorsku. Izvor nas je daqe informisao da je [e{eq izjavio da
se Nikolaj Velimirovi} ne mo`e smatrati ratnim zlo~incem, jer to nije
na sudu dokazano, a da se navedeno i ne mo`e utvrditi na “ovakvim na{im
komunisti~kim sudovima”. [e{eq je tako|e, po re~ima izvora, naveo da dana{we vlasti poku{avaju dovesti u isti rang jednog zlikovca, kakav je bio
Stepinac, sa Nikolajem Velimirovi}em i izjedna~iti Andriju Artukovi}a sa Dragi{om Vasi}em u ciqu pri{ivawa srpskom narodu ratnih zlo~ina i genocida {to, kad je u pitawu srpski narod, mo`e da bude samo retki
izuzetak.
Izvor je sa pomenute tribine, po sopstvenim navodima, poneo mu~an
utisak zbog toga {to su ga izneti stavovi govornika asocirali na fa{isti~ke ideje koje su u sebi nosile poruku da srpski narod, sa oru`jem i uz
303
pomo} boga, mo`e i treba da pobedi sve neprijateqe oli~ene u drugim narodima. Ovakve svoje impresije (redigovano) je, prema sopstvenom tvr|ewu,
preneo glavnom i odgovornom uredniku lista “Student” Stevi Bati}u, koji nije bio prisutan na navedenoj promociji.
III. Podaci o izvr{iocima neprijateqske delatnosti
Vojislav [e{eq, OO po gra|anskoj desnici u CSDB Sarajevo.
IV. Podaci o merama i radwama SDB
(redigovano)
CXIX
Uprava Slu`be dr`avne bezbednosti za Beograd
III sektor
71-0349
22. 12. 1986. godine
Slu`bena bele{ka o informativnom razgovoru
I. Podaci o izvoru saznawa:
(redigovano)
II. Podaci o neprijateqskoj delatnosti
(redigovano)
Tokom razgovora, izvor nam je izneo da je dana 15. 12. 1986. godine, u Patrijar{iji SPC, prisustvovao na tribini povodom razgovora o kwizi
“Ogre{ewa”, autora Dinka Davidova, i da su, pored ostalih, na istoj uvodni~ari bili Vojislav [e{eq i @arko Gavrilovi}.
Prema izvoru, [e{eq je tom prilikom izneo da je XX vek te`ak za
srpski narod i da je on u wemu do`iveo te`ak genocid. Govore}i da je srpski narod tokom XIX veka, osloba|aju}i se od Turaka, hrlio svojoj bra}i u
zagrqaj, [e{eq je istakao da su mu ista bra}a zabijala no` u le|a i da je
tako bilo i u Prvom i u Drugom svetskom ratu, kao i u me|uratnom i poratnom periodu.
Izvor je daqe izneo [e{eqeve re~i, da je politi~ar Stevo Kraja~i}
izneo u Jasenovcu “malo smo vas Srba pobili”, te da je danas usta{ku kamu
zamenio kulturni genocid i da je to organizovana kominternovsko-vatikanska zavera.
Po izvoru, [e{eq je u nastavku izneo da se srpski narod decenijama
razbija, wegova geografska karta prekraja i da je Srbija ostala na Beogradskom pa{aluku. Prema tvr|ewu izvora, [e{eq je daqe istakao da je Srpska pravoslavna crkva jedina koheziona snaga u srpskom narodu tokom poratnih godina, te da su “vojvo|anski autonoma{i” krenuli putem crnogorskih komunista da se otcepe od matice svog naroda i da im verovatno pada
na pamet stvarawe novih hibridnih nacija. Kako nam je preneo izvor, [e{eq je tako|e istakao da na }utawe o usta{kim zlo~inima tera sada{wa
vlada, ali da je krajwe vreme da se prestane sa }utawem.
304
U nastavku razgovora, izvor nam je saop{tio da prema [e{equ nije
slu~ajno {to je posleratni re`im poku{avao da izjedna~i genocid nad srpskim narodom sa sporadi~nim kolaboracionizmom koji se javqao unutar samog srpskog naroda i {to je odbio u odsustvu da sudi Anti Paveli}u. A sudio je “jednom velikanu” u odsustvu, Slobodanu Jovanovi}u. Po izvoru, [e{eq je daqe istakao da nije ni malo slu~ajno, bez obzira na poku{aje pravdawa zbog me|unarodnih pravnih odnosa, {to je Andriji Artukovi}u su|eno zbog par zlo~ina, u kojima je poginulo par stotina qudi, a sa druge strane Jasenovac je, sa milion i pet stotina hiqada `rtava, ostao po strani.
[e{eq je kraju uvodnog izlagawa, prema izvoru, zavr{io sa re~ima: “Srbija ne}e propasti, sve dok smo `ivi mi”.
U daqem razgovoru izvor je izneo da je na pitawe izvesnog studenta
Aleksandra, kome ne zna prezime, “kako je mogu}e da katoli~ka crkva sahrani Alojza Stepinca i proglasi ga za sveca, a SPC ne mo`e da se izbori za
obnovu poru{enih manastira”, prvi odgovorio sve{tenik @arko Gavrilovi}. Po izvoru, Gavrilovi} je izneo da je to zato {to Katoli~ka crkva ima
centralu izvan Jugoslavije u liku “Mo}nog Vatikana” i zato {to je “ vode}a trojka”, koja je vladala kod nas, potekla iz Rimokatoli~ke crkve i zato
{to je u srpskom narodu bilo mnogo vi{e “Prodanovi}a”, nego “Obili}a”.
Izvor nam je istakao da je bilo o~ito da je Gavrilovi} pod “vode}om trojkom” podrazumevao drugove Tita, Bakari}a i Kardeqa. Prema tvr|ewu izvora, u odgovarawe na isto pitawe ubacio se i [e{eq, navode}i da glavni
u “vode}oj trojki” nije mnogo dr`ao ni do ideologije, ni do politike i da je
stalno mewao mi{qewa, ideologiju i veru u zavisnosti od toga da li odgovara wegovoj li~noj koncepciji vlasti. Po mi{qewu izvora, o~ito je da je
[e{eq ovom prilikom insinuirao na druga Tita. [e{eq je na kraju, prema izvoru, izneo da je prema svedo~ewu Vladimira Dedijera glavni iz “vode}e trojke” ~ak jednom prelazio i u pravoslavqe, 1918. godine u Rusiji.
Izvor nam je u nastavku razgovora preneo da je Gavrilovi} objasnio
prelazak glavnog iz “vode}e trojke” u pravoslavqe wegovim ven~awem u Ruskoj pravoslavnoj crkvi i da je istakao da je Milovan \ilas pregovarao sa
Nemcima iz Jasenovca da se pusti iz Jasenovca Herta, `ena “ovog glavnog”
u zamenu za zarobqene nema~ke oficire, dok je ostala sirotiwa, raja, ~ekala klanicu.
III. Podaci o izvr{iocima neprijateqske delatnosti
Vojislav [e{eq (OO po gra|anskoj desnici u CSDB Sarajevo).
@arko Gavrilovi} (redigovano)
IV. Podaci o merama i radwama SDB
(redigovano)
Kucano u 4 primerka
Dostavqeno:
– 2h RSUP-u SRS SDB III sektor
– 1h V sektoru USDB
– 1h operativnom radniku
(potpis redigovan)
305
CXX
Uprava Slu`be dr`avne bezbednosti za Beograd
III sektor
71-0349
22. 12. 1986. godine
Slu`bena bele{ka
o pismu koga je Miroqub Timotijevi}
uputio Vojislavu [e{equ
Dana 19. 12. 1986. godine Miroqub Timotijevi} (redigovano), 841 West
George Street, Chicago, Illinois, 60657, USA, je na adresu Vojislava [e{eqa
(OO po gra|anskoj desnici u CSDB Sarajevo), ul. Mihajla Pupina br. 14,
Zemun Poqe, Beograd, uputio pismo u kojem je izneo da je sa velikom pa`wom pro~itao wegovo prethodno pismo i istakao da je wemu i wegovim
prijateqima u Va{ingtonu potpuno poznat wegov slu~aj. Tako|e je izneo da
je od svojih prijateqa u Va{ingtonu nagra|en pukovni~kim ~inom zato {to
je veteran iz korejskog rata.
[to se ti~e dolaska Vojislava [e{eqa sa svojom porodicom u ^ikago, Timotijevi} je istakao da se u vezi sa istim pre mesec dana obratio “doti~nim krugovima i prijateqima u Va{ingtonu”, koji su ga nakon kratkog
vremena izvestili da }e [e{eqevo “pitawe” biti re{eno diplomatskim
putem. Timotijevi} je u nastavku izneo svoje ~u|ewe {to Ameri~ka ambasada do sada [e{eqa nije ni{ta izvestila, te pretpostavqa da pismo “le`i
u konzulatu zatrpano”, ili se izgubilo radi [e{eqevog preseqewa iz Sarajeva u Beograd. Daqe je predlo`io [e{equ da poseti ameri~ki konzulat, da bi ga obavestio da li je ne{to stiglo iz Va{ingtona. Tako|e, Timotijevi} je istakao da }e u [e{eqevo ime, kao wegov “sponzor”, ispuniti i
potpisati bilo kakve formulare i posavetovao ga je da svoju novu adresu i
broj telefona prijavi ameri~kom konzulatu.
Timotijevi} je zatim izneo da }e fotografije i podatke koje mu je [e{eq poslao “poslati na doti~no mesto radi potrebnih orjentacija” i da je
izvesni Z. Ivkovi} u stalnoj vezi sa wim, te da je wegova uloga druga i da je
on sprovodi.
Na kraju pisma Timotijevi} je, uz pozdrav, izneo nadu da }e se sa [e{eqom u doglednoj budu}nosti sresti u ^ikagu.
Napomena:
(redigovano)
Kucano u 4 primeraka
Dostavqeno:
(potpis redigovan)
– 2h RSUP-u SRS SDB III sektoru
– 1h V sektoru USDB
– 1h operativnom radniku
Primedbe, ocene i odluke nadle`nih stare{ina
306
Puk. Miroqub B. Timotijevi}
841 West George Street
9. decembar 1986. godine
Chicago, Illinois 60657, USA
Gospodinu doktoru Vojislavu [e{equ
Mihajla Pupina 14
Zemun Poqe
11080 Zemun–Beograd, Jugoslavija
Vrlo po{tovani doktore [e{equ,
Va{e drago mi i preporu~eno pismo pod brojem #684, datirano 25. novembra teku}e godine, primih ju~e i sa velikom pa`wom ga pro~itah. Pismo sam potpuno razumeo i ho}u da znate, dragi doktore, da Vi niste zaboravqeni, niti ste vi{e sami. Va{ slu~aj mi je vrlo dobro poznat, a tako i
mojim prijateqima u Va{ingtonu ~iji sam veteran iz korejskog rata, kasnije nagra|en pukovni~kim ~inom.
[to se ti~e Va{eg dolaska u ^ikago, ja sam se jo{ pre mesec dana obratio doti~nim krugovima i prijateqima u Va{ingtonu, koji su me posle kratkog vremena pismeno izvestili da }e Va{e pitawe biti re{eno diplomatskim putem. Me|utim, vidim iz Va{eg pisma, a to me malo i ~udi, ameri~ka
ambasada, odnosno konzulat u Beogradu Vas do danas jo{ ni{ta nije izvestio!?
Pretpostavqam da je se za vreme Va{eg preseqavawa iz Sarajeva za Beograd,
kao i promena Va{e adrese, negde ne{to izgubilo ili u konzulatu le`i zatrpano. Zato bih Vam predlo`io da posetite ameri~ki konzulat, pa ako iz Va{ingtona jo{ ni{ta nije stiglo da me o tome odmah izvestite. Ako budu potrebni ma kakvi formulari da ih ispunim i da ih potpi{em kao Va{ “sponzor”, to }u rado u~initi, a uzgred da napomenem, o tome bi konzulat da postupi. Istovremeno, prijavite Va{u novu adresu i broj telefona ako ga imate.
Hvala Vam za podatke i dve fotografije koje ste mi poslali. Kroz koji
dan }u ovo poslati na doti~no mesto radi potrebnih orijentacija. Gospodin
Z. Ivkovi} je u stalnoj vezi sa mnom; wegova uloga je druga i on to sprovodi.
U nadi da }emo se videti u doglednoj budu}nosti u ^ikagu, to pozdravqam Va{u suprugu i malog Vam sina Nikolu, ostaju}i sa najlep{im `eqama, Va{ odani,
Miroqub B. Timotijevi}, puk.
P. S. Dostavite mi ime i prezime ameri~kog ambasadora u Beogradu.
Hvala. M. T.
CXXI
Uprava Slu`be dr`avne bezbednosti za Beograd
III sektor
71-0349
23. 12. 1986. godine
Slu`bena bele{ka o informativnom razgovoru
I. Podaci o izvoru saznawa
(redigovano)
307
II. Podaci o neprijateqskoj delatnosti
O ovome je i ranije pisano.
(redigovano)
Tokom razgovora izvor nam je izneo da je 28. 10. 1986. godine prisustvovao na tribini u Patrijar{iji SPC povodom promocije kwige @arka Gavrilovi}a “Na braniku vere i nacije”, gde su kao uvodni~ari nastupili
Atanasije Jevti}, Vojislav [e{eq, Marko \or|evi} i @arko Gavrilovi}.
Izvor je [e{eqevo istupawe, prema sopstvenom tvr|ewu, do`iveo kao
istupawe nekog “ko istinski voli svoj narod i koji sa argumentima nastupa”. Prema izvoru, [e{eq je u svojoj diskusiji govorio o “neravnopravnom
tretmanu srpskog naroda, {to nije u redu sa bratskim odnosima u na{oj federaciji”. Daqe, kako nam je preneo izvor, [e{eq je istakao da se genocid
koji se vr{i u na{oj zemqi, a posebno na Kosovu i Metohiji i Sloveniji,
ne sla`e sa wegovim politi~kim konceptom.
U nastavku razgovora izvor nam je saop{tio da je 15. 12. 1986. godine u
Patrijar{iji SPC prisustvovao na tribini koja je odr`ana povodom razgovora o kwizi “Ogre{ewa” autora Dinka Davidova, na kojoj su, pored ostalih, govorili Vojislav [e{eq i @arko Gavrilovi}. Izvor se na istoj tribini, prema sopstvenim navodima, “uzbudio, jer uvek katolici ne{to imaju
protiv Srba i Srpske pravoslavne crkve”. Tako|e, izvor je istakao da je Gavrilovi} prisutnima saop{tio da Rimokatoli~ka crkva ima prednost nad
pravoslavnom crkvom zato {to je “vladaju}a trojka” gledala “drugim o~ima” na odnos katoli~ke i pravoslavne crkve, u korist katoli~ke crkve. Izvor je napomenuo da mu nije jasno o kojoj se “vladaju}oj trojci” radi, jer isti
nisu imenovani na tribini. U nastavku, po izvoru, [e{eq je istakao da je
“vladaju}i iz trojke” promenio svoju veru iz katoli~ke u pravoslavnu veru,
zato {to se o`enio Ruskiwom. Izvor je zavr{io re~ima da je po wemu
“ostala nejasno}a u na{em Ustavu po pitawu tretmana republika i pokrajina u nas, a sa time i pitawe odnosa nacija i nacionalnosti.
III. Podaci o izvr{iocima neprijateqske delatnosti
Vojislav [e{eq, OO po gra|anskoj desnici u CSDB Sarajevo.
(redigovano)
IV Podaci o merama i radwama SDB
(redigovano)
CXXII
Uprava Slu`be dr`avne bezbednosti za Beograd
III sektor
71-0349
24. 12. 1986. godine
Izve{taj saradnika
I. Podaci o izvoru saznawa
(redigovano)
Izvor pouzdan, podaci provereni.
308
II. Podaci o neprijateqskoj delatnosti
O ovome se prvi put pi{e.
Radi se o ekstremnom istupawu Vojislava [e{eqa sa pozicija gra|anske desnice na sudskom pretresu koji je odr`an povodom zabrane rasturawa
wegove kwige “Veleizdajni~ki proces”.
Tokom razgovora izvor je izneo da je dana 22. 12. 1986. godine, u Okru`nom sudu u Beogradu, prisustvovao na glavnom pretresu povodom re{ewa
Okru`nog javnog tu`ila{tva o privremenoj zabrani rasturawa kwige “Veleizdajni~ki proces”, autora Vojislava [e{eqa.
Prema izvoru, [e{eqevu odbranu su zastupali advokati Slobodan Perovi} i @arko Aleksi}, a na samom procesu je prisustvovalo oko 25 lica,
me|u kojima su izvoru bili poznati Vladimir Mijanovi}, Pavlu{ko Im{irovi}, Vuk Dra{kovi} i \or|o Vukoja.
Kako nam je preneo izvor, [e{eq je sudski proces iskoristio za tridesetominutni “monolog” u kojem je izneo neke svoje stavove i “istorijske
~iwenice”. Tako je izneo da je pokojni predsednik Tito “biv{i austrougarski kaplar”, koji je izme|u dva svetska rata od strane Kominterne postavqen na vlast u KPJ, sa zadatkom da nakon oslobo|ewa razbije Jugoslaviju.
Po izvoru, [e{eq je daqe izneo da je drug Tito tokom NOB-a izdao nare|ewe da partizanske jedinice ne napadaju usta{ke jedinice, ve} samo da im
se odupru, ako budu napadnuti, te da je pregovarao sa fa{istima u vezi osloba|awa wegove supruge Herte iz logora u Jasenovcu, ostavqaju}i Srbe, Jevreje i Cigane wihovoj sudbini. [e{eq je daqe, po tvr|ewu izvora, izneo
da je pokojni predsednik, za vreme mandata Veselina \uranovi}a na mestu
predsednika SIV-a, istom naredio da potpi{e “kuvajtske menice” u iznosu od nekoliko stotina miliona dolara. Iste menice su, prema navodima
[e{eqa, koje nam je preneo izvor, podeqene pojedinim dr`avnicima i
predstavnicima nesvrstanih zemaqa koji su se okupili na konferenciji
nesvrstanih u Havani, kako bi se “obradio” Fidel Kastro i kako bi bio izvr{en uticaj da se pokojnom predsedniku dodeli “Poveqa Pokreta nesvrstanih”. Prema izvoru, [e{eq je tako|e izneo da je pokojni predsednik odgovoran za “uklawawe” najbli`ih saradnika i dokazanih istaknutih komunista, za {ta je bio dovoqan samo wegov potpis, po uzoru na poznate “Staqinove ~istke”.
Izvor nam je u nastavku razgovora saop{tio da je [e{eq drugove Staneta Dolanca, Branka Mikuli}a i Hamdiju Pozderca optu`io za “name{tawe wegovog procesa”. Za Dolanca je rekao da je do 1943. godine bio aktivni pripadnik “Hitlerjugenda”, a Mikuli}a i Pozderca je okrivio za
podsticawe panislamizma i muslimanskog nacionalizma u BiH, radi ~ega
je vi{e stotina hiqada Srba i Hrvata bilo primorano da se isele iz BiH.
Zatim je, prema izvoru, izneo da se od dru{tvenih sredstava u centru Sarajeva zida ku}a za druga Branka Mikuli}a, da su se sekretari OKSK u BiH
me|usobno takmi~ili ko }e vi{e da proda umetni~kih slika, ~iji je autor
wegova k}erka, koja je nakon odr`ane zimske olimpijade u Sarajevu, zahvaquju}i “zaslugama”, izabrana za direktora Olimpijskog muzeja.
[e{eq je, po izvoru, daqe saop{tio da je druga Staneta Dolanca i grupu novinara iz sarajevskog “Oslobo|ewa” tu`io radi povrede wegovih
309
autorskih prava, o ~emu, u toku nekoliko narednih dana o~ekuje sudsku raspravu u istom sudu.
U nastavku pretresa, kako nam je izvor preneo, Slobodan Perovi} je u
ime [e{eqeve odbrane zahtevao da sud ne zabrani rasturawe celokupne
wegove kwige, ve} da se zabrana odnosi na pojedine delove, kao i to da u sudsku dokumentaciju u|u izjave “trojice vode}ih jugoslovenskih pravnika o
nezakonitosti [e{eqeve osude”.
(redigovano)
III. Podaci o izvr{iocima neprijateqske delatnosti
Vojislav [e{eq, OO po gra|anskoj desnici, u CSDB Sarajevo.
(redigovano)
IV. Podaci o merama i radwama SDB
(redigovano)
V. Napomene, ocene i predlozi operativnog radnika
Izvoru su date instrukcije da o svim interesantnim zapa`awima blagovremeno informi{e Slu`bu. Podaci koje je dao izvoru su provereni prisustvom dva operativna radnika III sektora na navedenom sudskom pretresu.
Kucano u 4 primerka.
Dostavqeno:
(potpis redigovan)
– 2h RSUP-u SRS SDB III sektoru
– 1h V sektoru USDB
– 1h operativnom radniku
CXXIII
Uprava Slu`be dr`avne bezbednosti za Beograd
III sektor
71-0375
24. 12. 1986. godine
Informacija
o ekstremnom istupawu Vojislava [e{eqa (OO u CSDB Sarajevo zbog
delovawa sa pozicija gra|anske desnice), na pretresu odr`anom u Okru`nom sudu u Beogradu, dana 22. 12. 1986. godine, povodom re{ewa o privremenoj zabrani wegove kwige “Veleizdajni~ki proces”
U Okru`nom sudu u Beogradu, dana 22. 12. 1986. godine, odr`an je glavni pretres povodom re{ewa Okru`nog javnog tu`ila{tva kojim je privremeno zabraweno rasturawe kwige “Veleizdajni~ki proces”, autora Vojislava [e{eqa. Na pretresu, koji je bio javan, bilo je prisutno oko 30 lica,
me|u kojima Vladimir Mijanovi}, Pavlu{ko Im{irovi}, Ilija Moqkovi}, (redigovano), Vuk Dra{kovi}, (redigovano), @arko Gavrilovi} (redigovano), Tomislav Krsmanovi}, \or|o Vukoja, Milo{ Bogdanovi} (redigovano).
310
Odbranu [e{eqa su zastupali advokati Slobodan Perovi} (redigovano) i @arko Aleksi}, a tre}i branilac Nikola Barovi} (redigovano), koga je [e{eq najavio, nije se pojavio na pretresu.
Na samom po~etku glavnog pretresa prvi je govorio Vojislav [e{eq
i zahtevao da svoje izlagawe diktira direktno u zapisnik, {to mu je predsednik sudskog ve}a i dozvolio.
U svom op{irnom izlagawu, koje je trajalo vi{e od 30 minuta, Vojislav
[e{eq je iskoristio tako {to je iznose}i neke svoje stavove i “istorijske
~iwenice” na najgrubqi na~in vre|ao li~nost pokojnog predsednika i neke najvi{e dr`avne i partijske rukovodioce u zemqi. [e{eq je u su{tini
ovu priliku iskoristio za organizovawe svojevrsne tribine o dru{tvenopoliti~kim prilikama u zemqi. Za ovakvo svoje istupawe [e{eq nije bio
opomenut niti upozoren od strane predsednika sudskog ve}a, ve} je svoje
tendenciozno i veoma grubo izlagawe doveo do samog kraja, tek nakon ~ega
je zamenik okru`nog javnog tu`ioca stavio primedbu da [e{eqev “monolog” nema nikakve veze sa predmetom pretresa koji se vodi.
U svom izlagawu [e{eq je izneo da je pokojni predsednik Tito “biv{i austro-ugarski kaplar”, koji je u periodu izme|u dva rata postavqen od
strane Kominterne na ~elo KPJ sa ciqem da radi ne na ujediwewu, ve} razbijawu Jugoslavije. Po [e{equ, ovakva aktivnost pokojnog predsednika je
nastavqena i nakon oslobo|ewa zemqe.
Zatim je [e{eq izneo da su po nare|ewu pokojnog predsednika glavni
komandanti partizanske vojske u toku IV ofanzive pregovarali sa fa{istima i doma}im izdajnicima, i da su samo zbog toga Vrhovni {tab NOV i
partizanske jedinice uspele da se izvuku, aludiraju}i na to da u pomenutoj
ofanzivi nije bilo nikakve herojske borbe partizanskih jedinica. Tako|e
je naveo da je pokojni predsednik nakon IV ofanzive li~no izdao nare|ewe
da partizanske jedinice ne napadaju usta{e, ve} da to urade samo u slu~aju
ako moraju da uzvrate na wihove napade.
Potom je [e{eq izneo da je pokojni predsednik Tito pregovarao sa
fa{istima u vezi osloba|awa wegove supruge Herte iz logora u Jasenovcu,
dok za sudbinu hiqade Srba, Jevreja i Cigana u istom logoru nije mario, za
{ta, po [e{equ, snosi krivicu.
[e{eq je izneo da je pokojni predsednik svojim potpisom odobravao
uklawawe svojih najbli`ih saradnika i poznatih jugoslovenskih komunista, kako u vreme Staqinovih ~istki, tako i u periodu IB-a.
U svom daqem izlagawu, Vojislav [e{eq je naveo da je pokojni predsednik u vreme kada je Veselin \uranovi} bio predsednik SIV-a ovome naredio da potpi{e tzv. “kuvajtske menice” na iznos od nekoliko stotina miliona dolara, i koje je iskoristio za “re{avawe sukoba” sa predsednikom
Kube Fidelom Kastrom na konferenciji Pokreta nesvrstanih, odr`anoj u
Havani. Po [e{equ, te iste menice su po nare|ewu Tita podeqene pojedinim dr`avnicima i predstavnicima Pokreta nesvrstanih na konferenciji nesvrstanih u Havani, ~ime je pokojni predsednik kupovao glasove pojedinih li~nosti za “obra~un” sa Kastrom, te da je istim tim menicama izvr{en uticaj “da se Titu dodeli Poveqa Pokreta nesvrstanih”.
311
U nastavku svog izlagawa, [e{eq je rekao da je su|ewe protiv wega u
Sarajevu 1984. godine delo “organizovane zavere” Hamdije Pozderca i
Branka Mikuli}a, “glavnih nosilaca panislamizma i muslimanskog nacionalizma u BiH”. Naveo je da je Predsedni{tvo CK SKJ donelo odluku da
se on krivi~no goni, a da ga je Predsedni{tvo CK BiH osudilo na 12 godina zatvora. Zatim je dodao da je usled takve politike koju vodi rukovodstvo
u BiH, u periodu 1961-1971. ovu republiku napustilo vi{e od 120 hiqada
Srba i Hrvata, a u periodu 1971-1981. vi{e od 100 hiqada.
Za Staneta Dolanca [e{eq je izneo da je u vreme wegovog hap{ewa direktno Dolanc, kao savezni sekretar za unutra{we poslove, rukovodio
ovom akcijom, i da je prilikom hap{ewa, a i kasnije, dok je bio u istra`nom
zatvoru, do`iveo grubo {ikanirawe i maltretirawe od strane pripadnika
SDB u Sarajevu. Tako|e je naveo da je Stane Dolanc direktno rukovodio i
akcijom hap{ewa grupe od 28 gra|anskih desni~ara u Beogradu. Potom je
[e{eq izneo da je taj isti Stane Dolanc do 1943. godine bio aktivni pripadnik “Hitlerjugenda”, a da je danas ~lan Predsedni{tva ove zemqe, {to,
po wemu, najboqe govori ko nam sedi u najvi{im dr`avnim organima i ko
vodi politiku ove zemqe.
[e{eq je potom saop{tio da je druga Staneta Dolanca i grupu novinara iz sarajevskog “Oslobo|ewa” tu`io radi povrede wegovih autorskih
prava, jer su isti objavqivali neke radove iz wegovih tekstova u {tampi,
te da }e za nekoliko dana povodom toga u Okru`nom sudu u Beogradu biti
odr`ana sudska rasprava.
Potom je [e{eq izneo da se ogromnim dru{tvenim sredstvima u centru Sarajeva gradi “velelepna palata” za Branka Mikuli}a, te da je Mikuli}eva }erka zaposlena kao direktor Olimpijskog muzeja u Sarajevu bez
ikakvog javnog konkursa. Tako|e je izneo da su se sekretari OK SK u BiH
takmi~ili ko }e vi{e da proda umetni~kih slika Mikuli}eve }erke, kako
bi na takav na~in {to ve}u wegovu naklonost pridobili.
Advokati [e{eqa, Perovi} i Aleksi}, izneli su predlog da se eventualno odobri izdavawe i rasturawe pomenute kwige bez inrkiminisanih
delova, na {ta autor Vojislav [e{eq nije pristao.
U zavr{noj re~i, Vojislav [e{eq je izneo da je na pretresu, koji je tako|e odr`an pred Okru`nim sudom u Beogradu, a u povodu zabrane wegove
prethodne kwige “Hajka na jeretika”, imao utisak da mu kwiga ne}e biti zabrawena, ali da je na ovom pretresu potpuno siguran da }e ova wegova kwiga “Veleizdajni~ki proces” biti zabrawena. Po{to je naveo da ga i pored
ovih zabrana qudi na ulici vuku za rukav i tra`e wegove kwige, zamolio je
predsednika sudskog ve}a da, ako je ikako mogu}e, presudu ne izrekne u ime
naroda zbog toga {to “taj narod tra`i, i pored zabrana, wegove kwige”. Tako|e je naveo da se ose}a izuzetno sre}nim sve dok je svestan da se makar i
jedan ve} distribuirani primerak ovih wegovih zabrawenih kwiga nalazi
u “narodu” i dok bude bio svestan ~iwenice da }e iste i}i od “ruke do ruke”.
U svojoj zavr{noj re~i, advokat Slobodan Perovi} je izneo da je do{ao
do “sve`ih podataka” da je Beograd, kao podru~je, posebno simptomati~an
kada su u pitawu zabrane kwiga, jer od ukupnog broja zabrawenih kwiga u ze312
mqi, 60% otpada na podru~je Beograda. Naveo je da mu nije jasno da li je to
rezultat svojevrsne represije koja se u Beogradu na ovom poqu sprovodi,
ili je to rezultat nekakve prevencije, ali da }e se u budu}nosti svestrano
pozabaviti ovim problemom. Citiraju}i izvod iz izlagawa Mitje Ribi~i~a, objavqenog u jednom od brojeva NIN-a, u kome se ka`e da u ciqu prave
demokratizacije jednog dru{tva treba i}i idejom na ideju, a kwigom na
kwigu, Perovi} je naglasio da se iskreno nada da }e sud imati ovo u vidu i
da ne}e zabraniti kwigu Vojislava [e{eqa “Veleizdajni~ki proces”.
Napomena:
Na{ je utisak da je Vojislav [e{eq za sve vreme svog izlagawa na glavnom pretresu kod prisutnih `eleo da ostavi utisak nekakvog junaka.
Odre|en broj prisutnih lica na pretresu je sve vreme “hvatao” bele{ke, a posebno se u tome isticao Pavlu{ko Im{irovi}, koji je sva izlagawa na sudu detaqno zapisivao.
Svi predlozi odbrane i samog Vojislava [e{eqa datih u postupku su
od strane sudskog ve}a odbijeni.
Re{ewem sudskog ve}a Okru`nog suda u Beogradu, kwiga “Veleizdajni~ki proces”, autora Vojislava [e{eqa, u celini je i trajno zabrawena.
(redigovano)
Kucano u 4 primerka.
Dostavqeno:
(potpis redigovan)
– 2h RSUP-u SRS SDB III sektoru
– 1h V sektoru USDB
– 1h operativnom radniku
Primedbe, ocene i odluke nadle`nih stare{ina
CXXIV
PSUP SAPV – Slu`ba DB
III sektor
Novi Sad
Strogo poverqivo
Gra|anska desnica
25. 12. 1986. godine
Kontakt Ranke ^i~ak sa Vojislavom [e{eqem
(redigovano) samoinicijativno nas je obavestio da je tokom novembra
1986. godine, u par navrata kontaktirao sa Rankom ^i~ak, dopisnicom “Vjesnika” iz Zagreba, nastawena u Pe}incima.
^i~kova je pri~ala (redigovano) da je ona u dobrim odnosima sa Vojislavom [e{eqom koji je, tokom novembra ove godine, posetio u Pe}incima. Tom prilikom, [e{eq joj je poklonio svoju kwigu “Hajka na jeretika”,
sa posvetom, koju je ponudila na ~itawe (redigovano), ali je od toga, navodno, kasnije odustala.
Narednih dana, Ranka ^i~ak je dala (redigovano) vi{e fotokopiranih
materijala, me|u kojima “Otvoreno pismo javnosti povodom otpu{tawa s
posla novinara Du{ana Bogavca”, sa potpisima 223 lica, koji su ovim potpisima postali ~lanovi Fonda solidarnosti; zatim “Saop{tewe broj 2”
313
inicijativnog odbora Fonda solidarnosti; “Odgovor povodom informacije Izvr{nog odbora Fonda solidarnosti Udru`ewa novinara Srbije”;
“Otvoreno pismo javnosti inicijativnog odbora”, upu}ene redakcijama listova i ~asopisa, radio i TV stanicama, novinarima i svim poslenicima
javne re~i i wihovim asocijacijama. Pored toga, ^i~kova je dala (redigovano) i {est stranica na kojima se nalaze fotokopije ~lanaka iz vi{e listova koji osu|uju pritisak na Du{ana Bogavca.
Napomiwemo da je Ranka ^i~ak u CSDB Sremska Mitrovica vo|ena u
POO po gra|anskoj desnici od decembra 1981. godine. Dana 23. 12. 1982. godine, od strane Vi{eg suda u Sremskoj Mitrovici osu|ena je na zbirnu kaznu zatvora od dve godine i {est meseci zbog krivi~nih dela iz ~lana 133 i
157 KZ SFRJ. Vrhovni sud SAP Vojvodine joj je, 22. 3. 1983. godine, smawio
kaznu na 10 meseci zatvora.
U prilogu dostavqamo SDB RSUP-u SR Srbije fotokopiju navedenih
materijala (27 stranica).
Dostavqeno:
– 1h SSUP SDB – III uprava
– 1h RSUP SR Srbije SDB – III sektor
CXXV
Uprava Slu`be dr`avne bezbednosti za Beograd
III sektor
71-0367
25. 12. 1986. godine
Slu`bena bele{ka o informativnom razgovoru
I. Podaci o izvoru saznawa
(redigovano)
Sastanak odr`an 17. 12. 1986. godine na inicijativu operativnog radnika.
Izvor nepouzdan, podaci provereni.
II. Podaci o neprijateqskoj delatnosti
Radi se o neprijateqskim istupima Vojislava [e{eqa i @arka Gavrilovi}a na tribinama odr`anim 28. 10. 1986. i 15. 12. 1986. godine u sali Patrijar{ije SPC u Beogradu, 7. jula 5.
Odgovaraju}i na pitawe {ta zna o istupima Vojislava [e{eqa na tribini odr`anoj 28. 10. 1986. godine u sali Patrijar{ije SPC, (redigovano)
je odgovorio da je iz lista “Pravoslavqe” saznao da }e se 28. 10. 1986. godine odr`ati promocija kwige @arka Gavrilovi}a “Na braniku vere i nacije”, pa je odlu~io da prisustvuje. Na promociji su o Gavrilovi}evoj kwizi,
po wegovim re~ima, govorili Atanasije Jevti}, Vojislav [e{eq, Mirko
\or|evi}, publicista iz [imanovaca, i autor. Govore}i o kwizi, Vojislav
[e{eq je istakao da je autor kwige izrastao u vrsnog teologa i filozofa.
Govore}i o kwizi, [e{eq je govorio o problemima koje ona pokre}e, kao
314
i o polo`aju crkve u dru{tvu. Po re~ima (redigovano), [e{eq je govorio
o polo`aju srpskog naroda u drugim krajevima na{e zemqe, Bosni, Dalmaciji, istakav{i da on nije dobar. [e{eq je, izme|u ostalog, istakao da je
politika uspela pre dvadesetak godina da odvoji makedonsku crkvu od SPC
i da do danas u svetu to nije priznala nijedna pravoslavna crkva.
Po re~ima izvora, Vojislav [e{eq je, javqaju}i se za re~ u diskusiji,
govorio da se vr{i upore|ivawe Stepinca i Nikolaja Velimirovi}a, Dragi{e Vasi}a i Artukovi}a, i da je to neprihvatqivo. Odgovaraju}i na pitawe iz publike o polo`aju sve{tenika SPC u SR BiH, [e{eq je izjavio,
po re~ima Sredojevi}a, da je u BiH jako lo{e stawe za SPC.
Odgovaraju}i na pitawe {ta zna o istupima Vojislava [e{eqa i @arka Gavrilovi}a, na tribini o kwizi Dinka Davidova “Ogre{ewa”, odr`anoj 15. 12. 1986. godine, (redigovano) je rekao da su pomenutu tribinu organizovali studenti Bogoslovskog fakulteta i da je on odre|en da se stara o
organizaciji. Posle konsultacija sa autorom kwige, Sredojevi} je, po sopstvenim re~ima, pozvao Matiju Be}kovi}a, Miodraga Mi}u Popovi}a, Vojislava [e{eqa, Atanasija Jevti}a i @arka Gavrilovi}a da u~estvuju na
ovoj tribini, {to su oni i prihvatili. Po{to je otvorio tribinu, Sredojevi} je navodno zamolio Gavrilovi}a, koji je vodio razgovor, da upozori
prisutne da u svojim izlagawima ne izlaze iz okvira teme. Po izvorovim
re~ima, [e{eq je, govore}i o kwizi, istakao da je stradawe fru{kogorskih manastira plod nebrige dr`ave. U svom izlagawu [e{eq je govorio
da je 20. vek period velikog krvoproli}a za srpski narod, da je srpski narod
pru`ao pomo} svoj slovenskoj bra}i ne znaju}i da ta bra}a dr`e u potaji
no` i da su spremna da srpskom narodu zabiju no` u le|a i da je tako bilo u
Prvom i Drugom svetskom ratu, i posle wega. Po Sredojevi}evim re~ima,
[e{eq je u svom izlagawu istakao da postoji sprega protiv srpskog naroda koju predvodi Vatikan i da se teritorija srpskog naroda svela na granice Beogradskog pa{aluka.
[e{eq je u svom izlagawu, po re~ima izvora, postavio pitawe za{to
se nije sudilo Anti Paveli}u u odsustvu, a sudilo se Slobodanu Jovanovi}u, i za{to se Artukovi}u nije sudilo i za druga dela, a ne samo za jedno ili
dva, posebno isti~u}i Jasenovac.
