Iz predmeta "Osnovi kompjuterske tehnologije"
Računarski sistem kao svoju glavnu ulogu ima obradu (procesiranje) podataka. Da bi svoj zadatak
uspešno izvršio, računarski sistem se sastoji od dve grupe komponenti: hardvera i softvera. Hardver čine sve
elektronske, tehničke i uopšte fizički opipljive komponente. Za funkcionisanje računara najvažnije su
elektronske hardverske komponente, digitalni elektronski sklopovi. Oni se uglavnom nalaze u kućištu
(računar u užem smislu). Integrisani su kao sastavni delovi matične ploče, ili postavljeni u njene slotove
(priključke). To su pre svega (mikro)procesor, čip u kome se vrši sama obrada podataka, i operativna
(radna) memorija, koja je dovoljno brza pri upisu i čitanju podataka da služi za pamćenje međurezultata u
toku obrade. Kako podaci u radnoj memoriji ne ostaju trajno zapisani u njoj i posle isključenja napajanja, to
postoji i spoljna (masovna, diskovna) memorija, koja, iako zbog nedovoljne brzine čitanja i upisa ne može
pratiti procesor u izvršenju obrade podataka, može trajno čuvati podatke. Tako se krajnji rezultati obrade
uvek smeštaju u spoljnu memoriju (najčešće hard-disk).
Softver predstavlja svu logiku funkcionisanja gotove mašine (hardvera), ugrađenu od strane programerâ, za
izvršenje postavljenih zadataka. Ova logika ostvaruje se u vidu programa, odnosno nizova instrukcija na
određen način saopštenih računaru. Ako se postavljeni zadaci odnose na sâmo funkcionisanje računara, bilo
za usklađivanje hardverskih uređaja, ili za podršku pri kreiranju programa za obavljanje poslova korisnika,
onda se radi o sistemskom softveru. Programi namenski kreirani za obavljanje određenih korisničkih
poslova spadaju u grupu aplikativnog (korisničkog) softvera.
Najvažniji sistemski softver svakako je operativni sistem, koji upravlja logikom funkcionisanja celog
računarskog sistema i raspodelom resursâ računara (pre svega procesorom i memorijom, kao i strukturom
podataka u diskovnoj memoriji, tzv. fajl sistemom = sistemom datoteka).
U grupi aplikativnih programa razlikujemo:
• aplikativne programe opšte namene, koji se koriste za obavljanje opštih poslova, npr. obrada teksta
(Microsoft(MS) Word, Corel Word Perfect, LaTex i dr.); grafički dizajn (CorelDraw za vektorisanu grafiku i
Adobe PhotoShop za bitmapiranu grafiku, 3D Dream, Maya za prostornu animaciju); kompjutersko
projektovanje - CAD alati - za tehničko crtanje AutoCAD, za projektovanje i simulaciju električnih kola
OrCAD, matematiku MathCAD, MATLAB i dr.; baze podataka (MS Access, Oracle, MS SQL Server, MySQL i dr.) i
• aplikativne programe posebne namene, odnosno namenske programe, koji su za suviše
specijalizovane primene, bilo zbog malog broja korisnika, ili u kojima bi primena opštijih programa
zahtevala mnogo programerskog i projektantskog znanja i angažovanja; tu spadaju npr. poslovni
informacioni sistemi - svi se zasnivaju na bazama podataka, ali se namenski projektuju i programiraju zbog
specifičnosti pojedinih poslovnih logika; sistemi za podršku odlučivanju i dr.
Aplikativni programi opšte namene često se grupišu u programske pakete, po srodnosti poslova za koje
su namenjeni, npr. MS Office, OpenOffice i dr. za kancelarijsko poslovanje, Corel Graphic Suite i Adobe
paketi za grafički dizajn i sl.
1.
2.
3.
4.
5.
6.
7.
8.
Računarsko rešavanje problema
"Programiranje kroz aplikativne programe", do 23. str.
