List crnogorskih prosvjetnih, kulturnih i naučnih radnika
„GRLICA”, prva crnogorska periodična publikacija (Cetinje, 1835-1839)
„PROSVJETA” (Cetinje, 1889-1901)
„PROSVJETNI RAD” (od 15. januara 1949)
Broj 10 OKTOBAR 2012 Izlazi mjesečno, cijena 0,40 € ISSN 0033-1686
DOBITNIK „OKTOIHA” 1998.
POVODOM 5. OKTOBRA – SVJETSKOG DANA NASTAVNIKA
Analiza reforme obrazovanja u Crnoj Gori :
Čestitka ministra prosvjete i sporta Slavoljuba Stijepovića:
VELIKA ZAHVALNOST I PRIZNANJE
ZA NAPORE
VISOKE OCJENE ZA
KVALITET
(str. 4)
Intervju: Prof. dr Novak Kilibarda, pisac, istoričar i
teoretičar književnosti, prvi predśednik Senata DANU
OBRAZOVNI SISTEM
NIJE ADEKVATAN
KULTURNOJ
VERTIKALI VJEKOVA
CRNE GORE
(str. 6–7)
[email protected] E-svijEt: Informaciono-komunikacione
tehnologije u nastavi
ŠTA DONOSI
ELEKTRONSKI
DNEVNIK
(str. 12)
Učenici OŠ "Štampar Makarije" iz Podgorice s učiteljicom Danijelom Bulatović
Vjerujem da ćete vi, prosvjetni radnici u Crnoj Gori, istrajati u plemenitoj i odgovornoj misiji obrazovanja novih generacija. Zato
koristim ovu priliku da vas uvjerim da će Ministarstvo prosvjete i sporta usmjeriti sve svoje aktivnosti, znanje i raspoložive kapacitete za
razvoj vaše profesije, statusa i ugleda u društvu
(Opširnije na 2. strani)
Studentski i učenički domovi spremno dočekali stanare
UGODNIJI AMBIJENT ZA ŽIVOT
I UČENJE
Povodom 15-godišnjice smrti Dušana Kostića:
PJESNIK TIHOG
GLASA A BOGATE
ŽETVE
(str. 20)
(str. 13)
Predśednik Skupštine Crne Gore Ranko Krivokapić uručio svjetski poznatoj
umjetnici performansa Trinaestojulsku nagradu za životno djelo
Izdanja Zavoda za udžbenike i nastavna sredstva Podgorica
PRIRUČNICI ZA NASTAVNIKE: MARINA ABRAMOVIĆ
„POTEŠKOĆE U ČITANJU I
–PONOS CRNE GORE U SVIJETU
PISANJU“ I „INDIVIDUALNI
RAZVOJNO-OBRAZOVNI
PROGRAM“
(str. 11)
Portreti crnogorskih filozofa XX vijeka:
Milan Rakočevič
1 6 8 0 0 8
7 7 0 0 3 3
9
I S SN
0 0 3 3 - 1 6 8 6
STVARALAC VIŠESTRUKOG
INTELEKTUALNOG
USMJERENJA
(str. 23)
Ranko Krivokapić uručuje nagradu Marini Abramović
ЂЕЧИЈИ СВИЈЕТ
Ranko Krivokapić: Takva je bila sudbina. Uvijek smo morali imati veće i od same države da bi
znali za državu. Ako ste mali, morate biti kosmopolita, jer istorija je mala za sve ono što jedan čovjek
može stvoriti
Marina Abramović: Već 40 godina se bavim jednom vrstom umjetnosti koja se zove performans. Počeci nijesu bili laki. Bila sam kritikovana, odbačena, ismijana. Ali, ja sam uporna, ponosna i
tvrdoglava kao i svi Crnogorci
(Opširnije na 2. strani)
POVODOM 5. OKTOBRA – SVJETSKOG DANA NASTAVNIKA
Čestitka ministra prosvjete i sporta Slavoljuba Stijepovića:
VELIKA ZAHVALNOST I
PRIZNANJE ZA NAPORE
(Nastavak sa prve strane)
Predśednik Skupštine Crne Gore Ranko Krivokapić uručio svjetski
poznatoj umjetnici performansa Trinaestojulsku nagradu za
životno djelo
MARINA ABRAMOVIĆ
–PONOS CRNE GORE
U SVIJETU
(Nastavak s prve strane)
Svjetski dan nastavnika
posvećen je njihovoj esencijalnoj ulozi u pružanju relevantnog i odgovarajućeg
znanja đeci, mladim ljudima
i odraslima.
Vaš dan je prilika da se
naglase izazovi s kojima se
susrijećete. Ne smijemo za-
mladih generacija, pa stoga
ni trenutna ekonomska situacija neće umanjiti našu brigu o vama. Vjerujem da ćete
vi, prosvjetni radnici u Crnoj
Gori, istrajati u plemenitoj i
odgovornoj misiji obrazovanja novih generacija. Zato
koristim ovu priliku da vas
neracije kako bi se izgradilo
društvo zasnovano na održivom razvoju, miru i demokratiji, poštovanju ljudskih
prava i jednakosti.
U ovom vremenu izazova, koji ponekad prijete da
s vrha vrijednosnog sistema
potisnu tradicionalne postu-
Predśednik
Skupštine
Crne Gore Ranko Krivokapić
uručio je na svečanosti u Galeriji „Miodrag – Dado Đurić“
svjetski poznatoj umjetnici
performansa Marini Abramović Trinaestojulsku nagradu za
životno djelo. On je tom prilikom istakao da je „ime Mari-
biti kosmopolita, jer istorija
je mala za sve ono što jedan
čovjek može stvoriti. A čitavu
civilizaciju pokreće entuzijazam nekoliko ljudi, u vašem
slučaju žene-čojeka – kazao
je Krivokapić. On je dodao da
su i Abramović i Branko Baletić
naša đeca rođena van Crne
ćaju da joj daju svoj dio onoga
što su njihovi preci već učinjeli.
Vi ste crnogorska đeca, ponos
Crne Gore u svijetu. Hvala vam
što pronosite slavu Crne Gore
− poručio je predśednik Krivokapić.
− U mojoj karijeri, ja sam
nosilac više svjetskih nagrada,
S uručenja nagrade u Galeriji „Dado“
2
OKT.
Hor Vrtića „Ljubica Popović“
nemariti činjenicu da kvalitetnog obrazovanja nema
bez adekvatnih uslova školovanja, ali ni bez kvalitetnog
statusa nastavnika i sistemskog pozicioniranja obrazovanja u društvu. Prosvjetni
radnici u Crnoj Gori imaju
jednu od najznačajnijih uloga u vaspitanju i obrazovanju
uvjerim da će Ministarstvo
prosvjete i sporta usmjeriti
sve svoje aktivnosti, znanje
i raspoložive kapacitete za
razvoj vaše profesije, statusa
i ugleda u društvu.
Još jednom izražavam
zahvalnost i priznanje za
vaše napore, jer i vi snosite
odgovornost za buduće ge-
late razumijevanja, uvažavanja i tolerancije, živi i ostaje
nada da ćete upravo vi, imajući u vidu svoju uzvišenu
misiju, dati najveći doprinos
unapređenju ukupnih društvenih odnosa.
Svakom nastavniku, povodom ovog dana, upućujem jedno veliko HVALA.
Sindikat prosvjete Crne Gore:
OČUVATI DOSTOJANSTVO
PROFESIJI
„Sindikat prosvjete Crne
Gore čestita svim prosvjetnim radnicima Crne Gore 5.
oktobar – Svjetski dan nastavnika, koji je važan datum
u kalendaru svake obrazovne zajednice. Njegovim obilježavanjem ističe se značaj
profesije nastavnika i potreba da im se pruži podrška
u naporima da doprinesu
izgradnji bolje budućnosti“,
kaže se u saopštenju Sindikata prosvjete.
„Takođe koristimo priliku
da podśetimo našu javnost i
nadležne institucije da se datum ove godine obilježava
svuda u svijetu temom 'Stanite u odbranu nastavnika'.
Na taj način želi se skrenuti
pažnja na negativan uticaj
ekonomske krize na našu
profesiju i činjenicu da nastavnici imaju ključnu ulogu
u obrazovanju novih generacija svakog društva“, stoji u
saopštenju.
Sindikat prosvjete Crne
Gore u svojoj poruci ukazuje
na pokušaje marginalizacije
nastavničke profesije u crnogorskom društvu. „Socijalni
status prosvjetnih radnika,
s platama ispod državnog
prośeka i raznim socio-političkim pritiscima kojima smo
izloženi posljednjih dana,
primoravaju nas da dignemo
glas i da se borimo za pronalaženje načina za vraćanje
poljuljanog
dostojanstva
profesije i uslova u kojima
živimo i radimo. Upozoravamo nadležne organe i širu
javnost na činjenicu da samo
dobro obučeni, profesionalno kvalifikovani i motivisani
prosvjetni radnici i svi ostali
zaposleni u obrazovanju
Crne Gore mogu osigurati kvalitetno obrazovanje
mladim ljudima, te tako
obezbijediti izlaz iz društveno-ekonomske krize u kojoj
se nalazimo. U protivnom,
prosvjetni radnici Crne Gore
neće imati nikakvu odgovornost za eventualne posljedice po naše društvo“, istaknuto je u saopštenju.
ne Abramović veće od imena
Crne Gore, i tamo đe ne znaju
za Crnu Goru, znaju za Marinu
Abramović“.
− Ali, takva je bila sudbina.
Uvijek smo morali imati veće i
od same države da bi znali za
državu. Ako ste mali, morate
MULTIMEDIJALNI CENTAR
U kompleksu „Oboda“ Marina Abramović predstavila je
projekat centra MACCOC, koji će imati privredne i umjetničke
sadržaje i biće izgrađen na lokaciji nekadašnjeg gornjeg kompleksa elektroindustrije „Obod“. Multimedijalni centar „Obod“
biće smješten na 140.000 kvadratnih metara cetinjske fabrike,
a prema ideji Marine Abramović idealan je za produkciju, predstavljanje, distribuciju i razvoj različitih umjetničkih formi, kao
što su performans, ples, pozorište, opera, film, video i muzika…
MACCOC je bio i centralni dio postavke „Obod i bistre vode“,
kojom se Crna Gora predstavila prošle godine na 54. bijenalu
savremene umjetnosti u Veneciji.
USLOVI NA ZAVIDNOM
NIVOU
Ministar prosvjete i sporta
Slavoljub Stijepović, predśednik Opštine Bijelo Polje Aleksandar Žurić i turski ambasador u Crnoj Gori Mehmet Nijazi
Tanljir otvorili su rekonstruisanu fiskulturnu salu Gimnazije
„Miloje Dobrašinović“ u Bijelom Polju.
Direktor Gimnazije Milko Kovačević kazao je da je
vrijednost ove investicije oko
100.000 eura i naglasio da će
buduće generacije gimnazi-
POTPORA
ISTRAŽIVANJIMA
dina života (2.000 €), rukovodioca naučnoistraživačkog
projekta i istraživačkog tima
koji je realizovao najuspješniji nacionalni naučnoistraživački projekat (5.000 €),
zatim najuspješniju ženu u
nauci (2.000 €), kao i pronalazača – inovatora za najuspješniji patent ili inovativno
rješenje (2.000 €).
Pravo prijavljivanja na
konkurs, imaju licencirane
naučnoistraživačke ustanove, kao i druge institucije
koje se bave istraživanjem i
razvojem u Crnoj Gori.
Ovo priznanje po prvi
put je dodijeljeno prošle godine.
ali sve te nagrade nemaju isti
emocionalni pečat kao što
to ova nagrada ima za mene.
Već 40 godina bavim se jednom vrstom umjetnosti koja
se zove performans. Počeci
nijesu bili laki. Bila sam kritikovana, odbačena, ismijana.
Ali, ja sam uporna, ponosna i
tvrdoglava kao i svi Crnogorci.
I nisam nikada odustala da se
borim za tu vrstu umjetničkog
izražaja. Danas s radošću i ponosom u srcu prihvatam ovu
nagradu koja će biti sigurno
najvažnija u mom životu, jer
ona predstavlja simbol i potvrdu da sam priznata za životno
djelo u sopstvenoj zemlji − kazala je Abramović, posebno
zahvaljujući Narodnom muzeju koji ju je i predložio za ovu
nagradu.
Lj. V.
Otvorena rekonstruisana fiskulturna sala Gimnazije u Bijelom Polju
Ministarstvo nauke raspisalo konkurs za dodjelu godišnjih nagrada
Ministarstvo nauke raspisalo je konkurs za dodjelu
godišnjih nagrada za naučna
dostignuća u 2012. godini u
pet kategorija.
Prema konkursu, Ministarstvo nagrađuje mladog
istraživača – talenta do 20
godina života (sa 1.000 €),
mladog naučnika do 35 go-
Gore, ali naša đeca koja se vraćaju u Crnu Goru.
− I ako postoji najveći znak
snage nove, slobodne Crne
Gore, to je vraćanje njenih ljudi
u nju. Ima li veće sreće za Crnu
Goru i za nas koji smo je stvarali nego kad se njena đeca vra-
S otvaranja fiskulturne sale
jalaca održavati časove fizičke
kulture u dobrim uslovima.
– Dobili smo jednu od
najljepših i najsređenijih školskih fiskulturnih sala u Crnoj
Gori. Takođe, u prethodnom
periodu opremili smo nekoliko kabineta, školsko dvorište i
postavili ogradu. Zahvalni smo
svima koji su pomogli u realizaciji ovog projekta, prvenstveno
Turskoj agenciji za međunarodnu saradnju i razvoj (TIKA),
Ministarstvu prosvjete i sporta
i lokalnoj samoupravi – istakao
je Kovačević.
Ambasador Turske ukazao je da je saradnja njegove
zemlje i Crne Gore, a posebno
organizacije TIKA, sa državnim
i lokalnim institucijama veoma
dobra. On je podśetio da je ova
agencija pomogla mnoge projekte u Crnoj Gori (škole, bolnice, seoski putevi, vodovodi).
Lj. V.
Premijer Igor Lukšić u Podgorici otvorio II sajam studentskih praksi
Reagovanje Ministarstva prosvjete i sporta o položaju
Univerziteta Crne Gore
BRŽE DO ZAPOSLENJA
NEPRAVEDNE OPTUŽBE
POJEDINIH POLITIČKIH
PARTIJA
Manifestacija je okupila 26 državnih organa i 15 kompanija u kojima su
studenti imali priliku da se prijave za obavljanje stručne prakse
Ministarstvu, tj. Vladi, svaki student je isti i svakom studentu nudimo
mogućnost da ostvari svoja studentska prava, a to je pravo na smještaj,
kredite i pravo na stipendije. Država maksimalno brine o potrebama
Univerziteta u periodu finansijske krize
Ministarstvo
prosvjete
i sporta negiralo je navode
pojedinih političkih partija da
Vlada finansira privatne fakultete, ali potvrđuje da svakom
studentu, bez obzira na to
da li studira na državnom ili
privatnom fakultetu, pružaju
mogućnost da ostvari svoja
prava na smještaj, kredit ili
studentsku stipendiju.
„Iz državnog budžeta do
sada nije izdvojen ni jedan
cent za bilo koji privatni fakultet u Crnoj Gori. Iako to
nekima ne odgovara, Ministarstvu, tj. Vladi, svaki student je isti i svakom studentu
nudimo mogućnost da ostvari svoja studentska prava, a to
je pravo na smještaj, kredite i
pravo na stipendije. Izmjene
određenih zakonskih akata u
cilju omogućavanja prava na
pristup budžetskih sredstava
svim studentima u Crnoj Gori,
bez obzira na to da li dolaze
s državnih ili privatnih fakulteta, predstavlja politiku jedinstva i ravnopravnosti koju
sprovodi Ministarstvo prosvjete i sporta. Ovakva praksa
primijenjena je kod nas nakon analize dobrih primjera
i preporuka evropskih zemalja”, navodi se u saopštenju.
Mogućnost prihodovanja
Iz Ministarstva naglašavaju da je globalna finansijska
kriza uticala na izdvajanja za
sve budžetske jedinice, pa
samim tim i za Univerzitet.
„Poznato je da se Univerzitet umnogome razlikuje od
drugih budžetskih jedinica,
npr. osnovnih i srednjih škola, jer ima mogućnost godišnjeg prihodovanja po raznim
CRNA GORA ISPRED BUGARSKE,
SLOVENIJE, ALBANIJE, SRBIJE...
Govoreći o kvalitetu studiranja na državnom univerzitetu i uslovima u studentskim domovima, u Ministarstvu
su istakli nekoliko podataka. Na posljednjoj ministarskoj
konferenciji Crna Gora je od mogućih 45 bodova dobila 35.
Poređenja radi, na regionalnom nivou Crna Gora je ispred
Slovenije koja ima 32 boda, Srbije sa 27 bodova, BiH koja
ima 24 boda, Albanije sa 31 bodom, Bugarske koja ima 33
boda. Zatim, u aprilu ove godine započeta je izgradnja novog studentskog doma u Podgorici, kapaciteta 380 ležaja, a
u junu je objavljen tender za izgradnju studentskog doma
u Nikšiću (kapaciteta 300 ležaja), po modelu javno-privatnog partnerstva. Objavljen je i tender za renoviranje II faze
Novog studentskog doma u Podgorici uz pomoć sredstava
Svjetske banke.
osnovama: kroz izradu projekata koristeći svoje ljudske
resurse i sredstva Ministarstva, a posebno prihoduje
po osnovu uplata školarina
od strane studenata. Stoga,
ne bi trebalo govoriti o položaju Univerziteta kao o ’ponižavajućem’; naprotiv, država
maksimalno brine o potrebama Univerziteta u periodu
finansijske krize“, podśećaju u
saopštenju.
Agencija za posredovanje
pri zapošljavanju u Crnoj Gori
„Karijer tim“ (Career team), u
saradnji s Upravom za kadrove i Univerzitetom Crne Gore,
organizovala je u Delta sitiju
u Podgorici II sajam studentskih praksi. Manifestacija koju
je otvorio premijer Igor Lukšić
okupila je 26 državnih organa i
15 kompanija u kojima su studenti imali priliku da se prijave
za obavljanje stručne prakse.
Premijer Lukšić je ocijenio da je Sajam dobra prilika
za povezivanje onih koji traže
posao i poslodavca, i da se
time pospješuje funkcionisanje tržišta rada. „U današnjim
uslovima ekonomske krize nije
lako naći posao. Trenutak kad
nam se stvori šansa za pravim
poslom jedan je od najznačajnijih u životu svakog od nas.
Na šansu svako ima jednako
pravo. Od vas samih zavisi
kako ćete tu šansu iskoristi da
kvalitetom i spremnošću pokažete i dokažete da ste dorasli važnom zadatku koji vam je
povjeren. I da imate sreću da u
pravom trenutku to iskažete“,
rekao je Lukšić.
On je dodao da ovaj sajam
daje šansu mladima da se dokažu u dvomjesečnoj praksi i
steknu vještine i radnu etiku
koja se stiče na poslu, te da je
zapošljavanje mladih u središtu ekonomske agende crno-
Stambena politika za
primjer
„Stambena problematika
zaposlenih na Univerzitetu
Crne Gore bila je posljednjih
nekoliko godina primjer kako
treba rješavati stambene probleme zapošljenih i u drugim
sektorima. Za nekoliko godina izgraditi tri stambena
objekta s velikim brojem jedinica na primamljivim lokacijama, za svaku je pohvalu i
Univerzitetu i Vladi i glavnom
gradu. Oni su zajedničkim
snagama pružili mogućnost
velikom broju zaposlenih na
Univerzitetu da riješe svoje
stambeno pitanje. 'Nepravde',
kako ih nazivaju pojedinci iz
opozicionih partija, odnosno
program rješavanja stambene problematike zaposlenih
na Univerzitetu Crne Gore
riješio je stambeno pitanje
mnogim ljudima na Univerzitetu“, poručuju iz Ministarstva
prosvjete.
O. Đ.
Veliki broj pośetilaca na štandovima državnih i privatnih preduzeća
VIŠE BRIGE ZA ĐECU I STARE
Tokom redovne radne
pośete opštini Nikšić, ministar
rada i socijalnog staranja Suad
Numanović sa saradnicima
pośetio je i Dnevni boravak za
stare i Dnevni centar za đecu
sa smetnjama u razvoju.
Istakao je da je Dnevni
centar u Nikšiću respektabilna
institucija i začetnik reforme
socijalne i đečje zaštite, koja
je po svim standardima u sa-
LAPTOPOVI NA POKLON
su na 16. juniorskoj matematičkoj balkanskoj olimpijadi
osvojili bronzane medalje.
On im je tom prilikom uručio
po laptop. Luka Bulatović,
učenik podgoričke Gimna-
na znanja, kao i predstavnici
Ispitnog centra Crne Gore.
U razgovoru je istaknuta je
potreba daljeg ulaganja društva u nauku i obrazovanje,
nužnost zakonskih izmjena u
nauci i visokom školstvu, kao
i donošenje zakona o inovacionoj djelatnosti.
Lj. V.
O. Đ.
Ministar rada i socijalnog staranja Suad Numanović u pośeti Nikšiću
Predśednik Skupštine Crne Gore Ranko Krivokapić primio
dobitnike bronzanih medalja na međunarodnim takmičenjima
Predśednik
Skupštine
Crne Gore Ranko Krivokapić
primio je u okviru manifestacije „Dani crnogorskog parlamentarizma“ crnogorske
učenike koji su bili uspješni
gorske Vlade.
„Obaveza naše generacije
jeste da mladima damo šansu
i probudimo im nadu. Stoga
sprovodimo aktivnosti koje
otvaraju mogućnosti mladima
da dobiju podršku kroz stažiranje, volonterski rad, obuke
i stručno osposobljavanje.
Jedini put kojim Crna Gora
može ići naprijed jeste put koji
potpuno koristi njene bogate
resurse znanja“, poručio je premijer.
Direktorka Uprave za kadrove Crne Gore Svetlana
Vuković istakla je da je cilj ove
manifestacije da se mladima
omogući da kroz obavljanje
prakse u državnim institucijama i privatnim kompanijama
nadograde svoje znanje, upoznaju način rada kompanija i
razviju individualne sposobnosti.
„Ovo je dobra prilika da
sumiramo rezultate prošlogodišnjeg sajma praksi na kojem
je apliciralo 617 praktikanata
s državnih i privatnih fakulteta, kao i onih koji su se školovali van Crne Gore, a njih 119
odradilo je praksu u državnim
organima“, dodala je Svetlana
Vuković.
Direktor „Karijer tima“ Vedran Roćenović obavijestio je
da će se sve prakse ponuđene
u privatnim kompanijama naći
na portalu sveveze.me.
Ministar u obilasku Dnevnog centra za đecu sa smetnjama u razvoju
mom vrhu pružanja usluga
đeci sa smetnjama u razvoju.
„Zgrada po svim stručnim
metodologijama pruža najkvalitetniju zaštitu ovoj đeci. Naš
je cilj da, po uzoru na Nikšić, u
svakoj opštini otvorimo dnevni centar. Pripremili smo i Zakon o socijalnoj i đečjoj zaštiti,
koji je u skupštinskoj proceduri
i čija će primjena početi u narednoj godini. On će značiti
obavezu države i lokalnih samouprava da otvaraju što veći
broj servisa kako za đecu sa
smetnjama u razvoju tako i za
stara lica“, rekao je Numanović.
Radojka Koprivica, direktorica Dnevnog centra za djecu
sa smetnjama u razvoju, istakla
je da su posebno ponosni na
multidisciplinaran tim, đe su
svi zajedno na istom zadatku –
da đeca dobiju dobru uslugu i
imaju toplinu doma.
Bl. K.
Potpisan ugovor o izradi naučnotehnološkog parka u Crnoj Gori
OSLONAC NA ITALIJANSKO ISKUSTVO
U Ministarstvu nauke
potpisan je ugovor o izradi
biznis plana za uspostavljanje prvog naučnotehnološ-
kog parka u Crnoj Gori (NTP).
Dokument su potpisali ministarka nauke prof. dr Sanja
Vlahović i predśednik AREA
Ilija Gračanin, Petar Tadić i Anđela Marković
sa predśednikom Skupštine Crne Gore
na međunarodnim takmičenjima: Petra Tadića (Gimnazija „Stojan Cerović“ u Nikšiću), koji je osvojio bronzanu
medalju na Međunarodnoj
olimpijadi iz fizike u Estoniji, te Anđelu Marković (OŠ
„Štampar Makarije“), i Iliju
Gračanina (OŠ „Njegoš“), koji
zije „Slobodan Škerović”, koji
je osvojio bronzanu medalju
na 20. balkanskoj informatičkoj olimpijadi, poklon od
predśednika Krivokapića dobio je po dolasku sa ekskurzije.
Prijemu su prisustvovali
profesori i mentori šampio-
Ministarka Vlahović i prof. Adriano de Majo potpisuju dokument
naučnog parka u Trstu prof.
Adriano de Majo.
AREA naučnotehnološki
park izabran je na međunarodnom konkursu koji je Ministarstvo nauke raspisalo 11.
jula.
Prema riječima prof. Adriana de Maja, AREA park ima
obavezu da do kraja godine
izradi biznis plan za uspostavljanje prvog naučnotehnološkog parka u Crnoj Gori.
„Tim AREA parka, kao i njihovi
eksperti iz SAD, uložiće maksimalne napore i svu svoju
stručnost da u predviđenom
roku dostave biznis plan koji
će svojim kvalitetom opravdati očekivanja i biti pravi
temelj implementaciji ovog
projekta“, rekao je Adriano de
Majo.
Ministarka Vlahović ocijenila je da je uspostavljanje
prvog naučnotehnološkog
parka u Crnoj Gori jedan od
najvećih i najzahtjevnijih
projekata Ministarstva nauke
i izrazila zadovoljstvo što će
se upravo stručni tim AREA
parka baviti ovim pitanjem,
s obzirom na činjenicu da je
riječ o najvećem, najstarijem i
najuspješnijem tehnoparku u
Italiji, ali i jednom od najvećih
u Evropi.
Potpisivanju ugovora prisustvovao je i italijanski ambasador u Crnoj Gori Serđo
Barbanti.
O. Đ.
3
OKT.
Analiza reforme obrazovanja u Crnoj Gori
Tragom štićenika domova za nezbrinutu đecu
Osnovni nalazi evaluacije ukazuju na to da su procjene kvaliteta
obrazovanja u Crnoj Gori relativno visoke i da dominira pozitivan stav o
reformi. Oni su ujedno pokazali da je reforma utemeljena na savremenom
razumijevanju obrazovanja
„Od drugog očekuj ono što budeš drugom učinio“
Jung
VISOKE OCJENE ZA KVALITET OD BEZNAĐA DO NADE
Rezultati
dvogodišnjeg
istraživanja projekta Evaluacija
reforme obrazovanja u Crnoj
Gori (2010–2012) pokazali su
da je primjena reformskih rješenja u obrazovnom sistemu
u Crnoj Gori bila neophodna i
da je dala isključivo pozitivne
promjene.
Projekat je inicirala, organizovala i finansirala Fondacija
Institut za otvoreno društvo
– Predstavništvo Crna Gora,
a realizovan je u saradnji s Pedagoškim centrom Crne Gore,
Ministarstvom prosvjete i sporta, Zavodom za školstvo i Zavodom za udžbenike i nastavna
sredstva.
Prema riječima pomoć-
4
OKT.
ziran kvalitet nastave u osnovnim školama i gimnazijama,
jednakost mogućnosti učenika
i učenica s posebnim potrebama, te participacija roditelja i
đaka u školskom odlučivanju.
Dio koji se odnosio na inkluzivno obrazovanje uradio je Pedagoški centar, a o participaciji u
školskom odlučivanju Udruženje roditelja i Forum MNE.
Analizom je bilo obuhvaćeno 55 nastavnih programa,
53 udžbenika, 150 nastavnih
časova, a anketiran je veliki
broj nastavnika, đaka, roditelja,
direktora škola i zaposlenih u
Zavodu za školstvo, Zavodu za
udžbenike i nastavna sredstva,
Ispitnom centru i Ministarstvu
REFORMA JE UNIJELA VELIKE STRUKTURALNE I SADRŽAJNE PROMJENE:
Vesna Vučurović i Tomislav Reškovac
nice ministra prosvjete Vesne
Vučurović, cilj analize bio je da
kreatorima obrazovne politike
i ostalim učesnicima reforme
obrazovanja pruži relevantne
informacije o tome u kojoj su
mjeri i kako ostvareni ključni operativni ciljevi reforme
osnovnog i opšteg srednjeg
obrazovanja. Evaluacija je
ujedno identifikovala najznačajnije prepreke u realizaciji
ključnih ciljeva i fokusirala preporuke za dalju transformaciju
obrazovnog sistema.
Strukturne i sadržajne
promjene
„Osnovni nalazi evaluacije
ukazuju na to da su procjene
kvaliteta obrazovanja u Crnoj
Gori relativno visoke i da dominira pozitivan stav o reformi.
Oni su ujedno pokazali da je
reforma, utemeljena na savremenom razumijevanju obrazovanja, rezultirala vrlo ozbiljnim strukturnim i sadržajnim
promjenama u obrazovnom
sistemu i uspostavila veoma
važne razvojne procese koji
omogućavaju kontinuirano
unapređenje kvaliteta obrazovanja u Crnoj Gori“, kazala je
Vučurovićeva.
Ona je dodala da je anali-
prosvjete i sporta.
Rezultati
dvogodišnjeg
istraživanja ukazuju na to da
je primjena reformskih rješenja u obrazovnom sistemu u
Crnoj Gori bila neophodna i
da je dala isključivo pozitivne
promjene.
Ministarstvo prosvjete i
sporta iskazalo je zadovoljstvo
osnovnim nalazima istraživanja, s obzirom na to da potvrđuju ispravan put reforme obrazovanja i da treba nastaviti i
dinamizirati reformski proces
u Crnoj Gori. Ovo istraživanje
je pokazalo da je reformom
obrazovnog sistema u Crnoj
Gori značajno poboljšan njegov kvalitet.
Kako saopštavaju iz Ministarstva prosvjete, istraživanje
je dalo sljedeće rezultate: kvalitet obrazovanja u Crnoj Gori
je relativno visok; dominira
pozitivan stav o reformi obrazovanja; nastavni programi
su operativni, propisuju relevantne ciljeve učenja i sadrže
jasno definisane standarde
znanja; svi ispitanici su kvalitet
udžbenika vrlo visoko ocijenili;
nastavnici u velikoj mjeri posjeduju kompetencije koje su
direktno vezane za realizaciju
specifičnih ciljeva reforme; praćenje i unapređivanje kvaliteta
obrazovanja je na zadovoljavajućem nivou; materijalni resursi potrebni za ostvarivanje
reformskih ciljeva su uglavnom
zadovoljavajući i Crna Gora je
napravila značajne iskorake u
domenu zakonske regulative i
obrazovnih politika i kreirala sistemski ambijent za kvalitetno
uključivanje đece sa posebnim
obrazovnim potrebama u redovan obrazovni proces.
Programi prilagođeni
učenicima
Tomislav Reškovac, glavni
konsultant na projektu, kazao
je da je reforma obrazovanja u
Crnoj Gori tek počela i da treba
da zaživi.
„Ne mogu se očekivati
prevelike promjene za dvije
godine. Obrazovanje nastavnika je ključ, jer njih i na fakultetu treba učiti da budu dobri
profesori. Škola treba da nauči
đake kako da upotrijebe stečeno znanje. Promjene su počele
i aktivnosti samo treba intenzivirati“, naveo je Reškovac.
Rezultati su pokazali da su
nastavnici u gimnazijama češće oblikovali nastavni proces
u skladu s ciljevima reforme
nego što je to bilo u osnovnim
školama, a da su časovi bili
jasni, razumljivi i prilagođeni
uzrastu učenika. Većina anketiranih smatra da su nastavni
programi prilagođeni uzrastu
učenika i da ne traže od njih
da uče napamet velike količine
informacija.
„Reforma je promijenila sistem i unijela velike strukturalne i sadržajne promjene. Obrazovni sistem u Crnoj Gori sada
je kvalitativno bitno drugačiji
nego što je bio prije 10-ak godina. Svi procesi unutar obrazovnog sistema su dugotrajni,
a najvažnije je što je reforma
izmijenila mehanizme koji su
omogućili da se ti procesi kontinuirano odvijaju“, istakao je
Reškovac.
Što se udžbenika tiče, u
većoj mjeri usmjereni su na
aktivno učenje, razvoj kritičkog
mišljenja, komunikacijskih vještina i kompetencija za timski
rad. Ocijenjeno je da nastavnici
u velikoj mjeri imaju kompetencije koje su direktno vezane
za realizaciju specifičnih ciljeva
reforme, a praćenje i unapređivanje kvaliteta obrazovanja na
zadovoljavajućem je nivou.
Rezultati istraživanja predstavljeni su dan ranije direktorima škola, zaposlenima u institucijama sistema, nastavnicima
i predstavnicima organizacija
koje se bave pitanjima obrazovanja.
DIDAKTIKA ZA ĐECU
SA SMETNJAMA U RAZVOJU
mo o mogućnostima“ i uručila
donaciju đeci sa smetnjama i
ZA INTERAKCIJU S VRŠNJACIMA: Iz igraonice u OŠ „D. Korać“
teškoćama u razvoju koja su
uključena u posebna odjeljenja u osnovnim školama „Dušan Korać“ u Bijelom Polju i
„Vuk Karadžić“ u Beranama.
Obezbijeđena je didaktika
koja podstiče cjelokupni razvoj
đece sa smetnjama u razvoju i
omogućava interakciju s vršnjacima. Didaktika podrazumijeva: sredstva za rad sa đecom
sa smetnjama u intelektualnom razvoju (specijalizovane
pazle, slikovnice, slagalice,
bockalice, đečiji laptop, kocke,
konstruktore i dr.), dodatna
specijalizovana nastavna pomagala za đecu s autizmom
(vizuelni i slikovni alternativni
oblici izražavanja i sporazumijevanja, CD plejeri, DVD plejeri
koji omogućavaju alternativne
vidove komunikacije i učenja),
dodatna specijalizovana pomagala za đecu sa smetnjama
zemlje. Kako rodbina nije bila
u mogućnosti da ga prihvati,
osim što bi ponekad kod nje
prespavao, boravio je obično
u šupi za drva na malom dijelu
zemlje. Iako je završio zanat i
položio vozački ispit, nije mogao naći zaposlenje, pa se izdržavao nadničeći po okolnim
selima.
Slavko je došao da traži
pomoć u Ministarstvu rada i
socijalnog staranja. Ministar je
angažovao savjetnika Dragana
Đukanovića da vidi šta se može
učinjeti. I priča kreće. Angažuje
se predśednik Opštine Berane Vuka Golubović, direktor
tamošnjeg Centra za socijalni
rad Sava Arsović, Dječiji dom
„Mladost“. I uz punu podršku
Ministarstva rada i socijalnog
staranja kuća je za dva mjeseca
napravljena, potpuno opremljena i useljena. Na useljenje
je došao i ministar Suad Numanović.
Iščezla solidarnost
Sve ovo nagoni na pitanje
o tome da li dovoljno brinemo
jedni o drugima. Da li brinemo
dovoljno o đeci kojoj je pomoć
potrebna, a pogotovu o onoj
u koju smo kao država ulagali
i do 18 godina, pa ih zatim najčešće „pustimo niz vodu“. Kao
da je iščezla duševna potreba
solidarnosti i borbe za ne-
MORAMO VJEROVATI DA ISKONSKA DOBROTA DUŠE NIJE ZAKOPANA:
Slavko Bubanja s gostima
odjeću, obuću, zdravstvenu zaštitu, obrazovanje i sl.). Ali tu je
dijete zatvoreno u svom emotivnom vakuumu, bez samopouzdanja, s uvijek izraženom
separacionom anksioznošću.
Osamnaesta godina u životu
đeteta u instituciji brzo dođe.
I šta onda? Slavko je došao u
svoje selo, đe je imao parče
O. Đuričković
Donacija Prve banke osnovnim školama „Dušan Korać“ u B. Polju i
„Vuk Karadžić“ u Beranama
Prva banka Crne Gore priključila se kampanji „Govori-
Ovo je zapis o ljudskom
pregalaštvu posvećenom čovjeku i njegovoj iskonskoj potrebi da mu se, po Hegelovoj
trijadi socijalne kulture, potvrdi
i obezbijedi: zahtjev opraštanja, dužnost odricanja i priznanje dostojanstva.
Jedan sasvim slučajan odlazak u Berane, sa savjetnikom
ministra rada i socijalnog staranja Draganom Đukanovćem i
pośeta bivšem štićeniku Doma
„Mladost“ iz Bijele, Slavku Bubanji (selo Bubanje kod Berana) podśetio me je na jedno
staro upozorenje da ne treba
dozvoliti da đeca koja nemaju
roditelje nemaju ni budućnosti. Sa Savom Arsovićem,
direktorom Centra za socijalni
rad Berane, dođosmo do kuće
u izgradnji, smještenoj nekoliko kilometara od Brzavskog
mosta. Grupa majstora radila je
završne radove na kući, a jedne
nemirne smeđe oči pune suza,
ali ne tuge već radosti, pokazivale su sreću koje ranije, jednostavno, nije bilo.
A priča počinje porodičnom tragedijom porodice
Bubanja, kada su đeca ostala
bez roditelja, a zatim slijedi
dugogodišnji boravak u Dječijem domu u Bijeloj. Boravak
u instituciji, koji treba da bude
posljednja mjera zaštite, ipak
pruža đetetu kakvu-takvu
sigurnost (smještaj, ishranu,
vida (CD-i sa pričama, uvećane
olovke, sveske s mat-papirom,
igre konstruktori, taktilna didaktika, lupe i sl.), dodatna
stručna i nastavna pomagala za đecu s kombinovanim
smetnjama.
Ovim sredstvima opremljena je posebna igraonica u
kojoj zajedničko vrijeme provode đeca sa smetnjama i bez
njih, kako ona koja su potpuno
uključena u redovna odjeljenja, tako i ona koja se u okviru
pojedinih predmeta integrišu
u redovna odjeljenja. Zahvaljujući tome đeca sa smetnjama i teškoćama u razvoju, kao
i ona bez smetnji, imaće u ovoj
školi priliku da zajedničkim
učenjem produbljuju prijateljstva i razvijaju životno potrebne vještine.
Na ovaj način, širi se koalicija „Govorimo o mogućnostima“, koju čini preko stotinu
partnera – predstavnika Vlade,
nevladinog sektora, medija,
međunarodne zajednice i privatnog sektora. Cilj koalicije jeste stvaranje društva jednakih
mogućnosti za sve građane
Crne Gore.
Lj. V.
moćne. Silna trka za profitom
i nekim drugim vrijednostima
potisla je potrebu i obavezu
da se pomogne i saośeća sa
drugima. Veoma je loše ako
đeca više vole svoju zemlju
nego ona njih. Međutim, ovaj
primjer pokazuje da moramo
vjerovati da iskonska dobrota
duše nije zakopana, a ovo je
pravi i osnovni put da se mladi
čovjek sačuva od posrnuća i
kriminala.
Ako đecu kojoj je potrebna pomoć doživljavamo kao
posao, kao dužnost, nećemo
im pomoći. Ne treba im pokazivati ljubav intimizirajući se
s njima, već im treba pomoći
konkretno. Ljubav je ulica bez
kraja, jer napuštenoj đeci ne
trebaju roditelji već nešto bolje. Sve je to shvatio i razumio
Dragan Đukanović iako nije
socijalni radnik. Maksimalno se
angažujući i više puta obilazeći
kuću u izgradnji, stekao je vječitu zahvalnost Slavka Bubanje
i njegove buduće porodice.
Da đeca budu bolja od nas
Nemoguće je suziti život
na samo lijepe trenutke, vrlo
često život žestoko boli – đečiji pogotovo. Iako je porodica najpogodnije utočište za
đecu, znatan broj đece u Crnoj
Gori boravi u institucijama. Po
izlasku iz njih, često se nađu u
beznađu, a neki završe i u kriminalu. Posljednjih 10 godina
u Crnoj Gori je urađeno mnogo na zaštiti đece i omladine,
pogotovu u ambijentalnom
dijelu. Međutim, predstoji ništa manje značajan posao na
razvijanju socijalnih servisa za
pomoć đeci u riziku, kao i transformacija centara za socijalni
rad. Svi želimo da nam đeca
budu bolja od nas. Da se mi
ne hvalimo s njima, nego oni
s nama.
Novi Zakon o socijalnoj i
đečijoj zaštiti, koji će uskoro biti
usvojen, posvećuje značajnu
pažnju novim socijalnim servisima za zaštitu đece, posebno
one bez roditelja. Stanovanje
uz podršku, kuće na pola puta,
beneficirano stanovanje – servisi su koje će licencirane nevladine organizacije koristiti i u
velikoj mjeri rasteretiti državu.
Ministarstvo rada i socijalnog
staranja vršiće nadzor nad realizacijom ovih projekata.
Treba razmisliti o formiranju posebnog fonda za pomoć
ovoj kategoriji đece i omladine,
kako pozitivni primjer Slavka
Bubanje ne bi bio izuzetak.
Uloga centra za socijalni rad u
realizaciji ovakvih projekata je
nezamjenjiva.
Odavno je poznato da „Ko
je vidio bijedu muškarca, nije
vidio ništa ako nije vidio bijedu
žene“, ali i: „Ko je vidio bijedu
žene, nije vidio ništa ukoliko ne
vidi bijedu đeteta“.
Milorad – Gero Šćekić
Saradnja univerziteta „Donja Gorica“
i „Mediteran“ sa Udruženjem mladih
s hendikepom
USKORO
KANCELARIJA
ZA STUDENTE S
INVALIDITETOM
Udruženje mladih s hendikepom otvoriće, u saradnji sa
univerzitetima „Donja Gorica“
i „Mediteran“, kancelariju za
savjetovanje studenata s invaliditetom, u kojoj će moći da
dobiju neophodnu podršku i
informacije u vezi sa studiranjem.
U okviru Tempus projekta
„Podrška inkluziji studenata s
invaliditetom u institucijama
visokog obrazovanja u Crnoj
Gori“, na univerzitetima „Donja
Gorica“ i „Mediteran“ održane
su dvije javne debate na tu
temu, navodi se u zajedničkom saopštenju Udruženja,
univerziteta i Resursnog centra za školovanje i rehabilitaciju lica s poremećajima sluha
i govora iz Kotora.
„Na debatama je posebna
pažnja posvećena terminologiji koja treba da se koristi u
ophođenju prema osobama
s invaliditetom. Ona ukazuje
na stav prema tim osobama
i znatno utiče na cjelokupan
odnos društva prema njima“,
stoji u saopštenju.
Studentska savjetodavna
kancelarija biće resursni centar
za studente sa invaliditetom
oba univerziteta.
O. Đ.
Konferencija ombudsmana za đecu za Jugoistočnu Evropu u Miločeru
STOP ZLOSTAVLJANJU
Istraživanja pokazuju da je svako peto dijete doživjelo neku nelagodnost koristeći internet. Najčešće žrtve su đeca od 10 do 13 godina. Protiv toga se treba
boriti edukacijom, stalnim upozoravanjem javnosti, jačanjem roditeljske funkcije. Takođe i postavljanjem sigurnih sajtova koji đeci daju uputstva za
korišćenje interneta
Savremene informacione
tehnologije znaju biti veliki
izvor zloupotreba i iskorišćavanja đece, opšti je zaključak
Konferencije ombudsmana za
đecu za Jugoistočnu Evropu,
koja je nedavno održana u Miločeru.
Kako kaže Nevenka Stanković, zamjenica ombudsmana
za đečja prava u Crnoj Gori, ovo
tijelo bavi se pitanjima i problemima đece koji su zajednički
za čitav region. „Ove godine
konferencija je bila posvećena
zloupotrebama i opasnostima
koja đecu vrebaju na internetu. Predstavljena su određena
istraživanja. Ombudsmani su
iznosili svoja iskustva i usvojili
zaključke koji će nas obavezati
da postupamo ujednačeno.
Internet ima velike prednosti
kada su učenje, obrazovanje
i komuniciranje u pitanju. U
stvari, teško je danas zamisliti
život i obrazovanje bez korišćenja računara. Ali, on krije i opasnosti. Najčešće žrtve su đeca
od 10 do 13 godina. Istraživanja Savjeta Evrope pokazuju
da je svako peto dijete doživjelo neku nelagodnost koristeći
internet, a takođe i istraživanja
koja su rađena u SAD pokazuju
da su svaka četvrta đevojčica i
svaki četvrti dječak seksualno
uznemiravani putem interneta. Činjenica je da na internetu
postoji hiljadu sajtova koje je
nemoguće kontrolisati. Roditelji, koji bi u svemu tome trebalo
da imaju ključnu ulogu, olako
shvataju korišćenja interneta
od strane svoje đece i nijesu
svjesni odakle vrebaju opasnosti. Oni razmišljaju da im je
dijete, dok je u sobi i igra se računarom, bezbjedno, a u stvari
iza svih tih sajtova postoje ljudi
koji su ih osmislili s određenim
ciljem. Na hiljade je sajtova iza
kojih stoje osobe koje se bave
zloupotrebama i manipulacijama đecom. Čak imamo i određene kriminalne grupe koje
potpuno legalno djeluju preko
interneta. Veoma često imamo
đečju pornografiju, prostituciju, trgovinu đecom. Đeca veoma lako daju svoje podatke,
lako komuniciraju s drugim
ljudima. Zato, ako ih roditelji ne
DO KRAJA GODINE STRIP
Do kraja ove godine treba da bude završen strip u kojem
će biti kratke priče o situacijama u koje dolaze đeca kada se
ośećaju povrijeđeno.
− Na raspisani konkurs za strip za crtače i scenariste stiglo
je dosta radova. Većinom su konkurisali autori iz inostranstva,
najviše iz Hrvatske i Slovenije. Oduševljena sam njihovim velikim odzivom. Ima prelijepih ideja. Sada sve to treba uobličiti.
O tome ko će biti crtač i scenarista odlučiće komisija u kojoj su
predstavnici Zavoda za školstvo, Zavoda za udžbenike i nastavna sredstva, Ministarstva prosvjete, nevladinog sektora i mi −
ističe Nevenka Stanković.
Da podśetimo, kampanjom „Djeco, pišite zaštitniku“, koja
je organizovana u prvoj polovini ove godine, u kreiranje ovog
stripa bila su uključena đeca. Na osnovu analize njihovih pisama, izdvojeno je pet tema koje bi trebalo da budu zastupljene u stripu (stripovima) kao pet odvojenih priča: nasilje među
đecom (vršnjačko nasilje); nasilno, uvredljivo i drugo neprimjereno ponašanje nastavnika prema đeci; diskriminacija; nedovoljno učešće đece u donošenju odluka koje ih se tiču i nasilje
u porodici.
kontrolišu, mogu da budu i žrtve đečje pornografije ili trgovine ljudima“, ističe Stankovićka.
Veća roditeljska
odgovornost
Nevenka Stanković :
Svako četvrto dijete seksualno uznemiravano preko interneta
Inače, kako kaže, istraživanja pokazuju da đeca od treće
godine počinju da se susrijeću
s računarima a od pete ga veliki
broj koristi na neki način.
− Pored pomenutih sadržaja koji su jako opasni za đecu,
Predstavljen projekat Montenegro Students Card & European
Youth Card: Uz karticu za mlade popusti od 10 do 70 posto
ULAZNICA U SVIJET
INFORMACIJA I KULTURE
Dobijena podrška premijera Igora Lukšića i Ministarstva prosvjete s ciljem
obezbjeđivanja boljih uslova života za mlade u Crnoj Gori.
Mladi iz Crne Gore uskoro
će moći da koriste popuste
od 10 do 70 posto u više od
100.000 registrovanih mjesta
u Crnoj Gori i Evropi uz pomoć
kartice Montenego Student
Card & European Youth Card.
To je saopštio Centar za afirmaciju mladih na promociji
priređenoj u Ministarstvu prosvjete i sporta. Kartice će moći
da koriste mladi od 13 do 30
godina.
Predstavnici Centra istakli
su da su za projekat, koji se
Sa promocije u Podgorici
sprovodi u 38 zemalja s više
od četiri miliona korisnika,
dobili podršku premijera Igora Lukšića i Ministarstva prosvjete s ciljem obezbjeđivanja
boljih uslova života za mlade u
Crnoj Gori.
„Kartice
predstavljaju
ulaznicu mladih u svijet informacija, mobilnosti, kulture i
omladinskih dešavanja. Preko
mreže usluga i popusta, ove
kartice omogućiće mladima,
bez obzira da li su učenici,
studenti, zaposleni ili nezapo-
imamo i druge negativne sadržaje. Često je to govor mržnje,
veliki broj agresivnih igrica i, što
je sada trend, sajber zlostavljanje (cyberbullying), đe se đeca
emotivno, verbalno vrijeđaju,
podsmijavaju, a veoma često
preko interneta zakazuju i fizičke obračune. To se dešavalo
i kod nas. Takođe, đeca i svoje
nastavnike vrijeđaju i ismijava-
sleni, da koriste široke mogućnosti popusta na više od sto
hiljada registrovanih mjesta“,
naglasio je Jugoslav Radović
iz Centra za afirmaciju mladih.
Prema riječima Božidara
Vukovića iz te organizacije,
do sada su u Crnoj Gori ugovoreni popusti sa više od 100
javnih i privatnih firmi i preduzeća koja se bave uslugama u
saobraćaju – avio, željeznički
i drumski, osiguranjem, hotelijerstvom, ugostiteljstvom,
turizmom, zdravstvenim uslu-
ju, postavljajući različite stranice na internetu. I to je, kako su
se ombudsmani složili, pojava
u svim zemljama. Protiv toga
se treba boriti edukacijom, stalnim upozoravanjem javnosti,
jačanjem roditeljske funkcije i
većom roditeljskom odgovornošću. Takođe i postavljanjem
sigurnih sajtova koji đeci daju
uputstva za korišćenje interneta. Čak je i Savjet Evrope uradio
jednu veoma lijepu igricu, nadajući se da će privući đecu,
SMETA IM ČUPANJE ZA KOSU,
UDARANJE SVESKOM...
U okviru projekta „Djeco, pišite zaštitniku“, pristigla su 24
pisma u kojima su đeca ukazala na neke postupke koji im ne
gode, a najviše na odnos učenika i nastavnika. Đaci naglašavaju da im veoma smeta čupanje za kosu, gurkanje, udaranje
sveskom ili nazivanje pogrdnim imenima, a kažu da škola
nema pravi odgovor na to iako je svako fizičko kažnjavanje
učenika zabranjeno. Đeca takođe naglašavaju da nastavnici
takve svoje postupke ne doživljavaju kao vid kažnjavanja, tj.
kao nešto što je zabranjeno, te da im na taj način povređuju
prava i rade nešto što nije dozvoljeno ni našim propisima, ni
međunarodnim konvencijama. To je bio povod da se od Ministarstva prosvjete zatraži preduzimanje konkretnih mjera kako
bi se situacija u školama popravila, a time i stav nastavnika prema đeci.
