STUDIJA PROCENE STANJA ŽIVOTNE SREDINE ZA SANACIJU
JALOVIŠTA I DEPONIJA ZA ODLAGANJE RUDNIČKOG OTPADA U
ZONI RUDNIKA BOR
kao deo projekta
REGIONALNI RAZVOJ BORA – Br. projekta P092999
Osnove
Vlada republike Srbije je prihvatila IDA Kredit i IBRD Zajam, za Projekat Regionalnog Razvoja
Bora. Projekat je u potpunosti u skladu sa intencijom Vlade Republike Srbije o strukturnim
reformama, podržanim od Svetske Banke kroz kredit za razvoj. Razvojni cilj ovog projekta je
jačanje Borskog regiona na planu: hitnog rešavanja ekološkog i socijalnog nasleđa proisteklih od
restrukturiranja rudarskog sektora, podsticanja novih izvora ekonomskog rasta i otvaranja novih
radnih mesta u regionu. Na širem planu je, podrška ovom projektu, značajna i za integraciju
Srbije u Evropsku Uniju.
Projekat Regionalnog Razvoja Bora ima dva dela: a) upravljanja zaštitom životne sredine i
remedijacija i b) socijalno-ekonomska regeneracija. Komponenta a) se sastoji od utvrđivanja
sadašnjeg stanja i monitoringa životne sredine, kao i implementacije radova za sanaciju
flotacijskih jalovišta, flotacijskih brana i odlagališta rodničkog otpada (raskrivke), koji su
rezultat proizvodne aktivnosti rudnika bakra. U okviru komponente a) je i aktivnost na “Izradi
procene stanja životne sredine za sanaciju jalovišta i deponija za odlaganje rudničkog otpada u
zoni rudnika Bor", koja je predmet najavljene javne rasprave.
Uvod
Konzorcijum na čelu sa Institutom Kirilo Savić Beograd i uz podršku Tehnološko-metalurškog
fakulteta Univerziteta u Beogradu, Infradelft BV iz Holandije i EnviTech-a Beograd, (u daljem
tekstu: Konsultant na Projektu), je odabran od strane Agencije za privatizaciju Republike Srbije i
Ministarstva zaštite životne sredine rudarstva i prostornog planiranje Srbije, (u daljrm tekstu:
Klijent), da preduzme »Izradu procene stanja životne sredine za sanaciju flotacijskih
jalovišta i deponija rudničkog otpada (raskrivke) u oblasti Borskog rudnika« (u daljem
tekstu: Projekat), kroz postupke: upravljanje zaštitom životne sredine i remedijacija, kao deo
Projekta Regionalni razvoj Bora – Broj projekta P092999, i u Novembru 2011. je potpisan
Ugovor Br. IKS 11-0348.
Projekat ima za cilj konsultantske usluge za izradu procene stanja životne sredine za sanaciju
sledećih objekata RTB Bor: dva flotacijska jalovišta - Veliki Krivelj, Polje 2 i Staro Borsko
jalovište, zatim stabilnost brane 3 jalovišta Veliki Krivelj i dve deponije otkrivke / rudničkog
otpada - Istočna Saraka i Jugoistočna deponiji rudnog tela H. Prema uslovima Ugovora, pošto
sanacioni radovi (na kojima radi Konsultant za inženjering i projektovanje), obuhvataju istražne i
građevinske radove i radove na ozelenjavanju, Konsultant na Projektu treba da da i preporuke
mera zaštite životne sredine po projektovanim rešenjima, kao i Plan upravljanja životnom
sredinom, Akcioni plan sa opisom mera za ublažavanje i Plan monitoringa životne sredine.
Cilj Projekta je da osigura da: (1) predložene investicije ispunjavaju zahteve politike Svetske
banke u oblasti zaštite životne sredine, kako je opisano u uputstvu Svetske banke OP 4.01, kao i
zakone i propise o zaštiti životne sredine Republike Srbije i (2) identifikacija potencijalnih
1
uticaja na različite životne pravce pokrije sledeće aspekte: kvalitet vazduha, podzemnih voda,
površinskih voda, zemljišta i pejzaža, buke, ekologije, klime, ljudi i kulturnog nasleđa, kao i sve
druge aspekte koje obuhvata nacionalno zakonodavstvo u oblasti zaštite životne sredine.
Baza za ove radove je rezultat paralelnog projekta "Konsultantske usluge za istraživanje,
tehničko/organizaciono planiranje i utvrđivanje uticaja na životnu sredinu i pripremu upravljanja
zaštitom životne sredine za sanaciju flotacijskih jalovišta i deponija rudničkog otpada u zoni
rudnika Bor",(u daljrm tekstu: Bazni projekat), koji realizuje Konzorcijum na čelu sa
Witteveen+Bos iz Holandije, uz podršku Energoprojekt-hidroinženjering Beograd, REC Beograd
i Dvokut Zagreb iz Hrvatske (u daljrm tekstu: Konsultant za inženjering i projektovanje), po
posebnom ugovoru sa Klijentom.