Definisanje problema, razrada matematičkog modela (kod objektno-orijentisanog programiranja
kreira se i objektni model);
Izbor metode numeričkog rešavanja, pri čemu se uzima u obzir tačnost rešenja, brzina dobijanja
rezultata, zahtev za operativnom memorijom, složenost programske realizacije;
Razrada algoritma i struktura podataka – pseudokôd za (tekstualni) opis algoritma;
Realizacija procedura na osnovu algoritma na programskom jeziku – programiranje;
Priprema zadatka za računar, unos programa u računarsku memoriju (uglavnom sistemski softver:
editori, prevodioci - kompajleri i interpreteri, linkeri, programi za ispravljanje grešaka = debageri, do
pojave integrisanih razvojnih okruženja);
Testiranje i ispravljanje grešaka u programu;
Izrada dokumentacije ;
Rešavanje zadatka na računaru, obrada i formiranje rezultata.
1
Programski jezici i principi programiranja
Jedini "jezik" koji "razume" računar svodi se na rad hardvera – to je mašinski jezik. On se sastoji samo
od nula i jedinica koje su grupisane u mašinske instrukcije (operacije). Raspoređivanjem informacija koje
dospevaju u računar i odlučivanjem kako i kada će se izvršiti određena operacija rukovodi upravljačka
jedinica procesora. Njen rad zasniva se na interpretiranju skupa instrukcija. Instrukcije sadrže informacije o
operaciji koju treba izvršiti (u svom delu kôd operacije) i gde se nalaze operandi, podaci koje treba obraditi (u
delu instrukcije koji se odnosi na adresu operanda). Upravljačka jedinica saopštava i aritmetičko-logičkoj
jedinici šta će raditi i gde treba da uzme, odnosno pošalje informaciju. I najsloženija obrada podataka može
se svesti na aritmetičke i logičke operacije u aritmetičko-logičkoj jedinici procesora. Pored aritmetičkih (+, -,
*, /) i logičkih (I,ILI, NE, ekskluzivno ILI, ⇒, ⇔ itd.) operacija, tipične operacije koje računar izvršava pod
"komandom" upravljačke jedinice su: prenos podataka – iz interne ("keš"=cache) memorije centralnog
procesora ili iz njegovih registarau operativnu memoriju i obrnuto; učitavanje podataka sa ulaza ili slanje
podataka na izlazne uređaje; izbor prelaska na jednu ili drugu instrukciju na osnovu vrednosti nekog bita (tzv.
flega), ili skok na neku instrukciju (kontrola toka izvršavanja programa). Dobijeni rezultat pamti se u nekom
od registara procesora, najčešće u akumulatoru, ili u operativnoj memoriji. Adresu sledeće instrukcije
upravljačka jedinica najčešće nalazi u posebnom registru procesora programskom brojaču. Kako se radi o
digitalnim elektronskim sklopovima, to se sve osnovne operacije dešavaju sinhronizovano samo u trenucima
nailaska jednog ili više radnih taktova iz generatora takta, koji time diktira brzinu rada procesora.
