Година XLIX
•
Сремска Митровица
•
Среда 21. јануар 2009.
•
Број 2500
•
Цена 30 динара
у овом броју:
Струја и из
Митровице
страна 3.
Ко су
добитници
награде
„Бест оф
Инђија“
страна 5.
Музички
таленти:
Две и по хиљаде недеља
Д
огурасмо, ево, и до 2.500 броја
„Сремских новина“. Две и по
хиљаде недеља, сваке среде пред
Вама су биле Ваше „Сремске новине“. На клизавој путањи прављења
Први приватни
дом за старе
новина, понекад је то било равно
авантури, али за ових безмало пола
века није осванула среда у Срему без „Сремских“. У новинарском
досезању до Истине пут смо пре-
Последњи
митровачки
оџачар
Страна 21.
Јелена
Ђукић
из Руме
Мирослав
Радуљица,
момак
на кога
рачуна српска
кошарка
страна 13.
Страна 20.
лазили заједно са нашим читаоцима. Верујемо да ћемо уз њихову
помоћ
обележавати
и
следећи
јубилеј-3.000 број нашег и Вашег
недељника.
Страна 16.
2
Среда, 21. јануар 2009.
ЖИВОТ НАШ
Пише:
Kатица Кузмановић
Авантура једног
новинарског маратона
Или: како су "Сремске"
стигле до две хиљаде петстотог броја
"Грозница једне суботње вечери", знате онај чувени филм у
коме игра још чувенији Траволта, те оне грозничаве потраге за
скривеним благом, често дијамантима, све те грознице, дакле, у
почетку благе, достижу температурни шок пред неком духовношћу
званом Љубав, или у материјалном свету пред Његовим Величанством званим Долар. Многи имају примисао да између
та два антипода, материјалног (анималног), и оног узвишеног,
духовног, додуше најчешће оивиченог ефемерношћу, зврји нешто празно. Није тако. Е, баш ту негде, у тај земаљско-небески
вакуум, ушушкало се, некако дрско, и "на многаја љета", Њено
Величанство - Празан Лист Хартије, бланко усвојена синтагма за новинарство, и новинаре, те вечне лутајуће дрвосече и каменоресце који, своје дуборезе или облике у камену, грозничаво
клешу Речима, на клизавој путањи до Новина. Понекад је то
готово равно авантури, али, тако је вековима. Ми у "Сремским
новинама", стигосмо, ето, до броја 2.500. Знам већ оне који ће
поспрдно ликовати, све у стилу - јака ствар: 2.500 бројева новина, а у тој вртешци цинизма и испразности предњачиће они
који са летовања обично не пошаљу ни разгледницу, јер, не знају
како да почну, још мање како да заврше ту једну и по реченицу
"писанија".
Наћи се пред празним листом хартије, а тако је из дана у дан,
јер то је позив новинара, а позив засигурно јесте јер иза сваког
новинара "Сремских", у просеку, остало је право мало брдо од
1.500 до 2.000 бројева новина, наћи се, дакле, пред белим папиром, или екраном компјутера, значи увек најмање два, у том
моменту готово нерешива проблема: шта писати, и како то што
питкије, јасније, сликовитије презентовати читаоцу који је, биће,
и најважнија карика у том журналистичком замешатељству. Шта
је од ова два питања теже, или лакше, нико до краја није докучио. Неретко, тема је ту, али како је оживети на папиру, учинити допадљивом. Или, ту су негде токови мисли, чак и музика
речи, фали адекватни лик. Тако се то све врти у круг, преплиће,
спотиче, пада, диже на ноге, све у дуготрајном, мукотрпном новинарском досезању до Истине, до замрзавања неког исечка из
живота у странице новина, често се не зна да ли је важније КО
или ШТА, КАКО или КАДА, нарочито ЗАШТО.
Наравно, нису новинари сви они силни потписници сумњивих
вестица, полуписмених полуистина, преписивачи, записничари изговорених речи локалних или виших моћника, призивачи
апокалипсе, раденици чији је циљ, и ефекат малтретирање речи,
ситна пљуцкала, шлајмери, лажни Прометеји који за шаку долара, уместо медијске светлости у тај медијски простор уносе дим
и пепео са управо угашених бакљи, и сви они у чијим је главама
контузија, људска или новинарска, свеједно. Новинар може бити
само онакј ко сликањем ликова, бележењем догађаја, позитивно
обликује свест људи око себе, оставља печат, трага за истином,
било да пише о Паризу, појасу Газе, Малој Ремети, Ајнштајну или
каквом конзументу контејнерске понуде.
Е, сад, у том вечном троуглу: друштво, људи, новинари као
својеврсна трансмисија између два пређашња фактора, ми, посленици писане новинарске речи, често смо у дилеми коју савремено друштво намеће, како на локалу, тако и више: да ли смо
седма сила, или тек неки 77 потрчко? Да ли смо, због све јачих
притисака и све израженије аутоцензуре, интелектуална авангарда, или тек промотери актуелног (читај: владајућег) политичког обрасца? Ово друго најчешћи је неписани, самим тим и
невидљиви одијум друштва који се попут магле у таласима крећа
ка новинарским круговима.
Шта, с друге стране, новинари прижељкују, а шта сањају? Па
прижељкују рецимо, да их не зову "средства" (информисања), из
простог разлога што у покушају једнакости између "седме силе" и
"средтстава" може лежати само лицемерје, политичко, друштвено,
и свако друго. Логички посматрано, која је то сила која пристаје
да истовремено буде и средство, народски речено, звучало би то
као: "Ј...м те технико, кад те козе вуку! " Сањају о томе да и сами
убрзо не упадну у врећу звану "социјала", о којој толико пишу,
ламентирајући над другим слојевима друштва, чак и оним који су
их давно претекли. Тим више што савремени економски, капиталистички, једини могући систем, уосталом онај коме хрлимо у
загрљај, гласи: Колико те ценим, толико те и плаћам!
У процепу између снова и оне магле, мора се тражити истина.
Она је додуше, као и све мисаоно, (јер је свет , ипак, царство
материјалних закона), често немоћна, крхка, некако болешљива.
Али, истрајава, попут слабашне биљке која воду својим кореном,
ипак, нађе негде у дубинама.
Истрајаће и "Сремске", ако им у тој медијској јурњави, макар
и по магли, истина буде водиља: стигле на циљ седме, или 77.
Уосталом, биће још маратона.
РЕЧ ИМА МР ВЛАДИМИР МАЛБАШИЋ,
ПРЕДСЕДНИК СРЕМСКЕ ПРИВРЕДНЕ КОМОРЕ
Глас коморе
све више се чује
Према садашњим уставним одредбама коморе не могу,
као некад раније, предлагати законе. Коморе могу да, кроз систем
другачијег утицаја, преносе ставове, проблеме и мишљења оних
за које раде ради постизања што повољнијих решења
С
ремска привредна комора и
друге привредне коморе у
Србији морају бити лобистичке организације за привредна друштва. У ситуацији када се
појединачни привредни субјекти,
поготово мала и средња предузећа,
не могу појединачно појавити пред
Владом и бранити свој интерес,
интерес своје гране, групације
или
појединачних
предузећа,
заједнички проблем може се одбранити кроз заједнички наступ,
кроз коморски систем - изјавио је
мр Владимир Малбашић, председник Сремске привредне коморе,
у склопу разговара о приоритетима, задацима и положају ове регионалне коморе у 2009. години.
Шта је задатак коморе?
- Наш је интерес да препознамо заједничке проблеме и да покушамо да их ставимо на увид
Влади, министарствима, да вршимо озбиљан притисак на државне
органе да се они реше. На пример,
подношење завршних рачуна. Не
можемо да разумемо и не видимо
зашто би се завршни рачун морао
да предаје на више места, у више
примерака и да се плаћа накнада
већа од 2.000 динара. Зар, држава не може да се организује тако
да се завршни рачуни предају
финансијској полиција и да тиме
привредна друштва скину са себе
обавеза даљег давања података
осталим државни органима. Ово
је само један од заједничких проблема на које ћемо покушати да
делујемо.
У 2009. години чека нас
суочавање са глобалном економском кризом. Колико ће то утицати на коморске активности ?
- Већ у јануару ћемо расправљати
о три озбиљне теме. Једна од њих
је
положај
дрвопрерађивачке
индустрије у Војводини и однос
прерађивача,
великих
извозника са државним предузећем
"Војводина шуме". Ако искрено
мислимо да побољшамо положај
извозника, а како чујемо из свих
уста држава жели да помогне
својим произвођачима, хајде да
видимо како ће "Војводина шуме"
помоћи да наши прерађивачи постигну боље резултате. На састанак ћемо позвати све надлежне,
разговораћемо о условима под
којим ће се радити у 2009. години.
Привредници ове гране не траже
велике повољности, већ само стабилне услове привређивања.
Колико се, условно речено,
слушају ставови коморског система?
Тунел
Владимир Малбашић
-Више него раније. Тешко је
то квантификовати, чињеница је
да су привредне коморе изгубиле
положај којег су имале у систему
непосредне демократије, када су
могле да буду и предлагачи закона. Према садашњим уставним
одредбама оне не могу предлагати законе, али могу, кроз систем
другачијег утицаја, да трансмитују
ставове, проблеме, мишљења оних
за које раде и тако покушају да
превазиђу проблеме. Очигледно
је да комора постаје незаобилазни беочуг у ланцу добијања правовремених, детаљних и тачних
информација о положају пивредних
друштава у привредно-системском
окружењу. Често држава не може
да добије брза сазнања о ефектима појединих мера другачије него
преко коморског система. У том
смислу се глас привреде, преко
коморског система, чује више него
раније.
Где је Срем у односу на друге регионе по оствареним привредним показатељима?
- Подаци са краја 2008. године
показују да се раскорак који је настао у време озбиљних друштвених
преокрета смањује. Срем показује
све боље резултате и то са новим гранама, новим групацијама
и предузећима у областима које
раније нису постојале. Занимљив
је став покрајинских органа према
Срему и на томе треба да урадимо
више заједно са општинама. Срем,
такав утисак стичем, пре се гледа
као округ, него као регија, а јесте
регија демографски, географски,
историјски. Срем заслужује статус
региона по свим својим каракте-
Оснивач и из­да­вач НИПД "Срем­ске но­ви­не" д.о.о. Срем­ска Ми­тро­ви­ца, Трг вој­во­ђан­ских бри­га­да 14/II,
ДИ­РЕК­ТОР Дра­ган Ђорђевић, ГЛАВ­НИ И ОД­ГО­ВОР­НИ УРЕД­НИ­К Јо­ван­ка Зур­ко­вић,
ДИРЕКТОР МАРКЕТИНГА Златко Зрилић, РЕ­ДАК­ЦИ­ЈА: Све­тла­на Ђа­ко­вић, Ка­ти­ца Ку­зма­но­вић,
Зо­ри­ца Га­ра­ша­нин-Сте­фа­но­вић, Ду­шан По­зна­но­вић, Никола Никшић, Са­ња Ми­хај­ло­вић,
Ми­лан Ми­ле­у­снић (фо­то­ре­пор­тер), Гордана Мајсторовић
ТЕХ­НИЧ­КИ УРЕД­НИК Марко Зрилић, Те­ле­фо­ни: 610-144 (цен­тра­ла и телефакс), 610-496 (маркетинг)
e-mail: [email protected],Те­ку­ћи ра­чун: 335-14254-73 Металс банка
Штам­па "Комазец д.о.о.", Инђија.
ПРЕТ­ПЛА­ТА: за шест ме­се­ци 950,00 ди­на­ра, за го­ди­ну да­на 1.800,00 ди­на­ра, за ино­стран­ство тро­стру­ко.
- Када смо први пут споменули питање тунел испод
Фрушке горе гледало се на
то као нешто што је далеко од реалности. Али, ефекат
лобирања се и на том примеру види. Сремска привредна
комора је била гласноговорник великог броја привредних
друштава која имају озбиљан
проблем у транспорту робе ка
северу. Заједно са коморама
Ваљева, Лознице, Шапца, који
тај проблем деле, учинили смо
притисак на државне органе
да се о овом инфрастртурном
пројекту више говори. Сада се
он налази у планским документима- подсетио је Владимир
Малбашић.
Вода
-- Сремска привредна комора
гледа на проблеме отворених
очију. По питању обезбеђења
воде пример нам је Словенија,
која на сваки начин покушава да задржи пијаћу воду на
својој територији. На Сави су
направили осам брана и мини
хидроцентрала, у покушају да
задрже воду, које неће бити у
21. веку. На сличан начин требало би се ради и код нас. Знам
да је далеко од наших приоритетних проблема, али идеја о
брани код Купинова, која би
скратила ток Саве, омогућила
би скромну производњу електричне енергије, уз све благодети које би задржавање воде
обезбедило за Срем и друге
регије, тема је о којој ће се говорити ове или наредних година - сматра председник Сремске привредне коморе.
ристикама. Ако на Срем гледамо
као на регион онда ће колач који
се дели од средстава разних фондова, и са становништа развоја,
бити другачији, већи. Да бисмо
променили то схватање морамо деловати на местима одлучивања у
Покрајини, јер се тако може донети само бољи резултат за грађане
Срема, за привреду, инфраструктуру и друго - сматра мр Владимир
Малбашић, председник Сремске
привредне коморе.
С.Ђаковић
CIP - Ka­ta­logi­za­ci­ja u pu­bli­ka­ci­ji
Bi­bli­ot­eka Ma­ti­ce srp­ske, No­vi Sad
32+659.3(497.113)
SREM­SKE no­vi­ne / glav­ni i od­go­vo­ri ured­nik Jo­van­ka Zur­ko­vi}.
- God. 1, br. 1 (1961) - . - Srem­ska Mi­tro­vi­ca : Srem­ske no­vi­ne,
1961-. - Ilu­str. ; 45 cm
Ne­deq­no.
ISSN 0561-7294
CO­BISS.SR-ID 35321351
3
Среда, 21. јануар 2009.
У МИТРОВАЧКОЈ ТЕ-ТО РАДЕ ПУНОМ ПАРОМ,
АЛИ СЕ И РАЗМИШЉА О ЦЕНТРАЛИ НА УГАЉ
Спремни
и за испоруке струје
Ова термоелектрана основана пре безмало пола века.
Занимљиво је да је некада радила на угаљ. Проблеми око
снабдевања гасом само су убрзали идеју о изради студије о
изградњи постројења на угаљ у овој термоелектрани-топлани.
Дирекција за развој и инвестиције ЕПС-а прихватила је овај
предлог и студија ће се радити већ током ове године. Основ за
њену израду је потреба Електропривреде Србије за новим термо
и хидро електранама
П
ротеклих ледених дана у ТЕТО Сремска Митровица, која
је у саставу Панонских електарна радило се пуном паром. Чим је
стигао налог да се због несташице гаса прешалтају на мазут посао је одрађен, тако да се топла
пара испоручује овдашњем ЈКП
„Топлификација“, односно корисницима даљинског грејања, којих
у Митровици има 3.100. Осим
тога,Термоелектрана-топлана
у
Сремској Митровици има залихе
мазута и спремна је да у сваком
тренутку почне производњу 15 мегавата струје за Електропривреду
Србије - изјавио је директор ТЕ-ТО
у Сремској Митровици Војислав
Савчић. По његовим речима, ова
централа, као резервна у систему
ЕПС-а, још није добила налог да
стартује с производњом струје,
али се очекује да се то ускоро догоди јер је то уобичајена пракса
током ледених јануарских дана.
Од инсталисаних 32 мегавата,
ради се са пола капацитета, односно само за потребе сремскомитровачке "Топлификације" и система даљинског грејања, јер не
раде велики индустријски системи попут "Матроза" и Шећеране.
Њима се некада испоручивало
150, односно 100 тона паре на сат.
Локална самоуправа је обезбедила довољне количине мазута за
грејање система вреловода, а у неким сегментима грејање на мазут
је чак и боље за крајње потрошаче
јер су станови дуже топли пошто
се котлови не гасе ни током ноћи,
заправо оставе се да раде бар на
техничком минимуму.
- Ових ледених дана, док користимо мазут, котлове не гасимо ни
ноћу, односно одржавамо технички минимум тако да део енергије
одлази и у вреловод па грађани
имају утисак да је боље грејање
него када радимо на гас - каже директор ТЕ-ТО Сремска Митровица
Војислав Савчић.
Како је ова термоелектрана основана пре безмало пола
века. Занимљиво је да је
некада радила на угаљ. Проблеми
око снабдевања гасом само су
убрзали идеју о изради студије
о изградњи постројења на угаљ
у овој термоелектрани-топлани.
Дирекција за развој и инвестиције
ЕПС-а прихватила је овај предлог
и студија ће се радити већ током
ове године. Основ за њену израду је потреба Електропривреде
Србије за новим термо и хидро
електранама, а студија о преласку митровачке ТЕ-ТО на угаљ,
треба да понуди могућа решења
у њеном комбинованом раду,
односно током грејне сезоне и у
летњим периодима.
-Са овако дугом традицијом
Митровица има изузетан кадровски потенцијал за овај пројекат,
а уз то и железницу и реку за
допремање угља. У студији ће
се обрадити више варијанти о
изградњи новог постројења, која
ће се градити, ако буде студија
прихваћена, а то зависи сигурно и од обезбеђених средстава
- каже Савчић. - У најјефтинијој
варијанти угаљ би се увео само
као алтернативно гориво, односно
изградили би се котлови на угаљ,
без турбина за производњу струје,
укупног капацитета 200 тона паре
на сат. У другој варијанти, уз котлове на угаљ додале би се турбине
за производњу струје. Практично, пара коју су некада користили „Матроз“ и „Шећерана“ сада би
одлазила у турбину за производњу
струје чиме би систем ЕПС-а добио
нових 15 мегавата електричне снаге. У трећој, најскупљој варијанти,
градио би се нови термоенергетски блок на угаљ који би давао
електричну снагу од чак 200 мегавата и пару потребну за систем
даљинског грејања Митровице и
околне индустрије, ако поново
почне са радом.
Да ли ће се у Митровици градити нова постројења за производњу
струје и топлотне енергије, зависи од резултата студије. Сада, од
инсталисаних 32 мегавата снаге,
ТЕ-ТО ради са пола снаге јер нема
великих индустријских потрошача паре. Очекује се да интерес за
могућност изградње комбинованог постројења покаже и локална
самоуправа вођена интересом да
добије јефтинију топлоту у режиму
комбинованог рада електране.
Ж.Неговановић
Ј.Зурковић
Најјефтинија
топлотна енергија
Ако дође до изградње нови постројења, треба рећи да је реч о
изузетним улагањима јер прорачуни енергетичара кажу да један мегават електричне снаге у изградњи термоцентрала кошта око милион
долара. Истовремено, комбинованим системом производње струје и
паре за грејање и рад индустрије, добија се најјефтинија топлота.
Примера ради, у термоелектранама где се производи струја, степен
искоришћености горива је свега 30 процената, а у комбинованим
постројењима гориво се искористи и до 60 одсто
Сремскомитровачка ТЕ-ТО
ИДУ ДАНИ
Пише:
Стеван Пузић
2.500
Б
ројка коју сте управо прочитали ни по чему није
посебна да би се нашла у наслову овог текста али
то је само на први поглед. Читалац који се потруди
окрене прву страницу "Сремских новина" видеће је
испод саме "главе" листа, што практично значи да су
се наше новине нашле тачно две хиљаде и петстоти пут у рукама читалаца. Ако је наш читалац ових
зимских дана мало докон може узети дигитрон у руке
и лако доћи до података колико „Сремске“ имају година, месеци и недеља, а није тешко израчунати ни
укупан број страница.
Пошто бројка из наслова није баш округла - као што
је 3.000, на пример - а свестан могућности да можда
нећу ни доживети ту среду када ће се она појавити на
првој страници листа, ја ћу се овом приликом подсетити
неких људи који су значајно допринели да зелена боја
"Сремских" постане општепозната на овом ветровитом
медијском подручју.
Треба почети, наравно са оснивачем Жиком Васићем
из Прхова, који је живот започео као берберски ученик,
а завршио као интелектуалац бритког ума, хедониста
и љубитељ уметности. Десетак километара од Прхова у огарском Великом шору родио се Бора Број Један,
дугогодишњи директор, човек врцавог, луцидног и немирног духа чије су мисли биле побуњене и она вунена
времена и које на нашу радост и данас красе странице
нашег броја.
Његову епоху допуњавао је Бора Број Два кога смо
пре неколико месеци испратили на последњи пут у родни
Кленак, тачније на старо сеоско гробље.Као што смо са
првим Бором могли надугачко и нашироко говорити о свему и свачему, понекад чак и у стиховима, са Бором Број
Два смо дуго, мудро и речито ћутали. Његови су савети,
као главног уредника, били кратки и језгровити. Лично
већ деценијама памтим ову његову реченицу:"Стеване,
знам да је за тебе Фрушка гора највећа планина, али оно
гора увек се пише малим словом".
Његову уредничку столицу наследио је ужурбани и
вредни Зденко Ненадић, чији новинарски месечни "
учинак" - у то време сви смо радили "на норму" - често
није успевао да досегне чак ни уредник у новинарству,
покојни Зоран Вељковић, рођени Београђанин који је
боље познавао и волео Срем од многих у Редакцији. То
му је увек оспоравао Бранко Чанчар из Дивоша, хроничар митровачких згода и незгода који је у журби спортске
странице понекад уређивао за кафанским столом у углу
"Ловца", уз асистенцију педантног Саве Ловчанина.
Како овом приликом мимоићи Цвеју Гаврића, расног
репортера, којег нам је на пар година преотела велика
"Политика", да би га Бора Један и Два вратили убедивши
га, на Обедској бари, да је он био и остао само један
обичан Обрежац коме је природно окружење Срем, а не
тамо неки Београд. Ове ће редове вероватно са смешком прочитати Анђелко Ердељанин и Тоша Ђурић у Новом Саду као и Јова Вуковић у Новој Пазови, који своје
пензионерске дане троше у скоро свакодневном писању,
што за новине што за књиге, а то исто раде пензионери
са нешто краћим стажом Недељко Терзић у Митровици и
Тоша Бјелкић у Иригу.
Новине никада нису могле без фоторепортера, а мене
је фасцинирало са којом је лакоћом скоро уметничке
фотографије снимао чувени Стева Малиган и како је са
поносом рођеног Сремскокаменичана одбио понуду тада
свемоћног Танјуга да пређе код њих. У канцеларији преко пута његове лабораторије седели су комерцијалисти
Саша Јовановић и Јова Ивић, обојица махери да склопе
такве пословне аранжмане после којих би каса "Сремских" била пуна до врха али и њихови платни коверти,
које је Бора Број Један некада проглашавао, зарад мира
у кући, за пословну тајну а њу нам је Саша у "Ловцу"
редовно проваљивао.
Како се не сетити стотине хиљада километара које су
за воланом "ладе један" и "ладе два" прелазили возачи
Веља Лацковић и Милан Грубишић с тим што је Веља
чешће возио руководство а Милан звани Кики - нас обичну новинарску боранију.
Исписао сам ове редове свестан да је требало поменути и многе друге - Цицу курирку чије смо кафе пили
"на метар", Ружу тиражискињу, која је обичним ручним
маказама секла налепнице за тираж од преко 40.000
примерака ( једно време смо били најтиражнији лист
у старој Југославији па чак и Словенци из Новог Места
долазили да траже наш рецепт) - али се надам да ми
они непоменути, а ништа мање заслужни од побројаних,
неће замерити. Уосталом ту је педантни и скоро монашки
посвећени хроничар сремских културних и иних збивања
наш Душко Познановић, а биће сигуран сам и округлијих
јубилеја, а самим тим и будућих хроничара...
4
Среда, 21. јануар 2009.
НАКОН ЛИЦИТАЦИЈЕ ДРЖАВНОГ ПОЉОПРИВРЕДНОГ
ЗЕМЉИШТА
Закупци потписали уговоре
Н
МИТРОВИЦА У НОВОМ
ПРОЈЕКТУ НИП-а
Боље
снабдевање
водом
Министарка за Национални
инвестициони план Верица Калановић потписала је са градоначелницима више градова у
Србији, уговоре о реализацији
пројекта
"Помоћ
општинама
средње величине у обезбеђењу
водосанабдевања". У име Сремске Митровие уговор је потписао
градоначелник Бранислав Нединовић а скупу у Влади Србије
присуствовао је и директор "Водовода" Драган Каић.
Циљ пројекта је да се за
600.000 становника у Краљеву,
Лозници, Панчеву, Шапцу, Смедереву, Сомбору, Сремској Митровици и Вршцу побољша водоснабдевање. Друга фаза пројекта
биће улагање у рехабилитацију и
проширење постројења за водоснабдевање.
ЕФЕКТИ ХУМАНИТАРНЕ
АКЦИЈЕ
Помоћ
у праве руке
У хуманитарној акцији коју
је, пред новогодишње празнике, покренуо Центар за културу
"Сирмијумарт" уз подршку града,
обезбеђени су пакети слаткиша и
школског прибора и 70.000 динара. Пакетићи су подељени деци
различитог узрста, а у сарадњи са
Центром за социјални рад "Сава"
седам социјално угрожених породица добило је и новчану помоћ
од по 10.000 динара.
Да би ова помоћ дошла онима
којима је најпотребније оформљена је комисија за доделу
средстава, чији председник је
Бошко Уметић, помоћник градоначелника, а чланови Снежана
Станисављевић, Дамир Писместровић Златко Вармеђа и
Радушко Јелкић.
Иначе, део оног што је прикупљено пре Нове године подељено је деци са педијатријског, инфективног и одељења
дечје хирургије Болнице, као и
малишанима Месне заједнице
"Слободан Бајић Паја". Поклоне
су уручили Бошко Уметић, помоћник градоначелника и Јосип
Новотни, директор "Сирмијумарта" и иницијатор хуманитарне
акције.
Иницијатори акције поручују
да је овим завршен само први део
хуманитарне акције, јер ће се она
спроводити под називом " Хуманитарна акција - 2009. година за
децу". Позиву на укључивање у
акцију одазвало се 12 спонзора и
све медијске куће у граду којима
су додељене плакете за допринос
реализацији.