− Đecu često više pogađa emotivno i verbalno kažnjavanje nego fizičko. Mnogo su pisali o sajber zlostavljanju, vršnjačkom nasilju koje je dosta prisutno. To je potvrdilo i istraživanje
u okviru kojeg je od 1.200 anketirane đece 80 odsto reklo da
je bilo u situaciji da bude žrtva vršnjačkog nasilja (isključivanje
iz društva, nazivanje pogrdnim imenom, fizičko kažnjavanje).
Đeca priznaju da ih to pogađa, ali i da se veoma teško obraćaju
odraslima za pomoć. I pisma i naše istraživanje pokazali su da
ona u stvari ne znaju ko je zadužen za to, tj. ko im u toj situaciji
može pomoći. To ukazuje da bi pedagoško-psihološke službe
u školama morale biti mnogo aktivnije i više se baviti tim problemima − kaže Nevenka Stanković.
koja se zove sigurno korišćenje
interneta. Suština je da dijete,
dok se igra na računaru, dobija
uputstva kako da ga koristi a da
ne bude zloupotrijebljeno. Mi
smo preuzeli tu igricu i ona se
nalazi na sajtu naše institucije −
naglasila je Nevenka Stanković.
Edukacija u najranijem
uzrastu
Prema njenom mišljenju,
najznačajnija preporuka konferencije jeste da će se zalagati i
insistirati da se u okviru redovnih obrazovnih programa za
predmete kroz koje se izučavaju informatika i računarstvo
uvede segment o opasnosti i
zloupotrebi interneta kako bi
se đeca edukovala u najranijem uzrastu.
Stankovićka je podśetila
da regionalna mreža ombudsmana za đecu za Jugoistočnu
Evropu, u kojoj su: Grčka, Kipar,
Albanija, Bugarska, Rumunija,
Crna Gora, Kosovo, Srbija, AP
Vojvodina, BiH, Republika Srpska, Hrvatska i Slovenija, postoji već sedam godina. Osnovana
je s ciljem preduzimanja zajedničkih aktivnosti na polju zaštite prava đeteta. U tom cilju
realizuju se zajednički projekti.
Lj. Vukoslavović
Završeno Bijenale crnogorskog teatra
NEISCRPNA ISTRAŽIVAČKA
ENERGIJA
– Predstava „Konte Zanović“, koju je prema tekstu Vladimira Sekulića
dramaturški preradila i režirala Radmila Vojvodić, proglašena najboljom
– Bogat prateći program Bijenala
Bijenale crnogorskog teatra, koje je trajalo od 4. do 16.
oktobra, pokazao je svu raznovrsnost i kompleksnost dramskog iskaza. Svi elementi scenskog života – dramski tekstovi,
dramaturške obrade, glumci,
reditelji, scenografi i drugi anigama, knjižarama, parfimerijama, teretanama, buticima,
specijalizovanim
radnjama
za prodaju nakita, garderobe,
bijele tehnike i kozmetičkim
salonima.
Korisnici kartica pored
popusta dobijaju i osiguranje
od povreda, kao i putno osiguranje.
„U ovom trenutku, kada
se približavamo i pokušavamo da budemo dio evropske
zajednice, poseban akcenat
stavljen je na mlade i ono što
se preporučuje svim zemljama koje žele da postanu dio
EU: da se pitanja mladih aktiviraju, da se daju odgovori na ta
pitanja i da se unaprijedi život
mladih. Ova kartica će da doprinese većoj mobilnosti mladih u Crnoj Gori, a omogućiće
i studentima iz drugih zemalja
da lakše i prije dođu u Crnu
Goru“, navela je pomoćnica
ministra prosvjete Mubera
Kurpejović.
O. Đ.
mirali su crnogorsku publiku
u pravcu savremenog čitanja
života i odnosa prema njemu.
Otuda je i pred žirijem bilo
dosta izazova na koje je valjalo
odgovoriti adekvatnom procjenom onoga što se izvodilo
na sceni.
Predstava „Konte Zanović“,
koju je prema tekstu Vladimira
Sekulića dramaturški preradila i režirala Radmila Vojvodić,
proglašena je najboljim ostvarenjem ovogodišnjeg Bijenala
crnogorskog teatra. Nagrada
joj je pripala, prema ocjeni žirija, „za harmoniju, cjelovitost
i jedinstvo u svim aspektima
predstave“.
Za najboljeg režisera proglašena je Lidija Dedović, za
dramu Slobodana Šnajdera
„Enciklopedija
izgubljenog
vremena“; prvonagrađena za
žensku glavnu ulogu je Nada
Vukčević, za slojevitu ulogu
Mirjane u predstavi „Lasice“ i
zapaženu rolu u postdramskoj
obradi predstave „Rasprava“.
Za najbolju mušku ulogu nagrada je pripala Srđanu Grahovcu za ostvarenje u predstavi „Enciklopedija izgubljenog
vremena“, a za epizodnu ulogu
dodijeljena je Jeleni Simić za lik
Marice u predstavi „Lukrecija
iliti Ždero“. Scenografu Branku
Hojniku, kompozitoru Ljupču
Konstatinovu i kostimografki-
nji Sandri Dekanić dodijeljena
je nagrada za najbolje autore
saradnike. Jednoglasnom odlukom žiri je dodijelio Specijalno priznanje glumačkom paru
Kristini Stevović i Mišu Obradoviću za uloge u predstavama
„Vjera, ljubav, nada“ i „Lukrecija
iliti Ždero“.
Najveće priznanje u Selekciji Plus žiri je dodijelio predstavi „Nesporazum“, Narodnog
pozorišta iz Beograda, a u režiji
Veljka Mićunovića, dok je za
najbolje autorsko ostvarenje
u Selekciji OFF pripalo Dušanu
Kovačeviću za ulogu u predstavi „Maćado“. Pored ove tri selekcije, na Bijenalu je gostovala
predstava „Bio je lijep i sunčan
dan“ iz Sarajeva, a u režiji Tanje
Miletić-Oručević.
Pored
takmičarskog,
raznovrstan je bio i prateći
program Bijenala: okrugli sto
„Žene, drama, izvedba“ (između jugoslovenskog postsocijalizma i globalizacijskog
post-feminizma); javno čitanje
drama studenata FDU na Cetinju, „Širenje“ Maje Simonović, i
„Mirovna misija“ Jovane Bojović; razgovori o pozorištu i antifašizmu, te Gestdebata o pozorišnom trendu: novi konteksti
razmatranja i vrednovanja.
J. Vk.
5
OKT.
INTERVJU
Prof. dr Novak Kilibarda, pisac, istoričar i teoretičar književnosti, prvi predśednik Senata DANU
OBRAZOVNI SISTEM NIJE
ADEKVATAN KULTURNOJ VERTIKALI
VJEKOVA CRNE GORE
U „Istoriji crnogorske književnosti“ data je prvi put istorija usmene književnosti današnje multietničke Crne Gore. Naše školstvo po čitankama,
udžbenicima, istoriografiji i svemu drugom nije onoga profila koji pretpostavlja crnogorska duhovno-istorijska složenost. Nećemo moći ravnopravno
da koračamo s evropskim narodima dok ne budemo pobijedili mistiku i legendu kritičkijem pogledima na događanja. Crna Gora treba da zahtijeva od
Srbije da otvori katedru za crnogorski jezik ako hoće da Srbi ovđe imaju svoju katedru. Ne znam treću ustanovu u Crnoj Gori koja svim silama nastoji da
podlokava svaku crnogorsku prepoznatljivost: jedna je Crnogorska akademija nauka i umjetnosti, a druga Srpska pravoslavna crkva
priče (2009), Serdarev grob
(2011). Kilibarda je i autor
književno-polemičkih studija: Od mita do politike (2002),
Književno-političke rasprave
(2003) i Željezna crkva i kosovski mit (2006).
Za svoj književni rad dobio je Trinaestojulsku nagradu, najveće crnogorsko nacionalno priznanje, kao i više
drugih relevantnih nagrada
iz oblasti književnosti u Crnoj
Gori i regionu. Povodom dva
milenijuma hrišćanstva, Biografski institut Sjedinjenih
Američkih Država odlikovao
je Novaka Kilibardu Zlatnom medaljom časti. Pored
ostalih visokih inostranih
odlikovanja, dobitnik je Međunarodne nagrade za mir
Ujedinjenog kulturnog sporazuma.
6
Kralj Nikola je ośetio da
će Crna Gora prerasti u
viševjersku državu
OKT.
Upravo je izašla „Istorija
crnogorske književnosti“ u
kojoj ste Vi autor jednog veoma značajnog poglavlja.
U čemu je kapitalan značaj
tog projekta?
Prof. dr Novak Kilibarda
jedan je od najistaknutijih
crnogorskih intelektualaca,
pisaca, naučnika, istoričara
i teoretičara književnosti,
univerzitetskih profesora i
javnih djelatnika. Rođen je
7. januara 1934. godine u Banjanima u opštini Nikšić. Univerzitetske studije i doktorat
književnih nauka položio na
Beogradskom univerzitetu.
Službovanje počeo u Višegradskoj gimnaziji, nastavio
na Pedagoškoj akademiji u
Nikšiću, a univerzitetsku karijeru in continuo ostvario na
Filozofskome fakultetu Univerziteta Crne Gore. Profesor
je i na Univerzitetu Donja
Gorica. Bio je prvi predśednik Senata Dukljanske akademije nauka i umjetnosti.
Gostovao kao predavač na
više univerziteta u Evropi.
Učestvovao na velikom broju naučnih simpozijuma u
državi i u inostranstvu. Naučni radovi su mu prevođeni
na engleski, albanski, bugarski, ruski, poljski, njemački,
francuski jezik. Jedan je od
autora nedavno objavljene
kapitalne trotomne „Istorije
crnogorske književnosti“.
Iz oblasti književne teorije i istorije objavio je knjige:
Poezija i istorija u narodnoj
književnosti (1972), Bogoljub
Petranović kao sakupljač
narodnih pjesama (1974),
Legenda i poezija (1976), O
usmenoj književnosti (1982),
Iz korijena usmenosti (1988),
Usmena književnost Crne
Gore (2008), te izabrane naučne radove u knjigama
Epska mjera istorije, Usmena
književnost u službi pisane,
Usmena književnost pred
čitaocem. Pripremio je i an-
tologije: Bugarštice (1979),
tužnih pjesama pod naslovom Puti nedohodi (1987),
Poslovice (1988) i antologiju
usmene poezije Crne Gore
Viša je gora od gore (2010).
Kilibarda je i autor prvih komentara i objašnjenja Ogledala srpskog izdatog u okviru Cjelokupnih djela Petra
II Petrovića Njegoša (1974).
Priredio je objašnjenja uz
knjigu Starac Milija – pjesme
(2012). Prozna djela Novaka
Kilibarde su: Vražji vrti (1978),
Crnogorci i Đaponezi (1981),
Nebeski sužnji (1981), Iz priče
u priču (1987), Sve je to nakva
sudbina (1985), Glavari i pisari (1989, 1990), Rusi i tejatori
(1989), Brojači ajvana (1992),
Izabrane pripovijetke I–III
(1993), Snovi i sinovi (1993),
Suložnici, roman bola (1995),
Crnogorska hronika (1995,
1997), Suđenice (1997), Kraće
i kratke pripovijetke (1999),
Mozaik crnogorske hronike
(2001), Iz priče u priču (2004),
Epilog crnogorske hronike
(2007), Gizda i druge erotske
– U tome što je to prva
napisana istorija crnogorske
književnosti. Obuhvaćeno
je razdoblje od početka pismenosti do 1918. godine.
Ovo su značajna djela zato
što mogu inicirati druge
autore da napišu bolja. Ako
jedna knjiga u pozitivnom
značenju isprovocira pojavu druge, onda ona prva ne
gubi cijenu. Moj je kriterijum
bio da obradim svaki usmeni
književni tekst koji je zapisan
od osobe koja je rođena na
današnjoj teritoriji Crne Gore
i koja je ovđe naučila jezik
kojim je saopštavala pjesmu.
I to bilo đe da ga je Vuk našao i bilo đe da je živio, svaku takvu pjesmu možemo
smatrati književnim tekstom
Crne Gore. Obrađivao sam
specifičnosti klasične četvoronahijske Crne Gore, odnosno specifičnost motivike
i tema koje je ona nudila.
Onda imamo sedmoro brda,
koje kao cjelina imaju specifičnost u odnosu na nahijsku Crnu Goru kada se tiče
tematike, a i svako od brda
KAO DA SE NE ŚEĆAMO
SVOGA OCA, SVOGA ĐEDA
I NJIHOVIH VRLINA
Od Crne Gore nema države složenijega istorijskog sastava, a da se to manje poštuje u svakodnevnom životu, u
obrazovnom sistemu na svim nivoima, itd. Naše školstvo
i po udžbenicima i po svemu nije onoga profila koji pretpostavlja crnogorska duhovno-istorijska složenost. Nema
naroda koji se toliko kao mi upuštio i na neki način zaboravio svoju duhovnu prošlost, a to je pomalo sramota. To
je kao da se ne śećamo svoga oca, svoga đeda i njihovih
vrlina, da ih zaštitimo od nekog ko ih napada. Duhovno
stanje treba da se obdržava ne ispuštajući nikada duhovne vjekove prošlosti.
ima specifičnost. Onda imamo crnogorska plemena, sa
takozvanijem hercegovačkim predznakom – Drobnjak,
Piva, Banjani, Golija, Grahovo. Ona potpuno imaju
svoju specifičnost. Nekoliko
vjekova jedan Kotor, Perast,
Budva, bili su pod moćnom
Mletačkom republikom, a
blizu dvjesta godina Herceg
Novi i Risan su bili pod turskom vlašću, pa će koncem
XVII vijeka biti oslobođeni od
strane hrišćanskih sila. Potpuna razlika je u opstojanju
tematike između krajiških
gradova turske imperije na
našim prostorima i uvučenih
gradova. Metaforično ću da
kažem da je Sejdefu majka
budila u Podgorici, u Pljevljima je Mujo pjevao serenadu
ispod dimirli pendžera, a u
krvavome gradu Nikšiću, na
pragu nahijske Crna Gora,
bila je junačka epska pjesma
i nije bilo mjesta opuštenosti
kao što je bilo u Pljevljima.
Uzmimo, recimo, bugarštice koje su razvijene na primorju kod katoličkog svijeta,
a najpoznatije su nam preko
Petra Hektorovića koji ih je
prvi zapisao. I Perast je imao
bugarštice, i Valtazar Bogišić
je našao te rukopise, jedan je
iz sredine XVIII vijeka, a jedan
je nastao nešto kasnije. To će
reći da je Crna Gora nevjerovatno složena. Daleki preci Crnogoraca došli su kao
politeisti i nepismeni ljudi i
donijeli su sa sobom usmenu književnost a kasnije se
to stapalo jedno sa drugim.
Vuk je najbolju liriku zapisao
na Primorju. Lirska pjesma
„Bijeli Vide“ je ljubavna koja
govori kako se čovjek poslije sedam godina rata vraća
kući. Bijeli Vide je Sunce u vrijeme boga Peruna, a kasnije
se na to zaboravilo. Ta politeistička usmena duhovnost
ujedinila se sa kulturama
prostora Crne Gore na koji su
naši preci došli.
Mislim da je značaj ove
knjige što je ukazala na tu
kardinalnu
problematiku
i što je prvi put napisana
istorija usmene književnosti
današnje multietničke Crne
Gore. Kralj Nikola je ośetio
da će Crna Gora prerasti u
multietničku,
viševjersku
državu, što je postala Berlinskim kongresom 1878. godine. Stvara pjesmu „Ženidba bega Ljubovića“, koja se
pjevala u kolima. Predstavlja
i drugu stranu dostojnu empatije. Vrijedno je pomenuti
njegovu pjesmu „Turčin“. Vrlo
je mudro Selim-begu, koji je
branio Bar kada su ga Crnogorci oslobađali, rekao da zadrži mač jer ga je kao junak
zaslužio. I poslije Berlinskog
kongresa imanja su ostavljana ljudima različitih vjera. I
kada je Selim-beg došao na
neku svečanost na Cetinju s
turbanom, neko ko je śedio
ispred Lokande dobacio mu
je neku ružnu riječ, pa ga je
duša zaboljela. Došavši u
dvor, požalio se kralju Nikoli
da je doživio uvredu i tražio
je propusnicu da se seli u
Tursku. Kralj Nikola mu je rekao: „Nešto sam danas sprešan, dođi śutra tačno u podne i dobićeš sve što tražiš“.
Kada je śutri dan došao, u
sali se bila okupila sva cetinjska elita. Śedi gospodar i do
njega jedna prazna stolica u
koju ga poziva da śedne. Pa
vadi iz njedara pjesmu „Što
te ruže lafe stari istočnoga
orla svijeta, koji nama u vrijeme dolijeta“, i zaključuje
da je Crna Gora mala, ali da
je imala morala i snage da se
suprotstavi velikoj osmanskoj sili. No, vazda su se dogovarali kao ljudi i junaci. Nikola je dodao da se nada da
neće više biti potrebe, ali ako
bude, „opet ćemo kao ljudi i
junaci“. Selim-beg se pokloni
i reče da ostaje ovđe dok je
živ.
Crnogorska država
je već u XI vijeku bila
kraljevina
Višedecenijski ste univerzitetski profesor, bili ste i
dekan visokoškolske institucije. Koliki je, po Vama,
značaj obrazovanja u cjelini za afirmaciju pozitivnih
vrijednosti i razvoj društva,
osobito crnogorskog koje je
u mnogim oblastima još u
povoju?
– Obrazovni sistem u
Crnoj Gori, razumije se, ima
svoje mane i vrline. Najveća
mana mu je što nije adekvatan kulturnoj vertikali
vjekova koji su postojali u
Crnoj Gori. Kada bih trebalo
da odgovorim znam li istorijskoga naroda u Evropi, da
ne idemo dalje, koji ima naglašeniju duhovnu vertikalu
vjekovima i više tekućega
primitivizma, ne bih umio
navesti drugi narod no crnogorski. Početni detalj naše
velike prozne književnosti je
Legenda o Vladimiru i Kosari.
Nažalost, ona nije sačuvana
na našem, već u prevodu na
latinski jezik. Prva svjetlost
Gutenbergove štamparije
zasvijetlila je u Crnoj Gori kao
državna ustanova krajem XV
vijeka. Tu je, dakako, „Oktoih“. Vladika Vasilije u Rusiji
1754. godine objavljuje svoju „Istoriju o Černoj Gori“. Poslije pobjede na Martinićima
i Krusima, 1796. godine, Petar I, ili Sveti Petar, narodski,
najveći državnik Crne Gore
do danas, izdaje Zakonik opšti, crnogorski i brdski. Petar
I je napisao i „Kratku istoriju
Crne Gore“. Kada je moćni
Napoleon osvajao države i
velike teritorije, osvojio je i
tadašnju Boku Kotorsku koja
je pripadala Mletačkoj republici. Njegov general Marmon naredi nekom vladici iz
planina, iznad mora, a bio je
to Petar I, da obavezno siđe
dolje. Poziv je podrazumijevao – ako ne dođeš, spremiću ja odgovarajuće trupe
koje će te dovesti. Smatrali
su da je to neki polupismeni, nepismeni Dalaj Lama. A
kada su se sastali, francuski
general je vidio da taj kaluđer iz tih divljih planina
čisto govori više stranih jezika. Njegoš pokreće časopis
„Grlica“ 1835. godine. Vuk je
1836. godine objavio Poslovice na Cetinju. Jedino što
su Crnogorci znali da cijene
više od duhovnosti, to je sloboda kao njen uslov. Zato su
Crnogorci djelove štamparije
i olovna slova pretvarali u
puščana zrna kada je potrebno bilo da brane slobodu. Za
vrijeme knjaza Danila izaći
će još jedan zakonik, a već
da ne pominjemo vrijeme
vladavine kralja Nikole, kada
će se izdavati ustavi i države
i crkve. Devetnaesti vijek u
Crnoj Gori, što se izdavačke
djelatnosti tiče, ne zaostaje
iza evropskih država.
U Srbiji su i Karađorđe
i Miloš Obrenović bili nepismeni. A crnogorski državnici već od Crnojevića i
Petrovića, da ne pominjemo Duklju i Zetu, stvaraju
vrhunska kulturna dobra.
Crna Gora, naravno, ne treba da se naduvava, kao što
ima naviku kada se junaštva
tiče. Ona je tu izgradila jedan običaj nesuvislog nadmetanja, a nema svjesnosti
o tome koliko je prednjačila
u duhovnosti nad novobalkanskim državama. Ostavimo mi države koje su se
razvile iz antičkoga svijeta,
Rimsku imperiju, Vizantiju
itd., nego govorimo o slovenskim državama koje su
se od V do VII vijeka formirale na današnjim prostorima.
Kada poredimo Crnu Goru
sa njima, ona ima vrlo visoko mjesto. Ne treba izgubiti
iz vida teritoriju koju su naši
daleki preci naslijedili. Neka
je on bio nepismen, neka
je došao za stadima ovaca
i govedi, ali je došao na teritoriju đe se kultura vjekovima razvijala. Mogao je on
i da ruši neki grad, recimo
sličan Duklji, ali je ljepota
detalja te porušene Duklje
uticala na njegovu svijest.
Onda, tu je i more. Znamo
sve kakve su kulture prolazile pored mora, pa znamo
i za vjersku složenost. Nije
bila u pitanju jednosmjerna vjera, tu je bilo raznih
vjerskih vrenja. Ne zna se
da li je vjekovima duž Crne
Gore više bilo katoličkog ili
pravoslavnog stanovništva.
Sva ova aktuelna klimavost
u Crnoj Gori, koja se ogleda
u mnogim njenim profilima,
na neki način se temelji na
nepostojanju obaveze da se
savremeni duhovni život Crne
Gore usaglašava s duhovnom
prošlošću njene države, koja je
već u XI vijeku bila kraljevina.
Niđe nijesam mogao
napisati u svoje
vrijeme Ś i Ź jer ih u
štamparijama nije bilo
Veliki i dosljedni ste pobornik službenog crnogorskog
jezika. Kakvo je Vaše mišljenje o njegovom aktuelnom
položaju?
– Što se jezičkog pitanja u
Crnoj Gori tiče, treba reći
da u dubljem lingvističkom
značenju jednim jezikom govore Crnogorci, Srbi, Hrvati
i Bošnjaci, alijas Muslimani.
Ali, svaki etnos, svaki narod,
ima pravo da jezik nazove
svojim imenom. U svim tim
jezicima postoje narječja, ali
ih obuhvata ta etnička lingvistička cjelina. Najveličanstvenije djelo napisano na
crnogorskom jeziku je Njegošev „Gorski vijenac“. Petar
I je poslanice napisao crnogorskim jezikom. Crnogorski
jezik je ostvaren u najuzvišenijim djelima koja su ikada
postojala, u takozvanim narodnim pjesmama.
Ljudi koji se u Crnoj Gori
pišu kao Srbi i pripadaju
srpskoj naciji imaju pravo
da govore i pišu svojim jezikom. Imaju pravo da zahtijevaju da u Crnoj Gori imaju
katedru za srpski jezik i književnost. I imaju je na Filozofskom fakultetu u Nikšiću,
koji bi trebalo inače da bude
na Cetinju. Imamo i katedru
za crnogorski jezik i književnost, tako da je tačno da više
nije stanje kao nekad, kada
su udžbenici iz kojih sam ja
učio bili napisani ekavski.
Dobro je da vlast koja rukovodi Crnom Gorom ne ispušta iz sluha veličanstvenu
istoriju Crne Gore. Međutim,
Crna Gora treba da zahtijeva
od Srbije da otvori katedru
za crnogorski jezik ako hoće
da Srbi ovđe imaju svoju
katedru. Nema ništa manje
Crnogoraca u Srbiji negoli
građana koji se u Crnoj Gori
izjašnjavaju kao Srbi. Tu Crna
džeferdarom što ga je preśeklo tursko zrno. Vuk priča šta
mu se dogodilo i kaže: „Da
posječem turske izjelice“.
Možete zamisliti Vuka, seljaka iz toga vremena, da je
rekao „posječem“, a ne „pośečem“. Moja majka je uvijek
govorila śekira, śedi, śeme.
Miličić je prilagodio „Gorski vijenac“ savremenom
pravopisu. Ja sam napisao
jedan kraći propratni tekst
koji je na koricama knjige, i
to je finansiralo Ministarstvo
prosvjete i sporta i ministar
Stijepović. On je za nekolike
moje knjige takođe namijenio novac da se objave, „Crnogorsku hroniku“ i „Epilog
crnogorske hronike“, i da se
prilagode novom pravopisu
crnogorskog jezika. „Pobjeda“ je objavila ove knjige po
novom pravopisu i to je uradio Božidar Ilijin Miličić. Ja
niđe nijesam mogao napisati
u svoje vrijeme Ś i Ź jer ih u
štamparijama nije bilo.
Starac Milija brojem
stihova nadmašuje
Njegošev „Gorski
vijenac“
Starac Milija, Tešan Podrugović, Avdo Međedović…
Da li smo uradili dovoljno
da sačuvamo śećanje na crnogorsku usmenu poeziju i
njene autore?
– Nijesmo. Najveličanstveniji pjesnik koji je ikada
stvarao na našim prostorima bio je Starac Milija sa
svojih pet pjesama, kome
ne znamo prezime, a bio je
od Kolašina, vjerovatno iz
Rovaca. Došao je u sukob
sa nekakvim divanijama turske vlasti i bio sav iśečen po
glavi. Pobjegao je u Srbiju, u
požešku nahiju. Vuk je čuo
za tog nesrećnika da umije
dobro da pjeva pjesmu o
ženidbi Maksima Crnojevića. Od njega je Vuk zapisao
pjesme „Ženidba Maksima
Crnojevića“, „Banović Strahi-
RADOSAV BOŠKOVIĆ:
JEDNOG DANA KADA
CRNOGORCI BUDU IMALI
SVOJ JEZIK KILIBARDA ĆE
BITI OD VELIKE POMOĆI
Prvu pripovijetku objavio sam u „Prosvjetnom radu“,
ali pod pseudonimom Novak Jelić, jer je to ime seoceta
iz kojeg potičem. Radosav Bošković, profesor uporedne
gramatike slovenskih jezika na Beogradskom univerzitetu,
najpametniji čovjek kojeg sam u životu srio, rekao je jednom prilikom, i to u razgovoru kad sam kao pripovjedač
ljuto napadan, da će moja proza biti od znatne pomoći
kodifikaciji crnogorskog jezika ako do nje dođe.
Gora pravi izvjesne jeftine
ustupke.
Ja sam nedavno prilagodio „Gorski vijenac“ crnogorskom, tj. njegovom izvornom jeziku. Njegoš je imao
nečitak rukopis pa je Milorad
Medaković prepisao „Gorski
vijenac“ i tako je objavljen. I
da ne budemo zlonamjerni.
Milorad Medaković je ekavac, pa mu se omaklo i na četiri mjesta u „Gorskom vijencu“ imamo riječ „ovde“. Onda
je Božidar Ilijin Miličić, tihi a
sposobni čovjek, i kao publicista i kao novinar i književni
kritičar, prihvatio moj prijedlog i „Gorski vijenac“ prilagodio crnogorskom pravopisu,
koji je ustavna kategorija. Pa
je tu riječ „ovde“ promijenio
u ovđe. Kada čitamo „Gorski
vijenac“, lako zaključujemo
ko je kakve kulture i pismenosti, ko je najslobodniji prema vladici Danilu. To je Vuk
Mićunović. A tip elementarnog, patrijarhalnog čovjeka
po svim dimenzijama je Vuk
Mandušić, koji se zaljubljuje
u kumu, onaj koji plače za
nja“, „Sestra Leke kapetana“,
„Gavran harambaša i Limo“
i „Ženidba Milića barjaktara“.
Starac Milija brojem stihova
nadmašuje Njegošev „Gorski vijenac“. A meni u antreu
hotela „Bjanka“ u Kolašinu
nijesu dali o njemu da govorim za potrebe televizijskog
snimanja! Izuzev lica koja su
studirala književnost, niko
od Kolašinaca nije čuo za
Starca Miliju.
Filip Višnjić je veoma
značajan član homerovske
porodice, ali po meni ne
može stati u red sa starcem
Milijom. Na stogodišnjicu
smrti tog prosjaka iz Bosne,
Srbija je selo u kojem je umro
i koje se zvalo Grk preimenovala u Višnjićevo, a 1933. godine se održao simpozijum u
Beogradu o njemu i objavljen zbornik radova u njegovu slavu, đe su najpoznatiji
i domaći i strani naučnici
saopštili svoje radove. Ima i
jedna naučna nagrada koja
nosi njegovo ime. Prošle godine mu je u mjestu Višnjićevo podignut spomenik koji
je osveštao srpski patrijarh.
Američki naučnici Milman Peri i Albert Lord izučavanjem i tumačenjem
poezije i spjeva „Ženidba
Smailagić Meha“ Avda Međedovića riješili su homersko
pitanje. U Bijelom Polju na
divnoj obali Lima spomenici
su Ristu Ratkoviću, Ćamilu Sijariću i Miodragu Bulatoviću.
Kada bi se mogli raskameniti,
svaki od njih bi rekao da ga
je stid što ovđe nema Avda
Međedovića.
Tešan Podrugović je iz
Gornjih Kazanaca u pravcu
Gacka, opština Nikšić, i najvjerovatnije se prezivao Papović, a Podrugović mu je
ostalo jer je bio visok koliko
jedan i pola drugoga. Bio
je seljak, čobanin i kiridžija.
Vuk Karadžić je od njega zapisao 25 pjesama. Zamislite
koliko je to obimno, iako se
poezija ne mjeri obimom.
Ta veličanstvena istina o više
vjekova naše istorije, oličena u liku Marka Kraljevića,
ostvarena je genijalnošću
Tešana Podrugovića. Marko
je sam vrh književnih likova
u našoj epici. Najopjevanija
je istorijska ličnost i ušao je
u sve usmene književnosti
Balkana. Uvaženi profesor
Vladan Nedić ima rad koji
pokazuje da je ušao i u ukrajinsku usmenu književnost.
Prva pjesma o Marku zapisana je 1555. godine. Veoma
sposobni mladi naučnik dr
Adnan Čirgić, koji je direktor
Instituta za crnogorski jezik i
književnost, izdao je uspješno knjigu Podrugovićevih
pjesama. Siguran sam da
niko u Nikšiću, osim ljudi koji
su studirali književnost, nije
čuo za Tešana Podrugovića.
Naziva ulice s njegovim imenom nema. Uporedite odnos
Srbije koja je zdušno prihvatila Filipa Višnjića, čovjeka iz
Bosne. Ona ima kulturan odnos prema njegovim zaslugama i ima korist od toga, jer
je viđela da srpska književnost ima iz čega da izrasta. A
pogledajte naš primitivizam.
I ovo je konstatacija moga
početnoga stava da ne znam
istorijskoga naroda Evrope
koji ima naglašeniju duhovnu vertikalu vjekova, a više
tekućega primitivizma.
Legenda i mit ne daju
inteligenciji i duhu da
slobodno žive
Prof. Kilibarda, kako odvojiti pozitivno jezgro mita i
legende kao istorijske praosnove svakog naroda i nauke i obrazovanja u cjelini od
njegove zloupotrebe?
– Još kao đak osnovne
škole naučio sam pjesmu
„Boj na Mišaru“ napamet, a
kao doktor nauka zaključio
sam da je samo pola pjesme
u upotrebi. Izbačeni dio nije
smio da se nađe u čitankama
i udžbenicima, jer u njoj kada
Kulinova, kada je čula da joj
je muž poginuo, žali sve majke i sestre izginulih vojnika
i proklinje Karađorđa zbog
toga. Takva plemenita bula
nije smjela da uđe u svijest
pravoslavnog naroda i to je
zloupotreba i falsifikovanje
istorije. Ali, to je u jednom
trenutku bilo neophodno
zbog potrebe oslobodilačke
borbe. Ili: vaspitavani smo
da je Vuk Branković najveći
izdajnik, a on nastavlja bitku
protiv Turaka poslije Kosovskog boja. No, ondašnji vladarski sloj Srbije bio je protiv
njega i on je to debelo platio.
To su kompleksne stvari, ali
ih treba objašnjavati.
Dakle, niti je Vuk Branković bio izdajnik, niti zna
kritička istorija za Miloša. Miloš nije ušao u kolektivnu svijest naroda prije Njegoševa
„Gorskoga vijenca“. Njegoš
NE ZNAM TOLERANTNIJE OSVAJAČKE
IMPERIJE PREMA DRUGIMA NARODIMA
I VJERAMA NEGO ŠTO JE BILA
OSMANLIJSKA
Kada smo već kod osvajača, ja ne znam tolerantnije osvajačke imperije prema drugima narodima i vjerama nego što je bila osmanlijska. Ko ne vjeruje, neka pročita Kuran.
U jednoj suri stoji da inovjernici imaju svoju vjeru u koju vjeruju, ne kaže se da ih treba
islamizovati. Niti se kaže da inovjernike treba pobiti. To je znao čak i Njegoš koji je ispunio
„Gorski vijenac“ antiislamizmom, jer je to njemu bilo potrebno iz ideološkopolitičkih razloga. Taj će antiislamizam pozitivno djelovati i na Fundini i na Vučijem dolu i na Grahovu.
Međutim, mi smo taj antiislamizam i to poistovjećivanje islama s kugom prenijeli na živalj
koji je samo primio islam, a ostao u svom jeziku, u svom etnosu. Međutim, o toj toleranciji
Osmanlija prema drugoj vjeri, na neki način, najubjedljivije kaže isti Njegoš. Subjektivna
ideja pisca „Gorskog vijenca“ je da su islam i Turci najveća kuga ljudska koju je stvorilo
čovječanstvo. Tu je i alter ego pisca, vladika Danilo, kao i drugi alter ego, iguman Stefan. A
kada su vladika i glavari crnogorski pozvali predstavnike islamizovanog dijela Crne Gore i
ponudili im da se vrate u prađedovsku vjeru, Skender-aga je počeo da se čudi rekavši da i
dalje treba da žive u slozi kako su do tada živjeli: „Što je ovo, braćo Crnogorci?/ Ko je ovaj
plamen raspalio?/ Otkud dođe ta nesrećna misa/ O prevjeri našoj da se zbori?/ Mi jesmo
li braća i bez toga,/ U bojeve jesmo li zajedno?/ Zlo i dobro bracki dijelimo./ Kosa mlada
na groblje junačko/ Siplje li se bulah ka srpkinjah?“
je svojom veličanstvenom
poezijom od Miloša stvorio
idola. Okrenuo sam se kritički prema legendama da bi se
one svodile u korist naroda.
Sve ovo što radim i sve moje
bavljenje usmenom književnošću ima za cilj da ukaže na
veliku kulturno-istorijsku složenost i vrijednost crnogorske prošlosti, da se ugledamo na evropske narode, da
nas ne zavode klerikalske laži
ili politički interesi drugih.
U veličanstvenoj usmenoj epici, prije ulaska političko-ideoloških tokova koje će
u deseteračkim pjesmama
unijeti i Petar I i Petar II iz
opravdanih razloga, osvjedočena je puna moralna
nepristrasnost. Starac Milija
postupa kao i veliki Homer.
Ko prvi put čita „Ilijadu“ zaključiće da Homer nije grčki,
helenski, već trojanski pjesnik, jer je trojanski Hektor
po svemu savršenija ličnost
nego što je Ahil grčki. Najljepši moralni lik naše književnosti jeste stari derviš,
Turčin, u pjesmi „Banović
Strahinja“ Starca Milije. Kakva nepristrasnost! Ili kao
što kaže Vladan Nedić, jedan
veliki naučnik i profesor Beogradskog univerziteta, za
Turkinju đevojku u pjesmi
„Marko Kraljević poznaje
očevu sablju“ – da ljepotom
svoga morala nadmaša Kosovku đevojku.
Legenda i mit ne daju
inteligenciji i duhu da slobodno žive. Kada se pomenu
osvajačke sile, kao Turska,
samo se traže najuvredljiviji pojmovi, kao što bi i sam
Njegoš rekao – „ta kuga
ljudska“ ubija i uništava sve.
Crna Gora je imala priliku da
bude osvojena. Po čemu se
to razlikuje osvajanje Zete
od strane Stefana Nemanje
od osvajanja Crne Gore od
strane Osmanlija? Crna Gora
neće moći ravnopravno da
korača s evropskim narodima dok ne bude pobijedila
mistiku i legendu kritičkijem
pogledima na događanja.
Trebalo bi da svaki Crnogorac u razvijanju svoje svijesti
zna sve vrline i mane Crne
Gore da bi imao prepoznatljivost etnosa kome pripada.
Da se poslužim jednim adekvatnim primjerom. Francuska i Njemačka formirale
su zajedničku komisiju za
pisanje istorije za osnovne i
srednje škole, samo na dva
različita jezika. A sva naša
balkanska trvenja su bila
blaža od romansko-germanskih. Na samoj Marni bila je
velika kasapnica Francuza.
Kao od oplate pada granica
Francuske pod najezdom Hitlera. Vidite šta uspijevaju veliki narodi da naprave, kako
se ne bi vjekovna mržnja
prenosila prema drugom
narodu. Dio rješenja je da se
napiše zajednička istorija.
Jednako su se napajali
Svetim Vladimirom i
pravoslavac i katolik i
musliman
Pronicljivi i beskompromisni ste kritičar anahrone i
retrogradne uloge Srpske
crkve u crnogorskom društvu. Kako gledate na njene
pokušaje da se infiltrira i
u obrazovni proces, tj. na
organizovanje tzv. vjerske
tribine u jednom dužem vremenu na Pravnom fakultetu
državnog Univerziteta Crne
Gore?
– Na državnom Univerzitetu Crne Gore, na Pravnom
fakultetu, dvije godine je
držana vjerska tribina koju
je organizovala Srpska pravoslavna crkva. To je nezamislivo u jednoj demokratskoj
državi, jer srpska crkva ne
priznaje ni crnogorsku naciju
ni državu, kao ni crnogorsku crkvu. A vlast „vibrira“
po ovom i drugim pitanjima
zbog glasova. Đe je u ovom
slučaju bio rektor, državni nadzor? Odmah poslije
izglasavanja
nezavisnosti
propuštene su važne stvari.
Ustav je donijet i usvojen.
Śutradan je trebalo održati
prvu śednicu Skupštine, sa
jednom jedinom tačkom
dnevnog reda – poništenje
odluka Podgoričke skupštine
i dekreta kralja Aleksandra o
prisajedinjenju Crnogorske
crkve Srpskoj crkvi. Amfilohije Radović je postavljanjem
limene crkve na Rumiji zabio
krvavi nož u multietničku
harmoniju toga kraja. Jednako su se napajali legendom
i duhom Svetog Vladimira i
na Trojičin dan jednako išli
i pravoslavac, i katolik i musliman, dakle, i onaj koji je u
međuvremenu primio drugu
vjeru. A podśetiću da su sve
pravoslavne crkve u moćnom turskom carstvu poslije ukinuća Pećke patrijaršije
bile pod Vaseljenskom patrijaršijom, osim Crnogorske.
Branko Pavićević mi je
lično uručio recenziju
jer je znao da me CANU
o njoj neće obavijestiti
Kako gledate na Zakon o
CANU i na činjenicu da se
on ne primjenjuje? Šta je
sa crnogorskom enciklopedijom? Da li smatrate da
je potrebno za ovu svrhu
formirati leksikografski zavod?
– Ja ne znam treću ustanovu u Crnoj Gori koja svim
silama nastoji da podlokava
svaku crnogorsku prepoznatljivost. Jedna je Crnogorska akademija nauka i
umjetnosti, a druga Srpska
pravoslavna crkva. Crna Gora
još nema svoju enciklopedi-
ju ni rječnik jezika crnogorskog. Nađite mi ijedan narod
u Evropi da nema svoju enciklopediju. Vlast je trebalo
odavno da ima kritičkiji odnos prema CANU. Nezamislivo je da opstaje CANU, a da
se ne formira leksikografski
zavod kao dio te akademije ili, možda, samostalno.
Sada ću vam ispričati jedan
detalj iz kojeg se vidi prava
priroda CANU. Riječ je o akademiku Branku Pavićeviću.
Grehota je običnom čovjeku
tražiti mane, ali vrhunskoga
ne treba šteđeti od kritike
i, razumije se, priznati mu
veličinu. Pokojni akademik
Branko Pavićević je sin Đoka
Šajova Pavićevića, najstarijeg
jugoslovenskog narodnoga heroja. Bio je predśednik
Naučnog društva Crne Gore
i član Centralnoga komiteta
kada sam ja bio udaljen sa
svih položaja (ostao sam na
Fakultetu zahvaljujući Veljku Milatoviću), zato što sam
napisao recenziju za knjigu u
kojoj se pominje Krsto Zrnov
Popović kao crnogorski vitez. Komunisti su vrlo vješto
našli razloge za to. Složio se
sa time i Branko Pavićević,
rekli su.
Prije nekoliko godina,
CANU, koja je crnogorska
akademija koliko sam ja japanski profesor, riješi da izda
sabrana Njegoševa djela.
Mene nijesu mogli zaobići
zato što sam napisao prve
komentare „Ogledala srpskog“ daleke 1974. Naumili
su da mi ponude pisanje komentara, a odredili Branka
Pavićevića za recenzenta i
beogradskog profesora Radojicu Jovićevića. Računaju
da me je Branko išćerao iz
partije, pa će mi dati negativan sud. Uzmem tekst o
Ogledalu i izmijenim neke
stvari, dam Božidaru Ilijinom
Miličiću da prilagodi pravopisu crnogorskog jezika, i
dam Adnanu Čirgiću da napiše rječnik. Poslije mjesec
ili dva stiže mi saopštenje
da „Ogledalo“ ne može biti
objavljeno, jer je recenzent
prof. Jovićević napisao negativnu recenziju, a Branko
Pavićević je bolestan i nije je
napisao. Kasnije me je zvao
Branko da porazgovaramo.
Tada mi je rekao da je napisao pozitivnu recenziju koju
mi je uručio iz svoje ruke, jer
je znao da me oni o tome
neće obavijestiti. Nedugo zatim Branko je umro. Tu recenziju sam dao Adnanu Čirgiću,
koji ju je i objavio. Ovo nije
bitno za mene, ali uzmimo
Crnogorsku akademiju nauka i njene postupke. Hoću da
istaknem šta je ljudski moral
i koliko je to decenija u Branku sagorijevalo.
Razgovarao:
Goran Sekulović
7
OKT.
U Podgorici održan Međunarodni naučni skup posvećen 100-godišnjici odlaska Osmanlija s Balkana
ISTORIJA I BUDUĆNOST
U okviru pokušaja da se razumije i rasvijetli nasljeđe i ideja tog vremena, pored ostalih, otvorena su pitanja religijskog pluraliteta, uloge islama u
stvaranju kulturnog identiteta Crne Gore, načina vladavine Osmanlija na prostoru osvojenog Balkana, s posebnim osvrtom na razumijevanje odnosa
muslimana i nemuslimana, prožimanje kultura i civilizacija, uticaj Osmanlija na nastanak i razvoj urbanih mjesta na teritoriji današnje Crne Gore,
spoljnopolitičkih odnosa...
Učesnici međunarodnog
naučnog skupa, organizovanog povodom sto godina od
odlaska Osmanlija s Balkana,
pokušali su, zanemarujući
istorijsku događajnost, ratove,
odgovoriti na pitanje o tome
da li je njihova vjekovna vladavina bila okupacija ili civilizacija, te šta su nam u nasljeđe
ostavili. Organizator skupa
bila je Dukljanska akademija
nauka i umjetnosti (DANU), a
suorganizaotri su Turska ambasada u Crnoj Gori, agencija
TIKA, Društvo crnogorsko-turskog prijateljstva i Islamska
zajednica u Crnoj Gori.
„Namjerno smo naslovili
skup provokativno u podnaslovu – civilizacija ili okupacija, ne zbog toga da bismo
napisali novu istoriju koliko
zbog potrebe da pokažemo
da se istorija ne može napisati
jednom za svagda, već da se
ona piše. Da bismo razumjeli
kompleksnost samog pitanja i odgovorili modernom
izazovu nauke, odbacili smo
događajnu i ratnu matricu razumijevanja i akcenat stavili
8
OKT.
Prožimanje međusobnih
uticaja
U uvodnoj riječi akademik
Božidar Nikolić, predśednik
DANU, kazao je da neka velika carstva nijesu nosila samo
okupaciju i oduzimanje slobode malim narodima i državama, nego su za sobom nosila
i ostavljala velike civilizacijske i
kulturne tekovine koje su kroz
doticanje, suživot, prožimanje
imale veliki uticaj ne samo
na politički nego i na privatni
život, na sudbinu naroda i pojedinaca. „Ovo je uvod u jedno
drugačije sagledavanje uloge
Osmanlija na Balkanu, kroz
interdisciplinarnu valorizaciju
islamskog nasljeđa i sklopa
razumijevanja svekolike složenosti civilizacijskih susrijetanja hrišćanstva i islama, zapadnoevropske i orijentalne
kulture, vjekovnih prožimanja
međusobnih uticaja“, istakao
je Nikolić.
I Darko Petrušić, pomoćnik ministra za nauku, smatra
da su velika carstva ostavljala
duboke tragove na teritori-
AVANTURA TRAGANJA
„Svaki put počinje prvim korakom. Mislim da smo ovim
naučnim skupom iskoračili u avanturu traganja, otkrivanja i
pojašnjavanja. Istina, oprezno – da ne povrijedimo bilo kog,
ali dovoljno odlučno da nas razumije svako. U ova četiri dana
smo se družili, raspravljali, polemisali i pitali. Da li je dovoljno?
Sigurno, ne. Ne smijemo gajiti iluziju da smo postavljali prava
pitanja i uvijek davali ispravne odgovore. Pitali smo ono što
nas je zanimalo, a odgovarali na ono što mislimo da znamo.
Shvatili smo da živimo u istoriji i da je prošlost s nama. Ali smo
takođe smatrali da je ona nepromjenljiva i data sama po sebi.
Mijenjamo se mi, naši stavovi i naši sudovi u odnosu na prošlost. Vjekovi prisustva Osmanlija na Balkanu od nas traže da
dioptrija naših pogleda bude izoštrena barem onoliko koliko
bi nam pomoglo da bolje razumijemo, shvatimo i objasnimo.
Shvatiti pojavu u totalitetu, neodvojivo od vremena i prostora,
u stvari, znači shvatiti, dešifrovati poruke iz prošlosti, kako one
vidljive, tako i one koje treba otkriti, nekada i ogoliti i učiniti ih
jasnim. Mi smo oni koji treba da shvatimo a rezultati skupa dobrano pokazuju da prošlost sama po sebi ne može i ne smije
biti problem. Naše iščitavanje te prošlosti je problem. Logično
je da prošlost niti vidimo niti tumačimo na isti način. Mislim da
je to dobro, normalno i logično. Ono što nije dobro jeste što
mislimo da je samo naše tumačenje te prošlosti ono pravo. Takve iluzije ćemo se oslobađati u onoj mjeri koliko shvatimo da
naša slika nije prva već da smo je uglavnom naslijedili, naučili
ili dobili od drugih. Kada sebi osporimo pravo na jedini pravovjerni i utvrđeni sud, onda stičemo pravo da to osporimo i
onima prije nas i onima sa nama. Ne da bi ga revidirali već da
bi ga razumjeli, a razumjeti, u krajnjem, znači znati. Bez sumnje,
bez razumijevanja nema znanja, a bez znanja nema razumijevanja“, istakao je akademik Šerbo Rastoder.
na suštinske društvene fenomene proistekle iz susreta različitih vjekova, različitih svjetova, vjerovanja i civilizacija.
Zato je podnaslov skupa: šta
su nam ostavili. Danas kada
slavimo i izdižemo multikulturalnost na nivo savremene
vrijednosti čovječanstva, moramo odgovoriti na suštinsko
civilizacijsko pitanje: Otkuda
to da je ona najpresudnija na
prostorima koje je nekada
obuhvatalo Osmansko carstvo? Danas svijetu više nego
ikada trebaju tolerancija i naviknutost na različitost. Ima li
tolerancija svoje uporište na
Balkanu ili je ona sahranjena
s romantizmom i nacionalnom državom? Ako je sadašnjost samo prirodni nastavak
prošlosti, budućnost mora da
počiva na optimizmu i odgovorima koji su davno dati, ali
koji vrijede samo u vremenu u
kojem je ljudi znaju pročitati“,
istakao je predśednik Naučnog i organizacionog odbora
akademik Šerbo Rastoder.
jama i narodima koji su bili u
njihovom sastavu. Svaki trag,
oblikovan kasnijim kulturološkim, sociološkim, ali i uticajem
mentaliteta, pretvarao se u
značajne tekovine i uticaj koji
oblikuje kulture malih naroda, uči ih toleranciji, suživotu
i skladu. „U naučnom smislu,
kompleksnost civilizacijskog
preplitanja kultura, mentaliteta i sistema vrijednosti daje
mogućnost da se šire sagledaju pojave koje su posljedica,
kako je taj fenomen nazvao
Hantington, sukoba civilizacija ili hibrida kultura, kako to u
popularnoj literaturi nazivaju
moderni autori“, smatra on.
Ambasador Turske u Crnoj Gori Mehmet Nijazi Tanilir
ocijenio je da je cilj ovog simpozijuma građenje mostova.
„Ratovi, nažalost, predstavljaju
lice istorije čovječanstva protkano bolom. S uvjerenjem da
je mir a ne rat ono što je vječno, i što je u korist čovječanstva, ovaj simpozijum stavlja
akcenat na zajedničko nasljeđe, civilizacije i na zajedničku
kulturu, što je produkt zajedničke istorije. Razumijevanjem
i čuvanjem zajedničkog nasljeđa omogućava se brisanje
bolnih uspomena i ispravljanje ratnih razaranja“, naglasio
je on.
Podśetivši na prekretnicu
u crnogorsko-turskim odnosima nakon balkanskih ratova,
Nebojša Kaluđerović, ministar
vanjskih poslova i evropskih
integracija, osvrnuo se na istorijat tih odnosa i naglasio da
su od obnavljanja crnogorske
nezavisnosti odnosi između
dvije države znatno intenzivirani, kao i da je Turska danas
važan partner Crne Gore na
bilateralnom i regionalnom
planu.
