PRVI BROJ IZA[AO
15. januara 1949.
Broj 15 - 16
12. novembar 2010.
Izlazi petnaestodnevno
Cijena 0,40 ∋
ÙU ISNN 0033 1686
LIST PROSVJETNIH, KULTURNIH
I NAU^NIH RADNIKA
CRNE GORE
DOBITNIK „OKTOIHA” 1998.
Deveti festival obrazovawa odraslih
Savjet za opšte obrazovawe
PUT KA DRU[TVU ZNAWA
NEOPHODNO
VIŠE STRU^NIH
SARADNIKA
avjet za opšte obrazovawe na sjedniS
ci 12. novembra podr`ao je novi
Pravilnik o normativima i standardi-
Str. 2
CANU: Nau~na konferencija „Istra`ivawe i razvoj kao
osnov za inovacije u stvarawu kompetitivne regije”
NA[ GOST
OKOSNICA RAZVOJA
Mr Qiqana Milowi},
predsjednica Udru`ewa
roditeqa Crne Gore
NEZAOBILAZAN
PARTNER U
OBRAZOVAWU
stra`iva~ke instituI
cije, ali i društvo,
treba da podsti~u istra`ivawa koja dovode do
konkurentnosti nacionalnih privreda – poruka je
dvodnevne internacionalne nau~ne konferencije
„Istra`ivawe i razvoj
kao osnov za inovacije u
stvarawu kompetitivne
regije“ koja je u organizaciji CANU i Evropske
akademije nauka i umjetnosti odr`ana 12. i 13. novembra u Podgorici.
Pozdravqaju}i u~esnike, GRADWA BOQE BUDU]NOSTI: Sa skupa u CANU
predsjednik CANU akade„U potpunosti smo svjesni ~iwenice da
mik Momir \urovi} naglasio je da postoji dovoqno prostora za redefinisawe bo- je razvoj društva u 21. vijeku, optere}enom
qe budu}nosti na druga~iji na~in nego do globalnim i lokalnim izazovima, nezamisada. „Otkrili smo magi~nu rije~. To je sliv bez nauke i istra`ivawa i da moramo
kompetitivnost, i mnogi smatraju da je u u~initi sve što je u našoj mo}i da osigutome odgovor za pitawa budu}nosti. Kom- ramo preduslove za ubrzani razvoj ovih
petitivnost treba da zna~i vi{e novog društava. Stoga je Vlada Crne Gore usvoznawa u na{im privredama. Mi `elimo da jila Strategiju nau~noistra`iva~ke djegradimo odr`ivo dru{tvo. Me|utim, u latnosti u Crnoj Gori, koja daje osnovne
ovom raznolikom svijetu, u kojem mnogi ne smjernice daqeg razvoja nauke i istra`ivide svoju budu}nost, veliko je pitawe ka- vawa naše dr`ave”, kazao je ministar
ko biti konkurentan, kompetitivan kada Stijepovi}.
Predsjednik Evropske akademije nauka i
`elite da gradite konkurentnost na osnovu odr`ivosti”, zapitao se akademik \u- umjetnosti Feliks Unger je naglasio da je
su{tinski va`no da se „fokusiramo na narovi}.
Otvaraju}i skup, ministar prosvjete i uku i istra`ivawe jer su veoma bitni za
nauke Slavoqub Stijepovi} je istakao da na{u unu~ad. To je na~in da za wih gradiCrna Gora kontinuirano te`i unapre|e- mo boqu budu}nost. Kreativnost je ne{to
wu stawa nauke i istra`ivawa, prate}i {to se mo`e lako unapre|ivati. Ukoliko
iskustva na me|unarodnoj sceni i ispuwa- se kreativnost i inovativnost primijene
Q. V.
vaju}i svoje obaveze na putu pribli`ava- u industriji, onda je ona jaka”.
(Op{irnije u sqede}em broju)
wa Evropskoj uniji.
Str. 3
ma za sticawe sredstava iz javnih prihoda za ustanove koje realizuju javno va`e}e obrazovne programe, uz preporuku da
se uva`e primjedbe i preporuke koje su
iznesene na sjednici. Konstatovano je da
je ovaj akt boqi od prethodnog, ali se
primjedbe, prije svega, odnose na broj
neophodnih stru~nih saradnika‚ pedagoga, psihologa, logopeda u osnovnim školama i vrti}ima, ali i zaposlenih medicinskih sestara i vaspita~a u vrti}ima.
Naime, pravilnikom je predvi|eno da
škole sa više od 450 u~enika mogu zaposliti jednog stru~nog saradnika, a oba
stru~na saradnika {kole sa 1.000 i više |aka. Primjedba je da su i pedagog i
psiholog neophodni školama sa 800 |aka. Postavqeno je i pitawe o tome šta
sa školama koje imaju 1.500 u~enika.
Ukazano je da asistenta u nastavi za inkluzivno obrazovawe treba odre|ivati
prema broju djece s posebnim potrebama
u školi. Posebno je bilo polemike o
stavci koja predvi|a pove}awe broja medicinskih sestara u jaslicama u grupama
koje su u vrti}u du`e od šest sati, uz
stav da su vrti}ima više potrebni vaspita~i, te da treba pove}ati wihov
broj. Tu je i zamjerka da škole imaju samo mjesec dana da svoja akta prilagode
novom pravilniku, dok su ranije za to
bila predvi|ena tri mjeseca.
^lanovi Savjeta utvrdili su 20 predmetnih programa za osnovnu školu za
odrasle, kao i predlog opšteg dijela
obrazovnog programa Zatvorski policajac za više stru~no obrazovawe. Zeleno svjetlo dobili su uxbenik „Letersia” za albanski jezik i kwi`evnost u III
razredu gimnazije, izmjene predmetnog
programa Zdravi stilovi `ivota, te
Evropski jezi~ki portfolio kao priru~na literatura za strane jezike za
u~enike tre}eg ciklusa osnovne škole.
Q. V.
Realizacija
KONKURSA
U ovom broju
za prijem u~enika i studenata u domove
u~enika i studenata u Crnoj Gori za
{kolsku 2010/2011. godinu
CRNOGORSKI
KVALIFIKACIONI OKVIR
Str. 5
Str. I–VIII
Nau~na dijaspora
SVJETSKA ISKUSTVA: Irina Geroqdovna Rjabinina,
direktorica Progimnazije 1752 – Moskva
Dr Milijana
[u{kav~evi}
NE
NE PLA[ITE
PLA[ITE SE
SE PROMJENA!
PROMJENA!
Str. 4
Inkluzivna nastava
U SUSRET
MOGU]NOSTIMA
Str. 10
VREDNOVAWE
U^ENI^KIH
POSTIGNU]A
Str. 6
Str. 12
2
Saradwa Crne Gore i Makedonije
IH festival obrazovawa odraslih
PODSTICAJ STALNOM U^EWU
ZAJEDNI^KI U OBRAZOVAWU
I TEHNI^KOJ SARADWI
U
rilikom zvani~ne posjete deP
legacije Vlade Crne Gore Makedoniji premijeri dviju dr`ava
Milo \ukanovi} i Nikola Gruevski potpisali su sporazum o saradwi u oblasti obrazovawa, kao i
sporazum o nau~noj i tehnološkoj
saradwi. U delegaciji je bio i crnogorski ministar obrazovawa
Slavoqub Stijepovi}, saop{tilo
je Ministarstvo prosvjete.
Sporazum za saradwu u oblasti
obrazovawa predvi|a: uzajamno informisawe o legislativi u oblasti predškolskog, osnovnog, sredweg obrazovawa, obrazovawa odraslih i visokog obrazovawa, podsticawe aktivne saradwe u okviru
Uneska, Savjeta Evrope i me|unarodnih obrazovnih organizacija,
podsticawe neposrednih kontakata
izme|u dr`avnih i obrazovnih
ustanova obje strane, razmjenu profesora, kao i iskustava u predškolskom, osnovnom i sredwem
obrazovawu. Pored navedenog, sporazum predvi|a uspostavqawe saradwe na planu ukqu~ivawa djece
sa posebnim obrazovnim potrebama, unapre|ewe obrazovawa i
stru~nog usavršavawa odraslih i
podsticawa saradwe kroz razmjenu
stru~waka i informacija.
Svake godine, po principu reci-
prociteta, ponudi}e odre|en broj
stipendija za studente osnovnih i
postdiplomskih studija, na osnovu
prethodno objavqenih konkursa,
kao i stipendije za doktorske studije i odre|en broj mjeseci za studijske boravke mladim istra`iva~ima u trajawu do dva mjeseca.
Prema sporazumu nau~na i tehnološka saradwa izme|u nau~noistra`iva~kih ustanova, privrednih i drugih subjekata ostvari}e
se: kroz nau~notehnološke i razvojne programe i projekte u zajedeni~ki dogovorenim oblastima; razmjenom istra`iva~a i eksperata;
razmjenom nau~nih i tehnoloških
informacija i dokumentacije; davawem na privremeno koriš}ewe
opreme i materijala koji su neophodni za ostvarivawe saradwe; organizovawem zajedni~kih nau~nih
konferencija, simpozijuma, seminara, radionica, izlo`bi i sli~no;
obrazovawem zajedni~kih nau~noistra`iva~kih centara i privremenih nau~noistra`iva~kih grupa i
kroz druge oblike nau~ne i tehnološke saradwe.
Nadle`ni organi }e za sprovo|ewe ovog sporazuma formirati mješovitu crnogorsko-makedonsku komisiju za nau~notehnološku saradwu.
O. \.
Zavr{ena rasprava o Nacrtu zakona o
Crnogorskom kvalifikacionom okviru
PODSTICAJ
[email protected] U^EWU
z poruku „Uhvati svjetlost“, pod motom „Cjelo`ivotno u~ewe – put ka društvu znawa“, širom Crne Gore u toku je IX festival obrazovawa odraslih. Manifestacija je po~ela 23. oktobra, a
traja}e do 1. decembra. Predvi|eno je odr`avawe 14 okruglih stolova, 13 prezentacija,
dva seminara...
Ciq je, kako isti~e Duško
Rajkovi}, direktor Centra za
stru~no obrazovawe, „skretawe pa`we stru~ne i ukupne
javnosti, kao i lokalnih uprava, na neophodnost ulagawa u
obrazovawe odraslih“.
Festival je po~eo sajmom u
podgori~kom Delta sitiju, gdje
su na 25 štandova svoje te~ajeve i druge oblike prekvalifikacija predstavili licencirani organizatori obrazovawa
odraslih.
Otvaraju}i manifestaciju,
Slavoqub Stijepovi}, ministar prosvjete i nauke, podvukao je posve}enost Crne Gore
konceptu cjelo`ivotnog u~ewa, što je jedan od preduslova
za siguran put ka Evropskoj
uniji:
– Kada u~ewe postane sastavni dio `ivota u svim fazama i
kada vrijednosti znawa, vještina i kompetencija ste~e-
12. novembar 2010. godine
zrada Zakona o crnogorI
skom
kvalifikacionom
okviru ima ciq davawe jasne
slike {ta je okvir kvalifikacija i kako svoju kvalifikaciju prepoznati u crnogorskom
okviru, re~eno je na zavr{noj
javnoj raspravi posve}enoj Nacrtu tog zakona.
Na skupu, koji je odr`an 28.
oktobra u Ministarstvu prosvjete i nauke, Mubera Kurpejovi}, pomo}nik ministra, istakla je da }e okvir pomo}i poslodavcima da na osnovu ishoda
u~ewa prepoznaju i razumiju
nivo i standard kvalifikacija
zaposlenih i kandidata za zaposlewe, kao i da uporede kvalifikacije ste~ene u inostranstvu sa onim dobijenim u Crnoj
Gori. Poseban zna~aj ovom dokumentu daje to {to }e se na
osnovu nivoa kvalifikacija
odre|ivati platni koeficijenti.
„Bitna karakteristika okvira je da osigura vertikalnu i
horizontalnu prohodnost u
okviru obrazovnog sistema, a
kroz obezbje|ivawe razli~itih
puteva sticawa kvalifikacija
(formalno, neformalno, informalno). Dono{ewem ovog
zakona pospje{i}e se sticawe
stru~nih kvalifikacija potrebnih tr`i{tu rada, utemeqi}e se cjelo`ivotno u~ewe i
uva`iti razli~iti putevi sticawa kvalifikacija kroz vrednovawe i formalno potvr|iva-
we ste~enih kvalifikacija”,
ukazala je Kurpejovi}eva.
U izradi Nacrta, koji je ra|en u okviru IPA 2007 projekta i uz podr{ku stranih eksperata, u~estvovali su predstavnici Ministarstva prosvjete,
univerziteta, Zavoda za zapo{qavawe, Privredne komore
Crne Gore, Ministarstva rada
i socijalnog starawa i drugih
institucija. Taj dokument predstavile su Xenet Svejnxer, vo|a projekta IPA 2007, Vjera
Kova~evi} i Biqana Mi{ovi},
koje su u~estvovale u izradi zakona.
O. \.
NEOPHODNO STALNO USAVRŠAVAWE:
Sa otvarawa manifestacije
nih formalnim i neformalnim putem budu jednako vrednovane i podsticane, mo}i }emo
da ra~unamo da smo na najboqem putu da zadovoqimo potrebe pojedinca za u~ewem i
napredovawem, kao i potrebe
cjelokupnog društva – naglasio je ministar Stijepovi}.
Festival je organizovao
Centar za stru~no obrazovawe
uz pomo} Zavoda za zapošqavawe Crne Gore, Biroa rada
Podgorica, Privredne komore
Crne Gore, Odjeqewa za rodnu
^OVJEK KOJI JE PO[TOVAO QUDE
~ast
Dragana
Kujovi}a
(1948–2010), utemeqiva~a svoje izdava~ke djelatnosti, organizovao „Grafo Crna Gora“.
– Od sebe je tra`io najviše,
drugima davao i kada tra`ili
nijesu. Temeqan, uman, odgovoran, ~ovjek od rije~i i djela,
~ovjek koji je poštovao qude –
naglasio je dr Miodrag – Miško Vukovi} evociraju}i
uspomene na svog negdašweg
profesora filozofije u kolašinskoj gimnaziji, kasnije
kolegu poslanika, ministra
prosvjete, prijateqa...
– Draganov karakter i li~na
~estitost, znawe, mudrost, vedrina, optimizam i druge vrijednosti ugra|eni su i u temeqe „Grafo Crna Gora“ i u naše sje}awe i pam}ewe – u
istom je tonu nastavio Mijodrag – Kujo Novovi}, direktor
ove izdava~ke ku}e. On je
predstavio kwigu „Š}epan
Mali“, Stefana Zanovi}a, koju je, iako teško bolestan,
@iri za dodjelu Dr`avne nagrade „Oktoih”
UTVR\EN SPISAK KANDIDATA ZA 2010.
iri za dodjelu Dr`avne nagrade „Oktoih”
@
na sjednici odr`anoj 10.
novembra utvrdio je spisak
kandidata za dodjelu ovog
priznawa za 2010. godinu.
Od pojedinaca predlo`eni
su: 1. Seida Belegovi},
profesor likovne kulture
u OŠ „Savo Pejanovi}” u
Podgorici; 2. Labud Baki}, (penzioner) nekada nastavnik u OŠ „Luka Simonovi}”
u
Nikši}u;
3. prof. dr Perko Vuko-
ravnopravnost, Udru`ewa licenciranih
organizatora
obrazovawa odraslih, Centra
za razvoj nevladinih organizacija, Fondacije za stipendirawe Roma, Crnogorskog društva za borbu protiv raka i 19
opština (sem Podgorica i
Herceg Novi). Organizator je
posebnu zahvalnost za pomo}
uputio Ministarstvu prosvjete i nauke, Ministarstvu rada
i socijalnog starawa i stranim donatorima.
D. B.
Oma` Draganu Kujovi}u i promocija kwige „Š}epan Mali“
nogo je lijepih qudskih
M
osobina nabrojano na
sjetnoj sve~anosti koju je u
Osigurati vertikalnu i horizontalnu prohodnost
Predvi|eno je odr`avawe 14 okruglih stolova,
13 prezentacija, dva seminara...
ti} (penzioner); 4. @ivorad Bojovi}, direktor
Sredwe škole „17. septembar” na @abqaku; 5. Slobodan ^urovi}, profesor
srpskog jezika i kwi`evnosti u EŠ „Mirko
Vešovi}” u Podgorici;
6. Miodrag Vuk~evi}, nastavnik likovne grupe
predmeta u Sredwoj likovnoj školi „Petar Lubarda” – Cetiwe; 7. \er| Noc
Martini, direktor OŠ
„Maksim Gorki” u Podgo-
rici; 8. Zdenka Grbav~evi}, direktor OŠ „Stjepan Mitrov Qubiša” – Budva; 9. Ikonija Gvozdenovi}, nastavnik fizi~ke
kulture u penziji.
U konkurenciji ustanova
tu su: 1. SMŠ „17. septembar” – @abqak; 2. Zavod za
uxbenike i nastavna sredstva – Podgorica; 3. OŠ
„Štampar Makarije” –
Podgorica; 4.
Sredwa
stru~na {kola – Berane.
Q. V.
Dragan Kujovi} uredio sa Marijanom –
Mašom Miqi}em,
rukovodiocem biblioteke Istorijskog instituta Crne
Gore.
Pored Miqi}a, govorio je prof. dr
@ivko Andrijaševi}, isti~u}i da }e
ova hrestomatija biti podsticaj za izu~avawe evropskog
dosega u istoriji
Crne Gore, posebno
imaju}i u vidu da su
18. vijek obiqe`ile tri zna~ajne li~nosti: Stefan Zanovi}, Š}epan Mali i vladika
Vasilije Petrovi}, koje su
„iako s kraja svijeta, ušle u
wegovo središte“.
„Š}epan Mali je bio i ostao
zagonetna li~nost. Isticao je
kako ga je bo`je nadahnu}e dovelo u Crnu Goru, da ga je sam
Gospod poslao, svode}i sve na
bo`iju promisao i fatalizam
kao voqu nu`nosti, po kojoj je
sve predodre|eno, pa i wegova
misija. Pod imenom Š}epan
Mali ostao je zauvijek, ma ko
da je bio. Tajna i misterija
ostaju“, zapisao je u epilogu
ovog obimnog djela Dragan Kujovi}.
Oma`u i promociji prisustvovali su ~lanovi porodice
i poštovaoci Dragana Kujovi}a, te brojne li~nosti prosvjetnog, kulturnog i politi~kog `ivota.
D. B.
Mr Qiqana Milowi}, predsjednica Udru`ewa roditeqa Crne Gore
Qiqana Milowi} je završila Ekonomski fakultet u Podgorici, na kojem je i magistrirala
na smjeru Menaxment u obrazovawu. Od 2008. godine profesor je ekonomske grupe predmeta u
Sredwoj ekonomskoj školi „Mirko Vešovi}“ u
Podgorici. Prethodno je radila u više privrednih preduze}a. Od 2002. godine predsjednica je
Udru`ewa roditeqa Crne Gore. U~estvovala je
na brojnim seminarima i radionicama. Zvawe
trenera stekla je 2004. godine. Vodila je preko
100 treninga za savjete roditeqa u osnovnim i
sredwim školama i predškolskim ustanovama.
da odjeqenski starješina jednostavno djeci saopšti ~iji je roditeq izabran...
– Iako su i sami ~esto ~lanovi
tih tijela, roditeqi isti~u da
se rijetko sastaju, u pojedinim
slu~ajevima nijesu odr`ane ni
konstitutivne sjednice. Smatraju da ta tijela slu`e samo da
bi se zadovoqila forma i predstavqaju „skup imena na papiru“
koji ne slu`e svrsi. U velikom
procentu ne znaju ni ko od roditeqa predstavqa wihovo odjeqewe u savjetu roditeqa (ponekad su i sami za~u|eni kada saznaju da ih je neko ve} kandidovao za ~lanstvo u tim tijelima),
a kamoli ~lanove upravnog odnosno školskog odbora „iz redova roditeqa“. To dovodi do
jevima kada se tra`i stav roditeqa u vezi s nekom predstavkom
ili `albom, biva zatra`eno i
uva`eno naše mišqewe. Posebno je zna~ajna saradwa sa Zavodom za školstvo i Ispitnim
centrom, jer se i naša asocijacija poja~ano bavi kvalitetom
obrazovnog procesa.
Prvih godina vaš rad pomagala je CRS. Iz kojih se izvora danas finansirate?
– Finansirali smo se, i danas
se finansiramo iz raznih izvora (konzulat SAD, kanadska
CIDA, Fond za aktivno gra|anstvo, republi~ki buxetski fondovi…), mada je, pogotovo u proteklih godinu dana, finansirawe po~ivalo na vlastitim izvo-
Principi demokratizacije i decentralizacije obrazovnog sistema kroz obavezno formirawe savjeta roditeqa u školama i
u~eš}e u radu školskih odbora otvorili
su prostor za aktivnu
roditeqsku participaciju i mi smo u tom
konceptu
pronašli
svoje mjesto. Sve sukobe na nivou škole pokušavamo usmjeriti na
stru~ne slu`be i savjet
roditeqa {kole. Saradwa sa resornim
Ministarstvom i ostalim obrazovnim institucijama je na vrlo visokom nivou. Roditeqi
nijesu dovoqno informisani o suštini
reforme u osnovnim
školama i gimnazijama
NEZAOBILAZAN
PARTNER U OBRAZOVAWU
U
blemima koji prate odrastawe i
vaspitawe djece, povezivawe roditeqa i roditeqskih savjeta u
crnogorskim školama i unapre|ewe wihovog rada i stvarawe
boqih uslova rada u školama.
dru`ewe roditeqa Crne
Gore je formirano prije
osam godina. Koji su programski ciqevi te asocijacije?
– Formirawe Udru`ewa predstavqalo je krunu trogodišweg
projekta partnerstva roditeqa
i škole (PSP), koji je u Crnoj
Gori implementirao CRS – Katoli~ka slu`ba pomo}i (Catholic
Relief Services). Ciq je bio da se
stvori zvani~na mre`na organizacija koja }e zagovarati ideju
roditeqskog u~eš}a u obrazovawu i društvu uopšte.
Udru`ewe nastoji da obezbijedi uslove za kvalitetno vaspitawe i obrazovawe djece i odgovori wihovim potrebama u školi
ZATVORENA
VRATA
Planirano pokretawe {kole za roditeqe
Prve godine rada Udru`ewa
roditeqa obiqe`ila su i brojna putovawa i sakupqawa iskustava iz inostranstva u vezi s
partnerstvom škole i roditeqa. Jeste li danas našli svoje
mjesto u vaspitnom i obrazovnom sistemu?
– Partnerstvo sa stranim donatorima omogu}ilo nam je da se
upoznamo sa predstavnicima
sli~nih asocijacija iz okru`ewa i da ih, prepoznavaju}i pri-
OTKLONITI NEDOSTATKE
U okviru projekta „Monitoring i evaluacija reforme
obrazovawa iz ugla roditeqa“ istra`ivano je mišqewe
roditeqa o promjenama u školstvu. Uz pozitivne stavove, ukazano je na odre|ene propuste. Koliko su Udru`ewe i uopšte roditeqi bili u mogu}nosti da uti~u da se
to stawe promijeni?
– Preko našeg trenerskog tima, kroz radionice i treninge,
pojašwavamo koncept reforme, kako bismo otklonili neinformisanost a usqed toga i pogrešne interpretacije nekih
reformskih rješewa. Tako|e, zajedno sa Ministarstvom
prosvjete i Upravom policije radimo na pove}awu bezbjednosti djece u dvorištima i saobra}ajnicama (projekat je u
po~etnoj fazi i na wemu }emo raditi narednih mjeseci). Raznim edukativnim programima uti~emo na smawewe nasiqa
me|u djecom u školama, organizujemo donatorske ve~eri namijewene prikupqawu sredstava za fiskulturne sale, ograde i kapije, kre~ewa, postavqawe rasvjete, sigurnosnih sistema, informati~ko opismewavawe i kupovinu informati~ke opreme, opremawe kabineta, kutaka za roditeqe i sl.
i van we. Ono djeluje prvenstveno kroz savjete roditeqa, ali i
druge organizacione forme u
ciqu zaštite prava i interesa
djece. Naši programski ciqevi
su edukacija roditeqa na teme
koje su relevantne za wihov rad
u školama, podrška roditeqima i pove}awe wihovih kompetencija kroz obuku o svim pro-
3
mjere dobre prakse, primijenimo kod nas. Saradwa roditeqa i
škole sve je aktuelnija, a svijest o va`nosti partnerstva porodice i škole sve više dobija
na zna~aju. Mnoga stru~na istra`ivawa pokazuju da djeca mogu
posti}i boqi uspjeh u u~ewu ako
su roditeqi ukqu~eni u školski `ivot. Upravo je to saznawe
podstaklo obrazovne vlasti
mnogih zemaqa da u svoju legislativu uvrste instrumente kojima }e podsta}i roditeqe, porodicu i lokalnu zajednicu da se
ukqu~e kao partneri u obrazovni sistem. Reforma obrazovnog
sistema u Crnoj Gori nam je
„išla na ruku“. Principi demokratizacije i decentralizacije
obrazovnog sistema kroz obavezno formirawe savjeta roditeqa u školama i u~eš}e u radu
školskih odbora, otvorili su
prostor za aktivnu roditeqsku
participaciju i mi smo u tom
konceptu pronašli svoje mjesto.
Udru`ewe je osnovano u vrijeme kada je zapo~eta reforma
obrazovawa. Koliko je ova asocijacija bila u mogu}nosti da
suštinski uti~e na promjene u
obrazovawu?
– Po~eci našeg djelovawa mogu se vezati za prve naznake promjena u obrazovnom sistemu. Prve roditeqske savjete osnovali
smo i prije wihovog zakonskog
utemeqewa. Od „Kwige promjena“ i „Informatora o devetogodišwoj osnovnoj školi“, pri
~ijoj smo izradi konsultovani,
pa sve do rada „na terenu“, gdje
smo zajedno sa predstavnicima
Zavoda za školstvo putem tribina u svim crnogorskim gradovima popularisali reformu i
wenu neminovnost, do rada na
Nacionalnom planu akcije za
mlade i još uvijek aktuelnih radionica za roditeqe o va`nosti
promjena u obrazovnom sistemu,
bili smo i još uvijek smo prisutni kao zna~ajan partner u
ostvarivawu ciqeva koji su zacrtani reformom obrazovnog
procesa na svim nivoima.
Šta Vaše iskustvo govori o
procesu osnivawa savjeta roditeqa u školama? U kojoj mjeri
roditeqi zaista uti~u na wihov
sastav? Jer, nije malo primjera
toga da smatraju da nijesu dovoqno informisani o radu same
škole, kao i da nijesu u prilici
da se izjasne o izvo|ewu nastave,
smjenama, bezbjednosti i sl.
Koliko tako formirani savjeti uspijevaju da uti~u na `ivot
škole?
– I pored ukazane mogu}nosti
da odlu~uju o pitawima obrazovawa, predstavnici školskog
odbora i savjeta roditeqa nijesu pokazali dovoqno znawa i
spremnosti da aktivno u~estvuju
u radu škola. Na primjer, iz nekih istra`ivawa saznajemo da se
procjewuje da je rad školskog
odbora „neprimjetan“, a u istra`ivawu Udru`ewa roditeqa
Crne Gore „Monitoring i evaluacija reforme obrazovawa iz
ugla roditeqa“ ka`e se da roditeqi „uglavnom znaju“ za ove
forme roditeqske participacije sa savjetodavnom, izvršnom
i upravqa~kom funkcijom.
Ipak, iz dosadašweg rada zakqu~ujemo da je roditeqska participacija razli~ita (od škole
do škole), a geografski gledano, u gradskim sredinama, saradwa roditeqa i lokalne zajednice sa školama je neprimjetna,
vladaju odnosi me|usobnog otu|ewa, naj~eš}e usqed velikog
broja u~enika, prezaposlenosti
roditeqa. Stoga nam iskustvo, a
i neka istra`ivawa pokazuju da
je u mawim sredinama tješwa saradwa škole sa roditeqima i
lokalnom zajednicom.
Vaše aktivnosti zahtijevaju i
stalnu saradwu sa Ministarstvom prosvjete i nauke. Koliko
ste zadovoqni tim segmentom?
– Saradwa sa resornim Ministarstvom i ostalim obrazovnim institucijama je na vrlo visokom, usu|ujem se re}i – partnerskom nivou. Svaki naš projekat naišao je na wihovu podršku, mnoge projekte zajedni~ki
smo implementirali, a u slu~a-
Škola otvorenih vrata,
koja roditeqe do`ivqava kao partnere. Koliko je
ovo (promovisano) geslo
zaista za roditeqe otvorilo vrata škola?
– Naše škole su još uvijek, sa izuzecima, zatvorene
za roditeqe, nesvjesne dragocjenog potencijala koji im
mogu pru`iti roditeqi. Nastavnici su u prilici da
boqe upoznaju svako dijete,
imaju podršku, razumijevawe i uva`avawe roditeqa,
kao i razne vidove tehni~ke pomo}i (od dobijawa ideje do pomo}i pri wenoj realizaciji). Tako|e, oni lakše mogu dijagnostifikovati odre|ene probleme kod
djece, ali i posebne hobije,
talente i interesovawa. Ne
smijemo zaboraviti ni krupne infrastrukturne projekte – prikupqawe sredstava
za potrebe škole, kupovinu
opreme, ekološke akcije i
sl. – koje su roditeqi do
sada realizovali u mnogim
školama.
rima i volonterstvu, sve u `eqi
da odr`imo jedinu institucionalizovanu roditeqsku asocijaciju ove vrste u Crnoj Gori. U
du`em periodu našeg rada finansirala nas je Fondacija Institut za otvoreno društvo –
Predstavni{tvo Crna Gora
(FOSI ROM), pomogav{i nam
da evaluiramo, iz roditeqskog
ugla, ukupne promjene u obrazovawu.
Reforma obrazovawa i daqe je
pod vašom lupom. Koji su to sada najizra`eniji problemi u
wenoj primjeni?
– Problemi u realizaciji reforme obrazovawa su brojni.
Svi oni koji su smatrali da }e
se ona sprovesti bez wih, nijesu
temeqno i odgovorno prišli ni
wenom kreirawu ni implementaciji. Nedostatak finansijskih sredstava je najzna~ajniji
problem. Tako|e, odjeqewa su
brojna, a školski kapaciteti
zastarjeli i nedovoqni, tako da
se sporo mogu odvijati aktivnosti koje ~ine suštinu reforme,
a to su: interaktivna nastava,
inkluzija, primjena modernih
sredstava za nastavu, uxbenika,
mogu}nost sticawa prakti~nih
saznawa i sl. Naravno, ne zaboravimo ni problem motivacije
nastavnika, koji treba da na svojim le|ima ponese sav teret reforme.
12. novembar 2010. godine
NAŠ GOST
4
NAU^NA DIJASPORA (46): Dr Milijana Šuškav~evi}
Realizovali ste i projekat „Saradwa roditeqa i škole“ s ciqem da se poboqša informisanost roditeqa o wihovom mjestu i
ulozi u školi. Kakvi su rezultati?
– Ustanovili smo da roditeqi nijesu dovoqno informisani o suštini reforme u osnovnim školama i gimnazijama. Roditeqi osnovnoškolaca ne razumiju koncept izbornih
predmeta, nejasno im je opisno ocjewivawe i
smatraju da opisna ocjena ne motiviše djecu,
imaju predrasude o ukqu~ivawu djece sa smetwama u razvoju u obrazovni proces. Gimnazijski roditeqi `ele uticati na listu izbornih predmeta, smatraju da ne odgovara `eqama i potrebama djece. Ne poznaju koncept eksterne mature i pojam maturskog standarda, te
daju ozbiqne primjedbe na prohodnost djece
na `eqene fakultete.
Roditeqi krajwe subjektivno gledaju na ispade i slab uspjeh svoje djece. To dovodi do
nemilih scena kada se bezrazlo`no optu`uju
nastavnici i škola. Koliko Udru`ewe doprinosi da se ovi problemi uspješno sagledavaju?
– Sve sukobe na nivou {kole pokušavamo
usmjeriti na stru~ne slu`be i savjet roditeqa {kole. Rijetko kontaktiramo Prosvjetnu
inspekciju, smatraju}i da }e djeca me|usobno,
pa i wihovi roditeqi, najkvalitetnije riješiti problem. Troje naših kolega je završilo edukaciju školske medijacije, proširivši znawa i kompetencije posrednika u rješavawu problema u školama na svim relacijama.
Koliko i kako djelujete na otklawawu sve
ve}eg problema – alkohola, droge... s kojim,
~esto bez pomo}i roditeqa, škola ne mo`e
iza}i na kraj?
STOP NASIQU
Sve je više primjera zlostavqawa
djece u porodici, ali i u školi. Da
li je ovaj problem u fokusu Udru`ewa roditeqa, i kako ga rješavati?
– Problem nasiqa je u fokusu našeg
djelovawa i bio je obuhva}en nekim našim istra`ivawima. Sa Unicefom smo
radili na konceptu „Škola bez nasiqa“. Istra`ivawa su porazna – nasiqa
u školama ima, prvenstveno me|u djecom: starijih nad mla|ima, dje~aka nad
djevoj~icama i sl. Raduje ~iwenica da
je fizi~ko nasiqe nastavnika nad u~enikom skoro iskorijeweno (mawe od 1%
ispitanika reklo je da ono postoji),
ali je, na`alost još uvijek prisutno
verbalno nasiqe, vrije|awe, nazivawe
pogrdnim imenima i sl. Smatram da ono
zaslu`uje najoštriju osudu, nastavniku
koji je sklon takvom ponašawu nije mjesto u u~ionici.
12. novembar 2010. godine
– Ovo je problem o kome svaki roditeq u
Crnoj Gori mora da razmišqa. Dugo smo zajedno sa Kancelarijom za prevenciju narkomanije Opštine Podgorica radili na edukaciji
roditeqa o prevenciji narkomanije i ostalih
rizi~nih ponašawa. U našem sastavu doskoro je funkcionisao i savjet roditeqa djece
koja su u`ivaoci psihoaktivnih supstanci.
Štampali smo brošure i letke o tome šta
svaki roditeq treba da zna o drogama.
Za vaš rad veoma je bitna i razmjena iskustava sa sli~nim asocijacijama. Koliko ste
zadovoqni na tom poqu?
– Višegodišwi rad nas je povezao sa sli~nim asocijacijama u zemqi i okru`ewu. U~estvujemo na svim zna~ajnijim konferencijama
o obrazovawu i dobijamo pozive za posjetu
mnogim sli~nim asocijacijama.
Koji su projekti i aktivnosti aktuelni, i
kakvi su daqi planovi?
– Ovih dana intenzivno radimo na pokretawu škole za roditeqe, niza sastanaka kojima
}emo u~esnicima pomo}i da razumiju problem
odrastawa djece, wihovog ranog i kasnijeg
razvoja, pubertetske probleme i promjene, da
bi o tome mogli kompetentno razgovarati sa
svojom djecom. Tako|e, zahvaquju}i višegodišwoj saradwi sa školama, a znaju}i da su
školske pedagoško-psihološke slu`be izme|u ostalog „zadu`ene“ za saradwu sa roditeqima, dobili smo ideju da u školu za roditeqe ukqu~imo i školske pedagoge i psihologe i time ih dodatno edukujemo i osna`imo
u ciqu kvalitetnije saradwe sa roditeqima.
Planirali smo da ovaj program akreditujemo
kod Zavoda za školstvo Crne Gore kako bi
postao dio Kataloga za stru~no osposobqavawe predstavnika/predstavnica prosvjetno-pedago{kih slu`bi u školama.
Qiqana Vukoslavovi}
Milijana Šuškav~evi} (ro|. Vujisi}, Mrkowi} Grad – BiH, 1969) osnovno i
sredwe obrazovawe stekla je u Podgorici (OŠ „Boro ]etkovi}“, Gimnazija
„Slobodan Škerovi}“). Nakon studija na Prirodno-matemati~kom fakultetu
Univerziteta Crne Gore, predavala fiziku u Podgori~koj gimnaziji
(1992–1996). Na Teksaškom univerzitetu u El Pasu (University of Texas at El Paso) magistrirala fiziku i doktorirala na temi iz liderstva u obrazovawu. Dobitnica je nagrade koja se dodjequje vrhunskim studentima fizike („Outstanding
Physics Graduate Student“, 2002). Od 2003. na tom je univerzitetu radila kao istra`iva~ i nastavnik, i stekla zvawe vanrednog profesora. Predavala je razne
fizi~ke discipline na osnovnim i postdiplomskim studijama, bila mentor mnogim diplomcima i magistrantima. Izlagala je na 30-ak nau~nih konferencija,
najviše iz oblasti metodike; osmislila brojne istra`iva~ke projekte u vezi s
nastavom fizike. ^lan je više stru~nih udru`ewa u Americi. Od prošle godine pomo}nik je direktora za istra`ivawe (Associate Director for Research) u Centru za obrazovawe Univerziteta Rajs (Rice University), Hjuston.
O
d polaska u školu do danas,
wen je `ivot ~vrsto vezan za
obrazovawe i prosvjetu. Kao
profesorica fizike Milijana
Šuškav~evi} karijeru je po~ela u
gimnaziji iz ~ijih je klupa izašla
~etiri godine ranije. Danas je u Hjustonu wena profesija vezana za unapre|ewe kvaliteta nastave i istra`ivawa profesionalnog razvoja nastavnika fizike u osnovnim i sredwim školama.
– Rad sa talentovanim i kreativnim gimnazijalcima punim ambicija
i aspiracija prema prirodnim naukama djelovao je inspirativno i podstakao razmišqawa o postdiplomskim studijama. @eqa za profesionalnim usavršavawem, kombinovana
sa ekonomskom situacijom u zemqi
90-ih godina, doprinijela je da maštawe o odlasku u inostranstvo preraste u realnost. Kada se ukazala
prilika za odlazak (najviše zahvaquju}i mla|em bratu Momu koji je u
to doba bio na studijama biohemije
u SAD, i podršci supruga Dejana, koji je kao sredwoškolac proveo godinu dana u Wu Xersiju) – dvoumqewa
nije bilo.
