Hamovi potomci i Nojev prokleti sin
Tamo gde se završava naša ljudska glupost,
počinje Božija mudrost.
Ilija Sfera
Uvodna reč
Simbol hrišćanske vere kaže: "Gospod Isus Hrist, Sin
Božji, od Oca se rodi pre večnosti"...dakle religiozna kao i
neka druga naučna istraživanja obavljena od strane
naučnika našeg veka, kažu da bibliske inspiracije potiču
od ovih pre Biblijskih paganskih religija. Medjutim jedna
je stvar sigurna, a to je da se Hristos rodio pre svih
vremena i pre večnosti, kako na nebu, tako i na zemlju,
što znači da su se ovi istražitelji udaljili od Božje istine, a
ostale su samo reminiscencije svega toga.
Kad je Kortez pitao Azteke odakle su nabavili noževe,
ovi su mu odgovorili da im je to došlo sa neba, od palih
meteorita.
U početku su Božja stvorenja bila kao neka vrsta
andjela, bezgrešna, bezbolna, bez privida, besmrtna. U
grehu svom, čovek je zaboravio svog Stvoritelja i
napravio je sebi kamene i drvene bogove i počeo da se
njima klanja. Oni se ponečeg sete od onog što se zbilo u
Edenskom vrtu i tome pridaju odredjenu pažnju i
odredjene nazive, kao što je na primer poem Gilgameš,
što predstavlja utemeljenje Akkadske religije, umesto
Noja Božjeg stvora.
Zbog čega se čudimo kad vidimo zapadno Evropske
megalite, blokove od 30.000 kg. jer takvih primera imamo
i u Bibliji gde se spominju žrtvenici.(1Moj.28:18; 13:4).
Kameni granitski blokovi predstavljaju beskonačnost.
Oni nisu bili dignuti i zidani odjednom, nego su pretrpeli
kasnije rekonstrukcije. U početku je jedan stub
predstavljao jedan simbol, reminiscencija arhetip, čije
nadahnuće potiče od Svetog Pisma. Eto i primera
asocijacije izmedju Biblije i paganskih mitova: boginja
Inara zakaže svečanost gde se bog dragon napije toliko
jako, da se više nije mogao pomerati, a bog oluje dodje i
ubije ga bez borbe. Ovo se može uporediti sa Bibliskom
knjigom Judite koja na sličan način ubije Holoferna kralja
Azirije, pošto je ovaj hteo da pokori Izrael.
Akhenatonova reforma solarnog monoteizma(13751350 p.n.e), koji se samoproklamuje za boga, predstavlja
još jedan primer asocijacije sa Bibliom. Ovde mogu sebi
da postavim pitanje, ko je beskrajni Jehova i koga
oponaša Akhenaton Egipatski faraon?
U Gosenu usred Egipta beše nadjen Jehovin žrtvenik.
Kad je Atlantida bila potopljena, njeni preživeli se
nastanjuju u državi faraona i izgradjuju Keopsovu
piramidu, koja se karakteriše i po tome što poseduje razne
"magnetske anomalije" kao i kosmičku energiju čiji je
fokus u vrhu ove tvorevine. Na temelju piramide nadjene
su okamenjene školjke, što potvrdjuje da je tvorevina
zidana još u pre diluvijalnom periodu, u vremenu
potopljenja Atlantide. Projektovana je bila od strane
sinova svetla, a završena od strane Totha(Hermesa). On je
tu sakrio vredne rukopise o sinovim a svetla, a tamo su
ukopani i kosmički brodovi sa kojima su ovi sišli na
zemlju.
Kad je Avram pošao iz Ura i došao u Salem, tamo je
sveštenik i kralj bio Sem, najstariji Nojev sin, a to je niko
drugi do Melhisedek(1Moj.14).
Mnoge religije raznih naroda sveta oponašaju Jehovu,
ali On je beskrajan i nepojmljiv.
Neki autori vide u Hermesu lik Isusa Hrista, medjutim
Hermes nemože biti uporedjen sa njim, jer Hristos postoji
večno, dok je bog Hermes izmišljeni lik, koji u suštini nije
postojao več je figurisao jedino u ljudskoj mašti. Ovo
takodje predstavlja i razliku izmedju Svetih crkvenih
ikona svetaca što su živeli sa nama kao Božji sinovi, a
rezbareni kipovi ljudske mašte predstavljaju jedino
izmišljene bogove.
Sfera Roman.
Andjeli posmatrači i divovi
Knjiga o Jobu.40-41.
20. "Hoćieš li ti udicom izvući Levijatana ili užem
podvezati mu jezik?(Ps.104:26, Iza.27:1).
21. Hoćeš li mu provući situ kroz nos? Ili mu šiljkom
provrtjeti čeljusti?
22. Hoće li te mnogo moliti, ili će ti laskati?
23. Hoće li učiniti vjeru s tobom da ga uzmeš da ti
bude sluga do vijeka?
24. Hoćeš li se igrati s njim kao sa pticom, ili ćeš ga
vezati djevojkama svojim?
25. Hoće li se njim častiti drugovi? Razdjeliti ga
medju trgovce?
26. Hoćeš li mu napuniti kožu šiljcima i glavu
ostvama?
27. Digni na nj ruku svoju; nećeš više pominjati boja.
28. Gle, zaludu je nadati mu se; kad ga samo zagleda
čovjek, ne pada li?
3. Neću mučati o udima njegovijem ni o sili ni o
ljepoti stasa njegova.
4. Ko će mu uzgrnuti gornju odeću? k čeljustima
njegovijem ko će pristupiti?
5. Vrata od grla njegova ko će otvoriti? strah je oko
zuba njegovijeh.
6. Krljušti su mu jaki štitovi spojeni tvrdo.
7. Blizu su jedna do druge da ni vjetar ne ulazi medju
njih.
8. Jedna je za drugu prionula, drže se, ne rastavljaju
se.
9. Kad kiha kao da munja sjeva, a oči su mu kao
trepavice u zore.
10.Iz usta mu izlaze lučevi i iskre ognjene skaču.
11.Iz nozdrva mu izlazi dim kao u vrelog lonca ili
kotla.
12.Dah njegov raspaljuje ugljeve i plamen mu izlazi
iz usta.
13.U vratu mu stoji sila i pred njim ide strah.
14.Udi mesa njegova spojeni su, jednostavno je na
njemu, ne razmiče se.
15.Srce mu je tvrdo kao kamen, tvrdo kao donji
žrvanj.
16.Kad se digne, dršću junaci, od straha očišćaju se
od grijeha svojih.
17.Da ga udari mač, ne može se održati, ni koplje, ni
strijela, ni oklop.
18.Njemu je gvoždje kao pljeva, a mjed kao trulo
drvo.
19.Ne će ga potjerati strijela, kamenje iz praće njemu
je kao slamka;
20.Kao slama su mu ubojne sprave i smije se*
bačenom koplju.
21.Pod njim su oštri crepovi, stere sebi oštre stvari u
glibu.
22.Čini te vri dubina kao lonac i more se muti kao u
stupi.
23.Za sobom ostavlja svijetlu stazu, reko bi da je
bezdana osijedjela.
24.Ništa nema na zemlji da bi se isporedilo s njim, da
bi stvoreno bilo da se ničega ne boji.
25Što je god visoko prezire, car je nad svijem
zvijerijem."
Psalm.104:25,26(2 Moj.19:6, 3 Moj.10:14, Ps.24:12, 1
Dnev.10:26,28)
25..."Gle more veliko i široko, tu gmižu bez broja,
životinja mala i velika;
26.Tu ladje plove, Levijatan kojega si stvorio da se
igra po njemu."
Iz ovih biblijskih izlaganja jasno proističe postojanje
"Levijatana", aždaje koja stoji sacrivena u dubinama
mora ili okeana. Ogromna je, veoma snažana i mudra.
Prema tome ne može biti govora o običnoj morskoj
životinji, već ponajpre o jednom monstruoznom
stvoru, koji ume da misli "i smije se* bačenom
koplju". Iz reči "ništa nema na zemlji da bi se
usporedilo s njim", možemo izvući zaključak da ovaj
stvor ne živi samo u vodi, ceć i na kopnu.
Na žalost Biblija nam ne govori o njegovim tačnim
dimenzijama, ali to što iz ovog možemo izvući jeste
da je ogroman i da je čoveku nemoguće da ga
nadvlada. To je jedna neustrašiva zver, koja može biti
savladana jedino od Boga.
Lucifer
Iza.14:12,15.
12. "Kako pade s neba, zvijezdo danice, kćeri zorina?
kako je obori na zemlju koji si gazio narode?
13. A govorio si u srcu svom: izaći ću na nebo, više
zvijezda Božjih podignuću presto svoj i sješću na gori
zbornoj na strani sjevernoj(Dan.8:10).
14. Izaći ću u visine nad oblake, izjednačiću se s
višnjim(2 Solu.2:4).
15. A ti se u pakao svrže, u dubinu grobnu."
Iza.34:4.
"I sva će se vojska nebeska rastopiti i saviće se
nebesa kao knjiga i sva vojska njihova popadaće kao
što pada list s vinove loze i kao što pada sa
smokve(Eze.32:7-8, Joel 2:31, 3:15, Mat.24:29,
2Pet.3:10, Otkr.6:14, 6:13)."