Predśednik Crne Gore Filip
Vujanović je ukazao na važnost ovog skupa i apostrofirao
da je Crna Gora kao nacionalna, multireligijska i multikulturalna zajednica primjer
našeg regiona. „Ono što me
čini radosnim jeste tema ovog
naučnog skupa. Ne u smislu
postavljene dileme koja je
upitna, provokativna, intrigantna, nego u smislu mogućnosti da kroz pet vjekova Otomanske imperije pronađemo
ono što nas vezuje. A zaista
nas vezuje mnogo toga. Ako
je neko ovdje prisutan pet vjekova, onda je on stvorio i navike i običaje i cjelinu kulturnog
profila koja nas povezuje. Ako
nas nešto kroz istoriju povezuje pet vjekova, onda državna
politika treba da iskoristi tu
šansu da se državno veže za
partnerstvo sa Turskom“, smatra predśednik Vujanović.
Pitanja religijskog
pluraliteta
Intrigantna tema podstakla je eminentne autore da
pripreme izlaganja koja se odnose na različite segmente tog
vremena. Od ukupno 101 prijavljenog referata, podnešena
CRNA GORA PRIMJER U REGIONU: Učesnicima se obratio predśednik Crne Gore Filip Vujanović
su 93. U okviru pokušaja da
se razumije i rasvijetli nasljeđe i ideja tog vremena, pored
ostalih, otvorena su pitanja religijskog pluraliteta (akademik
Rusmir Mahmutćehajić), uloge islama u stvaranju kulturnog identiteta Crne Gore (prof.
dr Sonja Tomović-Šundić), načina vladavine Osmanlija na
prostoru osvojenog Balkana,
s posebnim osvrtom na razumijevanje odnosa muslimana
i nemuslimana (doc. dr Mucize
Unlu), deosmanizaciji unutar
istorije Mediterana (prof. dr
Egidio Ivetić), prožimanja kultura i civilizacija (prof. dr Senadin Lavić). Dat je i antropološki
ogled o orijentalnom kulturnom nasljeđu na Balkanu – od
stereotipa do stvarnosti (doc.
dr Lidija Vujačić), odnos Crno-
jevića prema Osmanskom carstvu (akademik Božidar Šekularac), te statusu Crnogorske
crkve u okviru ovog carstva
(Novak Adžić).
U kontekstu baštine govorilo se, pored ostalog, o uticaju
osmanske vladavine na nastanak i razvoj urbanih mjesta na
teritoriji današnje Crne Gore
(prof. dr Enes Pelidija), Osmanskom carstvu i gradovima u
Crnoj Gori (mr Sait Šabotić).
Tumačeno je Njegoševo djelo
u kontekstu vladavine Osmanlija (akademik Danilo Radojević), tretman sultana i Porte u
usmenoj poeziji Crnogoraca
(prof. dr Novak Kilibarda), mjesto muslimanke u „Gorskom
vijencu“ (Vesna Kovačević).
Analizirani su spoljnopolitički odnosi, započeti istorio-
grafskim refleksijama koje su
išle od odnosa nekada velikih
carstava multipolarnog svijeta
do savremene bipolarnosti
i mjesta Turske na Balkanu i
Balkana u savremenoj Evropi.
Učesnici su veoma zadovoljni organizacijom skupa,
posebno diskusijama koje su
bile dosta otvorene i dinamične. Skup je, međutim, svi se
slažu, samo pokrenuo brojna
pitanja o kojima treba nastaviti raspravu. Zato je organizacija ovakvih okupljanja i dalje
neophodna.
Jer, kako je ocijenio akademik Rusmir Mahmutćehajić, ovo je simbolički važan
skup zato što je prvi ove vrste
o ovoj temi u okruženju.
Lj. Vukoslavović
Seminar „Nastava moderne istorije Jugoistočne Evrope“
PROMOCIJA
DOBRIH PRIMJERA
Drugom po redu dvodnevnom seminaru „Nastava
moderne istorije Jugoistočne
Evrope“, prisustvovalo je 19
nastavnika istorije iz osnovnih i srednjih škola Crne Gore.
Nastavnici su prošli obuku za
korišćenje dopunskog nastavnog materijala na četiri teme
Na seminaru su govorili
Dragutin Papović, Živko Andrijašević i Ljiljana Bajčetić,
istoričari, zatim metodičarka
Vesna Kovačević, metodičarka
Vesna Milović, a moderator radionice bila je Vanja Vuković,
istoričarka i predśednica Crnogorskog udruženja profesora
U ime Zavoda za školstvo
prisutnima se obratio mr Radoslav Milošević Atos, pomoćnik direktora u Sektoru za
unapređivanje obrazovanja,
istakavši da je ovaj projekat
dobio punu podršku u Crnoj
Gori. „To je prilika za unapređivanje nastave istorije u Crnoj
koje se obrađuju u okviru svih
nastavnih planova i programa
u Jugoistočnoj Evropi, a to su
Otomansko carstvo, Nacije i
države, Balkanski ratovi i Drugi
svjetski rat.
istorije (HIPMONT). Seminaru
su prisustvovale i nastavnice
istorije koje su nedavno završile obuku za trenere, priredivši
izuzetno kreativne prezentacije i radionice.
Gori, upoznavanje, razmjenu
iskustava i promociju primjera dobre prakse“, istakao je
Milošević.
NE TREBA BJEŽATI OD SEBE
Prof. dr Azem Kožar ocjenjuje da je ovaj skup bio veoma
dobar. Intrigantnog je naslova. On se, međutim, ne slaže s dijelom naslova „Šta su nam ostavili?“:
„Kao da nam je neko nešto ostavio, kao da mi nijesmo
učestvovali u toj civilizaciji. Mislim da su sve što je ostalo iza
Osmanlija kao imperije, stvarali autohtoni narodi s ovih prostora, bez obzira na vjeru i naciju. To je naše kulturno-istorijsko
nasljeđe kome jednako treba da posvetimo pažnju, kao da
smo sto posto njegovi autori, svejedno pod čijom je to dirigentskom palicom stvarano. Mi, ljudi s ovih prostora, utkani
smo u to kulturno-istorijsko nasljeđe i kada se radi o džamiji,
o crkvi, putevima, infrastrukturi, te pismu, jeziku, političkim odnosima. Malo pažnje posvećuje se valorizaciji tog nasljeđa. Čini
mi se da imamo dosta predrasuda i da to ne koristimo kao svoj
veliki resurs, prije svega, za turizam. Ne treba bježati od sebe.
Pomenuto nasljeđe treba, prvo, zaštititi a zatim i valorizovati.
Ovaj skup može dosta da doprinese tome, jer je otvorio brojna
pitanja.“
O. Đ.
Đačke ekskurzije
NA EKSKURZIJI NIKOME
NE MOŽE BITI LOŠE
− Organizacioni problemi u pojedinim školama na vrijeme prevaziđeni
− Direktor Gimnazije u Podgorici Radiša Šćekić: Obično svi kao da jedva čekaju da se nešto ružno desi na ekskurziji, pa da pišu o tome, ali niko ne pohvali
kada je sve uspješno proteklo
− Zoja Bojanić-Lalović, direktorica OŠ „Štampar Makarije“: Veoma je važna dobra organizacija
Ne prođe nijedna godina
da školske ekskurzije proteknu nezapaženo. Ove godine
u centru pažnje nijesu bili incidenti učenika, tuče, krađe i
slično. Pažnju su skrenuli ozbiljni organizacioni problemi od
strane turističke agencije koja
je na tenderima dobila njihovu
organizaciju.
Naime, kod ekskurzija koje
je izvodila nikšićka agencija
My travel, pojavio se problem
neplaćenih rezervisanih hotela. Problemi nijesu mimoišli ni
Gimnaziju „Slobodan Škerović“
u Podgorici. U školi ističu da
ova agencija nije mogla da u
određenom vremenskom roku
izvede ekskurziju „B“ smjene.
Kako kaže direktor Radiša
Šćekić, u školi su ipak uspjeli da
se blagovremeno organizuju i
đake pošalju na ovo putovanje,
najviše zahvaljujući podršci
ministra prosvjete i sporta Slavoljuba Stijepovića. On negira
priče koje su kružile da je to
opravdali ime ustanove u kojoj
uče i rade. Obično svi kao da
jedva čekaju da se nešto ružno
desi na ekskurziji, pa da pišu o
tome, ali niko ne pohvali kada
je sve uspješno proteklo. Zar
nije afirmativno kada 420 učenika pođe na ekskurziju u dvije
grupe i ne naprave ni najmanji
eksces“, ističe Šćekić.
U školi su zadovoljni ne
samo time što je problem brzo
riješen, već i zato što je sama
ekskurzija obje smjene završena prema očekivanjima.
− Ekskurzija je protekla
prema planu, bez problema je
realizovan program. Učenici su
se, kao i uvijek, ponašali dostojno imenu škole iz koje dolaze.
Izvanredno im je poznavanje
stranih jezika, što im je pomoglo u komunikaciji u inostranstvu, dobro poznaju istorijske
prilike i kulturno-istorijske spomenike zemalja u kojima su bili.
Oduševljena sam i vjerujem da
zajedničkim radom i naporom
na ekskurziju. O tome koliki je
to namet na kućni budžet, i to
u mjesecu kada za đake treba
kupiti knjige, školski pribor,
odjeću, suvišno je govoriti.
Prema riječima većine roditelja, za ekskurziju je, uz osnovni
iznos koji se plaća agenciji (340
eura), neophodno izdvojiti još
minimum 500 za džeparac i
još dodati za odjeću i ostale
detalje koji su neophodni za
ovu priliku. Mnogi tvrde da su
morali da štede, odreknu se
mnogih potreba da bi đetetu
obezbijedili taj ugođaj koji se
dešava samo jednom u životu.
Neki su se i zadužili.
U školama se trude da svima koji nemaju novac, a žele
ekskurziju, obezbijede to putovanje. Tako je u Gimnaziji u
„Slobodan Škerović“ ove godine pomoć dobilo 14 učenika.
Jadranka Đerković kaže da u
školi nastoje da se pomognu
svakom učeniku. S obzirom na
PRVO TREBA UPOZNATI SVOJU ZEMLJU: Učenici OŠ „Štampar Makarije“
Zoja Bojanić
bilo politički motivisano, prije
svega izborima, već da su u prvom planu bili učenici.
Četirsto dvadeset učenika
nije napravilo nijedan
eksces
− Ministar je pokazao veliko razumijevanje. Rekao je:
„To su naša đeca i moraju ići
na ekskurziju“. Nikakve druge
motivacije nije bilo. Uz napor
naših profesora, sve je proteklo u najboljem redu. U školi
smatramo da su gimnazijalci
zajedno sa svojim profesorima
Radoje Novović
učenika, roditelja i nastavnika
možemo da učinimo da sve
ekskurzije imaju smisla i budu
od značaja za razvoj mlade ličnosti. Oni na tim putovanjima,
uz zabavu, svjesno i nesvjesno,
nešto nauče − kaže pomoćnica
direktora Jadranka Đerković,
vođa ekskurzije smjene „A“.
Donatorsko jutro „Škola
roditeljima, roditelji školi“
U centru pažnje aktera,
posebno roditelja, bili su veliki
iznosi novca koje je potrebno
obezbijediti da bi dijete poslali
NEZABORAVNO ISKUSTVO
Učenici su uvijek zadovoljni ekskurzijom. Za njih je najvažnije da se lijepo druže, te da su uslovi smještaja dobri.
− Bilo je to nezaboravno iskustvo koje je, svakako, valjalo
doživjeti. Iako je ekskurzija trajala samo pet dana, uspjeli smo
da obiđemo najpoznatija mjesta u Crnoj Gori i da se lijepo
provedemo. Takođe, mislim da je ovakav način druženja kroz
putovanje i učenje izuzetno koristan i treba ga češće organizovati − priča Jovana Stamatović, učenica OŠ „Štampar Makarije“ u Podgorici. Ona smatra da je možda bilo bolje da su
putovali po Srbiji jer, prema njenom mišljenju, većina učenika zna sve o Crnoj Gori.
Njen drug Nikola Raičević misli drugačije.
− Sve je bilo super. Niko se od nas nije fokusirao na taj
edukativni sadržaj, ali smo ipak ponešto i naučili. Smatram
da je bolje što smo putovali po Crnoj Gori nego po Srbiji zato
što je većina đece ranije upoznala Primorje i Žabljak, ali ne i
ostale gradove na śeveru − priča on.
Podgorički gimnazijalci su posebno oduševljeni ekskurzijom. Iako je putovanje bilo naporno, isplatilo se.
− Super sam se proveo. Nikada mi u životu 10 dana nije
brže prošlo − kaže Vuk Mitrić.
− Na ekskurziji ne može nikome biti loše. Prioritet nam
je bio da se dobro provedemo. Ipak smo ponešto i naučili,
viđeli interesantne, živopisne gradove − mišljenja je Matija
Božanović.
Radiša Šćekić
to da ima dosta đece koja su iz
materijalno slabijih porodica,
nastoje da im diskretno pomognu.
„Razredne starješine najbolje mogu da uoče kome je
Makarije“ za takve učenike organizovali su pomoć na originalan način.
− Nakon razgovara sa
razrednim starješinama koji
su procijenili da ima učenika
slabije platežne moći, koji ne
mogu sebi obezbijediti odlazak na ekskurziju, u saradnji sa
Savjetom roditelja organizovali
smo donatorsko jutro pod sloganom „Škola roditeljima, roditelji školi“. Odazvali su se oni
koji su bili spremni da doniraju
odlazak učenika na ekskurziju.
Za tu priliku izveden je kulturno-umjetnički program škole
− ističe Zoja Bojanić-Lalović,
direktorica škole.
Potreban oprez
Inače, ekskurzije osnovaca
mnogo su manje u žiži. Po-
Radoje Novović:
PAŽLJIVO BIRATI AGENCIJU
Agencija koja se prijavi da organizuje ekskurziju mora da
pośeduje odgovarajuću licencu ministarstva nadležnog za
poslove turizma i da ispunjava druge uslove propisane zakonom kojim se uređuje djelatnost turizma. Radi obezbjeđivanja veće sigurnosti učenika na ekskurziji, roditelji čija đeca
putuju mogu većinom glasova na roditeljskom sastanku da
donesu odluku da, osim odjeljenjskog starešine, ekskurziju
prate još najviše dva nastavnika koji izvode nastavu učenicima tog odeljenja.
Odjeljenjski starešina obavještava roditelje o programu
i cijeni ekskurzije, izboru agencije, bruto iznosu dnevnice za
pratioce i ostalim uslovima putovanja. Roditelji učenika koji
putuju obavezni su da potpišu program i opšte uslove putovanja, čime potvrđuju da su upoznati s uslovima i da su s
njima saglasni. Direktor škole je dužan da od agencije zatraži
dokumentaciju kojom ona dokazuje reference i iskustvo u
đačkom i omladinskom turizmu.
Ukoliko ekskurzije nijesu organizovane na predviđeni način, onda se one pretvaraju u zabavu učenika i isplatu naknada prosvjetnim radnicima, koje uistinu nijesu velike za odgovornost koje preuzimaju na sebe kada je bezbjednost đece u
pitanju, a to bi trebalo da je primarni cilj. Ukoliko su ekskurzije
brižljivo planirane i dobro odabrana agencija koja će realizovati ekskurziju, onda se s velikom vjerovatnoćom može predviđeti ostvarenje, prije svega edukativnih, a i ostalih ciljeva.
to potrebno. A onda se uvijek
nađe izgovor, tipa: nagrađeni
su besplatnim putovanjem jer
nemaju neopravdane izostanke, ili imaju odlične ocjene.
Tako se oni ośete važnim“, veli
ona.
U Osnovnoj školi „Štampar
sebno od kada se izvode u Crnoj Gori. Ipak, i tu je potreban
oprez.
− Veoma je važna dobra
organizacija. Nakon predstavljanja programa od strane svih
agencija koje su se javile na
tender, izabrali smo onu koja
je dala najbolju ponudu, tj.
garantovala dobru organizaciju, omogućila da se plaća u
ratama, obezbijedila gratis za
narima iz đačkog života i druženja, ne samo međusobnog,
nego i sa nastavnicima koje su
imali priliku da bolje upoznaju
Ministarstvo prosvjete i sporta
POŠTOVATI ZAKON
Iz Ministarstva prosvjete i sporta saopštavaju da je organizovanje đačkih ekskurzija, kao i škola u prirodi u nadležnosti
same vaspitno-obrazovne ustanove. Ministarstvo prosvjete i
sporta pomaže vaspitnoobrazovnim ustanovama u savjetodavnom smislu prilikom organizovanja ekskurzija i škola
u prirodi u cilju poštovanja svih zakona koji definišu oblast
obrazovanja. U skladu s obrazovnim programima, učenici
osnovnih škola treba da upoznaju prije svega svoju domovinu, posebno njenu istorijsko-kulturnu baštinu i određene
geografske specifičnosti Crne Gore, što predstavlja osnovni
cilj organizovanja đačkih ekskurzija. Cilj organizovanja škola
u prirodi, kao i đačkih ekskurzija, isključivo je obrazovnog
karaktera. Način organizovanja i plaćanja ovih aktivnosti regulisan je u svakoj vaspitno-obrazovnoj ustanovi posebno,
a zasniva se prije svega na dobrovoljnoj osnovi, uz saglasnost svakog roditelja pojedinačno. Ono što je Ministarstvo
prosvjete i sporta uvijek naglašavalo jeste to da se poštuju
zakoni koji regulišu ovu oblast, što sve vaspitno-obrazovne
ustanove u Crnoj Gori i rade.
nekoliko učenika. Autobusi ne
smiju biti stariji od pet godina. Jednoglasno smo izabrali
agenciju „Globus“ − kaže Zoja
Bojanić-Lalović.
Ona smatra da je ekskurzija bila veoma uspješna. Đaci
su dobili istraživačke zadatke
kako bi ekskurzija zadovoljila
glavni cilj − edukaciju.
Nastavnici uvijek ukazuju
da su ova edukativna putovanja veoma odgovoran posao.
Slađana Albijanić, nastavnica u
OŠ „Š. Makarije“, smatra da je to
najteži dio posla.
Socijalizirajući,
kulturološki, kognitivni i
emocionalni ciljevi
− Učenicima je ponuđeno
dosta edukativnih sadržaja.
Obuhvatili smo jug i śever Crne
Gore. Uživali u prirodi. Uhvatili
smo zalaske sunca u Ulcinju
i u Budvi, uživali u bogatstvu
jeseni koja daruje kanjon Tare,
ljepote Crnog jezera, i na kraju
se prepustili miru netaknute
prirode u etno-selu kod Plava.
Cio dan bio nam je ispunjen različitim sadržajima. Učenici su
više pažnje posvećivali druženju, i to je ono što će oni najviše
pamtiti i zabilježiti u spome-
i iz drugog ugla, van učionice.
Da se pitam, ja bih to radije
organizovala kao jednodnevni
izlet, ali đeca to ne vole − ocjenjuje Albijanićka.
Radoje Novović, rukovodilac Odsjeka za istraživanje i
razvoj obrazovnog sistema u
Zavodu za školstvo, ocjenjuje
da je bilo opravdano ograničiti
ekskurzije osnovnoškolaca na
maršrutu po Crnoj Gori.
− Cilj ekskurzije po Crnoj
Gori jeste neposredno upoznavanje pojava i odnosa u
prirodnoj i društvenoj sredini,
upoznavanje kulturnog, istorijskog i duhovnog nasljeđa i
privrednih dostignuća. Zadaci
ekskurzije po Crnoj Gori jesu:
proučavanje objekta i fenomena u prirodi, upoznavanje načina života i rada ljudi pojedinih
krajeva Crne Gore; razvijanje
pozitivnog odnosa prema nacionalnim, kulturnim, etičkim
i estetskim vrijednostima koje
baštini Crna Gora. Znači, tu se
prepliću socijalizirajući, kulturološki, kognitivni i emocionalni ciljevi 14/15-godišnjaka
− objašnjava Novović.
Lj. Vukoslavović
9
OKT.
0(ċ81$52'1$SARADNJA
Predśednik Evropske akademije nauka i umjetnosti prof. dr Feliks
Unger pośetio Crnu Goru
PREMIJERU LUKŠIĆU
URUČEN POZIV ZA
POČASNOG SENATORA
Predśednik Evropske akademije nauka i umjetnosti
prof. dr Feliks Unger prilikom
pośete Crnoj Gori uručio je
premijeru dr Igoru Lukšiću poziv za inauguraciju u počasnog
senatora Evropske akademije
nauka i umjetnosti, saopšteno
je iz Vlade.
Premijer Lukšić je tim po-
zajedničkoj saradnji, navodi se u saopštenju.
Prof. dr Feliks Unger susreo se s ministarkom nauke
dr Sanjom Vlahović i članovima Savjeta za naučnoistraživačku djelatnost. Dogovorena
je saradnja u vezi s razvojem
Strategije naučnoistraživačke
djelatnosti. Kako Ministarstvo
društvu.
U okviru pośete Crnoj Gori
prof. Unger susreo se i s ministrom zdravlja prof. dr Miodragom Radunovićem i dekanom
Medicinskog fakulteta prof. dr
Bogdanom Ašaninom, s kojima je bilo riječi o dogovoru i
podršci naučnoistraživačkoj
zajednici za oblast medicin-
Sporazum o naučnoj i tehnološkoj saradnji Crne Gore i Mađarske
ZAJEDNIČKI PROJEKTI,
RAZMJENA ISTRAŽIVAČA
Ministarka nauke prof. dr
Sanja Vlahović i državni ministar za strategiju Ministarstva
nacionalne ekonomije Mađarske Zoltan Cefalvaj potpisali su
u Podgorici sporazum o naučnoj i tehnološkoj saradnji dviju
država. Dokument podrazu-
i susreta istraživača obje zemlje, obrazovanje zajedničkih
naučnoistraživačkih centara
i privremenih naučnoistraživačkih grupa, kao i drugi oblici
saradnje.
Delegacije su razmijenile
informacije o svojim prioriteti-
Vlahović ocijenila je da je ovo
značajan sporazum jer institucije ovih zemalja već određeno
vrijeme sarađuju: „Dogovorili
smo da napravimo efikasan
plan saradnje koji uključuje
finansiranje zajedničkih projekata, mobilnost istraživača
Ministri Zoltan Cefalvaj i Sanja Vlahović
10
OKT.
S prijema u Vladi Crne Gore
vodom istakao da takva pozicija afirmiše opredijeljenost i
ambiciju Vlade da akumulira
znanja i potencijale Crne Gore
u cilju sveukupnog napretka i razvoja. Profesor Unger
iskazao je interesovanje da
podrži primjenu Strategije za
istraživanje i razvoj Crne Gore.
Dogovoreno je da se u najskorijem periodu potpiše i memorandum o saradnji između
Ministarstva nauke i Evropske
akademije, što će predstavljati
snažan impuls daljoj
nauke ima obavezu da revidira svoju strategiju, ekspertiza
Evropske akademije biće od
izuzetne koristi, a sve u korak
sa zahtjevima Evropske komisije, kao i potrebama naučnoistraživačke zajednice u Crnoj
Gori. U skladu s tim, Ministarstvo nauke i Evropska akademija potpisaće sporazum o
saradnji, kojim će biti definisani pravci budućeg razvoja naučnoistraživačke djelatnosti u
Crnoj Gori u smislu profilisanja
uloge modernih akademija u
skih nauka. To se odnosi na
inoviranje nastavnih programa i mogućnostima pohađanja obuka i usavršavanja na
Univerzitetu Alma Mater Europea, ali i saradnji s eminentnim
evropskim kardiohirurzima.
Prof. Unger bio je takođe
gost Crnogorske akademije
nauka i umjetnosti i Dukljanske akademije nauka i umjetnosti, dodaje se u saopštenju.
i studenata, a koristićemo i
iskustva u formiranju tehnoparkova i centara uspješnosti,
te pristupanju EU“.
O. Đ.
Počela obuka za nastavnike srednjih škola o evroatlantskim
integracijama
PRIMJENA NOVIH
VRIJEDNOSTI
Obuka nastavnika srednjih škola o evroatlantskim
integracijama, koju organizuju Koordinacioni tim za implementaciju Komunikacione
ŠANSA ZA USAVRŠAVANJE U
AMERICI
tehnologije i energiju. To pruža dodatne mogućnosti za
otvaranje različitih aspekata
saradnje.
Kako je saopšteno iz Ministarstva, najveći dio razgovora
odnosio se na nalaženje najpogodnijeg modela za slanje
naših studenata na usavršavanje u Mejn, ali i razmjenu profesora.
Prof. dr Džejms Bupre govorio je o inovacionom inžinjeringu. Riječ je o oblasti koja u
Americi uzima sve više maha,
ma u okviru naučnotehnološke saradnje i saglasile se da će
podsticati svoje naučnoistraživačke ustanove da zajednički učestvuju na pozivima na
evropskom nivou.
Ministarka nauke Sanja
O. Đ.
Profesori sa Univerziteta iz Mejna gosti Ministarstva nauke
Jačanje saradnje Univerziteta u Mejnu s obrazovnim
i naučnim institucijama Crne
Gore bila je tema razgovora
ministarke nauke dr Sanje
Vlahović s dekanom tog univerziteta prof. dr Denijelom
Sendvejsom i šefom Odsjeka
za industrijsku saradnju prof.
dr Džejmsom Bupreom.
Konstatovano je da su državni prioriteti Mejna i Crne
Gore gotovo identični, a odnose se na turizam, hranu i
zdravlje ljudi, informacione
mijeva razmjenu istraživača i
eksperata, naučnotehnoloških
informacija i dokumentacije.
Kako je saopšteno nakon potpisivanja sporazuma,
planirano je zajedničko organizovanje naučnih radionica
znanja o međunarodnim obavezama i nacionalnim potrebama implementacije NATO
standarda u procesu integracija kako bi se stvorili uslovi za
admiral Renato Petrič, direktorica Uprave za kadrove
Svetlana Vuković i pukovnik
Mehmed Tahirović iz Ministarstva odbrane.
kvalitetnu edukaciju mladih
ljudi o toj važnoj društvenoj
temi. Pri tome se pošlo od
ocjene da je škola mjesto za
dijalog i formiranje društvenih
stavova i aktivnu participaciju
mladih u rješavanju svih pitanja koja se tiču njihovog sadašnjeg i budućeg života.
Na otvaranju seminara
govorili su koordinator Vladinog tima za implementaciju
Komunikacione
strategije
Anđela Čelebić, ambasador
Slovenije Vladimir Gašparič,
Crna Gora se nalazi u procesu realizacije novih vrijednosti koje treba da povećaju
nivo demokratije, ljudskih
sloboda, solidarnosti, mira,
stabilnosti i vladavine prava,
a NATO integracije su upravo
faktor za očuvanje tih vrijednosti u vremenu kada su bezbjednosni izazovi globalni
i kada zahtijevaju i globalni
odgovor, poruka je sa predavanja u Podgorici.
a koja se bavi identifikacijom
kapaciteta i stavljanjem istih
u službu privrede i biznisa na
najfunkcionalniji način. Ova
tema ocijenjena je kao izuzetno značajna za Crnu Goru s
obzirom na projekat uspostavljanja prvog naučno-tehnološkog parka u Crnoj Gori, kao i
misiju sve većeg stavljanja nauke u službu privrede i biznisa.
O. Đ.
Kancelarija za međunarodnu saradnju Univerziteta Crne Gore
U EVROPU PO ZNANJE
Univerzitet Crne Gore ove
godine učestvuje u tri projekta
za mobilnost studenata u okviru programa Erasmus Mundus
(Basileus, JOINEUSEE i SIGMA)
koji pružaju svim studentima,
nastavnom i administrativnom osoblju mogućnost dobijanja stipendije za duži ili kraći
boravak na univerzitetima iz
EU.
Kancelarija za međunarodnu saradnju Univerziteta
Crne Gore blagovremeno će
informisati sve zainteresovane
o rokovima za prijavu, nakon
čega će biti organizovani informativni dani kako bi se detaljnije predstavili uslovi prijave
na konkurse. Tokom trajanja
konkursa biće organizovane
redovne konsultacije za studente koji planiraju da predaju
prijavu za neki projekat, saopšteno je iz Kancelarije za međunarodnu saradnju.
U protekle četiri godine
143 studenta i nastavnika dr-
Sa predavanja u Podgorici
žavnog univerziteta iskoristila
su neku stipendiju u okviru
projekata Basileus i JOINEUSEE.
Spisak partnera iz EU po
projektima može se naći na
www.ir.ac.me, a sve informacije o projektima i aktivnostima
su na sajtu Kancelarije za međunarodnu saradnju (www.
ir.ac.me).
O. Đ.
strategije o evroatlantskim
integracijama Crne Gore u
saradnji s Ministarstvom prosvjete i sporta i Upravom za
kadrove, počela je predavanjem u Zavodu za školstvo u
Podgorici. Obuka će obuhvatiti tri tematske cjeline: Crna
Gora na putu u NATO, Međunarodna bezbjednost i Crna
Gora, te Nacionalni sistem
bezbjednosti Crne Gore. Biće
završena do kraja novembra.
Cilj seminara je da profesori srednjih škola prošire
Lj. V.
IZDANJA ZAVODA ZA UDŽBENIKE I NASTAVNA SREDSTVA PODGORICA
Priručnici „Poteškoće u čitanju i pisanju“ i „Individualni razvojno-obrazovni program“
PUTOKAZ DO SVAKOG
ĐETETA
Priručnici su velika pomoć nastavnicima u radu s đecom s posebnim obrazovnim potrebama. Njihovu posebnu vrijednost, a time i korisnost za nastavnike,
predstavljaju primjeri iz prakse. U njima su jasno razgraničene uloge i zadaci svakog učesnika u ovom procesu
Državna strategija koja
promoviše kvalitetno i pristupačno obrazovanje za svu
đecu već je dala rezultate. Inkluzija je naša stvarnost. Njene
prednosti naglašavaju roditelji, pedagozi, psiholozi i nastavnici. Ipak, nastavnici ukazuju
da im je u radu s đecom s posebnim obrazovnim potrebama i dalje potrebna pomoć. A
nju im, bez sumnje, omogućavaju priručnici „Poteškoće u
čitanju i pisanju“ i „Individualni
razvojno-obrazovni program“
koje je pripremio Zavod za
udžbenike i nastavna sredstva
Podgorica.
− Izdavačkim planom
predviđena je određena dinamika pripreme naslova za
inkluziju, a u vezi s tim konsultujemo se sa nadležnima u Ministarstvu prosvjete i sporta i
Zavoda za školstvo. Na osnovu
informacija baziranih na iskustvu i dostupnim podacima,
matematičkim pojmovima u
prvom ciklusu.
− Svjesni smo da je nastavnicima potrebna literatura
koja im može olakšati rad s đecom s posebnim obrazovnim
potrebama i usmjeriti ih na
prava rješenja. Iskustvo svakog nastavnika u radu s đecom u inkluziji dragocjeno je,
i razmjenom tih iskustava mogli bi se izbjeći mnogi problemi i skratiti put do cilja. Zato
pozivam nastavnike da svoja
dobra i loša iskustva šalju na
našu adresu kako bismo imali
smjernice u daljem planiranju
literature − ističe Lida Vukmanović-Tabaš.
Individualni razvojnoobrazovni program
Ono što je posebno mučilo nastavnike jeste pripremanje IROP-a. Sada je tu priručnik koji je rezultat sinteze
usmjeravanje, resursnih centara, asistenata u nastavi, škole i svih zaposlenih u školi, do
porodice. On prati i detaljno
opisuje i preporučuje korake
koje je potrebno sprovesti prije i po dolasku u školu đeteta
s posebnim obrazovnim potrebama, tako da nastavnik u
svakom trenutku može da se
orijentiše − šta je i zbog čega
značajno uraditi, od koga se
može tražiti pomoć i kako je
dobro reagovati u nekoj situaciji u radu s njim − ističe Maraš.
Ona posebno ukazuje na
podršku koju ovaj priručnik
pruža nastavniku prilikom
izrade IROP-a u fazi definisanja ciljeva, kao i na korisne
preporuke za praćenje realizacije IROP-a, evaluaciju i reviziju
ukoliko su postavljeni ciljevi
bili prelaki za učenika ili ih dijete s teškoćom savladava.
− Važno je i to da su primjeri koji se nalaze u ovom
Budimirka Peruničić, učiteljica u OŠ „Savo Pejanović“:
ZNAČAJNA POMOĆ
NASTAVNICIMA
Kada u odjeljenju imamo učenike s teškoćama u čitanju i pisanju, najčešće se
izvode zaključci da učenik nedovoljno vježba, da su mu zadaci neuredni, nečitki, savjetuje im se da ljepše pišu, da im zadacibudu uredniji. Ovaj priručnik nudi teorijski
dio i podśeća nastavnika na specifične teškoće koje imaju đeca i s kojima se nerijetko
susrijećemo u radu s njima. Ponuđene su i nastavne metode koje treba primjenjivati
s đecom pri ovladavanju vještinama čitanja i pisanja. Autori su ponudili i konkretne
zadatke, kraće tekstove, crteže, vježbe i etape u savladavanju poteškoća u čitanju i
pisanju.
Priručnik, pored teorijskog dijela, sadrži način, pristup i pomoć učeniku, nudi odgovarajući materijal za rad sa đecom s poteškoćama u čitanju i pisanju. U Dodatku je
ponuđeno dosta tekstova, crteža za vježbe, koji su prilagođeni uzrastu i olakšavaju
nastavnicima rad. Prilozi u Dodatku urađeni su na kvalitetnom papiru, pa ih nastavnik može koristiti za više generacija.
Zbog svega navedenog preporučila bih ovaj priručnik nastavnicima i roditeljima
kako bi bolje razumjeli teškoće koje imaju njihovi učenici (đeca) i pomogli im.
naša izdavačka kuća odlučuje
se za temu. Ranije su objavljeni
priručnici „Pristup inkluzivnoj
praksi u vaspitanju i obrazovanju“ (2007), autorki Šaćire
Mešalić, Nade Šakotić i Milene
Nikolić, i „Inkluzivno vaspitanje
i obrazovanje u osnovnoj školi“ (2009) autora N. Šakotić, Š.
Mešalić i Sulejmana Hrnjice. U
protekloj godini objavili smo
dva priručnika, koji su odobreni na Nacionalnom savjetu.
Informacija o tome može se
naći na sajtu Zavoda za udžbenike, ali ovo je prava prilika
da se nastavnici i uprave škola
o njima informišu. Priručnici
za početno čitanje i pisanje i
izradu individualnih razvojnoobrazovnih programa (IROPa) pripremljeni su na većem
formatu iz praktičnih razloga.
U njima su date brojne sheme
koje su preglednije i lakše za
korišćenje. Kad je njihov sadržaj u pitanju, ovi priručnici se
preporučuju za svaku školsku
biblioteku, bez obzira na to
ima li ili nema trenutno u školi
učenika s posebnim obrazovnim potrebama − kaže Lida
Vukmanović-Tabaš, urednica u
Zavodu za udžbenike.
Ona ističe da je u toku izrada još dva priručnika. Jedan se
bavi radom s talentovanom i
nadarenom đecom, a drugi će
nastavnicima pomoći u radu
s đecom s posebnim obrazovnim potrebama kad je u
pitanju ovladavanje osnovnim
raznovrsnog iskustva koji će
im olakšati metodologiju planiranja, realizaciju i praćenje
efekata podrške uključivanju
đece s posebnim-obrazovnim
potrebama u redovan vaspitno-obrazovni sistem. Autorke
su Vera Rajović, Olja Jovanović
i Branka Radević.
Kako kaže logopedica
Anita Marić, priručnik nudi
jasne smjernice za izradu
IROP-a. Odgovara na pitanja
praktičara i dileme s kojim se
svakodnevno susrijeću u radu
s đecom s posebnim obrazovnim potrebama.
Recenzentkinja Nada Maraš, psihologica u OŠ „Vladimir
Nazor“, ukazuje na sveobuhvatnost i cjelovitost Priručnika.
− Autori polaze od koncepcijskih, tj. teorijskih modela koji su u osnovi inkluzivnog
obrazovanja, preko zakonskih
rješenja u međunarodnim dokumentima i zakonskih rješenja u Crnoj Gori, do detaljnih
opisa svih faza uključivanja
đeteta s posebnim obrazovnim potrebama u redovnu
školu. Priručnik će biti veoma
značajan za rad nastavnika,
ne samo kao vodič u izradi
IROP-a, već i kao mogućnost
da se sažeto na jednom mjestu sagleda uloga čitave mreže pojedinaca i organizacija
koji doprinose uključivanju
đece s posebnim obrazovnim
potrebama, od komisije za
priručniku iz naših škola, realizovani u našem zakonskom
i uopšte društvenom miljeu,
što je i te kako važno za uspješnost inkluzivnog obrazovanja.
U prilogu ovog priručnika dati
su i mjerni instrumenti − skale,
liste i primjeri čija će primjena
povećati sigurnost nastavnika
− kako u ulozi procjenjivača
trenutnog nivoa funkcionisa-
nja đeteta tako i u pronalaženju adekvatnog načina rada,
praćenja i evaluacije postignuća učenika s posebnim
obrazovnim potrebama − naglašava Maraš.
Poteškoće u čitanju i
pisanju
Čitanje i pisanje su veoma
važne vještine, jer je bez njih
nemoguć proces učenja. Zato
priručnik „Poteškoće u čitanju
i pisanju“ nudi jednostavan
pristup ovladavanju tim vještinama u učionici. U izradi
priručnika učestvovali su dr
Dragan Bogojević, lingvista,
Nikoleta Đurović, profesorica
razredne nastave, i Anita Marić, logopedica.
− Vjerujem da su praktičari zadovoljni samim tim što
im je data mogućnost da na
vrijeme prepoznaju problem
i blagovremeno reaguju,
vođeni ciljanim metodskim
postupcima. Nije bilo lako
pripremiti ovakav materijal, ali
je pričinjavalo izazov i zadovoljstvo jer se tako nešto prvi
put pojavljuje u vidu podrške
nastavnicima u redovnim školama. Konsultovali smo mnoge autore, pratili dešavanja u
svijetu i, uz pomoć literature i
znanja, oblikovali i prilagodili
materijal našem govorno-jezičkom području i vaspitnoobrazovnom sistemu − kaže
Anita Marić.
Priručnik sadrži tri dijela. Prvi, teorijski koji se bavi
osvrtom na najčešće teškoće
i smetnje u učenju uopšte, njihove simptome i uzroke. Drugi, koji nudi zadatke svrstane u
tri grupe putem kojih se može
na efikasan način prepoznati
dijete koje ima teškoće u savladavanju čitanja i pisanja.
Prvi set čine fonološki zadaci
koji provjeravaju pretčitalačke
vještine učenika. Drugi set su
zadaci za prepoznavanje teškoća u čitanju, a treći detektuje smetnje u pisanju. Treći
dio priručnika čini se najdragocjenijim. Date su metode, tj.
aktivnosti na času i uputstva
za rad s đecom, kao i materijali
koji su prilagođeni učenicima,
čiji je prvenstveni zadatak da
olakšaju rad učiteljima.
− Aktivnosti su podijelje-
11
OKT.
ne u tri grupe
pe i čine ih zanimljive igre u ovladavanju
vladavanju pretčitalačkim vještinama. Prije svega,
to se odnosi na postupke i
metode usvajanja čitanja putem raznovrsnog slikovnog
materijala, individualnim pristupom, radom u grupi. Tu su i
interaktivne igre koje se mogu
odvijati u grupi ili paru posebno imaju vrijednost jer drže
đečju pažnju, motivišu ih za
rad, podstiču kognitivne sposobnosti. Putem igre, bez previše tenzije i drila, usvajaju se
fonološke komponente koje
su kompleksne i traže potpunu pažnju đeteta. Izuzetno
zanimljivom igrom smatram
'domine', koje podržavaju fonološku (ili pretčitalačku) fazu
jer đeca ovladavaju vještinom
razlaganja riječi na slogove a
nakon toga i razlaganje riječi
na glasove. Čitanju jednostavnih rečenica uz razumijevanje pročitanog, posvećeno
Tamara Milić, savjetnica u Ministarstvu prosvjete i sporta:
VIŠI NIVO INFORMISANOSTI
I VJEŠTINA
U redovne škole uključen je veliki broj đece s posebnim obrazovnim potrebama kojoj
je omogućeno da se obrazuju u uslovima koji odgovaraju njihovim potrebama i mogućnostima. Ona postižu napredak na planu socijalizacije, u uspostavljanju emocionalne sigurnosti, samopoštovanja, vještina koje su važne za svakodnevni život. Njihovi tipični vršnjaci
postaju iskustveno bogatiji, pojačava im se solidarnost i altruizam, u drugoj osobi ne vide
nedostatak i smetnju, razvijaju se kao ličnosti bez predrasuda, koje su otvorene i prijemčive
za mogućnosti drugoga.
Istraživanje potreba nastavnika u odnosu na socijalnu inkluziju upućuje da im u radu
nedostaju, između ostalog, specifična znanja o đeci sa smetnjama u razvoju, kao i priručnici
za rad da bi kompetentno odgovorili na potrebe ove đece. Takođe, prema mišljenju nastavnika, u posljednje vrijeme nije vladala intenzivna obuka nastavnika za inkluzivno obrazovanje. Nadalje, nastavnici smatraju da je uvođenje inkluzije u obrazovni sistem opravdalo svoj
osnovni cilj, ali navode i brojne izazove u njenoj implementaciji: nedovoljnu edukovanost
za rad sa đecom s posebnim obrazovnim potrebama, probleme oko izrade IROP-¬a i slično.
Ova dva priručnika značajno će podići nivo informisanosti i vještina nastavnika, a samim tim i njihovog profesionalnog pristupa i lične sigurnosti i samopouzdanja za rad sa
đecom s posebnim obrazovnim potrebama. Takođe, oni treba da ujednače pristup u radu
i da na pravi način odgovore na potrebe đece koja su prošla proceduru rane identifikacije
i intervencije, ali i one čije se teškoće otkrivaju tek u nastavnom procesu (disleksija, disgrafija, diskalkulija i sl.).
je puno aktivnosti koje
k učitelj
može primijeniti u učionici −
ističe Anita Marić.
Ona napominje da dodatak sadrži neumjetničke tekstove s jasno izbalansiranim
zahtjevima, veličinom slova,
brojem slova u riječi, brojem
riječi u rečenici kako bi ispratili
postupnost u učenju, a time
u velikoj mjeri olakšali učenje
i stvorili prijatnu i pozitivnu
atmosferu za rad.
I recenzentkinja Dijana
Gajović, učiteljica u OŠ „21.
maj“ u Podgorici, ukazuje na
pomoć priručnika „Poteškoće
u čitanju i pisanju“ nastavnicima u radu s različitim kategorijama đece.
− Prije pojavljivanja ovog
priručnika vrlo malo literature
davalo je prave smjernice za
praktičan rad s đecom koja
imaju probleme u savladavanju čitanja i pisanja. U praksi
svako dijete je svijet za sebe, i
treba pronaći pravi put do njega, a ovaj priručnik nudi putokaz. On na pravi način daje detaljne informacije o najčešćim
poteškoćama u čitanju i pisanju, pomaže nam da lakše i na
vrijeme uočimo đecu s poteškoćama. Prednost Priručnika
je u tome što je pisan jednostavnim jezikom, razumljivim,
ne samo za nastavnike, nego i
za roditelje kojima je stalo da
pomognu svojoj đeci. U njemu se konačno jasno razgraničavaju uloge i zadaci svakog
učesnika u ovom procesu.
Priručnik sve nas podśeća na to koliko je za uspješno
čitanje i pisanje važna rana
jezička stimulacija đece. Od
ostale slične literature izdvaja
se i po tome što je uz njega
štampan i dodatak s brojnim
ilustrovanim nastavnim listićima, koji se prilikom opismenjavanja mogu koristiti u radu
i s đecom koja nemaju posebne poteškoće u opismenjavanju − naglašava Gajovićka.
Lj. Vukoslavović
Nažalost ili na sreću, granice između realnog i virtuelnog svijeta sve su
tanje. Uz pomoć računara, laptopova, netbukova, tableta, smartfona...
informišemo se, komuniciramo, zabavljamo, UČIMO.
Rubrika [email protected] E-svijEt otvorena je za nastavnike na svim nivoima obrazovanja,
učenike, studente, stručnjake za informatiku. Podijelimo na ovoj stranici (u
budućnosti, vjerovatno, stranicama) iskustva u korišćenju informacionokomunikacionih tehnologija, prije svega u nastavi i učenju!
[email protected]
www.prosvjetnirad.co.me
Pripremio D. Batrićević
Šta donosi elektronski dnevnik
Platforma „Glas građana – e-Peticije“
ŽIVLJA KOMUNIKACIJA S
RODITELJIMA
VLADA BLIŽA JAVNOSTI
Od sljedeće godine roditelji će putem računara imati pregled izostanaka i
ocjene svoje đece
12
OKT.
„Nije danas lako kontrolisati dijete. Moj sin svakog se
dana zaputi u školu, ali često
završi u igraonici. Do sredine
oktobra već je sakupio sedamnaest neopravdanih časova
i četiri jedinice. Da sam ranije
saznao, i problem bi bio manji“, priča otac 16-godišnjeg
gimnazijalca.
Kad do kraja budu primjenjive mogućnosti projekta
MEIS (Montenegrin Education
Information System – Informacioni sistem obrazovanja
Crne Gore) ovakvih situacija
ne bi trebalo da bude. Roditelji će putem računara, koristeći pristupnu šifru, dolaziti
do stranice svog đeteta u
elektronskom dnevniku. Tamo
će, uz brojne druge informcije, imati pregled izostanaka i
ocjene (s datumom unošenja
i objašnjenjem da li je riječ o
pismenom, usmenom, testu,
kontrolnom...).
„Ih, ma neće toga biti dok
mi završimo školu“, komentarišu srednjoškolci. Međutim,
u Odjeljenju za ICT Ministarstva prosvjete i sporta nadaju
se da će obiman i skup posao
ipak biti okončan tokom 2013.
godine.
Dobar dio preduslova već
je stvoren. Elektronski dnevnik počeo je sredinom prošle
školske godine svoj život u
svim srednjim školama. Ljiljana Milović, profesorka Ekonomske škole „Mirko Vešović“,
inače predśednica Udruženja
MEIS – RUDNIK PODATAKA
U projekat MEIS od 2004. godine u etapama je uloženo
oko sedam miliona eura. Zahvaljujući njemu, Odjeljenje za
ICT Ministarstva prosvjete i sporta sada u svakom trenutku
ima rudnik svježih podataka. Ne samo o ocjenama i vladanju
učenika:
„MEIS aplikacija služi za evidentiranje podataka i kreiranje
mnoštva izvještaja vezanih za zaposlene i učenike, kao i evidentiranje podataka za ustanove, opremu u školama itd. Takođe, prate se i podaci o zaposlenima, radna mjesta, stručna
sprema, naučni stepen, status, norma, broj časova itd. Svaka
škola opremljena je računarskom opremom, internet je uveden u svim predškolskim, osnovnim muzičkim i srednjim školama, kao i u 105 osnovnih škola putem ADSL konekcije. Do
kraja 2012. godine i u preostalih 58 osnovnih škola biće uveden satelitski internet“, navodi Marina Matijević, šef Odjeljenja.
roditelja Crne Gore, ističe da
elektronski dnevnici pomažu
da se brže i lakše administrira:
„Nastavnici su ga dočekali s izvjesnom dozom sumnjičavosti, ali i izazova, jer su
svjesni da se komunikacija
među akterima obrazovnog
procesa mora podići na viši,
savremeniji nivo. Oni imaju
pristup odjeljenjima kojima
predaju, a razredne starješine
svom odjeljenju. Na taj način statistički kompletiramo
uspjeh i vladanje svakog učenika, uključujući i izostanke,
disciplinske mjere i sl. Podaci
o učenicima nijesu javni, već
su zaštićeni od neovlašćenog
korišćenja, a pristup je omogućen nastavnicima samo uz
korisničko ime i lozinku“.
Nastavnici za sada koriste
samo dio mogućnosti projekta MEIS – unose ocjene s klasifikacionih perioda, izostanke,
disciplinske mjere, vladanje:
„Ovaj projekat ima interaktivnost koju treba da
iskoristimo, a to je življa komunikacija s roditeljima, češći
kontakti, međusobna razmjena informacija i sl. Na taj način ostvarujemo kvalitetniju
saradnju s roditeljima, a oni će
moći da pravovremeno reaguju na svaku promjenu uspjeha
i ponašanja svog đeteta. Time
ćemo se još više približiti roditeljima i pomoći im da, iako
zaposleni i u današnje vrijeme
veoma zauzeti, zadrže i intenziviraju kontakt sa školom kroz
kontinuirano praćenje postignuća svog đeteta“, zaključuje
Ljiljana Milović.
Punoljetni državljani Crne Gore i stranci sa
stalnim nastanjenjem mogu pokrenuti ili glasati
za elektronsku peticiju iz svake oblasti iz djelokruga rada Vlade. S platforme „Glas građana – ePeticije“ (https://epeticije.gov.me) nadležno ministarstvo pretočiće u formalnu inicijativu i podnijeti
Vladi na razmatranje peticiju koja u roku 60 dana
od postavljanja dobije podršku najmanje 6.000
građana.
„Pokretanjem 'Glasa građana' pretačemo u
djelo našu namjeru da unaprijedimo komunikaciju s građanima“, istakao je premijer Igor Lukšić
na promociji platforme postavljene u saradnji s
Programom Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP).
Jednu od prvih peticija, pod nazivom „Hitna
izgradnja i/ili dogradnja vrtića javnih predškolskih
ustanova“, podnio je portal Roditelji.me. U inicijativi se, uz ostalo, ukazuje da je Institut za javno
zdravlje nakon obilaska vaspitnih jedinica u Podgorici utvrdio da je prebukiranost uzrok sanitarno-higijenskih problema koji ugrožavaju zdravlje
najmlađih.
Vrijedan poklon iz Kine
ZA ĐAKE 1.500 RAČUNARA
Crna Gora dobija od NR
Kine 1.500 računara najnovije
generacije (desktop, laptop,
tablet). Poklon vrijedan oko
milion eura namijenjen je
sada nijesu bili u prilici da koriste računarsku tehnologiju.
To je ishod sporazuma koji
su potpisali kineski ambasador
Ži Žaolin i ministar za informa-
stvoriti pretpostavka za značajan iskorak u daljem razvoju
informacionog društva u Crnoj
Gori“.