Nastavila je postdiplomsko usavršavawe u El Pasu. U po~etku je bilo
neminovno upore|ivawe sistema
školstva u Americi sa li~nim iskustvima iz Crne Gore:
– Odmah po dolasku bila sam ubije|ena da je naš sistem školstva neuporedivo kvalitetniji, ali sam s
vremenom po~ela da uva`avam ameri~ki sistem, i kroz profesionalno
iskustvo i privatno – kroz iskustva sina Andra koji je sredwoškolac u jednoj od ja~ih škola u ovom
šestmilionskom gradu. U Americi
je školstvo decentralizovano. Postoje standardi u nauci – šta svaki
u~enik treba da zna i primijeni na
odre|enom nivou školovawa. Me|utim, dosta je fleksibilan izbor uxbenika i na~in nastave na nivou
školskog distrikta, škole, pa ~ak
i nastavnika pojedina~no. Kreativnost i primjena znawa podsti~e se
od najranijeg uzrasta, ali negdje izme|u osnovne škole i univerziteta
interesovawe za nauku drasti~no
opadne. Mali procenat entuzijasta
opredijeli se da nauku izabere kao
profesiju. Moram napomenuti da su
od škole do škole izra`eni dispariteti u kvalitetu obrazovawa.
Što je sredina materijalno uticajnija, mo`e da privu~e kvalitetniji
nastavni kadar, priušti kvalitetniju opremu i ponudi kvalitetnije obrazovawe. Neke ameri~ke škole su me|u najja~im u svijetu, ali
obrazovawe tog nivoa nije dostupno
svima.
O reformi obrazovnog sistema Crne Gore ne zna mnogo „sem da se transformiše i prilago|ava evropskim
obrazovnim standardima“, što smatra i dobrim i lošim:
– Da bi se pravilno primijenile, nekad promjene zahtijevaju materijalna sredstva i kadar osposobqen da
ponudi kvalitetnu nastavu. Ako se
promjene djelimi~no implementiraju, posqedice mogu da izazovu ne`eqene rezultate. Nekoliko istra`iva~kih studija opisuje fenomen
„asimilacije obrazovnih sistema“ u
zemqama bivšeg isto~nog bloka
standardima Zapadne Evrope, kao
posqedicu tranzicije. Dakle, pitawe je da li Crna Gora ima uslova da
uspješno primijeni i implementira
promjene u saglasnosti sa evropskim
standardima i proizvede pozitivan
efekat na znawe, interes i motivaciju |aka u nauci.
FIZIKA U
METAFORAMA
Dobrog nastavnika fizike, predmeta koji je kod našeg prosje~nog osnovca i sredwoškolca na listi
„problemati~nih“, sagovornica „Prosvjetnog rada“
vidi kao onog koji koristi modele, metafore i
prakti~ne eksperimente u nastavi, postavqa pitawa
koja stimulišu znati`equ i inspirišu u~enike
FLEKSIBILAN IZBOR UXBENIKA I NA^IN NASTAVE:
Razgovor sa nastavnicom u sredwoj školi
JOŠ JEDNA RUKA ZA SARADWU
Prije ~etiri godine wen suprug Dejan, stru~wak za informacione tehnologije, putem „Nau~ne dijaspore“ pru`io je Univerzitetu Crne Gore
ruku za saradwu. U sli~nom duhu govori i Milijana:
– U Crnoj Gori su nam najbli`i, prijateqi sa kojima smo odrasli... Mada osje}amo nostalgiju, zasad ne razmišqamo o povratku za stalno. Bilo bi mi jako drago da provedem neko vrijeme tamo, npr. da jedan semestar predajem fiziku nastavnicima u osnovnim i sredwim školama i
radim na istra`iva~koj studiji. Za kvalitetnu nastavu sa eksperimentima u fizici nije potrebna sofisticirana oprema. Neki fenomeni se
mogu predstaviti, opisati, vizuelizovati na vrlo jednostavan na~in i
upotrebom opreme koju je relativno jednostavno nabaviti. Nadam se da
}e se prilike za putovawa i saradwu sa Crnom Gorom i nekoliko drugih zemaqa ukazati u skorijoj budu}nosti.
Za vrijeme doktorskih studija radila je kao koordinator za evaluaciju projekta unapre|ewa nastave fizike na sredwoškolskom nivou, vrijedan više miliona dolara. Potom je
na Fakultetu fizike Teksaškog
univerziteta predavala budu}im nastavnicima.
– Posao je bio jako interesantan
jer mi je omogu}io da predajem, pripremam prezentacije, objavqujem radove, dobijam grantove i putujem.
Jedno va`no putovawe koje nije bilo
vezano za posao jeste posjeta Crnoj
Gori sa porodicom u qeto 2007. Kad
sam krenula na put, direktor Odsjeka za fiziku preporu~io mi je da regrutujem studente fizike iz Crne
Gore koji bi mogli da nastave školovawe u Americi. Na`alost, u to
vrijeme nije bilo interesovawa. Ako
sada ima zainteresovanih studenata koji bi nastavili postdiplomske studije u El Pasu – ponuda je
otvorena.
A dobrog nastavnika fizike, predmeta koji je kod našeg prosje~nog
osnovca i sredwoškolca na listi
„problemati~nih“, dr Milijana
Šuškav~evi} vidi kao onog koji
„koristi modele, metafore, i prakti~ne eksperimente u nastavi; gradivo fizike ~ini relevantnim `ivotu
|aka, postavqa pitawa koja stimulišu znati`equ i inspirišu u~enike“.
Sada je na Univerzitetu Rajs u Hjustonu, jednoj od ameri~kih vode}ih
institucija u nauci i in`ewerstvu.
Bavi se statisti~kim analizama i
istra`ivawima na velikim bazama
podataka o studentima i nastavnicima:
– Ovdje se mnogo ula`e u unapre|ewe školstva, razvoj planova i programa koji stimulišu kreativnost
|aka i podsticawe u~ewa sa razumijevawem, tako da studenti izgrade
nau~nu osnovu na konceptualnom nivou. Moj rad direktno je vezan za istra`ivawe faktora koji doprinose
poboqšawu kvaliteta nastave u
nauci.
Dragan Batri}evi}
Konferencija o Crnogorskom kvalifikacionom okviru
OBEZBJE\IVAWE KVALITETA U OBRAZOVAWU: Sa skupa u Privrednoj komori Crne Gore
Ovaj okvir }e pomo}i poslodavcima da prepoznaju nivo i standard postoje}ih i budu}ih kvalifikacija zaposlenih; boqe odrede
nivo znawa, vje{tina i kompetencija potrebnih za razne poslove unutar organizacije;
naprave procjenu razli~itih kvalifikacija
pri odabiru kandidata za posao... - su{tina
je izlagawa ministra prosvjete Slavoquba
Stijepovi}a, predsjednika PKCG Velimira
Miju{kovi}a, predstavnika EU Nikole Bertolinija i vo|e projekta Xenet Svjenxer
5
KORISNA SAMO PRIMJEWIVA ZNAWA
organizaciji Ministarstva
U
prosvjete i nauke, Privredne
komore Crne Gore i IPA projekta „Nacionalni okvir kvalifikacija i obezbje|ivawe kvaliteta u obrazovawu”, u Podgorici je
sredinom oktobra odr`ana konferencija o Crnogorskom kvalifikacionom okviru (CKO).
Poslodavci i predstavnici
preduze}a na skupu su upoznati
sa konceptom tog okvira koji
predstavqa instrument za lak{e
razumijevawe i pore|ewe kvalifikacija. Re~eno je da uspostavqawe i razvoj CKO treba da
omogu}i klasifikovawe kvalifikacija sa stanovi{ta zahtjevnosti u vezi sa znawem, vje{tinama i kompetencijama koje pojedinac posjeduje, kao i da olak{a
uspostavqawe veza izme|u razli~itih tipova kvalifikacija
unutar okvira. Proces uspostavqawa i razvoja CKO podr`an
je od strane IPA projekta, a finansira ga Evropska unija (EU).
Ovaj projekat treba da doprinese da se crnogorske kvalifikacije klasifikuju prema nivou
znawa i vje{tina potrebnih za
ostvarivawe ishoda u~ewa. Planirano je osam nivoa, s tim {to
prvi odgovara osnovnom a posqedwi odra`ava najvi{i nivo
znawa, vje{tina i sposobnosti.
Smje{tawe kvalifikacija na
ovaj na~in olak{a}e o~uvawe veza izme|u razli~itih tipova
kvalifikacija, pomo}i }e mobilnost radnika u Crnoj Gori i
van we, a olak{a}e i upore|ivawe ovda{wih kvalifikacija sa
onima u inostranstvu.
GARANT ZA DOBRO
OBAVQAWE POSLA
„Odluka da uspostavimo CKO
odraz je na{ih nastojawa da ideju cjelo`ivotnog u~ewa preto-
~imo u realnost, prate}i na najboqi na~in kretawa na tr`i{tu
rada, vrednuju}i znawa, vje{tine
i kompetencije pojedinaca i poma`u}i poslodavcima da na jednostavan na~in dobiju potvrdu
da }e kvalifikacija koju pojedinac posjeduje garantovati uspje{no obavqawe posla. Istovremeno, ova odluka, preto~ena u
Strategiju uspostavqawa CKO,
koju je usvojila Vlada, predstavqa jo{ jednu potvrdu Crne Gore
da svoj sistem u~ini kompatibilnim sa sistemima koji postoje u
EU, u ovom slu~aju kompatibilnim sa zahtjevima Evropskog kvalifikacionog okvira (EKO)”,
rekao je ministar prosvjete i nauke Slavoqub Stijepovi}, otvaraju}i konferenciju. „Na{e te`we da ukupan obrazovni sistem, koji mora biti povezan i
usagla{en sa zahtjevima tr`i{ta rada, uredimo i na pravilan
na~in pove`emo iznutra, ali i
da ga napravimo takvim da bude
uporediv sa drugim sistemima,
na najboqi na~in se iskazuju
upravo kroz rad na uspostavqawu ovog okvira”.
Privredna komora Crne Gore
je jedan od partnera Vladi u reformi obrazovawa, ~iji je
osnovni ciq dostizawe onog
kvaliteta obrazovawa koji omogu}ava sticawe diploma cijewenih na evropskom tr`i{tu rada.
„Mora se voditi ra~una o profesionalizaciji i kvalifikaciji radne snage koja nam je neophodna za budu}nost. Ovo je na~in da sada{wi obrazovni sistem prilagodimo potrebama
privrede u funkciji strate{kog
planirawa profila stru~waka
sa preciznim odre|ewem koje bi
bilo u funkciji opslu`ivawa
razvijenog sistema. Uz to, imperativ je rad na podizawu svijesti o zna~aju neformalnog obrazovawa kroz cjelo`ivotno u~ewe zahvaquju}i kome se kontinuirano ja~aju vje{tine i sposobnosti zaposlenih. Danas je veoma
bitno to neformalno obrazovawe, jer dinamika promjena u svim
sferama `ivqewa i privre|ivawa je takva da formalno obrazovawe ne mo`e da odgovori zahtjevima”, kazao je predsjednik Privredne komore Velimir Miju-
POJA^ATI SISTEM KVALITETA
Xenet Svejnxer, vo|a IPA projekta, predstavila je koncept
CKO. „Taj okvir poma`e da znate da li je neko koga ste zaposlili kvalifikovan za posao koji radi, i kako novac koji ste
ulo`ili da obu~ite postoje}e radnike daje rezultate. Tako|e,
CKO je neophodan da bismo objedinili sve kvalifikacije pod
jedan krovni sistem”, smatra Svejnxer. Ona je dodala da treba
poja~ati sistem kvaliteta, da se diplome daju kandidatima koji zaista ispune sve uslove koji se od wih tra`e.
U grupi koja je radila ovaj projekat bilo je i predstavnika
poslodavaca. „Wima treba kvalifikovana radna snaga. Ali
kada nekoga anga`ujete kako znate da li je neko kvalifikovn
za taj posao? Okvir kvalifikacija mo`e da pomogne u tome,
mo`e da objedini sve kvalifikacije i da uka`e na veze izme|u razli~itih tzv. proizvoda”, rekla je Svejnxer.
{kovi}. Samo pro{le godine ta
institucija je za potrebe privrede organizovala oko 40 seminara i obuka.
Prema rije~ima Miju{kovi}a,
CKO predstavqa kompletne
principe i karakteristike koje
pokazuju vrijednost kvalifikacija i omogu}avaju zainteresovanima da vide da li kvalifikacija pru`a mogu}nost za daqe
obrazovawe i tr`i{te rada ili
i jedno i drugo. On omogu}ava
upore|ivawe kvalifikacija iz
razli~itih oblasti obrazovawa,
kako op{teg tako i stru~nog i
visokog, povezanost i jasnost puta sticawa kvalifikacija. Namjera CKO jeste da omogu}i pojedincu da {to boqe iskoristi
bogatu raznolikost mogu}nosti
obrazovawa, osposobqavawa i
u~ewa u Crnoj Gori, a i u Evropi, uz podsticawe cjelo`ivotnog u~ewa.
Miju{kovi} je naglasio da }e
ovaj okvir pomo}i poslodavcima
da prepoznaju nivo i standard
postoje}ih i budu}ih kvalifikacija zaposlenih; boqe odrede
nivo znawa, vje{tina i kompetencija potrebnih za razne poslove unutar organizacije; naprave procjenu razli~itih kvalifikacija pri odabiru kandidata za posao; usklade osposobqavawe i razvoj sa poslovnim
potrebama, kao i da motivi{u
zaposlene da u~estvuju u kontinuiranom u~ewu.
POVE]AWE MOBILNOSTI
RADNE SNAGE
Nikola Bertolini, {ef operativne sekcije pri Delegaciji
EU u Crnoj Gori, govorio je o
zna~aju nacionalnog kvalifikacionog okvira (NKO).
„Strategija EU potcrtava
osnovnu ulogu koju NKO igraju u
unapre|ivawu otvorenosti i
transparentnosti sistema obrazovawa i unapre|ivawu mobilnosti izme|u zemaqa Evrope.
Tako|e, nagla{ava se uloga
NKO u harmonizaciji ishoda
u~ewa. Razvoj kvalifikacionog
okvira u Crnoj Gori predstavqa
ozbiqan korak u reformi obrazovawa i wenom procesu ka pribli`avawu EU. Crna Gora i daqe prolazi kroz globalnu ekonomsku krizu, tako da moramo da
se pozabavimo uticajem nezaposlenosti me|u starijim qudima,
nezaposlenim mladim, te socijalno ugro`enima koji su nezaposleni. To su sve izazovi koji
su ovdje vidqivi i koji predstavqaju ciq na{e strategije”, naglasio je Bertolini.
On je ukazao da je Crnoj Gori
potrebna obu~ena radna snaga
koja je sposobna da usvoji nove
kreativne pristupe. Nedostatak
radne snage ne odnosi se samo na
ni`e i sredwe kvalifikacije.
Do 2020. godine 16 miliona radnih mjesta u Evropi zahtijeva}e
visoke kvalifikacije. CKO pokriva sve tipove kvalifikacija,
a priznavawe neformalnog i informalnog u~ewa je va`no, naro~ito kada se prelazi sa jednog
radnog mjesta na drugo.
Na pitawe predstavnika Zanatske predzuetni~ke komore, o
tome kako Ministarstvo prosvjete vidi zanatski ispit u nivoima koji su dati u Crnoj Gori,
ministar Stijepovi} je odgovorio da se nalazi u nivou IV – 2.
„Jedan od ciqeva zakona o CKO
jeste kompatibilnost na{ih
kvalifikacija sa evropskim i
mislimo da }emo na ovaj na~in
doprinijeti razvoju malih i
sredwih preduze}a”, kazao je
Stijepovi}.
O. \.
Jubilej Gimnazije „Petar Prvi Petrovi} Wego{” u Danilovgradu
U~enici na sceni i detaq sa izlo`be o Dadu \uri}u
ve~anom akademijom uz oma` sti su prisustvovali i ministar
Petru Prvom Petrovi}u unutra{wih poslova Ivan BraWego{u istoimena gimnazija u jovi}, savjetnik u Ministarstvu
Danilovgradu obiqe`ila je 40 prosvjete Svetislav Baki}, digodina rada. Tim povodom u holu rektor Ispitnog centra dr
{kole prire|ena je izlo`ba cr- @eqko Ja}imovi}, ~elnici lote`a i grafika Dada \uri}a ko- kalne uprave, te brojni ugledni
ju je otvorio republi~ki posla- gosti.
„Prva smo svjetovna ustanova
nik Dragan \urovi}, a sve~ano-
S
Crne Gore koja je imala ~ast
da dobije ime mirotvorca,
utemeqiva~a crnogorske dr`ave, pisca, zakonodavca,
prosvjetiteqa, sveca – Petra
Prvog Petrovi}a Wego{a.
Osnovana 1970. godine u zahtjevnoj i obavezuju}oj sredini, po{tuju}i visoke standarde
vaspitno-obrazovne
profesije, ova ustanova ve}
~etiri decenije opravdava
svoje postojawe reputacijom
i ugledom ne samo u na{oj op{tini ve} i u ~itavoj Crnoj
Gori”, istakla je direktorica Slavica Pavi}evi}.
Ona je podsjetila da je {kola po~ela da radi sa dva odjeqewa, kao istureno odjeqewe
podgori~ke gimnazije „Slobodan [kerovi}”, a ove {kolske
godine upisala je rekordan broj
(547) u~enika, sa kojima radi
trideset profesora, a nastava je
organizovana u jednoj smjeni.
„Dobar glas i reputacija, kao i
povratna informacija o uspjehu
na{ih u~enika na fakultetima
doprinose sve ve}em interesovawu za na{u {kolu. Bez
obzira na zahtjevnost, kriterijume i standarde koje postavqa gimnazija, u na{oj ustanovi postoje optimalni uslovi
za rad i velika posve}enost
nastavnika u~eniku. \aci brzo postaju svjesni da }e ba{ ta
zahtjevnost profesora rezultirati znawem koje otvara
sqede}a vrata”, kazala je, uz
ostalo, Pavi}evi}eva.
Ona je podsjetila na dobru
saradwu sa gradskom upravom
koja nagra|uje najboqe u~enike. Na sve~anosti je |aku
generacije Sowi Bla`evi}
uru~ena nov~ana nagrada
1.000 eura iz Fondacije „Tomo Dragovi}”, dok je Nemawa
Kova~evi} dobio specijalnu
nagradu od preduze}a „Abakus in`iwering”.
Prikazan je i 10-minutni
film o {koli.
O. \.
12. novembar 2010. godine
^ETIRI DECENIJE USPJE[NOG RADA
6
SVJETSKA ISKUSTVA: Irina Geroqdovna Rjabinina, direktorica Progimnazije 1752 – Moskva
Mogu li da prebrojim zovaniji. Uglavnom je rije~ o škola. Konkurencija je ovdje za wega ili nije, je li ona „wezvijezde na nebu? Mo- djeci nastavnika, vojnih lica, dovoqno jaka. Našim uva`e- gova“ po predmetima, po meto`da sam talentovan? gradskih i dr`avnih slu`be- nim roditeqima nije dovoqno dama koje nastavnici koriste
Još uvijek sam mali, nika. Naši roditeqi su qudi samo to da je u u~ionici to- u svom radu, po duhu koji ovdje
ali `elim da probam. koji `ele da wihovo dijete plo, udobno i lijepo. Oni ima- vlada.
Naša škola i jeste nau~i da u~i, da `eli da u~i i ju svoju predstavu ili model
Na koje se sve na~ine odvija
mjesto gdje dijete mo- da zavoli da u~i. Oni, zajedno u~iteqa. I nastoje da prona|u saradwa škole i porodice?
`e da proba. Mo`e to s nastavnicima, rade sve što baš takvog u~iteqa. Selekci– Ponekad vidimo da našim
da radi i u školskom je mogu}e da se u naše kompli- ja djece u ruskim školama je uva`enim roditeqima nedonau~nom društvu. Po- kovano vrijeme, vrijeme veli- zabrawena. Pravo upisa u staje znawe iz psihologije i
slije ~asova djecu ~e- ke brzine, vrijeme revolucio- Progimnaziju ima svako dije- fiziologije. Naša je uloga da
kaju: muzi~ko-dram- narnih promjena u politici, te koje je napunilo šest godi- im objasnimo zakonitosti i
sko pozorište, ša- društvenom `ivotu i tehno- na. Ipak, ima djece kojima se najva`nije procese kroz koje
hovski klub, kompju- logijama, na|e vremena i za daje prednost prilikom upisa. tokom razvoja prolazi wihovo
terski studio, atlet- ono najva`nije – dijete. Etapa To su djeca koja `ive u zgrada- dijete. Na primjer, ispri~ati
ski klub, ekološko apatije, o kojoj se moglo govo- ma u neposrednoj blizini im o kriti~nim godinama kao
društvo, kwi`evno- riti 90-ih, kada su qudi gubi- škole, koja su poha|ala vrti} što su, prema psiholozima,
muzi~ka gostinska so- li orijentire, u našem je slu- u okviru Progimnazije i ona sedma a zatim 10. i 11. godina.
ba, grupa u kojoj se iz- ~aju završena. Sada roditeqi ~ija su bra}a i sestre u~ili u To nas podsti~e da budemo
u~avaju zanati, isto- veoma pa`qivo prate izbor našoj školi.
stalno u tonusu, svakodnevno
rijski klub, kreativ- sadr`aja obrazovawa za svoju
Trudimo se da biramo jedni spremni za komunikaciju – sa
na radionica, plesni djecu, imaju sopstveno mi- druge: roditeqi biraju nas, a i grupom roditeqa ili pojedistudio. Djeca mogu da šqewe o koriš}ewu metoda mi na neki na~in biramo u~e- na~no. Roditeqski savjet poIrina Geroqdovna Rjabinina
u~e strani jezik u pozo- i tehnologija, oni ~itaju me- nike. Ne u smislu nekog ispi- ma`e da se realizuje razvojni
rištu na engleskom je- todike, a nije ih malo koji po- ta ili testirawa, nego putem program škole, ima pravo da
edanaesta je godina uspje- ziku „Dandelion“, u salonu za ha|aju posebne te~ajeve za na- upoznavawa škole. Ne odabi- izra`ava mišqewe povodom
šne misije Progimnazije španski jezik „Paloma“, u sa- stavnike. Uqudna komunika- ramo ih po principu „uze}emo najva`nijih poslova škole,
1752 koju je Odsjek za obra- lonu za francuski jezik „An- cija ne zna~i da mi ne raspra- ovog, a onog ne}emo“, nego tra- bilo da su to sadr`aji obrazozovawe grada Moskve osnovao šante“. Mogu odabrati i rje- vqamo, ne kritikujemo jedni `imo „saveznike“ – u rodite- vawa ili materijalno-tehni~kao obrazovnu instituciju |i jezik (kao što je gr~ki, na druge, ne iskazujemo svoje mi- qima, porodicama – koji }e ka osnova. U svakom odjeqewu
usmjerenu na prošireno izu- primjer), koji sada mogu izu- šqewe. I to je, vjerovatno, nas razumjeti, cijeniti, i na- postoji i roditeqski komipraviti promišqen izbor. tet. Iako imamo negativan
~avawe humanisti~kih pred- ~avati samo fakultativno, osobenost naše škole.
meta, rano u~ewe stranih jezika, umjetni~ko i muzi~ko vaspitawe. O toj školi – ali i o
obrazovnoj današwici Moskve i Rusije – za „Prosvjetni
rad“ govori direktorica Irina Geroqdovna Rjabinina.
Kada je u školi sivo i jednoli~no, kada je dijete poha|a „po zadatku“, a još mu i odrasli poPored drugih priznawa, donekad ka`u: „Škola je tvoj posao!“, ono zaista mo`e da do`ivi školu samo kao – du`nost.
bitnica je presti`ne titule –
Ako nijeste izgubili osje}awe zanosa, zainteresovanosti i radoznalosti, ako ih ~uvate i wepo~asni radnik u opštem
obrazovawu Ruske Federacije.
gujete u sebi, to zna~i da nijeste izgubili dijete u sebi. I to vam, nadam se, poma`e (ili }e
Ima zvawe starijeg nau~nog
pomo}i) da razumijete probleme i brige djece – poru~uje sagovornica „Prosvjetnog rada“
saradnika u Centru za eksperimentalni rad i inovacije
Dr`avne obrazovne ustanove ali vrijeme }e pro}i i on moza više profesionalno obra- `e da u|e u obrazovni prozovawe „Moskovski institut gram.
za otvoreno obrazovawe“.
U svemu tome od izuzetnog
Sam naziv škole upu}uje na je zna~aja atmosfera koja
neku wenu posebnost. Po ~emu karakteriše vašu školu,
se ona razlikuje od drugih ambijent u kojem djeca u~e i
osnovnih škola?
kako se osje}aju ...
– Mislim da bi bilo neKada je u školi sivo i jednoskromno govoriti o „posebno- li~no, kada je dijete poha|a
sti“, prije bih rekla da se ra- „po zadatku“, a još mu i odradi o „osobitosti“. Mo`da je sli ponekad ka`u: „Škola je
to wen poseban duh, wen stil, tvoj posao!“, ono zaista mo`e
na~in `ivota koji wegujemo i da do`ivi školu samo kao –
štitimo. Obra}amo pa`wu du`nost. Iako ni to nije sa~ak i na intonaciju u komuni- svim neispravno, u ovoj dobi
kaciji i na mirise u školi. nije dobro insistirati na duNa primjer, da u školi uvijek `nosti. Jer, naš je zadatak da
imamo samo svje`e cvije}e. A uradimo sve da dijete zavoli
na zidovima – lijepe slike i sam proces, sam duh, „miris“
fotografije. I što je najva- škole. Da stvorimo školu u
`nije – da odnosi budu uqudni, kojoj je uzajamno poštovawe
ozbiqni, ispuweni povjere- navika, gdje, osim na ~asoviwem. Osobitost Progimnazije ma, dijete mo`e u~estvovati
jeste u tome što je ona uteme- na školskom balu, gdje ima
qena na sna`noj vezi pred- mjesta za izlo`bu wegovih
školskog i osnovnog obrazo- kreativnih radova iz likovne
vawa. Osim tzv. gejming-tehno- umjetnosti, vajarstva, konlogija (metode igara) i metoda struisawa ili dizajna. U ProSTRPQIVO I TOLERANTNO: ^ak 96% nastavnika – nastavnice
razvojnog obrazovawa, dosta gimnaziji postoje mjesta gdje
koristimo i informacione djeca mogu ne samo da saznaju
stav prema elektronskim
tehnologije, modularne i pro- nešto novo, nego i da ekspednevnicima, komunikaciju sa
ISTORIJSKE VEZE
jektne metode.
rimentišu, da posmatraju neroditeqima ~esto ostvarujeOkvir nastavnog plana je ki zanimqiv proces u priromo, prema potrebama, i elekOd ove školske godine, na listi izbornih predmeta je i
strog: odre|eni broj ~asova za di. Postoje mjesta gdje se mogu
tronskom poštom, šaqu}i im
crnogorski jezik. Kako ste identifikovali potrebu djece
ruski, matematiku, strani je- usamiti, gdje mogu sama ili s
va`ne informacije, npr. o
za u~ewem crnogorskog? Koliko ih je zainteresovano za to?
zik. A što ako ja `elim više? drugom i drugaricom ~itati
zdravqu djeteta, o sanitarno– Progimnazija ima tradiciju da svako dijete dijeli svoje utiAko `elim da saznam više o kwigu, pogledati zanimqiv
tehni~koj situaciji, o kulturske o nekim zanimqivim mjestima koja posjeti, omiqenim `ivonašem matemati~aru dr Pe- film ili crtani film. Ponim ili rekreativnim doga|atiwama, neobi~nim biqkama, originalnim zgradama, pri~a o
relmanu? Ko je taj poznati Pe- stoje mjesta gdje se mo`e igrajima. To se veoma dopada nasvom odmoru u vikendici, na selu ili u inostranstvu. Jednog
relman, koji je dobio nagradu ti i zabavqati. To zna~i da,
šim roditeqima. Putem indana na jednom od školskih štandova pojavile su se fotograi odbio ju je iz nekog razloga? osim akademskog prostora,
terneta tako|e upoznajemo rofije Crne Gore i pri~a o wenim znamenitostima. Ispostavilo
@elim da znam šta je unutar škola ima mnogo mjesta za
diteqe sa elektronskim portse da je neko za vrijeme raspusta posjetio tu zemqu i zavolio ju.
minerala. Što se doga|a kada eksperimentisawe, za samofolijom svakog u~enika, ali i
Kasnije, na sjednici Dje~ijeg nau~nog društva Progimnazije u~evoda isparava? Gdje ona ide? stalni rad djece, za prikaziškole.
nici su saznali da je Isto~ni administrativni okrug Moskve,
gdje mi `ivimo i u~imo, pobratim grada Budve. Daqa istra`ivawe dje~ijih uspjeha,
Jedan od oblika u~eš}a rovawa izazvala su istinski interes za kulturu, jezik i obi~aje
za dje~iju zabavu i razoditeqa u `ivotu škole jevašeg naroda, wegove istorijske veze sa Rusijom. Tako je ro|enodu. Tu su i kabinet
ste i Klub o~eva. Zašto
na ideja i mogu}nost formirawa Kluba poklonika slavistike
otkri}a, biblioteka,
baš o~eva?
„Montenegro“. Klub vodi slavista Jelena Lev~išina, koja pora~unarski studio, ka– ^ak 96% prosvjetnih radznaje jezik, istoriju, kulturu i obi~aje Crne Gore. U školskoj
binet–muzej narodne
nika naše škole jesu nastav2010/2011. crnogorski jezik u~i oko 30 u~enika, da bi se osposokulture, prostorija za
nice. Zato nam je veoma pobili da komuniciraju sa vršwacima u Crnoj Gori i da pokušaju
igre.
trebno sna`no „muško rame“
da u~estvuju na me|unarodnim dje~ijim festivalima koji se reKako biste, generalu vidu Kluba o~eva. Smatramo
dovno odr`avaju u Crnoj Gori.
no, opisali porodice
da je otac, kao glava porodice,
iz kojih dolaze u~enizalog zdravqa, spokojstva i
ci vaše škole?
uspješnosti djeteta. Zato veo– Kao u~iteq i osoba
Postoji li neki sistem Zato mnogo pri~amo o svojoj ma cijenimo wihovu rije~, pokoja se bavi društve- „selekcije“ djece? Kako pri- školi, govorimo o wenim dršku, pomo}, mišqewe. Ima
nim radom u našem vla~ite roditeqe da baš prednostima i nedostacima. I o~eva koji nam pru`aju fizi~okrugu i gradu, ~esto ovdje upišu djecu?
prije upisa dijete mo`e da po- ku pomo}, koji nam daju neku
posje}ujem druge obra– U starom moskovskom rejo- sjeti nastavu ili vannastavne ideju, i koji izra`avaju svoje
zovne ustanove. I mogu nu Sokoqniki, gdje se nalazi aktivnosti, da se prošeta mišqewe mirno, dobronare}i da su roditeqi u naša Progimnazija, postoji školom, da o svemu porazgova- mjerno i bez suvišnih emociBRIGA O SVAKOM DETAQU:
našoj školi mnogo ak- mnogo veoma interesantnih, ra s upravom i nastavnicima. ja. Sre}na su djeca koja imaju
tivniji, stro`i i obra- izvanrednih i razli~itih Tada mo`e da shvati je li ona
[kola uqudne komunikacije
J
12. novembar 2010. godine
NE PLAŠITE SE PROMJENA!
Iz Ministarstva prosvjete i nauke
LICENCE ZA
OBRAZOVAWE
ODRASLIH
takve o~eve. I radimo sve što
je u našoj mo}i da bi porodi~na klima bila boqa. Ima slu~ajeva kada smo mogli uticati
da roditeqi ~ak izmijene od-
wa Moskovskog dr`avnog univerziteta „M. V. Lomonosov“,
me|u prosvjetnim radnicima
je oko 81% `ena. Visoko obrazovawe ima 84% ruskih na-
VRIJEME I ŠKOLA
Sna`na politi~ka, društvena i ekonomska kriza na
kraju 20. vijeka pogodila je sve zemqe isto~ne i jugoisto~ne Evrope. Kako se ona odrazila na osnovno i sredwe obrazovawe u Rusiji?
– Krajem prošlog vijeka bili smo svjedoci da je društvo izgubilo interes za obrazovawem. Više se interesovalo za biznis, više se mislilo o tome kako pre`ivjeti, kako ostati
„na površini“. Upravo tada, ~ini mi se, izgubila se `e| za
obrazovawem, svojstvena našim qudima. A kada je vrijednost obrazovawa pala u drugi plan, odrasli su po~eli da li~e na uplašenu djecu koja tr~e ne znaju}i kamo. Hvala bogu,
to nije dugo trajalo. Sada vidim sna`an interes za obrazovawe: o wemu se mnogo govori i na internetu, i na stranicama štampe, i na televiziji. Kao što ka`u roditeqi naše
djece – to je najinteresantnija tema poslije vremenske prognoze. Osnovno obrazovawe je ogroman resurs društva za rješavawe socijalnih, ali i ekonomskih pitawa. A ve}a usmjerenost upravo na osnovnu školu poti~e od mogu}nosti da
podstaknemo razvoj jedinstvenog, novog, lijepog, ~udesnog ~ovjeka koji }e da `ivi u svijetu brzih promjena.
luku da se razvedu. Zaista,
u~iteq ~esto mo`e mnogo toga
da uradi...
Da li je slu~ajno to što su
nastavnice u ve}ini?
– Nije slu~ajnost, ve} tradicija. Ve}ina prosvjetnih radnika u ruskim školama su `ene. Samo su me|u nastavnicima fizike, istorije i društvenih nauka 20% muškarci. Najve}i je broj muškaraca,
oko tre}ine, u nastavi informatike. Prošle godine, uo~i
Dana u~iteqa, Organizacija
za ekonomsku saradwu i razvoj
(OECD) predstavila je rezultate opse`ne studije u kojoj je
u~estvovalo 70.000 nastavnika
iz 23 zemqe. Prema tom istra`ivawu, 70% nastavnika u
svijetu jesu `ene. One ~ine
~ak 85% prosvjetnih radnika
Bugarske, Estonije, Litvanije, Slova~ke i Slovenije. U
Rusiji, prema podacima Centra za sociološka istra`iva-
stavnika i gotovo svi direktori škola. Naravno, `elimo
da daroviti muškarci, zaqubqeni u svoj posao, rade u našoj školi. Na`alost, sada ih
je samo trojica.
Kako su vaši nastavnici
razvili naviku da primjewuju metode i tehnike tzv. integrisanih ~asova?
– Oni su se posebno obu~avali za te tehnologije u nastavi.
Ina~e, nastavnici u Rusiji svakih tri do pet godina prolaze
seminare za pove}awe kvalifikacije: slušaju predavawa
metodi~ara i nau~nika–pedagoga, u~estvuju u radionicama, odlaze na studijska putovawa...
Tada i stvaraju nove navike.
U tradicionalnoj školi,
predmetna oblast ~esto se posmatrala sasvim odvojenom od
motivacije. Mi upravo nastojimo da primjewujemo ili razvijamo tehnologije za motivaciju djece za u~ewem. Kod nas
ZLATNA KIŠA
Volite da ka`ete da na škole sada pada „zlatna kiša“.
Šta pod time podrazumijevate?
– Devedesetih godina skoro sva sredstva za nastavu bila
su – doma}a radinost! Onaj ko je volio svoj posao i svoje u~enike morao je sam da izra|uje u~ila da bi nastavu u~inio interesantnom. Tako sam prvu pisa}u mašinu, holandsku, kupila u „Berjosci“ da bih pripremala materijale za djecu.
Osnovna škola u Rusiji sada je u privilegovanom polo`aju:
ogromnu pa`wu posve}uju joj autori uxbenika, metodi~ari,
urednici, kao malo kada prije. Dobijamo u~ila, uxbenike,
metodske komplete, nove tehnologije... Tehni~ku opremqenost nemogu}e je porediti sa nekadašwom. A sam internet
pru`a gotovo neslu}ene mogu}nosti! No, nastavniku je danas
i lako i slo`eno da radi. Lako mu je zato što ima iz ~ega da
izabere. Teško mu je zato što je izbor ogroman i podrazumijeva veliki posao. Izaberi, razmisli, ne ošteti – kao i qekar! Uzmi ono što ti je potrebno, što odgovara datom odjeqewu, uzrastu, djeci i wihovim sposobnostima, osobenostima wihovog mišqewa. Ti ne biraš samo neku metodiku ili
uxbenik – ti moraš da pro|eš posebnu obuku da bi suvereno
vladao tehnologijom; moraš o svemu da razmišqaš. A takvi
izbori nose veliku odgovornost.
se ove tehnologije koriste u
velikom obimu. Sada se to naziva i metapredmetnost – ona
objediwava predmete iz razli~itih oblasti, omogu}ava
formirawe cjelovitog pogleda na svijet, sticawe primjewivih znawa. Wome se izbjegava fragmentisawe znawa i
„didakti~ka dresura“.
Integrisane tehnologije
omogu}avaju djetetu da dobije
višedimenzionalnu sliku
svijeta, koja se ne „razbija“
po predmetnim oblastima. To
ja~a motivaciju za u~ewem,
~ime i sama znawa postaju
kvalitetnija, kao i odgovaraju}e navike. Usqed toga smawuje se vrijeme izu~avawa tih
ili drugih programa i, što je
posebno va`no, spre~ava se
preoptere}enost
u~enika.
Drugim rije~ima, umjesto da
dijete izu~ava neki korpus
znawa za koja je neizvjesno kada }e mu koristiti, ono produbquje odre|ena znawa,
uo~ava wihovu me|usobnu povezanost, pronalazi dodirne
ta~ke. Dijete izu~ava ruski
jezik ne na neki uopšten na~in, ve} uz primjenu jezika u
vlastitom `ivotu – piše
oglas, molbu, ~estitku, izjavquje qubav.