Po Sredojevi}evim re~ima, iz publike je postavqeno pitawe za{to je
Stepinac sahrawen u katedrali, a fru{kogorski manastiri propadaju. Na
to pitawe je odgovorio @arko Gavrilovi} i rekao da je razlog taj {to Vatikan stoji iza RKC, a da je trojka koja je vladala kod nas rimokatoli~ke vere. Po re~ima izvora, na istupawe Gavrilovi}a nadovezao se [e{eq, koji
je rekao da je glavni u toj trojci prilago|avao sve sebi i da se ~ak ven~ao u
pravoslavnoj crkvi. Nastavqaju}i u istom tonu, Gavrilovi} je rekao da je
to u~inio zbog `ene Ruskiwe, zbog koje je i veru promenio i da je Milovan
\ilas u toku rata pregovarao sa neprijateqem da se `ena glavnog iz trojke, i jo{ jedna grupa, pusti iz Jasenovca, dok je veliki deo zato~enih ostao
u wemu.
Na kraju razgovora, Sredojevi} je napomenuo da ovakav istup [e{eqa
i Gavrilovi}a nije bio u redu i da je ciq ove tribine bilo intelektualno
uzdizawe studenata i ni{ta vi{e od toga.
315
III. Podaci o nosiocima neprijateqske delatnosti
Vojislav [e{eq – OO CSDB Sarajevo zbog neprijateqskog delovawa
sa pozicija gra|anske desnice.
@arko Gavrilovi} – (redigovano)
IV. Podaci o merama i radwama SDB
U vezi istupa [e{eqa i Gavrilovi}a, od Sredojevi}a su uzete dve izjave u smislu ~lana 151, stav 2 ZKP.
V. Napomene, ocene i predlozi operativnog radnika
U toku razgovora, Sredojevi} je ostavio nepovoqan utisak. S obzirom
da je bio organizator jedne od tribina, nije rekao sve {to je znao. U prilog
ovakvoj oceni idu i saznawa koja smo dobili putem OT mera, da je Sredojevi} neposredno po prijemu poziva kontaktirao sa Milanom Komneni}em i
@arkom Gavrilovi}em, a Gavrilovi}a je neposredno po obavqenom razgovoru obavestio o wegovom sadr`aju. U toku razgovora Sredojevi} je odbio
mogu}nost nastavqawa kontakta sa Slu`bom.
S obzirom na wegovu poziciju predsednika studenata Bogoslovskog fakulteta i wegov udeo u organizovawu ovakvih tribina, trebalo bi oceniti
oportunost primene odre|enih mera Slu`be prema wemu.
Kucano u 4 primerka.
Dostavqeno:
(potpis redigovan)
– 2h RSUP-u SRS SDB III sektoru
– 1h V sektoru USDB
– 1h operativnom radniku
Primedbe, ocene i odluke nadle`nih stare{ina
CXXVI
Uprava Slu`be dr`avne bezbednosti – Beograd
III sektor
71-0298
25. 12. 1986. godine
Slu`bena bele{ka o informativnom razgovoru
I. Podaci o izvoru saznawa
(redigovano)
Razgovor obavqen 17. 12. 1986. godine na inicijativu operativnog radnika.
Izvor u fazi proveravawa, podaci provereni.
II. Podaci o neprijateqskoj delatnosti
Podaci se odnose na neprijateqsko istupawe Vojislava [e{eqa, sa
pozicija srpskog nacionalizma.
Milanovi} nam je ispri~ao da je krajem oktobra, odnosno po~etkom novembra ove godine, prisustvovao promociji kwige dr @arka Gavrilovi}a
“Na braniku vere i nacije”. Promocija je odr`ana u sali Patrijar{ije
316
SPC. Milanovi} je rekao da su tom prilikom o kwizi i autoru kwige govorili dr Atanasije Jevti}, Mirko \or|evi} i dr Vojislav [e{eq.
Po re~ima Milanovi}a, izlagawe Vojislava [e{eqa je bilo najvi{e
zapa`eno. U vezi toga, Milanovi} je rekao kako se se}a da je [e{eq govorio da se nad srpskim narodom vr{i genocid ne samo na Kosovu, nego i u SR
Bosni i Hercegovini, Dalmaciji, Slavoniji, SR Crnoj Gori, SAP Vojvodini i da se srpski narod posle Drugog svetskog rata nalazi u podre|enom polo`aju u odnosu na druge narode u SFRJ. Govore}i o ugro`enosti srpskog
naroda, [e{eq je rekao da se u SR Bosni i Hercegovini sudi sve{tenicima SPC, a da se srpski narod iseqava iz Hrvatske, kao i da se u SR Crnoj
Gori negira “srpsko ime”. [e{eq je u svom izlagawu, prema re~ima Milanovi}a, kritikovao na{ dru{tveno-politi~ki sistem, optu`iv{i ga da je
ve{ta~ki podelio SPC tako {to je stvorena Makedonska pravoslavna crkva. U vezi toga je dodao da zvani~na politika poku{ava da deli srpski narod na dve nacije: srpsku i crnogorsku. [e{eq je tako|e istakao da krajwe
ideologizovana ateisti~ka propaganda od strane “jedne ideolo{ke tvorevine” poku{ava da SPC gurne u drugi plan, jer je SPC bila kroz istoriju
do danas ~uvar srpske nacionalne svesti.
Prema se}awu Milanovi}a, [e{eq je naglasio da se “u vremenu bu|ewa srpske nacionalne svesti”, ne}e dozvoliti da ostane jedna ideolo{ka
tvorevina kojoj se robovalo.
Na kraju svog izlagawa, [e{eq je apelovao na srpski narod da se udru`i, bez obzira na verska i ideolo{ka opredeqewa, bez obzira da li su teisti ili ateisti, jer je to jedini na~in da srpski narod danas spasi svoju golu fizi~ku egzistenciju.
Milanovi} nam je, na kraju svog izlagawa, rekao da je na promociju do{ao iz profesionalnih, novinarskih razloga, ne znaju}i ko }e govoriti na
promociji. Procewuju}i koliko je qudi prisustvovalo promociji, Milanovi} je rekao da je bilo prisutno oko 500 qudi.
Na na{e pitawe koga je prepoznao od prisutnih, Milanovi} je rekao da
se se}a da je promociji prisustvovao Brki} Milovan, novinar. Tako|e je napomenuo da nije ostao do kraja na promociji pomenute kwige, i da je skup napustio oko 18.45 ~asova. Prilikom izlaska iz Patrijar{ije, prepoznao je i
Vuka Dra{kovi}a me|u prisutnima.
Milanovi} nam je samoinicijativno ustupio tri snimqena kadra filma, koja je snimio prilikom izlagawa Vojislava [e{eqa na pomenutoj promociji.
III. Podaci o izvr{iocima neprijateqske delatnosti
[e{eq Vojislav – OO po gra|anskoj desnici u CSDB Sarajevo.
IV. Podaci o merama i radwama SDB
Sa izvorom je obavqen informativni razgovor i uzeta izjava po ZKPu o neprijateqskom istupawu Vojislava [e{eqa. Pored toga, o neprijateqskom istupawu Vojislava [e{eqa u Beogradu uzeto je jo{ 12 izjava po
ZKP-u.
317
V. Napomene, ocene i predlozi operativnog radnika
Smatramo da je Milanovi} bio iskren u svom izlagawu i da je objektivno i korektno izneo sva svoja saznawa u vezi neprijateqskog istupawa Vojislava [e{eqa napomenutoj promociji kwige.
(redigovano)
U prilogu dostavqamo V sektoru USDB dva primerka izjave uzete od
Milovanovi} Ozrena.
Kucano u 4 primerka.
Dostavqeno:
– 2h RSUP SDB SR Srbije
– 1h V sektoru Uprave
– 1h operativnom radniku
(potpis redigovan)
CXXVII
Uprava Slu`be dr`avne bezbednosti – Beograd
III sektor
71-0310
25. 12. 1986. godine
Slu`bena bele{ka o informativnom razgovoru
I. Podaci o izvoru saznawa
(redigovano)
Razgovor obavqen 18. 12. 1986. godine na na{u inicijativu.
Izvor u fazi proveravawa, podaci provereni.
II. Podaci o neprijateqskoj delatnosti
Radi se o istupu Vojislava [e{eqa na tribini pod nazivom “Hri{}anstvo, marksizam i kraj sveta”, odr`anoj 8. 12. 1986. godine u Domu omladine.
Izvor nam je u razgovoru izneo da je dana 8. 12. 1986. godine prisustvovao tribini u Domu omladine sa temom “Hri{}anstvo, marksizam i kraj
sveta”, na kojoj su uvodni~ari bili Stojanovi} Svetozar, Irinej Bulovi} i
Andrija Kre{i}. Po izvoru, posle uvodnih izlagawa za re~ se iz publike
javio Vojislav [e{eq i, pored ostalog, interpretirao Kelzenovu tezu o
pore|ewu li~nosti iz religije sa li~nostima iz marksizma. Tako je, po izvoru, [e{eq Marksa uporedio sa Bogom, Engelsa sa jednim od apostola,
Lewina sa Hristom, a Tita sa Martinom Luterom.
S obzirom da smo raspolagali proverenim podacima da je [e{eq na
kraju svog izlagawa dodao da “{to se wega ti~e, Tita je mogao da uporedi i
sa satanom”, upitali smo izvora da nam iznese da li je [e{eq i to dodao.
Izvor je izjavio da se tog istupa [e{eqa ne se}a, dodav{i da bi se verovatno setio tako karakteristi~nog istupa da ga je ~uo.
(redigovano)
III. Podaci o izvr{iocima neprijateqske delatnosti
Vojislav [e{eq – OO u CSDB Sarajevo.
318
IV. Podaci o merama i radwama SDB
(redigovano)
V. Napomene, ocene i predlozi operativnog radnika
(redigovano)
Kucano u 4 primerka.
Dostavqeno:
– 2h RSUP SDB SR Srbije
– 1h V sektoru Uprave
– 1h operativnom radniku
(potpis redigovan)
CXXVIII
Uprava Slu`be dr`avne bezbednosti – Beograd
III sektor
71-0298
25. 12. 1986. godine
Slu`bena bele{ka o informativnom razgovoru
I. Podaci o izvoru saznawa
(redigovano)
Razgovor obavqen 19. 12. 1986. godine na inicijativu operativnog radnika.
Izvor u fazi proveravawa, podaci provereni.
II. Podaci o neprijateqskoj delatnosti
Podaci se odnose na neprijateqsko istupawe Vojislava [e{eqa sa pozicija srpskog nacionalizma.
Panti} Sa{a nam je izjavio da je dana 15. 12. 1986. godine prisustvovao
u sali Patrijar{ije SPC promociji kwige “Ogre{ewe” autora Dinka Davidova.
Panti} Sa{a je po svom se}awu rekao da su o pomenutoj kwizi govorili Mi}a Popovi}, Vojislav [e{eq i dva ili tri sve{tenika kojima se nije mogao setiti imena.
Panti} je na po~etku svoje izjave rekao da se sramno ose}ao {to je prisustvovao pomenutoj promociji, jer je tom prilikom bilo najmawe govora o
kwizi, a najvi{e o tzv. ugro`enosti Srba u Jugoslaviji.
U vezi toga, Panti} je rekao da je Vojislav [e{eq govorio o stradawu
Srba u II svetskom ratu, istakav{i da je za ~etiri godine rata poginulo vi{e Srba od usta{a, nego {to je poginulo za vreme vladavine Turaka. Prema se}awu Panti}a, [e{eq je rekao da Anti Paveli}u nije su|eno ali da
je zato su|eno jednom srpskom velikanu (Panti} se nije mogao setiti imena
koje je [e{eq pomenuo misle}i na “jednog srpskog velikana” – primedba
operativnog radnika). Panti} je sa sigurno{}u izjavio kako se dobro se}a
da je [e{eq rekao da je Andriji Artukovi}u su|eno samo za nekoliko ubi319
stava, a ne i za ostale Srbe koji su stradali u Jasenovcu. Prema se}awu Panti}a, [e{eq je u svom izlagawu rekao da su se Srbi u XIX veku oslobodili od Turaka, i da su nakon toga oslobodili svoju bra}u. Prema re~ima [e{eqa, ta bra}a su kasnije zabila Srbima no` u le|a. Nakon toga, [e{eq
je rekao da je jedan “hrvatski komunista”, kome se Panti} nije mogao setiti
imena, posle rata rekao da je u Jasenovcu pobijeno malo Srba.
Izvor je izjavio da je [e{eq isticao u svom izlagawu SPC kao glavnog ~uvara srpskog naroda, da se u na{oj zemqi ne dozvoqava obnova srpskih manastira koji predstavqaju srpsku kulturu.
Panti} je zapazio da je [e{eq, govore}i o ugro`enosti Srba, rekao da
je Srbija danas svedena na Beogradski pa{aluk, kao i da se protiv Srba vodi i danas vatikansko-kominternovska zavera, da se Srbima zabrawuje da govore o usta{kim zlo~inima, a da danas ni Crnogorci sebe vi{e ne smatraju Srbima. Na na{e pitawe, da li se se}a kojim je re~ima [e{eq zavr{io
svoje izlagawe, Panti} je izjavio da su to bile slede}e re~i: “Dok je nas, Srbija ne}e propasti”.
Po Panti}evom se}awu, nakon [e{eqevog izlagawa, prisutni iz publike su postavqali pitawa. Panti} se naro~ito se}a jednog pitawa koje je
glasilo: “Kako je Alojzije Stepinac mogao biti progla{en svecem, a da na
drugoj strani SPC ne mo`e da izdejstvuje restauraciju svojih manastira”.
Prema Panti}evom se}awu, na ovo pitawe je prvo odgovorio jedan sve{tenik, kome Panti} nije mogao da se seti imena, tako {to je rekao da je vode}a trojka koja je vladala kod nas potekla iz katoli~ke crkve. Nakon toga,
[e{eq je dopunio ovaj odgovor rekav{i da je vode}i iz te trojke mewao veru kako mu se prohtelo i da je ~ak jednom prelazio u pravoslavqe. Panti}
je nakon [e{eqevog odgovora rekao da se za re~ ponovo javio pomenuti sve{tenik i rekao kako je za vreme Drugog svetskog rata u Jasenovcu vr{ena
razmena komunista za zarobqene nema~ke oficire, i da su ostali logora{i ostali u logoru.
III. Podaci o izvr{iocima neprijateqske delatnosti
[e{eq Vojislav, OO po gra|anskoj desnici u CSDB Sarajevo.
Gavrilovi} @arko – (redigovano) Prema na{im pouzdanim saznawima,
Gavrilovi} je sve{tenik koji je istupao, a ~ijeg se imena izvor nije mogao
setiti.
IV. Podaci o merama i radwama SDB
Od Panti} Sa{e je uzeta izjava po ZKP-u, u vezi neprijateqskog istupawa Vojislava [e{eqa. Pored toga, o neprijateqskom istupawu [e{eqa
u Beogradu uzeto je jo{ 12 izjava po ZKP-u.
V. Napomene, ocene i predlozi operativnog radnika
Smatramo da je Panti} Sa{a bio iskren u svom izlagawu. Napomiwemo da je Panti} bio vidno uzbu|en za sve vreme razgovora i da je to verovatno imalo uticaja {to se u svojoj izjavi nije setio vi{e detaqa iz izlagawa
Vojislava [e{eqa.
(redigovano)
320
U prilogu dostavqamo V sektoru USDB dva primerka izjave po ZKP
Panti} Sa{e.
Kucano u 4 primerka.
Dostavqeno:
– 2h RSUP SDB SR Srbije
– 1h V sektoru Uprave
– 1h operativnom radniku
(potpis redigovan)
CXXIX
Uprava Slu`be dr`avne bezbednosti za Beograd
III sektor
71-0349
26. 12. 1986. godine
Slu`bena bele{ka
o po{tanskoj po{iqci koju je @ivota Ivkovi}
uputio Vojislavu [e{equ
Dana 16. 12. 1986. godine, @ivota Ivkovi}, P. O. Box 23232, Chicago,
U.S.A. je na adresu Vojislava [e{eqa (OO po gra|anskoj desnici u CSDB
Sarajevo), ul. Mihajla Pupina br. 14, Zemun Poqe, uputio pismo u kojem je
izneo da je pro~itao fotokopiju wegove kwige u listovima “Hajka na jeretika”. Navode}i da je istu kwigu dobio od “nekog svog prijateqa iz Zapadne Nema~ke”, izneo je da je od Miroquba Timotijevi}a dobio i pro~itao
pismo koje je Timotijevi}u poslao [e{eq.
U nastavku pisma Ivkovi} je izrazio `aqewe {to je “srpski narod i
neki drugi narodi i narodnosti u mojoj otaybini, krenuo tom stra{nom
stranputicom ka bezdanu i okrenuo le|a svojoj sopstvenoj svetloj istorijskoj pro{losti, veri i narodnoj tradiciji”, te je naveo da komunisti kao
ateisti ne veruju u boga, ali da nastoje sami da se postave kao “bogovi i sveci”.
Tako|e je istakao da, iako se [e{eq u kwizi “Hajka na jeretika” deklari{e kao komunista, a on se deklari{e kao antikomunista, je wima dvojici zajedni~ko “srpstvo, moral, karakter, istina, pravda, sloboda, demokratija, istinska, a ne samo proklamovana”.
U prilogu pisma Ivkovi} je [e{equ uputio ~ek u iznosu od 100 $, kako bi [e{eq i wegov sin Nikola mogli da kupe “bo`i}nu pe~enicu” i zapamtili “kroz to isto bo`i}no prasence taj dan isto kao i ja, za koga je danas taj dan zna~ajan zbog wegovog duhovno-srpskog narodnog zna~ewa i ne samo srpskog, ve} op{te ~ove~anskog zna~ewa istine i pravde”.
Napomena:
@ivota Ivkovi}, ~lan ekstremne emigrantske organizacije “SOPO”
je nakon osnivawa, od strane iste, “Srpskog demokratskog pokreta”, u ^ikagu 1978. godine, postao ~lan u`eg rukovodstva SDP-a. ^lanovi ekstremne
321
emigrantske organizacije “Srpski demokratski pokret” se u svojoj aktivnosti zala`u za primenu terora u borbi protiv SFRJ.
Uz bele{ku dostavqamo V sektoru USDB i V sektoru SDB RSUP SR
Srbije po jednu kopiju navedene po{tanske po{iqke.
Kucano u 4 primerka.
Dostavqeno:
(potpis redigovan)
– 2h RSUP-u SRS SDB III sektoru
– 1h V sektoru USDB
– 1h operativnom radniku
Primedbe, ocene i odluke nadle`nih stare{ina
CIVIC FEDERAL SAVINGS BANK
3522 West 26th Street Chicago, Illinois 60623
271376
Date, december, 15. 1986.
Dr Vojislav Seselj, Mih. Pupina 14, Zemun Polje, 11080 Zemun
Exactly 100,00 cts
CIVIC FEDERAL SAVINGS BANK
@ivota P. Ivkovi}
3522 West 26th Street-Chicago, Illinois 60623
P.O. Box 23232
PERSONAL MONEY ORDER
CHICAGO, ILL. 60623 – U.S.A.
Zivota Ivkovich
P.O. Box 23232
CHICAGO, ILL. 60623
U. S. A.
^ikago, 16. decembra 1986. godine
Po{tovani gospodine [e{equ,
Va{e pismo od 25. novembra t. g. primio sam 6. ovog meseca, te po{to
tadawi nedeqni ~ek moradoh da upotrebim za pla}awe gasa, struje, vode, telefona i osigurawa, to i ovaj odgovor ostavih za slede}u subotu, da bih Vam
i ovom prilikom mogao poslati malo pomo}i, jer nam se pribli`ava na{
svetli hri{}anski praznik Hristovog ro`destva, pa se}aju}i se, kako sam
se ja silno radovao Bo`i}u, ne ba{ mnogo {to sam znao {ta je Bo`i}, koliko tome {to sam ve} znao {ta je bo`i}na pe~enica.
Moja `eqa je ovog momenta da i Va{ mali sin~i} Nikola zapamti kroz
to isto bo`i}no prasence taj dan isto kao i ja, za koga je danas taj dan zna~ajan zbog wegovog duhovnog, srpskog narodnog zna~ewa i ne samo srpskog,
ve} op{te~ove~anskog zna~ewa istine i pravde.
U tom znaku {aqem Vam ~ek na iznos od 100 ameri~kih dolara br.
271376, od 15. 12. 1986. godine, nadaju}i se da jedno prasence ne}e ko{tati vi{e, mada su mi trenutne tamo{we cene nepoznate, ali ra~unam ako ja ovdi
za tu sumu mogu da kupim ~etiri zaklana i o~i{}ena prasadi od po 20 funti, ta vaqda }e mo}i tamo bar jedno, sem ako ste vi tamo prevazi{li i ameri~ki standard usled velikog progresa “nau~nog” socijalizma. Dodu{e, i jeste, jer iz jugoslovenske {tampe koju povremeno ~itam, vidim da tamo danas
vi{e nema plate mawe od jednog miliona, zna~i, svi zaposleni gra|ani su
322
milioneri, a to nije mali uspeh. Ja li~no, i pored ove {ale, ose}ao bih se
mnogo sre}nijim kad bi ta zarada se kretala samo oko 250 do 300 dinara i za
jedan hleb pla}ao samo 2 dinara, a za kilogram mesa 5-7 dinara, kao {to je
to nekad bilo u onoj “staroj”, “truloj”, “bur`oaskoj” i “nazadnoj” Kraqevini Jugoslaviji, nego da za jedan hleb moram da nosim novac u yaku.
Ime Va{eg sin~i}a doznao sam od mog prijateqa koji je primio Va{e
pismo u pro{li utorak. Istovremeno, pro{le nedeqe jedan prijateq mi dade fotokopiju u listovima Va{e kwige “Hajka na jeretika”, koju je dobio od
nekog svoj prijateqa iz Zapadne Nema~ke. Tu, kao iz pisma upu}enog mom
prijatequ, videh da ste ro|eni istog dana kada i ja, samo za razliku 27 godina kasnije. Palo mi je u o~i kako datum ro|ewa ima nekakve misti~ne veze
sa karakternim crtama qudi. S tim povezujem jo{ jednog na{eg zemqaka od
Nevesiwa, koji se upokojio decembra pro{le godine, a ro|en je tako|e
istog dana, koliko su nam silno karakterne osobine sli~ne, a da misti~nost bude jo{ ve}a, i on je ro|en 27 godina pre mene.
Iz Va{eg pisma upu}enog mom prijatequ, koji se prihvatio da Vam bude sponzor (garant) za Va{ dolazak u Ameriku, vidim da Vam paso{ jo{ nisu vratili, a da ni odgovor na Va{e pismo koje ste uputili Predsedni{tvu
SFRJ. Ja li~no mislim da je sve to samo ce|ewe, kidawe nerava, pa otuda i
svo to, ka`em, wihovo maltretirawe i {ikanirawe. Da}e oni Vama na kraju paso{ da bi Vas se re{ili, jer su oni svesni da }ete im Va{im izlaskom
iz zemqe mnogo, mnogo mawe smetati. Dakako, pamtim i izjavu Josipa Broza datu britanskom ambasadoru u Beogradu povodom prvih izbora u zemqi:
“A gde vam je opozicija”? Wegov odgovor je glasio: “Na{a opozicija delimi~no se nalazi u zatvoru, a delimi~no u emigraciji, ali mi se najsigurnije ose}amo kad se ona nalazi na grobqu”. To, tu wegovu izjavu ja ni mrtav ne
smem da zaboravim. No, hvala Gospodu Bogu, {to je on veoma milostiv, ali
i veoma strog i nezaboravan. On bavi, ali ne zaboravi, pa je eto i sam Broz
se najzad na{ao na grobqu, a {to }e generacije i generacije ispa{tati na
suludom marksisti~kom eksperimentu, to wega vi{e nimalo nije briga, jer
“posle mene – potop”.
Isto tako je mislio i Marks kada je pristupio satanisti~koj crkvi i o
tome pisao svome ocu i rekao mu: “Jedna zavesa je pala, moje presveto rastrgnuto je, tako da je vaqalo postaviti nove bogove. Ja znam da }u se sunovratiti u bezdan i da mi spasa nema, ali }u se sa zadovoqstvom smejati i u`ivati {to }e se za mnom sunovratiti ~itavo ~ove~anstvo”. (D. Rjazanov, MarksEngels, Arhiv Ferlagezel{aft, Frankfurt). “Marks-Engels, Sabrana dela, Internac. pabli{ing haus Wujork). “Dajc-Ferlag Berlin 1975, odj. I, sv.
I, str 640/41, 651, 655, 660/61). (Robert Pejn, “Marks”, V. A. Alen, London
1968, str. 69-73). (Rjazanov, Berlin 1929), kao i sijaset dela koja se u Jugoslaviji ne mogu ni na}i ni pro~itati.
Ja li~no, dragi gospodine [e{equ, `alim {to je jednim delom i moj
srpski narod, a i neki drugi narodi i narodnosti u mojoj otaybini, krenuo
tom stra{nom stranputicom ka bezdanu, a okrenuo le|a svojoj sopstvenoj
svetloj istorijskoj pro{losti, veri i narodnoj tradiciji, ali na`alost, ja
tu ne mogu da pomognem, jer oni koji su silom oru`ja zgrabili vlast uobra323
`avaju da su posisali sva mogu}a znawa i mudrosti, te da za druge koji misle druk~ije nije ostalo nijedne trunke.
Govori se veoma mnogo u toj na{oj jadnoj otaybini o kulturi i “civilizaciji”, o demokratiji, o istini, o pravdi, ali sve je to veoma i jadno i bedno ako se dokazuje pesnicom.
Iz jednog ovda{weg zagrani~nog lista vidim jedan citat iz tamo{weg
`ivota i raznih diskusija: “Da li se mo`e na}i li~nost koja }e nas izvesti
iz ove provalije?” Ja tvrdim da mo`e i imam smelosti da im ka`em da bih
imao smelosti da se prihvatim te ~asne obaveze i du`nosti, ali u tom slu~aju, najbla`e da ka`em, dru{kani bi tada trebali, da ne ka`em morali, da
slu{aju, a ne da zapovedaju, jer bi to bilo u krajwoj liniji korisno i za wih
same, ne samo za narod, jer eto, na na{u i wihovu nesre}u, i oni su jedan mali deo toga naroda.
Znam i to da pojedini wihovi zanesewaci vele: “Mi smo sa pu{kom u
ruci do{li na vlast i bez pu{ke nikome vlast ne damo. Ko ho}e od nas da
uzme vlast, pu{ku u ruke pa u {umu, a mi }emo se pobrinuti da od nas nema
ko da preuzme vlast”.
Stra{na tragedija i bezumqe.
Takvi uop{te ne mogu da shvate {ta zna~i vihor, ili kako ovdi ka`u
tornado. Pred wim se ru{e i najgrandioznija stabla, ali se za ~udo de{ava
da sitno {ibqe izdr`i i taj udar. Wihov komunisti~ki udar po opoziciji
bio bi svakako vrlo krvav, ali bi op{tenarodni udar, a to je najmawe 90
procenata nekomunista i antikomunista, po wima bio jo{ krvaviji i daj
Bo`e da bi jedan od hiqadu uspeo da ga pre`ivi. Jer udar izaziva kontraudar i neka im za uzor poslu`i skora{wa NDH, gdi usta{e posle prvih udara vi{e nisu imali kura`i da se slobodno kre}u izvan svojih barikada i
bunkera, a na kraju rata iz Antine torbe prevrnuli se u Brozovu i tako izbegli ka`wavawe i postali jo{ ve}i gospodari situacije.
Komunisti kao ateisti i bogoborci ne veruju u Boga i, kako to na{ narod ka`e, “svece”, ali i te kako nastoje da se oni postave kao nekakvi bogovi i sveci. Kad im zagusti, oni onda `rtvuju po nekog bog~i}a ili sveca, kao
na primer Staqina, kao da je Staqin bio ne{to vi{e krvolo~an od Lewina, ali je Lewina trebalo ostaviti da ima u koga da se kunu, a boqe je i jednog vo|u prokleti i sva zla pripisati wemu kao “nastradalom”, a ideologiju i daqe prikazivati kao svetu i ~istu. Me|utim, moje je mi{qewe da ta
ideologija predstavqa utopiju, pa ma koliko se upirali iz petnih `ila da
je prika`u kao “progresivnu” i “nau~nu” i da je wezino opstojawe nemogu}e
bez nasiqa i diktature, zbog toga je demokratija i sloboda ~oveka u takvom
sistemu apsolutno neprihvatqiva. Uzmite Va{ slu~aj; hteli ste istinu,
pravdu, demokratiju, proklamovanu jednakost i ravnopravnost i videli ste
{ta ste samo dosad pre`iveli. A moglo je da Vam bude i veoma lepo. Jedino, eto, sitnica, trebali ste da pqunete na sopstveni karakter, moral i
qudsko dostojanstvo, da izvr{ite duhovnu amputaciju sopstvene ki~me i da
svoj prirodni talenat i inteligenciju i ste~eno stru~no-nau~no znawe
prilago|avate wihovim ciqevima i ako bi najmawe 90 procenata zbog toga
pquvalo na Vas. Vi bi trebali da se pravite kao da uop{te ne prime}ujete,
324
da se snishodqivo okre}ete, levo, desno i klawate im se kao da Vam ukazuju
neku najve}u po~ast.
^esto puta i sam, pitao sam se, ako sam stvarno qubiteq istine i pravde, slobode i qudskog dostojanstva, ~asti, morala, demokratije, ta za{to onda nisam komunista, kad komuniste sve to propagiraju, ali ja sem propagande, ne na|oh ni{ta opipqivo {to bi stvarno slu`ilo nekoj dobrobiti i
blagostawu ~ove~anstva.
Po mojoj oceni, wihov jedini ciq je vladati. Ni sam Marks ni slu~ajno nije bio neki du{ebri`nik za potla~ene. Sve {to se u tom ~oveku izrodilo, bila je zavist i mr`wa prema qudima. Otuda i wegova silna mr`wa
prema Bogu, zato veli: “Osvetit }u se onome koji tamo gore vlada”. Za{to?
[ta mu je u~inio onaj tamo gore. On zna da onaj tamo gore postoji, ali on
ho}e da mu se sveti. Bio je, dakle, u zavadi sa wim, jer je u satanisti~koj crkvi na wegovo mesto primio nekog drugog.
Ako bi ~ove~anstvo trebalo da ide za Marksom, onda bi trebalo da zna
i dobre i lo{e strane Marksa, a ne da mu serviraju samo filtrirane i na{minkane fraze marksizma, koje se na delu pokazuju {upqe.
U Va{oj kwizi “Hajka na jeretika”, Vi se i daqe deklari{ete kao komunista, pa }ete se mo`da ~uditi, a i oni kojima }ete morati da predate ovo
moje pismo, za{to Vas onda ja, koji se deklari{em kao antikomunista, ho}u
da pomognem, kad smo nas dvoje dva antipoda.
Ne, nismo. Zajedni~ko nam je srpstvo, moral, karakter, istina, pravda,
sloboda, demokratija, istinska, a ne samo proklamovana jednakost i ravnopravnost, a to je daleko, daleko ja~e od na{ih trenutnih ideolo{ko-politi~kih pogleda.
Ja `alim {to na{i srpski komunisti ne mogu da uvide perfidnost komunista Hrvata, Slovenaca, te mawinskih komunista Ma|ara, muslimanaturkofila, {kipetara i makedonstvuju}ih bugarofila, da su oni komunisti samo po potrebi za svoje nacionalisti~ke tendencije, kako bi bili {to
uspe{niji u borbi protivu Srba, i ni trunke vi{e. Dok na{i srpski jadnici nastoje da budu ve}i marksisti, ne samo od Marksa i wegovih prete~a, a
bilo je i bezbroj, pa i daleko boqih od Marksa. ^udan smo mi Srbi narod.
Kad se potur~imo – ve}i smo od sultana. Kad se pokatoli~imo – ve}i smo od
pape. Kad postanemo marksisti – ve}i smo od Marksa.
Ni doga|aji na Kosovu jo{ uvek neke komunisti~ke zanesewake ne mogu
da otrezne, dok ovdi dopisnici jugoslovenskih listova pri~aju svojim bli`im poznanicima, a to posle, tako|e u poverewu, curi daqe, da je dana{wa
situacija na Kosovu u`asavaju}a. Nasiqe i teror balisti~kih bandi su prevazi{li daleko ratni period 1941-1945.
Zapalo se u stra{an }orsokak, jer je kod mnogih preovladala slavoqubivost i karijerizam i ne obra}aju}i pa`wu kuda to vodi. Moja najve}a `eqa bi bila da se problem re{i na miran i demokratski na~in, ali istovremeno uvi|am i nemogu}nost zbog bolesne vlastoqubivosti jedne mawine koja nije u stawu da realno sagleda i tragi~an ishod, pa da mirnim putem izvr{i povla~ewe bez prolivawa krvi. ^emu jedna ideologija ~ije bi odr`avawe na vlasti plivalo u moru krvi? Ako ve} ho}emo da smo narodna vlast,
325
onda treba da slobodno od naroda budemo birani, po vi{epartijskom parlamentarnom sistemu, slobodnom, a ne nametanom i dirigovanom kandidaturom od strane jedne jedine partije, koja koristi kao svoje paravane sindikat, ranije Narodni front, kasnije tzv. Socijalisti~ki savez, kroz koje,
opet, i jedino komunisti imaju re~, a ostali su samo aplauderi.
Oprostite mi, gospodine [e{equ, {to Vas ja prosto udavih, a znam da
ste vi siti davqewa od onih koji su tamo pored Vas, ali ja ovo vi{e radi
wih i napisah, jer kao {to rekoh, znam da im ovo moje pismo morate predati, kao {to su to morali da u~ine i svi moji ro|aci i prijateqi sa kojima
sam se dopisivao. Naravno, ovo “morali” je na kobajagi fini na~in kao:
“Dobio si pismo od Ivkovi}a, {ta pi{e, ho}e{ li nam dati da pro~itamo
to pismo, ba{ nas interesuje”.
Hristos se rodi i sre}na Vam Nova 1987. godina. Vama, Va{oj supruzi
Vesni i sinu Nikoli svako dobro od Gospoda Boga. Srda~no Va{,
@ivota Ivkovi}
CXXX
Uprava Slu`be dr`avne bezbednosti – Beograd
III sektor
71-0298
26. 12. 1986. godine
Slu`bena bele{ka o informativnom razgovoru
I. Podaci o izvoru saznawa
(redigovano)
Razgovor obavqen 19. 12. 1986. godine na inicijativu operativnog radnika.
Izvor u fazi proveravawa – podaci provereni.
II. Podaci o neprijateqskoj delatnosti
Podaci se odnose na neprijateqsko istupawe Vojislava [e{eqa sa pozicija srpskog nacionalizma.
Jani~i} ^edomir nam je u razgovoru izjavio da je, 15. 12. 1986. godine,
prisustvovao u sali Patrijar{ije SPC promociji kwige “Ogre{ewe” dr
Dinka Davidova.
U vezi toga, Jani~i} je rekao da su kao diskutanti na promociji u~estvovali dr Mi}a Popovi}, dr Matija Be}kovi}, dr Vojislav [e{eq, sve{tenici @arko Gavrilovi} (voditeq na promociji), Atanasije Jevti},
kwi`evnici Milan Komneni}, Danko Popovi} i Dinko Davidov. Prema
proceni Jani~i}a, na promociji je bilo prisutno oko 100 qudi. Jani~i} je
izjavio da je prvo govorio vrlo kratko Mi}a Popovi} (uglavnom o kwizi),
zatim sve{tenik Atanasije Jevti}, koji je naglasio da se upravo vratio s
puta po Kosovu i rekao da je stawe tamo{wih srpskih manastira vrlo lo{e. Tako|e je rekao da su Srbi na Kosovu diskriminisani verom polumeseca, pomenuo stradawe Srba za vreme Drugog svetskog rata od usta{a, kao i
326
stradawe Srba u logoru Jasenovac. Svoje izlagawe Jevti} je zavr{io zakqu~iv{i da jedini put koji vodi oslobo|ewu Srba jeste SPC.
Nakon toga, za re~ se javio sve{tenik @arko Gavrilovi}, koji je istakao da je jedina uteha pravoslavnih vernika wihova crkva, hram, a da je sramota {to hramovi propadaju.
Posle diskusije sve{tenika @arka Gavrilovi}a, za re~ se javio Vojislav [e{eq. Prema se}awu Jani~i}a, [e{eq je rekao da je XX vek, vek genocida, `arewa i paqewa nad srpskim narodom. Tako|e je rekao da se srpski narod oslobodio u XIX veku turskog ropstva i da je nakon toga po`urio
da pomogne svojoj bra}i da se oslobode. Upravo ta bra}a, po re~ima [e{eqa, vratila su to Srbima no`em u le|a. [e{eq je naglasio da su hrvatske
usta{e najqu}i neprijateqi srpskog naroda i da su usta{e za ~etiri godine rata ubile vi{e Srba nego {to ih je poginulo za vreme turske vladavine. U vezi toga, [e{eq je ponovio tuma~ewe Vladimira Dedijera po kojem
je Stevo Kraja~i}, jedan od najve}ih hrvatskih komunista, rekao posle Drugog svetskog rata u Jasenovcu: “Vas Srba nismo dovoqno ubili”.
Jani~i} je izjavio da je [e{eq ironi~no u vezi toga dodao da je Stevo
Kraja~i}, i posle svojih napred citiranih re~i, ostao na visokom polo`aju sve do svoje smrti.
Nakon toga, Jani~i} je rekao da je [e{eq govorio da su Srbi ugro`eni
danas i od pojedinaca, pripadnika sopstvenog naroda, koji slu`e kominternovsko-vatikanskoj zaveri i tako stvaraju uslove da “usta{ku kamu zamewuje
kulturni genocid nad srpskim narodom”. Po [e{equ, upravo takvi pojedinci onemogu}avaju obnovu srpskih manastira i dozvoqavaju da se granice srpske otaybine prekrajaju, tako da je “Srbija svedena na Beogradski pa{aluk”.
Nakon toga, [e{eq je govorio o polo`aju SPC u na{oj zemqi, naglasiv{i
da je ona jedini kohezioni faktor u o~uvawu srpstva, ali da ateisti~ka propaganda nastoji da razbije SPC. U vezi SAP Vojvodine, koju je [e{eq nazvao “srpska Atina”, rekao je da zahvaquju}i svojim autonoma{ima sledi birokratsko-kominternovsku zaveru protiv Srba, kao i crnogorski komunisti,
tako da se srpski narod ve{ta~ki cepa i da se na taj na~in stvaraju hibridne
nacije”. “Posleratni re`im” u na{oj zemqi, po re~ima [e{eqa, insistira
na }utawu srpskog naroda o usta{kim zlo~inima i povrh svega “taj re`im”
izjedna~ava usta{ke zlo~ine sa sporadi~nim srpskim kolaboracionizmom”.