Danijel 8:10.
"I naraste dori do vojske nebeske i obori na zemlju
neke od vojske i od zvijezda i pogazi ih(Otkr.12:4)."
U trećem danu Božijeg Stvaranja najznačajniji
Herubim, po imenu Lucifer-kćeri zorina(Helel ben
Zahar), šetao je Edenom, nakićen presvetlim
draguljima i pošto bi jedan od skromnih čuvara
naroda, uskoro on postade nadmen i htede da postane
ravan Bogu. Zato ga Bog pokorio i bacio na zemlji u
tamu, bolje rečeno u pakao.
Na Nebu je nesumice počeo jedan zvezdani rat,
svemirska borba, u kome je Bog nadvladao Lucifera
bacivši ga u podzemlje, u tami. Saobrazno
tibetanskom predanju ova se podzemna zemlja zove
"Agarta" ili "Šambala". Isto predanje, ali pod
različitim imenima, dele i Kinezi, Mongoli, Iranjani,
Etiopljani, starosedeoci Meksika i drugi. Ova
podzemna država obuhvata jedno ogromno
prostranstvo, ima nekoliko miliona stanovnika na
njenom čelu se nalazi takozvani "knez sveta"(Ivan
14:30). Oni su organizovani po hijerarhijskom redu i
upučeni su u sve stvari što se na zemlji zbivaju.
Putem svojih predstavnika oni utiču negativno na
tekovine čovekove istorije, što ćemo videti kasnije.
1Moj.6:1,4.
1. "A kada se ljudi počeše množiti na zemlji i kćeri
im se narodiše,
2. Videći sinovi Božji kćeri čovečije kako su lijepe
uzimaše ih za žene koje
htješe." Koji su ti sinovi
Božji i kakva bića su se rodila iz ovog sjedinjenja
njihovog sa kćerima čovečijim, kaže nam dalje Sveto
Pismo:
4. "A bješe tada divova na zemlji; a i poslije, kada se
sinovi Božji sastajahu sa
kćerima čovječijim, pa
im one radjahu sinove; to bijahu silni ljudi, od starine
na glasu"(5Moj.2:10-11, 3:11, 1Dne.20:6-8).
Rukopisi s Mrtvog mora nadjeni 1947 godine u
Qumranu(Izrael), Jubilejska knjiga i knjiga Enohova,
mogu nam služiti kao dva veoma dobra dokaza u
pogledu razjašnjenja ovih tajanstvenih sinova Božjih.
Iako knjiga Enohova(etiopski apokrif) i tajna knjiga
Enohova(slovenski apokrif), nisu bile prihvačene ni
od jevrejskog ni od hriščanskog kodeksa, u Bibliji
ipak možemo pronaći neke citate u tom pogledu, u
posrednom ili neposrednom obliku(1Moj.5:22-24,
6:1-7, 3Moj.16:8-10...).
Tako na primer, Jubilejska knjiga(etiopski apokrif)
kaže: "...U danima Jareda(sin Mahalalelov, peti po
redu patrijarh od Adama), andjeli Božji sišli su na
zemlji, zvani osmatrači, da bi naučili sinove čovečije
i da bi ispunili zakone i pravdu." Ista knjiga nam
govori i o tome ko je vodja tih andjela: "...I kada su se
sinovi čovečiji bili namnožili pa im se radjahu kćeri
lepe i izazovne, andjeli, sinovi nebesa videli su i
poželeli ih i dogovoriše se izmedju njih: Hajde da
nam odaberemo žene izmedju ćeri čovečije pa da nam
radjaju sinove. A vodja njihov Semijaza im reče: Da
se zavetujemo i da obećamo jedni drugima
prokletstvom da ovaj plan ne menjamo i da ga doista
ispunimo. Onda su se svi zajedno zavetovali, a bilo ih
je 200 ukupno. Onda su sišli sa planine Aradis, kojeg
su zvali Hermon*, jer su se na njemu zavetovali s
prokletstvom. Eto imena vodje njihove:
Semijaza(Azazel), Arakib, Aramijel, Tamijel,
Danijel, Ezekijel, Azajel, Satarijel, Turijel, Yomejal,
Arazeyal...Ovi beše vodja desetorke. Ovi i svi ostali
zajedno uzeše žene, a one su im radjale i na svet
donele divove snažne, čija visina je bila 300 laktova.
Ovi progutaše sve ljudske prinose, dok ih ljudi više
nisu mogli hraniti, a zatim su se oni ustremili na ljudi
i počeli da ih proždiru. Zatim su se medjusobno
proždirali i pili krv jedni drugima."
Isti "andjeli" naučili su ljude raznim izopačenostima
odvratnostima, razvratu, bacanju čini, koje postoji sve
do dana današnjeg. Azazel je učio ljude kako da
stvore sebi mačeve, štitnike, oklope, narukvice,
ukrase, kao i umeču šminkanja očiju i ulepšavanje
obrva, korišćenja dragog kamenja, raznih
farbi...Barakijel ih je upšutio u astrologiju, Armaros u
vračanje, Amiziras u čarolije, Tamijel u
astronomiju...itd. U očajanju svom, ljudi su prizivali
Boga i njihov glas, kaže nam dalje ova knjiga, stigao
je do nebeskih vrata. Zatim su Mihajlo, Urijel,
Rafajlo i Gavrilo pogledali s nebeskih visina na dole i
videli su sve zlo što se na zemlji zbivalo. Onda je
Presvetli Sveti Otac, Bog, poslao Asaryalyora kod
Lamehovog sina, rekavši mu: "Podji Noju i kaži mu u
moje ime i da mu otkriješ tajnu koja će slediti. Jer će
cela zemlja biti uništena i vode će potopiti sve što na
njemu stoji...Pa ga zatim nauči kako da preživi, da
njegovi potomci ostaju na vek." Zatim je Gospod
naredio da Rafajlo jarmovima veže
Azazela(Semijazu), rekavši mu: "...Ruke i noge i baci
ga u bezdan, pa otvori pustinju Dudailj i tamo ga
baci...S tamom ga pokri i da tamo večno ostaje, pokri
mu takodje lice njegovo, da svetlost više ne može
videti. Jer velikog sudnjeg dana, biće bačen u oganj."
Dalje Gospod još kaže Gavrilu: "Idi do kopiladi i do
prokletih i do sinova kurvinih i odstrani sinove
osmatrače* izmedju ljude, progoni ih i napolje ih
izbaci, jer oni će se sami medjusobno uništiti i pobiće
se, jer malo im je dana još ostalo..."
Mihajlu je gospod ovako rekao: "Podji i jarmovima
sveži Semijazu i sve njegove, koji su se sa ženama
sjedinili da bi se sa njima skvrnavili. I kad budu
videli kako će njihova kopilad biti potopljena i kad
budu videli vragove svoje da biće uništeni, metni ih u
jarmove za 70 vrsta u utrobi zemlje*, do dana
sudnjega, do njihovog kraja, dok se sudnji dan ne
završi."
Heroji civilizatori i Nojev potop
Prema dosadašnjim izlaganjima može se konstatovati
da su Semijazini vragovi i divovi i njihovi začeci bili
uništeni Nojevim potopom. Medjutim, nije se tako
zbilo! U nastavku ćemo razmotriti način na koji su
sotonini začeci uspeli da opstanu u diluvijalnoj
kataklizmi, kao i način na koji su se oni
rasprostranjivali i održali sve do današnjih dana. Zato
ću pokušati, uz pomoć legendi, mitologija i
informativnih podataka kojima raspolažem, da da na
mozaičan način demaskiram luciferske tajne
Hamovih potomaka, Nojevog prokletog
sina(1Moj.9:20-27).
Diluvijalni mitovi i legende spadaju u red
najrasprostranjenijih u svetu. J.G.Frazer je
klasificirao postojanje preko 200, ali izgleda da ih
ima mnogo više. Medju najpoznatijima su: Biblijski
Nojev potop, Gilgameš, Popul Vuh, Athrahazisov
mit, Deukalijon, zatim razni afrički mitovi o potopu,
polinezijski, Manuov mit(Rig Veda),itd.
Civilizatorski heroji(osmatrači) takodje se javljaju u
skoro svim mitologijama sveta - od Grka, Tračana, pa
do Hindusa, Tibetanaca, Kineza, za nas je posebno
značajno proučavanje grčko-rimskih mitova, o kojima
ću govoriti kasnije.
U Budizmu kao nadnaravne duše javljaju se titanske
snage zvane Deve i Asure, koje su nekada živele u
gornjem svetu, na nebu. Mara se pojavljuje kao druga
ličnost za koju se smatra da se suprostavila Budi,
protiv koga je koristila oružje, takozvano
"cijakkavudha"(verovatno je reč o kolutu sa
mogućnostima razaranja jedne cele planine). Slične
legende srešćemo i u Hinduizmu, jedino što heroji, to
jest ličnosti, imaju druga imena: Vijavarupa, Agni,
Šiva...
Zoroastrizam polazi od zaključne koncepcije da je
Bog personifikacija dobra, dok je zlo uzrok svih
razaranja, potištenosti, neprilika, siromaštva...Djavo
je poznat ovde pod imenom Ahriman, koji sve što
čini, čini protiv Ormuzda, a ujedno je i iskonski
neprijatelj čoveka, koga teži dovesti do totalnog
izrabljivanja.