Angažovanje Konsultanta na Projektu
Dostavljanje dokumentacije
U skladu sa Ugovorom, Konsultant na Projektu će dostaviti: (1) analizu kompletnih rešenja
Baznog projekta, u skladu sa zahtevima Svetske Banke za projekte Kategorije A – prema
uputstvu OP.4.01, i u potpunoj saglasnosti sa lokalnim normama i standardima sa aspekta
efikasnosti po pitanju zaštite životne sredine, (2) celokupnu dokumentaciju sa javnih rasprava i
konsultacija sa Konsultantom za inženjering i projektovanje i druge sastanke u skladu sa
zahtevima Svetske banke, a prema OP.4.01 i (3) izveštaje koji se zahtevaju po Ugovoru.
Sastanci konsultacije i izveštavanje
U skladu sa Ugovorom, Konsultant na Projektu će organizovati ili samo učestvovati na sledećim
sastancima: (1) dve javne rasprave; prva o prezentaciji i diskusiji o Početnom izveštaju sa
obimom radova, a druga o prezentaciji i diskusiji o nacrtu Finalne verzije Projekta, o čemu će
pripremiti zapisnike sa ovih sastanaka, (2) sastanke i konsultacije sa Konsultantom za
inženjering i projektovanje i (3) informacione sastanke za donore ili na zahtev zainteresovanih
strana i Klijenta.
U skladu sa Ugovorom, Konsultant na Projektu će Klijentu dostaviti sledeće izveštaje: (1)
Početni izveštaj, (2) Mesečne izveštaje o napredku radova, (3) Radnu verziju završnog izveštaja i
(4) Završni izveštaj.
Realizacija Projekta
Opšte
Početak rada će se sastojati od detaljne procene dostupnih informacija, prethodno izvršenih
terenskih testova i svih drugih postojećih istraživanja. Zatim će se ažurirati Plan rada, koji treba
da pruži mogućnost za koordinisani plan rada sa Konsultantom za projektovanje i inženjering i
Jedinicom za upravljanje projektima uz podršku lokalne kancelarije za regionalni razvoj iz Bora
(LIUA).
Pregled dokumentacije
Pored projektnih rešenja Konsultanta za projektovanje i inženjering, (predložena tehnička rešenja
za sanacioju objekata: polje 2 flotacijskog jalovišta Veliki Krivelj, staro borsko flotacijskog
jalovište, brana 3 flotacijskog jalovišta Veliki Krivelj, deponija rudničkog otpada »Saraka« i
Jugoistočna deponija rudničkog otpada, kao i pozajmište zemlje za pokrivanje jalovišta),
Konsultant na Projektu će pregledati i ostalu dokumentaciju koja je na raspolaganju, a naročito:
2
-
Situacione karte predmetnih lokacija sa obeleženim mestima za monitoring vazduha,
površinskih voda, podzemnih voda, zemljišta, biljnih vrsta itd.
Rezultate monitoringa kvaliteta životne sredine na označenim mernim mestima, za svaki
pojedinačni segment životne sredine (za period poslednjih pet godina)
Druga postojeća ispitivanja kvaliteta životne sredine na predmetnom lokalitetu
LEAP za opštinu Bor
Sve postojeće studije i projekte koji se odnose na problematiku predmetne studije.
Postojeće meteorološke i hidrološke podatke za period poslednjih pet godina
Tehnološke podatke produkcije i odlaganja otpada na predmetnim lokalitetima (flotacijskog
odlagališta Veliki Krivelj; Flotacijskog odlagališta »Stari Bor«; brane 3; rudarskog otpada
»Saraka«, rudarskog otpada »Saraka«, deponija otkrivke-rudnički otpad, pozajmište i
flotacijsko odlagalište polja 2) za poslednjih pet godina.
Obilazak terena i utvrđivanje stanja kvaliteta životne sredine
Konsultant na Projektu će obići sve predmetne objekte, i tom prilikom konstatovati sve bitne
elemente i aspekte u odnosu na stanje objekata po pitanju uticaja na kvalitet životne sredine.
Obradiće se sledeći objekti (slika 1) za sanaciju u RTB Bor: (1) odlagališta flotacijske jalovine
(a) Polje 2 Flotacijskog jalovišta Veliki Krivelj, i (b) Staro Borsko flotacijsko jalovište, (2)
stabilnost Brane 3 na flotacijskom jalovištu Veliki Krivelj i (3) odlagališta rudničkog otpada –
raskrivke: (a) deponija rudničkog otpada – raskrivke Istočna Saraka i (b) Jugoistočna deponija
rudničkog otpada – raskrivke i deponija rudnog tela ”H” (RTH).