U vezi toga, [e{eq je rekao da se nije sudilo u odsustvu Anti Paveli}u, ali
da se zato sudilo u odsustvu srpskom velikanu Slobodanu Jovanovi}u. Tako|e
je rekao da se Andriji Artukovi}u sudilo za samo nekoliko stotina `rtava,
dok je 1.500.000 Srba-logora{a u Jasenovcu zaboravqeno”.
Prema se}awu Jani~i}a, [e{eq je svoje izlagawe zavr{io re~ima da
Srbija ne}e propasti dok ima daha u bilo kojem Srbinu.
Nakon [e{eqevog izlagawa, prisutni iz publike su postavqali pitawa. Prema Jani~i}evom se}awu, jedan slu{alac pitao je kako je mogu}e da
hrvatska katoli~ka crkva proglasi Stepinca svecem, a da se SPC ne mo`e
izboriti za rekonstrukciju svojih manastira. Na ovo pitawe prvo je odgovorio sve{tenik @arko Gavrilovi} re~ima da hrvatska katoli~ka crkva
327
ima zale|inu u mo}nom Vatikanu, i dodao da je razlog i u tome “{to je glavna trojka”, koja je vladala kod nas, bila rimokatoli~ke veroispovesti. Prema Jani~i}evom se}awu, Gavrilovi} je ironi~no rekao da je u srpskom narodu ipak bilo vi{e “Prodanovi}a” nego “Obili}a”, aludiraju}i na one Srbe koji su izneverili svoju veru. Nakon toga, [e{eq je dodao da je “glavni
iz vode}e trojke” bio sklon ~estom mewawu ideologije, istine, ukoliko se
to uklapalo u wegovu {emu vlasti. [e{eq je pomenuo svedo~ewe Vladimira Dedijera da je “glavni iz pomenute trojke” promenio i svoju veroispovest 1918. godine u Rusiji, prihvativ{i pravoslavqe. Nakon ovih re~i, sve{tenik @arko Gavrilovi} se ponovo javio za re~ i rekao da se “glavni iz
vode}e trojke” 1918. godine ven~ao u Rusiji. Gavrilovi} je dodao da je za vreme Drugog svetskog rata “Milovan \ilas sa kompanijom” pregovarao sa
Nemcima da se pusti iz logora Jasenovac Herta, tada{wa `ena “glavnog ~oveka” iz pomenute trojke. Jani~i} se se}a da je neko iz publike povikao “Tita bre, Tita”. Gavrilovi} je napomenuo da je uz Hertu iz Jasenovca bilo
oslobo|eno jo{ nekoliko rukovode}ih komunista, a da je ve}ina logora{a
ostala u logoru.
III. Podaci o izvr{iocima neprijateqske delatnosti
[e{eq Vojislav – OO po gra|anskoj desnici u CSDB Sarajevo.
Gavrilovi} @arko – (redigovano)
Popovi} Mi}a – (redigovano)
Jevti} Atanasije – (redigovano)
IV. Podaci o merama i radwama SDB
Od Jani~i} ^edomira smo, nakon obavqenog informativnog razgovora,
uzeli izjavu po ZKP u vezi neprijateqskog istupawa Vojislava [e{eqa.
Pored toga, o neprijateqskom istupawu [e{eqa u Beogradu uzeto je
jo{ 12 izjava po ZKP-u.
V. Napomene, ocene i predlozi operativnog radnika
Jani~i} ^edomir je u svojoj izjavi dao niz detaqa po svom se}awu o neprijateqskom istupawu Vojislava [e{eqa i @arka Gavrilovi}a.
U svojoj izjavi osudio je neprijateqsko istupawe Vojislava [e{eqa i
@arka Gavrilovi}a, napomiwu}i da je ono bilo krajwe provokativno i neprijateqsko, procewuju}i da je promocija kwige bila izmanipulisana da bi
se javno, pred brojnim posetiocima, {irila neprijateqska propaganda.
(redigovano)
U prilogu dostavqamo V sektoru USDB dva primerka izjave uzete od
Jani~i} ^edomira.
Kucano u 4 primerka.
Dostavqeno:
– 2h RSUP SDB SR Srbije
– 1h V sektoru Uprave
– 1h operativnom radniku
328
(potpis redigovan)
CXXXI
Savezni sekretarijat za unutra{we poslove
Slu`ba dr`avne bezbednosti
23
Br. 29826/1
Beograd, 29. 12. 1986. godine
Republi~ki sekretarijat za unutra{we poslove SR Srbije
Slu`ba dr`avne bezbednosti – III sektor – Beograd
Predmet: Vojislav [e{eq, istup u Okru`nom sudu u Beogradu
Veza: Va{a depe{a br. 423, od 25. 12. 1986. godine
Molimo da utvrdite identitet predsednika sudskog ve}a i ~lanova porote i dostavite provere podataka.
Obavestite nas o va{im najnovijim saznawima u vezi [e{eqevog zaposlewa u Beogradu i prijave stalnog boravka.
S obzirom da su na glavnoj raspravi prisustvovali i neki poznati pripadnici gra|anske desnice i nacionalisti, molimo da nas obavestite da li
su ovom [e{eqevom istupu prethodili odre|eni dogovori i pripreme, da
li su prisustvovali strani novinari i koji.
(potpis redigovan)
CXXXII
Uprava Slu`be dr`avne bezbednosti – Beograd
III sektor
71-0298
29. 12. 1986. godine
Slu`bena bele{ka o informativnom razgovoru
I. Podaci o izvoru saznawa
(redigovano)
Razgovor obavqen 17. 12. 1986. godine na inicijativu operativnog radnika.
Izvor u fazi proveravawa, podaci provereni.
II. Podaci o neprijateqskoj delatnosti
Podaci se odnose na neprijateqsko istupawe Vojislava [e{eqa sa pozicija srpskog nacionalizma.
Izvor nam je izjavio da je 15. 12. 1986. godine prisustvovao u Patrijar{iji SPC u Beogradu promociji kwige “Ogre{ewe”, autora Dinka Davidova. Na promociji su govorili sve{tenici @arko Gavrilovi}, Atanasije
Jevti}, akademici Mi}a Popovi} i Matija Be}kovi}, zatim Vojislav [e{eq i autor kwige Dinko Davidov. Prema se}awu Duri} Mladena, prvi je
329
govorio Mi}a Popovi}, koji je pohvalno govorio o kwizi. Tako|e je ispri~ao da su srpski manastiri bili ugro`eni u posleratnom periodu od strane ateisti~ki odgojene omladine. Naime, prema re~ima Mi}e Popovi}a,
omladinci sa jedne radne akcije su sru{ili zid na kojem je bila vredna freska po nare|ewu svog komandira koji je rekao: kad nema boga, {ta }e nam slika o wemu.
Posle Mi}e Popovi}a, govorio je sve{tenik Atanasije Jevti}, koji je
rekao da se upravo vratio s puta po Kosovu. U vezi toga je rekao da su srpski manastiri na Kosovu ugro`eni i da su mnogi poru{eni u posleratnom
periodu. Jevti} je apelovao na sve Srbe da obnove manastire. Tako|e je govorio o stradawu srpskog naroda za vreme Drugog svetskog rata, pomenuv{i
posebno Jasenovac. Nakon izlagawa Atanasija Jevti}a, govorio je sve{tenik @arko Gavrilovi}. On je pohvalio kwigu i dao re~ Vojislavu [e{equ. O sadr`aju [e{eqevog izlagawa, Duri} Mladen je rekao da je [e{eq
na po~etku pohvalio kwigu kao svedo~anstvo o potresnom stradawu i golgoti srpskog naroda u XX veku. Rekao je da se srpski narod u XIX veku oslobodio od turskog ropstva, i da je pomogao svojoj bra}i da se oslobode, a da su
ta bra}a nakon toga zabili Srbinu no` u le|a u svakoj te{koj situaciji.
[e{eq je naveo da je tako bilo i tokom Prvog i Drugog svetskog rata i da
bi tako bilo u svakoj budu}oj te{koj situaciji.
Prema re~ima [e{eqa, ru{iti srpske svetiwe zna~i ubijati i uni{tavati srpsku ~ast i identitet srpskog naroda. [e{eq je rekao da su najve}i neprijateqi srpskog naroda u dosada{woj istoriji hrvatske usta{e
koje su ubile vi{e Srba za ~etiri godine rata, nego {to ih je poginulo za
vreme turske vladavine. Me|utim, [e{eq je rekao da je najve}a nesre}a za
srpski narod nastala u posleratnom periodu i traje do danas, jer se srpski
narod u posledwih nekoliko decenija razbija i deli, {to se geografska
karta wegove otaybine prekraja i {to se Srbija danas svela na Beogradski
pa{aluk. Nakon toga, [e{eq se pozvao na svedo~ewe Vladimira Dedijera,
prema kojem je jedan od vode}ih hrvatskih komunista, Stevo Kraja~i}, rekao
jednom prilikom u Jasenovcu: “Malo smo vas Srba ovde ubili”. [e{eq je
ironi~no zakqu~io kako je Stevo Kraja~i} i posle ove izjave ostao na svom
polo`aju sve do svoje smrti. Usta{ku kamu danas zamewuje kulturni genocid nad srpskim narodom, jer se zapostavqaju sva srpska kulturna blaga, a
SPC se potiskuje u drugi plan. Prema re~ima [e{eqa, SPC je u posledwih nekoliko decenija jedini kohezioni faktor unutar srpskog naroda.
Pomenuo je Vojvodinu, rekav{i da je to nekada{wa srpska Atina, u kojoj se
ne obnavqaju srpski manastiri, a da vojvo|anski i crnogorski komunisti
`ele da odvoje srpski narod od wegove matice i tako dovode u pitawe naciionalno jedinstvo srpskog naroda.
[e{eq je rekao da posleratni re`im tera na }utawe o usta{kim zlo~inima kako bi se oni {to pre zaboravili, a na taj na~in se otvara prostor
neprijateqima srpskog naroda da takve zlo~ine u skorijoj budu}nosti ponove. Zato je [e{eq pozvao srpski narod da prestane sa }utawem, jer }utawem Srbi sami ~ine zlo~in nad sobom. Prema [e{equ, nije slu~ajno {to
je posleratni re`im odbijao da u odsustvu sudi Anti Paveli}u, jednom od
330
najve}ih zlikovaca nad srpskim narodom, a da je spremno sudio u odsustvu
Slobodanu Jovanovi}u. [e{eq je rekao i da je Artukovi}u su|eno za ubistvo nekoliko stotina qudi, a da je 1.500.000 jasenova~kih logora{a ostalo
po strani.
Na kraju svog izlagawa, [e{eq je rekao da }e, bez obzira na sve navedeno, srpski narod i daqe `iveti “dok je nas i dok smo jo{ `ivi”.
(redigovano) postavqali pitawa. Jedan mu{karac je pitao kako je mogu}no da Alojzije Stepinac bude progla{en za sveca, a da srpski manastiri ne mogu da se obnove. Na ovo pitawe je prvi odgovorio sve{tenik @arko Gavrilovi}, rekav{i da je to mogu}no zato {to je “trojka koja je vladala
ovom dr`avom potekla iz Rimokatoli~ke crkve”. Nakon toga, [e{eq je rekao da je “glavni iz te trojke” prelazio svojevremeno u pravoslavqe, ~ime
je pokazao da nije mnogo dr`ao ni do ideologije ni do istine i da je ideologiju, politiku i religiju mewao po potrebi ukoliko se to uklapalo u wegovu {emu vlasti. [e{eq je rekao da je o tome pisao i Vladimir Dedijer. Nakon ovih re~i, za re~ se ponovo javio sve{tenik @arko Gavrilovi}, rekav{i da je Herta, `ena glavnog iz pomenute trojke, bila zarobqena i odvedena u Jasenovac, a da je Milovan \ilas pregovarao sa Nemcima da ona bude
pu{tena u zamenu za zarobqene nema~ke oficire, dok su ostali logora{i
ostali u logoru da budu ubijeni.
III. Podaci o izvr{iocima neprijateqske delatnosti
Vojislav [e{eq, za koga se u CSDB Sarajevo vodi OO po gra|anskoj
desnici (redigovano)
@arko Gavrilovi} (redigovano)
IV. Podaci o merama i radwama SDB
(redigovano)
V. Napomene, ocene i predlozi operativnog radnika
(redigovano)
CXXXIII
Uprava Slu`be dr`avne bezbednosti – Beograd
V sektor
31. 12. 1986. godine
Rezime depe{a iz dosijea
[e{eq Vojislava za 1986. godinu
Rezime je sa~iwen od 34 depe{e (strana 36).
D-2551 od 7. 3. 1986. godine (USDB – D-1951 od 10. 3. 1986.) od strane
RSUP SRS (RSUP SR BiH) obave{teni smo da }e Vojislava [e{eqa, nakon pu{tawa iz KPD Zenica 15. 3. 1986. godine, u Sarajevu posetiti Dobrica ]osi}, kao i Kosta ^avo{ki, koji je najavio neposredne kontakte sa [e{eqem, odmah po wegovom povratku iz Londona.
331
D-2267 od 17. 3. 1986. godine RSUP SRS je obave{ten o kontaktima koje su pripadnici gra|anske desnice ostvarili sa Vojislavom [e{eqem nakon wegovog pu{tawa iz zatvora. Tako je 16. 3. 1986. godine Miodrag Mili}
obavestio [e{eqa da ga “od 1. aprila nasle|uje u Po`arevcu” i da mu je u
Londonu objavqena kwiga “Ra|awe Titove despotije”, zbog koje je i osu|en,
ali da je “ipak zadovoqan i da mu je svejedno {to ide u zatvor”. Mili} je savetovao [e{equ da obavezno pro~ita kwigu Mijalka Todorovi}a “Politi~ko bi}e dru{tvene krize”, a informisao ga je da je Vladimir [eks napisao “odli~nu kwigu o zatvorima u Jugoslaviji”.
[e{eqa je 16. 3. kontaktirao i Vladimir Mijanovi} i izrazio zadovoqstvo {to je iza{ao iz zatvora, pozvav{i ga da do|e u Beograd i prisustvuje protestnoj ve~eri u UKS-u. [e{eq je obe}ao da }e u Beograd do}i 24.
3. 1986. godine.
D-3381 od 27. 3. 1986. godine (USDB – D-2716) od strane RSUP SRS
(RSUP SR BiH) smo obave{teni da }e 27. 3. 1986. godine na poziv Koste ^avo{kog, Vuka Dra{kovi}a, Dragana Anti}a i drugih bezbednosno-interesantnih lica u Beograd doputovati 27. 3. 1986. godine, radi u~e{}a na protestnim ve~erima u UKS-u povodom upu}ivawa na izdr`avawe kazne zatvora Dragoquba Petrovi}a. Od USDB je tra`eno da preduzme meru tajnog
pra}ewa prema [e{eq Vojislavu, a po potrebi i ostale mere za vreme wegovog boravka u Beogradu.
D-3461 od 28. 3. 1986. godine (USDB – D-2784) od strane RSUP SRS prosle|ena je depe{a RSUP SR BiH kojom nas obave{tavaju da je 19. i 20. 3.
1986. godine [e{eqa u Sarajevu posetio Piter Hayiristi}, koga je [e{eq upoznao sa uslovima pod kojima je izdr`avao kaznu zatvora, maltretirawu u zatvoru, {trajku gla|u, svojim daqim planovima, nameri da tra`i
putnu ispravu itd.
D-2852 od 1. 4. 1986. godine RSUP SRS (da prosledi RSUP SR BiH) je
obave{ten da je 27. 3. 1986. godine Vojislav [e{eq doputovao u Beograd, gde
su ga na `elezni~koj stanici sa~ekali Vuk Dra{kovi} i Kosta ^avo{ki.
Za vreme boravka u Beogradu, [e{eq je ostvario kontakte sa Qubomirom Tadi}em, Zagorkom Golubovi}, Miodragom Mili}em, Pavlu{kom Im{irovi}em, Sr|om Popovi}em, Ivanom Jankovi}em, Vladimirom Mijanovi}em, Laslom Sekeqem, Bo`idarom Jak{i}em, Milovanom \ilasom, Milovanom Danojli}em, Dobricom ]osi}em i Vukom Dra{kovi}em. Uzeo je
u~e{}e na protestnoj ve~eri u UKS-u radi upu}ivawa Dragoquba Petrovi}a na izdr`avawe kazne zatvora, odr`anoj 31. 3. 1986. godine. U svom kratkom izlagawu [e{eq je istakao da je ogor~en na primenu policijske represije prema licima koja su ~inila verbalni delikt i koja su zbog toga osu|ena. Kao primer, naveo je slu~aj trojice osu|enika iz KPD “Zenica”, koji su
osu|eni samo zbog toga {to su odbili da sara|uju sa policijom.
D-3179 od 8. 4. 1986. godine i D-4205 od 9. 4. 1986. godine RSUP SRS
(RSUP SR Slovenije) odnose se na nameru Stevana [i}arova da za “Mladinu” napravi intervju sa Vojislavom [e{eqom, u kojem }e u~estvovati i
Gorazd Suhodolnik. Susret Suhodolnika, [i}arova i [e{eqa, dogovoren
je u stanu Im{irovi} Pavlu{ka 9. 4. 1986. godine.
332
D-4938 od 21. 4. 1986. godine (USDB – D-3477/2) od strane RSUP SRS
(prosle|en nam je zahtev RSUP SR BiH) da im blagovremeno obezbedimo
primerak kwige Vojislava [e{eqa “Hajka na mene”.
D-5239 od 26. 4. 1986. godine (USDB – D-3950) od strane RSUP SRS
(RSUP SR BiH) obave{teni smo o dolasku Vojislava [e{eqa u Beograd
26. 4. 1986. godine i tra`ena je primena mere tajnog pra}ewa i operativno
pokrivawe boravka Vojislava [e{eqa u Beogradu.
D-5718 od 7. 5. 1986. godine (USDB D-4258) od strane RSUP SRS (RSUP
SR BiH) smo obave{teni o kontaktima koje je Vojislav [e{eq, u sklopu
priprema oko {tampawa svoje kwige “Hajka na mene”, ostvario sa Draganom
Anti}em i izdava~em Rastkom Zaki}em. [e{eq je prihvatio Zaki}ev
predlog da se postoje}em tekstu doda kra}i epilog ~itavog wegovog slu~aja, koji bi napisao Zaki}, a [e{eq }e poku{ati da u “Kwi`evnoj re~i” objavi jedan tekst kojim bi reklamirao svoju kwigu i pozvao zainteresovane
na pretplatu. Zaki} je savetovao [e{equ (s obzirom da sumwa da }e mu ijedne novine {tampati reklamni oglas) da napravi neki prospekt koji }e poslati na adrese 500 qudi {irom zemqe kojim bi ih pozvali na pretplatu.
Ujedno, Zaki} ga je upozorio na mogu}nost zabrane pomenute kwige, ~ime bi
se pojavio problem gubitka ulo`enog novca, ali je [e{eq mi{qewa da su
mogu}nosti zabrane male, jer su to sve tekstovi koji su ve} bili zapleweni
od strane policije, ali nisu bili izvedeni kao inkriminacija na wegovom
su|ewu. Dogovorili su se da [e{eq naknadno do|e u Beograd, radi konkretnijeg dogovora oko {tampawa kwige, a [e{eq je dodao da }e mu doneti 20 miliona, kako bi Zaki} mogao izvr{iti potrebne pripreme za {tampawe navedene kwige.
D-6037 od 14. 5. 1986. godine (USDB – D-4519) od strane RSUP SRS
(RSUP SR BiH) smo obave{teni da je u 18 broju “Mladine”, od 16. 5. 1986.
godine, objavqen intervju sa Vojislavom [e{eqem. Delovi intervjua Vojislava [e{eqa emitovani su na Radio [tudentu 1. 5. 1986. godine.
D-5492 od 8. 6. 1986. godine RSUP SRS je obave{ten da je Vojislav [e{eq pokrenuo akciju prikupqawa nov~anih sredstava u iznosu od 3.500 dinara radi {tampawa i izdavawa svoje kwige koja bi, po wegovom kazivawu,
trebala da predstavqa “zbirku polemi~kih tekstova”.
D-5683 od 2. 6. 1986. godine RSUP SRS je obave{ten da je Vojislav [e{eq zavr{io pisawe kwige “Hajka na jeretika”, koju namerava da {tampa u
500 primeraka u birou za umno`avawe “Multiprint” u Beogradu. Korice
kwige uradio je Miroslav Dereti}, privatni {tampar iz Beograda, u zeleno-beloj i crvenoj boji. Recenzenti kwige su Qubomir Tadi}, Kosta ^avo{ki i Vuk Dra{kovi}. Cena kwige je 3.300 dinara.
Vladimir Mijanovi} je izvoru pokazao primerak kwige koji poseduje,
i dodao da se kwiga “uveliko rastura po Beogradu”. Tako|e je izneo da je [e{eq 15 primeraka kwige dao javnom tu`iocu, te da je sada najva`nije da se
{to vi{e primeraka kwige podeli pre nego tu`ilac donese odluku o wenoj sudbini. Izdava~i kwige su Rastko Zaki} i Vojislav [e{eq i kwiga
predstavqa (po re~ima [e{eqa) “neku vrstu zbirke polemi~kih tekstova
333
koje je vodio sa pojedinim bosanskim politi~arima i poznatim kulturnim
radnicima i javnim radnicima iz cele zemqe”.
D-5999 od 20. 6. 1986. godine RSUP SRS je obave{ten da je 20. 6. 1986. godine, u vremenu od 13-16.20 ~asova, u sudnici br. 3 Palate pravde u Beogradu, odr`ana rasprava povodom re{ewa Okru`nog javnog tu`ila{tva u Beogradu kojim se privremeno zabrawuje rasturawe kwige “Hajka na jeretika”
Vojislava [e{eqa, u izdawu samostalnog izdava~a Rastka Zaki}a. Na raspravi je prisustvovalo oko 50 lica, me|u kojima Mijanovi} Vladimir, Oluji} Dragomir, Im{irovi} Pavlu{ko, Moqkovi} Ilija, Stojanovi} Vojislav, @arko Gavrilovi}, Mi}evi} Jelenko i Bogavac Du{an.
U uvodnoj re~i, advokat Vladimir [eks, punomo}nik izdava~a Rastka
Zaki}a je nastojao da bli`e obrazlo`i termin “uznemirewe javnosti” na
koji se pozivao javni tu`ilac i povodom kojeg je privremeno zabraweno
rasturawe pomenute kwige. Prema wegovim re~ima, na{a javnost je naviknuta na svakodnevna uznemirewa, da je stoga ova kwiga bezopasna.
Autor kwige je, u~estvuju}i u raspravi, konstantno optu`ivao partijske rukovodioce SR BiH i visoke funkcionere za velike politi~ke i druge gre{ke, iznose}i tom prilikom niz “argumenata” kojima je nastojao svoje re~i u~initi uverqivim.
Advokat Velimir Cveti}, punomo}nik autora, mi{qewa je da je zabrana kwige “Hajka na jeretika” samo posledica celokupnog stawa u zemqi. U
tom kontekstu navodi da problemi nacionalizma ne postoje samo na Kosovu, ve} i u BiH, ali se o wima malo zna.
Nakon uvodnih re~i, pristupilo se predlagawu dokaza o kojima se sud
kasnije izjasnio. Prema mi{qewu sudskog ve}a, predlo`eni dokazi advokata [eksa i Cveti}a, kao i autora kwige, neosnovani su, te je dobijeno wihovo izvo|ewe. U zavr{noj re~i, tu`ilac je ponovio argumente iz re{ewa
o privremenoj zabrani i pozvao sud da donese odluku kojom se rasturawe pomenute kwige trajno zabrawuje. U svojoj zavr{noj re~i, punomo}nici autora i izdava~a kwige su izrazili mi{qewe da }e odluka suda biti pravedna
i da }e biti ukinuta zabrana rasturawa inkriminisane kwige.
Sud je nakon kratkotrajnog ve}awa doneo odluku kojom se u celini prihvataju navodi javnog tu`ioca, te se rasturawe kwige “Hajka na jeretika”
trajno zabrawuje. Posle izricawa presude, prisutni su se mirno razi{li.
D-5973 od 20. 6. 1986. godine RSUP SRS je obave{ten o raspravi povodom zabrane kwige “Hajka na jeretika” i nastojawu [e{eq Vojislava, zajedno sa Mi}evi} Jelenkom – Filaretom, da na su|ewe pozove ve}i broj novinara – dopisnika zapadnih listova u Beogradu, me|u kojima Tomasa Braja,
Pavla Jankovi}a, Trevizan Desu, Gernandeza Elovijagu, kao i predstavnike
agencije “Rojter”.
D-6552 od 3. 7. 1986. godine RSUP SRS je obave{ten da je 3. 7. 1986. godine Vojislav [e{eq zavr{io {tampawe svoje kwige “Vreme preispitivawa”. Priprema kwige za {tampawe je izvr{ena u samostalnoj zanatskoj
radwi za umno`avawe i fotokopirawe “Fotoslog” ^ale Milana. Nakon
pripreme, [e{eq je preuzeo od Milana papirne matrice radi korekture,
ali ih nije vratio, ve} je u nekoj od privatnih {tamparskih radwi u Beo334
gradu, od{tampao kwigu u 500 primeraka. Kwige su radi rasturawa preuzeli Miodrag Skuli} i NN `enska osoba, a rasturawe }e vr{iti automobilom “reno 18” (Q-455-189), koji vozi NN `ena).
U kwizi, [e{eq je prezentirao 17 tekstova napisanih do 1983. godine,
od kojih je deo na razli~ite na~ine publikovan. U kwizi su, pored ostalih,
{tampani i tekstovi “Kriza vaspitno-obrazovnog sistema i wene reperkusije na dru{tveni polo`aj omladine”, “Intelektualni anga`man u konkretnom vremenu i prostoru”, ~ije je objavqivawe bilo prihva}eno od redakcija “Vidika” i “Nove revije”, ali je publikovawe bilo spre~eno hap{ewem autora. U predgovoru, [e{eq najavquje nastavak ove kwige, koji je
ve} spreman za {tampu, pod nazivom “Sumrak iluzija”.
D-8892 od 11. 7. 1986. godine (USDB D-6722) od strane RSUP SRS smo
obave{teni da se 17. 6. 1986. godine Vojislav [e{eq odjavio sa adrese u Sarajevu i kao mesto boravka prijavio Zemun–Beograd i tra`ena je informacija gde je [e{eq prijavio stalno mesto boravka.
D-6722 od 15. 7. 1986. godine RSUP SRS je (u vezi prethodne depe{e)
obave{ten da je 19. 7. 1986. godine [e{eq Vojislav prijavio stalno boravi{te u Beogradu kod [e{eq Mare, ul. Ba~ka br. 17.
D-7073 od 23. 7. 1986. godine RSUP SRS je informisan da, prema tvr|ewu Im{irovi} Pavlu{ka, Vojislav [e{eq ima spremqene rukopise za
objavqivawe jo{ dve kwige. Jedna od wih ima naslov “Dnevnik jednog disidenta”. Za tro{kove {tampawa [e{eq raspola`e sumom od 800.000 dinara, a iste namerava {tampati krajem avgusta ili u septembru 1986. godine.
D-9466 od 26. 7. 1986. godine (USDB – D-7159) od RSUP SRS (RSUP SR
BiH) smo obave{teni da }e 26. 7. 1986. godine doputovati iz Sarajeva u Beograd Vojislav [e{eq zbog poslova oko {tampawa drugog izdawa kwige
“Vreme preispitivawa”. Tra`eno je operativno pokrivawe wegovog boravka u Beogradu.
D-7311 od 1. 8. 1986. godine RSUP SRS je obave{ten da Vojislav [e{eq priprema drugo izdawe kwige “Vrijeme preispitivawa”, koja }e se u
tira`u od 1.000 primeraka {tampati u samostalnoj zanatskoj radwi za fotokopirawe i umno`avawe “Fotoslog”, vlasnika ^ale Milana u Beogradu.
D-10882 od 1. 9. 1986. godine (USDB – D-8037) smo obave{teni od RSUP
SRS (RSUP SR BiH) da je 1. 9. 1986. godine Vojislav [e{eq iz Sarajeva
otputovao za Beograd.
D-8052 od 2. 9. 1986. godine RSUP SRS je obave{ten da je Vojislav [e{eq u razgovoru sa Kostom ^avo{kim, istom saop{tio da je zavr{io sa pisawem teksta kwige pod naslovom “Sumrak iluzija”, da je navedena kwiga
od{tampana i da je najve}i deo tira`a ve} rasturen. [e{eq je tekst navedene kwige 26. 8. 1986. godine dostavio na uvid javnom tu`iocu, i jo{ uvek
nije dobio nikakav odgovor. Pripremawe kwige [e{eq je dr`ao u tajnosti, a dostavio je po primerak kwige Kosti ^avo{kom i Vojislavu Ko{tunici.
D-8367 od 12. 9. 1986. godine RSUP SRS je obave{ten da Vojislav [e{eq priprema za {tampawe i objavqivawe novu kwigu, koja }e, pored ostalih tekstova, sadr`ati pismo Predsedni{tvu SFRJ koje je [e{eq uputio
335
1. 6. 1986. godine, kao i [e{eqev odgovor na anketu – intervju “[ta da se
radi”.
D-12518 od 18. 9. 1986. godine (USDB – D-8883) od strane RSUP SRS
(PSUP SAP Vojvodine smo obave{teni da je 16. 9. 1986. godine Vojislav
[e{eq kontaktirao sa Radmilom Muli}em, {efom “Nolitove” kwi`are
“Milo{ Crwanski” u Novom Sadu, kome je preneo da je iz {tampe iza{lo
drugo izdawe wegove kwige “Hajka na jeretika”, koje je [tampano u 100 primeraka i koje }e se prodavati po ceni od 3.200 dinara, interesuju}i se za mogu}nost wene prodaje u Novom Sadu. Muli} je od [e{eqa tra`io da mu po
Klari Mandi}-Timarov po{aqe 20 primeraka, dodav{i da ne zna u kom roku }e uspeti da rasproda kwigu.
Dopisom sp. 5653 od 24. 9. 1986. godine RSUP SRS je obave{ten da je
Okru`nom javnom tu`ila{tvu dostavqena informacija o namerama Vojislava [e{eqa da objavi novu kwigu, sa fotokopijama do sada pribavqenih
tekstova koje [e{eq namerava da objavi u istoj. Zameniku OJT Jovi Kne`evi}u, na wegov zahtev, pru`ene su i nu`ne usmene informacije.
D-15773 od 22. 11. 1986. godine (USDB – D-11265) od strane RSUP SRS
(RSUP SR BiH) obave{teni smo da je na adresu KPD Zenica prispela kopija tu`be radi naknade {tete, podneta u ime [e{eq Vojislava od strane
advokata Lojpur Aleksandra, koja je upu}ena i Op{tinskom sudu u Sarajevu.
U tu`bi [e{eq tra`i od{tetu u iznosu od 500.000 dinara, a kao razloge navodi da ga je stra`ar u KPD Zenici fizi~ki zlostavqao, da mu je uskra}ivana i zabrawena lekarska pomo}, da je kaznu provodio u izolaciji
iako za sve navedeno “nisu bili ispuweni zakonski uslovi”, te da je zbog represalija pretrpeo fizi~ke i psihi~ke smetwe.
Dopisom sp. 6980 od 26. 11. 1986. godine OJT M. Aleksi}u dostavqen je
rukopis kwige Vojislava [e{eqa “Veleizdajni~ki proces u Sarajevu 1984.
godine”, koja je {tampana u tira`u od 500 primeraka, u birou za umno`avawe “Multiprint”, vlasnika Vojislava Stefanovi}a.
D-11373 od 16. 11. 1986. godine RSUP SRS je obave{ten da je Vojislav
[e{eq zavr{io {tampawe svoje kwige “Veleizdajni~ki proces u Sarajevu 1984. godine”. Recenzenti su Vojislav Lubarda i Ivan Jankovi}, a kwiga
sadr`i “sva dokumenta pravne prirode, neposredno vezana za proces u Sarajevu 1984. godine”.
D-11952 od 12. 12. 1986. godine RSUP SRS je obave{ten da je Vojislav
[e{eq uputio 25. 11. 1986. godine po{tanske po{iqke na adrese Milo{a
Milosavqevi}a i N. Markovi}a u Australiju, i Miroquba Timotijevi}a u
USA, u kojima se zahvalio na “{irokogrudoj podr{ci”, izneo probleme materijalne prirode vezano za zamenu stana na relaciji Sarajevo–Beograd i
zahvalio se na pozivu da sa porodicom do|e u ^ikago (kod Timotijevi}a).
D-12089 od 17. 12. 1986. godine RSUP SRS je obave{ten o merama koje
su od strane USDB preduzete (informativni razgovori i izjave po ZKP),
vezano za istupe Vojislava [e{eqa na tribinama odr`anim 28. 10. i 15. 12.
1986. godine.
D-12195 od 19. 12. 1986. godine RSUP SRS je informisan o kontaktu Vojislava [e{eqa sa ^avo{ki Kostom, kog je [e{eq obavestio o zabrani
336
svoje kwige “Veleizdajni~ki proces” i zamolio ga da ^avo{ki o svemu navedenom obavesti wihove zajedni~ke prijateqe, sa kojima bude u kontaktu.
D-12310 od 23. 12. 1986. godine RSUP SRS je obave{ten da je Vojislav
[e{eq GSUP-u Beograd podneo zahtev za izdavawe putne isprave i tra`en je stav i mi{qewe.
D-12292 od 23. 12. 1986. godine RSUP SRS je obave{ten da je 22. 12. 1986.
godine u Okru`nom sudu u Beogradu odr`an glavni pretres povodom re{ewa Okru`nog javnog tu`ila{tva kojim je privremeno zabrawena kwiga Vojislava [e{eqa “Veleizdajni~ki proces”.
Re{ewem sudskog ve}a kwiga je u celini i trajno zabrawena.
D-14455 od 4. 11. 1986. godine (USDB D-10544) od strane RSUP SRS
(RSUP SR BiH) smo obave{teni da je, shodno dogovoru sa SDB SSUP-a,
brisana obrada nad [e{eq Vojislavom i da }e daqu obradu voditi SDB
RSUP SRS, a SDB Sarajevo }e voditi pomo}ni dosije i primewivati sve
operativne mere prema [e{equ za vreme wegovog boravka u Sarajevu.
Rezime sa~inila
(redigovano)
CXXXIV
SFR Jugoslavija
Savezni sekretarijat za unutra{we poslove
Slu`ba dr`avne bezbednosti
22
Broj 910/1
Beograd, 13. 1. 1987. godine
Republi~ki sekretarijat za unutra{we poslove SR Srbije
Slu`ba dr`avne bezbednosti, II sektor
Beograd
Predmet: Bo`i} Mile i drugi ~etni~ki emigranti u Cirihu, dostava
podataka
Izvor SDB SR BiH je nedavno ostvario kontakt sa Bo`i} Miletom i
Milo{evi} Radomirom, ~etni~kim emigrantima u Cirihu, kojom prilikom je, izme|u ostalog, uspeo delimi~no da proveri da je Ili} Mara veza
~etni~ke emigracije (tokom novembra i decembra boravila u Tuzli), te da
odr`ava vezu sa sve{tenicima. Za vreme boravka u zemqi ostvarila je vi{e kontakata sa episkopom Ka~avendom i sve{tenicima SPC Peri} Miodragom i Gavri} Miodragom.
Bo`i} je izvoru pred polazak u zemqu dao i zadatak da u Beogradu prona|e Vojislava [e{eqa i da mu preda sumu od 300 {vajcarskih franaka, a
koju je navodno sakupila ~etni~ka emigracija iz [vajcarske. Bo`i} je [e{eqa okarakterisao kao najve}eg borca protiv komunizma, savetuju}i izvoru da bude oprezan “jer je [e{eq sigurno pod prismotrom SDB”.
337
Neposredno pred polazak izvor je ostvario kontakt i sa Milo{evi}
Radomirom, koji je bio u dru{tvu sa tri izvoru nepoznata lica, a pred kojima je Milo{evi} neprijateqski istupao. Po wihovom odlasku, Milo{evi} je rekao izvoru da oni za emigraciju rade “krupne stvari”. Izvor je naknadno saznao da je jedno od ovih lica zaposleno kao nogometni trener u
Cirihu i da je ro|en u Pan~evu i da redovno dolazi u zemqu.
(potpis redigovan)
CXXXV
Uprava Slu`be dr`avne bezbednosti za Beograd
III sektor
71-0342
19. 1. 1987. godine
Slu`bena bele{ka
u vezi zabrane rasturawa kwige
“Veleizdajni~ki proces”,
autora Vojislava [e{eqa
Na sudskom procesu odr`anom u Okru`nom sudu u Beogradu, dana 22. 12.
1986. godine, trajno je zabraweno rasturawe kwige “Veleizdajni~ki proces” autora Vojislava [e{eqa.
Re{ewe o trajnoj zabrani pomenute kwige izreklo je sudsko ve}e u sastavu:
– predsednik ve}a Perovi} Nikola, ro|en 2. 9. 1946. godine u Beogradu,
od oca Veqka i majke Olge, devoja~ko Pajevi}, po zanimawu sudija, sa stanom u Beogradu, Ulica proleterskih brigada br. 52;
– sudija porotnik Stani} Bogoqub, ro|en 15. 5. 1914. godine u Elemiru,
SO Zrewanin, od oca Aleksandra i majke Dragiwe, devoja~ko Jovanovi}, po
zanimawu radio-tehni~ar, sa stanom u Beogradu, ulica \akova~ka br. 7;
– sudija porotnik Kasumovi} Murat, ro|en 25. 4. 1935. godine u selu
Rasovo, SO Bijelo Poqe, od oca [abana i majke Hayire, devoja~ko
Franca, po zanimawu voza~, sa stanom u Beogradu, ulica Ustani~ka
br. 140.
Nakon privremene zabrane kwige “Veleizdajni~ki proces”, a pre odr`anog glavnog pretresa 22. 12. 1986. godine u Okru`nom sudu u Beogradu, Vojislav [e{eq je o zakazanom su|ewu obavestio ve}i broj svojih istomi{qenika u Beogradu, kao i jedan broj dopisnika stranih novinskih agencija iz Beograda. Jedan broj wegovih istomi{qenika je prisustvovao na su|ewu dana 22.1 2. 1986. godine, ali, po na{im saznawima, istom nisu prisustvovali strani novinari.