XIX INFOFEST
TREBAJU NAM MOSTOVI
Sedmodnevni XIX festival
informatičkih dostignuća – INFOFEST, pod sloganom „Trebaju nam mostovi“, okupio je u
instutucija, te državne i javne uprave, predstavili su se
svjetski tehnološki lideri (IBM,
Oracle, SAP, Hewlett Packard,
kompanija „Čikom“ iz Podgorice (za kontinuirani kvalitet
ponude i jačanje tržišne pozicije), kompanija DIGIT iz BeoZAOKRUŽIVANJE NACIONALNOG ’PC PROGRAMA’: Ambasador Žaolin i ministar Lazović
uglavnom učenicima iz nerazvijenih područja, kojima
roditelji ne mogu da priušte
kompjutere, dok će dio pripasti pojedincima, ustanovama
i socijalnim grupama koji do
ciono društvo prof. dr Vujica
Lazović.
Ministar Lazović ističe da
će se ovom donacijom „zaokružiti nacionalni ’PC program’
od 5.000 računara i na taj način
Brojke
OSNOVCI NA
INTERNETU
VODEĆA MANIFESTACIJA U REGIONU: Mladi na promociji ICT dostignuća
Budvi više od hiljadu učesnika.
Najznačajnija ICT manifestacija u regionu bila je prilika za
brojne promocije dostignuća,
izlaganja renomiranih stručnjaka, te razmjenu iskustava i
sticanje novih znanja o razvoju
i primjeni informaciono-komunikacionih
tehnologija.
Sem predstavnika velikih poslovnih sistema, finansijskih
Ericsson NT...) i uspješne kompanije iz regiona (Saga, Čikom,
E-Smart, SBS, MFC „Mikrokomerc“, Asseco, MDS, Energodata...).
Najuspješnijim učesnicima dodijeljene su nagrade i
priznanja. Pored ostalih, nagrađeni su: Crnogorski telekom
(tehnološki i komercijalni značaj objave rješenja Media box),
grada (specijalno priznanje za
kvalitet projekta „Biling sistem
za modernizaciju poslovanja
elektrodistributivnih kompanija“, MFC„Mikrokomerc“) najbolje projektno rješenje – „Spider
net – digitalna biblioteka“, kao
i E-smart systems iz Beograda
(najbolji kompanijski nastup).
t VǏFOJLB QPǏFMP KF EB LPSJTUJ
internet između pete i desete godine
tPTOPWBDBLPSJTUJJOUFSOFU
tPTOPWBDBJNBWJÝFPEKFEOPH
profila na Fejsbuku
tSPEJUFMKBLPSJTUJJOUFSOFU
t SPEJUFMKB TNBUSB EB OKJIPWP
dijete nije iskusilo neku neprijatnost
putem interneta.
tSPEJUFMKBSB[HPWBSBTêFDPNP
načinima korišćenja interneta.
tSPEJUFMKBPCKBÝOKBWBêFDJLBLP
da internet koriste na sigurniji način.
(Izvor: „Istraživanje o bezbjednosti
djece na internetu“, Ministarstvo za informaciono društvo i telekomunikacije i
E3 Consulting Podgorica, uz podršku Ministarstva prosvjete i sporta, septembar
2012)
Ambasador Žaolin najavljuje nastavak kineske pomoći – nakon kompjutera
slijedi uvođenje solarne ulične
rasvjete na Cetinju i u Kotoru.
POJMOVNIK
Bcc (Blind Carbon Copy) – polje za slanje mejla
primaocu originala i još nekom primaocu. Primalac
originala ne vidi da li je (i kome je) poslata kopija poruke. Primalac blind carbon copy vidi kome je upućena originalna poruka.
Cc (Carbon Copy) – slanje kopije mejla drugoj
osobi (osobama), pri čemu i primalac originala i primalac kopije vide kome je sve mejl upućen.
URL (Uniform Resource Locator) – određuje jedinstvenu internet adresu datoteke koja se nalazi na
računaru povezanom na internet. Svaka datoteka
na internetu ima jedinstven URL, odnosno adresu.
Domen (engl. domain – domen, oblast) – sastavni dio URL-a. Ukazuje na kategoriju ili geografsku oblast kojoj neka internet adresa pripada: .com
– poslovna upotreba, .net – najčešće za servere, tj.
pružaoce internet usluga, .org –udruženja i organizacije, .edu – obrazovne institucije, .mil – vojne ustanove i institucije, .gov – vlade i vladine institucije, .int
– organizacije i institucije od međunarodnog značaja; .me, .ru, .rs, .it, .eu – nacionalni domeni.
Povodom 15-godišnjice smrti Dušana Kostića
PJESNIK TIHOG GLASA
A BOGATE ŽETVE
Mislim da nije grijeh istrajati, biti u krugu svoga osnovnog kazivanja – varirajući se, naravno. Ima pjesnika koji najednom ruknu kao rijeka, i tako teku;
ima ih koji počnu kao potočić, pa postepeno prikupljaju snagu bivajući kroz vrijeme i poetski prostor sve određeniji i glasniji – iako nijesu gromoglasni i
hučni kao vodopad. Ja sam od ovih drugih
Piše: Branko Jokić
Dušan Đ. Kostić (Peć,
23. 1. 1917 – Meljine, 19. 10.
1997) oglasio se u podgoričkom listu Zeta 1931. godine,
kao đak trećeg razreda Beranske gimnazije. Naslovi
pjesama su: Drhtaji, San, Sjećanje, Sa Lovćena, Prelom,
Zašto, Ljeto i O, more.
I tu neđe, u tim prvim
intimističkim drhtajima, porivima, pitanjima, snovima i
priśećanjima, razgranala se,
na stazi života, zapisivana
pokraj i sa puta, prikupljala i osvježavala uspomene i
sjećanja, odslikavala stvarnost, održavala pjesnikove
egzaltacije i rezignacije,
samovanja i smirivanja ova
poezija i ukupno književno
djelo Dušana Kostića. Potom
je izborilo zavidno mjesto
u crnogorskoj i jugoslovenskoj literaturi i zato što je od
samog početka njen autor
imao jasnu lirsku viziju značenja poezije i stvaralaštva u
cjelini. To djelo je više decenija 20. vijeka u matici života
i takvom opredijeljenošću
iznijelo samo sebe kroz sve
burne društvene tokove i
umjetničke mijene i mode.
Poezija koja pjeva čovjeka
Ako je u početku, kao
četrnaestogodišnji dječak,
kako je sam Kostić kazivao,
slušajući u krugu rodbine epske a manje lirske pjesničke
akorde, i htio i da se okuša, a
uredništvo Zete dalo mu „pedagošku podršku“, ne može
se reći da strogi dr Antun Barac, urednik zagrebačke Mla-
dosti, u kojoj su objavljivali
mnogi napredni pisci, te u
kojoj se, početkom četrdesetih godina (u petom broju za
1932. godinu), javlja i Dušan
Kostić, nije nazrio ne samo
talenat nego i istinsku pjesničku opservaciju, ośećanje
i ličnost, da mu je promakla
radoznalost i širina poetskih
vidokruga i asocijacija koje
je mladi Kostić najavljivao
pjesmama već onda započetih ciklusa i knjiga, a koje su
i svojim naslovima (Kondir
bola i Jadranski motivi) sadržavale i određivale nešto
svježe i osobeno.
Sve to će se ubrzo i potvrditi, a naročito u zrelijem
pjesničkom i stvaralačkom
dobu, i u ovoj poeziji biti
razigrano i zaokruženo, kao
njena karakteristična motivska, izražajna, i uopšte značenjska vokacija.
Od prve pjesme, Dušan
Kostić se istinski opredjeljuje
za poeziju i umjetnost koja
pjeva čovjeka, koja je za čovjeka. Ako se prva saznanja i
iskustva nose iz zavičaja, što
je umnogome stara istina,
onda se u tom „romantičnom
pejsažu“ nije mogao mimoići
sveprisutan težak život. I kad
se već tu začne, ta kontrasna
slika se upotpunjava, postaje
„istraživačka opsesija“, traga
se za njenim punim konturama i svim nijansama. Tako
Kostićeve nešto kasnije pjesme, naročito one koje su
štampane u ondašnjoj Mladoj kulturi, nose bunt mladog čovjeka i iskazuju iskrenu odanost borbi za progres.
To opredjeljenje Kostić
izražava i zanimanjem za
pjesnike koje čita i o kojima
piše. Sklonost prema takvoj
poeziji otvara mu vidokruge
ka iskustvu i matici ne samo
socijalne literature, u čijem je
životu uoči rata strasno angažovan (ne samo kao pjesnik), da traži šire uzore i pjesničku sabraću. Jedan Volker,
koji je snažno doživljavao
i pjevao socijalnu bijedu u
svojoj sredini, postajao mu je
bliži, a valjalo se ravnati i prema najistaknutijim domaćim
ugledanjima – Krleži i Zogoviću, ili Laliću koji je takođe u
pomenutom časopisu objavljivao poeziju i kritiku.
Uz sve tadašnje, a i
SUČELJAVANJE EMOTIVNIH
TONOVA
U nešto poznijoj poslijeratnoj Kostićevoj poeziji vidljiv
je širi raspon kreativnih dostignuća i raznovrsnijih krugova
zbivanja i doživljavanja, ali i bliže sučeljavanje emotivnih
(sumornih) i „blagih“ tonova. Ta poezija ujedno izražava i
neka karakteristična raspoloženja i strujanja u razvoju jugoslovenskog pjesništva toga vremena. Njena odstupanja
i traganja.
U vrijeme tih promjena i mijena, pjesnik Dušan Kostić
počinje da ulazi u najzreliju fazu, i da još čvršće uobličava
osobenost poetskog izraza. U tadašnje vrijeme podržavanja i čestih povođenja, njegova poezija sve više se izdvaja
cjelovitošću i izrasta u samostalan estetsko-književni opus.
To više nije pjesma trenutne inspiracije već biva kontinuiran unutrašnji stvaralački doživljaj, postupak i potreba da
se na širem životnom polju bude angažovan. Mada, ne
radi se sada ni o kakvoj vrsti „ležerne pjesme“, kao što ni
pređašnja nije bila „prigodna“, ali Kostićeva poetika počinje da osvaja kompaktniji prostor i da se temelji na još
određenoj opsesivnoj i izražajnoj komunikativnosti.
docnije borbe Dušan Kostić
je ulazio kao pjesnik, u prve
„borbene redove“ unosio
pjesmu. Odlučujuća bitka,
započeta 1941. godine, dala
mu je još više snage, iznijansirala boje njegove pjesme,
pojačala njen zvuk i glas angažovanog pjesnika. Kostić
je ne samo aktivni učesnik
NOB-a nego je i kao pjesnik
od prvog dana u vatri bitke.
Ali, i dalje tvori lirske zapise
i svjedočenja – o kolonama
u noći, Volujaku i Glini, Sutjesci i Neretvi, Zelengori i
Prozoru, bespućima i besanim noćima. U toj pjesmi,
poistovjećujući se s patriotskim duhom svoga naroda,
neprestano
nagovještava
nadu i slobodu. Manje mu
je stalo hoće li mu stih biti
nakinđuren. Jer, on ne može
biti samo pjesnička igrarija. U
njega je pjesnik unosio, prije
svega, emocije koje su nalazile „iskru u kamenu“. Malo je
koja poezija tako lirski odrazila te teške i prelomne godine, te dramatične trenutke.
Naime, vreli dani rata i revolucije još više su kristalisali
ukupnu pjesničku (i ljudsku)
ličnost Dušana Kostića, jer
im se podao punom iskrenošću, mladošću i žarom. Ta
njegova poezija je svojim sadržajem intimno širila grudi,
a načinom pjevanja iskazivala pjesnika koji je, kako je
već rečeno, komunikativnost
pjesme i njeno dopiranje do
srca njenih sabesjednika vidio izvan epske naracije i fraza, stihovnih obrta i traganja
za rimama, upravo u spontanosti poetskog govora.
Humanist i liričar
Takvu humanističku poeziju Kostić nastavlja da piše i
kasnije, da se priśeća – srcem
i mišlju, temperamentom i
sanjarenjem, buntom i rezignacijom. Nad njom uvijek
bdi nježan, lirski, pjesnikov
subjekt. Ne samo zbog toga
što su rane i uspomene iz
rata svježe i što počinje da
živi u vremenu tehnologizacije i otuđenja, nego i zbog
toga što je to način njegove vokacije, od koga se ne
može odstupiti. Što je takav
nastavak njegove intimne
pjesničke biografije i viđenja
svega oko sebe jedino moguć. U nemirima „lijek“ nalazi
u potajama, drumovanjima
i zastajanjima kraj mostova,
u sleđenim tišinama rodnog
Visitora, čistoti zavičajnih
voda i (u takvim) pejsažima
širom zemlje. Seže u dubine
duše, traga za iskrama ljubavi i čovjekoljublja. Što teži da
se više udalji i putuje – nostalgija biva sve jača, kao i
želja za povratkom.
To je etapa u Kostićevom
pjesništvu u kojoj temeljnije
uobličava jezik i kristališe poetsko-estetski rječnik; tada
Kostićeva poezija postaje
u asocijacijama razuđenija.
Odatle počinje da ubira iskustvo i da se trajnije obezbjeđuje sopstvenim lirskim značenjima i dejstvom poezije.
Pronicljivi Milan Bogdanović
tada je zapisao: „Poezija Dušana Kostića se sva prožima
13
OKT.
TEMPERAMENTOM I SANJARENJEM, BUNTOM I REZIGNACIJOM: Dušan Kostić
čvrstinom i odnosima u životu i stavovima pred životom.
I ona je u tome nesumnjivo
istinita. I kad treperi sasvim
lično, subjektivno, kad govori o mladosti i ljubavi, o
samoći, o bolesti, o tugama
od kojih život nikad ne oslobađa i koje su često jedna životna dragocenost, oseća se
da pesnik ne laže, ali i da se
ne izneverava u svojim unutrašnjim određenjima prema objektivnoj stvarnosti.
Mislim da je upravo ovaj karakter pitomosti i odlučnosti,
mekoće i čvrstine, utišanosti
i pune određenosti baš ono
što je suštinski najoriginalnije i najbolje u lirici Dušana
Kostića“.
Ovaj precizan i u osnovi
tačan sud može se odnositi
i na potonju Kostićevu poeziju. Njeni slojevi su u međuvremenu poprimili još mnoštvo značenja, pa kada bi se
razložilo sve što je sadržano
u skoro tridesetak pjesničkih
knjiga (a pri tome bi se teško mogle izdvojiti i njegove
putopisne zabilješke, objavljene u šest knjiga, ponajviše
zbog toga što su sastavni dio
Kostićevog ukupnog poetskog lirizma) – iz njegovih
drumovanja, samoća, tišina,
nemira, tuge, bjekstava i povrataka, neizbježno dopire i
traje osobena životna rezonancija i pjesnikova ljubav za
čovjeka.
Još bliže: najsenzibilniji
akordi te poezije nastajali
su u međuprostorima Kostićevih nemira i kolebanja i,
na drugoj strani, njegovog
otvorenog srca i vjerovanja u
život i čistotu.
Ta poezija nije skeptična.
Ni bučna. Ona je pjesma „tihe
uzavrelosti i šapata“, koja
nosi misao, neposredno i nenametljivo istražuje savjest.
„Našla je“ saobraznu formu
koja nije sputana aforističkom „ekskluzivnošću“ niti
pak tradicionalnom „jasnoćom“. U njoj nema afektacije i
verbalizma, konfuzije ili „metaforijskih nejasnoća“. Njene
slike su plastične i funkcionalne, što su neke od bitnih
odlika poezije koja se (tada
i sada) naziva modernom. U
kojoj riječ, jezik i misao imaju
punu slobodu.
Lirika juga, Arhipelag,
Postojbina masline, Morija
i Zrelo more
Pjesnik široke otvorenosti, duboke ljudske i humanističke misli, tihog glasa
a bogate žetve, kao da je
posljednjih godina našao
svoju „mirnu luku“. Vratio se
ambijentu od koga je često
počinjao, o kome je začeo da
pjeva još daleke 1931. godine, da tada njime imenuje
cijelu zbirku – moru i Mediteranu. Tu kao da se otvorilo i
slobodno more njegovog subjekta i onaj prostor pjesme
koji poeziji vraća (i obnavlja)
lirske intimističke meditacije
i iskazivanja.
Kada govorimo o toj
njegovoj najnovijoj fazi, i
najzrelijem Kostićevom pjesničkom trenutku – punog
pjesničkog iskustva, podrazumijeva se pet njegovih
pjesničkih knjiga: Lirika juga,
Arhipelag, Postojbina masline, Morija i Zrelo more.
U njima su otvorene sve
tišine, sve životne zagonetke,
u njima nadiru Kostićeva śećanja na zavičaj i đetinjstvo,
na život, u njima se razlaže
ljubav. U takvom poetskom
arhipelagu tišine, mora, lične
samoće pjevao je Alberti, ili
Novalis, pa je i Kostić u takvom ambijentu sublimirao
iskustvo čovjeka i poezije; iz
čega bujaju mudrost i zgusnute metafore.
Ova atmosfera, koja je
samo spoljni ambijent događanja Kostićeve poezije, koja
je samo podsticajni „dekor“
njegovog lirsko-meditativnog dnevnika, aktivirala je
puno pjesnikovo biće i njegove misaone i lirske senzibilnosti. One su zato i ispoljile Kostićeve najkreativnije
poetske mogućnosti i, bez
sumnje, tu je najveći domet
njegove poezije.
Ukupno gledano, pjesnik
je i ovđe samo prividno, tek
malo „drugačiji“. I ovaj dio
poezije čini ukupnost njegove poetske prirode koju je,
uz knjigu Kapija vremena, i
sam najbolje objasnio: „Kraj
svih vjetrova i pomodnih
struja, ja sam u suštini ostao
isti. To nije tvrdoglavost,
konzervatizam, nego ostajanje vjerno svojoj vokaciji.
Mislim da nije grijeh istrajati,
biti u krugu svoga osnovnog
kazivanja – varirajući se, naravno. Ima pjesnika koji najednom ruknu kao rijeka, i
tako teku; ima ih koji počnu
kao potočić, pa postepeno
prikupljaju snagu bivajući
kroz vrijeme i poetski prostor sve određeniji i glasniji
– iako nijesu gromoglasni i
hučni kao vodopad. Ja sam
od ovih drugih“.
9,-(67,,= ŠKOLA
U Gimnaziji „Slobodan Škerović“
otvoren legat Aleksandra B. Kneževića
Srednja stručna škola „Sergije Stanić“ u Podgorici
OTVORENA VIŠA ŠKOLA
U Srednjoj stručnoj školi „
Sergije Stanić“ otvorena je 1.
novembra Viša škola – smjer
menadžer kulinarstva, prva
te vrste u Crnoj Gori. Riječ je
o probnom projektu, koji je
rezultat narasle potrebe za
kadrovima u oblasti ugostiteljstva, trgovine i turizma.
Na konkurs se prijavilo 20
kandidata, koliko je i traženo, i
svi su primljeni.
Direktor škole Zoran Klikovac pozdravio je prisutne,
poželio polaznicima i predavačima uspjeh u radu.
Škola ima prostorne uslove i kadrovski potencijal za ne-
POKLONJENO 400 KNJIGA
smetan rad Više škole.
Ovaj projekat je uvod u zaokruživanje profila Više škole, a
već sljedeće godine biće otvoreni smjerovi: menadžer hotelijerstva, menadžer trgovine i
menadžer restoraterstva.
Lj. V.
U OŠ „Pavle Rovinski“ povodom Svjetskog dana hrane
PREZENTACIJA NACIONALNIH
CRNOGORSKIH JELA
Povodom 16. oktobra
– Svjetskog dana hrane, a u
okviru predmeta Zdravi stilovi
života, u školi je organizovana radionica o zdravoj hrani
„Recepti naših baba“, koju su
osmislile nastavnice Svetlana
pripremanja, vremenu pripremanja.
Nakon učeničkih prezentacija nacionalnih crnogorskih
jela, prisutna gošća – gospođa
Šumilina Jelena, koja je porijeklom iz Ukrajine, pripremila je i
o vrstama namirnica, skrenula
pažnju na piramidu ishrane,
ukazala na načine pripremanja
hrane, na to kako hrana utiče
na normalno funkcionisanje
organizma, očuvanje zdravlja,
Porodica pok. Aleksandra
B. Kneževića, nekadašnjeg
učenika Gimnazije „Slobodan
Škerović“, poklonila je ovoj
uglednoj instituciji više od 400
knjiga. – Vjerujem da će uprava Gimnazije „Slobodan Škerović“ najbolje čuvati uspomenu
na mog brata. Porodica će sa
svoje strane i dalje obogaćivati legat vrijednim djelima
– kazao je na otvaranju legata
Nebojša Knežević, brat pok.
Aleksandra, nekada učenik
ove škole.
Direktor Gimnazije Radiša Šćekić zahvalio je biranim
riječima na poklonu i ukazao
da je ovo sada već četvrti
legat koji krasi police biblioteke Gimnazije. Prije ovoga
formirani su legati advokata
Milinka Stojanovića, učenika
Đorđa Gluščevića i književnika
Miodraga Ćupića. – Gimnazija
„Slobodan Škerović“ i prema
ovom legatu odnosiće se s pijetetom i zahvalnošću. Knjige
ćemo čuvati, vjerujem često
i koristiti, a u skladu sa svojim
mogućnostima i obnavljati –
kazao je Šćekić prije nego što
je otvorio legat.
Legat za sada broji preko
400 knjiga, među njima su i
djela Njegoša, Stjepana Mitrova Ljubiše, Andrića, Dučića,
Selimovića, Crnjanskog, od
svjetskih pisaca Hemingveja,
Remarka, Turgenjeva, Kronina, a ima i vrijednih naslova iz
oblasti istorije, psihologije, prirodnih nauka.
N. K.
Inženjeri iz Švajcarske pośetili SMŠ „Bećo Bašić“ u Plavu
DRAGOCJENA ISKUSTVA U
IZRADI SOLARNIH PANELA
lašinca, direktora škole, pored
edukativnog cilja tu su i ekonomski efekti, jer su postavljeni solarni sistemi na krovu
škole, čiju će energiju koristiti
školska kuhinja.
„Dogovorena je saradnja i
u oblasti agrobiznisa, i tu oče-
U okviru saradnje sa švajcarskim gradom Šo de Fon, tamošnja tri inženjera pośetila su
Srednju mješovitu školu „Bećo
Bašić“ u Plavu da bi učenike i
profesore obučili za izradu panela za solarnu energiju.
Prema riječima Rama Ko-
kujemo pomoć prijatelja iz
Švajcarske. Vrijednost projekta je oko 3.000 eura, novac su
obezbijedili Švajcarci, a i resorna ministarstva će pokriti dio
troškova“, naveo je Kolašinac.
O. Đ.
OŠ „Radoje Čizmović“ u Ozrinićima
POPULARIZACIJA DRENJINA
14
OKT.
organizacija, u OŠ „Radoje Čizmović“ u Ozrinićima kod Nikšića osmišljene su aktivnosti
U okviru manifestacije
„Dani drenjina“, čiji je organizator istoimena nevladina
Vučević i Slobodanka Papić.
Učenici osmog razreda zajedno s majkama kod kuće su
pripremili crnogorska nacionalna jela po receptima koje su
njihove majke dobile od svojih
roditelja. Svaki od učenika prezentovao je svoje jelo tako što
je govorio o sastojcima, načinu
prezentovala ukrajinsko nacionalno jelo – boršč.
Nakon ove prezentacije
đeca su odslušala i odgledala
prezentaciju doktorice Zorice
Đurović iz Instituta za javno
zdravlje Crne Gore, koja je bila
oduševljena onim što su đeca
pokazala. Ona je đeci govorila
misli i raspoloženje, ali i kako
nepravilna ishrana može biti
uzrok različitih oboljenja, poput gojaznosti.
Na kraju radionice učenici
i gosti probali su pripremljena
jela.
Ljubinka Nedić
IZ MOG UGLA: USPOMENE KOJE ŽIVOT ZNAČE
PRVI RADNI DANI TEŽI OD
PRVOG RAZREDA
Mnoge od nezaboravnih slika iz mog ranog đetinjstva vezane su za školu đe
sam započeo školovanje. Skoro svi nastavnici koji su mi tada predavali fizičko,
tehničko, likovno, istoriju, biologiju, matematiku... sada su moje kolege
na popularizaciji i boljem korišćenju tog čudotvornog voća.
Učenici i nastavnici dali su svoj
doprinos kroz izložbu likovnih
radova inspirisanih drenjinom,
kao i prigodnim kulturnoumjetničkim programom, dok
su pośetioci mogli uživati u
konzumiranju proizvoda od
drenjina.
U mnoštvu likovnih radova svojim kvalitetom prednjačili su: Jelena Nikolić (prvonagrađena), Viktor Vulanović i
Marko Kovačević.
Direktor NVO „Dani drenjina“ Slobodan Mirjačić uručio je đeci diplome, dok je
zahvalnica za popularizaciju
ove privredno-turističke manifestacije pripala Radu Krivokapiću, direktoru OŠ „Radoje
Čizmović“.
Bl. K.
Učenici nagrađeni za likovne radove
OŠ „Mustafa Pećanin“ iz
Rožaja stara je 111 godina.
Prva dogradnja sprata bila je
1964. godine, a 2002. godine
potpuno je renovirana: dobija
značajno proširenje – prostor
za učionice, kabinete, kancelarije i fiskulturnu salu.
U đačkim klupama ove
škole śeđelo je 111 generacija
učenika, među kojima i moja.
Školu sam započeo 1964/65.
god. a završio u proljeće
1972/73. godine. U to vrijeme
bila je matična osnovna škola sa osam razreda. Śećam se
kako smo se u prvom razredu
sreli, upoznali i postali bliski.
Bliski toliko da nas niko ne rastavi. Vrijeme je prolazilo. Svaki
novi dan u školi bila je nova
radost i nova prilika da sretne-
mo već znana lica i uzvratimo
drugarski osmijeh. Dijelili smo
dobro i zlo. Zajedno smo lakše savladavali nova znanja i
navike, poteškoće i nepravde,
zajedno smo bili jači!
Jagoda Cica Radunović,
najbolja i najstroža učiteljica
Ne postoji ništa ljepše,
zdravije i korisnije za budući
život od neke lijepe uspomene
koju možemo ponijeti iz đetinjstva. Ako dijete može da sakupi mnogo takvih uspomena,
onda može da zakorači hrabro
u život odraslog čovjeka, bez
straha od onog što ga čeka.
To je đetinjstvo kog se rado
śećamo i iz priče naših drugova i fotografija koje čuvamo u
To se nikad ne zaboravlja: Pehari koje su osvajali učenici na sportskim
takmičenjima
PO USPJEHU,OSMIJEHU ILI OČIMA...
Uvažavao sam sve učenike, a i oni mene. Sa 32 godine
rada kao profesor fizičkog vaspitanja u OŠ„Mustafa Pećanin“,
ispratio sam hiljade učenika. Iako se možda ne śećam ko je
kojoj generaciji pripadao, svakog učenika poznajem po nekom uspjehu na času fizičkog vaspitanja ili sa nekog školskog
takmičenja, po osmijehu ili po očima. Onim istim očima koje
su me gledale i od mene očekivale ne samo da ih učim, rekreiram, nego da ih savjetujem i čuvam. I upravo te oči su mi
dokaz da sam u životu nešto dobro uradio.
porodičnim albumima.
Cijelo osnovno školovanje
sam proveo ovđe i skoro ništa
se nije promijenilo. Svi učitelji
i nastavnici bili su izvanredni
pedagozi, ali nikad neću zaboraviti gospođu Jagodu Cicu
Radunović, najbolju i najstrožu učiteljicu, koja me je učila
od prvog do četvrtog razreda.
Prvu „kosu, tanku, uspravnu,
debelu“, slova i brojeve naučio
sam od nje. Bila je prava gospođa za ono vrijeme i divna
učiteljica, koja je meni i mojoj
generaciji dala osnovno obrazovanje i podstrek za dalje
školovanje.
Ti prvi koraci – pismenost
i želja za učenjem, koju je na
mene prenijela ova vrijedna i
dobra učiteljica, predstavljali
su jednu od najranijih i najbitnijih prekretnica u mom životu. Smatram svojom velikom
srećom što sam na samom po-
četku obrazovanja naišao na
tako predanu učiteljicu koja je
na nas strpljivo prenosila znanje i roditeljski nas učila pravilima lijepog ponašanja.
Direktor Tomislav Bulatović,
strog ali pravedan
Razvijajući sportski duh,
kao srednjoškolac i student
osvajao sam zapažene rezultate i obarao rekord u
nordijskim disciplinama. Po
završetku fakulteta za fizičko
vaspitanje zaposlio sam se u
mojoj osnovnoj školi. Moji prvi
radni dani kao nastavnika fizičkog vaspitanja bili su mi teži
nego polazak u prvi razred.
Sve vrijeme dok sam dežurao i
šetao po školi, imao sam veliku
tremu, samo sam razmišljao –
šta ću ako se pojavi učiteljica
Jagoda i oni isti nastavnici koji
Đaci IV razreda, generacija školske 1967/68. godine.
Učiteljica Jagoda – Cica Radunović
su me ispitivali baš onda kada
nisam bio spreman... Skoro
svi nastavnici koji su mi tada
predavali fizičko, tehničko,
likovno, istoriju, biologiju, matematiku... sada su moje kolege. Direktor u to vrijeme bio
je Tomislav Bulatović, strog ali
sposoban i pravedan čovjek.
Svoje znanje, entuzijazam
i sportsko iskustvo s uspjehom
sam prenosio na svoje učenike, osnivajući sportsko društvo
i mnogobrojne sekcije – odbojkašku, košarkašku, fudbalsku... i otkrivajući među njima
talente u atletskim, borilačkim
i smučarskim disciplinama, đe
su postizali dobre rezultate
više od trideset godina.
Fadil M. Kardović
ЂЕЧИЈИ СВИЈЕТ
АЛИСА У
ЗЕМЉИ ЧУДА
Алиса је упала у земљу чуда,
завирила је свуда.
Видјела је зеца са сатом у руци,
пошто је каснио био је у муци.
Спазила је кључ који води у баштулијепу само тако,
али није могла да га дохвати лако.
Алиса, шаљива дјевојчица мала
да узме кључић и уђе у башту,
све би дала.
Алиса се пробудила у сестрином
крилу,
коначно је срела своју мачку милу.
Прича своје необичне снове
и како бијелог зеца зове.
Звездана Гојковић
ОШ „Октоих, Подгорица
КОНЦЕРТИ, БАЛЕТ, ЛИКОВНЕ
РАДИОНИЦЕ, ФИЛМОВИ, МАСЛИНЕ
И ПРИГАНИЦЕ
Овај мјесец је био у знаку
манифестација: Ђечије неђеље,
у њену част, а програми су приказивали и показивали стваралачка умијећа учесника. Још један
примјер, у низу, да имамо пуно
талентованих у свим областима.
На нама је да бринемо о њима,
наравно, и да им пружимо више
могућности и боље услове.
Поред текстова и фотографија
са Ђечије неђеље, ту је и
НАШ ГРАД
ПРИЈАТЕЉ ЂЕЦЕ
Како је протекла традиционална седмодневна манифестација
„Ђечија неђеља“, умјесто текста
најбоље
ће
показати фотографијекакво је било
расположење и ко су били учесници. Ове године је одржана под називом „ Наш град пријатељ ђеце“.
Од појединаца представљен је
Дејан Балетић ( ученик ОШ „21 мај“
из Подгорице) изложбом у галерији
КИЦ-а „Будо Томовић“.
неки од њих постати познати писци и сликари. Пишите о
вашим друговима из школе, талентима, освајачима награда
на државним и међународним
такмичењима.
Поздрав.
Уређује и припрема
Слободан Вукановић
Јавите се на Ђечији свијет:
[email protected]
ЂЕЧИЈА НЕЂЕЉА
ТАКМИЧЕЊА, ИГРЕ,
ПОКЛОНИ
програм који су припремили за
родитеље.
На тему „Кућни љубимци“, „Птице“ и „Дивље животиње“ ђеца су
показала и приказала свој ликовни дар и бригу о биљкама и животињама.
У насељу Маслине одржана је
манифестација „Маслинска приганица“. Одред извиђача „Стара варош“ и карате клубa „Олимпик“ из
Маслина посадили су стабла мас-
Добродошлица за ђаке прваке
И најмлађи из вртића „Јелена
Ћетковић“,
поводом
„Ђечије
неђеље“ имали су креативне радионице на тему „Мој град“. Тим поводом васпитачица Миља Војиновић
је рекла да је главни циљ овог
програма да се ђеца развију у
социјалном смислу. Ђеца пролазе кроз интелектуални развој и
постају стабилнија у емотивном погледу.
Малишани вртића „Љубица
Поповић“ прославили су Свјетски
дан животиња“, уз богат забавни
информација о Кидс фесту. Програм филмова за ђецу богатији
је него икад. Од овог броја имате
нову, надамо се, за вас занимљиву
рубрику Компјутерски кутак.
Добили смо доста похвала за Историјски календар Црне
Горе. Трудићемо се да дознате
најважније датуме и догађаје из
наше славне историје.
Наши литерати и ликовњаци
су неуморни. Вјерујемо да ће
лина у дворишту Мјесне заједнице,
око ОШ „Владимир Назор“, као и
на другим локацијама у насељу.
Стабла маслина су донација
Јавног предузећа „Зеленило“, а
обнову маслињака подржало
је и Јавно предузеће „Чистоћа“.
Посјетиоци су уживали у приганицама, поклонима маркета „Плана“, „Мартиновић“, „ХД Лаковић“ и
предузећа „Подравка“.
У свим црногорским градовима обиљежена је „Дјечја недјеља“,
традиционална
манифестација
посвећена ђеци. Уз осмијех, игру
и дружење, ђеца предшколског
и школског узраста означила су
је садржајним програмом. Ритмичким тачкама у ведром тону,
пјесмом, игром, рецитацијама.
Дјечји савез Подгорице је за 142
ученика на Врелима Рибничким
обезбиједио школски прибор, док
су концерт ученика Ниже музичке школе „Васа Павић“ и представа
„Чаробни камен“ обиљежили сусрет дјечјих савеза Подгорице и Тивта у Центру за културу Тивта. Такође,
нијесу изостали ни спортски
садржаји, те је тако у подгоричкој
Средњој медицинској школи организован ђечји турнир у одбојци.
Покровитељ манифестације био је
Град Подгорица.
Предшколску установу „Ђина
Врбица“ поśетили су познати ђечји
пјесници. Стога је програм и био
под мотом „Дан пјесника“, реализован захваљујући пријатељима
вртића, као и Црвеног крста.
Ђечји пјесници Богољуб – Бобан
Велимировић, Предраг Пајовић
и Слободан – Бећо Дошљак говорили су стихове намијењене
најмлађима. Такође, то је била
прилика да најмлађи поклонима
обрадују своје другаре из кампа на
Врелима Рибничким.
У оквиру манифестације, невладине организације Дјеца Тивта,
Дјечји савез и Адриатиk Маринас,
у сарадњи с тиватским васпитнообразовним установама, изразиле су добродошлицу првацима.
Најмлађи ученици на поклон су
добили школски прибор (свеске и
оловке), Дјечји савез даривао им је
дискове с фестивала Наша радост,
а чланови литерарних секција ОШ
„Драго Миловић“ и ОШ „Бранко
Бринић“ гостовали на таласима
Радио Тивта. Уз то, организован је
еколошки час, те су ученици првог
разреда ОШ „Драго Миловић“ засадили дрво у градском парку и
поćетили етно-село Горња Ластва.
Ни у Никшићу Дјечја недјеља
није прошла незапажено. Дјечји
савез је уз помоћ Фондације
„Станислав – Ћано Копривица“
обезбиједио комплете школске
лектире, као и поклон пакетиће
првацима у основним школама руралног подручја: „Добрислав – Ђедо Перуновић“, „Раде
Перовић“, „Милија Никчевић“,
„Јован Гњатовић“ и „Јанко Бјелица“,
као и подручним одјељењима
ОШ „Браћа Рибар“ у Заврху и Гребицама. Уз то, око 80 малишана из основних школа Никшића,
у организацији Дјечјег савеза,
поćетило је Музеј, Градску библиотеку, спортске терене, као и туристичке организације, а у оквиру
еколошког часа одгледали су филм
„Човјек и дрога“. Такође, основци из ОШ „Ратко Жарић“ поćетили
су ђечје одјељење Опште болнице и другарима уручили пакетиће
које је обезбиједила Фондација
„ Станислав – Ћано Копривица“. У Пљевљима је организована
Шеширијада, на којој су учествовали малишани из вртића „Еко
бајка“, Дневног центра и НВО „Зрачак наде“. Ђеца су носила шешире
несвакидашњег дизајна, украшене
плодовима јесени, и рецитовали
стихове из буквара.
Ш. Б.
Док је Војник као стражар прати
А небо плаво осмијехе даје,
Зета жури ли, жури,
Ни да одмори. Нити стаје.
Љети, сунце се купа
бистрој води тој.
Како око да одоли
Љепоти чаробној ?
Зими је посебна,
Ледена и чиста,
На мјесечини
Као дијамант заблиста.
Поздраве је ђеца,
Диви јој се цвијеће,
Поносно вијуга
На пут даљи креће.
Птице јој пјевају,
Поздравља је трава,
Само треба рећи
„Зето , љепотица си права“
Ивана Радуловић
ОШ „Иван Вушовић“ Видрован
ШТА ЈЕ
ИНТЕРНЕТ ?
Анђела Гојковић:
Интернет је кад играм игрице и
шаљем поруке.
Стефан Ђорђевић:
Интернет је сајт са игрицама.
Александар Кривокапић:
Јована Воротовић :
Интернет је фејсбук и игрице.
Марко Вукашиновић:
Интернет је да се дописујем и
играм игрице.
Ива Ивовић:
Интернет је да играм игрице.
Сандра Перовић:
Интернет је да играм игрице, да
сам на фејсбуку, слушам музику,
пјесме и гледам цртане.
Катарина Ковачевић:
Итернет је лап-топ.
Новинарска секција,
ОШ „Његош“, Котор
НАЈЉЕПША
РИЈЕКА
С. Љ. В.
Зета, најљепша ријека
Испраћа и срета
Цијелог вијека,
Птице селице и ђаке прваке.
И свако ко жели
Са њом се весели.
Концерт Ниже музичке школе „Васа Павић“
ПРИЈАТЕЉСТВО
Теодора Пејовић, ОШ „Октоих“, Подгорица
ЗЕТА
Пријатељство. Само је једно
оно право. Понекад је попут куле
од пијеска: тешко се изгради,а лако
се да срушити.
Сви имамо потребу за
пријатељем, али немају сви срећу
да га пронађу. Мислимо да није
тешко наћи особу која ће увијек
бити уз нас, која ће бити наша подршка, раме за плакање, дио породице. Иако још увијек нијесам
довољно зрела да бих могла казати
како сам ту особу нашла; знам што
значи бити некоме пријатељ и како
је када је то обострано осјећање.
Пријатељ није само ријеч, већ нешто много веће, љепше, боље.
Имати га значи бити богатији од
оних који нијесу били исте среће.
Пријатељство, кад се деси,
треба га његовати са великом
пажњом, као цвијет, пружати му
љубав, а он зна узвратити мирисом искрености.
Миљана Бориловић
ОШ „Ловћенски партизански
одред“Цетиње
Зета тајне крије
И хиљаде жеља.
Чува их чврсто
Попут пријатеља.
Док стојим уз обалу,
Молим све људе
Да оставе ријеку моју
Као суза да буде.
Потребно је мало глупости
И смећа
Да се Зети отме
Љепота и срећа.
Лука Касалица
ОШ „Иван Вушовић“ Видрован
1
OKT.
Фаиз Софтић
ДВИЈЕ КУЋЕ
2
OKT.
Скором ће десет година како
Захир Сафран није био у свом селу
под Шарпланином. Дијете је печалбара и суђено му је избивање
из завичаја. И данас док гледа
брата свога оца како, стотинак
метара од тиркизно-зелене Неретве, развија тијесто за колаче, за
које људи говоре да су најбољи у
цијелом граду, сјећа се родне куће
и Шарпланинских обронака. Иако
му је било само пет година када се
први пут отиснуо с оцем у далеки
свијет, још увијек се сјећа букета
ружмарина који је мајка потапала у нову, широку штругљу , а онда
их прскала и нешто шапутала. Никада никог није питао шта је изговарала, али је знао да су то ријечи
за сретан пут: сретно ходајте по
свијету и сретно се вратите, синови Шарпланине.
Била је зора и мјесец црвен
као уплатњен сач насукао се на
врх планине док их је прохладно
пролетње јутро звало да крену.
Отац је притезао ципеле; до Речана је ваљало пјешке, а онда ће из
Мјехурића наићи Осман Мурсел
са плавим фордовим комбијем и
заједно ће за Херцеговину.
Мајка није плакала – када печалбари одлазе од куће пјева се,
то се зна, али мајка би се савила у струку ко посјечена. Никада при дјеци није загрлила нити
пољубила оца. Стидљиво би му
пружила руку и кроз осмијех, набрегнут тугом, молила Бога да им
се ништа не деси и да се с јесени,
живи и здрави, врате Сарпланини.
Из сусједних засеока чула се
пјесма:
– У печалбу одох млад и не
жали невјестице што те љубит немам кад… , а онда: У печалбу полазим врелу сузу сакривам, први
цвијет откидам и драгој га даривам… Печалбарске пјесме спуштале су се низ обронке Шарпланине
а Захир се бојао да одрасте и да на
своја леђа прихвати тежину печалбарске пјесме.
Одрастао је Зафир Сафран.
Отац је, видјевши како из школе
доноси петице, говорио:
– Ти нећеш јести хљеб од
оклагије, благо теби – миловао ми
је косу гледајућ у ђачку књижицу у
којој су биле све сухе петице.
Нијесу га помели ни надимци
које је сваки дан добијао. Све до
онога часа када ми је за дан школе, директор пред свим ђацима,
као најбољем ученику, уручио награду, књигу «Ловац у ражи» звали
су га: Туљумба, Бакљава, Слатки,
Шећер… И он је дубоко жалио
што је његоцв отац промијенио
професију и на наговор амиџе
Ћазима прешао у сластичаре, а
ДРЖИ МЕ
ЗА РУКУ
Вјетар неку сјету вије,
Облаци се тамни вуку,
Хладно ми је, хладно ми је.
-држи ме за руку.
Побјегла ми некуд звијезда,
Чујем пуцње, плач и буку,
Полетио птић из гнијезда
-Држи ме за руку.
Свијет препун страшних чуда,
А не схвата моју муку,
Са тобом ћу лакше свуда
-Држи ме за руку.
Ноћас ми са тако плаче,
Ко бубњеви срца туку,
Дај, стегни ме мало јаче,
-држи ме за руку.
Душан Костић
мистрију и висак лијепо очистио
и стрпао у спортску торбицу «Адидас» . Неке од надимака Зафир је
подносио , а од неких га хватала
вртоглавица.
Онога дана када је директор
рекао да је Захир Шафран најбољи
ђак у школи, почели су га гледати
другим очима, оним из којих су извирале симпатије и поштовање. А
он је растао. Као далеки ехо још
понегдје би се зачуо неки од ружних надимака, али су и они полако
утихнули и он је, за све своје другове и другарице, био најбољи.
Сазнавши лијепу вијест, отац му је
купио бицикло марке «Рог». Мајка,
пошто се једног прољећа и сама
доселила крај Неретве, стрепјела
је чим би га извео из шупе и попео
се на њега. И сад чује њен глас: –
Пази да не подлетиш под камион,
чувај да не одеш у Неретву...
А онда је дошао рат и над
њиховом сластичаром угасио се
димњак. Скупили су се у амиџиној
кући и договорили да нема друге
већ да се покупимо и, док белај не
прође, вратимо нашој Шарпланини.
Уз пут, отац је често сузио,
али би, сваки пут, окретао главу. Из њега је грљала туга која
се није дала сакрити. Умро је на
путу према завичају, а мајка, добро помјерила памећу, завршила
у болници у којој је имала слабу
његу па су одлучили да је одведу
у стару кућу и доведу хоџу Мухамеда Рачића. Он јој је мако бољку.
Они који никуда нису одлазили из Горе пецкали су их: нема живота без свога краја. Тамо, овамо
па опет – Гора!
Када је у Босни стао рат, вратили су се у порушену махалу. Амиџа
Ћазим је захтијевао да Зафир своју
факултетску диплому баци да иде
низ Неретву и да настави тамо гдје
је отац стао.
– Нама је, говорио је амиџа,
судбина у оклагији.
Тада га није послушао. Живећи
између двије куће, сањарио је:
када је у Гори, размисљао је о Неретви и Херцеговини, а када је крај
Неретве сањао је Гору.
Понекад би се сјетио и оне
треће!
И све тако… Из своје
канцеларије гледао је Неретву и
сластичарну амиџе Ћазима. Он
је прошле јесени завршио своју
прелијепу кућу и уселио се у њу.
Зафир је подстанар, има жену и
двоје дјеце. Неки дан пао је нови
договор: над посластичаром Зафировг оца и Зафировој мора
поново запушити димњак. За седам плата које није примио и уз
Ћазимову помоћ започет ће нови
посо. Факултетска диплома, до
даљњег, нек чека на рафу. Нада се
да његова дјеца неће носити имена колача. Па сада је ново, модерно доба…
ЗОРА
Да будем искрен,
ни ја,
ни ти, дјевојчице,
ни ти, дјечаче,
ни свемоћни сан
не знамо
како долази дан.
У издању Удружења књижевних преводилаца Црне
Горе први пут у нашој земљи
Ђани Родари
(Италија)
ТРИ
ЗБОРНИЦИ РУСКЕ
ДОКТОРА ИЗ
ПОЕЗИЈЕ И ПРОЗЕ ЗА
ЂЕЦУ НА ЦРНОГОРСКОМ САЛАМАНКЕ
У издању Удружења књижевних
преводилаца Црне Горе објављена
су два обимна зборника: „Мост до
сунца“ – из руске поезије за ђецу, и
„Са свијетлих простора“ – из руске
прозе за ђецу.
У зборнику „Мост до сунца“ налази се 118 пјесама 51 руског писца
различитих генерација. Пјесме је на
црногорски језик препјевао познати књижевни преводилац Душан
Ђуришић. Поред највећих руских
пјесника – Пушкина, Љермонтова
и Тјутчева, обимно су заступљени
популарни пјесници за ђецу: Самуил Маршак, Агнија Барто, Сергеј
Баруздин, Мстислав Љевашов и
Ирина Токмакова.
У напомени уз ово издање
Ђуришић наводи како је дошло
до његовог интересовања за руску поезију за ђецу и младе и
објављивања овог зборника.
Др Милутин Ђуричковић, у
рецензији „Лирско многогласје“, наглашава да је у зборнику у доброј
мјери омогућено да се „спознају
одређени периоди, стваралачки континуитет и развојни токови
свеколике руске поезије за ђецу
и младе, подједнако посвећене
ђеци предшколског, школског и
омладинског узраста“. На крају,
закључује: „Преводиоцу, односно
приређивачу, припада заслуга за
овако значајан литерарни пројекат,
који је вишеструко потребан и
користан...” А Жарко Л. Ђуровић
констатује да се руска поезија за
ђецу и младе неизбјежно морала наћи у једном зборнику пред
црногорским читаоцима и истиче
да је „Мост до сунца“ најбоља потврда Ђуришићеве преводилачке
умјешности, свестраности и зрелости.
У зборнику „Са свијетлих простора“ заступљено је 86 прича 51
руског писца. Приче су сврстане у
три поглавља: У дому, школи и природи, Кад све говори и Давне године. Намијењене су ђеци од вртића
до адолесцентског доба.
У својој рецензији др Милутин
Ђуричковић истиче да овај избор
представља капиталан и изузетно
значајан приређивачки подухват,
чији је пријевод веома успјешан,
методологија прихватљива, а тематика разноврсна.
Жарко Л. Ђуровић наводи да
је идеја за настанак овог зборника „имала за циљ да се руска
проза за ђецу и младе популарише на нашем културном простору тако што би бројни руски
литерарни ствараоци добили прилику да остваре комуникацију са
црногорским читаоцима. Реномирани литерарни прегалац Душан
Ђуришић успјешно је остварио
своју намјеру. Водећи се естетским критеријумима по којима је
истрајно вршио избор руских стваралаца за ову књигу, он је из богатог фонда заступио импозантан
број у Русији афирмисаних аутора“.
Насловну страну зборника „Мост до сунца“ обрадио је
Небојша Вучинић, а илустрације
Ђорђе
Милановић,
Живојин
Ковачевић, Вилко Глиха Селан,
Јиржи Скоровски и други.
Татјана Булатовић је креирала насловну страну зборника „Са
свијетлих простора“, а илустрације
Сава Николић, Хуснија Блаић, Абдулах Козич, Марко Крсмановић и
други.
Штампање оба зборника
омогућиле су Амбасада Руске
Федерације у Црној Гори и Хуманитарна фондација „Руска страница“.
Јовица има кликер стакленац,
а код Ђорђа је кликер гвозденац.
Од мермера је кликер у Жике,
а Дејанов је од керамике.
Разне прогнозе сада се дају,
какав ће пласман бити на крају.
Међу њима је, само да знаш,
Звонко највећи кликераш.
Он има на нози подерану патику,
а у глави кликер за математику.
Три доктора из Сарагосе
Таласи у чабру носе.
Ако и сад у њем плове,
Крај још није приче ове.
Превела:
Г. Милетић
Какиномото Но
Хитомаро (Јапан)
ПОД
ШЉИВОМ
Сестрици својој
Убрао сам грану
Процвале шљиве,
А драгуљи росе
Савише дугу
Око моје косе.
Превеo:
С. Лазић
Р. М.
КЛИКЕРАШИ ДЈЕЦА
Одржава се турнир у марту,
ко је кликераш главни у кварту.
Три доктора из Саламанке
Плутала у кутији за
наполитанке.
(ако на дно одмах нијесу
сишла,
Мора да су свијет обишла).
Дјеца су исто као звијезде,
Сваком из ока прољеће сија ;
Дјеца су најсјајнији бисери,
Дјеца су читава галаксија.
Дјеца су најљепши цвркут птице
Дјеца су снага бистрог извора,
Дјеца су мирисне љубичице,
Дјеца су сунчана мајска зора.
Дјеца су пчеле на цвијету,
Пупољци увијек пуни меда,
Дјеца су пјесма по свијету,
Дјеца су грађани првог реда.
Радомир Мићуновић
Слободан Вучинић
Ађалстејн Кристмундсон
(Исланд)
ЂЕЧИЈА
ИГРА
Сунце се смијало,
Док сам сједио и гледао
Ноге босе и очи бистре.
У души ми сјета
Тамне ноћиРука ми тешка.
Био једном један човјек
Сред незнана мјеста,
Чича- мича.
Шака пијеска
И готова прича.
Зна се само
да дође зора
са неког плавог
далеког простора.
И, румена лица,
јави се с безброј
предивних
жар-- птица.