Nadjačanje zlobe će doći s dobrom verom, koja je
poverena proroku Zaratustri(Zoroastar). Bitka
izmedju sile dobra i zla traja će 3000 godina, a
završiće se poslednjom glavnom bitkom, koja će se
desiti pošto je ogromna i užasna zmija ovladala
svetom, koji će opustošiti. Onda će devica, okvašena
u jezeru začeti seme zoroastrijsko, pa će se roditi
spasitelj zvan Saoahyans. On će vaskrsnuti mrtve i
preduzeće zadnji sud, kada će bezakonici biti bačeni
u pakao. Nebeske sile i sile zla, bori će se do kraja,
dokle zlo ne bude potpuno uništeno.
Uska veza izmedju figura sa demonskim prikazom
kao i ilustracije dragonskih slika na porculanskim
vazama i objektima, predstavljaju najadekvatnije
dokaze o prisutnosti zla u kineskom grnčarstvu.
Legenda Šan Haj Čingu opisuje monstruma zvanog
Kung Kung, čija je težnja bila osvajanje kralja Jaoa,
što mu nije pošlo za rukom. U surovoj borbi on zabije
svoj rog u planinu Pu Šou, koja će se rasporiti na dva
dela. Zatim će iz ovog rascepa planine nastati poplave
planetarnih razmera.
Han Fej Zu, kineski filozof iz III-veka n.e., kaže da su
se u vreme kada je na zemlji živelo mnogo zveri, a
malo ljudi, pojavili neki profeti*, koji su učili ljude
da sagrade sebi mesta za stanovanje, zatim da
savladaju vatru, a koji su se samozvali
Gospodarima*. Drugi izvornik kaže da je bog Huang
Di zadužio Zong Lija da raskine vezu izmedju neba i
zemlje da bi razuzdanost bogova prestala, jer bi
bogovi postali počinitelji ljudskog roda.
Za vreme Yaoa dogodio se potop voda, koji poplavi
ceo svet ovozemaljski. Zatim su posvuda počeli da
niče trava i drveće, kao i prekrasno cveće. Zveri se
namnožile velikom brzinom, dok su žitarice
ponestajale. Zveri i ptice najuriše ljude, a njihovi
tragovi išarali su se preko cele Kine...Takodje za
vreme Yaoa, vode su se slile i celu zemlju potopile.
Svugde su se zatekle zmije i dragoni, a ljudima
ponestade mesta za život. Oni što su živeli po
dolinama ispleli su sebi gnezda, a oni sa planina
zabili se po pećinama(Meng Ze,II vek pr.n.e.)...I dok
je Yui ublažio poplave, sveti dragon je svojim repom
povukao pruge nad zemljom da bi bujici omogućio
odliv(Wang-Yi-komentar za nebeska pitanja).
Iz ovih odlomaka jasno proističe da su zla bića i
dragoni što su se od potopa spasili, nastavili svoju
egzistenciju. Iako se njihov broj drastično smanjio,
oni ipak opstaju prokrstarivši zemljom u potrazi za
bitisanjem, i dok su posvuda još bile vode, oni u
svom očajanju probiju podzemne pećine i kaverne, jer
im to bilo jedino rešenje za utočište.
Najpoznatiji mezopotamski(sumerski) mit odnosi se
na potop što su ga bogovi slali da bi uništili život na
zemlji. Na predumišljaj potopa uticaju četri sumerska
boga: Anu, Enlil, Ninurtu i Enudjija, a peti, čije ime
bi Ea, je taj što je upozorio Utnapištima, kazavši mu
da sebi sagradi kovčeg da bi se on i svoja porodica
spasili. Utnapištim izgradjuje kovčeg po dimenzijama
što primi od Ea pa se ujedno i snabdeo svim
potrebnim zalihama. Po završetku radnje, on i
njegova porodica i nešto od stoke ukrcavaju se u
ladju, a odmah zatim poče potop. Katastrofalni potop
je trajao sedam dana i uspaničio je čak i bogove*.
Odmah posle prestanka, naš heroj ispušta jednog
goluba, zatim jednu lastu, ali su se one vratile nazad.
Ali posle trećeg pokušaja, gavran mu se više nije
vratio. Došavši do saznanja da je voda presahnula na
zemlji i ladja pristade na vrhu jedne planine.
Kod Tell el Amarne(Egipat) bio je pronadjen mit o
herojskom liku Adapua, kome su bogovi nudili
večnost, ali koju on nije prihvatio. Bog Ea, čije je ime
poznato i kao "Profet iz Eride", obmanuo je Adapua i
savetujući ga da u odgovarajuće vreme, kada će ga
vrhovni bog Anu pozvati da mu nudi hleb i vodu
života, to odbije pod izgovorom da bi to značilo za
njega smrt. Za uzvrat da prihvati jedino odelo i ulje
za pomazanje. Obmanut Adapu odbije ponudu
itnenadjenog Anua, i bude vraćen na zemlji.
Zar nije na identičan način u Bibliji zmija obmanula
Evu!?
Predanje poznatog mitologa Mirča Elijade, kaže: "U
zoru svoje istorije, sumerska religija se već dokazuje
kao stara", ili "iz najstarijeg antičkog doba,
karakteristična oznaka Sumerana bi dvorogi dren"Istorija, verovanje i religiozne ideje.
A ko može biti ovaj Sumerski narod, tako prastar i
tajanstven, a sa takvom jedinstvenom kulturom?
Otkud oni potiču?
Istorija nam kaže da su se Sumerci naselili u
mesopotamskom regionu pri kraju trećeg milenijuma
p.n.e. Od prilike u isto vreme pojavljuje se još jedan
misterijozan narod, ugaritski, za koje se veruje da
potiču semiti. Prateći biblijski model, možemo ih
nazvati hanancima. Sintezom ovih dveju kultura radja
se dobro poznati mit o "Balu" ili "Valu", na čiju
adresu nas Sveto Pismo toliko puta upućuje, jer
upravo je Bal neprekidni i trajni Božji
suparnik(2Moj.32, 4Moj.25, 5Moj.4:3...).
Mitovi "Bal-Hadad" će se rasprostirati po celom
prostranstvu rodnog polumeseca, pa i šire, pod
raznim nazivima: Belijal, Belijar-kod Sumeraca i
Akadjana, Baal ili Bel-kod Hananita, Ištar-kod
vavilonaca, Aštarta-kod Feničana, a po autoru
Robertu Grevisu, kralj Belus kod peloponeskih
grka(Arkadjana), istovetan je sa Baal-Belijalom
Starog Zaveta.
Baal-Hadad, ili Haddu je nazvan i drugim imenima,
kao što su: "Princ" ili "Knez", "Gospodar zemlje",
"Snažni", "Monarh", a osim njega stalno prisutan je i
Yam- knez mora i dubina, kao i Mot(smrt). Ne
možemo, a da ne uporedimo još jednom BaalHadada(Hadua), sa Hadesom-bogom i gospodarem
pakla iz dobro poznate grčke mitologije.
Yam se pojavljuje u isto vreme i kao bog i kao djavo,
podvodni monstrum i dragon sa sedam glava, knez
podzemnih voda. Isti Baal(Belfegor), u
Benjaminovom zavetu(apokrif), opisan je kao djavo
sa sedam simbola zla: Prolivanje krvi, uništenje,
nesreća, izgnanstvo, duševna nečistoća, panika i
razaranje. Isti Belijar-Belijal je vrag koji utiče na
istrebljenju loze Venjaminove(Benjamin, Sud.19:22).
Kosmogonija grada Helijopolisa(Egipat) bila je
najrasprostranjenija. Ovde nastaje mit Gebe-boga
zemlje, analogno sa Geom-kod Grka, od koje se radja
Oziris, bog vegetacije i podzemnog sveta. On je
smatran za kralja-boga, sa ljudskim osobinama, i
mudrog vladara, koji utiče na razvitak zemljoradnje i
zanatstva, kao i naučnog razvitka uopšte. Svaki je
kralj, po starosedelačkim običajima, nakon smrti
postao Oziris. Više od ovog, on je smatran za
ljudskog kralja, osnivača egipatske civilizacije, ali
nam svakako nije poznato, da li je Oziris sa
istorijskog gledišta bio stvarno kralj, običan smrtnik,
ili bog. Neki istraživači smatraju da su Oziris i Horusnjegov naslednik, bili vodje dve migratorske grupe,
koje su se naselile u Egiptu u pre-dinastičkom
periodu (3100-2686 p.n.e).
Ali ko bi mogao biti ovaj heroj civilizator?
Oziris i Hermes Trismegistus su u stvari dva ista lika.
Oboje su bogovi-heroji civilizatori, bogovi tamepodzemlja, oba se predstavljaju sa krilima iznad glave
u obliku volovskih rogova, a po daljem razmatranju,
oba dolaze sa istog područija.
Hermes ima još i druga imena, kao Cyllenius, od
istoimene planine Cyllen iz oblasti zvane
Arkadija(Peloponez-Grčka), tamo se rodio iz preljube
Zevsa i Maje(kćerke Atlasa i Plejone).
