Primena standarda
pravičnog suđenja
u pravosudnom sistemu
Srbije
Primena tranzicionih zakona u Srbiji 2012/2013. godini
2
Inicijativa mladih za ljudska prava
Maj 2013
Za izdavaĉa
Maja Mićić
Autor izveštaja
Inicijativa mladih za ljudska prava
Program ljudskih prava i ovaj izveštaj podrţani su od organizacije
Civil Rights Defenders
Zahvaljujemo se partneru na podršci
Obrada i štampa
Draslar partner
Beograd
Tiraţ 300 primeraka
Copyright ©: Inicijativa mladih za ljudska prava - 2013
www.yihr.org
3
4
Sadržaj:
Uvod - 8
Srbija pred Evropskim sudom za ljudska prava u toku 2012. godine i
prve polovine 2013. godine - 10
Reforma pravosuĊa u Srbiji - 11
Izmene pravnog okvira u Srbiji u periodu 2012. godine i prve polovine 2013.
godine kao i njihovi efekti na praviĉno suĊenje, pristup pravdi i kulturu ljudskih
prava u Srbiji - 12
Standardi praviĉnog suĊenja u meĊunarodnom i pravnom sistemu Republike
Srbije - 17
Praviĉno suĊenje u pravnom sistemu Republike Srbije - 18
Pregled glavnih zaključaka na osnovu praćenja konkretnih sudskih
postupaka - 19
Kvalifikacija krivičnog dela u optuţnim aktima u slučajevima u kojima je
došlo do kršenja ljudskih prava - 23
Razvoj sudske prakse po pitanju procesuiranja govora mrţnje - 24
Sudsko procesuiranje slučajeva u kojima je došlo do nasilja i pretnji
usmerenih na pripadnike LGBT1 zajednice - 25
Hronologija napada i pretnje na prapadnike LGBT zajednice u vezi sa Danom
ponosa i Paradom ponosa u periodu od 2001-2012. godine - 25
“Dan ponosa” 2001. godine - 25
“Belgrade pride” 2004. godine - 26
“Povorka ponosa” 2009. godine - 26
Sluĉaj Mladen Obradović - 28
Sluĉaj Miša Vacić - 31
“Parada ponosa“ 2010. godine - 31
Sluĉaj Hadţi Andrej Milić - 34
Sluĉaj Mladen Obradović i ostali - 35
Napad na nemaĉke drţavljane na Adi Ciganliji - 37
“Parada ponosa“ 2011. godine - 38
Sluĉaj Sime Vladiĉića - 40
Sluĉaj Slobodana Perića - 41
Sluĉaj Topić Borislava - 42
Parada ponosa 2012 - 42
Sudsko procesuiranje slučajeva govora mrţnje - 44
Govor mrţnje u izjavama Dragana Markovića „Palme“ - 44
Nebojša Bakarec - 47
1
Engleska skraćenica za Lesbian Gay Bisexual Transexual zajednicu
5
Govor mrţnje na internet portalu “Nova srpska politiĉka misao” - 49
Govor mrţnje u emisiji “Dvor“ - 54
Sudsko pricesuiranje slučajeva pripadnika navijačkih grupa i
desničarskih organizacija - 57
Bajrakli Dţamija - 57
Pretnje upućene Brankici Stanković - 60
Sluĉaj paljenja ambasada u Beogradu 2008. godine - 67
Sluĉaj Ivana Bogdanova - 71
Sluĉaj Daria Milenkovića - 75
Sluĉaj “Nacionalni stroj”- Goran Davidović - 76
Paljenja zastave Vojvodine - 78
Sudsko procesuiranje slučajeva policijske torture
Sluĉaj policijske torture nad Milošem Ţivojinovićem - 80
Policijska tortura nad Danijelom Stojanovićem - 81
Sluĉaj batinanja deĉaka u Novom Sadu - 82
Sluĉaj policijske torture u Brusu - 83
Sudsko procesuiranje slučajeva organizovanog kriminala - 85
Afera “Indeks” - 82
Sluĉaj “Duvanska mafija“ - 89
Sluĉaj Prvoslava Davinića - 90
Postupanje Ustavnog suda - 92
Zabrana delovanja udruţenja Otaĉastveni pokret Obraz - 92
Postupak zabrane SNP Naši i 1389 - 94
Slučajevi u istrazi - 97
Milan Vacić - 97
Napad na Dţelila Limanija u gradskom prevozu u Beogradu - 97
Ubistvo novinara Milana Pantića - 98
Ubistvo novinara Slavka Ćuruvije - 99
Ubistvo novinarke Radislave Vujasinović - 100
Sluĉaj “Topĉider” - 101
Ostali slučajevi - 104
Branislav Peranović - 104
Azilanti u Banji Koviljaĉi - 105
Sluĉaj “Klinika Perfekta” - 107
Bibliografija - 108
6
7
Uvod
Inicijativa mladih za ljudska prava (u daljem tekstu: Inicijativa) je
2011. godine poĉela monitoring odreĊenih kriviĉnih i parniĉnih
postupaka pred domaćim sudovima, sa ciljem da analizira stepen
primene principa praviĉnog suĊenja u pravosudnom sistemu Republike
Srbije. U momentu poĉetka rada na monitoringu i izveštavanju o
sluĉajevima koji se vode pred domaćim sudovima pred Evropskim
sudom za ljudska prava u Strazburu2 protiv drţave Srbije bilo je
podneto 6.7503 predstavki. Tokom 2012. godine i prvih meseci 2013.
godine broj predstavki protiv Srbije je uvećan i zakljuĉno sa majem
mesecom 2013. iznosi 10.864 predstavki4.
Metodologija rada na monitoringu i izradi izveštaja ogleda se u
praćenju suĊenja direktnim prisustvom istraţivaĉa/ica Inicijative na
raspravama i glavnim preteresima sudskih postupaka koji se prate u
kombinaciji sa uvidom u dokumentaciju konkretnih sluĉajeva
prikupljenu na osnovu korišćenja Zakona o slobodnom pristupu
informacijama i dokumentima od javnog znaĉaja 5. Na osnovu
korišćenja gore spomenutog Zakona6 takoĊe je dobijena slika
spremnosti razliĉitih institucija u okviru pravosudnog sistema da
postupaju po zahtevima za slobodan pristup informacijama i
dokumentima od javnog znaĉaja, iako to inicijalno nije bio cilj
monitoringa.
U uvodnom delu izveštaja izneti su podaci vezani za sluĉajeve
protiv Srbije pred Evropskim sudom za ljudska prava u 2012. i prvoj
polovini 2013. godine, hronologija reforme pravoduĊa u Srbiji, promene
u zakonodavnom okviru Republike Srbije i njihovo odraţavanje na
praviĉnost suĊenja i pristup pravdi, meĊunarodni i domaći okvir kojim
se garantuje pravo na praviĉno suĊenje, pregled glavnih zakljuĉaka
sprovedenog monitoringa kao i detaljan pregled pojedinaĉnih
2
Srbija je ratifikovala Evropsku konvenciju o zaštiti ljudskih prava i osnovnih sloboda 03. marta
2003. godine. Ratifikacijom konvencije priznata je nadleţnost Evropskog suda za ljudska prava
da odluĉuje po predstavkama koje su protiv Srbije podnete ovom sudu.
3
Od ukupnog broja predstavki u tom trenutku se 26% njih odnosilo na povredu prava na
suĊenje u razumnom roku, a 16% na povredu prava na fer i praviĉno suĊenje, graĊani Srbije
se sudu u Strazburu takoĊe obraćaju i zbog povrede prava na rad kao i radi rešavanja
problema neizvršavanja pravosnaţnih sudskih odluka.
4
Statistika Evropskog suda za ljudska prava, profili Drţava, dostupno na
http://www.echr.coe.int/Documents/CP_Serbia_ENG.pdf, poslednji put posećen 31. maja 2013.
godine
5
Zakon o slobodnom pristupu informacijama i dokumentima od javnog znaĉaja Sl. glasnik RS
broj 12/2004, 54/2007, 104/2009, 36/2010)
6
Vidi gore pod 4
8
sluĉajeva. Sluĉajevi, njih 37, ĉiji su rezultati praćenja prikazani u ovom
izveštaju podeljeno je u osam tematskih celina:
Sudsko procesuiranje sluĉajeva u kojima je došlo do
nasilja i pretnju usmerenih na pripadnike LGBT7
zajednice
Sudsko procesuiranje sluĉajeva govora mrţnje
Sudsko procesuiranje sluĉajeva pripadnika navijaĉkih
grupa i desniĉarskih organizacija
Sudsko procesuiranje sluĉajeva policijske torture
Sudsko procesuiranje sluĉajeva organizovanog kriminala
Postupanje Ustavnog suda
Ostali sluĉajevi
Sluĉajevi koji se nalaze u fazi istrage.
Od ukupnog broja sluĉajeva koji su praćeni i prikazani u ovom
izveštaju:
7 sluĉajeva je okonĉano donošenjem pravosnaţne presude
7 sluĉaja su u ţalbenom postupku
3 sluĉaja su vraćena na ponovno suĊenje po rešenju
Apelacionog suda
U 13 sluĉajeva prvostepeni postupak je još uvek u toku.
5 sluĉajeva je u fazi istrage
U 2 sluĉaja nije bilo moguće dobiti informacije o fazi u kojoj se
postupak nalazi.
U Beogradu,
maj/jun 2013. godine
7
Engleska skraćenica za Lesbian Gay Bisexual Transexual zajednicu
9
Srbija pred Evropskim sudom za ljudska prava u toku
2012. godine i prve polovine 2013. godine
Ukupan broj predstavki pred Evropskim sudom za ljudska prava8
na poĉetku 2013. godine protiv Srbije je dostigao broj od 10864
predstavke. Srbija se time popela na 5 mesto po broju predstavki
podnetih protiv nje, ispred Srbije se nalaze sledeće drţave: Ukrajina
(12400 podnetih predstavki), Italija (14350 podnetih predstavki), Turska
(16900 podnetih predstavki), Rusija (26450 podnetih predstavki) dok su
iza nje Rumunija, Bugarska, Poljska, Ujedinjeno Kraljevstvo, Gruzija9.
U poreĊenju sa ostalim drţavama u regionu Srbija ima veliku prednost
u pogledu broja predstavki (ukupan broj predstavki protiv Hrvatske je
1159, protiv Bosne i Hercegovine 1743, protiv Crne Gore 999). Sud je
tokom 2012. i prve polovine 2013. godine odbacio 1598 predstavki.
Tokom 2012. i prve polovine 2013. godine, Sud je doneo 18 presuda,
od kojih je u 14 presuĊeno da je Srbija prekršila neko od ĉlanova
Konvencije10 i/ili njenih Protokola11. U 7 sluĉajeva sud je odluĉio da je
došlo do kršenja ĉlana 6 Evropske Konvencije12.
U aprilu mesecu 2013. godine formiran je Savet za odnose sa
Evropskim sudom za ljudska prava pri Ministarstvu pravde i drţavne
uprave sa zadatkom da razmotri sluĉajeve koji se nalaze pred
Evropskim sudom za ljudska prava, priprema strategiju odbrane u
konkretnim sluĉajevima kao i mapira probleme i radi na pronalaţenju
sistemskog rešenje za smanjenje broja predstavki podnetih protiv
Srbije pred Sudom u Strazburu.
Na sajtu Ministarstva pravde i drţavne uprave kome je pripojen
podsektor koji se odnosi na zastupnika Srbije pred Evropskim sudom
8
Vidi gore pod 1
Statistika
Evrospkog
suda
za
ljudska
prava
,
dostupna
na
http://www.echr.coe.int/Documents/Stats_pending_month_2013_BIL.pdf,
poslednju
put
posećen 31. maja 2013. godine
10
Statistika
Evropskog
suda
za
ljudska
prava,
dostupno
na
http://hudoc.echr.coe.int/sites/eng/Pages/search.aspx#{"sort":["kpdate
Descending"],"respondent":["SRB"],"documentcollectionid2":["GRANDCHAMBER","CHAMBER
"]}, poslednji put posećen 31. maja 2013. godine
11
U slucajevima: Otašević, Luković, Mitić i Juhas Durić (odbijanje zahetva za reviziju postpuka)
sud je presudio da Srbija nije prekršila nijedan od ĉlanova Konvencije ili njenih protokola,
dostupno
na
http://hudoc.echr.coe.int/sites/eng/Pages/search.aspx#{"sort":["kpdate
Descending"],"respondent":["SRB"],"documentcollectionid2":["GRANDCHAMBER","CHAMBER
"]},poslednji put posećen 31. maja 2013. godine
12
Sluĉajevi AnĊelković, Adamović, Backović, Milić, Momĉilović, Jovanović, Hajnal protiv Srbije,
dostupno
na
http://hudoc.echr.coe.int/sites/eng/Pages/search.aspx#{"sort":["kpdate
Descending"],"respondent":["SRB"],"kpthesaurus":["445"],"documentcollectionid2":["GRANDCH
AMBER","CHAMBER"],"violation":["6"]}, poslednji put posećen 31. maja 2013. godine
9
10
za ljudska prava ne nalazi se nikakva statistika u pogledu broja
predstavki koje su podnete protiv Srbije tokom 2012. godine, tj.
sluĉajeva koji su se pred sudom našli tokom 2012. godine i donetih
presuda. Poslednja objavljena statistika i izveštaj o radu vezan za
zastupanje Srbije pred Evropskim sudom za ljudska prava se odnosi na
2011. godinu.
Reforma pravosuđa u Srbiji
Hronologija
Skupština Republike Srbije usvojila je 25. maja 2006. godine
Nacionalnu Strategiju o reformi pravosuĊa. Reforma je predstavljala
jedan od uslova koji je Srbija morala da ispuni na putu evropskih
integracija, a za ciljeve je imala uspotsvaljanje vladavine prava,
vraćanje poverenja graĊana u pravosudne organe tako što će se
izmeĊu ostalog sudski postupci završavati u razumnom roku.
Narodna Skupština Republike Srbije je na sednici odrţanoj 22.
decembra 2008. godine usvojila paket pravosudnih zakona13 na kojima
se temeljila reforma sudstva i tuţilaštva u Srbiji. Tokom 2009. godine
poĉela je implementacija usvojene strategije, a njene posledice
intenzivnije su se osetile od 2010. godine kada su odluke donete na
osnovu Strategije stupile na snagu.
U svom izveštaju o napretku Srbije za 2010. godinu, Evropska
komisija je izrazila zabrinutost u vezi sa sprovedenom reformom
pravosuĊa. Osnovne zamerke iznete u Izveštaju odnosile su se na
netrasparentnost tokom reizbora sudija i tuţilaca 14
kao i na
neefikasnost sudskih postupaka. Potreba za rešavanjem problema
nastalih primenom reforme, kao i problema u pravosuĊu zbog kojih se
reformi inicijalno i pristupilo, vraćanje poverenja graĊana u pravosudni
sistem, su ostali vaţni imperativi za institucije drţave Srbije, naglašeni i
u Izveštajima o napretku Srbije za 2011. i 2012. godinu15.
13
U okviru paketa pravosudnih zakona usvojeni su: Zakon o sudijama, Zakon o javnom
tuţilaštvu, Zakon o ureĊenju sudova i Zakon o podruĉjima i sedištima sudova i javnih tuţilaštva.
14
Do oglašavanja izbora sudija od strane Visokog saveta sudstva u julu 2009. godine, sudsku
funkciju u Srbiji je obavljalo 3149 sudija i 770 sudija za prekršaje. Na osnovu Odluke VSS-a,
31. decembra 2009. godine, nakon sprovedenog postupka reizbora sudija, sudijska duţnost je
prestala za njih 837
15
Izveštaji Evropske komisije o napretku Srbije za 2010, 2011, 2012. godinu dostupno na
http://www.seio.gov.rs/dokumenta/eu-dokumenta.211.html, poslednji put posećena 31. maja
2013. godine
11
Nakon što je Visoki savet sudstva odbio prigovore sudija na
odluke o prestanku sudijske duţnosti, veliki broj sudija se obratio
ţalbama Ustavnom sudu. U postupku izvršenja odluka Ustavnog
suda16 kojim su usvojene ţalbe sudija, Visoki savet sudstva je tokom
2012. godine izabrao 577 sudija17.
Pod novim Ministarstvom pravde i drţavne uprave 18, oformljena
je radna grupa za izradu nove Nacionalne strategije reforme pravosuĊa
za period 2013-2018. godine. Prema novoj radnoj verziji Strategije19
ona se nastavlja na Strategiju koja je bila doneta za period 2006-2011.
godine ali ima za cilj i da otkloni nedostatke nastale njenom
implementacijom. Cilj nove Strategije, koji se ne razlikuje od cilja koji je
bio postavljen za Strategiju iz 2006. godine, je poboljšanje kvaliteta i
efikasnosti pravde, jačanje nezavisnosti i odgovornosti pravosuđa, u
cilju jačanja vladavine prava, demokratije, pravne sigurnosti i
približavanje pravde građanima i vraćanje poverenja u pravosudni
sistem20.
Izmene pravnog okvira u Srbiji u periodu 2012. godine i
prve polovine 2013. godine kao i njihovi efekti na
pravično suđenje, pristup pravdi i kulturu ljudskih prava u
Srbiji
Narodna Skupština Republike Srbije je 31. avgusta 2012. godine
usvojila je Zakon o dopunama zakona o vanparniĉnom postupku 21.
Dopunjavajući već postojeći Zakon o vanparniĉnom postupku 22,
propisan je postupak za utvrĊivanje vremena i mesta roĊenja za osobe
koje nisu upisane u matiĉnu knjigu roĊenih. Ovom dopunom, osobama
16
Odluke Ustavnog suda br. VIII U-534/2011, VIII U-364/2011, VIII U 570/2011, VIII U
727/2011, VIII U 413/2012, VIII U 420-2012, VIII U 486/12, dostupne na
http://www.ustavni.sud.rs/page/jurisprudence/35/, poslednji put posećen 31. maja 2013. godine
17
Izveštaj o radu Visokog saveta sudstva 2012. godina, dostupan na
http://www.vss.sud.rs/Izvestaji-o-radu-VSS.htm, poslednji put posećen 31. maja 2013. godine
18
Nakon parlamentarnih izbora odrţanih u maju 2012. godine formirano je Ministarstvo pravde
i drţavne uprave, na ĉelu sa Ministrom Nikolom Selakovićem iz redova Srpske napredne
stranke (SNS)
19
Nova radna verzija nacionalne strategije reforme pravosuĊa, dostupna na
http://www.mpravde.gov.rs/sekcija/703/reforma.php, poslednji put posećen 31. maja 2013.
godine
20
Vidi gore pod 18
21
Zakon o dopunama zakona o vanparniĉnom postupku, Sl. glasnik RS broj 85-12, usvojen
dana 31. avgusta 2012. godine
22
Zakon o vanparniĉnom postupku, Sl. glasnik SRS br. 25/82 i 48/88, Sl. glasnik RS. broj
46/95
12
koje nisu u mogućnosti da budu upisane u matiĉnu knjigu roĊenih
koristeći se odredbama upravnog postupka, to je omogućeno kroz
korišćenje vanparniĉnog postupka. Donošenje ovog Zakona je prvi
korak u rešavanju poloţaja pravno nevidljivh osoba (procenjuje se da u
Srbiji ima 6500 pravno nevidljivih, koji su skoro iskljuĉivo pripadnici
romske nacionalne manjine23), ali i rezultat višegodišnjih zalaganja
organizacija civilnog društva koje su zagovarale sistemsko rešenje
ovog pitanja i godinama skretale paţnju drţave i institucija na izuzetno
teţak poloţaj osoba koje nisu u postojećim pravnim okvirima, budu
naknadno upisane u matiĉne evidencije.
U avgustu mesecu Skupština je jednoglasno usvojila predlog
Odbora za ustavna pitanja i zakonodavtsvo o izboru Saše Jankovića za
Zaštitnika graĊana24. Jankoviću je prvi mandat u trajanju od 5 godina
na funkciji Zaštitnika graĊana istekao 23. jula 2013. godine.
U novembru mesecu usvojen je Zakon o amnestiji25. Ovo je prvi
Zakon o amnestiji opšteg karaktera donet od 2001. godine kada je
donet Zakon o amnestiji26 koji se odnosio na 4.177 zatvorenika. Motiv
za donošenje Zakona o amnestiji, prema obrazloţenju Ministarstva
pravde i drţavne uprave koji je zvaniĉan podnosilac, je promena
politiĉke i društveno-ekonomske situacije u zemlji, potreba za
rasterećenjem kapaciteta zavoda za izvršenje kriviĉnih sankcija, koje
imaju mnogo veći broj zatvorenika od realnog kapaciteta koji poseduju,
stvaranje adekvatnih i humanih uslova za zatvorenike u zavodima, koji
će biti usklaĊen sa meĊunarodnim standardima, kao i ušteda
budţetskih sredstava koja će kratkoroĉno iznositi 127 miliona dinara, a
dugoroĉno dostići iznos u visini od 800 miliona dinara. Zakonsko
rešenje predviĊa oslobaĊanje svih osoba prvi put pravosnaţno
osuĊenih na kaznu zatovra do tri meseca, oslobaĊanje od izvršenja
50% izreĉene kazne za osobe prvi put pravosnaţno osuĊenje na kaznu
23
Izveštaji udruţenja Praxis, dostupno na http://www.praxis.org.rs/index.php/sr/reportsdocuments/praxis-reports, poslednji put posećen dana 31. maja 2013. godine
24
Predlog za izbor Saše Jankovića potvrdio je odbor za Ustvna pitanja i zakonodavstvo na
sednici odbora odrzanoj 1. avgusta 2012. godine. Predlog za kandidata na poziciju Zaštitnika
graĊana podnele su Socijalistiĉka partija Srbije, Demokratska stranka i Liberalno demokratska
partija. U sva tri sluĉaja predloţeni kandidat je bio Saša Janković.
25
Zakon o amnestiji, Sl. glasnik RS broj 107-2012, usvojen dana 8. novembra 2012. godine
26
Zakon o amnestiji, Sl.glasnik RS broj 10/2001. U periodi od 2001. do donošenja Zakona o
amnestiji 2012. godine, doneta su ĉetiri zakona o amnestiji koja su se odnosila na amnestiranje
pripadnika Oslobodilaĉke Vojske Preševa Bujanovca i MedveĊe i na graĊane koji su izbegavali
vojnu obavezu.
13
zatvora od 3-6 meseci i oslobaĊanje od izvršenja 25% izreĉene kazne
za sve osobe koje su prvi put pravosnaţno osuĊenje za kaznu
zatovora. Osobe koje su prvi put pravosnaţno osuĊene na kaznu
zatvora zato što su poĉinili sledeća kriviĉna dela: ubistvo, teški
sluĉajevi razbojniĉke kraĊe i razbojništva oslobaĊaju se izvršenja 10%
izreĉene kazne27. Zakon od amnestiji je obuhvatio 3600 osoba od kojih
će 1100 osoba sukcesivno biti pušteno na slobodu neposredno po
stupanju Zakona na snagu.
Zakon je upućen Skupštini na usvajanje u hitnom postupku, tako da
je izostala javna rasprava o njegovom predlogu. Glavni argumenti koji
su izneti protiv donošenja opšteg Zakona o amnestiji, kako struĉne
javnosti tako i poslanika28 bili su sledeći:
27
-
Zakon o amnestiji, iako meĊunarodno poznat institut kriviĉnog
zakonodavstva, nije sistemsko rešenje niti dobra osnova za
reformu sistema izvršenja sankcija.
-
Amnestijom izvršna vlast menja sudske odluke (koje su paţljivo
odmerene u dva stepena odluĉivanja) i trebalo bi da predstavlja
rezultat briţljive analize stanja, a ne iznuĊen, politĉki motivisan
potez.
-
Zakon o amnestiji ne iskljuĉuje amnestiju osoba koje su
osuĊene za kriviĉna dela sa elementom nasilja, amnestija se
dalje za kriviĉna dela za koje ne postoje naznake da će biti
dekriminalizovana u budućnosti29.
-
Nije uĉinjena paţljiva i ozbiljna procena osoba koje će biti
obuhvaćene amnestijom.
-
Zakonom o amnestiji se šalje poruka pravosudnim organima da
blaţe sude u uslovima već postojeće blage kaznene politike
Izuzeci od primene Zakona o amnestiji, Zakon o amnestiji, Sl. glasnik RS broj 107-2012, ĉlan
2
28
U raspravi povodom Zakona osim poslanika valadjuće Koalcije koji su zastupali zakon
uĉestvovali su poslanici Demohrišćanske stranke Srbije, Liberalno demokratske partije,
Demokratske stranke, Lige socijaldemokrata Vojvodine koji su zatupali stav protivan usvajanju
Zakona.
29
Zakon o amnestiji iz 2001. godine predviĊao je oslobaĊanje od izvršenja 25% izreĉene
kazne za poĉinioce dela predviĊenih kriviĉnim odredbama koje su prestale da vaţe.
14
-
Nisu iscrpljeni drugi instituti predvidjeni domaćim pravnim
okvirom, koji mogu uticati na rešavanje problema
preopterećenosti ustanova za izvršenje kazni, kao što su
uslovna osuda, društveno-korisni rad, prevremeni otpust.
U decembru mesecu 2012. godine, usvojen je set od ĉetiri
pravosudna zakona – Zakon o izmenama i dopunama Kriviĉnog
zakonika30, Zakon o izmenama i dopunama Zakona o kriviĉnom
postupku31, Zakon o tuţiocima32 i Zakon o sudijama33.
Znaĉajan korak u zaštiti ljudskih prava, posebno u sluĉajevima
marginalizovanih i osetljivh grupa uĉinjen je unošenjem instituta zloĉina
iz mrţnje u Kriviĉni zakonik. Na osnovu izmena i dopuna Kriviĉnog
zakonika, ovaj institut je uveden kao obavezna oteţavajuća okolnost za
kriviĉna dela poĉinjena iz mrţnje prema pripadnosti rasi ili
veroispovesti, nacionalne ili etniĉke pripadnosti, pola, seksulanog
opredeljenja ili rodne pripadnosti34. Izmenama Kriviĉnog zakonika iz
2009. godine dekriminalizovana je kleveta i izbrisan sporni ĉlan 336a
koji se odnosio na zabranu komentarisanja sudskih postupaka pre
pravosnaţne presude, koji je kritikovan od strane medija i organizacija
za ljudska prava35. U Kriviĉni zakonik su takoĊe uvedena nova kriviĉna
dela: zloupotreba u javnim nabavkama36, dogovaranje ishoda
sportskog takmiĉenja37, zloupotreba prava na traţenje azila 38. Predlog
Zakona je usvojen većinom od 139 glasova narodnih poslanika/ca, njih
15 je glasalo protiv, dok 21 poslanik/ca nije glasao.
U maju mesecu 2013. godine formirana je radna grupa koja će raditi
na izradi nacrta Zakona o besplatnoj pravnoj pomoći. Ovo nije prvi put
da se otpoĉelo sa radom na izradi ovog zakonskog rešenja, radna
30
Zakon o izmenama i dopunama Kriviĉnog zakonika, Sl. glasnik RS broj 121-12, usvojen
dana 24. decembra 2012. godine
31
Zakon o izmenama i dpounama zakona o kriviĉnom postupku, Sl. glasnik RS broj 121-12,
usvojen dana 24. decembra 2012. godine
32
Zakon o dopuni zakona o javnom tuţilaštvu, Sl. glasnik RS broj 121-12, usvojen dana 24.
decembra 2012. godine
33
Zakon o dopuni zakona o sudijama, Sl. glasnik RS broj 121-12, usvojen dana 24. decembra
2012. godine
34
Zakon o izmenama i dopunama Kriviĉnog zakonika, ĉlan 6
35
Zahtev za brisanje ĉlana 336a je jedan od zahteva koji je po svom osnivanju Koalicija za
pristup pravdi uputila nadleţnim institucijama
36
Zakon o izmenama i dopunama Krivuĉnog zakonika, ĉlan 22
37
Zakon o izmenama i dopunama Kriviĉnog zakonika, ĉlan 17
38
Zakon o izmenama i dopunama Kriviĉnog zakonika, ĉlan 21
15
grupa je funkcionisala i u okviru Ministarstva pravde pri prethodnoj
Vladi, meĊutim zbog parlamentarnih izbora, nacrt Zakona ostao je
izvan agende tadašnje Vlade i Skupštine. Glavne polemike po ptanju
usvajanja ovog Zakona odnose se na bojazan koju izraţavaju
odreĊene organizacije za ljudska prava, da će se ovim Zakonskim
rešenjem uspostaviti mogućnost da jedino advokati mogu da zastupaju
graĊane/ke kojima su povreĊena prava i slobode. Ovaj svojevrsan
advokatski monopol već je uspostavljen ĉlanovima 170 stav 4 i 85
Zakona o parniĉnom postupku39 kao i ĉlanom 50 stav 1, taĉka 3
Zakona o kriviĉnom postupku iz 2009. godine, kojim se graĊanima i
ţrtavama kriviĉnih dela osporava pravo na odbranu koju samostalno
biraju, što moţe ozbiljno ugroziti i kvalitet pruţene odbrane posebno u
sluĉajevima u kojima su oštećeni/ţrtve iz redova manjinskih grupa.
U januaru mesecu 2012. godine Koalicija za pristup pravdi podnela
je Inicijativu za ocenu saglasnoti sa Ustavom i potvrĊenim
meĊunarodnim ugovirima ĉlanova 85, 170, 193, 499 i 500 Zakona o
parniĉnom postupku kojie je poĉeo da se primenjuje 1. februara 2012.
godine. U maju mesecu 2013. godine Ustavni sud je doneo odluku
kojom je utvrdio da odredbe ĉlana 85 stav 1 u delu koji glasi „koji mora
da bude advokat“ i stav 2 istog ĉlana, kao i odredbe ĉl. 494 do 505 nisu
u saglasnosti sa Ustavom i potvrĊenim meĊunarodnim ugovorima. Ova
odluka Ustavnog suda će biti od velike vaţnosti kako za menjanje
postojećeg zakonodavnog okvira tako i za stvaranje budućeg
zakonskog rešenja za pitanje pravne pomoći.
39
Zakon o parniĉnom postupku Sl. glasnik RS broj 72/2011
16
Standardi pravičnog suđenja u međunarodnom i pravnom
sistemu Republike Srbije
Međunarodni akti kojim se predviđa pravo na pravično
suđenje
Pravo na praviĉno suĊenje predviĊeno je Univerzalnom
deklaracijom o ljudskim pravima40, kao jedno od osnovnih ljudskih
prava. U ĉlanu 8. Deklaracije predviĊeno je pravo svakoga na efikasni
pravni lek, dok se u ĉlanu 10. predviĊa pravo na praviĉno suĊenje pred
nezavisnim i nepristrasnim sudskim telom41.
MeĊunarodni pakt o graĊanskim i politiĉkim42 pravima, osim
garancija koje pruţa u pogedu zaštite prava na slobodu izraţavanja,
pravo okupljanja i udruţivanja, takoĊe predviĊa zaštitu prava na
praviĉno suĊenje.
U ĉlanu 14. Pakta predviĊa se pravo svih na nepristrasno i javno
suĊenje, pretpostavka nevinosti, pravo na suĊenje na jeziku koji
stranka u postupku razume, kao i pravo da zatraţi od više sudske
instance preispitivanje odluke donete na niţem nivou43.
Evropska konvencija o zaštiti ljudskih prava i osnovnih sloboda44 u
ĉlanu 6. predviĊa pravo na praviĉno suĊenje45. Konvencija predviĊa da
svaka osoba ima pravo na:
praviĉnu i javnu raspravu (o njegovim/njenim graĊanskim
pravima ili kriviĉnoj optuţbi), pred nezavisnim i nepristrasnim
sudskim telom, u razumnom roku;
40
Univerzalna deklaracija o ljudskim pravima usvojena je od strane Generalne
skupštine
Ujedinjenih
nacija
1948.
godine,
dostupna
na
stranici
http://www.un.org/en/documents/udhr/index.shtml, poslednji put posećena 31. maja
2013. godine
41
Vidi gore pod 39
42
MeĊunarodni pakt o graĊanskim i politiĉkim pravima usvojen je od strane
Generalne skupštine Ujedinjenih nacija 1966. godine, a ratifikovan od strane SFRJ
1971.
godine,
dostupan
na
stranici
http://treaties.un.org/doc/publication/mtdsg/volume%20i/chapter%20iv/iv-12.en.pdf,
poslednji put posećena 31. maja 2013. godine.
43
Vidi gore pod 41
44
Evropska konvencija o ljudskim pravima i osnovnim slobodama, doneta je od
strane Saveta Evrope 1950. godine, a stupila je na snagu 1953. godine, dostupna na
internet stranici http://conventions.coe.int/treaty/en/treaties/html/005.htm, poslednji
put posećena 31. maja 2013. godine
45
Vidi gore pod 43.
17
pretpostavku nevinosti, dok se ne dokaţe njegova/njena krivica
na osnovu zakona;
U stavu 3. ĉlana 6. Konvencije predviĊa se da svako ko je optuţen
da je poĉinio kriviĉno delo ima pravo da:
na jeziku koji razume bude informisan o prirodi dela koje mu se
stavlja na teret;
ima dovoljno vremena i mogućnosti da pripremi odbranu;
da se brani liĉno ili putem branioca koga sam izabere;
ispituje svedoke;
dobije besplatnu pomoć prevodioca, ako ne razume ili ne govori
jezik koji se upotrebljava na sudu.
Pravično suđenje u pravnom sistemu Republike Srbije
Kao potpisnica MeĊunarodnog pakta o graĊanskim i politiĉkim
pravima46 i Evropske konvencije o zaštiti ljudskih prava i osnovnih
sloboda47, Republika Srbija je obavezna da u svoj sistem inkorporira i
implementira odredbe predviĊene ovim meĊunarodnim dokumentima, a
s tim u vezi i odredbe koje se odnose na praviĉno suĊenje.
Ustavom Republike Srbije48 je u ĉlanu 3249, u delu koji se odnosi
na zaštitu ljudskih prava, garantovano pravo na praviĉno suĊenje. U
ĉlanu 3350 garantovana su posebna prava okrivljenog. Ustavom se
garantuje pravo na javno raspravu o svojim pravima ili optuţbama koje
se na njega/nju odnose, pred nezavisnim i nepristrasnim sudskim
telom, u razumnom roku, kao i pravo na besplatnog prevodioca ukoliko
osoba kojoj se sudi ne govori ili ne razume jezik na kom se postupak
vodi.
U Zakonu o parniĉnom postupku Republike Srbije 51 takoĊe se
garantuje pravo na praviĉno suĊenje, kao i u Zakoniku o kriviĉnom
postupku52, gde se već u 1. ĉlanu53 spominje praviĉnost postupka.
46
SFRJ je ratifikovala MeĊunarodni pakt o graĊanskim i politiĉkim pravima 30.
januara 1971. godine.
47
Srbija je ratifikovala Evropsku konvenciju o zaštiti ljudskih prava i osnovnih sloboda
3. marta 2004. godine.
48
Ustav Republike Srbije, Sluţbeni glasnik broj 37/08, proglašen je 8. novembra
2006.
godine,
dostupan
na
internet
stranici
http://www.parlament.rs/upload/documents/Ustav_Srbije_pdf, poslednji put posećena
31. maja 2013. godine.