акон успешно спроведене
лицитације око 3.000 хектара пољопривредног земљишта у државној својини, 15. јануара, са 57 пољопривредника
потписани су уговори о једногодишњем закупу. Овом приликом чуло се да је 15 од закупаца у целини платило суми
закупа.
Ресорни начелник Горан Чекеринац изјавио је како ће се
већ половином фебруара радити нови програм коришћења
пољопривредног земљишта и
изразио наду да ће се лицитација за 2008. годину одржати
током лета. Очекује се да до
тада буде донет нови Закон о
пољопривредном
земљишту
који ће донети нове, повољније услове за директне кориснике, али и закуп на рок
од три или више година. До
половине године очекује се
да буде завршено и разграничење још 2.500 хектара државног пољоривредног земљишта
Галерија
До краја месеца изложба "Мелодија и боје", народне ношње
кинесних етничких група
Позориште
24. jaнуара, у 12 сати, мала
сцена, представа за децу "Ивица и Марица"
27. јануара, у 20 сати, комична
опера "Покондирена тиква" гостовање Српског народног
позоришта из Новог Сада
30. јануара, у 19 сати, велика
сцена, представа "Раскол Родиона Романовича"
31.јануара, у 12 сати, мала сцена, луткарска представа "Господари метле"
Закупци сад имају уговоре
тако да ће и бити знатно више
земље за закуп. Влада Вученовић, ресорни помоћник градоначелника додао је да су сви
закупци доставили средства
обезбеђења и друго што је пот-
ребно за уговоре, а 15 закупаца је већ платило целокупну
суму што је, по њему, доказ успешности. Подршку пољопривреди обећао је и зменик градоначелника Срђан Козлина.
ОКОМ КАМЕРЕ
Празнични концерт
З
авршни, 10. по реду, концерт Тамбурашког оркестра
Радио телевизије Војводине
у празничној серији концерата, одржан прошле недеље у
Позоришту. Љубитељи и поштоваоци музике уживали су у
аријама Баха, Штрауса, Бизеа, Шуберта и других познатих композитора, у извођењу
цењеног оркестра, којим диригује Ференц Ковач.
Организатори серије концерата су Музичка омладина
Војводине и РТВ Војводине,
покровитељ је Извршно веће
Војводине, а у Сремској Митровици организовали су га
Музичка школа "Петар Кранчевић" и Позориште "Добрица
Милутиновић". Овом концерту
је присуствовао и Милорад
Ђурић, покрајински секретар
за културу.
Детаљ са концерта
САСТАНАК СА ШЕФОВИМА МЕСНИХ КАНЦЕЛАРИЈА
Шира сарадња
са пољопривредницима
Ш
ефови месних канцеларија окупили су се прошле
недеље у Градској кући ради
упознавања са новим начином
рада који ће спроводити у свом
домену Управа за пољоривреду и заштиту животне средине.
Намера је да се успостави још
боља
сарадња са пољопривредним произвођачима на терену, да се они едукацију и да
им се пруже конкретни информације о могућностима кредитирања и укључивања у различите пројекте.
О новинама у раду говорили су заменик градоначелника Срђан Козлина, начелник
Управе за пољопривреду и заштиту животне околине Горан
Чекеринац и ресорни помоћник градоначелника Влада
Од среде до среде
Договор о будућем раду
Вученовић.
Представници месних канцеларија су изразили спремност да доприносе реализа-
цији поменутих планова, али
су истакли да би требало да о
свему буду детаљно и на време
информисани.
Из матичарског
звања
СКЛОПИЛИ БРАК: Келебић
Небојша, машинбравар и Римац
Невенка, прав. техничар; Куцурић Драган, машин. техничар и
Танасић Марија, дипл. физичар;
Хорват Ненад, професор и Ковачић Наташа, музич. извођач
ДОБИЛИ ЋЕРКУ:
Срдић
Светислав и Јелена- Сремска
Митровица, Аугустиновић Славко и Зорица -Лаћарак, Живковић
Милорад и Душанка -Кузмин,
Ристић Драго и Драгана, Илић
Слободан и Естике -Шуљам, Секулић Драган и Мирјана -Сремска Рача, Бугарски Ивица и Данијела -Ноћај, Томић Жељко и
Јованка -Хртковци, Ловрић Драган и Валентина, Видовић Мирослав и Гордана -Шид, Врањковић Драган и Љиљана, Каралић
Зоран и Светлана, Вукмановић
Душко и Мирјана -Рума, Рајшић Раде и Бранка -Стара Пазова, Цимеша Дарко и Мирјана
-Инђија, Радивојевић Мишел и
Љиљана -Бачинци, Радмановић
Никола и Мирослава -Хртковци, Кривокућа Миле и Данијела
-Доњи Петровци, Попов Далибор
и Јелена-Платичево, Мојхер Мирослав и Ивана -Бикић До
ДОБИЛИ СИНА: Јовановић
Далибор и Весна, Лазић Срђан
и Андреја, Крчелић Небојша и
Снежана, Вајда Ненад и Александра -Сремска Митровица, Симић Драган и Наташа -Лаћарак,
Брезовац Ненад и Владица - Кузмин, Бошковић Миле и Марија
-Добринци, Драгојевић Душан и
Данијела, Микашиновић Слободан и Сања, Јеремић Александар и Милијана -Рума, Хлатки
Игор и Слађана- Инђија, Тачић
Вељко и Александра -Бачинци,
Љаховић Дарко и Бојана -Нови
Београд, Јеремић Александар и
Слађана-Деч, Милошевић Синиша и Тамара - Платичево, Сљепчевић Синиша и Слађана-Нови
Сланкамен, Ненадовић Гојко и
Данијела -Јазак, Торма Мирон
и Јелена, Миланковић Јовица и
Светлана -Шид, Ђурђић Славиша и Јована - Јамена
БЛИЗАНЦИ (дечаци): Здјелар Миле и Зора- Жарковац
УМРЛИ: Бранков Бранислава
рођ. 1928., Митровић Анђа рођ.
1963., Бошковић Живка рођ.
1934., Шкорић Ђорђе рођ. 1935.,
Кмећко Владимир рођ. 1940.,
Санадровић Срета рођ. 1933.,
Зиројевић Никола рођ. 1927.,
Тешановић Миљка рођ. 1935.,
Габрић Гева рођ. 1919., Пармаковић Јован рођ. 1933., Радовић
Бранислав рођ. 1976.,Малешевић Драгиња рођ. 1927., Ђетвај
Вероника рођ. 1931., Шафарик
Никола рођ. 1937., Рогуља Даница
рођ. 1934., Новоселац
Славко рођ. 1935., Анчић Драгорад рођ. 1935., Гавриловић
Душан рођ. 1954., Перенчевић
Илија рођ. 1930., Квас Душан
рођ. 1926., Јовановић Борислав
рођ.1926., Мицић Ђурђица, рођ.
1939., Јовановић Слободан рођ.
1951., Грабовац Иво рођ. 1937.,
Савић Софија рођ. 1961., Петровић Славка рођ. 1933., Божић
Добрила рођ. 1932. године.
Матичар: Ж. Јанковић
5
Среда, 21. јануар 2009.
УРУЧЕНЕ ОПШТИНСКЕ НАГРАДЕ
Добитници "Треидјуник"
и Мирослав Радуљица
IN\IJA
www.indjija.net
www.moja.indjija.net
Priprema: Z.G. Stefanovi}
UKRAT­KO
Нова
кадровска
решења
За начелницу новоформираног Одељења за правне и скупштинске послове именована је Душанка
Јанковић а за начелника
Одељења за општу управу
и заједничке послове Александар Банић. Обоје су и
до сада радили у Општинској
управи.
Замена
мерача
У циљу што тачнијег
очитавања потрошње гаса
ЈП "Ингас" је у 2008. годину извршило замену 1.359
мерача, било је планирано
800. У истом периоду урађен
је технички пријем за 445
нових корисника овог енергента од тога 311 у Инђији
и 134 у осталим насељеним
местима.
Затварање
радњи
Током 2008. године на
подручју инђијске општине затворене су 62 радње
а у истом периоду отворено
је 47 самосталних радњи.
Привремено су ођављене
четири радње. У прве две
недеље ове године једна је
радња затворена и једна отворена.
Искључење
воде
Пошто су исцрпљене све
претходне мере ЈП "Водовод
и канализација" прибећи ће
искључењу воде неплатишама. То се нарочито односи на објекте колективног
становања. У овом тренутку
укупан дуг према "Водоводу" износи преко 17 милиона динара и његова наплата
ће се недељно пратити на
састанцима Система 48.
Када смо кренули са доделом ових награда жеља нам је била да поправимо
имиџ Србије тако што ће сваки појединац у свом послу дати максимум од себе,
рекао председник општине Инђија Горан Јешић
Ч
етири године за редом општина Инђија додељује
награду "Бест оф Инђија"
најбољим
и
најуспешнијим
предузећима, организацијама
и појединцима који су у протеклих годину дана допринели
развоју и добром имиџу општине Инђија. Награде најбољима
у 2008. уручене су на свечаности у Културном центру
уприличеној 15. јануара.
Најбољи у прошлој години били су Холдинг компанија
"Треидјуник" која је у Инђији
изградила пословно стамбени
комплекс "TQ City" на преко
42.000 квадрата који садржи
бизнис центар, експо центар, три стамбене јединице
најсавременијег
типа,
шопинг мол, подземну гаражу
са 415 паркинг места. У овом
комплексу запослиће се 200
људи у другом кварталу ове
године када ова инвестиција
буде
употпуности
завршена. Најуспешнији појединац у
2008. је двадесетједногодишњи
кошаркаш, јуниорски репрезентативац Србије Мирослав
Радуљица, играч ФМП-а који
је освојио више значајних европских признања у виду злат-
них медаља као најмлађи члан
репрезентације, као најбољи
играч центра, летос је на Европском првенству у Летонији
проглашен за најкориснијег
играча. Био је најбољи у чак
пет статистичких сегмената.
Њему тек предстоји богата
спортска каријера.
- Када смо кренули са доделом ових награда жеља нам
је била да поправимо имиџ
Србије. То се не ради давањем
огласа већ тако што сваки
појединац ове земље на свој
начин, у свом послу поправља
имиџ ове земље а у корист тога
да сви грађани у Србији боље
и квалитетније живе. На овој
генерацији је да поправи имиџ
и направи модерну земљу у 21.
веку у којој ће људи желети да
остају, да је не напуштају, да
странци долазе у њу и да се
осећају као код куће, рекао
је на свечаности у Културном
центру председник општине
Инђија Горан Јешић који је
уручио признања директору и
власнику "Треидјуника" Мирку
Латиновићу и кошаркашу Мирославу Радуљици.
Захваљујући се на признању
Латиновић је истако предности
Председник општине Горан Јешић честитао Мирку
Латиновићу, директору "Треидјуника"
Инђије које су га определиле
да баш овде гради комплекс по
највишим европским стандардима. Захвалио се и Мирослав
Радуљица наглашавајући да
је примио доста награда али
да му је ова посебно драга јер
ју је добио од оних уз које је
растао.
Подсетимо се, прошлогодишњи
добитници награде "Бест оф
Инђија" били су Компанија "Хенкел", доцент др Оливера Цирај
Бјелац и Удружење "Егзит".
У част награђених на свечаности у Културном центру свирао је "Београдски Диксиленд
оркестар".
НАРОДНА КУХИЊА
Припрема се 220 оброка дневно
Општина у буџету за 2009. годину планирала износ у висини од 3,5 милиона
динара за финансирање рада народне кухиње где се већ тринаесту годину
припремају оброци за социјално најугроженије грађане
П
ри Црвеном крсту у Инђији
13 година ради народна
кухиња где се свакодневно припрема 220 оброка за социјално
најугроженије
грађане.
То
се, за сада односи на месне
заједнице Инђију и Нове Карловце. Међу њима је највише
старијих суграђана корисника
МОП-а, пензионера и радно неспособних лица.
Новац за припремање
куваних оброка обезбедила
је општина Инђије, лане је
то био износ од 2,7 милиона
динара а за 2009. у буџету је
за ове намене планирано 3,5
милиона динара, каже Мирела Седлан, секретар Црвеног крста у Инђији и додаје
да за сада не постоје услови за дистрибуирање хране
у другим насељеним местима инђијске општине иако
су потребе за овом врстом
социјалне помоћи евидентне. Међутим, има неких
наговештаја да се број куваних оброка повећа.
- Пошто је Влада одобриле донације Црвеном крсту,
очекујемо да ће се створити услови за повећањем број
оброка са 220 на 300. У том
случају Влада РС би финанси-
У Црвеном крсту сваки дан дистрибуирају топли оброк
рала намирнице а сви остали
трошкови од енергената, превоза и дистрибуирања ишли
би на терет општине. Ако се
повећа број оброка, очекујемо
да то буде од 1. марта, тада
бисмо могли да покријемо и
терене Чортановаца и Бешке,
каже Мирела Седлан.
А шта кажу корисници народне кухиње у Инђији које
смо затекли како са кантицама
чекају у реду док им војник Далибор Јеремић дистрибуира
храну, конкретно, боранију са
комадом меса и векном хлеба.
- Ово је једини топли оброк који имамо моја баба и
ја, користимо народну кухињу
пет година, живимо, инач, од
материјалне помоћи. Далеко
је ово од доброг али да није
оброка из народне кухиње
одавно нас не би било. Раније
смо прижељкивали да имамо топли оброк суботом и
недељом, или бар по векну
хлеба и конзерву, сада молимо бога само да се не угаси народна кухиња, каже
седамдесетшестогодишњи
Дане Прошић из Инђије.
Сличног мишљења је и Зорица Комазец која има 53
године и чија породица живи
само од мајчине пензије.
- Народну кухињу користим
3,5 године и задовољан сам јер
имам инвалидску пензију свега
10.000 динара а у кући мајку,
сестру, брата, сестрића, без
народне кухиње тешко да би
преживели, каже Славко Радош из Инђије.
У Црвеном крсту сазнајемо
да су пре десетак година док
је било донација припремани ланч пакети за суботу и
недељу, како је помоћ престала да пристиже ова пракса је
укинута.
6
RUMA
Среда, 21. јануар 2009.
СА СЕДНИЦЕ ОПШТИНСКОГ ВЕЋА
Презентација Стратешког плана
развоја Општине Рума
Гасна криза прошла без хаварија на постројењима,
истакао председник Општине Рума Горан Вуковић
С
едница Општинског већа,
одржана 14. јануара, којом
је председавао председник Општине Горан Вуковић, имала
је за кључну тачку презентацију
Стратешког плана развоја Општине Рума (Стратегију одрживог
развоја) који се доноси на период
од 2010. до 2020. године.
Чланови Општинске владе
најпре су једногласно усвојили
привремени Пословник о раду
Општинског већа, а потом и
предлог одлуке о приступању
промени
Статута
Општине
Рума.
Стратешки план развоја Општине Рума члановима Општинског већа, и присутним новинарима, презентовали су Оливер
Огњеновић, помоћник директора републичке Агенције
за развој малих и средњих
предузећа, као и Соња Шубота, директор Иницијативе за
демократизацију транзиције.
Наглашавајући да је август
крајњи рок за израду овог
значајног документа који ће важити у наредних десет година,
САОПШТЕЊЕ ЗА ЈАВНОСТ
Бесплатна обука
за почетнике у бизнису
Председник Општине и његов заменик:
Горан Вуковић и Драган Кардаш
Оливер Огњеновић је истакао
да током овог десетогодишњег
периода Стратегија не сме да
трпи промене, у зависности од
профила власти у општини:
-Који су наредни кораци
у свему овоме? То је најпре
Оливер Огњеновић
Детаљ са седнице
КУЛ­ТУР­НИ ЦЕН­ТАР
Филмски програм
"Ноћи у Родантеу" - од 19. до 25. јануара
"Љубав у Барцелони" - од 26. јануара до 1. фебруар
Музички програм
Дискотека ХИ-ФИ - 24. јануар од 21 час
Позориште
Предтава "Годо на усијаном лименом крову", Српско народно
позориште из Новог Сада - 31. јануар у 20 часова (једна од
главних улога - Румљанин Ненад Пећинар)
израда профила заједнице,
дефинисање циљева, усвајање
стратегије,
праћење
реализације плана. Област
на коју се Стратгија односи је
широка, то је привреда, здравство, пољопривреда, туризам,
рурални развој и слично. Код
стратешког планирања акценат
је на развоју Општине Рума, на
економском развоју малих и
средњих предузећа, развоју инфраструктуре, пољопривреде,
руралног туризма. На крају,
сумираће се резултати, они
опипљиви, и неопипљиви. Такозвани опипљиви резултати могу бити нова индустрија,
мање
незапослених,
нови
објекти домова здравља, школа, и тако редом. Најважнији
неопипљиви резултат ће бити
у томе да јавни и приватни
сектор заједно раде на развоју
румске општине.
Соња Шубота је нагласила да
је главни задатак Иницијативе
да помогне локалним властима
како би се поменути пројекти,
поред средстава буџета, финансирали и из других извора:
-Стратешко
планирање
има осам корака, то су
организовање, прикупљање
информација,
одређивање
стратешких циљева, акционих планова, избор особених
потенцијала општине, финална израда Стратешког плана,
праћење и ажурирање плана.
Радну групу ће чинити координатор и чланови, струковно усмерени. Усвајање Стратешког плана одвија се путем
јавне рсправе, у њу морају
бити укључене све политичке партије.
Укључујући се у расправу,
председник Општине Горан
М
инистарство за омладину и
спорт, Републичка агенција
за развој малих и средњих
предузећа, као и норвешка
организација BIP, расписале су
15. јануара ове године јавни позив за обуку почетника у бизнису. За учешће на овом конкурсу
могу се пријавити потенцијални
предузетници старости од 18
до 35 година, они који имају
неку пословну идеју и желе да
је реализују, или да тесрирају
профитабилност и одрживост те
пословне идеје.
Обука за почетнике у бизнису, која траје пет дана, садржи
тренинге из области развоја
и тестирања пословних планова, израде бизнис плана,
правни оквир и процедуре за
регистрацију, као и обуку за
попуњавање пријава за кредит за почетнике без хипотеке
Министарства економије и регионалног развоја, а у складу
са израђеним бизнис планом.
Обука која ће се изводити
по методологији норвешких
експерата из BIP програма,
одржаваће се у 14 регионалних
агенција и центара, у периоду
од 16. фебруара до 15. априла
ове године.
Сви заинтересовани канди-
дати могу преузети формуларе
за пријаву у најближој регионалног агенцији и центру, или
их могу преузети са веб сајта
Републичке агенције. Пријаве
са кратким описом пословних
идеја заинтересовани могу поднети најкасније до 2. фебруара
ове године, у агенцијама и центрима у свом региону.
Министарство за омладину и
спорт Републике Србије, Републичка агенција за развој малих
и средњих предузећа и норвешка организација БИП потписали
су у октобру 2008. године Меморандум о разумевању, чиме је
започела реализација пројекта
"Развој омладинског предузетништва у Србији". Циљ пројекта
је нефинансијска помоћ младима који су потенцијални кандидати за кредите почетницима
без хипотеке. Предвиђено је
да пројекат траје годину дана,
очекује се да ће обуку проћи
700 младих у у 14 регионалних
агенција. Партнери у Србији су
Министарство за омладину и
спорт, Министарство економије
и регионалног развоја, а имплементатори Републичка агенција
за развој малих и средњих
предузећа
са
регионалним
агенцијама и BIP.
Вуковић је истакао:
-Стратегија има два основна
циља: да знамо шта хоћемо и
из којих реалних извора да то
урадимо. Тражење средстава
ће бити битна димензија. У ово
мора да се укључи сваки становник румске општине, то је
његово лично право, али и обавеза. Први циљ свакако ће бити
- више нових радних места.
Под тачком разно, на питање
члана Општинског већа Драгослава Петровића, каква је
ситуација у румској општини
поводом најновије енергетске
кризе, председник Вуковић је
дао следећу информацију:
-Као што је познато, несташица гаса је у већим градовима изазвала и веће хаварије,
Руми таква опасност није пре-
тила тих дана. Рума је имала
проблема са снабдевањем
гасом три дана, када је стигао гас из Мађарске, за три
сата је био у румској општини. Дао сам налог ЈП "Стамбено" да греју сат дуже,
како би се уштедела електрична енергија. Никаквих
хаварија на постројењима
није било, нити већих примедби грађана.
Заменик Председника Општине Драган Кардаш је нагласио да је Кризни штаб општине, у коме су руководство општине, директори јавних предузећа,
представници ОУП-а, благовремено реаговао, повлачио адекватне потезе - Дом здравља,
обданишта и све остале службе
радиле су без прекида.
IZ MA­TI­^AR­SKOG ZVAWA
Венчани: Зоран Љубинковић и Љиљана Раковић, Мирослав
Дивјаковић и Славица Ђорђевић
Добили ћерку: Јелена и Миленко Јовановић
Добили сина: Ивана Јовановић
Умрли: Цвијета Маринковић - 1918, Славко Савчић - 1922, Миодраг Савић - 1987, Зорка Ђаковић - 1942, Марко Благојевић
- 1937, Ђорђе Парић - 1933.
Priprema: Katica Kuzmanovi}
7
Среда, 21. јануар 2009.
ВЕЛИКЕ СПОРТСКЕ ПРИРЕДБЕ
Припрема: Катица Кузмановић
ПРОСТОРНО ПЛАНИРАЊЕ
Ириг домаћин ракетним
моделарима Европе
Од 22. до 29. августа у Иригу ће се одвијати 12. Европско првенство
у ракетном моделарству за јуниоре и сениоре
Зелено светло за плановe
ада се тек ушло у нову,
М
2009. годину, у Иригу су
детаљне регулације
већ започеле припреме на
Уређење Јаска, Радне зоне 2 и Бање Врдник
П
лод
успешне
пословне
сарадње Општине Ириг и
Покрајинског
секретаријата
за архитектуру, урбанизам и
градитељство су недавно одобрена средства за која ће се
употребити за израду планова
детаљних регулација у овој
општини. Уговор о одобрењу
поменутих средстава потписан је 23. децембра, а потписници су председник Општине
Ириг др Радован Ерцеговац
и покрајински секретар поменутог Секретаријата Душанка
Сремачки.
Тако је за план генералне регулације насеља Јазак
издвојено два милиона динара, за исти план радне зоне 2
у Иригу 3,8 милиона, а за израду урбанистичког плана Бање
Врдник 3,7 милиона динара.
Општина Ириг је само делимично одредила свој просторни развој постојећом планском
документацијом, по завршетку
израде просторног плана општине дефинисаће се приоритети просторног развоја.
Евидентни су многобројни
недостаци у самој инфраструктури, почев од саобраћаја
(недовољна пропусна моћ),
недостатка довољних количина питке воде (уско грло
на
Магистралном
цевоводу), гасне инфраструктуре,
незадовољавајуће електро мреже, као и телекомуникација.
Стога су у наредном периоду основни циљеви ове општине развој инфраструктуре
и обезбеђење урбанистичкопланске
основе
одрживог
развоја. С тим у вези, приоротети су доношење урбанистичких
планова за сва насеља иришке
општине, побољшање инфраструктуре на локалном нивоу,
побољшање ефикасности рада
предузећа
која
управљају
инфраструктуром и одговорно управљање грађевинским
земљиштем. Вест коју управо
објављујемо, а у вези са одобреним средствима, један је од
корака у правцу модернизације
толико помињане инфраструктуре у иришкој општини.
Beo~inska
hronika
КОНЦЕРТ КУД "БРИЛЕ"
Приход за нову опрему
К
ултурно-уметничко друштво "Бриле" из Беочина одржало је, 16. јануара, традиционални новогодишњи концерт, уз учешће фолклорног
ансамбла, омладинског тамбурашког оркестра и књижевног
клуба. Иако су програми
беочинских аматера углавном бесплатни, овога пута су
наплаћиване "наменске" улазнице по цени од сто динара, а
посетиоци су могли да дају и
свој посебан новчани прилог.
Наиме, цео приход са концерта намењен је куповини
нових народних ношњи, опреме и, уопште, унапређивању
програмских активности КУД
"Бриле". На снимку нашег сарадника Огњена Адемовског
забележен је детаљ са успешно одржаног концерта у Дому
културе.
организацији једног великог
спортског догађаја. Наиме, од
22. до 29. августа, ова сремска
варошица биће домаћин 12. Европском првенству у ракетном
моделарству за јуниоре и сениоре, а наћи ће се ту такмичари
из Русије, Велике Британије,
Пољске, Чешке, Бугарске, Словачке, Шпаније, Белорусије,
Турске, Румуније, Швајцарске,
Италије, Литваније, готово свих
бивших република СФРЈ.
Андрија Дучак, директор Европског првенства, председник
моделарског клуба "Сирмијум"
у Сремској Митровици, боравио
је прошле недеље у Иригу, а
циљ је био формирање организационог одбора и прве припреме за предстојеће првенство.
Показује нам Билтен који је одобрен од Светске ваздухопловне
организације поводом овог Европског првенства.
Организатор
овог
међународног спортског такмичења
је Ваздухопловни савез Србије,
место одржавања биће полигон "Јазак" (Рума-Јазак-Ириг),
очекује се учешће око 150 такмичара који ће током надметања
бити смештени у хотелу "Термал"
у Врднику. Овоме треба додати
Андрија Дучак
и податак да ће се наредне године у Иригу одржати и Светско
првенство ракетних моделара.
Дучак је иначе славно име
у овој ваздухопловној дисциплини, светски је првак са
такмичења из 1998. у Румунији,
светски рекорд поставио је наредне 1999. године у Братислави, носилац је и Спартакове
награде за тренере из 2005. године.
Увек је пун приче о тајнама
ракетног моделарства:
-То је специфичан спорт,
захтева технику, прецизност,
финоћу израде модела - ми правимо реквизит којим се такми-
чимо. Техничари смо док правимо моделе, а спортисти када
изађемо на терен. За младе је
ово корисна ствар, развија креативност, техничку културу, подразумева боравак у природи. Ракета је тешка од четиро до шест
грама, мотор је фабрички, дакле
нема ризика за повреде. Чак
70 одсто пилота у ЈАТ-у почели
су са ракетним моделарством,
једриличарством. Многи се
питају од чега зависи дужина
лета: од много тога, од тежине
модела, начина израде, ваздушних струја - све то улази у
резултат. У Србији има 14 европских и светских првака, а
репрезентација је освојила 84
медаље за последњих десет
година.