Arkadjani se nastanjuju na Peloponezu, došavši s
istoka ili bolje rečeno sa Kipra, Krita i Fenikije.
Verovatno da je većina njih mogla prispeti sa
Fenikije, jer su Feničani bili na daleko poznati kao
veoma dobri moreplovci. Za vreme srednjeg
minoitskog doba, Krićani su isto kao i Egipčani
koristili hijeroglifno pismo, da bi zatim ono bilo
zamenjeno linearnim(oko 1700 p.n.e.), a oba ta pisma
su ostala nepoznata sve do danas.
Iz Ozirisove legende saznajemo da on prepušta vlast
u zemlji svojoj supruzi Izis, za to vreme on odlazi da
prosvećuje varvarske narode. Za ovo vreme Set i
njegova supruga-sestra, boginja Neftali, kuju zaveru
da bi po povratku sklonili Ozirisa s vlasti. Došavši s
puta, pun slave i časti, Oziris bi pozvan od strane
svog brata Seta, na slavlje. Tu Set donosi jedan
poseban kovčeg, izgradjen sa mnogo dara i veštine i
ukrašen dragocenim kamenjem, obećavši ga onom
koji će u njega moći da udje. Svi su pokušali, ali
jedino je u tome uspeo Oziris, jer kovčeg beše
napravljen tačno po njegovom obliku. U tom
trenutku, Set žurno zatvori kovčeg i baci ga u reku
Nil. U svom velikom bolu, Izis podje u potragu za
svojim mužem i posle mnogo peripetija i istrajnosti,
nadje prispeli kovčeg i telo na obali feničanskog
grada Biblosa.
I baš ovaj grad Biblos jeste polazna tačka i veza
izmedju ova dva civilizatorska boga, Ozirisa i
Hermesa. U ovom slučaju, ako su oba ova boga
poreklom iz istih hananskih krajeva, možemo se
upitati: Zar oni nisu isti ili analogni sa bogovima
Baal-Hadad, Belijar, Pan, Bahus, Apolon, Saturn...Za
koje ćemo kasnije videti da imaju u stvari ista ili
slična zanimanja.
1."I živeše Izrael u Setimu i narod stade činiti
preljubu sa kćerima Moapskim.
2. One pozivahu narod na žrtve svojih bogova i narod
jedjaše i klanjaše se bogovima njihovijem", pa Izrael
prione Belfegoru(Baal-Feor) i razgnjevi se Gospodin
na Izrael(4Moj.25:1-3).
Najpoznatiji bog u predelima Vabilo-Azirije, poznat
po Bibliji pod imenom Bel(Val) ili Moloh, najžešći je
protivnik Izraela. Ovaj religijski kult, koji je u suštini
poticao od Sumera(Akadije), širio se na impozantan
način, ne samo u Mezopotamiju, jezgro rane antičke
civilizacije, već i u Egipat, Grčku, Trakiju i u sve
ostale predele Evrope. Sa širenjem helenske kulture i
Rimskog carstva, paganske religije će stići do svoje
kulminacije, dok će hriščanstvo voditi mnoge bitke u
duhovnom smislu protiv ovih zastrašujućih mitova,
koji se jednostavno zovu Belijal, to jest Semijaza, ili
bolje rečeno Sotona.
Takozvani Gnosticizam će bez skrupula i odlaganja
težiti da se suprostavi ranom hriščanstvu, dok jerezije
koje su zasenčile ceo srednji vek, nisu prestale da
postoje, jer je Stara Zmija*, većno bitisala nad
tragovima Hristove Crkve.
Bal-Moloh, se predstavlja u ljudskom obliku sa
glavom bika. Njegov bakreni kip je iznutra prazan,
dok su njegovi udovi ispruženi, sa ciljem da prihvate
ponudjene žrtve. Po rečima jednog rabina, žrtve su
bile postavljene na ispruženim rukama idola,
prethodno izdignute ka nebu, a zatim prinudjene da
udju u šupljinu ispod kipa. Šupljina je prethodno bila
usijana vatrom do maksimuma. Žrtve su često bile ne
samo domaće životinje, već i ljudi, ili čak deca. Da se
ne bi čuo jauk pogubljenih, ili da bi on bio tiši,
njihovi sveštenici bi načinili veliku buku sa raznim
bubnjevima i drugim muzičkim instrumentima. Po
rečima nekih istražitelja, trbuh idola je razdeljen bio
na sedam unutrašnjih šupljina, u kojima su po redu
bile uvlačene žrtve, jedna po jedna: dete, ovan, ovca,
tele, bik, itd.
U nastavku ćemo videti da je mesopotamski panteon
identičan sa egipatskim i grčkim, još bolje rečeno,
heroji-civilizatori(osmatrači), opisani u knjizi
Enohovoj, pojavljuju se kako u Mezopotamiji,
Grčkoj, Egiptu, Italiji, tako i u svim ostalim
predelima Evrope. Ne bih preterao ako bih rekao i na
celoj zemaljskoj kugli!
Sada ću pokušati da iznesem jednu kratku
rekapitulaciju:
Prema rečima Werner Kellera u delu "Biblija ipak je
u pravu" (knjiga sastavljena od najsitnijih detalja kao
i aktujelnih arheoloških otkrićia) da je potop mogao
da se desi oko 4000. godine p.n.e. Noje koji je živeo
verovatno negde u blizini prastarog grada Ura,
izgradjuje kovčeg po tačnim dimenzijama primljenih
od Boga. Morska plima i vetar koji je duvao iz pravca
zaliva prema severo-istoku, gura Ladju prema
visinama planine Ararat.
U poemi Gilgameš, koja je na svetlost dana prispela
iz ruševina Asurbanipalove biblioteke(VII-vek
p.n.e.), sa preciznošću nam otkriva tačnu poziciju
planine Nisir(Ararat), koja se nalazi izmedju Tigra i
nižeg toka reke Zab. I baš ovde kurdistanske planine
se na veličanstven način uzdižu sve do neba. Ararat je
situiran u istočnom delu današnje Turske, na granici
sa Armenijom i Iranom, a njegov vrh koji dostiže
visinu od 5156 m, tokom cele godine prekriven
snegom. "Potopom uspaničeni bogovi, utočište traže
ka nebu, tamo gde bog Anu dom svoj ima. Pre
tamošnjeg ulaska, bogovi se klanjaju i ponižavaju kao
psi. Prestrašeni ovim dogadjanjima, oni tuguju zbog
svoje sreće." Ovim lepim stihovima, Homer opisuje
ta zbivanja.
Posle potopa potomci Hama, prokleti Nojev
sin(1Moj.9:25), nastanjuju se na plodnim predelima
Mesopotamije. Skoro svi pomenuti narodi Starog
Zaveta vode poreklo od sinova Hamovih: Hananiti,
Akadjani(Akad), Amorejci, Feničani, Hetiti(Hetej sin
Hananov), Vavilonci, Filistejci, Asirci,
Sodomci(1Moj.10:6-20), o ovome ćemo govoriti
kasnije opširnije.
Mi ćemo poći u prvom redu od Amorejaca. Amorejci
su tajanstven narod, malo poznat sa istorijske tačke
gledišta, od njih poreklo vodi rod divova, kralj Og
Bazanski(5Moj.4:47-48).
Zemlja Oga
Okolnosti i dobri uslovi za život čine da nakon
potopa Mezopotamija ponovo bude gusto naseljena.
Hamiti, potomci Hama, obnavljaju prastari grad UrHur oko 3500. godine p.n.e., u plodnoj dolini reke
Eufrat, na jugu Babilona, gde su skoro otkriveni
tragovi najstarijih civilizacija.
Stanovnici Ura, su živeli u veoma udobnim kućama,
koje su bile sazidane od cigala s predvidjenim
kuhinjama, spavaćim sobama, kao i zasebnim
sobama. Kuće su bile jednospratne ili dvospratne, sa
po 13-14 soba. Luksuz i komfor su se mogli svuda
sresti, dok je socijal-ekonomski prosperitet bio u
cvatu. Ali isto se može reći i o razvratu! Balov kult,
preljuba i bakanalije, počinju svoju istoriju iznova.
Talas novih ljudskih izopačenja počinje vladavinom
diva Nemroda, koji osniva i gradi kulu i grad
Babel(1Moj.10:8-9, gl.II).
Oko 2000. godine, pošto Avram, biblijski patrijarh,
odlazi iz Ura(1Moj.12), jedan pustinjski nomadski
narod će napasti ove krajeve. Reč je o Amorejcima, s
kojima će kasnije Avram sklopiti primirije i podići
Gospodu oltar u mestu Mambre(1Moj.13:18, 14:13).
Za njih nam Sveto Pismo kaže da su visoki kao kedri
i jaki kao hrastovi(Amos 2:9). Amorejci su bez
dvoumljenja divovskog roda i porekla(4Moj.13:2834), od njih potiču sinovi Enakovi kao i Rafaje, čiji
kralj postade Og Bazanski(5Moj.4:47-48). Oni su bili
ti što su oteli Lota, Avramovog sinovca(1Moj.14).