49
Vidi gore pod 47
50
Vidi gore pod 47
51
Zakon o parniĉnom postupku, Sluţbeni glasnik RS br. 72/2011, ĉlanovi 2. i 4.
18
Pregled
glavnih
zaključaka
na
osnovu
praćenja
konkretnih sudskih postupaka
Trajanje sudskih postupaka
-
U postupku protiv Mladena Obradovića u vezi sa Paradom
ponosa 2009. godine optuţnica je podignuta oktobra 2009.
godine, presuda u prvom stepenu je doneta skoro tri godine
kasnije 27. marta 2012. godine. Apelacioni sud je poništio
prvostepenu presudu i vratio predmet na ponovno suĊenje koje
je poĉelo novembra 2012. godine i još uvek je u toku. Prvi glavni
pretres na kome je razdvojen postupak protiv Mladena
Obradovića od postupka protiv Miše Vacića, odrţan je godinu
dana nakon podizanja optuţnice (oktobar 2010. godine), a na
glavni pretres na kome se Obradović izjasnio u pogledu
optuţnice, ĉekalo se još nepunih godinu dana (jul 2011. godine).
Od ukupno devet zakazanih glavnih pretresa u prvostepenom
postupku odrţano je sedam, dok su u dosadašnjem toku
ponovljenog postupka od zakazanih 4 odrţana tri glavna
pretresa. Ĉetiri godine i devet meseci nakon poĉetka sudskog
procesuiranja u ovom postupku još uvek nije doneta
pravosnaţna presuda.
Optuţnica protiv Miše Vacića u vezi sa Paradom ponosa 2009.
godine, podignuta je oktobra 2009. godine, godinu dana nakon
toga oktobra 2010. godine postupak protiv Vacića razdvojen je
od postupka koji se vodio protiv Mladena Obradovića. Prvi
sledeći glavni pretres odrţan je godinu dana nakon toga oktobra
2011. godine. Ĉetiri godine i devet meseci od poĉetka sudskog
procesa nije doneta presuda u prvom stepenu. U postupku
protiv Vacića zakazana su 24 glavna pretresa od kojih je
odrţano 11 glavnih pretresa.
-
52
53
Optuţnica u sluĉaju Bajrakli dţamije podignuta je septembra
2007. godine nakon tri godine dugog istraţnog postupka. Prvi
glavni pretres odrţan je više skoro tri godine kasnije, juna 2010.
godine. U 2010. godini usled promene sudskog veća koja je
Zakonik o kriviĉnom postupku, Sluţbeni glasnik RS br. 72/2011.
Vidi pod 13, ĉlan 1.
19
usledila zbog reforme pravosuĊa, postupak je vraćen na
poĉetak. U dosadašnjem toku postupka zakazano je 29 glavnih
pretresa od kojih su 22 odrţana. Nakon šest godina od poĉetka
sudskog postupka nije i devet godina od paljenja Bajrakli
dţamije još uvek nije doneta prvostepena presuda. Tuţilaštvo je
u junu 2013. godine promenilo optuţnicu oslobaĊajući od daljeg
gonjenja devetoricu optuţenih, dok se u sluĉaju preostalih 11
optuţenih prvostepeni postupak nastavlja.
-
Optuţnica protiv Gorana Davidovića i ostalih u vezi sa skupom
Anitfašistiĉke akcije 2007. godine u Novom Sadu podignuta je
decembra 2008. godine. Postupak je 2010. godine razdvojen u
odnosu na jednog od optuţenih Pospiš Dolfa koji je priznao
krivicu u vezi sa ĉim je doneta presuda. U nastavku postupka
zakazano je 13 glavnih pretresa od kojih nijedan nije odrţan.
-
Optuţnica protiv Ivana Bogdanova, u vezi sa izazivanjem tuĉe i
napad na sluţbena lica 2006. godine, podignuta je aprila 2007.
godine. U martu 2010. godine postupak je vraćen na poĉetak
zbog promene sudskog veća, dok je u decembru iste godine
došlo do razdavajanja postupka u odnosu na optuţenog
Draţena Dragaša za kojim je izdata poternica. Prvi glavni
pretres u nastavku suĊenja odrţan je u maju 2010. godine, tri
godine nakon pokretanja postupka. Prvostepena presuda
doneta je u februaru 2012. godine. Nakon odluke Apelacionog
suda u septembru iste godine, predmet je vraćen na ponovno
suĊenje. U ponovljenom postupku predmet je dodeljen sudiji koji
je doneo prvostepenu presudu. Pravosnaţna presuda u
ponovljenom postupku doneta je u decembru 2012. godine. Ivan
Bogdanov se nalazio u pritvoru od 24. maja 2011. godine.
-
Optuţnica protiv Miloša Bojanića i Marije Nikolić u vezi sa
antisemitskim izjavama u reality emisiji Dvor podignuta je u julu
2011. godine. U dosadašnjem toku postupka zakazano je 7
glavnih pretresa od kojih nijedan nije odrţan, u najvećem broju
sluĉajeva pretresi su odlagani zbog nepojavljivanja optuţenih.
-
Postupak protiv Mladena Obradovića i drugih, u vezi sa
Paradom ponosa 2010. godine, u prvom stepenu je trajao svega
nekoliko meseci (optuţnica je podgnuta 22. decembra 2011.
20
godine a prvostepena presuda je doneta 20. aprila 2011.
godine), dok se u drugom stepenu na odluku Apelacionog suda
ĉekalo dve godine (odluka je doneta 2. februara 2013. godine),
nakon ĉega je postupak vraćen na ponovno suĊenje koje je u
toku. Sudija koji je doneo presudu u prvom stepenu je sudija koji
postupa u predmetu i u ponovljenom postupku po odluci
Apelacionog suda.
-
Duţina trajanja postupka (ĉekanje i po godinu dana na
odrţavanje prvog glavnog pretresa, višemeseĉne pauze izmeĊu
zakazanih glavnih pretresa) ukazuje na veliki broj predmeta koje
pojedinaĉni sudija vodi.
-
Veliki broj zakazanih glavnih pretresa takodje ukazuje na
nedovoljno vremena koje sudija ima po glavnom pretresu, koji
znatno oteţava okonĉanje sudskog postupka u razumnom roku.
-
U jednom broju postupaka evidentan je veliki broj odlaganja
glavnih pretresa koji su uzrokovani ili ne pojavljivanjem
optuţenog-optuţenih ili nepojavljivanjem svedoka, što ukazuje
na nedostatke u pogledu primene mera za obezbeĊivanje
prisustva svedoka/optuţenih.
-
Reforma pravosuĊa u svom delu koji se odnosio na izbor sudija,
koja je poĉela da se primenjuje 1. januara 2010. godine, za
posledicu je imala promenu postupajućih sudija u odreĊenom
broju predmeta i vraćanje tih postupaka na poĉetak, što je
dodatno doprinelo njihovom dugom trajanju (sluĉaj paljenja
Bajrakli dţamije, sluĉaj paljenja Ameriĉke ambasade 2008.
godine, sluĉaj Ivana Bogdanova).
-
Od momenta završetka prvostepenog postupka, zbog velikog
broja predmeta iz ranijeg perioda pred Apelacionim sudom, na
odluku po ţalbi se ĉeka u proseku dve godine (izuzetak
predstavlja odluka Apelacionog suda u postpuku protiv Mladena
Obradovića u vezi sa Paradom ponosa 2009. godine, koja je
doneta nekoliko meseci nakon prvostepene presude).
-
Zbog dugog trajanja postupka dešava se da optuţeni-a, ponove
delo sa sliĉnim ili istim elementima kao u kriviĉnim delima za
21
koje im je sudsko procesuiranje u toku (sluĉaj Mladena
Obradovića u vezi sa Paradom ponosa 2010. godine, sluĉaj
Ivana Bogdanova, koji je tokom trajanje postupka procesuiran u
Italiji za izazivanje nereda na fudbalskoj utakmici Srbija protiv
Italije, Miloš Radisavljević Kimi koji je jedan od optuţenih u
sluĉaju paljenja Bajrakli Dţamije, tokom ĉijeg trajanja je
procesuiran u sluĉaju pretnji upućenih novinarki Brankici
Stanković).
Javnost suĊenja (neposredno prisustvo javnosti na pretresima i
raspravama postupanje sudova po zahtevima za dostavljanje
informacija i dokumenata od javnog znaĉaja)
U pogledu postupanja sudova po zahtevima za slobodan pristup
informacijama u zavisnosti od toga da li je zahtev upućen osnovnim,
višim ili Apelacionom sudu uoĉava se odreĊena praksa u njhovom
postupanju:
-
Osnovni sudovi
dokumenta.
uvek
dostavljaju
traţene
informacije
i
-
Viši sudovi, informacije i dokumenta dostavljaju samo u
sluĉajevima u kojima je postupak pravosnaţno okonĉan. U
sluĉajevima u kojima je postupak u toku zahtevi se odbijaju sa
obrazloţenjem da bi se time izmeĊu ostalog ugrozilo, omelo ili
oteţalo voĊenje postupka.
-
Apelacioni sudovi dostavljaju traţena dokumenta i informacije u
koliko se u tom trenutku predmet nalazi kod njih, u suprotnom
podnosioca zahteva upućuju na sud niţe instance.
-
Ustavni sud zahteva podnošenje zahteva u formi koju su oni
propisali, u sluĉaju potraţivanja informacija u drugoj formi zahtev
biva odbaĉen.
U suĊenjima koja traju pred Višim sudovima, neposredno prisustvo
na glavnim pretresima i raspravama je jedinin naĉin da se izvrši uvid u
tok sudskog postupka. U odreĊenim sluĉajevima sudije (koristeći se
izgovorom nedostatka tehniĉkih uslova u sudnicama) ograniĉavaju ili
potpuno onemogućavaju zainteresovanu javnost da prisustvuje
22
suĊenjima (izricanje presude Milanu Ţivanoviću u vezi sa neredima i
paljenjem ambasade SAD-a 2008. godine).
Prisustvo raspravama pred Ustavnim sudom Srbije nije moguće bez
prethodne prijave putem internet stranice Ustavnog suda kojoj nije
moguće pristupiti duţi vremenski period.
Kvalifikacija
krivičnog
dela
u
optužnim
aktima
u
slučajevima u kojima je došlo do kršenja ljudskih prava
U odreĊenim sluĉajevima prilikom iniciranja sudskih postupaka,
tuţilaštvo u optuţnim aktima (iako okolnosti i opis sluĉaja ukazuju
drugaĉije) izbegava da delo kvalifikuje kao kriviĉno delo „rasna i druge
diskriminacije“ iz ĉlana 387. Kriviĉnog zakonika, već se ĉesto pribegava
kvalifikacijama poput ugroţavanja sigurnosti ili uĉestvovanja u grupi
koja je izvršila kriviĉno delo. Ovakvim kvalifikacijama se doprinosi sa
jedne strane blaţoj kaznenoj politici prema poĉiniocima i odmaţe se u
razvoju adekvatne sudske prakse u pogledu procesuiranja sluĉajeva
kršenja ljudskih prava.
-
Sluĉaj paljenja Bajrakli dţamije
Prema optuţnici dvadeset optuţenih se tereti za uĉestvovanje u grupi
koja je izvršila kriviĉno delo iz ĉlana 349. st 1. Kriviĉnog zakonika.
-
Sluĉaj pretnji putem interneta u vezi sa Paradom ponosa 2011.
godine
U optuţnicama protiv Sime Vladiĉića, Slobodana Perića i Branislava
Topića na teret im se stavlja kriviĉno delo ugroţavanje sigurnosti iz
ĉlana 138. stav 2 u vezi sa stavom 1. Kriviĉnog zakonika.
-
Sluĉaja napada na nemaĉke drţavljane na Adi ciganliji
Prema optuţnom aktu Kristijanu Ţivanoviću je stavljeno na teret
kriviĉno delo teţak sluĉaj razbojniĉke kraĊe i razbojništva iz ĉlana 169.
Kriviĉnog zakona. Kristijanu Ţivanoviću je tokom trajanja postupka u
više navrata produţavan pritvor. Postupak je okonĉan izricanjem
sudske opomene.
-
Sluĉaj paljenja zastave Vojvodine
23
Stefan Petrović je za ovo delo procesuiran u okviru prekršajnog
postupka, zbog nedostataka Kirivĉnog zakonika koji onemogućavaju da
ovo delo bude kvalifikovano kao kriviĉno delo.
Sudsko procesuiranje govora mrţnje u smislu Zakona o zabrani
diskriminacije i Zakona o informisanju
Razvoj sudske prakse po pitanju procesuiranja govora
mržnje
Razvoju sudske prakse po pitanju procesuiranja govora mrţnje (u
smislu Zakona o informisanju, a kasnije i u smislu Zakona o zabrani
diskriminacije) znaĉajno su doprinele aktivnosti i pokretanje postupaka
od strane nevladinih organizacija. Znaĉajan pomak se uoĉava u
postupanju sudova po ovim tuţbama, meĊutim još uvek se ne moţe
reći da je adekvatna praksa procesuiranja govora mrţnje još uvek
izgraĊena.
-
U sluĉajevima koje je pokrenula Gay Straight Alliance (Gej strejt
alijansa) protiv Dragana Markovića Palme i Nebojše Bakareca
donete su dve presude kojima su oni proglašeni krivim za govor
mrţnje kao teţak oblik diskriminacije na osnovu seksualnog
opredeljenja.
(presuda u sluĉaju Nebojše Bakareca je pravosnaţna, dok je
postupak po tuţbi protiv Dragana Markovića Palme, po odluci
Apelacionog suda vraćen na ponovno suĊenje).
-
Postupak koji je Inicijativa mladih za ljudska prava pokrenula
protiv internet portala Nova Srpska Politiĉka misao u prvom
stepenu je okonĉan presudom kojom je odbijen zahtev tuţioca.
Na prvostepenu presudu je uloţena ţalba. Prvostepeni postupak
je trajao tri godine, a sudija se na većini rasprava bavila pravom
tuţioca da tuţbu podnese, unutrašnjom strukturom kao i
finansiranjem tuţioca, ĉime je ugrozila pravo na pristup sudu
tuţilaĉkoj strani.
Znaĉajan pomak je uoĉen i u pogledu procesuiranja pretnji
upućenih pripadnicima LGBT zajednice a u vezi sa Paradom
ponosa, putem socijalnih mreţa na Internetu.
-
24
U 2012. godini doneta je prva presuda u sluĉaju optuţenog
Sime Vladiĉića, a zatim su usledile još dve presude po
optuţnicama kojima se terete Slobodan Perić i Borislav Topić.
Sudsko procesuiranje u sva tri gore spomenuta sluĉaja, od
podizanja optuţnice do donošenja presude, okonĉano je u jako
kratko vremenskom periodu.
Sudsko procesuiranje slučajeva u kojima je došlo do
nasilja i pretnji usmerenih na pripadnike LGBT54
zajednice
Hronologija
napada
i
pretnje
na
prapadnike
LGBT
zajednice u vezi sa Danom ponosa i Paradom ponosa u
periodu od 2001-2012. godine
“Dan ponosa” 2001. godine
Pod sloganom “Ima mesta za sve”, prvi “Dan ponosa” u
organizaciji Labris-a i Gayten-a, bio je zakazan za 30. jun 2001. godine
i uredno prijavljen policiji, uz napomenu da se oĉekuje nasilje nad
uĉesnicima i uĉesnicama skupa. Kao što su upozorili organizatori,
povorka je napadnuta. Prema proceni medija, oko 1.000 ljudi – navijaĉi
“Crvene zvezde”, “Partizana” i “Rada”, Svetosavska omladina i oni koji
su se novinarima predstavili kao ĉlanovi “otaĉastvenog pokreta”, okupili
su se na Trgu republike neposredno pred dolazak LGBT55 aktivista.
Nešto posle 15 ĉasova, kako su aktivisti dolazili na proslavu
“Dana ponosa”, vidno obeleţeni balonima duginih boja, gnevna masa
ih je doĉekala dobacivanjem i psovanjem koje je kasnije preraslo u
batinaški lov na aktiviste po parkovima i ulicama grada.56 Napadnuti su
i novinari, graĊani koji su se tad zatekli na Trgu republike, ali i onaj
nedovoljan broj policijskih sluţbenika, koji je trebalo da obezbeĊuje
skup. U saopštenju organizatora skupa, kao inspiratori nasilja navedeni
54
Engleska skraćenica za Lesbian Gay Bisexual Transexual zajednicu
Lesbian Gay Bisexual Transexual Community
56
„Gej parada 2001. – Izveštaji medija i reagovanja“, GayEcho.com, dostupno na internet
stranici http://www.gayecho.com/aktivizam.aspx?id=3215, poslednji put pristupljeno 17.januara
2012. godine
55
25
su ĉlanovi pokreta “Obraz” i navijaĉkih grupa, ali i predstavnici Srpske
pravosavne crkve.57
Naĉelnik policije Boško Buha je na pitanje novinara “B92” zašto
je bilo tako malo policije iako je nasilje najavljivano, odgovorio da “ne
zna koliko je trebalo policajaca da pošalje, jer to nije miting od 20.000
ljudi”. Policija je tada privela 32 osobe, od kojih je šest osoba bilo
maloletno.58 Nema podataka da li je neko lice kasnije procesuirano.
“Belgrade pride” 2004. godine
Organizacije koje se bave pravima LGBT osoba najavile su
odrţavanje “Parade ponosa” i 2004. godine. Pripreme su trajale
nekoliko meseci, ali je skup otkazan iz bezbednosnih razloga, nakon
martovskog nasilja na Kosovu, eskalacije nasilja i paljenja dţamija u
Beogradu i Nišu59.
“Povorka ponosa” 2009. godine
Atmosfera koju su pred najavljenu “Povorku ponosa” stvarali
pripadnici ultradesniĉarskih organizacija Otaĉastveni pokret “Obraz”,
“Naši 1389” i navijaĉke grupe, sa porukama poslatim u vidu grafita,
letaka i nalepnica „smrt pederima“, „Beogradom krv će liti, gej parade
neće biti“, „pederi, ĉekamo vas“, rezultirala je odlukom policije da
“Povorku ponosa” proglasi “skupom ekstremno visokog rizika”60.
“Povorka ponosa” bila je zakazana za 20. septembar 2009.
godine. Skup je prijavljen policiji, a povrka je trebalo da bude odrţana
na Platou ispred Filozofskog fakulteta u Beogradu. Dan pred
predviĊeno odrţavanje “Povorke ponosa”, 19. septembra 2009. godine,
predsednik Vlade Mirko Cvetković je na sastanku sa Organizacionim
odborom “Povorke ponosa” uruĉio rešenje o izmeštanju lokacije
57
„Razbijanje
gay
parade“,
B92.net,
dostupno
na
internet
stranici
http://www.b92.net/specijal/gay-parada/gay-saop.phtml, poslednji put pristupljeno 17. januara
2012.godine.
58
Ibid.
59
“History
of
prides”,
Parada.rs,
dostupno
na
internet
adresi
http://www.parada.rs/index.php/en/history, poslednji put pristupljeno 19. januara 2012. godine.
60
Otkazana Povorka ponosa, RTS internet portal, dostupno na internet stranici
http://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2009&mm=09&dd=19&nav_category=11&nav_id
=382249 poslednji put posećenoj 20. februara 2012. godine.
26
odrţavanja povorke, koje je potpisao direktor policije Srbije Milorad
Veljović61.
U obrazloţenju rešenja, navodi se da drţavni organi Republike
Srbije nisu u mogućnosti da 20. septembra 2009. godine garantuju
ostvarivanje ustavnih prava na mirno okupljanje ispred Filozofskog
fakulteta. Umesto toga, predloţena je druga lokacija, Park prijateljstva
kod Ušća ili ispred platoa Palate Srbije. Nakon sastanka, Organizacioni
odbor je odrţao konferenciju za novinare, na kojoj su govorili Dušan
Kosanović, Dragana Vuĉković, Majda Puaĉa, Marija Savić i Milica
ĐorĊević. Oni su tom prilikom saopštili da “Povorka ponosa” neće biti
odrţana, jer u rešenju MUP-a stoji preporuka o izmeštanju skupa.
Ĉlanovi Organizacionog odbora nisu pristali na izmenu lokacije,
navodeći da bi „svako izmeštanje parade obesmislilo njenu suštinu".
Majda Puaĉa iz PR sluţbe “Povorke ponosa” je rekla da je to za njih
neprihvatljivo rešenje i da insistiraju na tome da parada nije otkazana,
već zabranjena, iako je skup na Platou uredno prijavljen 62.
Pripadnici pokreta “Naši 1389” i Otaĉastvenog pokreta “Obraz”
su preko svojih veb stranica pozdravili odluku o otkazivanju “Povorke
ponosa”. Oni su takoĊe najavili da će se okupiti na Platou kod
Filozofskog fakulteta 20. septembra 2009. godine prepodne, kako bi
odrţali skup “Apsolutno nenasilna svenarodna srpska ţurka seksualno
nedevijantnih”63.
Sudsko procesuiranje slučaja
Optuţni predlog Kt.br.2260/2009 podignut je 30. oktobra 2009.
godine pred Prvim opštinskim sudom u Beogradu, protiv okrivljenih
Mladena Obradovića i Miše Vacića. Oni se terete da su izvršili kriviĉno
delo “rasna i druga diskriminacija” iz ĉlana 387. stav 4. Kriviĉnog
zakonika Republike Srbije 64.
61
Rešenje o izmeštanju lokacije skupa, dostupno u arhivi Inicijative mladih za ljudska prava.
“Konferencija posle zabrane Povorke ponosa 2009”, dostupno na internet starnici
http://www.youtube.com/watch?v=Bs44UNJX3L8 poslednji put posećenoj 24. oktobra 2011.
godine.
63
“Gej
parade
neće
biti”,
dostupno
na
stranici
http://www.obraz.rs/Aktivnosti/Mediji/2009/GejParadeNeceBiti.htm poslednji put posećenoj 20.
jula 2011. godine.
64
Kriviĉni zakon Republike Srbije ("Sl. glasnik RS", br. 85/2005, 88/2005 - ispr., 107/2005 ispr., 72/2009 i 111/2009)
62
27
Slučaj Mladen Obradović
Prvi osnovni sud u Beogradu
Broj predmeta: K-23953/2010
Sudija: Ivana Ramić
Okrivljeni: Mladen Obradović
Podnosilac: Prvo osnovno javno tuţilaštvo
Podignuta optuţnica: 30. oktobra 2009.
Trenutni status slučaja: Nakon ţalbenog postupka po odluci
Apelacionog suda vraćen na ponovno odlučivanje kod sudije
Violete Jovanović pod brojem K-7561/2012
Krivično delo za koje se tereti: Rasna i druga diskriminacija iz
člana 387 st.4 KZ
Mladenu Obradoviću se u procesu K.23953/10 stavlja na teret
da je u periodu od 13. do 20. septembra 2009. godine predstavljao i
širio ideje koje zagovaraju diskriminaciju zasnovanu na seksualnoj
orjentaciji, tako što je organizovao pisanje grafita preteće i uvredljive
sadrţine „Smrt pederima“, „Beogradom krv će liti, gej parade neće biti“,
„Pederi ĉekamo vas“ i na svom raĉunaru izraĊivao propagandni
materijal – oglase, plakate, flajere, nalepnice i javne pozive u vezi sa
uĉesnicima skupa.
Na glavnom pretresu 25. oktobra 2010. godine, razdvojen je
postupak koji se vodi protiv Mladena Obradovića (K.23953/10) od
postupka koji se vodi protiv Miše Vacića (K-4071/2010). Postupci su
razdvojeni, jer se Vaciću stavlja na teret i nedozvoljeno posedovanje
oruţja.
Dana 7. jula 2011. godine odrţan je glavni pretres na kome je
proĉitana optuţnica. Nakon toga je saslušan Mladen Obradović, koji se
izjasnio da nije kriv65. Sudija Ivana Ramić je opomenula okrivljenog za
nepoštovanje suda, jer je nosio majcu sa natpisom “Ĉekamo vas”66.
Dana 3. oktobra 2011. godine, poĉeo je dokazni postupak u
kome je saslušan svedok Lazar Pavlović iz organizacije “Gej-strejt
65
Od ukupno zakazanih devet glavnih pretresa odrţano je sedam,u predmetu broj 23953/2010
koji je vodila sudija Ivana Ramić.
66
Izveštaj sa suĊenja Mladenu Obradoviću od 25. oktobra 2011. godine, dostupan u arhivi
Inicijative mladih za ljudska prava
28
alijansa”. Odbrana je insistirala da se pozove još neko iz
Organizacionog odbora “Povorke ponosa”, kao i ministar unutrašnjih
poslova Ivica Daĉić. Sledeći pretres odrţan je 25. novembra 2011.
godine67, kada je svedoĉila Marija Savić iz organizacionog odbora
“Povorke ponosa”. Ukupno je odrzano šest glavnih pretresa, a dva nisu
odrţana.68
Obradović je osuĊen 27. marta 2012. godine na 10 meseci
zatvora zbog izazivanja mrţnje i upućivanja pretnji pripadnicima
homoeksualne populacije pred otkazanu paradu ponosa 2009. godine.
Sud je utvrdio da je Obradović kriv jer je svojim postupcima, izjavama u
medijima, ispisivanjem parola i grafita koji sadrţe preteće poruke
homoseksualcima kao što su "Beogradom krv će liti, gej parde neće
biti" i "Smrt pederima" izvršio kriviĉno delo izazivanje mrţnje 69. Javni
tuţilac i branilac okrivljenog su podneli ţalbu na prvostepenu presudu.
Apelаcioni sud u Beogrаdu, na sednici većа, dаnа 26. oktobrа
2012. godine je doneo rešenje Kţ1 3359/12 kojim je ukinuo
prvostepenu presudu i predmet vrаtio prvostepenom sudu nа ponovno
suĊenje pred potpuno izmenjenim većem70.
Prema nalazima Apelаcionog sudа prvostepenа presudа je
donetа uz bitnu povredu odredаbа kriviĉnog postupkа budući dа
prvostepeni sud nije prаvilnom ocenom izvedenih dokаzа nа nesumnjiv
nаĉin utvrdio zа koje tаĉno rаdnje nаvedene u optuţnom аktu jаvnog
tuţilаštvа imа dokаzа dа ih je okrivljeni izvršio. Prema viĊenju
Apelacionog suda, pregledom rаĉunаrа okrivljenog nisu pronаĊeni
trаgovi koji bi ukаzivаli nа to dа je sа predmetnog rаĉunаrа vršeno
upućivаnje pretnji i pozivа nа nаsilno prekidаnje i nаpаd nа uĉesnike
skupа „Pаrаdа ponosа 2009. godine“, niti su nа rаĉunаru pronаĊeni
trаgovi koji ukаzuju nа to dа je rаĉunаr korišćen zа izrаdu oglаsа,
67
Odgovor Prvog osnovnog suda u Beogradu od 3.oktobra 2011. godine, dostupan u arhivi
Inicijative mladih za ljudska prava.
68
Datumi odrţanih pretresa 07.07.2011; 03.10.2011; 25.11.2011; 05.03.2012;
23.03.2012:27.03.2012. Datumi neodrţanih pretresa 23.05.2011 i 03.02.2012.
69
„VoĊa "Obraza" Mladen Obradović osuĊen na 10 meseci zatvora”, Blic online, dostupno na
http://www.blic.rs/Vesti/Hronika/314151/Vodja-Obraza-Mladen-Obradovic-osudjen-na-10meseci-zatvora, poslednji put posećeno 20. oktobra 2012. godine
70
Donete odluke – drugostepeno kriviĉno novembar 2012, Sajt Apelacionog suda, dostupno na
http://www.bg.ap.sud.rs/cr/articles/sluzba-za-odnose-sa-javnoscu/aktuelnipredmeti/drugostepeno-krivicno/dk-donete-odluke/donete-odluke-drugostepeno-krivicnonovembar-2012.html poslednji put posećeno 20. novembra 2012. godine
29
nаlepnicа, plаkаtа, jаvnih pozivа i drugo, vezаno zа uĉesnike
nаvedene Pаrаde71. Prema navodima iz rešenja Apelacionog suda,
prvostepeni sud niti jednom reĉju u obrаzloţenju prvostepene presude
ne dаje rаzloge o tome nа osnovu ĉegа je utvrdio dа je uprаvo Mlаden
Obrаdović, а ne neko drugi, orgаnizovаo pisаnje grаfitа preteće i
uvredljive sаdrţine72. TаkoĊe, u obrazloţenju odluke, Apelacioni sud
navodi da je prvostepeni sud morаo precizirаti sаdrţinu „idejа koje
zаgovаrаju diskriminаciju nа liĉnom svojstvu – diskriminаciji“. Zbog
nаvedenih bitnih povredа odredаbа kriviĉnog postupkа Apelacioni sud
je stao na stanovište da se ne moţe utvrditi da li je Mladen Obradović
poĉinio kriviĉno delo koje mu se stavlja na teret pа se ukidаnje
prvostepene presude pokаzuje nuţnim73.
Prvi osnovni sud u Beogradu
Broj predmeta: K-7561/2012
Sudija: Violeta Jovanović
Okrivljeni: Mladen Obradović
Podnosilac: Prvo osnovno javno tuţilaštvo
Predmet primljen: 15. novembar 2012.
Trenutni status slučaja: Nakon ţalbenog postupka po odluci
Apelacionog suda
vraćen na ponovno odlučivanje
Krivično delo za koje se tereti: Rasna i druga diskriminacija iz
člana 387 st.4 KZ
U ponovljenom procesu sluĉaj pod novim brojem K-7561/2012
dodeljen je sudiji Prvog osnovnog suda u Beogradu Violeti Jovanović.
Sluĉaj je primljen 15. novembra 2012. godine, a prvi glavni pretres u
ponovljenom sluĉaju koji je zakazan za 28. februar 2013. godine nije
odrţan. Na sledećem pretresu odrţanom 26. marta 2013. Mladen
Obradović se izjasnio o optuţnici i rekao da nije kriv.
U daljem toku postupka na pretresu odrţanom 26. aprila ponovili
su svoje iskaze date u prethodnom postupku Marija Savić iz
organizacije Labris i Lazar Pavlović iz Gej strejt alijanse.
71
Ibid.
Ibid.
73
Ibid.
72
30
Na pretresu odrţanom 30. maja 2013. godine svedoĉio je
svedok odbrane Miloš Popović dok predloţeni svedok Krsto
Milovanović nije mogao da svedoĉi pošto je sudija Violeta Jovanović
konstatovala da je ranije prisustvovao pretresima kao javnost. Na
pretresu je Tuţilaštvo predloţilo dopunu optuţnice od 03. februara.
2012. i u 9. redu posle reĉi “osobe” dodaje reĉi “i time zalaţe za
spreĉavanje ostvarivanja njihovog prava na okupljanje”. O ovom
predlogu će se razmatrati na sledećem pretresu koji je zakazan za 18.
jul 2013. godine74.
Slučaj Miša Vacić
Prvi osnovni sud u Beogradu
Broj predmeta: K-4071/2010
Sudija: Ivana Ramić
Okrivljeni: Miša Vacić
Podnosilac predmeta: Prvo osnovno javno tuţilaštvo
Optuţnica podignuta: 30. oktobra 2009.
Trenutni status slučaja: Nerešen
Krivično delo za koje se tereti: rasna i druga diskriminacija iz
člana 387 st.4 KZ-a i
nedozvoljeno drţanje oruţja, član 348. stav 1 Krivičnog zakonika
Okrivljeni Miša Vacić je optuţen da je u periodu od 18. do 20.
septembra 2009. godine predstavljao i širio ideje koje zagovaraju
diskriminaciju pripadnika LGBT populacije, tako što je pribavljao i širio
propagandni materijal, nalepnice sa tekstom „nećemo gej paradu,
hoćemo patriotsku vladu“ i u sredstvima javnog informisanja davao
izjave preteće sadrţine. Vaciću se stavlja na teret i neovlašćeno
drţanje vatrenog oruţja75. Zbog toga je sud u daljem radu razdvojio
sluĉajeve Vacića i Obradovića.
Vacić se na glavnom pretresu 25. oktobra 2010. godine izjasnio
da nije kriv ni po jednoj taĉki optuţnice. Pri izjašnjavanju o optuţnom
predlogu, pripadnike LGBT populacije je nazivao “pederima”.
74
Datumi odrţanih pretresa 26.03.2012;26.04.2013 i 30.05.203. jedan pretres nije
odrţan 28.02.2013.
75
Kriviĉnog zakonika RS, Nedozvoljeno drţanje oruţja, ĉlan 348. stav 1
31
Nakon razdvajanja postupka 25. oktobra 2010. u odnosu na
Obradovića, u procesu protiv Vacića, na pretresu odrţanom 21.
oktobra 2011. godine postupak Miše Vacića je spojen sa postupkom u
kom se Vacić tereti za “spreĉavanja sluţbenog lica pri privoĊenju”.
U dokaznom postupku saslušani su svedoci Lazar Pavlović,
Marija Savić i Šormaz Ilija, pregledani su video snimci pretresa stana u
kome je nadjen pistol I video snimak saĉinjen u trenutku privodjenja
Vacića na Novom Beogradu.
Na glavnom pretresu koji je odrţan 20. maja 2013.godine sudija
Ivana Ramić je donela rešenje da se odustane od pozivanja svedoka
Rakoĉević Luke, pošto nikako nije bilo moguće da se naĊe na
prijavljenoj adresi. On se nije odazvao pozivu suda iako mu je izreĉena
novĉana kazna u iznosu od 150 000 RSD.
U toku postupka protiv Miše Vacića zakazano je 23 glavnih
pretresa a od toga je odrţano deset76. Predmetni kriviĉni postupak nije
okonĉan a sledeći pretres je zakazan za 5. jul 2013. godine.
“Parada ponosa” 2010. godine
Desetog oktobra 2010. godine u Beogradu je odrţana “Parada
ponosa”. Skup koji je prijavljen policiji obezbeĊivalo je 5.000 policajaca.
Povorka se kretala od parka Manjeţ, kroz ulice Nemanjinu, Kneza
Miloša i Masarikovu do Studentskog kulturnog centra. Uĉesnicima
“Parade ponosa” su prethodno upućene preteće poruke putem štampe,
elektronskih medija i grafita ispisanih po gradu. Preteće poruke su
najavljivale nemire i pozivale na nasilje u toku “Parade”.
VoĊa desniĉarskog pokreta „Obraz” Mladen Obradović uhapšen
je 10. oktobra ujutru na Zelenom vencu, pre poĉetka okupljanja
uĉesnica i uĉesnika “Parade ponosa”.
Na dan “Parade ponosa”, 10. oktobra 2010. godine, policijske
snage su obezbeĊivale tok i program skupa. Oko 5.600 policajaca, pod
76
Datumi odrţanih glavnih pretresa: 25.10.2010;
05.09.2011;
21.10.2011;
05.12.2011; 23.01.2012; 07.03.2012; 29.05.2012; 11.09.2012; 04.04.2013;
20.05.2013. datumi neodrţanih glavnih pretresa: 26.03.2010; 23.04.2010;
07.06.2010; 09.12.2010; 21.02.2011;
28.02.2011;
07.04.2011;
13..06.2011;
03.07.2012; 23.10.2012; 12.12.2012; 25.01.2013; 14.03.2013.