Prema na{im saznawima, Vojislav [e{eq nema stalno zaposlewe u
Beogradu. Stalno je nastawen u Zemunu, Ulica Mihajla Pupina br. 14.
338
CXXXVI
Uprava Slu`be dr`avne bezbednosti za Beograd
III sektor
71-0342
20. 1. 1987. godine
Informacija
o preduzetim merama posle istupawa Vojislava [e{eqa na tribinama
u Patrijar{iji SPC 28. 10. i 15. 12. 1986. godine i Domu omladine 8. 12.
1986. godine
Posle neprijateqskog istupawa Vojislava [e{eqa na promocijama
kwiga dr @arka Gavrilovi}a “Na braniku vere i nacije”, i Dinka Davidova “Ogre{ewa”, odr`anim u sali Patrijar{ije SPC 28. 10. i 15. 12. 1986.
godine, i na tribini “Hri{}anstvo, marksizam i kraj sveta”, odr`anoj u
Domu omladine 8. 12. 1986. godine (o sadr`ini istupa smo ranije informisali – napomena operativnog radnika), identifikovali smo ve}i broj lica
koja su prisustvovala ovim skupovima. Od ovih lica petnaestoro je 17., 18.
i 19. 12. 1986. godine pozvano u prostorije organa unutra{wih poslova i od
wih su uzete izjave na osnovu ~lana 151, stav 3 ZKP u ciqu stvarawa krivi~no-pravne dokumentacije o istupawu Vojislava [e{eqa. ^etiri izjave
(Luke Mi~ete, Ozrena Milanovi}a, Milana Radovanovi}a i Milorada
Sredojevi}a) odnose se na istupawe [e{eqa od 28. 10. 1986. godine, tri izjave (Miroquba Jevti}a, Dragana Bradi}a i Miroslava Jevtovi}a) odnose
se na wegovo istupawe od 8. 12. 1986. godine, a devet izjava (Sa{e Panti}a,
Rodoquba Lazi}a, Milorada Sredojevi}a, ^edomira Jan~i}a, Mladena Duri}a, Nenada Makuqevi}a, Dragi}a Ili}a, Predraga Markovi}a i Sne`ane Popovi}), odnose se na istupawe od 15. 12. 1986. godine.
Od ovih petnaest izjava, pet (izjave Milorada Sredojevi}a, koja se odnosi na [e{eqevo istupawe od 28. 10. i 15. 12. 1986. godine, Dragana Bradi}a i Miroslava Jevtovi}a, koje se odnose na istupawe od 8. 12. 1986. godine,
i Sne`ane Popovi}, odnosi se na istupawe od 15. 12. 1986. godine) ne bi moglo biti kori{}eno kao dokaz u krivi~nom postupku protiv [e{eqa zbog
toga {to ne sadr`e inkriminaciju (ova lica se ili ne se}aju ili neta~no
interpretiraju istupe [e{eqa), dok ostale izjave uglavnom ili u potpunosti potvr|uju sadr`inu wegovih istupa.
Dana 19. 1. 1987. godine odr`an je radni dogovor sa Jovom Kne`evi}em,
zamenikom okru`nog javnog tu`ioca, kome je predo~eno da je u vezi istupa
Vojislava [e{eqa na tribinama u Patrijar{iji SPC 28. 10. i 15. 12. 1986.
godine, i na tribini u Domu omladine 8. 12. 1986. godine, uzeto 15 izjava po
ZKP od lica koja su prisustvovala ovim tribinama. Svih 15 izjava po ZKP
predato je zameniku okru`nog javnog tu`ioca u ciqu {to hitnije procene
mogu}nosti eventualnog krivi~nog gowewa Vojislava [e{eqa.
Zamenik okru`nog javnog tu`ioca je izneo da }e izjave po ZKP pro~itati, a potom se konsultovati sa okru`nim javnim tu`iocem i nakon toga
339
obavestiti USDB o mogu}nosti kori{}ewa ovih izjava u eventualnom krivi~nom postupku protiv [e{eqa.
Napomena:
Istupi Vojislava [e{eqa od 28. 10. i 15. 12. 1986. godine su i fonodokumentovani, tako da raspola`emo i sa integralnom verzijom wegovog izlagawa.
Kucano u 4 primerka.
Dostavqeno:
– 2h RSUP-u SRS SDB III sektoru
– 1h V sektoru USDB
– 1h operativnom radniku
(potpis redigovan)
CXXXVII
Uprava Slu`be dr`avne bezbednosti za Beograd
III sektor
71-0012
71-0276
20. 1. 1987. godine
Slu`bena bele{ka o radnom dogovoru
Dana 19. 1. 1987. godine, u Okru`nom javnom tu`ila{tvu u Beogradu
odr`an je radni dogovor kome su prisustvovali zamenik okru`nog javnog
tu`ioca Jova Kne`evi}, pomo}nik (redigovano). Radni dogovor je ostvaren
na inicijativu USDB.
Zameniku okru`nog javnog tu`ioca Jovi Kne`evi}u je predo~eno da je
u vezi istupa Vojislava [e{eqa na tribinama u Patrijar{iji SPC, 28. 10.
i 15. 12. 1986. godine, i na tribini Doma omladine 8. 12. 1986. godine, uzeto
15 izjava po ZKP od lica koja su prisustvovala ovim tribinama.
Svih 15 izjava po ZKP u vezi istupa Vojislava [e{eqa predato je
Jjovi Kne`evi}u u ciqu {to hitnije procene mogu}nosti eventualnog
krivi~nog progona [e{eqa. Kne`evi} je ovom prilikom izneo da }e izjave po ZKP pro~itati, potom se konsultovati sa okru`nim javnim tu`iocem Milo{em Aleksi}em i tek nakon toga obavestiti USDB o mogu}nosti kori{}ewa ovih izjava u eventualnom krivi~nom progonu [e{eqa.
Kucano u 4 primerka.
Dostavqeno:
– 2h RSUP-u SRS SDB III sektoru
– 1h V sektoru USDB
– 1h operativnom radniku
Primedbe, ocene i odluke nadle`nih stare{ina
(potpis redigovan)
340
CXXXVIII
Uprava Slu`be dr`avne bezbednosti za Beograd
III sektor
71-0342
21. 1. 1987. godine
Na osnovu ~lana 37 Pravila o radu Slu`be dr`avne bezbednosti, dajemo predlog za zavo|ewe operativne obrade.
Vojislav [e{eq, od oca Nikole i majke Danice, ro|en 11. 12. 1954. godine (kao u originalu) u Sarajevu, po narodnosti Srbin, dr`avqanin SFRJ,
doktor pravnih nauka, nezaposlen, o`ewen Vesnom Mudre{om, otac jednog
deteta, stalno nastawen u Beogradu, prijavqen na adresi ul. Ba~ka 17, stvarno stanuje u Zemun Poqu, ul. Mihajla Pupina br. 14.
Vojislav [e{eq je osnovnu {kolu i gimnaziju zavr{io u Sarajevu. Godine 1972. upisao je Pravni fakultet i zavr{io ga je za tri godine sa prose~nom ocenom preko 9. Na Pravnom fakultetu u Beogradu magistrirao je 1977.
godine, a doktorirao je 1979. godine na istom fakultetu, na Katedri za me|unarodno pravo kod profesora Vojina Dimitrijevi}a. Godine 1981. izabran je
za docenta na FPN u Sarajevu za predmet Me|unarodno pravo i odnosi.
Zbog neprijateqskog delovawa sa pozicija gra|anske desnice i srpskog
nacionalizma, nad Vojislavom [e{eqem je u CSDB Sarajevo zavedena
POO 1981. godine, a 1983. godine je zavedena OO. Godine 1984. Vojislav [e{eq je od strane Okru`nog suda u Sarajevu osu|en na kaznu zatvora u trajawu od 8 godina zbog krivi~nog dela iz ~lana 114 KZ SFRJ. Ova kazna mu je
od strane vrhovnog suda BiH smawena na 4 godine, da bi je Savezni sud preina~io na kaznu zatvora u trajawu od 1 godine i 10 meseci, koju je [e{eq i
izdr`ao u KPD Zenica.
[e{eq je jo{ od ranije u kontaktu sa vi{e lica koja (redigovano) (Kosta ^avo{ki, Sr|a Popovi}, Vladimir Mijanovi}, Bo`idar Jak{i} i dr.)
i (redigovano) (Vuk Dra{kovi}, Dobrica ]osi} i dr.). Zajedno je sa licima (redigovano) neprijateqski istupao i pru`ao im svoju punu podr{ku u
wihovim “akcijama”. Tako|e je bio jedan od uhap{enih u “grupi 28”. Lica iz
ovih grupacija su pru`ala svoju punu podr{ku [e{equ dok mu je su|eno u
Sarajevu, a tako|e su organizovala vi{e peticija kojima je tra`eno wegovo pu{tawe na slobodu.
Po izlasku iz zatvora marta meseca 1986. godine, [e{eq je nastavio da neprijateqski istupa sa istih pozicija. Obnovio je svoje veze sa
licima koja deluju sa pozicija gra|anske desnice i srpskog nacionalizma i zajedno sa wima i uz wihovu podr{ku je nastavio da neprijateqski
deluje. Juna 1986. godine preselio se u Beograd i prijavio na adresu Ba~ka 17, kod svoje tetke. Po preseqewu je nastavio da neprijateqski istupa, a u privatnoj re`iji je {tampao i objavio ~etiri kwige (“Sumrak
iluzija”, “Vreme preispitivawa”, “Hajka na jeretika” i “Veleizdajni~ki proces”), dok je za dve od wih (“Hajka na jeretika” i “Veleizdajni~ki
proces”) presudom Okru`nog suda u Beogradu zabraweno daqe {tampawe i rasturawe.
341
Tako|e je vi{e puta javno neprijateqski istupao (na tribinama u Patrijar{iji SPC 28. 10. i 15. 12. 1986. godine i na tribini u Domu omladine
8. 12. 1986 godine), a ti istupi su i krivi~no-pravno zadokumentovani.
S obzirom na navedeno, predla`emo da se nad Vojislavom [e{eqom zavede operativna obrada u USDB za Beograd.
Kucano u 2 primerka.
(potpis redigovan)
(redigovano)
CXXXIX
Uprava Slu`be dr`avne bezbednosti za Beograd
III sektor
71-0375
22. 1. 1987. godine
Informacija
o istupawu Vojislava [e{eqa u Okru`nom sudu u Beogradu
dana 19. 1. 1987. godine
Dana 19. 1. 1987. godine odr`an je ponovqeni pretres pred ve}em Okru`nog suda u Beogradu, po{to je Vrhovni sud Srbije ukinuo prvostepeno re{ewe kojim se trajno zabrawuje kwiga “Veleizdajni~ki proces” autora Vojislava [e{eqa i predmet vratio na ponovno odlu~ivawe istome sudu.
Na pretresu pred Okru`nim sudom [e{eqa su zastupali advokati
Slobodan Perovi} i Nikola Barovi} (redigovano). Bilo je prisutno oko 25
lica, me|u kojima Pavlu{ko Im{irovi} i Ilija Moqkovi} (redigovano).
Na po~etku pretresa Vojislav [e{eq je izjavio da bi `eleo da jo{ vi{e potkrepi svoje stavove izre~ene u kwizi “Veleizdajni~ki proces”, a o
kojima je iscrpno govorio na pretresu odr`anom pred istim sudom dana 22.
12. 1986. godine. [e{eq je izrazio `equ da svoje izlagawe, u kojem }e samo
dokazati da ~iwenice koje je izneo u pomenutoj kwizi nisu neistinite, direktno ponovo diktira u zapisnik.
Po [e{equ, glavni argumenat koji potvr|uje wegove “sporne” navode
izre~ene u kwizi, su brojna politi~ka su|ewa zbog verbalnog delikta u na{oj zemqi, naro~ito lica srpske nacionalnosti. Kao primere naveo je su|ewe Risti Radovi}u i drugim licima u Mostaru, wegovom advokatu @arku
Aleksi}u, Obrenu Jovi}u, jedanaestorici muslimanskih nacionalista u
Sarajevu, grupi profesora u Bawa Luci. [e{eq je naglasio da su to sve
“slu~ajevi” u kojima je su|eno zbog verbalnog delikta i da su na tim su|ewima bili kori{}eni la`ni svedoci, uglavnom policijski provokatori
ili lica koja su pod policijskim pritiskom bila prinu|ena da svedo~e na
ve} dogovoren na~in.
Zatim je [e{eq naveo da je u BiH bila vo|ena politi~ka i policijska
kampawa protiv kulturnih institucija, poznatih kwi`evnika i intelektualaca, pre svih Rajka Petrova Noge, Vojislava Lubarde, Me{e Selimovi}a,
Esada ]imi}a i Bo`idara Jak{i}a.
342
U nastavku, [e{eq je naveo da se u BiH razvija realni muslimanski
nacionalizam i panislamizam pod mo}nim patronatom dr`avnih i partijskih struktura, prvenstveno Branka Mikuli}a, a na inspirisawe i podstrekavawe Hamdije Pozderca. Zbog ovih pojava, po wegovom mi{qewu, u
BiH vlada nacionalisti~ki mrak i bezna|e.
Zatim je [e{eq naveo da su se u zadwih nekoliko godina pojavili brojni dokumenti koji svedo~e o kominternovsko-vatikanskoj zaveri prema na{oj zemqi. Po wegovom mi{qewu, komunisti~ka internacionala je izme|u
dva rata direktno radila na razbijawu Jugoslavije, a Vatikan i wegova hijerarhija podr`avali sve akcije u tom pravcu, naro~ito usta{ki pokret pre
rata, NDH u toku rata, a u dana{we vreme sve akcije usta{ke emigracije.
U nastavku, [e{eq je izneo da se poziva na nedavno objavqene ~iwenice u kwizi Envera Hoye “Titoisti”, prema kojima je Josip Broz Tito, nakon zavr{etka rata, obe}avao Enveru Hoyi prisajediwewe Kosova i Metohije Albaniji, da bi u drugoj fazi tako pro{irenu Albaniju pripojio balkanskoj federaciji.
Tako|e je naveo da je Josip Broz Tito svojevremeno ukazivao podr{ku
nacionalisti~kim garniturama u SR Hrvatskoj i SAP Kosovu i Metohiji,
i pri tome citirao dva govora Josipa Broza Tita iz 1969. godine, a koje je
nedavno u listu “Student” objavio Luka Mi~eta, novinar pomenutog lista.
[e{eq je istakao da smatra kako nema potrebe posebno se boriti za
ru{ewe Titovog kulta li~nosti, po{to }e objavqivawe sabranih dela Josipa Broza Tita, po wegovom mi{qewu, zna~iti definitivan kraj kulta
wegove li~nosti. Zatim je [e{eq govorio o “slu~ajevima stradalni{tva”
istaknutih kwi`evnika i politi~ara koji su blagovremeno ukazivali na
pogubnost nacionalisti~kih i {ovinisti~kih tendencija u na{oj zemqi,
pre svih Dobrice ]osi}a, Kadri Reufija, Milo{a Sekulovi}a i Jove [otre.
Potom je naveo da Ustav SFRJ iz 1974. godine onemogu}ava bilo kakvu
ozbiqniju pravno-politi~ku promenu kako bi se trenutka kriza u dru{tvu
mogla prevazi}i.
Za Staneta Dolanca [e{eq je izneo da je on li~no rukovodio akcijom
hap{ewa “grupe od 28 intelektualaca, na ~elu sa Milovanom \ilasom”
aprila meseca 1984. godine, {to je i objavila kao podatak sva dnevna {tampa, te da je neposredno pre wegovog hap{ewa, dana 9. 5. 1984. godine, dao intervju za TV Zagreb i pri tome obelodanio javnosti sadr`aj [e{eqevih
privatnih dokumenata, {to, po wegovom mi{qewu, nije smeo u~initi, te da
je zbog toga podneo tu`bu Okru`nom sudu u Beogradu.
[e{eq smatra da bi tako flagrantno kr{ewe zakona u civilizovanom
svetu neminovno dovelo do podno{ewa ostavke ili smewivawa ministra
unutra{wih poslova. Po [e{equ, kod nas mu je to samo pomoglo da politi~ki napreduje i bude izabran u najvi{i dr`avni organ u na{oj zemqi.
Na kraju, [e{eq je naveo da je u privatnom razgovoru sa jednim ~lanom
Predsedni{tva CK SK BiH saznao da je na sastanku Predsedni{tva CK
SKJ done{ena odluka o wegovom gowewu, a na Predsedni{tvu CK SK BiH
odluka da se osudi na 12 godina zatvora, pri tome nagla{avaju}i da }e iz
ose}awa ~asti i dostojanstva ime tog ~lana Predsedni{tva CK SK BiH zadr`ati u tajnosti. Za istinitost tih navoda [e{eq je predlo`io sudu da
343
ostvari uvid u zapisnike sa sastanka Predsedni{tva CK SKJ i Predsedni{tva CK SK BiH iz 1984. godine.
Kao posebne dokaze u vezi ovoga, [e{eq je predlo`io iskaz Dragoquba
^u~kovi}a, koji mu je, po wegovim re~ima, nakon su|ewa izjavio da ga je SDB
RSUP-a SR BiH primorala da la`no svedo~i protiv wega, i iskaz sudije
Milorada Potpari}a, koji mu je saop{tio da je bio primoran da mu izrekne
takvu kaznu, iako nije postojao nikakav pravni osnov za wegovo ka`wavawe.
Kao dopunu dokaznog postupka i potvrde istinitosti svih svojih izre~enih tvrdwi, a na okolnost “dokazivawa istorijske i politi~ke uloge Josipa Broza Tita pre rata, u toku i nakon rata”, [e{eq je predlo`io da se
saslu{aju slede}a lica: Milovan \ilas, Svetozar Vukmanovi}-Tempo, Ko~a Popovi}, Velimir Stoji}, Pavle Jak{i}, Jovanka Broz, Mijalko Todorovi}, Vladimir Dedijer, Kosta ^avo{ki, Dobrica ]osi}, Milo{ @anko.
Na okolnost da su u`ivali punu podr{ku Josipa Broza Tita u vo|ewu
svoje politike, i da su sa ru{ewem te koncepcije samo oni snosili politi~ke konsekvence, [e{eq je predlo`io da se saslu{aju: Savka Dap~evi}Ku~ar, Mika Tripalo, Mahmut Bakali i France Popit.
Na okolnost odnosa Josipa Broza Tita prema srpskom narodu i SR Srbiji, [e{eq je predlo`io da se kao svedoci saslu{aju Marko Nikezi} i
Latinka Perovi}.
Na okolnost svoje tvrdwe o politi~koj situaciji u SR BiH, [e{eq je
predlo`io da se saslu{aju Vojislav Lubarda, Rajko Petrov Nogo, Bo`idar
Jak{i} i Esad ]imi}.
Predsednik sudskog ve}a je sve ove predloge Vojislava [e{eqa, kao i
sve nove predloge wegovih punomo}nika, odbio. Po odr`anom ponovqenom
pretresu, sud je doneo re{ewe kojim se kwiga “Veleizdajni~ki proces”,
autora Vojislava [e{eqa, u celosti zabrawuje.
Napomena:
(redigovano)
Kucano u 4 primerka.
Dostavqeno:
(potpis redigovan)
– 2h RSUP-u SRS SDB III sektoru
– 1h V sektoru USDB
– 1h operativnom radniku
Primedbe, ocene i odluke nadle`nih stare{ina
CXL
Uprava Slu`be dr`avne bezbednosti za Beograd
III sektor
71-0342
2. 2. 1987. godine
Informacija
o tu`bi koju je Vojislav [e{eq podneo Okru`nom sudu u Beogradu
protiv listova “Borba” i “Oslobo|ewe”, Zdravka ^oli}a, novinara i ured344
nika lista “Borba”, \ure Kozara, novinara lista “Oslobo|ewe” Televizije Zagreb i Staneta Dolanca, ~lana Predsedni{tva SFRJ
Vojislav [e{eq je dana 6. 10. 1986. godine, preko advokata Aleksandra
Lojpura, iz Beograda, ul. Takovska br. 19, kao svog zastupnika, podneo Okru`nom sudu u Beogradu “tu`bu radi naknade {tete zbog povrede autorskog
prava”, ~ija je vrednost 210.000 dinara, a protiv lista “Borba” kao prvotu`enog, Zdravka ^oli}a, novinara i urednika lista “Borba”, kao drugotu`enog, Staneta Dolanca, ~lana Predsedni{tva SFRJ, kao tre}etu`enog,
Televizije Zagreb, kao ~etvrtotu`enog, lista “Oslobo|ewe”, kao petotu`enog i \ure Kozara, novinara lista “Oslobo|ewe”, kao {estotu`enog.
[e{eq je u tu`bi naveo da je Stane Dolanc, u intervjuu koji je 9. 5. 1984. godine, kao savezni sekretar za unutra{we poslove, dao TV Zagreb, citirao
stavove [e{eqa iz wegovog teksta “[ta da se radi”, koji tada nije bio nigde objavqen, te da su to izlagawe preneli TV Zagreb i listovi “Borba” i
“Oslobo|ewe”, ~ime je, po [e{eqevom mi{qewu, povre|eno wegovo autorsko pravo. Stoga je [e{eq u tu`bi Okru`nom sudu u Beogradu predlo`io
da sud donese presudu u kojoj bi se: 1. prvotu`enom, drugotu`enom i tre}etu`enom nalo`ilo da na ime naknade {tete zbog povrede autorskih prava
isplate tu`iocu iznos od 70.000 dinara, sa kamatom kao na oro~ena sredstva
od dana podno{ewa tu`be; 2. tre}etu`enom i ~etvrtotu`enom nalo`ilo da
na ime naknade {tete zbog povrede autorskih prava tu`iocu solidarno isplate iznos od 70.000 dinara sa pripadaju}om kamatom; 3. petotu`enom i
{estotu`enom nalo`ilo da tu`iocu isplate na ime naknade {tete iznos
od 70.000 dinara sa pripadaju}om kamatom, i 4. da tro{kove parnice snose
tu`enici solidarno.
Dana 28. 1. 1987. godine obavqen je razgovor sa \urom Svorcanom,
predsednikom Okru`nog suda u Beogradu, i on je izneo da bi, da je [e{eq
podneo krivi~nu prijavu, ista odmah bila odba~ena, ali da, po{to se ovde radi o gra|anskoj parnici, odnosno zahtevu za nov~anu od{tetu zbog
“povrede autorskih prava”, tu`ba [e{eqa ne mo`e biti odba~ena jer bi
je on posle svakog odbacivawa ponovo podnosio. Po{to je, po re~ima
Svorcana, u Okru`nom sudu u Beogradu oceweno da je tu`ba [e{eqa
neosnovana, odlu~ili su da po istoj zaka`u raspravu za 12. 2. 1987. godine
kod sudije Vlade Vu~kovi}a i da se tu`ba [e{eqa odbaci presudom, posle ~ega ne bi mogao ponovo podnositi istu tu`bu protiv napred navedenih lica.
Prema tvr|ewu Svorcana, dva puta ga je posetio advokat Aleksandar
Lojpur, a jednom i Vojislav [e{eq, interesuju}i se za “sudbinu” tu`be, odnosno da li je ista mo`da “zata{kana”. Prema sopstvenom tvr|ewu, Svorcan im je obojici predo~io da }e povodom [e{eqeve tu`be biti zakazana
rasprava kada prema uobi~ajenom postupku bude do{la na red, te da u vezi
toga ne bi trebalo da dramatizuju situaciju.
Svorcan je jo{ dodao da ga je do sada posetilo pet novinara interesuju}i se kada }e biti zakazana rasprava povodom [e{eqeve tu`be, te je izneo
mi{qewe da }e to izazvati prili~no veliko interesovawe doma}ih novi345
nara i da je mogu}e da su|ewu prisustvuje i vi{e drugih lica, ali da tome
svemu ne bi trebalo uop{te davati publicitet.
Napomena:
U prilogu dostavqamo V sektoru ove Uprave i III sektoru RSUP-a SR
Srbije–SDB po jednu fotokopiju navedene tu`be.
Kucano u 4 primerka.
Dostavqeno:
(potpis redigovan)
– 2h RSUP-u SRS SDB III sektoru
– 1h V sektoru USDB
– 1h operativnom radniku
Primedbe, ocene i odluke nadle`nih stare{ina
CXLI
Centar slu`bi bezbjednosti – Sarajevo
Sektor za SDB
Odjeqewe: 03
(redigovano)
(redigovano)
Inf. str. pov. br. (nejasno)
Dana 4. 2. 1987. godine
Predmet: Interesantna zapa`awa tokom boravka Vojislava [e{eqa u
Sarajevu
Veza: Na{a depe{a br. 418 od 29. 1. 1987. godine
U periodu od 21. do 27. januara 1987. godine, u Sarajevu je boravio Vojislav [e{eq (ranija OO na{eg sektora, zbog djelovawa sa pozicija gra|anske desnice). [e{eq je u Sarajevo doputovao radi preuzimawa privremeno
mu oduzetih predmeta, koji mu do sada nisu vra}eni, kao i radi prisustvovawa raspravama na Op{tinskom sudu I u Sarajevu, u vezi wegovih tu`benih
zahtjeva.
Tokom boravka u prostorijama slu`be, kada su mu vra}eni pojedini
privremeno oduzeti predmeti, [e{eq je, u “neformalnom razgovoru”, upoznao operativne radnike da je navodno tu`io jednog istaknutog dru{tvenopoliti~kog radnika zbog povrede autorskih prava, po{to je on (dru{tvenopoliti~ki radnik), bez wegovog odobrewa “u televizijskom intervjuu citirao pojedine dijelove” wegovog teksta “[ta da se radi”. Tako|e, [e{eq je
ovom prilikom rekao da namjerava preko izvjesnog advokata iz Londona, kojeg mu je preporu~io Sr|a Popovi}, navodno tu`iti i redakciju emigrantskog lista “Na{a re~” zbog povrede autorskih prava, tj. zbog {tampawa, u
vidu bro{ure, wegovog teksta “[ta da se radi”.
Vezano za svoje daqe namjere, [e{eq je upoznao operativne radnike da
trenutno radi na pripremawu za {tampawe kwige “Disidentski spomenar”,
u kojoj }e, po wegovim rije~ima, biti objavqene sve peticije i tekstovi koji su, u vezi sa krivi~nim postupkom protiv wega, upu}eni raznim organi346
ma i institucijama u zemqi. Daqe je istakao da, nakon {tampawa zavr{ene
kwige, namjerava napisati i objaviti svoje “uspomene” sa izdr`avawa kazne
zatvora, sa posebnim akcentom na dane “provedene u izolaciji i maltretirawe koje je do`ivio od strane zatvorskog osobqa.
Ujedno, [e{eq nas je ovom prilikom upoznao da je, po{to nije dobio
zaposlewe u Institutu dru{tvenih nauka koje mu je, navodno, od strane nekih wegovih prijateqa obe}ano prilikom preselewa u Beograd, preko
istih uspio isposlovati studijski boravak u Americi u trajawu od tri godine, ali da navedeno ne mo`e realizovati zbog toga {to mu jo{ uvijek nije vra}ena oduzeta putna isprava. Za neizdavawe putne isprave, [e{eq
“optu`uje” RSUP SR BiH, s obzirom da mu, kako ka`e, GSUP Beograd, prema obrazlo`ewu iz odbijenice, nije izdao putnu ispravu, zbog toga {to jo{
uvijek nije dobio potrebnu saglasnost od RSUP-a SR BiH, a {to on sada
“goni preko advokata”.
Na raspravama koje su u vezi wegovih tu`benih zahtjeva odr`ane 26. i
27. januara o. g. u Op{tinskom sudu I u Sarajevu, [e{eq se, prema na{im saznawima, dr`ao veoma korektno i nije pravio bilo kakve ispade.
Tokom boravka u Sarajevu, [e{eq je, prema operativnim saznawima sa
kojima raspola`emo, kontaktirao ve}i broj lica, me|u kojima Inu Ovadiju-Musafiju (redigovano) profesor FPN-a u Sarajevu, Aleksu Buhu (redigovano) profesor F. F.-a u Sarajevu, Desanku Luka~, prof. FPN-a u Sarajevu, Vericu Mila{inovi}, tehni~ki sekretar na FPN-u u Sarajevu, i Radovi} Zdravka, advokata iz Sarajeva, ali o sadr`aju ovih kontakata nismo
upoznati.
U periodu [e{eqevog boravka u Sarajevu, na wegovu adresu u Beogradu je stiglo rje{ewe Okru`nog suda iz Beograda, kojim se ponovo zabrawuje rasturawe wegove kwige “Veleizdajni~ki proces u Sarajevu”. Tim povodom, [e{eq je svojim advokatima u Beogradu (Aleksandru Lojpuru, Nikoli Barovi}u, Slobodanu Perovi}u i @arku Aleksi}u), kao i V. Dra{kovi}u, prenio sugestije kako da napi{u `albu na navedeno rje{ewe u ciqu wegovog pobijawa.
CXLII
5. 2. 1987. godine
Na osnovu ~lana 37 Pravila o radu Slu`be dr`avne bezbednosti, a na
predlog USDB Beograd, sp. br. 01-126, od 26. 1. 1987. godine, donosim odluku
da se zavede operativna obrada nad [e{eq Vojislavom, iz Beograda, sa stanom u Zemunu, ul. Mihajla Pupina br. 14.
Obrazlo`ewe: [e{eq Vojislav, ro|en 11. 12. 1954. godine u Sarajevu,
od oca Nikole, nezaposlen, doktor pravnih nauka.
Zbog neprijateqskog delovawa sa pozicija gra|anske desnice i srpskog
nacionalizma nad [e{eqem je u USDB Sarajevo zavedena POO 1981. godine, a 1983. godine je zavedena OO. Od strane Okru`nog suda u Sarajevu 1984.
godine osu|en je na kaznu zatvora u trajawu od osam godina zbog krivi~nog
dela iz ~lana 114 KZ SFRJ. Ova kazna mu je od strane Vrhovnog suda SR BiH
347
smawena na ~etiri godine, da bi je Savezni sud preina~io na kaznu zatvora
u trajawu od jedne godine i deset meseci, koju je [e{eq i izdr`ao u KPD
Zenica. (redigovano)
U Beograd se preselio juna meseca 1986. godine, gde je nastavio neprijateqski da deluje, a u privatnoj re`iji je objavio ~etiri kwige, dok je za
dve (“Hajka na jeretika” i “Veleizdajni~ki proces”) presudom Okru`nog
suda u Beogradu zabraweno daqe {tampawe i rasturawe.
Nekoliko puta je na raznim tribinama u Beogradu neprijateqski istupao, {to je zadokumentovano izjavama svedoka.
Imaju}i u vidu navedeno, odlu~eno je kao u dispozitivu.
Ra|eno u 2 primerka.
Dostavqeno:
– 1h USDB Beograd – na~elniku III sektora
– 1h SDB III sektoru RSUP SR Srbije
(potpis redigovan)
CXLIII
Uprava Slu`be dr`avne bezbednosti – Beograd
V sektor/LT
5. 2. 1987. godine
Izvod iz izve{taja o rezultatima
tajne KT Gwozdz Zdislawa
Primenom mere 8. 12. 1986. godine dobijeni su slede}i rezultati:
Gwozda je pozvao [e{eq Vojislav saop{tavaju}i da je uputio tri (3)
tu`be, odnosno da je tu`io:
1. Bosnu i Hercegovinu i zatvorskog stra`ara zbog batina u zatvoru i
maltretirawa;
2. Bosansku policiju zbog nevra}awa oduzetih stvari, i
3. Dolanca i grupu novinara.
Napomenuo je da su mu dva procesa u Sarajevu, a protiv Dolanca u Beogradu, te da }e wegov zakonski zastupnik biti neko od advokata iz kancelarije Sr|e Popovi}a.
(redigovano)
(potpis redigovan)
CXLIV
Uprava Slu`be dr`avne bezbednosti – Beograd
V sektor/LT
5. 2. 1987. godine
Izvod iz izve{taja o rezultatima tajne KT Flottau Renate
Primenom mere 8. 12. 1986. godine dobijeni su slede}i rezultati:
Renatu je kontaktirao Vojislav [e{eq interesuju}i se za mogu}nost
predstavqawa svog “slu~aja” nema~koj javnosti. Renata je u vezi navedenog
348
obavila odre|ene konsultacije sa mati~nom redakcijom (podatak poznat od
ranije), obave{tavaju}i [e{eqa da }e do realizacije wegove `eqe do}i
prilikom prvog dolaska TV ekipe “ZDF”, te da }e ga o tome pravovremeno
obavestiti.
[e{eq je informisao Renatu da mu je zakazano su|ewe u Sarajevu za 8.
12. 1986. godine, jer se `alio na “batine i {ikanirawe u zatvoru”.
(redigovano)
(potpis redigovan)
CXLV
Uprava Slu`be dr`avne bezbednosti za Beograd
III sektor
12. 2. 1987. godine
Na osnovu ~lana 63 Pravila o radu Slu`be dr`avne bezbednosti, dajemo predlog za zavo|ewe mere tajne kontrole po{tanskih po{iqki.
Vojislav [e{eq, od oca Nikole, ro|en 11. 12. 1954. godine u Sarajevu,
po narodnosti Srbin, dr`avqanin SFRJ, doktor pravnih nauka, o`ewen,
otac jednog deteta, nezaposlen, stalno nastawen u Zemun Poqu, ul. Mihajla
Pupina br. 14.
Vojislav [e{eq se nalazi u OO u ovoj Upravi od februara meseca
1987. godine odlukom na~elnika SDB RSUP-a SR Srbije br. 1144/2, od 5. 2.
1987. godine, zbog neprijateqskog delovawa sa pozicija gra|anske desnice.
Zbog delovawa sa istih pozicija, nad [e{eqom je u Sarajevu, gde je `iveo
i radio do juna meseca 1986. godine, kada se preselio u Beograd, zavedena
POO 1981. godine, a 1983. godine i OO. Godine 1984. [e{eq je od strane
Okru`nog suda u Sarajevu osu|en na kaznu zatvora u trajawu od 8 godina
zbog u~iwenog krivi~nog dela iz ~lana 114 KZ SFRJ. Ova kazna mu je od
strane Vrhovnog suda SR BiH smawena na 4 godine, a od strane Saveznog suda preina~ena na kaznu zatvora u trajawu od godinu i 10 meseci, koju kaznu
je i izdr`ao u KPD “Zenica”.
[e{eq se u svom neprijateqskom delovawu povezao sa vi{e lica koja
(redigovano) (Kosta ^avo{ki, Mihajlo Markovi}, Vladimir Mijanovi} i
drugi) i (redigovano) (Dobrica ]osi}, Vuk Dra{kovi} i drugi) i zajedno
sa wima je vi{e puta ekstremno istupao i pru`ao im svoju punu moralnu i
materijalnu podr{ku.
Godine 1984. [e{eq je uhap{en u tzv. “grupi 28”, a po izdr`avawu kazne zatvora i preseqewu u Beograd nastavio je da neprijateqski istupa, bilo sam, bilo zajedno sa svojim istomi{qenicima. Tako je neprijateqski
javno istupao na protestnim ve~erima organizovanim u UKS povodom odlaska prof. Dragoquba Petrovi}a na izdr`avawe kazne zatvora, kao i na
nekoliko tribina organizovanih u Domu omladine i Patrijar{iji SPC.
Vojislav [e{eq je putem pisama ostvario kontakt i sa nekim licima
iz redova emigracije (Milo{em Milosavqevi}em i N. Markovi}em iz
349
Australije, Miroqubom Timotijevi}em iz SAD i drugima), a preko Koste
^avo{kog je stupio u vezu i sa nekim licima okupqenim oko lista “Na{a
re~”, kojima je u vi{e navrata slao razne po{iqke.
S obzirom na navedeno, predla`emo da se nad Vojislavom [e{eqom
primeni mera tajne kontrole po{tanskih po{iqki, a u ciqu {to potpunijeg
pra}ewa i dokumentovawa, te presecawa wegove neprijateqske delatnosti.
Kucano u 2 primerka.
(redigovano)
CXLVI
Uprava Slu`be dr`avne bezbednosti za Beograd
III sektor
17. 2. 1987. godine
Izvod saradnika
I. Podaci o izvoru saznawa
(redigovano)
Saradnik je usmeren na pra}ewe neprijateqske delatnosti lica iz grupacije gra|anske desnice.
Sastanak je odr`an 10. 2. 1987. godine na inicijativu izvora.
Izvor pouzdan, podaci provereni.
II. Podaci o neprijateqskoj delatnosti
O ovome je ve} pisano.
Radi se o stavovima Vojislava [e{eqa sa pozicija gra|anske desnice
i srpskog nacionalizma o politi~koj, ekonomskoj i dru{tvenoj situaciji u
Jugoslaviji.
Tokom razgovora, izvor nam je izneo da je dana (redigovano) razgovarao
sa Vojislavom [e{eqem na temu aktuelne dru{tveno-politi~ko-ekonomske situacije u Jugoslaviji.
Tom prilikom, prema izvoru, [e{eq mu je saop{tio da pod normalnim dru{tvenim odnosima u Jugoslaviji podrazumeva dostizawe prose~nog svetskog nivoa dru{tvenog ure|ewa i ostvarivawe elementarnih gra|anskih sloboda i prava. Uslov za isto je uvo|ewe vi{epartijskog sistema u Jugoslaviji, po ugledu na parlamentarne sisteme zapada, uvo|ewe alternativnih ideja, pokreta i politi~kih programa, koji bi doveli u pitawe sada{wi partijski monopolizam Saveza komunista i sada{wu vladaju}u marksisti~ku ideologiju. Kako nam je preneo izvor, [e{eq ne veruje da bi se sada{wa vladaju}a garnitura u Jugoslaviji lako mogla privoleti na demokratizaciju i liberalizaciju, po{to bi u tom slu~aju izgubila vlast. Tako|e, [e{eq smatra da je nemogu}e zamisliti uslove u kojima bi “jedan Dolanc ili jedan Mikuli}” iza{li na slobodne izbore, jer
bi predstavqali u tom slu~aju “marginalne tragikomi~ne li~nosti”, qude bez ikakvog autoriteta i poverewa u narodu. Po wegovom mi{qewu, u
sedamdeset godina postojawa jugoslovenske dr`ave, Jugoslavija nikada ni350
je imala mawe popularnog predsednika vlade, nego {to je Mikuli}, a u
svom dr`avnom vrhu “jednog ~oveka kao {to je Dolanc”, bez ikakvog ose}awa ~asti, dostojanstva i ponosa, koji danas nemaju nikakve razra|ene
politi~ke platforme, a jedini princip kojim se rukovode je o~uvawe gole vlasti.