Imate li recept za uspješno rukovo|ewe školom?
Koju biste poruku poslali
svojim kolegama direktorima, bilo gdje da rade?
– Svoj zadatak ne mo`emo da
ostvarimo ako tapkamo u mjestu, ako se i sami ne mijewamo, ako nijesmo pokretni, ako
nijesmo kriti~ni prema svemu što ~ujemo i vidimo; ako
danono}no ne radimo na svom
kulturnom, intelektualnom,
emocionalnom razvoju; ako
svakoga dana iznova ne u~imo
da budemo strpqivi i tolerantni u radu s qudima. Ako
to ne mo`emo, ne}emo mo}i
ni da pripremimo djecu za najva`nije otkri}e koje svako od
wih treba da postigne u `ivotu – da otkrije samog sebe. Kolegama bih poru~ila da se ne
plaše (sopstvenih) promjena,
da ne sjede na lovorikama, da
u~e novo, stalno se razvijaju,
budu kriti~ni prema sebi, vole qude. Pod ovim posqedwim ne podrazumijevam samo
srda~ne rije~i, komplimente,
deklarativne izjave, nego
predanost qudima i slu`ewe
wima. A to zna~i: „usko~iti u
vatru“ kada to vaši qudi i
zadaci zaslu`uju. Pri tome –
ne gun|ati, a kada se sve završi – ne hvaliti se i biti
ohol. Ako nijeste izgubili
osje}awe zanosa, zainteresovanosti i radoznalosti, ako
ih ~uvate i wegujete u sebi, to
zna~i da nijeste izgubili dijete u sebi. I to vam, nadam se,
poma`e (ili }e pomo}i) da
razumijete probleme i brige
djece. Meni to poma`e. Zato,
ne stidite se da se ~udite i da
iznena|ujete druge.
An|a Backovi}
Dragan Batri}evi}
zovawa odraslih za sticawe
znawa i vje{tina rada na ra~unaru i za u~ewe engleskog
jezika, zatim Sredwa mje{ovita {kola „17. septembar” na
@abqaku za organizovawe
programa za obrazovawe odraslih za: agencijskog slu`benika, recepcionara, konobara,
pomo}nika kuvara i kuvara;
SS[ „Vukadin Vukadinovi}”
iz Berana za obrazovawe: pomo}nog stolara, stolara za namje{taj, gra|evinskog stolara, tapetara, proizvo|a~a rezane gra|e, pomo}nika u preradi drveta i hidrometri~ara; Organizator obrazovawa
odraslih „Raza i Pime” za mu{kog i `enskog frizera; Centar za obrazovawe odraslih
„Zebra” u Bijelom Poqu za:
rukovodioca ma{ina za zemqane radove – bager, rukovodioca ma{ina za zemqane radove – utovariva~ i zavariva~;
Organizator obrazovawa odraslih „London bridge” u Nik{i}u za engleski jezik. O. \.
PODR[KA DJECI
S POSEBNIM
POTREBAMA
Ministarstvo prosvjete i
nauke realizuje sa Unicefom
projekat „Edukacija za tijela
iz Mre`e stru~ne podrške za
djecu i omladinu sa posebnim
obrazovnim potrebama (Sistemski pristup u radu sa djecom sa posebnim obrazovnim
potrebama)”. Tim povodom u
Ministarstvu prosvjete i nauke tokom oktobra organizovan
je radni sastanak na kojem su
predstavqene aktivnosti Ministarstva. Kroz rad u grupama sumirani su rezultati iz
raznih oblasti socijalne inkluzije (pregled postignu}a,
primjeri dobre prakse i sl.).
U radu su u~estvovali predstavnici ministarstava prosvjete i nauke, rada i socijal-
nog starawa, zdravqa, vawskih
poslova, Zavoda za školstvo,
Centra za stru~no obrazovawe, Ispitnog centra, Unicefa, kao i centara za podršku
djeci sa posebnim potrebama,
za socijalni rad, dnevnih centara, komisija za usmjeravawe,
nevladinih organizacija i
ostalih gra|anskih inicijativa ~ije se aktivnosti odnose
na rad sa djecom sa posebnim
obrazovnim potrebama.
U~esnici su preporu~ili naredne korake za stvarawe sveobuhvatnih uslova za rani razvoj i u~ewe, kroz partnerstvo,
intersektorski pristup i zajedni~ku odgovornost svih va`nih u~esnika ovog procesa.
Q. V.
Obiqe`eno 180 godina od smrti
Petra I Petrovi}a Wego{a
[email protected]
U^ENI^KIH RADOVA
Skup{tina Crne
Gore organizovala
je povodom stoosamdesetogodi{wice
obnove Kraqevine
Crne Gore i 180 godina od smrti Petra
I Petrovi}a Wego{a u saradwi sa
fondacijom „Sveti
Petar Cetiwski”
izlo`bu likovnih
radova
u~enika
osnovnih i sredwih
{kola „Petar I – zakonodavac i reformator”.
U
konkurenciji
sredwo{kolaca prvu
nagradu osvojila Sawa Do{qak iz Sredwe likovne {kole
„Petar
Lubarda”,
dok je kod osnovaca
ovo priznawe pripalo Vesni Lazovi} iz
O[ „Nikola \urkovi}” iz Radanovi}a.
Q. V.
12. novembar 2010. godine
PODSTICAWE KREATIVNOSTI: Nastava muzi~kog
Ministarstvo prosvjete i
nauke izdalo je licencu za rad
Muzi~koj {koli „Dara ^okorilo” u Nik{i}u za programe
osnovnog i sredweg umjetni~kog obrazovawa: muzi~ki saradnik i muzi~ki izvo|a~ –
harmonika{.
Licencu je dobio, tako|e,
Metalur{ko-tehnolo{ki fakultet, za nau~no-istra`iva~ke djelatnosti iz oblasti prirodno-matemati~kih i tehni~ko-tehnolo{kih
nauka.
Rje{ewe o licencirawu organizatora obrazovawa odraslih dobila je Sredwa gra|evinsko-geodetska
{kola
„In`. Marko Radevi}” u Podgorici za: kerami~ara, zastakqiva~a, pe}ara, kamenoresca, pomo}nika kermi~ara,
pomo}nika armira~a, pomo}nika betonirca, pomo}nika
zidara i izolatera.
Dozvolu je dobio Centar za
obrazovawe odraslih „Infoschool” u Danilovgradu za
organizovawe programa obra-
7
8
Akademska mre`a Univerziteta Crne Gore povezana
sa Evropskom akademskom mre`om (GÉANT)
BOQA POVEZANOST
[email protected]^A
A
kademska mre`a Univerziteta
Crne Gore povezana je od 1. oktobra sa Evropskom akademskom
mre`om (GÉANT). Na Univerzitetu
o~ekuju da }e korisnici akademske
mre`e, osim pove}anog kapaciteta
linka, u narednom periodu iskoristiti
mnogobrojne prednosti koje pru`a veza
sa ostalim nacionalnim istra`iva~kim i akademskim mre`ama Evrope.
Kako saop{tavaju sa Univerziteta,
Centar informacionog sistema }e se
tokom trajawa projekta truditi da prepozna potrebe korisnika Akademske
mre`e Crne Gore i uvede nove servise
koji se razvijaju u okviru projekta GN3.
GÉANT projekat – GN3 je projektovan i
izgra|en u ime konzorcijuma Nacionalnih istra`iva~kih i akademskih
mre`a (National Research and Education
Networks – NRENs), sa finansijskom podrškom od strane Evropske komisije
kao dio wenog Sedmog okvirnog programa (Framework Programme). Ovaj ugo-
vor izme|u projektnih partnera i
Evropske komisije obezbje|uje finansirawe 93 miliona eura od strane
Evropske Komisije tokom ~etiri godine, po~ev od 1. aprila 2009. Finansirawe u istom iznosu obezbje|uju i projektni partneri povezani na mre`u.
Projekat rukovodi pan-evropskom
GÉANT mre`om i portfoliom naprednih servisa za istra`iva~ku i akademsku zajednicu, i povezuje 40 miliona korisnika u preko 8.000 institucija
u 40 zemaqa.
Pored niza povoqnosti koje pru`a
ovaj program, zahvaquju}i GÉANT-u, rezultati nau~nih eksperimenata, poput
radio- astronomskih opa`awa, mogu se
trenutno staviti na raspolagawe, umjesto sa kašwewem od tri sedmice.
GÉANT tako|e obezbje|uje pristup udaqenim resursima koji su ponekad suviše skupi za razvoj od strane pojedina~ne
zemqe, kao što su teleskopi koji su
smješteni na udaqenim mjestima. O. \.
Predstavqen Program
evropske saradwe u
nauci i tehnologiji
Sektor za nauku, istra`ivawe
i tehnolo{ki razvoj
[ANSA ZA
[email protected]
PRAVO NA
SUFINANSIRAWE
STUDIJA
Sektoru za nauku, istra`ivaU
we i tehnolo{ki razvoj Ministarstva prosvjete i nauke odr`an
12. novembar 2010. godine
Odr`ana tre}a ekspertska konferencija
„Mediteranska kancelarija za mlade”
je 21. oktobra informativni dan
posve}en Programu evropske saradwe u nauci i tehnologiji
(COST).
Kako je saop{teno iz Ministarstva, u~esnici su naglasili humanu
i fleksibilnu dimenziju tog programa koji je najboqi evropski instrument za umre`avawe istra`iva~kih timova, koordinaciju nacionalnih istra`iva~kih aktivnosti, s posebnim naglaskom na usavr{avawe mladih istra`iva~a.
Kroz instrumente programa COST,
kao {to su nau~ne radionice, seminari i konferencije, kratkoro~ne nau~ne posjete i razmjene, te
{kole obuke, veoma veliki broj
istra`iva~a iz ~itavog svijeta
razmjewuje najnovija saznawa, iskustva i metode nau~nog rada i objavi veliki broj zajedni~kih publikacija.
Re~eno je da je samo u pro{loj godini, u okviru 242 akcije realizovano oko 900 nau~nih radionica i
sastanaka sa vi{e od 29.500 u~esnika, 1.200 kratkoro~nih nau~nih posjeta sa prosje~nim trajawem tri
sedmice, 90 {kola obuke sa vi{e
od 2.000 u~esnika i preko 100 zajedni~kih visokorangiranih publikacija.
Pozvani su nau~nici iz Crne Gore da se ukqu~e u te akcije, nakon
~ega bi Ministarstvo moglo da pokrene proceduru zvani~nog zahtjeva da Crna Gora postane ~lanica
COST-a. Ministarstvo je pozvalo
zainteresovane da se prijave za
ukqu~ivawe u akcije od interesa,
uz logisti~ku podr{ku Sektora za
nauku.
O. \.
Konkursom koji je raspisalo Ministarstvo prosvjete i nauke predvi|eno je sufinansirawe 100 školarina na magistarskim studijama, i to po 20 iz sqede}ih nau~nih oblasti: prirodno-matemati~ke,
tehni~ko-tehnološke, biotehni~ke, medicinske i društvene-humanisti~ke. Budu}i
da je konkurs otvoren tokom cijele godine,
a da su opredijeqena sredstva za oblast
društveno-humanisti~kih nauka utrošena, Ministarstvo u ovoj godini ne}e sufinansirati školarine iz tih oblasti.
Iz Sektora za nauku, istra`ivawe i tehnolo{ki razvoj saop{tili su imena kandidata koji su po osnovu sufinansirawa
ostvarili pravo magistarskih studija iz
oblasti društveno-humanisti~kih nauka,
kao i wihov prosjek na magistarskim studijama: Goran Durutovi} (Fakultet politi~kih nauka – 9,60), Marina Krstaji}
(Filozofski fakultet – 9,28), Jovan Markovi}, (Ekonomski fakultet – 9,53), Marjan Premovi} (Filozofski fakultet –
9,67), Jelena Jovan~ov (Fakultet likovnih
umjetnosti – 10,00), Gojko Maksimovi}
(Ekonomski fakultet – 9,07), Goran
Boškovi} (Ekonomski fakultet – 9,37),
Dejan Boji} (Ekonomski fakultet – 9,77),
Marija Skender (Muzi~ka akademija –
9,75), Avdo Nurkovi}, (Filozofski fakultet – 9,80), Marko Markovi} (Fakultet likovnih umjetnosti – 9,50), @eqka
Kova~evi} (Fakultet politi~kih nauka –
9,80), Ivana Raš}anin (Fakultet politi~kih nauka – 9,70), Katarina Jeli}-Komnenovi} (Filozofski fakultet – 9,60),
Lana Buri} (Fakultet politi~kih nauka –
9,20), Nataša Milovi} (Fakultet politi~kih nauka – 9,80), Danijela \uki} (Fakultet politi~kih nauka – 9,36), Marijana
Ble~i} (Fakultet politi~kih nauka –
9,40), Igor Pajovi} (Fakultet politi~kih nauka – 9,00) i Danijela Ralevi} (Filozofski fakultet – 10,00).
[. B.
U SLICI I RIJE^I: Filozofski fakultet, Nik{i}
BA[TA – KUTAK ZA ODMOR
Teren iza zgrade Filozofskog fakulteta u Nik{i}u, prema сtudentskom
domu, bio je donedavno neravan, puн otpadnog gra|evinskog materijala, poluiskori{}en kao neasfaltirano
igrali{te. Nakon otvarawa Fakulteta za sport dobio je sasvim drugu, qep{u
i korisniju namjenu. Postao
je ba{ta i najdra`e sastajali{te studenata za odmor
poslije napornog u~ewa,
predavawa ili ispita. Kad
ba{ta radi, bife u zgradi
Fakulteta gotovo je prazan.
Bl. Koprivica
Sa skupa u Limasolu
STIPENDISTI
LAK[E DO VIZA
T
re}a ekspertska
konferencija „Mediteranska kancelarija za mlade”, posve}ena
pilot-programu
„Mobilnost studenata i
mladih profesionalaca“, odr`ana je u Limasolu (Kipar) 18. i 19. oktobra, u organizaciji
Ministarstva unutrašwih poslova Kipra i
Ministarstva za imigracije, integracije, nacionalni identitet i razvoj
solidarnosti Francuske.
Na konferenciji su
u~estvovali i predstavnici Crne Gore: prof.
dr Milica Pejanovi}\uriši}, sa Univerziteta Crne Gore (dosadašwa ambasadorka u
Francuskoj), Nada Kova~, savjetnica u Ministarstvu prosvjete i nauke, i Anita Bilafer, savjetnica u Ministarstvu
rada i socijalnog starawa.
Nakon prezentovanih
zakqu~aka sa prethodne
konferencije, prikazan
je i usvojen program rada
Tre}e konferencije eksperata, nakon ~ega su se
svi u~esnici detaqno
upoznali sa prvim objavqenim konkursom.
Razmatrana su pitawa
i mjere koje }e svaka dr`ava sprovesti kako bi
olakšala procedure dobijawa viza i boravišnih dozvola za studente, dobitnike stipendije. Predstavnici svih zemaqa u~esnica u programu predstavili su postoje}e procedure koje se
odnose na ova pitawa,
nakon ~ega je pokrenuta
diskusija.
Istaknuto je da je, osim
studentske mobilnosti u
ciqu u~ewa i istra`ivawa kroz redovne semestarske aktivnosti, rad
na master tezi i doktorskoj disertaciji, kao jedan od osnovnih ciqeva
programa
prepoznato
unapre|ivawe i promovisawe vještina kroz
obavqawe stru~e prakse. Stipendistima se, dakle, pru`a mogu}nost da
obavqaju stru~nu praksu
i imaju pristup bazi podataka o dostupnim radnim mjestima. Kako bi se
olakšao
pristup
tr`ištu rada, kreira}e
se partnerstvo izme|u
Mediteranske kancelarije za mlade, mediteranskih mre`a kompanija, donosilaca odluka
i svršenih studenata.
Generalni sekretarijat
je odgovoran za ostvarivawe kontakta izme|u
stipendiste i mentora
pri obavqawu stru~ne
prakse.
Planirani su kontakti
sa 11 mediteranskih mre`a kompanija koje bi mogle formirati partnerstvo sa Mediteranskom
kancelarijom za mlade.
Poseban akcenat stavqen je na uspostavqawe odgovaraju}e pozicije Kancelarije u odnosu
na aktivnosti i misiju
Unije za Mediteran.
Planirano je da Mediteransku kancelariju za
mlade i program posebno
predstavi Nikola Sarkozi, predsjednik Republike Francuske, na narednom samitu Unije za
Mediteran, novembra
ove godine.
Na konferenciji je
prezentovan i Nacrt
statuta Mediteranske
kancelarije za mlade koja }e biti formirana
kao neprofitna organizacija u skladu sa zakonom Francuske. Takav
status je predlo`en za
eksperimentalni trogodišwi period funkcio-
nisawa projekta i Kancelarije, nakon ~ega bi
se razmotrila mogu}nost
potpisivawa me|unarodnog sporazuma dr`ava
u~esnica u programu.
Kada je o finansirawu
rije~, predvi|aju se sqede}i izvori: buxetska
participacija svake zemqe ~lanice i donacije
iz javnog i privatnog
sektora. Za prvu godinu
funkcionisawa Kancelarije i programa bi}e
potrebno obezbijediti
oko pet miliona eura.
Francuska je u pripremnoj fazi obezbijedila
500.000 eura, dok su Maroko, Crna Gora i Kipar
dali doprinos u svojstvu
suorganizatora.
Predlo`en je sqede}i
model finansirawa: iz
totalnog buxeta za program izdvaja se 50 odsto
za svoje studente korisnike stipendije, 30 za
tzv. fond solidarnosti i
20 procenata za poslovawe Mediteranske kancelarije za mlade. Osnova
mjese~ne stipendije za
studente master studija
je 1.000 eura, a za studente doktorskih studija
1.500 eura, i oba iznosa
se mno`e sa korektivnim koefecijentom, koji
je razli~it za svaku zemqu. Koeficijent za
Crnu Goru je 68,9.
U završnom dijelu
konferencije diskutovano je o partnerstvu
Mediteranske kancelarije za mlade i privatnog sektora, veb-adresi i
logu programa, kao i
pripremnim aktivnostima za ministarsku konferenciju na kojoj }e se
finalizovati aktivnosti osnivawa Kancelarije, koja }e biti odr`ana u Parizu januara naredne godine.
[. Begzi}
Fakultet za sport i fizi~ko vaspitawe u Nik{i}u
IZVJESNE
DOKTORSKE
STUDIJE
Senat Univerziteta Crne Gore na
sjednici 28. oktobra usvojio je elaborat o opravdanosti osnivawa doktorskih studija na Fakultetu za sport i
fizi~ko vaspitawe u Nik{i}u i donio odluku o wegovom upu}ivawu na
daqwu proceduru nadle`nim dr`avnim organima. Prodekan za nastavu u
ovoj visoko{kolskoj ustanovi doc. dr
Dobrislav Vujovi} o~ekuje pozitivan ishod, nagla{avaju}i da je ovaj
proces detaqno planiran, uz pomo}
iskustava srodnih fakulteta.
SARADWA
S KARATISTIMA
@eqa Fakulteta za sport i
fizi~ko vaspitawe i Karate
saveza Crne Gore za prisnijom
saradwom potvr|ena je potpisivawem sporazuma o poslovnoj
i tehni~koj saradwi.
Podsje}awa radi, na ovom Fakultetu izu~ava se poseban trogodi{wi trenerski studijski
program za {kolovawe kadrova
u karateu. Osim toga, ovaj
sport se izu~ava i na osnovnim
akademskim studijama – na
predmetu Borila~ki sportovi.
[. B.
PODGORICA: Konferencija „Razmjena iskustava o procesu reforme u zemqama Jugoisto~ne Evrope”
ve zemqe biv{e SFRJ zapo~eS
le su reformu obrazovawa. S
obzirom na to da su sve imale sli~an obrazovni sistem, sli~ni su
im putevi promjena, pa i problemi na koje nailaze. O svemu tome
uporedili su osnovna polazi{ta
i ciqeve, prakti~nu primjenu te
definisali smjernice za nastavak saradwe i zajedni~ke projekte, na konferenciji „Razmjena iskustava o procesu reforme u zemqama Jugoisto~ne Evrope”, koju
je Zavod za {kolstvo Crne Gore
organizovao 21. i 22. oktobra. U
wenom radu u~estvovali su predstavnici obrazovnih institucija
Hrvatske, Bosne i Hercegovine,
Srbije, Makedonije i Crne Gore.
Kako je, pozdravqaju}i u~esni-
@aneta Xumhur, stru~na
savjetnica u Agenciji za
pred{kolsko, osnovno i
sredwe obrazovawe BiH,
predstavila je obrazovni
sistem svoje zemqe, ~ija je
struktura slo`ena jer je
dr`ava podijeqena na dva
entiteta i distrikt Br~ko.
U Federaciji postoji 10
kantonalnih ministarstava obrazovawa i federalno
koje ima koordinaraju}u
ulogu. Dokumenti federalnog nisu obavezni za kantonalna. U Republici Srpskoj djeluje Ministarstvo
prosvjete i kulture Republike Srpske, a u distriktu Br~ko Odjeqewe za
obrazovawe. Tako|e je aktivna i Konferencija ministara kantonalanog i
federalnog nivoa koja se
odr`ava mjese~no. U Federaciji postoji {est pedago{kih zavoda, a jedan u Republici Srpskoj. Tu su i
Agencija za pred{kolsko,
osnovno i sredwe obrazovawe sa sjedi{tem u Mostaru
i Agencija za razvoj visokog obrazovawa i osigurawa kvaliteta u Bawoj Luci.
ke, kazao ministar prosvjete i nauke Crne Gore Slavoqub Stijepovi}, ve}ina tih dr`ava krenula
je sa iste startne pozicije a ovaj
skup je prilika da se upoznaju razli~ita reformska rje{ewa i razmijene ste~ena iskustva koja }e
pomo}i na putu ka ciqu „kojem
svi te`imo – pridru`ewu porodici evropskih dr`ava”.
„Ako odlu~ite da se posvetite
mladima, onda morate prihvatiti
~iwenicu da }ete biti uspje{ni
jedino ako stalno te`ite novom,
boqem i uspje{nijem. U tom smislu ne smijemo biti zadovoqni
SLI^NA RJE[EWA NA
PUTU KA ISTOM CIQU
Tokom dvodnevne sesije razmatrani su skoro svi
aspekti obrazovnih sistema zemaqa u~esnica, sa
posebnim akcentom na koncept maturskog ispita,
izu~avawe stranih jezika, izborne predmete u
osnovnim {kolama i gimnazijama, inkluzivno
obrazovawe, te profesionalni razvoj nastavnika
~iwenciom da smo otpo~eli promjene. Drugim rije~ima, moramo
nastaviti procese koje smo zapo~eli i za sve budu}e korake i aktivnosti pa`qivo analizirati
dosada{wa iskustva i ugraditi
najboqu praksu. Namjera je jasna:
svi te`imo otvorenom, fleksibilnom sistemu, kvalitetnom
obrazovawu za sve, objektivnosti, kqu~nim kompetencijama koje }e osigurati uspje{an li~ni i
profesionalni `ivot na{ih
u~enika i studenata, obrazovnim
programima koji }e podsticati
interesovawa i osiguravati daqu nadgradwu, kvalifikacijama
koje }e zadovoqiti potrebe tr`i{ta rada”, kazao je ministar.
POVEZANOST
SA [email protected]
„Snaga svake institucije i wen
kvalitet ogledaju se kroz dva
aspekta. Jedan je unutra{wi potencijal, osobqe, stru~waci i
projekti. Drugi je onaj spoqa{wi, koji se ogleda u povezanosti institucije s okru`ewem i
globalnom zajednicom. Mi uporno radimo na ja~awu oba segmenta, sprovode}i reforme koje nas
vode ka Evropi, grade}i veze sa
drugim institucijama i istaknutim pojedincima u okru`ewu i
{ire. Ova konferencija je jo{
jedan kamen ugra|en u evropski
most saradwe”, naglasio je Rado-
slav Milo{evi} Atos, pomo}nik
direktora Zavoda za {kolstvo
Crne Gore.
Tokom dvodnevnog skupa razmatrani su skoro svi aspekti obrazovnih sistema zemaqa u~esnica,
sa posebnim akcentom na koncept maturskog ispita, izu~avawe stranih jezika, izborne predmete u osnovnim {kolama i gimnazijama, inkluzivno obrazovawe, te profesionalni razvoj nastavnika.
Sa{a Glamo~ak, rukovodilac
Centra za ispite u Zavodu za
vrednovawe kvaliteta obrazovawa i vaspitawa u Republici Srbiji, govore}i o obrazovnom sistemu u Srbiji i ulozi Zavoda,
kazao je da su u ovoj dr`avi na
snazi zakonska rje{ewa iz 2009.
godine. Obrazovni sistem je veliki i glomazan. Veliki je broj
u~esnika u sistemu ali i veliki
broj institucija koje prepoznaje
zakon. Ministarstvo prosvjete
ima 17 regionalnih odjeqewa.
To su tzv. {kolske uprave koje
imaju brojne nadle`nosti:
stru~no-pedago{ki nadzor, podr{ka {kolskom razvojnom planirawu, podr{ka stru~nom usavr{avawu, obezbje|ivawe podr{ke za popuwavawe informati~ke baze. Nacionalni prosvjetni savjet je strate{ka institucija koja donosi va`ne odluke u sistemu obrazovawa. Ima
Predstavqena Britanska fondacija za stipendirawe kandidata
sa prostora biv{e Jugoslavije
JO[ JEDNA [ANSA ZA USAVR[AVAWE
tudenti Univerziteta CrS
ne Gore imali su priliku
da se detaqnije upoznaju sa konkurisawem kod Britanske fondacije za stipendirawe kandidata sa prostora biv{e Jugoslavije, koju je 1. novembra u
rektoratu predstavila predsjedavaju}a te organizacije Elizabet – Silija Hoksvort. Dan
kasnije, program je predstavqen studentima privatnih
univerziteta „Dowa Gorica” i
„Mediteran”. Posjetu gospo|e
Hoksvort organizovao je Zavod
za me|unarodnu nau~nu, prosvjetno-kulturnu i tehni~ku
saradwu (ZAMTES) koji }e
uskoro objaviti konkurs za
akademsku 2011/12. godinu za tu
britansku fondaciju.
Svake godine tri do pet visokoobrazovanih kandidata iz
Crne Gore dobije stipendije te
fondacije u trajawu do tri mjeseca za usavr{avawe u struci
na nekom od britanskih univerziteta. Mjese~ni iznos stipendije za ovu akademsku godinu iznosio je 915 britanskih
funti za London i 800 funti za
Sa prezentacije na Univerzitetu Crne Gore
ostale britanske gradove. S
obzirom na to da stipendija ne
pokriva putne tro{kove,
ZAMTES stipendistima obezbje|uje finansirawe tog izdatka.
Govore}i o istorijatu Fondacije, Silija Hoksvort je navela
da je osnovana nakon Prvog
svjetskog rata na apel upu}en
britanskom narodu da pomogne
obrazovawu mladih iz ratom
pogo|enih regiona biv{e Jugo-
slavije, s tim {to se Slovenija
iskqu~ila iz tog programa.
Glavni kriterijumi za zavr{nu selekciju kandidata jesu:
akademski nivo, dobro znawe
engleskog, profil kandidata
koji odgovara potrebama regiona i stepen do kojeg se usavr{avawe smatra korisnim. Prednost se daje kandidatima koji
se ranije nisu {kolovali u
inostranstvu i koji nemaju vi{e od 30 godina.
O. \.
nadle`nost da se bavi utvr|ivawem razli~itih standarda u
obrazovawu, po~ev od standarda
postignu}a (op{ti i posebni) do
standarda kvaliteta rada ustanova. Utvr|uje programe zavr{nog ispita na kraju osnovne
{kole i op{te mature na kraju
~etvorogodi{weg op{teg obrazovawa, donosi planove i progame,
te neka strategijska i koncepcijska rje{ewa. Isto va`i za savjete
za stru~no obrazovawe i obrazovawe odraslih kada su ti nivoi
obrazovawa u pitawu. U Srbiji
postoje dva zavoda: Zavod za vrednovawe kvaliteta obrazovawa i
vaspitawa i Zavod za unapre|ivawe obrazovawa i vaspitawa.
DUGORO^AN PROCES
Silvana Veteroska, rukovodilac Sektora za profesionalni
9
U FOKUSU STRU^NO USAVR[AVAWE
Vinko Filipovi}, direktor Agencije za odgoj i obrazovawe u Republici Hrvatskoj, predstavio je obrazovni sistem u
toj dr`avi uz poseban osvrt na ulogu agencije na ~ijem je ~elu. On je kazao da su temeqni standardi obrazovawa u Hrvatskoj u velikoj mjeri kompatibilni standardima u Evropskoj
uniji, ali se uva`avaju i vlastita iskustva i tradicija.
Agencija pod tim imenom postoji od 2006. Do tada je bila Zavod za {kolstvo. Agencija je stru~ni, savjetodavni instrument Ministarstva obrazovawa i sporta, koji se prilago|ava potrebama i projektima Ministarstva, kao {to je sprovo|ewe dr`avne mature, ali i niz drugih koji su zapo~eti. On
je istakao da se mnogo pa`we posve}uje stru~nom usavr{avawu nastavnika koji imaju uvid u sve {to im se nudi. Formirana su `upanijska stru~na vije}a sa najboqim u~iteqima i
nastavnicima kao voditeqima koji su prethodno obu~eni za
trenere. I u Hrvatskoj imaju strategiju razvoja stru~nog
usavr{avawa koja je otvorenog tipa i prilago|ava se potrebama nastavnika. Od 2011. ve} obu~eni predava~i dolazi}e u
{kole da stru~no usavr{avaju u~iteqe i nastavnike koji nisu u mogu}nosti da prisustvuju nekom skupu.
O[ „Vuk Karaxi}” u Podgorici
ZAPO^ET PROJEKAT
„^ISTO I ZELENO”
meri~ka privredna komoA
ra (AmCham) u saradwi sa
svojim ~lanicama, Ameri~-
školske ograde, izradi guvna
koje }e slu`iti kao u~ionica
za školu u prirodi, postavqawu klupa, obnavqawu boja na
kom ambasadom i Ministarstvom prosvjete
i nauke Crne
Gore, po~etkom
novembra u O[
„Vuk Karaxi}”
u
Podgorici
sve~ano je obiqe`ila po~etak realizacije
projekta „^isto i zeleno“.
Oko 130 volontera – u~enika ove {kole, nastavnika
i zaposlenih u
kompanijama
Ameri~ke priO ekologiji i na ~asu i na terenu
vredne komore
i
Ameri~koj
ambasadi u Podgorici, uz po- kantama za otpatke, sakupqadršku Agencije za stanovawe wu otpadaka i liš}a u školPodgorice i JP Gradsko zele- skom dvorištu.
nilo – u~estvovalo je u kre~eTim povodom u~enici su izwu fasade {kole, farbawu veli prigodan program. Q. V.
12. novembar 2010. godine
[email protected] SISTEM
razvoj Biroa obrazovawa u Republici Makedoniji, informisala je u~esnike da su u toj dr`avi 2007. godine uveli devetogodi{we osnovno obrazovawe u
tri razvojna ciklusa. Devetoqetku prati i prvi strani jezik
kao obavezni za sve u~enike prvog razreda osnovne {kole. U
toku je evaluacija prvog ciklusa. Sve ove novine primjewuju uz
veliku pomo} donatora. Ciq reforme jeste da obrazovni sistem bude kompatibilan sa
evropskim dr`avama. Sredwe
stru~no obrazovawe ima nekoliko nivoa: dvogodi{we, trogodi{we i tehni~ko obrazovawe.
Gimnazijsko obrazovawe je klasi~no. Prije tri godine uvedena
je dr`avna matura koja je pripremana 10 godina. Zakonom je
predvi|ena i eksterna provjera
znawa, i bi}e standardni testovi za sve predmete osnovne i
sredwe {kole.
„Profesionalni razvoj je dugoro~an integrativni proces
tokom kojeg se kroz u~ewe, prakti~an rad i istra`iva~ku djelatnost, razvijaju i unapre|uju
znawa, vje{tine i sposobnosti
pojedinca. Prolaze}i kroz ovaj
proces, nastavnik postaje prakti~ar koji promi{qa, i u skladu sa svojim potrebama i potrebama {kole postavqa ciqeve
vlastitog profesionalnog razvoja. Profesionalni razvoj bazira se na modelu konstruktivisti~ke teorije u~ewa”, kazala je
dr Du{anka Popovi}, rukovodilac Odsjeka za kontinuirani
profesionalni razvoj u okviru
Zavoda za {kolstvo Crne Gore.
Ovaj proces je dugoro~an i kontinuiran, podrazumijeva stalnu sistematsku podr{ku i pra}ewe i uskla|en je sa potrebama
svakodnevne prakse.
Q. Vukoslavovi}
10
Inkluzivno obrazovawe
I
nkluzivno obrazovawe u
Crnoj Gori primjewuje se
skoro deceniju. Ste~eno je
dragocjeno iskustvo a kao rezultat sve je vi{e djece sa posebnim
potrebama koja se ukqu~uju u redovno obrazovawe.
„Osnovne postavke reforme sistema obrazovawa u Crnoj Gori
odnose se na oblikovawe uslova
koji }e uzeti u obzir individualne potrebe svakog djeteta. Vode}e
na~elo Strategije inkluzivnog
obrazovawa (2008–2012) jeste kvalitetno i dostupno obrazovawe za
djecu i omladinu s posebnim obrazovnim potrebama u skladu s wihovim interesovawima, mogu}nostima i potrebama. U Ministarstvu prosvjete i nauke primjewujemo i promovišemo inkluzivni
model koji se bazira na sqede}im
osnovnim principima: poštuje se
pravo djeteta da `ivi i odrasta u
svom bazi~nom okru`ewu, tj. pri-
vostepene komisije za usmjeravawe djece sa posebnim obrazovnim
potrebama u vaspitno-obrazovni
sistem. Komisije, formirane u
18 crnogorskih opština, predla`u usmjeravawe te djece u odgovaraju}i obrazovni program, predškolsku ustanovu, školu ili posebnu ustanovu, zavisno od stepena i vrste smetwe i teško}e u
razvoju. Prijedlogom o usmjeravawu odre|uje se i program, obim
i na~in sprovo|ewa dodatne
stru~ne pomo}i, kadrovski, prostorni, materijalni i drugi
uslovi koji moraju biti obezbije|eni. Prvostepena komisija
ima šest ~lanova (pedijatar, qekar odgovaraju}e specijalnosti,
psiholog, pedagog, defektolog i
socijalni radnik). U saradwi sa
Kako ka`e Tamara Mili}, u~eniku sa posebnim obrazovnim
potrebama u toku poha|awa nastave škola mo`e obezbijediti asistenta u nastavi, koji obavqa tehni~ku pomo}, uglavnom kroz volonterski rad. Kao jedan od najboqih primjera
dobre prakse, u ve} pomenutoj saradwi sa NVO sektorom,
obezbje|uju se asistenti u~eniku u nastavi. Projekti „Asistenti za djecu sa smetwama i teško}ama u razvoju koja se
školuju u redovnim školama po inkluzivnom modelu” koje
sprovode NVO „Nova šansa u Novom” iz Herceg Novog, NVO
„Zra~ak nade“ iz Pqevaqa, kao i NVO „Staze”, pred{kolske
ustanove „Qubica Popovi}” i „\ina Vrbica“ iz Podgorice,
podr`ani su kroz „Programe javnog rada”.
marnoj porodici; o~uvane sposobnosti djeteta, emocionalne i socijalne karakteristike osnov su
za izradu individualnog razvojnoobrazovnog plana; roditeqi su
partneri i aktivno u~estvuju u
planirawu i pra}ewu razvoja svog
djeteta; pozitivni etos škole/vrti}a baziran na timskom radu i
odgovornosti svakog zaposlenog;
fizi~ka dostupnost i adekvatna
pripremqenost i opremqenost
škole/vrti}a koji treba da iza|u
u susret potrebama djeteta”, ka`e
Tamara Mili}, savjetnica za vaspitawe i obrazovawe djece sa posebnim obrazovnim potrebama u
Ministarstvu prosvjete i nauke.
Ona podsje}a da je Zakonom o
vaspitawu i obrazovawu djece s
posebnim potrebama, koji je donijet 2004. godine omogu}eno je da se
u redovnu nastavu i formalno,
ukqu~uju djeca sa posebnim potrebama. Do tada su se djeca sa smetwama i teško}ama u razvoju ukqu~ivala u redovne grupe vrti}a (od
1998. godine) i redovna odjeqewa
škola (od 2000. godine), preko
projekata realizovanih u partnerstvu organizacijom „Spasimo
djecu) (Save the children UK), Unicefom i Pedagoškim centrom
Crne Gore. Zakonom o izmjenama
i dopunama Zakona o vaspitawu i
obrazovawu djece sa posebnim potrebama („Slu`beni list CG“,
br. 45/10) puna integracija u redovan sistem razmatra se kao prva
opcija u svim slu~ajevima, uz
obezbje|ivawe adekvatne obrazovne tehnologije i tehni~ke podrške djeci sa posebnim obrazovnim potrebama. Od druge polovine 2008. godine formirane su pr-
DAQI KORACI
U SUSRET MOGU]NOSTIMA
ASISTENT U NASTAVI
12. novembar 2010. godine
nom radu sa wima. U saradwi sa
Centrom za stru~no obrazovawe uskoro treba da otpo~ne
projekat „VET treneri u inkluzivnom
obrazovawu”.
Osnovni ciq projekta je da se
formiraju timovi za obuku i
podršku inkluzivnom obrazovawu na nivou sredweg stru~nog obrazovawa. Ovaj projekat
}e biti podr`an od strane
austrijske organizacije Kultur-kontakt”, ka`e Tamara
Mili}.
