BIBLID 0350–1426 (206) 41:2 p. 87–95
eksperimentalna
analiza komercijalnog rashladnog
sistema u kojem se koriste r22 i
ugljovodonik r1270
ARTHUR HELENO PONTES ANTUNES, arthur.h.p.antunes@
gmail.com, i ENIO PEDONE BANDARRA FILHO, bandarra@
mecanica.ufu.br, Savezni univerzitet u uberlandiji, Mašinski
fakultet, Laboratorija za energiju i toplotne sisteme,
Uberlândia/MG, Brasil
EXPERIMENTAL ANALYSIS OF A
COMMERCIAL REFRIGERATION
SYSTEM OPERATING WITH R22
AND THE HYDROCARBON R1270
Ovaj rad predstavlja doprinos studiji o zameni halogenizovanih
fluida prirodnim rashladnim fluidima, čime se smanjuje šteta
koja se nanosi životnoj sredini. Na početku je bilo važno
znati ograničenja rada eksperimentalnog postrojenja, sa
maksimalnim rashladnim kapacitetom od 17,5 kW. Istovremeno
su usvojeni glavni cilj, instrumenti i strategije regulacije, čime
je omogućeno da se pažnja ovog istraživanja proširi i na
uštedu energije. Eksperimentalno postrojenje je urađeno sa tri
različite konfiguracije: u prvoj je opisan konvencionalni rashladni
sistem koji se u osnovi sastoji od klipnog kompresora koji radi
sa nominalnom frekvencijom, dva razmenjivača toplote sa
koncentričnim cevima, termostatskim ekspanzionim ventilom
(TEV) i R22 kao radnim fluidom; u drugom slučaju, brzina
kompresora je regulisana korišćenjem pogona sa promenljivim
brojem obrtaja, a elektronski ekspanzioni ventil (EEV) je
upotrebljen kao zamena za termostatski ekspanzioni ventil
(TEV). Na kraju je predložena treća konfiguracija sistema, ista
kao druga, ali u kojoj je kao rashladni fluid korišćen R1270
(propilen). Eksperimentalni rezultati su pokazali da sistem koji
radi sa frekvencijom ispod 60 Hz i primena PID regulatora u
ekspanzionom uređaju omogućavaju poboljšanje koeficijenta
hlađenja (COP) automatizovanog sistema u poređenju sa
koeficijentom hlađenja (COP) konvencionalnog sistema, koji
koristi regulator on‑off. Rezultat toga je taj da je automatizacija
konvencionalnog sistema smanjila prosečnu mesečnu potrošnju
energije za 35%. Zamenom R22 fluidom R1270 još više su
povećane vrednosti koeficijenta hlađenja i smanjena je šteta
koja se nanosi životnoj sredini, proračunata preko ukupnog
ekvivalentnog uticaja zagrevanja (total equivalent warming
impact – TEWI). Pokazano je da automatizacija i zamena
tradicionalnog fluida ugljovodonikom smanjuje za 39% štetu
koju ova konkretna aplikacija nanosi životnoj sredini
This work contributed to the knowledge on
the study to replace halogenated fluids by
natural refrigerants reducing the damage to the
environment. Initially, it was important to know
the operation limits of the experimental facility,
with maximum refrigerating capacity of 17.5 kW.
At the same time to the first goal, instrumentation
and control strategies were adopted, allowing
extending the focus of this research such as the
energy savings. The experimental facility has
been submitted at three different configurations:
the first one depicted a conventional refrigeration
system that, basically, consists of a reciprocating
compressor working at nominal frequency, two
concentric tubes heat exchanger, a thermostatic
expansion valve (TEV) and R22 as work fluid;
in the second case, the compressor speed was
controlled by an inverter frequency drive and an
electronic expansion valve (EEV) replaced the
thermostatic expansion valve (TEV) and, finally,
it was proposed a third system configuration,
exactly the second one, in which was used R1270
(propylene) as the working fluid. The experimental
results showed that the system operating at
frequencies below 60 Hz and the implementation
of a PI­D controller in the expansion device
enabled the improvement in the coefficient of
performance (COP) of the automated system
compared to the COP of the conventional system,
which used an on‑off controller. Consequently, the
automation of the conventional system reduced
by 35% the average monthly energy consumption.
The replacement of R22 by R1270 increased
even more the values of the COP and reduced
the environmental damage, calculated by the
total equivalent warming impact (TEWI­). I­t was
showed that the automation and the replacement
of a traditional fluid by a hydrocarbon decrease
up to 39% the damage to the environment for this
specific application
Ključne reči: hlađenje; klimatizacija; regulacija;r22;
R1270
KEY WORDS: refrigeration; air conditioning;
control; R22 and R1270
87
2 • 2012
kgh
1. Uvod
Od stvaranja ciklusa kompresije pare, razvoj rashladne i kli‑
matizacione industrije je direktno povezan sa razvojem ras‑
hladnih fluida, koji uzima u obzir potrebe društva.
Na prvom mestu, rashladni fluid mora da ima složen skup
karakteristika neophodnih da se što efikasnije izvrši proces
razmene toplote u termodinamičkom ciklusu. U ovom tre‑
nutku, halogenizovane supstance zadovoljavaju ove po‑
trebe i uspešno se koriste širom sveta u sektoru grejanja,
hlađenja, klimatizacije i ventilacije.
Tokom prethodnih decenija u velikoj meri se razmatralo pi‑
tanje degradacije životne sredine na globalnom nivou. Emi‑
sija rashladnih fluida ili CO2 od upotrebe sistema za KGH
je na prvom mestu, ali ne isključivo, povezana sa dva glo‑
balna ekološka problema, a to su oštećenje ozonskog omo‑
tača i globalno zagrevanje. Protokol iz Montreala (1987) i
Protokol iz Kjota (1997) su kroz razne mere zahtevali da se
eliminiše i smanji emisija ovih gasova. Među gasovima koji
negativno utiču na životnu sredinu, ističu se konvencional‑
ni rashladni fluidi (CFC, HCFC i HFC). Zbog toga se name‑
će neophodnost da se u najkraćem roku ovi fluidi zamene
alternativnim rashladnim fluidima koji manje agresivno uti‑
ču na životnu sredinu.