Horiti takodje imaju bliske veze ili su u srodstvu sa
divovima, jer su i oni živeli na istoj planini
Hermon(Seir), a zajedno sa Amorejcima su bili
saveznici Rafaje, u borbi protiv Hodorlaomera, sa
kim će se kasnije i Avram sukobiti da bi oslobodio
svog sinovca Lota(1Moj.14).
Po mom mišljenju, Horiti i Amorejci vode svoje
poreklo od grada Ur-Hur, ili Hor.
Istorija jasno stavlja do znanja da godine 1750. p.n.e.
dolazi do osnivanja kraljevstva Amorejaca "Mari", na
severozapadu Mesopotamije, dok se oko 1675 godine
pr.n.e., oko Persijskog zaliva, osniva prva dinastija
takozvane "Morske Države", koja će kasnije postati
ozbiljan protivnik Vavilona. Isto na severozapadu
Mesopotamije, oko 1600. godine, dolazi do osnivanja
mitanske države, čiji se stanovnici zovu huriti.
Saobrazno istoriji, oni bi bili indo-evropskog porekla,
starosedeoci Kaspijske morske oblasti. Ako bi tako
bilo, onda zbog čega grad Ur-Hur i Huriti imaju
toliko sličnosti u svom imenu, Hur-Huriti? Ili kako je
još moguće da oni već oko 1460. godine, u vreme
vladavine Saushshatar, postaju glavni saveznici protiv
egipatskog faraona Tutmosisa III? Zar su za samo
140 godina oni već bili u mogućnosti da stvaraju tako
snažne saveznike? Kako to da se starosedelačko
stanovništvo koje se nalazilo na visokom stupnju
razvitka, nije diglo protiv ovih, kako ih istorija
naziva, "primitivnih" osvajača?
Još jednom veoma smušeno, istorija nam kaže da oko
2000. godine druga indoevropska plemena Hititi,
nastanjuju u Maloj Aziji, na visoravnima
Anatolije(današnja Turska), gde su osnivali rano
indoevropsko stanovništvo zvani Hati. Oko 1200.
godine p.n.e. narod Mari, ovog puta pod pravim
nazivom Filistejci, uništavaju Hititsku državu
definitivno.
Po mojoj obnovi, ova dešavanja su se mogla zbiti na
sledeći način: pobedjeni od strane Mojsea i Jozue
(oko 1200-1100. p.n.e.), Hananci, ili bolje rečeno
Filistejci-Huriti, migriraju prema severozapadu,
prema Fenikiji, gde će napasti i savladati Hitite.
Pobedivši u prvim bitkama, oni nastavljaju da redom
osvajaju feničanske gradove: Ugarit, Arados, Sidon.
Tu su oni zgrnuli ogromna bogatstva i uz pomoć
feničanske pomorske flote, naseljavaju obale Kipra i
Krita, koje će postepeno osvojiti i kolonizovati. U
istoriji je ova najezda poznata pod imenom:
"Dorijanska invazija".
Potomci Hama, prokleti Nojev sin, posle potopa
nastanjuju i naseljavaju plodnu oblast Mesopotamije.
Ovde, djavolskim vezama izmedju Hamita sa
Belom(Baal-Belfagor-Val), radjaju divove-Amorejce.
Oni napadaju svoju braću Hurite, koji su živeli u miru
i slozi, da bi im uništili kuće i gradove, da bi im
silovali žene i da bi razorili, uništili i prolili nedužnu
krv, ali i da bi se provodili u neiscrpnom bogatstvu
Vavilona.
Za divove Amorejce, za koje se kaže da su došli iz
pustinja, pre bi se moglo reći da su izašli iz
podzemnih iskopanih pećina i tunela AgarteŠambale! Poznato je da gornja dolina Jordana,koja se
nalazi u neposrednoj blizini Bazana, poseduje i danas
ugašene vulkanske kratere-grotle. Tamo su
pronadjene i tablice nekog feničanskog sveštenika
Sanhuniatona, pisane klinastim pismom, a on kaže:
"Dolina Sidimska, se srozala, a tu nastade jezero
mrtvo, simbol kazne i smrti grešnika." Sidimska
dolina, Sodoma i Gomora su propale negde oko 1900.
godina p.n.e. Razaranje se desilo zbog snažnog
zemljotresa, praćen ogromnim eksplozijama
prirodnih gasova, munja i požara. Ovaj teren je
seizmičkog karaktera i promenjljiv je. Povodom
savremenih istraživanja, saznalo se da tu postoji i
jedna ogromna podzemna arterija, za koju se smatra
da povezuje podzemlje pustinje Negijev i daleku
Indiju i Tibet.
Treba reći i to da narod Mari slavi boga Bal-Hadada i
Yama, što predstavlja dovoljne dokaze, koji ne mogu
biti omalovažavani!
Rod Divovski
Slobodni Zidari
U nekim ranim masonskim rukopisima, Harlejskim,
Sloane, Landsdown i Edimburgh-Kilwinning, stoji
zapisano da takozvani "Magični Uvod" postoji još iz
vremena Nojevog potopa. Članovi ovog tajnog
društva bili su uticali na zidanje Vavilonske kule.
Masonski ustav iz 1701 godine n.e.(nije poznato iz
koje države), ističe da poreklo nauke, kao i
umetnosti, ali i magija, prethodi Nojevom vremenu.
Naime, pre potopa postojala je jedna osoba po imenu
Lameh(1Moj.4:18), on uze dve žene. Jedna se zvala
Ada, a druga Sela. Prva mu rodi dva sina, Jabela i
Jubala(Javel i Juval), a druga mu rodi sina i ćerku,
Tubalkaina i Noemu. Sve četvoro su bili osnivači
nauke i magije. Tako Jabel, kao najstariji medju
njima, osnuje temelj geometrijske nauke, Jubal
muziku, Tubalkain je podario ljudima znanje kovanja
gvoždja, dok je njihova sestra Noema, osnovala
umetnost tkanja.
Rukopis dalje ističe da su oni znali da će Bog potopiti
svet, tako da su u celini urezali svoju "nauku" na dve
kamene ploče, da bi one mogle biti pronadjene posle
potopa. Jedna ploča se zvala Marbel, što znači "ne
može biti uništena vatrom", a druga Laturus, što
znači, "ne može biti potopljena." Ove su ploče
preživele diluvijalnu kataklizmu da bi zatim bile
pronadjene od strane Hermesa Trismegistusa, koji će
ih potom ponovo predati ljudima.
Mitološka nauka masona teži da na neposredan način
identifikuje Hermesa(paganskog boga) sa patrijarhom
Enohom, koji nestade Bogu(1Moj.5:24), ali on ne
može biti uporedjen ni sa kim, već jedino sa
Semijazom, ili njemu sličnim, kao što ćemo
naknadno videti. Sigurno da ni ova braća ne mogu
biti drugo, već samo ono što njihovo ime otkriva: JaBel, Ju-Bal, ili ploča Mar-Bel.
Balov kult, na žalost, neće nestati zbog potopa, već će
opstati i prenosiće se u Sumeru, Ajadiji, Egiptu,
Vavilonu, Fenikiji, Trakiji, Grčkoj, kao i u Rimskom
carstvu. Masonski uvodnici, ili slobodni zidari,
saćuvaće svoju nauku i tajno, ili polutajno će je
prenositi sa kolena na koleno, iz generacije u
generaciju, sve do današnjeg dana!
Zidari Dionizije-Bahusa
Jedno od najznačajnijih društava ili bratstava
masonskih iz antičkog doba, putem kojih je preneta
takozvana hermetička nauka, bilo je "Društvo
Bahusovih upućenika." Bahusovi zidari su digli
hramove, paganska svetilišta i druge arhitektonske
objekte po Egiptu, Fenikiji, Grčkoj, Italiji. Poznato
nam je da oni počinju svoje delovanje oko 1000.
godine p.Hr., i da su opstali razdeljeni po
zajednicama na čijem čelu su bili takozvani
"Gospodari", ili "Guverneri". Oni su svake godine
organizovali veličanstvene "svete" svečanosti, zvane
Bakanalije(Bahus), koje su u Grčku bile uvedene sa
istoka. Na ovim svečanostima zbile su se najveće
moguće orgije i ekscesi svih vrsta. Takozvane
Bahusove žene, veoma zgodne, obučene u naj
izazovnije kostime tigrova krzna i krzna drugih
životinja, spojile su se sa lokalnim
polubogovima(maskiranim ljudima) koji su bili
nakindjureni tankim ušima, ćelavim maskama,
jarećim rogovima, s repom i prekriveni dlakama.
Muškarci su na ovaj način oponašali Satire,
dozivajući: Evohe-ye i Jo-Bache. Menade(Bahove
žene), su išle ili jurile ispred svečane povorke, upola
gole vrteći u rukama Tirs(palica), one su izazovno
vikale, tako da su i oni nezainteresovani bili
prinudjeni da učestvuju.
Bahusovo bratstvo zidara se ubrzo prostiralo po celoj
Maloj Aziji, Egiptu, Grčkoj, Italiji, pa čak do Indije.
Posredstvom Rimskog carstva "Bahovi upučenici" se
granaju i osnivaju svoja društva po celoj Evropi sve
do Engleske. Hramovi u Grčkoj,sazidani od strane
bratstva, na prvi pogled izgledaju kao jedan običan
skup, ali u tajnosti su veoma organizovano društvo.