32
opremom za razbijanje demonstracija, u ulicama oko parka Manjeţ
obezbeĊivali su oko 1.000 uĉesnika “Parade”, što je onemogućilo
protivnicima skupa da priĊu mestu njegovog odrţavanja. Jake
policijske snage nisu spreĉile demonstrante da na širem podruĉju
centra grada izazovu nerede, napadnu sedišta politiĉkih partija, zgrade
institucija i RTS-a. Neredi su se brzo proširili na ceo centar Beograda,
od Slavije do Kalemegdana. U neredima koje je, prema procenama
medija, izazvalo oko šest hiljada demonstranata, povreĊeno je više od
140 ljudi (124 policajaca i 17 demonstranata). Privedeno je 207 osoba,
a 100 je zadrţano u pritvoru zbog nasilniĉkog ponašanja i kraĊa.
Priĉinjena je ozbiljna materijalna šteta. Od ukupnog broja privedenih,
60 odsto su iz unutrašnjosti Srbije. MeĊu uhapšenima su 54 maloletna
lica.
Na sednici Skupštine opštine Stari grad 29. oktobra 2010.
godine, odbornik SRS-a Jovan Nikolić delio je fotografije uĉesnika
“Parade”, uz izjavu da će ih dostaviti i organizaciji “Naši 1389”, ĉiji će
ĉlanovi “znati šta sa njima treba da se radi”. Odbornik DSS-a u
Skupštini grada Beograda Nebojša Bakarec je, govoreći na sednici,
podrţao nasilje nad pripadnicima LGBT populacije, a homoseksualnost
okarakterisao kao “bolest, nastranost, devijantno ponašanje i
izopaĉenost, te društveni problem zbog koga su se sukobili
predstavnici zdrave, heteroseksualne Srbije”.
33
Slučaj Hadži Andrej Milić
Sudsko procesuiranje slučaja
Prvi osnovni sud u Beogradu
Broj predmeta: 18765/2010
Sudija: Vukčević Jovanović Vladana
Okrivljeni: Hadţi Andrej Milić
Vasiljević Ţeljko
Podnosilac predmeta: Prvo osnovno javno tuţilaštvo
Slučaj primljen: 17. marta 2010.
Status predmeta: Drugostepena presuda, Pravosnaţan
Zbog nasilniĉkog ponašanja privedene su 124 osobe. Optuţnica
je podignuta protiv 111 osoba, a u daljim postupcima osuĊeno je njih
36. U sluĉaju 11 osoba postupak je obustavljen.77
Zbog pretnji uĉesnicima “Parade ponosa” i drţavnom vrhu koji je
podrţao odrţavanje skupa, uhapšen je samozvani komandant “Garde
svetog cara Lazara”, Hadţi Andrej Milić.78 Milić je uhapšen po nalogu
tuţilaštva, jer je na svom “Fejsbuk” profilu upućivao preteće poruke
povodom odrţavanja “Parade”, što je, kako se navodi, okvalifikovano
kao kriviĉno delo podrivanja ustavnog poretka zemlje79.
Presudom Višeg suda u Beogradu K-67/2010 od 31. maja 2011.
godine okrivljeni Andrej Hadţi Milić je oglašen krivim zbog izvršenja
kriviĉnog dela pozivanje na nasilnu promenu ustavnog ureĊenja iz
ĉlana 309, stav 1. KZ i osuĊen na kaznu zatvora od 9 meseci.
Okrivljeni Andrej Hadţi Milić je oglašen krivim što je neutvrĊenog
dana sredinom septembra meseca 2010. godine, u Beogradu, u nameri
ugroţavanja ustavnog ureĊenja i bezbednosti Republike srbije pozivao
da se silom promeni njeno ustavno ureĊenje, svrgnu najviši drţavni
organi i predstavnici tih organa, na taj naĉin što je nakon objavljivanja u
77
Gde
su
oni
koji
bi
da
pale
Beograd?,
dostupno
na
http://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2011&mm=10&dd=09&nav_category=1
2&nav_id=548183 poslednji put posećena 24. oktobra 2011.godine.
78
“Uhapšen komandant "Garde svetog cara Lazara", dnevni list “Blic”, dostupno na
http://www.blic.rs/Vesti/Hronika/208297/Uhapsen-komandant-Garde-svetog-cara-Lazara
poslednji put posećena 24. oktobra 2011. godine.
79
Zakon o bezbednosno-informativnoj agenciji ("Sl. glasnik RS", br. 42/2002 i 111/2009)
34
medijima informacije da će u beogradu 10. oktobra 2010. godine biti
odrţana “Parada ponosa 2010” sastavio saopštenje pod nazivom
“Narod preti: Bolje rat negó gej parada”, koji je koristeći adresu
elektronske pošte poslao na imejl adrese predstavnicima poslaniĉkih
grupa u Skupštini republike Srbije kao i na privatne imejl adrese
elektronske pošte više NN lica, svojih prijatelja i poznanika, koje
saopštenje je objavljeno na internet prezentaciji u formi društvene
mreţe za razmenu informacija – blogu, te je takoĊe poziv – elektronski
letak dalje objavljen i na intenet prezentaciji društvene mreţe fejsbuk.
Dana 17. jula 2012. Milić i Vasiljević su proglašeni krivim na šta
su uloţili ţalbe. Sluĉaj je prosleĊen Višem sudu koji je potvrdio tu
odluku 18. septembra 2012. godine.
Apelacioni sud je 14. decembra 2012. godine potvrdio presudu
Višeg suda koji je Andreja Hadţi Milića osudio na devet meseci zatvora
zbog pozivanja na nasilnu promenu ustavnog ureĊenja80.
Slučaj Mladen Obradović i ostali
Viši sud u Beogradu
Broj predmeta: K-4264/2010
Sudija: Danko Laušević
Okrivljeni: Mladen Obradović i drugi
Podnosilac: Više javno tuţilaštvo u Beogradu
Podignuta optuţnica: 22. decembra 2010.
Trenutni status predmeta: prvostepena presuda je doneta
20.aprila 2011. Oţalben, Apelacioni sud je predmet vratio na
ponovno sudjenje.
Krivično delo za koje se tereti: širenje rasne i druge
diskriminacije, kao i nasilničko
ponašanje prema policiji 387.
stav 3 Krivičnog zakonika
Optuţnica je podignuta 22. decembra 2010. godine, a suĊenje
Mladenu Obradoviću i ostalima poĉelo je 3. marta 2011. godine pred
Višim sudom u Beogradu. Optuţnica tereti ĉetrnaestoricu optuţenih da
80
Hadţi Miliću devet meseci zatvora, dostupno na internet stranici, B92 internet portal
http://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2012&mm=12&dd=15&nav_category=16&nav_id
=669309 poslednji put posećena 20. decembra 2012. godine
35
su „hteli izvršenje kriviĉne radnje koja im se stavlja na teret“, i u stanju
uraĉunljivosti ţeleli da spreĉe odrţavanje „Parade ponosa“ (10. oktobra
2010. godine). Optuţeni su za širenje rasne i druge diskriminacije, kao i
za nasilniĉko ponašanje prema policiji.
Na glavnom pretresu 3. marta 2011. godine svoju odbranu
iznela su sedmorica optuţenih. Ni jedan od saslušanih nije priznao
kriviĉno delo koje mu se optuţnicom stavlja na teret. Predstavnicima
nevladinih organizacija i organizacijama za zaštitu ljudskih prava nije
bilo dozvoljeno prisustvo glavnom pretresu.
Na glavnom pretresu 4. marta 2011. godine nastavljeno je
saslušanje optuţenih i ukinut pritvor Milošu Popoviću, Dobrici
Radonjiću i Aleksandru Ţivkoviću, a devetorici optuţenih je produţen
pritvor. Za optuţenog SrĊana Savovića je uloţeno jemstvo.
U nastavku suĊenja 13. aprila 2011. godine, advokat Jelene
Obradović je zatraţio da se u odnosu na optuţenu postupak razdvoji,
jer je ona u osmom mesecu trudnoće. Na istom glavnom pretresu
nastavljen je dokazni postupak daljim saslušanje svedoka i izvoĊenjem
ostalih dokaza.
Dvadesetog aprila 2011. godine sudsko veće, na ĉelu sa
predsedavajućim sudijom Dankom Lauševićem, je nakon pet sati
rasprave izreklo presudu – optuţeni su proglašeni krivim. Mladen
Obradović je osuĊen na dve godine zatvora, Jelena Obradović godinu
dana kućnog pritvora. Na jednu i po godinu zatvora osuĊeni su Krsto
Milovanović i Damir Grbić, a godinu dana kazne dobili su Mladen
Milisavac, Goran Andrejev i Aleksandar Ţivković. Miloš Popović SrĊan
Savović, Marko Lazarević, Nikola Vidović i Igor Marinković osuĊeni su
na deset meseci zatvora. Svim optuţenim je u trajanje zatvorske kazne
uraĉunat boravak u pritvoru .
Donesena presuda nije pravosnaţna. Svih ĉetrnaest optuţenih
ţalilo se na presudu, a ţalbu je uloţilo i Više javno tuţilaštvo .
Viši sud u Beogradu
Broj predmeta: K-86/2013
Sudija: Danko Laušević
Okrivljeni: Mladen Obradović i drugi
36
Podnosilac: Više javno tuţilaštvo u Beogradu
Datum prijema: 01. februar 2013.
Trenutni status predmeta: Nerešen
Krivično delo za koje se tereti: širenje rasne i druge
diskriminacije, kao i nasilničko
ponašanje prema policiji 387.
stav 3 Krivičnog zakonika
Apelacioni sud u Beogradu je 2. februara 2013. godine ukinuo
presudu Mladenu Obradoviću, kojom je osuĊen na dve godine zatvora
zbog nereda na Paradi ponosa 10. oktobra 2010. godine. Apelacioni
sud navodi da je prihvatio ţalbe branilaca Obradovića i drugih
okrivljenih u ovom predmetu, jer je prvostepena presuda doneta uz
bitnu povredu odredaba kriviĉnog postupka, da je prvostepena presuda
nerazumljiva i da u njenom obrazloţenju nisu dati jasni razlozi o
odluĉnim ĉinjenicama. Predmet je vraćen na ponovno suĊenje i 22.
aprila je odrţan prvi pretres u postupku. Sledeći glavni pretres u
ponovljenom postupku je zakazan za 2. jul. 2013.godine.
Na zahtev Inicijative mladih za ljudska prava za pristup
informacijama od javnog znaĉaja upućen Višem sudu u Beogradu,
sudija Dragoljub Albijanić donosi rešenje kojim se odbija pristup
informacijama sa obrazloţenjem „da bi time, izmeĊu ostalog ugrozio,
omeo ili oteţao voĊenje sudskog postupka“.
Napad na nemačke državljane na Adi Ciganliji
Dvanaestog avgusta 2010. godine, na šetalištu na Adi Ciganliji u
Beogradu Kristijan Ţivanović je napao dva nemaĉka drţavljanina,
Dominika Milera i maloletnog P.R.-a. Dominik Miler je sa povredama
grudnog koša zbrinut u Urgentnom centru dok je P.R. nakon ukazane
pomoći pušten kući. Kod Kristijana Ţivanovića je pronaĊen noţ kojim je
napad izvršen, ukradeni telefoni, novac i zlatni lanĉić. On je prilikom
saslušanja izjavio da motiv napada nije bila kraĊa, već ga je nerviralo
što su se napadnuti momci na šetalištu grlili i ljubili. Istraţni sudija
Višeg suda u Beogradu odredio je Kristijanu Ţivanoviću jednomeseĉni
pritvor zbog bojazni da bi boravkom na slobodi mogao da utiĉe na
svedoke, zbog postojanja mogućnosti da ponovi kriviĉno delo, kao i
zbog teţine kriviĉnog dela koje mu se stavlja na teret81.
81
Izbo Nemce jer je mislio da su gej, Vesti online,dostupno na internet stranici
37
Viši sud u Beogradu
Predsednik sudskog veća: sudija Zorana Trajković
Broj predmeta: K-3778/2010
Optuţeni: Kristijan Ţivanović
Krivično delo koje mu se stavlja na teret je teški slučajevi
razbojničke kraĎe ili razbojništva iz člana 169 KZ.
Trenutni status predmeta: postupak je okončan 0.decembra 2011.
godine izricanjem sudske opomene.
Kristijan Ţivanović se u pritvoru nalazio od 12. avgusta 2010.
godine do 6. decembra 2011. godine. Pritvor mu je produţavan osam
puta82. Tokom sudskog postupka zakazano je pet glavnih pretresa, od
ĉega su tri odrţana.
Presuda u ovom predmetu je doneta 29. decembra 2011.
godine, i to resenjem o izricanju sudske opomene optuzenom Kristijanu
Ţivanovicu, dok je 8. maja 2012. godine presuda pravnosnazno
izvrsena.
„Parada ponosa“ 2011. godine
Uoĉi zakazane “Parade ponosa” 2011. godine na “Fejsbuk”
stranici “500 000 Srba protiv Gej Parade ”, osvanule su pretnje
uĉesnicima/cama tog dogaĊaja. Pored izraza “pederi”, na stranici se
mogu naći i komentari “ubi, ubi, ubi pedera! i lezbejku!”, “pedere u
blendere”, “metak u slepooĉnicu”, i razne druge preteće poruke .
U Beogradu su se uoĉi najavljene “Parade ponosa” pojavile
nalepnice na kojima piše “dolazimo” i “stiţemo” sa datumom kad je
zakazana “Parada”. U vozilima gradskog prevoza mogle su se videti
nalepnice “Pedere u blendere”, a mnogi grafiti iz prethodnih godina još
uvek nisu uklonjeni.
Ultradesniĉarska organizacija Otaĉastveni pokret “Obraz”
zakazala je skup pod nazivom “Molitveni hod” takoĊe za 2. oktobar
(datum za koji je najavljena “Parada ponosa”), a pokret “Dveri” je za 1.
oktobar najavio odrţavanje “Porodiĉne šetnje”. Organizacije “Obraz” i
http://www.vesti-online.com/Vesti/Hronika/74318/Izbo-Nemce-jer-je-mislio-da-su-gej, poslednji
put posećeno 17.januara 2012. Godine.
82
Rešenja o produţenju pritvora od 08. septembra 2010. godine, 08. oktobra 2010. godine, 08.
decembra 2010. godine, 08 februara 2011. godine, 08. aprila 2011. godine, 08. juna 2011.
godine, 08. avgusta 2011. godine, 07. oktobra 2011.godine.
38
“Dveri” su pozvali vlasti da otkaţu “Paradu ponosa”. Kako se datum
odrţavanja skupa bliţio, sve je manje politiĉara izlazilo u javnost sa
stavom o “Paradi”, pod izgovorom da “Srbija ima većih problema”.
Ministar unutrašnjih poslova Ivica Daĉić, iako je resorni ministar,
zatraţio je podršku politiĉara po pitanju odrţavanja “Parade”.
Nacionalni savet za bezbednost je 30. septembra zabranio sve
skupove koji su zakazani za taj vikend, “zbog postojanja bezbednosnih
rizika”, a zabranu je podrţao predsednik Srbije Boris Tadić.
Neposredno pred odrţavanje “Parade ponosa” 2011. godine,
jedan od optuţenih za nerede tokom “Parade ponosa” 2010. godine,
Mladen Obradović, nalazio se na slobodi. On je u ime “Obraza” pozvao
vlasti da zabrane “Paradu ponosa”.
Ustavni sud Srbije je 18. aprila 2013. godine doneo Odluku 83
kojom se usvaja ţalba Udruţenja „Parada ponosa Beograd“ i utvrĊuje
da su zabranom Parade ponosa 2011. godine od strane Ministarstva
unutrašnjih poslova84 prekršena sledeća prava zagarantovana
Ustavom: pravo na sudsku zaštitu, pravo na pravno sredstvo i sloboda
okupljanja.
Iako je odluĉio da je zabrana Parade ponosa bila protivustavna
iz pomenutih razloga, Sud je stao na stanovište da zabranom Parade
nije povreĊeno naĉelo zabrane diskriminacije, pošto su svi skupovi
zakazani za taj dan od strane „lica i organizacija koja zastupaju
suprotne stavove i ideje“ takoĊe zabranjeni.
S obzirom na istovetne bitne razloge koji su utvrĊeni u
predmetima zabrane odrţavanja Parade ponosa 2009. godine85 i
zabrane odrţavanja osmomartovskog marša u organizaciji „Ţena u
crnom“86, Ustavni sud je odluĉio da po sopstvenoj inicijativi pokrene
postupak ocene ustavnosti Zakona o okupljanju graĊana87, jer postoji
sistemski problem neusklaĊenosti zakona sa Ustavom Republike
Srbije.
83
Odluka Ustavnog suda Srbije u predmetu broj: Uţ-5284/2011, dostupna na
http://www.ustavni.sud.rs/Storage/Global/Documents/Misc/Uz-5284-2011.pdf
84
Rešenje Ministarstva unutrašnjih poslova – Direkcija policije – Policijska uprava za grad
Beograd – Policijska stanica Savski venac broj 212-613/11 od 30. septembra 2011. godine.
85
Odluka Ustavnog suda Srbije u predmetu broj: Uţ-1918/2009 od 22.decembra 2011. godine
86
Odluka Ustavnog suda Srbije u predmetu broj: Uţ-4078/2010 od 29. februara 2012. godine
87
Zakon o okupljanju graĊana (“Sluţbeni glasnik RS“, br. 51/92, 53/93, 67/93, 17/99, 33/99,
„Sluţbeni list SRJ“, broj 21/01 i „Sluţbeni glasnik RS“, br. 29/01 i 101/05).
39
Slučaj Sime Vladičića
Simo Vladiĉić je prvi procesuirani za pretnje pripadnicima LGBT
populacije preko društvene mreţe “Fejsbuk”. On je u“Fejsbuk” grupi
“500 000 Srba protiv Gej Parade“ napisao „hoće krv, dobiće krv,
pederska će krv biti prolivena, za bolje i nije, bebe nek se raĊaju,
poruka je Severa, nećemo da Srbija bude zemlja pedera“.
U toku je istraţni postupak protiv još dve osobe, koje su u
navedenoj “Fejsbuk” grupi uputili preteće komentare“metak u ĉelo” i
“pobiti govna i završiti sa njima zauvek”.
Viši sud u Beogradu
Broj predmeta: Кpo3 3/2012
Sudija: Trajković Zorana
Okrivljeni: Simo Vladičić
Podnosilac: Više javno tuţilaštvo
Optuţnica podignuta: 18. januara 2012.
Krivično delo koje mu se stvalja na teret je je ugoţavanje
sigurnosti iz čl.138. st 2. u vezi st.1.KZ
Trenutni status predmeta: Prvostepena presuda je doneta 29.
februara 2012. godine.
Više javno tuţilaštvo u Beogradu podnelo je kriviĉnu prijavu
protiv Sime Vladiĉića za kriviĉno delo ugroţavanja opšte sigurnosti
upućivanjem pretećih poruka na internetu. Istraga protiv Vladiĉića
trajala je od septembra 2011. godine, a sudski proces je poĉeo 29.
februara 2012. godine u Višem sudu u Beogradu.
Na glavnom pretresu optuţeni se izjasnio da je poruku napisao,
ali da nije bio svestan njene ozbiljnosti i da je bio isprovociran drugim
porukama koje su napisane u “Fejsbuk” grupi.
U postupku su svedoĉili Goran Miletić iz organizacije „Sivil rajts
difenders“ (Civil Rights Defenders), koji je bio ukljuĉen u organizaciju
„Parade ponosa“ 2011. godine i Lazar Pavlović iz Gej-strejt alijanse
(Gay straight Alliance).
Nakon iznošenja završnih reĉi, Simo Vladiĉićje osuĊen na tri
meseca zatvora ili dve godine uslovne kazne.
40
Ovo je prva presuda u Srbiji doneta zbog pretnji putem
“Fejsbuka”, a ujedno je i prva presuda pred domaćim pravosuĊem za
ugroţavanje opšte sigurnosti upućivanjem pretećih poruka na
Internetu88.
Slučaj Slobodana Perića
Viši sud u Beogradu
Broj slučaja: Kpo3 75/2012
Sudija: Sneţana Petrićević
Okrivljeni: Slobodan Perić
Podnosilac: Više javno tuţilaštvo
Delo koje mu se stavlja na teret je ugoţavanje sigurnosti iz čl.138.
st 2. u vezi st.1.KZ
Tok predmeta: Prvostepena presuda 16. januara 2012.
Na nastavku glavnog pretresa od 25. decembra 2012 na kome su
svedoĉili Goran Miletić i Lazar Pavlović, dana 16. januara 2012. je svedoĉila
je Sonja Gabelić-Špicer.
Na glavnom pretresu se nije pojavio tuţilac Višeg javnog tuţilaštva ali
je sudija Sneţana Petrićević donela rešenje da se nastavak glavnog pretresa
odrţi.
Nakon svedoĉenja Sonje Gabelić-Špicer i završne reĉi okrivljenog u
kojoj je on na pitanje sudije da li se kaje, odgovorio da se kaje što je eto na
kraju došlo do sudskog procesa i to što je napravio materijalni trošak, ali kada
bi „takvi“ došli na vlast to bi bilo ravno „smaku sveta“ i „nuklearnoj bombi“ i da
ţeli da njegova ćerkica raste u zdravoj sredini. Nakon toga sudsko veće se
povuklo na 20 minuta i donelo presudu.
Perić je proglašen krivim i osuĊen na dve godine uslovno ili 6 meseci
kazne zatvora i 5000 RSD sudskog paušala. Kao olakšavajuće okolnosti
navela je to da je shvatila da se okrivljeni iskreno kaje, priznanje da je poĉinio
kriviĉno delo i nije ranije osuĊivan.
Inicijativa mladih za ljudska prava je uputila zahtev za slobodan
pristup informacijama od javnog znaĉaja ali je zahtev odbijen od strane Višeg
suda u Beogradu.
88
Dokumentacija dobijena od Višeg suda u Beogradu, nalazi se u arhivi Inicijative mladih za
ljudska prava.
41
Slučaj Topić Borislava
Viši sud u Beogradu
Broj predmeta K.poz.br.34/12
Sudija: Danko Laušević
Okrivljeni: Topić Borislav
Podnosilac: Više javno tuţilaštvo
Delo koje mu se stavlja na teret je ugoţavanje sigurnosti iz čl.138.
st 2. u vezi st.1.KZ
Tok predmeta: Prvostepena presuda 23. maj 2013.
Pri davanju iskaza, Topić Borislav, je izjavio da on nije nasilan
ĉovek i da je na taj naĉin hteo da iskaţe svoj stav. Upitan od strane
sudije koje danas njegovo mišljenje o gej populaciji, okrivljeni je izjavio
da je u meĊuvremenu promenio mišljenje i da misli da je „to OK“.
U postupku je slaslušan svedok Lazar Pavlović koji je izjavio da
ostaje pri svom iskazu iz istraţnog postupka i da se pridruţuje
kriviĉnom gonjenju okrivljenog, ali nije istakao oštetni zahtev zbog
slabe finansijske situacije okrivljenog.
Naredna dva pretresa nisu odrţana jer se okrivljeni Topić nije
pojavio i pored izdate naredbe za privoĊenje.89 U daljem postupku je
pozvan i svedok Goran Miletić, sledeći glavni pretres je zakazan 23.
maj 2013. godine90.
Na pretresu odrţanom 23. maja 2013. Okrivljeni Topić nije
pristupio. On je u telefonskom razgovoru rekao da nema novca da
dodje na sudjenje. Nakon završnih reĉi tuţioca sud se povukao na 10
minuta i doneo odluku. Sud proglašava Branislava Topića krivim,
osuĊuje ga na kaznu zatvora u trajanju od 6 meseci, i uslovno 3
godine.
Parada Ponosa 2012
Paradu ponosa 2012. godine organizovalo je udruţenje graĊana
i graĊanki Parada ponosa Beograd. Ovo udruţenje osnovano je nakon
Parade ponosa u oktobru 2010. godine, sa osnovnom idejom da se
formira telo koje će objediniti razliĉite pristupe ostvarivanju LGBT prava
i sloboda i koje će se praviti organizovanjem Parade ponosa, kao javne
godišnje manifestacije, Nedelje ponosa, kao prateće i promotivne
89
90
Pretresi zakazani za 29. januar 2013. I 14. mart 2013. godine.
Zapisnik sa suĊenja nalazi se u arhivi Inicijative mladih za ljudska prava
42
manifestacije, ali i koje će izmeĊu dve parade raditi na promovisanju
LGBT prava kroz širok spektar aktivnosti. Cilj udruţenja jeste da se
doprinese izgradnji demokratskog društva u kojem svaki pojedinac i
pojedinka mogu uţivati ista prava bez obzira na svoju seksualnu
orijentaciju i rodno opredeljenje.
Parade ponosa u Beogradu je mirno okupljanje graĊana koje je
trebalo da bude odrţano u centru Beograda 6. oktobra 2012, radi
promocije jednakosti i vidljivosti osoba drugaĉije seksualne orijentacije
u srpskom društvu.
Ovo je treći sluĉaj zabrane organizovanja parade ili povorke
ponosa u Republici Srbiji. Sud je već utvrdio da je zabranom Povorke
ponosa iz 2009. povreĊen Ustav Republike Srbije, a pred njim se nalazi
i ustavna ţalba organizatora Parade ponosa zabranjene 2011. godine
pod brojem Uţ – 5284/2011. Sva tri sluĉaja ukazuju Sudu na sistemsku
prirodu kršenja ljudskih prava graĊana Srbije koji se po seksualnoj
orijentaciji razlikuju od većine (LBTG populacija) i propuštanje drţave
da je odgovarajuće zaštiti.
Organizatori su 3. maja 2012. u skladu sa Zakonom o okupljanju
graĊana prijavili u PS Savski venac javni skup zakazan za 6. oktobar
2012. godine u 9 ĉasova u parku Manjeţ, i to iz dva dela, prvi kao skup
u mestu, i drugi kao javni skup u pokretu (Park Manjeţ-Nemanjina
ulica, do raskrsnice s Ulicom Kneza Miloša - Kenza Miloša do
raskrsnice sa Masarikovom - Masarikova ulica i Resavska ulicapovratak u Park Manjeţ).
U okviru Nedelje ponosa koja je treblano da bude odrţana 1.
oktobra .2012. do 7. oktobra. 2012. godine, u sredu 3. oktobra 2012.
godine otvorena je izloţba Ecce Homo, umetnice Elisabeth Ohlson
Wallin u Centru za kulturnu dekonatminaciju u Birĉaninovoj ulici. Ovoj
izloţbi su se usprotivili patrijarh Irinej, Mešihat srpski Islamske
zajednice Srbije i pokret Dveri, premjer Ivica Daĉić i drugi. Uprkos
protivljenjima i pretnjama razliĉitih grupa izloţba je bez incidenata
otvorena uz prisustvo jakih policijskih snaga ispred CZKD i u okolnim
ulicama.
3. oktobra podnosiocima je u Policijskoj stanici Savski venac
uruĉeno rešenje o zabrani skupa. Osporeno rešenje je potpisao
naĉelnik PS Savski venac, ali je samu odluku ustvari doneo premijer
odnosno ministar policije, na osnovu procene svih bezbednosnih
43
sluţbi, policije i na osnovu preporuke Biroa za koordinaciju rada sluţbi
bezbednosti. Podnosioci ustavne ţalbe nisu obavešteni detaljnije o
kakvim se bezbednosnim pretnjama radi, niti su nadleţni pravosudni
organi, koliko je to podnosiocima poznato, preduzeli bilo kakve radnje
protiv inspiratora ili organizatora nemira i napada na uĉesnike Parade
ponosa.
Organizatori Parade ponosa podneli ustavnu ţalbu 2. novembra
2012. godine Podnositelji ustavne ţalbe osporavaju jedan pojedinaĉni
pravni akt, kao i dve radnje drţavnih organa kojima su prekršena
njihova ljudska prava.
Prvo, oni osporavaju rešenje Ministarstva unutrašnjih poslova
Republike Srbije, Direkcije policije, Policijske uprave za grad Beograd,
Policijske stanice Savski venac br. 212-3332/12 od 3. oktobra .2012.
godine (dalje: osporeno rešenje; Prilog br. 2), kojim je Parada ponosa
zabranjena na osnovu ĉl. 11 Zakona o okupljanju graĊana. Kako će
podnositelji ustavne ţalbe detaljno obrazloţiti u delu VI ove ţalbe,
naĉin na koji je rešenje o zabrani doneto potpuno im je onemogućio
pristup svim efikasnim pravnim lekovima kojima bi zabranu osporili.
Drugo, oni osporavaju radnju drţavnih organa izvršenu
neĉinjenjem, odnosno propuštanjem drţavnih organa, pre svega MUP,
da uĉine sve što je u njihovoj moći da osiguraju bezbednost uĉesnika
Parade ponosa od strane trećih lica, odnosno da spreĉe diskriminaciju
protiv njih.
Konaĉno, oni osporavaju propuštanje drţavnih organa da im
obezbede sudsku zaštitu i efikasno pravno sredstvo protiv navedenih
kršenja ljudskih prava91.
Za pretnje preko interneta upućene organizatorima Parade
ponosa i potencijalnim uĉesnicima podnete su 22 prijave od toga su
dva lica maloletna.
Sudsko procesuiranje slučajeva govora mržnje
Govor mržnje u izjavama Dragana Markovića „Palme“
Dragan Marković, poznatiji kao „Palma“, u politĉki ţivot je ušao
1995. godine sa Ţeljkom Raţnatovićem „Arkanom“ (osnivaĉem
91
Ustavna ţalba 8463/2012
44
paravojne formacije „Srpska dobrovoljaĉka garda” (SDG)) i Borislavom
Pelevićem (jednim od komandanata SDG), sa kojima je osnovao
Stranku srpskog jedinstva. Marković je 2004. godine osnovao stranku
Jedinstvena Srbija, na ĉijem je ĉelu i danas, ali je takoĊe i ĉlan
vladajuće koalicije i gradonaĉelnik Jagodine92.
Povodom odrţavanja Parade ponosa, najavljene za 2. oktobar
2011. godine, Dragan Marković je 15. avgusta 2011. godine, u Jagodini
izjavio medijima:
"Nismo promenili stav, ali ja nisam za nasilje, neka budu mirne
demonstracije, ali ne da se na ulici pokazuje nešto što je za mene
bolest - homoseksualnost"93. Dragan Marković je u nastavku medijima
izjavio:” Moj liĉni stav i stav Jedinstvene Srbije je da smo protiv svakog
skupa gde homoseksulaci demonstriraju, posebno ulicama Beograda i
ţele da prikaţu nešto što je bolest - da je normalno94”.
Gej strejt alijansa (GSA) je 16. avgusta 2011. godine izdala
saopštenje za javnost povodom izjave Markovića da je
homoseksualnost bolest95 u kome se, izmeĊu ostalog, navodi da “i
pored toga što je homoseksualnost skinuta sa liste bolesti Svetske
zdravstvene organizacije još pre dvadeset godina, što je u više navrata
potvrdilo i Srpsko lekarsko društvo96 i Ministarstvo zdravlja Republike
Srbije, Dragan Marković Palma ne prestaje da ovakvim i sliĉnim
izjavama zloupotrebljava medijski prostor, širi neistine i raspiruje
mrţnju prema LGBT populaciji”. Nakon toga, 22. avgusta 2011. godine,
92
Marković je predsednik opštine od 2004. godine, a od kada je Jagodina dobila status grada
2008. godine, on je gradonaĉelnik.
93
“Prajd:
Daĉić
u
klin,
Palma
u
ploĉu”,
B92.net
,
dostupno
na
http://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2011&mm=08&dd=15&nav_category=640&nav_i
d=532090, poslednji put posećena 15. januar 2012. godine.
94
ibid.
95
“Saopštenje za javnost povodom izjave Dragana Markovića Palme da je homoseksualnost
bolest”,
Gsa.org.rs,
dostupno
na
http://www.gsa.org.rs/cmsrun/index.php?option=com_content&view=article&id=2928:saopstenje-16-08-2011palma&catid=36:aktivnosti&Itemid=60, poslednji put posećena 10. decembar 2011. godine.
96
„Srpsko lekarsko društvo: Istopolna orijentisanost nije bolest“, portal NVO Labris, dostupno
na
http://www.labris.org.rs/saopstenja/srpsko-lekarsko-drutvo-istopolna-orijentisanost-nijebolest.html poslednji put posećena 30.januar 2012. godine.
45
GSA je podnela tuţbu protiv Markovića zbog diskriminacije, a u vezi sa
ovom izjavom Markovića97.
Sudsko procesuiranje slučaja
Prvi osnovni sud u Beogradu
Broj predmeta: P-17987/2011
Sudija: Jasna Tresač
Tuţeni: Dragan Marković
Tuţilac: Gej strejt alijansa
Predmet primljen: 22. avgusta 2011.
Predmet spora: diskriminacija na osnovu seksualnog opredeljenja
a na osnovu člana 11, 12, 13. i 21. Zakona o zabrani diskriminacije
Trenutni status predmeta: Prema odluci Apelacionog suda vraćen
na ponovno suĎenje
Pravna sluţba GSA je 22. avgusta 2011. godine na osnovu
Zakona o zabrani diskriminacije podnela Prvom osnovnom sudu u
Beogradu tuţbu protiv Dragana Markovića za teški oblik diskriminacije,
a po osnovu seksualne orijentacije. Budući da Marković nije odgovorio
na tuţbu u roku od 30 dana, Prvi osnovni sud u Beogradu je 26.
oktobra 2011. godine doneo prvostepenu presudu u kojoj se utvrĊuje
postojanje teškog oblika diskriminacije, zabranio Markoviću da ih
ponavlja i naloţio da plati sudske troškove98.
U obrazloţenju presude navodi se da „u konkretnom sluĉaju
liĉno svojstvo, odnosno seksualnu orijentaciju, Marković prikazao kao
bolest i kao nešto nenormalno i to putem javnih glasila, ĉime je
izvršena teška diskriminacija”99.
97
„Hronika:
Palma
kriv
za
diskriminaciju“,
portal
Politika.rs,
dostupno
na
http://www.politika.rs/rubrike/Hronika/Palma-kriv-za-diskriminaciju.lt.html,
poslednji
put
pristupljeno 24. februara 2012. godine.
98
„Presuda Palmi zbog diskriminacije LGBT populacije“, Srbijanet.rs, dostupno na
http://www.srbijanet.rs/vesti/drustvo/96649-presuda-palmi-zbog-diskriminacije.html,
poslednji
put posećena 10. decembar 2011. godine.
99
„Palma
kriv
za
diskriminaciju“,
Pravniportal.rs,
dostupno
na
http://www.pravniportal.rs/index.php?cat=152&id=2917 poslednji put posećeno 10.decembar
2011. godine.
46
Jedanaestog novembra je advokat Dragana Markovića podneo
ţalbu na prvostepenu presudu. Apelacioni sud je 19. septembra 2012.
godine ukinuo presudu protiv Dragana Markovića Palme za tešku
diskriminaciju LGBT osoba i vratio postupak na ponovno suĊenje.