Ugljovodonici, zajedno sa vodom, amonijakom i ugljen‑di‑
oksidom predstavljajuju rashladne fluide koji zadovoljava‑
ju uslove nultog potencijala u pogledu oštećenja ozonskog
omotača (potencijal oštećenja ozonskog omotača – ODP)
i takođe imaju zanemarljiv potencijal globalnog zagrevanja
(GWP). Takođe, ovi prirodni rashladni fluidi predstavljaju
supstance kojih u prirodi ima u obilju, što doprinosi i konku‑
rentnosti ovih fluida na svetskom tržištu.
Peixoto (2007) je opisao nacionalni i internacionalni scena‑
rio o korišćenju HC u industriji KGH. Što se tiče komercijal‑
nog hlađenja (kompaktni uređaji, kondenzatorski agregati
i centralizovani sistemi) u evropskim zemljama, u kojima
evropski standardi o bezbednosti zahtevaju smanjenje ras‑
hladnih opterećenja, koriste se R600a, R290 i mešavine
ugljovodonika u komercijalnoj kompaktnoj opremi za manje
radnje. Amonijak i ugljovodonik kao primarni rashladni fluidi
u indirektnim sistemima (uključujući R1270 i R290) prime‑
njuju se i koriste u nekoliko evropskih zemalja. Što se tiče
industrijskog hlađenja, koriste se R1270, R290 i mešavine
R290/R600a, budući da svi ovi fluidi pokazuju uslove zasi‑
ćenja (pritisak i temperatura), koji su vrlo slični uslovima koji
se dobijaju kada se koriste R22 i R502.
Colbourne i Suen (2000) su pokazali prednosti primene
ugljovodonika u vezi sa korišćenjem fluorisanih rashladnih
fluida. Primena ugljovodonika je predstavljala poboljšanje
učinka i to do 6,0% u rashladnim uređajima za domaćin‑
stva, 15,0% u uređajima za komercijalno hlađenje, 8,8% za
klimatizaciju i 9,6% za toplotne pumpe.
Park and Jung (2007) su analizirali toplotne karakteristike
dva ugljovodonična rashladna fluida (R290 i R1270) u po‑
kušaju da zamene R22. Oni su koristili eksperimentalno
postrojenje opisujući klimatizacioni sistem/sistem toplotne
pumpe sa kapacitetom od 3,5 kW. Rezultati ispitivanja su
pokazala da su koeficijenti efikasnosti ugljovodoničnih ras‑
hladnih fluida bili za 11,5% viši od koeficijenata za R22 u
svim uslovima.
Corberan i grupa autora (2008) su prikazali svoj rad o glav‑
nim standardima za bezbednost koji su usvojeni za primenu
ugljovodoničnih rashladnih fluida. Većina standarda obu‑
hvata sledeće grupe tema: klasifikaciju vrste rashladnih flu‑
ida (toksičnost i zapaljivost), ovlašćena mesta (za čuvanje),
maksimalne količine rashladnog fluida; uslove za konstruisa‑
nje mehaničkog sistema i spoljašnje resurse povezane sa in‑
stalacijom (kao što su ventilacija i otkrivanje ugljovodonika).
kgh 2 • 2012
88
Svi rashladni uređaji doprinose globalnom zagrevanju na
dva načina, direktno i indirektno. U slučaju kada rashladni
fluid ističe u atmosferu, globalno zagrevanje je direktno pro‑
porcionalno potencijalu globalnog zagrevanja svakog ras‑
hladnog fluida. Kada nastane emisija ugljen‑dioksida nakon
sagorevanja fosilnih goriva radi proizvodnje električne ener‑
gije i rada neophodnog za rad kompresora, globalno zagre‑
vanje je indirektno i zavisi od potrošnje električne energije.
Ušteda energije je direktno povezana sa karakteristikama
svakog uređaja u sistemu. Smanjenje karakteristika zbog
različite podešenosti klimatizacije usled gubitka modulaci‑
je on‑off ciklusa razmatrali su autori Nguyen i drugi (1982),
koji su zaključili da isprekidan rad sistema izaziva razne
probleme, kao što su velika količina energije koja se tro‑
ši na pogon kompresora i održavanje željene temperatu‑
re isparavanja. Racionalno korišćenje električne energije,
zajedno za tehnikama regulacije omogućava da ovi au‑
tomatizovani rashladni sistemi na inteligentan način rade
kontinuirano nekoliko sati.
Elektronski ekspanzioni ventil omogućava bolji učinak u po‑
ređenju sa konvencionalnim ekspanzionim uređajima pre‑
ma studijama rashladnih sistema (Schmidt, 1999).
Pöttker (2006) je uzimao u obzir uticaj stepena otvaranja
ekspanzionog uređaja, brzinu kompresora i punjenje ras‑
hladnog fluida. Komparativni testovi su pokazali da siste‑
mi koji su opremljeni kompresorom sa promenljivim brojem
obrtaja (VRC) i elektronskim ekspanzionim ventilom (EEV)
uvek budu efikasniji od sistema sa VRC i ekspanzionim ure‑
đajem sa diznom, i efikasniji od sistema sa kompresorom
sa konstantnom brzinom i elektronskim ekspanzionim ven‑
tilom (EEV).
Garcia (2010) je izvršio eksperimentalno ispitivanje sa ko‑
rišćenjem fazi regulatora u rashladnom sistemu sa kom‑
presijom pare u kojem se kao rashladni fluid koristi R22.
Rezultati su pokazali optimalne karakteristike rashladnog
sistema, što predstavlja uštedu u potrošnji električne ener‑
gije do 20%, delujući na EEV i brzinu kompresora.
Cilj ovog rada je da doprinese podizanju svesti o potrebi da
se halogenizovani fluidi zamene prirodnim rashladnih fluidi‑
ma. Zamisao je bila da se kao rashladni fluid koristi R22, a
da se zatim zameni fluidom R1270 (propilenom).
Pored glavnog cilja, odlučeno je da se odredi količina elek‑
trične energije koju troši konvencionalan rashladni sistem
i da se uporedi sa energijom koju troši automatizovani si‑
stem.
Za oba cilja je bilo neophodno isplanirati tri projekta za izvo‑
đenje eksperimenata, odnosno tri različite konfiguracije po‑
strojenja (konvencionalan sistem sa R22, automatizovani
sistem sa R22 i automatizovani sistem sa R1270), kako bi‑
smo dokazali da automatizacija komercijalnog rashladnog
sistema daje bolji koeficijent hlađenja i, takođe, kako bismo
dokazali da bi R1270 mogao da zameni R22.
2. Metodologija
Na početku je za rashladni sistem urađen eksperimentalni
projekat, kako bi se analizirao uticaj svakog parametra na
celokupno ponašanje sistema.