Превела:
Г. Милићевић
Слободан П. Бошковић
Фан Фајла
(Кина)
Дамјан Лаловић, ОШ „Штампар Макарије“, Подгорица
МАЛА
ПЕЧУРКА
Печурко мала,
ал си глупава !
Сунце не сија.
Киша –
не пада.
Шта ти фали,
те стално држиш
раширен кишобран мали ?
Ратко Терзић, ОШ Октоих“, Подгорица
Јана Чумовић , ОШ „Иван Вушовић“, Видрован
Превела:
Драгана Кубата-Шутић
VIII ЂЕЧИЈИ КИДС ФЕСТ
ОШ „Ловћенски партизански одред“ на Цетињу
обиљежила свој дан
О ЂЕТИЊСТВУ,
ОДРАСТАЊУ И
СНОВИМА
ХАРМОНИЈА ЗНАЊА И
КРЕАЦИЈЕ
Организатори „Cineplexxа” у Делта ситију, потрудили су се да обрадују
најмлађе гледаоце и филмољупце, организовањем, по реду осмог дјечјег
фестивала- Кидс фест. За сваког има оно што жели: анимираног и играног
филма. Ту су и сви жанрови. По жељи могу погледати: ратне, фантастику,
бајке, пустоловне, хорор...
Представићемо неке:
РАТ ДУГМИЋА (играни)
Док је Француска под њемачком окупацијом, Лебрак је на челу
ђечије банде која води измишљени рат против ђечије банде из другог села. Они који побиједе „непријаатељима“ сијеку дугмиће са одјеће.
Тако се непријатељи кући враћају скоро голи и понижени, ризикујући да
разбјесне своје родитеље. Док се они играју рата, у стварном рату угрожен
је живот једне јеврејске ђевојчице у коју ће се Лебрак заљубити. Филм је
снимљен по роману француског писца Луја Пергоа.
ГУМЕНИ ТАРЗАН (анимирани)
Иван Олсен је обичан младић, и није ни јак ни спретан. Његов отац
диви се Тарзану, и волио би да је Иван више попут овог изузетног хероја
из џунгле. Отац зове Ивана Гумени Тарзан. Пошто би волио да усрећи оца,
Иван одлази код вјештице која ће му на један дан дати супер моћи.
Основна школа „Ловћенски
партизански одред“ са Цетиња,
прославила је свој 37. рођендан
разноврсним и богатим културно умјетничким програмом у коме
су ове године, учествовали и гости, глумац Слободан Маруновић,
кантаутор и композитор Слободан
Ковачевић и нада црногорске музичке сцене Душанка Белада.
Ученике, наставнике и бројне
званице, поздравила је директорица Школе Сандра Сјеклоћа,
истичући значај ове институције и
остварене резултате.
Додијељене су захвалница донаторима који су помогли
реновирању школе , у име добитника се захвалила и скуп поздравила
замјеница градоначелника Цетиња
Ана Николић, а у име пензионера и
савеза Бораца и антифашиста Црне
Горе, Арсеније Улићевић.
На новопостављеној покретној
позорници, чију је реализацију
у материјалу издашно помогло
Црногорско народно позориште,
смјењивале су се тачке у којима су
ученици показали своја глумачки,
рецитаторски И музички таленат.
Сцена ће, како истичу, у управи
Школе убудуће бити средиште културних дешавања не само у школи
него И програме других културних
И умјетничких институција у град.
У холу школе госте су дочекала
два изложбена простора у виду добро осмишљених паноа на којима
су били изложени ученички радови. Била је то хармонија боја
,цртачких и сликарских техника
(оловка, туш, пастел, акварел, темпере). Лого школе „Ловћенски партизански одред“ насликан дјечјом
руком био је импресиван.
ЛЕДЕНИ ЗМАЈ (играни филм)
Са прославе свечаности
ТАЈНА КУЋЕ КРОКОДИЛА (играни)
Неопходан добар план
Виктор је одушевљен, али помало уплашен када се његова породица
усели у језиву ујакову кућу. Кућа је испуњена афричким маскама, пуњеним
крокодилима, а ту је и мрачна тајна: прије четрдсесет година у њој је погинула једна ђевојчица. Околности њене смрти остале су непознате. Виктор
проналази дневник у тајној фиоци ујаковог стола, а у дневнику цртеже на
којима малу ђевојчицу кроз кућу прогони пар блиставих очију....
„Тајна куће крокодила“ је модерно остварење за ђецу у форми трилера и мистерије.
Можете погледати и сљедеће филмове: „Тата, врати се кући“, „Марко Макако“, „Играчке с тавана“, „Прича о делфину сањару“, „Ванила горила“,
„Бени се враћа кући“, „Мали вукодлак“.
Хор ОШ „Ловћенски партизански одред“
Млади еколози Књижевне омладине Тивта
ИЗЛЕТИ ШИРОМ ЦРНЕ ГОРЕ
Еколошка радионица млађег узраста љето је започела
једнодневним излетом у оквиру
којег су поśетили Његошеву родну
кућу и Маузолеј на Ловћену, а еколошку акцију с такмичењем реализовали су на Ивановим коритима.
Нешто
старији
еколози
НВО Књижевна омладина Тивта
поśетили су национални парк Дурмитор, Црно језеро и Природњачки
музеј. Добри домаћини из НП Дур-
митор и кустос музеја објаснили
су им све што их је интересовало у
вези с музејом и Дурмитором.
Након ужине у природи
поśетили су Савин кук, а имали су
времена и за спортска такмичења.
Дан се ближио крају и било је још
много тога да се поśети али се морало кренути кући.
Црногорско друштво за борбу против рака (ЦДПР):
Предавање за ђецу у одмаралишту на Ивановим коритима
О ШТЕТНОСТИ ПУШЕЊА
Црногорско друштво за борбу против рака (ЦДПР) поводом
почетка школске године организовало је за ђецу и омладину у одмаралишту „Ловћен – Бечићи“ на
Ивановим коритима едукативно
предавање о проблему пушења.
Овај пут разговор је организован за ђецу с приморја (Котор, Тиват и Будва) која су посредством
Министарства рада и социјалног
старања боравила у одмаралишту. Предавач је био секретар
ЦДПР-а Домагој Жарковић. Ђеци је
подијељен едукативни материјал:
брошуре „Живот без дима“, „Седам је корака до здравља“ и „Право на здраво“, као и наљепнице
„Забрањена продаја дуванских
производа лицима млађим од 18
година“ и „Забрањено пушење“.
Ђеца су постављала питања у вези
с овим проблемом, а добила су и
препоруке о здравом начину живота без цигарета, кафе, алкохола
и наркотика.
Ш. Б.
За успјех и добре резултате
неопходан добар план. Помоћ
породице, посебно мајке веома значајна. Компјутер и
Фејсбук крадљивци времена. Тренинзи и све што је ван
школе вид игре.
На избору у организацији
Дјечјег савеза Подгорице и НВО
„Дјетињство“, Дејан Балетић, ученик
подгоричке ОШ„21. мај“, завриједио
је престижно признање ’Свестрано
дијете године’.
Разговор с њим увјерио нас
је да му је та титула додијељена с
добрим разлогом. Дејанова свестраност показала се најприје у
кошарци. Члан је КК „ Јуниор“, шаховског клуба„Будућност“ са којим
је на Државном такмичењу у Тивту освојио треће, а ове године, на
Цетињу четврто мјесто. Будући
да посебно воли математику, односно логику, он у шаху налази
посебно задовољство. И на Фестивалу младих шахиста, одржаном у
Никшићу, освојио је треће мјесто.
Осим тога, похађа и Нижу музичку школу „Васа Павић“ (IV разред,
одćек хармоника), а од 2007. године члан је ликовног атељеа „Тачка“,
који води академска сликарка Ела
Божовић. Његови радови више су
пута награђивани на школским ликовним конкурсима.
Омиљена филмска тројка–Мени, Сид и Дијего упуштају се у највећу
авантуру до сада, након што катаклизма изазове раздвајање континената. Плутајући на леденом бријегу, одвојени од остатка крда, њих тројица
покушавају да се преко мора врате кући. Пуно авантура, дивне музике, визуелних предјела океана, риба, природе.
Данило Перић, ОШ „21 мај“, Подгорица
ЈЕДНОСТАВНА
ФОРМУЛА
УСПЈЕХА
Сретен Вујовић
Фотографије: Ана Аџић
ЛЕДЕНО ДОБА 4: ПОМЈЕРАЊЕ
КОНТИНЕНАТА (анимирани)
Ово је прича о једанаестогодишњем дјечаку Мику и његовој потрази за новим домом. Када му је отац отишао у болницу, социјална служба
га је преселила на сјевер Шведске. Тамо Мик упознаје нове пријатеље са
којима је срећан. Међутим, служба одлучује да га на чување да грозној
хранитељској породици „Ледени змај“. Филм је заснован на истоименом
роману о одрастању једног дјечака и његовој потрази за срећом.
ТАЛЕНТИ: Дејан Балетић,
ученик VII разреда ОШ „21.
мај“, Подгорица
Драгана Мићовић, ОШ „Иван Вушовић“, Видрован
Ш. Б.
Питамо се колико је поред толико обавеза његово ђетињство
слично оном које имају његови
вршњаци. Између свакодневних
школских обавеза, партије шаха,
компликованог математичког задатка, часа хармонике и кошаркашког тренинга, Дејан у ствари и
нема много времена за сликање,
кошарку, шах. Међутим, он открива
једноставну формулу успјеха:
„За успјех и добре резултате неопходан је добар план. У томе ми
пуно помаже породица, посебно
мајка. Компјутер и Фејсбук нијесу
ми толико занимљиви, чак их сматрам крадљивцима времена. Велику пажњу јавности изазвала је
његова самостална изложба у подгоричком КИЦ-у„Будо Томовић“,
организована поводом Дјечје
недјеље.
Очигледна је његова способност уочавања детаља, те је стога
и на портретима и фигурама присутна истанчаност за психолошку
карактеризацију ликова“, нагласиле
су Ела Божовић и Сеида Белеговић,
академске сликарке, поводом изложбе.
Комбиновање боја
Дејан каже да су његови
омиљени мотиви пејзажи, портрети, мртва природа, као и
животињски свијет, док су му
омиљене технике: темпера, акварел, туш и оловка.
Задивљен сам снагом и
разноликошћу животиња. Такође,
волим и често цртам ликове из
цртаних филмова. У школи се много већа пажња поклања теорији
ликовне умјетности, него самим
радовима. Међутим, у ликовном
атељеу ’Тачка’ научио сам принцип
комбиновања тонова и боја, па стога, посебно волим темперу. Осим
тога, учимо да развијамо оśећај
за димензију простора, а када је
о цртежима ријеч, śенчење, као и
симетрију и хармонију“, објашњава
Дејан.
Ако је судити према оцјенама
мјеродавних умјетника, Дејан би
могао да успјешно настави своју
умјетничку путању. Међутим, он
каже да би волио да буде познати
кошаркаш и поручује вршњацима
да се баве спортом и музиком. И да
се радују!
Ш. Бегзић
3
OKT.
Предшколско образовање из угла психолога
ИСТОРИЈСКИ
Пише: Лидија Мирковић
КАЛЕНДАР ЦРНЕ ГОРЕ ПРИЛАГОЂАВАЊЕ ЂЕЦЕ НА ВРТИЋ
22. октобар 1499.
ЛИРИКА У ТЕСТАМЕНТУ
Ђурађ Црнојевић, господар Зете, написао је тестаментно писмо својој жени Лизбети
(Јелисавети) Ерицо. Тај документ,
којим је прецизно изражена
посљедња воља завјештаоца у
односу на расподјелу његове
имовине у случају смрти, познат
је по томе што је писан са посеб-
ном топлином и љубављу према
жени са којом је господар Зете
ступио у други брак 1490. године. Писмо је проткано посебном
лириком и одмјереним отменим
тоном који одаје човјека начитаног и даровитог, са развијеним
књижевним укусом.
24. октобар 1947.
ЗАЧЕЦИ ЦРНОГОРСКЕ
КИНЕМАТОГРАФИЈЕ
Влада НР Црне Горе донијела
је одлуку о оснивању Комисије за
кинематографију, као самосталног тијела при Предсједништву
Владе, са задатком да на основу
петогодишњег плана организује
рад црногорске кинематографије.
Постоји низ превентивних задатака које обавља психолог у
предшколској установи.Он прије
свега континуираним праћењем
и обиласком група: утврђује
развојни статус дјетета; прати
прилагођавање дјеце на вртић;
утврђује општи развојни статус
дјеце; прати задовољавање био-
лошких и психичких потреба
дјетета кроз васпитно образовни
рад и идентификује дјецу са посебним образовним потребама.
Осим тога, психолог организује
и психолошке радионице са
предшколцима које се изводе са
циљем: да код дјеце унаприједе
вјештине самоизражавања и
споразумијевања;
да
ојачају
повјерење у себе и друге; да обогате позитивна сазнања о себи и
другима и да развију стратегије
за превазилажење непријатних
психичких стања и да помогну
успостављање емоционалних стабилности.
РАД СА РОДИТЕЉИМА
Једнако важан сегмент рада
предшколског психолога је и
сарадња с родитељима у циљу
едукације и прикупљања података
битних за процјену дјетета.
Психолог обавља интервјуе
с родитељима, води родитељске
састанке са различитом темати-
ком према потреби и интересу
родитеља и васпитача, као и радионице за родитеље.
Родитељи се психологу у
вртићу најчешће обраћају због:
тешкоћа дјеце у адаптацији,
дјечјих страхова, неприлагођеног
понашања, затим због проблема
са исхраном, грицкања ноктију, тикова, замуцкивања, продуженог
ноћног мокрења итд. Психолог помаже родитељу пружајући му потребне информације о дјечјем
развоју и предлаже поступке који
најчешће воде промјени дјечјег
понашања.
Kompjuterski kutak
GLOBISH ENGLISH
1. новембар 1892.
ДРУГО ЛИЦЕ ПРОСВЈЕТЕ
4
OKT.
Лист за цркву, школу и поуку – изашао је на Цетињу у
другој редакцији, под уредништвом Јована Сундечића. У уводнику првог броја напоменуто
је, да је лист покренут 1889. као
званични орган Министарства
просвјете и црквених дјела, под
уредништвом Јована Павловића.
Премда је у истој напомени
стајало да нова „Просвјета“ није
званични орган поменутог Мини-
старства, она је у суштини то ипак
била. Уз стручне чланке из области школства и богословије, много више пажње лист је поклањао
науци и народном стваралаштву. У другој серији, „Просвјета“ је
излазила до 1895. након чега се
почела појављивати са поднасловом „лист за цркву и школу“. Уредник те треће серије био је Јово
Љепава.
U komunikaciji na internetu
mnogo se preuzimaju riječi iz
engleskog jezika. Uz taj „globish
English“preuzimamo i njihove fore
za skraćenice. Evo nekih od njih:
<3 – srce
2PAN – tupan
4UM – forum
5AK – petak
APP – Ako prođe prođe
BRB – Be right back – Odmah se vraćam
BU2 – Budva
BZVZ – bez veze
Ć – Ćao
ĆĆ – Ćao, ćao
C 2 – (Je)si (li) tu?
ČJMS – Čujemo se
CMK – Cmok
DJA – sviđa(To mi se baš sviđa)
FB – Fejsbuk (Facebook)
GSP – Gledaj svoja posla
LN – Laku noć
MSM – Mislim
NZM – Ne znam
O5 – opet, ponovo
ПРИРОДЊАЧКИ МУЗЕЈ ПОДГОРИЦА: Ускоро простор за сталне поставке
ПОĆЕТЕ НАЈМЛАЂИХ УВРСТИТИ У
ШКОЛСКЕ ПРОГРАМЕ
1. новембар 1902.
ЦРНА ГОРА – ПРВИ ПУТ НА
ФИЛМСКОМ ПЛАТНУ
Приказана је у документарном филму „У црнијем брдима, на
књажевом двору црногорском“
чија је пројекција, према огласу у
бечком „Фремден Блату“, организована у „Уранија театру“ у Бечу.
Није поуздано утврђено ко је сни-
мио филм, који није сачуван, али
се претпоставља да би то могао
бити Мађар Фердинанд Шомођи,
власник бечког кинематографа
„Уранија“, или неки сниматељ који
је радио за његову фирму.
У депоу Природњачког музеја
више нијесу имали мјеста за нове
примјерке. Отуда је закуп простора
од 260 квадратних метара у насељу
Толоши за ову институцију пун погодак. Иако на новој локацији неће
бити мјеста за све експонате, она ће
за садашњи депо значити велико
растерећење, а моћи ће се кренути
и у озбиљан програм обнове и попуне збирки, кажу у Музеју. Иначе,
његово отварање предвиђено је за
крај ове године.
Изложбени простор подијељен
је у неколико цјелина: за живи
свијет вода, геолошка, велика ди-
орама Скадарског језера, соба
с акваријумом, потом шумска
и планинска, док су нише у тим
цјелинама одређене за мравињаке
и гљиве. Планирана је и електронска соба с низом интерактивних
поучних игара уз чију ће помоћ
најмлађи на најнепосреднији начин откривати свијет природе.
„Надам се да ће најмлађи бити
најбројнији поśетиоци. Стална
природњачка изложба највише је
недостајала њима, па се надам да
ће поśете бити уврштене у школске програме“, каже Ондреј Визи,
директор Музеја. Он се нада да ће
низом привремених и тематских
изложби успјети да направе преćек
кроз природу Црне Горе. „Ово је заиста велики корак који нас приближава најважнијем циљу – да Музеј
добије стални кров над главом“,
каже Ондреј Визи и додаје да су из
Музеја, на основу детаљне анализе, доставили Влади приједлог да
то буде у једном дијелу некадашње
касарне „Морача“, чији би простор
представљао оптимално рјешење
за ово иначе горуће питање
Природњачког музеја.
Ј. Вк.
2. новембар 1908.
ПРВА ЦРНОГОРСКА
ЖЕЉЕЗНИЦА
Пуштање у саобраћај пруге Бар-Вирпазар забиљежиле су
значајне европске новине, а књаз
Никола изјавио је тим поводом:
„То је радост моја и цијеле Црне
Горе“. Пруга је била дуга 43 километра, уског колосјека, а градила
ју је компанија Антивари (Барско
друштво) након уговора потписаног средином 1906. са Владом
Црне Горе. Уговором је било
предвиђено да експлоатацију
пруге системом концесије врши
компанија Антивари. Уговор није
могао бити реализован због рат-
Василије Тадић, ОШ „Југославија“, Бар
них околности које су наступиле четири године касније. Датум
пуштања у саобраћај прве црногорске жељезнице обиљежава се
као Дан Жељезничара Црне Горе.
Прву жељезнчку пругу на простору данашње Црне Горе изградила је 1901. године Аустроугарска,
као дионицу пруге Габела-ХумУскопље-Зеленика на потезу
Суторина-Игало-Херцег Нови-Зеленика, у дужини око 11 км, као
везу са босанско-херцеговачким
пругама.
С изложбе „Од таласа мора до врхова планина“, Котор, 2011
Балша Ницовић, ОШ „Октоих“,
Подгорица
Ива Бевења, ОШ „Југославија“, Бар
Невена Вујовић, ОШ „Блажо Ј.
Орландић“, Бар
9,-(67,,= ŠKOLA
Otvoren restoran u Srednjoj mješovitoj školi
„Vuksan Đukić“ u Mojkovcu
Otvoren dograđeni objekat OŠ „Gornja Zeta“ u Srpskoj
DOBILI ŠEST UČIONICA I
KUHINJU
Ministar prosvjete i sporta
Slavoljub Stijepović i predśednik Gradske opštine Golubovci Dušan Radonjić svečano su
otvorili rekonstruisani objekat
OŠ „Gornja Zeta“ u Srpskoj.
Na površini od 620 m² dograđeno je šest učionica, od
kojih su dvije predviđene za
kabinete sa prostorijama za
pripremu nastave. Učenici će
dobiti i čajnu kuhinju. Objekat
je opremljen školskim namještajem, strukturnim kablovskim sistemom za telefoniju
i računarsko umrežavanje,
sistemom video-nadzora, dojave požara i ozvučenja, kao i
savremenim sistemom stabilne instalacije za gašenje požara – sprinkler instalacije. Za
radove je iz budžeta izdvojeno
oko 450.000 eura. Radonjić je
najavio da će biti uloženo još
oko 200.000 eura za sređivanje prostora oko škole.
„Ulaganjem u mladost i
budućnost gradimo čvrste
temelje. Oni će povesti našu
zemlju naprijed, rame uz rame
s ostalim evropskim zemljama“, rekao je Radonjić. On je
podśetio na probleme koje
su đeca s područja Zete imala zbog nedostatka školskog
prostora, jer su morala da putuju u Golubovce i Podgoricu.
Direktor škole Mihailo
Majić napomenuo je da je na
inicijativu ministra Stijepovića
prihvaćen prijedlog da ova
škola postane samostalna,
čime su smanjeni troškovi roditeljima, a nastava osavremenjena.
„Škola u Srpskoj stara je
125 godina. Od 1908. i po završetku Drugog svjetskog rata,
četvororazredna škola zvala
se 'Vladika Danilo', a od 1962.
godine postaje područno
odjeljenje OŠ 'Milan Vukotić'.
Nekada je škola imala samo
10 đaka, dok se sada tu školuje
290 učenika“, dodao je Majić.
O. Đ.
Ministar Slavoljub Stijepović otvorio rekonstruisani objekat
OŠ „Milan Vuković“, Herceg Novi
PRIMJERNI NASTAVLJAČI
TRADICIJE
Jedna od najstarijih prosvjetnih institucija kod nas i
već godinama među vodećim
i najuspješnijim kolektivima
u Crnoj Gori, Osnovna škola
na škola u Srbini. Brojne goste,
roditelje i učenike pozdravio
je direktor Željko Bojović, uz
kraći osvrt na zavidne rezultate učenika i nastavnika po-
novskih osnovaca. Potom su,
u prepunoj sportskoj dvorani
škole, učenici izveli prigodan
kulturno-umjetnički program,
a promovisan je i novi broj
UNAPREĐENJE NASTAVNOG
PROCESA
Adaptacija
prostorija
i nabavka opreme koštala
177.000 eura. Sredstva obezbijedila Vlada Luksemburga
u okviru projekta MNE/011
„Jačanje stručnog osposobljavanja na śeveroistoku Crne
Gore“, koji sprovode Luks development, Fondacija Karitas
Luksemburg,
Ministarstvo
prosvjete i sporta i Centar za
stručno obrazovanje
U Srednjoj mješovitoj
školi „Vuksan Đukić“ u Mojkovcu otvoren je restoran sa
kuhinjom, u kojem će se obučavati kuvari i konobari koji
se školuju u toj obrazovnoj
ustanovi. Adaptacija prostorija i nabavka opreme koštala je
177.000 eura, a obezbijedila ih
je Vlada Luksemburga u okviru projekta MNE/011 „Jačanje
stručnog osposobljavanja na
śeveroistoku Crne Gore“, koji
sprovode Luks development,
Fondacija Karitas Luksemburg, Ministarstvo prosvjete i
sporta i Centar za stručno obrazovanje.
Direktor škole Veselin Grdinić istakao je da je osnovni
cilj ovog projekta unapređenje nastavnog procesa, naročito u oblastima stručnog
obrazovanja, i dobijanje kvalifikovanih kadrova koji će zadovoljiti potrebe tržišta Crne
Gore, te da planiraju da postanu regionalni centar za obuku
učenika u oblasti turizma i
poljoprivrede. On je kazao da
je u tom cilju izrađeno idejno
rješenje za taj namjenski objekat koji je upisan u DUP opštine Mojkovac. Pored sale za
seminare i obuku nastavnika,
taj objekat imao bi i jedan broj
soba hotelskog tipa.
nude u opštini Mojkovac − kazao je Medojević.
Direktor Centra za stručno
obrazovanje Duško Rajković
podśetio je da je projektom
MNE/011, sa sredstvima 1,1
milion eura, obuhvaćeno još
šest opština u Crnoj Gori. On
I predśednik Opštine Mojkovac Dejan Medojević smatra da školski restoran, „prelazi
lokalne okvire“.
− Prije svega, imaćemo
obrazovanje novih, mladih,
stručnih kadrova u okviru
ovog restorana, na jednoj
strani, i na drugoj – podizanje
kompletne ugostiteljske po-
je, kao nacionalni koordinator
projekta, zahvalio svima koji
su učestvovali u njegovoj realizaciji.
Svečanom otvaranju prisustvovala je i Oana Voditi, rukovodilac projekta.
Lj. V.
Učenici OŠ „Radomir Mitrović“ iz Berana pośetili
hidrometeorološku stanicu
OKT.
UČENJE U PRIRODI
Učenici drugog razreda
OŠ „Radomir Mitrović“ pośetili
su hidrometeorološku stanicu
u Beranama. U okviru nastavne teme „Vrijeme“ imali su
heliograf.
„Podstičemo učenike da
putem očigledne nastave opisuju vremenske promjene, da
uočavaju vezu između doba
pomoću slikovnih simbola“,
ističe mr Nikola Raičević, prof.
razredne nastave. Nastavnim
planom i programom predviđena je saradnja s lokalnom
ZAVIDNI REZULTATI: Iz bogatog učeničkog programa
„Milan Vuković“ obilježila je
prigodnim programom svoj
praznik – 5. oktobar, uz podśećanje na davnu 1858. godinu,
kad je počela rad kao Zaklad-
stignute u proteklih dvanaest
mjeseci, kao i na niz investicionih i ostalih radova realizovanih u cilju poboljšanja uslova
za vaspitnoobrazovni proces
školskog lista „Luč“, koji priprema veoma aktivna novinarska
sekcija.
Š. B.
Učenici OŠ „Milorad – Musa Burzan“
obilježili Svjetski dan zaštite životinja
ZAVIDNI REZULTATI: Iz bogatog učeničkog programa
POŚETA FARMI U VRANIĆIMA
Učenici III i IV razreda
OŠ „Milorad – Musa Burzan“
pośetili su povodom Svjetskog dana zaštite životinja
CILJ POŚETE: Razvijanje ljubavi prema životinjama
mini farmu u Vranićima. Prije
toga oni su na redovnoj nasta-
priliku da se upoznaju s načinom rada i funkcionisanjem
hidrometeorološke stanice.
Tom prilikom upoznali su se
s instrumentima: termograf,
higrograf, termometar, kišomjer, anemograf, barometar i
dana i temperature vazduha,
oblaka i padavina, temperature vazduha i vjetra. Da bi
pratili promjene, učenici vode
evidenciju o vremenu, posmatraju vremenske prilike i
u tabelama bilježe zapažanja
vi bili upoznati s činjenicom da
u svijetu ima više od 40.000
ugroženih vrsta životinja. Cilj
pośete bio je razvijanje ljubavi
prema životinjama, upoznavanje učenika s uslovima života na farmi, zatim podsticanje
svijesti o zaštiti životinja, kao
i očuvanje životne sredine u
kojoj one borave. Učenici su
uživali obilazeći životinje, a za
većinu je to bio prvi izlet na
tom predivnom bajkovitom
mjestu. Neki od njih sa sobom
su ponijeli povrće da nahrane
životinje. Nakon toga igrali su
se u parku za đecu koji se nalazi u krugu farme. Dan je bio
predivan, a utisci s izleta biće
zabilježeni u sastavima koje su
učenici napisali po povratku s
izleta.
V. Vešović
OŠ „VLADIMIR NAZOR“ U PODGORICI:
Svečanost povodom prijema prvaka
zajednicom, što je najbolje
potvrđeno i ovom učeničkom
pośetom hidrometeorološkoj
stanici.
O. Đ.
ULAZAK U ČAROBNI
SVIJET ZNANJA
Bogatim zabavnim programom koji su izveli učenici
starijih razreda, i podgorička
OŠ „Vladimir Nazor“ izrazila je
dobrodošlicu najmlađima koji
su tek zakoračili u svijet učenja i znanja. Danilo Cmiljanić,
pomoćnik direktora ove vaspitnoobrazovne ustanove, poželio im je u ime kolektiva da
njihovo devetogodišnje putovanje bude prožeto druže-
15
njem, znanjem, kao i dobrim
ocjenama.
„Ovo će biti vaša druga
kuća, ona će vas s radošću
dočekivati, a svijet slova i brojeva pomoći će vam da zakoračite u čarobni svijet znanja.
Na devetogodišnjem putu
koji je pred vama želimo vam
uspjeh“, poručio je Cmiljanić.
Š. B.
9,-(67,,= ŠKOLA
Brojne manifestacije i priredbe u OŠ „Mahmut Lekić“ u Tuzima
Članovi sekcije u OŠ „M. M. Burzan“ Odreda izviđača
„Stara Varoš“ Podgorica, učenici Resursnog centra za djecu i
mlade i OŠ „Vlado Milić“ iz Donje Gorice u akciji „Povežimo se“
SVI SU BILI NAJBOLJI
Nedavno je u OŠ „Mahmut Lekić“ bilo veoma živo.
Sve je vrvjelo od đačkih aktivnosti, priprema za učešće
u mnogobrojnim manifestacijama.
Centralna aktivnost bila
je priredba pod nazivom
„Dobrodošlica
prvacima“,
kojom su đaci starijih razreda
poželjeli svojim malim drugarima srećan početak devetogodišnjeg druženja.
Prvake, njihove roditelje i
mnogobrojne goste pozdravio je direktor škole Nikola
Dukaj, istakavši da je kolektiv
potpuno posvećen reformi
obrazovnog sistema i da se
samo u sprezi učenik – nastavnik – roditelj može postići potpuni uspjeh.
Na jesenjem krosu učestvovali su svi razredi. Svi su
bili najbolji, a najbrži su dobili pehare i diplome.
Najbolje plasirani učenici
viših razreda učestvovaće na
Podgoričkom maratonu.
U okviru manifestacije
„Dani Sunca“, održane u Delta sitiju, u dijelu posvećenom uspomeni na pjesnika
Dragana Radulovića, školu
su predstavili učenici III-4
razreda i nastavnice Tamara
Markovinović, Elvedin Ramović i Bekir Lekić. Oni su
izveli skeč „Naočare moga
đeda“, naslovljen po istoimenoj pjesmi omiljenog
dječijeg pjesnika. Sudeći po
elanu koji su svojim učešćem
u ovim manifestacijama ispoljili učenici i nastavnici,
pred školom „Mahmut Lekić“
je još jedna uspješna školska
godina.
Ž. Stanković
OČISTIMO SVIJET
Članovi odreda izviđača
„Stara varoš“ iz Podgorice, njihove sekcije u OŠ „M. M. Burzan“, učenici Resursnog centra
za djecu i mlade i OŠ „Vlado
htjeve, družiti se, naučiti nešto
novo i prenijeti stečeno znanje
i vještine na druge. Istovremeno, to je i provjera članova
Odreda da se oprobaju u prvoj
u svijetu je pod sloganom
„Očistimo svijet“ obilježen
važan ekološki datum. Na
kraju akcije izviđači su očistili
teren na kojemu su boravili, a
OŠ „Maršal Tito“ – Ulcinj
OBILJEŽEN DAN MIRA
Učenici i nastavnici naše
škole obilježili su 21. septembar – Dan mira. Petnaest minuta prvog časa bilo
je posvećeno ovom Danu.
porukama mira vinuli su se iz
dvorišta put neba.
Naša škola aktivno sarađuje sa Nansen dijalog centrom Crne Gore i Nansen di-
flikte na relaciji učenik – nastavnik – roditelj.
Sa sigurnošću tvrdimo
da su ove aktivnosti znatno
doprinijele poboljšanju disU DVORIŠTU OŠ „Vlado Milić“: Zajedničko druženje i učenje
Milić“ iz Donje Gorice izveli su
nedavno jednodnevnu đačku
akciju naslovljenu „Povežimo
se“.
Istoimeni projekat osmišljen je s ciljem da, kroz radio-
samostalnoj akciji.
Akciju održanu u dvorištu
OŠ „Vlado Milić“ sprovelo je
oko 130 učesnika, većinom
đeca uzrasta 7–18 godina, kao
i gosti, direktori i nastavnici
u program je bilo uključeno i
JP Čistoća. Održano je kratko
predavanje o važnosti očuvanja životne sredine, te o reciklaži kao jednom od načina za
njeno očuvanje. Bilo je to isto-
16
OKT.
Učenici su saznali u čemu je
njegov značaj, kako je usvojen od strane OUN i u čemu
je suština obilježavanja. Isto
tako, priređena je izložba likovnih i literarnih radova u
holu škole, a baloni ispisani
jalog centrom Srbije u okviru
regionalne saradnje. Poslije
više seminara 20 naših nastavnika dobilo je diplome
medijatora. Slijedilo je otvaranje medijatorskog kutka,
putem kojeg rješavamo kon-
cipline učenika u školi i mirnom rješavanju konflikta.
Đuro Dabović,
rukovodilac
medijatorskog kutka
OŠ „PAVLE ROVINSKI“: Mladi ekolozi na djelu
POSADI DRVO ZA MIR
U okviru kampanje „ENO
Životna sredina onlajn“ učenici OŠ „Pavle Rovinski“ posadili su u školskom dvorištu
tri javora, poklon Udruženja
gorana Podgorica. Akcija
pošumljavanja sprovodi se
članica ENO programa koji
je počeo rad prije 10 godina
u Finskoj. U prošlogodišnjoj
akciji pošumljavanja ENO
škole su zasadile preko pet
miliona stabala, što je svakako veliki doprinos očuvanju
DIREKTORI I NASTAVNICI ŠKOLA UČESNICA: Edukacija mladih prioritet
pripremile su zemlju i sadnice.
„Drago nam je što nastavljamo tradiciju i što smo
jedna od 6.000 škola u svijetu koje učestvuju u ovoj
nice koje vode članovi Odreda
izviđača, svi učesnici mogu ispuniti određene izviđačke za-
škola učesnica, te predstavnik
JP Čistoća – Reciklažni centar.
Tog dana, 15. septembra,
IZLOŽBA POVODOM SVJETSKOG
DANA TURIZMA
Povodom Svjetskog dana turizma Odred izviđača „Stara
varoš“ iz Podgorice, zajedno sa učenicima OŠ „Milorad Musa
Burzan“, njih 56, pośetili su promotivnu izložbu u Delta sitiju.
Ove godine Svjetski dan turizma obilježen je pod motom
„Turizam i održiva energija: napajanje održivog razvoja”, tako
da su se đeca mogla upoznati na koje se sve načine može dobiti struja, kako koristimo obnovljivu energiju sunca, vjetra i
vode. Putem filmskih projekcija i ogleda učenici su sticali znanja o potrošnji energije, posebno električne, kao i odgovoran
odnos prema tome. Đeca su takođe imala priliku da pogledaju izložbene pultove i da razgovaraju s ljubaznim predstavnicima firmi, koji su ih i počastili ukusnim kolačima i poklonili im
veliki broj flajera, mape, karte i brošure.
Dan je za učenike bio veoma zanimljiv i poučan jer im je
donio nova znanja i iskustva.
vremeno podśećanje odraslih
koji se bave edukacijom mladih u izviđaštvu, da svojim
primjerom pozitivno utiču i
ukažu na sve izrazitiju štetnost
djelovanja čovjeka na prirodnu okolinu i moguće posljedice po ravnotežu života.
Teme radionica bile su:
Naša domovina, njeni ljudi i
krajevi; Izviđački pokret, Tehnika izletništva i logorovanja,
Signalizacija i veza, Prva pomoć, Ekologija i zaštita životne sredine, Kulturno-zabavni
program. U takmičarskom
dijelu učesnici su se ogledali
u brojnim igrama. Na poklon
su dobili izviđačku maramu i
kanap, kao i diplomu za postignuti uspjeh.
V. Vešović
O. Đ.
Donacija Zavoda za udžbenike i nastavna sredstva Podgorica
FILIPOVIĆI DOBILI
KOMPJUTER
svakog 21. septembra i 21.
maja u 150 zemalja članica
Ujedinjenih nacija. Ova škola
uključila se prije tri godine u
godišnje akcije pošumljavanja i time zvanično postala
životne sredine i naše planete.
Nastavnice biologije i
prirode Ljiljana Ćetković i
Blagica Prelević sa članovima
goransko-ekološke sekcije
akciji. Đecu učimo da čuvaju
naše šume i svako stablo za
ljepše śutra“, kažu nastavnice.
O. Đ.
Zavod za udžbenike i nastavna sredstva iz Podgorice
nedavno je obradovao četiri
vrijedna đaka – Željka, Nikolinu, Sandru i Boža Filipovića
iz Gornjeg Zagarača. Marko
Jokić, predśednik Upravnog
odbora Zavoda, uručio im je
kompjuter, uz želju da ośete
radost i zadovoljstvo učenja,
kao da i dalje budu vrijedni
đaci. Takođe, on je u ime Zavoda za sljedeću školsku godinu
najavio da će se ova institucija
pobrinuti i pokloniti udžbenike.
Podśetimo, Željko, Nikolina (učenici VII razreda), Sandra
(III r.) i Božo (prvak) svakodnevno putuju u Donji Zagarač do
OŠ „Blažo Mraković“. Dug put
do škole nije jedini izazov s
kojim se suočavaju. Skromni
životni uslovi, kao i pomoć
koju u određenim poslovima
pružaju roditeljima, ne dozvoljavaju im da se u potpunosti
posvete svijetu znanja i učenja.
Š. B.
Granice obrazovanja u svijetu se pomjeraju
ZNANJE NEMA CIJENU
Očajnička želja roditelja da se njihovo dijete nađe u najboljim školama ili univerzitetima dovela je
do uspona nove vrste zanimanja sa visokim zaradama. To su tzv. tutori ili pomagači. Cijena njihovog
sata podučavanja dostiže nepojmljivu cijenu
Čuvena pjevačica Bijons
ima dvomjesečnu ćerku i već
je odlučila u koju školu će ići
njena mezimica. Osim škole,
za malenu Blu Ajvi Karter traži
se dadilja koja mora znati više
svjetskih jezika.
Dok se naš obrazovni sistem godinama bori sa svojim problemima (reforme,
siromaštvo...), za to vrijeme
granice obrazovanja u svijetu
se pomjeraju, pogotovo za
bogate. Londonski „Sandej
tajms“ nedavno je donio zanimljiv članak o novom zanimanju i superzaradama koje ono
stvara. Riječ je o ljudima koji su
upravo potvrdili mišljenja da je
znanje najveće bogatstvo i da
ono nema svoju cijenu.
ro svi diplomci prestižnih svjetskih univerziteta, a među njima mnogi se mogu pohvaliti
sati nastave kako bi pomogao
da član jedne azijske kraljevske
porodice uđe na Oksford.
Hiljadu funti
za sat podučavanja
LICA SA BILBORDA
Bogati roditelji plaćaju i
po 1.000 funti na sat za usluge elitne grupe „supertutora“
kako bi se njihova djeca našla
u najboljim školama i univerzitetima. Neki od ovih tutora
imaju toliki broj zahtjeva da se
na njihovoj listi provode godine čekanja.
Novu vrstu visokoplaćenih
učitelja čine intelektualci, sko-
Klijenti su djeca čiji roditelji očajno žele da njihovi mezimci budu primljeni u najbolju klasu škola. Najčešće angažuju
mentore da pomognu djeci uzrasta od 11 godina u borbi za
što bolje obrazovanje i ulazak na najbolji univerzitet. Fenomen zvani supermentori, koji mogu da naplaćuju tako visoke
satnice, pojavio se u Njujorku i Hongkongu, gdje su neki skoro
postali selebriti. Njihova se lica nalaze na bilbordima i svaki sat
reklamiranja donosi im četiri puta veću zaradu.
Roditelji spremni da plate višestruko više
nizom specijalističkih vještina.
Skoro svi tečno govore nekoliko svjetskih jezika, jedan je
profesionalni pisac, a jedan od
njih je dobitnik međunarodne
nagrade za memoriju. Njihova
se slava širi „od usta do usta“
među superbogatašima.
Britanski mentori do sada
su uglavnom bili anonimni i
obično zarađivali oko 30 funti
na sat. Jedan od najtraženijih
je 27-godišnji Toups Kaland,
diplomirani istoričar sa Oksforda, čija se slava proširila
nakon što je uspješno učio
sina britanske rok zvijezde
koji je uspio da pobijedi devet
prethodnih tutora. Kaland je
prijavio da sat vremena njegovih usluga košta 400 funti.
Ali prošlog oktobra njemu je
ponuđeno 10.000 funti za 10
Za prestižne rezultate
„Već sam podučavao puno
radno vrijeme kada su me pitali i napravili ponudu koju
nisam mogao odbiti“, kaže Kaland. Azijski kraljević dobio je
svoje mjesto na Oksfordu, dok
je Kalandu reputacija naglo
porasla i on sada predaje sinu
jedne britanske rok zvijezde u
Njujorku.
Nova garda supervaspitača
Još jedan supervaspitač,
Frog Stoun, 33 godine, diplomac Univerziteta Kembridž,
postao je toliko popularan da
mu agencija vodi poslove i
on je zauzet narednu godinu
dana. Sada radi samostalno,
obično nastavu humanističkih
nauka, ali sa svojih deset godina iskustva može odgovo-
Zimske rekreativne igre unose u život đeteta mnogo veselja i radosti,
i veoma utiču na njegov fizički i umni razvoj
Piše:
Fadil M. Kardović
Uvod
Zimski vazduh je izvanredno sredstvo za jačanje i
snaženje đeteta. On pomaže
čeličenju organizma, povećava njegovu otpornost i na taj
način štiti dijete od infektivnih
bolesti i nazeba. Čeličenje –
ne samo da dijete fizički jača,
nego pomaže i razvitku njegove volje i karaktera.
Svakodnevni boravak po
3–4 sata na čistom vazduhu
zakon je rekreativnih aktivnosti i fizičkog vaspitanja. Veoma
je važno stvoriti uslove koji
Odrasli sa đecom zimi
treba da provedu na vazduhu
3–4 sata. To vrijeme može se
iskoristiti na sljedeći način: ujutro đecu okupiti na svježem
vazduhu, obaviti u dvorištu
jutarnju gimnastiku, prošetati
sat i po do dva sata poslije doručka i ponovo otići u šetnju
poslije užine. Onđe đe postoje
odgovarajući uslovi, preporučuje se da đeca i spavaju na
svježem vazduhu.
Vrijeme boravka na svježem vazduhu postepeno se
produžava. U navikavanju
odraslih i đece na hladan vazduh veliki značaj imaju svakodnevne neizostavne šetnje.
Individualni prilaz jedan
je od osnovnih rukovodećih
principa u pedagoškom radu
POMOĆ ORGANIMA
ZA KRETANJE I DISANJE
Trčanje je najomiljenija vrsta pokreta kod đece. Ono je
važno za razvoj đeteta, jer pomaže razvijanje organa za kretanje i disanje. Hladan vazduh unekoliko ometa disanje đeteta.
Zbog specifičnosti strukture njegovog organizma, njemu je
potrebno više kiseonika nego odraslom. Uzimajući u obzir tu
osobinu, vaspitač mora uskladiti razmak u trajanju trčanja.
sa đecom. Potrebno je voditi računa o fizičkom stanju
svakog đeteta. Dijete ośeća
potrebu za kretanjem: što je
razumljivo pošto se njegov organizam razvija i raste. Zato je
potrebno da se prilikom šetnji
stvore uslovi koji će omogućiti razvijanje đečijih pokreta.
Pokreti koji se izvode zimi na
svježem vazduhu imaju veliki
zdravstveni i vaspitni značaj.
Hodanje i trčanje jesu najprirodniji i najkorisniji pokreti s
obzirom na strukturu mladog
organizma. U zimsko vrijeme
može se preporučiti hodanje
s pravilnim držanjem tijela i
usklađenim pokretima ruku i
nogu.
RAZVIJANJE HRABROSTI
Hodanje i trčanje po klizavoj površini odlične su vježbe
za održavanje ravnoteže. Pogodne vježbe za tu vrstu pokreta
jesu: hodanje na skijama, hodanje po sniježnim bedemima,
klizanje po stazicama za klizanje, klizanje na klizaljkama. Te
vježbe naročito su korisne za razvijanje koordinacije pokreta,
a i za razvijanje hrabrosti kod đece.
MOŽE DA ZAPAMTI
1.000 BROJEVA ZA SAT
Ed Kuk, 30-godišnjak, diplomac Oksforda, sa nepunim
radnim vremenom tutora, zarađuje preko 300 funti na sat i
jedan je od memorijskih velemajstora, koji može da zapamti
1.000 brojeva za sat. Priznaje da je jedan od nove garde supervaspitača i da može postići spektakularne rezultate u kratkom
roku. On tvrdi da može da pomogne djetetu tako što će ono
učiti samo dva sata iz tabela koristeći posebnu memorijsku
tehniku.
Malahija Ginisa, koji je počeo
podučavanje sa punim radnim
vremenom nakon što je diplomirao na Univerzitetu Oksford.
On je tada regrutovao i ostale,
a sada postao toliko popularan
da rukuje potražnjom. Rekao
je da su roditelji spremni da
plate mnogostruko više kada
33 godine, vaspitač je iz agencije „Bonas Makfarlan“. Ona
je specijalista te londonske
predškolske ustanove u kojoj
priprema djecu i njihove roditelje za upis u prestižne škole.
Cijena njenog radnog sata je
240 funti.
Aila Šoškić
CILJ – UŽIVANJE
JAČANJE ZDRAVLJA I
KVALITETA ŽIVOTA
Organizovanje šetnji
„Potražnja za dobrim
mentorima teško da će dati
rezultate i staviće vas na liste
čekanja a njima veće nadoknade“. Jedan od najvećih rivala „Kejstonu“ jeste „Brajt jang
tings“ (Bright Young Things), u
kojoj je i Kaland. Ta organizacija predstavljena je od strane
se njihova djeca suočavaju sa
ključnim testovima, npr. prijemnim ispitima za nezavisne
škole kao što su Vestminster
ili Eton, ili za pomoć oko intervjua na vrhunskim univerzitetima. Agencije obično traže
oko 150 funti u posredovanju
traženja vrhunskih tutora, iako
postoje neki izuzeci.
Ričard Baudler, 31 godina,
specijalizovan je za poboljšanje memorije i studije vještina.
On je bivši broker na tržištu
akcija, sa diplomom hemije
sa Nju koledža, Oksford, a njegova satnica može dostići
400 funti. Rekao je o svojim
klijentima da su to uglavnom
zabrinuti roditelji sa visokim
primanjima. „Superbogati me
traže, ali i srednje klase roditelja“, rekao je on. „Za njih je to
pozamašna investicija, ali su
oni spremni da ulažu jer brinu
o obrazovanju svoje djece“.
Za neke roditelje traženje tutora je posljedica serija
anksioznosti u mlađoj dobi
njihove djece. Marina Bern,
17
OKT.
AKTUELNO:
Đečje rekreativne aktivnosti u zimskim uslovima (1)
omogućavaju da đeca budu
aktivna za vrijeme šetnje, za razna zanimanja i za neke zimske
zabave koje su im korisne (sankanje, klizanje, skijanje, igračke
i druga pomoćna sredstva za
igre i zanimanja). Osim toga,
potrebno je da se s đecom sistematski izvode fizičke vježbe
i pokretne igre.
riti na većinu predmeta. Ima
VǏJOLB LPE TWJI TWPKJI
učenika i u svim uzrastima, što
je dovelo da prijavi taksu od
200 funti po satu rada.
Vil Or Juing, osnivač organizacije „Kejston tjutors“
(Keystone Tutors) u Londonu,
rekao je da ova pojava u Britaniji još nije dostigla nivo koji
ima u SAD. Ipak, postoje rastuće potrebe za profesionalnim
mentorima koji su se dokazali
rezultatima. „Ljudi su tražili tutore kao privremeno sredstvo,
a sada oni to rade kao da im je
profesija, kao što su npr. advokati“, rekao je on.
Pohod na Hajlu, Rožaje, 2012. godine
Smučanje se, ipak, najlakše uči od rane mladosti. Ovaj
sport može se dobro naučiti još u ranoj, predškolskoj dobi.
Udaljenost od smučarskih terena (centara) danas više nije
prepreka za odlazak na snijeg. Savremena saobraćajna sredstva omogućavaju da se i iz najudaljenijih krajeva za kratko
vrijeme dođe do željenog ambijenta.
Smatra se da su zimske rekreativne aktivnosti skup sport,
zbog čega ga mnogi izbjegavaju. To je relativna istina. Ako se
čovjek povodi za pomodarstvom, onda je skup, a ako je cilj da
uživa u tom sportu, što je i najvažnije, onda je to moguće i bez
najskuplje opreme.
Na zimskom igralištu
mogu se primjenjivati sve vrste skokova: u dubinu, u daljinu, u visinu, s mjesta i iz zaleta.
Skokovi u dubinu (sa sniježnih
bedema, uzvišenja, brežuljaka) mogu da izvode čak i mališani.
Za gađanje kao rekreativnu aktivnost pokreta postoje
zimi svi uslovi. Grudvama se
gađa udalj i u cilj. Kao cilj za
gađanje mogu da služe figure od snijega ili šperploče (na
primjer: figura zečeva, vuka ili
strašilo od snijega). Gađanje
u pokretan i nepokretan cilj
može da bude na kraćem i dužem rastojanju.
Sankanje
Gađanjem dijete vježba
očvršćavanje pojedinih mišićnih grupa: ramenog pojasa,
grudnog koša, kao i trbušne i
leđne mišiće.
Sankanje je jedno od najomiljenijih đečijih zanimanja.
Ono ima veliki zdravstveni i
vaspitni značaj. Penjući se sa
sankama na brežuljak, dijete
savlađuje prepreke, kod njega
se pojačava krvotok, disanje i
razmjena materija. Spuštajući
se sankama s brežuljaka, dijete oseća izvesnu bojaznost.
Savlađuje osećanje straha, jača
svoju volju i vježba se u vladanju sobom. Pored toga, ono
se navikava na disciplinu i red.
Propuštajući naprijed one koji
već stoje i čekaju, ono treba
da čeka na svoj red, da se spušta kada na stazi nema druge
đece, da se penje određenom
stranom, da ostavlja sanke na
njihovo mjesto itd.
Đeca bi se sankala neprestano, ali to im se ne smije
dozvoliti. Za vrijeme sankanja
đeca troše mnogo energije
i tako se zanesu da odmah i
ne ośete umor. Sankanje sa
odmorom može trajati 20–30
minuta. Zatim, đeca mijenjaju
aktivnosti na snijegu. Sankanje
s brežuljaka u većini slučajeva
izvodi se slobodno, po đečijoj
želji. U sredini zime može se
spojiti i sa određenim zadacima. Može da se sanka i sa rukama raširenim u stranu, ili da se
grudvom pogodi sanduk koji
stoji sa strane, da se istrgnu zastavice koje su postavljene duž
ograde, itd. U želji da podržavaju odrasle, đeca vole da se
sankaju s brežuljaka ležeći na
stomaku. Takvo sankanje se ne
preporučuje. Sankanje može
da se uključi u neke igre – „konjići“, „naša armija“, „śever“ itd.