За очекивати је да ће
предстојеће Европско првенство поново бити полигон за
медаље такмичара из Србије,
радост ће бити још већа ако
нека одличја остану и у Срему.
СВЕЧАНОСТ КОД ПРЕДСЕДНИКА ОПШТИНЕ
Стипендије најбољим студентима
Мр Богдан Цвејић потписао уговоре о стипендирању једанаест
најуспешнијих, који ће током школске 2008/2009. године примати
по 6.600 динара месечно
В
ећ по устаљеној пракси, Општина Беочин ће
и током школске 2008/09. године стипендирати најбоље студенте са своје територије. На
пригодној свечаности, одржаној 15. јануара,
председник Општине мр Богдан Цвејић потписао је одговарајуће уговоре са једанаест студената из Беочина, Черевића и Луга. Општинске
стипендије ће примати: Никола Лазић, Јована
Ђукић, Светлана Павић, Ивана Радумило, Наташа Колар, Верица Роквић, Иван Береш, Радослав Божић, Биљана Пролић, Соња Здравковић
и Бојан Пролић, студенти са просечним оценама углавном изнад деветке. Садашњи месечни износ стипендије је око 6.600 динара, а
исплаћиваће се за период од 1. децембра 2008.
до 30. новембра 2009. године (осим у јулу и августу). Најбољим беочинским студентима, осим
првог човека Општине, на успеху је честитао
и Милан Миљевић, председник Комисије за
стипендирање надарених ученика и студената.
Председник мр Богдан Цвејић
са стипендистима
У ПЕТАК, 23. ЈАНУАРА
Прва изложба младог фотографа
Огњен Адемовски излаже у просторијама
Техничке школе "Јован Вукановић"
у Новом Саду
Н
Наступ млађе категорије фолклорног ансамбла
ајмлађи беочински фотограф Огњен Адемовски,
који ће тек у марту напунити
16 година, отвара прекосутра, 23. јануара, у 19,30 сати,
своју прву самосталну изложбу. Огњен је ученик првог разреда Средње техничке школе
"Јован Вукановић" у Новом
Саду (смер фотограф), а у њој
ће и изложити тридесетак радова сврстаних у три теме:
мотори, портрети и крстови.
Фотографијом се бави од дванаесте године, члан је Друштва љубитеља фотографије,
филмских и видео остварења
"Беофото" из "Беочина" и до
сада је учествовао на осам колективних изложби виђених у
Огњен Адемовски:
Риђи у акцији
18 градова Србије, Мађарске
и Босне и Херцеговине. Своје
радове објављује на сајтовима
orthphoto.net, miseluk.com i
kurjeoko.com, а сарадник је и
Беочинске хронике.
Д. П.
8
Среда, 21. јануар 2009.
„СРЕМ ПУТ“ ОДРЖАВА ПУТНУ МРЕЖУ И У СТАРОПАЗОВАЧКОЈ ОПШТИНИ
Није било застоја у саобраћају
PAZOVA^KA
HRONIKA
Priprema:
Gordana Majstorovi}
З
имска служба „Срем пута“
одржава путеве све три
категорије од Петроварадина
до Батајнице. Локалне путеве у
Општини Стара Пазова одржава по основу уговора са ЈП „Геа
планом“ од чијег надзорног
органа добијају листу приоритета за одржавање појединих
путева. Како каже шеф пункта у Старој Пазови Дарко
Свирчевић, за време ових ледених дана није било застоја у
саобраћају на територији коју
они одржавају, нити већих
саобраћајки ни за време ледене кише. По његовим речима предузеће, односно његова
зимска служба је довољно и
добро опремљена да дејствује
у сваком степену приправности ( од нултог до четвртог, на
снази је био трећи степен). Камиони зимске службе су спремни а потрошене количине соли
се стално допуњују. Тако су
15. јануара, у старопазовачком
пункту количине соли за потребе „Геа плана“ допуњене с
60 тона , док су за потребе Републичке дирекције за путеве
допуњене с 215 тона. Потербне количине соли се стално
допуњују а ова служба превентивно посипа и критична
места као што су надвожњаци,
узбрдице
и
низбрдице.
Одржавање магистралних и регионалних путева финансира
Дирекција за путеве.
Од локалних путева „Геа
план“ је утврдио приоритете и
то су приоритети првог , другог и трећег реда. У приоритете првог реда спадају путеви
Стара Пазова-Крњешевци и
Стара Пазова-Бановци. У приоритет другог реда спада пут
у Подунављу, док су приоритети трећег реда Рупов салаш,
Петровић салаш и пут Голубинци Љуково. Зимска служба „Срем пута“ магистралне и
регионалне путеве одржава из
пункта на Банстолу и Старој
Пазови. Од ових путева у приоритете првог реда улазе путеви М 22/1 и М22/2 као и део
пута Инђија- ауто пут према
Новим Карловцима. У приоритете другог реда улази пут Р
130 Марадик-Ириг, део пута р
109 од ауто пута код Инђије до
Старог Сланкамена и пут Р 106
Стара Пазова-Стари Бановци.
У приоритет трећег реда спада
пут Стара Пазова – Путинци и
Свирчевић апеловао је на возаче да вожњу прилагоде условима пута и да направе уступке
возилима Зимске службе овог
предузећа.
Изложба
Павла Папа
Немамо сметњи
у снабдевању
О
вогодишњу ликовну сезону у Галерији центра
за културу отвара први, академски сликар, пореклом Пазовчанин Павле Пап, који
"
У испоруци гаса имали
смо прекид 24 часа за
домаћинства а за топлане гас смо обезбедили
мало раније тако да
је систем, даљинског
грејања већ функционисао у раним јутарњим
сатима 9. јануара
"
з добро познатих разлога
без гаса осмог на девети
јануар ( 24 сата, топлане нешто
мање) била је и Општина Стара Пазова.Сада, снабдевање
гасом је стабилно и извесно
је да ће тако сигурно остати
до 24. јануара докле је Влада Републике Србије склопила
гасни аранжман са Мађарском
и Немачком. – Искерно се надам да ће ово глобално питање
на реалцији Украјна-Русија
дотле бити решено због тога
што је обухваћена јако велика популација европских
корисника гаса – каже директор Гас феромонта Милан
Гавран и објашњава како је
њевово предузеће, заједно са
грађанима општине издржало
ову кризу. Он овом приликом
истиче да су корисници овог
енергента били дисциплиновани и понашали се у складу са
инфомацијама које су добијали
од овог предузећа и кризног
штаба општине али и даље
апелује на грађане да штеде
енергију и да се она и даље рационално троши.
– Немамо потрошача чије
потребе сада нису задовољене,
- подсећа директор Гавран.- Ми
смо након добијања факса од
„Србија гаса“ који је добављач
Р 121 Голубинци-Пећинци. Из
пункта у старој Пазови одржава се и део ауто пута Е 75, од
петље Бешка до петље Нови
Бановци. Уз то, господин Дарко
У ГАЛЕРИЈИ ЦЕНТРА ЗА КУЛТУРУ
ГАС ФЕРОМОНТ
И
Потребне количине соли стално се допуњују
за све енергетске субјекте обавестили све грађане и остале потрошаче да се припреме
за прелазак на алтернативно
грејање. Такође, смо наговестили колико ће евентуално
гаса бити јер смо пратили притиске у магистралном гасоводу. Обавестили смо општину и
она је одмах формирала свој
кризни штаб с обзиром да је
надлежна за комуналну делатност производње и испоруке
топлотне енергије а и сама је
у обавези да има алтернативно грејање како би обезбедила довољну количину топлотне
енергије за све кориснике на
систему даљинског грејања.
Ми смо дали једног члана у
општински кризни штаб који
Кризни штаб општине
Када је 8. јануара ујуто Општини Стара Пазова обустављена
испорука електричне енргије, формиран је одмах кризни
штаб. У његов састав ушли су Горан Јовић, председник општине, Живојин Чортановачки и Бранко Орешчанин испред
ЈП „Геа плана“, Богдан Чинку испред Електродистирбуције,
Бранислав Грновић као представник дистрибутера „Гас феромонт“, Милош Грковић, испред ЈП „Чистоћа“ и Душан Релић
испред Министарства одбране.Штаб је утврдио мере како да
се понаша јавни сектор и потрошачи који не могу да пређу на
алтернативно грејање. Међутим, већ 9. јануара снабдевање
гасом је нормализовано.
живи и ради у Новом Саду.
Изложба ће бити отворена од
19. јануара до 4. фебруара и
ово је прва његова изложба у
Старој Пазови.
ПОСЕЛО
Милан Гавран, директор
је учествовао у кординацији
свих енергетских субјеката. У
испоруци гаса имали смо прекид 24 часа за домаћинства а
за топлане гас смо обезбелиди
мало раније тако да је систем,
даљинског грејања већ функционисао у раним јутарњим
сатима 9. јануара – објашњава
директор Милан Гавран како се
гасна криза одразила на ову
општину, за коју је, како каже,
предузеће било немоћно.
Иначе, у старопазовачкој
општини гас као енергент
користи 93 одсто индивидуалних потрошача и 7 одсто
индустријских. По речима директора Милана Гаврана сви
корисници су дужни да плате
потришени гас, без обзира на
гасну кризу а Влада Републике
Србије која је препоручила одложено плаћање у једном делу
утрошеног гаса ( 1/3 по репрограму у року од 6 месеци) дужна је да створи услове „Србија
гасу“ да омогући грађанима репрограм дуга. Међутим, што се
тиче наплате потрошеног гаса
у старопазовачкој општини директор Милан Гавран наглашава да има проблема и да ће за
нередовне платише (предузеће
води рачуна о грађанима
који редовно плаћају) бити
принуђени да обуставе испоруку гаса. Ради се скоро увек
о истим потрошачима и то нису
они са, како каже са најнижим
примањима.
Да све буде
као некад
У
дружење пазовачких жена
које је у програмској форми СКУД-а „Херој Јанко Чмелик“ срeдином прошле недеље
организовало Посело, прво у
овој години које има за циљ да
окупи чланице али и госте и да
се друже по старом народном
обичају. Да све буде као некад.
Да се пева, плете, хекла, везе...
али и да се почасте међусобно.
Ту су били и гости, представници МЗ Стара Пазова, МО Матице Словачке, Националног
већа словачке мањине, цркве
и други. Рад и ангажовање
чланица удружења похвалили
су председница СКУД-а „ Х.Ј.
Чмелик“ Ана Лепшановић и
Јарослав Литавски, председник ИО СКУД-а. У име руководства Удружења говориле су
Ана Хорватова и проф. Ана
Балашова, анализирајући у
кратким цртама рад удружења
у протеклој години. Од ручних радова које су чланице израдиле на овом поселу,
организоваће, како су најавиле,
продајну изложбу.
МЗ СТАРА ПАЗОВА
Усвојени планови
јавних набавки
Н
а седници Извршног одбора Савета Месне заједниве
од 15. јануара усвојени су
планови јавних набавки за
2009. годину. Јавне набавке се односе на одржавање
јавне
расвете,
аутобуски
превоз
чланова
спортских
клубова и чланова КУД-ова,
као и превоз ученика основних школа и на одржавања
електроинсталација, уређаја и
апарата у објектима МЗ, јавне
расвете у парку и центру, рефлекторског постројења на стадионима малих спортова, као и
за потеребе геодетских услуга
за МЗ.Такође, на овој седници
усвојен је и захтев Тамбурашког оркестра да му се доделе
одговарајуће просторије за
рад, као и захтев ФА „Дукат“ да
му се одобре средства за одлазак у Грчку на Фестивал ПЕРФОФОРИ који се одржава од 9.
до 16. маја ове године.
9
Среда, 21. јануар 2009.
УСПОСТАВЉЕНА САРАДЊА СА БАЧКОМ ПАЛАНКОМ
Ускоро изградња пута Ердевик – Визић
Ову идеју подржао је и директор Националног парка „Фрушка гора“,
пошто ће један део пута пролазити кроз њихову област .
- Протокол о сарадњи биће потписан крајем јануара у Бачкој Паланци.
Н
ШИД
Припрема: Сања Михајловић
УКРАТ­КО
Чишћење
снега
На основу општинске одлуке, сви грађани имају обавезу да чисте снег испред
својих пословних и приватних објеката. Такође су обавезни да на тротоарима где се
створила поледица посипају
со, пепео и пиљевину,
како би се омогућило што
безбедније кретање пешака.
За непоштовање ове одлуке,
предвиђене су казне у висини од хиљаду до пет хиљада
динара.
Акција
уклањања
стабала
Према речима надлежних у ЈКП „Стандард“ ових
дана се интензивно ради на
уклањању старих стабала и
садњи нових садница украсног дрвећа и шибља. Протекле седмице у Словачком
парку уклоњено је једно
оштећено дрво тополе које
је представљало опасност
за све пролазнике, а посебно за децу која се санкају у
парку.
Бачинци
На иницијативу Месне
управе у Бачинцима би ускоро требала да се оснује тамбурашка секција. Сви који су
заинтересовани да похађају
Школу тамбуре, треба што
пре да се јаве председнику
МУ Милану Радивојшићу.
Галерија
У Галерији слика средином децембра, отворена је изложба „Сава Шумановић –
дечји ликови 1939.година“.
Ради се о серијалу дечјих
портрета које је овај велики српски уметник урадио
током лета 1939. године.Сви
који до сада нису погледали
ову поставку могу то да учине до 1. фебруара.
едавно су у радној посети
општини Шид били председник општине Бачка Паланка Коста Стакић и директор
Националног парка „Фрушка
Гора“ Радован Нинковић. После радног састанка и разговора о сарадњи ове две општине
и Националног парка, председници општина и директор
одржали су конференцију за
новинаре.
Том приликом председник
шидске
општине
Миленко
Дабић рекао је новинарима да
је договорена сарадња општина Шид и Бачка Паланка, око
изградње пута Ердевик – Визић.
- Општине су издвојиле
средства за реализацију овог
пројекта, а крајем месеца у
Бачкој Паланци биће потписан
протокол о сарадњи. Локална
самоуправа ће се трудити да
успостави што бољу сарадњу и
са Националним парком, а све у
циљу бржег и бољег развој ту-
ризма – истакао је председник
Дабић, напомињући да шидска општина има непроцењива
природна богатства која треба
искористити на најбољи могући
начин.
Председник општине Бачка
Паланка Коста Стакић нагласио је да ће се крајем јануара
приступити договору око динамике израде плана детаљне
регулације и реализације тог
пројекта.
Ову идеју подржао је и
директор Националног парка „Фрушка гора“, пошто ће
један део пута пролазити кроз
њихову област.
- Овај пут ће свакако бити
значајан и за Национални парк
„Фрушка Гора“, јер су у нашој
надлежности три акумулациона
језера: Сот, Брује и Мохарач,
затим излетиште „Липовача“
које се налази на обронцима
Фрушке Горе, као и Ловиште
„Ворово“ у Ердевику - изјавио
Детаљ са састанка
је директор Националног парка Радован Нинковић.
Изградњом пута М - 18 отвара се и низ могућности при-
вредног развоја и транспорта
робе ових општина, као и напредак у области туризма целог региона.
У ОРГАНИЗАЦИЈИ ЕКОЛОШКОГ ПОКРЕТА
Додељена признања „Зелени лист“
Шидски еколози и ове године додели су традиционална признања из области
екологије „Зелени лист“. Тако
је признање за најлепше
уређен
новогодишњи
излог припало фризерском салону
„Биљана“,
власницe
Биљане
Шушњевић,
за
најлепше уређен божићни излог трговинској радњи „Леа“,
власнице Љиље Видић, док су
титулу најљубазнијег трговца
у 2008. години понеле раднице бутика Д.О.О „Париповић“:
Гордана Цветић, Гордана
Ковачевић, Слађана Пањик
и Ружа Кубик.
Према речима Александре
Недић, председнице Еколошког покрета Шид, признања
награђенима биће уручена на
редовној годишњој скупштини
еколога, која би требало да се
одржи крајем јануара.
- Поред награђених, похваљени су и власници бутика
поклона „Ексклузив 2“, Улица
Божићни излог
трговинске радње „Леа“
Карађорђева број 18, Фризерски салон „Рената“, Улица светог Саве број 11, СУР „Мерак“
Шид и продавнице „Класик“.
Такође, на пролеће биће расписан и конкурс за доделу „Зе-
ПРОСЛАВЉЕНА
ПРАВОСЛАВНА НОВА ГОДИНА
Весело уз
Апсолутно
романтично
П
равославна Нова година у
Шиду је дочекана на градском тргу, уз музику новосадске групе „Апсолутно романтично“, која је својом песмом и
добрим расположењем угрејала
бројне Шиђане. А да би им на
температури испод нуле било
још топлије, побринули су се
надлежни из Културно – об-
разовног центра, обезбедивши кувано вино. На радост и
одушевљење свих, а посебно
најмлађих, у поноћ је уприличен и ватромет.
Српску Нову годину у име
локалне самоуправе својим
суграђанима у поноћ је честитао заменик председника општине Срђан Малешевић.
Најљубазније продавачице код „Парипа“
леног листа“ за најуреднију
улицу,
најактивнију
месну
управу,
најуређенију
зграду, најактивније грађане и за
најлепши излог у граду током
целе године – рекла је Александра Недић, председница
Еколошког покрета Шид.
У СУБОТУ, У ГАЛЕРИЈИ СЛИКА
Годишњица
Савиног рођења
Г
алерија
слика
„Сава
Шумановић“ у суботу, 24.
јануара, обележиће дан рођења
једног од највећих српских
сликара, чије име ова културна
установа са поносом носи. Том
приликом биће представљен
„Видео водич кроз Галерију“,
чију израду је финансирало
Министарство културе Републике Србије.
Почетак свечаности је у 17
часова.
Сава Шумановић: Шид
10
Среда, 21. јануар 2009.
ПЕТ ГОДИНА ОД УВОЂЕЊА НОВОГ НАЧИНА
УПРАВЉАЊА ОПШТИНОМ ИНЂИЈА
Систем који штити
грађане
Детаљна анализа успешности примене
америчког система управљања локалном
заједницом прилагођеног овдашњим потребама
тек предстоји, речено на последњем састанку
Система 48
П
рви састанак Система 48 одржан је у
општини Инђија јануара 2004. године. Тада је кренуо пилот пројекат који је
претпостављао нови начин управљања
локалном заједницом преузет од америчког града Балтимора и успешно инплементиран у овдашње прилике.
- Намера нам је била да увођењем
оваквог
једног
система
спречимо
корупцију, омогућимо грађанима да директно утичу на рад јавних предузећа
и Општинске управе, побољшамо ефикасност рада и смањимо трошкове. У
много чему смо и успели што ће показати детаљне анализе које планирамо
да урадимо, каже председник општине
Горан Јешић.
У Систему 48 који претпоставља да
се на питања и захтеве грађана одговори у року од 48 сати најпре су ушли
"Комуналац" и Дирекција за изградњу
општине Инђија чији се рад и трошкови двонедељно прате. Затим су им се
придружили "Ингас" и "Водовод", па
Општинска управа а однедавно и Дом
здравља. "Комуналцу" је, на пример,
у протеклих пет година стигло 2.667
захтева грађана, решено је 2.503 захтева из домена одржавања контејнера,
хватања паса луталица, уклањања
дивљих депонија, одржавање зелених и
цветних површина, орезивања крошњи,
одржавања спортских терена, пијаце.
- Пре пет година смо на подручју општине имали 25 дивљих депонија, сада
имамо седам са којима настојимо да се
изборимо. Пре пет година смо имали
незнатан број само великих контејнера,
данас имамо 562 мала контејнера и
много чистије окружење. Све би то било
на још бољем нивоу да је бар неко за
ових пет година кажњен што је истоварио смеће на недозвољено место, каже
Славко Пувача, директор "Комуналца".
У Дирекцију је стигло преко хиљаду
захтева грађана само по основу јавне
расвете, упочетку су и атмосферске
воде биле дежурна тема сада се скоро
и не помињу јер су по захтеву грађана
санирана сва проблематична места...
Рецимо и то да је пет година уназад
сваког петка анализиран рад јавних
предузећа, извршења по закључцима
челника општине и захтевима грађана.
Није тешко израчунати да је одржано
око 250 састанака.
З.Г.С.
ЈЕДНОГОДИШЊА АНТИПУШАЧКА КАМПАЊА
2008. – 2009.
РАСПРАВА О НАЦРТУ ЗАКОНА
О ПОЉОПРИВРЕДНОМ ЗЕМЉИШТУ
П
ривредна комора Србије-Удружење за пољопривреду, прехрамбену и дуванску индустрију
и водопривреду организује расправу о нацрту Закона о пољопривредном земљишту.
Расправа ће се одржати 22. јануара 2009.године у Привредној комори Србије, Београд,
Ресавска 15, велика сала 1, са почетком у 11,00 часова.
СТАНДАРД ГЛОБАЛ ГАП
- Корак ка глобалном тржишту
П
ривредна комора Војводине и УСАИД, у оквиру Агробизнис пројеката, организују семинар на тему ’’Стандард Глобал ГАП – Корак ка глобалном тржишту’’ који ће се одржати
26.јануара 2009.године у Привредној комори Војводине, Нови Сад, Хајдук Вељкова 11, са почетком у 10,00 часова у Сали 13 на трећем спрату Мастер центра.
На семинару ће се, поред информисања о стандарду Глобал ГАП добити и потпуне
информације око поступака и рокова за подношење захтева за суфинансирање трошкова
увођења стандарда Глобал ГАП.
Семинар је бесплатан, а пријављивање извршити на телефон 021 480 37 96.
МЕЂУНАРОДНИ ПОЉОПРИВРЕДНИ САЈАМ
У НОВОМ САДУ, ПРИЈАВИТЕ СЕ!!!
76. Међународни пољопривредни сајам у Новом Саду окупиће најзначајније компаније у
агроиндустрији, пољопривредној производњи, механизацији, најбоље у сточарству... Одржава
се од 9. до 16. маја 2009. године и Сремска привредна комора традиционално ће наступати на
заједничком штанду са привредницима Срема.
Позивамо Вас да се пријавите за учешће на овом сајму до 30. јануара 2009.године - особа
за контакт: Зорана Каралић, тел: 022 610 778
Пасивно пушење убија
Ружина
оса шишаруша
(Rhodites rosae)
С
П
ремскомитровачки здравствени радници, докторка Бранка Малбашић
испред Завода за јавно здравље Сремска Митровица, главна сестра Социјалне
медицине Снежана Белушевић, докторка Сандра Живковић из Школског диспанзера, главна сестра Дома
Здравља Весна Жамбок и главни техничар Опште болнице Ивица Велики
су на конференцији за новинаре крајем
прошле недеље информисали јавност
о националној кампањи „Заштите од
дуванског дима у 2008/2009.“ Министарства здравља и Института за јавно
здравље Србије, која је започела 22.
децембра 2008. године, a која за крајњи
циљ има
реализацију мера Светске
здравствене организације (СЗО) да се,
дувански дим, као највећи серијски
убица, потпуно протера са свих радних
и јавних места.
„Пушење је највећи појединачни
узрок смртности становништва које се
мора спречити одговарајућим мерама
здравствене политике. Преко милион
умрлих годишње у Европи као директна последица пушења и стравичан
податак, да само у Европској унији,
више од 19.000 непушача умире због
„пасивног пушења“, иницирало је СЗО
да затражи од свих земаља да радна и
јавна места буду потпуно без дуванског
дима управо са циљем да се излагање
непушача дуванском диму смањи а потом и потпуно елиминише. Први такав
закон донет је у Ирској 2004. године,
када су у овој земљи пушаче протерали и из ресторана, пабова и кафића, да
би га потом примениле и бројне друге
земље као што су Шкотскја, Енглеска,
Словенија, Аустралија, Канада, многе
земље у САД, Француска, Немачка...
Европска комисија најавила је да ће у
свим државама ЕУ такви закони морати
да ступе на снагу до 2009. Године, чиме
државе ЕУ постају државе без дуванског
дима“ – истакла је докторка Малбашић,
апелујући на медије да се придруже и
подрже ову мултимедијалну кампању
како би се становништву путем новинских текстова, промотивних и штампаних материјала, ТВ спотова,џинглова,
билборда и брендираних аутобуса „указало како не постоји нешкодљива количина дуванског дима и неопходност
да се првенствено непушачи заштите
од пасивног пушења, будући да сваки
грађанин има право да удише чист и
свеж ваздух“.
Динамика кампање је осмишљена
тако да сваки месец буде попуњен
одређеним активностима. Тако ће
31.јануар бити проглашен за „Дан без
дуванског дима“, потом посете саветовалишту за труднице, акције у оквиру
Школског диспанзера, посете школама, подела промотивних и штампаних
материјала, школских свески, граничника за књиге, распореда часова, мајица,
оловака, подлога за компјутерске мишеве... Кампања ће се до августа спроводити под слоганом "Дувански дим је
серијски убица", а потом, у другом делу
године, под слоганом "Избаци дувански
дим".
Главна сестра Социјалне медицине
Снежана Белушевић, истакла је посебно
ангажовање Завода за јавно здравље у
току читаве године на предавањима по
сремскомитровачким школама будући
да су баш ученици у највећем проценту
ти пасивни пушачи.
Н.Никшић
оред гала које налазимо на храстовима,
на Ваљевцу али и на другим местима где
има дивље руже присутне су гале од ружине осе шишаруше (Rhodites rosae) и ово је
дефинитивно најчешћа и најбројнија врста у
резервату.
То је мала оса до 5 мм дужине.Смеђе тело
је глатко и сјајно,база абдомена црвена.
Појављује се у пролеће. Јаја полаже на младицама руже, на којима се формира гала маховинасте површине.