Slika 1. Situacija objekata za sanaciju obuhvaćenih Projektom
3
Izrada Projekta
Opis stanja objekata obuhvaćenih Projektom
Flotacijsko jalovište Veliki Krivelj
Objekat Jalovište Veliki Krivelj (TDF Veliki Krivelj), slike 2-5, izgrađeno je za odlaganje
flotacijske jalovine nastale preradom rude u postrojenju za flotiranje bakarnih ruda, koje se
nalazi u industrijskom krugu rudnika Veliki Krivelj. Sav materijal potiče od drobljenja, mlevenja
i procesa flotacije porfirske rude bakra koja se otkopava u rudniku Veliki Krivelj.
Slika 2. Polje 2 (pogled sa juga)
Slika 3. Brana 3 (suva strana)
Slika 4. Kruna Brane 3
Slika 5. Polje 2 (pogled sa Brane3)
Jalovište Veliki Krivelj je formirano u dolini Kriveljske reke, u neposrednoj blizini rudnika.
Projektovano je za prijem jalovine koja se od postrojenju za flotiranje transportuje cevovodom i
kanalima do brane. Na samoj brani se pomoću hidrociklona (separatora) odvaja u dve klase –
pesak (krupna klasa) i preliv (sitna klasa). Pesak se odlaže na branama, čime se planski i
suksesivno izgrađuje (uzdiže) brana, dok se preliv ciklona usmerava u akumulacioni prostor
jezera, ograničenog branom i reljefom rečne doline.
4
Kompletni akumulacioni prostor jalovišta Veliki Krivelj je, sa tri brane, podeljen u dva polja,
slike 6 i 7, odnosno jalovište se sastoji od dva bazena - polja za odlaganje jalovine i tri brane.
Dva jezera, zauzimaju ukupno površinu od oko 226 ha, od čega polje 1 oko 81ha, a polje 2 oko
145ha. Polje 1 je bilo u upotrebi u periodu između 1983. i 1989. godine, a kada se kapaciteti
polja 2 popunio, ponovo se od 2008. Godine, nastavilo sa radom na Polju 1, koje sada sadrži oko
94x106 m3 jalovine. Jalovina se gravitacijom prenosi kroz betonski tunel u obliku 25-30% mulja
iz flotacijskog postrojenja u jezero.
Slika 6. Polje 1 i Brana 2
Slika 7. Brana 2 i Polje 2
Polje 2 se iza brane 2, prostire na pravcu severozapad-jugoistok, u dužini od oko 1.700m i širini
od oko 800m. Sadrži preko 130x106 m3 jalovine. Polje 2 je opasano branom 2 koja ga uzvodno
odvaja od Polja 1, branom 3 nizvodno i reljefom doline Kriveljske reke.
Polje 1 nije predmet rada ovog Projekta.
Staro Borsko jalovište
Najstarija lokacija za odlaganje flotacijske jalovine Borskih rudnika je Staro flotacijsko jalovište,
slike 8 - 11. Nalazi se na samoj granici sa gradom Borom. Sastoji se od dva manja bazena koja
su formirana u dolini Borske reke. Bilo je u upotrebi od 1933 do 1987. godine. Jalovište se
punilo flotacijskom jalovinom preko hidrociklona, pri čemu su se sitnije frakcije jalovinskog
materijala odlagale u jezero, a krupnije su korišćene za pravljenje i nadziđivanje brane. Jalovište
ima površinu od oko 57 ha koja je nepokrivena, a jedan manji deo je delimično rekultivisan (oko
7 ha). U jalovište je ubačeno oko 27x106 t flotacijske jalovine.
Slika 8. Obod Starog Jalovišta Bor
Slika 9. Brana Starog Jalovišta Bor
5
Slika 10. Veći bazen Starog Jalovišta Bor
Slika 11. Manji bazen Starog Jalovišta Bor sa
pogledom na grad Bor
Danas, je jezero suvo i gotovo bez vegetacije. Zbog toga, emisija prašine sa suve površine jezera,
prema gradu Boru predstavlja ozbiljan i očigledan ekološki problem. U istoriji ovog jalovišta je
zabeležena 1960.godina, kada je brana popustila, nakon jakih kiša, što je dovelo do izlivanja
jalovinskog materijala i zagađenja poljoprivrednog zemljišta jalovinom u dolinama Borske i
Timočke reke.