Nepregledni nizovi nula i jedinica mašinskih instrukcija sigurno nisu odgovarali programerima, koji su,
uz programiranje na ovom hardverskom nivou, najpre morali da posvete pažnju logici rešavanja sve
složenijih problema koji su se pred njih postavljali. Da bi sebi olakšali posao i oslobodili se programiranja na
nivou hardvera, kreirali su posebne sistemske programe (prevodioce) koji će omogućiti prevođenje
karakterističnih logičkih struktura na ustaljeni (uvek isti) način u mašinske instrukcije. Time se otvarala
mogućnost korišćenja viših programskih jezika, pomoću kojih su programeri tada mogli da se posvete
implementiranju logike rešavanja problema. Da bi na univerzalan način mogli iskazati logiku koja dovodi do
rešenja postavljenog zadatka i učinili je nezavisnom od pojedinih viših programskih jezika koji su kreirani,
počeli su koristiti algoritme. Algoritam predstavlja niz ponovljenih osnovnih logičkih struktura u redosledu
koji predstavlja korake u rešavanju zadatka. Vrste osnovnih logičkih struktura su: sekvenca (niz instrukcija
obrade podataka koje se izvršavaju onim redosledom kako su poređane), selekcija (grananje, izbor jedne od
više sekvenci obrade zavisno od ispunjenja uslova), ciklična struktura (petlja, ponavljanje sekvence obrade
do ispunjenja uslova). Ove logičke strukture su se isprva prikazivale grafički, što je kasnije zamenjeno
tekstualnim zapisom pomoću tzv. pseudokôda. Princip programiranja koji se sastojao od predstavljanja
nizova logičkih struktura iz algoritma u višim programskim jezicima zove se strukturno programiranje. U
skladu sa ovim principom su i vrste instrukcija u višim programskim jezicima: deklaracione instrukcije
(za "objavljivanje" tipa podataka karakterističnih veličina iz zadatka i samog njihovog postojanja; te veličine
se u programima identifikuju simboličkim imenima, i nazivaju promenljive, ako se vrednosti u toku izvršenja
programa menjaju, ili konstante, ako su vrednosti nepromenljive; na osnovu ovih instrukcija sistemski
programi rezervišu prema tipu odgovarajući prostor u radnoj memoriji), instrukcije dodeljivanja (za
izvršavanje traženih operacija i smeštanje rezultata u memoriju na mestu rezervisanom za promenljivu kojoj
se dodeljuje vrednost), instrukcije kontrole toka (čime se implementiraju logičke strukture grananja i petlji)
i ulazno-izlazne instrukcije (za preuzimanje podataka sa ulaznih uređaja i slanje rezultata na izlazne
uređaje).
Vrste viših programskih jezika: Prvo su samo nizovi 0 i 1 iz kôdova operacija mašinskih instrukcija
zamenjeni simboličkim imenima (pomoću prevodioca asemblera). Tako je nastao simbolički mašinski jezik.
I dalje se radilo sa mašinskim instrukcijama. Kasnije nastaju "pravi" viši programski jezici opšte namene
(COBOL, ALGOL, C, BASIC, PASCAL, FORTRAN i dr.). Odlikuju se podrškom različitim tipovima i
strukturama podataka, različitim skupovima naredbi i različitim načinima zapisivanja (sintaksama) pojedinih
logičkih struktura, dodeljivanja vrednosti i pojedinih operacija. Posebne vrste su i jezici veštačke
inteligencije, jezici za konkurentno programiranje (za istovremeno izvršavanje više programskih procesa:
ADA, CONCURENT PASCAL i dr.) i jezici specijalne namene (npr. SQL jezik za izdvajanje, dodavanje,
izmenu, brisanje podataka i definisanje strukture u bazi podataka, za simulaciju rada sistema i električnih kola ...).
2
Usložnjavanjem i uopštavanjem problema koji su se postavljali pred programere sve više se ispoljavala
nemogućnost programiranja zasnovanog na procedurama da izrazi sva međudejstva između pojedinih
predmeta, osoba i pojava na koje su se odnosili postavljeni zadaci. Zato su programeri težili stvaranju
okruženja koje će podsećati, simulirati realni svet i objekte iz njega, u nadi da će u takvom okruženju
prirodnije dolaziti do rešenja složenih savremenih zadataka koji dolaze iz tog okruženja. To je zahtevalo
uvođenje novog objektno-orijentisanog pristupa i principa programiranja. Analizirajući predmete,
osobe, procese i pojave oko sebe, programeri su uočavali grupe objekata srodnih po istim ili sličnim
osobinama (svojstvima) i obrascima ponašanja i težili da te zajedničke osobine i obrasce ponašanja
programiraju. Tako su ovim uopštavanjem, kao i mogućnošću razlaganja analize na pojedine srodne grupe
objekata, smanjivali složenost problema. Kao rezultat tog uopštavanja i razlaganja dobijani su celekupni
programirani opisi, planovi, šabloni svojstava i ponašanja grupe srodnih objekata, koji se nazivaju klase.