ИНЂИЈА
Познати добитници
Светосавске повеље
З
а изузетне резултате постигнуте у
области образовања Светосавском
повељом у 2009. години награђено
је шест просветних радника, три васпитачице и троје ученике, одлучила је Комисија за доделу општинских
признања. У конкуренцији средњег
васпитања и образовања награђени
су Владимир Ковачевић, професор математике у инђијској Гимназији,
Мирослав Кркобабић, наставник у
Средњој школи "Др Ђорђе Натошевић"
и Душан Лемајић, наставник практичне наставе електротехничке струке
у Техничкој школи "Михајло Пупин". У
конкуренцији основног образовања и
васпитања од првог до четвртог разреда Светосавска повеља припала је
Љиљани Милосављевић, наставници
разредне наставе у ОШ "Јован Поповић"
у Инђији, Данки Радосављевић, професорици разредне наставе у ОШ "Душан Јерковић" у Инђији и Слађани
Боројевић, учитељици у ОШ "Браћа
Груловић" у Бешки. Од петог до осмог
разреда награда је припала Радошу
Бумбићу, ученику осмог разреда ОШ
"Душан Јерковић, Драгани Шипрага, ученици осмог разреда ОШ "Јован
Поповић" и Јелени Шкрбић, ученици
осмог разреда ОШ "22.јул" у Крчедину.
У
конкуренцији
предшколског
васпитања и образовања Светосавска
повеља ове године припашће васпитачицама ПУ "Бошко Буха" Светлани
Крнета, Олги Овука и Љиљи Манић,
све три су из Инђије. Награде ће им бити
уручене на Светосавској академији.
З.Г.С.
КУЛТУРА
Среда, 21. јануар 2009.
УЗ 145-ГОДИШЊИЦУ РОЂЕЊА РУМЉАНИНА ЈОВАНА
МАКСИМОВИЋА, ИСТАКНУТОГ ПРЕВОДИОЦА И ПИСЦА
Красан дар
за приповедање
Као карловачки ђак, први хонорар за причу добио од
Змаја, који ће му касније обезбедити стипендију и бити
близак пријатељ - Посета Лаву Толстоју, чија дела је
сјајно преводио баш као и других водећих руских писаца
П
ознати књижевник и преводилац, сакупљач народних песама, гимназијски
професор и јавни радник,
Јован Максимовић је рођен
у Руми, 19. јануара 1864.
године. Широј читалачкој
публици познатији као преводилац
чувених
руских
приповедача, доста је писао и за децу, умногоме
захваљујући свом духовном
учитељу, узору и пријатељу
Јовану Јовановићу Змају.
Приликом боравка у Русији,
1909, Максимовић је у Јасној
Пољани посетио већ остарелог
Лава Николајевича Толстоја,
чија дела је сјајно преводио,
баш као и она Достојевског,
Тургењева, Чехова, Гогоља и
других писаца.
Поникао у румској занатлијској
породици,
од
оца Ђорђа, опанчара, и
мајке Љубице, од шидских
Мауковића, Јован је у Руми
похађао основну школу, а
гимназију у Сремским Карловцима и Новом Саду. Предани истраживач живота
знаменитих личности свога града, румски професор
Ђорђе Арсенић наводи да
је Максимовић, најпре, као
питомац Текелијанума, у
Пешти студирао медицину.
Убрзо се посветио славистици и германистици, па даље
Јован Максимовић
студије наставља у Бечу,
код чувеног слависте и свог
будућег пријатеља Ватрослава Јагића. Докторираће
са тезом Улога Пушкинова у
стварању руског реализма.
Током веома плодног и
дугог живота (умро 1955),
Јован Максимовић је као
гимназијски професор радио
у Горњем Милановцу, Шапцу,
Чачку, Зајечару, Крагујевцу и
Београду. Уз педагошки рад,
стигао је да од народних певача прибележи око 20.000
стихова, а неке је касније
објавио у збирци Златиборска вила. Једно време је био
школски надзорник, потом
1912. пензионисан, па реактивиран и постављен за инспектора Министарства социјалне
политике.
После
другог
пензионисања, 1923, сасвим
ће се посветити књижевном и
преводилачком раду.
Занимљиво је како се
Јован Максимовић, још као
карловачки ђак, упознао
са Змајем, што ће пресудно утицати на његову даљу
сарадњу са Невеном и искрено пријатељство са великим српским песником.
Више о томе сазнајемо из
Арсенићевих текстова, али
и разговора са госпођом
Емилијом
Косановић,
Јовановом унуком: наиме,
све је почело после објављене
прве приче Две сузе у овом
Змајевом дечијем листу. Ученику шестог разреда Карловачке гимназије, који се потписао псеудонимом Браца
Јова, уредник Змај је, поред
осталог, написао: "Честитам ти и хвала на приповеци
којом си зачинио овај број
Невена. Тиме си показао
красан дар за приповедање.
Негуј га и не занемари."
О својој даљој сарадњи са
Невеном Јован Максимовић
је забележио: "Пошто ми се
Чика Јова тако лепо одазвао
на ту моју причу, ја сам му и
даље слао нове приповетке.
Моја трећа прича, Мајчина
душица, опет га је одушевила. После неколико дана писмоноша ми је донео писмо од
Чика Јове... Отворим писмо, а
из хартије излетеше на калдрму три форинте. Чика Јова
ме је у писму ословио с драги мој пријатељу, честитао ми
опет и позвао ме да му на лето
дођем у Нови Сад... "
Био је то први хонорар у
џепу
шеснаестогодишњег
гимназисте, који ће убрзо
и лично упознати великог
Змаја, постати његов близак сарадник и пријатељ.
Касније ће, Чика Јовиним
залагањем, Максимовић добити стипендију и наставити
школовање у Пешти и Бечу.
Са Змајем ће се редовно дописивати и поносити тим познанством, у тексту Змајево
назаренство чак га и бранити кад падне у немилост
Српске православне цркве.
Део својих прича за децу
објавиће, 1887, у посебној
књизи Невенче.
Поред великог броја превода, Максимовић је објавио низ
литерарних чланака и есеја
о руској књижевности, као и
антологију руског песништва Песнички зборник (1900).
Удружење књижевних преводилаца Србије, заједно са
Максимовићевом породицом,
већ три деценије бијенално
додељује награду "Др Јован
Максимовић" за најбоље преводе руске прозе.
Душан Познановић
Непрекинута нит
Да ивер не пада далеко од кладе,
својевремено нам је потврдила и унука
Јована Максимовића, Београђанка Емилија
Косановић. Јованов најмлађи син Митар
Максимовић објавио је веома лепу књигу за
децу Земља дембелија, мали роман намењен
углавном девојчицама. Митар је био познат
инжењер, једно време помоћник министра
за грађевинарство, радио је на Жежељевом
мосту у Новом Саду и, поред бројних стручних књига, саставио Грађевински речник на
српском, француском, немачком и енглеском
језику. А унук познатог писца и имењак, Јован
Максимовић, новинар и публициста, написао
је књигу Мачке и шпијуни, такође мали роман
али "више за дечаке".
11
КЊИЖАРСКИ ИЗЛОГ
У славу бећар(ц)а
Р
умљанка Јасмина Вукмановић (1961), књиговођа по
занимању, а у души неуморни сакупљач најкраће усмене песме, до сада је забележила и објавила више хиљада бећараца,
поскочица и шалајки. И то не само ових наших, сремачких, како
би се у први мах помислило. Веселе, врцаве и мудре, кратке стихове, пореклом карактеристичне за читав панонски простор, почела је да прикупља још као средњошколка, да би се после три
деценије (1977 – 2007) могла похвалити са чак четири самосталне књиге. Пре ове, најновије и најобимније, објавила је наслове:
Кад бећари шором запевају (1997), Нема лепше песме од бећарца
(2001) и Иде лола и пева бећарац (2003).
Недавно изашла у издању новосадске куће "Либер", књига
Ала смо се састали бећари садржи 5.362 бећарца, поскочице и
шалајке. Неуморни сакупљач и приређивач, Јасмина Вукмановић
их је поделила на мушке и женске, онда на сватовске, војничке
и завичајне бећарце, потом на поскочице и шалајке. На крају
књиге она набраја своје изворе и казиваче, па тако сазнајемо
да бећарци углавном потичу из Срема, Баната и Бачке, али и из
Славоније и Барање. Обавезно се певају уз тамбуру и хармонику,
веома ретко уз гајде, из њих избија народни оптимизам, весели
су колико и опори, пуни хумора, па и набијени каткад "масном"
чулношћу. А све у славу живота, чешће тешког, суморног и чак
суровог, него човеку наклоњеног.
Сакупљачки рад Ј. Вукмановић, тврди проф. др Љиљана
Пешикан-Љуштановић, сведочи "о изузетном витализму
бећарца и његовом животу у условима који не погодују настанку
и очувању усмене песме. Ова песма траје као хуморни, пркосни, духовити израз животне енергије, као својеврсни одушак за
емотивне, социјалне и економске тешкоће, као израз пркоса и
неподавања злу времену."
Нова Вукова "Даница"
П
ред нама је, ево, већ и шеснаеста свеска обновљене Данице, Српског народног илустрованог календара, сада за 2009.
годину, коју је пре више од 180 година покренуо и издавао Вук
Стефановић Караџић. Данас овај "забавник" (тако назван од
оца српске писмености) издаје Вукова задужбина у Београду, са
жељом да подсећа на прошле вредности, али и да образује, разоноди, подстиче на нека нова размишљања о науци и култури.
Први пут нова Даница је осванула без прилога недавно преминулог академика Дејана Медаковића, свог дугогодишњег уредника и председника Вукове задужбине.
По уходаној пракси, Даница доноси Месецослов за Србе сва
три закона и Јеврејски календар, као и низ текстова из историје,
књижевности и уметности уопште, прилоге о језику, народном
здрављу и кулинарству, о манастирима и знаменитим људима.
Ударни блок календара за 2009. је посвећен Косову и Метохији:
ту су духовна знамења ове српске земље, њена историја, језик и
поезија, савремени погледи и стваралаштво инспирисано Косметом. Први пут се објављује додатак Даница за младе, са бројним
прилозима и илустрацијама у боји, а све у жељи да тај блок прерасте у школски забавник, као посебно издање намењено новом
нараштају.
Главни и одговорни уредник Данице је Миодраг Матицки, а у
уредничком послу му помаже Нада Милошевић-Ђорђевић.
Руси у Карловцима
Р
атни и револуционарни вихори, првих деценија прошлог века,
развејали су по многим земљама света на хиљаде и хиљаде
руских избеглица. Тек створена Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца (првенствено Србија) прихватила је под своје окриље
скоро 50.000 приспелих Руса, а само у Београду руска заједница
је бројала око 10.000 душа. У Банат, Бачку, Барању и Срем
упућено их је око осам хиљада. Сремски Карловци су били место
које је пружило уточиште не толико бројним, колико значајним и
утицајним бегунцима из октобарске, совјетске Русије.
Управо њиховом невеселом судбином бави се књига Руска
емиграција у Сремским Карловцима аутора Алексеја Арсењева
(Кикинда, 1946), машинског инжењера, али и посвећеног истраживача живота и делатности својих сународника у ондашњој
Југославији. Према попису из 1921, у центру српске културе и
духовности је било свега педесетак руских емиграната, да би
убрзо њихов број нарастао до две стотине. Неколико десетина
карловачких Руса, каже Арсењев, одиграће запажену улогу у
верском и војно-политичком животу целокупне руске дијаспоре.
Најславнији међу њима био је генерал Петар Николајевич
Врангел (1878 – 1928), командант руске "беле" армије, који се
са породицом и најближим сарадницима обрео у Српском Сиону.
Њему ће Карловчани, 2007, подићи бронзани споменик. У овом
месту уточиште је нашао митрополит Антониј, предводник Више
руске црквене управе у егзилу, али и многи официри, политичари, црквени великодостојници, угледни потомци племићких породица...
Књигу о овдашњем тешком животу руских емиграната (на десетине их је заувек остало на гробљу "Черат") заједно су, 2008,
издали Одбор за подизање споменика генералу П. Н. Врангелу, Културни центар "Карловачка уметничка радионица" и Мало
историјско друштво из Новог Сада.
Д. Познановић
12
КУЛТУРА
Среда, 21. јануар 2009.
СУСРЕТИ: ИВАНА БАШИЧЕВИЋ, ПРЕДСЕДНИЦА ФОНДА "ИЛИЈА & МАНГЕЛОС"
Великанима не приличи заборав
Породица преузела највећи део одговорности за оставштину двојице ликовних уметника,
кад већ држава нема довољно слуха - Жеља да се на обострану корист разреше спорови
са шидским музејом "Илијанум" и удовицом Димитрија Башичевића у Загребу
А
ко се за некога може рећи
да је истински баштиник и
чувар стваралачке традиције
своје породице, кроз чије
вене струји не само крв већ
и културни сокови најближих
сродника, онда је то, свакако, млада Новосађанка Ивана Башичевић (1976), кћи
Војинова, унука Илијина и синовица Димитрија Башичевића
Мангелоса.
Својевремено
најбољи студент генерације
Новосадског универзитета (на
Филозофском факултету дипломирала 1998, потом у Београду магистрирала у области
менаџмента), Ивана се најпре
калила у области маркетинга и
консалтинга. Истовремено, уз
оца Војина Башичевића, доктора медицинских наука, бринула је о богатој уметничкој
оставштини
самоуког
сликара Илије Босиља и стрица
Димитрија Миће Мангелоса,
историчара уметности и свестраног ликовно-поетског делатника.
Тај посао је, сматра, не
само породична него и важна друштвена обавеза, мада
држава никада није имала
довољно слуха за импозантно
дело које су Босиљ и Мангелос
иза себе оставили. Можда баш
и зато, породица је преузела
највећи део терета на своју
душу и плећа, а временом све
више обавеза преузима агилна
Ивана Башичевић, очева
десна рука и однедавно председници Фонда
"Илија & Мангелос".
се рећи и да је и велика изложба у "Цвијети
Зузорић" лакше постала
могућа након успешног
приказивања Илије у
иностранству. Нажалост!
Од када датира организована
породична брига за очување
и популарисање богате уметничке баштине Илије Босиља и
Димитрија Башичевића
Мангелоса и шта је Вас,
лично, подстакло да се
предано ангажујете на
том плану?
- Породица се брине
о делу Илије и Мангелоса заправо од смрти оба
аутора. Илијин син, мој
отац, Војин Башичевић је
организовао низ изложби
и издао неколико књига.
Фотографија и уметност и
Огледи су књиге у којима
су објављени изабрани
Мангелосови текстови, а
радови о његовом стваралаштву су сакупљени у
књизи Други о њему. Војин
је урадио ново издање са луксузним репродукцијама Мангелосове докторске дизертација о Сави
Шумановићу. И најзад, Војин је
издао луксузну монографију о
Илији Босиљу, Мој отац Илија
– нацрт за антимонографију.
У једном тренутку мој отац је
успео да оформи Управни од-
FOTO GALERIJA
Који су основни задаци недавно основаног Фонда "Илија &
Мангелос", на кога се у
његовом раду највише
ослањате и докле се
стигло са припремањем
монографије "Свет по
Илији"?
- Фонд "Илија & Мангелос" је основан са циљем
да ради на очувању и
промоцији имена и дела
Илије Босиља и Димитрија
Башичевића Мангелоса.
С тим да на том послу
буду активно укључени
стручни људи, историчари уметности и кустоси.
Ивана Башичевић А највише се, као председница Фонда, ослањам
на Илију и Мангелоса.
Радови на припреми нове
бор музеја "Илијанум" у Шиду,
монографије Свет по Илији су
у коме су се поред њега нашли
стручњаци попут проф. др Јерка у току и надам се да ће изаћи
током 2009. године.
Денегрија из Београда, Бранислава Димитријевића и Биљане
Томић историчара уметности из
Београда, Драгомира Угрена,
уметника и тадашњег директора Музеја савремене уметности у Новом Саду, и проф. др
Мишка Шуваковића. Нажалост,
општина није прихватила тај
корак, па је покушај прекинут
на самом почетку.
Ја сам, одрастајући, била на
неки начин увек укључена у те
активности, тако да је одлука
да се посветим том послу сазревала кроз низ година. Подстакао ме је с једне стране осећај
одговорности према стрицу и
деди, а с друге стране сазнање
да су опуси оба аутора веома
цењени и да их не би требало
препустити забораву.
Какав значај је у тим
настојањима имала изложба у њујоршкој Галерији
"Сент Етјен", а онда и остале по свету, после којих је
следило
највеће
Илијино
представљање у нашој земљи,
у
Уметничком
павиљону
"Цвијета Зузорић"?
Весна Радета: Доме, слатки доме!
- Изложба у Њуjорку, у
Галерији "Сент Етјен", свакако је много значила за Илију,
с обзиром да је Њујорк светска уметничка престоница, али
и због чињенице да је "Сент
Етјен" веома угледна галерија
са дугом традицијом и да заступа светски признате сликаре,
попут Густава Климта и Егона
Шилеа. Oд групних изложби,
најзначајнија је она у истој тој
галерији, одржана од децембра
2007. до јануара 2008. године,
под насловом Приступи духовном у уметности. Илија је био
изложен са Пикасом, Клеом,
Кандинским и другим ауторима.
Све то је био јак подстрек да се
настави са радом на Илијином
имену и делу. Исто тако, може
дела Илије и Мангелоса. Држава
ту није имала никакву улогу.
Што се већ поменутих књига
тиче, највећи део средстава је
дала породица. Министарство
културе је мало помогло издавање
монографије о Илији Босиљу.
Коначно, и једно не баш
пријатно питање: какви су
изгледи да се на обострано прихватљив начин реше
спорови Ваше породице са
Музејом наивне уметности
"Илијанум" у Шиду, односно са Мангелосовом удовицом у Загребу?
- Везано за оба спора
могу само рећи да се надамо
најбољем. Међудржавни односи
Србије и Хрватске нам нису ишли
на руку. Такође, отежавајућа
околност је била и то да нам
нису помогли наши државни органи. У питању спора око музеја
"Илијанум" жалосно је што општина Шид није била у стању да
ради на Илијином музеју, а није
ни имала снаге да га затвори.
Илијин дародавни уговор није
испоштован ни у једној тачки
осим у пријему радова од стране
општине Шид. Они нису показали ама баш никакав однос према
Илија Башичевић Босиљ: "Амбасадор Грачаница"
Имају
ли
активности
Вас и Вашег оца, др Војина
Башичевића,
разумевање
државних органа, не само због
значаја уметника о којима је
реч, већ и због чињенице да
брига о њиховој оставштини
захтева не малу материјалну
подршку? На пример, када је
о скупим билбордима у Новом
Саду реч!
- Не би се могло рећи да смо
наишли на разумевање државних органа. Мислим да би с обзиром на значај који њиховом
раду придају домаћи и страни
стручњаци, та помоћ требало
да буде значајнија.
Помињете билборде. Морам
рећи да је Фонд "Илија & Мангелос" захвалан агенцији "Alma
Quattro" која је власник билборда и београдској Галерији
"Озон" за реализацију овог
пројекта, у оквиру којег су се
на скоро 200 места у Новом
Саду појавиле репродукције
"Илијануму", осим, ето, жеље да
га не изгубе. Нису имали стручно лице, нити су имали услове
за чување слика, па су многе
од њих напале гљивице, што је
установила и комисија са Биолошког факултета у Београду.
Још 1982. године, 20. октобра, породица је понудила
Покрајинском
комитету
СК
Војводине своје захтеве везане
за музеј "Илијанум". А то су били:
правно регулисање положаја
"Илијанума" (израда основног
правног акта, формирање Савета), регулисање институционалног положаја "Илијанума"
у Војводини, као и решавање
материјалног и смештајног проблема самог музеја. Наравно,
захтеви су остали без одјека.
Ово Вам наводим тек да видите
откад се породица борила да се
испоштује Илијина жеља, као и
да се у том циљу обраћала разним органима.
Душан Познановић
13
PETA STRANA SVETA
Среда, 21. јануар 2009.
ВЕЛИКИ МУЗИЧКИ ТАЛЕНТИ: ЈЕЛЕНА ЂУКИЋ ИЗ РУМЕ
Јелена, жена које - има
Пи­ше ко стиг­не, уре­ђу­је ко мо­ра
Бећар­ски би­се­ри
срем­ских там­бу­раша
Видиш цуро онај месец горе,
тол`ко тебе моје срце воле.
А гле гада, шта говори сада,
да ме није ни вол`о никада.
Из­бор:
Миленко
Бобић
Гаравушо, мезимице мала,
а што си ми срце оковала.
Срце моје цепај се на двоје,
полак мени, пола ко ме жели.
Јелена Ђукић
за клавиром
После освајања Париза и Италије, крајњи циљ: докторске студије
у Њујорку - Академију уметности у Новом Саду уписала већ у 17-ој,
до дипломе стигла у 21. години, просек оцена - 10
Ј
елена Ђукић из Руме није сасвим ново име у нашим новинама:
странице нашег листа освојила је пре
тачно 12 година, освајањем Париза,
Италије, наравно у музичком смислу,
уз помоћ клавира. Имала је тада само
десет година, сада је напунила 22, ускоро креће у походе Америци, верује
да ни Мајами није онај орах, "биљка
чудновата, не сломи га, ал зубе поломи". Има Јелена из Руме те "зубе",
има Европу "под ногама", има у себи
нотно благо, савршенство једноставности, сан многих који су бар једном
сели за клавир.
Већ у десетој, Јелена из Руме копкала је по неисцрпном руднику соната, композиција, површински слој је
већ тада далеко иза ње, свира Моцарта, Рахмањинова. Вижљавом фигуром,
дугим танким прстићима, безазленим
дечијим смешком, запрепашћује европске сцене, зачас одушеви древну
музичку постојбину Италију, освоји
пробирљиви, мало уображени музички естаблишмент Француске. Нижу
музичку школу завршила је у Руми
(наставник Александар Рашковић), у
исто време је на Академији уметности
у Новом Саду, на нултој групи (професор Светлана Богино). Јелена, једина из Срема.
Шта је нулта група? Укратко: имаш
знање и таленат, немаш године. Ако
"победи" клавир, постаје редовни
срудент ове Академије, што се и десило.
Сећа се како је, пре 12 година, освојила Париз:
-Са насатвником и другим такмичарима стигли смо у Париз 10. априла.
Првог дана мало вежбам, другог дана
је такмичење. Кажу ми да је то велико
Јелена из времена
када је освојила Париз
међународно такмичење, не плашим
се, деца не знају да се плаше. Већ
првог дана видим неку црвену тачкицу на руци, мислим - нешто ме је ујело. Сутра наступам. Концерт почиње,
пуна је сала, жири озбиљан. Свирам и
мислим само на клавир. Чујем велики
аплауз. Кад сам се вратила у хотел,
свуда по мени богиње, температура.
Стигао и доктор, каже строго лежање.
Уручење награда је неколико дана
касније. Чујем, моја је прва, тата је
примио уместо мене. Тако сам, са богињама, освојила Париз, а нисам га
честито ни видела. Не смем чак ни да
плачем, две богиње су баш испод ока.
Сви око мене се брину због богиња,
нико не прича о награди.
Стреза у Италији донела јој је две
награде, другу, и трећу. Ту је и "Неготин 97" и - прва награда, све са девет-десет година.
Није Јелена нешто нарочито волела да је хвале, кад кроз разред носе
књигу похвале, а у књизи њено име.
Није јој било ни много криво кад види
кроз прозор како се друга деца играју,
а она вежба. По четири сата дневно,
уочи такмичења, по цео дан.
Једно је сигурно: није Јелена она
Андрићева "Јелена, жена које нема".
Било је свуда по Европи, ледено озбиљне светске сале тек ће је чути.
И далека Америка. Управо је ових
дана примљена на постдипломске
студије у Флориди, на Интернационални универзитет у Мајамију. Креће
у септембру, то ће трајати две године. Позвана је на другу аудицију која
ће се у марту одржати у Њујорку.
Крајњи домет су јој докторске студије
у Њујорку, звање доктора музичког
извођења.
Музика се сасвим настанила у њен
живот. Када је била мала, желела је
да буде доктор медицине. Доктор ће,
по свему судећи, и бити, али за ноте.
Богиње из Париза оставља другима.
Где ће живети?
-Све зависи од услова, мама и тата
кажу да сама одлучим, где ми буде
боље, ту остајем-кратко, уз исти онај
стидљиви смешак, одговара Јелена.
А њој се смеши Америка. Рума ће је
чекати. Њу и клавир.
Катица Кузмановић
СМЕШНА СТРАНА СРЕМА
ГАШЕЊЕ СВЕЋА
ВЕТРОВИМА
Чланови студентског удружења "Бумбар" који су студирали широм света: у
Бечу, Грацу, Риму и Загребу, окупљали
су се у јулу, током ферија, у Карловцима. Чим би стигли, довлачили су топпрангију до Карловачке пиваре и пуцњем најављивали да почињу седмодневну пијанку по подрумима, у којима
се пило вино и пиво док ноге држе.
Докони и млади такмичили су се у
препливавању Дунава, вожњи и потапању на чекрку воденица, а и у гашењу
свећа и фењера.
При крају лудовања окупили би се
у неком од већих подрума, запалили
свеће, поскидали панталоне и пуштали
ветрове, гасећи свеће и фењере. Победник је био онај који угаси највише
свећа или највећи фењер.
ПОБУЊЕНЕ МИ­СЛИ
• Лажови су загадили човекову
средину, зато смо постали подозриви
и према истини.
• Невреме је замка коју ниједно време
не успева да избегне.
• Припитомљене звери постају
човекољубиве, разлуђени људи се
претварају у звери.
• Дуг се данас најбрже наплаћује
-рекеташима,
• На затвореним састанцима
за отворене нема места.
ЕПИГРАМ
ПОВЕЗАНОСТ
Када чело
заузму дегени,
тог тренутка
настрадају гени.
14
Среда, 21. јануар 2009.