Brana 3 jalovišta Veliki Krivelj
Polje 2, jalovišta Veliki Krivelj završava se branom 3, slike 12 – 15, koja je nizvodno u odnosu
na tok Kriveljske reke. Duga je oko 750 m. Širina u vrhu brane je od 40 - 50 m, a širina u dnu je
oko 800m. Ukupna visina brane je oko 100m.
Slika 12. Polje 2 i Brana 3
Slika 13. Suva strana Brane 3
6
Slika 14. Brana 3
Slika 15. Dno brane 3
Deponija raskrivke Istočna Saraka
Eksploatacija rude na površinskom kopu Veliki Krivelj, a samim tim i otkopavanje otkrivke
počeli su 1983. godine. Od tada se, južno od površinskog kopa Veliki Krivelj, u dolini potoka
Saraka, nalazi spoljnje odlagalište rudničke raskrivke – deponija rudničkog otpada Saraka, slike
16 i 17. Površina ovog jalovišta je oko 124 ha. Od 1998.godine, uspostavljen je sistem za
transport otkrivke, tako da se veći deo raskrivke sa površinskog kopa Veliki Krivelj prenosi
sistemom transportnih traka do unutrašnjeg odlagališta tj. ostvaruje se nasipanje starog
površinskog kopa Bor. Rudnička deponija otkrivke Saraka je podeljena u dva dela, od kojih
istočni deo izdvojena zona - deponija raskrivke Istočna Saraka. Ova zona je Projektom
predviđena za remedijaciju.
Deponija raskrivke Istočna Saraka je formirana u vidu tri etaže. Osnova prve etaže je na koti
+300 m, i to je ujedno osnova cele deponije. Visina ove etaže je 110 m. Druga etaža je viša u
odnosu na prvu etažu 20 m, a treća etaža je u odnosu na drugu viša oko 20m. Strane deponije se
oslanjaju na obližnja brda, čime se obezbeđuje njena stabilnost. Površina zone je ogoljena sa
minimalnim znacima vegetacije. Nagib cele kosine deponije je 30 do 34o.
Slika 16. Deponija otpada Istočna Saraka
Slika 17. Deponija otpada Istočna Saraka (detalj)
Jugoistočna deponija raskrivke i RTH (deponija rudnog tela «H»)
Deponije raskrivke sa Borskog površinskog kopa su locirane duž istočnog grebena nekadašnjeg
korita Borske reke, iznad zone metalurških postrojenja, slike 18 - 21. Dužina ovog deponijskog
7
kompleksa je oko 4km. Horizontalna površina južne rudničke deopnije iznosi oko 39ha, a visina
je oko 45 m. Istočna deponija („cijanizacija“) je najviša deponija (+475 m). Ukupna horizontalna
površina je oko 40ha.
Rudnička deponija rudnog tela H (RTH) se nalazi istočno od Borskog površinskog kopa, čiji je
vrh visine oko +360 m, a ukupna horizontalna površina je oko 20ha. Trenutne granice ovih
deponija mogu se smatrati konačnim granicama.
Slika 18. Jugoistočna deponija rudničkog otpada Slika 19. Deponija rudnog tela H
Slika 20. Deponija rudničkog otpada
Slika 21. Provirne vode iz deponije rudničkog
otpada
Ovaj deponijski kompleks za odlaganje rudničke raskrivke/otpada treba smatrati zonom najvišeg
prioriteta za remedijaciju. Razlozi su: vizuelni nesklad sa ambijentom, blizina gradskog naselja,
nepovoljna ruža vetrova u odnosu na lokaciju grada, intenzivna eolska erozija i zagađenja
vazduha zbog stvaranja prašine i dr.
U podnožju ovih deponija evidentirani su tragovi i jezerca drenirane vode. Nije uočeno nikakvo
upravljanje površinskim vodama, a nanosi koji se spiraju sa rudničkih deponija su uobičajena
slika u podnožju deponije. U jezeru Robule, slike 22-25, na južnom delu deponije, akumuliran je
veći površinski oticaj. Voda jezera Robule je najgoreg kvaliteta od svih uzetih uzoraka
površinskih voda. Voda iz jezera Robule izliva se u Borsku reku bez ikakve prerade.