Nastavlja se
PORTRETI
PROSVJETNI RADNICI STVARAOCI:
Željko Bojović, Herceg Novi
U pośeti Nikoli Miranoviću, penzionisanom nastavniku
JEDNA PORODICA ŠEST
PROSVJETARA
PASTELNA LIRIČNOST
KOJA OSVAJA
Željko Bojović završio
je Filološki fakultet u Beogradu i bio je dugogodišnji
srednjoškolski profesor književnosti. Od 2000. radio je
godinu dana kao pomoćnik
direktora, a potom kao direktor Osnovne škole „Milan
Vuković“ u Herceg Novom.
Na toj dužnosti je i sada.
Škola na čijem je čelu dobila
je 2008. godine Državnu nagradu „Oktoih“ za izuzetne
rezultate ostvarene u oblasti
vaspitanja i obrazovanja.
„Cilj moderne nastave
jeste orijentacija na razvojne
kompetencije, a ne na posredovanje sadržaja i znanja, jer
sadržaje i znanje treba shvatiti kao sredstvo za razvijanje
vještina, sposobnosti, navika
i drugih psihičkih procesa“,
objašnjava naš sagovornik i
dodaje da su naročito formativni ciljevi od izuzetne važnosti, jer se njima „određuju
kompetencije koje škola treba da konkretno razvije kod
učenika“. A da se ti ciljevi poštuju, jasno potvrđuju uspjesi škole na svim poljima.
I ovi podaci bili bi dovoljni za razgovor sa Željkom Bojovićem. Ono što ga dodatno
legitimiše jeste njegov književni i publicistički rad. Raznovrstan i bogat opus čine
dva romana, tri knjige eseja
i proze, knjiga poezije, pet
drama, jedna knjiga dramsko-esejističkih tekstova i četiri monografije (uglavnom
školskih ilustracija). Svoj likovni rad krunisao je dvjema
izložbama, organizovanim u
Herceg Novom i Igalu.
O vrijednosti njegove
poetske misli svoj sud izrekao je i Dušan Kostić, poznati
crnogorski pjesnik: „Bojović
je prije svega izraziti liričar,
u pitanju su zreli stihovi visokog nivoa, ponikli iz dubokog žarišta autentičnog
pjesnika koji očevidno piše
iz stvarne intimne potrebe
i kome je strana površnost
18
OKT.
pomodne konjunkture. Željko Bojović pokazuje mi se
kao liričar od nerva, originalnih zapažanja i blagih poetskih tonova, to je pastelna
liričnost koja osvaja“.
Nije beznačajna ni ocjena Stevana Koprivice: „Sve
što ima da kaže Bojović sabija u gusto tkanje rečenica
kada su romani ili drame u
pitanju, ili u eliptične, svedene, asocijativne iskaze kada
je poezija u pitanju. Željko
Bojović se, vrlo netipično
za pisce iz druge polovine
dvadesetog vijeka koji su
se specijalizovali u određenim vrstama književnosti,
podjednako bavio prozom,
poezijom i dramom“.
Kritičar i publicista Minja
Bojanić posebno se osvrnuo
na novije naslove Željka Bojovića, prije svega na roman
„Novi svijet“: „U zipki svevremene kosmičke zebnje i zatečenosti, poput pješčanika,
ističe nam i dosuđen život.
To su, otprilike, temeljne impresije nakon što se zaklope
korice bilo koje od Bojovićevih knjiga, baš kao i nad romanom 'Novi svijet' o njegovom rodnom Mostaru“.
Pjesnički portret Željka Bojovića najefektnije je,
izgleda, upotpunio pisac
Miraš Martinović: „Malo je
pisaca koji kroz tako raznorodne umjetničke forme kristališu svoju poetiku. Samo
rijetkima uspijeva da kroz
duh svog djela oblikuju i
svoju poetiku. Ta činjenica
Bojovića uzdiže među rijetke stvaraoce čije djelo zrači
porukom. Bez jasne poruke
nema ni velikog djela“.
Podjednako
uspješan
kao pedagoški rukovodilac, s
jedne, i književni stvaralac, s
druge strane, Željko Bojović
je svoju ljudsku i umjetničku
putanju sjedinio na najbolji
način.
Malo je porodica u našem okruženju kao što je
porodica Nikole Miranovića iz Grbavaca (Zeta) koja,
na sreću i zadovoljstvo šire
društvene zajednice, u svom
okrilju gaji prosvjetarski duh.
Nikola, glava porodice, u
školske vode zaplivao je da-
i stub mudrosti sela Grbavaca, đe je nesebično prenosio
svoje znanje i umijeće.
Milena je svoj četrdesetogodišnji radni vijek kao
učiteljica provela u OŠ „Njegoš“ u Spužu. Njihova đeca
Sonja, Stanka i Sava krenuli
su roditeljskim stopama –
„Kuća nam je puna humanizma, plemenitosti i
pismenosti. Imamo bogatu
pedagošku literaturu koja
dominira u našoj porodičnoj
biblioteci“, ponosno kaže Nikola.
U penziju je otišao 1997.
godine. I dalje se druži s pe-
Miranovići na okupu
leke 1957. godine. Završava
Učiteljsku u Nikšiću i Višu
pedagošku u Skoplju. Zapošljava se u Tuzli i ubrzo vraća
u rodno mjesto. Plijenio je
plemenitošću, hrabrio kolebljive, pomagao nemoćne,
zajedno sa suprugom Milenom bio stub svoje porodice
izabrali su učiteljski poziv.
Sonja radi u OŠ „Vlado Milić“
u Donjoj Gorici, Savo je učitelj u područnom odjeljenju
u Farmacima, dok je Stanka
profesor razredne nastave u
OŠ „Vladimir Nazor“ u Podgorici. I snaha Svetlana je
prosvjetni radnik.
dagoškom literaturom, ali i
onom s istorijskom građom.
On i supruga Milena s jedne,
a đeca i snaha s druge strane,
srećan su spoj tradicionalnog i reformisanog obrazovanja sa svim prednostima i
manama.
Slavka Klikovac
Mirjana Rajević, profesorica OŠ „Vuko Jovović”, Danilovgrad
RAD SA ĐECOM –
OGLEDALO USPJEHA
Angažovana je na izradi udžbenika crnogorskog jezika kao nematernjeg,
spoljna je saradnica Ispitnog centra. Samo u posljednje četiri godine njeni
učenici osvojili 13 prvih i jednu treću nagradu na crnogorskim festivalima
J. Vk.
Vlado Tepavčević, nastavnik u penziji
U SAGLASJU
S PRIRODOM
Nastavnik Vlado Tepavčević, pedagoški entuzijasta, poslije dugo godina
prosvjetnog rada zaklopio
je dnevnik. Ali ne da odmara, već opet da radi: za tili
čas preuredio je okoliš kuće,
stvorio mini farmu kojoj bi
pozaviđele i one mamutske
u Teksasu. „Takav je naš Vladika”, kaže Milorad Čvorović,
njegov kolega iz osmoljetke
na Krscu, koji je takođe dotakao kraj radnog vijeka.
Vrijedni Vlado završio je
osmoljetku na Krscu, gimnaziju u ravničarskom Vrbasu,
pedagošku akademiju u
Nikšiću (grupa za srpskohrvatski jezik i književnost).
Radio je u Vitalcu, potom u
Bileći (rezervni oficir JNA),
kraće vrijeme bio je na službovanju u Odžaku, odakle
se vratio u rodnu i omiljenu Goliju, u Osnovnu školu
„Branko Višnjić” – Krstac, iz
koje je otišao u zasluženu
penziju. Za Vlada kažu da je
čovjek od sto zanata, što je i
potvrdio. Dogradio je i sam
ozidao prateće i pomoćne
objekte na svom imanju uz
veliku pomoć sina Aleksandra, umjetnika u duborezu
i kamenorezu, skluptora iza
koga stoji više izložbi. Tu je i
supruga Julka, uzorna domaćica i majstorica u spremanju
bijelog mrsa, džemova, ajvara, slatkiša i drugih đakonija
od povrća i šumskog voća.
Rad od jutra do śutra na
svojim njivama, livadama i
štalama, za Vlada predstavlja
mir i spokoj. Stigne i da pročita ponešto od svoje omiljene
literature. A pretplatio se i na
„Prosvjetni rad”, list s kojim je
rado drugovao tokom svih
godina provedenih u školi. Životipna idila Vladovog
krajolika podśeća na drevna vremena, vraćajući nas u
prošlost gradnje veleljepnih
manastirskih
kompleksa,
kakav niče iznad njegove
kuće, dominirajući bjelinom
pomoćnih objekata i visokim
kupolama. Idilično živi Vlado
u krajoliku bogomdanom
za slikare, listajući albume
fotografija brojnih generacija mališana, od kojih su sad
mnogi inženjeri, profesori,
preduzetnici i, nadasve, dobri ljudi koji nijesu zaboravili
kako ih je njihov omiljeni nastavnik godinama prevozio
svojim kolima od kuće do
škole u Krscu.
Bl. Koprivica
Osnovna škola „Vuko Jovović“ u Danilovgradu, sa 108
uposlenih i 55 odjeljenja koja
rade u tri smjene, sa četiri
područna odjeljenja, ima se
čime ponositi. Prije svega, vrijednim kolektivom u kojem
je i Mirjana Rajević, profesorica crnogorskog–srpskog,
bosanskog, hrvatskog jezika
i književnosti. O njoj se čuju
samo riječi hvale. Direktor
Branislav Stanišić ističe da je
Mirjana ne samo izvrstan pedagog, vaspitač i predavač,
nego i veliki entuzijasta. Krasi
je velika ljubav prema đeci.
Čega se god dohvati da uradi, ona pozlati. Uživa istinski
ugled kod roditelja i učenika,
ali i žitelja Danilovgrada.
Nakon završetka Filozofskog fakulteta u Zadru, radila
je najprije u Bosanskoj Krupi i
Kalesiji. Za te krajeve je, kaže,
vežu lijepe uspomene.
– Kolektiv OŠ „Vuko Jovović“ srdačno me je prihvatio.
Blizina sa učenicima i veliko
razumijevanje za njihove
maštarije urodili su plodom.
U posljednje četiri godine
moji učenici dobili su 13 prvih i jednu treću nagradu na
tri festivala: „Pod starom maslinom“, „Kraj zelene Zete“ i
„Podgorici s osmijehom“. Na
konkursu Svjetske poštanske
unije, na nivou Crne Gore
prvu nagradu za najljepše pismo dobila je Mia Jovanović –
kaže profesorka Rajević.
U čitanci za prvi razred
vrijedna profesorica zastupljena je pjesmom „Pahulja“.
Brojne sekcije koje vodi, od
kojih je najuspješnija novinarska, dobijaju nagrade i
priznanja. Posebno priznanje
dobila je nedavno za svoj
tekst „Crnogorska prosidba”.
Profesorica Rajević angažovana je na izradi udžbenika
crnogorskog jezika kao nematernjeg. Spoljna je saradnica Ispitnog centra. Objavila
je zbirku đečije poezije „Zvončići“, a intenzivno priprema
novu, kao i dramatizaciju nekih bajki.
– Član sam tima za profe-
sionalni razvoj na nivou škole.
Bavim se i književnom kritikom. Sa učenicima redovno
učestvujem na programu za
Dan opštine Danilovgrad (9.
decembra). Kod njih razvijam ośećaj da nema idiličnog
života, već je to život rada,
maštovitosti,
kreativnosti.
Srećna sam kada čujem da su
odlični u srednjoj školi i dobri
studenti. Sredina me prepoznaje po radu sa đecom, i to
me posebno raduje – ističe
Rajevićka.
M. Č.
5(3257$æ(
OŠ „RADOJE ČIZMOVIĆ“, OZRINIĆI
Projekat „Mala škola narodne radinosti“
Učitelji Veselin Šobić i Snežana Jovanović, iz OŠ „Jovan
Tomašević” iz Virpazara, dnevno pređu oko 200 km
OČUVATI CRNOGORSKI
ETNOS I ETOS
DO POSLA KROZ PET
OPŠTINA
U Nikšiću je nedavno organizovana izložba „Bakine
igle“, koju su osmislili učenici
OŠ „Radoje Čizmović“ iz Ozrinića. Riječ je o radovima koje
su sačinila đeca u saradnji sa
roditeljima, bakama i đedovima, koristeći različite tehnike
i materijale. Aktivnost je realizovana u okviru projekta „Mala
škola narodne radinosti“, čiji je
sufinansijer Ministarstvo kulture.
Autori programa, pedagoški radnici škole Milodarka
Popović, koordinator, i Milica
Jelić, realizator, planiraju da
ga kandiduju kod Delegacije
EU kao značajan projekat iz
oblasti očuvanja crnogorskog
etnosa i etosa. Cilj je da se ova-
Tragajući za pričom o đacima pješacima, naišli smo
na zanimljivu priču Veselina
Šobića, diplomiranog učitelja
iz Nikšića, koji osam godina
radi u OŠ „Jovan Tomašević“
u Virpazaru, kao i Snežane Jovanović, profesorice razredne
nastave, takođe iz Nikšića. Do
posla putuju kroz pet opština,
prelazeći Veselinovim autom u
oba pravca 200 km. – Mjesečno pređem 4.180 km od kuće
do škole. Za osam godina to
je preko trista hiljada kilometara. Nije teško izračunati da
sam za taj novac mogao kupiti solidan stan i na taj način
izbjeći podstanarski život sa
nezaposlenom suprugom Marijom, koja je takođe profesor
Cilj je da se ovakvi projekti dovedu na nivo izaborne nastave u opštinama
Nikšić, Šavnik i Plužine
Čizmović“ Rade Krivokapić
ukazuje da je bilo predviđeno
učešće trideset učenika, ali je
zbog izuzetne zainteresovanosti đece taj broj narastao na
osamdeset.
„Umjetničko stvaralaštvo
naših učenika posebno su podržali Ministarstvo prosvjete
i sporta i Zavod za školstvo.
Velika zainteresovanost i evidentna dobra realizacija mogu
doprinijeti da 'Škola narodne
radinosti' ubrzo postane jedan
od izbornih predmeta u našim
osnovnom školama kako bi
se od zaborava otrgla vrijedna narodna tradicija. Važnost
projekta prepoznali su i KUD
„Zahumlje“ i D. o. o. „Ozrinići“,
bez čije pomoći projekat ne
lugodišta, zainteresovane učenike podśetimo na tradiciju, na
pomalo zaboravljena vremena, na vještinu pletenja, vezenja, heklanja... Uspjeli smo, bar
na kratko, da od kompjutera i
ulice odvojimo 60-ak đaka, a u
samom sijelu 'Bakine igle' učestvuje njih 30 iz svih razreda.
Mnogo su nam pomogli roditelji, sa njima su ove đevojčice
naučile da predu, vezu i heklaju. Zatim smo na mala vrata
uvodili pjesmu da bismo došli
do komada koji sad možemo
predstaviti van školske pozornice. Cilj ovog igrokaza jeste
da afirmiše đecu, ali i da opomene one koji zaboravljaju
tradiciju i običaje“, kažu u školi.
Učenica sedmog razreda
Bez ostatka posvećeni školi i đacima. Nadaju se da će se za njih naći radno
mjesto u nekoj nikšićkoj školi
Virpazara da nemam mogućnost da putujem sa kolegom.
Naporno je, ali za sada nemam
izbora. Ukoliko bih imala priliku da skratim vrijeme putovanja, to bi se i te kako pozitivno
odrazilo na kvalitet nastave
– ističe Snežana, koja ima učenike drugog razreda.
Učitelj Veselin svoj radni
dan počinje u solidno opremljenoj učionici sa osam učenika trećeg razreda, uvijek sa
kreativnim idejama i u potrazi
za efikasnijim pristupom nastavnoj građi, nastavnim sredstvima, a i samom učeniku.
– Sa radošću dolazim u
školu. Učitelj se trudi da nas zainteresuje i olakša nam učenje.
Zadatke nam prikaže sa kom-
nom času. Učestvovali smo
u akciji Dan bez automobila.
Na konkurse šaljemo literarne i likovne radove. Povodom ekološke akcije, u Baru
smo crtali po asfaltu. Bilo je
zabavno i zanimljivo – prisjeća se Anastasija Joličić, iz
istog razreda.
Veselin Šobić je osvojio
prvo mjesto u stonom tenisu
na opštinskom takmičenju u
Čanju. Promoviše i pokreće
akcije izviđača pri odredu
„18. novembar“ iz Bara. Njegov primjer govori da i u otežavajućim okolnostima, kada
je radno mjesto udaljeno od
19
OKT.
kvi projekti dovedu na nivo
izaborne nastave u opštinama
Nikšić, Šavnik i Plužine. Drugim
riječima, to je prilika da naša
đeca što kvalitetnije ispunjavaju svoje slobodno vrijeme, što
će kao rezultat donijeti i očuvanje naše tradicije“, naglasio
je dramski umjetnik Miro Nikolić, medijator manifestacije.
bismo mogli realizovati u potpunosti“, ističe Krivokapić.
Kako podśeća pedagog
Milodarka Popović, svaka škola ima mogućnost da petinu
svog plana realizuje u okviru
lokalne zajednice, a što je ova
škola ostvarila na području
Ozrinića i Župe.
Kako se nekad živjelo
Otrgnuto od zaborava
Ponosan na svoje učenike
i kolektiv, direktor OŠ „Radoje
„Namjera nam je bila da
kroz radionice, organizovane
u našoj školi tokom prvog po-
Bojana Varajić kaže da je naučila da plete, i da želi da svojim
vršnjacima skrene pažnju da
ne smiju zaboraviti kako se nekad živjelo.
Njen vršnjak Petar Golović
gusla, pjeva i igra. Veli da je za
njega ovo veliko iskustvo, da je
rado dolazio na probe.
Svoj doprinos večeri dali
su istaknuti umjetnici iz Nikšića, narodni guslari Stevan –
Mišo Popović i Milan Vujović.
Milica Jelić
ŠKOLE KOJIH VIŠE NEMA:
OŠ „Radule – Ruso Radulović“ – selo Baloči u Donjim Komanima
ŚEĆANJA NA PRVA ZNANJA
Cijeli društveni život kraja odvijao se u prostorijama ove škole, ističe
osamdesetpetogodišnji Ivan Radulović, njen najstariji živi učenik
Desetak
domaćinstava
sela Baloči u Donjim Komanima živi sa śećanjem na veleljepnu zgradu škole na granici
Katunske i Lješanske nahije,
koja je poslije II svjetskog rata
dobila ime narodnog hero-
Školska zgrada u Baločima
ja Radula – Rusa Radulovića,
sekretara SKOJ-a, koga su
strijeljali neprijatelji. Zgrada
škole i kao ruševina izaziva
divljenje. Slučajnom prolazniku usporava ili zaustavlja korak. Sagrađena 1930. godine,
neimarstvom i doprinosom
mještana koji su svaki kamen
na ruke ili na konja donijeli iz
obližnjih mjesta, pripadala je
nekada danilovgradskom srezu, a sada opštini Podgorica.
Radila je u dvije smjene.
Nastavnici i đaci na okupu
razredne nastave, i sinovima
Balšom i Stašom. Obraćao sam
se Opštinskom sindikatu Bara,
Ministarstvu prosvjete i sporta,
da nam nađu radno mjesto u
nikšićkoj opštini. Tješi me i daje
mi nadu odluka Ministarstva
da će ovakvi slučajevi imati
prioritet – sjetno ali s nadom
priča Veselin.
pjutera, preko projektora. Sve
je čitko, pa lakše i brže prepišemo i shvatimo. Mnogo mi je
ljepše i lakše kad učitelj uz tekst
prikaže i slike. Svi sa znatiželjom očekujemo nove zadatke.
Znam da koristim kompjuter,
tome me je naučio moj učitelj
–radosno priča Dragan Petranović, učenik trećeg razreda.
Sa radošću u školu
Ne trpe ni djeca ni nastava
– Sigurna sam da ne bih
mogla izdržati svakodnevno putovanje od Nikšića do
– Sa učiteljem smo bili u
OŠ „Kekec“ u Sutomoru, gdje
smo prisustvovali saobraćaj-
Osamdesetpetogodišnji
Ivan Radulović iz Baloča, najstariji živi učenik ove škole,
koji je u njoj završio četvororazrednu, tada zvanu nižu gimnaziju, sa zadovoljstvom se
śeća prvog učitelja, pokazuje
svoje mjesto u sada porušenoj
učionici.
„Školu je pohađalo tridesetak učenika iz Bandića,
Lužnice, Baloča i Ćafa. Imala je
dvije učionice. Tu je bila kancelarija za učitelje, predsoblje,
kuhinja... Imali smo i svoju
vodu koju smo preko bistijerne skupljali u bunar. Zgrada je
sagrađena od kamena, prozori i vrata su metalni, na krovu
i sada postoji gromobran. Prestala je da radi prije tridesetak
godina. Do prošle godine na
prozorima su bile metalne grilje, koje je neko skinuo i odnio
kao staro gvožđe. Planirane su
stepenice za sprat, ali nijesu
urađene. Krov je pao pod teretom snijega, nema dasaka. I
njih je, dok su još bile zdrave,
neko odnio. Tako je to kada
zavlada nebriga“, govori Ivan
Radulović, praveći pauzu od
śećanja do śećanja.
Pokazuje Ivan i lipu za
koju je učitelj Petar Sekulović
iz Bandića vezivao konja. „Iz
Bjelopavlića je na konju dolazio i učitelj Vukašin Pavićević.
Kuvarice Vidosava i Jelena
Radulović iz školske kuhinje sa
osmijehom su pružale mlijeko
u aluminijskim šoljama i tanke
kriške hljeba koje su nam značile puno. Hrana se dijelila na
tačkice, vladala je glad... Cijeli
društveni život kraja odvijao
se u prostorijama ove škole“,
ističe vremešni, ali duhom još
krepak Ivan Radulović.
kuće na desetine kilometara,
ne trpe ni djeca ni nastava. A
to samo zahvaljujući velikoj
ljubavi i posvećenosti svome
poslu i školi. Nadamo se da
će to biti dovoljan zalog da
učitelji Veselin Šobić i Snežana Jovanović nađu uskoro
radno mjesto u Nikšiću. Tako
će vrijeme koje su gubili u
putovanju moći da pretvore
u još ljepše kreacije na času.
Slavka Klikovac
Ivan Radulović pored spomen-ploče na školi „Radule – Ruso Radulović“
Možda će se neko zbog
očuvanih kamenih zidova,
mjesta koje je tik uz asfaltni
put, ili u ime onih koji su je gradili i u njoj prva znanja sticali,
śetiti da obnovi krov i oživi
zgradu, makar i kao zdanje od
istorijskog značaja.
S. Klikovac
9,62.2OBRAZOVANJE
Upravni odbor UCG uveo prinudnu upravu na Pravnom fakultetu
Studentski i učenički domovi spremno dočekali stanare
DEKAN DRAGO RADULOVIĆ UGODNIJI AMBIJENT ZA
ŽIVOT I UČENJE
RAZRIJEŠEN DUŽNOSTI
U proteklom periodu adaptirane su sobe, čitaonice, biblioteka, kuhinja,
sistem grijanja... Uvažavajući potrebe studenata, u svim objektima
omogućeno je korišćenje besplatnog interneta
Upravni odbor (UO) Univerziteta Crne Gore (UCG)
razriješio je dužnosti dekana
Pravnog fakulteta prof. dr Draga Radulovića i uveo privremene mjere u toj univerzitetskoj jedinici.
Predśednik UO prof. dr
Duško Bjelica izjavio je nakon
śednice da je prof. Radulović
„u periodu dužem od mjesec
ignorisao odluke UO, nije odgovarao na naše zahtjeve i nije
dostavljao odluke koje su od
njega tražene“.
Ovim fakultetom će, do
raspisivanja izbora za dekana,
upravljati rektor prof. dr Predrag Miranović, predstavnici
UO prof. dr Igor Radusinović,
prof. Bjelica, generalni sekretar
Univerziteta Jelena Pajković i
dva profesora s Pravnog fakul-
teta – Biljana Đuričin i Dragan
Radonjić.
„UO želi da pomogne ovoj
ustanovi da počne da se radi
zakonski. Radulović je smijenjen zbog neizvršavanja odluka, a o nepravilnostima ćemo
tek da raspravljamo“, rekao je
Bjelica.
Predśednik UO istakao je
da to tijelo upravo preduzetim
mjerama pokušava da razriješi
situaciju na Pravnom fakultetu.
„Uz papire s tog fakulteta i komisiju koja će raditi ubuduće,
trudićemo se da obezbijedimo normalno funkcionisanje
fakulteta, ne familijarno, nego
po Statutu“, dodao je on.
Na śednici je takođe imenovan doc. dr Dragan Lajović
za dekana Ekonomskog fakulteta. Na izbor Lajovića žalila se
protivkandidatkinja profesorica Gordana Đurović. Bjelica
je naglasio da „izbor Lajovića
jedino može da ospori sud“.
Bjelica je obavijestio da će
na narednoj śednici razmatrati
izvještaj Stambene komisije
UCG, kada će imati i spisak zaposlenih koji su dobili stanove
i finansijski izvještaj o tome
koliko je novca potrošeno za
izgradnju stambenih zgrada i
tri fakulteta. U naredna tri mjeseca obustavljena su i nova
zapošljavanja osim onih predviđenih projektom Stručno osposobljavanje lica sa stečenim
visokim obrazovanjem, kojim
posao na UCG dobija 100 mladih ljudi.
Svih 129 učenika i 962 studenta koji su dobili mjesto u
Domu učenika i studenata u
Podgorici koriste renovirane
sobe, informatički opremljene
sale, a u upravi te javne ustanove poručuju da su spremno
dočekali studijsku 2012–2013.
godinu.
„Dom učenika i studenata
je kompleksan sistem koji na
dvije lokacije objedinjava više
objekata, različitih po svojoj
funkciji i namjeni, i koji treba da odgovore potrebama
i specifičnostima učeničke i
studentske populacije. Održa-
Sportske i kulturne
aktivnosti
Ustanova nastoji da svojim
korisnicima pruži što kvalitetniji
ambijent za učenje u biblioteci
i čitaonicama, koje postoje u
svim objektima i koje su opremljene i klimatizovane. Takođe,
uvažavajući potrebe studenata,
u svim objektima omogućeno
je korišćenje besplatnog interneta. U skladu s mogućnostima i u saradnji sa studentskim
organizacijama, Dom učenika
i studenata mnogo pomaže
u organizovanju sportskih i
kulturnih aktivnosti za svoje
nivo. Kako kažu u toj ustanovi,
stalno se radi na poboljšanju
kvaliteta usluga, a u sklopu
toga planirana je i nabavka dodatnih računara.
Prema riječima Moma Đukanovića, direktora Doma učenika i studenata u Nikšiću, ljetos je urađen remont uređaja,
a u toku je tender za nabavku
namještaja za sobe. On je naveo da je najveća manjkavost
u tome što je mnogo više zainteresovanih za smještaj nego
što postojeći kapaciteti omogućavaju, te da će najavljenom
izgradnjom nove zgrade višedecenijski problem biti riješen.
O. Đ.
Senat Univerziteta Crne Gore
USVOJENA STRATEGIJA
CJELOŽIVOTNOG UČENJA
20
OKT.
Senat Univerziteta Crne
Gore usvojio je Strategiju cjeloživotnog učenja od 2012.
do 2014. godine, kojom se
predviđa kreiranje i dostupnost programa cjeloživotnog učenja za ljude svih dobi
kako bi se omogućilo stalno
obrazovanje i lični razvoj svakog pojedinca. Programi cjeloživotnog učenja biće usmjereni prema svim građanima, a
naročito prema diplomcima
i studentima svih nivoa visokog obrazovanja, bivšim
studentima koji su prekinuli
studije, članovima strukovnih
udruženja, zaposlenima na
Univerzitetu, u javnom i privatnom sektoru, osobama s
invaliditetom, pripadnicima
etničkih manjina.
Univerzitet je pripremio i
kurseve koji će, u probnoj fazi,
uskoro biti organizovani na
Fakultetu primijenjene fizioterapije i Fakultetu za turizam
i hotelijerstvo.
Kako je saopšteno nakon
śednice, usvojena je i inicijativa za prevenciju plagijata
radova, koja će obuhvatiti
usvajanje odgovarajućih pravila provjere i sankcionisanja
plagiranja, kao i korišćenje
programa za provjeru originalnosti radova.
Prihvaćen je i uslovni prijedlog broja studenata za upis
na specijalističke studije bezbjednosti i kriminalistike na
Pravnom fakultetu, a Upravni
odbor donijeće odluku u zavisnosti od dobijanja dopune licence za taj studijski program.
O. Đ.
Na Univerzitetu Crne Gore otvoren Centar za razvoj karijere
ČVRŠĆA VEZA OBRAZOVANJA
I ZAPOŠLJAVANJA
Sticanje
primjenljivog
znanja koje odgovara potrebama tržišta, informisanje studenata o svim mogućnostima
koje im se nude u obrazovnom sistemu, ali i na tržištu
rada – ključni su faktori za
da omogućimo našim studentima da pažljivo planiraju svoj
profesionalni razvoj i da svoje
obrazovanje i karijeru usklade sa zahtjevima okruženja
u kojem će moći da iskoriste
sposobnosti“, rekla je Vukče-
nomista i pravnika.
Centar će biti smješten u
Rektoratu i pružaće informacije o studijskim programima,
mogućnostima studiranja u
inostranstvu, stanju na tržištu
Centar će pomoći u posredovanju pri zapošljavanju
povezivanje obrazovanja i privrede, ocijenjeno je na otvaranju Univerzitetskog centra
za razvoj karijere u Rektoratu
Univerziteta Crne Gore.
Prorektor za međunarodnu saradnju prof. dr Mira Vukčević istakla je da je osnivanje
Centra, prvog takve vrste na
visokoškolskim institucijama
u Crnoj Gori, korak ka unapređenju profesionalnih usluga
koje Univerzitet nudi. ,,Želimo
vićeva.
Centar za razvoj karijere
služiće uspostavljanju čvršće
veze između obrazovanja i
zapošljavanja. Direktorica Zavoda za zapošljavanje Vukica
Jelić navela je da se na biroima rada trenutno nalazi oko
4.500 ljudi s fakultetskom diplomom, od kojih 2.500 nema
nikakvo radno iskustvo. Među
nezaposlenima najviše je eko-
rada i traženim zanimanjima.
Pored savjetovanja, organizovaće i radionice na kojima će
studenti moći da steknu vještine potrebne za planiranje
karijere i komunikaciju s poslodavcima.
Dodatne informacije o
Centru dostupne su na : www.
karijernicentar.ac.me.
O. Đ.
Studentski dom u Podgorici
vanje ovako složenog sistema
zahtijeva mnogo angažovanja. Uz podršku Ministarstva
prosvjete i sporta, u kontinuitetu se radi na podizanju
standarda smještaja i ishrane
i obogaćivanju sadržaja naših
usluga“, ističe Jasna Prodanović, portparol Doma učenika i
studenata.
Prema njenim riječima, u
proteklom periodu u učeničkom domu su adaptirane
sobe, čitaonice i biblioteka.
Briga ustanove za svoje stanare ogleda se i u podršci
nastavnim
aktivnostima
kroz organizovanje dodatnih časova za pojedine
predmete, kao i nastojanju
da kroz učešće učenika u
sportskim, kulturnim i drugim ponuđenim sadržajima
ostvare uspjeh u svestranom obrazovanju i napredak u razvijanju i sazrijevanju ličnosti.
Što se objekata za smještaj studenata tiče, Plavi dvor,
I i II faza Novog studentskog
doma i ranije su po fazama
rekonstruisali vodovodnu i
elektroinstalaciju, sistem grijanja, snabdijevanja toplom
sanitarnom vodom i zamijenili enterijer.
Uporedo s aktivnostima
na unapređenju smještajnih kapaciteta, u proteklom
periodu preduzeto je niz aktivnosti na poboljšanju kvaliteta i raznovrsnosti ishrane.
Kuhinjski kompleksi i u Ulici
Svetozara Markovića i u Novom studentskom domu
opremljeni su najsavremenijim aparatima za pripremu
hrane, restoran je obnovljen,
a ponuda proširena otvaranjem više studentskih klubova. U kreiranje jelovnika,
pored stručnih lica – tehnologa, uključeni su i studenti.
stanare.
Prodanovićeva je dodala da je u toku ljetnje pauze,
pored higijenskih priprema,
tehničkih popravki, održavanja
i krečenja svih objekata, nastavljeno renoviranje 145 trokrevetnih soba u II fazi Novog
studentskog doma. U planu
je da se u narednom periodu
adaptira preostalih 35 soba u
tom objektu.
Takođe, počeli su da rade
liftovi za studente s invaliditetom. Nabavljeno je šest novih
mašina za pranje i sušenje odjeće, koje funkcionišu po principu samousluživanja. Direkcija
javnih radova uradila je tokom
ljeta novi parni kotao, tako da
se očekuje bolje grijanje i snabdijevanje toplom sanitarnom
vodom u objektima u Ulici Svetozara Markovića.
Dostignuti standardi za stanovanje, ishranu i drugi sadržaji
godinama ovu Ustanovu čine
atraktivnom za najveći broj studenata koji se školuju u Podgorici, tako da je broj zainteresovanih duplo veći od kapaciteta
ustanove. Tako se za mjesto
izbore samo najbolji, dobitnici
diplome „Luča“ i oni sa najvišim
prośekom.
Adaptacija, krečenje,
zamjena inventara...
I drugi domovi u Crnoj Gori
iskoristili su protekli raspust, ali
i vrijeme uoči njega, za brojne
poslove na poboljšanju uslova
za stanovanje.
U Domu učenika i studenata „Spasić–Mašera“ u Kotoru,
kapaciteta 260 mjesta, okrečene su sve prostorije i zamijenjen namještaj u 40 soba. Posebno je važno to što je dobijen
atest za primjenu HASAP sistema, što znači da je bezbjednost
i higijena u pravljenju i serviranju hrane podignuta na najviši
U barskom Domu učenika,
u kojem imaju problem s viškom prostora jer je popunjeno
TBNPLBQBDJUFUBSBTQPMBže sa 115 mjesta), popravljena
je elektro i vodovodna instalacija. Okrečene su prostorije, dio
stolarije ofarban, a nabavljeni
su veš-mašina i dio inventara za
kuhinju.
Milena Kljajić, direktorica
Doma učenika u Beranama,
kaže da u toj ustanovi konstantno rade na poboljšanju
uslova. Ona podśeća da su prije
pet godina postali samostalna ustanova, odvojivši se od
Medicinske škole, a stanarima
je na raspolaganju moderno
opremljen centar za učenje
s bibliotekom i računarskom
opremom.
U učenikom domu u Plužinama detaljnije renoviranje i
krečenje sa spoljne i unutrašnje
strane urađeni su prošle godine, tako da ovog ljeta nije bilo
većih radova.
Dom učenika i studenata
na Cetinju realizovao je u toku
ljetnjeg raspusta niz obimnih
poslova na unapređenju standarda svojih 105 korisnika.
Zamijenjeni su prozori na kompletnom objektu, rekonstruisano šest kupatila i nabavljeni
električni radijatori za sve sobe.
Takođe su obavljeni molersko-farbarski radovi u čitavom
objektu. Za radove je utrošeno
blizu 60.000 €, a finansirani su
iz sopstvenih sredstava. Kako je
najavila Vesna Miranović, direktorica Doma, u planu je rekonstrukcija hola i recepcije, nabavka namještaja za restoran,
kao i kompletna rekonstrukcija
preostalih 13 kupatila, čime bi
Dom sa svojim sadržajima i cjelokupnim uslovima predstavljao kvalitetan servis svima koji
koriste njegove usluge.
O. Đuričković
NAUKA
„OTVORENI DANI NAUKE“ U PODGORICI:
Štandovi puni znanja
U CANU održana Međunarodna naučna konferencija o
crnogorsko-ruskim književnim vezama
MLADI NAUČNICI VODEĆA MEĐUSOBNA PROŽIMANJA
SNAGA CRNOGORSKE
I PODSTICAJI
BUDUĆNOSTI
Prezentacijama, performansima, stručnim predavanjima, radionicama,
kvizovima znanja, eksperimentima, tribinama i izložbama – promovisana
nauka. Organizatori su bili Ministarstvo nauke, Fondacija za promovisanje
nauke, Prirodnjački muzej i kompanija Kom trejd
Ministarstvo nauke je krajem septembra na četiri lokacije u Podgorici organizovalo
manifestaciju „Otvoreni dani
nauke“. Cilj je bio da se prezentacijama, performansima,
stručnim predavanjima, radionicama, kvizovima znanja,
eksperimentima, tribinama i
izložbama promoviše nauka
tako da bude podjednako bliska i razumljiva svakom pośetiocu, bez obzira na uzrast i nivo
obrazovanja. Suorganizatori
manifestacije bili su Fondacija
za promovisanje nauke (Prona),
Prirodnjački muzej i kompanija
Kom trejd.
Na Trgu Svetog Petra Cetinjskog, citirajući Heraklita, da
je vatra bit svega u prirodi i svega što postoji, ministarka nauke
dr Sanja Vlahović proglasila je
festival otvorenim, simbolično paleći plamen koji je gorio
dok je festival trajao. Priređen
je performans Galerije 12, a
postavljena je naučna kutija s
pitanjem „Šta biste voljeli da
naučnici za vas izume?“
„Jasno je da svijet u kojem
živimo postaje sve komplikovanije mjesto. Jasno je i da su
pojave oko nas sve teže objašnjive. Činjenica je da je nauka
MILENIJUM PROJEKAT
Tokom Dana nauke, dr Sanja Vlahović, ministarka nauke, i
Džerom Glen, direktor Milenijum projekta, jedne od najvećih
svjetskih „Think Thank“ organizacija (neprofitna organizacija
koja se bavi istraživačkim i obrazovnim radom), potpisali su memorandum o razumijevanju.
Zahvaljujući ovom memorandumu, Crnoj Gori će biti ponuđena mogućnost uključenja u projekte koje sprovodi Milenijum
projekat. Takođe će biti ponuđen i niz prilika za distribuciju njihovih samostalnih istraživanja ili istraživanja povezanih sa projektom Milenijum, posredstvom publikacija i veb-strane www.
millennium-project.org.
Ministarka Vlahović razgovarala je i s Hoze Luisom Kordeirom, predśednikom venecuelanskog Noda Milenijum projekta,
o budućoj saradnji i mogućnosti svih prednosti koje nudi uključivanje naših naučnika i istrazivača u jedan ovakav globalni
„Think Thank“.
za informaciono društvo i telekomunikacije prof. dr Vujica
Lazović istakao je da je Crna
Gora prepoznala mogućnost
ICT-a, kao i uticaj tog sektora na
dinamiku razvoja savremene
privrede.
„Vlada Crne Gore donijela je strategiju razvoja ICT do
2016. i nadamo se da ćemo do
tada u mnogim parametrima
biti u prilici da prepoznamo
Crnu Goru kao digitalno društvo. Fabrika znanja je idealna
rijama Podgorice, kroz različite
eksperimente, demonstracije
i naučne tribine predstavilo
se 16 kompanija, obrazovnih
institucija i organizacija. U knjižari „Karver“, u naučnom kafeu,
srednjoškolci su mogli saznati
što se jelo i pilo u vrijeme Njegoša.
„Pridruživanje Evropskoj
uniji nije samo diplomatski
posao već uključuje i prateće
aktivnosti poput naučnih. Ovo
je odlična prilika da se ljudima
„Rusko-crnogorske veze
imaju dugu i posebnu tradiciju, još od 1711. godine, kada
se ruski car Petar Veliki obratio Crnogorcima tražeći da
malena Crna Gora pomogne
u borbi protiv Otomanske imperije“, naglasio je predśednik
CANU akademik Momir Đurović, otvarajući dvodnevnu
međunarodnu konferenciju
Crnogorsko-ruske književne
veze (prožimanja, doticaji i
podsticaji).
On je izrazio uvjerenje
da će skup, koji je okupio priznate naučnike iz regiona i
Ruske Federacije, doprinijeti
daljnjem razumijevanju crnogorsko-ruskih književnih veza
i uspostavljanju još bolje saradnje akademija tih zemalja.
Akademik Branislav Ostojić u svom radu „Crnogorski
govori u djelu Pavla Apolonoviča Rovinskog“ razmatrao je
bogatu građu o crnogorskim
govorima čiji dijalektološkoistraživački korpus stoji odmah uz Vuka Karadžića i zauzima značajno mjesto u prvoj
fazi dijalektološke djelatnosti
na tlu Crne Gore.
Prema ocjeni Ostojića,
Rovinski je jedan od značajnih filologa druge polovine
19. vijeka, čija je filološka djelatnost ostavila duboke tragove u nauci o crnogorskim
narodnim govorima.
„Njegova studija o crnogorskim narodnim govorima
je zbirka govorne građe zastupljene u znatnom obimu,
karakterističnih i dragocjenih
obavještenja o raznovrsnim
govorima“, rekao je, uz ostalo,
Ostojić.
Prof. dr Dragan Koprivica
je govorio o mogućoj paraleli
Njegoševe „Luče mikrokozme“ s pjesmama Lomonosova. Prema njegovim riječima,
Lomonosov je pokušao da u
pjesničko štivo inkorporira
razmišljanja
izvanliterarne
sfere, oblikujući ih na literarni
način, dok je Njegoš sagledavao čovjeka kao mikrokosmičku luču više u sferi filozofskog.
Prof. dr Siniša Jelušić je,
razmatrajući percepciju djela
Dostojevskog, zaključio da su
nemjerljiv doprinos istraživanju ovog ruskog velikana dali
Milosav Babović, Radovan Lalić, Dušan Pirjavec, Radoslav
Vojvodić, Radovan Matijašević, Milisav Filipović i Gojko
Čelebić.
„Doprinos prisutnosti Dostojevskog tokom posljednjih
decenija ogleda se u zanimanju filozofa Nikole Miloševića za djelo Dostojevskog i
njegovog najvećeg tumača
Bahtina. Od tada, pored Slobodana Tomovića, čijim je
tumačenjem Dostojevskog
iz metafizičkog ugla naša
književna teorija dodirnula
visine, ta teorija je u Nikoli Miloševiću dobila za sada nedostižnog zastupnika strukturalnog pristupa u djelu velikog
ruskog pisca“, kazao je Jelušić.
Akademik Radomir V.
Ivanović, koji je drugog dana
skupa predstavio svoju knjigu
„Snovi i sudbine u narativnoj
prozi M. A. Šolohova“, analizirao je stvaralački entuzijazam
Šolohova i Mihaila Lalića.
„Stvaraoci poput Šolohova i Lalića svojim autentičnim
djelima više su doprinosili
književnom razvoju procesom inovacije negoli procesima modernizacije i radikalizacije. Ovi autori ne odvajaju
čin od misli. Kontinuirano i
dosljedno insistiraju na spajanju dvije značajne oblasti
– estetike i etike, ali se više
zalažu za demokratizaciju
nego estetizaciju književne
umjetnosti. Istovremeno, oba
autora smatraju stvarnost
izvorom i utokom svega što
čovjek može proizvesti u sferi
materijalne i duhovne kulture“, kazao je Ivanović.
O
crnogorsko-ruskim
književnim vezama govorili
su i gosti iz Rusije: Natalija
Bludilina, Natalija Kornjijenko, Aleksej Čagin, Vadim Polonski i Andrej Baziljevski.
O. Đ. – J. Vk.
INSTITUT ZA CRNOGORSKI JEZIK I KNJIŽEVNOST:
Promovisane četiri knjige o Njegošu
NOVI PUTEVI TUMAČENJA
CRNOGORSKE KNJIŽEVNE
BAŠTINE
PREZENTACIJE, PERFORMANSI, EKSPERIMENTI: Ispred Umjetničkog paviljona
ta koja nam daje mogućnost
da otvorimo niz pitanja, ali i da
na njih uspješno odgovorimo.
Zadovoljstvo je konstatovati
da ova godina nije bila olimpijska za Crnu Goru samo kada
je sport u pitanju. Ove godine
naši mladi naučnici, koji su sve
uspješniji u bavljenju naukom,
bili su naši uspješni olimpijci na
olimpijadama znanja. I zato njima pripada da upravo paleći taj
plamen obilježe početak dana
nauke. Uz simboliku vatre, uz
energiju mladih, ovaj festival
želimo da započnemo porukom koja na neki način i jeste
moto ovih dana nauke. Ima još
mnogo toga što treba da otkrijemo i mnogo pitanja na koja
bi trebalo da damo odgovore,
zato otkrijmo neistraženo jer
znanje je nezaustavljivo“, poručila je Vlahovićeva.
Crna Gora kao digitalno
društvo
Naredna dva dana uslijedila je manifestacija „Fabrika
znanja“, na Univerzitetu Donja
Gorica, a bila je namijenjena učenicima i studentima.
Pośetioci su imali priliku da od
poznatih stručnjaka iz oblasti
informacionih tehnologija čuju
zanimljiva predavanja o zaštiti
od zloupotrebe interneta, učestvuju u kvizovima znanja i drugim edukativnim i zabavnim
sadržajima.
Otvarajući Fabriku znanja,
potpredśednik Vlade i ministar
prilika za popularizaciju novih
tehnologija i šansa za pokretanje kreativnog potencijala kod
mladih“, poručio je Lazović.
Predśednik
kompanije
„Kom trejd“ Veselin Jevrosimović podśetio je da je Fabrika
znanja nastala 2009. godine
kao pionirski projekat te kompanije, a razvila se u tradicionalni regionalni događaj posvećen obrazovanju iz oblasti ICT.
„Ukoliko budemo nastavili da
ulažemo u znanje i tehnologiju,
možda će upravo ovđe nastati
novi Google, Apple, Facebook...“, dodao je on.
Drugog dana manifestacije srednjoškolci su imali priliku
da saznaju što je to kreativni
proces i kako se od ideje stiže
do ostvarenog projekta, kako
nastaju firme od milion dolara
i put internet revolucije. Fabrika
znanja zatvorena je koncertom
Momčila Bajagića Bajage, jednog od najpoznatijih muzičara
regiona . U rektoratu Univerziteta Crne Gore održana je konferencija posvećena Milenijum
projektu, koja je okupila poznata imena iz svijeta nauke i bila je
namijenjena stručnoj javnosti.
Na tom skupu domaći profesori i istraživači imali su priliku
da se upoznaju s procedurom
lakšeg dolaženja do evropskih
fondova.
Noć istraživača
Na Noći istraživača, 28.
septembra u Muzejima i gale-
približi naučno istraživanje.
Danas je mnogo mladih naučnika i oni će biti vodeća snaga
crnogorske budućnosti“, rekao
je na otvaranju Noći istraživača
Alberto Kamarata, predstavnik
EU u Crnoj Gori.
„Znanje je najveće bogatstvo koje prati svoga vlasnika.
Onaj ko hoće da uči, znanje
može svuda naći. Radoznalost
prethodi svakom velikom dostignuću“, poručio je direktor
Prone prof. dr Jovan Mirković.
Pośetioci štandova u
Umjetničkom paviljonu mogli
su da vide eksperimente koje
su izvodili učenici i profesori
Srednje medicinske škole „Dr
Branko Zogović“ iz Berana, Gimnazije sa Cetinja, OŠ „Pavle
Rovinski“, studenti PMF-a, Građevinskog fakulteta, stručnjaci
iz Prirodnjačkog muzeja...
U okviru programa Nauka
u pokretu priređeni su istraživački izleti – obilasci kotorskog
Instituta za biologiju mora, nikšićke fabrike „Nika“ i Botaničke
baštu u Kolašinu, zatim otvorene laboratorije Građevinskog
fakulteta, Instituta za biologiju
mora, Zavod za hidrometeorologiju i seizmologiju i Centra
za ekotoksikološka ispitivanja, a
radio-amateri pokazali su kako
se u 80 minuta putuje svijetom
putem radio-talasa.
Veče je završeno nastupom Ivane Popović-Martinović
i grupe Lemmy GO.
O. Đuričković
Za kratko vrijeme svog
rada Institut za crnogorski
jezik i književnost objavio je
nemali broj naslova, značajnih
ne samo po svojoj književno-istorijskoj vrijednosti već i
po novom kritičkom odnosu
prema kulturno-umjetničkom
nasljeđu na prostorima Crne
Gore i njegovoj valorizaciji.
Samo u ediciji „Njegoš“ štampane su četiri knjige koje tretiraju Njegoševo stvaralaštvo,
njegov odnos sa savremenicima i vrijeme u kojem je stvarao. To su: „Njegoš i oko njega“
Krsta Pižurice, „Mladi Njegoš“
Vojislava P. Nikčevića, „Studije
o Njegošu“ Danila Radojevića
i „Njegoš i Ljubiša“ Milorada
Nikčevića. Na njihovoj nedavnoj promociji u Narodnoj
biblioteci „Radosav Ljumović“
glavni urednik ovog izdanja
mr Aleksandar Radoman najavio je još nekoliko naslova
o Njegoševom stvaralaštvu,
među kojima je i čuvena monografija poznatog ruskog slaviste iz XIX vijeka Lavrova.
Za knjigu Krsta Pižurice
rečeno je da je, pored ostalog,
značajna i po tome što tretira
jednu od rjeđih tema Njegoševog opusa, a to su likovi
žena koji, u obradi Pižurice,
predstavljaju novi poetički
impuls. Studija Danila Radojevića sadrži 12 studija i ogleda
u kojima se govori o različitim
aspektima Njegoševog jezika.
Kao značajan doprinos njegošologiji ocijenjene su i knjige
„Mladi Njegoš“ Vojislava P.
Nikčevića i „Njegoš i Ljubiša“
Milorada Nikčevića.
Autori knjiga o Njegošu,
istaknuto je na promociji,
svojim dugogodišnjim istraživačkim radom odbacili su zablude tradicionalističke kritike
i trasirali nove puteve tumačenja i razumijevanja crnogorske književne baštine. Prema
riječima Čedomira Draškovića,
Institut za crnogorski jezik i
književnost je za Crnu Goru
„najsnažniji monument na
putu vraćanja sebi i sopstvenom liku radi revitalizacije i
uspostavljanja
sopstvenog
sistema vrijednosti“.
J. Vk.
Skupština Crnogorske akademije nauka i umjetnosti
AKADEMICI TVRDE DA SU
POŠTOVALI ZAKON
Skupština
Crnogorske
akademije nauka i umjetnosti
(CANU) odlučila je da se pred
Upravnim i Ustavnim sudom
pokrene postupak za preispitivanje zakonitosti i ustavnosti
zaključaka Vlade kojima se
Akademiji blokiraju sredstva za
naučnoistraživačke projekte i
akademijske naknade.