СКРИВЕНО ИРИШКО БЛАГО
Сваки тај камен - једна судбина
А
ко клесари и неимари, каменом на камен, кулу изграде, или манастир, и утробе
тих кула и манастира, вековима
крију многе тајне, речи неречене, песме чију мелодију ветрови разносе кроз вечност, као и
мисли прекинуте, жеље које су
остале пусте. Али, оне, те куле,
у исто време, непрестано, неким немуштим језиком, урушеним зидинама које обраста папрат, и сиви прах нагомиланих
дана и векова, причају приче
које може разумети понеки путник намерник који застане крај
камена, који тихо и без журбе
прође стазом манастирском до
њених одаја - сваки је тај камен
једна судбина, скривено благо
које у вечном судару минулих
векова и наших дана може даровати неки нови, јаснији пут
за свитања која тек теба да се
десе, и споје у ону мелодију
коју ветрови носе. Један део
тог блага лежи у Иригу.
То скривено благо, у шумама, у стенама, надомак шумарака, на раскрсницама путева,
мало подаље од мисли и погледа људи, у тишини која ври
од наслага минулих љубави,
мржњи, снова и неспокоја, то
благо, дакле, има Ириг. Треба
га само препознати, примити,
усвојити као нешто што смо
имали, па загубили, а то нешто
нам се, ето, поново враћа.
Да, то су иришки манастири.
Њих осам. Лепши од лепшег.
Сваки има своју причу, своје
клесаре и неимаре, њихове
исповести у камену треба знати чути, тако ће се, можда, и
разумети.
Тик уз манастире могу се
наћи локалитет Циган, један
од ретких у Панонској низији,
храст китњак, храст лужњак,
стабло црног бора, оскоруша,
воденица у Ривици, пећине код
старог Хопова, каменоломи.
Њихови звуци невидљиво се
утапају у сетну мелодију манастирских двери.
По предању, манастир Старо
Хопово подигао је дсепот Ђорђе
Бранковић 1520-те, помињу га
и турски списи, негде око 1545.
Како је била саграђена од дрвета, а покривена црепом, лако
је страдала од земљотреса. У
време игумана Захарија, никла
је нова црква 1752. У то време, црква није била осликана,
била је окречена у бело, није
имала ни иконостас.
За манастир Велика Ремета везује се име сремског
краља Драгутина. Манастир се
издваја по звонику који је висок скоро 39 метара. Звоник
надвисује шуме, брда, попут
залеђеног таласа скреће поглед путника на себе. Раваница је женски манастир, у њему
су биле мошти кнеза Лазара.
Мошти славног кнеза почивале
су у кивоту од кипариса. Мошти више нису у сремској, већ у
раваници у Србији. У Срему је
остао комад моштију, изложен
је у стакленој посуди уграђеној
у кивот. Кивот из 1757. године био је од дрвета, позлаћен
је са шест стубова, с круном и
двоглавим орлом на врху, и ликом кнеза Лазара (дар Обрада
Футожанина). Од драгоцености,
манастир је имао хаљину кнеза
Лазара, али и мошти свете великомученице Анастазије.
Манастир Крушедол основан је од стране Ђорђа
Бранковића и његове мајке
Ангелине, жене слепог Стефана Бранковића, 1509. године.
Током свих векова сачувао је
стил средњовековне уметности. У манастирским одајама
су спаљене мошти сремских
Бранковића, Ангелине, Максима, Стефана. Ту су и посмртни
остаци патријарха Арсенија
Чарнојевића, кнегиње Љубице
Обреновић,
краља
Милана
Обреновића. У женском манастиру Јазак, легенда га везује
за деспота Јована Бранковића,
налазе се мошти последњег
Немањића, цара Уроша. Ново
Хопово, као највеће благо чува
мошти св. Теодора Тирона који
је 306. године после Христа
мученички
настадао.
Гргетег је подигао Вук Гргуревић,
Змај Огњени Вук, за свог слепог оца Гргура Бранковића. У
Гргетегу почива архимандрит
Иларион Руварац, историчар.
Његов споменик је на уздигнутом месту, усамљен. Манастир
Мала Ремета, женски манастир,
подигао је, по предању, краљ
Драгутин Немањић 1546. године. Спаљиван је, па обнављан.
Манастир поседује комад мошти
св. Ђорђа Кратовца. Ове мошти
су пронађене тек пре петнаестак година, сасвим случајно,
када су мењане целиваонице:
у једној од њих биле су мошти, сакривене испод дасака,
сакривене од људи, да би их,
неки други људи, једном, ипак,
пронашли.
Ето, то је део скривеног
блага Ирига. У новије време,
Ириг жели да се претвори у
плућа Војводине, са очуваном
духовном баштином, да буде
туристичка лука у мору вина,
љубави и здравља. Можда ће
Манастир Велика Ремета
то једног дана и бити, ако препозна оно скривено благо које
се у једном времену загубило, па се увек некако враћа,
ако спозна и настави мисли и
хтења сремских Бранковића,
мајке Ангелине, Змај Огњеног
Вука, Немањића, Милице,
Лазара.
Катица Кузмановић
О ВИНУ И ВИНОГРАДИМА: ЗАШТО ГОСТИ РАДО ДОЛАЗЕ КОД ДУШКА РАДИЧИЋА ИЗ ДИВОША
Своје вино не продаје, већ поклања
Давно је речено да је најбоље оно вино које је хладно, којег има доста и које је џабе.
Е, управо таквог вина има у подруму Душка Радичића. Зато овог домаћина гости радо посећују
В
иноградарство је у породици Радичић, у Дивошу, била
вековна традиција, као уосталом и у другим фамилијама
из села на Фрушкој гори. Винограде су садили, неговали,
грожђе брали и цедили дедови, прадедови, чукундедови Душка Радичића, иначе
дугодишњог шефа сеоске месне канцеларије и - виноградара. У жељи да настави ову,
виноградарску традицију своје
породице, Душко је пре две
деценије обновио мали засад
винове лозе. На 20 ари, за винову лозу богом дане фрушкогорске земље, засадио је 300
чокота винограда, од којих се,
прича нам, 250 примило и даје
добар род.
Заступљене су у Душковом
винограду, углавном, винске
сорте грожђа. Ту је стара сорта "сланкаменка", која је некад била присутна у сваком
винограду на Фрушкој гори, ту
су "вранац" и "хамбург". Све
су ово црне сорте, а остало је
под "жупљанком" од које цеди
бело вино.
- Ја не правим вино, већ
цедим грожђе, а ту је велика
разлика. Какво је моје вино
зна свако ко га је пробао. Ове
године имао сам 300 литара
вина, око 250 литара црног и
50 литара белог и све што исцедим за домаћу је употребу.
Није то нека велика количина
вина за једно домаћинство.
Имало се раније и по неколико хиљада литара вина. Мој
деда и мој отац имали су по
две - три хиљаде чокота винограда. Део рода су продавали на пијацама, део је био
за сопствену употребу, а вино
које су имали продавали су
винаријама у Илоку или Иригу
- сећа се Душко.
Свако
домаћинство
у
његовом селу Дивошу имало је по неколико хиљада чокота, лоза је била на кољу
обрађивала се другачије него
сада, размак између редова
је био око 1,2 метара, сада се
лоза гаји другачије. Лоза се
сади тако да између редова
може да пролази тактор. Нажалост, са сетом ће Душко, у Ди-
Душко Радичић
вошу понеко још има виноград.
Тако је без обзира што је доходак од винограда већи него
од оног од пшенице и кукруза,
али и виногради траже много
људског рада. Његово село и
околина, наставио је Радичић,
имају
изузетне
географске
услове за гајење воћа и винове лозе. На јужним је падинама
Фрушке горе, на њеној сунчаној
страни. Ту, опет, ничу нови засади воћа, највише је брескве,
има и винограда, али не толико
колико би могло бити.
- Своје вино не продајем, већ
га поклањам. Поклонио сам га
многима који су били моји гости у месној канцеларији или у
кући. Пред Нову годину, када
су делили пакетиће деци у
сеоском забавишту, по флашу
вина поклонио сам нашим општинарима. Поклањам вино да
га пробају и да ме се сете - истиче Душко.
Свој виноград Душко обрађује
заједно са супругом Достом и
сином Александром, студентом који је у селу током летњег
распуста кад је у винограду и
највише посла. Душко додаје да
има среће што до његовог винограда води асфалтни пут, засад
је код музеја на Рохаљ базама,
тачније тристо метара ниже, па
до њега стиже за десетак минута аутом. У сезони дотле може
и послеподне и увече, може да
ради док је дана, а и око винове лозе не ради се по великим
врућинама.
- Моја кућа је прављена
између два рата, 1938. године,
има подрум на свод, од цигле,
који пружа идеалне услове за
чување вина. Ту температура
не варира, износи између седам
осам степени без обзира које
је годишње доба. Бурад имам,
нешто сам наследио од стрица
који је био виноградар, а нешто
сам купио. Специфична ствар
су и бурад. Да би се произвело
добро грожђе треба бити добар
виноградар, а да би вино било
добро треба бити добар подрумар, имати праву просторију
за чување и добре посуде за
лежање вина. Најбоља су храстова бурад, али се она мора
одржавати на прописан начин
да се сачувало вино - учи нас
Душко Радичић, а на питање
када је најобље пити и које
је вино најбоље он одговара:
- Најбоље је вино пити кад је
прилика. Најбоље је оно вино
које је хладно, којег има доста
и којег се не плаћа које је забадава". Код Душка су сви ови
услови испуњени.
С.Ђаковић
15
Среда, 21. јануар 2009.
ПЕ­СНИ­ЦИ СРЕ­МА О СРЕ­МУ: ЈОВАН К. РАДУНОВИЋ
Јосип Ципар: Поглед са балкона
У моме Срему јаблани су људи
СРЕМСКА
РАПСОДИЈА
(Певање прво - 1953)
За тебе и за те друге земље
родитељске,
откривен до стабла, душе
опчињене,
испијам најслађе чаше, досад
не пијене;
не могу да се трезним
од ширине сремске.
Векујем вољно као свак што
воли,
растварам капије од најтежег
злата,
грлим стабљике живота око
врата;
када руше жита, небо ме
заболи.
У моме Срему ретки су
јаблани,
свуда је храшће, ораси и дуди.
У моме Срему јаблани су људи,
од њих шуми гора и зоре се
дани.
Пуцају облаци кад их муње
ране,
а руше се птице док песме
заћуте,
заклокоћу воде и преломе
путе;
Срем дубоко дише, кује нове
дане.
СИРМИУМ ДВА
Ниси ни град
ни река
јер да јеси
моје би памћење било старије
од овог очаја који ме посећује
свакодневно и упорно
и био бих
верујем
мирнији пред призорима
који ми кидишу на вид
на слух
на нерв давно теби упућен
јер да си град
да си река
повео би ме собом у висине
тамо где су те однеле
моје недопеване арије
па бисмо се уз громове
и молитве
посветили гласно сваки свом
сећању
тражећи наш древни склад
исте стазе давно напуштене
одроњене у блеску завета
и записане на зиду највише
куле
испод сунца
крај које шетам од детињства
јер да си град
да си река
посећивао бих те језиком и
надом
хранио будућа сећања
и знао шта чујем и видим
СИРМИЈУМСКИ
КЛЕСАРИ
Да бију камен у главу, у леђа,
да глини копају по трбуху, по
оку,
да газе лаву, песак и тону до
веђа,
да се у мраку предака дубоку
расточе и згусну у богове и
пророке
они беже у снове, у реке,
у потоке.
јер да си град
да си река
пала би свака излишност
заборава
на твоје руке и на твоје тргове
нестале би вулгарне аждаје
сумњи
у твоје друго рођење
Сирмиуме
брате по сну
Пред Цезаром расту форуми и
палате,
огромни богови, орли
и лавови;
прелепом Амору крила се
злате;
Викторија бичује порфирске
ате;
урлају копља, а циче
ветрови...
Само у мраку, у тајни, клесара
очи
виде други извор који
светслост точи.
ако си град
ако си река
реци у који век рођења ти
у коју анђеоску правду да
поверујем
у које очи
у коју твар да се загледам
којем извору да пођем
на којој стази
на крају или почетку пута
где да засадим рањиву мисао
о Сирмиуме
светиљко летописа
Из мрака долећу зидови
и саркофази,
ппеке које нас памте какви
нисмо.
Из зглоба земље голи хлад
долази
да нас тамо нема, а као да
бесмо.
Изашли мајстори из година,
из муља,
из гвоздених кавеза, из реке
што бауља.
Њих више нема ко да гази.
ако си град
ако си река
ако си преврела мисао
древних неимара
ако си прареч окићена круном
истине
онда тај свети мир
и свети шапат одоздо
што ће доћи можда новом
вешћу
пусти да јасни извори будућег
живота
још овог јутра кроче међу нас
Тамо где им беху руке, сад
лишће рони,
где им беху жене са рибом
и вином,
ту сад други свет облаке
прогони,
ту Света Мајка са Богосином
белим рукама својим велики
хумус сави
у трубу, у коју ће глас да се
склони,
како би и небо могло да се
поклони
огромној клесарској љубави.
ниси ни град
ни река
ти си цео свет
под овом земљом.
Пролазе ходницима ума,боле
их понори,
салећу празнине, а гласови
зјапе,
из слепих улица понека
епистола прогори;
из лобања им никако мисли да
исхлапе.
А они клешу Назарет, Атос,
момке и девојке,
клешу Да Винчиа, Шекспира
и Пушкина;
не стиде се голе мушкости,
ни чедне девојке;
они виде свет, а њих даљина.
PANONIA
SIRMIENSIS
ИЛИРСКО ЖИТО
Упирем тело у чудо од тишине
преда мном је све чисто као
свануће
прегршт илирског жита на длану ми ко борови
који век да окренем па да
схватим ово ћутање
допиру древне кише до земље
која је све дубља
и не могу да сперу стан једном
болу
чији је знак у овом миру
пред којим се тајанственост
клања
Куд око да се отме
све као да неком припада
каква је то храна
кад зуби ничу преко кровова
ко да заустави мачеве
у сваком по једна врана
размешта оштрице свог перја
ноћ је на дохват равници
Јован К. Радуновић
Рођен је 1934. у Сремској
Митровици
где
је
завршио
гимназију, а дипломирао на Филолошком факултету и Факултету драмских уметности у Београду. Пише поезију, публицистику,
прозу, критике, позоришне,радио
и телевизијске драме, беседе. Позоришни, телевизијски и
филмски редитељ. Бави се науком о сакралним уметностима
и преводилаштвом. Дела су му
превођена на мажарски, македонски, словеначки, албански,
енглески, руски, италијански,
немачки, француски и пољски
језик.
Објавио књиге поезије: Сирмиум, Усправни над ширином,
Варшава, Молитва за Агату, Кула Радунова, Сирмиум 2,
а као филмском, телевизијском и позоришном ствараоцу дела
су: Ћутање професора Мартића, Усправни над ширином,
Радмилини разговори, Соба бр. 6, Сремом као срцем, Камен у бразди, Веје ли горка реч, Мрља, Шумановић, Фрау
Лујза Мишић, Дечак и генерал, Корени, Бдење душе и
друга, као и неколико студија: О Његошу, Антологија народног епског песништва, Хегедушић - говор слика ...
16
Среда, 21. јануар 2009.
ПОРОДИЦА У КОЈОЈ СЕ НЕГУЈЕ СПОРТ ИЗНЕДРИЛА КОШАРКАША ЕВРОПСКОГ РЕНОМЕА
Златни центар Србије у дресу број 13
Младом кошаркашу, репрезентативцу Мирославу Радуљици који је лане проглашен за најбољег
играча европског првенства у Летонији, уручено највеће општинско признање "Бест оф Инђија"
за 2008. годину - Породица му је подршка на коју увек може да рачуна
У
многим инђијским домовима завладала је радост
када је млада мушка кошаркашка репрезентација Србије
одбранила титулу европског
првака у Летонији и када
је за најкориснијег играча
првенства проглашен њихов
суграђанин, играч ФМП Мирослав Радуљица, златни
центар Србије у дресу број 13.
Највећа радост је ипак била
у породици Радуљица која му
је подршка и ослонац. Награда "Бест оф Инђија" која се
додељује најбољим колективима и појединцима који су у протеклих годину дана допринели
развоју и добром имиу Општине Инђија, припла је овом младом кошаркашу за постигнуте
резултате у 2008.години.
Ко је момак на кога рачуна српска кошарка? Рођен је у
породици спортиста у Инђији.
Мајка Бранислава се бавила атлетиком, тренирала у
"Партизану", била члан младе
југословенске репрезентације.
Отац Милан је био кошаркаш,
касније кошаркашки судија.
Старији брат Бранислав је
тренирао кошарку и играо за
Мирослав Радуљица
"Војводину", касније се окренуо студијама, сада је апсолвент на Пољопривредном
факултету у Новом Саду.
Четрнаестогодишња
сестра
Милена је изабрала одбојку.
- Са осам година почео сам
да тренирам у овдашњем Кошаркашком клубу "Мандекс" и
ту остао до 14. године. Имао
сам срећу да мој рад прати
врхунски стручњак за млађе
Са председником општине Гораном Јешићем на прошлонедељној додели признања "Бест оф Инђија"
категорије Владан Марковић
који је препознао мој таленат
и моје могућности. Међутим,
није увек било лако, било је
Породица Радуљица Мирославов ослонац и подршка
болних тренутака и дилема
да ли да напустим кошарку
или не. Међутим, моја породица је све време била уз
мене и подржвала сваку моју
одлуку. Уписао сам Спортску
кошаркашку гимназију у Железнику, завршио је као ђак
генерације и нешто касније
своју каријеру везао за ФМП.
Седам година станујем у Београду али се увек радо враћам
Инђији и својој породици,
каже Мирослав Радуљица који
тринаест година устаје и леже
са кошарком у мислима.
Почињу да се нижу успеси.
На првенству Европе 2005.
осваја златну медаљу као
најмлађи члан репрезентације,
у априлу наредне године на
незваничном првенству света
у Манхајму проглашен је за
најбољег центра генерације
да би у јулу исте године на
европском првенству у Грчкој
био изабран за најбољег центра у Европи. Круна његове
досадашње каријере било је
освајање титуле првака Европе
са млађом мушком кошаркашком репрезентацијом Србије у
Летонији 2008. Радуљица је
ШИД
СТАРА ПАЗОВА
Ухапшен
због лажне дојаве
З
Задржани
због разбојништва
З
бог сумње да је телефоном упутио лажну дојаву
о
постављеном
експлозиву, полиција је одредила
задржавање Ладиславу Р.
(39) из Шида. Сумња се да
је он 13. јануара, око 22.45
часова,
дежурној
служби
Полицијске управе у Сремској
Митровици мобилним телефоном упутио лажну дојаву да је
у Кафе бару "Синема" у Шиду
постављена бомба.
Контрадиверзиони преглед,
после евакуације гостију, показао је да је дојава лажна.
Оперативним радом идентификован је Ладислав Р. коме
је одређено задржавање, а
потом је приведен дежурном
истражном судији Општинског
суда у Шиду.
Ж.Н.
бог сумње да су извршили
разбојништво,
полиција
је задржала Милоша Г.
(22), Срђана Ј. (19) и Ивана З. (20) из Нових Бановаца код Старе Пазове. Они
су осумњичени да су маскирани, четвртог јануара, уз
претњу ножем, из продавнице "Снежа" у Новим Бановцима, опљачкали око 31.000
динара. Полиција сумња и да
су Милош Г. и Срђан Ј. 30.
децембра,
маскирани,
уз
претњу пиштољем и металном шипком, из продавнице
"Нама" у Насељу Бановци
Дунав присвојили 17.000
динара.
Истовремено,
полиција
саопштава и да је претресом
стана Ивана З. пронађено
проглашен за најкориснијег
играча, доминирао је под кошем и такмичење завршио са
18,6 поена и 10,9 скокова по
утакмици. Био је најбољи чак
у пет статистичких сегмената.
Данас је он кошаркаш на
кога рачунају и Србија и Европа. Ненаметљив, интелигентан, искрен, амбициозан,
свестан својих могућност. О
својим плановима каже.
- Најважније је да добро
играм и онда верујем да неће
бити проблема. Мој сретан
број је број 13 који сам добио још у "Мандексу" и данас га носим. Имам уговор
са "Железником" и он је на
снази још годину и по дана.
За касније ћемо видети. Своју
перспективу видим у неком
добро организованом европском кошаркашком клубу,
можда у Шпанији или Грчкој,
Америка је далеко а ја сам везан за Инђију и своју породицу, каже за "Сремске новине"
јуниорски
репрезентативац
Србије у кошарци Мирослав
Радуљица.
З.Г.Стефановић
два пакетића хероина и
један пакетић марихуане, а
у кладионици где је радио,
пиштољ с оквиром и два
метка.
Након
саслушања,
истражни судија Окружног суда
у
Сремској
Митровици
је
осумњичене пустио да се бране
са слободе.
Ж.Н.
18
Среда, 21. јануар 2009.
FEQTON SREM­SKIH NO­VI­NA (16)
Zlat­no ru­no
Ova pri­~a ni­je plod ma­{te. Do­ga­|a­ji ko­ji su tu is­pri­~a­ni su se stvar­no do­go­di­li.
Ob­zi­rom da svet po­ste­pe­no na­pu­{ta sta­re mo­ral­ne za­ko­ne, a ni­je pro­na­{ao no­ve, {to
je pro­u­zro­ko­va­lo pad qudske vred­no­sti i do­ve­lo do si­tu­a­ci­je da qudski `i­vot po­sta­je
sve jef­ti­ni­ji, pri­nu­|en sam da iz­me­nim ime­na i me­sta do­ga­|a­ja u ovoj pri­~i.
Even­tu­al­na sli~­nost sa bi­lo kim ili bi­lo ~im bi­la bi sa­mo igra slu­~a­ja.
Feqton potpisujemo pseudonimom MOST
Ј
уче ујутру је један мој пријатељ довезен овде од стране хитне помоћи. Нисмо
имали код себе његов пасош, а веровaтно ће остати овде неколико дана. Сад
сам дошао да регулишем потребне формалности око пријема и да га видим
ако је могуће.
- Реците ми његово име и ствар ће бити сређена.
- Ради се о једном страном држављанину који је генерални директор једне велике шпанске фирме…
- Ах, то је господин Кортез ! Не говори наш језик и зато смо имали пуно тешкоћа
да се са њим споразумевамо. Нема никога ко говори шпански у овој болници. Ево
нашла сам његов здравствени картон : Себастијан Кортез, 52 године, фрактура
скочног зглоба.
- Да то је он ! Ево, ово је његов пасош. И замолио бих вас да ми кажете каква је
процедура око плаћања болничких трошкова, јер он нема југословенско социјално
осигурање.
- Тренутно ћу записати све што је у вези његовог пријема у болницу, а остало
ћете видети са књиговодством. Док је типкала по клавијатури компјутера упитах
је да ли могу видети свога пријатеља само неколико минута ?
- У ово време посете нису дозвољене, али вама ћу дозволити под условом да
будете тихи. Он је у соби број 105 на трећем спрату. Можете се попети лифтом.
- Не брините, никога нећу узнемирити и знаћу да ценим вашу љубазност тако
што ћу вам купити једну бомбоњеру првом приликом. Уђох у лифт и зачас се нађох
на трећем спрату где је владала полутама и савршена тишина, никаквог знака
живота. Идеална ситуација за савршен злочин. Мораћу нешто да предузмем у вези
сигурности, јер ово ништа не ваља. Отворих бешумно врата његове собе и угледах га како седи у инвалидским колицима окренут леђима према улазним вратима
читајући неке новине. Посматрао сам га два-три минута не мичући се, а затим му
се приближих на врховима стопала. Таман кад сам хтео да му ставим обе шаке на
рамена фингирајући дављење, нађох се испред цеви једне Берете 7,65 са пригушивачем
- Хеј, полако друже, то сам ја, твој друг Михајло !
- Зашто не куцаш на врата као све цивилизоване особе.
- Е па то сам учинио намерно да проверим како те неко може ликвидирати без
много буке. Ово је идеално место за ту врсту посла.
- Знам, то сам већ приметио и обезбедио се против таквог изненађења.
- Мораћу да предузмем неке додатне мере у погледу твоје сигурности : захтеваћу
да ти се додели један кључ како би могао да се закључаш изнутра.
- Остави се тога за сад, знам ја добро да се браним кад то буде потребно. Реци
ти мени где си се скитао од јуче у подне ?
- Поштено да ти кажем, заспао сам у подне и пробудио се у 23,30 увече. То је
било јаче од мене, али обећавам ти да ћу од сад друкчије поступати.
- Не чуди ме што си заспао после свих оних перипетија од прошле ноћи. Задао
сам ти много муке.
- Нема везе, ти си мој друг ! Да ти сад кажем шта сам радио пре неколико минута : регулисао сам твој пријем у болницу тако да си сад у сасвим нормалним условима као сваки болесник. То је било јако важно. Ево ти сад овај пасош, а ти мени
дај на чување онај југовићки, јер никад се не зна. Мислио сам, када сам полазио да
ти дам ону утоку од Босанчероса, али ти си био у коми. Видим да си набавио једну
згодну стварчицу, дај да га видим.
- Он ми га пружи и ја се зачудих колико је лаган, као да није од челика. Био
је веома пљоснат, мало дебљи од табакере за цигарете и сјајан као сребро. То је
била нека посебна врста оружја коју још нисам видео. Где ли је то нашао?
- Од овога пиштоља се никад не растајем, био је у мом мантилу. Док сам те чекао поред пруге, извадио сам га из торбе.
- То си одлично урадио, свака част… Иначе како се осећаш ? Боли ли те још
увек ?
- Сад је све у реду, дали су ми добре лекове против болова, а буше ме инјекцијама
сваких шест сати.
- Да ли ти је нешто потребно ? Како те хране Словенци ? Ја сам се потрудио
да добијеш индивидуалну собу и подмазао сам мало шапе главне медицинске сестре.
- Храна је одлична, али за сад мало једем, немам апетит. Чим нешто прогутам
одмах ми се повраћа. Донеси ми моју тоалетну ташну због бријања. Једна мала
флашица вискија би ми добро дошла после све те муке и невоље.
- То можеш само да сањаш. Јеси ли ти при здравој памети ! Не само што нећу да
ти донесем него ћу се потрудити да га не добијеш са било које друге стране. Док
си под антибиотицима ти не смеш ни да примиришеш алкохол. Ниси ваљда толики
џукац да то не знаш ? !