Rešavanje konkretnog zadatka sastojalo se dalje u kreiranju konkretnih objekata na osnovu tog šablona,
plana, opisa (klase) i ispoljavanju programiranih zajedničkih ponašanja u međudejstvu tih objekata. Kreiranje
apstrakcije (simboličke predstave, pre svega sa stanovišta konkretnog zadatka) njihovog međudejstva stvara
se prirodno okruženje u kome se spontano rešava postavljeni zadatak. Objektno-orijentisano programiranje
podrazumeva sledeće karakteristike: enkapsulaciju, osobinu da su unutrašnji procesi, tj. programirane
procedure ponašanja koje utiču na svojstva kreiranih objekata, sakrivene ("ograđene") unutar klase;
nasleđivanje, karakteristiku koja omogućava kreiranje novih (pod)klasa koje nasleđuju osobine opštijih
(super)klasa, sa mogućnošću modifikacije postojećih i dodavanjem novih svojstava i ponašanja (npr. klasa
Student nasleđuje osobine klase Osoba i dodaje nova svojstva: br. indeksa, god. studija i posebna ponašanja
koja ih modifikuju); polimorfizam (više formi, oblika) je mogućnost postojanja ponašanja sa istim imenom
koja se različito ispoljavaju (programiraju) u nasleđenim i osnovnim klasama. Objektni jezici: C++, Java...
Tipovi i strukture podataka
"Kompjuterska tehnologija", str.; "Programiranje kroz aplikativne programe", str.
Važan aspekt u razvoju algoritma predstavlja izbor tipova i struktura podataka koji će biti korišćeni u
razvoju programa. Od toga u značajnoj meri zavisi i izbor programskog jezika koji će biti korišćen za
realizaciju samog programa, jer se mora voditi računa o podršci tipovima i strukturama podataka od strane
programskih jezika. Poznavanje većeg broja programskih jezika od strane programera pruža mogućnost da se
izabere jezik koji najbolje odgovara tipovima i strukturama podataka, koji su specificirani algoritmom. Svaki
tip je karakterisan skupom vrednosti (konstanti) koje može da dobije promenljiva ili rezultat izvršavanja
procedure tog tipa, i skupom definicija operacija koje se mogu nad njim vršiti. Broj mogućih vrednosti za
podatke određenog tipa naziva se kardinalni broj. Neposredno ugrađeni tipovi u okviru programskog jezika
zovu se standardni tipovi, i to su: celobrojni (integer), realni (real, single, float), logički - DA, NE (boolean),
simbolički (jedan znak: char; niz znakova: string).
Prema strukturi: skalarne i strukturisane promenljive: Niz = strukturisane promenljive podataka istog tipa;
zapisi i skupovi. Statičke (osnovne) i dinamičke strukture (spiskovi, redovi, stekovi, stabla, orijentisani
grafovi).
Alati za programiranje
Danas uglavnom <Računarsko rešavanje problema 5, 6 (često i 7)> integrisani u tzv. integrisana razvojna
okruženja (integrated development environment) sa izgrađenom strukturom pojedinih programskih
modula: moduli izvornog, programskog kôda, moduli klasa, pregledni moduli – za pregled postojećih klasa
i/ili procedura (Project browser → svi razvojni alati i moduli integrišu se u projektu za rešavanje konkretnog
programerskog zadatka, Object browser), moduli za kreiranje grafičkog korisničkog interfejsa, moduli za
testiranje i otkrivanje grešaka = Debug, sa komandama za izvršavanje programa instrukciju po instrukciju =
Step into, Step out, Step over, Run to cursor, za uvođenje kontrolnih tačaka = Breakpoints, uvođenje praćenja
vrednosti pojedinih promenljivih = Watch-evi, prozori za neposredno probno izvršavanje kôda procedura =
Immediate window).