Apelacioni sud je ukinuo prvostepenu presudu po ţalbi Markovićevog
punomoćnika zbog povrede odredaba parniĉnog postupka i pogrešne
primene materijalnog prava, tj. zbog toga što je utvrdio da tuţenom
Markoviću tuţba nije uredno dostavljena od strane Prvog osnovnog
suda i da nije dostavljena njemu liĉno ili njegovom punomoćniku već
ĉlanu njegovog domaćinstva, što je u suprotnosti sa ĉlanom 136.
Zakona o parniĉnom postupku100.
GSA je protiv Markovića podnela i kriviĉnu prijavu za istu izjavu,
koju je kvalifikovala kao kriviĉno delo povrede ravnopravnosti 101.
Predmet je još uvek u istrazi.
Nebojša Bakarec
Gej-strejt alijansa je podnela tuţbu protiv Nebojše Bakareca
zbog njegovog teksta pod nazivom "2. oktobar 2011", objavljenog 16.
septembra 2011. godine na sajtu vidovdan.org, u kome je izneo
stavove da je homoseksualnost nenormalna i da je treba leĉiti
psihijatrima i psiholozima102.
Prvi osnovni sud u Beogradu
Broj predmeta: P – 20182/2011
Sudija: Lemajić Tatjana
Tuţilac: Gej strejt alijansa
Tuţeni: Nebojša Bakarec
Predmet primljen: 21. septembar 2011.
Krivično delo koje mu se stvalja na teret je diskriminacija, Zakon o
zabrani diskriminacije član 11,12,13 i 21
Trenutni status predmeta: Pravosnaţan, presuda 23. oktobra
2012.
100
„Ukinuta presuda protiv Dragana Markovića Palme“, Gsa.org.rs, dostupno na
http://gsa.org.rs/2012/09/ukinuta-presuda-protiv-dragana-markovica-palme/,
psoeldnji
put
posećeno 25. septembar 2012. godine.
101
Ĉlan 128 Kriviĉnog Zakonika (Sluţbeni glasnik broj 85/2005, 88/2005 – ispr., 107/2005 –
ispr. 72/2009 i 111/2009)
102
“Bakarec osuĊen zbog diskriminacije gej populacije”, Novosti, dostupno na
http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/aktuelno.290.html:387294-Bakarec-osudjen-zbogdiskriminacije-gej-populacije, poslednji put posećeno 15. novembra 2012. godine.
47
U toku samog sudskog postupka tuţena strana se pozivala na
slobodu govora i pokušavala je da dokaţe da su sporni stavovi istrgnuti
iz konteksta i da u pomenutom tekstu koji je zapravo “dobronameran”
nema niĉeg uvredljivog, kao i da on ne sadrţi diskriminatorske
odrednice103.
Prvostepena presuda Prvog osnovnog suda u Beogradu je
doneta 6. jula 2012. godine kojom je funkcioner Demokratske stranke
Srbije Nebojša Bakarec osuĊen za diskriminatorsko ponašanje i teţak
oblik diskriminacije LGBT osoba104.
U presudi se navodi da govor mrţnje "predstavlja svaka
komunikacija koja omalovaţava i zastrašuje osobu ili grupu po osnovu
kao što je rasa, boja koţe, etniĉka i nacionalna pripadnost, pol,
seksualna orijentacija, religija i druge karakteristike i doprinosi
podsticanju nasilja i predrasuda prema pojedincu ili grupi"105.
Sud je u obrazloţenju presude naveo da svako ko javno iznosi
svoje mišljenje mora odgovorno i sa savešću proceniti gde su granice
izmeĊu slobode govora i govora mrţnje i da je iznetim stavovima
Bakarec prekršio zabranu govora mrţnje predstavljajući istopolnu
seksualnu orijentaciju kao bolest i kao nešto “nenormalno” i to putem
javnih glasila106.
Presuda je postala pravosnaţna 23. oktobra 2012. godine,
nakon što osuĊeni Bakarec nije uloţio ţalbu na prvostepenu
presudu107.
103
„Presuda Nebojši Bakarecu za tešku diskriminaciju LGBT populacije“, gej-strejt alijansa,
dostupno na http://gsa.org.rs/2012/07/presuda-nebojsi-bakarecu-za-tesku-diskriminaciju-lgbtpopulacije/, poslednji put posećeno 15. oktobra 2012. godine
104
„Bakarec osuĊen zbog diskriminacije gej populacije”, Novosti, dostupno na
http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/aktuelno.290.html:387294-Bakarec-osudjen-zbogdiskriminacije-gej-populacije, poslednji put posećeno 15. novembra 2012. godine
105
Ibid.
106
“Presuda Nebojša Bakarecu za diskriminaciju LGBT pspba postal pravosnaţna”, Blic,
dostupno
na
http://www.blic.rs/Vesti/Politika/349330/Presuda-Nebojsi-Bakarecu-zadiskriminaciju-LGBT-populacije-postala-pravosnazna, poslednji put posećeno 15. novembra
2012. godine
107
Ibid.
48
Govor mržnje na internet portalu “Nova srpska politička
misao”
pravo
na
pristup
sudu
oduzimanje
aktivne
legitimacije tužilačkoj strani
Inicijativa mladih za ljudska prava podnela je tuţbu 5. maja
2009. godine protiv internet izdanja ĉasopisa za politiĉku teoriju i
društvena istraţivanja „Nova srpska politiĉka misao“, zbog povrede
zabrane govora mrţnje108, a povodom teksta objavljenog 27. aprila
2009. godine. U rubrici „Politiĉki ţivot“ tad je objavljen tekst pod
naslovom „Oĉevi, oci i maćehe Srbije“, autora Zorana Grbića.
Очеви, оци и маћехе Србије
Зоран Грбић
понедељак, 27. април 2009.
,,Ви ћете се угушити у властитом извештају,
и смраду клевета''
В. Шекспир, ,,Мера за меру''
Један хрватски блогер и писац (или обрнуто)
својевремено је написао духовиту блогерску
причу у којој описује имагинарну ситуацију у којој
пред неког хрватског званичника, а у време
њиховог чланства у Савету безбедности, изводе
Тадића и премијера ,,Републике Косова'', да одлучи о судбини
покрајине. Као некад мудри Соломон, од хрватског званичника се
очекивао ,,мудри праворијек'', па је он као решење за јужну српску
покрајину дао предлог: ,,Мислим да је најбоље да прережемо
Косово напола''. Из одговора двојице изведених пред такав суд,
заинтересованих за Косово, лако би се видело ко је мајка и чије је
дете Косово и Метохија. Једино се не зна ко је отац, нити може да
се наслути његов став.
108
Zakon o javnom informisanju, ĉlan 38, ("Sl. glasnik RS", br. 43/2003, 61/2005, 71/2009,
89/2010 - odluka US i 41/2011 - odluka US)
49
Добрица Ћосић, књижевник, председник и човек који из неког
разлога носи незваничну титулу ,,оца нације'', по горе наведеном
читању приче о цару Соломону би пре био очух нације, неко коме
Косово није блиско, неко ко би олако пристао да се оно ,,пререже
напола''. Ћосићев дефетизам, залагање за предају, прекид
бомбардовања и поделу Косова и Метохије, би пре требало да
користи ,,другој Србији'' уместо што против њега пишу пријаве.
Реченица из дневника је само то, једна гневна реченица написана
у очају човека у годинама, исписана у једном другом времену и
другом окружењу. Наравно, за оне који су написали кривичну
пријаву, то није олакшавајућа околност. Нити су спремни да
разумеју немоћ због које је реченица написана, нити су кадри да
схвате време у којој је написана. Пре ће бити да су само чекали
прилику да се обруше на још један од симбола Србије, на човека
који за многе значи ,,отац нације''.
Уз дужно поштовање према минулом раду и прошлости, могло би
се рећи да је Ћосић данас човек у годинама, усамљени и сенилни
дека, помало уплашен за будућност народа, несигуран у њега,
несвестан његове снаге баш као што је несигуран и у сопствену.
Идентификација са тако озбиљном титулом ,,оца нације'', како
изгледа, временом може да буде погубна, тако што се лични
страхови, несигурност и немоћ преносе и на уверење о стању
читаве нације са којом је неко поистовећен.
Ћосић је изгледа заборавио да није могло бити проглашења
,,Републике Косова'' (ни побуне терориста, ни бомбардовања), да
се пре тога није десио Дејтонски споразум. Као што није могло
бити Дејтона без претходног пада Книна. Исто као што ни Статут,
чак ни у тезама, није могао да се напише пре инсталирања ,,Владе
терориста'' у Приштини. Ништа не иде преко реда. Сваки пут кад
Србија пристане на нешто, отворила је пут за следећи захтев по
реду. Све док неко не каже – доста је било. Тај неко ће тешко бити
човек у Ћосићевим годинама.
Изгледа да је дошло време да књиге поново некоме сметају.
Хитлер их је спаљивао, у социјализму су забрањиване, а ислам
ауторе осуђује на смрт. У средњем веку су спаљивали људе
уместо књига. Данас поново на сцену ступају чувари јавног морала
и бранитељи ,,братства и јединства''. Против Ћосића је поднета
50
кривична пријава због дела изазивања ,,националне, расне и
верске мржње и нетрпељивости'', због једне половине реченице
обимне књиге у којој каже да су Албанци ,,социјални, политички и
морални талог трибалног варварског Балкана''.
Тешко би могло да се каже да су Албанци познати по делима које
су створили. Пре би могло да се каже да Албанци од свог доласка
на Балкан нису урадили много тога креативног. Заправо, не знам
да су урадили ишта креативно, нешто по чему би остали упамћени
у заједници људи. Можда сам неупућен, али не знам ни једног
њиховог великог научника, писца, сликара, спортисту... Не знам ни
за једну велику грађевину у Албанији, ни великог архитекту који би
је подигао, осим неколико десетина хиљада бункера, што је
логичан системски наставак високих зидина којим ксенофобично
окружују своје куће. Чак је и биографија једине аутентичне
Албанке за коју читав свет зна, Мајке Терезе, у свету све чешће
тема писања везаних за конгроверзе и скандале у којима је,
наводно, учествовала. Све што они у последње време раде (након
крађе територије) је крађа туђе историје и туђих историјских
личности.
Начин на који ће се ове информације саопштити је више ствар
семантике и такта него што је питање истинитости. У нека срећнија
времена, и у хипотетичкој ситуацији у којој нам њихова политика
није чинила зло, сасвим је сигурно да би ствар пристојности била
не спомињати ништа о томе каква је, на нивоу друштва, њихова
креативност и каква су њихова цивилизацијска достигнућа. То нас
не би ни занимало, нити би требало да нас дотиче. Међутим,
тешко да у садашњој ситуацији нормалан човек, неко ко није робот
или интернационалиста, може да истрпи а да не призна да су
њихова најзначајнија, светски позната дела трговина људима,
производња и организована продаја наркотика, трговина људским
органима, а достигнућа крвна освета, терористички напади,
логори, ,,куће'' и племенски начин живота. Што се тиче културе, (на
страну таленат за прављење уметничке фотографије на којој је у
природној величини приказан терориста) нипошто не треба
заборавити неспорну чињеницу да су у ,,старој Југославији'' имали
стварно одличне глумце. Неко заједљив би могао да каже да им је
51
таленат за глуму једини заједнички таленат, једно од аутентичних
обележја нације.
Можда је семантичко питање, али мислим да овде вреди
поменути, јер је ,,друга Србија'' изгледа јако забринута за питања
језика и увреду других народа - Шиптари су Албанци који живе на
Косову и Метохији, српској покрајини. Албанци су људи који живе у
Албанији. Шиптари не желе да их се зове тако, не зато што је то за
њих увредљиво, него зато што би се тиме показало да постоји
разлика између њих и матичне државе. Ако су сви Албанци, онда
нема разлога да постоји ,,вештачка'' граница између Албаније и
Косова. Ако се јасно раздвоје термини ,,Шиптар'' и ,,Албанац'',
постоји добар разлог за то.
Грци, на пример, одлично знају за то. Они још увек не признају
назив републике Македонија, као што не признају нацију
Македонаца, јер би тиме прихватили идеју да је граница између
две Македоније вештачка, сумњива, подложна промени.
Хрвати такође знају да је тако. Па тако Србе из Крајине и
Славоније зову Срби, а оне из Србије ,,Србијанци''. Јасно
раздвојени језиком, као што су раздвојени и територијом.
Друга Србија углавном не зна за ово. Они желе да верују у то да
Шиптарима смета кад их неко зове тако.
Не бране они само Шиптаре. Једног од њихових, познатог по
речнику и понашању којег би се постидео и пијани камионџија у
време суботњег изласка у омиљеној кафани, бранила је Соња
Бисерко. На питање да прокоментарише његову изјаву да би неки
новинари требало да заврше на вешалима, Соња је прво
покушала да избегне одговор наводећи кривицу новинара током
рата (а то се зове релативизација злочина), и тек на инсистирање
водитељке експлицитно је одговорила: ,,Језик Пере Луковића је
такав, он је ушао у тај наци језик, који доминира нашим јавним
дискурсом, и из те матрице га гађа тим својим језиком. Заправо, он
га језички уништава. (...) Он просто улази у матрицу и разваљује
изнутра.''.
Да ли би њега такође требало позвати на суд или је његов
,,уметнички поступак'' веће и значајнији од дела једног од највећих
српских писаца? Може ли такво писање уопште да буде правдано,
52
у било ком контексту? И какви су то људи који то могу да правдају
и подржавају?
Борка Павићевић (позната по изјави да нема свако право на
мишљење) је у емисији на јавном сервису бранила реторику
Ненада Чанка, и позивање на вешање, речима да је ,,такав говор,
у одређеном политичком контексту нешто што се може разумети''.
А изјаву Прокића о Србима (,,Та стока само тај језик разуме''),
Борка лаконски уз осмех правда речима да је он само цитирао
Томаса Мана.
Биљана Ковачевић Вучо (која би у историју могла да уђе по
последњој фантастичној изјави ,,патриотизам би требало да се
редефинише'') такође је бранила право на нападање сопственог
народа. У емисији РТС-а од пре неколико дана, на питање
водитељке ,,Да ли сами о себи можемо да говоримо шта год
хоћемо?'', одговорила је речима ,,Да, то је питање политичке
културе, које ћемо речи да користимо, јавног дискурса, стила,
ироније (...) а дискриминација се односи на другог и друкчијег''.
Када би неко пристао на оно што прича Вучо, он би рецимо, онако
земљачки, јер смо наши, могао да за њу каже да је превртљиви
лажов, манипулант која бежи од суочавања са истином и неко ко
се продао за ситан новац. На таквог се Биљана сигурно не би
љутила, јер између себе, једни о другима, можемо да говоримо
шта год хоћемо.
Као што ни госпође Бисерко и Павићевић не би имале разлог да се
наљуте кад би неко рекао да им је понашање ,,радикално
ретардирано'', јер је то цитат Луковића који је ,,ушао у тај наци
језик, који доминира нашим јавним дискурсом''. Или, ако би им неко
рекао ,,You shall stifle in your own report, and smell of calumny'', не би
се увредиле јер је то само цитат Шекспира (,,Мера за меру'').
Словенци су недавно имали аферу, са једном књигом и једним
писцем, у којој је читава словеначка јавност устала у одбрану
непознатог писца и његовог права да о Словенији и националним
мањинама које тамо живе пише отворено и слободно, на начин на
који он доживљава ситуацију. У одбрану Горана Војновића,
словеначко-босанског писца романа ,,Чефурји раус'' (Јужњаци
напоље), који је привођен у полицију и против кога је подигнута
пријава, устала је и министар полиције Катарина Кресал. Она је
53
Словенцима поручила да би „мудро било да је прочитају, јер смо
пречесто нетолерантни према људима који тамо (у насељу
Фужине) живе”. Тиме је полицији за коју је надлежна, својим
сународницима, а и читавом Балкану дала снажан пример да
књижевност и писана реч мора бити ослобођена од полицијског
прогона. Очигледно је да до неких овде та поука још није стигла.
Sudsko procesuiranje slučaja
Viši sud u Beogradu
Broj predmeta: P 3350/10
Sudij: Jelena Kilibarda
Tuţeni: Zoran Grbić i ĐorĎe Vukadinović
Tuţilac: Inicijativa mladih za ljudska prava
Predmet primljen: 5. maja 2009.
Trenutni status predmeta: U ţalbenom postupku
Postupak pokrenut pred Višim opštinskim sudom (Prvi osnovni
sud, nakon reforme pravosuĊa109) vodila je sudija Jelena Kilibarda. U
dosadašnjem toku postupka zakazano je deset roĉišta od kojih je
odrţano šest110. Presuda je doneta 24. oktobra 2012. godine kojom je
odbijen zahtev tuţioca. Inicijativa mladih za ljudska prava je 30. oktobra
2012. godine podnela ţalbu na presudu Višem sudu u Beogradu.
Govor mržnje u emisiji “Dvor“
Dana 26. februara 2011. godine u emisiji „Dvor“ koju je
emitovala televizija „Pink“ odigrala se rasprava pevaĉice Maje Nikolić i
pevaĉa Miloša Bojanića sa jedne strane i Mirjane Mike Kostić, jedne od
uĉesnica, s druge strane. Tokom rasprave Nikolićeva i Bojanić izneli su
tvrdnje antisemitskog karaktera. Transkript rasprave:
Mirjana (Maji): „...ja ću tebe da tuţim zato što si antisemita, zato što si
rasista“.
110
Roĉišta su odrţana 8. aprila 2010. godine, 19.maja 2010 godine, 29.septembra 2010
godine, 30.maja 2011 godine, 2. aprila 2012. godine, 11. juna 2012. godine, izveštaji sa
suĊenja u sluĉaju Nove srpske politiĉke misli, dostupno u arhivi Inicijative mladih za ljudska
prava.
54
Maja: „Kakav rasista? Što ne volim Jevreje? (...) jeste nacionalista sam,
oboţavam Srbiju“.
Miloš: „Pa mi ne moţemo voleti Jevreje koji su nas bombardovali...“
Maja: „Nacionalista sam i Jevreje ne volim..“111
Iako su producenti emisije „Dvor“ ţeleli samo da opomenu Maju
Nikolić i Miloša Bojanića, na insistiranje Republiĉke radiodifuzne
agencije (RRA) Maja Nikolić je izbaĉena iz emisije „Dvor“. Miloš
Bojanić je nekoliko sati pre izbacivanja Maje Nikolić izašao iz „Dvora“,
tako da se navodi da njegov odlazak nema veze sa onim što je izrekao
u emisiji112.
Zamenik predsednika RRA Goran Karadţić objasnio je da zakon
ne dozvoljava da ukinu program, ali da je Savet RRA doneo odluku da
se „rijaliti“ programi ne mogu emitovati uţivo113.
Sudsko procesuiranje slučaja
Viši sud u Beogradu
Broj predmeta: K-682/2011
Sudija: Albijanić Nataša
Okrivljeni: Marija Nikolić i Miloš Bojanić
Podnosilac: Više javno tuţilaštvo
Slučaj primljen: 7. jula 2011.
Krivično delo koje se stavlja na teret je izazivanje nacionalne,
rasne i verske mrţnje i netrpeljivosti iz člana 317 stav I KZ
Status predmeta: Nerešen
Prvi glavni pretres u ovom postupku zakazan je za 7. decembar
2011. godine. Pretres nije odrţan zbog nepojavljivanja Miloša Bojanića.
On se na pretresu nije pojavio zbog bolesti. Marija Nikolić se na
saslušanju pojavila tek nakon što joj je upućen treći poziv.
111
Snimak dostupan na http://www.youtube.com/watch?v=YrcBU83OshE; poslednji put
posećeno 24.decembara 2011.godine
112
"Dvor": Maja Nikolić izbaĉena zbog vreĊanja Jevreja ’’, Blic, dostupno na
http://www.blic.rs/Zabava/Vesti/238062/Dvor-Maja-Nikolic-izbacena-zbog-vredjanja-Jevreja
poslednji put posećeno 24.decembar 2011. godine
113
http://www.paragraf.rs/propisi/obavezujuce_uputstvo_o_ponasanju_emitera_u_vezi_sa_rijalit
i_programima.html; poslednji put posećeno 23. februara 2012.
55
U daljem toku postupka, zakazani su glavni pretresi 2. februara
2012. godine i 15. maja 2012. godine, ali ni jedan nije odrţan. Glavni
pretres koji je zakaz za 17. septembar 2012. godine takoĊe nije odrţan
zbog bolesti Marije Nikolić i Miloša Bojanića114. Glavni pretres zakazan
za 5. decembar 2012. godine nije odrţan jer se nije pojavio branilac
Bojanića i sledeći je zakazajn za 12. februar 2013. godine. U toku
postupka zamenjen je sudija Vladan Ivanković a sluĉaj je preuzela
sudija Nataša Albijanić.
Od sedam zakazanih pretresa nije odrţan nijedan. Okrivljeni su
istakli predlog za odlaganje kriviĉnog postupka 28. januara 2013.
godine, ali sud još nije odluĉivao o tom predlogu. Sledeći pretres je
zakazan za 15. maj 2013. godine.
U meĊuvremenu Marija Nikolić je uĉestvovala u rijalitiju Veliki
brat Vip. Tada su mediji ocenili da je imala spornu izjavu: Maja Nikolić:
'Juţnina, Ava Karabatić misli da će da pobedi. E pa ovo je stvarno šou,
ljudi! Pa ako dozvolimo da ona pobedi, onda stvarno… Srbija nikad
neće biti srpska!' meĊutim nije bilo nikakve reakcije.
114
“DVOR” NA SUDU: Maja Nikolić i Miloš Bojanić opet izostali zbog bolesti”, Telegraf,
dostupno na http://www.telegraf.rs/jetset/341535-dvor-na-sudu-maja-nikolic-i-milos-bojanicopet-izostali-zbog-bolesti, poslednji put posećeno 18. septembra 2012. godine
56
Sudsko pricesuiranje slučajeva pripadnika navijačkih
grupa i desničarskih organizacija
Bajrakli Džamija
Prvi osnovni sud u Beogradu
Broj predmeta: K-1474/10
Sudija: Ivana Ramić
Okrivljeni: Čubrović Stefan i drugi
Podnosilac: Osnovno javno tuţilaštvo
Krivično delo koje se stavlja na teret je učestvovanje u grupi koja
je izvršila krivično delo iz člana 349 st.1 Krivičnog zakonika
Predmet primljen: 24. septembar 2007.
Trenutni status predmeta: Nerešen
Dana 17. marta 2004. godine odrţan je moleban ispred Hrama
Svetog Save u Beogradu, predvoĊen tadašnjim drţavnim i crkvenim
zvaniĉnicima. Moleban je trebalo da predstavlja vid protesta koji je
zbog dešavanja na Kosovu115 organizovala Vlada Srbije116. Na protestu
su govorili tadašnji premijer Vojislav Koštunica, ĉlanovi Vlade i
zvaniĉnici Srpske pravoslavne crkve. Njima se kod Hrama pridruţio i
tadašnji ministar odbrane Srbije i Crne Gore Boris Tadić. MeĊu
demonstrantima je najviše bilo srednjoškolaca, koji su organizovano
došli na protest posle javnog ĉasa u školama. Tog dana su svi
elektronski mediji u 12 ĉasova i tri minuta prekinuli emitovanje
programa117.
Nakon protesta, po proceni medija, grupa od oko 800
demonstranata okupila se ispred Bajrakli dţamije u Gospodar
Jevremovoj ulici. U toku noći izmeĊu 17. i 18. marta 2004. godine, oko
100 demonstranata probija policijski kordon na uglu ulica Kralja Petra i
115
Nemiri na Kosovu17.marta 2004. godine bili su rezultat kulminacije tenzije izmeĊu srpske i
albanske populacije. Albanci su tokom “martovskog nasilja” napali srpske kulturno istorijske
spomenike i spalili mnoge srpske kuće.
116
“Vlada poziva graĊane na protest u petak u 12 sati”, portal B92,
dostupno na
http://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2004&mm=03&dd=18&nav_category=11&nav_id
=135659 poslednji put posećena 19. jula 2011. godine.
117
“Protest
u
organizaciji
Vlade
Srbije”,
portal
B92,
dostupno
na
http://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2004&mm=03&dd=19&nav_id=135671&nav_cat
egory=16&order=priority poslednji put posećena 19. jula 2011. godine.
57
Gospodar Jevremove, pošto se policija povukla iz Jevremove ulice 118.
Demonstranti su tom prilikom uzvikivali parole „ubij Šiptare”, „idemo na
Kosovo", „Kosovo je srce Srbije", „saĉuvajte svetinje", „ubij, zakolji, da
Šiptar ne postoji", potom polupali prozore i inventar unutar dţamije i
zapalili je oko ponoći. U neredima je povreĊeno deset policajaca, od
kojih trojica teţe i zapaljeno nekoliko policijskih automobila. Vatrogasci
su se pojavili oko pola dva posle ponoći i uspeli da ugase poţar u i
ispred dţamije.Tada su došle nove policijske snage i potisnule
demonstrante119.
Iste noći neredi su zabeleţeni i ispred Ambasade Sjedinjenih
Ameriĉkih Drţava u Beogradu. Razbijeno je staklo na restoranu
„McDonalds“ na Terazijama i poslastiĉarnica na Zelenom vencu.
Policija je uz pomoć suzavca i šok bombi oko 3 ĉasa i 45 minuta posle
ponoći uspela da rastera demonstrante, od kojih su neki bili u vidno
alkoholisanom stanju. Istim povodom dogodili su se neredi u Nišu i
Novom Sadu. U Nišu je zapaljena Islam-agina dţamija u centru
grada120, a u Novom Sadu je napadnuta zgrada Islamske zajednice121.
Sudsko procesuiranje slučaja
Nakon tri godine dugog istraţnog postupka, 13. septembra
2007. godine pred Prvim opštinskim sudom u Beogradu (nakon
reforme pravosuĊa preimenovanog u Prvi osnovni sud)122 podignuta je
optuţnica protiv dvadeset izgrednika123. Njima se stavlja na teret da su
oštetili i zapalili dţamiju, teţe i lakše povredili 22 policajca, a jedan od
optuţenih se tereti za kraĊu 50.000 evra iz dţamije.
118
“PovreĊena 24 policajca, uhapšena 83 vandala”, dnevni list “Blic”, dostupno na
http://www.blic.rs/stara_arhiva/tema/59601/Povredjena-24-policajca-uhapsena-83-vandala
poslednji put posećena 19. jula 2011. godine.
119
“Protest
u
organizaciji
Vlade
Srbije”,
portal
B92,
dostupno
na
http://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2004&mm=03&dd=19&nav_id=135671&nav_cat
egory=16&order=priority poslednji put posećena 19. jula 2011. godine.
120
“Zapaljena
dţamija
u
centru
Niša”,
portal
B92,
dostupno
na
http://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2004&mm=03&dd=17&nav_id=135524&nav_cat
egory=11 poslednji put posećena 19. jula 2011. godine.
121
Hronologija dogaĊaja (16 - 22. mart 2004), portal B92,
dostupno na
http://www.b92.net/specijal/kosovo2004/ poslednji put posećena 19. jula 2011. godine.
122
Reforma pravosudnog sistema u Srbiji, stupila na snagu 1. januara 2010. godine.
123
Optuţeni za paljenje Bajrakli dţamije Ĉubrović Stefan, Radisavljević Miloš, Radisavljević
Rade, Stojanović Nemanja, Hrvatin Bojan, Marinković Nikola, Mitić Goran, Mitrašević Boris,
ĐorĊević Marko, Došen Jasmin, Radević Stefan, Stanković Ljubomir, Mijatović Dragan, Stević
Aleksandar, Radisavljević Marko, Nišević Adam, Majstorović Vojislav, Marjanović Milan, Jonić
Uroš i Broćić Vladan, odgovor Prvog osnovnog suda u Beogradu od 2.avgusta 2011. godine,
dostupan u arhivi Inicijative mladih za ljudska prava.
58
U trenutku vršenja kriviĉnog dela, šesnaestorica optuţenih imali
su izmeĊu 19 i 23 godine starosti, a ĉetvorica više od 30 godina124.
Svi optuţeni se brane sa slobode, osim Miloša Radisavljevića
zvanog Kimi125. Zaprećena im je zatvorska kazna od tri do pet godina,
a organizatorima od jedne do osam godina.
U dosadašnjem toku postupka odrţano je osam glavnih
pretresa, a ĉetiri nisu odrţana. Na prvom glavnom pretresu 11. juna
2010. godine, doneto je rešenje da se postupak sprovede po pravilima
skraćenog postupka, zbog izmene Zakona o kriviĉnom postupku.126
Saslušanje optuţenih trajalo je od 11. jula do 3. novembra 2010.
godine. U tom periodu odrţano je pet glavnih pretresa i saslušano
dvadeset okrivljenih.
Na glavnom pretresu 3. decembra 2010. godine, razdvojen je
postupak u odnosu na Miloša Radisavljevića, koji se u tom trenutku
nalazio u bekstvu i otpoĉet dokazni postupak127 u pet glavnih pretresa,
gde je saslušano devet svedoka. U 2010. godini sudski postupak je
vraćen na poĉetak, zbog promene sudskog veća. Prvostepeni sudski
postupak još uvek je u toku128.
124
Petorica optuţenih su studenti, sedmorica su uĉenici i dvojica bez zanimanja. Sedmorica su
ranije osuĊivani, a od toga su šestorica starosne dobi od 19 do 23 godine, Odgovor Prvog
osnovnog suda u Beogradu od 2.avgusta 2011. godine, dostupan u arhivi Inicijative mladih za
ljudska prava.
125
Miloš Radisavljević je bio u pritvoru od 21. maja 2010. godine do 4. avgusta 2010. godine
zbog sumnje da je izvršio kriviĉno delo ugroţavanje sigurnosti podstrekivanjem iz ĉlana 138
stav 3 u vezi stava 1 KZ u vezi ĉlana 34 KZ i kriviĉnog dela nasilniĉko ponašanje iz ĉlana 344
stav 1 KZ.
126
Zakon o krivičnom postupku Republike Srbije, ("Sl. list SRJ", br. 70/2001 i 68/2002 i "Sl.
glasnik RS", br. 58/2004, 85/2005, 115/2005, 85/2005 - dr. zakon,49/2007, 20/2009 - dr. zakon,
72/2009 i 76/2010)
127
Dana 26. februara 2011. godine pred Prvim osnovnim sudom u Beogradu saslušana su dva
svedoka, policijski sluţbenici koji su tog dana bili na duţnosti. Tokom svedoĉenja potvrdili su
zapisnike i izveštaje koje su 2004. godine pisali, ali kako je od zloĉina proteklo sedam godina,
nisu mogli sa sigurnošću da priĉaju o detaljima.Jedan od svedoka, pripadnik policije, govorio je
o snimanju kamerom koja mu je bila poverena, te oĉekujemo da se na ovom suĊenju kao
dokazi prikaţu snimci naĉinjeni policijskom kamerom, izveštaj sa suĊenja u sluĉaju paljenja
Bajrakli dţamije, dostupan u arhivi Inicijative mladih za ljudska prava
128
Odgovora Prvog osnovnog suda u Beogradu od 2. avgusta 2011. godine, dostupan u arhivi
Inicijative mladih za ljudska prava.
59
Na glavnom pretresu odrţanom 27. februara 2012. godine
postupak koji je bio razdvojen u odnosu na Miloša Radisavljevića
zvanog Kimi ponovo je spojen nakon njegovog hapšenja129.
U dokaznom postupku saslušani su policajci koji su bili na licu
mesta kao i policajci koji su razgovarali sa privedenim demonstrantima,
saslušani su i svedoci odbrane i pregledan je video snimak koji je
saĉinila policija.
Miloš Radisavljević je 8. aprila 2013. pušten na slobodu jer je
odsluţio 16 meseci kazne zbog ugroţavanja sigurnosti novinarke
Brankice Stanković.
Na glavnom pretresu odrţanom 7. juna 2013. godine Prvo
osnovno tuţilaštvo u Beogradu objavilo je da odustaje od kriviĉnog
gonjenja devetorice optuţenih u postupku za paljenje Bajrakli dţamije u
Beogradu 2004. godine. Za preostalih 11 okrivljenih optuţnica
precizirana i terete se za kriviĉno delo uĉestvovanje u grupi koja vrši
nasilje.
Novom optuţnicom tuţilaštvo je odustalo od kriviĉnog gonjenja
Ljubomira Stankovića, Marka ĐorĊevića, Dragana Mijatovića,
Aleksandra Stevića, Vojislava Majstorovića, Milana Majranovića, Uroša
Jonića, Adama Niševića i Marka Radisavljevića.
U toku postupka zakazano je 29 glavnih pretresa a od toga je
odrţan 21 pretres. Sledeći je zakazan za 3. jul 2013.godine.
Pretnje upućene Brankici Stanković
Nakon što je na TV B92 3. decembra 2009. godine emitovan
prvi deo emisije "Insajder"130 "(Ne)moć drţave" u kojoj su prvi put
objavljeni identiteti i fotografije huligana koji se kriju iza navijaĉkih
grupa, kao i kriviĉna dela za koja su osumnjiĉeni, na društvenoj mreţi
"Fejsbuk" su osvanule pretnje novinarki Brankici Stanković, autorki
ovog serijala.
129
’’Miloš
Radisavljević
Kimi
uhapšen
u
Skoplju’’,
Politika,
dostupno
na
http://www.politika.rs/rubrike/Hronika/Milos-Radisavljevic-Kimi-uhapsen-u-Skoplju.lt.html,
poslednji put posećeno 28. februara 2012.
130
“Insajder”, portal B92, dostupno na http://www.b92.net/insajder/, poslednji put poseceno 18.
decembra 2012. godine
60
Policija je privela sedam osoba 8. decembra 2009. godine, od
kojih su tri osobe maloletne, zbog sumnje da su pretili autorki
"Insajdera" Brankici Stanković, koja je posle pretnji dobila policijsko
obezbeĊenje. Tada su privedeni Vladimir Samardţić (25) iz Novog
Sada, MlaĊen Bogdanović (26) iz Panĉeva, Petar Baţalac (18) iz
Vrnjaĉke Banje, Stefan Hadţi Antonović (22) iz Beograda, i D.B. (16),
R.M. (17) i A.D. (15)131.
VoĊe navijaĉke grupe "Alkatraz" su 18. decembra 2009. godine
na utakmici Partizan-Šahtjor pozvale na ubistvo novinarke Brankice
Stanković. Oni su tom prilikom skandirali “Otrovna si kao zmija, proći
ćeš k'o Ćuruvija”132, a sve to je bilo praćeno šutiranjem, udaranjem u
glavu i probadanjem plastiĉne lutke133. Zbog sumnje da su uĉestvovali
u grupi koja je na utakmici Partizan-Šajhtor pozivala na ubistvo
novinarke B92 Brankice Stanković, 19. decembra 2009. godine su
uhapšeni Goran Kleštan (33), voĊa podgrupe „Shadows“, i Aleksandar
Perišić (28) i njima je odreĊen policijski pritvor od 48 sati. Nakon toga,
uhapšeni su i Milan Gudović (23), Nemanja Bogdanović (22), Nemanja
Odalović (19).