2.1. Eksperimentalno postrojenje
Eksperimentalno postrojenje u osnovi čine alternativni kom‑
presor, dva razmenjivača toplote sa koncentričnim cevima,
dva paralelna ekspanziona ventila, za filter‑sušač, merač
masenog protoka „coriolis“ i ostali odgovarajući instrumen‑
ti, kao što su pretvarači pritiska i termoparovi. Postavljanje
dva mehanizma ekspanzije, na obilaznom vodu, izvršeno je
sa namerom da se svaki ventil koristi odvojeno za svaki ek‑
Rashladni
toranj
T5
Filter-sušač
Pumpa
Kondenzator
Merač
masenog
protoka
Displej P3 T3
neto
vrednosti
Termostatski
ekspanzioni
ventil
Elektronski
ekspanzioni
ventil
P2 T2
T6
T9
Kompresor
promenljive
brzine
T5
P4 T4
P1 T41
P5 T10
Isparivač
Rezervoar za
akumulaciju
toplote
T0
Merač
masenog
protoka
Pumpa
2.2. Eksperimentalni planovi
Slika 1. Šematski prikaz eksperimentalnog objekta
sperimentalni plan. Na slici 1 je šematski opisano eksperi‑
mentalno postrojenje iz ove studije.
Metodologija koja je korišćena tokom
analize je metoda odzivnih površina
(RSM – response surface methodolo‑
gy). Prema autorima Calado‑u i Mon‑
tgomery‑u (2003), odzivne površine se koriste kada na
promenljive utiču mnoge nezavisne promenljive, a zadatak
je da se ti odzivi optimiziraju.
Grafikon na slici 2 ilustruje postupak koji je primenjen tokom
planiranja testova.
Rashladni sistem
Faktori ili
nezavisne promenljive:
frekvencija kompresora i
stepen pregrevanja
Odzivi ili zavisne promenljive:
rashladni kapacitet
i koeficijent učinka
Usisni
akumulator
Merač protoka „coriolis“ je korišćen
za merenje protoka R22 u glavnom
kolu. Analogni signali temperature, pri‑
tiska i protoka su konvertovani u digi‑
talne preko logičkog kontrolera koji se
može programirati (PLC). Podaci su
praćeni i njima je upravljano preko in‑
terfejsa koji je napravljen pomoću sof‑
tvera LABVIEW. Voda iz rashladnog
tornja je korišćena za kondenzovanje
radnog fluida u kolu. Pored toga, pre‑
nos toplote u isparivaču je postignut
korišćenjem rezervoara za akumula‑
ciju toplote koji stimuliše toplotno op‑
terećenje preko električnog otpora od
21 kW kojim je upravljao PID kontroler
programiran u PLC‑u, sa funkcijom da
održava stabilnost željene temperatu‑
re vode na ulazu u isparivač. Invertor
frekvencije je takođe postavljen za re‑
gulaciju brzine kompresora prema po‑
trebnom sistemu.
Prvi eksperimentalni plan je bio zasnovan na analizi koefi‑
cijenta hlađenja. Namera je bila da se vrate optimalni rad‑
ni uslovi konvencionalnog sistema u kojem se koristi R22.
Drugi eksperimentalni plan, izrađen za automatizovani si‑
stem u kojem se koristi R22, imao je za cilj da istraži ceo
opseg frekvencija kompresora. Treći projekat je izrađen
kako bi se dokazalo da se rashladni fluid R1270 ponaša
isto kao rashladni fluid R22.
3. Eksperimentalni rezultati
Testovima koji su obavljeni u eksperimentalnom postroje‑
nju prethodio je niz koraka, uzimajući u obzir električne i
termodinamičke akspekte, sprečavajući štetu na kompo‑
nentama postrojenja. Tri projekta eksperimenata (jedan za
svaku konfiguraciju) dala su 51 ispitivanje, obavljeno prili‑
kom stacionarnog strujanja.
Centralni složeni projekat
T = βj + Σβj xj + Σ Σ βi xi xj + Σ βi xm2 + ε
j=1
Kj
j-i
Pored toga, urađena je komparativna analiza rada kon‑
vencionalnog sistema sa R22, automatizovanog sistema
sa R22 i automatizovanog sistema sa R1270, i to oba u
prelaznom režimu, kako bi se vizuelizovalo ponašanje ra‑
znih parametara sistema za obe vrste usvojene regulacije
(on‑off i PI­D).
Matrica eksperimenata
Ponavaljanja i slučajnost
Metodologija
odzivnih
površina
Analiza
varijacija:
statistička
provera
Analiza
uticaja
faktora
na odziv
Poluempirijski
model:
funkcija
prenosa
Slika 2. Postupak korišćen za eksperimentalno projektovanje
Senzori su korišćeni za merenje temperature (PT‑100) i pri‑
tiska (piezo‑otporni), prikupljanje podataka je izvršeno po‑
moću elektronske ploče sa analognim izlaznim signalom.
3.1. Analiza konvencionalnog sistema sa R22
Prvi eksperimentalni projekat imao je za cilj da istraži gra‑
nice i obezbedi optimalne uslove rada eksperimentalnog
postrojenja. Primenom softvera STATISTICA, razvijen je
centralni složeni projekat sa tri faktora: maseni protok vode
koja cirkuliše kroz isparivač, temperatura vode koja ulazi u
isparivač i punjenje R22. Devetnaest testova je planirano i
nivoi faktora su usvojeni prema tabeli 1.
Pravilan rad bilo kog rashladnog sistema koji radi sa ciklu‑
som kompresije pare zahteva da se nadgledaju određeni
termodinamički parametri, kao što su temperatura ispara‑
89
2 • 2012
kgh
vanja i kondenzacije, stepen pregrevanja (meren na delu
gde se nalazi davač TEV‑a, posle izlaza iz isparivača) i ste‑
pen pothlađivanja. Svi ovi odzivi sistema moraju da budu
usklađeni sa graničnim vrednostima prikazanim u tabeli 2
i sve ove vrednosti su zadate od strane proizvođača kom‑
presora, jer rad postrojenja odražava normalne uslove ras‑
hladnog sistema.
