СПОЈЕВИ РУКЕ, JUNCTURAE MEMBRI SUPERIORIS
НИКОЛА ГОСТОВИЋ, ПРОФ. ДР ЉУБИЦА СТОЈШИЋ-ЏУЊА
Подељени су у спојеве раменог појаса (JUNCTURAE CINGULI
PECTORALIS) и спојеве покретног дела руке (JUNCTURAE MEMBRI SUPERIORIS
LIBERI). Према грађи, делимо их на зглобове (ARTICULATIONES), који су
покретни (DIARTHROSES), и на синдесмозе (SYNDESMOSIS) које су слабо
покретне (AMPHYARTHROSES).
СПОЈЕВИ РАМЕНОГ ПОЈАСА (JUNCTURAE CINGULI PECTORALIS):
1)ЗГЛОБОВИ РАМЕНОГ ПОЈАСА (ARTICULATIONES CINGULI PECTORALIS):
ГРУДНО-КЉУЧЊАЧНИ ЗГЛОБ, ART.STERNOCLAVICULARIS
1. Повезује EXTREMITAS STERNALIS CLAVICULAE и MANUBRIUM STERNI ART.SIMPLEX
2. Зглобне површине:
•
На кључњачи - FACIES ARTICULARIS STERNALIS
•
На грудној кости - INCISURA CLAVICULARIS
* Између зглобних површина уметнут је фиброзно-хрскавичави колут
(DISCUS ARTICULARIS), који је најчешће потпун, а припаја се горе за
међукључњачну везу, доле за ребарно-кључњачну везу а напред и позади
за дубоку страну фиброзне мембране. Он дели зглобну шупљину (CAVUM
ARTICULARE) на два одвојена дела.*
3. Зглобна чахура (CAPSULA ARTICULARIS): фиброзна мембрана
(MEMBRANA FIBROSA) се припаја на ободним ивицама зглобних
површина и на зглобном колуту. Синовијална мембрана (MEMBRANA
SYNOVIALIS) облаже дубоку страну фиброзне мембране и покрива све
делове зглоба који нису покривени зглобном хрскавицом (CARTILAGO
ARTICULARIS).
4. Зглобне везе:
SvetMedicine.com
ART.STERNOCLAVICULARIS
-
ПОГЛЕД СПРЕДА
•
LIG.STERNOCLAVICULARE ANTERIUS - појачава зглоб са предње стране
и повезује кључњачу са грудном кости.
•
LIG.STERNOCLAVICULARE POSTERIUS - појачава зглоб са задње стране
и повезује кључњачу са грудном кости.
•
LIG.INTERCLAVICULARE - непарна веза, заједничка је за леви и десни
зглоб. Повезује стерналне окрајке обе кључњаче и ојачава зглоб са
горње стране.
•
LIG.COSTOCLAVICULARE - снажна веза која појачава зглоб са доње
стране. Припаја се на првој ребарној хрскавици и на .
*Предња веза је много слабија од задње што је и узрок чешћих предњих
дислокација у овом зглобу.*
5. Припада типу ART.SELLARIS.
6. Покрети - сви покрети осим ротације. Овај зглоб по функцији више
личи на равне зглобове јер се у њему заправо врше покрети клижења
малих амплитуда.
*Ишчашење (LUXATIO) овог зглоба је ретко јер при ударцима у раме или
пада на опружену руку чешће долази до прелома кључњаче него до
ишчашења зглоба.
НАТПЛЕЋНО-КЉУЧЊАЧНИ ЗГЛОБ, ART.ACROMIOCLAVICULARIS
1. Повезује ACROMION и EXTREMITAS ACROMIALIS CLAVICULAE. - ART
SIPLEX
2. Зглобне површине:
SvetMedicine.com
•
На кључњачи - FACIES ARTICULARIS ACROMIALIS
•
На натплећку - FACIES ARTICULARIS CLAVICULARIS
3. Зглобна чахура (CAPSULA ARTICULARIS) - фиброзна мембрана
(MEMBRANA FIBROSA) се припаја на ободним ивицама зглобних
површина. Синовијална мембрана (MEMBRANA SYNOVIALIS) облаже
дубоку страну фиброзне мембране и покрива све делове зглоба који
нису покривени зглобном хрскавицом (CARTILAGO ARTICULARIS).
4. Зглобне везе:
•
LIG.ACROMIOCLAVICULARE - припаја се на кључњачи и натплећку.
Појачава зглоб са горње и доње стране. Неки аутори описују горњу
везу
(LIG.ACROMIOCLAVICULARE
SUPERIUS)
и
доњу
везу
(LIG.ACROMIOCLAVICULARE INFERIUS) која је слабија од горње.
