D E R I D A:
DEKONSTRUKCIJA METAFIZIKE
Deridin dekonstruktivisti~ki poduhvat ukazuje na heterogenu strukturu logocentri~ke
paradigme i neodr`ivost uverenja o njenoj kompaktnosti. Uvode}i logocentrizam u jedan decentriran
prostor, Derida poku{ava da razlo`i njegovu konceptualnost i da ga predstavi kao te`nju ka
dominaciji i hegemoniji. Prema njemu ova tendencija potiskuje i isklju~uje sve oblike prakse koji
ne podle`u logocentri~kom modelu. Da bi obelodanila prirodu logocentrizma dekonstrukcija te`i da
razlo`i filozofske pojmove putem same filozofije, suprostavljanjem razuma samom sebi. U tom
suprostavljanju razum treba da otkrije pre}utkivanu, ali prakti~no prisutnu zavinost od nekog drugog
nepriznatog nivoa. U skaladu sa tim Derida odre|uje dekonstrukciju kao "napad koji je usmeren
protiv samog konceptualnog poretka."225 Zbog toga se on zanima za scenu koju sama filozofija ne
postavlja, nego se na njoj pojavljuje tako da njome ne gospodari. To je "zanimanje za situacije u
kojoj diskurzivnost nije odlu~uju}i faktor."226 — ka`e on. Put do scene kojom filozofija ne gospodari
zapo~inje iz same filozofije.
Derida odre|uje tradicionalnu filozofiju, odnosno logocentrizam, kao metafiziku prisustva.
On vidi njeno poreklo u odre|enju istine kao jedinstva logos—a i phone. Metafizika prisustva kroz
ovo jedinstvo daje povla{teno mesto neposrednoj sada{njosti. Dekonstrukcija, pak, uzima na sebe
zadatak da poka`e kako pretpostavljeno prvenstvo neposredne sada{njosti nije izvorno. Sada{njost
nije izvorna, nema neposrednosti. "Da sada{njost uzev{i uop{te nije izvorna ve} rekonstruisana, da
ona nije apsolutna u potpunosti `iva i konstitui{u}a za iskustvo, da ne postoji ~istota `ive
sada{njosti, takva je tema, zapanjuju}a za istoriju metafizike (...) Ovo je mi{ljenje jedino koje se ne
iscrpljuje u metafizici ili nauci."227 — ka`e Derida. On nastoji da opovrgne glavnu zabludu zapadne
metafizike da razum mo`e na neki na~in da prevazi|e jezik i do|e do ~iste samopotvr|uju}e istine
i metode. Na primeru tuma~enja Huserlove filozofije Derida zaklju~uje da treba uo~iti razliku
izme|u intuicije i intencije, izme|u ispunjenja predmetom i ispunjenja smislom, da treba uo~iti
autonomiju hteti-re}i u odnosa na intuitivno znanje. "Ispunjenje smeranja intuicijom nije neophodno.
Originalnu strukturu izraza odlikuje to da se mo`e li{iti pune prisutnosti predmeta na koji intuicija
smera."228 Prisutnost — `iva sada{njost —u krajnjoj liniji je za metafiziku prisustva najvi{a idealnost,
samoprisutnost transcedentalnog `ivota. Me|utim, prisutnost je stvarno oduvek bila forma u kojoj se
proizvodi beskona~na raznolikost sadr`aja. Prema tome, ona nema svojstvo identi~nosti, ~istote i
izvora.229 @iva sada{njost nije krajnja instanca koja omogu}ava ~istu autoafekciju. Ona je u
Deridinoj interpretaciji tekst iza koga deluje odsutni ozna~itelj. Neposrednost je izvedena.
Razlaganjem prisutnosti otvara se put ka dekonstrukciji pojmova koji kru`e oko nje. To su
najzna~ajniji pojmovi metafizike: eidos, arche, telos, energeia, ousia, aletheia, transcedentalnost,
svest, savest, bog, ~ovek itd.230 Tako je kona~an ishod dekonstrukcije poricanje prisutnosti bi}a kao
sredi{ta. Sredi{te nije neko odre|eno mesto, nego funkcija, vrsta ne-mesta u kome se odvija
neograni~ena igra znakova - supstitucija. U istorijskom smislu dekonstrukcija se javlja u trenutku
kad jezik postaje preovladavaju}a tema razgovora, trenutak u kome se diskurs pokazuje kao sistem
u kome sredi{nje, originalno ili transcedentalno ozna~eno nije postojano, niti se nalazi izvan sistema
razlika. Odsustvo sredi{ta, decentriranje diskursa, pomeranje ozna~enog ad infinitum, pro{iruje obim
i intenzivira me|usobnu igru zna~enja. Na taj na~in pitanja utemeljenja i porekla bivaju razme{tena
iz svog tradicionalnog upori{ta. Razli~iti oblici metafizike prisustva kao {to su logocentrizam,
fonocentrizam ili falogocentrizam koji te`e da zahvate zapadno samorazumevanje u svim njegovim
dimenzijama231 ostaju bez oslonca. Tako subverzivna snaga dekonstrukcije dospeva do svojih
225
Imati uvo za filozofiju, razgovor L. Finas sa J. Derridom, Delo 1-2/1992. s. 141.
Derrida, J.: Neka pitanja i odgovori, s. 31.
Derida, @.: Frojd i scena pisanja, Filozofsko ~itanje Frojda, IIC SSO Srbije, Beograd, 1988. s. 432.
228
Derida, @.: Glas i fenomen, s.105.
229
isto, s. 99. "@iva sada{njost ni~e iz ne-samoidenti~nosti i mogu}nosti retencionalnog traga. Ona je ve} uvek jedan trag.
Ovaj trag se ne da misliti na osnovu jenostavnosti neke sada{njosti ~iji bi `ivot bio sebi unutra{nji. Sopstvo `ive sada{njosti jeste trag...
Izvornost treba misliti polaze}i od traga, ne obrnuto."
230
Derida, @.: Struktura, znak i igra u diskursu humanisti~kih nauka, s. 291.
231
Imati uvo za filozofiju, s. 179.
226
227
61
Download

DERIDA: DEKONSTRUKCIJAMETAFIZ IKE Deridin