8
Slika 22. Jezero Robule
Slika 23. Okolina jezera Robule
Slika 24. Jezero Robule detalj
Slika 25. Jezero Robule detalj
Cilj Projekta
Osnovni zadatak Projekta je da se radovima sanacije obezbede dobri uslovi i primene adekvatne
mere za zaštitu životne sredine. To podrazumeva da treba da se:
a) osigura stabilnost Brane 3, jer se uvidom u podatke iz osnovnih dokumenata došlo do
zaključka da procedna voda izbija u podnožju Brane 3, ali kvalitet ove procedne vode ne
zahteva hitnu preradu,
b) spreči emisija čestica sa površine jalovišta, primenom adekvatnih mera remedijacije i
rekultivacije, mada je deo jalovišta pokriven procesnom vodom i oko 50% su suvi i
nepokriveni delovi, što zavisi od sezonskih uslova.
c) smanji zagađenje vode, imajući u vidu da je Polje 1 ponovo u upotrebi i da je iza Brane 2, a u
Polju 2 uočeno jezero procedne vode sumnjivog kvaliteta i
d) poboljša konstantno loša situacija u pogledu kvaliteta vode Kriveljske reke, koja danas služi
kao otvoreni kolektor za gradsku kanalizaciju i industrijsku otpadnu vodu čime je svaki
napredak u kvalitetu procednih voda sa Polja 2 bez značaja.
Koncept mera zaštite životne sredine
Sanacija Polja 2 jalovišta Veliki Krivelj treba da obezbedi kvalitetno pokrivanje što veće
površine terena, sa što manje pripremnih mera. Za sprečavanje skupljanja površinskih voda, koje
mogu doprineti povećanju procesa luženja materijala u deponiji, što za posledicu može imati
9
zagađenje podzemnih i površinskih voda, treba razmotriti primenu mineralne barijere i sl, kao i
infrastrukturu za drenažu. Rešenje sanacije treba da bude takvo da omogućava i analizu
zatvaranja preostale zone pod jezerom na duži rok, kako bi se isušilo jalovište i primenile mere
rekultivacije.
Tehničkom rekultivacijom treba ostvariti popunjavanje/ravnjanje terena humusnim zemljištem u
sloju debljine do 0,5m, koje treba uzeti iz pozajmišta u blizini jalovišta. Primenom organske
materije (humusa) i savremenih agrobioliških sredstava omogućava se poboljšanje uslova za
razvoj biljnog sveta u cilju razvoja travnatog pokrivača, šumskih i žbunastih vrsta. Rastinje za
biološku rekultivaciju treba da je autohtono, ali zbog moguće ograničene dostupnosti
odgovarajućih vrsta rastinja, treba identifikacijom odgovarajućih vrsta omogućiti kupovinu ili
uzgajanje/sađenje odgovarajućih biljaka, drveća i žbunja.
Površinski sloj zemlje za popunjavanje/ravnjanje padina, krune i kaskada na Brani 3, (mada je to
važno i za i Branu 2), treba uzeti takođe, iz pozajmišta u blizini jalovišta, a eksploatacija zemlje
treba da se sprovede sa proverom kvaliteta terena, odnosno zemlje. U slučaju nedostatka
materijala za površinski sloj zemlje, treba razmotriti i druge mogućnosti za supstituciju. Treba
voditi računa da sistem za skupljanje i procurivanja u dnu Brane 3 nastavi sa radom. Treba,
ispitivanjem kvaliteta ovih voda, istražiti mogućnost da se voda koristi za navodnjavanje biljnog
sveta formiranog biološkom rekultivacijom.
Rastinje za biološku rekultivaciju treba da je autohtono, ali zbog moguće ograničene dostupnosti
odgovarajućih vrsta rastinja, treba identifikacijom odgovarajućih vrsta omogućiti kupovinu ili
uzgajanje/sađenje odgovarajućih biljaka, drveća i žbunja.
Sistemsko upravljanja vodom omogućiće da se održi celovitost brane jalovišta i pokrivača i da se
smanji zagađenje površinskih i podzemnih voda, kao i eliminisanje ili smanjenje rizika. Radi
zaštita Brane 3, a i za sve objekte obuhvaćene Projektom, treba postupiti prema najboljim
raspoloživim tehnikama EU.
Imajući u obzir uzdignut položaj Starog Borskog jalovišta u odnosu na okolinu, mere sanacije
treba da spreče pojave prodora i pogoršanja situacije u vezi sa eventualnim podzemnim vodama.
Pokrivanje odgovarajućom mineralnom barijerom i vegetacijom doprinosi sprečavanju prodora
atmosferske vode u telo deponije i pojave eolske erozije, a i značajnom poboljšanju pejzaža oko
grada Bora. Atmosferska voda koja pada na jalovište ne zadržava se, već prodire u zemlju. Ove
okolnosti treba da obuhvate buduće mere sanacije iste kao i kod Polja 2 jalovišta Veliki Krivelj i
Brane 3.