•
LIG.CORACOCLAVICULARE - не припада чаури зглоба али битно утиче
на његову функцију. Полази са кљунског наставка лопатице, затим се
рачва у две везе, предњу и задњу (LIG.TRAPEZOIDEUM ET
CONOIDEUM) ,које се припајају на отиску кљунско-кључњачне везе
(IMPRESSIO LIG.CORACOCLAVICULARIS - LINEA TRAPEZOIDEA ET
TUBERCULUM CONOIDEUM).*У случају прекида ове везе долази до
пуцања зглобне чахуре и дислокације зглоба када се спољашњи
окрајак кључњаче помера навише а када се притисне враћа се у
првобитан положај - СИМПТОМ ДИРКЕ НА КЛАВИРУ.*
5. Припада типу ART.PLANA.
6. Покрети - покрети клизања малих амплитуда (због јаких веза) који су
удужени
са
покретима
лопатице
и
покретима
у
ART.STERNOCLAVICULARIS.
*Ишчашења настају приликом пада на раме или ударца раменом у
препреку. Ако пукне лопатица се одваја и пада због тежине руке а
спољашњи окрајак кључњаче се подиже.*
2)СИНДЕСМОЗЕ РАМЕНОГ ПОЈАСА (SYNDESMOSES CINGULI PECTORALIS):
КЉУНСКО-НАТПЛЕЋНА ВЕЗА (LIG.CORACOACROMIALE)
Ова троугласта веза спаја натплећак са кљунским наставком
лопатице и заједно са њима формира коштано-фиброзни лук који се налази
непосредно изнад зглоба рамена, штити га и ограничава прекомерене
покрете абдукције у њему. Ову везу покрива M.DELTOIDEUS а испод ње се
налази BURSA SUBTENDINEA MUSCULI SUBSCAPULARIS.
ГОРЊА ПОПРЕЧНА ВЕЗА ЛОПАТИЦЕ (LIG.TRANSVERSUM SCAPULAE
SUPERIUS)
SvetMedicine.com
Премошћује INCISURA-у SCAPULAE и тако га претвара у коштановезивни канал кроз који пролазе N. ET V.SUPRASCAPULARIS а
A.SUPRASCAPULARIS најчешће прелази преко њега (РЕКА КОЈА ТЕЧЕ ПРЕКО
МОСТА).
ДОЊА
INFERIUS)
ПОРЕЧНА
ВЕЗА
ЛОПАТИЦЕ
(LIG.TRNSVERSUM
SCAPULAE
Нестална, слабо изражена фиброзна трака, која премошћује
спиногленоидални жлеб и тако га претвара у канал који повезује FOSSA-у
SUPRASPINATA-у и FOSSA-у INFRASPINATA-у.
ВЕЗЕ ЛОПАТИЦЕ
СПОЈЕВИ ПОКРЕТНОГ ДЕЛА РУКЕ (JUNCTURAE MEMBRI SUPERIORIS
LIBERI):
Чине их зглобови покретног дела руке() и синдесмоза подлакта коју
чине и .
ЗГЛОБ РАМЕНА (ART.HUMERI):
1. Повезује раменицу и лопатицу.
2. Зглобне површине:
SvetMedicine.com
•
На раменици - CAPUT HUMERI - облика је полулопте а величине једне
трећине лопте
•
На лопатици - CAVITAS GLENOIDALIS
*Несклад зглобних површина умањен је фиброзно-хрскавичавим прстеном
(LABRUM GLENOIDALE) тространо-призматичног облика. На пресеку има
изглед троугла који се припаја на ободној ивици зглобне чашице, на
унутршњој страни фиброзне мембране а слободна страна му је покривена
хијалином хрскавицом. Он продубљује з.п. на лопатици али је и поред њега
несклад између зглобних површина велик.*
3. Зглобна чахура (CAPSULA ARTICULARIS): широка је,лабава и танка те
дозвољава раздвајање з.п. и до три центиметра. Задебљана је на
горњој и доњој страни док је истањена на задњој, а поготово на
предњој страни између веза зглоба и та места представљају слабе
тачке зглоба. Фиброзна мембрана (MEMBRANA FIBROSA) се припаја на
ободној ивици и спољашњој страни , горе на и , а доле нешто изнад .
на предњој страни чахуре налазе се отвори преко којих њена
шупљина комуницира са околним бурзама. Синовијална мембрана
(MEMBRANA SYNOVIALIS) облаже дубоку страну фиброзне мембране и
покрива све делове зглоба који нису покривени зглобном хрскавицом
(CARTILAGO ARTICULARIS). Тако синовијална мембрана облаже и дугу
тетиву двоглавог мишића надлакта, која пролази кроз зглобну
шупљину и око ње ствара слепо затворени омотач - VAGINA TENDINIS
INTERTUBERCULARIS. Синовијална мембрана ствара и један шпаг на
доњој страни зглоба - RECESSUS AXILLARIS.
SvetMedicine.com
4. Зглобне везе:
•
LIG.CORACOHUMERALE - припаја се на PROCESSUS CORACOIDEUS
SCAPULAE и TUBERCULUM MAJUS HUMERI. Појачава зглобну чахуру са
горње и предње стране и не дозвољава одвајање з.п. при усправном
ставу тела.