Tabela 3. Ulazne vrednosti sistema (faktori: maseni protok vode koja cirkuliše kroz isparivač, temperatura vode koja ulazi u isparivač
i punjenje R22) i izlazne vrednosti sistema (odzivi) za prvi eksperimentalni projekat – konvencionalni sistem sa R22
Faktori
m·W
Test
TW,IN,EV
mR22
ΔTSH
Odzivi
·
QEW
COP
[kg/s]
[°C]
[kg]
[°C]
[kW]
[–]
0,35
25,0
2,00
6,3
8,80
2,80
Tabela 1. Vrednosti na donjem, centralnom i gornjem nivou masenog protoka vode u isparivaču, temperature vode na ulazu u isparivač i mase R22 za prvi eksprimentalni projekat
6
9
0,22
27,0
1,80
5,4
7,71
2,45
Faktori eksperimentalnog projekta
14
0,30
27,0
2,14
6,3
8,73
2,76
4
0,25
29,0
2,00
7,1
8,62
2,74
m·W [kg/s]
Donji
Centralni
Gornji
10
0,38
27,0
1,80
6,6
8,86
2,82
0,25
0,30
0,35
7
0,35
29,0
1,60
6,7
3,48
1,12
TW,IN,EV [°C]
16
0,30
27,0
1,80
6,3
8,45
2,69
Donji
Centralni
Gornji
3
0,25
29,0
1,60
6,6
3,29
1,06
25,0
27,0
29,0
13
0,30
27,0
1,46
8,8
3,47
1,10
18
0,30
27,0
1,80
6,6
8,38
2,67
0,30
27,0
1,80
6,4
8,35
2,65
mR22 [kg]
Donji
Centralni
Gornji
15
1,60
1,80
2,00
17
0,30
27,0
1,80
6,6
8,51
2,71
1
0,25
25,0
1,60
6,6
3,79
1,22
Tabela 2. Granične vrednosti temperature isparavanja i kondenzacije, stepen pregrevanja i stepen pothlađivanja za klimatizaciju
5
0,35
25,0
1,60
6,7
3,62
1,17
2
0,25
25,0
2,00
6,8
7,95
2,53
Ograničavajući parametri
12
0,30
30,4
1,80
6,7
8,50
2,70
TEV [°C]
TCD [°C]
Δ TSH [°C]
Δ TSC [°C]
Min
Max
Min
Max
Min
Max
Min
Max
0,0
5,0
30,0
45,0
6,0
12,0
3,0
10,0
U tabeli 3 je predstavljen pregled glavnih rezultata koji se
tiču ponašanja konvencionalnog rashladnog sistema u ko‑
jem se koristi R22 u skladu sa varijacijom tri faktora prvog
eksperimentalnog projekta. Kompresor je u svakom od 19
testova radio sa frekvencijom od 60 Hz, što je kao rezultat
imalo jedinstvenu vrednost potrošene energije, 3,14 kW to‑
kom prvog skupa testova.
Zanimljivo je primetiti da je koeficijent hlađenja izuzetno
osetljiv na promene u masi rashladnog fluida. Rashladni ci‑
klus (slika 1) nema rezervoar tečnosti posle kondenzatora
(visok pritisak), tako da se može verifikovati uticaj punjenja
rashladnog fluida na učinak sistema. Treba imati u vidu da
minimalna vrednost ovog faktora (1,4 kg) odgovara koefi‑
cijentu hlađenja od 1,1. Kada se punjenje R22 poveća na
2,0 kg, koeficijent hlađenja dostiže maksimalnu vrednost
od 2,9. Povećavanjem mase rashladnog fluida u sistemu,
rashladni kapacitet se smanjuje i, prema tome, smanjuju se
vrednosti koeficijenta hlađenja.
Nakon obavljenih testova, prema statističkoj metodologiji
centralnog složenog projekta, izvedena je kvadratna jedna‑
čina za ponašanje odziva (koeficijent hlađenja) kao funk‑
cija tri faktora, omogućavajući da se ovaj odziv poboljša.
Kritične tačke su koreni kvadratne jednačine (poluempirij‑
ski model), koje se vraćaju na maksimalnu tačku odziva,
to jest, 3,1 za koeficijent hlalđenja. Tabela 4 pokazuje kri‑
tične tačke.
Vrednosti sva tri faktora koje se odnose na test broj 8
(istaknute tj. osenčene su u tabeli 3) bile su one koje
predstavljaju najbolje vrednosti koeficijenta hlađenja kon‑
vencionalnog sistema koji radi sa R22. U ovim uslovima,
vrednosti faktora iz testa broj 8 usvojene su za drugi ekspe‑
rimentalni projekat.
kgh 2 • 2012
90
8
0,35
29,0
2,00
7,5
9,05
2,92
11
0,30
23,5
1,80
6,5
8,03
2,55
19
0,30
27,0
1,80
6,8
8,38
2,66
Tabela 4. Minimalne, maksimalne i kritične vrednosti posmatrane za
faktore koji se odnose na ponašanje koeficijenta učinka za konvencionalan sistem sa R22
Faktori
Minimalna
vrednost
Kritična
vrednost
Maksimalna
vrednost
m·W [kg/s]
0,21
0,34
0,38
TW,IN,EV [°C]
23,6
28,2
30,4
mR22 [kg]
1,46
2,00
2,13
3.2. Analiza automatskog sistema sa R22
Drugi plan je imao za cilj da istraži celokupan opseg radne
frekvencije i različite vrednosti stepena pregrevanja. Trina‑
est testova je osmišljeno u skladu sa nivoima faktora pred‑
stavljenim u tabeli 5.
Tabela 5. Vrednosti nivoa radne frekvencije i stepena pregrevanja rashladnog fluida posle isparivača u drugom eksperimentalnom projektu
Faktori eksperimentalnog projekta
FCP [Hz]
Donji
Centralni
Gornji
40,0
50,0
60,0
ΔTSH [°C]
Donji
Centralni
Gornji
5,0
10,0
15,0
U tabeli 6 su prikazani rezultati koji se odnose na ponaša‑
nje automatizovanog rashladnog sistema u kojem se koristi
R22 u skladu sa varijacijom dva faktora drugog eksperi‑
mentalnog projekta.
uzet u obzir evropski standard EN 378 iz 2000, kako bi se
izračunali dozvoljeno punjenje (1,3 kg), mehanička venti‑
lacija (20 izmena vazduha na sat) i ostali postupci za bez‑
bednost.
Glavni zaključci se odnose na fleksibilnost rada sistema.
Od ulaznih uslova masenog protoka vode i punjenja R22,
koje je fiksno, različiti kapaciteti i koeficijenti hlađenja su po‑
stignuti samo zbog varijacije stepena pregrevanja i radne
frekvencije kompresora. Pokazalo se da su ovi uslovi ideal‑
ni za primenu kada je toplotno opterećenje promenljivo to‑
kom perioda kada sistem radi.