- Михајло, ти почињеш да ми идеш на нерве…
- Затвори пљуцу и немој да се понашаш као сибирски мужик. Донећу ти кило
поморанџи.
- Ужасавам се од поморанџи, донеси ми кило добрих црвених јабука или крушака !
- Ето, прави си сибирски џукац, не знаш да једеш поморанџе. Ви сибирски
сељаци не знате ни шта је то поморанџа. Добро, донећу ти јабуке и крушке… Хоћеш
да ти купим један мали транзисторски радио на батерије да слушаш вести ?
- Да то ти је добра идеја и купуј ми новине !
- На ком језику ?
- На енглеском, шпанском или италијанском. Може и на српском.
- О кеј! Е сад морам да те напустим јер ми је она риба на рецепцији рекла да не
останем дуго.
- Купи ми један шах !
- Ма шта ће ти то кад не знаш да играш.
Eks­klu­ziv­na is­po­vest ^o­ve­ka ko­ji je
u^e­stvo­vao u naj­ve­]oj [pi­jun­skoj
afe­ri 20. ve­ka
- Да ли си већ видео Руса који не зна да игра шах ?
- Шалим се. У ствари провоцирам те да би те изазвао на двобој. Добро, идем још
мало да спавам, видећемо се у току дана. Мислим да си овде у Словенији сигуран.
Код њих нема будућих агената од будуће државе Босне.
- Мој мали Михајло рећи ћу ти нешто : ти си веома јак као теренац, али у домену
шпијунаже си жива незналица.
- То и није мој посао, хајде здраво ! Одмори се добро, видећемо се у току дана.
- Хаста ла виста амиго !
Пошто сам спавао 12 сати без прекида, није ми се више спавало. Одлучих се да
направим једну малу шетњу кроз Љубљану. Овај град сам некад одлично познавао. Мислим да је то најлепши град у Југославији : добро одржаван, пун зелених
површина, чист… Шетајући се приметио сам да је приличан број барова отворен ?
Вероватно због туриста који долазе у Словенију на зимовање.
Када сам се заситио шетње реших да попијем нешто у неком од ових барова.
Запамтио сам један бар који се налазио у близини аутобуске станице а који ми је
остао у лепој успомени. Брзо сам га пронашао. Седох на једну високу столицу уз
шанк и наручих један Чивас са две коцке леда. Било је прилично света унутра, али
се то није толико примећивало јер је простор био велики. Једна жена се шеткала
између столова као да тражи некога. Запазио сам је јер је била веома елегантно
обучена. Таман кад сам помислио да би било лепо у њеном друштву, она промени
смер и крете према шанку. Кокетно наслони лакат на шанк и рече :
- Попила бих нешто.
Могла је имати око 35 година, косе светло браон, кестењасте очи и стас од
1,70… Лепа жена. Одавала је утисак некога ко је нешто давно изгубио па сад покушава да то нађе. Имала је у очима неки израз туге и меланхолије, као неко ко ће
сваког момента извршити самоубиство. Није била проститутка, али се јако трудила
да остави такав утисак.
- Ја пијем виски, реците шта желите да попијете ?
- Исто што и ви.
Дадох знак бармену да јој сервира исто. Није личила на алкохоличарку, пре би
се рекло да покушава играти алкохоличарку. Нисам могао да се отмем утиску да та
жена нешто жели и то од мене. Зашто од мене поред толиких људи око нас.
- Ви говорите српским дијалектом ?
- Смета ли вам то ?
- Напротив, мој муж је био чист Шумадинац.
- Био ?
- Пре неколико месеци је погинуо у једној страшној саобраћајној несрећи. Од
тада слабо спавам, нарочито ноћу.
- Имате ли деце ?
- Два дечака близанца, имају једанаест година, сада су у Марибору код моје
мајке. Чудно је колико ви личите на мога мужа. То ме је привукло да вам приђем.
- Стварно ? !
Ово сам рекао само да бих нешто казао, да бих учествовао у разговору. Овај
сусрет ми је све више личио на неко чудо. Било је сувише лепо да би било истинито.
Ово се догађа само на филму. Без икаквог труда, једна жена вам пада у наручје као
са неба. А није проститутка ? !
- Иначе шта радите у овом јебеном животу ?
- Археолог сам, а ви ?
-Радим у једној научној лабораторији, ловим молекуле.
- То је једна лепа професија. Када сам био млад сањао сам да постанем истраживач, али живот је кренуо у другом смеру…
- То значи да сам се преварила, веровала сам да сте шофер аутобуса. Имате
солидне руке и рамена достојна дивљења. Оно што ме импресионира код вас је
ваша хладнокрвност, ви одишете спокојем. Имате нешто у себи што ме смирује и
даје ми вољу да живим.
О чему прича ова жена ? Одавно нисам имао прилике да разговарам са неком
Југословенком, а поготову са Словенком, тако да сам скоро заборавио њихов начин понашања. Нека врста аларма зазвони у моме мозгу : Опрез ! Овде има нешто што се не врти како треба. Знао сам да су Словенке прилично слободне жене
и без предрасуда, да су давно пребродиле сексуалну револуцију, али ово ми је
личило на нешто ванземаљско. Затражих још једну туру пића. Пијуцкала је своје
пиће и гледала ме чудно, или је то било само у мојој уобразиљи. Већ је било три
сата ујутру. Снег у Словенији почиње да пада већ у новембру. Нека ледена киша
мешана са снегом поче да покрива кровове аутобуса који су се видели кроз излог.
Нешто ми је говорило да се морам отарасити ове жене. Несто овде не иде нормалним током. Али човек је проклет, чим му се приближи жена, губи моћ резоновања.
Живот је пун грубости, а ова жена нуди нежност. У осталом шта ризикујем ако се
мало поиграм са њом…
- Имате лепе очи.
- То је све ?
- Знам да ово није баш оригинално, али још се не усуђујем да кажем шта све
имате лепо.
- Научићу вас нешто. Када се нађете у друштву једне жене треба се усудити,
бити храбар, али никад вулгаран или насилан. Већина људи је неспретна са женама. Пред женом се обично понашају као деца, не знају шта ће и како ће.
- Хвала вам на савету, али код мене се не ради о томе.
- А о чему се ради ?
- Што не знам како да се понашам са једном женом која је у жалости. А поред
тога, не могу да се отарасим једне мисли.
- О чему мислите ?
- О вашем зеленом костиму и кошуљи боје лимуна, то нису боје ожалошћене
удовице.
- То значи да сте запазили и нешто друго, не само моје очи ?
- Јесте ли гладни ?
- Зашто тако нагло прелазите на другу тему ?
- Зато што сам гладан, ништа нисам јео од јуче ујутру, а овај виски појачава
жељу за храном. А гладан човек, ма колико желео да освоји једну жену, не налази
прави начин кад је гладан.
(Наставиће се)
Забрањено копирање и прештампавање
20
Среда, 21. јануар 2009.
У ШИДУ ПОЧЕО СА РАДОМ ПРВИ ПРИВАТНИ ДОМ ЗА СТАРЕ
Корисницима као код куће
Сви који су смештени овде
у потпуности су збринути и
под сталним су надзором и
контролом
неговатељица.
Надзор подразумева двадесетчетворочасовно праћење
општег стања корисника,
давање прописане терапије,
лекарску контролу здравља,
одржавање чистоће и личне хигијене – каже Божо
Момчиловић из Шида, власник овог старалког дома
Н
а самом уласку у Шид из
правца Гибарца, преко
пута Словачког парка, у Улици Светог Саве број 93, у кући
која је адаптирана специјално
за ову намену, недавно је отворен Дом за старе. Реч је о
првој приватној установи ове
врсте у Срему, чији је власник
Божо Момчиловић. Идеју
да се бави овим послом, како
сам каже, добио је од своје
супруге, која је својевремено
радила у таквој установи у
Копривници.
- С обзиром да она има искуства у тој делатности, а да
на овом простору постоји потреба за таквом институцијом,
одлучили смо да купимо кућу и
да је адаптирамо за нове намене. Имамо шест соба са по два
лежаја, што значи да можемо
сместити 12 старих лица. На
две собе долази по једно купатило са директним приступом,
а све просторије се загревају
на централно грејање. Поред
кухиње, постоји и дневни боравак са заједничким телевизором, који се може прикључити
и у сваку собу посебно, уколико неко од њих изрази такву жељу. С обзиром да је дом
отворен тек недавно, тренутно
имамо само четворо корисника: једног деку из Кукујеваца,
баку из Мачванске Митровице,
као и баку и деку из Шида. За
све њих обезбеђена су четири
оброка дневно, кафа и воће у
неограниченим количинама у
току дана, као и редовне контроле лекара, односно амбулатно лечење. Имамо уговор
са Домом здравља, тако да
њихова служба „кућне посете“
редовно долази и код нас, или
– уколико је то потребно, до
лекара их одвезем ја. Исхрана
је у потпуности прилагођена
како животном добу корисника, тако и свакоме понаособ,
уколико то захтева његово
здравствено стање. Сви који
су смештени овде у потпуности су збринути и под сталним су надзором и контролом
неговатељица. Надзор подразумева двадесетчетворочасовно праћење општег стања
корисника, давање прописане
терапије, лекарску контролу
здравља, одржавање чистоће
и личне хигијене. Оваква врста
смештаја за старе јефтинија
је од државних установа тог
типа, мало је скупља од просечне пензије и на месечном
нивоу износи око 25 хиљада
динара. Дом је у потпуности
отвореног типа, што значи да
наши клијенти могу, увек год
то пожеле, да оду до града или
у посету код својих најближих,
ако им то дозвољава њихово
здравствено стање. Такође, поред свакодневних активности,
баке и деке имају могућност и
за једнодневне излете до манастира Привина Глава или –
уколико изразе такву жељу, до
оду до неке од градских цркава на богослужење. Ми се увек
трудимо да се они код нас, што
је могуће више, осећају као
код своје куће – прича Божо
Момчиловић.
А да је заиста тако потврдила нам је и 79. – годишња Вукосава Живковић из Мачванске Митровице, која се овде
налази већ месец дана.
- Била сам најпре у неком
другом војвођанском дому,
али ми се тамо није допало.
Превелика је гужва па сестре
не могу свакоме да посвете
онолико пажње колико би ми
старији желели. Овде је сас-
Божо Момчиловић са бака Вуком
вим другачије, пријатна је атмосфера, не фали нам ничега,
а једва чекам лепше време да
све озелени, па да можемо да
седимо у дворишту. Онда ћу се
заиста осећати као код своје
куће – каже бака Вука.
Иако је реализације овог
пројекта у самом зачетку, Божо
Момчиловић већ има нових
идеја о проширењу делатности.
- У плану ми је да у продужетку куће направим дневни
боравак за старе особе. Довозио бих их комбијем, овде
би имали два оброка, лекарску
негу и купање, организоване
слободне активности и разне
секције, а увече бих их одвозио њиховој кући на спавање.
Мислим да је то добро решење,
с обзиром да смо ми традиционална средина, те да стари
нису баш превише задовољни
да оду било где од своје куће.
За реализацију ове идеје подршку сам добио и од шидске
локалне самоуправе, с обзиром
да овако нешто још не постоји
код нас, иако ова заједница
има потребу за тим. У том дневном боравку посао би добило
14 лица, док је тренутно у Дому
запослено њих троје – каже
Момчиловић, додајући да жали
што због недостатка услова још
увек не може да прими најтеже
болеснике, иако за тим има
највише потребе.
Сања Михајловић
У ПОСЕТИ ЉУДИМА КОЈИ ЗАДОВОЉСТВО НЕ МЕРЕ МАТЕРИЈАЛНИМ ДОБРИМА
Новац је потреба, а срећа нешто друго
Породице Јешић из Шашинаца и Живановић из Лаћарка веома су сличне. Повезује их непрекидна,
мукотрпна битка за прескроман живот и њихова деца - сви примерни ђаци и спортисти
С
нег и лед оковали путеве и сокаке. На пут креће
само онај коме је то заиста
прека потреба, сви остали завукли се у топле собе, комфорне канцеларије и кабинете и кроз замагљене прозоре
гледају идиличне слике околине - китњасто иње на гранама
дрвећа, белину улице и убундане пролазнике како се клижу
по тротоарима. А, ми кренули
на пут, у оближња села. Питам:
да ли баш мора сад кад су такве неприлике, а након посете
увидех и сама да је требало
ићи да би се макар, за трен,
неки људи обрадовали скромним поклонима. Јер, помоћ је
циљ сваке хумане акције.
Клизав, а почишћен друм
води нас прво у Шашинце.
Наше одредиште је Улица Саве
Зделара бб. Улицу се не може
заобићи, но до назначене адресе мало теже дођосмо. Кренемо
из главне улице неким сокаком
удесно, ту из пет аутомобила
сви изађосмо па пут под ноге
пешке у поље. Пут широк колико је неки трактор гумама
давно слегао подебео залеђен
снег, а около дебела кора, клиже се као по стаклу.
Јешићи
Једно по једно, у колони,
дођосмо до њива, куће ни на
видику. Онда још мало улево, двестотинак метара даље
стоји зграда међу дрвећем. Ту
је одредиште. Ту живи породица Славице и Ђоке Јешића
са децом Невеном (18), Не-
надом ( 15) и Иваном ( 16).
Њих петоро су разлог што их
посећујемо, носимо поклоне
из хумане помоћ митровачког
"Сирмијумарта".
Домаћини изашли пред кућу
да нас дочекају. А, кућа мала
као кутија. Две собе и кујница.
Ту сви живе. Док домаћин Ђоко
са донатором обаваља административне ствари око поклона
и новчаног чека разговарам са
супругом му Славицом. О животу и преживљавању. Јер, њих
двоје немају запослење, живе
од сезонског рада и социјалне
помоћи а школују и то успешно
троје деце.
"Видите и сами како живимо. Кућу смо сами направили.
Муж ради повремено, код приватника, кад је сезона ја сам
на њивама. Он је био чувар на
економији, остао је без посла,
ја никад нисам била запослена,
идем у надницу. Од живота он
добио шећер, мени летос позлило на њиви, замало да ме
стрефи удар.
" Морам пазити како располажем са сваким динаром. Три
ђака су ту, добра ђака. Нена је
у економској школи у Митровици, Ивана учи исту школу у
Руму, а Ненад-Бата, учи прву
годину за аутоелектричара.
Питаш како смо провели празнике? У кући, спремила сам колико се могло. Живимо са мало
баште. Посејемо кромпир, купус, пасуљ, буде и мало кукуруза па нахраним коју кокошку
да имамо јаја.
"Када сам добила нешто
пара на гомилу, купили смо
Живановићи у својој соби
шпорет и две тоне угља. Један
комшија нам је дао чокове
тако да нам је топло. Струју
до јесенас нисмо имали. Месна заједница је дала бандере,
Електровојводина је радила, а
ми смо жице развели по кући прича Славица Јешић.
Невена, Ивана и Ненад су
средњошлоци. За учење им
не требају посебни услови,
нико ником не смета. Неко
учи у себи, неко наглас, али је
најбоље лети, напољу.
Живановићи
Ништа мање лутања није
нашој екипи требало да дође до
Планинске улице бб у Лаћарку
, где живе Милан и Весна
Живановић са четворо деце.
Они су наше друго одредиште.
Повод ове посете је поклони слатки пакети школски прибор
и новчани чек. Весна, ваљда је
чула да долазимо, изашла пред
кућу, у мајици, да нас дочека.
Живановићи
имају
три
сина и ћерку : Жељко (17)
средњошколац је -стипендиста Центра за социјални рад
"Сава", одличан ђак, Жељка (
16) средњошколка је и шампион у џудоу, Марко ( 12) и Стефан ( 4). Кућу су сами сазидали. И овде важи она народна :
ако чељад није бесна ни кућа
није тесна. Јер, њих петоро
живе у једној соби.
Док домаћин потписује папире разговарам са Весном
Живановић о томе како извлаче крај са крајем. Овде су од
1990. година, прича Весна. Она
је родом из Херцег Новог, муж
је из Босне, судбина их је довела на исти пут па су се узели
и створили породицу.
"Били смо годинама подстанари,
немамо
стално
запослење, радимо приватно. Он на грађевини, ја где се
може. Колико зарадимо у сезони толико имамо. Кад посла
нема живимо од дечјег додатка
и социјалне помоћи. Ову једну
собу смо уредили, имамо још
једну која није оспособљена
за коришћење. Кућу сређујемо
четири, пет година, више нисмо успели."
"Најсрећнији смо што су
нам деца добра. Добри ђаци,
спортисти. Да није тако син
не би добио стипендију, ћерка
је шампион у џудоу. Грејемо
се на шпорет, купимо по два
метра дрва кад добијемо дечји
додатак, дневно нам треба три
хлеба да нам буде кнап. Кувам
кромпира, пасуља, јако тешко
издржавамо. Али, за децу морамо имати, морамо се за њих
борити - рече Весна док нас
прати из топле собе окићене
шареним гирландама и балонима.
Питам је шта јој значи ова
посета, а Весна одговара:
"Значи ми много. Значи да нисмо заборављени, да још има
добрих људи"...
С.Ђаковић
21
Среда, 21. јануар 2009.
МИЛАН ЈОВАНОВИЋ ЧАЂА, ПОСЛЕДЊИ МИТРОВАЧКИ ОЏАЧАР
Четку на леђа, па полако
После три деценије рада у димничарској фирми, што друштвеној,
што приватној, основао је своју сопствену и једини је који ради овај посао.
Још коју годину до пензије.
К
ада је после 33 године радног стажа проведеног у сремскомитровачкој
димничарској фирми прошлог
октобра остао без посла Милан
Јовановић Чађа из Бешенова
решио да презуме ствар у своје
руке и оснује управо фирму
која се бави овом делатношћу
тако да је ту и власник, директор, секретарица, оџачар... јер
му није било друге. Посла ни
на видку, а овај занат је одавно испекао.
-Нисам имао куд и како у
целој општини, значи и у граду и свим насељеним места
нема никог ко се бави овом
делатношћу решио сам да будем свој газда. Тек је почетак
и наравно да је тешко, али има
колико-толико посла. У старој,
оној друштвеној фирми која се
звала „1.мај“ некада нас је радило тридесетак. Касније када
је Митровица гасификована
и када је кренуло грејање на
топловод много је мање било
посла, тако да нас је остало
седам-осам када је фирма приватизована пре три године.
Како газда није извршавао обавезе из купопродајног уговора
Агенција за приватизацију је
раскинула лане у мају уговор,
те сам неколико месеци касније
направио сопствену фирмуСЗР „Чађа“. Када сам почињао
да радим, те осамдесете године прошлог века,тада је посла
било преко главе. А, оџачар сам
постао изгледа случајно, или је
то можда баш судбина. Кућни
пријатељ мојих родитеља је
био директор те димничарске организације и када га је
мој отац питао да ли му треба шегрт пристао је и тако ја
напустим средњу технолошку
школу у коју сам тек кренуо
и кренем да учим за оџачара.
Завршио сам тај курс и онда
целу годину био приправник.
Тада сам био најмлађи оџачар
у оној старој СФРЈ са свега 15,5
Фабрички
димњаци
-Док смо радили оних
година
навелико, наша
фирма је одржавала и
индустријске оџаке, а није
их баш мало било у Митровици. „Матрозов“ оџак
је био највиши, чак 105
метара и чистио сам га са
колегама безброј пута. То
је умело да траје по месец
дана. Ватрено крштење
сам имао на „Митрошперовом“ оџаку који је био висок 54 метра. Није свеједно
на толиким висинама, горе
прилично љуља, али нема
ти друге. Имали смо само
маске, четке, рукавице, а
док није било маски стари
мајстори су стављали марамице на уста. После смо
добили и сајле којима се
закачиш ако почне да ти се
врти у глави, каже Милан
Јовановић Чађа.
Милан Јовановић Чађа
година. Ишао сам прво са старим мајсторима да печем занат, а потом добио свој рејон.
Радило се ударнички тих година. Само сам ја имао у рејону
четири хиљаде оџака. Касније
се тај број смањивао, па је
пало на 2.000, па на 800, да
би у ово време то било далеко,
далеко мање. Можда је остало
тридесетак одсто некадашњих
муштерија, сећа се Чађа, који
каже да му то није једини надимак. Њихову породицу у
Бешенову од давнина зову Румуни, то им је шпиц-наме, јер
Јовановића има колико хоћеш.
Као најмлађи оџачар, тих
година гостовао је често у
телевизијским емисијама, о
њему је вели писала и загребачка „Арена“ и београдски
„Базар“и многи други. Тада
му је стигла и понуда однекуд
из околине Загреба да дође и
ради код тамошњег власника
приватне димничарске фирме.
-Био сам млад и није ми се
ишло од куће, а није било ни
разлога, јер смо добро радили.
Заволео сам овај посао, који
иако је тежак има разноразних
згода и незгода, али ми је леп.
Увек бих поново изабрао ово
занимање. Штета је што данас
млади неће у оџачаре. Рачунају
да је тешко, опасно, стално
си у диму, да је прљав посао,
а зарада неизвесна. Знам да
Срећа
-Због
веровања
да
оџачари доносе срећу било
је случајева да ме пипну, ухвате за дугме, или
ишчупају влас косе. Чак су
ме неки молили да им одиграм бројеве на лоту или
да купим срећке за њих.
Вероватно прича о срећи
када видиш оџачара потиче отуд јер кад ти се загуши или запали оџак, онда
ти нема веће среће него
када га очисти мајстор и
све поново функционише,
сматра Чађа.
постоји школа за димничаре у
Београду, али овде у Срему не.
Када нас не буде не знам ко ће
чистити преостале димњаке,
прича Милан. Према његовим
речима никада у Срему ниједна
жена није радила као оџачар.
Колико зна била је само једна
протеклих година у Београду,
али мисли да она сада ради
административни посао у том
предузећу.
-Све нас је мање. Мени до
пензије фали још седам година, а ако опет будемо имали
бенефицирани стаж, као што
се прича, онда и мање. Просто не знам шта ће бити. Док
нисам радио, тих неколико
месеци оџаке нико није ни одржавао, ни чистио. А, то уме да
буде опасно. Оџаци се запуше,
буду неприпремљени за сезону, па богами долази и до пожара. Њих треба лети палити,
а стручно чистити зими. Но то
треба да раде они који знају, јер
често долази до непредвиђених
ситуација. Најопасније је када
се запали и онда треба само
обезбедити оџак да се пожар
не би проширио, а никако гасити водом. Тада долази до
експлозија и онда је „чупаво“, наставља причу Милан
Јовановић. Како каже током
радног века налазио се у разноразним сутуацијама. Некада
су у оџацима током чишћења
налазили свакаквих предмета
од крпа, шешира, дасака, тегова, флаша, металних шипки,
летвица...
-Једном приликом сам нашао тег тежак 5,5 килограма,
а домаћин код кога сам радио
каже да није њихов. Вероватно се оџак загушио и неко је
покушао тешким тегом да га
„прочисти“. Било је да нађемо
и голубова, сова, пчелињака и
осињака. Сада је већ друкчија
ситуација. Грађевинци строго воде рачуна када зидају па
нема толико лоше урађених
оџака. Једино има старих, који
се круне па сада најчешђе налазим комадиће цигли. Згода има свакаквих. Сећам се,
једном смо пред дочек Нове
године чистили код једног
домаћина и тада ми је нога пропала кроз под на тавану. Биле
су труле греде, али се све добро завршило и нисам пропао.
Иначе, по таванима смо налазили буквало свашта, од разног отпада, непотребних ствари, флаша, намештаја, па чак и
припремљен мртвачки сандук и
крст које је себи спремио један
стари човек јер је живео сам.
Каже за сваки случај, нека ту
стоји, да буде спреман и не
мисли како ће бити кад умре.
Било је често и случајева да
држе на тавану шунке, кобасице, кулење, а некада их и диме
поред оџака. Отуда ваљда и
потиче прича да сваки оџачар
у џепу носи чачкалицу. Она му
треба да у одломљени комад
кобасице када део поједе, у
остатак стави чачкалицу па се
споји, тако да се не види да је
одломљено парче, једино што
је кобасица краћа-испричао је
Чађа.
Каже на крају да је задовољан
што му је професија баш димничар. Упркос томе што је посао прљав, за њега је леп и од
тог „црног хлеба“ живи његова
породица. Тачно је да овај позив носи и многе опасности и
професионална обољења. Зато
је ваљда још пре много година
оставио дуван. Вели доста му је
дима, па му не треба и додатни
из цигарете. Надимио се подоста за ове три деценије. Каже
још коју годину-четку на леђа,
па полако.
Ј.Зурковић
ЦРНА ХРОНИКА
СРЕМСКА МИТРОВИЦА
Пролазницима
отимали ташне
Оперативним радом полиција
је ухапсила Илију Ш. (24) и
Драгана Р. (42) из Руме и због
основане сумње да су извршили
тешку крађу привела их истражном судији Општинског суда
у Руми. Они су осумњичени да
су 11. јануара ове године око
19.45 у Руми, у Улици Владимира Назора, уз употребу физичке снаге, на нарочито дрзак
начин од пролазнице отели
ташну у којој се налазила извесна количина новца. Након
саслушања, истражни судија
им је одредио притвор до месец
дана.
Ј.З.
НОВА ПАЗОВА
Крадљивац
аута ухваћен
на делу
Полиција је задржала Александра Н. (18) из Нове Пазове и због основане сумње
да је покушао извршење пет
кривичних дела неовлашћеног
коришћења туђег возила, привела га истражном судији Општинског суда у Старој Пазови.
Осумњичени је у ноћи између
10. и 11. јануара ове године,
у улицама Бранко Радичевић
и Светосавској, покушао да
покрене
аутомобиле
марке
"џета", "југо", "алеко" и две
"засатаве 101", и на том послу
га је затекла полиција. Након
саслушања, истражни судија
је Александра Н. пустио да се
брани са слободе.
Ј.З.