To su hramovi podignuti u čast bogova: Aresa,
Minerve, Herkulesa. Svi su sazidani u dorskom stilu.
Najviše ovakvih svetilišta bilo je sazidano na Kritu
izmedju 1000. i 1100. god. p.n.e., što znači ubrzo
posle izraelskog osvajanja Hanana(oko 1200. p.n.e.).
Isti rukopisi ukazuju da masoni svoje poreklo vode
još iz Atlantide, čija su ostrva bila potopljena.
Preživeli ljubitelji boga Pana(kod grka se identifikuje
sa Satirima) nastanili su se u Egiptu, a zatim u svim
krajevima sveta. "Veliki Pan" nije isčezao, dok su
masoni čvrst dokaz njegovog kontinuiteta.
Još jednom rukopisi kažu da je veliki medo-islamski
poeta i filozof Jelal-ud-Din osnovao "Mevlevski red",
koji je pripadao takozvanim "Derviškim Sudijama".U
skladu sa njihovim mističnim kodeksom, na zemlji
neprekidno postoji odredjen broj "svetaca", čiji je cilj
da na direktan način komuniciraju sa "Suverenim
bogom". Vodja reda naziva se "Aksis" ili "Qtub", i on
ima dva potčinjena člana po imenu "Razbojnici" ili
"Ratnici". Čim Aksis završi svoju misiju na zemlju,
njegovo mesto zauzima jedan od dvojice izabranih
podredjenika. Ostali hijerarhijski podredjenici
nazivaju se "Gospodari duša" ili "Direktori" i imaju
za cilj da održavaju duhovnu nadmoć nad
čovečanstvom posredstvom guvernera, odnosno
kraljeva i knezova raznih naroda i nacija. U skorije
vreme u masonskom bractvu Aksis je nazvan
Gospodarem duša.
Satiri
Po grčko rimskim mitološkim legendama, satiri
potiču od jednog Aresovog sina, koga će Junona
pretvoriti u majmuna. Oni sebe predstavljaju kao
majmune, imaju čupavu kosu, spljošten i širok nos,
tanke uši, dugačke i tanke rogove, kao i dugačak
konjski ili jarći rep. Neki imaju ćelave glave i duge
špicaste brade. Satiri su nerazdvojni drugovi
Bahusovi, naročito uoči bahanalskih svečanosti, pri
kojima su imali ulogu da stvaraju buku, galamu i
nered. Tu su se napijali, igrali i svirali do besvesti.
Oni su poznati još pod imenom Sileni. Najsuroviji
medju njima beše Paposilene. Ponekad su Satiri, ali i
Fani-Pani, bili poistovećivani sa Silvanusom, bogom
šuma i zemljoradnje. Satiri su pratili Bahusa u
njegovim putovanjima po Aziji, kao i u svim
njegovim ljubavnim provodima.
Faunus
Faunus je po nekim predanjima sin Kamante i Pikusa,
starog kralja prosvećenosti u Lacijumu, koji beše
Saturnov unuk. Drugi ga smatraju za prvog svetog
zakonodavca i civilizatora nomadskih naroda. Smatra
se da je on stvorio muziku i umetnost. Bio je veoma
obožavan u Italiji, gde je imao i mnogo hramova.
Prikazuje se kao stvorenje sa jarećim repom, nogama
i ušima.
Silene
Silene je bio je smatran za učitelja i Bahusovog
neodvojivog druga. Prikazan je kao nizak i debeo sa
velikim trbuhom, ušima, repom i nogama kao u jarca.
U ruci drži jedan Tirs. Tirs mu je služio kao naslon,
jer on stalno beše u pijanom stanju. Za vreme
proslava, on se nalazio na čelu satirske povorke.
Smatran je za Aresovog ili Panovog sina, rodjenog iz
veze sa nekom nimfom. Kao momak, on uze jednu
nimfu za ženu, a ona mu rodi sina Kentaura, koji se
zove i Folus. Inače ljubitelj je preterane ljubavi,
razvrata, seksualnih zadovoljsatva i pijanstva.
Značajno je dodati da ga je Platon smatrao uzorom
duboke inteligencije u odvratnom obliku, pa ga čak
usporedjuje sa Sokratom. Iz brojnih za vreme njegove
vladavine u Nysi(Azija) radja mu se Apolo. Smatra se
da se njegov grob nalazi u Pergamu, o čemu svedoči i
Biblija(Otkr.2:12-13). Drugo predanje kaže da se
povukao u Arkadiju kada je Bahus otišao u pohod na
Indiji. Njegov hram senalazi negde u Elisu.
Pan
Pan je bio bog arkadski, obožavan ne samo u Arkadiji
već i u samoj Atini. Po predanju legende, on je
učestvovao u borbi divova sa Zevsom. Beše obožavan
od masona, a predstavljen je takodje sa bradom i
nogama jarca. Bio je bog stada, livada i gaja.
Bahus-Dionizius
Bahus-Dionizius beše sin Zevsov nastao iz preljube
sa Semelom, Kadmusovom* kćerkom. Kadmus je bio
kralj Tebe i Harmonije*. Značajno je ovde istaći da
otac Kadmusov, otišavši u potražnju za svojom
kćerkom Evropom, osnovao grad u BeocijiVeociji(Grčka). Reč Beocija potiče od grčke reči
Boos-Voos-Vus, to jest vo ili bik, što je Baalov
simbol. U istoj legendi pojavljuje se i Aresova
zmija(Otkr.2:13). Boginja Minerva preobražava zube
ove zmije u divove, koji se iako su braća pobiju
medjusobno, pa ostane svega petorica. Oni se
nazivaju "Spartima". Potom Sparti bivaju osnivači
tebanske plemićke porodice, a oni su ujedno i drugovi
Kadmusovi. Druga analogija jeste i Kadmusova
ženidba sa Harmonijom*(ćerka Aresa ili Zevsa), čije
ime toliko podseća na Semijazinu planinu Hermon.
Sledeći značajan podatak koji nam legenda otkriva, je
da se osnivači Tebe, zbog Junoninog(Zevsova žene)
progona, koloniziraju i nastanjuju duž jadranske
obale, tačnije u Iliriji.
Ovu simboličku legendu ću koristiti kao dokaz da su
Ogovi Hananiti, savladani od Izraelaca, napustili
Hanan, a naseljavali su se na odredjeno vreme u
Fenikiji. Hananiti će razoriti i pokoriti Fenikiju a uz
pomoć njihove flote, izvešće napad i nastaniće se u
Beociji, kao i u drugim krajevima antičke Grčke. Na
ovim prostorima oni utemeljuju gradove, medje i
države, očuvavši svoj kontinuitet, uz pomoć raznih
simbola, porodičnih žigova i amblema.
Najzad, Bahus jeste kopile Zevsa i Semele, kćerke
Kadmusove i Harmonijine. Zevs se zaljubljuje u
Semelu i zavodi je pretvoren u svetleći oblak. U
jednoj ruci on drži skiptar a u drugoj munju.
Obuhvaćena srećom, Semela se baca u e njegovo
naručije, ali zbog prevelike toplote ona smesta pade
mrtva. Pošto je Zevs uvideo da je ona mrtva, ali i
trudna, on joj raspori utrobu i izvadi odojče, koje će
devet meseci pored svog bedra. Legenda diže Bahusa
do božanske slave, pokazajući da on ne beše stvoren
već rodjen od samog boga.
Iako pre hrišćanska, ova legenda teži stvarnom
omalovažavanju svih moralnih vrednosti našeg
Gospoda Isusa Hrista, koji po hrišćanskom predanju
ne beše stvoren, već rodjen od Boga. Bahus nije niko
drugi do Semijaza, jedan isti sa Hermesom, Panom,
Aksisom, predstavnik, ili bolje rečeno direktni
izaslanik djavola na zemlji, pali andjeo, Antihrist!
Minos
Minos je kralj, osnivač kritske minoitske kulture. On
dolazi iz Egipta ili Fenikije. Nivo napretka ove
civilizacije je daleko razvijenija od grčke. Minos i
Pasifaja rodiše Arijadanu, jednu od ljubavnica
Bahusa, od koje predpostavljam da je nastao
Arijanski narod.
Usled preljube sa Neptunom(bog mora) Pasifaja radja
Minotaur, monstruma sa ljudskom glavom i telom
bika, što predstavlja Balov simbol.
Venus
Venus, ili Afrodita, predstavlja isto što i Astarta kod
Feničana. Verovatno, je po njenom imenu dobio ime
glavni grad, Astarot, u Bazanu Ogovom.
Venus se radja iz morske pene u blizini ostrva
Sitera(Gerige), koja se nalazi na
južnoj obali Lakonije. Shodno tradiciji, pošto saznaje
za preljubu Semele sa Zevsom, Kadmus zatvara nju
noseću u jedan sanduk i baca je u more. Talasi mora
guraju sanduk prema jednom ostrvu u Lakoniji, gde
ga nadju domoroci. Ona je već mrtva, ali je odojče
živo. Odojče je bilo pažljivo uzgojeno, a ostrva Kipar
i Krit u potpunosti su posvečeni ovoj boginji.