Pitanje kompatibilnosti između rashladnog fluida i ulja za
podmazivanje, takođe je uzeto u obzir. U sva tri plana za
eksperimente (R22 i R1270) korišćeno je mineralno ulje
Capella ISO 68 – TEXACO.
Tabela 6. Ulazne vrednosti sistema (faktori: radna frekvencija kompresora i stepen pregrevanja) i izlazne vrednosti sistema (odziva)
za drugi eksperimentalni projekat – automatizovani sistem sa R22
Testovi sa smanjenim punjenjem rashladnog fluida (0,5 kg
i 0,7 kg) nisu bili od značaja, budući da veći deo isparivača
radi sa parom, što prouzrokuje lošiji prenos toplote.
Faktori
Test
Odzivi
·
WCP
FCP
ΔTSH
·
QEW
[Hz]
[°C]
[kW]
[kW]
[–]
COP
11
50,0
10,0
8,75
2,29
3,82
12
50,0
10,0
8,81
2,27
3,88
5
50,0
2,9
10,07
2,29
4,40
3
40,0
15,0
7,22
1,78
4,05
4
60,0
15,0
7,11
3,10
2,29
1
40,0
5,0
10,26
1,78
U tabeli 8 su pokazani rezultati testova obavljenih u skla‑
du sa trećom konfiguracijom postrojenja, u kojoj je kori‑
šćen R1270.
Tabela 8. Izlazne vrednosti sistema (faktori: frekvencija rada kompresora, stepen pregrevanja i punjenje R1270) i izlazne vrednosti
sistema (odzivi) za treći eksperimentalni projektat – automatizovani sistem sa R1270
Faktori
Test
FCP
ΔTSH
Odzivi
mR1270
·
QEW
·
WCP
COP
[kg]
[kW]
[kW]
[–]
[Hz]
[°C]
13
50,0
10,0
0,50
5,29
2,28
2,32
5,77
4
40,0
15,0
1,30
7,14
1,79
3,99
40,0
15,0
0,70
5,50
1,78
3,09
10
50,0
10,0
8,97
2,29
3,92
3
7
35,8
10,0
7,08
1,66
4,27
15
50,0
10,0
1,00
9,40
2,26
4,16
60,0
15,0
0,70
7,28
3,19
2,28
9
50,0
10,0
8,81
2,29
3,85
7
2
60,0
5,0
10,29
3,10
3,32
2
40,0
5,0
1,30
9,21
1,78
5,18
13
50,0
10,0
8,81
2,27
3,88
1
40,0
5,0
0,70
6,97
1,76
3,96
5
60,0
5,0
0,70
7,30
3,08
2,37
8
64,1
10,0
8,78
3,56
2,47
6
50,0
17,1
7,21
2,29
3,15
3.3. Analiza automatizovanog sistema
u kojem se koristi R1270
Treći plan je obavljen sa ciljem da istraži celokupan opseg
radne frekvencije kompresora kako bi se varirao stepen
pregrevanja i pronašlo optimalno punjenje R1270, radi flek‑
sibilnog rada sistema. Izvršeno je 16 testova, koji su plani‑
rani kao nivoi faktora u tabeli 7.
16
50,0
10,0
1,00
9,87
2,25
4,39
18
50,0
10,0
1,00
9,43
2,25
4,19
19
50,0
10,0
1,00
9,71
2,27
4,28
17
50,0
10,0
1,00
9,63
2,25
4,28
11
50,0
10,0
1,00
9,24
2,25
4,11
8
60,0
15,0
1,30
10
66,2
10,0
1,00
14
50,0
10,0
1,50
Tabela 7. Vrednosti nivoa radne frekvencije kompresora, stepen
pregrevanja i punjenja R1270 za treći projekat
6
60,0
5,0
1,30
9
33,8
10,0
1,00
Faktori eksperimentalnog projekta
12
50,0
18,4
1,00
FCP [Hz]
Donji
Centralni
Gornji
40,0
50,0
60,0
ΔTSH [°C]
Donji
Centralni
Gornji
5,0
10,0
15,0
mR1270 [kg]
Donji
Centralni
Gornji
0,7
1,0
1,3
Dok je obavljan treći skup ispitivanja (testova), usvojen je
niz postupaka kako bi se osigurala bezbednost opreme i lju‑
di, budući da je R1270 vrlo zapaljiv. Takođe je u ovoj fazi
9,46
3,07
3,08
3,51
2,99
2,26
4,30
3,05
3,61
8,43
1,64
5,14
7,35
2,25
3,27
10,4
9,72
11,1
Bilo je moguće da se eksperimentalno potvrdi prisustvo me‑
hurića na ulazu u EEV za vreme testa broj 13, koje je odr‑
žavano u uslovima minimalnog punjenja sa R1270 (0,5 kg).
U istom testu, EEV je bio potpuno otvoren i sistem i dalje
nije postigao prethodno zadatu vrednost za stepen pregre‑
vanja, koja treba da iznosi otprilike 10,0 °C, ali je vrednost
dostigla 29,0 °C, što je dovelo do smanjenja rashladnog ka‑
paciteta (5,3 kW). Činjenica da je EEV ostao poptuno otvo‑
ren znači da nije mogao da zadovolji potrebe za tečnim
rashladnim sredstvom za odgovarajuće toplotno optrećenje
i željeni stepen pregrevanja.
Testovi obavljeni sa 0,7 kg R1270 pokazali su poboljšanje
rashladnog kapaciteta. Sistem je radio pri pritisku koji je sli‑
čan onom u automatizovanom sistemu u kojem se koristi
R22. Mehurići su se mogli videti kroz vidno staklo koje je
postavljeno nakon kondenzatora, a ova činjenica smanjuje
91
2 • 2012
kgh
razmenu toplote u isparivaču budući da rashladni fluid pro‑
lazi kroz EEV sa vrednošću stepena suvoće koja je veća od
nule. Minimalni postignut nivo pregrevanja iznosio je 9,3 °C,
a to je bilo stanje u kojem je EEV ostao potpuno otvoren.