Program za stabilnost Brana 3 jalovišta Veliki Krivelj i radovi na stabilizaciji, zasnivaće se na
rezultatima procene stabilnosti. Remedijacija zaravni i revegetacija spoljašnjih padina treba da
ima adekvatno rešenje situacije kao Polja 2 jalovišta Veliki Krivelj i Staro Borsko jalovište
Program nadzora treba da bude posvećen nadzoru stabilnosti Brane 3. Takođe, treba adekvatnim
postupkom i merama obezbeditu stabilnost brane i radova na stabilizaciji. što podrazumeva i
revitalizaciju i revegetaciju padina i krune brane.
Propis Republike Srbije za nadzor objekata za zadržavanje vode JUS U.C5.020 primenjuje se i
na veće brane jalovišta, propisujući određene zahteve za nadzor. Dokument Evropske unije o
najboljim raspoloživim tehnikama (BAT) iz 2004. godine takođe pruža smernice za nadzor
jalovišta i brana i u velikoj meri je identičan regulativi Republike Srbije. Program nadzora treba
da bude posvećen i nadzoru stabilnosti Brane 3.
10
Obzirom na ekstremno loše pedološke karakteristike otpadnog materijala, remedijacija Deponije
raskrivke Istočna Saraka treba da se sprovede kroz nekoliko faza tehničke i biološke sanacije
(remedijacije).
Pošto je potok Saraka prijemnik svih površinske vode koje se slivaju sa površina deponije i vode
koja se pumpa iz površinskog kopa Veliki Krivelj, najpre treba utvrditi kvalitet voda u potoku, i
to nizvodno od ispusta Saraka kolektora. Rezultati ispitivanja kvaliteta ovih voda, ukazaće na
potencijalni uticaj kisele rudničke vode, koncetracije bakra i drugih elemenata u vodi i dr.
Takođe, treba sprovesti ispitivanje sadašnjeg stanja Saraka kolektora, jer rezultati ove provere
mogu da utiču na redosled i prioritete u sanaciji.
Upravljanje spirnim vodama sa deponije Istočna Saraka je ograničeno na regulisanje oticanja
površinskih voda do potoka Saraka. Takođe, su potrebne i mere za smanjenje erozije, kao na
primer biološka rekiltivacija sa odgovarajućem tehničkom rekiltivacijom. Tokom definisanja
mera za dreniranje i odvodnjavanje, potrebno je razmotriti i primenu in-situ postupka za
neutralizaciju površinskih (eventualno) kiselih voda.
Na Jugoistočnoj deponiji raskrivke i RTH (deponija rudnog tela «H») je bilo pokušaja
pošumljavanje nekih delova (na severozapadnom delu deponije), tokom nekoliko godina, ali su
dobri rezultati izostali. U blizini ove deponije postoji deponija komunalnog otpada grada Bora,
što je poseban problem. Pitanje sanacije ovog dela deponije nije predmet Projekta, ali je
neophodna sanacija i ovog dela jugoisotočne deponije.
Ranijim radovima je Borska reka sprovedena u kolektor, čime je poremećen prirodni prijem
površinskih voda sa deponije i podzemnih voda. Tada nije napravljen sistem za drenažu
površinskih voda, koji bi preuzeo ulogu Borske reke. Zato, bi se sanacijom trebao da reši i oticaj
površinskih voda, a tokom definisanja mera za dreniranje i odvodnjavanje, treba razmotriti
primenu in-situ postupka za neutralizaciju površinskih kiselih voda. Treba utvrditi i mogućnost
primene biološke rekultivacije.
Važan zadatak je i sprečavanje daljeg ulivanja voda u jezero Robule formirano u podnožju
deponije. Treba razmotriti mehanizme procesa za drenažu procednih vode i primenu
najpodesnijih tehnologija za pasivno kondicioniranje vode, obzirom na realnu mogućnost luženja
teških metala. U slučaju da pasivne tehnologije ne daju potrebne rezultate, treba razmotriti i
gradnju klasičnog postrojenja za preradu vode.
Takođe, treba planirati mrežu za posmatranje podzemnih voda u okolini, kako bi se omogućila
procena eventualnog fronta zagađivača koji potiču od rudarskih radova i procesa u telu deponije.
5. Plan i obim rada
U Planu rada, sledeća tabela, ukazano je na sve glavne aktivnosti zadatka, uključujući i dostavu
izveštaja. Trajanje svake aktivnosti je prikazano kroz dinamičku fazu. Obim rada dat je kroz
glavne aktivnosti opisanih u planu rada. To su:
-
Definisanje ciljeva rada
Inspekcija, pregled postojećih dokumenata i podataka
Pregled zakonske regulative ( EU i domaće ) koja se bave predmetnom problematikom
Pregled tehnoloških procesa koji se primenjuju, i način rešavanja jalovišnog otpada,
projektna rešenja i lokacije polja flotacijskog odlagališta, otpada i pražnjenja otpadnih
voda itd.