U javnosti, kako stru~noj
tako i lai~koj, znatno je
podignuta svijest o va`nosti, neophodnosti i
potrebi da se djeci sa
smetwama i teško}ama
u razvoju omogu}i obrazovawe u uslovima koji
odgovaraju wihovim potrebama i mogu}nostima. Samim tim ukqu~en
je ve}i broj te djece u
Tamara
redovni vaspitno-obraMili}
zovni sistem. Ta djeca,
uz socijalizaciju, posti`u napredak i u uspostavqawu emocionalne sigurnosti, samopoštovawa, te vještina koje su va`ne za svakodnevni `ivot, ka`e Tamara Mili}, savjetnica za
vaspitawe i obrazovawe djece sa posebnim obrazovnim potrebama u Ministarstvu prosvjete i nauke
Unicefom obu~eni su ~lanovi
komisija za usmjeravawe djece sa
posebnim obrazovnim potrebama
u vaspitno-obrazovni sistem.
Ura|eni su radni instrumenti i
štampan priru~nik za rad komisija.
REZULTATI
Tamara Mili} ukazuje: „Prema
mišqewu nastavnika u osnovnim i sredwim školama, donosioca odluka, predstavnika NVO
sektora i donatora, uvo|ewem
tzv. inkluzivnog obrazovawa
uspjelo se iza}i u susret mogu}nostima djece s posebnim obrazovnim potrebama. U javnosti,
kako stru~noj tako i lai~koj,
znatno je podignuta svijest o va`nosti, neophodnosti i potrebi
da se djeci sa smetwama i
teško}ama u razvoju omogu}i
obrazovawe u uslovima koji odgovaraju wihovim potrebama i
mogu}nostima. Samim tim ukqu~en je ve}i broj te djece u redovni vaspitno-obrazovni sistem.
Tako|e, u okviru procesa samoevaluacije u jednom broju škola je
sprovedeno ispitivawe i u oblasti: podrška u~enicima – podsticawe razvoja djece sa posebnim obrazovnim potrebama. Ono
ukazuje da djeca sa smetwama i
teško}ama u razvoju, osim na
planu socijalizacije, posti`u
napredak i u uspostavqawu emocionalne sigurnosti, samopoštovawa, vještina koje su va`ne
za svakodnevni `ivot. S druge
strane, wihovi ’tipi~ni’ vršwaci postaju iskustveno bogatiji,
poja~ava se wihova solidarnost
i altruizam, u drugoj osobi ne
vide nedostatak, prepreku, smetwu, pa se razvijaju kao li~nosti
bez predrasuda, koje su otvorenije i prijem~ivije za mogu}nosti
drugoga. Porodice i roditeqi
razvijaju povjerewe u sistem i
spremni su da ukqu~e svoju djecu
u proces vaspitawa i obrazovawa. Roditeqi kao kqu~ni faktor uspjeha isti~u dobru komunikaciju sa nastavnim osobqem,
kao i zna~aj stru~ne pomo}i defektologa, logopeda, mobilnih
timova i sl. Osnovni i najbitniji doprinos procesa inkluzivnog
obrazovawa iz ugla roditeqa djece sa posebnim obrazovnim potrebama jeste u tome da je vidqiva wihova integracija i socijalizacija, kao i postignu}e kod djece. Unaprije|ena je i uspostavqena stalna saradwa sa NVO sektorom, posebno sa udru`ewima roditeqa djece sa smetwama i
teško}ama u razvoju.”
DODATNA STRU^NA
POMO]
Djeci sa smetwama i teško}ama u razvoju pru`a se dodatna stru~na pomo} i podrška.
Kako isti~e na{a sagovornica
u Zavodu za školstvo organizuju
se mobilne slu`be radi dodatne
stru~ne pomo}i u vaspitawu i
obrazovawu djece sa posebnim
obrazovnim potrebama. One sara|uju sa redovnim vaspitnoobrazovnim ustanovama. Zavod za
školstvo je tokom septembra
analizirao potrebe, a u skladu
sa rješewima o usmjeravawu sa~inio i listu djece sa posebnim
obrazovnim potrebama kojima je
za poha|awe nastave potrebna
podrška ~lana mobilne slu`be.
U skladu sa dobijenim nalazima,
radi se na organizovawu mobil-
mobilna tima (Podgorica,
Nikši}, sjever Crne Gore i primorje). Metode rada koje se primjewuju jesu: individualni rad sa
djecom sa posebnim obrazovnim
potrebama radi ispuwavawa vaspitno-obrazovnih ciqeva; ~lan
mobilnog tima daje instrukcije
nastavnicima za rad sa tom djecom, radi postizawa nastavnih
ciqeva; ~lan mobilnog tima obavqa i konsultacije sa stru~nim
slu`bama škola o na~inima rada sa djetetom i wegovim roditeqima.
SREDWE OBRAZOVAWE
Neophodno je da djeca nakon
osnovnoškolskog inkluzivnog
obrazovawa nastave {kolovawe u sredwim {kolama.
„Pripremamo se da prva generacija djece sa smetwama i
teško}ama u razvoju, koja su
integrisana u redovan sistem
obrazovawa i vaspitawa, svoja
mjesta na|u u sredwim školama koje treba da ih pripreme za
samostalan `ivot. U tom ciqu
komunicira se sa nastavnicima
u sredwim školama. Stavovi i
preporuke zaposlenih na ovom
nivou obrazovawa i vaspitawa
jesu da je najopravdanije da se
ta djeca usmjeravaju prema
sredwem stru~nom obrazovawu
jer se u tom vidu obrazovawa
mogu najadekvatnije pripremiti za samostalan `ivot. Budu}i da u odjeqewima sredwih
stru~nih škola ima mawi broj
u~enika, ve}e su mogu}nosti
individualnog pristupa djeci
sa posebnim obrazovnim potrebama samim tim i sticawe
prakti~nog znawa, vještina i
kompetencija. U tom ciqu radi
se na promovisawu inkluzivnog obrazovawa i obuke za na-
OBUKA
Nastavnici nijesu nepripremqeni po~eli primjenu inkluzije:
„Od po~etka reforme organizovan je veliki broj seminara za
nastavnike, stru~ne slu`be i direktore predškolskih ustanova i osnovnih škola radi podrške djeci sa posebnim obrazovnim potrebama i wihovog ukqu~ivawa u redovni sistem obrazovawa i vaspitawa. Zavod za školstvo je organizovao obuke
za primjenu reformskih rješewa, kroz koje je na 270 seminara
prošlo 5.375 nastavnika i 202 direktora osnovnih škola. Sve
ove obuke ukqu~ile su i jedan modul koji se odnosio na inkluzivno obrazovawe. U obuke za inkluzivno obrazovawe, ostvarene u partnerstvu sa Organizacijom „Spasimo djecu” (Save the
Children UK), ukqu~eno je 1.719 nastavnika i stru~nih saradnika predškolskih ustanova i osnovih škola. Tako|e, Vlada
Finske je podr`ala razvoj inkluzivnog obrazovawa u Crnoj
Gori kroz projekat „Ka inkluzivnom obrazovawu”. U okviru
ovog projekta, koji je realizovan od 2006 do 2008. godine, obu~eno je 40 direktora i pomo}nika direktora osnovnih škola,
38 savjetnika iz Zavoda za školstvo, 39 nastavnika i drugih
profesionalaca iz osnovnih škola u Crnoj Gori, dok je 27
stru~nih saradnika i nastavnika poha|alo specijalisti~ke
studije iz oblasti inkluzivnog obrazovawa na Filozofskom
fakultetu u Nikši}u”, saop{tava Tamara Mili}.
nih slu`bi. Zavisno od vrste
smetwe ili teško}e u razvoju
djeteta koje je usmjereno u redovan vaspitno-obrazovni sistem
anga`uje se stru~ni saradnik –
defektolog, psiholog ili pedagog. U Crnoj Gori postoje ~etiri
stavni i stru~ni kadar na sredwoškolskom nivou. Nastavnicima }e se pru`iti kvalitetna
obuka iz oblasti rada sa djecom sa posebnim obrazovnim
potrebama kako bi znawe mogli primijeniti u svakodnev-
Ona isti~e da je na predškolskom nivou potrebno pove}ati
broj djece iz najosjetqivijih
grupa; razvijati kontinuirano
obuku kadra; poboqšati saradwu sa zdravstvenim ustanovama,
ustanovama socijalne zaštite,
kao i obezbijediti protok informacija ka daqim nivoima
školovawa. Na osnovnoškolskom i sredwo{kolskom nivou
va`no je obezbijediti stalnu
obuku nastavnika; poboqšati
kapacitete škola i obezbijediti arhitektonsku prilago|enost
škola; razvijati volonterizam u
školama. U posebnim ustanovama potrebno je: razvijati deinstitucionalizaciju; organizovati zajedni~ku nastavu sa vršwacima iz redovnih škola; osavremeniti metodologiju rada sa djecom sa autizmom; raditi na tran-
USMJERENO
750 DJECE
Do sada je u vaspitnoobrazovni sistem rješewem
usmjereno preko 750 djece
sa smetwama i teško}ama u
razvoju. Na osnovu preporuka komisije za usmjeravawe,
svaka vaspitno-obrazovna
ustanova donosi individualni razvojno-obrazovni
program (IROP) za svako
dijete sa posebnim obrazovnim potrebama. Wime se odre|uju oblici vaspitnoobrazovnog rada za predmete, dodatna stru~na pomo},
prilago|avawe u organizaciji, na~in provjere i ocjewivawe znawa, postignu}a
i napredovawa djece, kao i
raspored ~asova. Za izradu
IROP-a obrazuje se tim koji
~ine nastavnici i stru~ni
saradnici ustanove, uz
u~eš}e roditeqa.
sformaciji posebnih ustanova u
resursne centre.
„Kroz program IPA 2010, Ministarstvo prosvjete i nauke je
ukqu~eno u projekat ’Reforma
sistema socijalne zaštite i
brige o djeci: unapre|ewe socijalne inkluzije’. Jedan od ciqeva
odnosi se na proces vaspitawa i
obrazovawa za djecu i mlade s
umjerenim, te`im, teškim i
kombinovanim smetwama, ali i
proširiti svoje aktivnosti i
pru`ati kadrovsku, stru~nu i savjetodavnu pomo}, realizovati
edukaciju za zaposlene u redovnim vaspitno-obrazovnim ustanovama u odnosu na konkretnu vrstu smetwe.
U saradwi sa Unicefom i ministarstvima rada i socijalnog starawa i zdravqa sprovodi se projekat „Edukacija za tijela iz mre`e
stru~ne podrške za djecu i omladinu sa posebnim obrazovnim potrebama“. U toku je edukacija
stru~waka iz svih centara za socijalni rad, kao i ~lanova stru~nih timova iz svih centara za podršku djeci sa posebnim potrebama u Crnoj Gori. Seminari se organizuju radi uspostavqawa saradwe, razmjene iskustava, kao i
obuke za primjenu instrumenta za
mjerewe odnosa li~nih i tzv. sredinskih faktora u nastajawu posebne obrazovne potrebe, koji se
ve} primjewuju u sistemu vaspitawa i obrazovawa”, nagla{ava Tamara Mili}.
Q. Vukoslavovi}
Sporazum o obezbje|ivawu sredstava za rješavawe
stambenih potreba zaposlenih u prosvjeti
VI[E OD MILION EURA
U NAREDNE TRI GODINE
ne najmawe 1.050.000 eura za rje{avawe stambenog pitawa prosvjetnih radnika. Ovo je rezultat
sporazuma koji su sredinom oktobra potpisali ministar prosvjete i nauke Slavoqub Stijepovi}
i predsjednik Sindikata prosvjete Zvonko Pavi}evi}.
„Potpisivawe sporazuma o nastavku saradwe kada je u pitawu
rje{avawe stambenih pitawa zaposlenih u oblasti prosvjete
predstavqa odraz povjerewa i
partnerstva Vlade, tj. Ministar-
Vlada je od osnivawa Stambene zadruge do danas ulo`ila preko dva miliona
eura. Tim sredstvima su
ura|ena ili }e ubrzo biti
zavr{ena 344 stana i dodijeqeno 708 kredita pod veoma povoqnim uslovima na
period od tri do 30 godina
vor je prvi put potpisan prije
tri godine, i Vlada je svake godine upla}ivala po 350.000 eura.
„Novac smo realizovali preko
stambene zadruge prosvjetnih
radnika „Solidarno”. Tim sredstvima i novcem od ~lanarine
koju izdvaja 4.500 zadrugara, Zadruga je do danas mnogo toga uradila. Izgradila je 200 stanova u
Bijelom Poqu, Pqevqima, Kola{inu, Nik{i}u, Petrovcu i
podijelila preko ~etiri miliona eura kredita za individualno
rje{avawe stambenog pitawa”,
kazao je Zvonko Pavi}evi}. On je
istakao da je, s obzirom da su se
formirawe zadruge i ovakav na~in rje{avawa pitawa prosvjetnih radnika pokazali opravdanim, Sindikat predlo`io Vladi
nastavak saradwe, {to je rezultiralo ovim sporazumom, zahvaquju}i kojem }e Stambena zadruga realizovati najavqene projekte za izgradwu stanova u Podgorici, Herceg Novom, Kotoru, Budvi, Tivtu, a ve} se grade zgrade u
Plu`inama i @abqaku.
Pavi}evi} je podsjetio da je
Stambena zadruga osnovana 2002.
godine. Tada je sporazumom izme|u Ministarstva i Vlade (nije
bilo kroz granski kolektivni
ugovor) obezbije|eno 1.200.000
maraka. Potpisivawem granskog
kolektivnog ugovora 2006. godine ta obaveza je institucionalizovana.
Kako je pojasnio direktor
Stambene zadruge „Solidarno”
Zoran Stani{i}, uslov za dobijawe stana ili kredita je da prosvjetni radnik bude ~lan stambene zadruge i mjese~no pla}a ~lanarinu u iznosu od dva odsto neto
plate.
Q. V.
Saop{tewe Op{tinskog odbora Sindikata
prosvjete Podgorica
DOKLE PODIZATI
STAROSNU GRANICU
Op{tinski odbor Sindikata
prosvjete Podgorica u svom saop{tewu, koje je potpisao Slobodan Savovi}, ka`e da „sa nevjericom prati posqedice aktivnosti Vlade Crne Gore u vezi
sa aktuelnim izmjenama Zakona
o penzijsko-invalidskom osigurawu i potpisivawem Op{teg
kolektivnog ugovora” i pitaju se
„da li je normalno da profesiju
kojoj pripadamo, a koja bi trebalo da bude garant ulaska u evropsko dru{tvo znawa, gurate na
margine ovakim op{tim stavom
prema kolektivnom ugovoru?” U
vezi sa promjenom starosne granice za odlazak u penziju daqe se
navodi:
„Kao odgovorni qudi prema se-
N
akon potpisanog memoranduma Crnogorske akademije
nauka i umjetnosti (CANU)
sa Vladom Crne Gore o izradi studije „Crna Gora u 21. vijeku – u eri
kompetitivnosti” prije 16 mjeseci,
ovaj zna~ajni projekat je priveden
kraju i nedavno sve~ano prezentovan u CANU. Promociji je, pored
~lanova Akademije, autorskog tima
projekta i recenzentskog ekspertskog tima, prisustvovao i ministar
finansija i potpredsjednik Vlade
Igor Luk{i}.
Govore}i o ovom, po mnogo ~emu
jedinstvenom poduhvatu u skorijoj
istoriji Crne Gore, predsjednik
CANU Momir \urovi} je istakao
da }e rad na ovome projektu „zna~iti neko novo vrijeme kada su u pitawu zajedni~ke aktivnosti nau~nika
11
OSNOVA ZA CJELOVITI
RAZVOJ [email protected]
PARTNERSKI ODNOS: Sa potpisivawa sporazuma
stva, i Sindikata prosvjete. Kao
rezultat toga, Stambena zadruga
„Solidarno” dosada{wim radom
i rezultatima u prethodnih sedam godina zavrijedila je povjerewe jer je rije{ila zna~ajan
broj stambenih pitawa i dodijelila zna~ajan broj kredita. Vlada je od osnivawa Stambene zadruge do danas ulo`ila ne{to
preko dva miliona eura. Tim
sredstvima su ura|ena ili }e
ubrzo biti zavr{ena 344 stana i
dodijeqeno 708 kredita pod veoma povoqnim uslovima na period
od tri do 30 godina, zavisno od
visine, sa kamatom od jedan odsto”, istakao je ministar prosvjete Slavoqub Stijepovi}. On
je naglasio da je ono {to je najavqeno prije nekoliko mjeseci
ovim ~inom formalizovano, te
da vrijeme globalne ekonomske
krize ne treba potro{iti tako
{to }e se skr{tenih ruku ~ekati
da ona pro|e, ve} treba anga`ovati sve unutra{we rezerve i dodatno se motivisati kako bi se
unaprijedio ukupni sistem obrazovawa i vaspitawa, kao i materijalni polo`aj zaposlenih u
prosvjeti.
Predsjednik Sindikata prosvjete Zvonko Pavi}evi} je kazao
da je ovaj sporazum nastavak saradwe regulisan granskim kolektivnim ugovorom za oblast prosvjete kojim se Vlada, tj. Ministarstvo prosvjete obavezuje da u
ciqu rje{avawa stambenih pitawa prosvjetnih radnika upla}uje
odre|eni dio sredstava. Taj ugo-
Promovisan projekat „Crna Gora
u 21. vijeku – u eri kompetitivnosti”
bi i profesiji koju ~asno i savjesno obavqamo, upozoravamo i
na{e resorno ministarstvo i
stru~ne institucije {kolskog
sistema Crne Gore da nije pedago{ki podizati starosnu granicu odlaska u penziju. To se zove
preskakawe generacija. Da li se
to {kolski sistem reformi{e
tako da djeci znawe prenose bake
i deke? Da li je to pedago{ki?
I, u krajwoj liniji, normalno?”
U sindikatu smatraju da duh
najnovih izmjena u op{tem kolektivnom ugovoru izjedna~ava
sve profesije u dr`avi, ne uva`avaju}i wihove specifi~nosti
i zna~aj i zakqu~uju: „Podsjetite se koliko ste ve} prava ukinuli na{oj profesiji.”
i stru~waka u Crnoj Gori u odnosu na krucijalna pitawa na{eg
razvoja”. Ovu sveobuhvatnu studiju o stawu i razvojnim perspektivama Crne Gore ~ini 12
kwiga, od kojih je prva sinteza
projekta, u kojoj je dat sadr`aj
svih deset kwiga, prevedena
istovremeno i na engleski jezik
kao posebna publikacija. Obuhva}ene su oblasti: @ivotna sredina i odr`ivi razvoj, Ekonomski razvoj, Integracija u evropske i evroatlantske strukture,
Izgradwa i funkcionisawe dr`ave Crne Gore, Populacioni
aspekti, Energija, Pitawa vrijednosti, Kulturno okru`ewe,
Obrazovawe i Nauka i tehnologija. Na sveukupnom projektu bilo je anga`ovano 146 autora.
^iwenica da je ovako temeqni
i sveobuhvatni rad na studiji dobio ovom prilikom i najvi{e
ocjene evropskih nau~nih eksperata, anga`ovanih kao recenzenti, samo je dokaz da u Crnoj Gori
postoji nau~ni i stru~ni potencijal gotovo u svim djelatnostima, samo {to treba da bude podr`an, usmjeren i anga`ovan na
pravi na~in.
Tako je akademik Bo`idar Mati}, predsjednik ANUBiH, Studiju o kompetitivnosti ocijenio
kao visokokvalitetnu, koja je
imala ekspertski pristup svim
pitawima. On je istovremeno
uputio i sugestiju wenom autorskom timu da, prije svega, povede
ra~una da u budu}oj primjeni datih strate{kih vizija nauka i
tehnologija na univerzitetu, kao
i povezivawe sa evropskim i
svjetskim klasterima budu primarni.
Svojim sugestijama i vi|ewima
ovog dokumenta, Erih Hedl, sa
Be~kog univerziteta, potpredsjednik Evropske akademije
umjetnosti, poznati nau~nik i
po~asni profesor mnogih akademija, samo je naglasio da je ~itav
posao vi{e nego impresivan.
Wegov predlog je bio da se vi{e
pa`we posveti nauci i tehnologiji koji su, prema wegovom mi{qewu, pokreta~i socijalnih i
politi~kih promjena, kao i o
ciqnim grupama – kome je sve namijewen projekat, koji su wegovi
realizatori, odnosno korisnici.
Ivo [laus, dopisni ~lan CANU, ~lan HAZU i gostuju}i profesor na mnogim univerzitetima, istakao je da je ovim projektom CANU postala model kako
treba raditi; da je metodologija
rada veoma dobra, da su na ovaj
na~in najboqe umre`ene nauka i
politika, ali da je izgradwa vizije Crne Gore obaveza svih dru{tvenih struktura, Vlade, Skup{tine, Univerziteta...
Dragocjeno mi{qewe dao je i
Jonel Hajduk, poznati rumunski
nau~nik, akademik, rekav{i da je
ovom studijom problem jasno definisan, da se ubrzaju znawe i
obrazovawe, da je tehnologija i
obnovqiva energija veoma va`an
resurs, posebno malih zemaqa, da
se povede ra~una o evropskim integracijama i globalizaciji uop-
{te, koja, istina, mobili{e mlade i protok ideja, ali ~esto uzrokuje i odliv mozgova, {to mo`e
biti pogubno.
I predsjednik MANU Jordan
Pop–Jordanov, pored najvi{ih
ocjena za studiju, sugeri{e da se
Crna Gora vi{e orijenti{e ka
doma}im resursima, i da mora
prona}i na~ina za ve}e ulagawe
u nauku i tehnologiju, kao i da
{to hitnije pristupi evropskom
programu KOST.
George Duka, ministar u moldavskoj vladi, akademik i poznati nau~nik, ocijenio je i za Crnu
Goru da su prioritetni obrazovawe, nauka i preduzetni{tvo, a
sam projekat kao sveobuhvatan.
Kako je rekao, on predstavqa
uspje{nu pri~u o struci i nauci.
Vlastimir Mateji}, priznati
stru~wak, koji je bio na ~elu Instituta Vin~a, rukovodio razvojnom strategijom „Galenike” i
drugih giganata, naglasio je da
nema visokog obrazovawa bez nau~nog istra`ivawa, sugeri{u}i
da se izbjegnu velike institucionalizacije u ovoj sferi, kao i
da Crna Gora mo`e biti konkurentna u proizvodwi hrane, i nagla{avaju}i da je ovim projektom „politika u Crnoj Gori veoma dobro savjetovana”.
Zahvaliv{i svim prisutnima,
posebno procjenama i doprinosu
ekspertskog recenzentskog tima,
predsjednik CANU akademik
Momir \urovi} uru~io je svih
12 tomova studije ministru Igoru Luk{i}u. Luk{i} je zahvalio
Akademiji i autorskom timu na
tom, kako je rekao, vizionarskom
dokumentu koji je ve} u osnovi
nekih projekata koji su u pripremi. Vlada }e, naglasio je Luk{i}, svoje programe uskla|ivati
sa ovim dokumentom.
Jovanka Vukanovi}
NEISKORIŠ]ENI DOMA]I RESURSI
Projekat „Crna Gora u 21. vijeku – u eri kompetitivnosti“ promovisan
je ovih dana i za širu javnost, a sve u ciqu da se sa zna~ajem ovog dokumenta upoznaju sve va`nije institucije crnogorskog društva – obrazovne,
kulturne, ekonomske, medijske, vladin sektor, parlament i druge. ^lanovi autorskog tima projekta koji su govorili o ciqevima i metodologiji
rada unutar svojih oblasti, bili su: prof. dr Mihailo Buri}, mr Gordana Radojevi} umjesto prof. dr Veselina Vukoti}a, prof. dr Gordana \urovi}, akademik Mijat Šukovi}, akademik Petar Vlahovi}, prof. dr
Ilija Vujoševi}, prof. dr Sowa Tomovi}-Šundi}, prof. dr Nenad Vukovi}, akademik Perko Vukoti} i prof. dr Jovan Mirkovi}. Prilikom
predstavqawa projekta, predsjednik CANU akademik Momir \urovi} je
istakao: „Opredijelili smo se da predlo`imo da se Crna Gora, kako bi
odgovorila svim izazovima budu}nosti i u tom procesu bila kompetitivna, izgra|uje te`e}i da ostvari sqede}e ciqeve: društvo znawa, uz o~uvawe crnogorskog kulturnog prostora; sredinu koja }e `ivjeti uz ekonomski balans; društvo koje }e te`iti koherentnom društvu tolerancije; zajednicu koja }e `ivjeti na filozofiji razvoja i društvo koje }e
obezbijediti svojim gra|anima bogat i sre}an `ivot“.
Svojim sudovima i procjenama o onome što je ura|eno, koordinatori
projekta pokazali su da su stawu, problemima i unapre|ewu sadašwe situacije prilazili veoma objektivno, cjelovito i sa koliko dobronamjernim toliko i neophodnim kriti~kim sugestijama. Tako je, na primjer,
akademik Šukovi} istakao da je nu`no „~vrsto se opredijeliti za jedan
koncept dr`ave i dr`ati se dosqedno wenog okvira, a to je evropski, a ne
po modelu ’makrodr`ave’ ili ’mikrodr`ave’, kako neki zagovaraju. Bi}e
za to nu`na dogradwa sadašweg ustava“. On se, uostalom kao i ostali
~lanovi tima, zalo`io za takvo ure|ewe koje }e biti bazirano na slobodnom tr`ištu ali i na socijalnoj pravdi.
Dosta alarmantne podatke saopštio je akademik Petar Vlahovi}, navode}i veliki pad nataliteta u Crnoj Gori, koji }e, prema wegovim rije~ima, „ako se ubudu}e nastavi istim tempom kao do sada, ugroziti biološku
supstancu naroda“.
Prof. dr Ilija Vujoševi} je ukazao da se elektroenergija (od koje i te
kako zavisi naš standard), ukoliko je ne budemo racionalno koristili,
„mo`e preokrenuti u svoju suprotnost“, kao i da elektroenergetska situacija u Crnoj Gori nije dovoqno i na najboqi na~in iskoriš}ena. „Vrijednosti jesu ideali, ali i norma“, ukazala je prof. dr Sowa Tomovi}Šundi}. Prema wenim rije~ima, dr`ava, kakvu je autori vide kroz ovaj
projekat, treba da bude po na~elima socijalne pravde, s naglaskom ja~awa
nove politi~ke demokratije i kulture baziranih na vladavini prava.
„Kultura je ovim projektom zacrtana kao sistem djelovawa, ona forsira osnovu institucionalnih formi dr`ave; kultura kreira intelektualnu svijest i, kao baština, ostaje neotu|ivo pravo svake dr`ave“, istakao
je prof. dr Nenad Vukovi}.
„I pored pojedina~nih uspjeha, nauka u Crnoj Gori je marginalizovana,
malo je patenata i istra`iva~a, slaba je povezanost akademskog sektora,
niski su kriterijumi za izbor u nau~na zvawa“, naglasio je prof. dr Jovan
Mirkovi}. Potrebno je, tako|e, da i obrazovawe dobije ja~i status, da se
poboqša standard i pove}a autoritet prosvjetnih radnika, a wihova
profesija da bude privla~na za mlade qude, kako bi znawe, prema rije~ima akademika Perka Vukoti}a, „bilo motivacioni faktor za daqe u~ewe“.
Odgovornom razvojnom politikom, novom sviješ}u i demokratskom kulturom Crna Gora mo`e i treba da bude društvo znawa. Jedino na taj na~in bi}e dio razvijenog svijeta, poruka je iz CANU.
12. novembar 2010. godine
lada Crne Gore, tj. Ministarstvo prosvjete i nauke
V
ulo`i}e tokom naredne tri godi-
CANU
12
[KOLSKE TEME: Vrednovawe u~eni~kih postignu}a
P
olaze}i od ~iwenice da
je veoma va`no ~esto
provjeravati da li u~enici posti`u o~ekivano, neophodno je kreirati modele vrednovawa postignu}a koje je savremena dokimologija definisala kao prioritetne u procesu
ne samo pra}ewa i ocjewivawa
usvajawa vještina i navika,
ve}, što je veoma va`no, kontrolisawa i razvoja stavova,
mogu}nosti rasu|ivawa, li~nog
i društvenog prilago|avawa,
subjektivnih i objektivnih mogu}nosti svakog u~enika kao
mnogostrano razvijene humane
li~nosti.
S obzirom na to da se radi o
veoma slo`enom i kompleksnom postupku, ciq je osmisliti veoma efikasan sistem evidentirawa, pra}ewa i provjeravawa u~enika, koji je svakako
kompatibilan
sa
opštim
školskim sistemom.
Vrednovawe postignu}a, uopšte, ima smisla jedino ukoliko
ima jasno definisan i odre|en
ciq. U višim uzrastima prioritetni ciqevi vrednovawa
postignu}a su: podizawe nivoa
postignutog kvaliteta u~ewa i
razvoj motivacije za u~ewe. Tako|e, prisutan je i dodatni
ciq, selekcija.
12. novembar 2010. godine
SISTEM
VREDNOVAWA
Ovdje je veoma bitno razlikovati tradicionalni sistem
vrednovawa (tradicionalne
škole) i formativno vrednovawe, na drugoj strani.
Kod tradicionalnih sistema
vrednovawa preovladava sumativno vrednovawe, procjewivawe znawa na temequ usmenih i
pismenih provjera i procjewivawe ishoda u~ewa/nastave
(kroz provjeru nakon obrade nastavne cjeline ili nakon du`eg
vremenskog razdobqa).
Ovakav na~in vrednovawa svakako predstavqa problem:
– odgovara dijelu u~enika;
– provjere su nedovoqno ~este;
– javqaju se greške u ocjewivawu (u~eš}e faktora koji nisu vezani za znawe, subjektivno-objektivni faktori), ocjena govori kojoj široj kategoriji pripada u~enik (s obzirom na
uspjeh) a ne šta konkretno zna
ili ne zna, u~enici ~esto i ne
znaju kako treba u~iti;
– naj~eš}e se provjeravaju najni`i nivoi znawa.
Kod formativnog vrednovawa
procjewuje se kvalitet procesa
u~ewa/nastave, indikatori govore o predznawu ili znawu tokom procesa u~ewa/nastave a rezultat je polazna osnova za individualizovano u~ewe/nastavu.
^eš}a i kvalitetnija formativna vrednovawa obezbje|uju
kvalitetniju nastavu, ve}u motivaciju za u~ewe a samim tim i
ve}a postignu}a u~enika. Osim
toga, u~enici ta~no znaju šta
rade dobro a šta loše, mogu ispraviti loše, dok nastavnik
ima pouzdanu informaciju koliko je efikasan konkretni na~in nastave/u~ewa.
TEHNIKE
PRIKUPQAWA
PODATAKA
Radi što svestranijeg i kvalitetnijeg vrednovawa postignu}a, neophodno je koristiti
razli~ite tehnike prikupqawa
podataka, koje obuhvataju:
– standardne provjere znawa,
– testove (standardizovane),
– pisawe istra`iva~kih radova,
– prakti~ne zadatke,
– posmatrawe i biqe`ewe,
– dijagnosti~ke upitnike
(~ek-liste i skale procjene),
– razgovore sa u~enicima,
– postavqawe pitawa otvorenog tipa.
Osim toga, što se smatra veo-
ma bitnim, treba voditi portfolio za svakog u~enika
(zbirke u~eni~kih radova).
Ovim su obuhva}eni svi domeni obrazovawa, odnosno na~ini usvajawa sadr`aja:
– kognitivni domen (usvajawe znawa),
– afektivni domen (stavovi, vrijednosti i interesovawa) i
– psihomotorni domen (vještine).
Kognitivni domen, nivo znawa, sadr`i šest razli~itih
nivoa u~ewa (Blum):
– znawe (u~enik pamti
prethodno nau~eni sadr`aj),
– razumijevawe (u~enik
ovladava zna~ewem sadr`aja),
– primjena (u~enik koristi
wa novonastalih problemskih situacija);
– smisao za kolektivni rad
(motiviše u~enika da svoje
li~ne ciqeve podvrgne zajedni~kim ciqevima);
– povjerewe u sebe i u vlastite snage (samopouzdawe,
odva`nost,
energi~nost,
kriti~ko preispitivawe);
– smisao za lijepo (urednost, funkcionalnost ura|enog).
PROBLEMATIKA
PRA]EWA,
PROVJERAVAWA
I OCJEWIVAWA
Nastava, kao specifi~an
upravqiv proces, usmjerena je
odnosno znawa, sposobnosti i
vještine. Samo ocjewivawe je
vrednovawe svih tih relevantnih ~iwenica u toku samog procesa pra}ewa, provjeravawa i ispitivawa, izra`eno ocjenom.
Ocjenska rešetka, što se
vidi, pored usmenog ispitivawa (kod ~ijeg vrednovawa mo`e biti prisutan i subjektivni faktor), obuhvata pismeno ispitivawe, i to više
puta u toku godine (testovi
znawa, kontrolni testovi,
pismeni zadaci). Veoma bitne
komponente u vrednovawu koje
dovodi do pozitivne motivacije, svakako su pra}ewe aktivnosti, odnosno zalagawa
u~enika, kao i istra`iva~ki
tivno u~eš}e u nastavnom
procesu;
– mogu}nosti da se u~enik
sam javqa za provjeru znawa;
– osposobqavawu u~enika za
samou~ewe, samoprocjewivawe i procjenu znawa drugih
u~enika u razredu.
U duhu ovoga, ocjenu dajemo
javno, u razredu, na ~asu, odmah
nakon provjere. Ocjenu obrazla`emo javno i pri tome isti~emo šta je u~enik znao a šta
nije, kako bi u~enik bio svjestan svojih nedostataka koje }e
nadoknaditi u daqem radu.
Novi pogledi na nastavu, koji su u praksi ve} du`e vrijeme našli primjenu, definišu
druga~ije kriterijume usmenog i ocjewivawa uopšte.
JASNO DEFINISATI CIQ
Pra}ewe
u~enika
podrazumijeva sistemati~no evidentirawe zapa`awa o
razvoju wegovih interesovawa, motivacije, sposobnosti,
postignu}a u usvajawu sadr`aja nastavnog predmeta, vaspitno-obrazovnog
podru~ja, wegov odnos prema radu i postavqenim zadacima
nau~eno u novim i konkretnim situacijama),
– analiza (u~enik razumije sadr`aj i strukturu materijala),
– sinteza (u~enik formuliše
i gradi nove strukture od postoje}ih znawa i vještina) i
– evaluacija (u~enik prosu|uje o vrijednosti sadr`aja
za datu svrhu).
Na ovaj na~in pra}ewe i
provjeravawe u~ewa/nastave
postalo je proces na samo
ocjewivawa završnog rezultata, ve} cjelokupnog toka
u~enikovog sazrijevawa. Pra}ewe toka i rezultata rada
omogu}ava boqe i kvalitetnije upoznavawe mogu}nosti svakog u~enika i samim tim
ukqu~ujemo više elemenata u
definiciju kona~ne ocjene
koju formiramo na osnovu
razli~itih oblika i na~ina
provjeravawa, usmenog i pismenog, primjenom što objektivnijih ispitnih postupaka,
testova znawa, sistematskim
Biqeške o u~eniku
prema jasno definisanom, postavqenom ciqu koji nije lako ni jednostavno ostvariti.
U tom smislu, prioritetno
je samo dešifrovawe aktivnosti koje treba kontrolisati. Neke od wih usvojiti kao
znawa, druge kao vještine, a
da pri tom omogu}imo manifestovawe motivacijsko-emocionalnog stava prema nastavi i u~ewu, mjerqivost u~enikovih sposobnosti i mogu}nosti, kao i mogu}nost da u~enik ispoqi odre|ene sklonosti i aktivnosti u individualnom i grupnom radu.
Tra`e}i sveobuhvatni na~in za sve mjerqive komponente nastave/u~ewa i wihovu
kvantitativnu stranu i da
pri tome to vrednovawe bude
što objektivnije, mogu}e je
deklarisati kroz model
ocjenske rešetke, ~ija je definicija našla svoje mjesto u
savremenoj didaktici i pedagogiji. Wome smo u dobrom di-
Komponente pra}ewa
Usmeno ispitivawe
Test znawa
Pismeno
ispitivawe
Kontrolni zadat
Aktivnost u~enika
Istra`iva~ki rad
Doma}i zadaci
posmatrawem i pra}ewem u~enika u svim nastavnim situacijama. Ovim smo pra}ewe i
ocjewivawe u~inili kontinuiranim i mnogostranim i, u
prili~noj mjeri, sveobuhvatnim.
Ovo tako|e razvija kompleksne odnose u procesu u~ewa/nastave koji kod u~enika
razvijaju:
– motivacijsko-emocionalni
odnos prema nastavi (interes
u~enika prema pra}ewu nau~no-popularne literature,
prikupqawu i sre|ivawu informacija u vremenu aktivnog bavqewa procesom i u vannastavnom vremenu);
– stvarala~ke sposobnosti
kod u~enika (izra`ena kroz
mogu}nost primjene usvojenih
znawa,
samoinicijativnoš}u
u
kreirawu novih ostvarewa,
kao i u sposobnosti rješava-
jelu obuhvatili savremena
psihologijska, didakti~ka i
posebno dokimološka na~ela. Ovo dovodi do ujedna~avawa ocjenskih komponenata, a
sam pristup vrednovawu je
analiti~ki.
radovi i doma}i zadaci. Ovim
komponentama dodatno ocjewujemo raznovrsne aktivnosti u~enika (redovna izrada
doma}ih zadataka, seminarski rad, istra`iva~ki rad,
aktivnost u nastavi i sl.).