Među testovima sa 1,3 kg, ističe se test pod brojem 6, koji
je imao najveći rashladni kapacitet (11,0 kW), iako je kom‑
presor radio sa 60 Hz i postigao koeficijent hlađenja (COP)
od 3,6. Test broj 2 je imao najveću vrednost koeficijenta
hlađenja, 5,2, i rashladni kapacitet od 9,2 kW, radio je sa 40
Hz i 5,0 °C pregrevanja.
ni sistemi počinju proces modulacije, sa radom na nižim fre‑
kvencijama rotacije kompresora.
Radni uslovi su vrlo blizu graničnim vrednosti za klimatiza‑
ciju tokom leta, kao što se može videti na slici 7.
Ponašanje graničnih parametara
Konvencionalni sistem sa R22
Centralne tačke složenog projekta su dale najbolje rezulta‑
te. Srednje vrednosti za rashladni kapacitet i koeficijent hla‑
đenja iznosile se 9,6 kW i 4,3.
Test br. 14 je pokazao slične rezultate kao centralni testovi,
ali je obavljen sa punjenjem od 1,5 kg R1270.
Glavna mana rada sistema sa 1,5 kg ili 1,3 kg odnosi se
na visoke vrednosti potisnog pritiska, koji doprinosi velikim
vrednostima nivoa pothlađivanja. Ovaj faktor je imao maksi‑
malnu vrednost od 25,8 °C za vreme testa br. 14.
Nakon poslednjeg eksperimentalnog projekta, primećeno
je da je koeficijent hlađenja izuzetno osetljiv na varijacije
tri faktora i da, za ovaj opseg temperature, R1270 može da
zameni R22 u ovom rashladnom sistemu.
Automatizovani sistem sa R22
3.4. Analiza sistema u prelaznom režimu
Analiza automatizovanog sistema u toku stacionarnog sta‑
nja bila je zasnovana na kontrolisanju stepena pregrevanja,
faktora koji je obezbedio pravilno funkcionisanje konven‑
cionalnog sistema u kojem se koristi R22, kao i automa‑
tizovanih sistema. Međutim, pri radu u prelaznom režimu,
zamisao je da se stvori slična situacija onoj koja postoji u
svakodnevnom radu opreme. Sa namerom da se karakteri‑
še ponašanje klimatizacionog sistema koji radi tokom leta,
kontrolisan je drugi parametar, temperatura vode na izla‑
zu iz isparivača.
Automatizovani sistem sa R1270
Regulator sistema je projektovan tako da održava tempe‑
raturu vode na izlazu iz isparivača na nepromenljivoj vred‑
nosti od 22 °C. Temperatura vode na ulazu u isparivač je
uvek održavana na 29 °C i maseni protok vode u isparivaču
je u svim situacijama testiranja imao nepromenjenu vred‑
nost od 0,35 kg/s.
Konvencionalan sistem u kojem se koristi R22 radio je na
60 Hz i sa punjenjem rashladnog fluida od 2,0 kg, a vred‑
nosti ova dva parametra i stanje vode u isparivaču, kao što
je prethodno pomenuto, bili su izabrani na osnovu testa
broj 8 prvog eksperimentalnog projekta, što znači da su to
bili optimalni uslovi za konvencionalan rad. Poređenja radi,
nametnuto je da automatizovani rashladni sistemi treba da
dostignu barem isti rashladni kapacitet kao konvencionalni
sistem u kojem se koristi R22, a to je 9,0 kW.
Iz tog razloga, radni uslovi automatizovanog testa su bili
kao u testu broj 1 drugog eksperimentalnog projekta, od‑
nosno odgovaraju uslovima maksimalnog koeficijenta hla‑
đenja. Zbog toga je stepen pregrevanja ostao na otprilike
5,0 °C, sa punjenjem dva kg R22 i radnom frekvencijom
kompresora koja je bila nepromenljiva na 40 Hz. Automati‑
zovani sistem sa R1270 je imao iste radne uslove kao au‑
tomatizovani sistem u kojem se koristi R22 (pregrevanje i
frekvencija 40 Hz), ali je masa propilena iznosila polovinu
od one koja je ranije korišćena, 1 kg.
Rad svakog regulatora počinje kada temperatura vode
na izlazu iz isparivača dostigne željenu donju vrednost
(22,0°C). Reakcija se razlikuje od konvencionalnog siste‑
ma u kojem se koristi R22 i automatizovanih sistema. Dok
konvencionalni sistem isključuje kompresor, automatizova‑
kgh 2 • 2012
92
Slika 7. Ponašanje temperature isparavanja i kondenzacije i nivo
pregrevanja i pothlađivanja za rashladne sisteme
Radne granične vrednosti za klimatizaciju u tabeli 2 nisu
poštovane za sistem sa R1270. Kompresor korišćen u ek‑
sperimentalnom pregledu, projektovan da radi sa R22, ra‑
dio je pri pritisku koji je viši od uobičajenog. Ekstrapolacija
ovih graničnih vrednosti desila se usled promene rashlad‑
nog fluida. Korišćenje ugljovodonika kao posledicu ima veći
pritisak zasićenja; to jeste mana, budući da ne radi sa nižim
stepenom sabijanja.
Slika 8 ilustruje promenu rashladnog kapaciteta u ispariva‑
ču i energiju koja je potrebna u tri sistema.
Potrošena energije je bila konstantna, jer su svi testovi
obavljeni sa konstantnom frekvencijom kompresora. Po‑
trošnja energije konvencionalnog sistema koji koristi R22
iznosila je 3,1 kW, a kao rezultat toga, sistem je postigao
rashladni kapacitet od otprilike 9,5 kW.
U automatizovanim sistemima promena rashladnog kapa‑
citeta u isparivaču pratila je modulaciju EEV‑a. Kapacitet je
bio u opsegu od 8,5 kW do 9,5 kW i tokom celog perioda
ispitivanja, kompresor je ostao povezan i trošio je 1,9 kW
energije. Maksimalna vrednost dobijena za sistem koji radi
sa R1270 u pogledu potrošnje energije iznosila je 1,8 kW i
rashladni kapacitet je imao prosečnu vrednost od 9,2 kW.
Ove prosečne vrednosti su bile više od onih kod automati‑
zovanog sistema koji koristi R22.
Konačno, na slici 9 su prikazana ponašanja koeficijenta hla‑
đenja za svaki sistem.