11
- Pregled i opis stanja prirodnog okruženja makro lokacije RTB Bor kao i mikro lokacije
svake pojedinačne oblasti koja je deo zadatka
- Pregled mera monitoringa koji se primenjuje
- Definicije mogućih štetnih i opasnih efekata ( prašine, otpadnih voda, čvrstog
komunalnog i industrijskog otpada, buke, eolske i vodne erozije flotacijskog odlagališta i
barama, rizik od nestabilnosti brana i sl.) koji su (i mogu biti) učinili da u okruženju
životne sredine i šire, jalovine i sl. (vazduh, voda, zemljište, biljke, životinje, ljudi, klima
itd.)
- Definicija i predlog mera zaštite životne sredine
- Definicija plana monitoringa životne sredine
- Skup dokumenata o uticaju na životnu sredinu
PLAN RADA
Rb
Aktivnost
1
2
3
4
Definisanje osnovnih elemenata plana rada
Pregled i analiza postojeće dokumentacije
Izveštaj o početku radova na Projektu
Prva javna rasprava
Obilazak i prospekcija Polja 2 i Brane 3
jalovišta Veliki Krivelj
Sastanak sa Konsultantom za inženjering i
projektovanje i analiza tehničkih rešenja
Prvi mesečni izveštaj o radu na Projektu
Pregled, analiza i konstatacije o podacima
merenja kvaliteta životne sredine za Polje 2
i Branu 3 flotacijskog jalovišta Veliki
Krivelj
Razmatranje i analiza potencijalnog uticaja
na kvalitet: vazduha, podzemnih i
površinskih voda, zemljišta, buke, pejzaža,
klime, ekosistema, socioekonomskog
stanja, razvoja društva, kulture i dr. za Polje
2 i Branu 3 flotacijskog jalovišta Veliki
Krivelj, kao i procenu rizika i bezbednost
na radu.
Utvrđivanje i predlog mera zaštite životne
sredine za Polje 2 i Branu 3 flotacijskog
jalovišta Veliki Krivelj
Izrada Plana monitoringa za Polje 2 i Branu
3 flotacijskog jalovišta Veliki Krivelj
Sastanak sa Konsultantom za inženjering i
projektovanje i analiza tehničkih rešenja
Obilazak i prospekcija Starog Borskog
jalovišta
Pregled, analiza i konstatacije o podacima
merenja kvaliteta životne sredine za Staro
Borsko jalovište
Razmatranje i analiza potencijalnog uticaja
na kvalitet: vazduha, podzemnih i
površinskih voda, zemljišta, buke, pejzaža,
klime, ekosistema, socioekonomskog
stanja, razvoja društva, kulture i dr. za Staro
Borsko jalovište, kao i procenu rizika i
bezbednost na radu.
Utvrđivanje i predlog mera zaštite životne
sredine za Staro Borsko jalovište
5
6
7
8
9
10
11
12
13
14
15
16
Dinamika po nedeljama
1
2
3
4
5
6
7
8
9
10
11
12
n
12
17
18
19
20
21
Sastanak sa Konsultantom za inženjering i
projektovanje i analiza tehničkih rešenja
Mesečni izveštaj o napredku radova
Obilazak i prospekcija deponije rudničkog
otpada Istočna Saraka
Pregled, analiza i konstatacije o podacima
merenja kvaliteta životne sredine za
deponiju rudničkog otpada Istočna Saraka
Razmatranje i analiza potencijalnog uticaja
na kvalitet: vazduha, podzemnih i
površinskih voda, zemljišta, buke, pejzaža,
klime, ekosistema, socioekonomskog
stanja, razvoja društva, kulture i dr. za
deponiju rudničkog otpada Istočna Saraka,
kao i procenu rizika i bezbednost na radu.
Utvrđivanje i predlog mera zaštite životne
22 sredine za deponiju rudničkog otpada
Istočna Saraka
23 Mesečni izveštaj o napredku radova
Sastanak sa Konsultantom za inženjering i
24
projektovanje i analiza tehničkih rešenja
Obilazak i prospekcija Jugo istočne
25
deponije rudničkog otpada i RTH
Pregled, analiza i konstatacije o podacima
26 merenja kvaliteta životne sredine za Jugo
istočnu deponiju rudničkog otpada i RTH
Razmatranje i analiza potencijalnog uticaja
na kvalitet: vazduha, podzemnih i
površinskih voda, zemljišta, buke, pejzaža,
27 klime, ekosistema, socioekonomskog
stanja, razvoja društva, kulture i dr. za Jugo
istočnu deponiju rudničkog otpada i RTH,
kao i procenu rizika i bezbednost na radu
Utvrđivanje i predlog mera zaštite životne
28 sredine za Jugo istočnu deponiju rudničkog
otpada i RTH
Izrada Plana upravljanja životnom
29
sredinom
30 Radnu verzija završnog izveštaja
31 Druga javna rasprava
32 Mesečni izveštaj o napredku radova
33 Završni izveštaj za Projekat
Sve navedene glavne aktivnosti će biti predstavljen u tekstualnom obliku sa potrebnim crtežima:
topografske karte, geodetski karte, katastarski planovi parcela, prethodni projekti flotacijskih
jalovišta (karakteristični detalji), Predlog tehničkog rešenja (karakteristične detalje) i šeme, itd.