Najva`nije u svemu jeste da
provjeravawe i ocjewivawe
realizujemo tako da vodimo
ra~una o:
– uva`avawu u~enikove li~nosti;
– podsticawu u~enikovog samopouzdawa i osje}aja li~nog
napredovawa;
– podsticawu u~enika na akOcjene
U~enik:
ZNAWE, RAZUMIJEVAWE
2
3
4
5
x Razumijevawe
Pokazuje ograni~eno
razumijevawe pojmova
Razumije ve}inu
pojmova
Pokazuje zna~ajno
razumijevawe pojmova
Potpuno razumije
pojmove
x Rješavawe
problemskih zadataka
Ta~no izvodi samo
najjednostavnije
operacije
Odgovori /rješewe Odgovara/rješava ta~no
djelimi~no su
ta~ni
Odabira najdjelotvornije
na~ine za davawe
odgovora/rješewa,
odgovori/rješewa su
ta~ni
RAZMIŠQAWE, RJEŠAVAWE PROBLEMA
Istra`ivawe
x Obrazlagawe
Prati jednostavna
obrazlo`ewa
Prati
obrazlo`ewa
sredwe
zahtjevnosti i
obrazla`e
jednostavne
sadr`aje
Prati relativno
slo`ena obrazlo`ewa,
procjewuje vrijednost
argumenata i obrazla`e
zahtjevnije sadr`aje
Prati slo`ena
obrazlo`ewa, procjewuje
wihovu ispravnost i
obrazla`e kompleksne
sadr`aje
x Formulisawe pitawa,
odabir metoda
rješavawa i
tehnologija,
interpretacija
problemskog zadatka,
interpretacija
odgovora/rješewa,
donošewe zakqu~aka,
analiza odgovora
Rješava probleme i
zadatke (daje
odgovore) s
ograni~enom
uspješnoš}u
Rješava
problemske
zadatke (daje
odgovore)
relativno
uspješno
Uspješno rješava (daje
odgovore) problemske
zadatke
Samostalno rješava (daje
odgovore) problemske
zadatke
x Usmena, pismena,
grafi~ka
Obrazlo`ewa su
nejasna
Obrazlo`ewa su
donekle jasna
Komunicira jasno i
obrazla`e svoje
razmišqawe
Komunicira vrlo jasno i
potpuno obrazla`e svoje
razmišqawe
x Upotreba jezika,
simbola, grafike
Vrlo se rijetko
koristi stru~nim
jezikom i simbolima
Ponekad se ta~no
koristi stru~nim
jezikom i
simbolima
Naj~eš}e se ta~no
koristi stru~nim
jezikom i simbolima
Stru~nim jezikom i
simbolima koristi se
ta~no i efikasno
Primjewuje nau~eno
samo na poznate
jednostavnije
situacije
Primjewuje
Primjewuje nau~eno u
nau~eno u poznatim slo`enim, poznatim
situacijama
situacijama i prepoznaje
osnovne ideje situacije
Komunikacija
DOMA]I ZADACI
Pra}ewe u~enika podrazumijeva sistemati~no evidentirawe zapa`awa o razvoju
wegovih interesovawa, motivacije, sposobnosti, postignu}a u usvajawu sadr`aja nastavnog predmeta, vaspitnoobrazovnog podru~ja, wegov
odnos prema radu i postavqenim zadacima i vaspitnim
vrijednostima. Provjeravawe
znawa, u skladu sa ovim, jeste
postupak kojim tokom nastavnog rada utvr|ujem do koje
vrijednosti i do kog nivoa su
u~enici usvojili odre|ene
obrazovno-vaspitne ciqeve,
Oni vrednuju razli~ite oblike znawa:
– koliko u~enik razumije postavqeno pitawe;
– kako uspješno rješava problemske zadatke;
– kako obrazla`e svoje postupke i rješewa;
– kako primjewuje usvojena
znawa i sl.
U tom smislu i ocjewivawe
je dijametralno druga~ije u
odnosu na tradicionalno
vrednovawe postignu}a.
Jedna od mogu}nosti pra}ewa i ocjewivawa data je u sqede}oj skali:
Primjena
x Primjena metoda i
ideja u poznatim i
nepoznatim
problemskim
situacijama
Primjewuje nau~eno i
svim situacijama,
detaqno razumije i
poznaje cijelo gradivo,
uspješno primjewuje
nau~eno, generalizuje
Što se pismenog ocjewivawa ti~e, uz primjenu parametara
koje smo dali, treba definisati i bodovnu skalu za ocjewivawe
pismenih radova:
Bodovna skala (5) od 90 do 100 (4) od 70 do 89 (3) od 50 do 69
(2) od 40 do 49 (1) od 0 do 39
Nebojša Kora}
Sredwa medicinska {kola „Dr Branko Zogovi}”, Berane
POGLEDI:
[kola izbliza
Darko M. Viti}, direktor Poqoprivredno-veterinarske škole u Rekovcu
školama, ondje gdje naši mladi rastu i razvijaju se; tako|e
i u porodici. Svi to osje}aju
i primje}uju. Ali, u osnovi,
weni korijeni su odraz i izraz svakodnevnog `ivota, komunikacije u svim aspektima,
a weni izvori se pokatkad i
ne primje}uju, blago re~eno.
Uzroci napetosti
Darko M. Viti}
P
oznato je da iz pojave
proizilazi suština, te
da je pojava suštinske
prirode. Te dvije kategorije
neprestano se pro`imaju. Jedna
ide uporedo s drugom. Bez toga
se ne bi raspoznavao proces
vaspitawa i usmjerenosti ka
razvoju li~nosti u kretawu i
promjeni. Poodavno je iskazana misao da pjena na vrhu rijeke odra`ava kovitlace na wenom dnu. A sve te~e, sve se mijewa, kazivao je još stari gr~ki
filozof Heraklit. Kao što
se, prema wemu, priroda nalazi
skrivena na ovaj ili onaj na~in, tako se i mnoge ~ovjekove
osobenosti, pod uticajem vaspitawa i sredine (okru`ewa),
manifestuju u svim konkretnostima. Takav je, izme|u ostalog, i slu~aj sa ponašawem pojedinaca. Kada do|e do odre|enih `ivotnih situacija, onda
se ispoqava aktivitet svoje
vrste. Pored ostalog, misli se
na agresivno ponašawe, odnosno posqedice koje proizilaze
iz jezgra, figurativno re~eno,
odnosa prema qudima, stvarima, pojavama, procesima, stawima, doga|ajima... Nekada je
pri tome ispoqena suptilnost,
dok su u drugom slu~aju odnosi
izrazito grubo, nedoli~no i
neprimjereno vezani za li~nost koja je neadaptirana
usqed osuje}ewa u svakom pogledu.
Korijeni agresivnosti su
slo`ene prirode. Oni izrastaju na `ivom i protivurje~nom
tlu stvarnosti, bilo gdje i u
bilo kakvoj situacionom odnosu. To nam pokazuju razni napisi u dnevnim listovima, o~igledna kazivawa preko sredstava masovnih komunikacija, u
stripovima itd. Me|utim, gubi
se iz vida ~iwenica da se agresivnost prihvata, ~esto nagomilava i u datom momentu ra|a
neodgovaraju}i ~in. Ima je i u
Poznato je da agresivnost
dolazi zbog spre~avawa zadovoqewa potreba i motiva, odnosno usqed frustracije.
Ukoliko se frustracija
~eš}e ponavqa, tada dolazi
do gomilawa agresivnosti.
Rezultat takvog procesa jeste
nagla „eksplozija”. U vezi s
tim su i agresivno osje}awe
(ili osje}awa) i, kada sazru
uslovi i okolnosti, agresivni postupci.
Bitno je da je upravo frustracija jedan od primarnih
izvora agresivnosti. Na primjer, ako u~enika izolujemo
da biva na periferiji u odjeqewskoj zajednici, onda, jasno, osuje}ewe dolazi i preta~e se u agresivno ponašawe. I zapostavqawe u~enika od strane nastavnika
ili odjeqewskog starešine, te isticawe jednih
istih u~enika kao vrijednih i primjernih, stvara
atmosferu napetosti...
Kao odgovor na to ispoqavaju se simptomi agresivnosti. Zato je neophodno
postupawe jednako prema
svim i da se usmjeri pa`wa na kolektiv u cjelini, te da se izgradi osnovno jezgro date odjeqewske
zajednice.
Bez sumwe, proces vaspitawa i obrazovawa pru`a
niz mogu}nosti da se zapa`aju sva „talasawa” u odjeqewu, i da iskusan nastavnik
vaspita~ to i te kako primje}uje. Poznavaju}i temeqno
psihologiju adolescencije,
školsku pedagogiju (uslovno
re~eno), dje~ju psihologiju,
metodiku vaspitnog rada..., on
(vaspita~ u širem smislu rije~i) primje}uje, a i osluškuje, odnos vršwaka u odjeqewskoj zajednici. Posebno se
ovo odnosi na pomjerawe agresivnog ponašawa. I kada u~enik nije u stawu iz bilo kog
razloga da se okrene pravom
izvoru frustracije, onda se
on okre}e prema nekoj drugoj
osobi, doga|aju, situaciji, rije~ju ─ objektu. Takvo ponašawe nazivamo agresija na druge. Ima u tom kontekstu slu~ajeva kada u~enik, umjesto
da polako i kulturno u|e u u~-
ionicu, zalupi vratima. A, uz
to, i šara po prozorima u~ionice, skrnavi lijepo ure|eni radni sto svojim imenom,
stalno premješta namještaj u
kabinetu... Ali, i ovo nije
dovoqno. Nekako se rijetko
zapa`a odnos prema vršwacima u odjeqewu i u školi.
Rije~ je, dakle, o verbalnoj
agresiji, boqe re}i: vrije|awu drugara iz istog razreda
ili odjeqewa. Pokatkad u~enik ne `eli da odgovara za
ocjenu, odustaje od tra`enih
odgovora, drsko se ponaša prema predmetnim nastavnicima. I drugo: u~enik nalazi
da mu svi smetaju, pa se tako i
ophodi. I prema roditeqima
se nepristojno ponaša. Tr-
tome roditeqi treba – i moraju – da znaju, i da tokove vaspitawa usmjere ka humanijem
odnosu prema okolini, sopstvenoj li~nosti i objektima
koji nemaju jake izvore. Ipak,
ako roditeqi prema djeci
postupaju surovo i neprimjereno strogo, ukoliko ne shvataju pravilnosti razvoja i kretawa mlade li~nosti, pojavi}e se simptomi agresivnog
ponašawa. Porodi~ni odnosi
predstavqaju najboqi i najefikasniji metod borbe protiv
agresivnosti i, naravno, pravi izvor qepote qudskih
odnosa.
Pri zadovoqewu vlastitih
potreba i motivacija, ~ovjek
na ovaj ili onaj na~in nailazi
Ma{tawe kao odbrana
13
Svi navedeni odbrambeni
mehanizmi prisutni su maweviše u svakodnevnom `ivotu
i radu. I represija (potiskivawe), regresija (padawe na
ni`i stupaw ponašawa), racionalizacija (opravdavawe
vlastitih postupaka...), kompenzacija (nadoknada – ~esta
je pojava pri procesu vaspitawa i obrazovawa); u ovom
sklopu je i nadkompenzacija
(osoba posti`e izvanredan
uspjeh u aktivnosti u kojoj je
ranije bila zanemarena).
Sublimacija se iskazuje kao
potreba da se jedna aktivnost
(ili manifestni oblik) zamjewuje drugom, identifikacija
PRONA]I UZROKE
AGRESIVNOSTI
Ni {kole nijesu imune
na negativne dru{tvene
pojave
a`i i zahtijeva od wih ono
što nije mogu}e ostvariti,
kroz svoju frustraciju poni`ava ih, vrije|a i ne poštuje...
Ka humanijem vaspitawu
Naj~e{}e se pitamo {ta
mo`e izazvati pove}awe agresivnosti.
Sredstva masovnih komunikacija kontinuirano prikazuju
agresivnu propagandu, što,
nesumwivo, dovodi do pove}awa agresije kod posmatra~a.
Bez obzira na uzrast, vaspitawe i nivo obrazovawa, mogu
se pojaviti sopstveni agresivni impulsi. A kod djece, kako
pokazuje pedagoška i psihološka literatura, ispoqavaju
se putem imitacije novi oblici agresivnosti koje ona prije toga nisu pokazivala. O
na mnoštvo prepreka. Drugim
rije~ima, on zapada u stawe
frustriranosti. A da bi se
sa~uvala od ~estih frustracija, svaka li~nost posjeduje
odbrambene mehanizme (ili
dinamizme). Ovi mehanizmi
su, u stvari, usmjereni protiv
psihološkog stawa i tjeskobe izazvane frustracijom.
Iz ovoga proisti~e i pitawe:
koji su naj~eš}i odbrambeni
mehanizmi?
U psihološkoj literaturi
pomiwu se pojedini odbrambeni mehanizmi. Kod nekih
autora nisu svi zastupqeni, a
kod drugih se daje objašwewe
najva`nijih
mehanizama.
Ovdje isti~emo: represiju,
regresiju, racionalizaciju,
projekciju, kompenzaciju (natkompenzaciju), sublimaciju,
identifikaciju, maštawe...
(poistovje}ewe) jedan je od
primarnih mehanizama: djeca
razli~itih uzrasta identifikuju se sa istaknutim li~nostima, kwi`evnicima, fudbalerima, glumcima, pjeva~ima
i sli~no. Ovaj oblik odbrambenog mehanizma je u odre|enoj formi veoma koristan.
No, ako se osoba neprestano
identifikuje, ona gubi od svoje izvornosti i zapada u proces pogrešnog usmjeravawa.
Zato bi trebalo pouzdano prou~iti dejstvo ovog mehanizma, uo~iti dokle dose`u
wegove stvarne mogu}nosti i,
najzad, u~initi da mladi formiraju svoje JA i na taj
na~in da se osamostale u svakom pogledu.
Kada se pomiwe maštawe kao
odbrambeni mehanizam, onda
se misli da osoba svoje `eqe i
motive zadovoqava ovom psihološkom pojavom. Ukoliko se
u tome pretjera, onaj koji
mašta mo`e postati neaktivan, inertan i nesposoban za
odre|eno i realno ispuwewe
postavqenih ciqeva. I ovdje,
kao i kod drugih odbrambenih
mehanizama, postoje dvije strane iste pojave - reproduktivna i stvarala~ka mašta. Zapaziti ovo kod osnovnoškolaca
i sredwoškolaca, kao i studenata, zna~i usmjeravati sve tokove vaspitawa ka realnom `ivotu, shvatiti da je „`ivo protivurje~je” i da sa sobom nosi sva
obiqe`ja qudskosti i sazvije`|a: da se ~ovjek pored ~ovjeka
osjeti ~ovjekom.
Rezultati sa Sportsko-rekreativnih susreta prosvjetnih radnika u ^awu
bog
nedoZ
statka prostora u pro{lom
broju
„Prosvjetnog
rada” nijesmo
bili u mogu}nosti da objavimo
rezultate takmi~ewa
prosvjetnih radnika Crne Gore sa
wihovih sportsko-rekreativnih susreta u
^awu, septembra ove godine.
U ovom broju
donosimo pregled sveukupnog
plasmana ekipa
u~esnica u svim
kategorijama.
12. novembar 2010. godine
SVEUKUPNI PLASMAN
- VI[E OD ENTUZIJAZMA
14
Povodi:
Jo{ jednom o Lali}u
U
poredo sa pisawem novih romana, Lali} je
popravqao ranije napisane, tako brzo da ga nijesu mogli pratiti ni ~itaoci niti
kritika. „Stare” romane je
prera|ivao ili „dopuwavao“
temeqno, ispisuju}i ~ak i nova poglavqa, a nekima se u
ovom smislu vra}ao i po dva
puta. Tako je prera|ivao Zlo
proqe}e, Raskid, Hajku i Lelejsku goru. Najverovatnije da
je (i time) `elio da potvrdi
ve} poznato mišqewe o wemu
– kako je jedan od stvaralaca
koji su najboqi kriti~ari
sopstvenog djela, te da je upravo on najviše svjestan wegovih (ne)vrijednosti i nedostataka (tim intervencijama su
se bavili akademici dr Radomir Ivanovi} i dr Branko
Popovi}, dvojica najvrsnijih
poznavalaca Lali}evog kwi`evnog opusa).
Prerade i dopune u~inio je u
najmawe jednoj tre}ini kwige,
pa je ovo djelo dobilo druga~iju, novu, strukturu i realisti~niju viziju rata i revolucije, odnosno nov kvalitet koji se iskazuje primjetnijom brigom za umjetni~ko je-
Publikacije Fondacije za stipendirawe Roma
uspijevaju da umaknu zahvaquju}i obli`woj gustoj šumi
ili skokom u plahovitu rje~icu (Drcku) i, bar privremeno,
spase goli `ivot. Ali, odatle, blagom prefabulizacijom, prestilizacijom i novim
postupkom psihološkog uobli~avawa likova ^emerki}a,
Luki}a, Dragiši}a, Guslara i
drugih pre`ivjelih zatvorenika, pisac se vra}a pasa`ima
iz prvog dijela romana u kojima se `ivotna realnost gleda (i) sa nali~ja, pa mu sada
(ve} dokazana) ironija biva
takore}i glavni stilsko-metaforijski iskaz. Naime, zadr`avaju}i po~etnu dinamiku
kazivawa, umjesto ranijeg plakatsko-romanti~arskog kraja
romana (gdje ^emerki} i dru`ina stvaraju novu borbenu
grupu i po~iwu da ni`u ratne
uspjehe...), kao da je ranije bio
zamoran i nije dovoqno kon-
ZAŠTO NEPOSTOJE]A
„SVADBA“?
12. novembar 2010. godine
Pi{e:
Branko Joki}
Me|utim, ostalo je mawe zapa`eno da je Lali} prepravio
i roman prvijenac, Svadba
(Nolit, Beograd, 1979. godine). Tim autorskim zahvatom,
koji je izveo u još uvijek punoj
`ivotnoj i stvara~koj snazi,
prakti~no je „poništio“ raniju verziju ovog djela, koju je,
kao „proširenu pripovijetku“, najprije objavio u nastavcima, u ~asopisu Kwi`evnost, a potom kao roman,
u Prosveti, 1950. godine. Ta
(prva) verzija je potom štampana u još tridesetak izdawa
i prevedena na skoro toliko
jezika, što svjedo~i o velikoj
popularnosti ovog romana
(koji je, zajedno sa romanima Daleko je sunce Dobrice
]osi}a i Prolom Branka ]opi}a, ozna~io prekretnicu
ondašwe jugoslovenske proze
u cjelini).
Iako je Lali} napisao još
desetak romana, Svadba je za
mnoge ~itaoce i kriti~are
jedno od wegovih najboqih
ostvarewa. Ovaj roman izazvao je posebnu pa`wu u Crnoj
Gori, gdje su se mnogi literarni junaci navodno prepoznali... I sam pisac je isticao da
je za ovo djelo izuzetno vezan,
jer mu je omogu}ilo da naredne
piše „u povoqnijim okolnostima“.
Na prvi pogled moglo bi se
zakqu~iti da se pri prepravci Svadbe radi o „tehni~kim”
intervencijama. Jedna od zna~ajnih jeste oblikovawe romana u strukturne jedinice. Za
razliku od prvobitne verzije,
„kona~na” je podijeqena u 12
poglavqa koja se izdvajaju kao
posebne cjeline i, opet, ~ine
jedinstvenu kompoziciju. Naslovi poglavqa uglavnom preciziraju wihov sadr`aj. Odmah se zapa`a i da su skra}ene
pojedine sintagme, mnoge rije~i zamijewene preciznijim
iskazima, dopisivawem pojedinih djelova boqe je „pojašwena“ data situacija, itd.
Me|utim, u tome nije prava
suština (ni) ovog Lali}evog
zahvata, ve} je evidentno da se
pisac odlu~io da, poslije 30
godina, ovaj roman uobli~i
u druga~iju, takore}i sasvim
novu, umjetni~ku ideju i zna~ewe, tako|e na istoj „materiji“ koju je literarno projektovao kada su mu sje}awa na wu
bila veoma svje`a. Zapravo,
dalo bi se zakqu~iti da je bio
svjestan novog vremena ~itawa i do`ivqavawa baš te
(ratne) stvarnosti, te izvjesne nedore~enosti ranije Svadbe – od wene po~etne
kompozicije i gra|ewa likova
do završnog dijela, a posebno
ukupne cjeline i poruke.
Dalo bi se zakqu~iti da je autor bio svjestan
novog vremena ~itawa i do`ivqavawa ratne
stvarnosti, te izvjesne nedore~enosti ranije „Svadbe“ – od wene po~etne kompozicije i
gra|ewa likova do završnog dijela, a posebno
ukupne cjeline i poruke
dinstvo teme i ideje.
Kao bitno jeste da je i ovdje
ostao dosqedan u umjetni~kom
evocirawu uspomena iz zatvora u Kolašinu, na dane mete`a i otpora, diobe i druga zla,
pa nije ni u ~emu mijewao tu
nespornu realnost na kojoj je
zasnovan prvobitni sadr`aj.
Stilsko-jezi~ke korekcije,
skra}ivawa pojedinih djelova,
„pojašwavawe“ dokumentarnog sloja, te još neki zahvati,
u funkciji su wegovog ~esto
isticanog stvarala~kog izazova – da bude „što bli`e
istini“, a da pri tome ne
u~ini štetu stvarala~koumjetni~kom ~inu. Ni ovo
drugo zna~ewe nije ni u kom
smislu „prekršio“, iako je
sada promijenio i imena nekih likova (najverovatnije
stvarnim, nakon što su se i
„negativci“ prepoznali pa je
pisac imao i poznate sudske
sporove...), ili unošewem
imena poznatih li~nosti rata
i revolucije, kao i pomiwawem drugih mjesta zbivawa
radwe romana. Sada je umjesto
`andara Rako~evi}a – Petar
Rako~evi}, Tomeqi} je Tomovi}, Ka`evi} je Kne`evi},
itd. Mo`e se naga|ati da li je
to pisac uradio u ime „izra`ajno-umjetni~ke funkcionalnosti“, te da li se radi o
stvarnim li~nostima, ali jasno je da je (i) time nastojao da
„poja~a“ uvjerqivost i kontraste u sukobima zato~nika
slobode i izdajnika. U tom i
takvom dokumentarnom sloju,
ali i literarnim oblikovawem buntovnog duha Tadije
^emerki}a i wegovih drugova,
s jedne, i ~etnika i drugih otpadnika, s druge strane, potcrtana je snaga sudara revolucije i izdaje.
Oštriji kriti~ari Svadbe
svojevremeno su tvrdili da je
to „šablonski roman”, ili
crno-bijelo slikawe (ratne)
stvarnosti. Me|utim, dosqedno opredijeqeni pisac je u
tom sloju i novim intervencijama iznova potvrdio svoju
stvarala~ku vodiqu – da (posebno kada se radi o ~etnicima) hrabro „prika`e stvarnost kakva je ona i bila“.
Dakle, uop{teno gledano,
cjelina pri~e i prvobitna
koncepcija uglavnom je nepromijewena, sve do poznate scene
u kojoj ispred rafala bje`e na
smrt osu|eni, od kojih neki
trolisao kako logika rije~i
prerasta u retoriku, zapostavqaju}i svoju poznatu umješnost u oblikovawu dijaloga,
Lali} je sada sve to izbacio i
dopisao sasvim novi i prirodan epilog.
U suštini, wegov roman i
daqe svjedo~i o ~ovjeku i ratu,
o sveopštem, o raskrš}ima i
slo`enosti ukupne qudske
sudbine, ali je wegova osnovna
simbolika bitno druga~ija.
Prethodno je implicitno iskazivana, tokom ~itavog sadr`aja: svadba–sloboda, vjen~awe boraca sa nevjestom–slobodom. U novoj (i kona~noj) verziji taj motiv je znatno stvarnosniji i „izokrenut“: na kraju romana pisac „spaja“ jednog
od osvetnika, zakaswelog mlado`ewu sa postarijom udava~om... Druga~ija je i legenda o
orlu – dopuwena je kontrastnom pri~om o p~eli, pa sve to
dobija ukupno plasti~niju i
poetskiju simboliku. Zapravo, sve situacije, likovi i karakteri sada su u novoj funkciji i ubjedqiviji.
Kona~no, da bi ~italac (nove) Svadbe lako primijetio,
na prvi pogled male, ali veoma suštinske izmjene, dovoqno je da okrene prvu stranicu
prvobitnog romana i primijeti kako u novoj verziji nema, u
vidu piš~evog motoa, Golsvortijevog „nadahnu}a“. Ili,
da se roman sada ne završava
Guslarevom pjesmom „He-ej zeleni se Kome, veseli se” nego
„zagrqem gusala i rakije“ u
kome, uz ironi~no pomiwawe Gorskog vijenca i Obili}a, te „pred lupeškim osmjesima“, ^emerki} nevoqno i
samootrije`weno pita: „Kud
}emo sad?”.
Naime, i u ovoj (kwi`evnoj)
„sitnici“ lako je razumjeti
suštinu Lali}eve (dog)radwe
ovog romana: nova su (druga~ija) wegova estetsko-idejna
zna~ewa i najvjerovatnije da
su upravo ti razlozi najviše
motivisali uvijek samokriti~kog stvaraoca na ovaj poduhvat.
___________
* Neki profesori (najvjerovatnije iz nedovoqne obaviještenosti) i daqe „obra|uju” Lali}evu
„Svadbu” iz 1951. godine, a i u bibliotekama se ~itaocima i daqe
nudi to izdawe, iako je ono prakti~no samo bibliografsko.
RAZVOJNI PUT
I REZULTATI
(„Humani kapital – doprinos Fondacije za stipendirawe Roma 2005 – 2010” i „Druga {ansa – pismeno{}u i stru~nim osposobqavawem do socijalne integracije, obrazovni program za zapo{qavawe i socijalnu koheziju u Crnoj Gori”)
Fondacija za stipendirawe Roma pripremila je i izdala publikacije „Humani
kapital – doprinos
Fondacije za stipendirawe Roma 2005 –
2010” i „Druga {ansa
–
Pismeno{}u
i
stru~nim osposobqavawem do socijalne
integracije, obrazovni program za zapo{qavawe i socijalnu
koheziju u Crnoj Gori”.
Monografija „Humani kapital” pripremqena je u saradwi sa
misijom OEBS-a u Crnoj Gori. Autori
Zdravko Cimbaqevi}
i \ur|ica ]ori}
predstavili su petogodi{wi rad putem
tekstova, dokumenata,
Detaq iz monografije
fotografija i sje}a„Humani kapital"
wa. Publikacija predstavqa razvojni put Fondacije zapo{qavawe i socijalnu koheza stipendirawe Roma – kroz ziju u Crnoj Gori” namijewena
konkretne pojedince, usposta- je stranoj javnosti zbog predstavqena partnerstva, pokrenute i vqawa primjera dobre prakse.
Autori Kristijan Gajlezman i
ostvarene inicijative, realizovane programe, ostvarene Johan Tesen osvrnuli su se u
efekte, uticaje i jo{ aktuelni- svom radu na tok projekta, wegoje izazove. Sadr`ajno, kwiga va dostignu}a ali i na izazove
promovi{e zna~aj humanog ka- sa kojima se projektni tim suopitala u Crnoj Gori, defini- ~avao tokom wegove implemen{u}i ga kroz aktivno u~e{}e tacije. Rije~ je o programu koji
romske i egip}anske zajednice u su u Crnoj Gori 2007. i 2008. redru{tvenom i ekonomskom `i- alizovali organizacija DVV Invotu i kroz borbu protiv siro- ternational i Zavod za zapo{qavawe Crne Gore, Centar za stru~ma{tva i marginalizacije.
Pored ostalih tekstova, obja- no obrazovawe i FSR, uz podrvqeni su intervjui sa Para- {ku EU i ZZZ Crne Gore. Ovaj
skevom Badesku, {eficom Mi- program predstavqa, nakon posije OEBS-a, Vaseqom Begana- kretawa stipendijskog {koljem, Sabahudinom Deli}em, mr skog i univerzitetskog prograAleksandrom – Sa{om Zekovi- ma, kqu~ni doprinos inkluziji
}em. Publikacija „Druga {ansa Roma i Egip}ana u Crnoj Gori.
– pismeno{}u i stru~nim ospo- Publikacija je izdata na englesobqavawem do socijalne inte- skom i wema~kom jeziku.
Q. V.
gracije, obrazovni program za
PROJEKAT UNICEFA: „Govorimo o mogu}nostima“
DJECA [email protected]
[email protected] [email protected]
jeca sa smetwama u razvoju,
D
wihovi drugari iz redovnih
škola, novinari i predstavnici
NVO i Unicefa razgovarali su
nedavno o realizaciji projekta
„Govorimo o mogu}nostima“.
Djeca sa smetwama u razvoju `ele da se o wima više govori kao
o osobama koje imaju hrabrost,
snagu, qubav i `ele prijateqstvo.
Andrea Begovi} je u~enica
Obrazovnog centra za djecu i
mlade „Podgorica“. Kada završi školske obaveze, rado gleda
televiziju. Voqela bi da, osim
filmova i serija, na doma}im
programima ima više dobre muzike.
„Mene i moje drugove, djecu sa
teško}ama u razvoju, muzika uveseqava. Kada smo tu`ni, muzika
je ta koja nas oraspolo`i“, objašwava Andrea. I wen školski
drug Nemawa `eli više muzi~kih, ali i emisija u kojima }e se
promovisati `ivot djece sa
smetwama u razvoju, kako bi im
vrata svih ustanova bila otvorena.
Minulog mjeseca dru`io se Nemawa sa djecom iz redovnih škola. Zajedno su snimali kratke televizijske pri~e, i to ga je, ka`e, veselilo.
Pomo} djeci sa smetwama u razvoju, osim porodice, pru`a i zajednica. U Unicefu smatraju da
su mediji veoma bitna karika u
tome.
„Bitno je da svi radimo zajedno, ne samo sa vladom, nego i sa
novinarima kako bismo obezbijedili puno poštovawe dje~ijih
prava – to mora biti najva`nije.
Pravo na privatnost, eti~ka pitawa i najboqi interes djeteta
mora biti na prvom mjestu“, ka`u u ovoj organizaciji.
Unicefova kampawa „Govorimo o mogu}nostima“ naro~ito je
obradovala Marijanu Bla`evi},
u~enicu prvog razreda Sredwe
muzi~ke škole „Vasa Pavi}”.
Raduje je to što novinari svojim
pri~ama otkrivaju wihove sposobnosti i talente, ali je, ka`e,
potrebna ve}a pomo} dr`ave.
Marijana svira klavir a nema
note na Brajevom pismu, pa gubi
puno vremena na wihovo pisawe.
„Prvih ~etiri-pet ~asova nastavnica mi diktira kompozicije koje treba da nau~im za tu godinu, tako pišem i partiture za
hor, to je mnogo naporno, a za to
treba na}i vremena. Da kod nas
imamo uxbenike na Brajevom pismu, imala bih više vremena da
sviram, ne bih gubila od ~asova“,
ka`e Marijana.
Kampawa „Govorimo o mogu}nostima“, nakon jednomjese~ne
promocije u podgori~kim školama, bi}e nastavqena na sjeveru
Crne Gore.
D. Peši}
SUO^AVAWA: Samozastupawe osoba sa umawenim sposobnostima
[email protected] JE STAV RODITEQA
Djeca sa umawenim sposobnostima, kada nau~e, gledaju}i o~i u o~i svoga
nastavnika, iskazati samozastupawe, spremna su donositi odluke za sebe
za wihove roditeqe, ali i za cjelokupnu društvenu zajednicu.
Sposobnost prosvjetnog radnika za posmatrawe, zapa`awe,
evaluaciju, evidenciju, opservaciju – po~etak je dobrog usmjeravawa djeteta. Djeca sa umawenim
sposobnostima, kada nau~e, gledaju}i o~i u o~i svoga nastavni-
ZA[TITNI^KI STAV
„Vrijeme je rijeka `ivota. Za rijeke va`i da
svaka plovi svojim tokom. Pesimiste zabavqaju
smrzla voda i vrtlozi, optimisti se vesele da
ih tok nosi u nove krajeve, realisti ispipavaju
kako najboqe iskoristiti plovidbu – svoj `ivot. U rijeci `ivota svako za sebe utire svoj
put. Pri tome svako kuje svoju sre}u i svoje muke.
Opet se optimisti vesele novinama koje donosi
svaki dio `ivotnog puta. ^esto biraju smjer prije nego što o tome uopšte razmisle. Pesimisti
jadikuju nad o~iglednom i nepromjewivom istinom da je spust rijekom samo jedan, i to kratak.
Dugo se kolebaju i vagaju prije nego što zamahnu
veslima – ako uopšte zamahnu. Realisti smatraju da u rijeci `ivota nema vremena za gubqewe, neprestano se posmatraju, pronalaze i biraju put koji najviše obe}ava.“ (CES 2006: 32).
Od stru~nog tima vaspitno-obrazovne
institucije zahtijeva se objektivnost u
sagledavawu stavova roditeqa. Naime,
roditeqi vrlo ~esto ne}e priznati da
uo~avaju promjene u ponašawu svog djeteta. A ukoliko i priznaju da dijete ima loše postupke u ponašawu, za to optu`uju
vršwake, odnosno socijalnu sredinu.
Evidentan je i zaštitni~ki stav roditeqa djece sa posebnim potrebama, kao i nedovoqna saradwa oba roditeqa u vaspitnom procesu djeteta sa poteško}ama u
razvoju. Stav roditeqa mo`da je i najva`niji segment u realizaciji samozastupawa. Roditequ se mora predo~iti realna
slika o stawu wegovog djeteta, te od roditeqa zahtijevati i realne postupke.
ka, iskazati samozastupawe,
spremna su donositi odluke za
sebe. Tada ve} znaju šta `ele.
Educiran nastavnik }e podr`ati ideju svog u~enika, te }e u saradwi sa stru~nim organima
škole i roditeqima u~enika
na}i najboqi put za ukqu~ivawe
djeteta u školske, pa i vanškolske programe odluke. Proces uspostave odnosa je obostran, a
glavni zadatak i roditeqa i
osobe koja poma`e jeste da se
što prije upoznaju i steknu povjerewe, smatraju neki teoreti~ari.
Dakle, samozastupawe u~enika
sa posebnim potrebama za sobom
povla~i razrješavawe mnogih
pitawa, kako socijalnih tako i
zakonskih, ali i kulturoloških. Kada je socijalni segment
u pitawu, isprepli}e se mnoštvo pitawa, od educirawa dru-
izdvojiti kao mawe va`an, jer
uzalud su zadovoqeni svi uslovi
ako nema zakonskog regulisawa.
„Put od principa zakona do svakodnevne prakse u školi pokazao se kao slo`en i iziskuje vremena, u ve}ini, ako ne i u svim
zemqama.” (Johnsen, 2007). Dugotrajan je proces sprovo|ewa zakona, a kad razmotrimo pogodnosti trenutne zakonske regulative, nalazimo se u poziciji nijemog posmatra~a bez udovoqenih
zahtjeva.
Svaki pokušaj nastavnika da
u~enika ukqu~i u neku aktivnost korak je ka u~enikovom boqem samozastupawu. Ma koliko
postojalo nerazumijevawe roditeqa, nastavnika, lokalnih vlasti..., ideja o samozastupawu ne
smije biti zanemarena.
Amela Jašarevi},
pedagog, Mostar
Sredwa stru~na {kola „Vukadin Vukadinovi}” – Berane
STIPENDIJE [UMARSKIM
TEHNI^ARIMA
a nedavnoj sve~anosti u
Sredwoj stru~noj školi
N
„Vukadin Vukadinovi}“ u Beranama uru~ene su stipendije
najboqim u~enicima šumarske
struke, koje je dodijelila Uprava za šume Crne Gore. Stipendije su dobili: Sr|an Kastratovi}, Qubiša Kne`evi}, Dejan Lazarevi}, Andrija Mrdovi}, Nemawa Femi} i Petar Jawuševi}.
Direktor škole Dragutin
Pajkovi} izrazio je zadovoqstvo {to je vi{egodi{wa saradwa sa Upravom za šume svakim danom ja~a i {to škola
ima takve u~enike. Direktor
Uprave za šume Radoš Šu}ur
istakao je zna~aj struke i potrebu da se za šumarstvo Crne
Gore stvara stru~ni kadar koji
}e odgovoriti zahtjevima novoga vremena. Po`elio je da u~enici u daqem školovawu dosegnu i akademske titule.
Poslije podjele stipendija
odr`an je radni sastanak stru~nog aktiva šumarske i drvne
struke. Dosadašwa saradwa
ocijewena je kao veoma dobra i
dogovoren je wen nastavak. Pored stipendirawa najboqih
u~enika, naredne školske godine Uprava za šume }e u okviru svojih mogu}nosti pomo}i u
nabavci savremenih mjernih
instrumenata (VERTEX, JPS i
dr.) i u organizovawu stru~nih
Dugogodi{wa saradwa sa Upravom za {ume
Crne Gore ocijewena kao izuzetno dobra
je~iji vrti} „PoletaD
rac“ minulog mjeseca
bio je mala edukativna radionica. Na temu štedwa
struje pri~ali su i crtali i
djeca i vaspita~i. Gosti su
im bili iz nevladine organizacije „Green home“, koja
je vrti}u poklonila štedne
sijalice.
I djeca i vaspita~i imali
su pune ruke posla. Danima
su pripremali ske~ „Borba
sijalica“. Kroz igrokaz su
uklonili iz upotrebe obi~ne sijalice i na wihovo mjesto postavili štedne. Iako
ti petogodišwaci još ne
razumiju što je energetska
efikasnost, saznali su da }e
wihovi roditeqi na ovaj na~in potrošiti mawe para
za struju. „Nau~ila sam da,
kad napoqu ugasim svjetlo,
mi {tedimo“, objašwava petogodišwa Ksenija. I wena
drugarica Ivana zna što }e
re}i odraslima: „Štedqive
sijalice su boqe od obi~nih
jer troše mawe struje i du`e traju“.
Struku promovisati, najboqe podsta}i
školi da upisuju ovu struku.
Na sastanku je izra`ena zahvalnost direktora i profesora Upravi za šume i wenoj Poslovnoj jedinici u Beranama,
kojom rukovodi Goran \alovi},
na dosadašwoj pomo}i i saradwi, sa `eqom da se saradwa u
narednom periodu unapre|uje.