Ponašanje koeficijenta učinka
Konvencionalni sistem sa R22
Ponašanje rashladnog kapaciteta i potrošnje energije
Konvencionalni sistem sa R22
Automatizovani sistem sa R22
Automatizovani sistem sa R1270
Automatizovani sistem sa R22
Slika 9. Ponašanje koeficijenta učinka rashladnih sistema
Automatizovani sistem sa R1270
Kao što je očekivano, smanjenje potrebne potrošnje energi‑
je kada sistem radi sa frekvencijom ispod 60 Hz i primenom
PID regulatora dovelo je do visokih vrednosti koeficijenta
hlađenja u automatizovanim sistemima u poređenju sa ko‑
eficijentom hlađenja sistema sa regulatorom on‑off.
U mometnu kada je kompresor radio, ustanovljen je koefici‑
jent hlađenja ovog sistema od 3,1. Koeficijent hlađenja au‑
tomatizovanog sistema koji radi sa R22 bio je u opsegu od
4,8 do 5,4, nakon modulacije EEV u bilo kom periodu ispiti‑
vanja. Koeficijent hlađenja sistema koji radi sa R1270 bio je
u opsegu od 4,9 do 5,3, što predstavlja prosečnu vrednost
koja je veća od rezultata automatizovanog sistema u ko‑
jem se koristi R22. Na osnovu ovih rezultata bilo je moguće
izračunati potrebnu energiju i mesečnu potrošnju energi‑
je za tri sistema.
Slika 8. Ponašanje rashladnog kapaciteta i potrošnje energije
u sistemu
TEV kod konvencionalnog sistema koji koristi R22 imao je
ulogu da održava nivo pregrevanja u željenom opsegu, dok
je EEV, pored održavanja odgovarajućeg nivoa pregreva‑
nja, garantovao ravnomeran rashladni kapacitet tokom cele
dužine rada automatizovanih sistema.
Maseni protok je varirao od 0,048 kg/s do 0,054 kg/s za
R22 u automatizovanom sistemu, omogućavajući konti‑
nuirani rad kompresora. Sistem u kojem se koristi R1270
pokazao je slično ponašanje prethodnom, mada su vred‑
nosti masenog protoka fluida varirale od 0,027 kg/s do
0,032 kg/s.
Ovo smanjenje je direktno povezano sa razlikom u latentnoj
toploti isparavanja. Latentna toplotna fluida R1270 je veća
od one koju ima R22 i stoga maseni protok treba da bude
manji, kao što pokazuju rezultati.
Kada se posmatra konvencionalni rashladni sistem u ko‑
jem se koristi R22, potreba za energetskom opremom za
ovu vrstu rada se procenjuje po zahtevu koji režim rada na‑
meće električnom motoru kompresora, gde se to isključuje
između vremena aktivacije, tako da se ekvivalent potrebne
energije izračunava pomoću jednačine 1.
n
( Pm )2 =
∑ ( Pi2ti )
n
1

(1)
1 
∑  ti + 3 tr 
1
gde su:
ti – period tokom koga električni motor ostaje povezan [s];
ti – period tokom koga električni motor ostaje isključen [s];
Pi – ogovarajuća energija u trenutku dok električni motor
radi [kW].
Metoda za izračunavanje ekvivalentne energije automati‑
zovanih sistema treba da uzme u obzir hipotezu da optere‑
93
2 • 2012
kgh
ćenje primenjeno na motor vodi do istog toplotnog napona
koji je ekvivalentan veštačkom opterećenju, koje stalno tra‑
ži potrebu za energijom, Pm, jendačina 2. To važi sa mo‑
tore koji imaju stalnu rotaciju, mada su potrebni s vremena
na vreme.
n
(Pm )2 =
∑ (Pi 2ti )
1
(2)
n
∑ (t i )
1
Sa stanovišta ekonomičnosti, uzimaju se u obzir električni
parametri rada za trofazni motor kompresora, broj polova,
napon, potrošnja energije usled dodatnih gubitaka, mini‑
malna nominalna efikasnost, period kontinuiranog rada od
8 sati na dan za 22 dana mesečno. Određivanje potrošnje
energije u kompresoru sa primenjenim regulatorima izraču‑
nava se pomoću jednačine 3.
t
W CP = ∫ P (t ) dt
(3)
0
Kako ova energija ima cenu, cs, ona je zavisna od uslova
snabdevanja energijom. Mesečni trošak se može izračuna‑
ti pomoću jednačine (4), uzimajući u obzir prosečne troško‑
ve za energiju od 0,35 dolara po kWh (izvor: CEMIG/Brazil
– 02/2011).
Ew = W CPC$
(4)
Rezultati koji se odnose na potrebnu energiju i potrošnju
energije prikazani su u tabeli 6.
Tabela 6. Vrednosti troškova za tri sistema
Konfirguracija
sistema
Potrebna
energija [kW]
Mesečna potrošnja energije
[kWh/mesečno]
Konvencionalan sa R22
2,9
517,4
Automatizovan sa R22
1,9
334,4
Automatizovan sa R1270
1,8
319,6
Mesečna potrošnja energije konvencionalnog sistema sa
R22 bila je 35% veća od potrošnje automatizovanog siste‑
ma sa R22 za ovu aplikaciju, naročito za uslov kada je si‑
mulacija toplotnog opterećenja ekvivalentna 9,5 kW.
Mesečna potrošnja energije konvencionalnog sistema sa
R22 bila je 37% viša od potrošnje automatizovanog siste‑
ma sa R1270.
Šteta koja se nanosi životnoj sredini izračunata je na osno‑
vu ukupnog ekvivalentnog uticaja na zagrevanje (TEWI).
Ova metoda uzima u obzir direktne i indirektne uticaje po‑
vezane sa korišćenjem rashladnog fluida za aplikacije u
sektoru KGH.
Jednačina (5) predstavlja metodologiju koja je primenjena
u ovom proračunu:
(5)
Deo koji je u vezi sa direktnim uticajem može se izračunati
pomoću jednačine (6).
CO2 equDIRECT = MREF LRATE VUTIL GWP
gde su:
kgh 2 • 2012
94
Definicija potencijala globalnog zagrevanja (GWP) prema
Međuvladinom panelu o klimatskim promenama (IPCC) iz
1990. godine, odnosi se na meru uticaja supstance kao što
je gas sa efektom staklene bašte, koji na globalno zagreva‑
nje ima slična masa CO2 tokom utvrđenog vremena.
Količina koja je povezana sa indirektnim uticajem može da
se izračuna promoću jednačine (7):
CO2 equINDIRECT = WEEL tSERV VUTIL ECO2G
(6)
(7)
gde su:
WEEL – elektična energije opreme [W];
TSERV – broj radnih sati u godini [–];
ECO2G – emisija CO2 za proizvodnju električne energije
[kg CO2/kWh].