TakoĊe, policija je 21. decembra 2009. godine uhapsila i
Dragana ĐurĊevića, jednog od voĊa navijaĉke grupe Partizana "Brain
damage", zbog pretnji novinarki RTV B92 Brankici Stanković i ekipi
emisije "Insajder". ĐurĊević je poruĉnik Vojske Srbije, i zaposlen je u
Vojno-geografskom institutu134.
Za ugroţavanja sigurnosti autorke "Insajdera" Brankice
Stanković na fudbalskoj utakmici Partizan-Šahtjor uhapšeni su
Aleksandar Koprivica, Aleksandar Ivanović, Miloš Ţivanĉević, Dragutin
Barać i Bojan Glišović.
131
"Huligani u pritvoru zbog pretnji novinarki“, dnevni list „Blic“, dostupno na
http://www.blic.rs/Vesti/Hronika/124490/Huligani-u-pritvoru-zbog-pretnji-novinarki poslednji put
posećena 11.decembra 2012. godine
132
Slavko Ćuruvija, urednik i vlasnik lista “Dnevni telegraf” i nedeljnika “Evropljanin”, ubijen je
11. aprila 1999. godine, ispred zgrade u Svetogorskoj ulici u Beogradu u kojoj je ţiveo. Istraga
o ubistvu Slavka Ćuruvije je proglašena sluţbenom tajnom i nalazi se u Specijalnom tuţilaštvu
za organizovani kriminal. Sluĉaj je još uvek u fazi istrage.
133
„Huligani poruĉili autorki „Insajdera“ da će proći kao Ćuruvija“, dnevni list „Blic“, dostupno na
http://www.blic.rs/Vesti/Hronika/125936/Huligani-porucili--autorki-Insajdera-da-ce-proci-kaoCuruvija poslednji put posećena 11.decembra 2012. godine
134
"Uhapšen
voĊa
navijaĉa,
oficir
VS“,
portal
B92,
dostupno
na
http://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2009&mm=12&dd=21&nav_category=16&nav_id
=399524 poslednji put posećena 11.decembra 2012. godine
61
Slučaj petorice navijača
Prvi osnovni sud u Beogradu obustavio je istragu protiv petorice
navijaĉa "Partizana" koji su bili osumnjiĉeni za ugroţavanja sigurnosti
autorke "Insajdera" Brankice Stanković na fudbalskoj utakmici PartizanŠahtjor pošto je tuţilaštvo odustalo od kriviĉnog gonjenja protiv njih.
Kako je tuţilaštvo odustalo od kriviĉnog gonjenja prema
Aleksandru Koprivici, Aleksandru Ivanoviću, Milošu Ţivanĉeviću,
Dragutinu Baraću i Bojanu Glišoviću posle sprovedene istrage, istraţni
sudija je doneo rešenje kojim se prema njima obustavlja istraga 135.
Osnovni sud u Novom Sadu
Broj predmeta: К-4100/2010
Sudija: Naumov Tatjana
Okrivljeni: Vladimir Samardţić
Podnosilac: Osnovno javno tuţilaštvo u Novom Sadu
Predmet primljen: 12. februara 2010.
Status predmeta: Pravosnaţan
Vladimir Samardţić je lišen slobode 07. decembra 2009. godine,
tri dana nakon što je preko svog profila registrovanom na društvenoj
mreţi „Fejsbuku“ na grupi “Insajder” napisao komentar: „Treba je
zaklati i dati ovima sa B92 da je pojedu. Mrtva kurvo!!!“. Rešenjem
istraţnog sudije, njemu je 11. decembra 2009. godine odreĊen
pritvor136.
Osnovni sud u Novom Sadu je 12. februara 2012. godine primio
optuţnicu Javnog tuţilaštva u Novom Sadu kojom se Vladimir
Samardţić tereti da je sposoban da shvati znaĉaj svog dela i upravlja
svojim postupcima, svestan svog dela i njegovog izvršenja, pretnjom
da će napasti na ţivot Ili telo ugrozio sigurnost lica koje obavlja poslove
135
“Obustavljena istraga protiv petorice navijaĉa Partizana”, Blic, dostupno na
http://www.blic.rs/Vesti/Hronika/187850/Obustavljena-istraga-protiv-petorice-navijacaPartizana, poslednji put posećeno 18. decembra 2012.
136
“Huligani
u
pritvoru
zbog
pretnji
novinarki”,
Blic,
dostupno
na
http://www.blic.rs/Vesti/Hronika/124490/Huligani-u-pritvoru-zbog-pretnji-novinarki, poslednji put
poseceno. 18. decembra 2012.
62
od javnog znaĉaja u oblasti informisanja, oštećene Brankice Stanković
iz Beograda, novinarke B92 i autorke emisije “Insajder”137.
Tokom sudskog procesa odrţana su dva glavna pretresa, 10.
marta 2010. godine i 12. aprila 2012. godine. Na prvom pretresu,
Samardţić je izjavio da komentarom na fejsbuk grupi “Insajder” nije
nikome pretio, i da je svoj komentar obrisao jer je shvatio da to nije
njegov reĉnik.138 Okrivljeni je izjavio da je poslao poruku na e-mail B92
u kojoj se izvinio i objasnio da nije ţeleo da se njegove poruke shvate
kao pretnja. Na pitanje zamenika javnog tuţioca, okrivljeni je odgovorio
da nije pripadnik navijaĉke grupe, da na utakmicama nije bio 10
godine, da nije znao kako se zove ta voditeljka, već da je to saznao
nakon što je poslao mejl izvinjenja, a da emisiju “Insajder” nije gledao
tri godine139.
Na prvom glavnom pretresu, a na predlog branioca okrivljenog,
Sud je doneo rešenje kojim se Vladimiru Samardţiću ukida pritvor.
Na drugom glavnom pretresu je kao svedok saslušana Brankica
Stanković. Ona je izjavila da se ne seća kada je taĉno saznala za
poruku koju je napisao Vladimir Samardţić, te da se ne pridruţuje
kriviĉnom gonjenju okrivljenog, iz razloga što je on poslao izvinjenje 140.
Na pitanje branioca, ona je izjavila da je po njoj poruka „Treba je
zaklati i dati ovima sa B92 da je pojedu.” ozbiljna pretnja, naroĉito što
je bila upućena u periodu kada su na stadionu pevali da će završiti kao
Ćuruvija141.
Tokom završne reĉi, zamenik javnog tuţioca je izjavio da
izvedenim dokazima utvrĊeno da reĉenica koju je okrivljeni napisao
ima sva obeleţja pretnje koja je ugrozila sigurnost Brankice Stanković.
Sud je 14. aprila 2010. godine doneo presudu kojom se
okrivljeni oglašava krivim i osuĊuje na kaznu zatvora od tri meseca, u
koju mu se uraĉunava vreme provedeno u pritvoru.
137
Odgovor Osnovnog suda u Novom Sadu od 19. septembra 2012. godine, dostupno u arhivi
Inicijativi mladih za ljudska prava
138
Ibid.
139
Ibid.
140
Ibid.
141
Ibid.
63
Osnovno javno tuţilaštvo je izjavilo ţalbu Apelacionom sudu na
prvostepenu odluku suda zbog odluke o kriviĉnoj sankciji. U
obrazloţenju je navedeno da je izreĉena kazna suviše blaga i da se
istom ne mogu ostvariti ciljevi generalne prevencije.
Okrivljeni je putem svojih branioca takoĊe izjavio ţalbu
Apelacionom sudu zbog bitne povrede odredaba kriviĉnog postupka,
zbog povrede kriviĉnog zakona i zbog pogrešno inepotpuno utvrĊenog
ĉinjeniĉnog stanja, te je predloţeno da se prvostepena odluka preinaĉi
tako što će okrivljeni biti osloboĊen optuţbe ili tako što će prvostepena
odluka biti ukinuta, a predmet biti vraćen prvostepenom sudu na
ponovno suĊenje.
Apelacioni sud je 31. januara 2012. godine doneo presudu KŢ I
4043/10 kojom se kao neosnovane odbijaju ţalbe Osnovnog javnog
tuţioca u Novom Sadu i ţalba branioca okrivljenog Vladimir
Samardţića, a presuda prvostepenog suda potvrĊuje.
Slučaj šestorice navijača (Goran Klještan, Milan Gudović,
Aleksandar Perišić, Bogdanović Nemanja, Odalović Nemanja,
Dragan ĐurĎević)
Prvi osnovni sud u Beogradu
Sudija Aleksić Svetlana
K – 17895/2010
Početak suĎenja: 16. februar 2012. godine
Prvi osnovni sud u Beogradu odbacio je 22. aprila 2010. godine
optuţnicu protiv šestorice navijaĉa "Patrizana" i oslobodio ih
odgovornosti za ugroţavanje sigurnosti novinarke Brankice Stanković,
zbog skandiranja na fudbalskoj utakmici Partizan-Šahtjor, 16.
decembra 2009. godine.
Odlukom suda navijaĉi su pušteni iz pritvora, u kome su bili od
kraja 2009. godine. Optuţnica Prvog osnovnog javnog tuţilaštva je
odbaĉena kao podneta od neovlašćenog tuţioca, jer prema stavu
sudskog veća, u radnjama optuţenih za koje se terete nema elemenata
krviĉnih dela ugroţavanje sigurnosti i nasilniĉkog ponašanja, već
eventualno kriviĉnog dela uvrede.
64
Apelacioni sud u Beogradu je nakon većanja 5. jula 2010. doneo
rešenje Kţ2 2222/10 i ukinuo rešenje Prvog osnovnog suda kojim je
odbaĉena optuţnica protiv šest navijaĉa "Partizana" optuţenih za
ugroţavanje sigurnosti novinarke televizije B92 Brankice Stanković.
Time je uvaţena ţalba Prvog osnovnog javnog tuţioca u Beogradu, a
predmet vraćen prvostepenom sudu na dalji postupak.
Zakljuĉeno je da je prvostepeni sud uĉinio povredu odredbi
kriviĉnog postupka jer je izreka prvostepenog rešenja nerazumljiva i
protivreĉna razlozima koji su dati u obrazloţenju, navodi se u odluci
Apelacionog suda koji je odluĉivao o ţalbi tuţioca. U odluci
Apelacionog suda navodi se i to da se rešenje ukida jer "ne sadrţi
odgovarajuće objašnjenje zbog ĉega prvostepeni sud smatra da se u
konkretnim radnjama okrivljenih opisanim u optuţnici ne stiĉu elementi
kriviĉnog dela ugroţavanja sigurnosti, odnosno nasilniĉkog
ponašanja"142, pa je predmet vraćen prvostepenom sudu na ponovni
postupak i nosi broj K – 22300/2010.
Prvi osnovni sud u Beogradu izrekao je 13. jula. 2012. godine
osuĊujuće presude i uslovne kazne šestorici najvijaĉa. Goran Klještan i
Aleksandar Perišić su zbog ugroţavanja bezbednosti kaţnjen su na po
10 meseci zatvora, ali uslovno - ukoliko isto delo ponove u ĉetiri godine
od pravosnaţnosti presude. Za isto delo Milan Gudurić kaţnjen je sa
godinu dana zatvora, uslovno pet godina. Zbog nasilniĉkog ponašanja
Dragan ĐurĊević osuĊen je na 10 meseci, uslovno ĉetiri godine,
Nemanja Odalović na 10 meseci, uslovno tri godine, a Nemanja
Bogdanović na šest meseci, uslovno pet godina143.
Prvi osnovni sud u Beogradu
Broj predmeta: К-24922/2010
Sudija: Ramić Ivana
Okrivljeni: Miloš Radisavljević
Podnosilac: Prvo osnovno javno tuţilaštvo
Predmet primljen: 16. decembar 2010.
Delo koje mu se stavlja na teret je ugroţavanje sigurnosti
142
Dostupno
na
http://www.bg.ap.sud.rs/lt/articles/sluzba-za-odnose-sa-javnoscu/aktuelnipredmeti/drugostepeno-krivicno/dk-donete-odluke/donete-odluke-drugostepeno-krivicnoavgust.html poslednji put posećeno 11.decembra 2011. godine
143
„Presude navijaĉima koji su pretili novinarki Brankici Stanković“ Blic Online, dostupno na
http://www.blic.rs/Vesti/Hronika/333089/Presude-navijacima-koji-su-pretili-novinarki-BrankiciStankovic, poslednji put posećeno 21. avgusta 2012. godine
65
Status predmeta: Rešen
Prvi osnovni sud u Beogradu je primio predmet К-24922/2010.
Pošto je Miloš Radosavljević bio u bekstvu, za njim je izdata poternica
zbog incidenta koji se desio na stadionu kada su navijaĉi Partizana
skandirali autorki “Insajdera”. Predmet je rešen po ĉlanu 250 stav 8.
sudskog poslovnika 144.
Radosavljević je lišen slobode 21. maja 2010. godine, a
presudom Prvog osnovnog suda u Beogradu (sudija Vukĉević
Jovanović Vladana, К br 21034/2010) od 4. avgusta 2010. godine
osuĊen je na 16 meseci zatvora zbog ugroţavanja sigurnosti novinarke
Brankice Stanković.
Apelacioni sud u Beogradu je 11. jula 2011. godine potvrdio
presudu kojom je Miloš Radisavljević osuĊen na šest meseci zbog
nasilniĉkog ponašanja, a ukinuo je deo presude koji se odnosi na
ugroţavanje sigurnosti novinarke B92 Brankice Stanković.
Po nalazu Apelacionog suda, reĉi pesama koje je pevao
predstavljaju grubo vreĊanje liĉnosti Brankice Stanković i ugroţavaju
spokojstvo graĊana. Apelacioni sud je naveo da u tom delu presude
nisu izneti jasni i ubedljivi razlozi zbog kojih se smatra da je
Radisavljević izvršio kriviĉno delo na naĉin koji mu se optuţnicom
stavlja na teret, pa je naloţio novo suĊenje145.
Presudom od 13. juna 2012. godine, Radosavljević je kaţnjen
istom kaznom od godinu dana zatvora zbog ugroţavanja Brankice
Stanković, ali mu je izreĉena jednistvena kazna od godinu i ĉetiri
meseca zatvora.
144
Sudski poslovnik ĉl.250 st.8 „Znak konaĉnog rešenja stavlja se pre otpremanja odluke i kada
je rešenje o prekidu postupka postalo pravnosnaţno, a u kriviĉnom postupku (K, Km, Kim, Ik)
i kada je prema okrivljenom - osuĊenom raspisana poternica, pa po proteku 90 dana ne bude
pronaĊen.“
145
„Navijaĉu ukinut deo presude za ugroţavanje Brankice Stanković“, Blic Online, dostupno na
http://www.blic.rs/Vesti/Hronika/265243/Navijacu-ukinut-deo-presude-za-ugrozavanje-BrankiceStankovic, poslednji put posećeno 21. avgusta 2012. godine
66
Slučaj paljenja ambasada u Beogradu 2008. godine
Miting "Kosovo je Srbija" odrţan je 21. februara 2008. godine na
platou ispred Doma Narodne skupštine u Beogradu, kao izraz
protivljenja jednostranom proglašenju nezavisnosti Kosova. Nakon
toga, odrţan je moleban ispred Hrama Svetog Save, koji je sluţio
vladika crnogorsko-primorski Amfilohije. Molebanu su prisustvovali
premijer Srbije Vojislav Koštunica, predsednici SRS-a i SPS-a
Tomislav Nikolić i Ivica Daĉić, brojni ministri u Vladi Srbije, kao i
premijer Republike Srpske Milorad Dodik. Po procenama medija,
protest je okupio više stotina hiljada ljudi. Ministarstvo prosvete je
odluĉilo da u školama u Srbiji bude proglašen neradni dan, a bio je
organizovan i besplatan prevoz do Beograda za one koji su hteli da
prisustvuju mitingu.146 Posle molebana, oko 20 ĉasova kod Hrama
Svetog Save grupa od oko 200 demonstranata se izdvojila iz mase i
napala zgrade ambasada Sjedinjenih Ameriĉkih Drţava, Nemaĉke,
Velike Britanije, Turske i Hrvatske,kao i dva “McDonalds”restorana, na
Slaviji i Terazijama. U napadu je najviše stradala Ambasada SAD, koja
je bila zapaljena i potpuno uništena. Demonstranti su skinuli ameriĉku
zastavu sa zgrade ambasade i zapalili je, a potom na njenom mestu
istakli zastavu Srbije. Jedan od demonstranata, Zoran Vujović iz Novog
Sada je pronaĊen mrtav u zgradi ambasade. Obdukcijski nalazi su
pokazali da se ugušio u dimu.147 Policija je te noći privela 192 osobe.
Tokom rušilaĉkih pohoda na ambasade povreĊeno je 130 osoba - 78
graĊana i 52 policajca148.
Sudsko procesuiranje slučaja
Viši sud u Beogradu
Broj predmeta: K-1223/2010
Sudija: Milan Londrović
Okrivljeni: Milan Ţivanović
146
“Danas veliki narodni protest 'Kosovo je Srbija'” , Naslovi.net, dostupno na
http://www.naslovi.net/2008-02-20/rts/danas-veliki-narodni-protest-kosovo-je-srbija/578559
poslednji put posećeno 24. oktobra 2011. godine.
147
“Jedna
ţrtva
nasilja
u
Beogradu”,
portal
B92,
dostupno
na
http://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2008&mm=02&dd=21&nav_id=285912 poslednji
put posećeno 24. oktobra 2011. godine.
148
“Pod istragom 50 navijaĉa zbog paljenja ambasada posle mitinga za Kosovo”, Vuk Z. Cvijić,
dnevni list “Blic”, dostupno na
http://www.blic.rs/Vesti/Hronika/273259/Pod-istragom-50navijaca-zbog-paljenja-ambasada-posle-mitinga-za-Kosovo poslednji put posećeno 24. oktobra
2011. godine.
67
Podnosilac: Okruţno javno tuţilaštvo u Beogradu
Krivično delo koje se stavlja na teret su teško delo protiv opšte
sigurnosti član 194 i teška kraĎa u skladu sa članom 169
Slučaj primljen: 13. aprila 2009.
Trenutni status predmeta: Presuda pravosnaţna 17. aprila 2013.
U istrazi je identifikovano 50 osoba, ali je procesuiran samo
Milan Ţivanović i više nepoznatih lica. SuĊenje Ţivanoviću poĉelo je 4.
novembra 2009. godine. Tuţilaštvo mu je stavilo na teret kriviĉno delo
"teško delo protiv opšte sigurnosti", zato što je zajedno sa više
nepoznatih lica izazvao poţar u ambasadi Sjedinjenih Ameriĉkih
Drţava i doveo u opasnost ljudske ţivote, a tom prilikom je nastradao
Zoran Vujović (20) iz Novog Sada. Ţivanović je optuţen i za "tešku
kraĊu", jer je sa zgrade ambasade uklonio ameriĉku zastavu i na njeno
mesto postavio zastavu Srbije, kao i za kraĊu koţne jakne iz zgrade
ambasade. Ţivanović se brani sa slobode, a 22. februara 2011. godine
suĊenje je vraćeno na poĉetak, zbog promene predsednika sudskog
veća149.
Na glavnom pretresu odrţanom 17. septembra 2012. godine,
tuţilac je izneo predlog da se ovaj sluĉaj spoji sa kriviĉnim postupkom
protiv Backović Filipa i ostalih, koji se terete za kriviĉno delo protiv
opšte sigurnosti, ali je ovaj predlog odbijen.
Tokom ponovljenog postupka pred Višim sudom u Beogradu
odrţano je osam glavnih pretresa150, a presuda je izreĉena 20.
septembra 2012. godine. Presudom je Viši sud u Beogradu oslobodio
Milana Ţivanovića optuţbi za izazivanje opšte opasnosti zbog paljenja
Ambasade SAD u Beogradu 21. februara 2008. godine, a zbog
kriviĉnog dela teška kraĊa je osuĊen na godinu dana zatvora 151. U
obrazloţenju presude navedeno je da nema dokaza na osnovu kojih bi
149
“Ponovo poĉinje sudjenje za paljenje ambasade SAD”, Tanjug,
dostupno na
http://www.kurir-info.rs/crna-hronika/ponovo-pocinje-sudjenje-za-paljenje-ambasade-sad76296.php poslednji put posećeno 24. oktobra 2011. godine.
150
Odrţani su glavni pretresi 22.2.2011, 9.5.2011, 12.9.2011, 10.11.2011,
02.04.2012.,04.06.2012., 03.07.2012., 17.09.2012. 20.09.2012. internet portal Prvog osnovnog
suda u Beogradu, dostupno na http://tpson.portal.sud.rs/libra_portal_full/default.cfm, poslednji
put posećen 18. septembra 2012. godine
151
„OsloboĊen
za
paljenje
ambasade“,
Portal
B92,
dostupno
na
http://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2012&mm=09&dd=20&nav_category=16&nav_id
=644690 poslednji put posećeno 24. septembra 2012. godine
68
sud pouzdano mogao da utvrdi da je Ţivanović sam ili u grupi
uĉestvovao u paljenju zgrade ambasade. TakoĊe, Sud je utvrdio da je
Ţivanović tog dana nakon skupa "Kosovo je Srbija" došao do zgrade
ambasade, popeo se poţarnim stepenicama u zgradu i iz jedne
kancelarije ukrao koţnu jaknu u vrednosti od 1.000 dinara, punjaĉ za
baterije u vrednosti od 50 dinara i rukavice od 400 dinara, koji su
pripadali sluţbeniku ambasade B. L. 152 Sud je prilikom odmeravanja
kazne imao u vidu da Ţivanović nije ranije osuĊivan i da mu je bila
smanjena uraĉunljivost, ali ne bitno.
Inicijativi mladih za ljudska prava nije bilo dozvoljeno da pristupi
izricanju presude, iako je ceo sluĉaj pratila od samog poĉetka.
Inicijativa je takoĊe uputila i zahtev za slobodan pristup informacijama i
traţila od Višeg suda u Beogradu fotokopije spisa predmeta ali je
zahtev sud odbio.
Sudsko procesuiranje slučaja
Viši sud u Beogradu
Broj predmeta: K-642/2012
Sudija: Vladimir Duruz
Okrivljueni: Dejan Vučković, Milan Dubočanin, ĐorĎe Tomine,
Marko Novitović, Nikola Kosanović, Dušan Sedlar, Aleksandar
Erceg, Filip Backović, Dragan Marinkov, Milan Tomas i Mladen
Nebrigić i Draţenko Nikolić
Podnosilac: Više javno tuţilaštvo u Beogradu
Predmet primljen: 10. jul 2012.
Krivično delo koje se stavlja na teret su teško delo protiv opšte
sigurnosti član 194
Trenutni status predmeta: Nerešen
Kriminalistiĉka policija je po nalogu Višeg javnog tuţilaštva u
Beogradu, 10. aprila 2012. godine, u više gradova u Srbiji sprovela
akcija hapšenja osumnjiĉenih za napade i paljenje stranih ambasada
2008. godine posle mitinga ”Kosovo je Srbija”.
152
Ibid.
69
Više javno tuţilaštvo podnelo zahtev za sprovoĊenje istrage
protiv 15 osumnjiĉenih za izazivanje nereda i paljenje ambasade 2008.
godine153.
Zahtevom su obuhvaćeni: Dejan Vuĉković i Milan Duboĉanin iz
Beograda, ĐorĊe Tomin, Nikola Kosanović, Dušan Sedlar, Aleksandar
Erceg, Marko Novitović, Filip Backović, svi iz Novog Sada, Dragan
Marinkov, Milan Tomas i Mladen Nebrigić iz Panĉeva, Draţenko Nikolić
iz InĊije. Jedan osumnjiĉeni, koji je bio maloletan u to vreme, pušten
je da se brani sa slobode, a protiv dvojice osumnjiĉenih koji su u vreme
izvršenja kriviĉnog dela bili maloletni, Viši sud u Novom Sadu je
odredio pritvor i pokrenuo istragu. Protiv njih će se postupak voditi pred
tim sudom154.
Vuĉković, Tomin, Kosanović, Sedlar, Erceg, Backović, Marinkov,
Nebrigić, Novitović i Tomas terete se za kriviĉno delo protiv opšte
sigurnosti. Oni su osumnjiĉeni da su 21. februara 2008. godine, po
završetku mitinga "Kosovo je Srbija", zajedno sa većom grupom
nepoznatih osoba, kamenicama, bakljama i drugim predmetima gaĊali
Ambasadu SAD razbijajući prozore i vrata, pa su tako zapaljene
prostorije Ambasade155.
Osumnjiĉeni Draţenko Nikolić i Milan Duboĉanin terete se za
kriviĉno delo nasilniĉkog ponašanja. Nikolić se tereti, osim za
kamenovanje zgrade ambasade SAD, da je nasilno, metalnom
polugom, pokušao da provali u tu zgradu u Ulici kneza Miloša u
Beogradu. Njega je u tom pokušaju spreĉila policija, a dogaĊaj je
zabeleţen i na snimku156.
Tuţilaštvo je više od godinu dana pribavljalo dokaze, meĊu
kojima su i snimci stranih ambasada u Beogradu na osnovu kojih su
identifikovani uĉesnici nereda, a meĊu osumnjiĉenima ima huligana
poznatih po incidentima na sportskim manifestacijama157.
153
“Pritvor
zbog
paljenja
ambasade“,
RTS,
dostupno
na
http://www.rts.rs/page/stories/sr/story/135/Hronika/1082520/Pritvor+zbog+paljenja+ambasade.
html poslednji put posećeno 24. decembra 2012.godine
154
Ibid.
155
Ibid.
156
Ibid.
157
Ibid.
70
Za delo za koje se osumnjiĉeni terete zaprećena kazna je
veća od 10 godina zatvora.Inicijativa mladih za ljudska prava je na
osnovu zahteva o slobodnom pristupu informacijama od javnog
znaĉaja dostavi optuţni predlog, ali je zahtev odbijen158.
Prvi pretres u ovom sluĉaju je odrţan 16. aprila 2013. godine, na
pretresu su bili prisutni svi okrivljeni i izjasnili se o optuţnici. Sledeći
pretres je zakazan za 14. jun. 2013.
Slučaj Ivana Bogdanova
Ivan Bogdanov, jedan od voĊa navijaĉa “Crvene zvezde” i
pripadnik grupe "Ultra boys", se tereti da je sa još desetak navijaĉa FK
„Crvena zvezda“ 13. juna 2006. godine izazivanjem tuĉe, na
autobuskom stajalištu linije 48 na uglu Cvijićeve i Zdravka Ĉelara, teţe
remetio javni red i mir, a da je potom napao sluţbena lica – policijske
sluţbenike Policijske brigade Beograd, Marka Petrovića, Dejana
Krstića i Sinišu Đukanovića 159.
Sudsko procesuiranje slučaja
Prvi osnovni sud u Beogradu
Broj predmeta: К-1209/2010
Sudija: Danica Kosovac nakon promene predsednika sudskog
veća Ivana Ramić
Okrivljeni: Ivan Bogdanov i Draţen Dragaš
Podnosilac: Osnovno javno tuţilaštvo
Predmet primljen: 26. april 2007.
Krivično delo koje se stavlja na teret napad na sluţbeno lice u
vršenju sluţbene duţnosti i nasilničko ponašanje u skladu sa član
323 stav 3 KZ
Status predmeta: Rešen
Protiv Ivana Bogdanova je 26. aprila 2007. godine podignuta
optuţnica (Kt.br. 1624/06) zbog kriviĉnog dela napada na sluţbeno lice
u vršenju sluţbene duţnosti i nasilniĉko ponašanje160. Dragana
158
Odgovor Višeg suda u Beogradu od 20. septembra 2012. godine, dostupno u arhivi
Inicijative mladih za ljudska prava.
159
„Danas
presuda
Ivanu
Bogdanovu“,
Portal
B92,
dostupno
na
http://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2012&mm=02&dd=09&nav_id=581153 poslednji
put posećeno 26. februara 2012.godine
160
Napad na službeno lice u vršenju službene dužnosti iz ĉlana 323 stav 3 u vezi stava 2 i 1u
vezi sa ĉlanom 61 Kriviĉnog zakonika RS i kriviĉno delo Nasilničko ponašanje iz ĉlana 344 stav
2 u vezi stava 1 Kriviĉnog zakonika RS
71
Dragaša ista optuţnica tereti da je izvršio kriviĉno delo nasilniĉkog
ponašanja i spreĉavanja sluţbenog lica u vršenju sluţbene radnje161.
Na glavnom pretresu 24. marta 2010. godine, sudsko veće je
donelo rešenje kojim glavni pretres poĉinje iznova zbog promene
predsednika veća. Danicu Kosovac je na mestu predsednika sudskog
veća zamenila Ivana Ramić162.
U daljem toku postupka, Sudsko veće je donelo rešenje kojim se
odreĊuje
medicinsko
veštaĉenje
Ivana
Bogdanova.
Zbog
nepojavljivanja u sudnici Draţena Dragaša, Prvi osnovni sud u
Beogradu je 21. novembra 2011. godine dao nalog za raspisivanje
poternice163. Na glavnom pretresu odrţanom 8. decembra 2010.
godine rešenjem je razdvojen postupak u odnosu na Draţena Dragaša,
a postupak prema Ivanu Bogdanovu je nastavljen pod K br. 24792/10.
Prvi osnovni sud u Beogradu
Broj predmeta: К-24792/2010
Sudija: Ramić Ivana
Okrivljeni: Ivan Bogdanov
Podnosilac: Prvo osnovno javno tuţilaštvo
Predmet primljen: 10. decembar 2010.
Krivično delo koje se stavlja na teret je napad na sluţbeno lice u
vršenju sluţbene duţnosti i nasilničko ponašanje
Trenutni status predmeta: Oţalben164
Ivan Bogdanov se nalazio u pritvoru od 24. maja 2011. godine,
nakon deportacije iz Italije, gde mu je zatvorska kazna od tri godine i tri
meseca zbog izazivanja nereda tokom utakmice Srbija-Italija 12.
oktobra 2010. godine u Đenovi, zamenjena proterivanjem i zabranom
ulaska u zemlje EU narednih pet godina. Sud u Đenovi je presudu
161
Nasilničko ponašanje iz ĉlana 344 stav 2 u vezi stava 1 Kriviĉnog zakonika RS i kriviĉno
delo Sprečavanje službenog lica u vršenju službene radnje iz ĉlana 322 stav 3 u vezi stava 1
Kriviĉnog zakonika RS
162
Glavni pretresi su odrţani 12. februara. 2008. godine, 18. aprila. 2008.godine, 02. februara.
2009.godine, 24. marta 2010. godine, 26. maja 2010. godine, 28. septembra 2010. godine i 08.
decembra 2010. godine. Glavni pretresi zakazivani za 22. februar 2011.godine, 04. maj
2011.godine, 20. jun 2011.godine, 02. septembar 2011.godine, 26. oktobar 2011.godine, nisu
odrţani
163
’’Raspisana potera za voĊom Delija“, dnevni list „Kurir“, dostupno na http://www.kuririnfo.rs/crna-hronika/raspisana-potera-za-vodjom-delija-171422.php poslednji put posećeno 18.
januara 2012. godine
164
Glavni pretersi su odrţani: 24. jun 2011godine,29. avgust 2011godine,11.oktobar
2011godine,25.oktobar 2011godine,02.novembar 2011godine,29.novembar 2011.godine
i19.decembar 2011.godine Glavni pretres zakazan za 13.jul 2011.godine nije bio odrţan.
72
izrekao 8. marta 2011165. Na predlog tuţilaštva, Bogdanovu je odreĊen
pritvor zbog sumnje da bi boravkom na slobodi mogao da ponovi
kriviĉna dela koja mu se optuţnicom stavljaju na teret: kriviĉno delo
napada na sluţbeno lice u vršenju sluţbene duţnosti i nasilniĉko
ponašanje166.
Na glavnom pretresu 24. juna 2011. godine, Bogdanov je izjavio
da nije kriv i da je dana kada se sukob desio ĉekao na autobuskoj
stanici druga koji mu je doneo karte za košarkašku utakmicu na koju je
krenuo. Kada je došao autobus i kada je krenuo da ulazi zadobio je
udarce po glavi, pretpostavlja zbog toga što je nosio šal “Crvene
zvezde”167.
Branilac okrivljenog je predloţio da se kao dopuna dokaznog
postupka izvede veštaĉenje okrivljenog od strane veštaka
neuropsihijatra a na okolnost uraĉunljivosti okrivljenog u vreme
izvršavanja dela koje mu se stavlja na teret. U daljem postupku
saslušani su ĉlanovi komisije veštaka – sudski veštaci Dušan Dunjić i
Aleksandar Jovanović168.
Tokom dokaznog postupka na tri glavna pretresa saslušani su
svedoci: policajac Marko Petrović, policajac Siniša Đukanović, policajac
Dejan Krstić, policajac Petar Paklar i svedok odbrane Filip Šoć169.
Prema presudi u prvom stepenu, Ivan Bogdanov je 9. februara
2012. godine proglašen krivim za napad na sluţbeno lice i nasilniĉko
ponašanje. Za kriviĉno delo napad na sluţbeno lice Bogdanovu je
odreĊena zatvorska kazna u trajanju od godinu dana i tri meseca, a za
nasilniĉko ponašanje zatvorska kazna godinu dana. Za ova dva
kriviĉna dela je izreĉena objedinjena kazna od dve godine zatvora, u
šta će mu se uraĉunati vreme provedeno u pritvoru. U obrazloţenju
presude, reĉeno je da je sud imao u vidu oteţavajuće okolnosti po
Bogdanova - da je osuĊivan i da je sliĉno kriviĉno delo ponovio u
165
„Ivan Bogdanov dobio tri godine i tri meseca“, dnevni list „Blic“, dostupno na
http://www.blic.rs/Vesti/Hronika/240086/Ivan-Bogdanov-dobio-tri-godine-i-tri-meseca poslednji
put posećeno 18. januara 2012.godine
166„
Bogdanovu
pritvor
od
dva
meseca“,
RTS,
dostupno
na
http://www.rts.rs/page/stories/sr/story/135/Hronika/898034/Bogdanovu+pritvor+do+dva+mesec
a.html poslednji put posećeno 05. januara 2012.godine
167
Glavni pretresi su odrţani 24.juna 2011.godine, 29.avgusta 2011.godine, 11.oktobra 2011.
godine , 25.oktobra 2011.godine, 02.novembra 2011.godine, 29.novembra 2011.godine,
19.decembra 2011.godine, 01. februara 2012.godine
168
Glavni pretres je odrţan 25. oktobra 2011. godine.
169
Glavni pretresi odrţani 24. juna 2011. godine, 29. avgusta 2011. godine, 29. novembra
2011. godine.
73
Đenovi, iako je bio zreliji. Sud je takoĊe utvrdio da je delo uĉinio u
stanju bitno smanjene uraĉunljivosti.
Na presudu su ţalbu uloţili prvi osnovni javni tuţilac u Beogradu
i branilac okrivljenog. Apelacioni sud u Beogradu je u sednici veća 13.
septembra 2012. godine doneo rešenje Kţ1 2526/12 kojim je ukinuo
prvostepenu presudu i predmet vrаtio prvostepenom sudu nа ponovno
suĊenje170. Po nаlаţenju Apelаcionog sudа prvostepenа presudа je
donetа uz bitne povrede odredаbа kriviĉnog postupkа budući dа je
izrekа presude nerаzumljivа, protivreĉnа sаmа sebi i dаtim rаzlozimа,
dok su u presudi izostаli rаzlozi o odluĉnim ĉinjenicаmа, а rаzlozi koji
su dаti su nejаsni i meĊusobno protivreĉni zbog ĉegа se ukidаnje
prvostepene presude pokаzuje nuţnim171.