Milan Spasojevi}
Naser Gargovi}
„To su ih nau~ile vaspita~ice, kako bi djeca prenijela svojim drugarima i roditeqima, i tako pri~a pošla
sa prave adrese”, ka`e vaspita~ica Bojana Jovanovi}:
„U ovom uzrastu djeca vrlo
brzo prihvataju pravilne
navike i dobijamo divne odgovore. A kad kontinuirano
radite na ovakvim sadr`ajima, najmla|i prihvataju takvo ponašawe“, poja{wava
vaspita~ica.
Upravo zato što se u najmla|em uzrastu pravila ponašawa najboqe prihvataju,
iz NVO „Green home“ ~esto
posje}uju škole i vrti}e.
„Ne samo kroz ovaj projekat, nastavi}emo edukaciju,
prvenstveno najmla|ih, kako
bismo ih nau~ili da ~uvaju
`ivotnu sredinu i da racionalno troše energiju“, objašwava Sawa Svrkota iz
NVO „Green home“ koja je vrti}u „Poletarac” na poklon
donijela štedne sijalice, a
za uzvrat dobila nekoliko
lijepih dje~ijih radova. D. P.
Nastavqena kampawa
„Govorimo o mogu}nostima”
PREDSTAVQENI
DOMETI INKLUZIJE
U Bijelom Poqu i Ro`ajama odr`ane posebne
sjednice op{tinskih skup{tina na kojima je
razgovarano o primjeni inkluzivnog obrazovawa, a u Kola{inu radionica o pravima djece sa
smetwama i teško}ama u razvoju
ampawa „Govorimo o mogu}nostima” o inkluziji
K
djece sa smetwama u razvoju
ekskurzija i dr. kako bi se nastavni proces osavremenio i
podigao nivo stru~nih znawa
budu}ih šumarskih tehni~ara.
Izra`ena je nada da }e stipendirawe najboqih u~enika uticati na popularizaciju šumarske struke, stvoriti uslove za
pozitivnu selekciju prilikom
upisa, te da }e podsta}i u~enike sa boqim uspjehom u osnovnoj
15
štva, preko aktivirawa svih
~lanova društvene zajednice, pa
sve do sudjelovawa i realizacije
ideje samozastupawa. Nadaqe,
kultura i tradicija name}u nam
putawu jednosmjernog kretawa
doga|aja – prema promjenama smo
pasivni.
Ni jedan segment ne mo`emo
RIJEKA @IVOTA
riti iz pozicije „zdravog“, ali
ne i „bolesnog“. Tu se javqa problem sa samozastupawem djece sa
poteško}ama u radu i razvoju.
„^esto se doga|a da interese
osoba procjewujemo bez wihova
prisustva, pa i odluke donosimo
,u najboqoj namjeri’, ali bez tih
osoba. Ovakvom stavu, nas stru~waka, pogoduje zakonodavna klima koja još uvijek nije jasno odredila postupke i na~ine pru`awa potpore u procesu vršewa
izbora i donošewa odluka“,
ukazuje Alfirev (2007) Samozastupawe djece je wihovo vlastito pravo i odgovornost, u~estvovawe u odlu~ivawu i donošewu
relevantnih odluka. Takav odnos prema populaciji koja je do
sada bila zanemarena uveliko bi
pogodovao razvoju druga~ije, pozitivne klime kako za djecu sa
umawenim mogu}nostima tako i
I DJECA ZNAJU
DA [TEDE
nastavqena je tokom oktobra i novembra u Bijelom
Poqu, Ro`ajama, Kola{inu
i Tivtu.
Pomo}nica ministra za
predškolsko i osnovno
obrazovawe i vaspitawe i
obrazovawe lica sa posebnim potrebama Vesna Vu~urovi} u~estvovala je na posebnim sjednicama op{tinskih parlamenata u Bijelom
Poqu i Ro`ajama, koje su bile posve}ene inkluziji. Tom
prilikom ona je posjetila
osnovne škole „Dušan Kora}” i „Mustafa Pe}anin”,
gdje je u razgovoru sa djecom,
direktorima {kola i zaposlenima u pedago{ko-psiholo{koj slu`bi upoznata sa
na~inom integracije djece
sa smetwama u razvoju u redovan obrazovni sistem.
U Kolašinu je prisustvovala radionici na temu
„Prava djece sa smetwama i
teško}ama u razvoju” u ~i-
jem je radu u~estvovala i Tamara Mili}, savjetnica za
vaspitawe i obrazovawe djece sa posebnim obrazovnim
potrebama u Ministarstvu
prosvjete i nauke. U~esnici
–
djeca
sa
smetwama
i teško}ama u razvoju i wihovi vršwaci koji nemaju
takve teško}e iskazivali
su svoj stav i ukazivali na
to kako oni sagledavaju proces socijalne inkluzije.
U Tivtu je u O[ „Drago
Milovi}” zajedno sa Unicefovim ambasadorom dobre
voqe Rambom Amadeusom
prisustvovala sjednici |a~kog parlamenta, posve}enoj
inkluziji djece sa smetwama
u razvoju.
U okviru ove kampawe u
{kolama su predstavqene i
podijeqene Unicefove publikacije
„Objašwewe
Konvencije o pravima osoba
sa invaliditetom“ i „Vodi~
za u~ewe o Konvenciji o
pravima osoba sa invaliditetom“.
Q. V.
12. novembar 2010. godine
D
jeca sa umawenim sposobnostima svakodnevno su u
prilici da za wih odlu~uju drugi. Iako vrlo ~esto ta djeca nisu u mogu}nosti da uti~u na
svoja prava, to ne zna~i da su ona
bez ideja. Naprotiv, naše mišqewe nije adekvatno u donošewu odluka, mi mo`emo govo-
O energetskoj efikasnosti u vrti}ima
16
Istra`ivawa
Pi{e:
Radivoje [ukovi}
ru~ja biv{e Jugoslavije.
U tome se ogleda zalagawe
lista u vrijeme obiqe`avawa 40-godi{wice Narodnooslobodila~ke borbe, da prika`e rad partizanskih {kola na slobodnim teritorijama. Iz Hrvatske, u listu se nalazi
sedam tekstova, a iz ostalih republika i pokrajina po jedan ili dva. Dopisnik iz Hrvatske \or|e
]upi} pisao je i o partizanskim u~iteqima, o
prosvjeti u narodnoj revoluciji, o bukvaru iz 1944.
godine.
AKCIJA „MALIM [KOLAMA U POHODE“:
O[ „Nikica Mrvaqevi}” u Trep~i
{e pristalica. No, izuzev
maweg broja u~enika i nastavnika koji su se, ili
pasivizirali ili pomogli okupatoru, ogromna
ve}ina prosvjetnih radnika u~estvovala je u ilegalnoj i oru`anoj borbi
protiv okupatora.
PRA]EWE RADA NA
ISTORIJI
[KOLSTVA. U „Prosvjetnom
radu” prikazane su posebne publikacije iz istorije {kolstva. Te kwige
predstavqene su ovim redom: 1954 – Milo{ Jankovi}: „Udru`ewe jugoslo-
ISTORIJA [KOLSTVA
NA STRANICAMA
„PROSVJETNOG RADA” (7) ^
12. novembar 2010. godine
N
a osnovu
raspolo`ivih
dokumenata,
prikazana
je
upornost svih
Bokeqa da se
ova mje{ovita
{kola odr`i i
pored toga {to
su
prosvjetne
vlasti poku{avale da je ukinu
zbog toga {to
nije ispuwavala
propisane uslove. Autor je o
otporu Bokeqa
Nagra|eni povodom jubileja ,,Prosvjetnog rada”
da se to u~ini
zakqu~io: „Pou~iteqstva”
Samo dva priloga, u~i- venskog
red svih nevoqa, ukidawe
pojedinih razreda ili teqice Milke To{kovi} (prikazao Radivoje [uko{kole, preseqewa, dovo- i istori~ara Zorana La- vi}); 1969 – Toma{ Mar|ewa |aka da bi bio popu- ki}a, odnose se na {kole u kovi}: „Istorijat {kolwen broj za otvarawe raz- Crnoj Gori. U prilogu stva i prosvjete u Crnoj
reda, neuslovnih prosto- Milke To{kovi} prika- Gori” (prikazao Petar
rija, {kola radi i u woj zane su okolnosti u koji- Nenezi}); 1975 – „U~esnise {koluje preko 606 |a- ma su zapo~ele rad ponovo ci i svjedoci” (prikazao
ka”. U tekstu je podrobno otvorene {kole u kola- Drago ]upi}); 1980 – Miopisana vannastavna ak- {inskom kraju poslije od- lorad Bo{kovi}: „Osnovtivnost u~enika. Za orga- luke ZAVNO-a Crne Go- no {kolstvo i kulturnonizaciju nastave pru`ao re od 14. februara 1944. prosvjetne djelatnosti u
je potrebnu dokumentaci- godine, da se na oslobo|e- Nik{i}kom srezu od poju godi{wi izvje{taj noj teritoriji odmah ~etka 1941. do 1945” (pri{kole koji je izdavan od otvore osnovne {kole i kazao Milo{ Starovlah;
formiraju sekcije za kul- 1984 – Rade Deliba{i}:
1929. godine.
Na me|uratni period od- turu pri sreskim odbori- „Wego{ev prosvjetni rad
nose se i nekolika prilo- ma. Milka To{kovi} opi- i pedago{ka misao” (priga o vannastavnim aktiv- sala je i okolnosti u koji- kazao Milorad \ukanonostima u~enika i profe- ma su radile ponovo otvo- vi}); 1988 – Mira{ Medosora sredwe {kole i o rene {kole. U mnogim od jevi}: „Prosvjetni (pedau~e{}u
u~iteqa
u wih {kolsku tablu zamje- go{ki) savjet u Crnoj Godru{tvno-politi~kom `i- wivala je obi~na daska, ri” (prikazao Dragan Pevotu. Jovan Bojovi} je pi- umjesto krede upotrebqa- tri}; 1994 – Bo`ina Ivasao o u~e{}u prosvjetnih van je kamen-kremen, ra~u- novi}: „[kole i obrazoradnika Crne Gore u revo- naqka je pravqena od `i- vawe u Crnoj Gori ju~e i
danas” (prikazao Rade Delucionarnom pokretu, Ra- ra.
U ~lanku u~iteqice To- liba{i}); 1998 – Marko
doje Pajovi} o crnogorskim u~iteqima u revolu- {kovi} prikazana je i pr- Markovi}: „U~iteqska
cionarnom
pokretu va konferencija prosvjet- udru`ewa u Crnoj Gori
1918–1941. godine, Vasili- nih radnika, odr`ana u 1897–1914” (prikazao Paje Filipovi} o generaci- Nik{i}u 2. novembra vle Gazivoda); 1996 – Rajjama Podgori~ke gimnazi- 1944. godine. Raspravi o ko Medojevi}: „Bjelopoqje u revolucionarnoj bor- budu}im zadacima u {kol- ska gimnazija 1926–1996”
bi, Aleksandar Femi} o stvu prethodila su dva re- (prikazao Petko Bo{konaprednim crnogorskim ferata: „Narodnooslobo- vi}); 1994 – Nedjeqka Stau~iteqima u u~iteqskom dila~ka borba i prosvje- nojlovi} „[kola u Moripokretu. Ovi tekstovi te- ta” Nika Pavi}a i „Ci- wu 1803–1919” (prikazala
matski su se nadovezivali qevi i zadaci na{e pro- Nada Simeunovi}); 2007 –
na prilog Milutina Sto- svjete” Jago{a Jovanovi- @ivko \urkovi}: „Vukojovi}a o crnogorskim u~i- }a. Taj zna~ajni doga|aj man Xakovi} [email protected] i
teqima u politi~koj bor- prikazan je i u prilogu rad” (prikazao Slavko
bi na po~etku 20-og vije- Zorana Laki}a „Prva [}epanovi}).
O
PROSVJETNIM
konferencija prosvjetka.
O van{kolskoj aktivno- nih radnika Crne Gore”, RADNICIMA. Pored
imena prosvjetnih radnisti u~enika govori i pri- objavqenom 1964. godine.
O {kolama u okupiranoj ka – u svim prilozima o
log Jovana ^a|enovi}a o
{trajku u~enika Pqevaq- Crnoj Gori nije bilo po- otvarawu i radu {kola, u
ske gimnazije 1939. godi- sebnih priloga. Samo je u „Prosvjetnom radu” nalatekstu Vasilija Filipo- ze se i biografije istakne.
O DRUGOM SVJET- vi}a „O razvitku osnov- nutih prosvjetnih radniSKOM RATU. Iako je u nog {kolstva u Podgori- ka. U pojedinim tekstoviplanu iz 1956. godine bilo ci” o tome dat kra}i ma opisani su i uspjesi
predvi|eno da se rad na osvrt. Tamo je, pored osta- koje su pojedinci postizali u nastavi i dru{tvenoistoriji {kolstva u Dru- log, re~eno:
„Razni okupacioni i politi~kom `ivotu. U
gom svjetskom ratu ubrza
zato {to mnoga sje}awa kvislin{ki komesari na- drugoj polovini 50-ih i
blijede, u „Prosvjetnom stoje da nastavu normali- po~etkom 60-ih godina u
radu” je ta tematika veo- zuju. Uz to, vr{e strogu listu su objavqivane i
ma slabo zastupqena. Tek kontrolu nad radom na- biografije prosvjetnih
je krajem 70-ih i po~etkom stavnika i u~enika. Pro- radnika poginulih u
80-ih godina u listu obja- pisuju razne planove i NOB-u.
vqeno nekoliko infor- programe i poku{avaju da
(Nastavi}e se)
mativnih tekstova sa pod- kroz obuku dobiju {to vi-
U^ITEQICA JE
NAJBOQA DRUGARICA
lanovi nevladinog udru`ewa
„Djeca Tivta“ od 2005. godine pohode male škole po Crnoj Gori, a na
tu su akciju dodali još jednu, „Da i ja
vidim more“, pa su prije mjesec dana,
uz veliku pomo} lokalne uprave, u
Tivtu boravila djeca koja do tada nisu bila na moru. Kolajnu prijateqstva i dobro~instva nastavili su da
prepli}u i zadwe sedmice oktobra,
kada su ponovo krenuli „malim školama u pohode“.
Krajwe odredište ─ selo Gorwa
Trep~a, nadomak Nikši}a. Za volanom Qubomir Popovi}. Nit’ mijewa
navike, nit’ prijateqe. Dok je bio
direktor OŠ „Branko Brini}“ u
Radovi}ima ~esto je bio dio ekipe
Dje~ijeg saveza, a po penzionisawu
ostao je sa drugarima. Ovaj put em
vozi, em su mu i uloge vodi~a i doma}ina namijewene. Druga~ije ne mo`e,
Tiv}ani su se put wegovog rodnog
sela uputili.
„Ni maweg sela, ni više prezimena“, veli Qubo, pa po~iwe da ni`e:
„Pejovi}, Mrvaqevi}, Perovi},
Nikoli}, Popovi}, Miqani}, \api},
Kova~, Kosovi}, Mi}unovi}, Bo`ovi}...”
Trep~a je, ipak, morala da sa~eka.
Produ`ilo se u Moštanicu, u OŠ
„Janko Mi}unovi}“. Mati~na trepa~koj i podru~nim odjeqewima u Ko~anima i Bro}ancima. „Kad se svi
|aci saberu“, kazuje direktor Vesko
Kadovi}, „ima ih 227, a za one iz udaqenijih sela resorno ministarstvo
je obezbijedilo prevoz, pa nemamo
|ake pješake. Prolaznost je minule
godine bila stopostotna, a prosje~na
ocjena jak vrlo dobar (3,98). U strukturi zaposlenih mla|i ~ine ve}inu,
ali imamo i nekoliko iskusnijih
kolega sa višegodišwim sta`om.
Nastava se modernizuje, imamo ra~unarsku u~ionicu, opremqeni smo
novom tehnikom, video nadzorom i
alarmnim ure|ajem, imamo novi namještaj, uredili smo sportski poligon
i mogu re}i da posjedujemo sve uslove
za vaqan obrazovni rad“.
Pomen iskustva i novih tehnologija
u tijesnoj je vezi sa Milanom Musterovi}em. Nekada predavao fiziku i
tehni~ko obrazovawe, danas tehniku
i informatiku, a za katedrom 41 godinu. I to sve u moštani~koj školi.
Zato i tra`i, pa i od ~italaca „Prosvjetnog rada“ o~ekuje pomo}, da mu
se javi neko od kolega ko ima toliki
sta` u jednoj istoj školi. Istine
radi, Milan ima i mjesec pride. Prije nego što je stigao u OŠ „Janko
Mi}unovi}“ trideset je dana radio u
OŠ „Luka Simonovi}“, dok je ova u
dvorcu kraqa Nikole bila.
Prva škola u Trep~i otvorena je u
školskoj 1897/98. godini, prije skoro
pola vijeka bilo je sto |aka od prvog
AKO SE ZDRAVO BUDE...
U~iteqica Vera vjeruje da se škola ne}e ugasiti. „Majin brat ima
tri godine. Ako se zdravo bude, bi}e
dijete kod domara, a vaqda }e se
neko i doseliti u selo“, nada je Verina u boqe dane. A pri pozdravu sa
Slavicom Vulanovi}, sekretarom
NVU „Djeca Tivta“, prozborila je:
„Hvala vam na darovima, rijetkost je
da neko ~ini što i vi. A kad ve} obilazite male škole, da znate da i u
Bawanima ima sli~nih škola, u Gorwoj i Dowoj Somini je po jedan, a na
Crnom Kuku je šest |aka“.
POKLONI
Zahvaquju}i dobrim qudima iz
kompanije „Adriatic marinas“, firme
„In style“ i Škole za osnovno muzi~ko obrazovawe iz Tivta, nevladino udru`ewe „Djeca Tivta“ darivalo je Maji zimsku jaknu, ruksak,
školski pribor i slatkiše. Profesorica fizi~kog vaspitawa u
OŠ „Drago Milovi}“, Olivera
Mitoševi}, malim školama u pohode kre}e sa sportskim rekvizitama, pa je to u~inila i ovog puta i
Maji je poklonila rekete za badminton. Vlasnica frizersko-kozmeti~kog studija „Ana“, Ana ^avor,
napravila je kola~e za Maju, wenu
porodicu i u~iteqicu, a tivatska
opština obradovala je Maju i Veru
radio CD-plejerom.
do ~etvrtog razreda, današwa u~iteqica Vera Koprivica kazuje da su u
weno |a~ko doba bila ~etiri odjeqewa sa dva u~iteqa, a uredbom Vlade
Crne Gore od školske 2003/04. godine OŠ „Nikica Mrvaqevi}“ je podru~no odjeqewe škole u Moštanici. Danas je sa samo jednim |akom,
Majom Miqani}, koja poha|a tre}i
razred.
Maja u školu sti`e iz Mu`evice,
sedam kilometara udaqenog sela, a za
wen, kao i prevoz djece koja u~e u
Moštanici, zadu`en je domar Andrija Pejovi}. „U~iteqica mi je najboqa drugarica“, prozborila je Maja,
da bi potom dodala da joj ništa mawi
drugar nije ni Andrijina supruga
PA SE VODA U
BISTIJERNE SKUPQA
Pred Trep~om Qubo nastavqa pri~u: „Nema u Crnoj Gori ni sela koje
je bez vode, a da ga svake godine s
proqe}a i jeseni poplave sna|u.
Krene od uvala. Pojavi se mlaz, kao
gejzir. Izbija dva, tri dana, zadr`i
se po pet, šest, a onda se povu~e.
Otac mi je pri~ao da se jedne godine
voda digla do crkvenog zvonika.
Kazuju da je to zbog kiša, ju`nih
vjetrova i podzemnih voda, jer u dubinama proti~e ponornica Trebišwica. A u selu nijednog izvora, pa
se voda u bistijerne skupqa“.
@aklina. Od Maje se više nije mogla
izvu}i nijedna rije~, ali hvale na
wen ra~un stigle su od u~iteqice.
„Radila sam i sa po dvoje, troje
djece, a sada, evo, samo sa Majom. Nema
nam druge do da se snalazimo kako znamo i umijemo. Poigramo se i fudbala, košarke, tenisa. Nastavu, normalno, ne zanemarujemo i mogu Maju
da pohvalim, jer je odli~an |ak“, kazuje u~iteqica Vera, koja je od svojih
sedamnaest godina radnog sta`a,
šesnaest vezala za trepa~ku školu.
Zbog posla je sedmicu podijelila na
dva dijela, pet je dana u selu, a vikende provodi sa porodicom u Bawanima.
Opustjelih sela poput Trep~e zasigurno ima, ali, tvrde weni `iteqi,
teško da }e se na}i neko u kome je
toliko starih qudi. U svakoj od petnaest ku}a po jedno ili dvoje starih
izme|u osamdeset i devedeset godina,
pa pri pozdravu poru~iše: „Ko ho}e
duboku starost da do`ivi, u Trep~u
da do|e“.
Slavko Krstovi}
I Z K U LT U R E
ro{log mjeseca u Umjetni~kom
paviqonu u Podgorici otvorena
P
je 20. samostalna izlo`ba likovnih
ostvarewa (30 slika i ikona) Sa{e
Brnovi}a, akademskog slikara, konzervatora i restauratora. Svojim
opusom „Pejza`i du{e” veoma se
uspje{no predstavio i francuskoj
publici u Parizu, maestralno „prenose}i” posjetioce iz realnog u
fantasti~no.
Sa{a Brnovi} se aktivno bavi slikarstvom, dizajnom, scenografijom,
stvara i istra`uje. Bogata je wegova
likovna biografija, wegova mirna
Sa{a Brnovi}, slikar
I Z K U LT U R E
SJE]AWE:
KOLONIJE, NAGRADE, DONACIJE
Brnovi} je ro|en 1966. u Titogradu, zavr{io je Kulturolo{ki fakultet na Cetiwu, Odsjek za konzervaciju i restauraciju {tafelajnog slikarstva – slikarski smjer, sa najvi{om ocjenom. Od 1992. bio
je na ~etvromjese~nom stru~nom usavr{avawu u Parizu (slikarstvo),
a nakon toga radio je kao slikar i scenograf na mnogim pozori{nim
komadima, projektima u Dje~jem pozori{tu, CNP, RTVCG. Specijalizirao je scenografiju u Rimu, kao stipendista italijanske vlade.
Brnovi} je i u~esnik mnogih likovnih kolonija dobrotvornih donacija, humanitarnih izlo`bi, pa su, logi~no, uslijedile i nagrade:
prvo mjesto za slikarstvo – nagrada wegove O[ „Milorad Musa Burzan” (povodom 19. decembra), pa Nagrada publike na tradicionalnoj
izlo`bi ULUCG, te tri godi{we nagrade na svjetskim bijenalima
minijature „Itart” u Pizi (Italija).
ISCJELITEQSKA ENERGIJA
luka, oaza umjetnikove kreativnosti. Trenutno nema zvani~ni anga`man ve} sa statusom slobodnog
umjetnika `ivi iskqu~ivo od svog
stvarala{tva. Bogat je wegov rad na
konzervaciji i restauraciji u mnogim hri{}anskim svetili{tima {irom biv{e Jugoslavije, u saradwi sa
zavodima za za{titu spomenika kulture: manastiri Visoki De~ani, Ravanica, Lazarica, Krupa, @i~a, Kaleni}, muzeji, ikone... Wegovo u~e{}e na izvo|ewu mnogih konzervatorskih i restauratorskih radova
veoma je zapa`eno (i od Anike Skovran posebno) i zna~ajno je u prezentirawu sakralnih objekata, pa samim tim freskoslikarstva i ikona,
slika rizni~kih eksponata, slika
svetiteqa, religioznih kompozicija
kao dragocjenog alibija neprocjewive vrijednosti.
A sam autor ka`e: „Sve navedeno
sam ja – sve to zajedno: i slikar, i
konzervator, i restaurator i scenograf. Sve moje usmjerewe je bilo i
ostalo umjetnost. Trenutno sam zaokupqen slikarstvom i novim ciklusom koji me motivi{e da stvaram i
koji je mogu}e vidjeti i na sada{wim
slikama”.
O Brnovi}evom stvarala{tvu mr
Nikola Vuk~evi}, rediteq, nedavno
je zapisao: „Pejza`i du{e na slikama Sa{e Brnovi}a komuniciraju sa
pro{lo{}u i budu}no{}u, upozoravaju na opasnosti duha na{eg vremena”.
Otvaraju}i nedavno izlo`bu Sa{e
Brnovi}a, Dejan \onovi}, glumac i
pjesnik, kazao je: „Taj na{ realni
svijet kod Sa{e su zauzeli simboli.
Kroz wih zra~i na{a stvarnost... Zavisi od toga na koji na~in gledate,
`elite ili ho}ete da vidite. Nekoga
}e ove slike vratiti u djetiwstvo, a
nekoga da transcenduju daqe, u susret
sa samim sobom...”
Uz harizmu koju posjeduje, slikar
Brnovi} je umjetni~ku crtu naslijedio i od majke Josipe koja je radila
kao modni kreator u Vara`dinu i onda{wem Titogradu, kao i od oca
\or|ija koji je kao samostalni konstruktor u KAP-u bio izuzetno kreativno nadaren.
Svako ima nekog uzora, idola, nekog koga `eli da slijedi, a Brnovi},
koji puno vremena, kad nije uz {tafelaj i sa kistom, provodi i u ~itawu, s posebnom qubavqu isti~e:
„Obo`avam renesansne umjetnike,
impresioniste, nadrealiste. I sve
osobine ta tri stila osje}aju se, pro`imaju se na mojim slikama – od hiperrealizma, renesanse, fantazije
nadrealizma, do igre svjetlosti impresionista”.
Izlo`ba koju je vidjela brojna
podgori~ka publika idu}e godine
bi}e organizovana u svim zna~ajnijim kulturnim centrima i galerijama u Crnoj Gori i u inostranstvu – u
Parizu i [vajcarskoj.
Nada Popovi}
NAU^NI SKUP U CANU: NOB u ju`noslovenskim kwi`evnostima
ESTETSKE I ETI^KE VRIJEDNOSTI
P
Stanislav Apolin
(1931–2010)
17
od nazivom „Literatura slobodarskih vizija” ovih dana je u CANU
odr`an nau~ni skup na kojem je analizirana tematika NOB-a u ju`noslovenskim kwi`evnostima. Iz razli~itih
uglova sagledana je estetika te literature, wena motivska eksplikacija u
kontekstu istorije, ali i wena vrijednost i recepcija u savremenim kwi`evnim de{avawima.
Otvaraju}i skup, akademik @arko
\urovi} je naglasio da je ta literatura
izdr`ala „brojne kriti~ke provjere”,
postaju}i tako nezaobilazno nasqe|e
ju`noslovenskih naroda. Akademik Radomir Ivanovi}, baziraju}i svoj rad na
teoriji i tipologiji romana, ukazao je
da ratni roman nije mogu}e sagledati
samo sa estetskog stanovi{ta, ve} i
istorijskog, antrpolo{kog, eti~kog i
politi~kog. Prof. dr Sini{a Jelu{i}
konkretnije je razmatrao poemu Jure
Ka{telana „Tifusari”, nagla{avaju}i
da je ona zauzela najvi{e mjesto u zaostav{tini NOB-a. Zapa`en rad imao je
akademik Zoran Laki}, u kojem, navode}i mnoga kwi`evna imena koja su pisala o ratu, isti~e da, bez obzira na sve
mijene stvarala{tva koje su pratile
dru{tvena kretawa, ova literatura
ima dostojan nivo u kwi`evnostima
svih ju`noslovenskih naroda. O vrijednostima Sijari}eve proze govorio je
Faruk Dizdarevi}, sagledavaju}i je
prije svega kroz istorijsku i antropolo{ku vizuru. O poeziji Mire Ale~kovi}, bez obzira da li se pjesnikiwa bavi vremenom okupacije ili otporom tu|inu, govorila je prof. dr Zagorka Kalezi}, nagla{avaju}i da je wena lirika
dosegla visok umjetni~ki nivo. Humor
kao konstanta ]opi}evi} djela, pa i
onih sa ratnom tematikom, bila je tema
rada prof. dr Vuka Cerovi}a. Prema
wegovim rije~ima, srpski seqak se samo humorom mogao izboriti sa silom
mo}nih careva. Figurativnost izraza u
Lali}evom romanu „Lelejska gora” tema je rada prof. dr Zorice Radulovi}, u
kojem je iznijela najbitnije stilisti~ke konotacije Lali}evog jezika kao najja~eg aduta u dogra|ivawu literarne
pri~e o wegovim junacima. Momir M.
Markovi} je govorio o poznatim crnogorskim revolucionarima poginulim u
ratu koji su iza sebe ostavili mawu ili
ve}u kwi`evnu zaostav{tinu, a o kojoj
jo{ nemamo potpunu sliku.
Na skupu su jo{ govorili ili prilo`ili radove: prof. dr Nenad Vukovi},
akademik Radowa Ve{ovi}, prof. dr
Denis Poni`, prof. dr Blagota Mrkai}, Ilija Laku{i}, mr Andrijana
Nikoli}, docent dr Sofija Kalezi},
Gradimir Gojer i Ru`ica Komar.
J. Vk.
U DRU[TVU SVJETSKIH
LEGENDI
tanislav Apolin, jedan od
S
najve}ih violon~elista
XX vijeka, umro je u Pragu,
gdje je i proveo najve}i dio
svog `ivota. Lauro Maluzi, u
kwizi „Violon~elo“ (Padova, 1973), uvrstio ga je me|u
legende violon~ela: Pablo
Kazals, Aleksanian Diran,
Gašpar Kasado, Emanuel Fojerman, Pjer Furnije, Pol
Tortelije, Andre Navara,
Mstislav Rostropovi~...
Nosilac je ~ehoslova~ke
„Nacionalne nagrade“. Zaslu`ni je ~ehoslova~ki umjetnik.
Bio je solista praških simfoni~ara, profesor muzi~kih akademija u Pragu, Brnu,
Lucernu, Beogradu...
Tokom wegovog boravka u
Beogradu 1971. i 1972. godine
bio sam student u wegovoj klasi. Kasnije smo nastavili saradwu i prijateqske odnose.
Posje}ivao sam wegove seminare za violon~elo u Pragu,
Brnu i Lucernu. Svaki put
kad sam boravio u Pragu, wegova je ku}a u Nerudovoj ulici
bila moj dom.
Apolin je bio vezan za Crnu
Goru. U organizaciji Republi~kog centra za kulturnoumjetni~ku djelatnost 1987.
odr`an je u Herceg Novom
drugi me|unarodni seminar
violon~elista (prvi je bio sa
Andreom Navarom, 1979. u Milo~eru). Za vrijeme seminara
priredili smo i solisti~ke
koncerte u Herceg Novom i
Podgorici, uz klavirsku
pratwu Aleša Bileka, soliste praških simfoni~ara i
pijaniste „Ferster-trija“,
što je snimqeno za potrebe
RTV CG.
Nastupao je sa „Smetana
triom“, snimao je za najpoznatije diskografske ku}e, muziciraju}i na italijanskom majstorskom violon~elu „Paolo
Kastelo“ iz 1777. godine. Na
LOZNICA:
Stanislav Apolin
repertoaru je imao najzna~ajnija djela violon~elisti~ke
literature, a jedan je od najboqih interpretatora Dvor`akovog „Koncerta u h-molu“
koji je izveo mnogo puta sa vode}im filharmonijama svijeta.
Pored velikog broja koncerata, Apolin je bio i veliki
pedagog, prijatnog lika i blage naravi, uvijek dobre voqe.
Nedavno smo se dru`ili u
Beogradu na „Violon~elo festu“ (koji je okupio dvadeset
istaknutih svjetskih violon~elista), gdje je Apolin dr`ao seminar. Bio je to i wegov posqedwi boravak u Beogradu.
Apolin je odli~no govorio
srpskohrvatski jezik (kao i
wema~ki, ruski...) i rado dolazio u Jugoslaviju. Posebno
je volio Srbiju i Crnu Goru.
Muzi~ka škola „Andre Navara“ u Podgorici ~uva}e uspomenu na wega, preko brojnih
pisama i literature za violon~elo koje je ostavio našoj
školi.
Aleksa Asanovi}
violon~elista
Uru~ene Vukova i Vi{wi}eva poveqa
DOPRINOS VASPITAWU MLADIH
Povequ iz Crne Gore dobili: CANU, OŠ „Jugoslavija” iz Bara,
OŠ „Bogdan Kotlica” iz Boana i dr Katarina Todorovi}
edagoški pokret SrP
bije je na Osmom Vukovom pedagoškom saboru,
8. novembra ove godine u
sali Vukovog doma u Loznici, uru~io institucijama, organizacijama i pojedincima priznawa Vukova poveqa i Poveqa „Filip Višwi}“. Za vrhunska
ostvarewa u razvoju obrazovawa, kulture i nauke,
humanizaciji društva i
afirmaciji civilizacijskih vrijednosti u vaspitawu mladih generacija,
Pedagoški pokret Srbije
dodjequje ova priznawa
najistaknutijim sqedbenicima velikana Vuka,
Višwi}a i drugih.
Vukovu povequ dobile su
ustanove i organizacije:
Univerzitet iz Prištine
/ Kosovske Mitrovice, Crnogorska akademija nauka i
umjetnosti, OŠ „Vera
Blagojevi}“ iz Bawe Koviqa~e, OŠ „Kraq Aleksandar I Kara|or|evi}“ iz Jadranske Lešnice, Zemunska gimnazija, Visoka škola strukovnih studija za
obrazovawe vaspita~a u
Sremskoj
Mitrovici,
„Prosvetni pregled“ iz
Beograda, OŠ „Jugoslavija“ u Baru, Poqoprivredna
škola iz Bijeqine, OŠ
„Majur“ iz Majura i OŠ
„Bogdan Krtolica“ iz Boana (kod Šavnika).
Institut za crnogorski jezik i kwi`evnost
[email protected]^KA USTANOVA
lada Crne Gore osnovala je Institut za
V
crnogorski jezik i kwi`evnost. Odluka
o osnivawu, objavqena u Slu`benom listu
Crne Gore (br. 56 od 24. septembra) donesena je na sjednici 29. jula.
U nadle`nosti ove javne nau~noistra`iva~ke ustanove jesu: istra`ivawe i prou~avawe crnogorske kwi`evno-jezi~ke pro{losti, standardizacija crnogorskog jezika, izu~avawe savremenog crnogorskog jezika i kwi`evnosti, izdava~ka djelatnost, or-
ganizovawe nau~nih skupova i drugi poslovi iz oblasti crnogorskog jezika i kwi`evnosti.
Organi Instituta su Upravni odbor i direktor. Do imenovawa direktora u skladu sa
zakonom i ovom odlukom du`nost direktora
vr{i}e dr Adnan ^irgi}. Formiran je i
privremeni Upravni odbor u kojem su prof.
dr Milenko A. Perovi}, Pavle Goranovi} i
mr Milena Ivanovi}.
Q. V.
Vukovu povequ dobili su
sqede}i pojedinci: kwi`evnica Grozdana Oluji}
iz Beograda, prof. dr Milan Šipka iz Sarajeva, Jasna Mati} iz Beograda,
prof. dr Desanka Trakilovi} iz Bijeqine, prof.
dr Ru`a Tomi} iz Tuzle,
prof. dr Qiqana Markovi} iz Beograda, mr Gordana Mili}-Markovi} iz
Be~a, Tihomir Nestorovi} iz Bijeqine, Miodrag
Jakši} iz Beograda, Milovan Radivojevi} iz Loznice, prof. dr Luka Šekara iz Bawa Luke, Gordana Markovi} iz Ritopeka,
Sandra Gucijan iz Beograda, Dragan Damjanovi} iz
Beograda, dr Sandra
Petruši} iz Beograda i
dr Katarina Todorovi} iz
Nikši}a.
Povequ „Filip Višwi}“ dobili su: Muzej
Semberije iz Bijeqine,
Centar za kulturu „Filip
Višwi}“ iz Ugqevika,
Dom kulture „Filip Višwi}“ iz Dowe Trnove, Zadu`binsko društvo „Prvi
srpski ustanak“ iz Orašca, Guslarsko društvo
„Filip Višwi}“ iz Bijeqine i Cvetin Ani~i} iz
Šida.
[. B.
12. novembar 2010. godine
PORTRET:
*
18
I Z K U LT U R E
N
a sinkretizam fantasti~ne kwi`evnosti u
XX vijeku ukazuje dosta
obuhvatan broj srpskih pisaca
koji su wegovali ovu vrstu. Elaborirana problematika postaje
utoliko zanimqivija ukoliko u
središte rasprave uvedemo kategoriju „integralni realizam“, u kojoj su na inovantan na~in interferirani stvarala~ki prosedei „klasi~nog“ i „modernog realizma“ ili „neorealizma“. Pri tome i samu kategoriju „modernizam“ moramo tuma~iti kao kompozitni pojam,
jer ona podrazumijeva me|usobno razli~ite stimulanse modernizma. U kwizi Teorija romana
(1970) Karl Migner isti~e tri
vrste modernosti: modernost
tematike, modernost primijewenih sredstava i kompleksnost stvarnosti. Evidentno je
da vremenom zastarijeva modernost tematike i modernost primewenih stvarala~kih postupaka, ali zato kompleksnost prikaza stvarnosti ne mo`e zastarjeti, jer se radi o univerzalnoj
istini, a ~esto i o nepromjewivoj suštini. Istovrsno mišqewe o modernosti nalazimo u
kwizi Povijesna poetika romana (1987) komparativiste Viktora @mega~a, koji se zala`e za
tri impulsa modernosti: 1. kriti~ki (koji upu}uje na spoznajno-analiti~ko interesovawe za
`ivot); 2. magijski (koji naglašava jaz izme|u umjetnosti i
drugih oblika) i 3. utopijski
(koji vodi umjetnost ka anticipativnoj mašti).