Po pitawu situacije u SAP Kosovo, prema izvoru, [e{eq je istakao
da je pristalica ukidawa sada{we SAP Kosovo, jer albanska mawina nema
nikakvih prava u Jugoslaviji na autonomnost, iako gra|anima albanske mawine treba garantovati sva elementarna gra|anska prava i slobode.
U nastavku razgovora, po izvorovim re~ima, [e{eq je izneo svoje stavove o pojavi panislamizma u Bosni i Hercegovini. Istakao je da je panislamizam dosta prisutan u sloju muslimanske inteligencije u BiH, koja se
u odsustvu svog nacionalnog identiteta, umesto sa nekada{wim Turcima,
poistove}uje sa svojom arapskom religioznom bra}om ili islamskim Iranom. Wihov ciq je da u Bosni i Hercegovini stvore etni~ki ~istu federalnu jedinicu, u kojoj }e muslimansko stanovni{tvo imati apsolutnu prevagu u odnosu na hrvatsko i srpsko stanovni{tvo. Zato se raznim sistematskim merama vr{i proterivawe srpskog, a delom i hrvatskog stanovni{tva, dok se, sa druge strane, odvija proces doseqavawa muslimanskog stanovni{tva. Kako nam je preneo izvor, [e{eq smatra da muslimanski fundamentalisti, a i panislamisti, ostvaruju svoje ideje preko pojedinaca u
partijskom rukovodstvu SR Bosne i Hercegovine. po [e{equ, glavni lideri muslimanskog nacionalizma su Mikuli} i Hamdija Pozderac, a stanovni{tvo srpskog i hrvatskog porekla je bilo primorano da se deklari{e
kao pripadnici muslimanske nacije. Tako|e, krajem 60-tih i po~etkom 70tih godina muslimanski nacionalisti u BiH su zapo~eli pohod na dru{tvene institucije, vr{ili su selekciju nad srpskim i hrvatskim stanovni{tvom i zato je vi{e stotina srpskih intelektualaca, i mawi broj Hrvata,
morao bukvalno da be`i iz BiH.
Po izvorovim navodima, [e{eq je daqe izneo da su komunisti posle
rata decenijama falsifikovali istorijske ~iwenice, da bi na taj na~in
umawili istorijsku krivicu hrvatskog naroda za usta{ke zlo~ine, da bi izjedna~ili ono {to su radili usta{e, sa onim {to su radili ~etnici. Od
1.700.000 jugoslovenskih `rtava u Drugom svetskom ratu, kako nam je preneo
izvor, [e{eq smatra da je 1.500.000 bilo “srbijanaca”, od ~ega je najve}i
broj pobijen u BiH.
U daqem razgovoru, po izvoru, [e{eq je naveo da je u~ewe o proletarijatu, kao istorijskom subjektu, najslabija ta~ka u marksizmu, te da radni~ka klasa ne mo`e biti kreator izgradwe novog dru{tvenog sistema, ve} humanisti~ka inteligencija. Ulogu humanisti~ke inteligencije vidi u koncipirawu alternativnih politi~kih programa i strategije dru{tvenog
razvoja u ciqu reafirmacije “gra|anskog liberalnog demokratskog principa vladavine naroda” u Jugoslaviji.
Daqe, prema izvoru, [e{eq je istakao da su nepovoqnu sudbinu Jugoslavije “formirali Broz i Kardeq”, tako da je Jugoslavija uo~i Drugog
351
svetskog rata bila mnogo stabilnija nego sada. U pogledu samoupravqawa je
izneo da se radi o politi~koj i teoretskoj besmislici, a da se vlast sada{weg birokratskog aparata u Jugoslaviji odr`ava brutalnom silom u oktroisanom ustavnom sistemu. Tako|e je istakao da je protiv postojawa crnogorske i muslimanske nacije, koje su izmi{qene da bi se razbio srpski
narod i kako bi mu se onemogu}ilo da predstavqa ve}inu stanovni{tva u Jugoslaviji.
U ciqu razre{avawa situacije u SAP Kosovo, po izvoru, [e{eq je izneo da bi sistemom ekonomskih mera trebalo izvr{iti disperziju albanskog naroda i to na taj na~in {to bi se 200-300.000 albanskog stanovni{tva
zaposlilo u Sloveniji, 100-200.000 u Beogradu i pribli`an broj u SAP Vojvodini. Po pitawu delegatskog sistema, kako nam je preneo izvor, [e{eq
je istakao da je “Kardeqov koncept delegatskog sistema karikatura principa posredovane demokratije”, koja se zadwi put pojavila u feudalnim dr`avama u sredwem veku, kao nastojawe da se sprovede princip demokratizacije unutar vladaju}e federalne klase.
Nastavqaju}i razgovor, prema izvoru, [e{eq mu je saop{tio da je nauka u Jugoslaviji devalvirala zato {to se od we zahteva da bude “re`imska”.
Kao primer za to je naveo “savezno-republi~ki projekt o Titovoj misli”,
isti~u}i da su “ti hoh{tapleri bacili milijarde i milijarde dinara zato
{to se bave Titovom mi{qu”.
Pod procesom “detitoizacije”, kako nam je saop{tio izvor, [e{eq
podrazumeva ru{ewe kulta vlasti, borbu protiv autokratskog politi~kog
sistema, monopolske uloge vladaju}e partije, pogre{ne nacionalne politike, proma{ene ekonomske politike, korupcije itd.
Na kraju razgovora, izvor nam je preneo [e{eqeve re~i da on trenutno osnovni izvor egzistencije ima u prodaji svojih kwiga, a da su mu neki
prijateqi u Beogradu obe}avali stalno zaposlewe u nekom od instituta koji se bave dru{tvenim naukama.
III. Podaci o izvr{iocima neprijateqske delatnosti
Vojislav [e{eq (OO po gra|anskoj desnici u USDB).
IV. Podaci o merama i radwama SDB
(redigovano)
Napomene, ocene i predlozi operativnog radnika
Izvoru su date instrukcije da nastavi kontakt sa [e{eqem i da o svim
interesantnim zapa`awima blagovremeno informi{e Slu`bu.
Kucano u 4 primerka.
Dostavqeno:
(potpis redigovan)
– 2h RSUP-u SRS SDB III sektoru
– 1h V sektoru USDB
– 1h operativnom radniku
Primedbe, ocene i odluke nadle`nih stare{ina
352
CXLVII
Uprava Slu`be dr`avne bezbednosti – Beograd
V sektor
20. 2. 1987. godine
Izvod iz slu`bene bele{ke
o istupima lica koja neprijateqski deluju sa pozicija srpskog nacionalizma i gra|anske desnice na javnom sastanku Odbora za za{titu umetni~kih sloboda, odr`anom 16. 2. 1987. godine
Dana 16. 2. 1987. godine, u vremenu od 18 do 21.20 ~asova, u prostorijama
UKS odr`an je otvoreni sastanak Odbora za za{titu umetni~kih sloboda.
Na sastanku je bilo prisutno oko 150 lica, me|u kojima Svetlana Slap{ak,
Sr|a Popovi}, Kosta ^avo{ki, Ivan Jankovi}, Vojislav [e{eq, Lazar
Stojanovi}, Ilija Moqkovi}, Zoran Avramovi}, @arko Gavrilovi}, Gojko
\ogo, Aleksandar Petrov, Vesna Pe{i}, Vladeta Jankovi}, Ivan Kamban,
Miodrag Peri{i}, Adam Pusojli}, Biqana Jovanovi}, Slobodan Rakiti},
Alek Vukadinovi}, Branislav Petrovi}, Yavad Sabqakovi}, Rade Brankov, novinari, svi iz Beograda, i dr.
Sastanak je otvorila Svetlana Slap{ak, predsednik Odbora. U svom
izlagawu ona je, izme|u ostalog, istakla da je ciq ovog sastanka kriti~ko
sagledavawe dosada{weg rada Odbora i davawe sugestija za wegov daqi rad.
Kao jedan od razloga sazivawa sastanka, ona je navela i da je dosada{wi rad
Odbora u velikoj meri bio nedostupan javnosti i da je jedini na~in da se
obezbedi javnost rada odr`avawe ovakvih sastanaka. Kao primer odnosa
sredstava informisawa prema radu Odbora, navela je da je list “Intervju”
preneo saop{tewe br. 53 tako {to ga je preveo sa slovena~kog jezika, a nije koristio originalni tekst na srpskohrvatskom jeziku, koji je bio dostupan. Konstatovala je da je Odbor iz dosada{weg rada izvukao pouku da u slu~ajevima kojima se bavio nije se bavio samo za{titom umetni~kih sloboda
i slobode stvarala{tva, ve} se radilo o za{titi op{tih qudskih prava i
sloboda. Po wenom mi{qewu, rad Odbora iako nije bio dostupan {iroj javnosti, umnogome je uticao na proces unutra{we demokratizacije UKS, {to
je i rezultiralo promenom na~ina izbora skup{tine UKS i delegatskog
sistema unutar we. Na kraju izlagawa predlo`ila je da jedan od zakqu~aka
sastanka bude da se ponovo pokrene inicijativa za ukidawe ~lana 133 KZ
SFRJ.
Nakon izlagawa vi{e lica, za re~ se javio Vojislav [e{eq, koji je
govorio o doga|ajima vezanim za inicijativu za formirawe Fonda solidarnosti i napomenuo da, po{to }e inicijatori organizovawa fonda verovatno ostati bez posla, Odbor treba da se pozabavi wihovim slu~ajem.
[e{eq je, kada je govorio o slu~aju Miodraga Mili}a, istakao da je objavqivawe Mili}eve kwige “Ra|awe Titove despotije” omogu}ila policija, koja je distribuirala rukopis kwige, kao i to da je u toj kwizi Mili} napisao istinu. U daqem izlagawu, [e{eq je rekao da je talas demo353
kratizacije zahvatio zemqe Isto~ne Evrope i da je SFRJ u zaostatku u
odnosu na SSSR i Poqsku i, da ukoliko se ovako nastavi, za kratko vreme }e se Jugoslavija svesti na nivo Albanije i Rumunije. [e{eq smatra
da je obaveza pred intelektualcima da intenziviraju svoju borbu za gra|anska prava i da je sazrelo vreme da se zatra`i op{ta amnestija politi~kih zatvorenika. Zatim je naveo nekoliko primera navodnih zato~enika “savesti” koji su, po wemu, svi osu|eni na montiranim procesima i
da su prethodno svi osu|eni odbili da sara|uju sa policijom i da su zbog
toga osu|eni.
Aleksandar Ili} je u svom izlagawu, pored priznawa koje je dao radu
Odbora, izrazio neslagawe sa nekim stavovima Vojislava [e{eqa, pogotovo oko toga da su demokratske slobode u SSSR-u i Poqskoj ve}e nego kod
nas. Ili} je, polemi{u}i sa [e{eqem, rekao da na ovom skupu treba govoriti kao intelektualac, a ne kao ideolog.
Izazvan izlagawem Aleksandra Ili}a, Vojislav [e{eq se javio za
re~ i istakao da se on bavi ideologijom i da je “protivnik svakog jednopartijskog sistema, protivnik svakog marksisti~kog re`ima i protivnik svakog komunisti~kog oblika vladavine... protivnik re`ima koji postoje u ~itavoj Isto~noj Evropi, ukqu~uju}i i Jugoslaviju”. Govore}i o demokratskim slobodama u Jugoslaviji, [e{eq je rekao “ono {to se trenutno de{ava u Jugoslaviji, a to ne postoji nigde u Evropi, osim u Albaniji i Rumuniji... ono {to se de{ava sa srpskim narodom na Kosovu i Metohiji, u Bosni
i Hercegovini, Dalmaciji i Slavoniji, Lici, Baniji i Kordunu u Vojvodini, Crnoj Gori, nigde ne postoji u ~itavoj Evropi, izuzev u Albaniji i Rumuniji. Albanija je pretvorena u koncentracioni logor ili Rumunija, u kojoj je srpska nacionalna mawina raseqavana svojevremeno u bolesne mo~vare delte Dunava, gde je malo ko pre`iveo, dok se najve}i sin na{e zemqe, na{ih naroda i narodnosti javno i periodi~no qubakao sa wihovim velikim
vo|om”.
[e{equ je poku{ao da odgovori Aleksandar Ili}, ali je, prekidan
upadicama iz publike, odustao u pola izlagawa.
(redigovano)
(potpis redigovan)
CXLVIII
Uprava Slu`be dr`avne bezbednosti za Beograd
III sektor
21. 2. 1987. godine
Izve{taj saradnika
I. Podaci o izvoru saznawa
(redigovano)
Izvor je upu}en na pra}ewe neprijateqske delatnosti lica koja deluju
sa pozicija gra|anske desnice.
354
Sastanak je odr`an 17. 2. 1987. godine na inicijativu izvora.
Izvor pouzdan, podaci delimi~no provereni.
II. Podaci o neprijateqskoj delatnosti
O ovome je i ranije pisano.
Radi se o neprijateqskom istupawu Vojislava [e{eqa i Du{ana Bogavca sa pozicija gra|anske desnice, odnosno liberalizma.
Izvor nam je u razgovoru rekao da je dana 16. 2. 1987. godine, posle otvorenog sastanka Odbora za za{titu umetni~kih sloboda, koji je odr`an u
UKS, oti{ao u restoran “Klub kwi`evnika”, koji se nalazi u zgradi UKS,
gde je sedeo u dru{tvu sa Du{anom Bogavcem, Vojislavom [e{eqom i wegovom suprugom Vesnom, Mihailom Ble~i}em i vi{e drugih lica koja izvor ne poznaje. U razgovoru, koji je tom prilikom vo|en, do{li su u sukob
Du{an Bogavac i Vojislav [e{eq. Naime, Bogavac je rekao [e{equ da ga
je mnogo zadu`io na~inom na koji je svedo~io pred Okru`nim sudom u Sarajevu u krivi~nom postupku koji je vo|en protiv [e{eqa. [e{eq mu je na
to odgovorio da “to svedo~ewe i nije bilo ne{to naro~ito u wegovu korist”, te da su wegovi advokati iz tog svedo~ewa uzimali samo ono {to je
bilo [e{equ u korist, a da on, [e{eq, “ostavqa Bogav~evoj savesti wegovo svedo~ewe”, aludiraju}i pri tom da ovaj i nije morao tako da svedo~i i
da je [e{eq i osu|en na osnovu wegovog iskaza.
Izvor nam je daqe u razgovoru rekao da je [e{eq govorio kako u Jugoslaviji vlada jedan totalitaran, nedemokratski re`im, gde je svaki demokratski dijalog proskribovan i nemogu}, a na pitawe izvora da li bi on `eleo vlast, odgovorio je da se on “u stvari i bori za vlast, i to totalnu”.
Potom nam je izvor rekao da mu je Bogavac u jednom trenutku izneo da i
daqe stoji 7. mart 1987. godine kao datum odr`avawa osniva~ke skup{tine
fonda solidarnosti u Qubqani, te da on, u stvari, namerava da od fonda solidarnosti kasnije napravi politi~ku organizaciju koja bi delovala opoziciono, a da je ovo {to trenutno radi u stvari samo forma preko koje nastoji da fond solidarnosti legalizuje kao profesionalno udru`ewe gra|ana. Posebno je podvukao da fond solidarnosti ima op{tejugoslovensku
koncepciju, odnosno da se u wega mo`e u~laniti svaki gra|anin SFRJ, a da
se ~uvao izno{ewa neke preciznije politi~ke platforme zbog toga {to je
Jugoslavija politi~ki heterogena i {to bi to odbilo jedan deo potencijalnog ~lanstva.
Izvor nam je jo{ rekao da se razgovaralo i o predstoje}im partijskim
sastancima u novinskim ku}ama, te da je zakqu~eno da }e biti dosta iskqu~enih iz SKJ, a mo`da }e i neki ostati bez posla.
III. Podaci o izvr{iocima neprijateqske delatnosti
Vojislav [e{eq – OO po gra|anskoj desnici.
Du{an Bogavac – (redigovano)
IV. Podaci o merama i radwama SDB
Prema licima u obradi preduzimamo neophodne OT mere u ciqu pra}ewa i dokumentovawa, te presecawa wihove neprijateqske delatnosti.
355
V. Napomene, ocene i predlozi operativnog radnika
Sa izvorom je dogovoreno da nas i ubudu}e blagovremeno informi{e o
svim bezbednosno-interesantnim zapa`awima.
Kucano u 4 primerka.
Dostavqeno:
(potpis redigovan)
– 2h RSUP-u SRS SDB III sektoru
– 1h V sektoru USDB
– 1h operativnom radniku
Primedbe, ocene i odluke nadle`nih stare{ina
Dodatni list uz dokument
Organizaciona jedinica: USDB Beograd
Linija rada: gra|anska desnica
Datum pisawa: 23. 2. 1987. godine
Primedbe, napomene i sli~no:
@alba Vojislava [e{eqa na re{ewe GSUP-a Beograd kojim mu je odbijen zahtev za izdavawe paso{a
Prilog: 1 (strana – 2)
Dr Vojislav [e{eq
Mihajla Pupina 14, Zemun Poqe
11080 Zemun
Beograd, 23. februara 1987. godine
Republi~kom sekretarijatu za unutra{we poslove SR Srbije
Beograd
Predmet: @alba na re{ewe Gradskog SUP-a Beograda br. 27-3-3457 od
20. januara 1987. godine
Desetog februara 1987. godine uru~eno mi je re{ewe Uprave za upravne poslove Gradskog sekretarijata za unutra{we poslove Beograda br. 273-3457, od 20. januara ove godine, kojim se odbija moj zahtjev za izdavawe paso{a. Predla`em da prvostepeno rje{ewe poni{tite i nalo`ite da mi se
izda putna isprava i omogu}i putovawe u inostranstvo.
Paso{ sam zatra`io jo{ 2. oktobra 1986. godine. nadle`ni organ je bio
du`an da se po mom zahtjevu izjasni najdu`e u roku od 30 dana. Me|utim, to
je ura|eno s gotovo tri mjeseca zaka{wewa. Na {alteru op{tinskog SUPa Zemun mi je re~eno da je tra`ena saglasnost od Gradskog SUP-a Sarajeva,
da je saglasnost dobijena 23. oktobra, te da je onda zatra`en ~itav predmet
itd. Naposletku sam upu}en na {alter za sporne paso{e Gradskog SUP-a
Beograda. Jednom prilikom mi je ~ak tamo odgovoreno (mislim 17. decembra 1986.) da mi je paso{ odobren i proslije|en u Zemun, {to se pokazalo
kao neukusna dezinformacija. Sve to ukazuje na ~iwenicu da su se organi
vlasti sa mnom na krajwe nekorektan na~in poigravali, kr{e}i ~ak i odredbe zakona koje su sami propisivali. Ono {to mi se ~ini najja~im for356
malnim argumentom je ~iwenica da mi prvostepeni organ u postupku dono{ewa rje{ewa, ~ije poni{tavawe zahtijevam, nije pru`io mogu}nost da se
izjasnim o ~iwenicama i okolnostima koje su mogle biti od uticaja na dono{ewe odluke u ovoj upravnoj stvari, ~ime je povrije|ena odredba ~lana
143, stav 3 Zakona o op{tem upravnom postupku (“Slu`beni list SFRJ: br.
32/78). To je ve} dovoqan razlog koji nu`no iziskuje obnovu postupka.
Ipak, smatram mnogo zna~ajnijim nagla{avawe materijalne strane
ovog problema, s obzirom da to predstavqa samo jednu kariku {ikanirawa
kome me ve} du`e vrijeme podvrgava sada{wi jugoslovenski re`im kao svog
otvorenog ideolo{kog i politi~kog protivnika. Istovremeno mi se ne dozvoqava ni zaposlewe ni izlazak iz zemqe, a kwige koje {tampam u privatnom izdawu zabrawuju bez ikakvih objektivnih i za civilizovani pravni
poredak relevantnih razloga. Taj metod psihi~kog iscrpqivawa i finansijskog iznurivawa, ugro`avawa ne samo socijalne, intelektualne i politi~ke, nego i biolo{ke egzistencije, ne mo`e me nimalo pokolebati u mom
slobodarskom i demokratskom ubje|ewu, spremnosti na najve}e `rtve i odricawa, a me|unarodnom ugledu va{eg re`ima }e sigurno nanijeti veliku
{tetu. Nemojte imati bilo kakvih iluzija da me mo`ete spre~iti da pi{em
i govorim ono {to mislim, da iznosim u javnost istinu o pro{losti i sada{wosti, te razmi{qawa o budu}nosti dru{tva u kome `ivim. U tome me
mo`ete jedino efikasno osujetiti ako me ubijete ili do`ivotno dr`ite u
zatvoru. Ovako }e se, sve dok imam daha, moj glas ~uti {irom svijeta, pu{tali me vi ili ne pu{tali preko jugoslovenske granice. A ve} sam se dovoqno emancipovao i osvojio duhovnu slobodu da sam u stawu da vama na dohvatu ruke i u i{~ekivawu da svake no}i mo`ete do}i da me uhapsite, govorim
sve ono {to bih eventualno mogao govoriti i u inostranstvu. Zato, s tog
aspekta moje prisilno dr`awe u granicama Jugoslavije va{em re`imu ne
mo`e donijeti nikakve koristi. Sistematsko {ikanirawe, kojem me podvrgavate, samo me u~vr{}uje u odluci da istrajem u prkosu i suprotstavqawu
svim sredstvima koja mi stoje na raspolagawu i ~ije mi kori{}ewe dozvoqava intelektualno dostojanstvo.
Vojislav [e{eq
CXLIX
Uprava Slu`be dr`avne bezbednosti – Beograd
III sektor
24. 2. 1987. godine
Slu`bena bele{ka o informativnom razgovoru
I. Podaci o izvoru saznawa
(redigovano)
Razgovor obavqen 17. 2. 1987. godine na inicijativu operativnog radnika.
(redigovano)
Izvor pouzdan – podaci neprovereni.
357
II. Podaci o neprijateqskoj delatnosti
Podaci se odnose na Vojislava [e{eqa iz Beograda.
Izvora je posetila Milka \ureti}, supruga Veselina \ureti}a, 23. 2.
1987. godine, i tom prilikom iznela da je razgovarala sa Vojislavom [e{eqom. Milka \ureti} je saop{tila na{em izvoru da ona i wen suprug Veselin kontaktiraju povremeno sa [e{eqom i da im je on pre nekoliko dana
rekao da tra`i stalno zaposlewe za sebe i svoju suprugu. U vezi toga, interesovao se da li je Milka \ureti} uspela da ne{to uradi u vezi zaposlewa
wegove supruge u “Invest banci”, Beograd.
Milka \ureti} je saop{tila na{em izvoru da je intervenisala u tom
smislu kod izvesnog Hajdukovi}a, koji kao sociolog radi u “Invest banci”,
Beograd. Hajdukovi} je rukovodilac kadrovske komisije za prijem radnika.
Navodno, Hajdukovi} veoma ceni [e{eqa i ~vrsto je obe}ao da }e u~initi
sve da [e{eqeva supruga bude primqena u “Invest banci” Beograd.
Hajdukovi} je, prema re~ima Milke \ureti}, odu{evqen [e{eqevim
kwigama, tako da je svojevremeno s odu{evqewem primio jednu [e{eqevu
zabrawenu kwigu, koju mu je preko Milke uru~io [e{eq.
Govore}i o “fondu solidarnosti”, Milka je prenela na{em izvoru da
je wen suprug protestovao kod Du{ana Bogavca {to je objavqeno da je ~lan
Inicijativnog odbora “fonda solidarnosti”. Naime, Veselin \ureti} je,
prema Milkinim re~ima, rekao da je on samo jedan od potpisnika “fonda
solidarnosti”, ali da nije prihvatio ~lanstvo u Inicijativnom odboru.
(redigovano)
III. Podaci o izvr{iocima neprijateqske delatnosti
Vojislav [e{eq – za koga se u USDB za Beograd vodi POO zbog neprijateqske delatnosti sa pozicija gra|anske desnice.
Veselin \ureti} (redigovano)
Du{an Bogavac (redigovano)
Vojin Luki} (redigovano).
IV. Podaci o merama i radwama SDB
(redigovano)
CL
SSUP – SDB – 23
Br. 37
Beograd, 24. 2. 1987. godine
(redigovano)
Noviji neprijateqski istupi i aktivnosti
Vojislava [e{eqa
Slu`ba i daqe registruje veoma drske i provokativne istupe Vojislava [e{eqa koga, u posledwe vreme zbog izra`ene ekstremnosti, po~iwu da
izbegavaju i neki doju~era{wi istomi{qenici.
358
Na tribini u SKC, odr`anoj 13. 2. 1987. godine na temu “Qudska prava
i kwi`evnost”, povodom kwige Karla [tajnera “Povratak iz gulaga”, o kojoj je govorio Predrag Matvejevi},1) Vojislav [e{eq je istakao da su “partijski sekretari pisali karakteristike za one qude koji su kasnije nestajali u Staqinovim ~istkama”.
U toku otvorenog sastanka “Odbora za za{titu umetni~ke slobode”,
odr`anog 16. 2. 1987. godine u prostorijama Udru`ewa kwi`evnika Srbije,
[e{eqeva diskusija je bila najprovokativnija.
Izneo je da je zvani~na politika na{e zemqe dovela do toga da je Jugoslavija u Evropi jo{ samo “ispred Albanije i Rumunije, te da je u velikom
zaostajawu u odnosu na SSSR i Poqsku”, gde se, po wegovom mi{qewu, intelektualci vi{e bore za slobodu mi{qewa nego kod nas.
Govorio je o progonu srpskog naroda ne samo na Kosovu, nego i u ostalim delovima zemqe, naro~ito u SER BiH, SAP Vojvodini, kao i u inostranstvu, navode}i da, “dok se u Rumuniji srpski narod raseqavao i bivao
izlo`en nemogu}im uslovima `ivota, dotle je najve}i sin na{ih naroda odlazio u zvani~ne posete u Rumuniju i tamo se qubakao sa wihovim velikim
vo|om”.
Po{to je na ovakvu diskusiju [e{eqa bilo reagovawa, on se ponovo javio za re~ i izneo da je on protivnik svakog jednopartijskog sistema, marksisti~ke i komunisti~ke ideologije, ne samo u Isto~noj Evropi, ve} i u Jugoslaviji. Govorio je o “slu~aju” Miodraga Mili}a i drugih politi~kih
osu|enika, za koje je naveo da su direktno montirani od strane policije i
“hajci koja se ovih dana vodi protiv novinara – potpisnika inicijative za
osnivawe Fonda solidarnosti”.
Povodom posledwih [e{eqevih istupawa na javnim tribinama u Beogradu, Slu`ba registruje i komentare pojedinaca koji iznose da je on potpuno “poludeo” i da on svojim istupima “priziva represiju i kompromituje
sve”. Smatraju da su za to najodgovorniji oni koji mu to omogu}avaju.
Tako, zbog najnovijeg [e{eqevog istupa u UKS, Milorad Vu~eli},2)
novinar NIN-a, o~ekuje napad na UKS i “Kwi`evne novine”.
Smatra da su trenutno najve}i [e{eqevi protivnici Qubomir Tadi}
i Dobrica ]osi}, koje on ve} du`e vreme “najgrubqe” napada na javnim mestima. Po navodima Vu~eli}a, [e{eq iznosi za Tadi}a da je “huqa re`ima, kalkulant i kukavica”, zato {to ga nije zaposlio u Institutu dru{tvenih nauka, dok ]osi}a ocewuje kao oportunistu, zbog ~ega su i jedan i drugi
po~eli da izbegavaju bilo kakve kontakte sa wim.
Ima mi{qewa da [e{eq sve vi{e gubi podr{ku koju je u`ivao me|u
istomi{qenicima u Beogradu, a da su Tadi} i ]osi} krivi {to su uop{te
prihvatili kontakte sa wim.
U vezi su|ewa u Okru`nom sudu u Beogradu povodom tu`be3) Vojislava [e{eqa protiv lista “Borba” i wenog urednika Zdravka ^oli}a, lista “Oslobo|ewe” i wegovog novinara \ura Kozara, TV Zagreb i ~lana
Predsedni{tva SFRJ “zbog povrede autorskih prava” i zahteva za od359
{tetu od 210.000 dinara zato {to je drug Stane Dolanc u intervjuu TV Zagreb, 9. maja 1984. godine, a koji su “Borba” i “Oslobo|ewe” preneli, citirao neke stavove iz [e{eqevog pamfleta “[ta da se radi”, Slu`ba
raspola`e saznawima da je advokat druga Dolanca, Miroslav Gajovi}, na
zakazanom ro~i{tu 12. februara o. g., podneo prigovor sudiji Vladi Vu~kovi}u da se “tu`ba odbaci kao neosnovana”. Me|utim, zbog nedolaska
svih zastupnika tu`enih strana, rasprava je odlo`ena za 30. mart, a o [e{eqevoj tu`bi protiv druga Dolanca i po~etku su|ewa, kao i podnetom
prigovoru advokata Gajovi}a, javile su i neke zapadne agencije: UPI, AP
i Rojter”.
Budu}i da se radi o gra|anskoj parnici, odnosno o zahtevu za nov~anu
od{tetu, tu`ba [e{eqa nije mogla biti odba~ena, jer bi je on posle svakog
odbacivawa podnosio ponovo Okru`nom sudu u Beogradu.4) Ina~e, u Okru`nom sudu u Beogradu je oceweno da je [e{eqeva tu`ba neosnovana i treba o~ekivati da }e ona na zakazanom ro~i{tu biti odba~ena presudom, posle ~ega on ne}e mo}i da podnosi istu tu`bu protiv navedenih lica i sredstava informisawa.
Pored ~etiri napisane kwige u toku druge polovine pro{le godine, od
kojih su dve zabrawene (“Hajka” i “Veleizdajni~ki proces u Sarajevu 1984.
godine”), [e{eq je, prema raspolo`ivim saznawima Slu`be, u toku meseca januara o. g. zavr{io svoju novu kwigu “Disidentski spomenar”5) i predao je na {tampawe6) u privatnu {tampariju “Multiprint” u Beogradu, ulica Ruzveltova br. 42.
Po [e{eqevim navodima, u kwizi }e biti objavqene peticije i tekstovi u vezi sa krivi~nim postupkom protiv wega, upu}eni raznim organima i institucijama u zemqi.
O radu na pripremi za {tampawe kwige “Disidentski spomenar”, [e{eq je u “neformalnom” razgovoru upoznao i operativne radnike SDB
RSUP SR BiH, za vreme boravka u Sarajevu, od 21. do 27. januara o. g., kada
je preuzeo privremeno mu oduzete predmete koji mu do sada nisu bili vra}eni, i prisustvovao raspravama u Prvom op{tinskom sudu u Sarajevu u vezi wegovih tu`benih zahteva.7)
Ovom prilikom, [e{eq je govorio i o svojoj tu`bi protiv druga Staneta Dolanca, kao i o nameri da, preko izvesnog advokata iz Londona, koga
mu je preporu~io Sr|a Popovi}, tu`i i redakciju emigrantskog lista “Na{a re~” zbog povrede autorskih prava, odnosno objavqivawa wegovog teksta “[ta da se radi”.
Po{to nije dobio zaposlewe u Institutu dru{tvenih nauka koje mu je
obe}avano prilikom preselewa u Beograd od strane nekih wegovih prijateqa, [e{eq je, navodno, uspeo preko tih istih prijateqa isposlovati studijski boravak u SAD u trajawu od tri godine, ali ga ne mo`e realizovati
zbog toga {to mu jo{ uvek nije vra}ena oduzeta putna isprava.
Izneta saznawa ukazuju na tendenciju da [e{eq jednom smi{qenom aktivno{}u, kroz krajwe ekstremne istupe na javnim tribinama i isterivawe
360
svoje pravde preko suda, nastoji da se odr`i u `i`i interesovawa i doma}e i strane javnosti, ~ak i po cenu da ga pojedini wegovi doju~era{wi istomi{qenici i odbace.
(redigovano)
Dostavqeno:
(redigovano)
Fusnote:
1) Matvejevi} je veoma afirmativno govorio o pomenutoj kwizi i wenom autoru, uz
napomenu da “partijskim rukovodstvima Hrvatske i Jugoslavije nije odgovaralo da
ova kwiga bude objavqena”.
2) (redigovano)
3) V. [e{eq je podneo tu`bu preko advokata Aleksandra Lojpura iz kancelarije Sr|e Popovi}a.
4) Po Zakonu o parni~nom postupku, sud mora da se upusti u raspravu i o tu`benom zahtevu re{i u postupku.
5) Posle {tampawa ove kwige, [e{eq namerava pisati i objaviti svoje “uspomene”
sa izdr`avawa kazne zatvora, sa posebnim akcentom na dane “provedene u izolaciji i maltretirawe koje je do`iveo od strane zatvorskog osobqa”.
6) Po~etkom januara o. g. [e{eq je isplatio kompletan iznos za {tampawe ove kwige, koje o~ekuje da bude zavr{eno u drugoj polovini februara.
7) [e{eq je novembra pro{le godine preko advokata Aleksandra Lojpura podneo tu`bu protiv jednog stra`ara u KPD Zenica zbog maltretirawa i nano{ewa lak{ih
telesnih povreda, tra`e}i od{tetu od 500.000 dinara. Na raspravama 26. i 27. januara ove godine, [e{eq se dr`ao veoma korektno i nije pravio bilo kakve ispade.
Slede}a rasprava je zakazana za po~etak marta.
CLI
Uprava Slu`be dr`avne bezbednosti – Beograd
V sektor/LT
26. 2. 1987. godine
Izvod iz izve{taja o rezultatima
KTR dopisni{tva “Rojters”
Primenom navedene mere u periodu od 6. 10. 1986. do 14. 10. 1986. godine,
do{lo se do slede}ih podataka:
Vojislav [e{eq je 6. 10. 1987. godine obavestio Gustin~i} Andreja “da
je tu`io Staneta Dolanca i SR BiH i da su u pitawu tri tu`be”. Na predlog Gustin~i}a da se “Rojters” upozna sa tu`bama, [e{eq se saglasio, s tim
da fotokopije tu`bi li~no preda Gustin~i}u. Nakon nekoliko dana, 14. 10.
1987. godine, Gustin~i} se ponovo interesovao kod [e{eqa o novostima u
vezi pomenutog slu~aja. Vojislav mu je saop{tio “da za sada nema odgovora
tu`enih i da ~eka da rasprava bude zakazana”.
(redigovano)
(potpis redigovan)
361
CLII
Socijalisti~ka Republika Srbija
Republi~ki sekretarijat za unutra{we poslove
St. pov. broj: 01-48/1-87
26. 2. 1987. godine
Beograd, Kneza Milo{a 103
Na osnovu ~lana 65 Zakona o unutra{wim poslovima (“Slu`beni glasnik SR Srbije”, broj 22/85) i ~lana 62 Pravila o radu SDB, a na predlog
USDB Beograd sp. br. 01-318 od 17. 2. 1987. godine, donosim re{ewe:
Da se zavede tajna kontrola po{tanskih po{iqki [e{eq Vojislava,
iz Beograda, Zemun Poqe, ul. Mihajla Pupina br. 14.
Obrazlo`ewe: Vojislav [e{eq, ro|en 11. 12. 1954. godine u Sarajevu,
od oca Nikole, Srbin, doktor pravnih nauka, obra|uje se u USDB Beograd
zbog neprijateqskog delovawa sa pozicija gra|anske desnice.
Zbog delovawa sa istih pozicija, nad [e{eqem je u Sarajevu, gde je `iveo do juna 1986. godine, vo|ena operativna obrada. Od strane Okru`nog suda u Sarajevu 1984. godine osu|en je na kaznu zatvora u trajawu od osam godina zbog u~iwenog krivi~nog dela iz ~lana 114 KZ SFRJ. Ova kazna mu je
smawena od vi{ih sudova i u KPD Zenica izdr`ao je kaznu zatvora u trajawu od godinu dana i deset meseci.
Nakon preseqewa u Beograd, nastavio je sa neprijateqskim delovawem
na javnim tribinama, a povezao se i sa istomi{qenicima.
Putem pisama ostvario je kontakt i sa nekim licima iz redova neprijateqske emigracije (Milo{em Milosavqevi}em i N. Markovi}em iz
Australije, Miroqubom Timotijevi}em iz SAD i drugima), a preko Koste
^avo{kog je stupio u vezu sa nekim licima okupqenim oko lista “Na{a
re~”, kojima je u vi{e navrata slao razne po{iqke.
Imaju}i u vidu navedeno, odlu~eno je kao u dispozitivu.
Ra|eno u 3 primerka.
Dostavqeno:
– 1h USDB Beograd III/N
– 1h SDB RSUP SRS III/N
– 1h arhivi
(potpis redigovan)
CLIII
Uprava Slu`be dr`avne bezbednosti za Beograd
III sektor
71-0249
28. 2. 1987. godine
Slu`bena bele{ka o informativnom razgovoru
I. Podaci o izvoru saznawa
(redigovano)
362
Sastanak je odr`an 27. 2. 1987. godine na inicijativu operativnog radnika.
Izvor u fazi proveravawa, podaci delimi~no provereni.
II. Podaci o neprijateqskoj delatnosti
O ovome je pisano ranije.
Podaci se odnose na neprijateqsku delatnost Vojislava [e{eqa.
Izvor nas je informisao da su u toku pripreme za {tampu nove kwige
Vojislava [e{eqa pod naslovom “Disidentski spomenar”. Kwiga, kao {to
sam autor u predgovoru ka`e, predstavqa zbirku peticija, protestnih pisama, saop{tewa i polemi~kih tekstova koje su napisali jugoslovenski intelektualci i uputili na adresu razli~itih dr`avnih i partijskih organa,
redakcija novina i ~asopisa i predstavqa direktan nastavak prethodnih
kwiga “Hajka na jeretika” i “Veleizdajni~ki proces”. Autor daqe navodi
da su u woj sabrana skoro sva dokumenta nastala do kraja 1984. godine, vezana za okolnosti i doga|aje u ~ijem se centru na{ao sam Vojislav [e{eq, a
na objavqivawe ovih tekstova autor se odlu~io posle zabrane gore navedenih kwiga od strane Okru`nog suda u Beogradu. Tekstovi koji }e se ovde objaviti tako|e predstavqaju sastavni deo spisa sa su|ewa Vojislavu [e{equ, kao i policijskih i drugih dosijea. Istovremeno, prema autoru, ona je
“skroman na~in izra`avawa najdubqe zahvalnosti svim kwi`evnicima,
filozofima, sociolozima, pravnicima, novinarima, studentima i drugim
jugoslovenskim i stranim intelektualcima i asocijacijama, svima onima
koji su mi svojom podr{kom pomogli da izbegnem da me proguta orijentalno-despotski i staqinisti~ki mrak”. (redigovano)
III. Podaci o licima izvr{iocima neprijateqske delatnosti
Vojislav [e{eq, OO u USDB Beograd zbog neprijateqskog delovawa
sa pozicija gra|anske desnice.