I programski paket MS Office može se posmatrati kao sistem sa u nekom smislu razvojnim okruženjem, za
programsku integraciju (objedinjeno korišćenje) svih Office programa kroz programski jezik Visual Basic for
Applications (VBA).
3
4
APLIKATIVNI PROGRAMI
U odgovorima davati precizne postupke (navesti menije, podmenije, stranice="jezičke" u dijaloškim prozorima, same komande i
izbor njihovih vrednosti):
SPISAK POTENCIJALNIH PITANJA SA ODGOVORIMA
1. Koju ekstenziju (poslednja tri slova u imenu) imaju fajlovi koji pamte rad u programu MS Excel?
.xls
2. U novijim verzijama programa MS Excel u datoteci koja beleži podatke o radu u programu čuva se sve urađeno iz: a)
jednog radnog lista b) jedne radne knjige (Prepisati tačan odgovor)
3. Navesti adresu ćelije koju treba selektovati i komandu iz menija koju treba birati da bi se u radnom listu „zamrzao“ prikaz
prvog reda (npr. sa imenima kolona) kada se koristi vertikalna scrol traka.
Izabere se A2, pa onda Window
Freeze Panes
4. Navesti adresu ćelije koju treba selektovati i komandu iz menija koju treba birati da bi se u radnom listu „zamrzao“ prikaz
prve kolone (npr. sa imenima redova) kada se koristi vertikalna scrol traka.
Izabere se B1, pa onda Window
Freeze Panes
5. Opisati način kopiranja redova iz jednog opsega ćelija u kolone drugog opsega ćelija (i obrnuto).
(Prethodno moralo Edit
Copy ćelija koje se kopiraju) Edit
Paste Special...
izabrati Transpose
6. Opisati način kopiranja samo vrednosti iz opsega ćelija (bez kopiranja formula i formatiranja).
(Prethodno moralo Edit
Copy ćelija koje se kopiraju) Edit
Paste Special...
izabrati Values
7. Kojom komandom iz menija se bira za štampanje selektovani opseg ćelija na radnom listu u programu MS Excel?
File
Print Area
Set Print Area
8. Kojom komandom se prelazi u režim za prikaz i podešavanje granica stranica za štampanje na radnom listu u programu
MS Excel?
View
Page Break Preview
9. Kako se u programu MS Excel štampaju sadržaji radnog lista skalirani (umanjeni ili uvećani) u određenom procentu u
odnosu na podešene vrednosti u programu?
File
Page Setup... Page stranica
Adjust to: 100% normal size
10. Kako se u programu MS Excel sadržaji sklapaju u jedan veliki radni list štampanjem više manjih stranica, npr. 5 stranica
po visini i 4 po širini?
File
Page Setup... Page stranica
Feet to: 4 page(s) wide, by 5 page(s) tall
11. Kako se u programu MS Excel sadržaji centriraju na stranici pri štampanju?
File
Page Setup... Margins stranica
uključi se Horizontally i Vertically
12. Kako se u programu MS Excel sadržaji nekih (početnih) redova i kolona ponavljaju na stranicama pri štampanju?
File
Page Setup... Sheet stranica
Rows to repeat at top i Columns to repeat at left
13. Opisati postupak skrivanja formule u ćeliji u okviru postupka zaštite radnog lista postavljanjem lozinke u programu MS
Excel. (Napisati i komande za postavljanje lozinke)
Izabere se opseg ćelija, pa se bira: Format
Cells...
Protection
Tools
Protection
Protect Sheet...
Podesi se Password to unprotect sheet
stranicaUključi
se
Locked,
a
onda
14. Opisati način zabrane izmene vrednosti u ćeliji u okviru postupka zaštite radnog lista postavljanjem lozinke u programu
MS Excel. (Napisati i komande za postavljanje lozinke)
Izabere se opseg ćelija, pa se bira: Format
Cells...