Prvi osnovni sud u Beogradu
Broj predmeta: К-6322/2012
Sudija: Ramić Ivana
Okrivljeni: Ivan Bogdanov
Podnosilac: Prvo osnovno javno tuţilaštvo
Predmet primljen: 1. oktobar 2012.
Krivično delo koje se stavlja na teret je napad na sluţbeno lice u
vršenju sluţbene duţnosti i nasilničko ponašanje
Status predmeta: Pravosnaţan
Ponovljeno Sudjenje Bogdanovu je poĉelo 9. novembra 2012.
godine kada je odrţan glavni pretres tokom koga je saslušana
predsednica komisije veštaka Instituta za sudsku medicinu iz Novog
Sada Gordana Mišić, koja je rekla da je Ivan Bogdanov tokom kritiĉnog
dogaĊaja bio smanjeno neuraĉinljiv, ali da je bio svestan svojih
postupaka. Bogdanovu je izreĉena ista kazna od dve godine zatvora , a
vreme provedeno u pritvoru mu je uraĉunato.
170
Donete odluke – drugostepeno kriviĉno oktobar 2012. godine, sajt Apelacionog suda u
Beogradu,
dostupno
na
http://www.bg.ap.sud.rs/cr/articles/sluzba-za-odnose-sajavnoscu/aktuelni-predmeti/drugostepeno-krivicno/dk-donete-odluke/donete-odlukedrugostepeno-krivicno-oktobar-2012.html poslednji put posećeno 4. oktobra 2012. godine
171
Ibid.
74
Slučaj Daria Milenkovića
Inicijativa mladih za ljudska prava je u saradnjui sa ARTum-om i
Centar za razvoj civilnih resursa iz Niša od 10. o 13. maja 2007. godine
organizovala dolazak Mirovnog karavana u Niš. Uĉesnici i uĉesnice
Mirovnog karavana su bili mladi ljudi sa prostora bivše SFRJ koji su
putujući regionom promovisali nenasilje, mir i demilitarizaciju. Jedna od
manifestacija karavana su bili koncerti u klubu niškog Pravnog fakulteta
na kojima su svirali bendovi i Djejevi iz karavana. U petak, 11 maja
2007. godine koncert je poĉeo oko 23h pred oko 150 do 200 ljudi. Oko
ponoći pojavila se grupa skinhedsa sa jaknama koji su nosili jasno
vidljive kukaste krstove. Jednom od posetilaca koncerta prišao je
skinheds reĉima „Šta ti to organizuješ?“, pribio ga uz kola i poĉeo da ga
udara šakama i pesnicama u glavu172Jedan od suorganizatora je izašao napolje i odmah dobio udarac
u glavu, posle ĉega su skinhedsi bacili dve flaše od kojih je jedna
napravila posekotinu jednom uĉesniku karavana. Nakon toga su
skinhedsi pobegli iz dvorišta Pravnog fakulteta uzvikujućiu: „J... vam
mater muslimansku!“ i „J... vam mater ustašku!“173
Nakon ovog dogaĊaja je pozvana policija koja je napravila
zapisnik o dogaĊaju, posle ĉega je od strane uĉesnika zamoljena da
ostane zbog bezbednosti uĉesnika i straha da bi dogaĊaj mogao da se
ponovi. Kada su policajci rekli da je sve u redu i da će pronaći
napadaĉe, da to nije ništa neuobiĉajeno i razlog za paniku, svi policajci
su otišli174.
Posle toga se grupa skinhedsa vratila, a oni uĉesnici karavana koji su
bili napolju poĉeli su da ulaze u klub. Jedan od skinhedsa je nakon
toga zatvorio ulaz u klub i nije puštao uĉesnike da uĊu u klub, dok su
skinhedsi koji su bili ispred kluba intenzivno i neselktivno nastavili da
tuku pesnicama i flašama. Nakon opšte tuĉe, skinhedsi su se povukli,
uĉesnici karavana su ponovo pozvali policiju175.
172
Izveštaj o upadu skinhedsa na skup Mirovnog karavana 11. maja u nišu, dostupan u arhivi
Inicijative mladih za ljudska prava
173
Ibid.
174
Ibid.
175
Ibid.
75
Osnovni sud u Nišu
Broj predmeta: 3767/2010
Sudija: Vladica Simonović
Okrivljeni: Dario Milenković
Podnosilac: Osnovno javno tuţilaštvo
Predmet primljen: 1. januar 2010.
Delo koje mu se stavlja na teret teška telesna povreda iz čl.121.
st.1. KZ
Status predmeta: Nerešen
U dosadašnjem toku predmeta zakazano je 9 glavnih pretresa a
sledeći je zakazan za 19. jun 2013. godine.
Slučaj “Nacionalni stroj”- Goran Davidović
Tokom odrţavanja javnog skupa organizovanog od strane
Antifašistiĉke organizacije Novog Sada i Nezavisnog društva novinara
Vojvodine, 7. oktobra 2007. godine pod nazivom „Stop fašizmu“, Goran
Davidović, Dolf Pospiš i Nedeljko Pešiĉ popeli su se na ogradu Doma
vojske i zapoĉeli verbalni, a nakon toga i fiziĉki sukob sa uĉesnicima
antifašistiĉkog skupa. Oni su na uĉesnike skupa bacali kamenice i
tvrde predmete u trenutku kada je povorka bila na uglu ulica
Beogradski Kej i Dunavske u Novom Sadu. Svoj trojici se stavlja na
teret i da su nacistiĉkim salutirali, jer su prema oceni tuţilaštva, podigli
desnu ruku sa ispruţenom šakom u pravcu okupljenih uĉenika
antifašistiĉkog skupa i time isprovocirali kasniji sukob.
Okruţni sud u Novom Sadu
Predsednik sudskog veća: sudija Zora Jamušakov
Broj predmeta: К-35/2010
Optuţeni Goran Davidović i ostali176
Krivično delo koje se stavlja na teret je izazivanje nacionalne,
rasne i verske mrţnje i netrpeljivosti u skladu sa članom 317 stav
2 i 1 u sticaju sa krivičnim delom nasilničkog ponašanja clan 344
stav 2 a u vezi sa stavom 1 KZ-a
Trenutni status predmeta: postupak je okončan jedino u slučaju
drugooptuţenog Dolfa Pospiša
176
Optuţeni su Goran Davidović (35), Radomir Dickov (35), Uroš Stojanović (32), Danijel
Petrović (24), Vladan Negovanović (24), Predrag Milovanović (28), Dolf Pospiš (26), Nedeljko
Pešić (23) i Predrag Golubović (28).
76
Prvookrivljenom Goranu Davidoviću, drugookrivljenom Dolfu
Pospišu i trećeokrivljenom Nedeljku Pešiću stavljeno je na teret da su
izvršili kriviĉno delo izazivanja nacionalne, rasne i verske mrţnje i
netrpeljivosti u sticaju sa kriviĉnim delom nasilniĉko ponašanje177.
Okrivljeni Goran Davidović, Nedeljko Pešić, Radomir Dickov,
Danijel Petrović, Uroš Stojanović, Vladan Negovanović, Predrag
Milovanović i Predrag Golubović su se u toku istrage branili tako što su
istakli da su sukob koji se desio 7.oktobra 2007. godine izazvali ĉlanovi
povorke pod nazivom „Stop fašizmu“ i to tako što su ih verbalno vreĊali,
obraćajući im se reĉima „ubij fašistu“, nakon ĉega su se neka od lica
koja su sedela u bašti Doma Vojske popela na ogradu i poĉela da
skandiraju „Srbija, Srbija, Vojvodina je Srbija“. Prema njihovim reĉima,
pripadnici povorke su ih tada gaĊali kamenicama i flašama, posle ĉega
su neka lica iz bašte Doma Vojske poĉela da uzvraćaju kamenicama i
tim istim flašama.
Dolf Pospiš se nalazio u bekstvu i za njim je raspisana poternica
i odreĊen mu je pritvor. Pospiš je uhapšen 16. decembra 2008. godine,
nakon ĉega mu je pritvor više puta produţavan, da bi mu konaĉno bio
ukinut 15. aprila 2010. godine.
Tokom postupka su zakazana tri glavna pretresa od kojih
nijedan nije odrţan178. Pospiš je priznao krivicu za delo koje mu se
stavlja na teret179, nakon ĉega je Viši sud u Novom Sadu doneo
presudu K35/10 koja je postala pravosnaţna danom donošenja 17.
juna 2010. godine, Pospiš je osuĊen na jedinstvenu kaznu zatvora u
trajanju od 16 meseci, a u izreĉenu kaznu zatvora mu se uraĉunava i
vreme provedeno u pritvoru od 16. decembra 2008. godine.
Sud je 24. juna 2010. godine doneo rešenje kojim je se kriviĉni
postupak u odnosu na okrivljene Gorana Davidovića, Nedeljka Pešića,
Radomira Dickova, Danijela Petrovića, Uroša Stojanovića, Vladana
Negovanovića, Predraga Milovanovića i Predraga Golubovića ubuduće
nastavlja pod brojem K 1978/10.
177
Za nasilniĉkog ponašanja prilikom istog dogaĊaja optuţeni su Radomir Dickov, Uroš
Stojanović, Danijel Petrović, Vladan Negovanović, Predrag Milovanović i Predrag Golubović.
Njima se stavlja na teret da su u sukobu sa NN licima pripadnicima oba sukobljena skupa,
bacali kamenice i druge ĉvrste predmete jedni na druge.
178
Glavni pretres je zakazivan za 21,22, i 23. jun 2010. godine,
179
Rešenje o priznavanju sporazuma o priznavanju krivice od 13. aprila 2010. godine, postalo
je pravosnaţno 17. juna 2010. godine
77
U nastavku postupka nije odrţan nijedan glavni pretres iako su
bila zakazana tri. Sledeći glavni pretres zakazan je za 9. i 13. februar
2012. godine180.
Postupak je nastavljen i tokom 2012. godine, kada je bilo
zakazano 14 glavnih pretresa, od kojih osam nije odrţano. Poslednji
zakazani pretres je bio za 11. novembar 2012. ali nije odrţan jer je
odbrana podnela podnesak i zahtevala odlaganje glavnog pretresa, pa
se još uvek ĉeka prvostepena presuda.
Paljenja zastave Vojvodine
Prekršajni sud u Novom sadu
Broj predmeta:3739/11
Sudija: Gorana Ruţić
Okrivljeni: Stefan Petrović
Dana 10. marta 2012. godine u Novom Sadu na uglu Ulice
Kraljevića Marka i Bulevara kralja Petra I, iza zgrade robne kuće
„Simpo“ u vremenu oko 23:15 ĉasova, došlo je do narušavanja javnog
reda i mira, nepristojnim, drskim i bezobzirnim ponašanjem Stefana P.
(20)181. On je sa grupom od ĉetiri NN lica, zapalio zastavu AP
Vojvodine, ĉime se tereti da je izvršio prekršaj iz ĉlana 12.st.1.Zakona
o javnom redu i miru. Nakon paljenja zastave, Stefan P. i pomenuta
grupa lica, su na privatnom stambenom objektu, crvenim sprejom
ispisali grafite „Ratko Mladić“ „ SNP“ „Naši“182. Stefan P. je uhapšen 13.
marta 2012. godine, a policija je identifikovala i SrĊana B. (42) iz Novog
Sada koji je crtao grafit na zidu ispred kojeg je zapaljena zastava, pa
se tereti da je izvršio kriviĉno delo uništavanje i oštećenje tuĊe imovine.
Stefan P. se tereti i da je 02. septembra 2011. godine oko 23:40
ĉasova, u Novom Sadu na Trgu slobode ispred spomenika „Svetozar
180
Glavni pretres je zakazivan za 26. i 27. oktobar 2011.godine, 22. i 23. novembar
2011.godine, 21. i 22. decembar 2011.godine.
181
Odgovor Ministarstva unutrašnjih poslova od 19. juna 2012. godine, dostupan u arhivi
Inicijative mladih za ljudska prava.
182
Odgovor MUPa od 19. juna 2012. godine, dostupan u arhivi Inicijative mladih za ljudska
prava ,
78
Miletić“ takoĊe zapalio zastavu AP Vojvodine, kada je podnet zahtev za
pokretanje prekršajnog postupka183.
Prvostepeni prekršajni sud je spojio prekršajne postupke protiv
Stefana Petrovića i Nemanje Ponjevića 14. aprila 2012. godine kada je
i doneo presudu kojom se oglašavaju krivim što su 02. septembra
2011. godine oko 23:40h u Novom Sadu, na Trgu slobode remetili javni
red i mir nepristojnim, drskim i bezobraznim ponašanjem, tako što su
zapalili zastavu Autonomne pokrajne Vojvodine184, te im je utvrdio
novĉanu kaznu u iznosu od 20.000 dinara 185. Stefanu Petroviću je
izreĉena i kazna od 5.000 dinara jer prilikom legitimisanja nije imao
liĉnu kartu186. Sud je takoĊe utvrdio da je Stefan Petrović 10. marta
2012. godine oko 23:15h u Novom Sadu, na uglu ulice kraljevića Marka
i Bulevara kralja Petra Prvog, iza zgrade robne kuće “Simpo”, remetio
javni red i mir, nepristojnim, drskim i bezobraznim ponašanjem, tako
što je zapalio zastavu Autonomne pokrajne Vojvodine 187 I tako što je na
privatno stambenom objektu sprejom napisao grafite “Ratko Mladić”,
“SNP” i “NAŠI”.188 S toga, sud je Stefanu Petroviću izrekao jedinstvenu
novĉanu kaznu od u iznosu od 25.000 dinara i jedinstvenom kaznom
zatvora u trajanju od 15 dana189.
183
Ibid.
Zakon
o
javnom
redu
i
miru,
ĉlan
12,
stav
1,
("Sl.
glasnik
RS", br. 51/92, 53/93, 67/93, 48/94,101/2005 - dr. zakon i 85/2005 - dr. zakon)
185
Odgovor Prekršajnog suda u Novom Sadu od 25. septembra 2012. godine, dostupno u
arhivi Inicijative mladih za ljudska prava.
186
Ibid.
187
Zakon
o
javnom
redu
i
miru,
ĉlan
12,
stav
1,
("Sl.
glasnik
RS", br. 51/92, 53/93, 67/93, 48/94,101/2005 - dr. zakon i 85/2005 - dr. zakon)
188
Odgovor Prekršajnog suda u Novom Sadu od 25. septembra 2012. godine, dostupno u
arhivi Inicijative mladih za ljudska prava.
189
Ibid.
184
79
Sudsko procesuiranje slučajeva policijske torture
Slučaj policijske torture nad Milošem Živojinovićem
Miloš Ţivojinović, njegov brat Nenad Ţivojinović i njihov drug
privedeni su u policijsku stanicu nakon rutinske kontrole u centru
Srbobrana, pod sumnjom da su obijali salaše nedaleko od Srbobrana.
Milošev brat i drug su pušteni posle saslušanja, a Miloš je odveden u
policijsku “šok sobu”. Prema njegovim reĉima, tu su ga trojica
policajaca tukla dva sata. Policajci su ga šutirali i udarali rukama, sve
vreme viĉući na njega da prizna kriviĉno delo za koje ga sumnjiĉe, što
je on sve vreme negirao. Nakon brutalne torture u policijskoj stanici,
Ţivojinović je dobio noćne more, fobiju, halucinacije i pao u depresiju.
Leĉio se dva i po meseca na Deĉjoj psihijatriji u Novom Sadu.
Ţivojinović se još uvek nalazi pod jakim sedativima, a i fiziĉko zdravlje
mu je narušeno, jer su mu pomerene bubreţne loţe i povreĊeni leĊni
mišići190.
Osnovni sud u Novom Sadu
Broj predmeta: P 4912/2011
Sudija: Gordana Glavaški
Tuţilac: Ţivojinović Miloš
Tuţeni: Republika Srbija
Osnov spora: tuţba za naknadu štete
Početak parničnog postupka: 25.maj 2011.
Status predmeta: U ţalbenom postupku
Miloš Ţivojinović podneo je tuţbu za naknadu štete protiv
policajaca. Postupak pokrenut pred Osnovnim sudom u Novom Sadu
vodi sudija Gordana Glavaški. U dosadašnjem toku postupka odrţana
su dva roĉista, na kojima se optuţeni nisu pojavili. Parniĉni postupak je
još uvek u toku. Inicijativa mladih za ljudska prava je na osnovu Zakona
o slobodnom pristupu informacijama od javnog znaĉaja traţila
informacije o ovom postupku od Prvog osnovnog suda u Novom Sadu,
ali je zahtev odbijen191.
190
“Greškom uhapšen: Ništa ti neće biti od malo batina, portal Press, dostupno na internet
stranici
http://www.pressonline.rs/sr/vesti/hronika/story/192057/Gre%C5%A1kom+uhap%C5%A1en%3
A+Ni%C5%A1ta+ti+ne%C4%87e+biti+od+malo+batina.html,
poslednji
put
posećena
17.01.2012.
191
Odgovor Prvog osnovnog suda u Novom Sadu od 13.februara 2012. godine, dostupan u
arhivi Inicijative mladih za ljudska prava
80
Tokom 2012. godine odrţana su još dva roĉišta, na osnovu kojih
je doneta prvostepena presuda. Predmet je rešen tako što je tuţioĉev
zahtev za naknadu štete delimiĉno usvojen, na šta su i tuţilac i
Republiĉko javno pravobranilaštvo uloţili ţalbu. Ţalbeni postupak je još
u toku.
Policijska tortura nad Danijelom Stojanovićem
Danijela Stojanovića su u policijskoj stanici u Vršcu 30. juna
2007. godine tukli i maltretirali policajci Aleksandar Adamov i Bojan
Biserĉić, dok je njihova koleginica Marijana Radivojević snimala ceo
dogaĊaj. Ovaj sluĉaj bio je predmet istrage 2008. godine, kada je
policija dostavila izveštaj nadleţnom tuţilaštvu. U MUP-u navode da su
svi akteri dogaĊaja tada negirali da je bilo ikakvog fiziĉkog
maltretiranja.
U junu 2011. godine, snimak se pojavio na “Jutjubu”192, a prve
reakcije javnosti su se desile tek po njegovom objavljivanju u medijima.
Po objavljivanju snimka oglasio se Danijel Stojanović, koji je
ispriĉao šta se desilo 30. juna 2007. godine u policijskoj stanici u Vršcu.
Prema Stojanovićevim navodima, policajci su ga tukli golog dva sata
bez prestanka, rukama, nogama, drvenom motkom. Stojanovićevog
oca su tukli u drugoj sobi. U prostoriji je bilo nekoliko policajaca i jedan
od njih je snimao. Stojanović ih je molio da prestanu sa batinama, dok
su mu oni psovali “majku cigansku”. On kaţe da su ih potom policajci
pustili, ali da su im zapretili da nikada više ne doĊu u Vršac, gde su na
pijaci prodavali robu. Danijel kaţe i da ih policija nije pustila da odu do
bolnice, već da su ih kolima pratili sve do izlaska iz grada. Mladić, koji
je u to vreme imao 17 godina, kaţe da posledice torture oseća i danas.
Njegov otac Gani Stojković (45) za to vreme se nalazio u susednoj
prostoriji i slušao zapomaganje sina. Kada je krenuo ka prostoriji u
kojoj je bio Danijel, policajac ga je udario prvo u stomak, pa u glavu 193.
Nakon istrage 2008. godine, sluĉaj je prosleĊen tadašnjem
Opštinskom javnom tuţilaštvu u Vršcu, a zamenica tuţioca Ljubica
Mrkobrada je bez ikakvih dodatnih provera odluĉila da ne pokreće
192
http://www.youtube.com/watch?v=mtBLtRT5R4&oref=http%3A%2F%2Fwww.youtube.com%2Fresults%3Fsearch_query%3Dtortura%2B
srpske%2Bpolicije&has_verified=1
193
„Ispovest mladića sa snimka policijske torture: Tukli su me dva sata bez prestanka“, dnevni
list “Blic”, dotupno na internet stranici http://www.blic.rs/Vesti/Tema-Dana/262359/Ispovestmladica-sa-snimka-policijske-torture-Tukli-su-me-dva-sata-bez-prestanka,
poslednji
put
posećena 18.januara 2012. godine
81
postupak. Kao razlog za to navela je da u “radnjama policajaca nema
elemenata kriviĉnog dela koji se gone po sluţbenoj duţnosti”194
Osnovni sud u Vršcu
Broj predmeta: K. Br. 428/2011
Sudija: Vesna Ivković-Bobić
Okrivljeni: Adamov Aleksandar
Podnosilac: Osnovno javno tuţilaštvo u Vršcu
Krivično delo koje se stavlja na teret je zlostavljanje i mučenje iz
člana 137 st.3 u vezi sa stavom 2 KZ-a
Optuţnica je podignuta 26. jula 2011. godine
Trenutni status predmeta: Oţalben
U dosadašnjem toku postupka zakazana su dva glavna pretresa
od kojih prvi, zakazan za 20. februar 2012. godine, nije odrţan. Sledeći
glavni pretres zakazan je 14. mart 2012. godine.
Tokom 2012. odrţana su tri glavna pretresa, a prvostepena
presuda je doneta 28. 06.2012. godine. Tom presudom se optuţeni
oglašava krivim, na šta su ţalbu uloţili i okrivljeni i Osnovno javno
tuţilaštvo u Vršcu, koje je I podnosilac predmeta. U toku je veštaĉenje
u drugostepenom postupku, nakon koga će biti doneta drugostepena
presuda.
Slučaj batinanja dečaka u Novom Sadu
Petnaestog oktobra 2011. godine policajci iz interventne jedinice
su u blizini Osnovne škole “Kosta Trifković” u Novom Sadu pretukli
ĉetvoricu maloletnika. Trojica deĉaka su zadobili modrice od udaraca
po telu, dok je ĉetvrti zbog potresa mozga i rasekotine na licu zadrţan
u deĉijoj bolnici.Incident se dogodio kada se grupa od dvadesetak
deĉaka, meĊu kojima je najstariji imao 15 godina, okupila na uglu ulica
Kraljevića Marka i Branislava Berića, gde se inaĉe sastaju. M. M, jedan
od deĉaka koji je prisustvovao incidentu, kaţe da je ubrzo pored njih
protrĉao nepoznat mladić kojeg je jurio automobil razbijene
šoferšajbne.Dva deĉaka su utrĉala u prodavnicu, a ĉetvorica u pasaţ
pored. Za njima je uleteo auto iz kojeg je izašao ĉovek i poĉeo da ih
tuĉe. Prema reĉima oĉevidaca, vozaĉ automobila, za kojeg se
ispostavilo da je policajac, zatvorio je kolima ulaz u pasaţ i
onemogućio ĉetvorici deĉaka da izaĊu iz njega. Roditelji sve ĉetvorice
194
„Kako je tuţiteljka amnestirala policajce „batinaše““, dnevni list “Politika”, dostupno na
internet stranici http://www.politika.rs/rubrike/Hronika/Kako-je-tuziteljka-amnestirala-policajcebatinase.lt.html, poslednji put posećena 18.januara 2012.godine
82
pretuĉenih deĉaka su pokrenuli privatnu kriviĉnu prijavu protiv uĉesnika
incidenta195. Inicijativa mladih za ljudska prava je na osnovu Zakona o
slobodnom pristupu informacijama od javnog znaĉaja traţila od
Osnovnog javnog tuţilaštva u Novom Sadu informacije o ovom sluĉaju,
ali nije dobijen nikakav odgovor196.
Iz Policijske uprave Novi Sad je saopšteno da je intervencija
usledila posle dojave da je u Bulevaru osloboĊenja nepoznata osoba
flašom razbila šoferšajbnu automobila u kome se, sa porodicom,
nalazio policijski sluţbenik koji je bio van duţnosti.U PU Novi Sad su
uzete izjave svih policajaca koji su prisustvovali incidentu. One su
prosleĊene novosadskom tuţilaštvu i disciplinskoj komisiji 197.
Policajac D.M., koji je u Novom Sadu predvodio batinanje
ĉetvorice maloletnika, suspendovan je, a postupak je pokrenut protiv
još 15 pripadnika MUP-a.
Slučaj policijske torture u Brusu
Trojica mladića iz Niša privedeni su zbog sumnje da su 19.
septembra 2008. godine uĉestvovali u pljaĉki pumpe u Brusu. Pri
povratku u Niš opkolilo ih je nekoliko policijskih automobila. Kada je
jedan od njih izašao iz vozila, policajac ga je udario puškom u ĉelo i
bacio ga na zemlju bez ikavih pitanja. Tokom narednih sat i po
vremena policajci su ih tukli i šutirali. Prema izveštaju sudske medicine,
jedan od mladića je zadobio teške telesne povrede. Potom su mladići
odvedeni u policijsku stanicu u Brusu i tu zadrţani sve dok nije došao
ĉovek sa opljaĉkane pupme i potvrdio da to nisu oni uradili. Tada su
pušteni uz obrazloţenje da i policajci greše198. Mladići su se obratili
Mreţi odbora za ljudska prava u Nišu (CHRIS)199.
Advokat Mreţe CHRIS, koji zastupa trojicu mladića, uputio je 3.
oktobra 2008. godine Ministarstvu unutrašnjih poslova, naĉelniku PU
195
Policajci su nas šutirali i gazili misleći das mo navijaĉi”, dnevni list “Blic”, dostupno na
internet stranici http://www.blic.rs/Vesti/Hronika/283882/Policajci-su-nas-sutirali-i-gazili-mislecida-smo-navijaci, poslednji put posećena 18. januara 2012.godine
196
Zahtev za Slobodan pristup informacijama od 26. decembra 2011. godine dostupan u arhivi
Inicijative mladih za ljudska prava
197
“ Vidi gore pod 89.
198
Snimak priloga emitovan na televiziji B92, dostupan na internet stranici
http://www.youtube.com/watch?v=wuI2jOmyt00 poslednji put posecena 20. januara 2012.
godine
199
Dokumentacija sluĉaja preuzeta od CHRIS-a, nalazi se u arhivi Inicijative mladih za ljudska
prava
83
Brus prituţbu oštećenih sa zahtevom za dostavu informacija, na koji
nije odgovoreno.
Dvadeset i trećeg oktobra 2008. godine Policijskoj upravi u
Kruševcu i ministru Ivici Daĉiću upućena je prituţba oštećenih, sa
zahtevom za dostavu informacija. Odgovor na ovu prituţbu stigao je
24. novembra 2008. godine od Direkcije policije, PU u Kruševcu gde su
obavešteni da je prituţba ustupljena MUP-u Republike Srbije, Upravi
kriminalistiĉke policije, Policijske uprave za grad Beograd.
Zastupnica Mreţe CHRIS podnela je 4. novembra 2008. godine
kriviĉnu prijavu protiv NN lica za delo iz ĉlana 136. St.2 KZ republike
Srbije- iznuĊivanje iskaza. Ova kriviĉna prijava je dopunjena 25.
novembra 2008. godine.
Pred Opštinskim sudom u Brusu su 13. maja, 9. juna i 21. jula
2009. godine, po pozivu Okruţnog javnog tuţilaštva odrţana
saslušanja svedoka. Na poslednjem saslušanju naloţeno je veštaĉenje
vrste, teţine i mehanizma nanošenja povreda oštećenim. Nalaz i
mišljenje veštaka Zavoda za sudsku medicinu u Nišu dostavljeni su 18.
decembra 2009. godine.
Advokat Mreţe CHRIS je 12. aprila i 16. septembra 2010. i 11.
maja 2011. godine uputio dopis Osnovnom javnom tuţilaštvu u
Kruševcu i Osnovnom sudu u Kruševcu i istraţnom sudiji Osnovnog
suda u Kruševcu intervenciju za nastavak postupka.
Dvadeset i drugog jula 2011. godine upućena je prituţba na rad
suda predsedniku Osnovnog suda u Kruševcu. Odgovor na poslednju
prituţbu je stigao 8. avgusta 2011. godine od strane predsednika
Osnovnog suda u Kruševcu, u kome se navodi da su navodi prituţbe
delimiĉno osnovani i da je, tokom 2010. i jednim delom 2011. godine
došlo do odreĊenog zastoja u postupanju po ovom predmetu.
Dvadeset i sedmog oktobra 2011. godine upućena je prituţba Visokom
savetu sudstva na postupanje-rad Osnovnog suda u Kruševcu.
Za 21. decembar 2011. godine i 6. februar 2012. godine u
Osnovnom sudu u Kruševcu, po zahtevu OJT, bila su zakazana roĉišta
za preduzimanje istraţnih radnji. Roĉišta nisu odrţana zbog nedolaska
pozvanih sluţbenih lica i neuredne dostave poziva200.
200
Preuzeto iz dokumentacije Mreţe odbora za ljudska prava (CHRIS) koji u ovom postupku
zastupaju oštećene
84
Sudsko procesuiranje slučajeva organizovanog kriminala
Afera “Indeks”
Deset profesora Pravnog fakulteta u Kragujevcu uhapšeni su 20.
februara 2007. godine pod sumnjom da su zloupotrebili poloţaj, primali
mito i falsifikovali dokumenta. Na samom poĉetku ove akcije uhapšeni
su Sveto Purić, dekan fakulteta, Boţin Vlašković, Ivan Ĉukalović,
Predrag Stojanović, Dragana Petrović, Dragan Bataveljić, SrĊan
ĐorĊević, Saša Jovanović, Zoran Simić, profesori na Pravnom fakultetu
u Kragujevcu i Emilija Stanković, koja je u tom trenutku bila i
pomoćnica ministra prosvete i sporta. Kod uhapšenih je pronaĊena
velika koliĉina novca, nekoliko desetina indeksa i prijave sa
Univerziteta u Banjaluci201. Sluĉaj koji je u javnosti poznat kao afera
“Indeks”, koja je zapoĉela ovom akcijom, završio se privoĊenjem i
daljim procesuiranjem 87 osoba202.
Sudsko procesuiranje slučaja
Viši sud u Smederevu
Predsednik sudskog veća: sudija SlaĎana Bojković
Broj predmeta: K-121/2010
Krivično delo koje se stavlja na teret je zloupotrebe sluţbenog
poloţaja, primanje mita, davanje mita i falsifikovanje dokumenata
Optuţnica je podignuta 17. avgusta 2007. godine
201
http://www.politika.rs/rubrike/Hronika/t20389.lt.html; poslednji put posećeno 30. januara
2012.godine
202
Saša Jovanović, Dragana Petrović, Emilija Stanković, SrĊana ĐorĊević, Sveto Purić, Boţin
Vlašković, Dragan Bataveljić, Ivan Ĉukalović, Predrag Stojanović, Zoran Simić, Milena
Petrović, Jasmina Nektarijević, Nenad ĐurĊević, Miroslav Galjka, Dejan Atanacković, Rajko
Ćosović, Zoran Kovaĉević, Branislava Stojković, Novak Purić, Olivera Kojić, Bora Ĉejović,
Andrija Tomović, Nenad Obradoviĉ, Vladimir Dimitrijević, Radoje Brković, Miodrag Mićović,
Miroljub Simić, Sobodan Svorcan, Radomir Stojanović, Ţivorad Lekić, Goran Stevanović,
Ţivadinka Iskrenović, Biljana Vićentijević, Vesna Vasić, Branislava Marković, Oliver Antić,
Slobodan Panov, Nevenka Baĉanin, Nada Todorović, Zvonko Marković, Dragutin Šoškić,
Vladimir Andeselić, Katarina Antić, Bošković Marija, Radošin Bošković, Danijela Bošković,
Somaja Bulić, Valentina Barjaktarević, Besna Veliĉković Mitrović, Milorad Veliĉković, Goran
Vukašinović, Gordana Gvozdenović, Golub Garović, Ivan Grbić, Sreten Dimitrijević, Maja Drĉa,
Dragoslav ĐurĊević, Irena Jovanović, Vladan Jevtić, Emilija Jovanović, Radmila Jovanović
Canić, Sneţana Jovanović, Marija Jovanović, Dragana Jovanović, Mirko Katanĉić, SrĊan
Kljajin, Marija Leković, Milan Lazarević, Dejan Momĉilović, Jelena Milosavljević, Ana Manić,
Marija Milićević, Milun Milutinović, Marija Novaković, Jasmina Petrović, Todor Podgorac,
Dragana Petrović, Ana Stojanović, Jelena Simić, Ljiljana Sojkić, Dragana Sarić, Ivana
Stijepović, Natalija Sekulić, Ivanka Smiljanić, Milan Smiljanić, Stanika SinĊelić, Saša
Tiosavljević, Radiša Urošević.
85
Trenutni status predmeta: Prvostepeni postupak je još uvek u
toku.
Optuţnicom koja je podignuta 17. avgusta 2007. godine
obuhvaćena je 41 osoba, od toga su 23 osobe profesori sa
kragujevaĉkog, beogradskog i niškog univerziteta. Optuţnicom je
odreĊen pritvor za 16 lica zbog mogućeg bekstva, od toga je 13
profesora203.
Zamenik javnog tuţioca je u optuţnici predloţio da se u sluĉaju
optuţenih Dragane Petrović, Emilije Stanković, SrĊana ĐorĊevića,
Svete Purića, Boţina Vlaškovića, Dragana Bataveljića, Ivana
Ĉukalovića,
Predraga
Stojanovića,
Zorana
Simića,
JasmineNektarijević, Milene Petrović, Nenada ĐurĊević, Radoja
Brkovića, Miroljuba Simića, Miodraga Mićovića, Radomira Stojanovića,
Bore Ĉejovića i Slobodana Svorcana izrekne bezbednosna mera
zabrane vršenje poziva delatnosti i duţnosti, budući da je kriviĉno delo
izvršeno zloupotrebom poloţaja i vršenjem duţnosti.
Prema podacima objavljenim na internet sajtovima fakulteta,
većina optuţenih profesora i dalje obavlja profesorsku funkciju (Emilija
Stanković204, SrĊan ĐorĊević205, Boţin Vlašković206, Dragan
Bataveljić207, Ivan Ĉukalović208, Predrag Stojanović209, Milena
Petrović210, Nenad ĐurĊević211, Radoje Brković212, Miodrag Mićović213,
203
Profesori kojima je odreĊen pritvor su Saša Jovanović, Dragana Petrović, Emilija Stanković,
SrĊan ĐorĊević, Sveto Purić, Boţin Vlašković, Dragan Bataveljić, Ivan Ĉukalović, Predrag
Stojanović, Zoran Simić, Milena Petrović, Nenad ĐurĊević, Bora Ĉejović, Andreja Tomović,
Radoje Brković, Miodrag Mićović
204
Vanredna profesorka na predmetu Rimsko pravo, http://www.jura.kg.ac.rs/index.php/sr/prof.dr-emilija-stankovic.htm, poslednji put posećeno 23. februara 2012.
205
Vanredni profesor na predmetu Uvod u pravo, http://www.jura.kg.ac.rs/index.php/sr/prof.-drsrdjan-djordjevic.htm, poslednji put posećeno 23. februara 2012.