IV. Podaci o merama i radwama SDB
(redigovano)
V. Napomene, ocene i predlozi operativnog radnika
(redigovano)
Kucano u 4 primerka.
Dostavqeno:
(potpis redigovan)
– 2h RSUP-u SRS SDB III sektoru
– 1h V sektoru USDB
– 1h operativnom radniku
Primedbe, ocene i odluke nadle`nih stare{ina
CLIV
Uprava Slu`be dr`avne bezbednosti – Beograd
III sektor
71-03759
2. 3. 1987. godine
363
Informacija
Vojislav [e{eq, ro|en 11. 12. 1954. godine (kao u originalu) u Sarajevu, od oca Nikole, dr`avqanin SFRJ, srpske nacionalnosti, doktor pravnih nauka, bez stalnog zaposlewa, stalno nastawen u Zemun Poqu, ul. Mihajla Pupina br. 14, istupaju}i na sastanku Odbora za za{titu umetni~ke
slobode, odr`anom u prostorijama Udru`ewa kwi`evnika Srbije dana 16.
2. 1987. godine, je u svojoj diskusiji, izme|u ostalog, govorio o “hajci” koja
se vodi protiv potpisnika Inicijativnog pisma tzv. “fonda solidarnosti”, predlo`iv{i da jedan od narednih zadataka Odbora bude za{tita ovih
lica zbog wihovog prava na izra`avawe javnog mi{qewa. Potom je [e{eq
govorio o kwizi Miodraga Mili}a “Ra|awe Titove despotije”, navode}i da
se Mili} obreo u zatvoru samo zato {to je pisao istinu, te da je wegovo su|ewe bilo inscenirano od strane policije i partije, po{to nisu postojali
dokazi o bilo kakvoj Mili}evoj krivici.
Govore}i o procesima demokratizacije kod nas i u svetu, [e{eq je naveo da je Jugoslavija u ovom periodu ve} u velikom zaostatku u odnosu na
SSSR ili Poqsku, te smatra da ako se nastavi sa takvom politikom, Jugoslavija mo`e za kratko vreme da bude svedena na rang Albanije ili Rumunije. Po{to smatra da su u zemqi ugro`ena gra|anska prava i slobode, [e{eq se zalo`io za op{tu amnestiju politi~kih zatvorenika u Jugoslaviji,
navode}i da, prema podacima “Amnesty Internationala”, u Jugoslaviji ima hiqadudvestotine zato~enika savesti, tj. onih koji su zbog izra`enog ili nabe|enog mi{qewa osu|eni na dugogodi{we robije. Potom je [e{eq naveo
nekoliko primera qudi ~ija su su|ewa, po wegovom mi{qewu, pro{la potpuno nezapa`eno, a koji su zbog javno izgovorene ili ~ak nikad neizgovorene re~i osu|eni na dugogodi{we kazne zatvora.
U nastavku svog izlagawa, reaguju}i na jednu od izre~enih diskusija,
Vojislav [e{eq je izneo “ja sam protivnik svakog jednopartijskog sistema, protivnik svakog marksisti~kog re`ima i protivnik svakog komunisti~kog oblika vladavine, pa sam u tom slu~aju i protivnik re`ima koji postoje u ~itavoj Isto~noj Evropi, ukqu~uju}i i Jugoslaviju”.
Zatim je [e{eq naveo da, po wegovom mi{qewu, ono {to se trenutno
de{ava u Jugoslaviji, ne postoji nigde u Evropi, osim mo`da u Albaniji i
Rumuniji. Po [e{equ, ono {to se de{ava sa srpskim narodom na Kosovu i
Metohiji, i u drugim delovima Jugoslavije, u BiH, u Dalmaciji i Slavoniji, u Lici, Baniji, Kordunu i u Vojvodini i Crnoj Gori nigde ne postoji u
~itavoj Evropi, osim, kako je naveo, u Albaniji, koja je za wega jedan veliki konclogor, i u Rumuniji u “kojoj je srpska nacionalna mawina raseqavana svojevremeno u bolesne mo~vare delte Dunava, gde je malo ko pre`iveo,
dok se najve}i sin na{e zemqe, na{ih naroda i narodnosti, javno i periodi~no qubakao sa wihovim velikim vo|om”.
Molimo vas da nam na osnovu prezentiranih podataka, te ranije dostavqenih izjava po ZKP u vezi istupa Vojislava [e{eqa na tribinama odr`anim u Patrijar{iji SPC i Domu omladine u Beogradu, kao i wegovog
istupa na sudskom pretresu u Okru`nom sudu u Beogradu, povodom zabrane
364
kwige “Veleizdajni~ki proces”, informi{ete da li ima elemenata za krivi~no gowewe Vojislava [e{eqa.
Kucano u 3 primerka.
Dostavqeno:
– 1h OJT
– 1h V sektoru Uprave
– 1h operativnom radniku
(potpis redigovan)
CLV
Uprava Slu`be dr`avne bezbednosti za Beograd
III sektor
71-0276
4. 3. 1987. godine
Slu`bena bele{ka o informativnom razgovoru
I. Podaci o izvoru saznawa
(redigovano)
Izvor je usmeren na pra}ewe neprijateqske delatnosti pojedinaca iz
grupacije gra|anske desnice.
Sastanak odr`an 28 2. 1987. godine na inicijativu izvora.
Izvor pouzdan, podaci delimi~no provereni.
II. Podaci o neprijateqskoj delatnosti
O ovome je i ranije pisano.
Radi se o delatnosti Vojislava [e{eqa sa pozicija gra|anske desnice.
Izvor nas je u razgovoru obavestio da je Vojislav [e{eq uputio redakciji “Studenta” pismo sa naslovom “Konfuzna podmetawa nespretnih juri{nika”, koje predstavqa odgovor na tekst “Dogma kao opijum za disidente”,
objavqen u “Studentu” od 14. 1. 1987. godine. Po re~ima izvora, samo deo [e{eqevog pisma je objavqen u “Studentu” od 24. 2. 1987. godine, jer je stav redakcije bio da bi objavqivawe celog sadr`aja pisma “[e{eqa izlo`ilo
krivi~nom progonu”.
(redigovano) disidente”, [e{eq je u pomenutom pismu, izme|u ostalog,
naveo da “animozitet M. V. i S. B. prema svakoj moralnosti naveo ih je na
karikirawe mog nekada{weg kriti~kog ukazivawa na realne muslimanskonacionalisti~ke i panislamisti~ke tendencije u Bosni i Hercegovini, kojima se pru`a i oficijelna podr{ka, posebno od strane Hamdije Pozderca
i Branka Mikuli}a. Autorima je svejedno {to se u Bosni i Hercegovini
ve} pune dvije decenije kontinuirano odvija progon srpskog naroda i wegovih intelektualaca, po uzoru na onaj kosovsko-metohijski pod albanskom
zastavom”.
U delu pisma [e{eq na degutantan na~in vre|a i lik Josipa Broza Tita.
III. Podaci o nosiocima neprijateqske delatnosti
Vojislav [e{eq – OO u USDB po gra|anskoj desnici.
365
IV. Podaci o radwama i merama SDB
(redigovano)
V. Napomena, ocene i predlozi operativnog radnika
U prilogu V sektoru USDB i III sektoru SDB RSUP-a SR Srbije dostavqamo po jedan primerak pisma koje je [e{eq uputio “Studentu”.
Precrtavawe olovkom nekih delova [e{eqevog pisma vr{eno je u redakciji “Studenta”.
Kucano u 4 primerka.
Dostavqeno:
(potpis redigovan)
– 2h RSUP-u SRS SDB III sektoru
– 1h V sektoru USDB
– 1h operativnom radniku
Primedbe, ocene i odluke nadle`nih stare{ina
***
Dr Vojislav [e{eq
11. 3. 1987. godine
Konfuzna podmetawa nespretnih juri{nika
Anonimni autori teksta “Dogma kao opijum za disidente”, s nadnaslovom “Difuzna teorija o konfuznoj praksi”, objavqenog u “Studentu” br. 3233 od 14. januara 1987. godine, u nastojawu da potpomognu “mogu}nosti aktuelnog socijalisti~kog razvoja”, skre}u pa`wu pre`ivjelim tvorcima, odnosno vjernim ~uvarima ideolo{kih vrijednosti i kreatorima oficijelne politi~ke propagande da postoje jo{ ni`i i podliji oblici javnog podmetawa i nipoda{tavawa od onih kojima su se u publicisti~koj sferi “proslavili” Fuad Muhi} i Oskar Davi~o. Ipak, uprkos iskazanoj samouvjerenosti, nadmenosti i pretencioznosti kojima odi{e skoro svaka re~enica
ovog u cjelini konfuznog i nespretno nakalemqenog teksta, ~ini mi se posebno simptomati~nim podatak da je rije~ o jedinom nepotpisanom ~lanku
u ovom dvobroju poznatog studentskog lista, pa bi bilo interesantno razmotriti motive autora koji nastoje ostati u anonimnosti. Ina~e, kao da
sam wihove stavove ve} negdje ~uo, kao da nisu nimalo originalni, nego do{apnuti od onih koji su tekst naru~ili.
… Zahtjev redakciji “Studenta” da ovaj tekst odgovora iskqu~ivo u integralnoj formi objavi kao polemi~ko reagovawe na ~lanak u kome sam na
ne~astan na~in izvrgnut javnoj poruzi na osnovu neistinitog interpretirawa pojedinih citata iz jedne moje kwige, podnosim ne pozivaju}i se ni na
kakve zakonske propise. Ostavqam joj da sama procijeni oportunost uva`avawa kulturnih tekovina na ovom planu koje su dostigle publicistika i
`urnalistika civilizovanog svijeta. Unaprijed odustajem od svakog poku{aja pozivawa u pomo} sudskih instanci ukoliko tekst mog odgovora bude
odbijen shodno praksi koja kod nas preovla|uje.
Ina~e, autori na najbezo~niji na~in falsifikuju dijelove teksta iz
moje kwige “Vrijeme preispitivawa”. Tako mi pripisuju tezu “da se staqi366
nizam kao manifestacija marksizma de{ava, istorijski gledano, samo od
Lewinove smrti pa do XX kongresa KPSS”! Tvrde da tako stoji na strani
5. moje kwige. Me|utim, citat koji falsifikuju doslovno glasi: “Dogmatski, konzervativni ili staqinisti~ki (po svom glavnom zastupniku i nosiocu) na~in dru{tvenog mi{qewa bio je u periodu od Lewinove smrti pa
do XX kongresa Komunisti~ke partije Sovjetskog Saveza fakti~ki dominantan i neprikosnoven ne samo u revolucionarnoj teoriji, nego i u politi~koj praksi me|unarodnog komunisti~kog pokreta i realizovanih socijalisti~kih dru{tava, pa ~ak tamo i u ve}oj mjeri, {to je imalo dalekose`ne negativne posqedice po ostvarivawe proklamovanih kqu~nih ciqeva
proleterske revolucije i onda kad su se weni glavni akteri iskreno poku{avali na tome anga`ovati, pokazuju}i besprimjernu hrabrost i samopo`rtvovanost”. Dakle, to vi{e nije novinarski po~etni~ki nesta{luk, nego pravi pravcati bezobrazluk M. V. i S. B.
… U nedostatku validnijih argumenata, oni i daqe pribjegavaju falsifikatima, pa u nastavku teksta za mene ka`u: “Wegov ideologizirani pristup nauci ide ~ak dotle da nau~ne sudove deli na “prihvatqive” i “neprihvatqive”, a ne na ta~ne i neta~ne. (str. 18.)” Ne samo da nikada nisam vr{io takvu klasifikaciju nau~nih sudova, nego joj se u istoj kwizi na strani 232. izri~ito suprotstavqam, ~ak i kad je rije~ samo o politi~kim ili
ideolo{kim stavovima. U citatu koji kriti~ari nakaradno interpretiraju moje ozna~avawe sudova prihvatqivim ili neprihvatqivim ima o~igledan ironi~an prizvuk. Zato taj dio teksta navodim u cjelini: “^ini nam se
da je najozbiqnije savremeno osporavawe marksisti~ke misli i prakse do{lo iz pera Le{eka Kolakovskog. Nesumwivo je i ve} u prvom susretu s wegovim tekstovima o~igledno da je ovaj mislilac izuzetan poznavalac Marksovog teorijskog opusa, ali i filozofske, sociolo{ke i ekonomske nau~ne
tradicije koja je prethodila marksizmu, {to sve wegovim sudovima, bili
oni prihvatqivi ili ne bili, ulijeva stanovitu ozbiqnost i pokazuje da
oni ni u kom slu~aju ne mogu biti zanemareni…”
La`na je i wihova tvrdwa da pi{em o religiji kao opijumu za narod.
^ak naprotiv, na strani 23. moje kwige stoji: “Teolo{ka kritika marksisti~ke interpretacije dru{tvenih i istorijskih korjena religije, posebno
stava o religiji kao “opijumu naroda”, shvatawa odnosa religije i otu|ewa,
odre|ivawa mjesta i uloge ateizma u razvoju modernih emancipatorskih pokreta i wihovoj politi~koj aktivnosti pokazuje izrazitu filozofsku fundiranost i odsustvo nekada{we misaone dubioznosti, naslije|ene prvenstveno od katoli~ko-jezuitskog na~ina mi{qewa”. Zato su i naredne, na
prethodnom falsifikatu konstituisane, teze o amalgamu koji sam napravio od navodnog svog marksisti~kog entuzijazma, religijskog misticizma i
unosnog srpstva, krajwe proizvoqne, kao uostalom i tvrdwe o mojoj nabije|enoj “idejnoj i svakoj drugoj dezorjentaciji”.
… Ta~no je da sam godinama bio iskreni privr`enik ideje integralnog
jugoslovenstva, a to sam i danas. Ali, vremenom sam se otarasio zabluda da
je to `eqa i htijewe svih jugoslovenskih naroda. Neosporno je da ogromna
ve}ina hrvatskih i slovena~kih intelektualaca, kao prevashodnih kreato367
ra nacionalnog duha svojih etni~kih zajednica, tome nije nimalo sklona.
^ak {ta vi{e, sve su glasniji i izri~itiji wihovi zahtjevi za produbqivawem ve} postignute konfederalizacije Jugoslavije. Smatram da se jugoslovenstvo nikome ne smije nametati. Za{to bi mi Srbi bili vi{e za wega zainteresovani nego Slovenci ili Hrvati? Ako su oni sami sebi dovoqni,
za{to to mi ne bismo mogli biti?
… Ni ateisti~ko sekta{tvo M. V. i S. B. nije mnogo uvjerqivo. O~igledna je wihova animoznost prema Srpskoj pravoslavnoj crkvi. Ali, to ne
zna~i da su oni li{eni bilo kakvih religioznih predrasuda. Wihova religija vodi porijeklo iz kominternovskih retorti ~iji su produkti decenijama nad`ivjeli formalno raspu{tawe Komunisti~ke internacionale
1943. godine. Wihov prividni ateizam je proizvod komunisti~ke iskqu~ivosti koja je i u na{im uslovima dovela do obnove religioznog zanosa masa.
… Neistinita je i tvrdwa da sam doktorirao u oblasti vojnih nauka sa
tezom “Marksisti~ki koncept naoru`anog naroda”. Doktorsku disertaciju na temu “Politi~ka su{tina militarizma i fa{izma”, s radnim naslovom i kasnijim podnaslovom “Analiza marksisti~ke kritike politi~kih
oblika bur`oaske autokratije”, odbranio sam 1979. godine na Pravnom fakultetu u Beogradu, nakon {to sam uspje{no okon~ao poslediplomske studije na Ustavnopravno-politi~kom smeru, a tekst doktorata namjeravam
uskoro objaviti kao kwigu. Ina~e, kwiga na koju se autori pozivaju predstavqa tekst mog magistarskog rada koji sam napisao i 1978. godine odbranio
na Pravnom fakultetu u Beogradu, rade}i kao asistent na predmetu Teorija o ratu Fakulteta politi~kih nauka u Sarajevu.
Dakle, M. V. i S. B. pored mno{tva izraza primitivnog nipoda{tavawa i ~ar{ijskog ismijavawa, iznose i ~etiri najogoqenije la`ne tvrdwe,
pa mislim da na taj na~in dovoqno sami sebe moralno dezavui{u da im se
vi{e ni{ta ne mo`e vjerovati. Zato im i ne vjerujem na rije~ da su “nakon
teksta “Vuk dlaku mewa”, o kwi`evniku Vuku Dra{kovi}u, naprosto bili
okupirani telefonskim pozivima, od prete}ih do kritika pristojnijeg sadr`aja. Ubije|en sam da tako zavr{avaju svoj tekst samo zato da bi se jo{
jednom neukusno dodvorili vlastima prikazuju}i ih “kao znatno tolerantnije u odnosu na takozvanu opoziciju”, te da bi naknadno podi{li i visokom
partijskom funkcioneru Du{anu ^krebi}u. I to sve u skladu sa svojom
oprobanom taktikom: prvo jedan kriti~ki i nonkomformisti~ki tekst, pa
jedan poltronski, kako bi se stekao privid nepristrasnosti i objektivnosti, te sve tako istrajavalo dok mo`e da te~e wihova intelektualna ekvilibristika, li{ena bilo kakvih moralnih skrupula”.
Dr Vojislav [e{eq
CLVI
Predsedni{tvu SR Srbije, Beograd
Po{tovane drugarice i drugovi,
Sociolo{kom dru{tvu Srbije obratio se na{ kolega i ~lan dr Vojislav [e{eq s molbom da Dru{tvo poduzme odgovaraju}e mere za za{titu
368
wegovih gra|anskih i profesionalnih prava, intelektualne slobode i akademskog dostojanstva, koji su ugro`eni i nakon izlaska iz Kazneno-popravnog doma u Zenici.
Dr [e{eq se, izme|u ostalog, `ali da se iz Sarajeva, u kome mu je egzistencija bila prakti~no onemogu}ena, iselio u Beograd pod pritiskom.
Kako je iseqavawe pod pritiskom jedan izuzetno zna~ajan i osetqiv politi~ki problem, kome Predsedni{tvo SR Srbije ve} godinama posve}uje veliku pa`wu, slobodni smo skrenuti va{u pozornost i na ovaj slu~aj iseqavawa pod pritiskom.
Dve druge ~iwenice u pismu dr [e{eqa privukle su s razlogom pa`wu
~lanova Predsedni{tva SDS i Odbora za profesionalna pitawa SDS na
sednicama 11. 3. 1987. Prvo, radi se o sudskim zabranama dve wegove kwige,
“Hajka na jeretika” i “Veleizdajni~ki proces”. I ovom prilikom `elimo
da naglasimo da smo dosledni u na{em stavu da sudske zabrane, ma koliko ih
bilo i ma kako bile obrazlo`ene, ne mogu na{u struku naterati da se pomiri s “~iwenicom” da je kazneni zakonik ona kwiga kojom se reaguje na sociolo{ka dela. Mada je ovakvim postupcima egzistencija na{eg ~lana dr
[e{eqa dovedena u pitawe, jer su ta izdawa jedini izvor wegovih prihoda
i egzistencije wegove porodice, `elimo da naglasimo da se ne radi samo o
za{titi jednog ~lana SDS, s ~ijim se stavovima mo`emo slagati ili ne slagati, nego o principijelnom stanovi{tu. Zar je mogu}e da odgovorni dru{tveni ~inioci ne shvataju koliko su te zabrane dru{tveno {tetne? Kao
{to opetovana la` ne postaje istina, tako ni ponovqene zabrane kwiga na{ih kolega do sada nisu rezultirale nikakvim dobrom. Na{e siroma{no
dru{tvo je tom vrstom necivilizovanog dijaloga izme|u ~inilaca dru{tvene mo}i i intelekta jako mnogo gubilo, pre svega brojem nenapisanih
kwiga i neizgovorenih ideja, ali isto tako i sadr`ajima onih napisanih i
objavqenih. A {tete nanete ugledu Jugoslavije kao dr`ave su tolike da nas
obavezuju na moralno nespokojstvo i nemirewe, kao {to nam nala`u da kao
profesionalno udru`ewe uvek iznova o{tro protestujemo, ma koliko znali da to ote`ava dru{tveni polo`aj struke i ma koliko bili svesni uzaludnosti na{ih reakcija. Ve} nam je neprijatno koliko dostojanstvo ovog
dru{tva moramo da branimo od onih koji bi ga po svojoj funkciji trebali
{tititi.
Ni drugo pitawe nije za nas mawe zna~ajno. Re~ je o uskra}ivawu putne
isprave dr [e{equ, produ`etku jedne lo{e prakse koja je ~esto poga|ala
na{e kolege. I u ranijim slu~ajevima smo ukazivali na {tetnost takve
prakse, pa predla`emo da se u Predsedni{tvu principijelno i celovito
razmotri taj problem. Naime, kad god je uskra}ena putna isprava nekom od
na{ih kolega, naj~e{}e bez obrazlo`ewa, odnosno iz tzv. bezbednosnih
razloga, okrwen je mali deo ugleda Jugoslavije. S druge strane, svi su oni,
pre ili kasnije, dobili putne isprave i mogu}nost kontakta sa nau~nicima
i nau~nim institucijama drugih zemaqa. Rezultati su – to odlu~no nagla{avamo – vi{e nego dobri. Na{e kolege su sjajni ambasadori jugoslovenske
kulture i socijalisti~kog samoupravqawa. Uvereni da }e se i kolega [e369
{eq pona{ati na isti na~in, predla`emo da u~inite sve u okviru svojih
zakonskih ovla{}ewa i ugleda da dobije putnu ispravu. Jednostavno, ovaj
oblik represije prema intelektualcima je anahronizam u savremenom svetu, nedemokratska praksa koju treba ukinuti.
Dr [e{eq je posledwih godina bio predmet izuzetno o{trih, reklo
bi se, i drakonskih oblika represije. To nas, sve zajedno, obavezuje da imamo vi{e razumevawa za wegov revolt i egzistencijalnu situaciju. Otuda
smatramo da bi probleme dr [e{eqa trebalo celovito sagledati i re{iti, kako bi se {to pre i uspe{nije integrirao kao produktivan nau~ni radnik u jednom od nau~nih instituta. U tragawu za takvim re{ewem, Sociolo{ko dru{tvo Srbije je spremno da da svoj doprinos.
U Beogradu, 11. 3. 1987. godine
Odbor za profesionalna pitawa
Sociolo{kog dru{tva Srbije
Predsedni{tvo
Sociolo{kog dru{tva Srbije
CLVII
Izve{taj
Vojislav [e{eq, ro|en 11. decembra 1954. godine (kao u originalu) u
Sarajevu, od oca Nikole i majke Danice, po narodnosti Srbin, dr`avqanin
SFRJ, doktor pravnih nauka, nezaposlen, o`ewen Vesnom Mudre{om, otac
jednog deteta, osu|ivan za krivi~no delo iz ~lana 114 KZ SFRJ, stalno nastawen u Beogradu, prijavqen na adresi ulica Ba~ka broj 17, a stvarno stanuje u Zemun Poqu, ulica Mihajla Pupina broj 14.
I pored trajne zabrane rasturawa wegovih kwiga “Hajka na jeretika” i
“Veleizdajni~ki proces”, Vojislav [e{eq je svoju aktivnost usmerio na
izdavawe nove kwige pod naslovom “Disidentski spomenar”, koja, kako je
navedeno u predgovoru, predstavqa direktni nastavak kwiga “Hajka na jeretika” i “Veleizdajni~ki proces”, kao i wihovu dopunu i ilustraciju politi~kih zbivawa u posledwih {est godina.
Po autoru, kwiga je ustvari zbirka peticija, protestnih pisama, saop{tewa i polemi~kih tekstova koje su napisali “vrhunski jugoslovenski intelektualci” i uputili na adrese raznih jugoslovenskih dr`avnih i partijskih organa.
Po [e{equ, kako je navedeno daqe u predgovoru kwige, on na ovaj na~in nastavqa sa pru`awem otpora autokratskim i totalitaristi~kim snagama i tendencijama, imaju}i u vidu da sloboda duhovnog stvarawa i izra`avawa nigde nije osvojena bez `estoke politi~ke borbe.
Kwigu Vojislav [e{eq namerava da {tampa u privatnoj {tamparskoj
radwi “Multiprint”, vlasni{tvo Vojislava Stefanovi}a iz Beograda,
ulica Ruzveltova broj 42.
Do sada je samo prekucan i ispravqen tekst, a jo{ nije ura|en prelom i foto-slog, tako da se o~ekuje da kwiga jo{ za desetak dana ne}e biti zavr{ena.
(redigovano)
370
CLVIII
Uprava Slu`be dr`avne bezbednosti – Beograd
V sektor
71-0375
24. 3. 1987. godine
Izvod iz izve{taja o proveri
Perovi} Nikola, ro|en 2. 9. 1946. godine u Beogradu, od oca Veqka i majke Olge, devoja~ko Pajevi}, dr`avqanin SFRJ, crnogorske nacionalnosti,
~lan SKJ, po zanimawu diplomirani pravnik, zaposlen kao sudija u Okru`nom sudu u Beogradu, sa stanom u ul. Proleterskih brigada br. 52, Beograd.
Provera za Perovi} Nikolu je ra|ena na zahtev SSUP-a br. 29826/1 od
29. 12. 1986. godine, koji nam je prosle|en aktom RSUP SRS SDB br. 254/1
od 9, 1. 1987. godine.
Perovi} Nikola je bio predsednik sudskog ve}a Okru`nog suda u Beogradu, koje je u dva navrata zabranilo rasturawe kwige “Veleizdajni~ki
proces”, autora Vojislava [e{eqa. (redigovano)
(potpis redigovan)
CLIX
Informacija
Vojislav [e{eq, od oca Nikole i majke Danice, ro|en 11. 12. 1954. godine (kao u originalu) u Sarajevu, po narodnosti Srbin, dr`avqanin SFRJ,
po zanimawu doktor pravnih nauka, nezaposlen, o`ewen Vesnom Mudre{om, otac jednog deteta, stalno nastawen u Zemun Poqu, ul. Mihajla Pupina br. 14.
Vojislav [e{eq je, posle kona~nog preseqewa iz Sarajeva u Beograd,
juna meseca 1986. godine, nastavio da neprijateqski istupa, bilo sam, bilo
u dru{tvu svojih istomi{qenika.
Slu`ba je do sada evidentirala ~etiri javna neprijateqska istupa [e{eqa koji podle`u krivi~nom gowewu, i to zbog krivi~nog dela neprijateqske propagande iz ~lana 133, stav 1 KZ SFRJ, zatim krivi~nog dela povrede ugleda SFRJ iz ~lana 157 KZ SFRJ i, eventualno, zbog krivi~nog dela izazivawa nacionalne, rasne i verske mr`we, razdora ili netrpeqivosti iz ~lana 134 KZ SFRJ.
Istupi Vojislava [e{eqa na promocijama kwige “Na braniku vere i
nacije”, autora dr @arka Gavrilovi}a, i kwige “Ogre{ewe”, autora Dinka
Davidova (o sadr`ini istupa smo blagovremeno informisali), odr`anim
u sali Patrijar{ije SPC 28. 10., odnosno 15. 12. 1986. godine, zadokumentovani su krivi~nopravnim uzimawem izjava po ZKP od 12 lica koja su prisustvovala ovim skupovima. Tri izjave na osnovu ~lana 151, stav 3 ZKP uzete su na okolnost [e{eqevog istupa na tribini “Hri{}anstvo, marksizam
i kraj sveta”, odr`anoj 8. 12. 1986. godine u Domu omladine u Beogradu.
371
Dana 19. 1. 1987. godine odr`an je radni dogovor sa Jovom Kne`evi}em,
zamenikom okru`nog javnog tu`ioca, kome je predo~eno da je u vezi istupa
Vojislava [e{eqa na tribinama u Patrijar{iji SPC 28. 10. i 15. 12. 1986.
godine uzeto 15 izjava po ZKP od lica koja su prisustvovala ovim skupovima. Svih 15 izjava po ZKP predato je zameniku okru`nog javnog tu`ioca u
ciqu {to hitnije procene mogu}nosti krivi~nog gowewa Vojislava [e{eqa.
Slu`ba dr`avne bezbednosti je tako|e zadokumentovala istup Vojislava [e{eqa na otvorenom sastanku Odbora za za{titu umetni~kih sloboda, odr`anom 16. 2. 1987. godine u prostorijama UKS. [e{eq je tom prilikom, izme|u ostalog, rekao da je “zvani~na politika na{e zemqe dovela
do toga da je Jugoslavija u Evropi jo{ samo ispred Albanije i Rumunije, {to
se ti~e qudskih prava i sloboda”, da je “srpski narod progawan ne samo na
Kosovu, ve} i u ostalim delovima zemqe, naro~ito u BiH, Hrvatskoj, Vojvodini, kao i u inostranstvu”, da se “u Rumuniji srpski narod raseqava i biva izlo`en nemogu}im uslovima `ivota”, a “za to vreme je najve}i sin na{ih naroda odlazio u zvani~ne posete Rumuniji i tamo se qubakao sa wihovim velikim vo|om”.
[e{eq je tako|e na ovom skupu rekao da je on protivnik svakog jednopartijskog sistema, marksisti~ke i komunisti~ke ideologije, ne samo u Isto~noj Evropi, ve} i u Jugoslaviji.
U vezi pomenutih istupa, Okru`nom javnom tu`ila{tvu u Beogradu
upu}ena je 5. 3. 1987. godine Informacija uz zahtev da nam dostavi mi{qewe o tome da li ima elemenata za krivi~no gowewe Vojislava [e{eqa.
Slu`ba dr`avne bezbednosti je do{la do pouzdanih saznawa da je Vojislav [e{eq pripremio i namerava da {tampa kwigu “Disidentski spomenar”, te je primerak kwige izuzet i sa sadr`inom je upoznato Okru`no
javno tu`ila{tvo.
Dana 30. 3. 1987. godine obavqene su konsultacije sa Mi{om Aleksi}em, okru`nim javnim tu`iocem, i Jovom Kne`evi}em, zamenikom okru`nog javnog tu`ioca, i oni su tom prilikom izneli da smatraju da u [e{eqevim istupima postoje elementi krivi~nog dela, te da }e oni prihvatiti
krivi~nu prijavu protiv [e{eqa i preduzeti daqe neophodne radwe u krivi~nom postupku, ali da je prethodno neophodno proceniti oportunitet
krivi~nog gowewa Vojislava [e{eqa, odnosno podizawa optu`nice protiv wega.
(redigovano)
CLX
Socijalisti~ka Republika Srbija
Republi~ki sekretarijat za unutra{we poslove
Uprava za strance, pograni~ne i upravne poslove
03 broj 27-351/87
Dana 26. 3. 1987. godine
372
Gradskom sekretarijatu za unutra{we poslove – Beograd
Predmet: [e{eq Vojislav, drugostepeno re{ewe
Veza: Va{ dopis br. 27-3-3457 od 20. 1. 1987. godine
U prilogu vam dostavqamo dva primerka drugostepenog re{ewa
RSUP-a SR Srbije, donetog po `albi imenovanog.
Napomena: U ponovnom postupku postupati u skladu sa ~lanom 8 i ~lanom 148 ZUP-a, odnosno Uputstvu SSUP-a o na~inu postupawa OUP-a prilikom dono{ewa re{ewa o odbijawu zahteva za izdavawe ili oduzimawe
putne isprave, a koje smo vam dostavili na{im dopisom Str. pov. broj 271106/86 od 18. 5. 1986. godine. Nakon zakonito sprovedenog postupka doneti
odgovaraju}e re{ewe.
Molimo da primerak re{ewa uru~ite stranci.
Prilog: Re{ewe i spisi
Na~elnik odeqewa,
(potpis redigovan)
CLXI
Socijalisti~ka Republika Srbija
Republi~ki sekretarijat za unutra{we poslove
Uprava za strance, pograni~ne i upravne poslove
03 broj 27-351/87
26. 3. 1987. godine
Beograd, Kneza Milo{a 103
Slu`bi dr`avne bezbednosti RSUP-a SR Srbije – na~elniku
Na{im re{ewem broj gorwi od 20. 3. 1987. godine poni{teno je re{ewe GSUP-a Beograd kojim je odbijen zahtev za izdavawe putne isprave [e{eq Vojislavu iz Beograda, s tim {to je predmet vra}en prvostepenom organu na ponovni postupak.
Re{ewe je poni{teno zbog bitne povrede upravnog postupka, odnosno
odredaba ~lana 8 i 143 Zakona o op{tem upravnom postupku.
Napomiwemo da je na 29. sednici Saveznog suda, vrhovnih sudova SR i
SAP i Vrhovnog vojnog suda, odr`anoj u Beogradu 5. 12. 1985. godine u vezi sa problemima sudske za{tite kod upravnih akata donetih primenom
~lana 43, stav 1, ta~ke 6 Zakona o putnim ispravama dr`avqana SFRJ, zakqu~eno da se sudovima omogu}i uvid u spise donetih negativnih re{ewa
po ovom osnovu, te da strankama treba omogu}iti izja{wavawe o ~iwenicama koje mogu imati uticaja na dono{ewe odluke, odnosno da se prema odredbi ~lana 7, 8 i 143 ZUP-a organi unutra{wih poslova pridr`avaju na~ela saslu{awa stranke, utvrde sve ~iwenice koje su od zna~aja za dono{ewe zakonitog re{ewa i omogu}e stranci da u~estvuje u postupku i izjasni se o svim ~iwenicama i okolnostima radi za{tite svojih prava i
interesa.
373
Kada se uskra}uje pravo na putnu ispravu na osnovu ~lana 43, stav 1, ta~ke 6 ZOPI, u toku saslu{avawa stranke organi unutra{wih poslova su du`ni da ~uvaju operativne interese slu`be i ne iznose bezbednosno interesantne podatke, ve} stranci saop{tavaju da su se stekli uslovi za primenu
gore navedenog osnova i od iste tra`e da u svom interesu iznese sve ~iwenice i okolnosti koje mogu uticati na dono{ewe re{ewa. Zapisnik o saslu{awu stranke, potpisan od strane ovla{}enog lica i saslu{ane stranke je sastavni deo dosijea predmeta.
Saglasno navedenom, Savezni sekretarijat za unutra{we poslove, aktom strogo pov. broj 270-2-1/215 od 9. 5. 1986. godine, zauzeo je stav da se kompletni spisi predmeta, ukqu~uju}i i akt Slu`be dr`avne bezbednosti u kome razlozi za uskra}ivawe prava na putnu ispravu moraju biti navedeni makar u globalu (uputstvom saveznog sekretara za unutra{we poslove o sprovo|ewu Zakona o putnim ispravama dr`avqana SFRJ ~lanom 36, stav 2 propisano je da je slu`ba koja je stavila zabranu du`na da drugostepenom organu dostavi obrazlo`ewe zahteva za primenu ~lana 43, stav 1, ta~ka 6) dostavqaju Vrhovnom sudu na ime predsednika ve}a ili sudije izvestioca po propisima koji va`e za strogo poverqive materijale.
U slu~ajevima gde postupak nije sproveden u skladu sa ZUP-om i napred
iznetim zakqu~cima, re{ewa }e biti poni{tena od strane ovog Republi~kog sekretarijata.
Molimo da o napred iznetom obavestite USDB Beograd i odeqewa
SDB kako bi se ubudu}e, kod oduzimawa putnih isprava, iz razloga bezbednosti, dosledno pridr`avali ZUP-a (potvrda o oduzimawu PI, po{tovawe
propisanih rokova, dostava obrazlo`ewa u slu~aju upravnog spora i sl.).
Prilog: 4.
(potpis redigovan)
***
Republi~ki sekretarijat za unutra{we poslove SR Srbije, a na osnovu
~lana 225 i 243 Zakona o op{tem upravnom postupku (“Slu`beni list
SFRJ”, broj 47/86), re{avaju}i po `albi [e{eq Vojislava iz Zemuna, ulica Ba~ka broj 17, donosi re{ewe:
Poni{tava se re{ewe Gradskog sekretarijata za unutra{we poslove
Beograd, broj 27-3-3475 od 20. 1. 1987. godine, i predmet vra}a prvostepenom
organu na ponovni postupak.
Obrazlo`ewe: O`albenim re{ewem odbijen je zahtev `alioca kojim
je tra`eno izdavawe paso{a, jer je utvr|eno da postoje zakonske smetwe iz
~lana 43, stav 1, ta~ka 6 Zakona o putnim ispravama dr`avqana SFRJ
(“Slu`beni list SFRJ”, broj 30/79).
Protiv prvostepenog re{ewa `alilac je izjavio `albu i u woj naveo
da je re{ewe o odbijawu zahteva nepravilno i predla`e da se isto poni{ti
i odobri izdavawe paso{a.
Ovaj Republi~ki sekretarijat, razmotriv{i `albu, o`albeno re{ewe
i spise predmeta, na{ao je da napadnuto re{ewe vaqa poni{titi i predmet
vratiti prvostepenom organu na ponovni postupak, jer prvostepeni organ u
374
konkretnom slu~aju pre dono{ewa re{ewa nije pru`io mogu}nost stranci
da se izjasni o ~iwenicama i okolnostima koje su od va`nosti za dono{ewe re{ewa, odnosno nije postupio u skladu sa odredbama ~lana 8 i ~lana
143 ZUP-a, pa je zbog toga re{eno kao u dispozitivu.
U ponovnom postupku organ je du`an da se pridr`ava na~ina saslu{awa stranke, utvrdi sve ~iwenice koje su od zna~aja za dono{ewe zakonitog
re{ewa i omogu}i stranci da u~estvuje u postupku i izjasni se o svim ~iwenicama i okolnostima radi za{tite svojih prava i interesa.
@alba protiv ovog re{ewa nije dopu{tena. Protiv istog mo`e se voditi upravni spor. Tu`ba se predaje Vrhovnom sudu SR Srbije u roku od 30
dana od dana prijema ovog re{ewa.