Za vreme proračuna, punjenje R22 je održavano na količi‑
ni od 2 kg, dok je punjenje R1270 iznosilo 1 kg. Godišnja
količina emitovanog rashladnog fluida je iznosila 200% za
tri sistema, a ova vrednost opisuje situaciju gde je celo pu‑
njenje fluida iscurelo iz objekta u atmosferu i ista količina je
povraćena. Usvojeno je da je vek opreme 10 godina za tri
scenarija. Električna snaga opreme je usvojena kao što je
prikazano u tabeli 6, što je prethodno izračunato. Ukupan
broj sati rada je bio isti za sve sisteme, i iznosio je 2112.
Deo koji se odnosi na emisiju CO2 za proizvodnju elekrične
energije bio je nepromenjen i iznosio je 0,7 ton CO2/kWh
(za sve sisteme). U tabeli 7 su prikazani rezultati ukupnog
ekvivalentnog uticaja na zagrevanje za svaku konfiguraciju
eksperimentalnog postrojenja.
Tabela 7. Vrednosti ukupnog ekvivalentnog uticaja na zagrevanje
sva tri sistema
Konfiguracija sistema
Rezultati pokazuju da se glavne razlike u prosečnoj potroš‑
nji energije odnose na različite vrste modulacija ekspanzio‑
nih uređaja i frekvenciju rada kompresora.
TEWI = CO2 equDIRECT + CO2 equINDIRECT
MREF – punjenje rashladnog fluida u sistemu [kg];
LRATE – godišnja količina emitovanog rashladnog fluida
(zamena i isticanje) [%];
VUTIL – ekonomičnost životnog veka sistema [godine];
GWP – specifični indeks rashladnog fluida [–].
Uticaji
TEWI
Direktan
Indirektan
[kg CO2]
Konvencionalan sa R22
76,000
43,464,000
44,540,000
Automatizovan sa R22
76,000
28,089,000
28,165,000
60
26,906,000
26,982,000
Automatizovan sa R1270
Ušteda energije je važna za smanjenje indirektnog uticaja,
a time i za smanjenje TEWI. Ova činjenica se može posma‑
trati kroz smanjenje količine TEWI konvencionalnog siste‑
ma sa R22 za automatizovani sistem sa R22. Korišćenjem
rashladnog fluida sa nižim GWP, smanjuje se šteta (direk‑
tni uticaji) koja se nanosi životnoj sredini, a ova činjenica se
vidi kada se uporede vrednost TEWI­ za automatizovani si‑
stem sa R1270 (GWP = 3) i vrednost TEWI za automatizo‑
vani sistem sa R22 (GWP = 1900).
4. Zaključci
Rezultati u stacionarnom stanju pokazuju optimalne rad‑
ne uslove i osetljivost koeficijenta hlađenja na promene u
masi rashladnog fluida. Drugi plan je pokazao fleksibilnost
rada automatizovanog sistema. Treći skup testova je do‑
kazao da je automatizovani sistem, koji sadrži rashladni
fluid R1270, postigao opseg vrednosti koeficijenta hlađe‑
nja koji je veći u poređenju sa sistemima u kojima je kori‑
šćen R22.
Na osnovu rezultata dobijenih u prelaznom režimu, bilo je
moguće zaključiti da je TEV imao ulogu da održava nivo
pregrevanja u željenom opsegu, dok je EEV regulisao nivo
pregrevanja i garantovao da rashladni kapacitet i koeficijent
halđenja ostanu ravnomerni.
Pored toga, automatizacija i zamena tradicionalnog flui‑
da prirodnim rashladnim fluidom obezbedila je smanjenje
od 38% u prosečnoj mesečnoj potrošnji energije i smanje‑
nje od 39% ukupne štete koja se odnosi na globalno za‑
grevanje.
5. Izjava zahvalnosti
Ovaj rad je imao podršku CAPES‑a, organa Vlade Brazila
za obuku ljudskih resursa
6. Literatura
[1] Calado, V., C. D. Montgomery, Design of Experiments
Using Statistica, 1. ed. Rio de Janeiro, Brazil, E‑papers
Editorial Services, 2003. pp. 260.
[2] Colbourne, D., K. O. Suen, Assessment of performan‑
ce of hydrocarbon refrigerants, In: Proceedings of the
Fourth IIR Gustav Lorentzen Conference on Natural
Working Fluids, Purdue, USA, 2000.
[3] Corberán, M. J., J. Segurado, D. Colbourne, J. Gon‑
zálvez, Review of standards for the use of hydrocarbon
refrigerants in A/C, heat pump and refrigeration equi‑
pment, International Journal of Refrigeration. V. 31, n.
1, pp. 748–756, 2008.
[4] Garcia, F. E. M., Theoretical and experimental evalua‑
tion of techniques of fuzzy control applied to refrigerati‑
on systems, 2010. 207 p. Ph.D. Thesis. – In portuguese
– Universidade Federal of Uberlandia, Uberlandia, Bra‑
zil.
[5] Nguyen, H., V. Goldschmidt, S. Thomas, D. Tree,
Trends of residential air‑conditioning cyclic tests,
ASHRAE Transactions. V. 88, n. 2, pp. 954–972, 1982.
[6] Park, K. J., D. Jung, Performance of alternative refrige‑
rants for residential air‑conditioning applications, Appli‑
ed Energy. V. 84, pp. 985–991, 2007.
[7] Peixoto, R. A., Use of hydrocarbon refrigerants – Cu‑
rrent status and trends, in: Use of Natural Fluid in Re‑
frigeration Systems and Air‑Conditioning, 1, 2007, Sao
Paulo, Brazil. Technical Publication. 2008, pp. 63–77.
[8] Pöttker, G., Analysis of the combined effect of compre‑
ssors and expanders with variable action on the per‑
formance of refrigeration systems, 2006. 178 p. Master
Thesis – I­n portuguese – Universidade Federal de San‑
ta Catarina, Florianópolis, Brazil.
[9] Schmidt, F., Optimal control of electronic expansion
valves in modern low charge evaporator systems requ‑
ires fast reacting expansion valves and new controller
design, in: The 20th International Congress of Refrige‑
ration, IIR/IIF, Sydney, 1999.
kgh
SA NAMA JE ZIMA LEP A
ELEKTRIČNI GREJNI SISTEMI
95
2 • 2012
kgh
Download

eksperimentalna analiza komercijalnog rashladnog sistema u