206
Redovni profesor na predmetima Autorsko pravo i Pravo industrijske svojine,
http://www.jura.kg.ac.rs/index.php/sr/prof.-dr-bozin-vlaskovic.htm, poslednji put posećeno 23.
februara 2012.
207
Vanredni profesor na predmetu Ustavno pravo, http://www.jura.kg.ac.rs/index.php/sr/prof.-drdragan-bataveljic.htm, poslednji put posećeno 23. februara 2012.
208
Redovan
profesor
na
predmetu
MeĊunarodno
javno
pravo,
http://www.jura.kg.ac.rs/index.php/sr/prof.-dr-ivan-cukalovic.htm, poslednji put posećeno 23.
februara 2012.
209
Redovni
profesor
na
predmetu
Javne
finansije
i
finansijsko
pravo,
http://www.jura.kg.ac.rs/index.php/sr/prof.-dr-predrag-stojanovic.htm, poslednji put posećeno
23. februara 2012.
210
Vanredna
profesorka
na
predmetu
MeĊunarodno
privatno
pravo,
http://www.jura.kg.ac.rs/index.php/sr/prof.-dr-milena-petrovic.htm, poslednji put posećeno 23.
februara 2012.
211
Redovni profesor na predmetima Obligaciono pravo, Sportsko pravo, Javni skupovi i
sportske priredbe, Pravo nevladinih organizacija, http://www.jura.kg.ac.rs/index.php/sr/prof.-drnenad-djurdjevic.htm, poslednji put posećeno 23. februara 2012.
86
Slobodan Svorcan214, Oliver Antić215. Slobodan Panov216, Nevenka
Baĉanin217, Nada Todorović218, Sveto Purić219)220.
Dana 31. marta 2008. godine optuţnica je proširena na još 46
osoba, tako da se u okviru ovog sluĉaja sudski procesuira 87 osoba221.
U dosadašnjem toku postupka odrţano je 40 glavnih pretresa.
Osumnjiĉeni se terete za kriviĉna dela zloupotrebe sluţbenog poloţaja,
primanja mita, davanja mita, falsifikovanje sluţbenih isprava i
neodzvoljeno drţanje oruţja i eksplozivnih materijala.
Dana 1. septembra. 2009. godine, okruţni javi tuţilac u
Beogradu odustao je od kriviĉnog gonjenja Olivera Antića optuţenog
za prmanje mita, bez obrazloţenja222.
212
Redovni
profesor
na
predmetima
Radno
pravo
i
Pravno
normiranje,
http://www.jura.kg.ac.rs/index.php/sr/prof.-dr-radoje-brkovic.htm, poslednji put posećeno 23.
februara 2012.
213
Redovni professor na predmetu Privredno pravo, http://www.jura.kg.ac.rs/index.php/sr/prof.dr-miodrag-micovic.htm poslednji put posećeno 23. februara 2012.
214
Redovan profesor na predmetu Nasledno pravo, http://www.jura.kg.ac.rs/index.php/sr/prof.dr-slobodan-svorcan.htm, poslednji put posećeno 23. februara 2012.
215
Redovan profesor na Pravnom fakultetu Univerziteta u Beogradu, na predmetima GraĊansko
pravoopšti
deo
i
stvarno
pravo,
Nasledno
pravo,
Obligaciono
pravo,
http://www.ius.bg.ac.rs/prof/licna.asp?sifra=ANTOLI, poslednji put posećeno 23. februara 2012.
216
Vanredni profesor na Pravnom fakultetu Univerziteta u Beogradu na predmetu Porodiĉno
pravo, http://www.ius.bg.ac.rs/prof/licna.asp?sifra=PANSLO, poslednji put posećeno 23.
februara 2012.
217
Redovna profesorka na predmetu Upravno pravo, http://www.jura.kg.ac.rs/index.php/sr/prof.dr-nevenka-bacanin.htm, poslednji put posećeno 23. februara 2012.
218
Vanredna
profesorka
na
predmetu
Politiĉka
ekonomija,
http://www.jura.kg.ac.rs/index.php/sr/prof.-dr-nada-todorovic.htm, poslednji put posećeno 23.
februara 2012.
219
Redovni
profesor
na
predmetu
Ekonomska
politika,
http://www.jura.kg.ac.rs/index.php/sr/prof.-dr-sveto-puric.htm 23. februara 2012.
220
http://www.ius.bg.ac.rs/prof/spisak.asp
i
http://www.jura.kg.ac.rs/index.php/sr/nastavnoosoblje.htm; poslednji put posećeno 30. januara 2012.godine
221
Saša Jovanović, Dragana Petrović, Emilija Stanković, SrĊana ĐorĊević, Sveto Purić, Boţin
Vlašković, Dragan Bataveljić, Ivan Ĉukalović, Predrag Stojanović, Zoran Simić, Milena
Petrović, Jasmina Nektarijević, Nenad ĐurĊević, Miroslav Galjka, Dejan Atanacković, Rajko
Ćosović, Zoran Kovaĉević, Branislava Stojković, Novak Purić, Olivera Kojić, Bora Ĉejović,
Andrija Tomović, Nenad Obradoviĉ, Vladimir Dimitrijević, Radoje Brković, Miodrag Mićović,
Miroljub Simić, Sobodan Svorcan, Radomir Stojanović, Ţivorad Lekić, Goran Stevanović,
Ţivadinka Iskrenović, Biljana Vićentijević, Vesna Vasić, Branislava Marković, Oliver Antić,
Slobodan Panov, Nevenka Baĉanin, Nada Todorović, Zvonko Marković, Dragutin Šoškić,
Vladimir Andeselić, Katarina Antić, Bošković Marija, Radošin Bošković, Danijela Bošković,
Somaja Bulić, Valentina Barjaktarević, Besna Veliĉković Mitrović, Milorad Veliĉković, Goran
Vukašinović, Gordana Gvozdenović, Golub Garović, Ivan Grbić, Sreten Dimitrijević, Maja Drĉa,
Dragoslav ĐurĊević, Irena Jovanović, Vladan Jevtić, Emilija Jovanović, Radmila Jovanović
Canić, Sneţana Jovanović, Marija Jovanović, Dragana Jovanović, Mirko Katanĉić, SrĊan
Kljajin, Marija Leković, Milan Lazarević, Dejan Momĉilović, Jelena Milosavljević, Ana Manić,
Marija Milićević, Milun Milutinović, Marija Novaković, Jasmina Petrović, Todor Podgorac,
Dragana Petrović, Ana Stojanović, Jelena Simić, Ljiljana Sojkić, Dragana Sarić, Ivana
Stijepović, Natalija Sekulić, Ivanka Smiljanić, Milan Smiljanić, Stanika SinĊelić, Saša
Tiosavljević, Radiša Urošević
87
Prvog februara 2012. godine saslušana je svedokinja Ljubinka
Jovanović. Ona je bila daktilografkinja u PU Smederevo, a u penziji je
od jula 2010.godine. Njen zadatak je bio kucanje izveštaja, zapisnika,
kriviĉnih prijava i beleški. Prilikom saslušanja konstatovano je da
svedokinja nije potpisala najveći broj zapisnika koje je saĉinila (39 od
45 napisanih). Sudija je donela rešenje da se ispitaju svi zapisnici koje
je saĉinila svedokinja i da se naredni glavni pretres odrţi 2. februara
2012. godine.
Prema podacima koje je dostavio Pravni fakultet u Kragujevcu,
zaposleni na tom fakultetu koji su bili u pritvoru udaljeni su sa posla za
vreme trajanja pritvora. Jednom broju optuţenih radnika radni odnos je
prestao po drugim osnovama, dok svi ostali optuţeni i dalje obavljaju
delatnost 223.
U periodu od 2. februara 2012. godine do 25. aprila 2013.
godine odrţano je 16 pretresa, pet nije odrţano. Poslednji zakazan
pretres bio je zakazan za 25. april 2013. godine koji nije odrţan.
222
http://www.naslovi.net/2009-09-01/vecernje-novosti/profesor-bez-
optuznice/1304295
223
Odgovor Pravnog fakulteta u Kragujevcu dostupan u arhivi Inicijative mladih za ljudska
prava
88
Slučaj „Duvanska mafija“
Vlasnica privatnog preduzeća „Tref rentakar“ Bojana Bajrušević i
bivši direktor Savezna uprave carina Mihalj Kertes su optuţeni da su u
periodu od 1996. do 2001. godine krijumĉarili cigarete i na taj naĉin
pribavili imovinsku korist od 51.858.363 tadašnjih nemaĉkih maraka.
Bojana Bajrušević 224, Valentin Petrov 225, vlasnik špedicije “Šop”,
Miodrag Prvilović 226 i Predrag Jovanĉić 227 terete se da su preko
preduzeća “Tref rentakar” uvozili cigarete, kao i da su poslovnu
dokumentaciju falsifikovali kako bi izgledalo da su oni uvozili nameštaj i
drugu robu 228.
Viši sud u Beogradu
Predsednik sudskog veća: sudija Zoran Drecun
Broj predmeta: K-PO1 283/10
Optuţnica je podignuta oktobra 2010. godine
Optuţeni: Bojana Bajrušević, Valentin Petrov, Miodrag Prvilović,
Predrag Jovančić
Krivično delo koje se stavlja na teret je zloupotreba sluţbenog
poloţaja iz člana 359 KZ-a
Optuţnica je podignuta u oktobru 2010. godine, dodatno je
precizirana u aprilu 2011. godine
Trenutni status predmeta: prvostepeni postupak je u toku.
Zahtev za sprovoĊenje istrage je podnet 17. juna 2007. godine.
Tuţilaštvo za organizovani kriminal je optuţnicu protiv Bojane
Bajrušević podiglo u oktobru 2010. godine, optuţnica je na zahtev suda
precizirana u aprilu 2011. godine.
224
Prvooptuţena Bojana Bajrušević se tereti da je davala naloge ostalima da prave laţna
dokumenta i da je prebacivala novac na tri of-šor kompanije da bi platila stvarne dobavljaĉe
cigareta. Ostatak novca je zadrţavala ili prebacivala na svoj privatan raĉun u “Union banci”.
Ona se tereti i da je na osnovu obrazaca Narodne banke iznosila novac iz zemlje i sa kiparskim
preduzećem “Ineks global” ugovarala kupovinu cigareta.
225
Petrov se tereti da je stupao u kontakt sa izvesnim Zoranom i Ljubom da bi oni na granici
doĉekali bugarske vozaĉe koji su prevozili cigarete iz Burgusa i Varne, da bi u špediciji “Šop”
na granici saĉinjavali laţne carinske propratnice da je uvezena druga roba.
226
Prvilović se tereti da je prevozio cigarete iz magacina u Subotici do auto-servisa „Tref
rentakar“ u Beogradu, a po nalogu Bojane Bajrušević.
227
Jovanĉić je optuţen da je posredovao u prodaji cigareta izmeĊu Bojane Bajrušević i većeg
broja kupaca u Beogradu.
228
Oni se još terete za laţno predstavljanje cena cigareta u dokumentaciji, odnosno
prikazivanje cena cigareta većem iznosu od stvarne cene, kao i da su prodavali cigarete van
prodavnica “Tref rentakar” koje su bile osloboĊene carina.
89
Prvi glavni pretres je bio zakazan za 20. decembar 2011.
godine229, ali ga je predsednik sudskog veća odloţio za 13. februar
2012. zato što odbrana nije imala priliku da obavi uvid u odreĊenu
dokumentaciju u vezi sa sluĉajem230. Pripremni glavni pretres odrţan je
13. februara 2012. godine, a sledeći glavni pretresi su zakazani za 8. i
9. mart 2012. godine231.
Slučaj Prvoslava Davinića
Okruţno javno tuţilaštvo u Beogradu je 22. decembra 2006.
godine podnelo kriviĉnu prijavu protiv Prvoslava Davinića u kojoj se on
tereti da je zloupotrebio sluţbeni poloţaj. Prvoslav Davinić 232, u tom
trenutku ministar odbrane drţavne zajednice Srbije i Crne Gore je,
prema navodima Okruţnog javnog tuţilaštva, 10. oktobra 2005. godine
stan koji je dat na privremeno korišćenje viceadmiralu Majlu Ţarkoviću
iz statusa sluţbenog promenio u status stana koji se daje u zakup.
Istom odlukom on je naloţio VojnograĊevinskom centru da sa
Ţarkovićem sklopi ugovor o kupovini tog stana, a prethodno rešenje o
dodeli sluţbenog stana zameni novim rešenjem o dodeli stana u zakup
na neodreĊeno vreme233.
Davinić je takoĊe optuţen da je uĉestvovao u aferama
„Pancir“234i „Satelit“235, gde se takoĊe tereti za zloupotrebu sluţbenog
poloţaja236.
229
“Dokumentacija putovala ĉetiri godine”, portal Alo.rs, dostupno na internet adresi
http://www.alo.rs/vesti/44661/Dokumentacija_putovala_cetiri_godine, posednji put pristupljeno
25.januara 2012.godine
230
„SuĊenje odloţeno za februar“, portal Danas.rs, dostupno na internet adresi
http://www.dnevnik.rs/hronika/sudjenje-odlozeno-za-februar,
poslednji
put
pristupljeno
25.januar 2012.godine
231
Odgovor Višeg suda u Beogradu, dostupan u arhivi Inicijatiove mladih za ljudska prava
232
Ĉlan G-17 plus od septembra 2003. godine do iskljuĉenja iz stranke 2005. godine.
233
Optuţnica protiv Prvoslava Davinića i Dragana Đinija dostupna je u arhivi Inicijativi mladih
za ljudska prava.
234
U aferi „Pancir“ Davinić je optuţen da je sklapanjem dva ugovora o kupovini vojne opreme
od 25. avgusta 2005. godine u vrednosti od 176 miliona evra pribavio korist biznismenu Miletu
234
Dragiću, vlasniku istoimenog preduzeća iz Zrenjanina i time zloupotrebio sluţbeni poloţaj .
235
U aferi „Satelit“ tuţilaštvo Davinića tereti da je 2005. godine u Parizu zloupotrebio sluţbeno
ovlašćenje i zakljuĉio ugovor o pravu korišćenja izraelskog satelita. Taj ugovor je vredeo 45
miliona evra. Posle presude meĊunarodne arbitraţe Davinićev potpis stavljen 2005. na ugovor
sa izraelskom kompanijom o iznajmljivanju špijunskog satelita koštaće drţavu Srbiju 36 miliona
evra.
236
„Davinić osloboĊen optuţbi za dodele stanova“, izvor: Tanjug, portal Kurir-info.rs, dostupno
na internet adresi http://www.kurir-info.rs/crna-hronika/davinic-oslobodjen-optuzbi-za-dodelestanova-83053.php, poslednji put posećena 30.januara 2012.godine
90
Sudsko procesuiranje afere “Satelit”
Vojno odeljenje Višeg suda u Beogradu
Predsednik sudskog veća: Danko Laušević
Broj predmeta: K-2060/2010
Optuţeni: Prvoslav Davinić
Krivično delo koje se stavlja na teret je zloupotreba sluţbenog
poloţaja na osnovu člana 359. Krivičnog zakonika
Optuţnica je podignuta 31. maja 2010. godine
Trenutni status predmeta: prvostepeni postupak je okončan
oslobaĎajućom presudom. U drugostepenom postupku je ukinuta
prvostepena presuda, predmet je vraćen na ponovno suĎenje.
Prema navodima optuţnice podignute 31. maja 2010, Prvoslav
Davinić se tereti da je bez dozvole nadleţnih organa, 4. juna 2005.
godine potpisao ugovor sa izraelskom kompanijom “Imidţset
internešenel” vredan 45 miliona dolara i time naneo štetu Republici
Srbiji237.
Prema izjavi portparola Višeg javnog tuţilaštva, Tome Zorića,
tadašnji ministar je protivno uredbi Ministarstva odbrane i bez
saglasnosti Uprave za budţet i finansije Ministarstva, Uprave i direkcije
za imovinsko-pravne poslove, zakljuĉio ugovor sa izraelskom firmom
"Imidţset internešenel"238. Prema ugovoru, izraelska strana se
obavezala da Ministarstvu odbrane Srbije na šest godina iznajmi
satelite tipa "Eros A" i "Eros B", kojima bi se nadgledao prostor juga
Srbije i podruĉje Kosova i Metohije, kao i da instalira kontrolnu
stanicu239. Prvi glavni pretres u toku ovog postupka odrţan je 18.
april 2012. godine.240 SuĊenje Prvoslavu Daviniću je zatvoreno za
javnost241.
237
„Satelit
na
sudu“,
portal
Novosti.rs,
dostupno
na
internet
adresi
http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/aktuelno.290.html:274929-Satelit-na-sudu, poslednji put
posećena 30.januar 2012.godine
238
isto.
239
„Davinić i afera „Satelit“ ponovo pred sudom“, portal Blic.rs, dostupno na internet adresi
http://www.blic.rs/Vesti/Hronika/73943/Davinic-i-afera-Satelit-ponovo-pred-sudom, poslednji put
pristupljeno 30.januar 2012.godine
240
Proces broj K-2060/2010 na internet prezentaciji Prvog osnovngo suda, dostuno na internet
adresi
http://tpson.portal.sud.rs/libra_portal_full/pregled_docket.cfm?puid=188950&sud=VS_BG,
poslednji put posećena 30.januar 2012.godine
241
SuĊenje u aferi "Satelit" zatvoreno za javnost, Blic online, dostupno na internet stranici
http://www.blic.rs/Vesti/Hronika/310608/Sudjenje-u-aferi-Satelit-zatvoreno-za-javnost poslednji
put posećena 6. mart 2012. godine
91
Prvostepena oslobaĊajuća presuda doneta je 28. juna 2012.
godine. OJT u Beogradu je podnelo ţalbu 09. jula. 2012. godine. U
durgostepenom postupku je ukinuta presuda, jer je ustanovljeno da je
ĉinjeniĉno stanje pogrešno ili nepotpuno utvrĊeno.
Postupanje Ustavnog suda
Zabrana delovanja udruženja Otačastveni pokret Obraz
Republiĉko javno tuţilašto je 25. septembra 2009. godine traţilo
zabranu delovanja udruţenja "Otaĉastveni pokret Obraz"242 zbog
delovanja usmerenog na nasilno rušenje ustavnog poretka, kršenje
garantovanih ljudskih i manjinskih prava ili izazivanja rasne, nacionalne
i verske mrţnje. Tuţilaštvo je takoĊe traţilo i da se "Obraz" briše iz
registra udruţenja koje vodi Agencija za privredne registre, kao i da se
sva buduća udruţenja i grupe koje ţele da nastave aktivnosti "Obraza"
smatraju nelegalnim da bi se spreĉilo da aktivisti "Obraza" zaobiĊu
presudu o zabrani i registruju nova udruţenja sa istom svrhom i ciljem i
tako uspostave kontinuitet sa "Obrazom"243.
Od podnošenja zahteva do prve javne rasprave prošlo je dve
godine, pa je prva javna rasprava odrţana u decembru 2011. godine,
nakon koje su odrţana još tri rasprave na kojima se većalo o
argumentima za zabranu i protiv nje.
242
Organizacija "Obraz" nastala je iz "Izdavaĉkog doma Srbski obraz", koji je svoj rad zapoĉeo
1994. godine, sa blagoslovom episkopa Srpske pravoslavne crkve Danila Krstića. Osnivaĉ i
prvi predsednik "Obraza" bio je Nebojša Krstić, sociolog, teolog i ĉlan Udruţenja knjiţevnika
Srbije, a posle njegove pogibije u saobraćajnoj nesreći, 2001. godine, predsednik "Obraza" je
postao Mladen Obradović. Organizacija se zalagala za uspostavljanje srpske pravoslavne
monarhije na prostoru od „Kupe do Vardara i od Dunava do Jadranskog mora“ Zvaniĉna
ideologija „Obraza“ je bio „svetosavski nacionalizam“, a njihovo delovanje je karakterisalo
isticanje „tradicionalnih srbskih vrednosti“ („bogoljublje“, „rodoljublje“, „viteštvo“), uz izrazito
diskriminatorski odnos prema raznim manjinskim društvenim grupama (etniĉkim, seksualnim,
verskim). Organizacija je postala politiĉki aktivnija od 2000. godine, a skrenula je paţnju medija
na sebe nakon što su njeni ĉlanovi, zajedno sa fudbalskim huliganima, uzeli uĉešća u nasilnom
spreĉavanju Parade ponosa u Beogradu 2001. godine. Ministarstvo unutrašnjih poslova
Republike Srbije i Odbor za bezbednost Skupštine Vojvodine su 2005. godine okarakterisali
Obraz kao klerofašistiĉku organizaciju.
243
„Ustavni sud doneo odluku o zabrani rada Udruţenja graĊana ''Otaĉastveni pokret Obraz''
http://www.ustavni.sud.rs/page/view/sr-Latn-CS/88-101638/ustavni-sud-doneo-odluku-ozabrani-rada-udruzenja-graana-otacastveni-pokret-obraz , poslednji put posećeno 20. avgusta
2012. godine
92
Ustavni sud je 12. juna 2012. godine ustanovio da su, na osnovu
dokaza koji su predoĉeni, ispunjeni svi kriterijumi za zabranu rada
Udruţenja244 i da ta mera predstavlja srazmeran odgovor društva radi
ostvarivanja legitimnog cilja - zaštite osnovnih sloboda i prava
graĊana.245 Sud je zakljuĉio da iz akata i delovanja Obraza proistiĉu
stavovi kojima se suštinski diskriminišu graĊani, kroz govor mrţnje,
uznemiravanje i poniţavanje, ĉime se krše Ustavom utvrĊene slobode i
prava graĊana i zloupotrebljava pravo na udruţivanje246.
Ustavni sud je imao u vidu programska naĉela ovog Udruţenja,
delovanje Obraza, izjave lidera, kao i uĉešće ĉlanova tog udruţenja u
odreĊenim dogaĊajima, pa je Sud konstatovao i da je Udruţenje ne
samo tolerisalo, već i podrţalo uĉešće svojih ĉlanova u incidentima.247
Sud je takoĊe naveo da je imao u vidu i da je demokratsko pluralistiĉko
društvo, koje se izgraĊuje, i dalje opterećeno brojnim predrasudama
koje imaju duboke korene u istoriji naroda na prostorima Balkana, pa je
zbog toga vaţno zaštititi najvaţnije društvene vrednosti svim
sredstvima i blagovremeno spreĉiti sve pojave koje mogu, stvaranjem
okruţenja nesigurnosti i straha za pripadnike ĉitavih društvenih grupa,
poništiti napore kojima se iskazuje demokratska tradicija srpskog
naroda248.
244
Prema ĉlanu 50 Zakona oudruţenjima („Sluţbeni glasnik RS”, broj 51/09) , udruţenje moţe
biti zabranjeno ukoliko su njegovi ciljevi usmereni na nasilno rušenje ustavnog poretka i
narušavanje teritorijalne celokupnosti Republike Srbije, kršenje zajemĉenih ljudskih ili
manjinskih prava ili izazivanje i podsticanje neravnopravnosti, mrţnje i netrpeljivosti zasnovane
na rasnoj, nacionalnoj, verskoj ili drugoj pripadnosti ili opredeljenju, kao i polu, rodu, fiziĉkim,
psihiĉkim ili drugim karakteristikama i sposobnostima. Odluka o zabrani rada udruţenja moţe
se zasnivati na radnjama ĉlanova udruţenja ako postoji veza izmeĊu tih radnji i delovanja
udruţenja ili njegovih ciljeva, ako se radnje zasnivaju na organizovanoj volji ĉlanova i ako se
prema okolnostima sluĉaja moţe smatrati da je udruţenje tolerisalo radnje svojih ĉlanova.
Simboli vizuelnog identiteta i druge oznake udruţenja kome je zabranjen rad (zastave, parole,
uniforme, grbovi, znaĉke i dr) ne smeju se javno upotrebljavati.
245
“Ustavni
sud
zabranio
Obraz”,
Novi
Magazin,
dostupno
na
http://www.novimagazin.rs/vesti/ustavni-sud-zabranio-obraz, poslednji put posećeno 20.
avgusta 2012. godine
246
Ibid.
247
Ibid.
248
“Obraz
ostao
bez
dozvole”,
Veĉernje
novosti,
dostupno
na
http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/aktuelno.291.html:383861-quotObrazquot-ostao-bezdozvole, poslednji put posećeno 20. avgusta 2012. godine
93
Postupak zabrane SNP Naši i 1389
U septembru 2009. godine Republiĉki javni tuţilac je Ustavnom
sudu Srbije podneo predlog za zabranu rada Udruţenja graĊana
"1389", zbog delovanja usmerenog na nasilno rušenje ustavnog
poretka, kršenja zajamĉenih ljudskih i manjinskih prava, izazivanja
rasne, nacionalne ili verske mrţnje.249 Na javnoj raspravi koja je
odrţana pred Ustavnim sudom 22. juna 2011. godine, Republiĉko
tuţilaštvo je odluĉilo da odustane od predloga za zabranu rada
Udruţenja graĊana "1389".
Ustavni sud Srbije obustavio je 05. novembra 2011. godine
postupak za zabranu rada Udruţenja graĊana "Pokret 1389" nakon što
je Tuţilaštvo povuklo predlog. Razmatrajući dostavljene podneske
Ustavni sud je konstatovao da je Udruţenje graĊana „1389“, ĉiju
zabranu predlaţe Republiĉko javno tuţilaštvo, u Udruţenje graĊana
„Pokret 1389“ na osnovu rešenja Ministarstva za drţavnu upravu i
lokalnu samupravu od 21. decembra 2007. godine250.
Naime, Republiĉko javno tuţilaštvo je 18. oktobra 2011. godine
dostavilo podnesak Ustavnom Sudu kojim obaveštava sud da odustaje
od predloga za zabranu rada Udruţenja graĊana "Pokret 1389" zbog
ĉega su prestale procesne pretpostavke za voĊenje postupka.
Tuţilaštvo je istim podneskom dostavilo novi predlog 251 za zabranu
registrovanog
udruţenja
„Srpski
narodni
pokret
1389“252,
249
“Tuţilac traţi zabranu Pokreta 1389”, Veĉernje Novosti Online, dostupno na
http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/aktuelno.290.html:335262-Tuzilac-trazi-zabranu-Pokreta1389, poslednji put posećeno 20. avgusta 2012. godine
250
“Obustavljen postupak za zabranu rada Udruţenja graĊana „Pokret 1389“, Republika Srbija
Ustavni
Sud,
dostupno
na
http://www.ustavni.sud.rs/page/view/sr-Latn-CS/88101514/obustavljen-postupak-za-zabranu-rada-udruzenja-graana-pokret-1389, poslednji put
posećeno 20. avgusta 2012. godine
251
“Ustavni sud: Pokrenut novi postupak za zabranu SNP "1389" i organizacije "Naši", Blic
Online, dostupno na http://www.blic.rs/Vesti/Hronika/287721/Ustavni-sud-Pokrenut-novipostupak-za-zabranu-SNP-1389-i-organizacije-Nasi, poslednji put posećeno 20. avgusta 2012.
godine
252
“SNP 1389” je organizacija registrovana 2010. godine, odvajanjem nekih ĉlanova iz
udruţenja graĊana “1389”. „SNP 1389“ se nakratko ujedinio sa pokretom Naši iz AranĊelovca,
a naziv novog udruţenja je bio Srpski narodni pokret Naši „1389“. U junu 2011. godine došlo je
do ponovnog razdvajanja ove dve organizacije na Srpski narodni pokret 1389 i na Srpski
narodni pokret Naši. Srpski narodni pokret 1389 kao svoj osnovni cilj navodi osloboĊenje i
ujedinjenje svih „srpskih zemalja“ u koje, pored Srbije, ubraja i Crnu Goru, Makedoniju, Bosnu i
Hercegovinu, prostor nekadašnje Republike Srpske Krajine sa proširenjima i severni
deo Albanije. Zvaniĉna stranica SNP 1389 http://www.snp1389.rs/
94
neregistrovanog udruţenja „Naši“253 iz AranĊelovca i neformalnog
zajedniĉkog udruţenja „Srpski narodni pokret Naši 1389“254. Repubiĉko
tuţilaštvo predloţilo je Ustavnom sudu da zabrani ova udruţenja jer se
naĉela i principi okupljanja ĉlanova ovih udruţenja kose sa osnovnim
principima kojima se garantuje sloboda govora i udruţivanja 255. U
predlogu Republiĉkog tuţilaštva se navodi i da se ova udruţenja u
borbi za svoje ciljeve sluţe nasiljem, da ih karakteriše netolerancija,
iskljuĉivost i netrpeljivost. Da vrše diskriminaciju prema svima sa
kojima ne dele isto mišljenje. Moralne stavove, ali i prema delu
populacije razliĉitih seksualnih sklonosti šireći na taj naĉin homofobiju i
transfobiju kao ponašanja koja su svojstvena onima koji ne vole LGBT
populaciju ili njihove zajednice zbog njihovog naĉina ţivota 256. Predlog
Republiĉkog tuţilaštva se zasniva na ĉinjenici da uprkos proklamovanoj
toleranciji u našem društvu izjave i radnje koje preduzimaju ĉlanovi
navedenih udruţenja predstavljaju sistematsko i konsekventno
ugroţavanje slobode opredeljenja ljudi po raznim osnovama i poziv na
uspostavljanje totalitarnog umesto demokratskog društva257.
U javnoj raspravi odrţanoj 17. aprila 2012. godine, Tuţilaštvo je
iznelo da se ukazivanjem na ciljeve pokreta "SNP Naši“ u vidu borbe
protiv gej pokreta, diskriminišu graĊani po svojim liĉnim svojstvima,
negativno se izdvajaju iz društva, onako kako to zamišljaju da treba
ĉlanovi ovog Udruţenja258. TakoĊe, izneto je da se programskim
naĉelima SNP 1389 izraţavaju stavovi koji uvode govor mrţnje prema
drugim društvenim grupama, ĉime se sprovodi koncept netolerancije 259.
Gordana Janićijević, zamenik republiĉkog javnog tuţilaštva, je istakla i
da je predlogom tuţilaštva obuhvaćeno i zajedniĉko udruţenje SNP
Naši 1389, koje je zvaniĉno postojalo u jednom kratkom vremenskom
periodu, jer ono na pojedinim sajtovima i dalje egzistira kao udruţenje
253
SNP NAŠI je organizacija osnovana od strane ĉlanova udruţenja NAŠI, koje je osnovano
2006. godine, i dela ĉlanova SNP 1389. Ideologija SNP Naši je srpsko rodoljublje i domaćinski
poredak. Zvaniĉna internet stranica SNP Naši http://nasisrbija.org
254
Neformalno zajedniĉko udruţenje “SNP Naši 1389” je neregistrovano zajedniĉko udruţenje
Udruţenja “SNP 1389” i Udruţenja “Naši” iz AranĊelovca koje je svoje javno delovanje
ostvarivalo preko sajtova www.snp1389.rs i www.srpskinacionalisti.com
255
Odgovor Ustavnog suda od 18. septembra 2012. godine, dostupno u arhivi Inicijative mladih
za ljudska prava
256
Ibid.
257
Ibid.
258
Ibid.
259
Ibid.
95
koje uĉestvuje u odreĊenim dogaĊajima, makar pozivajući na razne
akcije koje su svojecrstan poziv na nasilje260.
Javnoj raspravi su prisustvovali Miša Vacić, predsednik
Udruţenja SNP 1389 i Ivan Ivanović261, predsednik udruţenja SNP
Naši iz AranĊelovca. Na kraju rasprave, obojica su zahtevali da im se
postupci razdvoje jer nisu ista organizacija i jer u tom trenutku nisu
imali saradnju, o ĉemu će sud naknadno odluĉiti262.
Ustavni sud je na Sednici o većanju i glasanju, u predmetu VIIU482/2011, odrţanoj 14. novembra 2012. godine doneo odluku kojom je
odbio predlog za zabranu rada udruţenja graĊana „SRPSKI NARODNI
POKRET 1389“ iz Beograda i udruţenja graĊana SNP „NAŠI“ iz
AranĊelovca i odbacio predlog za zabranu rada udruţenja graĊana
„SNP NAŠI 1389“.263 Sud je zakljuĉio da se u konkretnom sluĉaju ne
moţe pouzdano utvrditi postojanje ustavnih razloga za izricanje najteţe
mere kao što je zabrana rada udruţenja graĊana. Sud je sa stanovišta
da je ovu meru moguće izreći tek kada se pouzdano utvrdi da sve
prethodno preduzete mere nadleţnih drţavnih organa nisu spreĉile
kontinuirano delovanje udruţenja i njegovih aktivnosti usmerenih na
ostvarenje Ustavom zabranjenih ciljeva264.
260
Ibid.
Verouĉitelj koji je javnosti postao poznat nakon što je sa svojim pristalicama u decembru
2007. godine nasilno spreĉio tribinu emisije “Pešĉanik” u AranĊelovcu.
262
Odgovor Ustavnog suda od 18. septembra 2012. godine, dostupno u arhivi Inicijative mladih
za ljudska prava
263
Portal ustavnog suda, dostupno na http://www.ustavni.sud.rs/page/view/0-101728/ustavnisud-odbio-predlog-za-zabranu-rada-udruzenja-graana-srpski-narodni-pokret-1389-iz-beogradai-udruzenja-graana-snp-nasi-iz-aranelovca poslednji put posećeno 16. novembra 2012.godine
264
Ibid.
261
96
Slučajevi u istrazi
Milan Vacić
Na suĊenju Milanu Vaciću, portparolu “Srpskog narodnog
pokreta 1389”, zbog nereda povodom odrţavanja Parade ponosa
2009. godine, 7. marta 2012. godine došlo je do incidenta izmeĊu
njegovog brata Milana Vacića i Miloša Uroševića koji je bio prisutan na
pretresu u svojstvu javnosti. IzmeĊu Vacića i Uroševića došlo je do
nesporazuma oko sedišta – stolice, a potom i gurkanja, nakon ĉega su
opomenuti od strane sudije Ivane Ramić. Nakon što je bio opomenut,
Vacić se sudiji obratio povišenim tonom, reĉima „Ko si ti da me izbaciš
iz sudnice, ima da se ţalim sudskom veću nećeš ti meni pretiti i izbaciti
odavde“ sve vreme drţeći uperen kaţiprst u sudiju, posle ĉega se
umešao i Dušan Osolija reĉima „Kakav je ovo sud, u kojoj mi drţavi
ţivimo.“ Sudija je posle incidenta naredila da radnici obezbeĊenja
udalje iz sudnice Vacića i Osoliju koji su zadrţani dok nisu došli
policajci iz PS Savski Venac, koji su intervenisali povodom navedenog
dogaĊaja.
Vaciću i Osoliji je odreĊeno zadrţavanje u policijskoj stanici od
48h, a sluţbenici policije protiv Milana Vacića265 i Dušana Osolije
podneli kriviĉnu prijavu Prvom osnovnom drţavnom tuţilaštvu u
Beogradu, zbog postojanja osnovane sumnje da su izvršili kriviĉno delo
Ugroţavanje sigurnosti iz ĉl.138.st.3. Kriviĉnog zakonika RS266.