U CANU smatraju da je
usvajanjem Pravilnika o postupku kandidovanja i izbora
vanrednih, redovnih i inostranih članova CANU i Pravilnika
o postupku kandidovanja i izbora potpredśednika i generalnog sekretara CANU – završena
u potpunosti u propisanim
rokovima primjena Zakona o
CANU.
Zaključeno je da će CANU,
i pored uskraćivanja materijalnih sredstava suprotno Zakonu
o budžetu za 2012. godinu, nastaviti realizaciju svog progra-
ma rada za ovu godinu. CANU
će preduzeti sva legalna pravna
sredstva kako bi dokazala da je
zaključak Vlade nezakonit i neustavan. Predśedništvo CANU
će ponovo pokušati da u neposrednoj komunikaciji sa predstavnicima Vlade nađu rješenje
za prevazilaženje postojeće
situacije u skladu sa Zakonom
o CANU.
O. Đ.
21
OKT.
KULTURA
MATICA CRNOGORSKA: Simpozijum „Vojislavljevići i njihovo doba“ o
crnogorskom kulturnom i duhovnom nasljeđu od X do XIII vijeka
EPOHA CRNOGORSKE
ISTORIJE POZNATA TEK U
FRAGMENTIMA
U organizaciji Matice crnogorske, na Ivanovim koritima održan je simpozijum
„Vojislavljevići i njihovo doba“.
„Da bismo postali vlasnici
sopstvene prošlosti, narod sa
korijenom i tradicijom, svjestan samorealizacije i dosega
svog duha, moramo tragati
za izvorima, korigovati postojeće znanje i komparirati ga sa
onim što drugi znaju i misle o
nama. Zato Matica crnogorska, poslije skupova o dobu
Crnojevića i Balšića, organizuje simpozijum i o Vojislavljevićima i njihovom vremenu,
crnogorskom istorijskom i
duhovnom nasljeđu od X do
XIII vijeka. Uvjereni smo da
je neophodno sačiniti mapu
postojećih znanja i pokrenuti
nove ideje i istraživanja koje bi
ovu epohu crnogorske istorije,
tek u fragmentima poznatu,
učinili živom i djelatnom na
izgradnji i poimanju sopstvenog identiteta“, kazao je uvodničar Novica Samardžić.
Nakon pozdravne riječi
Marka Špadijera, generalnog
sekretara Matice crnogorske,
izlagali su: Vojislav D. Nikčević (Dolazak dinastije Vojislavljević Višević na Ilirikum,
850– 900), Božidar Šekularac
(Vojislavljevići u starim spisima), Šerbo Rastoder (Vojislavljevići u udžbenicima istorije),
Marijan Miljić (Vojislavljevići
u istoriografiji), Vasilj Jovović
(Vojislavljevići u crnogorskoj
periodici), Branislav Borozan
(Pokušaj ubiciranja gradova
sklavinije Dioklitije koje po-
BOGATA CRNOGORSKA
BAŠTINA U MONOGRAFSKOM
IZDANJU
minje K. Porfirogenit), Radoslav Rotković (Ko je bio Pop
Dukljanin), Danilo Radojević
(Falsifikovanje istorijskih činjenica epohe Vojislavljevića), Čedomir Bogićević (Pravni poredak Duklje), Đorđije Borozan
(Diplomatija dukljanskih vladara), Ivan Jovović (Vojislavljevići i Barska nadbiskupija),
Aleksandar Čilikov (Likovna
umjetnost epohe Vojislavljevića), Adnan Čirgić i Aleksandar
Radoman (Jezičko nasljeđe
epohe Vojislavljevića) i Aleksandar Samardžić (Heraldika
i likovi dinasta Vojislavljevića).
Kako najavljuju organizatori, radovi s ovog simpozijuma biće sabrani u zbornik.
D. B.
U Podgorici promovisana Povijest svjetske književnosti Milivoja Solara
PODSTICAJ PROUČAVANJU
KNJIŽEVNOSTI
22
OKT.
U Narodnoj biblioteci „Radosav Ljumović“ u Podgorici
predstavljena je „Povijest svjetske književnosti“ Milivoja Solara, koju je objavio Institut za
crnogorski jezik i književnost.
Kako je kazao Aleksandar
Radoman, urednik crnogorskog izdanja ovog priručnika,
riječ je o drugom, proširenom i
dopunjenom izdanju. U odnosu na prvo, ima 20 novih autora, desetak djela i dopunjeno
je esejom. On je pojasnio da se
Institut odlučio za drugo izdanje zato što prvog već odavno
nema. S obzirom na to da je pi-
sano za srednjoškolce i studente, a prijemčivo i za širu javnost,
smatra se da će da pobudi interesovanje za književnost.
− U svom predstavljanju
sazrijevanja i povijesti svjetske
književnosti autor neizostavno dolazi do Hegelove zamisli
o novoj svjetskoj književnosti
koju ću okarakterisati kao jedinstvo u raznolikosti, a koje
će nastati iz međunarodne komunikacije i prevođenja. Solar
pravi novu poentu − stavljajući
akcenat na komunikaciju, težište u razmatranju premješta se
s jezika na umjetnost − istakla
Kapitalno izdanje Instituta za crnogorski jezik i književnost
„Istorija crnogorske književnosti“ predstavljeno u Matici
Hrvatske u Zagrebu
Kapitalno izdanje Instituta za crnogorski jezik i književnost – Istorija crnogorske
književnosti – predstavljeno
je u Zagrebu u velikoj dvorani
Matice hrvatske, koja je sa Hrvatsko-crnogorskim društvom
prijateljstva „Croatica–Montenegrina“ suorganizator tog
događaja.
Tom prilikom predstavljena su sva tri dijela monografije:
Usmena književnost (Novak
Kilibarda), Od početka pismenosti do sredine XIX vijeka (Radoslav Rotković) i Crnogorska
književnost od 1852. do 1918.
godine (Milorad Nikčević). U
ime domaćina govorili su: akademik Josip Bratulić, akademik
Ante Stamać, prof. dr Stipe Botica, kao i urednici izdanja doc.
dr Adnan Čirgić i prof. Aleksandar Radoman, te prof. dr Milorad Nikčević.
Rečeno je kako je Crna
Gora do sada bila jedna od
rijetkih slovenskih zemalja
čija bogata književna baština
nije bila monografski opisana,
ali je sada dobila istoriju književnosti ustanovljenu prema
relevantnim metodološkim
principima koji se primjenjuju
u književno-istorijskim istraživanjima.
Ovo djelo, kako je ocijenjeno, pokazatelj je ozbiljnosti, intelektualne snage i vizije
Instituta za crnogorski jezik i
književnost, ali i potvrda više
od dva vijeka duge saradnje crnogorskih i hrvatskih naučnika
podstaknute projektom prof.
dr Milorada Nikčevića „Kulture
u doticaju: stoljetni hrvatski i
crnogorski književni identiteti“.
O. Đ.
SKICA ZA PORTRET:
Gojko Martinović, humorista
SMIJEH DO SUZA NAJVEĆA
NAGRADA
Gostovao na mnogim manifestacijama, u radio i TV emisijama. Član hora
„Stanko Dragojević“ još od 1945. godine. Dobitnik brojnih nagrada
je mr Nela Savković-Vukčević.
Mr Jelena Knežević je naglasila da Solarovu „Povijest
svjetske književnosti“ valja
posmatrati kao sveobuhvatni
pregled osnovnih činjenica o
književnim pojavama od svjetskog značaja i polazište za dalja
književna istraživanja. Ona je
podśetila da, iako interpretira,
Solareva „Istorija svjetske književnosti“ ne nameće dominantno ni jedan interpretativni
period.
Svako rado priča o prošlosti svog rodnog grada, s
ponosom, pa tako i Gojko
Martinović (1929), starośedi-
On apeluje da se ne izbrišu
imena šaljivdžija, Staropodgoričana punih duha – naših
„oriđinala“ (Milo Đekić, Bego
ženju po avlijama do kasno u
noć... dok Sat-kula sate otkucava, a sve uz „Zvuke sa Ribnice“ i
tambure. Jer, ipak, gasi se duh
Lj. V.
U Varšavi objavljena nova knjiga Gžegoža Latušinskog
„Tvoj trenutak“ („Twoja chwila“)
CRNOGORSKI PISCI NA
POLJSKOM
TANDEM KOJI JE ZABAVLJAO PODGORIČKU PUBLIKU: Gojko i Ljubica Kestner 1974. godine u zgradi bivšeg Doma JNA
Jedan od najpoznatijih
prevodilaca južnoslovenskih
književnosti na poljski i – za
nas veoma važno – autor prve
crnogorske antologije u inostranstvu od nezavisnosti, Gžegož Latušinski objavio je knjigu
„Twoja chwila“ (Tvoj trenutak)
u izdanju „Agawe“ u Varšavi.
Njegova nova knjiga je i
neka vrsta omaža, putopisne
poezije, južnoslovenskim gradovima: Zagreb, Cetinje, Sarajevo, Novi Sad, Skoplje, Ljublja-
na, Beograd...
Pored njegove poezije, dodatak knjizi su i pisci iz Hrvatske, BiH, Crne Gore i Srbije. Od
crnogorskih pisaca prevedeni
su: Vojislav Vulanović, Slobodan Vukanović, Duško Novaković, Sreten Vujović, Bogić
Rakočević, Ilija Lakušić, Boris
Jovanović Kastel, Pavle Goranović, Jevrem Brković i Balša
Brković.
Gžegož Latušinski je pjesnik, prozaista, prevodilac i
književni kritičar. Vlasnik je izdavačke kuće „Agawa“, u kojoj
su, pored poljskih autora, od
stranih najviše zastupljeni južnoslovenski pisci. Ne samo kao
prevodilac, Gžegož Latušinski
je rado viđen i kao prijatelj i
gost u Crnoj Gori. Naslovnu
stranu knjige ilustrovao je Đorđe Rašović, akademski slikar.
Š. B.
Nova arheološka istraživanja praistorijskog nalazišta Crvena
stijena kod Nikšića
VIŠE INFORMACIJA O
SREDNJEM PALEOLITU
Narodni Muzej Crne Gore,
u saradnji s Upravom za zaštitu
kulturnih dobara i Centrom za
konzervaciju i arheologiju Crne
Gore, nedavno je počeo istraživanje na istorijskom lokalitetu
Crvena stijena kod Nikšića, u
okviru projekta „Putevi kontinuiteta“. Ekipu arheologa predvodi američki arheolog Robert
Vejlon, koji već devetu godinu
istražuje ovaj lokalitet. Paleolobotaničari i geolozi dolaze iz
Engleske, Kanade, Francuske, i
Južne Afrike.
„Budući da je od posljednjeg istraživanja prošlo više od
četiri decenije, u ovoj fazi istraživanja očekujemo puno. Od
tada su dostignuća u geologiji,
arheologiji, paleozoologiji napredovala i time otvorila put ka
velikim novim mogućnostima
otkrivanja važnih informacija s
arheoloških nalazišta. Kada se
nova tehnologija primijeni na
iskopinama u ovoj pećini, sigurno će doprinijeti razumijevanju
nekih otvorenih problema iz
arheoloških perioda paleolita i
početaka neolita. Naš je cilj da
upotpunimo saznanja o dugoj
tranziciji od praistorije do savremene kulture i društva, promjenama koje su se dešavale od
srednjeg do novijeg paleolita,
ekonomskoj i socijalnoj adaptaciji do savremenih klimatskih
uslova“, ističe arheolog Vejlon.
Crvena stijena potencijal-
no je jedno od najznačajnijih
arheoloških nalazišta na evropskom kontinentu. Na ovom
lokalitetu u kontinuitetu se
može pratiti društveni razvoj
čovjeka. Za sada je evidentiran
31 sloj sa artefaktima koji datiraju u rasponu od 250.000 do
38.000 godina prije nove ere.
Prema dosadašnjim saznanjima, u Crvenoj stijeni živjela je
paleolitska zajednica koju je
činilo oko 20 ljudi. Od otkrića
Crvene stijene do danas, u ovoj
pećini nađeno je više od 5.000
raznih predmeta koji pružaju
jedinstvenu priliku za otkrivanje informacija o organizaciji
srednjeg paleolitskog društva.
Š. B.
lac, Staropodgoričanin – njegova porodica 120 godina
živi u ovom gradu na Ribnici i
Morači. Susret s ovim poznatim humoristom, folkloristom
i horskim pjevačem, koji je na
sceni do suza znao da nasmije
i Staropodgoričane i Novopodgoričane, obavezno je začinjen
anegdotama. Martinović, iako
u godinama, nije i ne može biti
zaboravljen.
Podgorička „akademija
ćosanja“
U razgovoru s njim oživljavamo atmosferu stare Podgorice,
njenih sokaka i šereta, tadašnjih nestašnih mladića. I sam
šeret, Gojko se i te kako rado
priśeća na stotine dogodovština, običaja, susreta, nastupa i na evropskim scenama...
Dovitljivi Gojko sakupljao je
mnogo šaljivih priča, počev
od svoje babe Tome Gilić, i kao
akter i kao svjedok, i u onoj staroj sa sokacima, mahalama... i
u ovoj „ganc“ novoj Podgorici,
ugodnoj za oči i starośediocu
i strancu.
Asanović, Božo Ćetković iz tzv.
podgoričke „akademije ćosanja“), Omer Merulić (zvani Pančo Vilja...), spremnih uvijek na
šalu, doskočicu, vic...
Veoma angažovan, duhovito i originalno, najčešće kroz
formu anegdota, Martinović
je gostovao i u školama, na
brojnim TV, radio-stanicama...
Dugo godina je bio član hora
Radio Titograda, „Budo Tomović“, a još duže horski poje – od
1945. godine kao član hora
„Stanko Dragojević“, poznatog
po međunarodnoj reputaciji, s
kojim je obišao skoro svu Evropu. Gostujući na međunarodnim takmičenjima, dobijali su
brojne nagrade, pa je i Gojko
ponosan na sve to, kao i na
povelju koju je dobio od svog
hora.
Volio bi Gojko da se bar
dijelom može vratiti svojoj
jednoj i neponovljivoj Podgorici, imidžu Brijega od Morače,
Brijega Ćukovića..., komšijskog
okupljanja u krivudavim ulicama i sokacima, pa na doksatima starih kuća, u slastičarama,
brijačnicama, srdačnom dru-
DA SKOČI S MOSTA
Podgorica danas ima devet mostova, a nekad se na drugu
obalu Morače moglo samo preko Vezirovog mosta. Do bolnice
išli su čunom na Sastavke („Skaline“) ili bi pregazili rijeku đe je
sada „Union bridž“. Začinivši i ovaj razgovor šalom, Martinović
komentariše: „Danas, ako bi čojku nampalo da sebe oduzme
život pa da skoči sa mosta, ne mora ići na Vezirov most da gubi
vrijeme ili da se predomisli, evo ima mostova na izbor, pa volja
te s ovoga, volja te s onoga.“
stare Podgorice, pred naletom
urbanizacije lagano nestaje.
Svaka pjesma – priča za sebe
„Deklamujući“ (kako rado
kaže Gojko) sve je činio da otrgne od zaborava prelijepe starogradske melodije, podgoričke sevdalinke, ljubavne pjesme
s orijentalnim prizvukom, jer
svaka pjesma – priča je za sebe
i o istinitim događajima, i o dijelovima varoši pod Goricom, i
s određenim ljubavnim porukama. Sa śetom se Martinović
priśeća pjesama „Milica jedna
u majke“, „Oj, vesela, veselice“,
„Stara varoš“, „Zaplakala stara
majka“...
Svuda dobrodošao, ovaj
podgorički „oriđinal“ bio je, naravno, i nagrađivan za svoj dugogodišnji doprinos čuvanju
i promociji specifičnog podgoričkog humora, i pjesme i
govora i razgovora. Ali, publika
i ovđe i van granica bila je njegova najveća nagrada – smijeh
do suza i dugi aplauzi činili su
ga najsrećnijim. Veoma druželjubiv, poštovao je humor svih
– i „na pjeni od mora i na snježnoj prašini“ – od juga do śevera
Crne Gore.
Nada Popović Aurora
KULTURA
ANTOLOGIJA „PROSVJETNOG RADA“
VLADIMIR MAJAKOVSKI
TRIKOVI
OBLAKOVI
PORTRETI CRNOGORSKIH FILOZOFA XX VIJEKA (2): Milan Rakočević
STVARALAC VIŠESTRUKOG
INTELEKTUALNOG USMJERENJA
Nebom se oblačići roje –
četiri oblačića brojem.
Od prvoga do trećega – ljudi
četvrti – kamilić rudi.
Ne mogav želju da pobedi
njima se pridružuje peti.
Za njima, padinom nebosklona,
slon potrupkuje pozadi slona.
Sad ih je šest preplašio, šta li –
svi su se odjednom raspršali.
Za njima, po tragu, pramenove guta
nasrtljivo sunce, žirafa žuta.
1917–18
Prepjevao Radovan Zogović
Najznačajniji pjesnik Oktobra, Vladimir Majakovski
(1893–1930), svoje najbolje stihove napisao je prije prevratničke
1917. godine. Poeme „Oblak u pantalonama“ (1915), „Flauta
kičma“ (1910), „Rat i mir“ (1916), „Čovjek“, te pjesme „Noć“, „A vi,
da li možete“, „Himna sudiji“, „Nešto o Peterburgu“... jasno su
svjedočanstvo velikog pjesničkog talenta, kasnije žrtvovanog
„agitovkama“...
Pripremio Nebojša Knežević
Njegoša kao stvaraoca prikazao detaljnije nego što su to učinili dotadašnji interpretatori. Njegoševu
filozofiju nazvao filozofijom čojstva, koja je svojstvena crnogorskom narodu iz kojeg je Njegoš
proizašao
Milan Rakočević je osobena, autentična pojava u razvoju crnogorske filozofske misli
dvadesetog stoljeća. U njegovoj se ličnosti skladno povezuju filozof, književnik, prevodilac, kritičar, profesor.
Rođen je 1914. u Krnjoj Jeli
(Šavnik), a preminuo 1983. godine u Ljubljani. Gimnaziju je
učio u Kolašinu, Bijelom Polju
i Nikšiću. Stekao je dvije fakultetske diplome: završio je filozofsku grupu na Filozofskom
fakultetu u Ljubljani i grupu
za jugoslovensku književnost.
Doktorsku disertaciju P. P. Njegoš i čojstvo odbranio je na Filozofskom fakultetu u Ljubljani
1941. godine. Bio je profesor u
Postojni i Ljubljani.
Stvaralac je višestrukog
intelektualnog
usmjerenja.
Bavio se filozofijom, književnošću, prevodilaštvom, kritikom
i u svim tim oblastima ostavio
zapažene i prepoznatljive tragove. Sa slovenačkog jezika
prevodio je djela Ivana Potrča,
Franca Prešerna i drugih pisaca. Prevodio je i s francuskog
jezika. Autor je Sonetnog vi-
Izložba pozorišnih plakata Dimitrija Popovića na Cetinju
KRSTARENJE KROZ ŽANROVE,
RODOVE I VRSTE
Izložba pozorišnih plakata proslavljenog umjetnika
Dimitrija Popovića održana je
u holu Nacionalne biblioteke
Crne Gore „Đurđe Crnojević“.
Postavku čini izbor iz kolekcije
plakata koju je umjetnik poklonio toj biblioteci, a izložbu
je otvorila rediteljka Radmila
Vojvodić.
– Dimitrijeva erudicija i
višestrukost njegovog istraživačkog umjetničkog duha čine
ga sposobnim i superiornim
da krstari kroz žanrove, rodove i vrste ne obazirući se na
formalne granice; da zalazi u
kategorije arta i advertajzinga,
Crnogorsko, evropsko i svjetsko kulturno nasljeđe
čak i u fenomene estradizirane
kulture – istakla je Vojvodićeva.
Direktorica NB Crne Gore
„Đurđe Crnojević“ Jelena Đurović napomenula je da su:
„Dimitrijevi plakati za teatar
odraz umjetnikovog duboko
intimnog doživljaja sudbina
glavnih junaka. Oni su uvijek
nešto više od novog čitanja
jedne Travijate, Fausta, Romea i Julije ili Hamleta. Oni su
baš ono što Dimitrija čini tako
osobenim umjetnikom. On je
jedan od stubova naše kulture,
mislilac i stvaralac čija djela, uz
Đurđa Crnojevića, Njegoša, Lubardu i Dada, zbog univerzalne
vrijednosti i neprolazne ljepote, čine crnogorsko, evropsko i
svjetsko kulturno nasljeđe“.
N. Vujanović
13. festival humora i satire u Danilovgradu
IZLOŽBA OSNOVACA
ZADIVILA PUBLIKU
U okviru Festivala humora i satire u Danilovgradu predstavljena je i izložba
đečije karikature. Od velikog
broja đečijih radova, žiri je
odabrao 45 za izlaganje.
Prva nagrada dodijeljena je Vladimiru Todoroviću,
učeniku IV razreda OŠ „Savo
Pejanović“, druga Mariji Božović, učenici IX razreda OŠ
„Radojica Perović“, treća Ivani
Vujošević, učenici V razreda
OŠ „Sutjeska“, a specijalna nagrada Lari Šćekić, učenici VIII
razreda OŠ „Radojica Perović“
u Podgorici.
Izložba đečje karikature
i ove godine zadivila je sve
pośetioce. „Đeca probleme u
školi i društvu vide, čuju, skeniraju i saopštavaju javno pu-
tem crteža. I to ne na bilo kakav način, već humorom koji
vas ne ostavlja ravnodušnim i
spokojnim“, rekla je mr Seida
Belegović, likovni pedagog.
Njoj je dodijeljena Plaketa zahvalnosti za poseban
doprinos razvoju humora i
satire.
O. Đ.
jenca koji je, s originala koji se
čuva u Rukopisnom odjeljenju
Matice srpske u Novom Sadu,
objavljen u časopisu Bibliografski vjesnik, 2–3/2000. Posvećen je Crnoj Gori; akrostih
glasi: Majci Gori Crnoj. Njegova
studija Crnogorski Prometej:
pokušaj povezivanja Njegoševe filozofije štampana je u
Ljubljani 1940, a fototipsko izdanje pojavilo se u Podgorici
1998. godine (izdavač Društvo
za očuvanje crnogorske kulturne baštine).
Na početku ove studije
Milan Rakočević ističe da je u
ranijim tumačenjima Njegoševog pjesničkog opusa naglašavano pjesništvo a zanemarivan
filozofski aspekt. Zato on prilazi
Njegoševom djelu tako što
podjednaku pažnju posvećuje i pjesništvu i filozofiji. Tako
je Njegoševo djelo sagledano
cjelovito. Učinio je to na način
koji ovu studiju i danas čini relevantnom u tumačenju Njegoševe filozofije. Naime, autori
koji su se bavili Njegoševom
poezijom zanemarivali su njen
filozofski sadržaj, i obratno:
tumači Njegoševih filozofskih
ideja nijesu poklanjali dovoljnu
pažnju njihovom pjesničkom
iskazu.
Misaona dubina
Milan Rakočević postavlja suštinsko pitanje: koliko
je jedan pjesnik zaista filozof
i kako treba u njegovim fragmentarnim radovima tražiti
njegov životni pogled i njegov
svjetovni nazor. Ističe da između pjesnika i filozofa postoje
ogromne srodnosti i traži odgovor na pitanje o tome da li
se dešavaju slučajevi njihovih
poklapanja. Može li biti filozof
pjesnik a pjesnik filozof? Pri
tome podśeća da su mnogi
filozofi svoje filozofske poglede izražavali u literarnoj formi.
Iz toga izvodi zaključak da je
filozof često pjesnik. Pitanje je,
međutim, da li pjesnik može
biti filozof. Rakočević smatra da
se na postavljeno pitanje može
odgovoriti potvrdno i pristupiti
pjesniku Njegošu kao čovjeku
koji ima i punopravnu filozofsku legitimaciju.
Takav pristup omogućio
mu je da Njegoša filozofa prikaže detaljnije nego što su to
činili dotadašnji interpretatori.
Smatra da je Njegoš zaista zaslužan da se govori o njemu
kao o izrazitom filozofskom
duhu naše, domaće filozofije.
Njegoš nije mudrac u starom
i modernom smislu riječi, jer
njegova filozofska koncepcija
o svijetu i životu daleko prevazilazi fragmentarno mudrovanje pojedinaca. On nije takođe
samo refleksivni pjesnik, pošto
njegove misli prevazilaze svo-
ODNOS PREMA BOGU
Milan Rakočević u prvom redu proučava Njegoša kao čovjeka, njegov život i ukupni rad, njegov karakter i prilike pod
kojima je stvarao, kao i sve one momente koji su mogli uticati
na ovakvo ili drukčije orijentisanje Njegoša prema pitanjima
svijeta i života; smatra da je Njegoševa biografija uslov za razumijevanje Njegoševog djela; potom izlaže Njegošev stav prema
misli, mišljenju, zatim prati Njegošev put u sfere metafizičkog
istraživanja. Drugim riječima, bavi se Njegoševom religijom,
njegovim stavom prema Bogu i shvatanjem Boga kao početka i
tvorca svega što jeste i što postoji. To je takođe jedno od centralnih pitanja svake dosadašnje filozofije i Njegoš ne bi bio istinski
filozof ako se i sam ne bi dodirnuo tog pitanja – tvrdi Rakočević.
jom dubinom i povezanošću
’svijetle momente’ refleksivnog
pjesnika. I najzad, navodi M.
Rakočević, kod Njegoša ima
toliko misaone dubine i originalnosti da je neophodno specijalno posmatranje ove komponente njegove stvaralačke
ličnosti, za što nije dovoljno
samo poznavanje literarnoteorijskih principa o refleksivnom pjesniku, već to zahtijeva
podrobnije znanje filozofskog
shvatanja svijeta i života, što
je Rakočević ovom studijom i
manifestovao na najbolji način.
Rakočević, dalje, istražuje
da li je Njegoš rješavao pitanje:
kakvo je sve što je postalo i zašto je baš takvo a ne drukčije.
Kod pravih filozofa ovo pitanje
se razlaže na dva: na pitanje kakva je priroda oko nas i život u
njoj, i na pitanje kakav je čovjek,
što je i što predstavlja u prirodi.
Rakočević ispituje kakav je Njegošev odgovor na ova pitanja.
A tragajući za odgovorom, u
međuvremenu iskrsava novo,
veoma važno pitanje o čovjekovim dužnostima. Rješenje
tog pitanja daje odgovor na
Njegoševo shvatanje etike, na
njegov etički kategorički imperativ. I na kraju, Njegoševo
shvatanje cilja i smisla našeg života na Zemlji. Rakočević traga
za Njegoševim odgovorima na
ova pitanja. Kako je Njegoš rješavao ova pitanja i dolazio do
odgovora na njih, Rakočević u
svojoj suptilnoj analizi pokazuje povezivanjem misli sadržanih u pjesnikovom opusu.
Snovi o boljem svijetu
Pri svemu tome polazi od
stava da će nam Njegoš onog
trenutka kad ga otrgnemo iz
crnogorskog okvira postati
dvostruko nejasniji, dalji i nerazumljiviji i, s druge strane,
nikad nećemo uspjeti da ga
pravilno shvatimo ako njegove
misli i stavove ne osvijetlimo
poznavanjem prilika pod kojima je živio i radio, i vremena u
kojem je, silom prilika, morao
da figurira u dva dijametralno
suprotna vida.
Uz to, napominje da je
etika i filozofija crnogorskog
naroda, koja je dala Njegoša,
u Njegošu istovremeno našla
svojeg prvog obrađivača i formulizatora. Ta životna koncepcija je preko Njegoša dobila
svoju trajnost.
Milan Rakočević upozorava da se nikad ne smije zaboraviti da Njegoš nije filozof
sistema i strogo precizirane
filozofske formulacije, već pjesnik, čovjek ośećanja i misli,
pun intuicije i mašte, životnog
iskustva i snova o jednom boljem, i to mogućem, svijetu i
životu.
On nalazi da je Njegoš
najoriginalniji u svojoj etičkoj
misli, pa smatra da se cjelokupna Njegoševa filozofija može
nazvati po toj etičkoj misli. U
skladu s tim uvjerenjem, on
je naziva filozofijom čojstva ili
filozofijom praktičnog realizma, za koji kaže da je svojstven
narodu iz koga je Njegoš proizašao.
Može se zaključiti da je
Rakočevićevim
bavljenjem
Njegošem uspostavljen visoki naučni i filozofski kriterij u
proučavanju i interpretiranju
Njegoševog djela. I taj kriterij
ni do danas nije izgubio na vrijednosti.
Rakočevićeva studija o
Njegošu značajna je ne samo
po tome što pruža novi pristup
i nova saznanja o Njegoševom
djelu već i po razumijevanju
odnosa poezije i filozofije. Pola
vijeka kasnije ovu složenu tematiku na cjelovit način razradiće Vujadin Jokić u svojoj studiji Filozofija i poezija (1986).
Rakočević je interpretiranju Njegoševe filozofije pristupio na filozofski način. Uvažava
osobenost filozofije, koja se
ogleda u visokom stepenu
spekulacije i apstrakcije, ali je
uvjeren da je filozofija skopčana s životom i da svoju životnost crpi iz empirije. Vidi se to
iz njegovog bavljenja Njegoševom filozofijom.
Uz sve to valja naglasiti i
da djelo Milana F. Rakočevića
predstavlja značajnu kariku u
lancu slovenačko-crnogorskih
kulturnih veza.
Nikola Racković
U Enciklopediji naučne fantastike tri autora iz Crne Gore
PEKIĆ, VUKOVIĆ I VUKANOVIĆ
Kada se prije 22 godine
pojavilo prvo izdanje Enciklopedije naučne fantastike,
četvrto te vrste u svijetu, bila
je hit na tadašnjem Sajmu knjiga u Beogradu. Autor Zoran
Živković već tada (iako mlad)
važio je za najboljeg, ne samo
jugoslovenskog nego i evropskog poznavaoca svjetske fantastike. Sada, poslije toliko godina, pojavilo se drugo izdanje
Enciklopedije. Među svjetskim
autorima iz oblasti fantastike
(u književnosti, filmu, muzici,
slikarstvu) pojavila su se i tri
autora iz Crne Gore: Borislav
Pekić, Čedo Vuković i Slobodan
Vukanović.
Borislav Pekić je objavio tri
romana sa motivima SF žanra.
U„Besnilu“ riječ je o iznenadnoj
epidemiji novog, brzoširećeg
soja opake bolesti na londonskom aerodromu Hitrou. U
romanu „1999“, čiji podnaslov
glasi „Antropološka povijest“,
gradi se dikovska antiutopijska alegorija o neodredljivosti
granica što razdvajaju ljude,
robote i androide, dok u„Atlantidi“ na originalan način varira
klasični SF motiv.
Romani Čeda Vukovića
namijenjeni su najmlađim čitaocima. Pored „Svemoćnog
oka“ i „Halo nebo“, najviše izdanja doživio je roman „Letjelica profesora Bistrouma“, koji
je bio i dio školske lektire. Na
osnovnom SF fonu javljaju se
elementi epske i folklorne fantastike.
Slobodan Vukanović je
jedini SF pjesnik sa područja
bivše Jugoslavije zastupljen u
Enciklopediji. Objavio je knjige:
„Ljubibiće“, „Zvjezdano perje“,
„Snimci kasete brodskog dnevnika“, „Svemirska seoba Montenegro“. Poslije 2000. godine
objavljuje i knjige: „Devet ajkula u Montenegro gradu“, „Ana i
sedam robota“ i „Djevojčica sa
glavom pomorandže“. Autor
Enciklopedije Zoran Živković
između ostalog piše: „Glavna
osobenost Vukanovićevog pjesničkog prosedea jeste efektan
spoj tehničke žanrovske simbolike i lirskog miljea, sa povremenim parodijskim tonovima“.
Zoran Živković, autor već
kultne Enciklopedije naučne
fantastike, danas je najprevođeniji srpski pisac.
O. Đ.
23
OKT.
KULTURA
Predstavnice Centralne narodne biblioteke Crne Gore „Đurđe
Crnojević“ na Generalnoj skupštini IFLA Međunarodne federacije
bibliotečkih udruženja
IZ INSTITUTA ZA CRNOGORSKI JEZIK I KNJIŽEVNOST:
Promovisane knjige iz edicije „Patrimonium“
CRNOGORSKE TUŽBALICE
POSLIJE 118 GODINA
Institut za crnogorski jezik
i književnost promovisao je u
posljednje vrijeme više svojih
izdanja, među kojima i knjige iz
edicije „Patrimonijum“. Riječ je
o knjigama: „Tužbalice Vuka Vrčevića“,„Ogledalo srpsko“ Petra
II Petrovića Njegoša, „Pjesme“
Starca Milije i „Pjesme“ Tešana
Podrugovića. Na promociji u
Biblioteci „Radosav Ljumović“
naglašeno je da je ovom edicijom „otvoren novi prostor za
obnovljena izdanja iz starije
crnogorske književnosti, neobjavljivane rukopise, kritička
izdanja, izbore, antologije,
hrestomatije“. O „Tužbalicama
Vuka Vrčevića“ govorio je akademik dr Danilo Radojević, koji
je i pripremio njihovo kritičko
izdanje. „Vrčević je mnogo doprinio čuvanju i sistematizaciji
tužbalica, jer on nije bio samo
njihov sakupljač, već i dobar
analitičar“, kazao je Radojević.
Njegov rad je bio zapostavljen,
što potvrđuje i činjenica da se
Tužbalice, cjelovito kao knjiga,
pojavljuju 118 godina nakon
što su sakupljene. Sada na jednom mjestu i s kritičkim predgovorom akademika Radojevića predstavljaju prvi cjelovit
prikaz te vrste crnogorskog narodnog stvaralaštva kod nas.
„Ogledalo srpsko“ kritički
je pripremio prof. dr Novak
Kilibarda i grafijski ga prilagodio izvornome Njegoševom
jeziku, a „Pjesme“ Starca Milije
crnogorskom narodnom izgovoru. Govoreći o ovim naslovima, Kilibarda je naglasio da su
pjesme Starca Milije sami vrh
usmenog deseteračkog pjesništva.
Dr Adnan Čirgić, koji je
pripremio „Pjesme“ Tešana
Podrugovića, rekao je za ovog
RAZLIČITE PRAKSE I NOVE
TEHNOLOGIJE
narodnog pjevača da je on
najveći lirik među epskim pjesnicima. On je istakao da epsko
narodno stvaralaštvo nije, kako
se to do sada govorilo, stvarao
kolektiv već nadareni pojedinci
koji su imali sluha za stvaralačku interpretaciju života, vremena, ljudi.
O izdanjima edicije „Patrimonijum“ govorio je i književnik i književni kritičar Vladimir
Vojinović naglasivši da je to
literatura koja pokriva potrebe
najvećeg dijela nastavnog književnog programa na univerzitetu, pa je otuda njihov značaj
još veći. O knjigama i njihovim
priređivačima, kao i o planovima Instituta za crnogorski jezik
i književnost, govorio je i urednik u toj kući dr Aleksandar Radoman.
Direktorka Jelena Đurović
i bibliotekar redaktor Vesna
Kovačević predstavljale su
Centralnu narodnu biblioteku
„Đurđe Crnojević“ na 78. generalnoj skupštini i konferenciji
institucije (IFLA), koja je održa-
informacijama, digitalizaciji i
očuvanju kulturne baštine, novim tehnologijama, informacijskoj pismenosti, obrazovanju,
marketingu u bibliotekama,
slobodi izražavanja, multikulturalnosti i dr. Na kongresu je
stvovala je i 39. konferenciji direktora nacionalnih biblioteka
(CDNL), na kojoj su, u okviru tri
sesije, između ostalog, održana
predavanja o viziji svjetske digitalne nacionalne biblioteke,
na u Helsinkiju.
Konferencija je okupila oko
4.000 stručnjaka iz više od 120
zemalja svijeta. Na kongresu
se govorilo o praksama različitih biblioteka, kodeksu bibliotekara, slobodnom pristupu
priređena i izložba najnovijih
dostignuća u oblasti bibliotekarstva, koja je pokazala u
kojem će se pravcu ta struka
kretati u narednom periodu.
Direktorka CNB „Đurđe Crnojević“ Jelena Đurović prisu-
kao i o položaju nacionalnih
biblioteka u vrijeme svjetske
ekonomske krize.
Direktori nacionalnih biblioteka obišli su Nacionalnu
biblioteku Finske.
N. V.
J. Vk.
Književne analize
TEHNIKA GRAĐENJA ALTER
EGA U „LELEJSKOJ GORI“
U centralnom poglavlju „Lelejske gore“ dolazi do kulminacije kada je riječ
o unutrašnjem stanju Lada Tajovića koji se profiliše kao glavni lik. Formira
se alter ego, kojim se prekida monotonija monološke paradigme i romanu
daje novi prizvuk
24
OKT.
Alter ego u književnosti
se vezuje za pripovjedačku
tehniku koja podrazumijeva
cijepanje i unutrašnju podjelu
lika, što dovodi do prenošenja dijela njegovih funkcija na
neku drugu predmetnost. Do
takve pojave dolazi i u romanu
„Lelejska gora“ Mihaila Lalića,
gdje se rascjepom glavnog
lika konstituiše njegov alter
ego koji svoju narativnu zbilju
ostvaruje u vidu đavola.
U centralnom poglavlju
„Lelejske gore“ dolazi do kulminacije kada je riječ o unutrašnjem stanju Lada Tajovića
koji se profiliše kao glavni lik.
Formira se alter ego, kojim se
prekida monotonija monološke paradigme i romanu daje
novi prizvuk, što nas navodi na
isti hronotop koji je posmatran
iz Ladove vizure i njegovog
alter ega. Tako se otkriva svijet
novog reljefa i to je, po Šklovskom, tipičan primjer očuđavanja.
Psihološka tačka
Alter egu u „Lelejskoj gori“
prethode halucinacije u kojima
se pojavljuju živi i mrtvi, a pojava đavola kao da se najavljuje
od samog početka. Cijepanje
Ladovog lika nagovještava
se prologom centralnog poglavlja, stihovima Radosava
Ljumovića. Alter ego, tj. đavo,
u tekst unosi i dramski kod koji
se može sagledati kroz sukob
između Lada i Đavola, kao i
dijaloške elemente koji su uz
sukob okosnica drame.
Funkcija sna posebno je
bitna za formiranje Ladovog
drugog Ja, onog koje će na
prvobitan Ladov lik prenijeti
svoje vrijednosne stavove, ali
i psihološku tačku gledišta.
Lalić, dakle, sasvim opravdano
aktivira halucinaciju koja se
javlja usljed Ladovog glađu i
samoćom izazvanog psihosomatskog stanja. S pojavom alter ega dolazi do usložnjavanja
dominantne psihološke tačke
gledišta. O Ladovom alter egu
može se govoriti kao o onom
koji nastaje s osjećanjem izolacije. Takvo shvatanje povlači sa
sobom tezu koja se u trenutku
osamljenosti može posmatrati
kao oponent. Ladov alter ego
izgrađen je na takav način. To
je trenutak njegove izdvojenosti, udaljavanja od zajednice.
Uvođenje alter ega prati i konstituisanje novog, metafizičkog hronotopa, čija se granica
u odnosu na stvarni ne može
jasno odrediti.
Simbolična funkcija
Kada govorimo o alter egu
u tekstu „Lelejska gora“, primje-
ćujemo da je za konstituisanje
tog segmenta bila izrazito važna uloga rečenice koja ovdje
ima i simboličku funkciju. Ladova rečenica, u momentima
u kojima dolazi do njegovog
razjedinjavanja, isprekidana je,
nejasna, što može biti i posljedica psihičke egzaltiranosti.
Odnos između Lada i njegovog alter ega je dramatičan.
Đavo se izgrađuje kao nosilac
težnji i stavova koji se kose s
Ladovim shvatanjima i pripadanjem ideji komunizma.
Lado, preobražen u đavola,
počinio je niz (ne)djela koja su
zabranjena komunističkom
dogmom. No, u krajnjem, komunistička ideja se pomoću
metatekstualnosti vezuje za
herojsko-patriotski
model
svijeta i mišljenja, te se na taj
način ova ideja ipak opravdava. Tako dolazimo do funkcije
đavola koja je atipična za njegovo shvatanje u hrišćanskoj
mitologiji. Ono u čemu je Lado
dosljedan jeste stav u kojem
tvrdi da je đavo bezazlena životinja koju, na kraju, svi nasamare. Prilikom konstituisanja
đavolskog lika koristi se ironija
koja se, možda, najbolje očitava prilikom prvog susreta Lada
i Đavola, te njihovog razgovora
oko prodaje duše, za koju obojica tvrde da im nije potrebna.
Upravo se tu može primijetiti
Ladovo razočarenje u ovozemaljsku zbilju, te njegov pokušaj bijega svojoj mračnoj, ali
vjernoj strani.
U Varšavi i Minsku objavljen izbor poezije Slobodana Vukanovića
NAJPREVOĐENIJI
CRNOGORSKI PISAC U
BJELORUSIJI I POLJSKOJ
Ovih dana u Varšavi i Minsku objavljen je izbor poezije
poznatog crnogorskog pjesnika Slobodana Vukanovića. Na
poljskom jeziku, u prijevodu
Agnješke Suska, pod nazivom
„Svjetleća voćka“, knjigu je
objavila izdavačka kuća „Agava“ iz Varšave. Na naslovnoj
strani je crtež mladog slikara
Đorđa Rašovića. Drugi izbor
našeg pjesnika objavio je tiražni list iz Minska „Zvjazda“,
pod naslovom „Ja nijesam ja“,
u prijevodu Ivana Aleksejeviča
Čarote, profesora jugoslavistike na Državnom univerzitetu,
i Aljoše Čarota, zamjenika glavnog urednika časopisa „Njomen“. Vukanović je, inače, najprevođeniji crnogorski pisac u
Bjelorusiji i Poljskoj.
Objavio je deset knjiga
poezije, roman „Ključ Klatno“,
knjigu libreta za balet i osam
knjiga za đecu. Njegovi tek-
(Sažetak iz obimnijeg rada)
Ksenija Rakočević
stovi su u čitanci za prvi, drugi
i četvrti razred osnovne škole.
Pozorišne drame izvođene su
mu u Narodnom pozorištu u
Tuzli, Pozorištu za đecu i mlade u Prištini, a radio-drame u
Skoplju, Novom Sadu i Prištini.
Prevođen je na engleski, ruski,
francuski, arapski, italijanski,
poljski, kazahstanski, bjeloruski, mađarski, slovenački, makedonski, albanski, bugarski i
turski jezik.
Slobodan Vukanović je
zastupljen u preko 30 antologija, panorama i izbora u Crnoj
Gori i inostranstvu. Sedamdesetih godina prošlog vijeka
bio je u vrhu jugoslovenske
avangarde, i izlagao vizuelnu
poeziju sa Marinom Abramović, Miroljubom Todorovićem,
Zoranom Popovićem, Žarkom
Rošuljom...
Uređivao je časopis za
đecu „Prijatelj“. Sada je glavni
urednik međunarodnog časopisa „Quest“ i uređuje „Đečiji
svijet“ u „Prosvjetnom radu“.
Lj. V.
NA GRADSKOM TRGU NA CETINJU:
Instalacija„Lutajući lokvanji“ Mirjane Marsenić
ČOVJEK I PRIRODA
Instalacija „Lutajući lokvanji“ umjetnice Mirjane Marsenić nedavno je postavljena
na glavnom cetinjskom trgu,
ispred galerije „Dado“. Lokvanji
su napravljeni od najlona, žice
i ljepila i uvećana su verzija
prirodnog lokvanja sa Skadarskog jezera.
Novim umjetničkim radom „Lutajući lokvanji“ umjet-
nica želi, kako kaže, da čovjeku
pošalje poruku na koji način
treba da se ophodi prema prirodi i svim bogatstvima koje
ona daje.
„Ovim radom želim da
podstaknem odgovornost i
ukažem na problem u kojem
se nalazi Crna Gora“, kazala je
Marsenićeva. Dodala je da se
nada kako će „Lutajući lokvanji“ obići sve gradove Crne
Gore, a da je cetinjski gradski
trg prva lokacija na kojoj su
lokvanji postavljeni zato što je
Cetinje prepoznato kao grad
umjetnosti u Crnoj Gori.
N. V.
ARHIV
Iz istorije crnogorskog školstva
ZNAČAJ DOMAĆEG
VASPITANJA
„Moram primijetiti, da kod nas roditelji slabo shvaćaju svoju dužnost u pogledu vaspitanja svoje djece i ne obraćaju pažnju
na dječije pogrješke, govoreći, da će se dijete i samo popraviti kad odraste. Ali to je mišljenje pogrješno, jer što se iz malena
ukorijeni u duši djetinjoj, to se tek sa velikim naporima i teškoćama docnije može uništiti“
Prve osnove znanja dijete
dobija u kući svojih roditelja,
tu, gdje ono prvom ugleda
svijet, gdje svijet stane posmatrati i poznavati ga. Navike, koje se u djetetu ukorijene u prvom dobu, slabo se
mogu iskorijeniti i tada, kad
od njega postane zrio čovjek.
Da bi od djeteta postao
čovjek, svjesan sebe i svojih
dužnosti, treba iz malena u
njemu probuđivati sve one
vrline, koje čovjeka čine čovjekom.
To čini vaspitanje, najprije domaće, pa školsko. Roditelji, a docnje učitelji, nastavljajući rad njihov, dužni su od
djece stvarati dobre i valjane
karaktere.
Dobro vaspitano dijete
u kući svojih roditelja savjesnije prima u školi upustva
i savjete učitelja, i učitelj u
pogledu vaspitanja samo nastavlja roditeljski rad – zida
zgradu na čvrstom temelju.
Moram primijetiti, da kod
nas roditelji slabo shvaćaju
svoju dužnost u pogledu
vaspitanja svoje djece i ne
obraćaju pažnju na dječije
pogrješke, govoreći, da će se
dijete i samo popraviti kad
odraste. Ali to je mišljenje
pogrješno, jer što se iz malena ukorijeni u duši djetinjoj, to se tek sa velikim naporima i teškoćama docnije
može uništiti.
„Što se crnim zapoji đavolom,
Obešta se njemu do vijeka“,
veli neumrli Njegoš; a
Plutarh govori: „Duša je djetinja kao vosak, jer sve lako
prima, a docnije se to vrlo
teško briše, kao god što se
teško i novi utisci primaju“.
Velike teškoće ima učitelj sa nevaspitanom ili bolje reći rđavo vaspitanom
djecom, dok ružne navike
iskorijeni kod njih. Kod
mnogih postigne uspjeh,
a kod mnogih ne, jer mu u
tome smetaju sami roditelji, koji kod kuće ne podržavaju rad učiteljev, već
djecu puštaju da rade i čine
po svojoj volji, kao što su i
prije radili; pa kad učitelj u
krajnjoj nuždi preuzme nad
takvom djecom strožije kazne, onda eto od roditelja
svakojakih pogrda na učitelja.
Dužnosti roditelja kao
vaspitača
Da bi roditelji mogli postignuti svoj cilj u vaspitanju
treba im:
1. Imati podjednaku ljubav k svojoj djeci,
2. Imati uzajamno poštovanje u kući,
3. Predhoditi u svemu
dobrim primjerom,
4. Paziti dobro na dječije
postupke, i
5. Paziti na društvo, u kojemu se dijete kreće.
1.Podjednaka ljubav
k djeci
„Domaće vaspitanje potiče iz
ljubavi“
Pedagoška izreka
Domaće vaspitanje pripisuje se ponajviše ljubavi
roditeljskoj, pošto roditelji
prema prirodnom nagonu
moraju voljeti svoju djecu.
Ali na mnogim mjestima,
gdje je u kući više djece, ova
ljubav podjednako se ne
izliva na svakojem djetetu,
nego na nekom manje, a na
nekom više, a tome su često uzrok i po neki prirodni
nedostaci dječiji. Po neđe, a
obično gotovo svuda, roditelji više vole mlađu djecu od
starijih; majka više voli kćer
nego sina, a otac više sina
nego li kćer. Ta je razlika posve štetna za vaspitanje.
Roditelji su dužni istim
žarom roditeljske ljubavi ljubiti i onu svoju djecu, koja po
neke prirodne nedostatke
imaju. Roditelji griješe kad
ljubav svoju ne poklanjaju
jednako cijeloj svojoj djeci
i kad prave među njima razlike, jer time pobuđuju kod
djece zavist i mržnju. Roditelji moraju i dužni su svako
svoje dijete podjednako ljubiti, ne gledajući na to, da li
ono ima ili nema prirodnih
nedostataka, da li je mlađe ili
starije, muško ili žensko.
Mržnja i zavist jesu veliki poroci, pa ih posve treba
od djece otklanjati; a to će
roditelji učiniti kad djecu podjednako vole; kad jedno pomiluju i drugo, kad jednom
kupe nešto lijepo, da kupe
i drugom itd. Takvi roditelji
imaće od djece jednako poštovanja i svakoje će primati
bolje ono, čemu ga budu
učili; mlađa braća voljeće
starije i slušati ih, a starija
braća ili sestre, ljubiće mlađu
i dragovoljno upućivati ih na
ono što je dobro i lijepo i na
što su sama bila naučena. Takvim načinom, kad je u kući
više djece, a roditelji su pravi
roditelji i vaspitači, onda je
kuća prava vaspitna škola, a
djetetu drugog društva ne
treba sem braće i sestara i
tako se djeca odklanjaju od
rđavog društva.
2. Uzajamno poštovanje
„Kućevni napredak i sreća
zavisi od sloge i uzajamnog
poštovanja u kući“
Kod djeteta treba ulivati
poštovanje naspram svakoga, koji je poštovanja dostojan. To će se desiti uzajamnim poštovanjem dječijih
roditelja i ostalih ukućana.
Porodični život duboko se
ukorenjuje u dušu djeteta.
Ako je taj život pun ljubavi,
pun sreće, onda se i djetetu
takav život, kad ono docnije bude zreo čovjek, mili, i
u braku će i ono biti sretno;
a na protiv, ako je između
dječijih roditelja mržnja i
neprestano svađanje, ono,
gledajući nevaljale postupke
u međusobnom životu, omrzne na taj život, i docnije kad
odraste gleda na brak kao
na neko čudovište, mrzi ga; i
ako se slučajno oženi, on slično svom ocu postupaće sa
svojom saputnicom, te tako
neće imati domaćeg spokojstva niti sreće.
Kada dijete gleda, kako
se njegovi roditelji slažu u
svemu, kako jedno drugog
poštuje, onda se u njemu
začedi plemenitost srca, začedi mu se poštovanje prema svemu onome, što treba
da se poštuje, i ono docnije,
preko svih nesreća, ako bi ih
u životu imalo, imaće porodičnu sreću, koja je najviše
blago čovječije.