Taksa po tar. br. 2 ZAT napla}ena je, nalepqena na `albi i propisno
poni{tena.
Re{eno u Republi~kom sekretarijatu za unutra{we poslove SR Srbije, 03 broj 27-351/87, dana 20. 3. 1987. godine.
Po ovla{}ewu republi~kog sekretara
Na~elnik uprave,
(potpis redigovan)
***
07/127-3457
13. 3. 1987. godine
RSUP-u SR Srbije
UZS – Beograd
Predmet: [e{eq Vojislav, `alba
U prilogu akta dostavqamo vam `albu [e{eq Vojislava, iz Zemun Poqa, koji se `ali na na{e re{ewe o odbijawu zahteva za izdavawe putne isprave.
Re{ewe o odbijawu zahteva za izdavawe putne isprave doneto je na
osnovu mi{qewa USDB za grad Beograd, zatvorena depe{a br. 522 od 19. 1.
1987. godine.
Prilog:
Na~elnik odeqewa
Milan Jovi~i}
– `alba imenovanog,
– re{ewe o odbijawu zahteva, i
– opomena za naplatu takse.
***
Socijalisti~ka Republika Srbija
Republi~ko javno tu`ila{tvo
Str. pov. broj 6/87
1. 4. 1987. godine
Beograd
375
Informacija
o sadr`aju zabrawenih kwiga dr Vojislava [e{eqa
i wegovim istupima u Beogradu
Do sada je zabraweno rasturawe dve kwige dr Vojislava [e{eqa. To su
kwige “Hajka na jeretika” i “Veleizdajni~ki proces”. Zabranu rasturawa
obe kwige u celosti izrekao je Okru`ni sud u Beogradu tokom 1986. godine,
a wegove odluke je potvrdio Vrhovni sud SR Srbije kao drugostepeni.
Kwiga “Hajka na jeretika” zabrawena je zbog toga {to se u woj iznose
neistinite tvrdwe da deo rukovodstva SR BiH pru`a za{titu prodoru panislamizma i muslimanskog nacionalizma u dru{tvenu sredinu te republike, kao i da se sli~no pona{aju i pojedinci iz rukovode}ih struktura grada Sarajeva. O svemu ovome najboqe govore inkriminisani delovi navedene kwige:
“Dovoqno je samo da citiram neke wegove rije~i (odnosi se na Muhameda Filipovi}a i wegov navodno panislamisti~ki nastup na skupu u Cavtatu), izjave, pa da one same dovoqno i na najboqi na~in osvjetle profil tog
panislamiste koji djeluje pod mo}nom i sveobuhvatnom za{titom Hamdije
Pozderca”. (strana 44).
“Veliku ulogu u takvom nezvani~nom ali uticajnom opredeqivawu zvani~nih partijskih istanci odigrala je ~iwenica da je sada{wi predsednik
CK SK BiH, Hamdija Pozderac, vjen~ani kum Muzaferu Hayagi}u, a da je,
opet, Hayagi} jedan od najistaknutijih predstavnika muslimanske nacionalisti~ke grupe koja godinama nesmetano djeluje na ovom fakultetu, uz blagoslov funkcionera poput Pozderca”. (strana 59).
“U slu~aju vo|ewa korektnog i nepristrasnog postupka, u prvi plan bi
izbila opasnost da se raskrinka ~itava pozadina ove perfidne hajke da na
vidjelo iza|u razli~ite manipulacije lokalnih, fakultetskih muslimansko-klerikalnih i panislamskih krugova koji ve} godinama nesmetano deluju pod mo}nim patronatom Hamdije Pozderca”. (strana 58 i 59).
“Grupa izra`ava ideolo{ko istomi{qeni{tvo i uvjek nalazi mo}nu
politi~ku potporu kod funkcionera kao {to su Hajrudin \ibi}, Arif Tanovi}, Hamdija Pozderac, Muhamed Filipovi} i drugi. U tom krugu su se, u
vrijeme dok su imali zna~ajniju ulogu u politi~kom `ivotu, isticali i Hasan Grap~anovi}, Munir Mesihovi}, Safet [erifovi} i drugi. Sad sam i
li~no motivisan da wihovu djelatnost do kraja raskrinkam, pa }u u narednom periodu svo svoje slobodno vrijeme posvetiti podrobnijoj analizi wihovog djelovawa u posledwih 15 godina, posebno na planu publikovawa kwiga i pamfleta s nacionalisti~kom sadr`inom. To se odnosi na djela Branka Mikuli}a, koji je svu svoju politi~ku karijeru i uticaj zasnovao na uzletu ostvarenom na krilima muslimanskog nacionalizma”. (strana 83 i 84).
“Ina~e, posledwih godina Sarajevo su potresale brojne korupciona{ke afere u kojima su bili umje{ani neki najvi{i politi~ki funkcioneri SR BiH”. (strana 142). Pri tome, autor ne navodi imena tih rukovodilaca, pa se sti~e utisak da je dobar deo rukovodstva SR BiH korumpiran.
Kwiga “Veleizdajni~ki proces” je zabrawena {to se u woj neistinito
tvrdi da u Bosni i Hercegovini vladaju staqinisti~ki sistem i panisla376
misti~ke orgije kojima je ciq iseqavawe Srba iz Bosne i Hercegovine po
receptu iredente na Kosovu, kao i zbog drugih neistinitih tvrdwi. Tako se
u uvodu kwige ka`e “… mra~na zbivawa u Bosni i Hercegovini, u prvom redu progon srpskog naroda i wegovih intelektualaca koji se sve vi{e odvija po uzoru na onaj kosovskometohijski pod albanskom zastavom. Autor ovih
redova je ve} odavno na~isto s tim kakva ga sve odricawa, `rtve i najte`e
`ivotne neda}e ~ekaju, te sam egzistencijalni rizik koji se nadvio nad wim
i wegovom porodicom, zbog odlu~nosti da do kraja istraje u demaskirawu
staqinisti~kog mraka, orijentalno despotskog bezna|a i panislamisti~kih orgija koji su zahvatili ovaj centralni i vitalni dio Jugoslavije.
Imam pri tome u vidu da }utati sve vi{e zna~i i u~estvovati u zlo~ina~kim divqawima. Slaba je utjeha ako postoji samo teorijska mogu}nost da
oni koji danas }ute i prave se nevje{ti jednog dana i progovore, ako tada bude suvi{e kasno, ako se u potpunosti promjeni demografska karta Bosne i
Hercegovine, ako srpski etnos bude iz we definitivno protjeran”.
Autor daqe isti~e da, ako svi ovi dokumenti i sudski procesi nisu dovoqno re~iti i alarmantni, onda je to dokaz da na{ narod realno i ne zaslu`uje boqu sudbinu od ove koja ga je zadesila. A u nastavku zakqu~uje:
“Onda i daqe treba da trpi i slu`i, da ~eka da ga neke misti~ne i magijske,
iracionalne sile oslobode od zla, jer sam nije dovoqno sposoban da se uspravi i strese sa sebe trule, ali lijepqive i qigave mre`e kominternovsko-vatikanske zavere. Onda }e se on i daqe kroz pjesmu zakliwati da ne}e
skrenuti s puta jednog od glavnih ovovjekovnih krivaca za sve wegove neda}e i nesre}e. Samo ponovno bu|ewe svijesti i savesti, ponosa i dostojanstva, slobodarskih i demokratskih tradicija na{eg naroda mo`e pomo}i
wegovoj emancipaciji iz okova jedne ve} uveliko prevazi|ene i humanisti~kim na~elima neprimjerene ideologije kojoj smo se usled uro|ene naivnosti i iskrenosti predavali svim srcem ne vide}i da ona na{im neprijateqima slu`i samo kao bogom dana zamka, klopka, sredstvo dugotrajnog i
temeqitog obmawivawa i odnaro|avawa, sijawa nesloge i unutar narodnih
razmirica, bratoubila~kih pokoqa”.
U posebnom delu kwige prilikom navo|ewa razloga za hap{ewe u Beogradu, tako|e je izneo tvrdwe koje mogu uznemiriti javnost navode}i: “… S
obzirom da je ukupnu tada{wu represiju protiv slobodoumnih intelektualaca direktno koordinirao ministar unutra{wih poslova Stane Dolanc,
ona je naglo dobila na intenzitetu. Uz wegovu podr{ku i pomo}, Mikuli}
je odlu~io da ubrza definitivni obra~un sa mnom. Na Predsjedni{tvu
Centralnog komiteta Saveza komunista Jugoslavije donesen je zakqu~ak o
potrebi mog hap{ewa, a na sjednici Predsjedni{tva CK SK BiH odlu~eno je da budem osu|en na 12 godina zatvora i iz tog razloga sam gowen po ~lanu 114 Krivi~nog zakona SFRJ, koji supsumira ne{to modifikovan klasi~an delikt veleizdaje”.
Na glavnom pretresu pred Okru`nim sudom u Beogradu povodom predloga za zabranu kwige “Veleizdajni~ki proces”, iznose}i svoju odbranu,
[e{eq je ovu priliku iskoristio kao javnu tribinu za izno{ewe svojih
stavova o prilikama u Bosni i Hercegovini, pa u prvom delu svoga izlaga377
wa, citiraju}i delove iz trajno zabrawene kwige “Hajka na jeretika”, ponovio ranije svoje tvrdwe da je Hamdija Pozderac glavni nosilac panislamisti~kih ideja, a da je Branko Mikuli} direktno podr`avao panislamisti~ke tendencije i da je na krilima muslimanskog nacionalizma gradio svoju
politi~ku karijeru.
Zatim je istakao da je izbio veliki skandal povodom izgradwe velelepne palate u centru Sarajeva dru{tvenim novcem, koja je trebala da bude Mikuli}eva rezidencija, a da su partijski komiteti Bosne i Hercegovine organizovali prodajne izlo`be slika Mikuli}eve k}erke, dok su se sekretari komiteta me|usobno takmi~ili koji }e vi{e slika da otkupi dru{tvenim novcem. Tome dodaje da je k}erka Branka Mikuli}a, bez ikakvog javnog
konkursa, postala direktor Olimpijskog muzeja.
Isti~e da su bosanski zatvori puni qudi koji su osu|eni zbog svog
otvorenog ili pripisanog mi{qewa i da nije ni malo slu~ajno {to je Raselov sud pozvao Branka Mikuli}a da odgovara zbog kr{ewa gra|anskih
sloboda i prava u SR Bosni i Hercegovini. S druge strane, pred naletom
muslimanskog nacionalizma i panislamizma, vi{e stotina hiqada Srba i
Hrvata u zadwih dvadesetak godina iselilo se iz Bosne i Hercegovine.
Brojna su|ewa, kao i nedavna {ikanirawa poznatih bawalu~kih profesora, govore da se u Bosni i Hercegovini odvija sli~an proces kao i na Kosovu i Metohiji, samo {to jo{ nije dobio drasti~ne pojedina~ne forme.
U drugom delu, [e{eq isti~e da se javni tu`ilac u obrazlo`ewu re{ewa poziva na wegovu aluziju na ulogu Josipa Broza Tita u svim posleratnim zbivawima u Jugoslaviji, a posebno na tragi~an polo`aj u kome se na{ao srpski narod. U nastavku svog izlagawa izneo je tvrdwe da je Josip
Broz, kao austrijski kaplar, u~estvovao na srpskom frontu i da }e uskoro
iza}i autenti~ne fotografije. U predratnom periodu, kao najvi{i funkcioner KPJ, u~estvovao je u kominternovsko-vatikanskom konceptu razbijawa Jugoslavije i da je KPJ u tom smislu sara|ivala sa usta{ama i fa{istima iz VMRO. Prema svedo~ewima Dedijera, Cen~i}a i drugih istori~ara, Josip Broz je u~estvovao u Staqinovim ~istkama i kao generalni sekretar potpisao karakteristiku za svakog ubijenog jugoslovenskog komunistu,
jer likvidacije bez wegovog potpisa nije moglo biti. Cen~i} u svojoj kwizi navodi i primer da je Broz potpisao karakteristiku za poznatog komunistu Kamila Horvatina, koji je nakon toga likvidiran.
U toku svih ratnih godina, u Vrhovnom {tabu nije razmatran eventualni plan napada na Jasenovac, a po Brozovoj direktivi, vode}i funkcioneri
ustanka pregovarali su sa Nemcima i usta{ama da se iz Jasenova~kog logora oslobodi Brozova supruga Herta Has i nekoliko istaknutih komunista,
a da ih nije interesovalo {to je u logoru pobijeno na najzverskiji na~in 700
hiqada Srba, Jevreja i Cigana i izvestan broj hrvatskih antifa{ista.
Po Brozovoj direktivi, istaknuti partizanski komandanti pregovaraju sa Nemcima i posti`u primirje, pa ga Nemci pu{taju da se izvu~e iz
obru~a na Neretvi, da bi se mogao nesmetano obra~unati sa ~etnicima koji su u jednom momentu za nema~ku oru`anu silu predstavqali ve}u opasnost zbog prete}eg angloameri~kog iskrcavawa na Jadransku obalu. Broz
378
nare|uje svim partizanskim jedinicama da obustave i sve napade na usta{e
i da ne vode borbu, osim ukoliko usta{e prve napadnu. Autenti~an dokument je objavio Vladimir Dedijer u drugom tomu svojih priloga.
Isto tako, [e{eq isti~e da je 1948. godine formiran logor na Golom
otoku, na kome je 60 hiqada qudi zato~eno bez ikakve sudske presude samo
zato {to su stvarno druk~ije mislili ili je to neko kompententan pretpostavqao da druk~ije misle. Wegov najboqi prijateq Stevo Kraja~i}, po~etkom 1960. godine, u Jasenovcu izjavio je, opet prema Dedijerovom svedo~ewu, “malo smo vas Srba ubili”, a drugi wegov najbli`i prijateq, Vladimir Bakari}, prvo je bio inspirator i organizator masovnog pokreta u Hrvatskoj pod vidom borbe protiv unitarizma, a kad su doga|aji poprimili
mnogo ve}i zna~aj nego {to je prvobitno planirano, Bakari} je spa{en, a
`rtvovani su qudi maweg zna~aja.
[e{eq daqe tvrdi da je nedavno na stidqiv na~in procurilo do javnosti da je 1979. godine po Brozovom nalogu tada{wi predsednik Savezne vlade Veselin \uranovi}, bez ikakve odluke nadle`nih jugoslovenskih dr`avnih organa potpisao tzv. “kuvajtske menice” na kredit od vi{e stotina miliona dolara, koje uop{te nisu prokwi`ene kroz jugoslovenske zvani~ne
kwige, a koje su deqene na Kubi {efovima nesvrstanih zemaqa, da bi Broz
imao wihovu podr{ku u sukobu sa Kastrom i da bi mu izglasali poznatu
plaketu.
U nastavku svog izlagawa, povodom navoda iz kwige “Veleizdajni~ki
proces”, izjavio je slede}e: “Da li to zna~i da Stane Dolanc predstavqa novog nedodirqivog u jugoslovenskoj politi~koj praksi, da li je zabraweno za
tog politi~kog funkcionera izre}i istinitu ~iwenicu da je sve do 1943.
godine bio ~lan Hitlerjugenda? Nije slu~ajno da je taj ~ovek, kao ministar
unutra{wih poslova, odmah nakon prvih demonstracija albanskih separatista na Kosovu izjavio da zvani~na Albanija u to nije umje{ana”.
U nedeqnom izdawu dnevnika TV Sarajevo, od 1. 3. 1987. godine, koji je
emitovan za celo srpskohrvatsko jezi~no podru~je, dat je nekorektan komentar su|ewa u Okru`nom sudu u Beogradu u vezi zabrane [e{eqeve kwige “Veleizdajni~ki proces”. Naime, u okviru {ireg komentara o pojedinim
neprijateqskim istupawima, komentator je iz zavr{ne re~i Vojislava [e{eqa preneo neke wegove tvrdwe sa posebnim naglaskom na li~nost pokojnog predsednika Tita, a tom prilikom nije rekao u kom povodu je [e{eq to
izjavio, tj. da li se radilo o su|ewu [e{equ za u~iweno krivi~no delo ili
se radilo o raspravi povodom zabrane wegove objavqene kwige, {to je
ustvari i bilo, te je tim povodom [e{eq obja{wavao i branio svoje stavove iz kwige koji su bili predmet inkriminacije i zbog kojih je tra`ena
trajna zabrana rasturawa kwige. U istom komentaru prikazano je dr`awe
javnog tu`ioca kao pasivno, mada je prisutni zamenik javnog tu`ioca reagovao izjavom da je [e{eq na ovaj na~in zloupotrebio su|ewe kao javnu
tribinu za izno{ewe svojih neprihvatqivih stavova (o{tro reagovao).
Sli~no je dr Vojislav [e{eq istupao u dva navrata u Patrijar{iji
Srpske pravoslavne crkve u Beogradu, i to 28. 10. 1986. godine prilikom
promocije kwige sve{tenika @arka Gavrilovi}a “Na braniku vere i naci379
je”, i 15. 12. 1986. godine, prilikom promocije kwige Vinka Davidova “Ogre{ewa”, kao i na tribini u Domu omladine 8. 12. 1986. godine, te na sastanku
tzv. Odbora za za{titu umetni~kih sloboda odr`anom u prostorijama
Udru`ewa kwi`evnika Srbije 16. 2. 1987. godine.
U~estvuju}i u uvodnom izlagawu o kwizi @arka Gavrilovi}a, [e{eq
je 28. 10. 1986. godine u Patrijar{iji, izme|u ostalog, rekao da se nad srpskim narodom vr{i genocid ne samo na Kosovu, ve} i u Bosni i Hercegovini, Dalmaciji, Slavoniji, Hrvatskoj, Crnoj Gori i Vojvodini, kao i da se
posle Drugog svetskog rata srpski narod nalazi u podre|enom polo`aju u
odnosu na druge narode. U Bosni i Hercegovini se sudi sve{tenicima Srpske pravoslavne crkve i odvode ih na robiju, a iz Dalmacije, Hrvatske i
Slavonije srpski narod se masovno iseqava, dok se u Crnoj Gori negira i
samo srpsko ime. Zatim tvrdi da zvani~na politika poku{ava da deli srpski narod na dve nacije – srpsku i crnogorsku, te da je uspela ve{ta~ki da
izdvoji jedan deo Srpske pravoslavne crkve i da stvori Makedonsku pravoslavnu crkvu. Govore}i o neprijateqima srpskog naroda, posebno je pomenuo Drugi svetski rat, od kada se srpski narod sistematski obezglavquje i
satire mu se nacionalni ponos, vera i slava. Apelovao je na srpski narod
da se udru`i bez obzira na verska i ideolo{ka opredeqewa, bez obzira radi li se o deistima ili ateistima, jer je to jedini na~in da srpski narod
spasi svoje dostojanstvo i golu fizi~ku egzistenciju.
U diskusiji je rekao da dana{we vlasti poku{avaju da dovedu u isti
rang jednog ratnog zlikovca kakav je nadbiskup Stepinac sa Nikolajem Velimirovi}em, i da izjedna~e Artukovi}a sa Dragi{om Vasi}em i na taj na~in poku{avaju da srpskom narodu pri{iju ratne zlo~ine i genocid, mada
je on u srpskom narodu ne{to {to mo`e da bude retki izuzetak ili da se
slu~ajno i uzgred pojavi. U vezi pitawa iz publike da li je stradawe srpskog
naroda u Bosni uzrokovano slabqewem Srpske pravoslavne crkve, odgovorio je da je te{ko re}i da li je te`ak polo`aj srpskog naroda uzrok te{kog
polo`aja pravoslavne crkve u Bosni ili obrnuto, da ove stvari treba {ire sagledati, jer da je dana{wi te`ak polo`aj srpskog naroda u Jugoslaviji produkt jedne perfidne vatikansko-kominternovske zavere.
U Patrijar{iji, 15. 12. 1986. godine, govore}i o kwizi “Ogre{ewa”,
[e{eq je rekao da je uzrok stawa srpskih manastira ravnodu{nost dr`ave prema wima, da je XX vek period krvoproli}a srpskog naroda, da je srpski narod pru`io pomo} svojoj slovenskoj bra}i ne znaju}i da ta bra}a dr`e u potaji no`, spremna da mu ga zabiju u le|a, {to se i desilo u Prvom i
Drugom svetskom ratu i posle wega. Smatra da je period posle Drugog svetskog rata najte`i period za srpski narod, pa je, pozivaju}i se na Dedijera,
kazao da je jedan od vode}ih hrvatskih komunista, Stevo Kraja~i}, u Jasenovcu rekao: “Vas Srba nismo dovoqno ubili”, a da je ipak ostao do svoje smrti na rukovode}em mestu u partiji. To nije ni ~udo, kada neki sinovi srpskog naroda slu`e kominternovsko-vatikanskoj zaveri, koja mewa na~in delovawa – usta{ku kamu zamewuje kulturni genocid nad srpskim narodom. Ti
isti – dodaje [e{eq, onemogu}avaju obnovu srpskih manastira i dozvoqavaju da se granice otaybine prekrajaju, tako da se Srbija prakti~no svela na
380
Beogradski pa{aluk. Pomenuo je Vojvodinu, nazvav{i je “srpskom Atinom”, koja sada sa svojim autonoma{ima sledi birokratsko-vatikansku zaveru, a poistove}uju}i se sa crnogorskim komunistima doprinosi stvarawu
novih hibridnih nacija, da vojvo|anski i crnogorski komunisti `ele da
odvoje srpski narod od wegove matice i tako dovedu u pitawe nacionalno
jedinstvo srpskog naroda. Tvrdi da }utawem srpski narod u~estvuje u zlo~inu nad sobom, te da posleratni re`im tera na }utawe i suzbija poku{aje da
se o usta{kim zlo~inima govori otvoreno, kao i da je posleratni re`im
smatrao da suditi Anti Paveli}u nije po`eqno, jer bi se tako saznali svi
zlo~ini. U vezi primedbe @arka Gavrilovi}a da je glavna trojka koja je
vladala kod nas bila rimokatoli~ke veroispovesti, [e{eq je dodao da je
glavni iz vode}e trojke bio sklon ~estom mewawu ideologije i istine ukoliko se to uklapalo u wegovu {emu vlasti, pa da je, prema Dedijeru, promenio i svoju veroispovest 1918. godine u Rusiji prihvativ{i pravoslavqe.
Na tribini Doma omladine 8. 12. 1986. godine, prilikom diskusije o temi ove tribine “Hri{}anstvo, marksizam i kraj sveta”, pomiwu}i nema~kog teoreti~ara Kelzena, koji je, po [e{eqevom tvr|ewu, pravio pore|ewa izme|u vode}ih li~nosti hri{}anstva i marksizma, [e{eq je tada uporedio li~nost Josipa Broza sa satanom.
U svojoj diskusiji 16. 2. 1987. godine na sastanku Odbora za za{titu
umetni~kih sloboda, Vojislav [e{eq je, izme|u ostalog, govorio o “hajci”
protiv inicijativnog odbora tzv. Fonda solidarnosti i predlo`io da jedan od zadataka Odbora bude za{tita ovih lica, a potom je pomenuo kwigu
Miodraga Mili}a “Ra|awe Titove despotije” i izneo tvrdwu da se Mili}
obreo u zatvoru samo zato {to je pisao istinu, kao i da je wegovo su|ewe bilo inscenirano od strane policije i partije, po{to nisu postojali dokazi
o wegovoj krivici. Govore}i o procesima demokratizacije u svetu, rekao je
da je u ovom periodu Jugoslavija u velikom zaostatku u odnosu na SSSR i
Poqsku, i ako nastavi takvom politikom da za kratko vreme mo`e da bude
svedena na rang Albanije ili Rumunije. Po{to smatra da su u zemqi ugro`ena gra|anska prava i slobode, [e{eq se zalo`io za op{tu amnestiju politi~kih zatvorenika u Jugoslaviji, navode}i da, prema podacima “Amnesty
Internationala”, u Jugoslaviji ima 1.200 zato~enika savesti, tj. onih koji su
zbog izra`enog ili nabe|enog mi{qewa osu|eni na dugogodi{we robije.
Reaguju}i na jednu od izre~enih diskusija, [e{eq je izneo “… ja sam
protivnik svakog jednopartijskog sistema, protivnik svakog marksisti~kog re`ima i protivnik svakog komunisti~kog oblika vladavine, pa sam u
tom slu~aju i protivnik re`ima koji postoje u ~itavoj Isto~noj Evropi,
ukqu~uju}i i Jugoslaviju”. Zatim je naveo da, po wegovom mi{qewu, ono
{to se trenutno de{ava u Jugoslaviji ne postoji nigde u Evropi, osim mo`da u Albaniji i Rumuniji. Ono {to se de{ava sa srpskim narodom na Kosovu i Metohiji i u drugim delovima Jugoslavije: u Bosni i Hercegovini, u
Dalmaciji i Sloveniji, u Lici, Baniji, Kordunu i u Vojvodini i Crnoj Gori, nigde ne postoji u ~itavoj Evropi, osim, kako je ve} naveo, u Albaniji,
koja je za wega jedan veliki konclogor, i u Rumuniji, u “kojoj je srpska nacionalna mawina raseqavana svojevremeno u bolesne mo~vare delte Dunava,
381
gde je malo ko pre`iveo, dok se najve}i sin na{e zemqe, na{ih naroda i narodnosti javno i periodi~no qubakao sa wihovim velikim vo|ama”.
Ovaj sadr`aj istupa [e{eqa dat je na osnovu pra}ewa wegovog delovawa u Beogradu. Za neka od ovih istupawa prikupqene su izjave (za oba u Patrijar{iji i za istupawe u Domu omladine, dok za wegovo istupawe u Udru`ewu kwi`evnika do sada to nije u~iweno). Sve izjave nisu usagla{ene i
ima ih kontraverznih, ali su u su{tini na liniji onoga {to je on napisao
u kwigama i izjavio na glavnom pretresu povodom wihove zabrane. Naravno, te`ina inkriminacija je u nekim izjavama ve}a nego u objavqenim napisima, ali nije potvr|ena u izjavama svih prisutnih, pa u vezi s tim nije izvesno {to bi se od toga u sudskom postupku uspelo dokazati.
I daqe se prate ovakvi istupi [e{eqa, pa ocewujemo da bi bilo korisno, pre eventualnog pokretawa krivi~nog postupka, da se obave politi~ke
konsultacije.
CLXII
Uprava Slu`be dr`avne bezbednosti – Beograd
V sektor
71-0375
31. 3. 1987. godine
Izvod iz izve{taja o proveri
Stani} Bogoqub, ro|en 15. 5. 1914. godine u Elemiru, SO Zrewanin, od
oca Aleksandra i majke Dragiwe, dr`avqanin SFRJ, srpske nacionalnosti, ~lan SKJ, penzioner, stalno nastawen u Beogradu, ul. \akova~ka br. 7.
Provera za Stani} Bogoquba je ra|ena na osnovu zahteva SSUP-a broj
29826/1 od 29. 12. 1986. godine, koji nam je prosle|en aktom br. 254/1 od 9. 1.
1987. godine od strane RSUP SRS – SDB.
Stani} Bogoqub je bio kao sudija porotnik ~lan sudskog ve}a koje je u
dva navrata, 22. 12. 1986. godine i 19. 1. 1987. godine, zabranilo rasturawe
kwige Vojislava [e{eqa “Veleizdajni~ki proces”.
(redigovano)
(potpis redigovan)
CLXIII
Uprava Slu`be dr`avne bezbednosti – Beograd
III sektor
71-0249
1. 4. 1987. godine
Slu`bena bele{ka o informativnom razgovoru
I. Podaci o izvoru saznawa:
(redigovano)
382
Sastanci su odr`ani 23. i 31. 3. 1987. godine, na inicijativu operativnog radnika.
Izvor u fazi proveravawa, podaci delimi~no provereni.
II. Podaci o neprijateqskoj delatnosti
O ovome je pisano i ranije.
Podaci se odnose na neprijateqsku delatnost Vojislava [e{eqa, Veselina \ureti}a i Du{ana Bogavca.
Izvor nas je informisao da je u wegovom birou za umno`avawe “Multiprint” Vojislav [e{eq prilikom jednog svog dolaska krajem marta meseca radi dogovora oko {tampawa nove kwige sa naslovom “Disidentski
spomenar” (o sadr`ini kwige informisali smo ranije – prim. operativnog
radnika), bez wegovog znawa fotokopirao na ma{ini u vi{e primeraka
(izvoru nije poznato koliko – primedba operativnog radnika) tzv. “Otvoreno pismo gospodinu Hamdiji Pozdercu, ~lanu Predsedni{tva SFRJ”.
U “pismu”, koje ima sedam stranica, [e{eq sa omalova`avawem, na
uvredqiv i ironi~an na~in govori o ~lanu Predsedni{tva SFRJ, koga
okrivquje za svoja “stradawa” i preti mu zatvorom.
Izvor nas je daqe informisao da jo{ nije po~eo sa {tampawem kwige
Vojislava [e{eqa “Disidentski spomenar”, mada [e{eq insistira na tome.
Izvor nam je preneo da Veselin \ureti} posledwe su|ewe u vezi wegove kwige “Saveznici i jugoslovenska ratna drama” smatra akcijom politi~kog rukovodstva Srbije uperenom ne toliko li~no protiv wega, ve} obra~unom sa SANU kao jednim od saizdava~a, a posle navodnog neuspeha u vezi
pojave tzv. “Memoranduma”. Ina~e, advokatima Tawi Petovar i Slobodanu
Perovi}u je otkazao, jer je smatrao da nisu u{li u su{tinu stvari i da su
ceo slu~aj iskoristili za samoreklamerstvo. \ureti} ina~e, po re~ima izvora, vr{i odre|ene korekture i prepravke svog dela koje je nameravao da
{tampa, ukoliko do|e do ukidawa presude o zabrani kwige.
Na kraju, izvor nas je obavestio da Du{an Bogavac povremeno u wegovoj radwi fotokopira “saop{tewa” “Fonda solidarnosti”, kao {to je to
u~inio sa posledwim (“saop{tewe br. 9”), i to u 50 primeraka.
III. Podaci o licima izvr{iocima neprijateqske delatnosti
Vojislav [e{eq, OO po gra|anskoj desnici u USDB Beograd.
Veselin \ureti} – (redigovano)
Du{an Bogavac – (redigovano)
IV. Podaci o merama i radwama SDB
Na pra}ewu neprijateqske delatnosti gore pomenutih lica primewuju se OT mere i radwe i koriste pozicije Slu`be.
V. Napomene, ocene i predlozi operativnog radnika
Izvor }e nas blagovremeno informisati i ustupiti nam prve primerke najnovije kwige Vojislava [e{eqa “Disidentski spomenar” nakon zavr{etka {tampawa.
O sadr`ini “pisma” upu}enog ~lanu Predsedni{tva SFRJ informisa}emo OJT u Beogradu, kome }emo dostaviti i jedan primerak istog.
383
U prilogu dostavqamo dve fotokopije “pisma” V sektoru USDB i III
sektoru SDB RSUP-a SR Srbije.
Kucano u 4 primerka.
– 2h RSUP-u SRS SDB III sektoru
– 1h V sektoru USDB
– 1h operativnom radniku
(potpis redigovan)
CLXIV
Uprava Slu`be dr`avne bezbednosti za Beograd
III sektor
71-0381
1. 4. 1987. godine
Slu`bena bele{ka
o ro~i{tu povodom tu`be Vojislava [e{eqa
radi naknade {tete zbog povrede autorskih prava
Dana 30. 3. 1987. godine pred ve}em Okru`nog suda u Beogradu, kojim je
predsedavao sudija Vladimir Vu~kovi}, odr`ano je ro~i{te povodom tu`be Vojislava [e{eqa radi naknade {tete zbog povrede autorskog prava.
Ro~i{tu su prisustvovali Vojislav [e{eq i wegov punomo}nik, advokat
Aleksandar Lojpur, dok su od tu`enih bili prisutni punomo}nici dnevnog
lista “Borba”, Zdravka ^oli}a, biv{eg urednika ovog lista i TV Zagreb,
dok nije bilo zastupnika ostalih tu`enih, Staneta Dolanca, dnevnog lista
“Oslobo|ewe” i \ure Kozara, novinara ovog lista. Nije zapa`eno prisustvo novinara.
Punomo}nici prvotu`enog i drugotu`enog, “Borbe” i wenog glavnog
urednika, istakli su prigovor wihove pasivne legitimacije. Zatim su naveli da je funkcija “Borbe” da samo prenosi ono {to objavquju druga javna glasila, {to iskqu~uje wihovu krivicu zbog objavqivawa intervjua
Staneta Dolanca koji je dao TV Zagreb, kao i da nigde nije spomenuto [e{eqevo ime, ve} je samo re~eno da se radi o jednom sociologu. Punomo}nik
~etvrtotu`enog, TV Zagreb, osporavao je da se radi o delu koje je autorsko
i naglasio je da nigde u intervjuu nije navedeno da se radi o tu`io~evom
tekstu.
Punomo}nik tu`ioca je predlo`io sudskom ve}u da se izvede dokaz
pribavqawem i preslu{avawem magnetoskopske trake intervjua Staneta
Dolanca TV Zagreb, a zatra`en je i rok od 5-6 dana kako bi se utvrdila pasivna legitimacija prvotu`enog i drugotu`enog. Ove predloge tu`ioca
sudsko ve}e je odbilo, kao i predlog za preina~ewe tu`be isticawem zahteva za objavqivawe presude na tro{ak tu`enih, ~emu su se ina~e usprotivili tu`eni.
U zavr{noj re~i, punomo}nik tu`ioca je istakao od{tetni zahtev u iznosu od po 70.000 dinara za svaki {tetni doga|aj, tj. objavqivawe tekstova
384
u “Borbi” i “Oslobo|ewu” i emitovawe intervjua Staneta Dolanca na TV
Zagreb. U svom izlagawu, [e{eq je izneo da “Borba” snosi krivicu jer je
“pomogla” Stanetu Dolancu da javnosti u~ini dostupnim deo wegovih rukopisa koji do tada nisu bili objavqeni. Naveo je daqe da je Dolanc opisao
okolnosti kako je SDB do{la do wegovog rukopisa i da je zloupotrebio
slu`beni polo`aj, jer nije bio nadle`an da ocewuje da li je re~ o krivi~nom delu, te je nagovestio mogu}nost podno{ewa krivi~ne prijave protiv
Dolanca.
Po zakqu~ewu rasprave, sud je obavestio stranke da }e im pismene otpravke presude naknadno dostaviti.
Napomena:
O odr`anom ro~i{tu ranije smo informisali depe{om.
Kucano u 4 primerka.
Dostavqeno:
(potpis redigovan)
– 2h RSUP-u SRS SDB III sektoru
– 1h V sektoru USDB
– 1h operativnom radniku
Primedbe, ocene i odluke nadle`nih stare{ina
(redigovano)
CLXV
Odeqewe SDB Vaqevo
III linija
7-037
4. 4. 1987. godine
Slu`bena bele{ka o informativnom razgovoru
1. Izvor podataka
(redigovano)
Izvor ranije nije kori{}en.
Izvor nepouzdan – podaci delimi~no provereni.
2. Podaci o neprijateqskoj delatnosti
“… Vojislava [e{eqa, upoznao sam na promociji kwige Dinka Davidova “Ogre{ewe”, u decembru 1986. godine ili januaru 1987. godine. Od tada sa wim nisam imao nikakvih razgovora.
O wemu mogu samo da ka`em da mi je li~no poznato da je emigrantska
organizacija “Srpski politi~ki koordinacioni odbor” iz Australije organizovala u toku 1985. godine akciju prikupqawa nov~ane pomo}i za Vojislava [e{eqa, te da je ta nov~ana pomo} i uru~ena. O tome mi je pri~ao i
Luka Nikitovi}, emigrant u Australiji, predsednik Odbora SKK “Sveti
Sava” za Sidnej i ~lan Srpskog politi~kog koordinacionog odbora za
Australiju. Napomiwem da “Srpski politi~ki koordinacioni odbor” pretenduje da objedini aktivnost svih srpskih emigrantskih organizacija u
Australiji.
385
Nije mi poznato na koji na~in i preko koga je uru~ena nov~ana pomo}
Vojislavu [e{equ”.
3. Podaci o nosiocima neprijateqske delatnosti
Lica koja se pomiwu u izve{taju poznata su SDB.
4. Mere i radwe Slu`be DB
Od Panteli} Dragoquba uzeta je izjava po osnovu ZKP i na osnovu odobrewa na~elnika primewivana je mera tajnog snimawa razgovora. Nad Panteli}em je odre|en pritvor u trajawu od tri dana.
5. Napomena, predlozi i ocene operativnog radnika
Preko postoje}ih saradni~kih pozicija i primenom OTS bi}emo u toku oko reagovawa Panteli}evih veza u vezi wegovog hap{ewa.
Kucano u 5 primeraka.
Dostavqeno:
(potpis redigovan)
– 2h SDB RSUP SRS II sektoru
– 1h SDB RSUP SRS III sektoru
– 1h predmet Panteli}a
– 1h operativnom radniku
Primedbe, ocene i odluke nadle`nih stare{ina
Dodatni list uz dokument
Organizaciona jedinica: USDB Beograd
Linija rada: gra|anska desnica
Primedbe, napomene i sli~no: Izjava po ZKP uzeta od Panteli} Dragoquba
(potpis redigovan)
Odeqewe SDB Vaqevo
4. 4. 1987. godine
Zapisnik
Na osnovu ~lana 151, stav 2 ZKP, gra|anin Panteli} Dragoqub, ro|en
17. 1. 1947. godine u Gradojevi}u, SO Koceqeva, od oca Du{ana i majke Leposave, Srbin, dr`avqanin SFRJ i Australije, radnik, o`ewen, bez dece,
vojnu obavezu regulisao, nalazi se od 1968. godine na radu u Sidneju, Australija, nastawen u [apcu, ulica Kara|or|eva 66/1, dao je pred ovla{}enim
radnikom Odeqewa Slu`be dr`avne bezbednosti Vaqevo, dana 4. 4. 1987.
godine, dobrovoqno, slede}u izjavu:
Vojislava [e{eqa upoznao sam na promociji kwige Dinka Davidova
“Ogre{ewe”, u decembru 1986. ili januara 1987. godine. Od tada, sa wim nisam imao nikakvih razgovora.