Ironijom sudbine, boginja lepote Venus postaje
supruga boga Vulkana, koji je pored što beše
najružniji medju svim bogovima, bio i hrom. Pošto
bejaše najružniji, Junona ga izbaci sa neba na zemlju,
zbog čega on postade hrom. Vulkan se kod Grka zove
još i Hefaistos, bog vatre.
Koliko li samo identičnosti izmedju ove grčke
legende i bibliskog iskaza o "kćeri-zorina, Lucifera!
Vulkan je takodje izumitelj majstorstva metalurgije, a
rodjen je isto kao i Hermes, iz preljube, a čini se i od
istih roditelja, Zevsa i Maje.
Kadmusovi potomci
Kadmusovi potomci su poreklom Amorejci.
Raštrkani, koloniziraju razna područija Evrope i utiču
na osnivanje mnogih prastarih naroda.
U tragičnoj sceni Sofoklovih dela "Edip u Kolonji" ili
"Kralj Edip", javljaju se Kadmusovi potomci:
Eteoklo, Polinik, Antigona, Ismena, kao i njihovi
naslednici, na primer Tersandar sin Polinikov, koji je
zauzeo kraljevski presto Laja iz Tebe. Agave se udaje
za Ekijona, jednog od pet divova i drugova
Kadmusovih, od koga potiče ekijonski narod.
Tebanci su, kako nam Sofokle kaže, imali veoma
dobre i prijateljske odnose sa Atinom,
Kalidonom(Eneja), Argosom(Adraste), ali zbog
njihovog progonstva od strane Junone, sinovi
Kadmusovi napuštaju Tebu i odlaze prema
severozapadu u Iliriju, gde će osnovati novo carstvo.
Ovi beše: Ino, Semele, Autonoje, Agave i Polidor.
Ino se upušta u ljubavnu avanturu sa Atmasom,
kraljem Beocije, i tako se radjaju Leark i Melikart.
Uticajem vrhovnog božanstva, Atmas ubija svog sina
Learka a Ino i Melikart skaču u Korintsko more, gde
pod uticajem Neptuna budu pretvoreni u morske
bogove. Pod imenom Palemon(sin) i
Leukoteja(majka). Za nju neki ističu da je ćerka
Orkamusa, kralja Vavilona i Eurinome.
Semela radja Bahusa, o čemu ćemo kasnije govoriti.
Aristej je smatran za Bahusovog sina. On za ženu
uzima sestru Semelinu, Autonoje i čerku Kadmusovu
sa Harmonijom. Ona mu radja Akteona, velikog
lovca, koji će postati Dijanin ljubavnik.
Agave(Bahusova zavodnica), ubija sopstvenog sina
kamenjem, a ubija i Penteja, trećeg kralja Tebe, koji
je težio suprostavljanju Bahovog kulta. Visoka Agave
se smatra za Nereidu, pošto je pripala Neptunu i
Doris. Ona je takodje bila majka ekijonskim
divovima.
Kao najbolji dokaz za naseljenje Kadmusita* po
evropskim oblastima jeste mitološka legenda "Pohod
Argonauta". Naime u Jolkosu u Tesaliji vladao je
Atmasov brat, kralj Beocije, zvan Kritus(Krit),
najverovatnije feničanskog porekla, čija je supruga
bila Tiro. Sa njom je imao više dece, medju kojima i
Esona. Tiro je bila i ljubavnica boga mora Neptuna,
sa kime radja Pelijasa. On ubija svog polubrata Esona
i preuzima njegov presto u Jolkosu. Esonov
sin(semitski Ezav), zvan i Jason spasavan je od
sigurne smrti uz pomoć svoje majke Alcimede, a štiti
ga boginja Junona.
Legenda nam dalje kaže da Jason, stigavši do zrelog
doba, polazi da osveti svog oca. Pelijas mu nudi
presto pod uslovom da mu donese "zlatnu vunu" iz
Kolhide(današnja Krimeja), na šta Jason prista.
Peripetije i lutanja argonauta(moreplovaca) čine da
oni na čelu sa Jasonom stignu do raznih krajeva
Evrope, pa i do same obale Afrike-Libije i Male
Azije. Pohod argonauta zbio se 1250. godine p.n.e.,
oko 70 godina pre Trojanskog rata, a od prilike u isto
vreme zbila se i okupacija Hanana od Izraelaca.
Sigurno da se i u ovoj legendi pojavljuje legendarni
Kadmus, ali ovog puta pod imenom Finej, sin
Agenora, čiji je presto bi u Salmidesi(Trakija). On
pomaže argonautima i daje im savete kako da
pronadju "zlatnu vunu".
Po povratku argonauti opet tumaraju po celoj Evropi i
Africi i stižu do obala Atlantskog okeana.
Posle Jasonove smrti, Medeja, njegova ljubavnica,
koja mu je pomagala oko "zlatne vune", leti uz
pomoć čarobnih kola u koja su upregnute krilate
aždaje do Atine, gde se udaje za kralja Egeja.Tako se
rodi se Medos. On će svojevremeno osnovati veliko
poznato Mezijansko carstvo, za koje istorija kaže da
će biti razoreno i pokoreno od Cirusa(50 god. pr.n.e.).
Na ovakav način će potomci Nimroda, praoca divova,
stići do obala Atlantskog okeana, a odande u ceo
svet(1Moj.10:8-9, Jer.16:16, Amos 4:1-3,
Ezek.39:12-20)!
Hermes Trismegistus
Njegov kult je bio svetkovan naročito na Kritu, a kao
ponudu su mu prineli jezike raznih životinja. Merkur
ili Hermes, je imao sina sa boginjom
Afroditom(Venus), pa pošto je on ličio na oba
roditelja, dali su mu ime Hermafrodit.
Iz ljubavnih afera sa Penelopom(majka Ulisea), rodio
se bog Pan*.
Hermes Trismegistus-tri puta veliki, smatra se
izumiteljem besedništva, umetnosti i svih nauka.
Smatrali su ga i bogom mraka, koji je za cilj imao
vodjenje duša pokojnika do njihovog zadnjeg doma, u
tamu pakla, zbog čega je nazvan još i Psihopompos,
to jest vodilac duša. On se rodio u Arkadiji*, na
planini Silen, pa se zato zove i Silenijus(naziv sličan
Silene-Bahus).
Bio je prihvaćen kao najveći filozof, sveštenik i kralj.
Jedna velika serija egipatskih knjiga bilo je
posvećeno njemu. U Egiptu on beše identifikovan sa
Tutijem ili Thotom(kralj meseca i mudrosti).
Alhemičari Srednjeg Veka, a naročito Paracelzijus i
slobodni zidari, nazvali su njegovu nauku
hermetičkom naukom. Oni kažu da je on tobože
napisao oko 20000 knjiga, dok drugi kažu da je pisao
čak 36000, ali su one navodno izgorele u dobro
poznatoj aleksandrijskoj biblioteci.
Ipak, jedna od knjiga se očuvala, nazvana je
"Pojmander". Tu autor opisuje sebe kako meditira
nad Sveckom Mistikom. Za to vreme se jedan dragon,
nazvan takodje Hermes, pojavljuje i identificira kao
Imperator Svemira, koji je stvorio život i sve ostalo.
Ovu vrhovnu personu, nazvana Misao, stvorila je
Reč, koja je do tada bila suspendovana izmedju dva
entiteta, svetla i mraka. Odavde je Reč bila
oslobodjena uz pomoć neke druge Misli, zvane
Gospodar ili Konstruktor(zidar).
Ovo filozofsko bogohuljenje, zamršeno sa svih
strana, zvano gnostika(gnosticizam), prisvaja i
obmanjuje ko zna koliko nevinih ili manje upućenih
duša kasnijeg antičkog doba, sve do Hrišćanstva.
Evropa
Ova kraljica-boginja će služiti našim istraživanjima
kao još jedan dobar dokaz o prodiranju hananskih
divova prema oblastima Evrope: Kriu, Peloponezu,
Kipru, Italiji.
Evropa je Kadmusova sestra, a čerka feničanskog
kralja Agenora, čija je majka Telfasa, što u prevodu
znači daleko blještanje. Druga tradicija tvrdi da je
Evropa za oca imala Titiusa, poznatog diva, koji je po
legendi bio gonjen od vrhovnog božanstva strelama i
munjama.
Pošto je Evropa bila veoma lepa, zaveo ju je
Zevs(Jupiter), koji preobražen u bika*, udje u jedno
stado u blizini. On laska mladi, ljubi joj noge pa se
sagne, a ona začarana uzjaše na njegova ledja. U tom
momentu bik pobegne sa njom i skoči u more a zatim
pliva do obale Krita. Ovde on ponovo uzima svoj
predjašni lik, zavede je, a ona mu rodi tri sina:
Minosa, Eaka i Radamatea, koji su postali suci u
paklu.
Sa rodjenjem Minoja na Kritu, počinje u istoriji
poznata Minojska kultura(2600-2000. p.n.e.), koja
predstavljena veoma napredu kulturu i koja je bila
superiornija u odnosu na grčku kulturu.
Agenor, kralj Fenikije i otac Kadmusa i Evrope, je sin
Neptuna i nimfe Lubye. On ujedinjuje razne narode i
migrira zajedno sa njima prema zapadnoj Evropi.