•
LIGG.GLENOHUMERALIA - састоји се из три везе, горње, средње и доње,
које полазе са предње ивице и припајају се редом на TUBERCULUM
MINUS, CRISTA TUBERCULI MINORIS и на COLLUM CHIRURGICUM HUMERI.
Оне појачавају чахуру са предње стране. Између горње и средње везе
налази се отвор (FORAMEN OVALE - WEITBRECHT) преко ког зглобна
шупљина
комуницира
са
BURSA
SUBTENDINEA
MUSCULI
SUBSCAPULARIS. Измењу средње и доње везе чахура је истањена.
•
LIG.TRANSVERSUM HUMERI - припаја се на TUBERCULUM MAJUS и
TUBERCULUM
MINUS
HUMERI
и
тако
претвара
SULCUS
INTERTUBERCULARIS у коштано-везивни канал кроз који пролази дуга
тетива двоглавог мишића надлакта са својим омотачем.
Осим горе наведених, пасивних веза, постоје и активне везе злоба
које представљају тетиве околних мишића које су делимично срасле са
зглобном чахуром. То су:
•
Напред
MAJOR
•
Медијално - M.CORACOBRACHIALIS
•
Горе - M.SUPRASPINATUS
•
Позади - M.INFRASPINATUS, M.TERES MINOR
-
M.SUBSCAPULARIS,
M.PECTORALIS
SvetMedicine.com
MAJOR,
M.TERES
Посебан значај за фунцију зглоба имају "мишићи ротаторне
манжетне". То су: M.SUPRASPINATU, M.INFRASPINATUS, M.TERES MINOR,
M.SUBSCAPULARIS
Миићни омотач зглоба гради M.DELTOIDEUS који окружује зглоб са
предње, горње и задње стране и тако га штити, стабилизује и омогућава
његове покрете.
Коракоакромијални лук кога граде PROCESSUS CORACOIDEUS,
LIG.CORACOACROMIALE и ACROMION, спречава померање главе раменице
према горе када сила делује дуж раменице. Између зглоба и овог лука
налази се M-SUBSCAPULARIS и BURSA SUBACROMIALIS.
5. Бурзе (BURSAE SYNOVIALES):
•
BURSA SUBACROMIALIS - налази се испод коракоакромијалног лука.
•
BURSA SUBDELTOIDEA - испод делтастог мишића; највећа бурза зглоба
рамена.
•
BURSA SUBTENDINEA MUSCULI SUBSCAPULARIS - налази се испод
тетиве истоименог мишића и комуницира са зглобом преко FORAMEN
OVALE.
•
BURSA MUSCULI SUPRASPINATI
SvetMedicine.com
•
BURSA MUSCULI INFRASPINATI
•
BURSA MUSCULI TERETIS MAJORIS
•
BURSA MUSCULI LATISSIMI DORSI
6. Припада типу ART.SPHEROIDEA
7. Покрети - сви покрети; ово је најпокретљивији зглоб у људском телу.
•
FLEXIO: M.PECTORALIS MAJOR (PARS CLAVICULARIS), M.DELTOIDEUS(PARS
CLAVICULARIS), M.CORACOBRACHIALIC, M.BICEPS BRACHII
•
EXTENSIO: M.DELTOIDEUS (PARS SPINALIS), M.LATISSIMUS DORSI, M.TERES
MAJOR, MTRICEPS BRACHII (CAPUT LONGUM), M.PECTORALIS MAJOR (PARS
STERNOCOSTALIS ET PARS ABDOMINALIS)
•
ABDUCTIO: M.DELTOIDEUS, M.SUPRASPINATUS *Одвођење започиње
надгребени мишић а делтасти га спроводи до хоризонтале*
•
ADDUCTIO: M.PECTORALIS MAJOR, M.LATISSIMUS DORSI, M.DELTOIDEUS
(PARS CLAVICULARIS), M.TERES MAJOR, M.CORACOBRACHIALIS, M.TRICEPS
BRACHII (CAPUT LONGUM)
•
ROTATIO INTERNA: M.PECTORALIS MAJOR, M.LATISSIMUS DORSI, M.TERES
MAJOR, M.SUBSCAPULARIS, M.DELTOIDEUS (PARS CLAVICULARIS)
•
ROTATIO EXTERNA: M.INFRASPINATUS, M.TERES MINOR, M.DELTOIDEUS
(PARS SPINALIS)
*ПРЕДЊА ИШЧАШЕЊА - настају приликом прекомерене екстензије или
спољашње ротације раменице и тада се глава раменице дислоцира напред
и доле. Код овог ишчашења може доћи до повреде N.AXILLARIS-а и до
истезања N.RADIALIS-а.
*ДОЊА ИШЧАШЕЊА - настају при прекомереној абдукцији.
*ЗАДЊА ИШЧАШЕЊА - су ретка због јаке околне мускулатуре.
*Честе
су
дегенеративне
промене
калцификацијама и болом при абдукцији.
M.SUPRASPINATUS-а
праћене
*Честа је и упала субакромијалне бурзе праћена таложењем калцијума.
SvetMedicine.com
Download

спојеви руке, juncturae membri superioris никола гостовић, проф