O wemu mogu samo da ka`em da mi je li~no poznato da je emigrantska
organizacija “Srpski politi~ki koordinacioni odbor” iz Australije, organizovala u toku 1985. godine akciju prikupqawa nov~ane pomo}i za Vojislava [e{eqa, te da je ta nov~ana pomo} i uru~ena. O tome mi je pri~ao i
Luka Nikitovi}, emigrant u Australiji, predsednik Odbora SKK “Sveti
386
Sava” za Sidnej i ~lan Srpskog politi~kog koordinacionog odbora za
Australiju. Napomiwem da Srpski politi~ki koordinacioni odbor” pretenduje da objedini aktivnost svih srpskih emigrantskih organizacija u
Australiji.
Nije mi poznato na koji na~in i preko koga je uru~ena nov~ana pomo}
Vojislavu [e{equ.
Izjava mi je pro~itana, istu priznajem za svoju i istu potpisujem.
Zapisni~ar
Gra|anin
Dodatni list uz dokument
Datum pisawa: 9. 4. 1987. godine
Primedbe, napomene i sli~no:
Pismo koje je Vojislav [e{eq uputio Hamdiji Pozdercu
Prilog 1 (strana – 7)
(potpis redigovan)
Dr Vojislav [e{eq
Mihajla Pupina 14, Zemun Poqe
11080 Zemun
Beograd, 9. marta 1987. godine
Otvoreno pismo
gospodinu Hamdiji Pozdercu, ~lanu Predsjedni{tva SFRJ
Dragi Hamdija,
Ti }e{ se, sigurno, za~uditi i ovom pismu i tonu kojim se u normalnim
`ivotnim okolnostima obra}a samo prijateq prijatequ. Te{ko }e Ti, pogotovo, biti da razumije{ otkuda i za{to to ja, kojega Ti ni~im prijateqskim nisi zadu`io, otvorena srca i s naj~istijim namjerama, `elim da Ti
pomognem.
Ti se, naravno, sje}a{ decembra 1981. kad si predvodio politi~ku hajku protiv mene, jer sam tra`io da se tvom “mezimcu” Brani Miqu{u, tada{wem sekretaru Gradskog komiteta SK Sarajeva, zbog plagijata oduzme magisterij politi~kih nauka. Ta hajka Ti je, zna{ i sam, dobro do{la i da mi
se osveti{ za neke moje prethodne grehove, naro~ito za javno `igosawe
Tvojih miqenika Atifa Purivatre, Hasana Su{i}a i Muhameda Filipovi}a, koje argumentovano ozna~ih kao barjaktare panislamizma i muslimanskog nacionalizma u Tvojoj dr`avi Bosni i Hercegovini.
Pamti{, kao {to i ja pamtim, kako si na partijskom sastanku, pred krcatim amfiteatrom Fakulteta politi~kih nauka u Sarajevu, pred mojim
kolegama i studentima, zabranio da odgovaram na optu`be i, bez uvijawa,
spre~io me da uop{te govorim na tom skupu, gotovo u cjelosti meni posve}enom. Rekao si: “Nisi ni{ta ponudio {to bi bilo prihvatqivo za dijalog”. A tom besprizornom stavu si dodao i ove konstatacije: “Oguglao si,
Vojo, na kritiku, kao magarac na batinu. Magare se mora tu}i da krene, ja
imam osje}aj da mnoge treba tu}i, da bi se bar preispitali {ta rade i {ta
~ine u ovoj zemqi”! Zapla{io si sve prisutne. Bio si onaj isti Hamdija ko387
ji je 1968. pretio sarajevskim studentima da }e wihove demonstracije rasterati tenkovima! Kazao si, sje}a{ li se, da nisam ni za ludnicu, ~im sam
se usudio da u jednom tekstu u “Dugi” pomenem i Tebe, kao recenzenta Miqu{eve kwige – plagijata. Onda si napravio predah, na trenutak spustio batinu i prijateqski me posavjetovao: “Ne bi ti, Vojo, trebao da kao june glaviwa{! Treba sebe da preispita{, da udari{ glavom u zid”! Po Tebi, nije
trebalo da javnost upoznajem sa Miqu{evim plagijatom. Kao wegov kolega
i, posebno, kao komunista, bio sam du`an da odem kod Miqu{a i da mu, u ~etiri oka, ka`em ovako: “Burazeru, ovo ti ne vaqa, pripremi ogradu, naknadno ubaci navodnike i fusnote”.
Nije, dakle, potrebno da Te podsje}am na ono {to nisi zaboravio. Tvojom voqom, istjera{e me iz ~lanstva Saveza komunista, uskoro me protjera{e sa nastavni~ke katedre, a potom mi oduze{e i slobodu. Branko Mikuli}
i ti planirali ste najprije 12, a potom vam se u~ini da je dosta i 8 godina
robije. Da li je bilo posrijedi zadocwelo pokajawe ili ne{to drugo, tek
Ti si, dragi Hamdija, tra`io od moje porodice da napi{em molbu za pomilovawe, garantuju}i svojom vla{}u da }u, u tom slu~aju, biti otpu{ten sa
robije, tek Ti se, evo, sada na toj brizi zahvaqujem. I ne zamjeri mi {to sam
tu Tvoju ponudu tada odbio i svoju zatvorsku kaznu izdr`ao u zeni~koj robija{nici do posqedweg dana, do posqedweg sata.
Kad bih Ti vra}ao istom mjerom, kad bih za izva|eno oko tra`io oko,
kad bih za svaku godinu robije tra`io i za Tebe isto toliko su`awstva, pa
za sve stra`arske pendreke i mjesece provedene u samici zeni~ke robija{nice tra`io osvetu bez priziva, onda ja vi{e ne bih bio ni civilizovani Evropejac, ni slovenski hri{}anin, ni istinski pripadnik naroda na
~iji se “revan{izam” i “hegemonizam” u ovoj zemqi, ve} ~etiri decenije, tako histeri~no galami. Ne, dragi Hamdija. Ja pamtim, ali ne zlopamtim. Pomisao na osvetu mi je strana, daleko je od mene, ve} i zbog toga {to bi me
osveta izjedna~ila s Tobom. A u tradiciji je naroda u kome sam ponikao, ~ijim si se pripadnikom i Ti do unazad nepunih dvadeset godina deklarisao,
da se na zlo uzvra}a dobrim, i to je glavni razlog {to `elim da Ti u nevoqi pomognem.
Beogradski “Student” je objelodanio da si pokrao ~itave pasuse iz tu|e kwige i taj plagijat, po svemu identi~an onom Miqu{evom, objavio pod
svojim imenom. Ti si poku{ao da kra|u demantuje{. Navodno, nisi znao da
je to {to si krao objavqeno u ne~ijoj kwizi, nego si mislio da su to materijali pisani za potrebe Trinaestog kongresa SKJ. U ~emu je razlika, sve
i da Ti se povjeruje? Nije, vaqda, da i Ti spada{ u one koji smatraju da je moralnim i zakonskim normama zabraweno da se pokrade samo privatnik, a da
je razvla~ewe i prisvajawe kolektivnog, dru{tvenog, i normalno i dozvoqeno?! Sre}a {to Vuk Karayi} nije bio Tvoga morala i Tvoje pameti, ina~e bi sav Kosovski ciklus, sve prikupqeno narodno stvarala{tvo, neprocjewivo duhovno blago, publikovao pod svojim imenom!
Ti zna{, dragi Hamdija, da Ti, po va`e}em Zakonu o autorskim pravima, sleduje najmawe – godina dana zatvora! Zna{, tako|e, i to da Te visoki
politi~ki polo`aj ne}e spasiti, jer `ivimo u osvjedo~enoj pravnoj dr`a388
vi. Izli{no je, kona~no, da Te podsje}am na to da nijedan politi~ki mo}nik u nas, ako se ogrije{io o zakon, nije umakao objektivnom sudskom procesu i pravi~noj sankciji. Samo uzgred i ilustracije radi, da napomenem:
Tvoj partijski drug Branko Mikuli} je, sje}a{ li se, morao da odgovara
zbog one vile sa bakarnim krovom koja je za wega i wegovu skromnu porodicu gra|ena u naju`em centru Sarajeva, a ka`wen je i zbog toga {to je svoju
k}erku, bez zakonski obaveznog javnog konkursa, postavio za direktora
Olimpijskog muzeja u na{em {eheru. Ni Ti, sigurno, ne}e{ boqe da se provede{.
Hamdija, burazeru, ovo ti ne vaqa! Povuci kwigu iz prodaje, pripremi
ogradu, svali krivicu na lektore i korektore, za naredno izdawe naknadno
ubaci navodnike i fusnote. To Ti, evo, prijateqski savjetujem.
U Tvom rodnom kraju, u Cazinu, ka`u: “Lak{e bi ti ~ojek u}ero dvajes
cenata u gujscu, nego dva centa u glavurdu”! Sjeti se te izreke, jer si je i sam,
~esto, drugima preporu~ivao, vade}i iz we dragocjenu pouku.
Poslije su|ewa, koje }e, svakako, u {to ne treba ni sumwati, uskoro biti zakazano i odr`ano, sleduje Ti odlazak na robiju. S obzirom na to da si
mnogo zaslu`an za moja robija{ka iskustva, ja Ti ih, ovom prilikom, nesebi~no stavqam na raspolagawe. Dodu{e, Tvoj polo`aj je mnogo te`i, jer u
zatvoru ne}e{ biti kao zato~enik savjesti, nego kao obi~an kradqivac, a i
~itavo dru{tvo }e te tretirati kao kriminalca. Ne}e{ u`ivati podr{ku
nijednog uglednog intelektualca u Jugoslaviji ili u svijetu. Tebe }e svi, i
koji Te li~no znaju i koji Te ne znaju, `estoko osu|ivati. Objelodani}e se,
dok bude{ u zatvoru, svi skandali u kojima si, dok si bio van zatvora, na vlasti, u~estvovao. Prvo }e ti okrenuti le|a Tvoji poltroni i sada{wi i nekada{wi miqenici. O~ekuj da }e oni, svakodnevno, policiji i sudovima,
ali i zatvorskoj upravi, protiv Tebe slati sve novije i novije prijave, pisma osude i zgra`avawa, prezira i nipoda{tavawa. U zatvoru }e Te podvrgavati batinawu, mo`da i samo zbog toga {to nekom stra`aru ne}e{ biti
simpati~an.
Ako se, u znak protesta, odlu~i{ na {trajk gla|u, onda pij, najmawe, dva
litra vode dnevno; ina~e }e ti, kao {to su meni, te{ko stradati bubrezi.
Unaprijed znaj da je prisilna ishrana, bilo infuzijom, bilo sondom
kroz nos, vi{e nego neprijatna.
Gla|u ne {trajkuj nikad du`e od 15 dana zaredom, jer mogu nastupiti neizqe~ive posqedice po Tvoje zdravqe.
Ode{ li u zeni~ku robija{nicu, vjerovatno }e Te rasporediti na rad u
brusionu ili livnicu. Zapamti: tamo{wi uslovi su u`asni. Ni najosnovnija sredstva za{tite na radu Ti ne}e stajati na raspolagawu.
Ipak, imaj u vidu i ovo: podmi}ivawem uprave mo`e se promijeniti
radno mjesto i pribaviti jo{ niz drugih privilegija.
Ako Te u zatvoru anga`uju kao provokatora koji }e cinkariti politi~ke osu|enike i pristati da se pojavi kao la`ni svjedok na ponovnom, insceniranom, su|ewu nekom od wih, kaznu Ti mogu prepoloviti, a nakon izlaska
na slobodu isposlovati i pristojno radno mjesto.
389
Najve}a opasnost }e Te vrebati od strane Tvojih kolega – ka`wenika –
kriminalaca. Oni, ti obija~i kasa, razbojnici i prevejani lopovi, smatra}e Te ludim. Nikako ne}e razumijevati da postoje lopovi koji kradu tu|e
kwige, i jo{ ih prepisuju. Bilo bi ti, me|u tim polusvijetom, mnogo lak{e
da si yeparo{ ili provalnik!
Ako je ikako mogu}e, vodi ra~una da u kolektivnoj spavaonici ugrabi{
mjesto na gorwem krevetu i nikad nemoj spavati potrbu{ke. U protivnom,
podmukli klasni neprijateq mo`e da Te napadne s le|a, tako da sutradan
ne}e{ mo}i ni hodati!
Bude{ li ka`wen samicom, onda }e{ 16 ~asova dnevno morati da {eta{ tri koraka naprijed, tri koraka nazad, bez mogu}nosti da bilo {ta pro~ita{, prepi{e{ ili da s nekim razgovara{. Mo`da }e poku{ati da Te tako, izolacijom i dodatnim {ikanirawima, izlije~e od skribomanije i prepisiva~kog sindroma.
U~ine li Ti se potrebnim jo{ neka obja{wewa, potra`i me u mom stanu, predlo`i neku kafanu, park – ja }u Te primiti, ja }u do}i; stojim Ti na
usluzi.
Ni najmawe ne sumwam u to da }e{ Ti u zatvoru pokazati maksimalnu
`equ da se prevaspita{ i dozove{. Mo`e se lako desiti da Ti, po izlasku
na slobodu, ponovo ponude istu funkciju, isti posao koji sada obavqa{, jer
Tebe ne mogu, kao, recimo, nekog politi~kog osu|enika, osu|enog zbog verbalnog delikta, neprijateqske propagande, nakon robije ostaviti bez hqeba, porodicu Ti prisiliti da gladuje. Ti to ne smije{ da prihvati{, mora{
da odbije{.
Razmisli i sam: Ti bi, po kqu~u i po redu rotacije, trebalo da za neku
godinu, mo`da ba{ u vrijeme kad bude{ iza{ao iz zatvora, postane{ predsjednik Predsjedni{tva SFRJ, odnosno – {ef jugoslovenske dr`ave. Ne bi
bilo ba{ prijatno pro~itati u nekim kapitalisti~kim novinama naslov
ovakve sadr`ine: “Plagijator postavqen na kormilo Jugoslavije”! Ili
ovakav: “Intelektualni kradqivac na ~elu jugoslovenske federacije”!
Kra|a je kra|a, pa bilo da se krade kwiga ili tawir u samoposluzi, moj
Hamdija. I nije ba{ te{ko zamisliti da bi, u slu~aju da ne odbije{ funkciju ~lana Predsjedni{tva SFRJ, sutra doveo sebe u nezavidnu situaciju da
Gorba~ov, gospo|a Ta~er, predsjednik francuske republike ili polubo`anski car Japana, sa kojima bi Ti (kao {ef Jugoslavije) eventualno vodio
dr`avni~ke razgovore, sklawaju od tebe naliv-pera, aktn-ta{ne, li~ne zabiqe{ke ili nao~are!
Najboqe je rje{ewe i za Tebe i za Jugoslaviju: odrobijaj to {to ti sud
odredi, pa odmah – u penziju!
Razmi{qao sam da bi mogao da, eventualno, prihvati{ mjesto ambasadora. Ali gdje? U demokratskim i kulturnim zemqama te{ko da bi Te primili. U Libiji postaje rizi~no: Gadafi je po~eo da streqa i vje{a odve}
zagri`ene fanatike me|u islamskim fundamentalistima. Po mnogim kvalitetima Ti bi se, bez sumwe, dopao Homeiniju, ali on, ipak, nikad ne bi mogao olako pre}i preko Tvog, makar i samo deklarativnog, ateizma i opredjeqewa za marksisti~ku ideologiju. Ostaje jo{ samo Tirana. Reklo bi se,
mjesto kao izmi{qeno za Tebe: ogrne{ se parolama i bajkama i basnama o
390
socijalisti~koj revoluciji, proleterskom internacionalizmu i borbi
protiv velikosrpske hegemonije, a u ti{ini radi{ na trasirawu zelene
transverzale (ZETRA! – je li se tako, i po tome, zove ona olimpijska dvorana u Tvom, sve donedavno sam u svojoj naivnosti mislio i mom, Sarajevu?!)
od Teherana pa do iza Biha}a, na istrebqewu hri{}ana iz Bosne, Hercegovine, Sanyaka, Kosova, Metohije, Makedonije…
Ipak, odbij i ambasadorsko mjesto u Tirani, ako Ti ga ponude. Penzija:
to je, moj Hamdija, za Tebe najpametnije.
Izvini {to ti ovo pismo ne {aqem samo po{tom, nego ovako, kao otvoreno, u ne{to ve}em broju primjeraka. Nestaju mi netragom po{tanske po{iqke, a ovako se nadam da }e bar jedna kopija ovog teksta do}i do Tebe.
Javi se, bude li ti bilo {ta potrebno.
Maksuz selam,
Tvoj odani i uvijek budni du{ebri`nik,
Dr Vojislav [e{eq
Dodatni list uz dokument
Datum pisawa: 8. 4. 1987. godine
Primedbe, napomene i sli~no:
Dopis OJT upu}en nakon pisma Vojislava [e{eqa Hamdiji Pozdercu,
kojim se tra`i mi{qewe o inkriminisanosti wegovog teksta.
USD Beograd
Sp. 2297
8. 9. 1987. godine
Prilog: 1 (strana – 1)
(potpis redigovan)
Izve{taj
Vojislav [e{eq, ro|en 11. 12. 1954. godine (kao u originalu) u Sarajevu, od oca Nikole i majke Danice, po narodnosti Srbin, dr`avqanin SFRJ,
doktor pravnih nauka, nezaposlen, o`ewen Vesnom Mudre{om, otac jednog
deteta, stalno nastawen u Beogradu, prijavqen na adresi ul. Ba~ka 17, a
stvarno stanuje u Zemun Poqu, ul. Mihajla Pupina br. 14.
U martu mesecu ove godine, Vojislav [e{eq je, u privatnoj {tamparskoj radionici “Multiprint”, vlasni{tvo Stefanovi} Vojislava iz Beograda, ulica Ruzveltova broj 42, u vi{e primeraka fotokopirao svoje takozvano otvoreno pismo naslovqeno na ~lana Predsedni{tva SFRJ, druga
Hamdiju Pozderca.
U pismu, [e{eq na grub i vulgaran na~in vre|a druga Pozderca, nazivaju}i ga raznim pogrdnim imenima. S obzirom da je pismo umno`io u vi{e
primeraka, realno je za o~ekivati da }e ga i distribuirati u krugu svojih
istomi{qenika.
Molimo vas da nam dostavite mi{qewe o inkriminisanosti [e{eqevog teksta.
391
(redigovano)
10. 4. 1987. godine
Upravi Slu`be dr`avne bezbednosti za grad
na~elniku Uprave – Beograd
Na osnovu va{e depe{e br. 522 od 19. januara 1987. godine, odbili smo
zahtev [e{eq Vojislava iz Zemuna, ulica Ba~ka br. 17, za izdavawe putne
isprave po ~lanu 43, stav 1, ta~ka 6 Zakona o putnim ispravama dr`avqana
SFRJ, i o tome doneli re{ewe.
Na na{e re{ewe 07/1 br. 27-3-3457 od 20. 1. 1987. godine, [e{eq je ulo`io `albu Republi~kom sekretarijatu za unutra{we poslove SRS, koji je
svojim re{ewem 03 br. 27-351/87 od 20. 3. 1987. godine poni{tio re{ewe prvostepenog organa, iz formalnih razloga, jer imenovanom nije pru`ena mogu}nost da se izjasni o ~iwenicama i okolnostima koje su od va`nosti za
dono{ewe re{ewa, ~lan 8 i ~lan 143 ZUP-a.
Kako prvostepeni organ nije u mogu}nosti da sazna razloge koji predstavqaju smetwu za izdavawe putne isprave [e{eq Vojislavu da bi postupilo shodno Zakonu, molimo da se od imenovanog {to hitnije na zapisnik
uzme izjava i istu nam dostavite kako bi predmet ponovo dostavili drugostepenom organu.
Molimo da postupite po predmetu {to hitnije, zbog po{tovawa zakonskih propisa.
Prilog: `alba, re{ewe RSUP-a, br. 27-351/87 od 20. 3. 1987. godine i
propratni akt RSUP-a – UZS od 26. 3. 1987. godine.
(potpis redigovan)
CLXVI
Uprava Slu`be dr`avne bezbednosti – Beograd
V sektor
71-0375
16. 4. 1987. godine
Izvod iz izve{taja o proveri
Kasumovi} Murat, ro|en 25. 4. 1935. godine u selu Rasovo, SO Bijelo
Poqe, od oca [abana i majke Hayire, devoja~ko Franca, dr`avqanin
SFRJ, ~lan SKJ, po zanimawu VKV voza~, stalno nastawen u Beogradu, ul.
Ustani~ka broj 140.
Provera Kasumovi} Murata je ra|ena na osnovu depe{e SSUP-a broj
299826/1 od 29. 12. 1986. godine, koji nam je prosle|en aktom SDB RSUP SRS
broj 254/1 od 9. 1. 1987. godine.
Kasumovi} je kao sudija-porotnik bio ~lan sudskog ve}a koje je u dva navrata, 22. 12. 1986. i 19. 1. 1987. godine, zabranilo rasturawe kwige Vojislava [e{eqa “Veleizdajni~ki proces”.
(redigovano)
(potpis redigovan)
392
Dodatni list uz dokument
Datum pisawa: 21. 4. 1987. godine
Primedbe, napomene i sli~no:
Izjava Vojislava [e{eqa data 21. 4. 1987. godine, dostavqena GSUP-u
Beograd, Sp. 01-830/2 od 22. 4. 1987. godine, a u vezi zahteva GSUP-a Beograd
Sp. 07-1-27-24.
Prilog: 1 (strana – 1)
(potpis redigovan)
Zapisnik o saslu{awu stranke
Sastavqen u OUP-u Zemun, dana 21. 4. 1987. godine u 11 ~asova, u smislu
~lana 8 Zakona o op{tem upravnom postupku (“Slu`beni list SFRJ”, broj
32/78).
Pristupio je po pozivu Vojislav [e{eq, od oca Nikole i majke Danice, ro|en 11. 10. 1954. godine u Sarajevu, po zanimawu doktor dru{tveno-politi~kih nauka, nezaposlen, stalno nastawen u Beogradu – Zemun Poqe,
ulica Mihajla Pupina 14/1, l. k. br. 025287 SUP Beograd
Pa kad bih upoznat da su se stekli uslovi za uskra}ivawe prava na posedovawe putne isprave u smislu ~lana 43, stav 1, ta~ka 6 Zakona o putnim
ispravama dr`avqana SFRJ, u svoju korist dajem slede}u izjavu:
Zahtevam izdavawe putne isprave da bih kao svaki punopravni gra|anin SFRJ mogao prelaziti granicu Jugoslavije, dakle izlaziti iz zemqe i
vra}ati se legalno. Posebni razlozi mojih eventualnih putovawa su slede}i: 1) imam otvoren poziv od Univerziteta u Enarburu, u ameri~koj saveznoj
dr`avi Mi~igen, konkretno od profesora Noama ^omskog, radi studijskog
boravka u trajawu od 1-3 godine; 2) radi turisti~kih putovawa u inostranstvo i 3) radi eventualnog tra`ewa posla kako bih ostvario neku zaradu kojom bih izdr`avao sebe i svoju porodicu, s obzirom da u Jugoslaviji nemam
mogu}nosti da budem primqen na neko radno mesto, mada sam to vi{e od godinu dana poku{avao, prvo u Sarajevu, a zatim u Beogradu. Pored toga, ne postoje ni objektivne mogu}nosti za samostalno bavqewe nekim dru{tvenim
korisnim delatnostima. Poku{ao sam da privatno izdajem svoje kwige, me|utim, sudski organi su me u tome spre~ili, zabrawuju}i dvije od ~etiri izdate kwige, a da za to nisu imali nikakvih objektivnih razloga relevantnih za jedan civilizovani pravni poredak.
To je sve {to imam da izjavim, izjavu sam pro~itao i kao verodostojnu
mojim re~ima je potpisujem.
(redigovano)
Izjavu dao
Vojislav [e{eq
(redigovano)
393
CLXVII
Uprava Slu`be dr`avne bezbednosti – Beograd
III sektor
71-0342
23. 4. 1987. godine
Slu`bena bele{ka
o izjavi uzetoj na zapisnik od Vojislava [e{eqa
(OO po gra|anskoj desnici)
Dana 21. 4. 1987. godine u 11 ~asova u prostorijama OUP Zemun uzeta je
izjava na zapisnik od Vojislava [e{eqa, a u vezi akta GSUP-a Beograd,
Uprave za upravne poslove – Odeqewa za putne isprave Str. pov. br. 07-127-24 od 10. 4. 1987. godine. Izjava je uzeta radi pru`awa mogu}nosti [e{equ da navede razloge za wegov zahtev za izdavawe putne isprave.
[e{eq je u svojoj izjavi naveo da je wegov op{ti razlog za zahtev za izdavawe putne isprave taj da bi “kao svaki punopravni gra|anin SFRJ mogao prelaziti granicu Jugoslavije”, a da su posebni razlozi slede}i: 1. ima
otvoren poziv od Univerziteta u En Arburu, Mi~igen, SAD, tj. od profesora Noama ^omskog, da boravi tamo radi studijskog boravka od 1 do 3 godine; 2. radi turisti~kih putovawa u inostranstvo, i 3. radi eventualnog
tra`ewa posla u inostranstvu.
[e{eq je tako|e naveo da u Jugoslaviji nema mogu}nosti da bude primqen na neko radno mesto, mada je to vi{e od godinu dana poku{avao, te da
je poku{ao da privatno izdaje svoje kwige, ali da su ga sudski organi u tome spre~ili zabrawuju}i mu dve od ~etiri izdate kwige, “a da za to nisu
imali nikakvih objektivnih razloga relevantnih za jedan civilizovani
pravni poredak”.
(redigovano)
Kucano u 4 primerka.
Dostavqeno:
– 1h V sektoru Uprave
– 2h III sektoru SDB RSUP SRS
– 1h operativnom radniku
(potpis redigovan)
Dodatni list uz dokument
Datum pisawa: 28. 4. 1987. godine
Primedbe, napomene i sli~no:
Izve{taj upu}en OJT o tekstovima (na nema~kom jeziku) koje je Vojislav
[e{eq uvrstio u rukopis kwige pod naslovom “Spomenar jednog disidenta”.
USDB Beograd
Sp. 2811
28. 4. 1987. godine
Prilog: 1 (strana – 2)
(potpis redigovan)
394
Izve{taj
Vojislav [e{eq, ro|en 11. 12. 1954. godine (kao u originalu) u Sarajevu, od oca Nikole i majke Danice, po narodnosti Srbin, dr`avqanin SFRJ,
doktor pravnih nauka, stalno nastawen u Beogradu, prijavqen na adresi ul.
Ba~ka 17, a stvarno stanuje u Zemun Poqu, ul. Mihajla Pupina br. 14.
[e{eq je u privatnoj {tamparskoj radionici “Multiprint”, vlasni{tvo Vojislava Stefanovi}a iz Beograda, ul. Ruzveltova br. 42, predao na
{tampawe rukopis kwige pod naslovom “Spomenar jednog disidenta”, koja
predstavqa zbirku peticija i protesta upu}enih najvi{im organima u SR
BiH i u SFRJ u vezi wegovog slu~aja.
U kwigu je [e{eq uvrstio i proteste “kvazihumanitarnih” organizacija iz Evrope i sveta i ovaj izve{taj predstavqa uvid u tekstove na nema~kom jeziku.
Tako je u bro{uri “Gegen{timen”, od 17. 6. 1984. godine, koju u Be~u pokre}e Socijalisti~ki komitet koji se bavi problematikom Isto~ne Evrope radi pru`awa “solidarnosti sa demokratskom i socijalisti~kom opozicijom u Isto~noj Evropi”, objavqen apel dvanaestorice ~lanova Nacionalnog saveta Socijalisti~ke partije Austrije upu}en ambasadoru SFRJ u
Be~u. U apelu je izra`en protest zbog “krajwe grubog postupawa jugoslovenske vlade prema ~lanovima Slobodnog univerziteta” i hap{ewa “{estorice” iz Beograda i Sarajeva.
U apelu stoji da se potpisnici pridru`uju stotinama jugoslovenskih
gra|ana i brojnim institucijama iz oblasti javnog `ivota u Jugoslaviji u
borbi za spre~avawe li~ne i politi~ke tragedije, a obratili su se najvi{im dr`avnim organima.
Zahteva se osloba|awe zatvora uhap{enih, uz konstataciju da je ono za
{ta se optu`uju “oduzimawe prava slobode mi{qewa i izja{wavawa”.
U apelu se dvanaestorici potpisnika pridru`uju jo{ neka lica i organizacije, me|u kojima i predsednik austrijskog Saveza omladine, predsednik Udru`ewa novinara, predsednik Socijalisti~kog saveza sindikata, zatim neki univerzitetski profesori, Savezni sekretarijat mla|e generacije u Socijalisti~koj partiji Austrije i Socijalisti~ka omladina
Austrije.
Apel istog sadr`aja poslan je i predsedniku Predsedni{tva SFRJ \uranovi}u.
Austrijski komitet iz Graca, kao ogranak Svetske univerzitetske slu`be, uputio je na ambasadu SFRJ u Be~u peticiju za pu{tawe na slobodu {estorice uhap{enih intelektualaca iz Beograda i Sarajeva. Potpisnici
peticije su eminentni univerzitetski profesori iz Graca i slede}e organizacije: alternativna lista iz Graca, Akcija kriti~ki orijentisanih u~enika, Amnesty International grupa 23, Demokratska unija studenata, Grupa revolucionarnih marksista… i jo{ preko 300 pojedinaca.
Ambasadoru SFRJ u Be~u uputio je protestno pismo i dr Franc Pihler iz Be~a sa zahtevom za {to br`im pu{tawem iz zatvora Mijanovi}a,
Im{irovi}a, [e{eqa, Nikoli}a, Oluji}a i Mili}a.
U rukopisu ima 11 stranica teksta na nema~kom jeziku, od kojih su tri
strane identi~ne i ovaj izve{taj predstavqa samo uvid u wihovu sadr`inu.
395
U slu~aju potrebe za integralnim prevodom tekstova, molimo vas da nas
blagovremeno obavestite.
CLXVIII
Uprava Slu`be dr`avne bezbednosti za Beograd
III sektor
71-0342
28. 4. 1987. godine
Izve{taj o rezultatima primene mere
tajne kontrole po{tanskih po{iqki
Prema Vojislavu [e{equ (OO po gra|anskoj desnici) primewujemo
meru tajne kontrole po{tanskih po{iqki u ciqu {to potpunijeg pra}ewa
i dokumentovawa, te presecawa wegove neprijateqske delatnosti.
Primenom ove mere dobijeni su slede}i podaci:
Dana 3. 4. 1987. godine Vojislav [e{eq je uputio pismo na adresu mr.
@ivota Ivkovi}, P. O. Box 23232, ^ikago, Ill 60623 SAD. U pismu [e{eq
obave{tava Ivkovi}a da se od wegovog posledweg javqawa “ovde desio ~itav niz interesantnih i pomalo komi~nih doga|aja”, te da se “oficijelna
{tampa ukqu~ila u politi~ku kampawu” koja se vodi protiv wega, a povodom izjave da je protivnik svakog komunisti~kog oblika vladavine, {to je
izjavio na tribini u UKS.
[e{eq je daqe naveo da je Savez boraca Zagreba zahtevao da mu se onemogu}i boravak u tom gradu, a da je on, “wima za inat” i{ao tamo i u~estvovao u jednom nau~nom skupu. Tako|e je naveo da su jedan vojvo|anski delegat
u Skup{tini SR Srbije i list “Oslobo|ewe” tra`ili wegovo hap{ewe.
Daqe u pismu [e{eq je izneo da je kona~no su|ewe po wegovoj privatnoj tu`bi sa jednim ~lanom Predsedni{tva SFRJ, a da nastavqa da vodi dva
sudska spora u Sarajevu i to po{to je tu`io SR BiH i zatvorskog stra`ara “zbog batinawa i {ikanirawa u zatvoru”, te SDB zbog povra}aja stvari
zaplewenih 1984. godine. Posebno je podvukao da je “neprekidno u nekoj politi~koj gu`vi”, te da mu “jo{ ne daju paso{, a ni posao” i da ga “na taj na~in samo dodatno podsti~u da jo{ vi{e prkosi”.
Na kraju pisma [e{eq je zahvalio Ivkovi}u “na bratskoj podr{ci i
pomo}i, kao i na poslatom ~eku (na iznos od 100 USA $ – napomena operativnog radnika), te je naveo da su mu Ivkovi}eva pisma veoma draga po{to
“predstavqaju dragocenu vezu sa slobodnim svijetom”.
Dana 6. 4. 1987. godine [e{eq je uputio pismo na adresu Rade Jovi~evi}a, 32 Pym St. Croydon Park 5008, Australija. U pismu je naveo da je Jovi~evi}u odgovorio jo{ novembra pro{le godine, te mu se potom zahvalio “na
prijateqskoj brizi i podr{ci”.
Potom je naveo da je nakon preseqewa u Beograd nastavio sa svojom nau~nom, publicisti~kom i politi~kom delatno{}u, {to ga je dovelo “u `ari{te sada{wih dru{tvenih sukoba”, te da re`im i daqe odbija da mu vrati paso{ ili omogu}i zaposlewe. Daqe je izneo da je od juna meseca pro{le
396
godine u privatnom izdawu {tampao ~etiri kwige, ali da su dve sudski zabrawene, te da su u toku tri sudska procesa koja je pokrenuo protiv ~lana
Predsedni{tva SFRJ, SR BiH i zatvorskog stra`ara.
Na kraju pisma naveo je da je “u jugoslovenskoj {tampi, posebno u zadwih mesec dana, intenzivirana kampawa” protiv wega, “nakon {to su na
udaru bili SANU i Fond solidarnosti”.
Napomena:
U prilogu dostavqamo V sektoru USDB fotokopije navedenih pisama.
Kucano u 4 primerka.
Dostavqeno:
(potpis redigovan)
– 2h RSUP-u SRS SDB III sektoru
– 1h V sektoru USDB
– 1h operativnom radniku
Primedbe, ocene i odluke nadle`nih stare{ina
CLXIX
Uprava Slu`be dr`avne bezbednosti – Beograd
V sektor
71-0342
30. april 1987. godine
Izvod iz izve{taja o proveri
Jovanovi} Sava, ro|en 27. 1. 1937. godine u Pirotu, od oca Svetozara i
majke Desanke, po narodnosti Srbin, dr`avqanin SFRJ, o`ewen, otac dvoje dece, po zanimawu slu`benik, zaposlen u @TO Beograd, ul. Nemawina br
6, stalno nastawen u Zemunu, ul. Mihajla Pupina br. 14.
Sava nije ~lan SKJ, niti je pokazivao sklonost za dru{tveno-politi~kim anga`ovawem, ali je jedno vreme bio aktivan u radu sindikata, tako da
je bio izabran i za predsednika osnovne organizacije Saveza sindikata u
@TO Beograd.
Kroz kaznenu evidenciju GSUP-a Beograd ne prolazi.
Provera je ra|ena u ciqu sagledavawa mogu}nosti da Sava Jovanovi}
bude anga`ovan za saradwu sa SDB, jer je kom{ija sa [e{eq Vojislavom.
CLXX
Uprava Slu`be dr`avne bezbednosti – Beograd
V sektor
71-0342
30. 4. 1987. godine
Izvod iz izve{taja o proveri
Sekuli} Zoran, ro|en 5. 10. 1959. godine u Petrovcu na Mlavi, od oca
Radosava i majke Qiqane, deklarisao se kao Jugosloven, dr`avqanin SFRJ,
397
o`ewen, otac dvoje dece, po zanimawu ko`arski tehni~ar, zaposlen u RO
“Konzorcijum” u Zemunu, ul. Tvorni~ka br. 20, stalno nastawen u Zemun Poqu, ul. Mihajla Pupina br. 14.
Zoran Sekuli} je ~
lan SKJ od 1982. godine. Redovno u~estvuje u
svim aktivnostima svoje organizacije, i kao izuzetno dobar radnik i omladinac, koji savesno obavqa svoje zadatke, veoma je cewen od svojih drugova i
kolega. O wegovom odnosu prema radu i radnim obavezama svi se izra`avaju najpohvalnije. Kao takav, u dva mandata uzastopno biran je za predsednika Radni~kog saveta. Postojali su zahtevi da na ovo mesto bude izabran i
tre}i put, no kako zakon ne dopu{ta tu mogu}nost, ostalo je da to bude predlo`eno posle dvogodi{we pauze.
Provera je ra|ena u ciqu sagledavawa mogu}nosti anga`ovawa Zorana
Sekuli}a za saradwu sa SDB, po{to je neposredni kom{ija sa [e{eq Vojislavom.
(redigovano)
Provera je ulo`ena u OAF pod brojem 71-7(potpis redigovan)
CLXXI
Uprava Slu`be dr`avne bezbednosti za Beograd
III sektor
71-0249
12. 5. 1987. godine
Slu`bena bele{ka o informativnom razgovoru
I. Podaci o izvoru saznawa
(redigovano)
Razgovor je obavqen 12. 5. 1987. godine, na inicijativu operativnog radnika.
Izvor u fazi proveravawa, podaci delimi~no provereni.
II. Podaci o neprijateqskoj delatnosti
O ovome je pisano ranije.
Podaci se odnose na neprijateqsku delatnost Vojislava [e{eqa.
Izvor nas je informisao da je zavr{io sa prekucavawem preostalih 80
stranica teksta najnovije kwige Vojislava [e{eqa sa naslovom “Disidentski spomenar”, koje je predao autoru 11. maja ove godine.
U slede}ih nekoliko dana o~ekuje da mu [e{eq nakon odre|enih ispravki vrati tekst, posle ~ega sledi korektura od strane izvora i time bi
ceo tekst bio spreman za {tampu.
Izvor je ina~e i pored navaqivawa [e{eqa odbio da {tampa ovu kwigu u svom birou, ali mu za sada nije poznato kome }e [e{eq predati korigovan tekst na {tampawe. Li~no smatra da }e [e{eq te{ko prona}i u Beogradu {tampara za ovu kwigu, mada pretpostavqa da bi se neko iz okoline
grada (npr. In|ije) prihvatio ovog posla.
[e{eq je i pored odbijawa izvora da mu {tampa “Disidentski spomenar”, obe}ao izvoru da }e mu za par dana doneti rukopis svoje nove kwige ko398
ja, navodno, ne}e biti polemi~kog sadr`aja (o ovome smo informisali slu`benom bele{kom o informativnom razgovoru od 29. 4. 1987. godine – primedba operativnog radnika).
III. Podaci o licima, izvr{iocima neprijateqske delatnosti
Vojislav [e{eq – OO u USDB Beograd zbog neprijateqskog delovawa
sa pozicija gra|anske desnice.
IV. Podaci o merama i radwama SDB
Na pra}ewu neprijateqske delatnosti Vojislav