Pored aktivnosti definisanih Ugovorom, Konsultant Projekta će obratiti pažnju i na neke od
akrivnosti navedenih u nastavku.
Bezbednost i zaštite zdravlja
Da bi se osiguralo bezbedno sprovođenje aktivnosti na planu bezbednosti i zaštite zdravlja na
radu, pre početka svih radova, treba pripremiti Plan bezbednosti i zaštite zdravlja na radu. Svi
Konsultanti treba da rade u skladu sa zahtevima iz Plana bezbednosti i zaštite zdravlja na radu, a
svo osoblje koje je uključeno u radove treba da bude obavešteno o sadržaju ovog Plana.
Treba pripremiti Plan bezbednosti i zaštite zdravlja na radu (Health and Safety Plan - HASP) za
sprovođenje radova kako bi se osiguralo da svi se radovi pod Baznim Projektom pripremaju i
13
odvijaju bezbedno. Plan bezbednosti i zaštite zdravlja na radu treba da utvrdi sve rizike u vezi sa
planiranim aktivnostima i treba da sadrži spisak mera bezbednosti radi sprečavanja tih rizika.
Potrebno je koristiti ličnu zaštitnu opremu.
Plan bezbednosti i zaštite zdravlja na radu nije predmet rada Projekta.
Upravljanje otpadom na terenu
Otpadnim materijalom koji se skupi kroz aktivnosti istraživanja na terenu, radova ne remedijaciji
i tokom eksploatacije upravljaće se u skladu sa najboljim praksama o zaštiti životne sredine i
sprovođenjem Plana upravljanja otpadom, koji treba da je sastavni deo Baznog Projekta i
Projekta.
Plana upravljanja otpadom nije predmet rada Projekta.
Topografska snimanja
Podaci o topografskim snimanjima treba da su dostupni u elektronskoj formi i na papiru (mape,
tabele, fotografije iz vazduha i sl.). Zato treba pripremiti mapu topografskih snimanja terena koji
je predmet istraživanja. Snimanja treba da obuhvate sve relevantne tehničke instalacije rudnika,
infrastrukturu, građevine, objekte, površinske vode i naselja, kao i trenutno korišćenje zemljišta.
Sva merenja i snimanja treba da su u elektronskom formatu.
Topografska merenja i snimanja nisu predmet rada Projekta.
Praćenje nivoa podzemnih voda i stanja biološke rekultivacije
Za vreme izvođenja radova sanacije, treba planirati mrežu za posmatranje podzemnih voda u
okolini kako bi se omogućila procena eventualnog fronta zagađujućih materija koje potiču od
raznih rudarskih radova i napuštenih delova deponija. Redovno vizuelno praćenje i održavanje
treba sprovoditi i za biljni pokrivač u zoni deponija. Koordinirani pristup je neophodan za
efikasno održavanje na svim jalovištima i deponijama raskrivke koji se saniraju. Kanali za
preusmeravanje, sedimentaciona jezera, itd. zahtevaju redovnu vizuelnu proveru i
čišćenje/održavanje prema potrebi. Nadzor i održavanje stanica za monitoring podzemnih voda,
padina i površina deponija treba da je u dalatnosti RTB Bor.
Praćenje nivoa podzemnih voda i stanja biološke rekultivacije nisu predmet rada Projekta.
Praćenje kvaliteta životne sredine
Za vreme izvođenja radova sanacije, treba planirati mrežu za praćenje stanja kvaliteta životne
sredine. Merenjima treba pokriti sve objekte sanacije, a po pitanju kvaliteta životne sredine treba
pratiti: vazduh, površinske vode, podzemne vode i buku.
Realizacija plana raćenje kvaliteta životne sredine nije predmet rada Projekta.
Završni izveštaj
Kompletna realizacija Projekta biće prikazana kroz Završni izveštaj, u skladu sa preporukama
Svetske banke OP.4.01. Za sve aktivnosti će se prikazati sumarni rezultati uključujući osnovne
informacije, rezultate analiza i predloge merazaštite životne sredine, kaoi detaljnu grafičku
dokument
14
Download

priprema studije o proceni uticaja na životnu sredinu za sanaciju