Osim međusobnog poštovanja roditelja, to uzajamno poštovanje treba da se
rasprostre i na ostale ukućane. Osobito, ako roditelji
imaju svoje roditelje, koji
su stari i nemoćni, to prema
njima treba poštovanje da
budu najveća zadaća; jer kad
mi poštujemo svoga oca i
svoju mater, to poštovanje
u istoj mjeri dobićemo i od
svoje djece, koja se od nas
tom poštovanju uče očiglednim primjerom.
Mlađa braća i sestre treba
da se navikavaju, da poštuju
svoju stariju braću i sestre, a
ovi njih.
Međusobno poštovanje
u roditeljskoj kući mnogo
utiče na djecu, jer se ona tim
uče, da docnije imaju poštovati svoje starije i ostale
ljude.
To uzajamno poštovanje
u porodici jeste osnov duševnom obrazovanju.
3. Dobri primjeri
„Roditelji treba u svemu da
daju primjer svojoj djeci i da
se čuvaju od pogrješaka“
Plutarh
„Glavno je da djeca ne ostanu
bez dobrih primjera u sredini
u kojoj žive“
Jan Amos Komenski
Ne samo roditelji već i
učitelji u vaspitanju moraju
prethoditi dobrim primjerom. Čemu učiš drugoga, to
sam moraš da radiš; a jedna
pedagoška izreka o tome
veli: „Vaspitač mora da radi
ono, što njegov vaspitanik
treba da radi, kad bude kao
zreo čovjek“. Kojoj god vrlini
uči roditelj svoje dijete treba
da se tom vrlinom sam odlikuje. Učiti dijete poštenju,
a sam ne biti pošten, ili učiti
dijete da govori istinu, a ono
samo sluša od svojih roditelja toliko laži, onda se ne treba nadati, da će dijete primiti
njihove savjete i po njima se
upravljati jer očiglednost najbolje utiče na dušu djetinju.
Učitelji mogu najbolje znati
važnost očigledne nastave, a
takav je i značaj očiglednog
vaspitanja.
Roditelji, koji hoće da ispunjavaju svoju vaspitačku
dužnost, treba da imaju sve
one vrline, koje se od čovjeka traže. I ako imaju kakvih
poroka to o njima ne treba
da znaju njihova djeca.
Kod djece ne samo što
se ne smije što ružno raditi,
nego ni govoriti, te s toga roditelji treba da paze ne samo
na svoje postupke već i na
govor među svojom djecom.
U kući se ne smije ništa
raditi, što bi se kosilo sa vrlinama, koje treba da dijete
docnije krase, pošto odraste.
Sem korisnih primjera,
što dijete gleda u kući svojih roditelja, potrebno je da
roditelji pričaju djetetu razne poučne pričice iz života
dobre i valjane djece; upozoravati ih na dobru djecu
i njihovo vladanje, te tim će
dijete podražavati tako valjanoj djeci.
Uzaludne su pouke bez
primjera, jer dijete te pouke
ne razumije, a kada nešto
gleda pred sobom, ono prima to, čvrsto zapiše u svojoj duši i to mu neizgladivo
ostane.
4. Roditelji treba
da paze na dječije
postupke
„Varaju se oni roditelji, koji
misle da ne treba obraćati
osobite pažnje dječijim
postupcima dok su još mlada
i ne znadu što čine“
Luter
Svaki postupak dječiji roditelji treba da bodrim
okom paze i gledaju. Što god
djeca rade dužni su roditelji
da znaju. Dijete može iz neznanja i naivnosti učiniti što
da ne valja. Roditelji treba da
kažu djetetu da to ne treba
raditi; a ako se dijete takvim
čim zabavlja nađi mu drugu
zabavu.
Treba paziti i na govor
dječiji. Ako čuju da dijete
zbori kojekakve riječi, to mu
treba zabraniti. Istina, ako dijete takve riječi ne čuje u kući
roditeljskoj ili u društvu ono
ih ni izgovoriti neće. Nikakav
postupak dječiji ne smiju roditelji propustiti. Ako je postupak dobar to treba i dijete
da zna, da mu se kaže da je to
dobro i da tako treba svagda
da radi. Radeći tako ono se
navikne na dobre postupke.
Naprotiv, ako roditelji
propuste dijete bez opomene, kad što nevaljalo urade,
onda dijete misli, da je taj
njegov postupak dobar i
malo po malo radi i gore, te
ga je teško poslije odvići od
toga.
U nekim porodicama, ne
samo što roditelji nikakve
pažnje ne obraćaju postupcima dječijim, već ih uče da
DIJETE – BUDUĆI ČLAN DRUŠTVA
Učitelj sa tako pokvarenom djecom teško da može
postići valjani uspjeh; a što se u našim osnovnim školama sa vrlo malim izuzetkom postiže valjani uspjeh, to
treba pripisati jedino trudu naših učitelja, koji potpuno
shvaćaju svoju dužnost.
Kuća je roditeljska prva škola djetinja. U toj školi
razvijaju se postepeno duševne sposobnosti djeteta,
tu ono dobija prva znanja – prvi pojam o religiji; njega
materina upliviše na njegovo zdravlje, a igre, kojima djeca prirodno teže, jačaju i razvijaju tjelesne sposobnosti.
Tu dijete najprije stane posmatrati predmete, tu i dobija
znanje o njima.
Roditelji ne smiju da prenebregavaju svoju dužnost. Oni treba da gledaju u svom djetetu budućeg člana društva i države, te s toga dužni su vaspitavati ga u
svemu onome, što mu treba, da bi bio dobar i pošten,
mio i drag svakome, da bude vjeran sin svoje domovine,
svoga roda, i vjerni i odani podanik svoga vladaoca, te
s toga svako mora dati veliku važnost domaćem vaspitanju, tj. vaspitanju djeteta u kući roditeljskoj i pokloniti
mu veliku pažnju i gajenje.
psuju i ruže po nekoga ili
dijete učini što nevaljalo, a
roditelji mu to odobravaju.
Takvi se roditelji pravilnije
mogu nazvati zlotvorima,
nego dobrotvorima dječijim.
Mnogi roditelji opomenom na rđav postupak njegovog djeteta kažu: „Pa ono
sad još ništa ne zna, a kada
odraste i samo će viđeti da to
ne valja, pa će se popraviti“. U
tome roditelji jako griješe, jer
treba da znaju „Nauka jedna
muka, a oduka trista muka“
kako veli narodna poslovica.
Da, jeste teško odvići dijete od onoga, što je naučilo,
ali treba ispočetka paziti na
dječije postupke, pa se neće
doći do toga da se dijete silom odvraća od rđavih postupaka, jer ih imati neće.
Dijete može raditi nešto
što nije rđavo, ali se može
povrijediti tjelesno, te i za to
treba paziti kako se i čim se
djeca zabavljaju.
Kako roditelji brižljivo čuvaju dijete od kakve povrede
tjelesne, tim više treba da
čuvaju njegovu dušu od pokvarenosti.
5. Treba čuvati djecu od
rđavog društva
„S kim si takav si“, Narodna
poslovica
„Treba čuvati djecu od rđavog
društva“, Plutarh
„Dijete treba da se drži samo
s onijem, od kojih se ono ne
može naučiti ničemu rđavom,
niti bi njihov govor mogao
uticati na njegov govor“,
Kvintilijan
Mnogi roditelji dobrim
primjerima mogu uticati na
razvijanje vrlina kod svoje
djece i upućivati ih na sve
ono što je lijepo i dobro;
može dijete da ništa ne čuje
i ne vidi u roditeljskoj kući
što je rđavo: a ovamo ga vidimo gdje radi i ono što ne
valja. Tome je uzrok društvo.
Mi vidimo, da se i zrio čovjek
u rđavom društvu može pokvariti. Od rđavog društva
treba se čuvati. Roditelji tre-
ba da paze s kim se njihovo
dijete druži.
Kod jedne trule jabuke
stavimo nekoliko zdravih,
one će se sve pokvariti od te
jabuke. U društvu gdje je jedan nevaljao, prije će taj nevaljali pokvariti cijelo društvo, nego što će ono njega
pokvariti.
U rđavom društvu može
se dijete najbolje zaraziti,
gledajući njegove rđave postupke. Uzmimo za primjer
ovo: Dođe jedno dijete dobro i valjano u rđavo društvo.
Društvo radi nešto što ne treba, a ono neće ali većina navaljuju na njega da to uradi.
Ono se ispočetka koleba, po
najposlije pristane. Docnije
i ne traži nuđenje, već samo
se pridružuje.
Dijete ima prirodnu težnju za društvo. Ono se u
njemu zanima: igra, skače,
pjeva i time dobiva sebi zabavu i jača svoje tijelo. Dječije zabave oplemenjuju srce
djetetu, ali kad se ono vrši u
rđavom društvu, moraju biti
rđave, i tada se srce dječije
kvari, te s toga „treba čuvati
djecu od druženja s nevaljalijem ljudima i pokvarenijem
drugovima da se ne zazire
od njih rđavijem primjerom“,
kao što savjetuje Jan Amos
Komenski.
Dobro društvo treba
preporučivati svojoj djeci i
savjetovati ih da se samo sa
valjanom djecom druže, jer
valjana društva mogu mnogo uplivisati na razvijanje
karaktera u djece.
Kad dijete pođe kud iz
svoje kuće, roditelji treba da
paze, kud im dijete odlazi.
Ako ide k nevaljaloj djeci, to
mu ne dopuštiti, a ako pođe
k dobroj ne smetati mu.
Ljub. A. Bulatović:
„Značaj domaćeg vaspitanja“, PROSVJETA, list
za crkvu i školu, Cetinje,
avgust 1901, godina XII,
sveska VIII, str. 370–375;
Priredila Dragana Marković;
bez jezičkih intervencija
25
OKT.
INMEMORIAM
LJUBOMIR ŠUŠK AVČEVIĆ
Krajem prošle godine umro je Ljubomir Radomirov Šuškavčević, profesor filozofije i direktor OŠ „Vlado Milić“ u Podgorici. Završio je filozofski fakultet. Radio je u gimnaziji u Majdanpeku, zatim
u Sremskim Karlovcima i Gacku.
Vraća se u rodnu Podgoricu i radi u Građevinskoj školi „Marko
Radević“, potom u Gimnaziji „Slobodan Škerović“, Muzičkoj školi,
Ekonomskoj školi „Mirko Vešović“ i Centru „1. jun“.
Devedesetih godina postaje direktor OŠ „Milan Vukotić“ u
Golubovcima, zatim OŠ „Milorad – Musa Burzan“ u Podgorici, a
kasnije pomoćnik direktora Saveznog arhiva tadašnje SCG. Nakon
2006. godine vraća se u Podgoricu, gdje je bio izabran za direktora
OŠ „Vlado Milić“ u Donjoj Gorici, u kojoj ostaje do smrti.
U kolektivima gdje je radio i rukovodio, Ljubo je unosio životni duh, stvarao ambijent za slobodnog, kreativnog i odgovornog
čovjeka. Radovao se svakom uspjehu svojih đaka, kolega i škole. Nikada nije zaboravljao da za postignute rezultate javno pohvali i nagradi učenike i nastavnike. U školama u kojima je bio direktor
ostavio je trajni pečat na organizacionom, pedagoškom i tehničkom planu. Ljubo je uvijek gledao
naprijed, nesebično je cijenio mladost i mlade ljude, učenike i kolege koji su tek počinjali da rade.
Bio je pun duha, inspirativan i razborit, u isto vrijeme prkosan prema anahronim i dogmatskim stremljenjima. Kod njega je živjela logika, etika i estetika. Uprkos svim političkim i drugim euforijama
prošlog vremena zagovarao je postmodernu filozofiju i iskonsku demokratiju multikulturnog društva.
Saosjećao je sa ljudima koji su u nevolji, što je ispoljio tokom posljednjeg ratnog vihora, kada je
vrata svoga doma otvorio jednoj izbjegličkoj porodici pune četiri godine. Takav je bio naš Ljubo –
uspješan, pravi intelektualac i veliki humanista kako u porodici tako i na radnom mjestu i društvu.
Ljubo Šuškavčević kao veliki intelektualac i humanista ostaje nezaboravan u našem sjećanju.
Petar Stanković
SVETOZAR D. KUJOVIĆ
26
OKT.
Jedan iz plejade najuglednijih crnogorskih prosvjetitelja i pedagoga, profesor Svetozar D. Kujović preminuo je u Podgorici maja ove godine. Rođen je 1935. godine u mjestu Mioska, Kolašin, đe
je završio osnovnu školu. Učiteljsku školu je završio u Beranama, a
Višu pedagošku školu i Filološki fakultet u Beogradu.
Svoju pedagošku djelatnost ostvario je u osnovnim školama
u Rovcima i Morači, a potom kao profesor, pomoćnik direktora i
direktor u Titogradu, u ustanovama specijalnog obrazovanja i vaspitanja. Objavio je veći broj rasprava, članaka i eseja iz pedagoške
prakse, te više feljtona, osvrta i prikaza na objavljene naučne studije i knjige. Urednik je tri monografije iz oblasti specijalne pedagogije i autor tri vrijedne edicije: „Nijesu ostali sami“, „Razvoj školstva
u Donjoj Morači“ i izuzetno dragocjenu istoriografsku i etnografsku studiju „Moračka svitanja“.
Profesor Svetozar Kujović ostavio je svojom plemenitošću,
blagorodnom prirodom i čovječnošću, a napose plodnim duhovnim radom, dubok trag svog djelatnog uma.
dr Čedomir Bogićević
SIMON ŠĆEPANOVIĆ
U Podgorici je nedavno preminuo Simon Ilijin Šćepanović,
istaknuti prosvjetni radnik. Rođen je 1928. godine u Donjem Zagaraču, opština Danilovgrad. Osnovnu školu završio je u rodnom
selu, nižu realnu gimnaziju u Danilovgradu, Učiteljsku školu u Herceg-Novom i Pedagošku akademiju (Odsjek za razrednu nastavu)
u Nikšiću. Učiteljsku karijeru započeo je u Kakmužama i Bobovu
(opština Pljevlja), nastavio u Miolju Polju (opština Nikšić), zetskom
Bijelom Polju i Golubovcima (opština Podgorica), potom u podgoričkoj OŠ „Radojica Perović“ sve do odlaska u penziju.
Dvije godine je bio golootočki zatočenik.
Simon je bio prirodno obdaren za rad sa djecom, koju je volio,
razumio i uvažavao. I učenici su njega voljeli, shvatali i cijenili.
Od strane nadzornih i inspekcijskih službi ocijenjen je najvišim
ocjenama, vanredno unapređivan u više platne razrede, pohvaljivan i nagrađivan.
U svim mjestima gdje je radio bio je omiljen među kolegama, učenicima i njihovim roditeljima.
Brojnim generacijama učenika, njihovim roditeljima, kolegama, kao i svima koji su ga poznavali
i sa njim sarađivali Simon ostaje u trajnom i prijatnom sjećanju.
Mihailo Ćetković
JEVREM BJELICA
U Podgorici je nedavno preminuo dr Jevrem Jovanov Bjelica,
ugledni profesor slavistike, naučni, kulturni i javni radnik. Rođen
je 1932. godine u Donjim Crkvicama kod Nikšića, đe je završio
osnovnu školu. Završio je nižu gimnaziju u Bileći, učiteljsku školu u
Mostaru. Diplomirao je na Filozofsko-filološkom fakultetu (grupa
slovenski jezici i književnost) u Skoplju, đe je i doktorirao s disertacijom „Tradicija i novatorstvo u poeziji Roberta Roždestvenskog,
Evgenija Jevtušenka i Andreja Voznesenskog“. Na Univerzitetu
„Lomonosov“ u Moskvi specijalizirao je ruski jezik i književnost.
Radnu karijeru započeo je u rodnom mjestu kao direktor
i vaspitač u osnovnoj školi koju je 1897. godine sagradio njegov
prađed, narodni dobrotvor Todor Petrov Bjelica. Od 1959. do
penzionisanja 1990. godine radio je u Republičkom sekretarijatu
za unutrašnje poslove Crne Gore na odgovornim rukovodećim
poslovima u Službi državne bezbjednosti. Na Institutu za strane
jezike, kao i na svim tehničkim fakultetima Univerziteta Crne Gore, predavao je ruski jezik.
Prof. Jevrem Bjelica bio je izuzetno plodan stvaralac. Objavio je oko 260 naučnih i stručnih radova (među kojima i desetak monografija), od čega 226 o ruskim i više od 30 o savremenim crnogorskim piscima.
Bio je član Društva književnika Crne Gore i Društva za primijenjenu lingvistiku Crne Gore. Dobitnik je brojnih društvenih priznanja, među kojima Ordena rada sa srebrnim vijencem, Ordena
Republike, Ordena zasluga za narod, Plakete bezbjednosti SIV-a, i Trinaestomajske nagrade RSUP-a
Crne Gore.
Branko Koprivica
LISTOVI
VASPITANJE I OBRAZOVANJE ovom broju prikaze su objavili:
rada! – Grupni oblik rada?“). U
(Br. 3, Podgorica, 2012)
Časopis za pedagošku
teoriju i praksu „Vaspitanje i
obrazovanje“, koji izdaje Zavod za udžbenike i nastavna
sredstva Podgorica, u rubrici
Članci (naučni, istraživački, pregledni, stručni radovi) donosi
priloge sljedećih autora: Ajsele
Tutić („Osobine ličnosti, lokus
kontrole i školski uspjeh“),
Emilije Lazarević („Specifične
smetnje u razvoju matematičkih sposobnosti – razvojna
diskalkulacija“), Duška Bjelice,
Jovice Petkovića i Aldijane Muratović („Osnove morfološke
antropometrije u dijagnostici
sportista“), Anđelke Bulatović
(„Uloga porodice i vaspitača u
otkrivanju darovite djece i radu sa njima“) i Vere Đukanović
(„Informaciona pismenost učenika osnovne škole u Crnoj Gori“). Odjeljak Nastavno-vaspitni
rad priredili su: Đoko Marković
(„Kakva je metodika nastave
matematike potrebna školi 21.
vijeka“), Vasilj Jovović („Geografske ekskurzije i terenski rad
u funkciji nastave – na primjeru
studijskog programa za geografiju Filozofskog fakulteta u
Nikšiću“), Miroslav Doderović i
Zdravko Ivanović („Problematika vulkana i njena nastavna
aktuelizacija“), Predrag Jovović
(„Sugestopedija i psihopedija u nastavi stranog jezika“) i
Vukosava Globarević („Obrazovna politika usmjerena na
razvoj ključnih kompetencija
nastavnika u radu sa djecom
sa smetnjama u razvoju“). U
okviru poglavlja Pregledi, komentari, pogledi zapažanja su
iznijeli: Zoran Jovović („Karakter društvenog sistema i obrazovanje“), Goran Sekulović
(„Prisutnost i recepcija naučnog djela Jovana Džona Plamenca u Crnoj Gori“) i Miodrag
– Miško Vučeljić („Grupni oblik
MEDIJSKI DIJALOZI
(Br. 12, Podgorica, 2012)
„Medijski dijalozi“, časopis
za istraživanje medija i društva,
čiji je izdavač Istraživački medijski centar Podgorica, i u ovom
broju donosi veliki broj priloga
autora iz Crne Gore, Srbije, Hrvatske, Bosne i Hercegovine,
Rusije, Ukrajine... Tematski broj
posvećen je fenomenu rijaliti
šou programa. Među autorima
se izdvajaju: mr Željko Rutović
(„Rijaliti šou – paradigma (pre)
oblikovanja identiteta“), mr
Edin Jašarović („Rijaliti šou kao
primjer simboličkog rekonstruktivizma savremenih medija“), dr Veselin Drašković („Medijska džungla ili: Zvjerinjak
zvani rijaliti šou“), dr Draško
Došljak („Rijaliti šou iz jezičkog
ugla“), dr Srđan Vukadinović
(„Konstituisanje (ne)strukture
društva kroz rijaliti programe“),
Damir Šabanović („Rijaliti šou
kao apologija stvarnosti“), dr
Mimo Drašković („Rijaliti šou
– intervjui prije pogubljenja“),
Nataša Vujanović („Rijaliti šou
– najintrigantniji medijski fenomen današnjice“), Sandra Perović, Ana Kavaja („Rijaliti šou
opasan fenomen savremene
mas-medijske industrije“), dr
Tatjana Vulić, dr Zorica Marković („Uloga rijaliti programa
u preoblikovanju vrijednosti
mladih“), mr Slađana Stamenković, mr Vesna Milenković
(„Rijaliti program – savremeni
panoptikon“), mr Mileva Pavlović („Rijaliti šou – mediji kao
generatori spektakla“), Miran
Dizdarević („Rijaliti šou – Vještački stvorena stvarnost“), dr
Dubravka Valić-Nedeljković
(„Rijaliti šou u digitalnom svijetu“), dr Joško Sindik i Zvjezdana
Sindik („Iskustva refleksije emisije Big brother na predškolsku
djecu“), te Janko Nikolovski
(„Zašto nam je rijaliti šou toliko
važan“).
Objavljeni su prikazi knjiga i časopisa, među kojima iz-
CRNOGORSKI GLASNIK
(Br. 76, Zagreb, 2012)
U izdanju Nacionalne zajednice Crnogoraca Hrvatske i
Vijeća crnogorske nacionalne
manjine grada Zagreba štampan je novi broj „Crnogorskog
glasnika“, glasila istoimene
zajednice. U uvodu glasilo
obavještava čitaoce da je štampana Kronika NZCH 1991–2011,
u kojoj je na oko 300 stranica
objavljena istorija Crnogoraca
u Hrvatskoj od osamostaljivanja. Njen autor je Danilo Ivezić.
Takođe, Centar za iseljenike
štampao je Informator, namijenjen iseljenicima sa prostora
Crne Gore, a tu je i nekoliko
tekstova posvećenih važnim
datumima: proslavi Dana državnosti Crne Gore u Puli, Petrovdana, kao i Dana ustanka u
Crnoj Gori. Zabilježena je i manifestacija „Dani crnogorske
kulture 2012. godine“, u okviru
koje je Nacionalna zajednica
Crnogoraca Hrvatske organizovala koncert crnogorske
solo-pjesme. U Galeriji „Montenegrina“ u Rijeci otvorena
je izložba starih razglednica iz
Crne Gore, a u okviru prve kulturne manifestacije Društva Crnogoraca i prijatelja Crne Gore
grada Zadra i Zadarske županije organizovana je izložba crnogorskog umjetnika Peka Nikčevića. Osim toga, „Crnogorski
glasnik“ piše o kursevima crnogorskog jezika održanim u
Luksemburgu i Argentini, kao
i Šestoj ljetnjoj školi jezika i
kulture održanoj na Ivanovim
koritima. Objavljen je intervju
(koji je vodio Vlatko Simunović,
kritičar i novinar dnevnog lista
„Pobjeda“) sa dr Dervišem Selhanovićem, direktorom Centra
za očuvanje i razvoj kulture
manjina Crne Gore. „Crnogorski glasnik“ u formi feljtona
ŽENA DANAS
(Br. 1, Podgorica, oktobar 2012)
Iz štampe se nedavno pojavio prvi broj časopisa „Žena
danas“, u izdanju NVO Udruženje zaposlenih žena „Žena
danas“.
„To nije časopis samo za žene već i za sve one koji svojim
angažmanom mogu doprinijeti da položaj žene u porodici
i društvu bude bolji“, piše u
uvodnoj riječi Rose Popović,
predśednice ove asocijacije.
Žene, s obzirom na svoje znanje i stručnost, još uvijek nijesu
adekvatno zastupljene u političkim i upravljačkim strukturama društva, a posebno su
izložene riziku u sferi rada i zapošljavanja.
Sagovornice u ovom broju
časopisa su žene koje su svojom strukom, znanjem i odgovornošću stekle zavidnu ulogu
u društvu, ali i u porodici. To su:
Verica Maraš, direktorica kompanije „13. jul – Plantaže“, Maja
Ćatović, gradonačelnica Kotora, Marijana Laković, zamjenica
ombudsmana, Marina Banović,
modna kreatorka, Bojana Popović, rukometašica i sportski
direktor RK „Budućnost“, i Sonja Knežević, predśednica Sindikata trgovine u SSCG.
Svoja viđenja o zastupljenosti žena u ekonomiji i društvenopolitičkim organima dali
su i Predrag Mitrović, predśed-
dr Cvetko Pavlović ( knjige „Tragovi Vlaha u Crnoj Gori“ Božidara Šekularca), Zoran Jovović
(knjige „Ogledi iz sociologije
obrazovanja“ Slavke Gvozdenović), mr Vasilj Jovović (
knjige „Turistička geografija
Crne Gore“ autora S. Kasalice,
Z. Ivanovića, M. Doderovića i
N. Maraš).
Glavni urednik časopisa je
Radovan Damjanović, a odgovorni dr Božidar Šekularac.
Š. B.
dvajamo: dr Mima Draškovića
(knjige Nade Zgrabljić Rotar
„Digitalno doba – masovni
mediji i digitalna kultura“),
prof. dr Denka Skalovskog
(knjige Dejana Doneva „Etika
u novinarstvu“), mr Mileve
Pavlović (knjige Željka Simića
„Antropološka epistemologija
epohe“), Vuka Vukovića (knjige
Divne Vuksanović „Filozofija
medija 2 – ontologija, estetika,
kritika“).
Glavni i odgovorni urednik
časopisa je dr Mimo Drašković.
Š. B.
objavljuje naučnoistraživački
projekat „Hrvatski državni arhiv o Sekuli Drljeviću“. Tu su i
aforizmi Marinka Mijovića, aforističara iz Pule. U ovom broju
Predrag Matvejević objavio je
prikaz knjige akademskog slikara Dimitrija Popovića „Luča
Njegoševe noći“.
Glavni i odgovorni urednik
časopisa je dr sc. Zoran Drašković.
Š. B.
nik Unije poslodavaca Crne
Gore, i doc. dr Zvezdan Vukanović. Časopis donosi i nekoliko savjeta iz oblasti zdravstva
iz pera dr Milovana Jovanovića, ginekologa, i dr Radmile
Stanišić.
Urednica časopisa je Rosa
Popović.
J. Vk.
129(KNJIGE
NEDOVOLJNO ISPITANA
TEMA
(Božidar Šekularac: „Tragovi Vlaha u Crnoj Gori“, Sebeš – Rumunija, 2012)
U staroj rumunskoj prijestonici Sebeš, sada glavni
grad županije Alba, ovih
dana iz štampe je izašla
dvojezična studija (na rumunskom i crnogorskom
jeziku) „Tragovi Vlaha u Crnoj Gori“ akademika prof. dr
Božidara Šekularca, uglednog crnogorskog istoričara
iz Podgorice, autora velikog
broja članaka o prisustvu
Vlaha (Vlaštaka, Morlaka i
Morovlaha) u Crnoj Gori,
Dalmaciji i na Balkanskom
poluostrvu uopšte (koju
su preveli publicista Florin
Ursulesku i književnik Vasa
Barbu). U pet poglavlja dati
su nepoznati podaci o porijeklu i postojanju Vlaha, o
kojima u nauci postoje brojne kontroverze i dileme.
O Vlasima iz Crne Gore
do sada nije napisana posebna studija iako nauka
smatra da su Vlasi sa Balkana dobro istražena tema.
Očigledno, radi se o Vlasima
– ostacima starosjedilačkog
romaniziranog stanovništva s Balkanskog poluostrva – koji se održao u ovim
krajevima i poslije dolaska
Slovena“.
Činjenica je, kada je o
Vlasima sa Balkanskog polu-
ostrva riječ, da se više pisalo
o onima iz današnje Srbije,
iz Makedonije, Albanije... a
o onima iz Crne Gore pisalo
se samo posredno.
Tragovi Vlaha mogu biti identifikovani na čitavoj
teritoriji Crne Gore, počevši od planine Orjen, zatim
Zupca, Riđana, Nikšića, Bratonožića, Vasojevića, Kuča,
pa do Bara, zatim Mrkojevića i Ulcinja. Inače, plemenska tradicija može se identifikovati i danas u Crnoj Gori.
Za vrijeme brojnih migracija
stanovništva iz Crne Gore
zbog ratova i internih sukoba, izvjesnu ulogu su odigrali i vlaški pastiri. Obično
se smatra da su Vlasi slovenizirani upravo tokom XIV i
XV vijeka. Naravno, tada se
još vršilo jasno razgraničenje između Vlaha (Morlaka) i
onih Slovena o kojima se još
može reći da su bili vlaškog
porijekla. Kao primjeri data
su crnogorska plemena Paštrović i Lješevići, iako nikome ne pada na pamet da ih
poistovećuje sa Vlasima.
U mnogim krajevima Crne Gore postoje predanja o
Vlasima, a na Cetinju sjećanja i podaci vezani za vođu
Radula Vlaha i za Vlahe koji
su se tu naselili zajedno s
njim. Godine 1450. čak je
sagrađena i Vlaška crkva
na Cetinju. Nju je podiglo
pleme Donjokrajci. Inače,
vlaški elemenat je doprinio
jačanju crnogorskih katuna.
Na kraju, prema mišljenju istoričara Božidara Šelularca, „najsigurniji dokaz
o postojanju Vlaha u Crnoj
Gori jeste Povelja vladara
Ivana Crnojevića koja je
data Manastiru iz Cetinja
1485. godine“. U ovoj Povelji spominje se i Vlaška crkva
sa Cetinja, koju su sagradili
Starovlasi, odnosno roman-
ski Vlasi, a po njima je crkva
i dobila ime. Dakle, tragove
Vlaha možemo naći i danas,
u većoj ili manjoj mjeri.
Šekularac dalje konstatuje da se „tragovi Vlaha u
Crnoj Gori nalaze u toponimiji, antonimiji i onomastici, a pojedina prezimena
su se toliko odomaćila da
se smatraju za domaća; u
bogatoj crnogorskoj političkoj i kulturnoj povijesti
nosioci tih prezimena imali
su jako važnu ulogu. Pored
toga, arheološka nalazišta,
materijalni tragovi i brojni
istorijski izvori, kao i narodna predanja, svjedoče o
prisustvu Vlaha na prostoru
Crne Gore i šire, duž cijele
rimske provincije Dalmacije
i Balkana.
Obično se smatra da su
Vlasi potomci romaniziranih
starosjedilaca Balkanskog
poluostrva, koji su se kao
stočari održali i nakon doseljavanja Slovena i njihove
dominacije. Brojni su nazivi korišćeni za ovaj narod:
Rumuni, Aromuni, Cincari,
Ćići, Morlaci, Karavlasi, Kućovlasi, Karaguni, Karavunci itd. Pojedini izvori (XIII
stoljeće), čak su stanovnike
primorskih gradova imenovali Vlasima, jer je u njima
bilo zastupljeno i romansko
stanovništvo.
Romansko
stanovništvo dalmatinskih
gradova tim imenom nazivalo je stanovnike zaleđa
Jadrana“.
Vjerujemo da ova knjiga
predstavlja značajan doprinos u rasvjetljavanju ove
intrigantne teme i da će biti od velike koristi budućim
istraživačima.
(Sreten Zeković: „Moj jezikovnik – rječnikovnik“, 2012)
glavljima: 1. Autorove tvorenice, složen(otvoren)ice i
pojmotvorenice od naš(k)
ica (domica), 2. Autorove
složenotvorenice, složenotvorni pojmovi, sintagme i
formulacije od naš(k)ica, 3.
Autorove složenice, složeni
pojmovi, sintagme i formulacije od naš(k)ica, 4. Autorove tvorice, složenice,
složeni pojmovi, sintagme
i formulacije od tuđica, 5.
Polnorječnikovnik i polnopojmokovnik, ili Rječnikovnik i pojmokovnik polnosti,
6. Prenosni narodni javni
i ozvaničavani polnoizrazi, 7. Prenosni nezvanični i
privatni muški polnoizrazi
za žen(sk)u i njenu vrsnicu,
8. Retvorice (zapuštenice,
izgnanice, izbačenice, potuđenice, prostaknice koje
su vazda bile živo prisutne
i danas u svakodnevnom
crnogorskom govoru), 9.
Autorove
višeznačnice
pomoću zagrad(nic)a i 10.
Upućivanje na probleme,
neodgovarajuće
imen(t)
ovanje, upotrebu i tumačenje nekijeh riječi i pojmova.
U Zekovićevom rječnikovniku prvi put se daju
(Ljubomir Mudreša: „Gospar“, Cetinje, 2011)
Kroz tri poglavlja („Trg“,
„Dom“ i „Grb“) trojka romansijerovih junaka – Pilan,
Mutni i Gospar, u romanu
koji nosi ime ovog potonjeg,
ukrašavaju svoje životne
drame.
Od Drugog svjetskog
rata do danas sudbine Mudrešinih likova, u grču tragične epopeje, poput zvijezda
u našoj galaksiji sudaraju
svoje životne transverzale.
Trojku piščevih junaka život
usmjerava u tri različita pravca i, najzad, sastavlja da bi na
stranicama Mudrešine knjige ispovijedali svoje životne
drame. Ispovjedno traženje
oproštaja pojedinih od njih
je, u stvari, traženje smisla
bitisanja na našoj nemirnoj
planeti, i u okviru nje na trusnom prostoru balkanske
Catenae mundi, na kojoj je
oprostoravanje i ovremenjivanje lične sudbine ne-
moguće van povezanosti s
ideološkim koordinatama
vremensko-prostornog univerzuma. Ideologija je ona
druga moćna komponenta
koja lične živote čini dovoljno tragičnim da potvrđuje
načelo prometejskog u sudbini svake jedinke.
Mudrešini junaci teško
da mogu identifikovati vlastito bivstvo van drame i
tragedije. Glavni junak stiče
spoznaju o vlastitoj majci u
poznoj životnoj dobi, nakon
što je poput Borhesovog
Droktfulta iz Ravene, analogno duhu klasičnog homo
montenegrinusa, stao na
stranu žrtve, potvrđujući
izvore ljudske u Božjoj i Božanskoj pravdi i pravu iz „De
civitate dei“ Blaženog Augustina. Nakon smrti prve, u
novoj ženi Gospar pronalazi
ili hoće da pronađe put u novi život, a on nije ništa drugo
do usud povratka pretku. I
njegove šćeri, u prvom redu
Silvija, ne mogu predestiniranost vlastite sudbine odvojiti od očeva, prevashodno, predačkog udesa.
I dok Gospar ostaje,
zogovićevski rečeno, u „Instrukciji maslini“, neraskidivo vezan „žilama za kamen,
za tvrd podlovćenski kamen“, od čega ga ne mogu
odvojiti sve sile i pritisci ovoga svijeta, Pilan je postao zarobljenik protivantejske ideje homo montenegrinusa. U
„sudaru“ ovih opozita pravda i trijumf su naklonjeni
Anteju, kojeg otjelotvrđuje
gosparski lik i duh Gospara.
U toj epiloškoj poanti trijumfira vitalizam, životni optimizam i praktični idealizam
glavnog junaka i njegovog
tragično podijeljenog crnogorskog narodnosnog bića.
Put u podnošenje sudbine
nije moguć, po piscu, van
povratka vlastitim korijenima i precima. Samo u jedinstvu s njima vrši se obnova
punog jedinstva i dolazak
„punog vremena“. Vremena
u kojem će ponovo sobom i
u sebi otkriveni homo montenegrinus biti i ostati ono
što jeste – „jedno“, jedno sa
sobom i jedno pred sobom.
Jedno u vremenu i svijetu.
Autorovo traganje za
smislom i dramom uvijek je
traženje drame u čovjeku.
Van nje nema druge drame.
Ona je ili drama čovjeka u
čovjeku, njegov unutrašnji
dramski raskol, ili to nije.
Piščev metaforičko-didaktički nauk i poruka jeste da
za tragičnog ima nade vraćanjem na početak. Kraja
nema kraju. Opstanak je u
pantereističkom
kretanju
ljudi vremenom i prostorom.
Povratak ognjištu je povratak sebi i svojem, i put kojim
se dovršava raskol i svojeg i
kolektivnog ja.
INDIVIDUALNA I
DRUŠTVENA AFIRMACIJA
(Slavka Gvozdenović: „Ogledi iz sociologije obrazovanja“,
Filozofski fakultet, Nikšić 2012)
sasvim originalni polnoizrazi.
Navešću iščipak (iśečak)
iz recenzije za ovu knjigu dr
Adnana Čirgića: „Glavni naum ove knjige je da otvori
i oslobodi alternative za
puno oslobađanje, osamostaljivanje i samouobličavanje posebnog i izvornog
crnogorskoga jezika i stvaranje kovanica u njegovom
duhu. Puna je novih tvorevina, kritičkog je pristupa i
kreativnog stajališta, pa će
najvjerovatnije biti izazovna za lingvističke i uopšte
naučne rasprave i podsticajna za druge stvaraoce.
U svakom slučaju, Moj jezikovnik je originalna i kreativna novina u našoj leksikografiji i vrijedan doprinos
jezikoslovlju. Ovo tim prije,
ako se ima na umu da je
’Francuska zakonom kažnjavala uvođenje tuđica’ i
da je Francuska akademija
nauka i umjetnosti nagrađivala stvaranje kovanica
od domaćega (francuskog)
jezika“.
Žarko L. Đurović
Knjiga „Ogledi iz sociologije obrazovanja“ prof.
dr Slavke Gvozdenović
predstavlja bogatu riznicu
sabranih naslova koji na autentičan način upućuju na
smisao i značaj obrazovanja
i vaspitanja prvenstveno iz
sociološke perspektive, ne
zanemarujući pritom prožimanje s drugim društvenim
naukama i disciplinama.
Istražujući društvenu uslovljenost obrazovanja i njegov
uticaj na individualni i društveni razvoj, autorka suptilno skreće pažnju čitaocu na
kompleksnost strukture obrazovanja, njegovog teorijskog i empirijskog poimanja.
Dajući prioritet sociologiji
obrazovanja, ne gubi iz vida
važnost drugih nauka i disciplina koje koreliraju s njom,
čime se izbjegava jednostranost tumačenja fenomena
obrazovanja.
Nastanak
sociologije
obrazovanja kao posebne
sociološke discipline različiti
autori percipiraju na različit
način. Iako se vremensko
određenje nastanka sociologije obrazovanja vezuje
za XX vijek (1907. godina), a
prostorno za SAD, tačnije za
Jelski univerzitet, ipak valja
istaći da je naučni autoritet
koji je postavio temelje sociologije obrazovanja bio
sociolog Emil Dirkem. Dakle,
za razliku od većine filozofa i
pedagoga, po kojima u središtu vaspitanja treba da bude pojedinac (vaspitanje je
individualna stvar), Dirkem
unosi novinu konstatujući
da obrazovanje ima prevashodno društveni karakter. Svaki pojedinac, prema
svojim sklonostima, treba
da obavlja različite funkcije
i da se u tom smislu mora
adekvatno pripremiti za
konkretnu ulogu u društvu.
Na toj osnovi vaspitanje se
određuje kao proces sistematske socijalizacije kojom
generacija odraslih nastoji
da osposobi mlade generacije za preuzimanje različitih
društvenih uloga i učešće u
društvenom životu.
Pored brojnih naučnih
izvora, selektivno odabrane
literature, u svakoj od tematskih cjelina knjige zastupljeni su pažljivo odabrani
naučni autoriteti koji su na
posredan ili neposredan
način doprinijeli razvoju sociologije obrazovanja. Brojne ideje raznih teoretičara
iz oblasti sociološke nauke
(Dirkem, Parsons, Flere, Koković, Suzić, Cifrić i dr.), kao
i iz oblasti drugih nauka filozofije, pedagogije, psiho-
27
OKT.
Borislav Cimeša
Kosta Rošu
KOVANICE U DUHU
CRNOGORSKOG JEZIK A
U izdanju Instituta za
crnogorski jezik i jezikoslovlje „Vojislav P. Nikčević“
i Crnogorskoga kulturnog
kruga na Cetinju iźljegla je
nova, 41. knjiga profesora
filozofije i vrsnog poznavaoca ukupnog crnogorskog
nasljeđa Sretena Zekovića
Moj jezikovnik – rječnikovnik
i pojmokovnik. Recenzent je
dr Adnan Čirgić.
Moj jezikovnik je originalan, u mnogome različit od
klasičnih rječnika, poseban
rječnik autorovih kovanica,
u duhu crnogorskog jezika,
razvrstan po sljedećim po-
OD PROMETEJSKOG DO
ANTEJSKOG
logije i antropologije, predstavljaju dragocjen izvor
iz kojeg proizilaze naučne
hipoteze za proučavanje
uslovljenosti
društvenog
sistema i vaspitno-obrazovnog procesa. Problematizujući širok dijapazon pitanja,
autorka opravdava postojanje sociologije obrazovanja
kao naučne discipline, njenu važnost za individualnu i
društvenu afirmaciju.
Pisati o vaspitno-obrazovnom procesu nije moguće a da se iz različitih perspektiva ne sagleda odnos
obrazovanja i društva. To je
bio moto kompletnog sadržaja knjige. Tako se u knjizi
preplijeću tumačenja socioloških kategorija (društvena
nejednakost, društvena pokretljivosti i društvena promjena) i njihove refleksije na
obrazovanje.
Razumijevanje i objašnjavanje savremene uloge
obrazovanja ne bi bilo potpuno ukoliko bi se zanemario značaj institucionalnog
okvira koji jeste predmet
osmog poglavlja knjige
s posebnim i studioznim
osvrtom na značaj institucija (škole i univerziteta) u
društvenom kontekstu. Na
teorijski i iskustveno utemeljen način, shodno ciljevima
i funkcijama kojima je određena misija ovih institucija u
društvu, autorka im pridaje
posebnu važnost.
Miomirka Lučić
XVII internacionalni TV festival u Baru
Izložba „Crna Gora u Prvom balkanskom ratu“
ORIGINALNO
PRIPOVIJEDANJE O ŽIVOTU
PRIKAZANI SVI ASPEKTI
DOGAĐAJA
Povodom stogodišnjice
od početka Prvog balkanskog
rata, Državni arhiv Crne Gore
organizovao je u Kuslevovoj
kući u Podgorici izložbu dokumenata „Crna Gora u Pr-
dokumentovali svi događaji u
ratu: diplomatske aktivnosti,
nabavka ratnog materijala i
opreme, kao i ratne operacije.
Kako je objasnio Srđa Pejović,
autor izložbe, njen cilj nije bio
mi teksta dali smo i određene
podatke. Poseban naglasak
dat je aspektu rata koji je do
danas bio manje poznat, a riječ je o dragocjenoj pomoći
vom balkanskom ratu“. Izbor
dokumenata i fotografija iz
arhivskih fondova u Crnoj Gori
sproveden je da bi se izložbom, kao naučnopopularnom
formom, potpunije ilustrovali i
samo ilustracija nekog događaja, već i jedan dokument
više.
„Na 41 panou predstavljeno je više od 250 dokumenata
i fotografija. Pored toga, u for-
koju je organizacija Crvenog
krsta pružila crnogorskom narodu“, istakao je Pejović.
Š. B.
Održana prva Cetinjska likovna kolonija
U RANGU SVJETSKIH
MANIFESTACIJA
U crnogorskoj prijestonici
održana je prva Cetinjska likovna kolonija, koja je održana na
platou ispred Sportskog centra
„Lovćen“. Učestvovali su umjetnici sa Cetinja uz nekoliko gostiju sa strane.
Ova manifestacija trajala je
Vujanovića, organizatora, cilj
kolonije jeste da se žiteljima i
gostima grada koji je iznjedrio
neka od najvećih imena likovne umjetnosti Crne Gore, i đe
se nalazi Nacionalna likovna
galerija, dodatno promoviše i
popularizuje likovno stvaralaš-
Gran-pri češko-slovačkom dokumentarcu „Nikina porodica“. Održan i veliki
broj pratećih programa
vačkoj produkciji i režiji Mateja
Minaca, pripao je Gran-pri festivala.
Dodijeljene su i „Zlatne
masline“ u pet takmičarskih
kategorija: američkom filmu
„Poboljšati svijet“, u režiji Keli
Dvejn de la Vege i Kejti Galovej, za najbolji dokumentarno-
Na ovogodišnjem Internacionalnom TV festivalu u Baru
konkurisala su 222 programa,
među kojima 132 dokumentarna, 38 igranih, 14 iz oblasti
ekologije i turizma, osam đečijih i 30 kratkih formi iz 162 producentske kuće iz 71 zemlje
– za deset više nego lani. Time
SVE VEĆE POVJERENJE AUTORA ŠIROM SVIJETA: Dodijeljene su „Zlatne masline“ u pet takmičarskih kategorija
istraživački TV program u cjelini; kineskom filmu „Pristanište
br. 1“, u režiji Guoa Zongfua,
za najbolji dokumentarni
program iz oblasti ekologije i
turizma; italijanskom projektu
„San maratonaca“, u režiji Le-
je potvrđeno, prema riječima
direktorice Ljiljane Đinđinović,
da festival svake godine zadobija sve veće povjerenje autora širom svijeta.
Dokumentarnom filmu
„Nikina porodica“, u češko-slo-
će ona zaživjeti, da će iz godine u godinu biti sve masovniji
odziv. Na taj način možda će se
stvoriti zamašniji fundus slika,
što će svakako biti posebna vrijednost“, kazao je Lagator.
Organizatori planiraju da
sljedeće godine, u kojoj se obi-
1
2
3
4
5
44
48
POPULARIZACIJA STVARALAŠTVA: Učestvovao je i Dimitrije Popović
lježava jubilej – 200 godina od
Njegoševog rođenja, organizuju tematsku koloniju koja će biti posvećena našem najvećem
književniku i obuhvatiti znatno
više umjetnika iz regiona.
U Galeriji Matice crnogorske na Cetinju organizovana je
izložba radova s kolonije, koja
je izazvala veliko interesovanje
likovne publike.
N. V.
List crnogorskih prosvjetnih, kulturnih i naučnih radnika
8
9
18
22
26
27
31
24
34
33
38
42
45
12
29
28
37
41
11
19
23
32
36
10
15
21
30
40
7
17
25
35
6
14
20
Jedan od učesnika na koloniji, poznati slikar i karikaturista
Luka Lagator, uz zahvalnost
domaćinima, govorio je o
značaju ovakve manifestacije
za grad i uporedio je s nekim
svjetskim kolonijama.
„Posebno mi je drago to
što su mladi ljudi prihvatili da,
uz nas starije, budu članovi ove
kolonije. Iskreno se nadam da
D. Janković
VODORAVNO: 1. Nacionalni park u Crnoj Gori, 13. Rijeka u Poljskoj, 14. Italijanski kompozitor,
Morikone, 15. Vrsta žitarice, 16. Šifra, sistem znakova, 17. Veoma lijepo, 19. Stari skandinavski književni spomenik, 20. Sofija Loren (inicijali), 21. Vrsta vježbe u mačevanju, 22. Nenaoštren, 24. Jedinica za
mjerenje električnog otpora, 25. Ravnodušan, nemaran, 31. Treći i prvi samoglasnik, 32. Mjesto u
Sremu, 33. Akademija nauka (skr.), 35. Gutljaj tečnosti, 37. Sredstvo za skupljanje krvnih sudova, 38.
Uvala u ledniku, 40. Titula starješina u staroj Turskoj, 42. Državni budžet (fr.), 43. Francuski pisac, Emil,
44. Jedinjenja amonijaka, 46. Simbol aktinijuma, 47. Sastav od devet svirača, 48. Podzemne dvorane
u krečnjačkim predjelima, 49. Rijeka u Crnoj Gori.
16
tvo.
nju uz suze“, u režiji Huaking
Jina i Jing Lina.
I ove godine održan je veliki broj pratećih programa.
UKRŠTENE RIJEČI BR. 138
13
pet dana, a predstavili su se: Luka Lagator, Predrag Gazivoda,
Kaća Radović i Mirjana Marsenić, te Dimitrije Popović, Ratko
Odalović i Vaso Nikčević.
Na ideju da pokrenu Cetinjsku likovnu koloniju došli su
članovi Udruženja novinara Cetinja, a pomoć u tome pružila
im je lokalna uprava i Sportski
centar „Lovćen“.
Prema riječima Nikole
onea Pampućija, za najuspješniji igrani (dramski ili serijski)
program u cjelini; španskom
projektu „Nepokretan“, u režiji
Helia Mire, za najbolju formu
u cjelini (u selekciji „Kratke
TV forme – reklama, muzički
video“); a u kategoriji đečjeg
programa kineskom „Cvjeta-
39
43
47
46
49
USPRAVNO: 1. Vrsta sporta, 2. Predmeti obožavanja, 3. Obalski raketni divizion (skr.), 4. Simbol
galijuma, 5. Biljke koje rastu sasvim u vazduhu, 6. Donji dio posude (mn.), 7. Savez izviđača Srbije (skr.), 8. Misaona cjelina, 9. Glavni odbor (skr.), 10. Pokazna zamjenica, 11. Radioaktivni hemijski
elemenat, plemeniti gas, 12. Savezna država u Indiji, 17. Slovo grčkog alfabeta, 18. Organizacija
ujedinjenih nacija (skr.), 21. Riječno ostrvo, 23. Staroegipatsko božanstvo, 26. Grad u Crnoj Gori, 27.
Izabrani, ugledni ljudi, 28. Agonija, samrtna borba, 29. Grad u Italiji, 30. Roba namijenjena prodaji
(turc.), 34. Vrsta ribarske mreže, 36. Dio tijela, 39. Najveći evropski glečer, 41. Ime glumice Žirardo, 43.
Sila, snaga (turc.), 45. Rijeka u Austriji, desna pritoka Dunava, 47. Strana oznaka za broj.
Nikola Mirković
RJEŠENJE UKRŠTENIH RIJEČI BROJ 137 – VODORAVNO: Igor Stravinski, Bert, rege, Vels, Ino,
mogila, fot, so, top, ale, vo, Maksimilijan, v, do, kanu, alj, m, ona, Maroko, Ala, Roki, luča, Psunj, metro,
aa, lokva, slalom, Remark.
LIST CRNOGORSKIH PROSVJETNIH, KULTURNIH I NAUČNIH RADNIKA
IZDAVAČ: ZAVOD ZA UDŽBENIKE I NASTAVNA SREDSTVA PODGRORICA
GLAVNI UREDNIK: Aleksandar Čogurić
ODGOVORNI UREDNIK: dr Goran Sekulović
List izlazi mjesečno. Godišnja preplata 4,40 eura, polugodišnja 2,20 eura
Broj žiro računa: 510 - 267 - 15
VEB-SAJT: www.prosvjetnirad.co.me
UREDNIŠTVO I ADMINISTRACIJA: Ulica Balšića br. 4
tel/fax: 020/ 231-254 i 020/ 231-255; mob: 067/ 222-982; e-mail: [email protected]
Rukopisi se ne vraćaju
Download

ЂЕЧИЈИ СВИЈЕТ - Zavod za udžbenike i nastavna sredstva