Ovu migraciju Hamovih potomaka-Nojevog sina,
sam je klasifikovao kao prvu Minojsku
migraciju(2600-2000. p.n.e), dok je istorijski poznatu
Dorsku invaziju(1200-1000. p.n.e), klasifikovao kao
drugu Minojsku. Prema bibljskim podacima, prva
počinje ubrzo posle slučaja Babilonske kule, a druga
kako smo već napomenuli, posle izraelskog osvajanja
Hanana, za vreme Jozue ben Nuna.
Divovi
Titijus o kome smo već govorili, bio je poznat gigantdiv, sin zemlje Geje, a otac Evropin. Predanje kaže da
je bio bačen u pakao od vrhovnog božanstva, gde je
stajavši ispružen, dosezao ogromnu dužinu od četri
parcele zemlje(1 parcela oko 0,5 hektara zemlje).
Sokolovi su mu kljucali jetru pošto je on bio
nemoćan, vezan jarmovima sačinjene od otrovnih
zmija(slično Prometeju).
Eto kako grčka mitologija opisuje divove: to su
monstruozna bića ogromnog tela i nezamislive
gordosti. Sebe su smatrali direktnim potomcima
Uranusa, koji je pao sa neba na zemlju uticajem rose
Saturnove.
Drugi ističu da su nastali iz odnosa izmedju Geje i
Tartara. Tartar je kaže Homer, poseban deo, situiran u
najnižem delu pakla, čije je rastojanje jednako
rastojanju izmedju neba i zemlje. Ako bismo ispustili
jedan nakovanj sa neba, njemu bi bilo potrebno 9
dana i noći da stigne do zemlje, a odande do Tartara
još toliko!
Njihovo prebivalište je bilo isključivo po vulkanskim
predelima Sicilije. Ovidije ih opisuje kao bića sa
zastrašujučem izgledom, sa veoma tamnom kosom na
glavi, ogromne visine, sa zmijskim repovima
obloženim čvrstim ljušturama. Zato se oni zovu i
Serpentipedi(zmijoliki). Po drugom predanju neki od
njih posedovali su i krila.
Giganti su imali razna imena: Titani, Ciklopi,
Fecijeni, Lestrigoni. Oni beše potučeni od strane
Zevsa i zatrpani ogromnim stenama, zajedno sa
njihovim vodjom Tifaonom.
Vergilije nam kaže da je Tartar pakao bogova i
divova. Ovo mesto je zapečaćeno i zatvoreno
bakrenim kapijama. U njega se ulazi kroz Avern, ali
najpre je trebalo proći preko jedne veoma duboke i
tamne provalije, odakle se moglo stići do ulaza Orkusa. Ovde, kaže on, stanuju tuga, briga, jarost,
razdor i druga bića, veoma strašna. Odavde se stiže
do Aherona, reke prljavih voda i močvara. Odande se
putevi račvaju, na desno prema palati Plutonovoj, po
imenu Hades(Bal-Hadad), a na levo do Tartara, koji
je bio okružen sa tri reda bakrenih zidova i rekom
Felegeton.
Simboli
Sving je kraljevski simbol sa ljudskom glavom i
telom lava u ležećem ili sedećem stavu. Ponekad ima
glavu ovna ili kopca, posvećen je Jupiter Amonu. Ovi
kameni idoli, smešteni ulazu u hramove i piramide, ili
u njihovoj unutrašnjosti, kako u Egiptu, tako i u
Grčkoj, služili su kao čuvari grobova, a nezna se koju
su ulogu imali u tajnim ceremonijama posvećenih,
kao ni na tajnim svečanostima u čast Bahusa, Ozirisa,
Izisa, Horusa, Ra, itd.
Najznačajniji od svih bio je sving iz Memfisa, koji je
imao 20 m visine i 50 m širine. Ispred idola sagradjen
je bio hram od 30 stepenica za žrtvovanje. U
unutrašnjosti ili ispod svinga iz Gize, predvidjena je
tajna komora, gde su pristup imali jedino posvećeni*
i magovi. U Grčkoj je sving bio svaćen kao ženski
entitet. Predstavljan je krilima, ženskom glavom i
grudima.
Smatra se da je Sving iz Tebe bio posvećen Bahusu,
Aresu ili Plutonu, ali je bio i simbol Kadmusove
porodice, što je još jedan dokaz da je poreklo ovog
kralja sa istoka. U obrnutoj hronološkoj formi, to ni
bilo: Fenikija, Egipat, Atlantida.
Drugi značajan simbol za naše proučavanje je lotusov
cvet, inače masonski simbol.
Driope, ćerka reke Ladon - ili istoimenog dragona,
zaljubljuje se u Merkura, pa se rodi Pan*. Šetajući
obalom jezera sa odojčetom u naručiju, ona, kida
jedan lotosov cvet iz koga iscure dve, tri kapi krvi.
Zabezeknuta od straha, ona počinje da beži ali joj se
noge odmah ukoče, pa bude pretvorena u lotusov
cvet, odakle joj ime i Lotis(Lotusov cvet-simbol
masona).
Babilonska kula
U naučnim prikazima istaknuto je da Evropljani vode
poreklo od Jafeta, sina Nojeva, koji je navodno
nasledio sledeće oblasti: Gomer-Galačani, MagogSkiti, Madaj-Mezovi, Tubal-Španci, Mešeh-Rusi i
Tiras-Tračani, dok bi potomci Hama u nasledsvo
primili Afriku, a Sem Aziju, istok i
Jeruzalem(G.Babuc-Rumunski Hodočasnik).
Sva ova otkrića na prvi pogled izgledaju istinito, ali
biblijski dogadjaj Babilonske Kule, koji se desio oko
1000 godina posle potopa, "pometnja
jezika"(1Moj.11:7), rastura i rodoslovne dokaze
naroda! Ne može se sa sigurnošću kazati koji su preci
Evropljana ili drugih naroda. Ipak dosadašnji dokazi
izloženi u ovoj knjizi čine se mnogo verodostojnijim,
iako neadekvatni s istoriske tačke gledišta. Naime,
nekima je teško prihvatiti, da ako ne svi, onda bar 2-3
prastara naroda u Evropi, vode poreklo od Hamovih
potomaka, prokletog Nojevog sina(1Moj.9:20-27).
Nojevo prokletstvo nad sinom Hamom(Hananom)
nikako ne bi smelo da bude prepreka istorijskoj
istini. Što se Jafeta tiče, Sveto Pismo njemu ne
posvečuje neku veću pažnju. Pažnja je u prvom redu
posvećena Semovim potomcima, od koga je postao
narod Izraelski(sinovi svetla), pa potom potomci
Hama(sinovi tame). Borbe opisane u Starom Zavetu
su borbe koje su vodjene izmedju ova dva, entitetanaroda, od Avrama i Mojsea do Hrista. Početkom
Novozavetnog perioda, uloge će se menjati, to jest
obrnuti. Izraelci se, odbacivši Hrista i razapevši ga,
pretvaraju u sinove tame, ali ujedno "narodima"
otvaraju vrata Carstva Nebeskoga(Luka 14:15-24).
Ovaj misticizam, ukršten u liku krsta
Sv.Ap.Andrije(Dekusata) ili DNK-formule, završiće
se kao "zadnje" jedinstvo tih dveju suprostavljenih
kolona-entiteta, kada će Jevreji biti
pokršteni(Otk.3:7-12).
Prastari evropski narodi Tračani, Grci, Rimljani,
Kelti, Iliri, koji imaju zajednički koren, poreklom su
iz Mesopotamije. Hananiti, kako nam i samo ime
kaže, poreklo vode od Hanana, sina
Hamovog(1Moj.10:6), Akad-Akadjani, JevuzejiJevus-Jeruzalem, Amorejci, Geraziti-Filistejci tojest
Palestinci, Hamiti od Hama(1Moj.6-20). Prema tome
ovi narodi nisu semitskog porekla, a pogotovo ne
vode poreklo od Jafeta. Ne osporavam ni to da su
Hamiti* jedini narodi od kojeg Evropljani vode svoje
poreklo. Moguće je da su i potomci Jafeta svoje
tragove ostavili na ovim prostorima, ali tvrdim da
presudna uloga u tome pripada Hananitima.
Babilonska kula sazidana je u vidu naslaganih
stepenica u piramidalnom obliku. Bila je više puta
razorena, pa ponovo renovirana. Posle Hamurabijeve
smrti, Hetiti su pokušali da ovaj objekat unište i
zbrišu sa lice zemlje. Nebukadnecar ju je obnavio.
Ova kula je bila visoka oko 90 m. Unutra je bio
smešten jedan zlati krevet. Na njemu je obično ležala
neka mlada izabrana od stanovništva, koja je po
predanju bila nudjena noćnom demonu.
Administratori hramova, sveštenici iz
Ura(Mezopotamija), pa do Heliopolisa i
Memfisa(Egipat) posedovali su magacine, depoe, pa
čak i privatne banke. Oni su sticali ogromna
bogatstva i velike svote novca, a profitirali su i od
takozvanih "Karuma", berze slične našim današnjim.
Autor: Ilija Sfera
Download

Hamovi potomci i Nojev prokleti sin Tamo gde se završava naša