Za razliku od brojnih analiti~ara koji su raznovrsno djelo
Iva Andri}a mahom svrstavali
u „klasi~ni realizam“, mi smo u
monografiji Andri}eva mudronosna proza (Novi Sad, 2006)
ovo djelo svrstali u „integralni realizam“, a izvjestan segment (sastavqen od dvadesetak
proza) u djela izrazito moderne
provenijencije, od kojih bismo
kao fantasti~ne ovom prilikom izdvojili samo tri: „Jelena, `ena koje nema“, [email protected] od
slonove kosti“ i „Letovawe na
jugu“. Na ovakvu tipološku podelu upu}eni smo ne samo „unutrašwim profilom“ moderno
koncipiranih i realizovanih
proza, nego i eksplicitnim
piš~evim iskazima, saopštenim u kwigama esejistike, kritike i memoarsko-meditativne
proze, od kojih izdvajamo Istoriju i legendu, Znakove pored
puta i Sveske. U osnovi, ka`e
Andri}, svaki pisac „jeste i
mora biti moderan“, kako bi izbjegao opasnost koju N. Fraj definiše kao „kwi`evni parazitizam“. Kako odre|eno teorijsko stanovište funkcioniše u
praksi, pokaza}e pisac jednom
od najqepših i najmodernije
koncipiranih proza – „Jelena,
12. novembar 2010. godine
E
*
I Z K U LT U R E
Akademik Radomir V. Ivanovi}
(O odnosu fantasti~nog i realisti~nog u kwi`evnoj umjetnosti)
Atlantida, u kome je na ~udesan na~in isprepleo prošla,
savremena i budu}a zbivawa.
Peki} se isti~e jasnom stvarala~kom vizijom još u intencionalnoj fazi nastajawa fantasti~nog djela. U najve}oj mogu}oj mjeri wega interesuje ~udo
(thauma) i ~udotvorac (thaumaturg), što je naro~itom
sugestivnoš}u i ekspresivnoš}u ostvario u glavi „^udo
u Gadari“ (djelu romana Vreme
~uda). Postupak re-aktuelizacije i re-problematizacije pokaza}e i Peki} i Kiš (pripovijetkom „Simon ^udotvorac“)
na taj na~in što su svesrdno
`ena koje nema“, opisuju}i nesvakidašwom lako}om koloplet doga|ajnih i asocijativnih
zbivawa, kako u vi|ewu (realnosti) tako i u privi|ewu (irealnosti).
Poznat kao mudrac kwi`evnog
pisma, Andri} je podjednako inventivno razmišqao, a potom i
elaborirao, najslo`enije odnose realnosti i fantastike, svih
onih fenomena i noumena koji
doprinose krajwem saznawu,
ukoliko ono uopšte i postoji.
Ne ispisuje slu~ajno Andri} egzistencijalne,
filozofske,
esteti~ke i poeti~ke apoftegme, poput sqede}e: „U bajkama je
PONOVNO ZA^ARAVAWE
SVIJETA
(7)
prava istorija ~ove~anstva, iz
wih se da naslutiti, ako ne i
potpuno otkriti, wen smisao.
Ima nekoliko osnovnih legendi
~ove~anstva koje pokazuju ili
bar osvetquju put koji smo prevalili, kao i ciq kome idemo“
(Istorija i legenda, 1976).
Stvarala~ka fantazija, u Andri}evom kqu~u tuma~ewa, djeluje kao iskonska verbalna i
transverbalna energija koja ne
priznaje druge zakone – osim
sopstvene, ne poznaje druge vrste igara – osim sopstvenih, ne
slu`i udovoqavawu tu|ih standarda (kao što su dosqednost i
odgovornost). Najkra}e re~eno,
mašta je garant apsolutne tvora~ke slobode. „Mašta nema
pam}ewe ni mere, ne priznaje
gospodara; ne mo`e se zadovoqiti i smiriti dok se ne zamori, ne iscrpe i ne klone“, ka`e
Andri}, sla`u}i se sa onim
stvaraocima i misliocima koji
u razbokorenoj mašti i maštovitosti prepoznaju – „sve~anost
duha“.
Na sinkretizam umjetni~ke
forme ukazuje i Milorad Pavi}. Radoznalog ~itaoca, ta~nije re~eno sa-stvaraoca, on upu}uje na zakonitost individualnog dovršavawa pojedinog djela, ~ime isti~e zna~aj „toposa
završetka“. Prilago|avaju}i
svoj roman razli~itim tipovima ~italaca i sa-stvaralaca,
romansijer isti~e da je Hazarski re~nik napisan u vidu leksikona (od 100.000 rije~i), da je
podijeqen u tri dijela (islamski, judejski i hriš}anski), da
ima mušku i `ensku verziju, da
sadr`i više vrsta globalnih
simbola (krst, Davidovu zvezdu,
polumjesec i trougao), da se mo-
valuacija kao afirmacija li~nog postignu}a u oblasti medija grafike, na{e umjetnice, grafi~arke i slikarke Sandre Mrkai},
obiqe`ena je uzbu|uju}e tragi~nim `ivotom
koji je kao stvarala~ki proces obogatio umjetni~ku scenu, pomjeraju}i medijske granice grafike a procese stvarawa izjedna~io sa vladaju}im mi{qewima koja se ti~u estetike kao
fundamenta recentnih sudova u vezi sa svim
umjetni~kim medijima. Sandra nije razmi{qala kao ni mnogi drugi, posebno mla|i stvaraoci, o Hegelovoj estetici i wegovom promi{qawu estetskih pojmova, niti je imala za
ciq da ostvari prepoznatqivost svog umjetni~kog identiteta. Ona je kreirala, stvarala,
a razli~itost od drugih (ili prepoznatqivost) javila se kao imanentna posqedica rada
i promi{qawa umjetni~ke materije. Sli~no
ili kao i u slu~aju Marsela Di{ana u wegovom
~uvenom djelu „Veliko staklo”: apsolutna
autenti~nost je nastala kao wegov pe~at, sasvim slu~ajno, pucawem stakla kao materijalnog konstrukta slike, prilikom transporta,
nakon ~ega je majstor, vidjev{i svoje djelo, uzviknuo: „Slika je zavr{ena” i na taj na~in potvrdio, izme|u ostalog, da odsustvo manira
kao prepoznatqivost uzdi`e stil do najvi{ih visina. Jer, manir kao prepoznatqivost,
stil, ~esto srozava na spezaturu, {to na{ veli~anstveni znalac [arl Bodler u svojim li-
„Jalov je napor da se odgonetne svijet,
ta beskrajna enigma“.
S. Malarme
`e ~itati od po~etka prema
kraju, ali i od kraja prema po~etku, ~ime se bitno mijewa odnos paradigmatskih i sintagmatskih osa. Pri tome autor u
istu ravan stavqa govor i }utawe, odnosno verbalnu i grafi~ku energiju teksta (radi se o
procesima logografije i piktografije). Od izabranog kqu~a ~itawa zavisili su i modeli
~itawa, tako da se epifanijom
(otkri}em) u romanu mo`e do}i
do kriminalisti~ke pri~e, ali
i do trilera. Strukturno gledano, ništa mawe nisu slo`ene
ni druge Pavi}eve fantasti~ne
proze: „Ikona koja kija“ (ona
pripada „religijskoj fantastici“, a posve}ena je opisu ~uda
Bogorodice Trojeru~ice iz Hilandara), potom neobi~no
strukturirana „Ve~era u kr~mi
’Kod znaka pitawa’” (koja pripada „poetskoj“ ili „imanentnoj fantastici“). U woj se kao
fizi~ka lica, ali i kao stvarala~ki subjekti, ravnopravno javqaju – mrtvi u~esnici (Bo`a
Vukadinovi} i Zoran Miši}) i
– `ivi u~esnici (Milorad Pavi} i Vlada Uroševi}), kao i
fantasti~ne proze razli~ite
provenijencije: „Zapis na kowskom }ebetu“, „Blato“ i „Bahus
i Leopard“, koje neposredno
svjedo~e o širini interesovawa i kreativnoj radoznalosti
piš~evoj, u skladu sa konstantno ispoqavanom potrebom da u
svakoj od wih primijeni kwi`evni eksperiment, kada god mu
se za to pru`i prilika.
Srodna esteti~ka i poeti~ka
opredjeqewa zastupa i Borislav Peki} osobito u romansijerskom prvjencu Vreme ~uda,
kao i u dvotomnom romanu
usvajali postupak „oneobi~avawa“ i „preina~avawa“ religiozne fantastike ili biblijskog
mita. Prije postupka elaboracije, takvi stvaraoci su svestrano upoznati sa mišqewem
biblista i bigliognosta, teozofa i teologa, kosmologa i kosmogona, na što Peki} upu}uje
sekvencom posve}enom „obredu
o~iš}ewa“ dvojice jurodivih
epskih junaka, koje ludost ~ini
sre}nim, dok ih spasewe od ludila unesre}uje i vodi pravo u
smrt. Svijet izmaštanih predstava gorostasa Ananija i Legiona u svemu je superioran nad
realnim svijetom, u koji dospijevaju zahvaquju}i ~udu Isusa
Nazare}anina. Nesre}a nastaje
onoga ~asa kada se bipolarni
svijet zameni monisti~kim. O
tome autor ka`e: „I beše puno
~arobnih razlika u svetu iz koga su iskrojili dva; u prastaroj,
izan|aloj slici koju su pocepali na dve nove, nevi|ene i neuporedive“.
Jednu od trajnih oznaka fantasti~ne kwi`evnosti predstavqaju – pobuna i pobuwenici
protiv logi~no ustrojenog svijeta. Kiš veoma inventivno
spaja simboliku biblijskih vremena sa savremenoš}u. Pobuwenik je Simon ^udotvorac, ~iji
je sudbinski znak Uroboros
(bezizlazni krug). Kao gnostik,
on polemiše sa apostolom Petrom, su~eqavaju}i jeres i
hriš}ansku dogmu, srodno postupcima primijewenim u istorodnoj prozi („Legenda o spava~ima“). U suštini, Kiš transponuje poznati mit o Sizifu, u
tragawu za više istina odjednom. Otkri}e niza istina ~italac do`ivqava kao sopstveno
Posthumni esej
O GRAFI^KOM STVARALA[TVU
SANDRE MRKAI]
kovnim kritikama karakteri{e kao ki~, tvrde}i da je to „zloupotreba pam}ewa, zapravo
vi{e sje}awe u ruci nego sje}awe u mozgu ”.
Otuda sebi dajem za prvo da Sandrine guste
sjene, razbijene ~istim svjetlom, povezane valerima, opi{em kao djela „osjetqive inteligencije za gravure”, a zbog valera imaju slikarske vrijednosti i zna~ewa.
Neka prikrivena prozirnost i krepost koju
emaniraju wene grafike iz magistarskog ciklusa „Artecikla`a” kao da prizivaju elegiju
koja se da naslutiti i pro~itati, kako u ispisanim redovima vo|enog dnevnika, kojim Sandra prati „Artecikla`u”, tako i u ru~no pravqenim i od{tampanim listovima, artefaktima koji odi{u dubinom i harmonijom, streme}i ka postojanoj idealizaciji koja se, kako
ka`e Bodler, „posti`e samo `rtvom – nehoti~nom `rtvom”.
Sandra je shvatila da je glavni umjetnikov
zadatak da prirodu zamijeni ~ovjekom i da se
protiv we pobuni. Wena zanosna, iskrena i
naivna pobuna kao porok, kao strast, kao nagon
ispisana je u dnevniku slovima, rije~ima, re~enicama, a ja }u vas upoznati sa tom ~arolijom, sa ~inom stvarawa, upravo onako kako je
ona svjedo~ila. Povezuju}i sopstvene opservacije sa Sandrinim mislima, shvatio sam da je
woj nedostajalo tako malo pa da savr{eno
ta~no, mo`da mogu re}i idealno ta~no, izrazi
svijest i znawe o onom {to radi. Mislim da
to malo {to je nedostajalo, a vrlo je zna~ajno,
vi{e pripada konceptualnom nego likovnom
smislu, razlog zbog kojeg ona fizi~ki vi{e nije sa nama. Sandra pi{e...
„Nezadovoqna crte`om na ru~no napravqenom papiru, rije{ila sam, jer je to bilo logi~no, da to recikliram, na to imam pravo, jer to
pripada meni ”. Bo`e dragi, mislim ja, koliko naivne nevinosti, ~istote, eti~nosti i
esteti~nosti otkrivam u tom wenom stavu.
„Nikada mi nije bilo te{ko da krenem ispo~etka”, konstatuje ona, „jer sam znala da ne
uni{tavam stvorenu energiju, jer je recikla`om o~uvavam u drugom obliku, to je oblik recikliranog papira, oblik jednostavan, valer-
otkri}e, jer se primjewivost
ostvarene pjesni~ke slike ili
poetske ideje sastoji u wenoj
univerzalnosti. Otkri}a, po
Kišu, ne podrazumijevaju samo
brojne i raznovrsne istine nego
istovremeno i put do wih, koji
je ponekad zanimqiviji na po~etku nego na kraju, pogotovu
ako je kraj (kao u slu~aju Simona ^udotvorca) preplavqen izrazitim agnosticizmom (bez obzira na to da li se epski junaci
priklawaju ortodoksiji ili heterodoksiji). Vaqana analiza
Kišovih proza podrazumijeva
istovremeno pra}ewe ~etiri
vida alegorije i alegori~nosti
(o~igledne, prividne, posredne
i neodlu~ne), kao i tri vida misticizma (senzitivnog, voluntaristi~kog i spekulativnog), o
~emu zanimqivo piše Elen
Pejgels, vrsni poznavalac ranog hriš}anstva, u kwigama –
Porijeklo Satane (1986), Adam,
Eva i Zmija (1989), Gnosti~ka
jevan|eqa (2002) i Pavle gnostik (2006).
*
Autenti~na kwi`evna fantastika usmjerena je na „istra`ivawe moralnih, filozofskih i
drugih nedoumica koje taj svijet
zaokupqaju“, potom na pomjerawe granica izme|u postoje}eg i
potencijalnog svijeta, u procesu koji neprekidno zahtijeva
inovirawe i sadr`ine i forme.
Da se radi o tzv. „samorazumqivom polazištu“ najboqe pokazuje odnos primarnog i sekundarnog svijeta, stvarnog i nadstvarnog, jer se osnovni zadatak
fantasti~ne kwi`evnosti sastoji u oboga}ivawu saznawa i
dosezawu više kwi`evno estetskog nivoa, uz upotrebu „novih
kombinacija“ (Ars combinatoria),
novog na~ina upotrebe umjetni~ke i nau~ne imaginacije,
kontemplacije i invencije, koja
tako|e predstavqa vid saznawa
(po J. Lotmanu). Umjetnost neprekidno i naizmjeni~no za~arava, op~arava i ot~arava svijet, bogate}i predmet elaboracije i sopstvene stvarala~ke
mogu}nosti, sve do one ta~ke dokle tuma~ewe predmeta nije postalo predmetom tuma~ewa.
Otuda je sasvim prihvatqivo
Geteovo mišqewe o nastajawu,
opstojawu i nestajawu svijeta u
dijalekti~koj igri ponovqivosti i razvojnosti (genezi i palingenezi), o ~emu vajmarski genije piše: „Ne mo`e se sigurnije skloniti od svijeta nego
umjetnoš}u i ne mo`e se
~vrš}e za wega vezati nego
umjetnoš}u“.U najkra}em, da
parafraziramo jednu starodrevnu mudrost, – postojimo da
bismo razumjeli, razumijemo da
bismo postojali.
(Kraj)
ski strukturalno re{en. U po~etku nisam o~ekivala ni{ta vi{e osim gomile papira, slo`enih jedan na drugi. Sada je do{lo do promena sasvim slu~ajno, papiri su po~eli da se pona{aju druga~ije, prave}i nove, wima svojstvene strukture, prirodne, svijaju se, pripijaju, razdvajaju, izazivaju novi vizuelni do`ivqaj”.
Moram se ponovo prisjetiti Di{ana i wegovog remek-djela „Veliko staklo”, s tom razlikom {to je za Di{ana slu~ajna promjena, nastala pucawem stakla, zna~ila kraj stvarawa i
kona~an izgled forme, a za Sandru to je bio
po~etak stvarawa i kraj...
Sandra je svoju umjetnost afirmisala kao
proces grafi~kog ~ina stvarawa, koji je u stvarala~koj ~istoti oslobo|en zna~ewa, „neautetni~ne – autenti~nosti” jer je kao intelektualna trilogija dokumentovan: jezikom kao
konceptom u formi dnevnika, koji govori o
procesu stvarawa; video-demonstracijom kao
`ivom slikom, koja dokumentuje autenti~nost
jezi~kog koncepta; i arte faktima, grafikama,
koje kao jedna slika, kao jedan ciklus, kao jedinstvna harmonija, pru`aju mogu}nost ozbiqnim analiti~arima – istra`iva~ima, posebno
istori~arima, da pokazuju i dokazuju toliko
toga {to wene grafike i proces wihovog stvarawa pru`aju a ja u ovom posthumnom eseju nijesam ni napomenuo.
Du{an Jekni}
I Z K U LT U R E
U Podgorici odr`an prvi Sajam mladih pronalaza~a
Fondacija „Miodrag i Branka ]upi}”
POBJEDIO IZUM GIMNAZIJALCA
IZ NIK[I]A
19
N
BLAGOSLOVENA
RUKA KOJA DAJE
K
rajem avgusta u Podgorici je osnovana Fondacija „Miodrag i
Branka ]upi}”, neprofitna
organizacija profesionalnog
karaktera iz oblasti kwi`evnosti. Ciq Fondacije je podsticawe i afirmacija kwi`evnog stvarala{tva darovitih pojedinaca. U tom ciqu
raspisiva}e se konkurs i dodjeqivati nagrada za najboqe
kwi`evno djelo u prethodnoj
godini (proza i poezija) pisaca do 30 godina starosti. Visina nagrade iznosi}e 500
eura, a uz nagradu }e se dodjeqivati i diploma.
Sjedi{te Fondacije je u
Podgorici, a novac }e iz sopstvenih sredstava obezbje|ivati fondator. Kada osniva~a
ne bude me|u `ivima, Fondacija }e ustanoviti godi{wu
nagradu „Miodrag ]upi}”, koja }e se dodjeqivati za najboqu kwigu (proza ili poezija),
s tim {to }e ona iznositi
1.000 eura. U tu svrhu Fondaciji }e zavje{tati svoj stan, a
prodaju izvr{iti ve} formirani odbor od sedam ~lanova.
Fondacija }e u januaru 2011.
godine raspisati konkurs za
najboqe kwi`evno djelo
{tampano ove, 2010. godine.
Radom tro~lanog `irija rukovodi}e kwi`evnik Andrija
Radulovi}.
Pored svog imena, kwi`evnik i kompozitor Miodrag
]upi} u naziv fondacije
ukqu~io je ime svoje pokojne
supruge Branke, koja mu je po`rtvovano{}u i brigom omogu}avala kontinuiran i nesmetan rad u vremenu koje
predstavqa wegov najplodniji
stvarala~ki period. Prema
]upi}evim rije~ima, najvi{e
su wenom zaslugom nastale
kwige zasnovane na narodnim
motivima „Xinovi i wihova
djeca” i „Ogweni prijesto”,
tako da se ona mo`e smatrati
koautorom polovine pri~a u
pomenutim kwigama.
– Jedan od osnovnih motiva
moga `ivqewa jeste biblijski
princip koji glasi: „Blagoslovena neka je ruka koja daje,
a prokleta ona koja grabi i
otima” – ka`e ]upi}, koji je
~itav svoj stvarala~ki vijek
posvetio lijepoj kwi`evnosti, pa i daqe `eli da podsti~e darovite pisce, s ciqem da
istraju na mukotrpnoj stazi
stvarawa.
Slavko [}epanovi}
SKICA ZA PORTRET:
Gordana Sari}, profesorica francuskog
i pjesnikiwa
SUPTILNE STROFE
G
ordana Sari}, profesorica francuskog jezika,
{iroj kulturnoj javnosti
poznata je i po svom kwi`evnom, prevodila~kom i literarnom radu. Do sada je objavila vi{e zbirki najsuptilnije
lirske poezije, vrcave jesewinske izra`ajnosti, i nekoliko zbirki za djecu. Ona su
wena nesebi~na i najdra`a ~itala~ka publika, sa kojom svakodnevno druguje na brojnim
manifestacijama, a koje je ona
ve}inom utemeqila i programski kreirala.
[armantna pjesnikiwa progla{ena je „damom kalopera” –
Vu~je 2010. u okviru istoimene
turisti~ke manifestacije.
Brojna su priznawa i po~asna
zvawa Gordane Sari} na Danima frankofonije Filozofskog fakulteta; predsjednica
je Odbora kulture `ivqewa u
Dru{tvu prijateqa i po{tovalaca Nik{i}a, te voditeqka dvije velike tradicionalne
akcije: Ve~e mladih talenata
i konkursa za najure|enije
kutke Nik{i}a, grada koji joj
je podario presti`nu i zaslu`enu nagradu „18. septembar”.
Na podu`em spisku kwi`evnih nagrada woj su najdra`e:
Prva nagrada Radija i Doma
kulture Ivawica (za najuspjeliju qubavnu pjesmu) i {tampawe kwige; Prva nagrada
kwi`evnih kriti~ara i Udru`enih izdava~a Srbije za wegovawe klasike i romantizma
u poeziji, kao i nik{i}ka na-
Laureat Janko Radulovi}
vi}“ – elektri~ne gusle – izazvao je veliku pa`wu posjetilaca.
„Elektri~ne gusle pru`aju
guslaru mogu}nost poja~avawa
zvuka prilago|enog za velike
prostore putem ugra|enog
audio izlaza, kao i koriš}ewa
široke lepeze audio efekata“.
A kako funkcioniše Isidorin izum, uvjerio se guslar
Branimir Radulovi}. Raduje
ga to što djeca brinu o zvuku
narodnih instrumenata ali ga
plaši da }e ugradwom elektri~nih dodataka instrument
izgubiti ono narodno u wemu.
I tri druga iz ETŠ „Ivan
Uskokovi}“ – Stevan Komarica, Pavle Peji} i Filip Samarxi} – našla su rješewe za
neposlušne pse i nesavjesne
voza~e.
„Mi smo izumili ogrlicu za
trenirawe pasa, koja slu`i da
u toku dresure daqinskim
Akademik Zoran Laki} nominovan
za ~lana Akademije Bibliografskog
instituta u Wujorku
I PRIZNAWE
I POZIV
Od kolega iz Švajcarske
VISOKO PRIZNAWE
DIREKTORU ŠKOLE
U OSTROSU
kademik Zoran Laki} nedavno je nomio~etkom okA
novan za ~lana Akademije BibliografP
tobra,
u
skog instituta u Wujorku (www.abiwordwiokviru trodnevde.com). U obrazlo`ewu nominacije isti~e
se zna~aj wegovog nau~nog doprinosa u
oblastima mira, tolerancije i jedinstva.
Tako|e, akademiku Laki}u upu}en je poziv
za u~e{}e u radu Svjetskog foruma u Kembrixu. Tema foruma je „Mir, tolerancija,
jedinstvo“. Podsje}awa radi, na pro{lom
forumu, odr`anom u Va{ingtonu, u~estvovali su predstavnici 40 zemaqa.
[. B.
Nobelova nagrada za kwi`evnost
Zastupqena u mnogim
hrestomatijama
grada „Zalog”; Nagrada za dje~iju pjesmu Festivala „Kraj
zelene Zete”; nagrada „Bazara” za pjesmu, kao i lista
„Eureka”, „^etvrti jul” iz
Beograda, „Jedinstva” iz Pri{tine. Pored desetine kwiga
qubavne lirike i ne{to mawe
dje~ije poezije, sa wenog
umjetni~kog {tafelaja skliznule su i dvije kwige proze.
Zastupqena je u brojnim hrestomatijama.
Gordanine pjesme muzi~ki je
obradila Olivera Daki} na
ce-deu, obaveznom nastavnom
sredstvu u drugom razredu
osnovne {kole, uz Bukvar, u izdawu Zavoda za uxbenike i nastavna sredstva iz Podgorice.
Gorda Gordana svuda je pozvana, dobro prihva}ena, zaogrnuta velom qubavi koju prenosi
na okolinu, a koja joj se recipro~no uzvra}a, pogotovo od
biv{ih |aka Ma{inske i
Elektro {kole.
Blagota Koprivica
upravqa~em stvara malo neprijatnosti kod psa ako ne `eli da završi zadatu radwu.
Daqinska kontrola parking
mjesta sastoji se iz upravqa~a, jedinice starog mobilnog
telefona i elektromotora
koji podi`e i spušta rampu,
pa nam niko ne mo`e zauzeti
parking ispred ku}e”, objašwava vo|a tima Pavle Peji}.
Fondacija „Mladi pronalaza~i Crne Gore” tim ciklusom završava svoj prvi projekat za motivisawe mladih qudi, sredwoškolaca, da budu
kreativni i inovativni, ~ime
se stvara mogu}nost da se
ukqu~e u budu}i razvoj crnogorskog društva i ekonomije.
Inicijativa je podr`ana od
Ministarstva prosvjete i nauke, Univerziteta Crne Gore,
sredwih škola, GTZ-a i Biznis inkubatora „Inventivnost“.
D. Peši}
LAUREAT QOSA
Ovogodi{wi dobitnik Nobelove nagrade
za kwi`evnost je peruanski pisac Mario
Vargas Qosa. U obrazlo`ewu [vedske akademije navodi se da se
nagrada dodjequje Qosi za sna`ne opise otpora, revolta i poraza
pojedinca.
Najpoznatija djela
ovogodi{weg nobelovca su „Razgovor u katedrali”, „Panteleon i
posjetiteqke”, „Rat za
smak svijeta” i „Pohvala pomajci”.
Qosa je ro|en u Arekipi, Peru, 1936. godine. Odrastao je u Boliviji, a u Peru se vratio 1946. godine. Poha|ao je vojnu {kolu, zatim je studirao kwi`evnost i pravo u Limi i Madridu. U Parizu je radio kao profesor jezika, a u agenciji
Frans pres i francuskoj nacionalnoj televiziji kao novinar.
[pansko dr`avqanstvo uzeo je 1993, a godinu kasnije izabran je
za ~lana [panske akademije. Sada predaje
filozofiju pisawa na
Univerzitetu Prinston.
Dobitnik je brojnih
nagrada, me|u kojima i:
„Servantes”, „Princ
od Austrije”, „Nabokov”.
O. \.
nog boravka u
Crnoj Gori i
upoznavawa sa
školskim sistemom i reformom
obrazovawa, O[
„\er| Kastrioti Skenderbeg”
u Ostrosu posjetili su predstavnici školskih kantonalnih vlasti iz
Švajcarske
i
tom
prilikom
Be}ir Berja{evi}
direktoru Be}iru Berjaševi}u uru~ili nagradu „Henri Pestaloci“, visoko {vajcarsko priznawe iz oblasti
obrazovawa.
Švajcarske kolege su, prema rije~ima direktora Be}ira Berjaševi}a, izrazile oduševqewe
opremqenoš}u škole u Ostrosu. Škola ve} nekoliko godina posjeduje zoo-vrt u kojem su, pored
200 raznih vrsta ptica, neke od doma}ih i divqih
`ivotiwa. Jedan dio prostora pretvoren je u etnomuzej sa brojnim istorijskim eksponatima.
Školska biblioteka posjeduje zavidan kwi`ni
fond, kabineti za informatiku opremqeni su
najsavremenijim ra~unarima, a uslovi za rad u
potpunosti odgovaraju zahtjevima modernog
školstva. Otuda i odluka delegacije iz Švajcarske da upravo Berjaševi}u dodijele wihovo visoko prosvjetno priznawe, medaqu, „Henri Pestaloci“.
Berjaševi} navodi da je, pored li~nog anga`mana, za razvoj škole u Ostrosu nemjerqiv doprinos Ministarstva prosvjete i nauke, a iznad svega Opštine Bar, koja je i bez zakonskih obaveza
finansijski podr`ala brojne projekte.
Osim boravka u školi, gosti iz Švajcarske obišli su manastir Pre~ista Krajinska i Bunar
krajinski, prošetali se do Skadarskog jezera,
posjetili primorje... Izrazili su divqewe prirodnim qepotama ovog kraja.
D. Jankovi}
12. novembar 2010. godine
Miodrag i Branka ]upi}
auka, znamo, svakodnevno napreduje. I dok mislimo da su qudi koji
rade na izumima ili smišqaju nove na~ine uštede struje
daleko od nas, mo`da baš neko od sredwoškolaca koje svakodnevno susre}ete na ulici
ili u liftu ima pronalaza~kog duha i ve} spremqen patent. Upravo zbog wih u Podgorici je organizovano takmi~ewe mladih pronalaza~a.
Gimnazijalac Janko Radulovi} iz Nik{i}a patentirao je
prekida~ i taster sa no}nim
led-osvjetqewem i osvojio prvu nagradu. Osim diplome, wegov izum nagra|en je sa 500
eura.
„Na obi~an prekida~ dodao
sam mogu}nost da kada je otvoren, tj. ne provodi struju, svijetli radom ~etiri svjetle}e
diode i omogu}ava da ga na|emo u mraku. Pored toga, jeftiniji je, ekonomi~niji, prilagodqiv svim hotelima, firmama, kompanijama“, objašwava ovaj mladi inovator.
I druga nagrada otišla je u
ruke gimnazijalki: tri mlade
Podgori~anke izumile su
spravu za daqinsko upravqawe ku}nim aparatima.
„Jednim laserom, koji se mo`e kupiti za nekoliko eura,
ciqamo u foto-prijemnik. Laserski pogodak mijewa stawe
prekida~a i pali ili gasi aparat. Za svaki aparat postavqamo po jedan prijemnik. Nema ograni~ewa u broju prijemnika“, objašwavaju Aleksandra Nedovi}, Ivana Kne`evi}
i Nataša Mijanovi}.
Iako tre}a nagrada, izum 16godišwe Isidore Radunovi},
u~enice SSŠ „Ivan Uskoko-
20
^ASOPISI
IN MEMORIAM
VASPITAWE
I OBRAZOVAWE
(Br. 3, Podgorica, 2010)
asopis za pedago{ku teoriju
^
i praksu „Vaspitawe i obrazovawe” otvara nova rubrika
Nau~no-pregledni rad. Svojim
prilozima ozna~ili su je sqede}i autori: Nenad Suzi} („Osam
kqu~nih kompetencija za do`ivotno u~ewe”), Bo`idar [ekularac („Istorijske li~nosti u Wego{evim djelima”), Vladimir
Osolnik ([email protected] likovi u Wego{evoj poeziji”) i Esko Kala~
(„Bioekolo{ke osobine edifikatora {umskih ekosistema Gorweg Ibra”).
U stalnoj rubrici Nau~no-istra`iva~ki rad tekstove su objavili: Zoran Lalovi} („Po~etno u~ewe logi~ko- matemati~kih
pojmova uz pomo} uxbenika matematike u {koli”), Stevan Konstantinovi}, Merlida Konstantinovi}-Radoman („U~enici crnogorske nacionalnosti u sistemu osnovnog obrazovawa i vaspitawa u AP Vojvodini”), Igor
Ivanovi} („Teorija Rudolfa Fi-
lipovi}a kroz perspektivu crnogorskog jezika”), Zoran Mom~ilovi} („Inkluzija u fizi~kom
vaspitawu”) i Tatjana Radojevi}
(„Pedago{ka komunikacija i
razvijawe komunikacionih kompetencija u~enika”). Odjeqak
Iz stranog {kolstva priredili su: Goran Terzi} („Nadareni
u~enici”), Ivica Stani} („Mar-
kirawe s nastave – slo`en sociolo{ki i pedago{ki fenomen”) i
Olga Maksimovi~ („Neophodna
dorada sistema usavr{avawa nastavnog kadra” – prevod s ruskog
Slavko [}epanovi}). U okviru
Istorije {kolstva An|elka
Bulatovi} pi{e o obrazovawu
`ena na tlu Crne Gore u 19. vije ku. Poglavqe Aktuelno ispunili su Rade Deliba{i} („Uva`avawe i primjena humanitarnog prava u Crnoj Gori u 19. vijeku”) i Miroqub Ralevi} („Problemi izu~avawa ruskog jezika u
{kolama Crne Gore”).
U ovom broju prikaze su objavili: Katarina Todorovi} (kwige
dr Zorana Avramovi}a i dr Milije Vuja~i}a „Nastavnik izme|u
teorije i nastavne prakse”),
Mirjana Popovi} (kwige prof.
dr R. Bo`ovi}a „Sociologija i
sport”) i Nikola Rai~evi} (kwige V. Nedovi}a i S. [ehovi}a
„U~ewe i ~itawe u savremenoj
kulturi”).
[. B.
PEDAGOGIJA
(Br. 3, 2010)
U
novom broju „Pedagogije”,
~asopisa Foruma pedagoga
Srbije i Crne Gore, u stalnoj rubrici „Rasprave i ~lanci” priloge su objavili: dr Nata{a
@ivkovi}-Vujisi} („Torton Hjusen – arhitekta obrazovawa zasnovanog na nau~nom istra`iva wu”), dr Vu~ina Zori} („Programisti~ka koncepcija vaspitawa
Xona Djuia”), dr Radovan Antonijevi} i mr @elimir Popov
(„Epistemiolo{ko-logi~ke karakteristike vaspitawa”), dr
Irina Mihajlovna-Osmolovska
(„Nau~na {kola ’Didaktika op{teg obrazovawa’ M. N. Skatkina, I. J. Lernera i N. M. [ahma jeva”) i Stefan Ninkovi} („Savetovawe nasilnih i viktimiziranih u~enika”).
Odjeqak „Istra`ivawa” prilozima su ozna~ili: mr Edin Ja hi} i spec. Hariz Agi} („Znawa i
vje{tine u~enika na maturskom
ispitu u op}im gimnazijama Tuzlanskog kantona”), te dr Zorica
Stanisavqevi}-Petrovi} i Milan Stan~i} („Stavovi i isku-
stva vaspita~a o radu sa decom sa
posebnim potrebama”).
Poglavqe „Metodi~ka pitawa”
priredili su sqede}i autori: dr
Vjekoslava Jurdana („Kako do
u`itka u ~itawu osnovno{kolske literature”), Branka Aleksendri} („Kontekstualni pristup kurikulumu”) i mr Janko B.
Milovanovi} („Primena Poqinog algoritma u re{avawu matemati~kih zadataka s obele`jem
standarda problemskog tipa”),
Melita Gombar i mr Sne`ana
Ladi~orbi} („Modelovawe savremenih oblika u~ewa u predmetu Priroda i dru{tvo”) i spec.
Radojko Damjanovi} i mr Nikola
Radivojevi} („Upravqawe i rukovo|ewe finskim {kolama”).
Rubrika „Istorija pedagogije”
donosi priloge dr Nade Todorov
i dr \ur|e Sole{e-Grijak
(„Prilog prou~avawu {kolskih
zakona u prvoj polovini XIX veka
u austrijskim dr`avama”), dr
Dragana Novakovi}a („Dva veka
od osnivawa Bogoslovije u Beogradu”), mr An|elka Bulatovi}
List u~enika Sredwe medicinske {kole
„Dr Branko Zogovi}” iz Berana
(„Pred{kolsko vaspitawe i
obrazovawe u Crnoj Gori u peri odu 1958–1968. godine”).
Mr Sne`ana Milo{evi}-Je{i} iznosi zapa`awa o italijanskom sistemu obrazovawa i problemu o~uvawa materweg jezika
kod Srba u Italiji, a prikaze u
ovom broju objavili su dr Milan
Nedeqkovi} (kwige dr Bosiqke
\or|evi} i dr Jovana \or|evi}a
„Savremeni problemi dru{tveno-moralnog vaspitawa”) i
prof. dr Gordana Budimir-Ninkovi} (o kwizi dr Nenada Suzi}a
„Primijewena pedago{ka metodologija).
[. B.
Odzivi
VESELIN
VUKOVI]
Krajem pro{le godine umro je
Veselin Vukovi}, profesor sociologije. Osnovnu školu u~io
je u Lepencu i Mojkovcu, u~iteqsku u Prijepoqu, a Filozofski
fakultet, Odsjek za sociologiju,
u Nišu.
Radni vijek zapo~iwe u Školskom centru „Vuksan \uki}“ u Mojkovcu, a od 1996. je direktor OŠ
„Aleksa \ilas Be}o“, u dva mandata, u kojoj je radio do iznenadne smrti.
Kao izuzetnog radnika i omiqenog ~ovjeka pratio ga je dobar glas u svim sferama gdje je radio.
Pored rada u nastavi, bio je aktivan u školskim,
društveno-politi~kim organizacijama i organima. Brojnim generacijama, sada ve} sredovje~nih
qudi, koji su imali ~ast da im bude profesor i direktor, bio je istinski prijateq, pod ~ijim nadzorom i znawem su u~ili, radili i stasavali, za šta
mu duguju zahvalnost i trajno poštovawe.
Mla|im generacijama je ulivao povjerewe i samopouzdawe, a onima iz svoje generacije slu`io je kao
primjer ~asnog ~ovjeka i druga, postojanog karaktera i promišqene rije~i, zbog ~ega }e wegov lik
zadr`ati u trajnom sje}awu.
Boško Mrdovi}
PETAR
PEJOVI]
Sredinom jula, ba{ na svoj ro|endan, preminuo je Petar [pirov Pejovi}, ugledni prosvjetni
radnik.
Ro|en je u selu \alci, u Rije~koj
nahiji. Osnovnu {kolu je zavr{io u Relezi (Qe{anska nahija). Ni`u gimnaziju je
zavr{io u Titogradu, a u~iteqsku {kolu u Tuzli
1947. godine.
Prvih pet godina slu`bovao je u Bosanskoj Krajini, u srezu Kqu~: godinu kao u~iteq, potom kao direktor {kole, a dvije godine kao referent za prosvjetu i kulturu sreza Kqu~.