РУМА
Хероин у „југу“
Полиција је задржала Милана Т. (26) из Руме и због
основане сумње да је извршио
неовлашћену
производњу,
држање и стављање у промет
опојних дрога, привела га истражном судији Окружног суда
у Сремској Митровици. Приликом редовне контроле, полиција
је у Руми, Улица Пазовачка 10,
на поду возила “југо корал 60“,
којим је управљао осумњичени,
пронашла
седам
пакетића
материје сумњиве на херион.
Након саслушања, истражни
судија је Милану Т. одредио
притвор до месец дана.
Ј.З.
СТАРА ПАЗОВА
Наоружан
пушком
и муницијом
Приликом претреса стана
Аљоше Л. (18) са подручја
Старе Пазове, полиција је пронашла аутоматску пушку са пет
оквира и 80 метака различитог калибра. Против Аљоше Л.
биће поднета кривична пријава
за недозвољено држање оружја
и експлозивних материја општинском јавном тужиоцу у
Старој Пазови, у редовном поступку.
Ј.З.
22
Среда, 21. јануар 2009.
ПЛИВАЊЕ ДО ЧАСНОГ КРСТА У ТАЛАСИМА САВЕ
Најбржи Душан Жигић
Н
а Богојављење, 19.јануара,
Сремска Митровица је имала
част да буде домаћин и Свесрпског пливања до часног крста.
17-годишњи ученик Душан
Жигић из Сремске Митровице
победио је у заједничком традиционалном, четвртом по реду
свесрпском пливању за Часни
крст и десетом сремскомитровачком пливања за крст које
је одржано на Сави пред више
хиљада Сремскомитровчана.
У свим школама на територији
највеће сремске општине
Друго полугодиште
у топлим учионицама
С
удећи
по
речима
ресорне
начелнице
у
сремскомитровачкој општини
Зорице Гашпар сви ученици
са територије сремкомитровачке општине први дан другог
полугодишта започели су у топлим учионицама.
"Оне школе које се греју на
чврсто гориво на време смо
обезбедили потребним количинама ових горива док у оним
школама које се греју на гас
обезбедили смо и алтернативне енергенте у случају да се
ситуација са гасом опет промени - истакла је ресорна начелница. Тим поводом орга-
низована је и посета ОШ "Добросав Радосављевић Народ" у
Мачванској Митровици где смо
од директора школе Слађана
Папића чули да се школа од
ове године греје на гас али и
да су се они, због лошег искуства последњих дана са овим
енергентом, истовремено снабдели и лож уљем, тако да се у
случају било каквих проблема у
евентуалном престанку дотока
овог енергента, могу без икаквих проблема пребацити на
алтернативни начин грејања
школских просторија.
Н.Никшић
Победник Душан Жигић
У хладне таласе реке скочило је 33 пливача из Сремске Митровице, Руме, Лаћарка,
Мачванске Митровице, Кикинде, Београда, Врњачке Бање
и Пожаревца. Најбржег пливача Душана Жигића ДДОР
"Нови Сад" наградио је златником, а једину девојку међу
учесницима, ученицу из Шида
Невену Ћутић владика сремски господин Василије даровао је златним крстићем.
Најстарији учесник трке био је
53-годишњи Славко Пављук
из Лаћарка који је до сада шест
пута учествовао у пливању до
Богојављенског крста, док је
међу учесницима био и Мирко
Кљајић из Сремске Митровице који је пливао свих десет
година, од како је обновљена
ова хришћанска традиција у
Сремској Митровици.
Током
преподнева,
пре
пливања до крста, у храму
светог
архиђакона
Стефана, сремскомитровачкој Малој
цркви, епископ сремски Василије
служио је свету архијерејску
литургију, освештао воду, благословио пливаче и потом у таласе
реке положио крст од леда.
На свечаној церемонији доделе признања пливачима председник сремскомитровачког Свебор клуба "Свети Димитрије"
Драган Сабљов подсетио је на
неколико покушаја обнове традиционалног пливања и напоре
ентузијаста и хришћана да од
заборава сачувају овај обичај.
Тек 2000. године, уз благослов
епископа сремског Василија,
обновљено
је
обележавање
Богојављења на овај начин.
Како је истакао председник
Свебор савеза Србије Предраг
Милошевић, на Богојављење
ове године организована су
пливања на 20 места у Србији,
три у Аустралији и два у Америци. О витешкој части и српској
традицији говорио је професор
Раде Рајић, а на обали Саве изведен је и богат програм српске
духовне музике.
Ж.Н.-Н.Н.
РАЗВОЈ ОМЛАДИНСКОГ ПРЕДУЗЕТНИШТВА У СРБИЈИ
Бесплатне обуке
за почетнике у бизнису
М
инистарство
омладине и спорта, Републичка агенција за развој МСПП и
норвешка организација BIP
(Business Innovation Programs)
расписале су јавни позив за
обуку почетника у бизнису. За
учешће на овом конкурсу могу
се
пријавити
потенцијални
предузетници од 18 до 35 година старости, који имају пословну идеју и желе да је реализују
или тестирају профитабилност
и одрживост пословне идеје.
Обуке за почетнике у бизнису, које трају пет дана, садрже
тренинге из области развоја и
тестирања пословних планова, израде бизнис (пословног)
плана, правни оквир и процедуре за регистрацију, као и обуку за попуњавање пријаве за
кредит за почетнике без хипотеке Министарства економије и
регионалног развоја, у складу
са израђеним бизнис планом.
Обуке, које ће се изводити
по методологији норвешких
експерата из BIP програма,
одржаваће се у 14 регионалних
агенција и центара, у периоду
од 16. фебруара до 15. априла
2009. године.
Сви заинтересовани кандидати могу преузети формуларе за пријаву у најближој
регионалној агенцији и центру,
за Сремски округ код стучног
сарадника –Тање Мијајловић,
телефон: 063/8 339 382 или их
могу преузети са веб сајта Републичке агенције (www.sme.gov.
rs). Пријаве са кратким описом
пословних идеја заинтересовани могу поднети најкасније
до 2. фебруара 2009. године у
агенцијама и центрима у свом
региону.
Министарство омладине и
спорта Републике Србије, Ре-
публичка агенција за развој
МСПП и норвешка организација
Business Innovation Programs
потписали
су
у
октобру
2008. године Меморандума о
разумевању, чиме је започела
реализација пројекта „Развој
омладинског
предузетништва у Србији“. Циљ пројекат је
нефинансијска помоћ младима
који су потенцијални кандидати за кредите за почетнике
без хипотеке које иницира Министарство економије и регионалног развоја. Предвиђено је
да пројекат траје годину дана,
а очекује се да ће обуку проћи
700 младих у 14 регионалних
агенција. Партнери у Србији су
Министарство омладине и спорта и Министартсво економије и
регионалног развоја, а имплементатори Републичка агенција
за развој МСПП са регионални
агенцијама и BIP.
Топло у свим учионицама
ИНЂИЈА
Два возила
за полицију
Д
ва возила марке "мицубиши" обезбедила је општина Инђија за потребе
Полицијске станице у Инђији,
примопредаја је извршена у
понедељак, 19. јануара. Приликом потписивања уговора и
уручивања кључева заменик
председника општине Синиша
Филиповић је истакао:
- У оквиру стварања што
бољих услова за функциониса локалне самоуправе, за
обезбеђивање јавног реда и
мира на целој територији и
стварању бољих услова за рад
запослених у полицији, општина је обезбедила не само ова два
возила. Ту су и рачунари, штампачи, бесплатне прикључаке
на гас и канализацију за зграду
полиције."
Захвалио се руководилац
Полицијске станице у Инђији
Бранимир
Бошњаковић.
Потписивању
уговора
и
примопредаји кључева присуствовао
је
и
начелник
Полицијске управе у Сремској
Митровици
Зоран
Смајић
који је, између осталог, истакао значај сарадње општине
и полиције у циљу постизања
веће ефикасности у раду.
З.Г.С.
Возила у служби безбедности
24
Среда, 21. јануар 2009.
ЛЕКЦИЈЕ О ПРАВИЛНОЈ УПОТРЕБИ ЖИВОТА МИТРОВАЧКОГ БРИЦЕ МИЛАНА ГРАБИЋА
(Не)обична прича Сремца са Мањаче
Ж
ивотни пут брице сремскомитровачког Милана
Грабића. Јединствена лекција
о употреби живота кад се само
од себе наметне питање - судбина ил... Ко зна шта ли је?!
(Не)обична животна прича која
започиње шездесетих година
прошлог века када је у врху
ондашње СФР Југославије одлучено да се житељи села са
падина планине Мањаче иселе и на том месту начини тенковски полигон. Није на одмет
чути необичан животни пут од
чобанчета из Добрње до угледног градског берберина.
Млад и зелен, ко ринглов у
мају, трчиш за марвом рогатом
ил` за стадом кудравим, уживаш у безбрижним данима чобанским, луташ по мирисном,
цветном свету ливада, густих
шума и бистрих потока. Уживаш
у сваком дамару живота дугог
„већ“ скоро пуних седам година, убеђен да баш ту где си се
ти родио цвета најлепше цвеће
и греје најтоплије сунце. И да
баш ту, јер тако вели старији
брат од стрица Драго, кога
најблаже речено обожаваш, јер
те свуда води и свему те учи,
од прављења фрула до печења
гљива и слатких кромпира, да
баш ту над родном Добрњом,
царују лепота, радост и слобода. Онда скот живот наједаред
побрка лончиће, државне главешине ондашњег СФРЈ-ота
једног мамурног јутра шездестих година оног XX века одлуче да звук свирала чобанских и
мекет безбројних стада замене
грмљавином мотора тенковских и фијуком граната, да баш
ту где је твоје село направе полигон за вежбање рата, а тебе
силом, као какав камен, хитну
на неко друго место. Наравно
да постанеш најнесрећније
биће на свету целом, избегнеш
у планину, баш онако како си,
за дугих зимских вечери, кад
студен планину и село окује,
слушао од стрикана Косте, оно
кад су богме и отац ти Ратко и
други Добрњци, за време друге светске војне, живе главе
и пред четничким и партизанским армадама подједнако, у
мајчицу шуму склањали. Срећа
па њих густа шума и дубока пећина хтедоше сакрити,
мада су бесни често тражили.
Тебе брзо пронађоше и... Ето!
Нико те не пита шта би и како
би, него куд старији - ту и ти!
И амин! И никог не интересује
шта си то ти планиро даш` урадити тог лета, дал` си вољан
за полазак, шта `оћеш и колко `оћеш. Нако малог, нико те
ни за суву шљиву не зарезује
док камион са стварима замиче
за кривину а ти у сузне зенице по последњи пут урезујеш
прелепи пејсаж родног села и
вољене Мањаче.
Исти шор,
манђелошки
Тако је, ето баш к`о у кавој
до зла Бога тужној причи, започео
„избеглички“
живот
шестогодишњег унцута чобанског Милана Грабића. „Мушки не смију плакат' па да те
пеку“ – често је знао рећи брат
Драго, па су дуго, дуго малене усне дрхтале загњурене у
скуте мајке Десимирке, исто
ко ономад кад му рођени браца Јефта а и годину пре њега,
Груја, обојица тек што по годину живота напунише, од сушице умреше.
Још тамо у Добрњи, петорица браће, педесет четворогодишњи
Душан,
па
близанци,
педесетогодишњи
Тодор и Благоје и најмлађи
четрдесетчетворогодишњи Ратко, предвођени најстаријим
педесетседмогодишњим
Костом, чија се без поговора
морала у двадесетпеточланој
фамилији Грабића поштовати,
баш како су их покојни отац
Милан и мајка Марија одувек
учили, да буду увек јаки и
сложни, поделише свих стотину
говеда, пет стотина оваца, чопор свиња и 600 дулума земље,
шуме, ливада и воћњака. Како
нег на равне части. Али, кад
пуно поделиш са пуно, проклета рачуница покаже да се увек
и без остатка добије мало, ал'
браћа ипак намакоше толико
да сваком по засебну кућу и
10 јутара земље купе у истом
шору манђелошком.
Не марећи за тугу унцута чобанског Милана бездушни шофер је са Мањаче из Добрње
свом брзином гањ'о аутобус
преко Бање Луке и Славонског
Брода тамо према неком Срему,
у неко село Манђелос, које је
открио стрикан Тодор путујући
сваке јесени у печалбу у богату Војводину да заради код
банатских, бачких и сремачких
газдама берући ку`рузе. По повратку био одушевљен, прич'о
како на некаквој Фрушкој гори,
у том ђавољем Срему постоји
некакво исто истацко село ко
и њи'ово. „Само, не смеш у долину према реци Сави гледат,
него се мораш према планини
окренут'. И да ви'ш чуда, иста
наша Добрња“- глагољао би
стрико Тодор.
Први одлазак у град
Трго се мали Милан када је
мајстор за воланом узвикнуо
„Сремска Митровица!“ и када
се караван Грабића искрцао на
пустој ледини покрај ауто пута.
Дуго га је, све до четрнаесте
године мучила знатижеља каква ли је та Сремска Митровица
јер никада у своме дотадашњем
животу није нити у једном граду био. Но, тада га срећа није
послужила да прошета градским улицама јер се пре мрака
морало стићи у десетак и кусур
километара удаљен Манђелос.
Тек ће у седмом разреду, након
пуних седам година „гуљења“
гумених опанака, лети наравно
на босу ногу а зими на дебеле
чарапе, што би брижна мајка
Десимирка преко лета Милутину, Милану и Ненаду наштрикала,
успети да се, поради
куповине „кринки“ домогне
Митровице. На болно утрнуло
дупе, јер га је тата на штангли мушког бицикла довезао
труцкавим,
неасфалтираним
путем у град, наравно да није
обраћао пажњу. Наравно да су
након очеве провере купљене
„кринке“ број веће, које је он
као највеће благо чувао неколико година да би, тек кад
су болови у ножним палчевима постали неиздржљиви, јер
су стопала безобразно расла,
Мајстор свог заната - Милан Грабић брица
Чак из Француске на шишање код омиљеног брице
- Деки Миловановић у сигурним рукама Милана Грабића
коначно прешле у власништво
поносног брата Ненада.
Петорица Грабића, већ у зрелим мушким годинама, тешком
муком се са чобанског штапа
прешалташе да црницу сремачку обрађују па се зато није ни
могло лагодно живети. Видео је
Милан очеву и мајчину муку да
прехране тројицу синова па је
након осмољетке одмах запуцао на берберски занат у Митровицу. Наједаред је схватио
одушевљење свог стрикана кад
им је онда у Добрњи причао о
Манђелосу, схватио да и на обронцима Фрушке има и мириса
и лепоте и топлоте. Биће можда, о грешних мисли, више нег`
у родноме окружењу, пролетало је кроз главу некадашњем
чобанчету из села Добрње са
падина Мањаче док се сузних
очију опраштао од родитеља и
браће. Морало се доле у град.
На занат. И то не макар какав.
Него да брица постане.
И ту није било циле – миле.
Велика се обавеза свалила на
леђа петнаестогодишњег дечака. Пре подне у школу, по
подне на праксу, у Шећер сокак, преко пута градске Болнице и ондашње култне боемске
кафане „Кристал“, у салон код
мајстора Фрање Штерлемана.
Вечну захвалност Милан брица дугује немачки педантном
мајстору који га је уз виртуозно
баратање маказама, чешљем,
бријачем и сапуном истовремено учио и лепим манирима
у опхођењу са муштеријама,
у виспрену Миланову главу
усађивао најважније постулат
заната, инсистирајући на причи да бербери морају свој углед
заслужити добром услугом и
безрезервним
поштовањем
сваке муштерије.
Први посао
На жалост, талентовани шегрт
није након свршеног заната могао пронаћи посао у граду. Као
решење наметнуо се одлазак у
војску што брица супер користи
јер се цео војни рок пракса на
војничким главама. Али, и након војске, иста прича. Посла за
бербере ни за лек па се Милан
враћа у Манђелос. Млад и снажан, није се стидео никаквог
посла, пар година је физикалисао у воћарском добру „Пинки“,
стално у срцу носећи жељу да
се запосли у струци. Коначно
се након непуне године указала
прилика да се запосли у струци
и то у центру Новог Сада.
Их како је душа млађаног
мајстора уживали док је летео
око задовољних муштерија.
Бакшиша пуни џепови, сваке недеље пут под ноге назад у Манђелос да пика бубамару и брани боје сеоског
фудбалског клуба „Фрушкогорац“.
Сад, јес да је много
волео фудбал, па не би пуних
тринаест година био активан
играч, ал ипак у срцу већи део
освојила Манђелошанка Иванка из Стојковића куће. Би шта
би, чобанче са Мањаче ожени
лепотицу Сремицу, '82. се роди
Мирјана а '84. син Ненад.
И по оној, оданде си, одакле ти је жена, занавек Милан
брица поста Сремац. Сремац са
Мањаче. Јер да није тако, да
није љубави, не би света било,
нити би се Милан брица из Новога Сада вратио у Манђелос,
а онда, ево пуних двадесет и
осам година, свако јутро путовао на посао у Сремску Митровицу.
Вредан к'о црв, тврде они
који га одувек познају, радио и
дан и ноћ и код приватника, и
у државним фирмама, и у фризерским задругама, годинама
стварао углед и ево га данас,
чобанче из села Добрње са планине Мањаче, што је први пут
ципеле обуло и улицом градском загазило у четрнаестој години, како са синовцем Војином
Грабићем, сином рођеног му
брата Војина, заједно ради у
локалу. Салон простран, прозрачан, великих стакала. Локал на гласу, нема преваре, и
у земљи и у иностранству. Чак
из Француске, из Ланса, на
шишање код мајстора Милана долази редовно фудбалер
Дејан Миловановић. Има ли
веће почасти за брицу Милана
ил веће срамоте за оне извикане француске фризере.
Милан брица за то ич не
хаје. Вечито насмејан. Увек
спреман на шалу.
Синовац
Војин, који је од стрица савесно учио занат, миран, стрпљив,
учтив.
Ту и тамо проговори коју са муштеријом често
се осмехујући
на доскочице и шале које врцају између
мајстора и муштерија. Атмосфера за чисту десетку.
Зато обавезно прошетајте
до салона „Аполон“, у центру Сремске Митровице. Код
мајстор Милана и млађаног
Војина увек гужва али немате разлога за нервозу. Јер,
док се чека, прича тече сама.
Без притиска, без наметања,
ћаскање тече само од себе.
Мршти се Милан брица једино
када се поведе реч о политици
и лову. Уме да буде сремачки
загуљен кад се поведе реч о
одстрелу животиња, а може
ли и бити икако другачије
кад је брат Драго тамо на
Мањачи, пуних шест година,
усађивао унцуту чобанчету
Милану љубав према природи
и животињама. Нема љутиш,
приче о политици и убијању
животиња су табу тема али
ће вам мајстор то одмах компезирати „чашицом мира“,
домаћом
царском
ракијом
од
његових,
манђелошких
шљива, какве нема "у кругу
од 'иљаду миља". Преостаје
вам само да се удобно сместите и слушате. Даде се штошта
паметног научити о паметној
употреби живота од Сремца са
Мањаче, Милана Грабића брице, па кад једног од наредних
јутара устанете надрндани,
смишљајући милијарду разлога како би избегли обавезе
на послу, школи ил' факултету, станите пред огледало
и прођите руком кроз косу.
Осетићете позитивну енергију.
То брица Милан шири добре
вибрације на даљину.
Никола Никшић
25
Среда, 21. јануар 2009.
СРПСКИ МУЗЕЈ ХЛЕБА ПЕЋИНЦИ
Живот између два хлеба
Српски Музеј хлеба у Пећинцима настао је као уметничко дело сликара Слободана Јеремића
- Јеремије. Представља његов дугогодишњи рад на сакупљању музејске грађе у преко 700 села
у Србији и на специфичан начин илуструје живот човека између два хлеба. Хлеб на почетку
и хлеб на завршетку животног циклуса (кад се рађамо и кад умиремо) сваког од нас.
П
ример да се институције
културе из великих центара могу изместити у село јесте
свакако Српски музеј хлеба у
Пећинцима који је настао као
резултат тридесертогодишњег
сакупљачко-истраживачког
и уметничког рада сликара
Јеремије. Он више од тридесет
година путује по Србији, слика
на терену, записује обичаје,
прикупља рецепте, етнографске предмете, обредне хлебове писана документа, чувајући
тако од заборава обичаје
српског
народа.
Музеј
је
замишљен као својеврсна улица која прати мото целокупне
музејске поставке „ од земље и
хлеба до неба“. Тако су експонати и постављени. Од оруђа
за обраду земље до слика из
једне више духовне сфере с обредним хлебовима. Због тога су
музејске збирке од 2.000 предмета разврстане у три целине.
Етнографску, археолошку и
ликовну. Експонати су смештени на 1200 квадрата музејског
простора који је лично саградио и осмислио Јеремија и како
сам каже, удахнуо му душу,
и зато он представља сликарево уметничко дело. Специфичност поставке у Српског
музеју хлеба је у томе што се
функционисање сваког предмета може демонстрирати.
–Цео Музеј је једно уметничко
дело које сам осмислио и удахнуо му живот, живећи у њему. У
њега удахњујем озбиљан начин
живота користећи за то властито
знање и интуицију задобијајући
тако поверење хиљаде и хиљаде
људи чије се мишљење подудара са мојим- прича Јеремија,
етнографски сликар друге по-
Сликар Јеремија
ловине 20. века који је излагао
на свим континентима, иза кога
је 40 година уметничког рада
и стварања, преко 160 самосталних изложби, 5.000 слика,
и тридесет награда. Уметност је
производ духа и уметник види
пре друих због чега, ми стојићи
пред уметничким делом упијамо
из њега, уметникову визију које
у моменту нисмо ни свесни.
Та уметничка визија сликара
Јеремије дата је и у музејској
поставци у којој су сви експонати с љубављу обрађени из којих
исијава духовна љубав.
– Ја имам однос са самим
собом и Богом и говорим о
љубави према Богу – каже
Јеремија тежећи да нам кроз
дочарани амбијент историјског
трајања,
открије
суштину
идентитета споственог народа.
Показујући шта је то што ми
имамо а други немају, указује
тако на значај српског народа на лествици других народа. – Моје дело је подстрек у
свестима милиона људи. Прво
сам почео на класичан начин
да сликам ликове пределе и
мртве природе, али од 1970.
године не сликам природу него
амбијент из кога је човек отишао а то је био Библијски рај
његовог детинства – каже сликар сматрајући да смо из века
робе прешли у век доживљаја
и потребе да путујемо, да видимо ко су други, како би знали ко смо ми. – Живот између
два хлеба су два кључна момента у животу сваког од нас.
Рађање и пресељење душе из
овоземаљског живота на други свет. Цео живот је испуњен
тиме. Шта је хлеб- храна и
шта је хлеб- Бог. Ја говорим о
Божићни хлебови
космичкој добрити која је дар
од Бога. Сунце, Земља, вода,
ваздух као тајна опстанка на
Земљи. У време кад се звецка
оружјем, ја се бавим оруђима
и зато хиљаде људи долазе у
Музеј да их виде и на тренутак
побегну од стварности.
Бавећи се обредним хлебовима, аутор поставке даје један
континуитет у добијању хлеба.
Од обраде земље и оруђа која су
се некад користила до добијања
хлеба који је „животодржатељ“,
човекова теласна и духовна
храна, видљива манифестација
духа који умире и који васкрсава. Хлеб у себи сједињује
људскост и божанственост. Симбол је сједињености јер у себи
садржи много зрна жита и када
се разломи и подели представља
заједнички и јединствени живот. У богатој српској обичајној
пракси, највећи број обредних
хлебова мешен је за божићне
празнике међу којима посебно
место припада чесници, а затим,
за васкршње, сллавске, свадбарске, жетвене....Култ мртвих
у српској народној традицији
заузима значајно место због
чега је брига о покојницима
сматрана једном од најпречих
дужности њихових потомака.
За задушнице припремају се
култни хлебови „поскурице“ на
којима је утиснут хришћански
симбол крст са словима ИС ХС
НИ Ка (Исус Христос побеђује).
У српској традицији готово да
нема обичаја у којима се не
месе различите врсте хлебова
са прецизном култном наменом.
Многе врсте обредних хлебова
представљене су у пећиначком
музеју хлеба.
Гордана Мајсторoвић
СРПСКА НОВА ГОДИНА НА БАРИ ЗАСАВИЦИ
Колце на леденој киши
У
почетку
је
изгледало да ће
православну
по
јулијанском
календару,
или српску Нову годину на
Бари 3асавици дочекати само
управник,
особље,
пулини
и тамбураши, сви заједно
ушушкани крај огњишта испод
надстрешнице засавичког етно
кућерка.
Тако је то изгледалао неки
дан,13. јануара увече у леденом
и прекрасном амбијенту Баре
3асавице до које је те вечери
било готово немогуће стићи.
Јер, метеоролози су овог
пута тачно погодили ледену
кишу,док су медији цео дан
трубили - нико никуд без преке
потребе!
А управник Симић и његови
накували и наспремали свега
лепог, што би рекли Французи,
од супе до компота. Пијуцкала
се ту лепа кувана ракија,
дегустирао се специјалитет
вечери-вино које је лагано
бацало кључ у котлићу на
огњишту,ледени ваздух парао
шмек боговског паприкаша
од
мангулице
из
ораније
и однекуд пробијао мирис
крофни. Само фале гости.
Кад, ето ти првог - директно
из Београда запуцао кроз снег
и лед и до Засавице доклизао
бивши еко - министар Јордан
Алексић, велики заљубљеник
у Бару и поштовалац лика и
дела Слободана Симића у
чијем је креирању (дела) и
сам учествовао и док је могао
несебично помагао.
Недуго за Јорданом стиже и
Душка из Руме, па Цанки са
својом екипом, па друштво из
Кикинде...
Сад је већ лакше могло
да се дише, бар што се тиче
организатора. Ту је већ једно
лепо друштванце, није више
ни толико зима,
тричавих
минус десетак, пуши се вино
и ракија, цврче ладњикаве
челичне жице на тамбурама,
неко наручује када падне први
снег и креће једно пристојно
весеље примерено догађају и
амбијенту.
И тад управник запали лулу
и нареди-пали ватре!