Napad
na
Dželila
Limanija
u
gradskom
prevozu
u
Beogradu
Dţelil Limani napadnut je 24. februara 2012. godine, u ulici
Dţordţa Vašingtona u Beogradu, u autobusu na liniji broj 43 kada je
265
Milan Vacić je 12.11.2010.godine osuĊen u Prvom osnovnom sudu u Beogradu na 6 meseci
zatvora, uslovno na 2 godine, zbog ometanja sluţbenog lica u obavljanju sluţbene duţnosti
tokom Parade ponosa. Ovo je prva presuda koja je izreĉena izgrednicima koji su tokom Parade
ponosa pravili nerede po Beogradu.
266
Odgovor MUPa od 10. jula 2012, dostupan u arhivi Inicijative mladih za ljudska prava,
policijska beleška.
97
ustao sa sedišta da otkuca kartu za prevoz, pri ĉemu je nehotice
zakaĉio Miloša MaĊarova takoĊe putnika u autobusu jednom od kesa
sa namirnicama koje je nosio u rukama.267 Tada je MaĊarov grubljim
tonom poĉeo da prigovara Ljimaniju što je nepaţljiv, obrativši mu se
reĉima „Pazi kuda ideš.“268 Nakon što mu je Ljimani uputio izvinjenje i
vratio se na mesto, MaĊarov je na osnovu naglaska zakljuĉio da je
Ljimani albanske nacionalnosti i obratio mu se reĉima „Šiptaru jedan,
izlazi napolje iz autobusa, jebaću ti mater!“ i „Izlazi Šiptaru napolje!“ pa
kako je Ljimani rekao da neće da napusti autobus jer on nije nikome
ništa naţao uĉinio, MaĊarov je Ljimanija fiziĉki napao zadavši mu više
udaraca pesnicom u gravu i više uboda noţem na rasklapanje269.
U martu 2012. Republiĉki tuţilac Zagorka Dolovac dala je nalog
Višem javnom tuţilaštvu u Beogradu da ispita ceo sluĉaj kako bi se
potpuno utvrdile sve ĉinjenice i da svi koji su izvršili kriviĉno delo ili su
uĉestvovali u njemu odgovaraju u skladu sa zakonom. Tuţilaštvo je
najavilo da će ispitati da li osim Miloša MaĊarova još neko treba da
bude procesuiran270.
Ubistvo novinara Milana Pantića
Novinar Milan Pantić je ubijen udarcima tupim predmetom u
glavu 11. juna 2001. godine u ulazu zgrade u Ulici Branka Radiĉevića u
Jagodini, gde je ţiveo. Ubijeni novinar je, neposredno pred smrt,
objavio seriju tekstova o privrednom kriminalu u Pomoravskom okrugu i
malverzacijama u “Jagodinskoj pivari”.
Uprava kriminalistiĉke policije MUP-a Srbije aprila 2004. godine
saĉinila je dva izveštaja iz kojih se vidi šta je sve policija istraţivala
kako bi rešila ubistvo novinara Pantića271 U njima se navodi da je
voĊena istraga o Miji Ţiţiću iz Beograda i njegovim kontaktima sa
direktorima preduzeća u Jagodini i Milovanom Ţiţićem, pripadnikom
267
Odgovor Višeg Javnog tuţilaštva od 20. juna 2012. godine, dostupan u arhivi Inicijative
mladih za ljudska prava
268
Ibid.
269
Ibid.
270
“Glavna tuţiteljka Dolovac traţi privoĊenje i drugog napadaĉa”, Blic Online, dostupno na
http://www.blic.rs/Vesti/Hronika/309978/Glavna-tuziteljka-Dolovac-trazi-privodjenje-i-drugognapadaca poslednji put posećeno 6. septembra 2012. godine
271
"Telohranitelj premijera SRJ bio pod istragom“, dnevni list „Blic“, postupno na internet
stranici http://www.blic.rs/Vesti/Hronika/260233/Telohranitelj-premijera-SRJ-bio-pod-istragom--zbog-ubistva poslednji put posećeno 15. januara 2012. godine
98
Saveznog MUP-a i telohraniteljem tadašnjeg premijera Savezne
Republike Jugoslavije Zorana Lilića.
TakoĊe, kriminalistiĉka policija je utvrdila da su neidentifikovane
osobe 9. juna 2001. godine, dva dana pre ubistva raspitivale o Pantiću
u njegovom rodnom selu Dragovo. Kako se navodi u izveštajima, tom
prilikom su koristili “mercedes” (registracija BG 457-975), koji je carina
ustupila Saveznoj vladi 28. jula 2000. godine. U policijskom izveštaju
se navodi da su proveravane i veze Nikolića i Bobana K. iz okoline
Ćuprije, koji je bio pod sumnjom da je umešan u ubistvo novinara.
TakoĊe, navodi se i da je Dragan Marković “Palma” bio u dobrim
odnosima sa direktorom “Jagodinske pivare”, koji mu se krajem 2000.
godine ţalio kako Pantić piše kritiĉne tekstove o njemu272.
Posle više od deset godina od ubistva Milana Pantića, njegove
ubice i nalogodavci nisu kaţnjene niti su poznati motivi za izvršenje tog
kriviĉnog dela, ĉak ni posle izjave bivšeg ministra policije Dragana
Joĉića, da "nije bila ni namera da taj novinar bude ubijen." Policija je do
sada, radeći na tom sluĉaju, kako navodi, ispitala više od 1.500 osoba,
dok ih je nekoliko stotina bilo na poligrafu273. U jagodinskoj Policijskoj
upravi je 2011. godine osnovana radna grupa koja će se iskljuĉivo
baviti rasvetljavanjem Pantićevog ubistva 274.
Ubistvo novinara Slavka Ćuruvije
Slavko Ćuruvija, urednik i vlasnik lista “Dnevni telegraf” i
nedeljnika “Evropljanin”, ubijen je 11. aprila 1999. godine, ispred
zgrade u Svetogorskoj ulici u Beogradu u kojoj je ţiveo. Odmah posle
ubistva, na zahtev porodice, podneta je kriviĉna prijava protiv Radomira
Markovića, Milana Radonjića, Mirjane Marković i N.N. izvršilaca275.
Zahtev za sprovoĊenje istrage je 8. decembra 2006. godine
uputio tadašnji specijalni tuţilac Slobodan Radovanović 276.
Radovanović je u septembru 2006. godine izjavio da su imena ubica
Slavka Ćuruvije poznata i da bi predmet mogao ubrzo da bude
272
Isto.
"Decenija od ubistva Milana Panića“, portal B92, dostupno na internet stranici
http://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2011&mm=06&dd=11&nav_category=16&nav_id
=518159 poslednji put posećeno 15. januara 2012.godine
274
Isto.
275
„Sluĉaj „Ćuruvija“ kod sudije“ portal B92, dostupno na internet stranici
http://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2006&mm=12&dd=08&nav_category=120&nav_i
d=222832 poslednji put posećeno 14. januara 2012.godine
276
Isto.
273
99
rešen277. Tri meseca kasnije je obavestio javnost da će ubrzo saopštiti
imena onih koji stoje iza ubistva, i da će u sluĉaju da kriviĉni postupak
iz nekog razloga ipak izostane, otvoriti dosijee i reći sve što zna o tom
ubistvu278. U julu 2007. godine Radovanovića je na funkciji specijalnog
tuţioca zamenio Miljko Radisavljević279.
Istraga o ubistvu Slavka Ćuruvije je proglašena sluţbenom
tajnom i nalazi se u Specijalnom tuţilaštvu za organizovani kriminal.
Tuţilaštvo od policije nije dobilo dokaze na osnovu kojih moţe da
podigne optuţnicu. Jedino što se pouzdano zna je da su na mestu
ubistva bila dva pripadnika JSO-a. Samo nekoliko minuta pre ubistva,
njima je nareĊeno da se povuku280.
Istraga je vodila ka drţavnoj bezbednosti kao organizatoru
zloĉina, što je javnosti predstavljeno kroz dosije “Ćuran”, koji to
potvrĊuje281.
Ubistvo novinarke Radislave Vujasinović
Radislava Vujasinović, tridesetogodišnja novinarka magazina
“Duga” pronaĊena je mrtva u porodiĉnom stanu u Novom Beogradu 8.
aprila 1994. godine. Vujasinovićeva je bila poznata po izveštajima sa
ratišta na prostoru bivše Jugoslavije i istraţivanju mnogih
nerazjašnjenih ubistava devedesetih godina u Beogradu.
277
"Novi dokazi za istragu ubistva Slavka Ćuruvije“ dnevni list „Blic“, dostupno na internet
stranici http://www.blic.rs/Vesti/Hronika/30188/Novi-dokazi-za-istragu-ubistva-Slavka-Curuvije
poslednji put posećeno 15. januara 2012. godine
278
Isto.
279
Dosije "Ćuran", tj. izveštaj Drţavne bezbednosti o praćenju Slavka Ćuruvije do pet minuta
pre nego što je ubijen, objavljen je 2001.godine. Prema podacima iz dosijea, kao neposredni
izvršilac ubistva bio je oznaĉen pripadnik Jedinice za specijalne operacije Zoran Ristović, koji je
ubijen 4.jula 2001.godine, nekoliko meseci pre objavljivanja dosijea. Od decembra 2003.
godine sumnjalo se da je Ristovićev sauĉesnik bio crnogorski mafijaš Luka Pejović, koji je,
takoĊe, ubijen krajem 2000. godine, a koga je u policijskom albumu prepoznao oĉevidac
zloĉina. Uprkos informacijama da je bio pripadnik rezervnog sastava Jedinice za specijalne
operacije, tuţilaštvo od poĉetka nije bilo uvereno da je Pejović sauĉesnik u ubistvu Ćuruvije.
Boţa Spasić, bivši funkcioner Drţavne bezbednosti, tada je u vezi informacija da su ubice već
ubijene, ukazivao da je reĉ o klasiĉnom primeru dezinformisanja posle zloĉina, te da postoje
odreĊene strukture koje ţele da zatvore sluĉaj. U praćenju Ćuruvije 11. aprila 1999. godine bilo
je angaţovano 27 pripadnika Drţavne bezbednosti, ukljuĉujući Ratka Romića, pripadnika
Uprave za praćenje beogradske Centrale DB, i M. K, koji je sluţbu napustio 1993. godine.
280
„Ubistvo Ćuruvije: 7 godina tajni“Portal B92, dostupno na internet stranici
http://www.b92.co.rs/info/emisije/istrazuje.php?yyyy=2006&mm=04&nav_id=194699 poslednji
put posećeno 15. januara 2012.godine
281
“Slavko Ćuruvija: Ubistvo posle policijske pratnje“, NUNS, dostupno na
http://www.nuns.rs/dosije/22/04.jsp poslednji put posećeno 26. Februara 2012.
100
Prema izveštaju policije, Radislava Vujasinović je, u noći izmeĊu
osmog i devetog aprila 1994. godine u trenucima nervnog rastrojstva,
po povratku sa reporterskog zadatka iz Sandţaka, izvršila samoubistvo
jednim hicem iz oĉeve lovaĉke puške. Samoubistvo je konstatovao
policajac koji je prvi ušao u stan, da bi kasnije uviĊajna ekipa
fotografisala sobu, popisala pronaĊene predmete, popriĉala sa
komšilukom, sve to bez prisustva istraţnog sudije282.
Istraga je obnovljena ĉetiri godine kasnije, a Sud je po predlogu
tuţioca novembra 2006. godine naloţio novo sudsko veštaĉenje,
"pošto ranije obavljena veštaĉenja nisu bila saglasna"283. Okruţno
javno tuţilaštvo u Beogradu je januara 2009. godine podnelo zahtev
policiji da prikupi dokaze o ovom dogaĊaju, jer je u novom izveštaju
dostavljenom Okruţnom sudu u Beogradu 9. juna 2008. godine, koji je
potpisao veštak za balistiku Vlada Kostić, navedeno da je Radislava
Vujasinović ubijena284.
Slučaj “Topčider”
Vojnici Gardijske brigade Draţen Milovanović i Dragan
Jakovljević ubijeni su 5. oktobra 2004. godine na straţarskom mestu u
vojnom objektu „Karaš“ u Topĉideru u Beogradu. Istraţni sudija Vojnog
suda u Beogradu, Vuk Tufegdţić, obavio je uviĊaj na licu mesta,
sproveo istragu i naredio veštaĉenje putem veštaka za sudsku
medicinu, balistiku i iz drugih kriminalistiĉkih oblasti.
Vrhovni savet odbrane je 13. oktobra 2004.godine formirao
nezavisnu komisiju, a sve veštake koji su uĉestvovali u veštaĉenju
odredio je istraţni sudija Vuk Tufegdţić. Komisiju koju je formirao
Tufegdţić saĉinjavali su: mr Vlada Kostić, diplomirani mašinski
inţenjer; potpukovnik iz Vojno-tehniĉkog instituta (VTI) i viši saradnik
za pešadijsko oruţije; Predrag Cerović, diplomirani mašinski inţenjer iz
VTI; Dragan Krstić, diplomirani fizikohemiĉar, major MUP i sudski
veštak za balisitiku; mr med sci Dr Ivica Milosavljević, naĉelnik Instituta
za sudsku mediicnu VMA; Dr Nadica Marinković, mr. med. sci, patolog i
obducent sa Instituta za sudsku medicinu VMA.
282„
Rekonstrukcija (samo)ubistva Dade Vujasinović ĉetiri godine posle“; Nezavisni politiĉki
dnevnik Naša Borba, dostupno na internet stranici http://www.yurope.com/nasaborba/arhiva/Maj98/1005/1005_13.HTM poslednji put posećeno 15. januara 2012.godine
283
„Novinarka Dada Vujasinović je ubijena“, Radio slobodna Evropa, dostupno na internet
stranici http://www.slobodnaevropa.org/content/article/1360535.html poslednji put posećeno
15. januara 2012.godine
284
„Ponovo pokrenuta istraga o ubistvu novinarke Duge“, Radio slobodna Evropa, dostupno na
internet stranici
http://www.slobodnaevropa.org/content/dada_vujasinovic/2006789.html
poslednji put posećeno 15. januara 2012.godine
101
Vuk Tufegdţić je 23. oktobra 2004. godine saopštio da nema
indicija da je u ubistvu gardista uĉestvovala treća osoba. Veštaĉenjima
obavljenim po nalogu istraţnog sudije Tufegdţića utvrĊeno je da je
jedan vojnik ubio drugog, a zatim izvršio samoubistvo. Zbog propusta
veštaka koje je odredio sudija Tufegdţić, predsednik Srbije i Crne Gore
Svetozar Marović formirao je Drţavnu komisiju na ĉelu sa advokatom
Boţom Prelevićem.
Ĉlanovi Komisije su bili: prof. dr Miroljub Obradović, prof. dr
Ivanka Baralić, prof dr Slobodan Savić, svi sa Instituta za sudsku
medicinu Medicinskog fakulteta Univerziteta u Beogradu, dr Branko
Sbutega, specijalista ortopedske hirurgije, Gradimir Konstantinović,
balisitiĉar285.
U širem sastavu Komisije bili su i Prvoslav Davinić, tadašnji
ministar odbrane SCG, Dragan Joĉić, tadašnji ministar unutrašnjih
poslova Republike Srbije, Rade Bulatović, tadašnji naĉelnik
Bezbednosno-informativne agencije Republike Srbije, dr Jovan
Buturović, advokat i penzionisani sudija Vrhovnog vojnog suda, koji je u
toku rada Komisije podneo ostavku286. Predsednik nezavisne komisije
Boţo Prelević je 13. decembra 2004. godine saopštio da je nakon
istrage ove komisije utvrĊeno da su gardisti ubijeni i da nije bilo
meĊusobnog obraĉuna.
Istraţni sudija Dragan Lazarević je 27. jula 2005. godine, na
zahtev tuţilaštva, naredio novo sudsko-balistiĉko i medicinsko
veštaĉenje. Spisi su 1. septembra 2005. godine poslati nemaĉkom
Institutu u Visbadenu, da bi 30. decembra 2005. godine Okruţni sud u
Beogradu saopštio da Institut u Visbadenu nije izvršio veštaĉenje pošto
„ne moţe da ga izvrši u kraćem razumnom roku“287. Spisi predmeta
poslati su u ameriĉki FBI na veštaĉenje. FBI je 23. oktobra 2007.
godine završio izveštaj i dostavio ga istraţnom sudiji Draganu
Lazareviću. Veštaci FBI iz SAD, kao i struĉnjak za sudsku medicinu
Ljubomir Dragović, takoĊe iz SAD, potvrdili su nalaz Drţavne komisije.
Tuţilac Aleksandar Stojev dostavio je predlog za preduzimanje
odreĊenih radnji istraţnom sudiji Okruţnog suda u Beogradu Draganu
285
„Društveno politiĉka i pravna analiza sluĉajeva poginulih radnika RTS, vojnika nastradalih u
Topĉideru i Leskovcu i sluĉaj vojnika Milana Matića“, Centar za evroatlanske studije, Beograd
2009, str.18
286
Isto.
287
"U Beograd stigao nalaz FBI o pogibiji gardista“, dnevni list „Blic“, dostupno na internet
stranici http://www.blic.rs/Vesti/Hronika/17157/U-Beograd-stigao-nalaz-FBI-o-pogibiji-gardista
poslednji put posećeno 10. januara 2012.godine
102
Lazareviću. U pretkriviĉnom postupku saslušano je oko trideset
svedoka, izmeĊu ostalih bivši komandant gardijske brigade, Radomir
Ćosić, njegov sin Nenad Ćosić, koji je kao civilno lice radio na
odrţavanju elektroinstalacija u tada tajnom objektu „Karaš“, komandant
objekta „Karaš“, potpukovnik Bojović i vodnik Marko Kovaĉević288.
Tuţilac je u svom zahtevu traţio da istraţni sudija pozove
veštake iz istraţne komisije, koju je formirao istraţni sudija Vuk
Tufedgţić, i Drţavne komisije da bi usaglasili mišljenja. MeĊutim,
istraţni sudija je izrazio neslaganje sa tim predlogom tuţioca.
Predmet o sluĉaju „Topĉider“ je prvo bio u Vojnom sudu u
Beogradu, kod istraţnog sudije Tufegdţić, a koji je u meĊuvremenu
rasformiran. Ispred Vojnog tuţilaštva predmet je radio Nikola Petković.
Predmet je potom prešao u nadleţnost Okruţnog suda u Beogradu,
kod istraţnog sudije Dragana Lazarevića289. Predmet “Topĉider” se
nalazi u Višem tuţilastvu u Beogradu od 1. januara 2010. godine.
Pravni zastupnici porodica poginulih gardista Dragana
Jakovljevića i Draţena Milovanovića predali su 4. oktobra 2011. godine
Ustavnom sudu Srbije dve ţalbe - zbog povrede prava na praviĉno
suĊenje i povrede prava na suĊenje u razumnom roku. Kao razlozi za
podnošenje ţalbi navedeni su propusti napravljeni u istrazi i to što
prema zahtevima za sprovoĊenje istrage podnetim 10. oktobra 2005.
godine nije preduzeta nijedna procesna radnja290.
Na zahtev Inicijative mladih za ljudska prava za pristup
informacijma od javnog znaĉaja upućen Višem javnom tuţilaštvu u
Beogradu je dobijen odgovor da je predmet dostavljen istraţnom
odeljenju Višeg suda u Beogradu291.
Dana 24. februara. 2013. Ustavni sud je ustanovio da je
porodicama gardista povreĊeno pravo na praviĉno suĊenje i pravo na
288
"Roditelji gardista najavili štrajk glaĊu“, dnevni list „Blic“, dostupno na internet stranici
http://www.blic.rs/Vesti/Hronika/98063/Roditelji-gardista-najavili-strajk-gladju
poseldnji
put
posećeno 10. januara 2012.godine
289
„Društveno politiĉka i pravna analiza sluĉajeva poginulih radnika RTS, vojnika nastradalih u
Topĉideru i Leskovcu i sluĉaj vojnika Milana Matića“, Centar za evroatlanske studije, Beograd
2009, str.18
290
„Ţalbe
u
sluĉaju
Topĉider“,
RTS,
dostupno
na
internet
stranici
http://www.rts.rs/page/stories/sr/story/135/Hronika/966596/%C5%BDalbe+u+slu%C4%8Daju+
Top%C4%8Dider.html poslednji put posećeno 10. januara 2012.
291
Odgovor Višeg javnog tuţilaštva u Beogradu od 16.januara 2012.godine dostupan u arhivi
Inicijative mladih za ljudska prava.
103
ţivot. Sud je naloţio istragu protiv sudija i veštaka koji su ometali
istragu i isplatu od po 5000 evra odštete porodicama292.
Prema pisanju Blica od 06. aprila 2013. godine, Drţavno
pravobranilaštvo i Ministarstvo pravde nisu prihvatili da se porodicama
Dragana Jakovljevića i Draţena Milovanovića, ubijenih gardista u
Topĉideru, isplati odšteta koja je pravosnaţno dosuĊena, pa će familije
do novca doći prinudnom naplatom.293 MeĊutim u saopštenju
Ministarstva pravde od istog dana navodi se:
"Imajući u vidu da su odluke Ustavnog suda konaĉne, izvršne i
opšteobavezujuće Ministarstvo pravde i drţavne uprave naglašava da
se obeštećenje za nematerijalnu ne moţe ni na koji naĉin osporiti.
TakoĊe, Ministarstvo izraţava stav da ne podrţava stvaranje bilo
kakvih naknadnih troškova prilikom ovog postupka, a koje bi dodatno
snosio budţet Republike Srbije"294.
Vlada Srbije prihvatila je u naĉelu predlog predsednika i
poslanika Demohrišćanske stranke Srbije Olgice Batić da se formira
anketni odbor za ispitivanje pozadine ubistva gardista u vojnom objektu
na Topĉideru295.
Ostali slučajevi
Branislav Peranović
U Centru za odvikavanje od droge „Sretenje“ u Jadarskoj Lešnici
kod Loznice 6. avgusta 2012. godine oko 22:20 ĉasova ubijen je
štićenik centra Nebojša Zarubac. Osumnjiĉeni za ubistvo je upravnik
centra Protojerej Branislav Pernović. Peranović je bio upravnik centra
za odvikavanje od narkotika "Crna reka" koji je dospeo u ţiţu javnosti
u maju 2009. godine kada su Internetom poĉeli da kruţe snimci
batinanja štićenika u tom centru.
292
http://www.blic.rs/Vesti/Hronika/376285/Ogorceni-otac-ubijenog-gardiste-Drzavaponizava-nas-i-nase-mrtve-sinove
293
http://www.blic.rs/Vesti/Hronika/376024/Ministarstvo-pravde-nece-da-plati-odstetuporodicama-ubijenih-gardista
294
http://www.blic.rs/Vesti/Hronika/376047/Ministarstvo-pravde-Isplaticemo-novacporodicama-poginulih-gardista
295
http://www.blic.rs/Vesti/Hronika/376718/Vlada-za-anketni-odbor-za-ispitivanjeubistva-gardista
104
Nebojša Zarubac je preminuo od udarca u glavu metalnim
predmetom a Branislavu Peranoviću je odreĊeno zadrţavanje od 48
sati. Šabaĉka eparhija je zatvorila Centar za odvikavanje od droge
"Sretenje" skoro posle dve godine rada.
Viši sud u Šapcu
Broj slučaja: К-129/2012
Sudija: Kovačević Jasna
Okrivljeni: Peranović Branislav
Podnosilac: Više javno tuţilaštvo u Šapcu
Datum prijema: 7. decembar 2012.
Okrivljeni u pritvoru od dana 07. avgusta 2012.
Status predmeta: Nerešen
U toku postupka su odrtţana ĉetiri glavna pretresa. Branislav
Peranović se izjasnio da nije kriv ali nije negirao da je Zarupcu naneo
telesne povrede. Sledeći pretres je zakazan za 18. jul 2013.godine.
Inicijativa mladih za ljudska prava je uputila zahtev za slobodan
pristup informacijama od javnog znaĉaja ali je Viši sud u Šapcu odbio
zahtev da dostavi spise predmeta.
Azilanti u Banji Koviljači
U Banji Koviljaĉi je 27. oktobra 2011. godine silovana 38godišnja ţena, koja je incident prijavila policiji nekoliko sati pošto se
desio. Prema njenim navodima, u tome je uĉestvovalo pet osoba 296.
Drţavljanin Avganistana, Abdirašid N, jedan od osumnjiĉenih, uhapšen
je dva dana kasnije, a policija tvrdi da za ostala ĉetiri ĉlana te grupe
ima saznanja297. U noći izmeĊu prvog i drugog novembra demoliran je
lokal meštanina koji je iznajmio smeštaj azilantima298. Hajka se
nastavila policijskom akcijom već drugog novembra, kada je Šabaĉka
policija uhapsila oko 50 imigranata iz Avganistana i Somalije, koji su
296
„Azilanti silovali stranu drţavljanku u Banji Koviljaĉi“, Blic.rs, dostupno na internet adresi
http://www.blic.rs/Vesti/Hronika/286252/Azilanti-silovali-stranu-drzavljanku-u-Banji-Koviljaci,
poslednji put pristupljeno 15.januar 2012.godine
297
„Uhapšen azilant osumnjiĉen za silovanje u Banji Koviljaĉi“ Blic.rs, dostupno na internet
adresi
http://www.blic.rs/Vesti/Hronika/286351/Uhapsen-azilant-osumnjicen-za-silovanje-uBanji-Koviljaci, poslednji put pristupljeno 15.januara 2012.godine
298
„Banja Kovljaĉa: Samo azilanti iza rešetaka“, Novosti.rs, dostupno na internet adresi
http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/aktuelno.69.html:351805-Banja-Koviljaca-Samo-azilantiiza-resetaka, poslednji put pristupljeno 19.januar 2012.godine
105
ilegalno boravili u Banji Koviljaĉi i sedam vlasnika kuća i radnji, a koji
su izdali prostor za boravak ovim ljudima299.
Posle napada na sedmogodišnje dete 6. decembra 2011.
godine, graĊani i graĊanke su se okupili i na sat vremena blokirali put
Banja Koviljaĉa – Mali Zvornik300. Roditelji su protestovali, jer je
napadnuto dete posvedoĉilo da je napadaĉ bio tamne puti. Sedmog
decembra odrţan je protest upozorenja ispred osnovne škole “Vera
Blagojević”, a oko 200 roditelja je ušlo u hol škole, gde su boravili za
vreme prvog ĉasa, nakog ĉega su se razišli301.
Prema navodima Vladimira Cucića, komesara za izbeglice, od
više od pet stotina prekršajnih prijava, samo dve se odnose na
meĊusobne tuĉe traţioca azila u centru, a sve ostalo su napadi na
traţioce azila302.
Viši sud u Šapcu
Optuţeni: Abdirašid N.
Krivično delo koje mu se stavlja na teret je silovanje na osnovu
člana 178. Krivičnog zakonika
Optuţnica je podignuta 6. decembra 2011. godine
Trenutni status predmeta: prvostepeni postupak je u toku.
Abdirašid je u pritvoru od 31. oktobra 2011. godine. Više javno
tuţilaštvo podiglo je optuţnicu 6. decembra 2011.godine, ali glavni
pretres nije zakazan. Okrivljeni je priznao da je imao seksualne odnose
sa tridesetosmogodišnjom ţenom, ali kaţe da je imao njen pristanak303.
Inicijativa mladih za ljudska prava je Višem sudu u Šapcu uputila
zahtev za pristup informacijama od javnog znaĉaja u vezi sa sluĉajem
Abdirašida N. Viši sud u Šapcu je odbio zahtev.
299
ibid.
Protest
u
Banji
Koviljaĉi,
RTS.rs,
dostupno
na
internet
adresi
http://www.rts.rs/page/stories/ci/story/124/%D0%94%D1%80%D1%83%D1%88%D1%82%D0
%B2%D0%BE/1004014/%D0%9F%D1%80%D0%BE%D1%82%D0%B5%D1%81%D1%82+%
D1%83+%D0%91%D0%B0%D1%9A%D0%B8+%D0%9A%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%
99%D0%B0%D1%87%D0%B8.html, poslednji put pristupljeno 15.januar 2012.godine
301
„Protest protiv azilanata u Banji Koviljaĉi“, Smedia.rs, dostupno na internet adresi
http://www.smedia.rs/vesti/vest/82036/Azilanti-Banja-Koviljaca-Bojkot-nastave-Skola-Protestprotiv-azilanata-u-Banji-Koviljaci.html , poslednji put pristupljeno 15.januar 2012.godine
302
„Protest u Banji Koviljaĉi“, Youtube.com, dostupno na internet adresi
http://www.youtube.com/watch?v=f3cOxyRd2co,
poslednji
put
pristupljeno
15.januar
2012.godine
303
„B. Koviljaĉa: Optuţenica protiv Avganistanca zbog silovanja“, Novosti.rs, dostupno na
internet adresi http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/aktuelno.291.html:356572-B-KoviljacaOptuznica-protiv-Avganistanca-zbog-silovanja, poslednji put pristupljeno 15.januar 2012.godine
300
106
Nesavesno lečenje
Slučaj “Klinika Perfekta”
Na oĉnoj klinici “Perfekta” trogodišnja Aleksandra Grahovac je
operisana 21. maja 2007. godine. Ona je preminula 4. juna 2007.
godine zbog oštećenja koja su izazvana manjkom kiseonika prilikom
operacije304.
Za kriviĉno delo “teško delo protiv zdravlja ljudi” terete se
Boţidar Ilić, vlasnik klinike “Ilić” koji je brinuo o oĉnom zdravlju Anje
Grahovac od njenog roĊenja, anesteziolog Stanoje Glišić i suvlasnik
klinike “Perfekta” Dejan Milutinović. Milan Vasiljević je optuţen za
pomaganje u izvršenju kriviĉnog dela.305 Lekar koji je operisao Anju
Grahovac, Borislav Mitrović preminuo je osam meseci nakon operacije.
Uzrok smrti bio je teţak infarkt306.
Sudsko procesuiranje slučaja
Viši sud u Beogradu
Predsednik sudskog veća: sudija Jasmina Vasović
Broj predmeta: K-1246/2010
Optuţeni: Boţidar Ilić, Stanoje Glišić, Dejan Milutinović, Milan
Vasiljević
Krivično delo koje im se stavlja na teret je teško delo protiv
zdravlja ljudi
Optuţnica je podignuta 21. aprila 2009. godine
Trenutni status predmeta: prvostepeni postupak je u toku.
U dosadašnjem toku postupka zakazano je 19 glavnih pretresa,
od ĉega je odrţano 15. Na glavnom pretresu 1. febuara 2012. godine
ĉetvorica optuţenih, kao i otac preminule Aleksandar Grahovac su
potvrdili prethodno date iskaze. Sudija Jasmina Vasović je predloţila
veštaĉenje Sudskog medicinskog odbora Medicinskog fakulteta
Univerziteta u Beogradu i dala rok od tri meseca. Sledeći glavni pretres
će biti naknadno zakazan.
304
http://www.studiob.rs/info/vest_stampaj.php?id=31795; poslednji put posećeno 20. januara
2012.godine
305
Isto.
306
http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/aktuelno.69.html:210741-Srce-nije-izdrzalo;
poslednji
put posećeno 20. januara 2012.godine
107
Bibliografija
Spisak korišćenih knjiga, izveštaja i časopisa
Izveštaj Evropske komisija o napretku Srbije za 2010. godinu
Izveštaj zastupnika Republike Srbije pred Evropskim sudom za ljudska
prava
”Kriviĉno procesno pravo”, Milan Škulić, Pravni fakultet Univerziteta u
Beogradu, 2011.
”Praviĉno suĊenje – priruĉnik”, Fond za humanitarno pravo, 2001.
”Primena tranzicionih zakona u Srbiji 2009”, Inicijativa mladih za
ljudska prava, 2010.
”Statistika 2012”, Zastupnik Srbije pred Evropskim sudom za ljudska
prava
Spisak korišćenih pravnih propisa i drugih dokumenata
Evropska konvencija o ljudskim pravima i osnovnim slobodama, doneta
od strane Saveta Evrope 1950. godine, stupila na snagu 1953. godine
MeĊunarodni pakt o graĊanskim i politiĉkim pravima, usvojen od strane
Generalne skupštine UN 1966. godine, ratifikovan od strane SFRJ
1971. godine
Kriviĉni zakon Republike Srbije, ("Sl. gl. SRS" 26/77-1341, 28/77-1566,
43/77-2213, 20/79-1059, 24/84-1233, 39/86-2739, 51/87-2421, 6/89406, 42/89-1401, 21/90-888 i "Sluţbeni glasnik RS", br.16/90-468,
49/92-1664, 23/93-817, 67/93-3110, 47/94-1465 i 17/95- 529, 44/98 od
08.12, 10/02 od 01.03)
Nacionalna strategija za reformu pravosuĊa, usvojena od strane
Narodne skupštine 25.5.2006. godine
Univerzalna deklaracija o ljudskim pravima, usvojena od strane
Generalne skupštine Ujednjenih nacija 1948. godine
Ustav Republike Srbije, proglašen 8. novembra 2006. godine, Sluţbeni
glasnik broj 37/08
Zakon o javnom informisanju, ĉlan 38, ("Sl. glasnik RS", br. 43/2003,
61/2005, 71/2009, 89/2010 - odluka US i 41/2011 - odluka US)
Zakonik o kriviĉnom postupku, Sluţbeni glasnik RS br. 72/2011.
Zakon o parniĉnom postupku, Sluţbeni glasnik RS br. 125/2004 i
111/2009
Zakon o bezbednosno-informativnoj agenciji, Sluţbeni glasnik broj
42/2002 i 111/2009
108
Kriviĉni zakonik Republike Srbije, Sluţbeni glasnik broj . 85/2005,
88/2005, 107/2005, 72/2009 i 111/2009
Zakon o slobodnom pristupu informacijama i dokumentima od javnog
znaĉaja Sl. glasnik RS broj 12/2004, 54/2007, 104/2009, 36/2010)
Zakon o dopunama zakona o vanparniĉnom postupku, Sl. glasnik RS
broj 85-12, usvojen dana 31. avgusta 2012. godine
Zakon o vanparniĉnom postupku, Sl. glasnik SRS br. 25/82 i 48/88, Sl.
glasnik RS. broj 46/95
Zakon o amnestiji, Sl. glasnik RS broj 107-2012, usvojen dana 8.
novembra 2012. godine
Zakon o izmenama i dopunama Kriviĉnog zakonika, Sl. glasnik RS broj
121-12, usvojen dana 24. decembra 2012. godine
Zakon o dopuni zakona o javnom tuţilaštvu, Sl. glasnik RS broj 121-12,
usvojen dana 24. decembra 2012. godine
Zakon o dopuni zakona o sudijama, Sl. glasnik RS broj 121-12, usvojen
dana 24. decembra 2012. godine
Spisak korišćenih medija i web stranica
Dnevni list ”Blic”
Internet portal B92,
Internet portal “E-novine”
Internet portal “Naslovi”
Internet portal “Nova srpska politiĉka misao”
Internet sajt Radio televizija Srbije
Internet sajt TANJUG
Sajt Evropskog suda za ljudska prava
Sajt Koalicije protiv diskriminacije
Sajt Komiteta pravnika za ljudska prava (YUCOM)
Sajt Otaĉastvenog pokreta “Obraz”
109
ISBN 978-86-85381-30-0
110
Download

Primena standarda pravičnog suđenja u pravosudnom