Protection
Tools
Protection
Protect Sheet...
Podesi se Password to unprotect sheet
stranicaUključi
se
Locked,
a
onda
15. Opisati postupak zaštite radne knjige postavljanjem lozinke (čime se npr. sprečava kopiranje radnih listova) u programu
MS Excel.
Tools
Protection
Protect Workbook...
Podesi se Password
5
16. Dati komande iz menija i potrebna podešavanja u poljima odgovarajućeg dijaloškog prozora za podešavanje maksimalne
promene u postupku numeričkog izračunavanja formula u programu MS Excel.
Tools
Options
Calculation stranica
Podesi se Maximum change
17. Opisati postupak u programu MS Excel dobijanja vrednosti u ćeliji
(od koje zavisi data formula u ćeliji C1) da bi formula u ćeliji C1 dobila
željenu (ciljnu) vrednost 10.
B1
Tools
Goal Seek...
Set Cell: C1; To value: 10
By changing cells:
B1
18. Opisati postupak u programu MS Excel dobijanja vrednosti u ćeliji
(od koje zavisi data formula u ćeliji B1) da bi formula u ćeliji B1 dobila
željenu (ciljnu) vrednost 15.
A1
Tools
Goal Seek...
Set Cell: B1; To value: 15
By changing cells: A1
19. Opisati postupak dodavanja korisnički definisanog spiska (npr. gradovi poređani po udaljenosti) koji se kasnije može
automatski popuniti u ćelijama.
Tools
Options... Custom Lists stranica
Import ili Add...
20. Opisati postupak sortiranja podataka prema korisnički definisanom spisku u programu MS Excel (npr. kolona gradovi se
uređuje se po udaljenosti, prema korisnički definisanom spisku gradova poređanih po udaljenosti).
Za označeni opseg: Data
Sort...
Options...
Izabere se umesto Normal
21. Objasniti kako se u programu MS PowerPoint uključuju zaglavlje i podnožje pri prikazu slajdova, i to broj slajda i fiksni
datum i vreme.
View
Header and Footer
Slide stranica
Date and Time uključeno
Fixed
22. Objasniti kako se u programu MS PowerPoint uključuju zaglavlje i podnožje u prikazu beleški, i to datum i vreme koji se
automatski podešavaju.
View
Header and Footer
Slide stranica
Date and Time uključeno
Update automatically
23. Objasniti način primene mastera slajda u programu MS PowerPoint i koje su komande za pristup njegovom dizajnu.
Podešava se šablon (Design Template): View
Master
Slide Master
24. Objasniti način primene mastera reklama (handouta) u programu MS PowerPoint i koje su komande za pristup njegovom
dizajnu.
Podešava se opšti izgled i broj slajdova za prikaz kod Handout-a: View
Master
Handout Master
25. Opisati način izbora koji sadržaj prezentacije u programu MS PowerPoint se želi štampati (slajdovi, stranice sa
beleškama, ili reklame, tj. Handouts).
File
Print... Izabrati Print what
26. Navesti bar jedan način kako se PowerPoint prezentacija može sačuvati u .html formatu za objavljivanje na World Wide
Web sajtu na Internetu – globalnoj svetskoj mreži povezanih računara.
File
Save As Web Page...
27. Kako se za prikazivanje (Slide Show) u programu MS PowerPoint biraju samo susedni slajdovi u nekom opsegu?
SlideShow
Set up show...
Podesiti From i to
28. Kako se podešava da se prezentacija (Slide Show) u programu MS PowerPoint iznova izvršava po svom završetku dok se
ne pritisne Esc taster?
SlideShow
Set up show...
Uključiti Loop continuously until ’esc’
29. Koja je ekstenzija (poslednja tri slova imena) za fajl koji čuva prezentaciju koja se može menjati?
.ppt
30. Koja je ekstenzija (poslednja tri slova imena) za fajl koji čuva prezentaciju samo za prikaz?
.pps
6
Download

ovde