Букну девет ватри на ледини
испред етно кућерка, ледена
киша и хоће и неће,ватра се
не да и упорно греје и обасјава
ледену
тмину
док
народ
цупка около. Уто ће и поноћ,
тамбураши засвирају колце и
валцер, сви играју, ухватио се
и управник. Уместо петарди
пуцају
пољупци,
честитке
и жице, сви су опет испод
стрехе, крај огњишта, следи
нагли прелаз на шприцере.
Неки сићурави девојчурак чучи
крај ватре, само што не седне у
жар. Али, из руку не испушта
хладно пиво, хладније и од
саме ледене кише која је ту
ноћ оковала Мачву.
З.Зрилић
Новогодишње ватре против ледене кише
26
SPORT
Среда, 21. јануар 2009.
ТРАДИЦИОНАЛНА АНКЕТА "СРЕМСКИХ НОВИНА"
ЗА ИЗБОР СПОРТИСТЕ ГОДИНЕ
Олимпијке без премца
У прошлој, олимпијској години, Драгана Томашевић и Татјана Јелача
биле без премца и због чињенице да су једине од сремских спортиста
учествовале на Олимпијади у Пекингу
З
КОШАРКА
Биланс митровачких кошаркаша у протеклој сезони
Скроман учинак сениора
Град на Сави и даље водећи кошаркашки
центар у Срему
Кошаркашки клуб Срем, непресушан извор талената
П
рипремни период кошаркаши
митровачког Срема запачели су
са жељом да се у Првој војвођанској
лиги - група Војводина, укључе у
борбу за сам врх. Међутим, како се
приближавао старт трке за бодове,
амбиције су почеле да сплашњавају,
јер клуб није био у могућносати да
појача екипу с неколико неопходних играча са стране, како је првобитно било планирано.
Заиста, показало се да ова екипа Срема,чији је први тренер Александар Патковић, а коју су чинили
искусни играчи Илић и Перић и већ
проверени млађи играчи, Секулић,
Грозданић, Брадоњић, Цундра и
други, није спремна за највеће домете. У току јесењег дела првенства екипа је с пет победа освојила
скромно пето место.
- Од пре два дана интензивирали смо припреме за наставак првенства. На старту у хали "Пинки", 24.
јануара угостићемо лидера на табели Железничар из Инђије, који је,
свакако, фаворит у овом сусрету.
Верујем да нећемо доспети у опасну
зону, а реални домет ове екипе је
пласман од петог до десетог места каже у изјави за наш лист секретар
Кошаркашког клуба Срем Жељко
Адашевић.
Ипак, без обзира на скорман учинак сениорске екипе у овогодишњем
првенству, град на Сави и даље
се с правом сматра водећим кошаркашким центром у Срему. Јер,
овде се пажња не поклања само
првој екипи, већ и свим другим
селекцијама у клубу. Тако у клубу
постоје селекције млађих пионира,
пионира, кадета, јуниора и старијих
јуниора. А да је ова град непресушно врело кошаркашких талената и
да се с најмлађима ради одговорно,
стручно и систематски, најбоље говори чињениа да су се све селекције
младих кошаркаша Срема на нивоу
Срема избориле за даља такмичења
која следе у Војводини. Највеће
шансе се дају екипама пионира и
старијих јуниора и верује се да ће
оне изборити право да се надмећу и
на државном првенству.
С.Ловчанин
ОДБОЈКА
ПРВА Б ЛИГА (Ж)
1.
2.
3.
4.
5.
6.
7.
8.
9.
Визура
Раднички
Војводина
Лазаревац
Волеј Стар
Нови Сад
Јединство
Зрењанин
Шумадија
10. Таково
Резулати утакмица 12.кола - Стара Пазова: Јединство – Спартак (С)
3:1, Ковин: Баваниште – Спартак
(Љ) 0:3, Панчево: Динамо – Железничар 0:3, Велико Градиште: ВГСК
– ГИК Банат 3:0, Ивањица: Путеви
Ивањица – ПРО-ТЕНТ 2:3.
12 12 0 36:9
12 8 4 29:18
12 8 4 29:17
12 7 5 27:23
12 5 7 24:22
12 7 5 26:24
12 7 5 22:22
12 3 9 18:30
12 2 1012:32
34
25
24
20
19
19
18
11
7
1. Спартак (Љ) 12
11 1
35:8
2. ПРО-ТЕНТ
12
9
3
31:18 25
3. ГИК Банат
12
8
4
26:18 25
4. Путеви
12
6
4
24:17 18
5. Јединство
12
8
4
28:20 23
6. Железничар 12
8
4
26:18 22
7. ВГСК
12
5
7
22:23 16
8. Баваниште
12
3
9
15:33 11
12 1 119:35
3
9. Спартак (С) 12
2
10 10:33 5
10. Динамо
0
12 6:36
Следеће коло - Зрењанин:
Зрењанин
023
–
Лазаревац,
Аранђеловац Шумадија Аква Вива –
Раднички, Стара Пазова: Јединство
– Војводина НИС, Горњи Милановац: Таково Звезда Хелиос – Нови
Сад Пионир Петрол, Београд: Визура – Волеј Стар.
12
32
3
Следеће коло - Ивањица: Путеви Ивањица – Јединство, Обреновац: ПРО-ТЕНТ – ВГСК, Клек: ГИК
Банат – Динамо, Београд: Железничар – Баваниште, Љиг: Спартак
– Спартак (С).
Драгана Томашевић
Атлетичари Сирмијума
Радници-спортисти КПЗ-а
РАНГ - ЛИСТА НАЈБОЉИХ СРЕМСКИХ СПОРТИСТА И ЕКИПА
У 2008. ГОДИНИ
СЕНИОРИ
1. Драгана Томашевић, атлетика, АК Сирмијум, Сремска Митровица
2. Зоран Катанић, ракетно моделарство, Аероклуб Сремска Митровица
3. Андријана Ћирић, теквондо клуб Срем, Рума
4. Ненад Вуколић, џудо, Џудо клуб Сирмијум, Сремска Митровица
5. Предраг Коџо, фудбал, Фудбалски клуб Инђија
6. Ненад Рајић, фудбал, Фудбалски клуб Срем, Сремска Митровица
7. Дуња Спајић, атлетика, Атлетски клуб Сирмијум, Сремска Митровица
8. Фарук Ајвази, бокс, Боксерски клуб Цемент, Беочин
9. Иван Рожек, стрељаштво, Стрељачки клуб Јединство Трап, Стара Пазова
10. Мирослав Павловић, карате, Карате клуб Шогун, Шид
ЈУНИОРИ
ПРВА Б ЛИГА (М)
Резултати 12. кола - Лазаревац:
Лазаревац – Волеј Стар 3:2, Нови
Сад: Нови Сад Пионир Петрол Визура 1:3, Нови Сад: Војводина
НИС – Таково Звезда Хелиос 3:0,
Крагујевац: Раднички – Јединство
3:0, Зрењанин: Зрењанин 023 –
Шумадија Аква Вива 3:1.
авршена је традиционална анкета нашег листа у којој читаоци и спортски сарадници бирају
најбоље спортисте региона. По
неподељеном мишљењу свих, баш
као и 2007. године, у прошлој,
2008. години, најбољи спортисти Срема су атлетичарке Драгана
Томашевић у сениорској и Татјана
Јелача у јуниорској конкуренцији.
Њих две су лане биле без премца и због чињенице да су једине
од сремских спортиста учествовале на Олимпијади у Пекингу.
Ова вансеријске атлетичарке су
наступале у дресу сремскомитровачког Сирмијума, клубу који је
понео опитет најбоље спортске
екипе Срема у 2008. години. Не
само због изузетних атлетичарки, већ и због чињенице да су атлетичари Сирмијума у јуниорској
конкуренцији јесенас освојили четврто место у Купу европских шампиона и тако показали да је овај
клуб у обе конкуренције у самом
светском врху.
У радничком спорту је, због
транзиције, мање активности него
раније. У Сремској зони у протеклој
години из 120 организација у разним дисциплинама у екипној и
појединачној конкуренцији наступило је 1.320 радника – спортиста.
Најпопуларније дисциплине међу
радницима- спортистима су и даље
куглање, мали фудбал, стрељаштво
и пикадо. По свим показатељима
најбољи су били радници Казненопоправног завода у Сремској Митровици.
1. Татјана Јелача, атлетика, Атлетски клуб Сирмијум, Сремска Митровица
2. Игор Шивољицки, Савате кик бокс клуб Кинг, Сремска Митровиц
3. Марко Мандић, карате, Карате клуб Железничар, Инђија
4. Милош Петровић, атлетика, Атлетски клуб Сирмијум, Сремска Митровица
5. Александар Бундало, атлетика, Атлетски клуб Рума
6. Никола Милинковић, атлетика, Атлетски клуб Сирмијум, Сремска Митровица
7. Марија Вученовић, атлетика, Атлетски клуб Срем, Сремска Митровица
8. Јелена Жабић, џудо, Џудо клуб ЛСК, Лаћарак
9. Горан Пргоњић, џудо, Џудо клуб Цемент, Беочин
10. Марија Мамлић, стрељаштво, Стрељачки клуб "Живко Релић - Зуц",
Сремска Митровица
ЕКИПЕ
1. Атлетски клуб Сирмијум, Сремска Митровица
2. Аероклуб Сремска Митровица
3. Џудо клуб Цемент, Беочин
4. Атлетски клуб Срем, Сремска Митровица
5. Џудо клуб ЛСК, Лаћарак
6. Одбојкашки клуб Јединство, Стара Пазова
7. Женски рукометни клуб Јединство Гастех, Инђија
8. Фудбалски клуб Раднички, Шид
9. Фудбалски клуб Доњи Срем, Пећинци
10. Кајакашки клуб "Филип Вишњић", Вишњићево
Радничко-спортске активности
1.
2.
3.
4.
5.
Казнено-поправни завод, Сремска Митровица
Градска управа Сремска Митровица
Дом здравља Рума
Електродистрибуција Рума
Електродистрибуција Шид
Татјана
Јелача
SPORT
Среда, 21. јануар 2009.
27
ФУДБАЛ
Доњи Срем започео припреме
Гужва на "Сувачи"
Добри против најбољих
Екипа ФК Раднички
У
Оживела пећиначка "Сувача"
В
ицешампион Војвођанске лиге
Запад, Доњи Срем из Пећинаца,
започео је с припремама за наставак сезоне. Прозивци тренера Зорана Ранкова одазвао се 31 фудбалер,
а прохладно време није спречило
бројне навијаче да присуствују
првом тренингу. Пре изласка на
снегом прекривен помоћни терен,
играче је поздравило руководство
клуба на челу с председником Миленком Ђурђевићем, спортским директором Драганом Деспотовићем,
директором Спортског центра ’’Сувача’’ Драганом Наићем и подпредседником Миланом Алексићем.
- На "Сувачи" ћемо тренирати
до 28. јануара – каже тренер Зоран Ранков. – Дан касније полазимо
за Дојран (Македонија), где ћемо
провести десет дана и одрадити
13 тренинга, уз две пријатељске
утакмице. До првог пролећног кола
имаћемо 51 тренинг и 10 или 11
контролних утакмица.
Током зимске паузе управа клуба је вредно радила.
- Стварамо оптималне услове за
рад играча – истиче спортски директор Драган Деспотовић. – Поравнали смо терен, односно поставили око хиљаду квадратних метара
траве. На појединим деловима терена ставили смо нову траву. Све је
поваљано, а сређени су и помоћни
терен као и трим стазе. Свлачионице су реновиране, а када време дозволи наткриће се непокривени део
трибина. У плану је изградња Вип
ложа и пратећих просторија.
За сада играчки кадар је појачан
са Кресојевићем (Сремац, Деч),
Савиновићем (Срем, Сремска Митровица), Ристићем (Биг бул, Бачинци), Скорупаном (Ал Назири,
Либија), Каричем (Словен, Рума),
Играчем (Јединство, Стара Пазова), Вучићевићем (Јединство, Рума)
и Бероњом (Хајдук, Шимановци).
До краја прелазног рока Доњи
Срем ће се можда појачати још с
једним до два играча. Нову средину нашли су Ковачевић, Петковић,
Лабус, Миловановић, Живановић и
Танацковић.
Ж.Радивојевић
Павловић наставља рад
Ф
удбалски стручњак из Земуна
Зоран Павловић, који је јесенас
на 13 утакмица водио фудбалере Јединства из Старе Пазове и са
њима освојио 15 бодова, одлучио
је да остане на челу стручног штаба и у пролећном делу првенства
и поред тога што је имао озбиљне
понуде неких клубова из Београда.Тако ће врсни стручњак, који
је стекао велике симпатије за свој
рад и однос према играчима и клубу, наставити започети посао на
стабилизацији Јединства, на опште
задовољство фудбалске јавности у
Старој Пазови.
-Могу са задовољством да кажем да настављам са Јединством
тамо где смо стали по завршетку
јесењег дела првенства. И поред
озбиљних понуда других клубова,
ја сам одлучио да останем у Старој
Пазови и томе се искрено радујем.
Мислим да смо јесенас урадили добар посао са екипом која је веома
млада и која би уз добре зимске
припреме на пролеће требало да
покаже своје праве могућности,
јер јесенас их није исказала више
од 30 до 40 одсто. Сигуран сам да
има потенцијала за тако нешто и то
ми је био мотив више да останем у
Старој Пазови и у наредном периоду, - каже тренер Павловић
Имали сте ових дана састанк са
играчима. О чему сте разговарали?
Окупљање је предвиђено за
18. јануар, разговарали смо и о
томе ко од играча остаје да брани
боје Јединства и на пролеће. Са
задовољством могу да истакнем,
да сви остају, сем Николе Играча
који је изразио жељу да напусти
клуб. Ради се о фудбалеру који је
јесенас стекао потпуну афирмацију
и коме сам пружио шансу. Мислим
да је донео погрешну одлуку јер би
у пролећном делу првенства могао
још више да напредује и с обзиром
на могућности које поседује да тражи клуб у Првој лиги. Овако одлучио је да каријеру настави у Доњем
Срему из Пећинаца и ја му желим
све најбоље. Сви остали играчи су
чврсто одлучили да остану у клубу
што само говори колико је ова екипа
компактна и колико су ти младићи
привржени Јединству чији дрес с
поносом носе - додаје Павловић
Има ли нових играча ?
- Наш бивши капитен Ненад Драгин и Ненад Јовишић, као и Миша
Домоњи изразили су жељу да поново играју за Јединство и то нас изузетно радује, јер показује да смо
јесенас били на правом путу и да
је наш рад имао позитивне реакције
у Старој Пазови. Сваки играч који
себе види у овом тиму, а носио је
дрес Јединства би нам добродошао
у пролећном делу првенства - истиче тренер Старопазовчана.
Тренер Јединства очекује и далеко већу подршку са трибина у
наставку борби за бодове, чиме би
се повратило пољуљано поверење
навијача у играче. И не само то
тренер Зоран Павловић верује и
да ће све већи број бивших играча се укључити у рад Јединства,
јер само тако, по њему, овај клуб
може ићи напред. Очигледно да доласком тренера Павловића у Старој
Пазови су почели да дувају неки
нови ветрови, који дају наду да ће
се Јединство врло брзо вратити на
пут старе славе, а то значи у врх
војвођанског фудбала
Д.Бурсаћ
новоформираној четвртој лиги
Раднички из Сремске Митровице био је једини представник
митровчке општине у првенству. У
борби са најбољим клубовимa из
Срема и Бачке, Хеснерци су заузели 15. место од 18 клубова. Квалитетна лига, доста добрих и организованих клубова, јаке и занимљиве
утакмице карактеристике су јесењег
првенства на војвођанском Западу.
"Хеснерци" су по први пут у својој
историји играли утакмице са неколико клубова из Бачке. Гостовали
су на самој мађарској граници у
Растини и Станишићу. По први пут
играли су у Турији, Каравукову и
Црвенки. Кући су дочекали Ветерник, Каћане, Младеновчане, новосадске клубве Звезду и Борац. То
је била и прилика да се упознају и
стекну нова спортска пријатељства
са бачким клубовима са оне стране
Дунава. Утакмице са сремским клу-
бовима, старим знанцима такође су
биле занимљиве и интересантне.
Митровчани су пружили најбоље
партије против најбољих тимова
Ветерника, Цемента и Пећинчана.
Иако су у утакмицама са најачима
освојили мало бодова, пружили
су жесток отпор и приказане су
квалитетене фудбалске партије,
тако да је публика у Хесни и на
гостовањима могла да ужива у игри
подмлађеног тима црвено-белих из
Хесне. Било је и неколико лоших
издања. Најслабија партије су пружене у Хесни против одличне екипе
из Љукова, која је декласирала тим
Радничког са 3:0 и на гостовању у
Иригу, где су Ирижани са 3:0 победили Митровчане.
Хеснерску екипу у прва четири
кола водили су Мирослав Чавка и
Радован Вранић - Врана. Следећа
три кола тим су водили Ненад
Крстић и Радован Вранић - Врана.
Последњих 10 кола јесењег дела
екипу су тренирали Славко Херцег
и Драган Хајду - Лајчика. Овом тренерском тандему из Лаћарка ово је
и први тренерски посао, пошто су
обојица тренера до недавно носили
црвено-бели дрес Радничког.
У првенственим утакмицама за
први тим наступило је 25 играча.
Свих 17 утакмица одиграо је Саша
Прокић, који је и највеће појачање
Хенсераца, који се после дуго година вратио у матични клуб у којем
је почео каријеру. Најбољи стрелац
тима су Драшко Сладојевић Драшко
са пет постигнутих голова и Саша
Прокић са четири гола.
У пролећном делу првенства
подмлађени тим Радничког биће
искуснији за једну одиграну полусезону у квалитетној лиги. Очекују
се боље игре, више победа и много
радости верних навијача митровачког Радничког.
Ј.С.
МАЛИ ФУДБАЛ
КЛУБ МАЛОГ ФУДБАЛА "СИДРО" БЕШКА
Аутентична школа фудбала
П
ет година у Бешки успешно ради
Клуб малог фудбала "Сидро"
који окупља децу између шест и 14
година наклоњену овом спорту. У
клубу се спортски развија шездесетак малишана и две девојчице.
Три године за редом учествују у
такмичењу "Мини Макси" лиге у Новом Саду.
- Посебност ове школе је у
прожимању малог и великог фудбала, стицању знања из основне и опште обуке малог и великог фудбала, а један од циљева
је социјализација и унапређење
опђтег здравља деце. Имамо услове
за то. За потребе малог фудбала користимо терен са вештачком травом
у дворишту основне школе, у зимском периоду фискултурну салу ОШ
„Браћа Груловић“. За потребе деце
у елементима великог фудбала користимо терен месног ФК "Хајдук"
каже Слободан Станишљевић,
председник КМФ "Сидро" Бешка.
Једна од екипа "Сидра"
Сви полазници ове школе кад
напуне десет година региструју се
у Фудбалском савезу Инђије. Обука деце завршава се са навршеном
четрнаестом годином. Неки играчи,
обучавани у "Сидру", прешли су у
друге клубове попут новосадске
Војводине и ФК "Инђија".З.Г.С.
УГРИНОВЦИ (1994/95)
Шест утакмица - 91 гол!
Резултати 7. кола: Будућност 1 (Добановци) – Слога Милшпед (Крњешевци) 5:5, Будућност 2 (Добановци) – Срем
(Јаково) 19:0, Бубамара (Земун) – Синђелић 2 (Угриновци) 23:0, Хајдук (Шимановци) – Перспектива 1 (Земун)
7:10, Доњи Срем (Пећинци) – Змај /Земун) 17:0 и Синђелић 1 (Угриновци) – Перспектива 2 (Земун) 4:1. Утакмица
5. кола: Перспектива 2 – Перспектива 1 3:9.
1. Бубамара
2. Будућност 2
3. Синђелић 1
4. Перспектива1
5. Доњи Срем
6. Слога Милш.
7. Перспектива 2
8. Будућност 1
9. Срем
10. Хајдук
11. Синђелић 2
12. Змај
7
7
7
7
7
7
7
6
6
7
7
7
7
6
6
5
4
3
3
2
2
1
0
0
0
1
0
0
2
1
1
1
0
0
0
0
0
0
2
2
1
3
3
3
4
6
7
7
84:8
97:13
47:18
46:43
67:37
35:32
35:38
32:34
12:53
36:73
7:78
10:83
21
19
18
15
14
10
10
7
6
3
0
0
28
СПОРТ
Среда, 21. јануар 2009.
„СРЕМСКЕ НОВИНЕ“ МЕДИЈСКИ ПОКРОВИТЕЉ ТУРНИРА У СРЕМСКОЈ МИТРОВИЦИ
Београђанима победнички пехар
У 12 такмичарских категорија наступило готово 150 екипа, а у току месец дана,
колико је турнир трајао, утакмице посмтрало више од седам хиљада љубитеља малог фудбала
у граду на Сави и околних места
Ф
иналним
утакмицама
у
катагоријама ветерана, кадета, омладинаца и сениора у
Пословно-спортском центру „Пинки“ у Сремској Митровици, спуштена је завеса на традиционални,
22. по реду Новогодишњи турнир
у малом фудбалу. У 12 такмичарских катагорија наступило је готово 150 екипа, углавном из Срема,
али и других крајева Војводине
и централног дела Србије, као и
Републике Српске. У току месец
дана, колико је турнир трајао,
утакмице је посмтрало више од
седам хиљада љубитеља малог фудбала.
Завршница турнира одржана је у суботу, 17 јануара
у
импресивном
амбијенту
пред готово две хиљаде гледалаца. Наравно, највеће
интересовање побудио је финални сусрет сениора у коме
су одмерили снаге београдска
екипа Холанд и домаћи Сакс.
Победа је припала екипи
Холанд резултатом 3:2, тако
да је победнички пехар припао Београђанима.
Београдски Холанд, победник у сениорској конкуренцији
ХОЛАНД (БЕОГРАД)
– САКС (СРЕМСКА МИТРОВИЦА)
3:2 (0:1)
ХОЛАНД: Германац, Попић, Дрљача, Јовановић 1, Станковић,
Ракић, Милановић, Ћатић 1, Ранисављевић 1
САКС: Сантрач, Милинковић, Бероца, Живановић, Аћимовић,
Ђокић.Красић 1, Вујовић, Скорупан 1, Рикановић.
Финале је оправдало очекивања гледалаца, јер вођена је током читаве утакмице велика борба, а резултат је био неизвестан
до самог краја. Домаћи су први дошли у вођство, али је до преокрета дошло у наставку игре, када су Боеграђани с три поготка
стигли заслужено до победничког пехара. Најбољој сениорској
екипи, поред пехара и медаља припала је и новчана награда од
250 хиљада динара. Пехари, медаље и новчане награде припали
су и осталим актерима суботњег финала.
Такође, награде у конкуренцији сениора припале су и најбољем
играчу турнира, најпоузданијем чувару мреже и првом голгетеру.
За најбољег играча проглашен је члан победничке екипе Милан Навршник. Награда као најбољем чувару мреже припала је
голману Сакса Алену Ђокићу, док је први стрелац турнира био
Зоран Јовановић, који је бранио боје ердевичке Слоге и постигао девет погодака.
Признања најбољима уручили су заменик градоначелника
Сремске Митровице Срђан Козлина, заменик начелника Управе
за образовање , културу и спорт Богдан Божин и представници
генералног покровитеља турнира, компаније Mitsidis Point и генералног спонзора ДДОР Нови Сад.
Медијски спонзор турнира била је најстарија и водећа информативна кућа на овим просторима,“Сремске новине“.
Резултати осталих
финалних сусрета
Старији ветерани
МЕЊАЧНИЦА ДОЛАР (ШАБАЦ) – САМБИ (СРЕМСКА МИТРОВИЦА) 2:1
МЕЊАЧНИЦА ДОЛАР: Цвијић, Станковић, Матић, Ивановић,
Савић, Остојић, Николић, Станић, Сакић, Томић 2.
САМБИ : Трнић, Перић, Цукић, 1, Добрић, Бабић, Пашић,
Кнежевић, Убипарип, Младисављевић, Матић.
Млађи ветарани
БЕХАТОН (РУМА) - МЕЊАЧНИЦА "МОНАКО" (ЛАЋАРАК)
4:5
БЕХАТОН: Кнежевић, Павловић 1, Спасојевић 2, Макевић,
Трбојевић, Глушчевић, Козар, Цвијановић 1.
МЕЊАЧНИЦА МОНАКО: Рађеновић, Сарановац 1, Мојић,
Шумаревић, Николић 2, Васиљ, Лакетић, Савић 1 , Недимовић 1,
Брковић.
Кадети, 1992./93
Победницима у омладинској категорији, Хисарлику из Гроцке,
награде је уручио Срђан Козлина, заменик градоначелника
МЛИН ШКРБИЋ (МАРТИНЦИ) - СРЕМСКИ
ПОЉОПРИВРЕДНИК (СРЕМСКА МИТРОВИЦА) 3:3, (Пенали
3:5)
МЛИН ШКРБИЋ: Војиновић, Малешевић 1, Јовановић,
Богосављевић, Шајић, Томић, 1, Шабоња, Марјановић, Марковић
1, Грујић.
СРЕМСКИ ПОЉОПРИВРЕДНИК : Миљевић, Тодић, Гршић 2,
Шијан, Вучић, Димитрић, Петковић 1, тешановић, Арбанас,
Вуковић.
Омладинци, 1990/ 91
ХИСАРЛИК (ГРОЦКА) - РС–91 (УГЉЕВИК) 3:1
ХИСАРЛИК : Максимовић, Живанчевић 1, Мркић, Паунић,
Војиновић 1, Живанчевић Вулетић, вићКоковић, Недљковић 1.
РС-91: Поповић, Марковић, Васић 1, Милошевић, Ристановић,
Гаврић, Митровић, Мијатовић, Механчевић, Малић.
Мењачница Долар и Самби играли у финалу старијих ветерана
Пословно-спортски центар „Пинки“ био је успешан организатор ове популарне и престижне спортске приредбе, а већ сада
увелико се размишља и о организовању наредног турнира, који
ће сигурно, опет, бити у жижи интересовања љубитеља малог
фудбала у овој средини.
С.Ловчанин
Download

Broj 2500 – 21. januar 2009.