@eqa za rodnim krajem ga je vukla, pa je do{ao u
Crnu Goru i bio pet godina u~iteq u {koli u Dodo{ima. Vanredno je zavr{io prvo Vi{u pedago{ku
{kolu na Cetiwu, a kasnije geografiju na Prirodno-matemati~kom fakultetu u Novom Sadu.
U Titogradu je bio vaspita~ u Domu sredwih stru~nih {kola. Kao uledni prosvjetno-pedago{ki radnik, postavqen je za prosvjetnog savjetnika u Zavodu za prosvjetno-pedago{ku slu`bu u Titogradu –
smjer razredna nastava, gdje ostaje sve do penzionisawa 1988. godine. Na toj du`nosti dao je veliki doprinos unapre|ewu vaspitawa i obrazovawa. Bio je
redovni saradnik u listovima i ~asopisima koji su
se bavili vaspitawem i obrazovawem.
Cijewen kao ~ovjek i stru~wak, dru{tven, po{ten
i omiqen u svim sredinama gdje je `ivio i radio.
Pored obaveza na radnom mjestu, bio je i aktivni
dru{tveno-politi~ki radnik. Za svoj uspje{an rad
dobijao je mnoge nagrade i priznawa, me|u kojima i
Orden rada sa zlatnim vijencem.
Osta}e u trajnom sje}awu i najqep{oj uspomeni
wegovih |aka, drugova, kolega i prijateqa.
Risto Bogojevi}
(Br. 136, 2010)
12. novembar 2010. godine
ovodom
prema wenom
ovi broj ~asopisa za kwi`evP
o b i q e - „Aura vitalis” m i { q e w u ,
N
nost, kulturu, umjetnost i na`avawa jubipolazna osnouku „Odzivi” iz Bijelog Poqa
leja – 15 godiva za utvr|ina rada Sredwe
medicinske {kole „Dr Branko
Zogovi}” u Beranama {tampan je
~etvrti
broj
{kolskog lista
„Aura vitalis”. Na
30-ak strana list
donosi zanimqive priloge iz `i vota i rada ove
vas pit no-obra zovne ustanove.
Uvodne strane is punili su intervjui sa direk torom {kole @arkom Rai~evi}em, pomo}nikom Dejanom
Golubovi}em, pedagogicom
Danijelom Do{qak, te direktorom Gimanzije „Panto Mali{i}” Sretenom Lutovcem.
Ana Pantovi}, profesorica
farmaceutske grupe predme ta, pi{e o opasnim trendo vima samolije~ewa, kao i ku povini qekova, dok profeso rica Stanija Veqi}, specija lista za medicinsku biohemiju, govori o specifi~nostima
stru~nih predmeta koji su,
vawe dijagnostike kod pacijenata i tok izqe~ewa. Tu su i detaqi
o u~e{}u
u~enika IV-2 u
projektu „[kola budu}nosti”
sa temom „Aluminijum – metal
budu}nosti”,
utisci iz {kole
|aka generacije,
podsjetnici
o
va`nosti pravilnog dr`awa tijela, dnev nom unosu vode, te o lo{oj
navici i djelovawu „gricka lica”. Koordinatorka prak ti~ne nastave Danijela Po povi} pi{e o vezi izme|u
teorije i prakse kao presud noj za uspjeh u budu}em pro fesionalnom `ivotu. List
pi{e i o u~enicima talento vanim u sportu, muzici, te o
konkursu na temu „Svako
vrijeme je vrijeme humano sti”, koji je raspisao Aktiv
za materwi jezik i kwi`ev nost.
[. B.
donosi obiqe proze, poezije, kriti~kih tekstova, kao i poeziju crnogorskih haiku stvaralaca.
Poeziju su objavili: Perivoje
Popovi}, Mijajlo V. A{anin, Nadija Rebrowa, Dobra{in Jeli},
Qubislav Mili}evi}, Blagoje
Ni{avi} i Sne`ana Nikoli}.
Proznim tekstovima predstavili su se sqede}i autori: Dragan
Koprivica, Sadrija Sijari},
Borka Smolovi}, Rexep Kijame tovi}, Mira{ Baji} i Radoica
Vijori}.
Haiku poeziju objavili su Zoran
Raoni}, Mara Vu~eli} i Safet
Hadrovi}. Radomir Ili} pi{e o
imperfekatskoj kontinuanosti u
kontekstu dosada{wih tuma~ewa.
U ovom broju kritike su objavili: Veselin Perovi} (kwige Rexepa Kijametovi}a „Koluti sje}awa”), Borka Smolovi} (kwige
Mijajla A{anina „Tragawa”),
Ivan Komarica (kwige Milorada
Jokni}a „Isku{avawe ~ojstva”, i
Faruka Dizdarevi}a „Samo je
pro{lost ve~na”) i Drago ]upi}
(kwige Milenka ^olovi}a „Vilinske mre`e”). Urednik ~asopisa je mr Blagoje Vujisi}.
[. B.
BRANISLAVA - LOLA
[email protected]]
Avgusta ove godine preminula
je Branislava – Lola Kne`evi},
ugledni ~lan JPU „Dragan Kova~evi}” iz Nik{i}a. Ro|ena je
1949. godine u selu Gorwi Tupan
u Bawanima. Osnovnu {kolu zavr{ila je u Velimqu, a u Nik{i}u Sredwu u~iteqsku i Vi{u pedago{ku akademiju – Odsjek za pred{kolsko vaspitawe i obrazovawe.
Po~ela je da radi u O[ „Mileva Lajovi}” u pripremnom odjeqewu, zatim u vaspitnoj jedinici u
Grebicama, potom u „Cicibanu”, na mjestu dana{we Muzi~ke {kole, i kasnije u vrti}u „Sunce” u
Humcima.
U svom kolektivu osta}e upam}ena kao marqiva
i odgovorna. Wen pedago{ki rad obiqe`en je po`rtvovano{}u, toplim odnosom prema djeci i kolegama. Zato je i bila uspje{na. Lola }e biti
upam}ena kao vrstan inicijator i organizator
mnogih priredbi za djecu.
Djeca su je voqela, a wihovi roditeqi izuzetno
je cijenili. Ivo Andri} je jednom rekao: „Ima qudi ~iji je `ivot tako dobro ispuwen da ni svojom
smr}u ne mogu da nas obeshrabre”. To se mo`e odnositi i na Branislavu – Lolu Kne`evi}.
Bl. Koprivica
VIJESTI IZ [KOLA
*
VIJESTI IZ [KOLA
O[ „Vuk Karaxi}“ u Beranama
OSMIJEH
@IVOT KRASI
od sloganom „Dje~iji osmijeh
P
`ivot krasi“, u OŠ „Vuk Karaxi}“ u Beranama od 4. do 8. oktobra
obiqe`ena je Dje~ija nedjeqa.
U~enici su slikom i rije~ju holove u~inili raskošnim, a svojim talentom pokazali da su vrijedni
poštovawa. Organizovana su takmi~ewa u fudbalu, odbojci, košarci i rukometu, a prire|eni su i ~asovi aerobika. ^lanovi \a~kog
parlamenta posjetili su u~enike
Odjeqewa za djecu sa posebnim potrebama i priredili im malu predstavu. Tako|e su gostovali i na lokalnoj radio-stanici.
Dje~ija nedjeqa završena je ~itawem stihova u~enika. Ovo su samo
neki: „Djeca imaju pravo na roditeqe, / pravo da rastu uz pjesmu i kwigu. / Imaju pravo na svoje mišqewe,
/ i da o wima vode drugi brigu” (Tamara Seni}, IX–5).
Sve nedjeqe uz ovakve nadarene
u~enike su lijepe i potvr|uju dra`
ovog posla. Jela Mitrovi}-Dubak
O[ „Bajo Joji}” – Andrijevica
[email protected]
DJE^IJA NEDJEQA
Po tradiciji, O[„Bajo Joji}” obiqe`ila je Dje~iju nedjequ nizom aktivno-
O[ „Milija Nik~evi}”, Nik{i}
21
vi su ekolozi u ovoj
S
uspje{noj {koli, jer
su prostranom dvori{tu dali rajski izgled:
tran{eje, stazice, dekorativno biqe koje se zaliva iz arterskog bunara u srcu gustih raznovrsnih li{}ara zasa|enih vrijednim rukama
u~enika, nastavnika i
~lanova Savjeta {kole.
[kola je nedavno svoju
bogatu zbirku odlikovawa pro{irila i jednim
me|unarodnim ekolo{kim priznawem iz Be~a. Rije~ je o me|unarod-
Sowa Milatovi} sa svojom nastavnicom
u dvorcu Marije Terezije
JO[ JEDNO ME\UNARODNO
PRIZNAWE
nom likovnom konkursu
„Ekologija vodenih tokova”, u organizaciji
Dunavskog foruma. Sowa Milatovi}, u~enica
8. razreda, u pratwi likovnog pedagoga Radmile Vuksanovi}, predsta-
vqala je Crnu Goru.
Sowa je prevazi{la
o~ekivawa svojim likovnim radom na zadatu
temu konkursa, organizovanog povodom Dana
Dunava. Dunavski forum predstavqa alijan-
su 14 podunavskih dr`ava, me|u kojima je i Crna Gora.
Nastavnica Vuksanovi} i wena u~enica Sowa u`ivale su u razgledawu Be~a.
Bl. Koprivica
Pred{kolska ustanova „Qubica
Jovanovi} Ma{e” – Budva
O[ „Pavle Rovinski”, Podgorica
DAN RODITEQA
VRTI]
U POTKO[QUNU
Tradicionalna manifestacija koju organizuje Udru`ewe roditeqa Crne Gore u saradwi sa O[ „Pavle Rovinski” iz Podgorice i ovog puta je
dostojno realizovana. Predstavnike Udru`ewa roditeqa i u~esnike programa pozdravila je pomo}nica direktora Du{anka \urovi}. Pohvalne
rije~i o na{oj {koli i wenom aktivnom doprinosu afirmaciji saradwe
porodice i {kole uputila je predsjednica Udru`ewa roditeqa Crne Gore Qiqana Milowi}. Ona je naglasila vrijedni rad i rezultate Savjeta
roditeqa i u~e{}e roditeqa u radu [kolskog odbora, te inicirawe brojnih projekata. Najavila je i pokretawe {kole za roditeqe. Nakon toga
uslijedio je sadr`ajno bogat kulturno-zabavni program. Rada Vlahovi}
Zdravstvena ustanova „Samsara” i NVO [email protected] danas”
HUMANITARNA AKCIJA
rivatna zdravstvena
P
ustanova za fizijatriju „Samsara” iz Podgorice,
sti od 4. do 8. oktobra. Radno i sve~ano!
Program je po~eo sve~anim prijemom prvaka u Dje~iji savez, potom su u~enici
bili u ulozi odraslih i obavqali poslove zaposlenih u {koli. Uspje{nost su
pokazali i oslikavaju}i potporni zid,
kao i u „igrama bez granica”. Krunu zabave predstavqao je maskembal, potom
„{e{irijada” i „{iz-friz”. [kola je
bila ukra{ena radovima mladih likovwaka i literata na temu „Djeca grle svijet”, {to je i bio slogan manifestacije.
Novinarska sekcija
u saradwi sa NVO [email protected]
danas”, poklonila je nedavno Obrazovnom centru za
djecu i mlade „Podgorica”
i Centru „1. jun” po 25 pari
papu~a specijalnog anatomskog oblika.
„Rije~ je o papu~ama koje
blagotvorno djeluju na cir- Blagotvorni efekti ve} nakon 20 minuta
kulaciju, bolove u tabanima
i listovima. Uvjerena sam da }e se i tek po~etak saradwe sa NVO [email protected] dadjeca i zaposleni uvjeriti u wihovu nas” i najavila da }e i ubudu}e nastaefikasnost dnevnim no{ewem od 20 viti ovakvu praksu. Tako|e, uputila je
minuta. Tako|e, danas smo i djeci i za- i apel drugim zdravstvenim ustanovaposlenima omogu}ili EKG pregled”, ma da daju svoj doprinos.
I Rosa Popovi}, predsjednica NVO
istakla je doktorica Marina Popovi}, direktorica „Samsare”. Ona je [email protected] danas”, pozvala je i druge zdravizrazila zadovoqstvo u~e{}em u ovoj stvene ustanove da pru`e pomo} onima
[. B.
humanoj akciji, nagla{avaju}i da je ovo kojima je potrebna.
O[ „Ivan Vu{ovi}”, Vidrovan (Nik{i})
DAN SPORTSKIH NADMETAWA
idrovan, na staV
roj raskrsnici
puteva, svakodnevno
prima i ispra}a
putnike koji iz Pive i Bosne namjeri{e u Nik{i}, i
obratno. Ovo mjesto
uvijek se imalo ~ime pohvaliti, a najvi{e svojom dobrom
{kolom u atraktivnoj prostranoj kamenoj zgradi koja
plijeni pa`wu prolaznika.
Mati~na {kola nekada je imala deset
podru~nih odjeqewa, punih |aka, od
[kolska takmi~ewa najizazovnija
kojih sad rade samo u
Rastovcu, Milo~anima, [ipa~nom i Orahu. }e prigradske. Ona u jo{ mnogo~emu predNa`alost, i ovdje su industrijalizacija i wa~i, a pogotovo u sportskim aktivnostivi{egodi{we migracije u~inile svoje, ali ma, na me|u{kolskim takmi~ewima i danu
Bl. Koprivica
se centralna {kola ipak ubraja me|u najve- sportskih aktivnosti.
sklopu Pred{kolske ustanove „Qubica JoU
vanovi}-Ma{e” u Budvi nedavno je otvoren
jo{ jedan objekat u nasequ Potko{qun. Obra}aju}i se prisutnima, predsjednik Op{tine
Rajko Kuqa~a naglasio je da Budva poklawa
objekat najmla|ima sa `eqom da u wemu provedu sre}ne dane djetiwstva.
„Vrti} }e otvoriti vrata za 150-oro mali{ana iz ovog dijela grada. Uvjereni smo da je novac ulo`en u obrazovawe i vaspitawe najkorisnije potro{en. Budu}i da su na{em gradu nedostajale obrazovne institucije, sopstvenim
sredstvima izgradili smo osnovnu {kolu, fakultet i vrti}”, istakao je predsjednik Kuqa~a prilikom sve~anog otvarawa ove vaspitne
jedinice. Predsjednik Upravnog odbora mr Sr|a Popovi} izrazio je zadovoqstvo zbog otvarawa vrti}a, podsjetiv{i da je prije 15 godina
postavqen temeqac za wegovu gradwu.
[. B.
Izdawa
„Nove {kole”
zdava~ka
ku}a
I
„Nova {kola” u
oktobarskom broju
~asopisa namijewenih osnovcima mla|ih uzrasta obra|uje
temu jesen, daruju}i
svojim ~itaocima i
pregr{t poklona –
postera i lektira.
Stariji osnovci u
~asopisu „Naj” mogu
pro~itati o tome kako u~iti i nau~iti, o
vrstama vjetrova, {ahu, Kejptaunu, konfliktima,
novcu...
Poklon dodatak u
ovom broju su pri~e
„Bezvezni romani”
Stivena Likoka, te
posteri fudbalera
Mesija i Vile, pjeva~ice Keti Peri i tenisera Novaka \okovi}a.
O. \.
JESEWA
^AROLIJA
12. novembar 2010. godine
Pod sloganom „Djeca grle svijet”
Sa sve~anog otvarawa
22
VIJESTI IZ [KOLA
*
VIJESTI IZ [KOLA
Osnovna {kola „Sutjeska”, Podgorica
Osnovna {kola „Dobroslav – \edo
Perunovi}”, Bogeti}i
PAZI DA NE [email protected]
MALA [KOLA
VELIKIH USPJEHA
\acima koji do škole moraju i}i ulicom i
koristiti pješa~ke prelaze i raskrsnice, veliku opasnost predstavqaju voza~i koji brzo
voze. Veliki se broj `ivota izgubi na našim
putevima.
Predstavnici Fondacije „Anita Feti}“, u
saradwi sa Upravom policije i Ministarstvom prosvjete, organizovali su u O[ „Sutjeska“ u Podgorici prezentaciju svojih aktivnosti. U sali punoj zainteresovanih u~enika, po-
FONDACIJA „ANITA FETI]”
Anita Feti} je u 24. godini izgubila `ivot u saobra}ajnoj nesre}i oktobra 2009.
godine, koja se dogodila neposredno nakon
izlaska iz tunela Sozina, na putu od Bara
prema Podgorici.
Anita je bila najboqi student zavr{ne godine Fakulteta za dr`avne i evropske studije u Podgorici i Pravnog fakulteta Univerziteta Crne Gore u Podgorici sa prosje~nom ocjenom preko 9,5. Bila je iz ugledne advokatske porodice Feti} iz Bara i
plijenila svojom plemenito{}u, humano{}u i `eqom za `ivotom. Fondacija koja
nosi Anitino ime djelova}e u dva pravca.
Prvi }e biti ka pove}awu stepena bezbjednosti i sigurnosti u~esnika u saobra}aju, a
drugi pravac usmjeren je ka humanitarnim
akcijama. U okviru Fondacije „Anita Feti}” osnovan je Fond za stipendirawe mladih i talentovanih studenata.
mo}nica ministra prosvjete Vesna Vu~urovi}
skrenula je pa`wu da svi u~esnici u saobra}aju treba da budu oprezni kako bi bili bezbjedni. Policijski komesar za saobra}ajne nezgode
Igor Jankovi} razgovarao je sa djecom o tome
kako da se ponašaju na ulici i u prevoznim
sredstvima. Pokazalo se da i stariji mogu da
nau~e od djece, jer su u~enici ispoqili zavidno znawe, ~ak i poznavawe Zakona o bezbjednosti saobra}aja.
Predstavnici Fondacije „Anita Feti}“ poklonili su školi znakove „stop“. Koristi}e
ih kada u~enici budu u prilici da kolektivno
u~estvuju u saobra}aju. Tawa Pejanovi} iz
Fondacije pozvala je na obnavqawe pješa~kih
prelaza. Najavila je da }e se akcija realizovati u 60 škola u Crnoj Gori u kojima nastavu poha|a više od 500 u~enika. Fondacija je uvjerena da }e projekat prerasti u tradiciju.
Nada Miranovi},
pedagog
Bogeti}i,
na raskr{}u
puteva izme|u Nik{i}a
i svetili{ta Ostrog,
ba{tini 145
godina pismenosti.
Ovo brdovito
mjesto
mediteranske klime,
gdje smokva
uspijeva na
hiqadu metara nadmorske visine, u svojoj staroj, dobroj
{koli sada ima 31 |aka pje{aka. A nekad ih bija{e preko
trista.
Mala {kola odnedavno je postala laureat tradicionalne
privredno-turisti~ke manifestacije „Dani drewina –
Nik{i}, 2010”. Tom prilikom
izveli su kulturno-umjetni~ki
program, propra}en ovacijama,
na kome bi im zavidjeli i profesionalci. Na mini-sajmu,
organizovanom u dobro ure|enom dvori{tu {kole, bili su
prisutni brojni gosti i izla-
„Kostawada 2010”, Stoliv
TALENTI
Vlajko Nikoli}, Bijelo Poqe
ZAHVALNICA U^ENICIMA
O[ „SAVO PEJANOVI]”
evladino udru`ewe „KameliN
ja“ i Mjesna zajednica Stoliv
organizovali su krajem oktobra
tradicionalnu manifestaciju „Kostawada 2010”. Uz bogat kulturnozabavni i sportski program i bogatu trpezu proizvoda od kostawa
(kesten) i druge zdrave hrane, u Domu kulture bila je prire|ena i izlo`ba likovnih umjetnika i radova
crnogorskih osnovnoškolaca na
temu „Kostawada“.
Za doprinos manifestaciji i
u~eš}e sa kolekcijom likovnih ra-
dova, organizator je dodijelio zahvalnicu u~enicima OŠ „Savo Pejanovi}“ i wihovom likovnom pedagogu mr Seidi Belegovi}.
– Zahvalnica za doprinos i
u~eš}e na ovoj manifestaciji potvrda je da su u~enici naše škole
kreativni i maštoviti i da je wihova energija i emocija na zadatu
temu došla do izra`aja. Drago mi
je što je organizator sve to prepoznao u nagra|enoj kolekciji – ka`e
Seida Belegovi}.
[. B.
ga~i proizvoda od drewina.
[kola u kojoj sve blista jo{ je
vi{e zasijala kad se u rukama
wenog direktora Tomislava
Qe{evi}a na{la plaketa – zahvalnica {koli za doprinos,
u~e{}e i popularizaciju ove
turisti~ke manifestacije.
Uslijedila je jo{ jedna radost – uru~ewe nagrada malim
umjetnicima koji su u velikoj
konkurenciji osvojili tri prva mjesta na likovnom konkursu: prvo mjesto Bogdanu Mandali}u, drugo Vuka{inu Vu~eti}u i tre}e Nemawi Ogwenovi}u.
Bl. Koprivica
PISAWE NASU[NA POTREBA
Neki }e qudi vjerovati u
predodre|enost sudbine,
drugi }e govoriti da smo
sami kova~i svoje sre}e.
Bilo kako bilo, ono sa
~im }e se svi slo`iti jeste da postoji nešto više
i ja~e što nas nagoni da
iska`emo svoj unutrašwi
svijet, da stvaramo.
„Zavi~aj u srcu pjeva“,
prva zbirka pjesama Vlajka Nikoli}a, zaokru`ila
je wegovo djetiwstvo, najve}im dijelom provedeno u
Gran~arevu, o~evom zavi~aju nadomak Bijelog Poqa, za koje su vezane wego-
ve najqepše uspomene i
prvi dani provedeni u
{koli.
Šesnaestogodišwi Vlajko sada poha|a drugi razred Gimnazije „Miloje
Dobrašinovi}“, primjeren je i dobar u~enik koji
zaslu`uje sve pohvale kako
svojih drugara tako i profesora.
U zbirku je uvršteno ~etrdeset šest pjesama. Nastupao je i na više pjesni~kih manifestacija u
gradu na Limu. Proglašavan je za najboqeg ~itaoca
i školske i gradske biblioteke. Kwiga je ono
što ga je vodilo kroz neke
druge svjetove, kroz neka
druga vremena i pomagalo
mu da spozna prave vrijednosti i izgradi ~vrste moralne principe.
„Najviše volim da ~itam
Wegoša, posebno ’Lu~u
mikrokozmu’. Mislim da
niko ne mo`e re}i da je
sve pro~itao i shvatio, jer
svakim ponovnim vra}awem wegovim djelima otkriva se i saznaje nešto
novo.“
Jedna od kwiga koja ga je
zarobila u svijet mašte i
koja pokazuje koliko je
Vlajkova duša dje~ije ~ista jeste „Hari Poter“.
Vlajkovo zanimawe za
istoriju Starih Slovena
dovelo ga je do jednog zanimqivog hobija, neuobi~ajenog za wegov uzrast. Naime, pou~en podatkom da je
prvo zanimawe Starih
Slovena bilo p~elarstvo,
Vlajko je odlu~io da zaplovi u svijet p~ela i po~ne da ih uzgaja.
„P~eliwe društvo je
najsavršenije ure|eno, i
to je nešto što me fascinira. One ne poznaju lijenost i beskorisnost, produktivne su i poštuju prirodnu hijerarhiju. Mislim
da bi qudi mogli mnogo
toga od wih da nau~e.“
J. Veqovi}
Nejra Belegu, O[ „Mahmut Leki}” u Tuzima
12. novembar 2010. godine
SLIKA - STVARALA^KA REKREACIJA
Kreativni i ma{toviti
JPU „Vukosava Ivanovi}-Mašanovi}“ u Baru
PREBUKIRANI SVI OBJEKTI
ova školska godina po~ela je
N
i za 520 najmla|ih Barana koji
poha|aju predškolsku ustanovu
„Vukosava Ivanovi} Mašanovi}“.
Direktorka Vrti}a Gordana Mijovi} ka`e da je ove godine upisan
ve}i broj djece u odnosu na prethodnu pa }e svih sedam objekata biti prebukirano: u Sutomoru, na
@ukotrlici, Topolici, u Bjelišima, Poqu, Pe~uricama i na
Virpazaru.
Predškolska ustanova „Vukosava Ivanovi} Mašanovi}“ rad sa
djecom organizuje na bazi cjelodnevnog i poludnevnog boravka. Za
cjelodnevni boravak roditeqi
pla}aju 38 eura mjese~no, dok je za
poludnevni taj iznos upola mawi.
U radu s djecom, u zavisnosti od
uzrasta, anga`ovani su vaspita~ i
medicinska sestra, ili dva vaspita~a. Vaspita~ i medicinska sestra rade s mališanima koji su u
jasli~noj grupi, dok su za sve ostale grupe anga`ovana po dva vaspita~a.
Cjelodnevni boravak organizovan je u svim objektima, osim u Pe~uricama, gdje se za djecu odvija
poludnevni program.
D. Jankovi}
ejra Belegu je u~enica
~etvrtog razreda OŠ
N
„Mahmut Leki}“ u Tuzima.
Ve} ~etvrtu godinu ~lan je
likovne sekcije talenata
„Razdragana slikarska dru`ina“ pri OŠ „Savo Pejanovi}“ u Podgorici. Svojim radovima Nejra se
predstavila više puta na
stranicama Dje~jeg svijeta
„Pobjede“, u likovnoj radionici, kao i u školi, a
u~estvovala je i na likovnim
manifestacijama
„Mom gradu za Svjetski dan
turizma“, na izlo`bi djece
Podgorice u Galeriji
KIC-a, povodom 9, 10. i 11.
festivala humora, satire i
karikature „Bijeli Pavle“ u Danilovgradu i na 22.
me|unarodnom festivalu humora za djecu u Lazarevcu,
gdje joj je nedavno dodijeqena
tre}a nagrada za karikaturu
u kategoriji „Portret Gaše”.
„Nejra je odli~na u~enica,
vesela, vaspitana i odgovorna djevoj~ica koja voli
da slika i ~ita. Na ~asovima materweg jezika ~esto je
prozovem da pro~ita tekst
iz ~itanke jer ima lijepu
dikciju i ona je naša malena spikerka u odjeqewu”,
ka`e u~iteqica Marijana
Krivokapi}.
O radu Nejre Belegu likovni pedagog mr Seida Belegovi} ka`e: „Nejra je
dru`equbiva i osje}ajna
djevoj~ica, zainteresovana
za sve sfere u `ivotu, u~ewe ne zaboravqa, a likovno
je wena stvarala~ka rekreacija. Likovnu suptilnost
svojih radova realizuje
tonskim gradacijama toplih boja, a u radu ima nemjerqivu podršku roditeqa.
To Nejra, svakako, zaslu`uje”.
[. B.
–
*
NOVE KWIGE
VELIKI DOPRINOS NASTAVI IZME\U PRIVIDA I SUŠTINE
(Dr Du{anka Popovi}: „Dijalekatska odstupawa u govoru u~enika osnovnih škola na podru~ju starijih crnogorskih govora”, Zavod za {kolstvo, Podgorica, 2010)
wiga „Dijalekatska
odstupawa u govoru
K
u~enika osnovnih škola
na podru~ju starijih crnogorskih govora” dr Dušanke Popovi} predstavqa pouzdano analiti~ko
pozicionirawe jezi~kog
izraza u~enika sa prostora starijih crnogorskih
govora u odnosu na utvr|eno dijalekatsko stawe
istoga podru~ja, kao i u
odnosu na savremene jezi~ke norme. Ispitivawe govora u~enika na navedenom
terenu ura|eno je kao dio
šire analize – koliko i
kako nastava jezika doprinosi postizawu jezi~ke kulture tokom osnovnog školovawa. Identifikuju}i
konkretne
(ne)standardne jezi~ke pojave karakteristi~ne za
školski ambijent na prostoru starijih crnogorskih govora, dr Dušanka
Popovi} je, u stvari, ponudila materijal zna~ajan
za planirawe i izvo|ewe
nastave materweg jezika,
a time i za unapre|ewe je-
zi~kih znawa osnovaca.
Sprovedeno istra`ivawe
ograni~eno je na govor u~enika dvije gradske škole
(teritorija Podgorice i
Bijelog Poqa) i dvije seoske škole (seosko podru~je
u blizini Podgorice i Bijelog Poqa). Ispitivanu
populaciju predstavqali
su u~enici drugog, ~etvrtog, šestog i osmog razreda osmogodišwe osnovne
škole – ukupno 320 u~enika razli~itog uspjeha iz
32 odjeqewa. Analizirani
jezi~ki korpus formiran
MODEL ZAJEDNI^KOG
OPSTANKA
(Veselin N. Kowevi}: „Vraneška legenda“,
Matica crnogorska, Bijelo Poqe, 2010)
wiga Veselina Kowevi}a
„Vraneška legenda“ veoma je
K
savjesno napisano štivo. Autor
je naveo i pojedina~no komentarisao svih šesnaest varijanti
legende o nastanku imena svog
rodnog kraja. Argumentovano, putem uporedne analize, pozivaju}i
se na relevantne istorijske izvore, pokazao je i mawkavosti pojedinih interpretacija legendarnog doga|aja i li~nosti dovo|enih u vezu sa wime, ne libe}i se
da uka`e na propuste i istoriografskih autoriteta, poput
onog u vezi sa odrednicom „Mušovi}i“ u „Istorijskom
leksikonu Crne Gore“ koji su uredili @ivko
Andrijaševi} i Šerbo Rastoder.
Kowevi}eva akribi~na elaboracija otvara prostor i
za razli~ite aspekte posmatrawa imena Pavino Poqe i
legende vezane za wega, za multidisciplinarni pristup
veoma slojevitom i nedovoqno ispitanom kulturnom
nasqe|u ovih krajeva.
Me|u mnogim vrlinama Kowevi}eve kwige, pored odli~nog dokumentarnog dijela, reskog, vrcavog polemi~kog
stila, jeste i to što je u woj pokazano kako su na našim
prostorima još veoma aktivni atavisti~ki plemenski
porivi; kako se u novije vrijeme legendarnom pokušava
obu}i stvarnosna ode`da vezuju}i ga po svaku cijenu za
istorijske ~iwenice. U posqedwe se vrijeme mnogi bratstveni~ki neohroni~ari prosto utrkuju da i sebe i svoje ro|ake ve`u za znamenite istorijske li~nosti, pa ~ak
i dinastije. Kowevi}eva kwiga ukazuje i na ono što je
najboqi strukturni sloj svake legende, pa i ove. Ona, naime, nastoji da uqepša stvarnost, da oboji doga|aje veselijim bojama i projicira ih kao uzor. U „Vraneškoj legendi“ qubav lijepe Pave i wenog „islamiziranog Romea“, kako ga naziva autor, prevladava religijske i druge distance, a polo`aj i `ivqewe wihovih podanika
usqed toga su snošqiviji i boqi. Legenda projicira arhetipske kolektivne `eqe kako je trebalo biti.
Pri samom kraju, autor opomiwe i sugeri{e da bi stare vraneške grobne plo~e trebalo zaštititi i sa~uvati ih kao kulturne spomenike. Ovom kwigom on je wihovoj zaštiti, na najboqi na~in, dao svoj dragocjeni doprinos. Najboqi dokaz za to jeste nedavna, svake hvale
vrijedna akcija mještana – Siniše ^abarkape, te u~iteqice Maje Mora~anin i wene koleginice, profesorice
Violete Lalevi}, koji su zajedni~ki uredili ovaj zna~ajni kulturnoistorijski spomenik.
Najava Novaka Novakovi}a, direktora škole „Milovan Jeli}“, da }e od naredne godine jedan dan u {koli, po~etkom maja, tradicionalno biti posve}en obiqe`avawu ovog predawa, kojom prilikom }e biti organizovana
i školska priredba, predstavqa punu afirmaciju ne samog predawa, ve} i wegove suštinske poruke: potrebe za
vjerskom i nacionalnom tolerancijom; za razumijevawem
drugog i druga~ijeg – kao jedinim modelom koji nam pru`a mogu}nost opstanka na ovim surovim prostorima.
Radomir – Rade Ili}
je na osnovu sakupqenih
pisanih radova u~enika –
pismene vje`be, školski
(pismeni) zadaci, doma}i
zadaci, i audiozapisa u~eni~kog govora. Nakon po~etnog predstavqawa metodologije istra`ivawa
i poglavqa u kome je dat
pregled opštih karakteristika starijih crnogorskih govora, slijedi egzemplifikacija i deskripcija konkretnih jezi~kih
pojava razli~itih jezi~kih nivoa, odnosno utvr|ivawe jezi~kog stawa
svojstvenog
izabranoj
školskoj populaciji. Opisom fonetskih, morfoloških, pojedinih sintaksi~kih, leksi~kih i ortografskih odlika, kao i opštim napomenama o akcenatskim karakteristikama ispitivanog jezi~kog izraza, autorka je dala
neposredne smjernice za
unapre|ewe nastave materweg jezika, a samim
tim i vrijedan doprinos
nauci o jeziku.
Dr Sawa Šubari}
23
(Borislav Jovanovi}: „Otkrivawe Tanatosa“,
Plima, Ulciw, 2009)
wi`evni rad Borislava Jovanovi}a
biqe`e raznorodna djela (pjesme, eseK
ji, aforizmi, roman, kwige za djecu) ali
on se posqedwih desetak godina posebno
profilisao kao jedan od najagilnijih tuma~a savremene, odnosno novije crnogorske kwi`evnosti. Ujedno, poezija mu je bila nekako potisnuta, mawe prisutna u javnosti u odnosu na kwi`evnokriti~ke tekstove. Ta se situacija mijewa s kwigom
„Kenotaf“, za koju je dobio presti`nu nagradu „Risto Ratkovi}“.
Jovanovi}eva pjesni~ka zbirka „Otkrivawe Tanatosa“ predstavqa neku vrstu
wegovog poetsko-`ivotnog rezimea ili
oporuke kao odraza pjesnikovog samotnog
sazvu~ja i sjetnih egzistencijalnih slojeva razvu~enih na sve strane. Pjesnik u
ovoj kwizi artikuliše postupak neizvjesnog pregovarawa sa samim sobom, sopstvenim unutrašwim zakonima u odnosu
na poredak okolnog svijeta. Ujedno nas
podsje}a da se sve doga|a u jeziku. Uostalom, u wemu se nalaze mnoge stvari koje
nikada nijesu postojale izvan wega. Otuda
pjesnik u uvodu kwige ka`e: „Ako bi voskrsla cjelokupna jezi~ka struktura svijeta, pretvaraju}i se u pjesni~ku znakovitost, mo`da bi smrt briznula u pokajni~ki pla~“. No, uvi|aju}i neminovnu prolaznost svega postoje}eg, pjesnik cini~no
priziva smrt da vrijeme prolaznosti
skrati i preduhitri i na taj na~in uti~e
na nešto ~iji krajwi ishod ne mo`e promijeniti. Dakle, pjesnik se jedino smrti
redozemqe je, bez sumwe, kult i
mit svakoga velikog pjesnika, piS
saca, mislilaca, filozofa, slikara
ili bilo kojeg drugog umjetnika. To je
inspiracija i san bivawa, nebo za qubav i bezvrijeme pjesni~kog stvaralaštva, raj za meditaciju sredozemske
metafizike koja se u pjesništvu izuzetno darovitog crnogorskog pjesnika Borisa Jovanovi}a Kastela pokazuje u svom najpotpunijem obliku.
Radi se o qepoti i boli, o radosti
i rani, o blizini i daqini kroz qubav, radi se, dakle, o svemu što prolazi, odlazi i ostaje kroz poeziju vje~ito, besmrtno i neuništivo. Pjesni~ki univerzum B. J. Kastela mogli bismo opredijeliti kao specifi~nu poeti~no-срedozemsku metafiziku, kao
univerzum magi~ne poetike koja opjevava qepotu i tragediju qudskog u
najširem podru~ju Sredozemnog mora.
Mediteran Kavafisa i Seferisa,
ali i Kvazimoda i Montalea, te Sapfo, Valerija, Kamija i brojnih drugih
poeta Španije, Gr~ke, Italije, jadranske obale, maloazijske i sjevernoafri~ke obale, jeste opijat za stvarawe jedne od najve}ih poeti~kih atmosfera svjetske poezije. Boris Jovanovi} Kastel se rodio me|u ovim najve}im, najboqim ~istim dušama morskog i vazdušnog jezika. Sawa i piše,
piše i sawa, pjeva, stvara, kroz pjesme
širi talase novog i druk~ijeg ~ovje~anstva, troši sjeme za humanizam
budu}nosti koja je sa wegovim bi}em
mo`e oduprijeti stihovima, negdje izme|u
privida i suštine, rije~ima kao svojim
najva`nijim nasqedstvom. Zato klikuje:
„Staviti na papir cio jezik i oti}i“.
Jovanovi} u ovoj kwizi poeziju do`ivqava kao opredme}ewe odre|ene filozofske perspektive, katkad kao sukob filozofskih i `ivotnih koncepcija. On se
ovdje ne predstavqa kao neko ko pokušava
da mijewa stvari, ve} se zala`e za ubrzawe wihovog kona~nog ishoda. Rezigniran
prolaznoš}u svijeta, pjesnik se kroz prizmu svojih pesimisti~kih vizura poigrava
s neprikosnovenoš}u `ivota kao pravrednote qudskosti i besmrtnoš}u kao
jednim od najva`nijih elemenata mitološke invencije.
„Otkrivawe Tanatosa“ umnogome je rezimiraju}a kwiga melanholi~nog posmatra~a svijeta, pjesnika kojeg mu~i veliki
nemir. Jovanovi}evi naizgled }udqivi
stihovi ispuweni i boja`qivim mislima
sugerišu nam, pored ostalog, kako se u ~ovjekovom `ivotu lako ne nazire kraj tegobnih sila koliko god se trudio da podstakne i oja~a stvarala~ki zanos.
Pošto smo svi, mimo svoje voqe, ba~eni
u ogromni, divqi svijet, prepušteni ~udesnim silama, nepredvidivim putokazima i znakovima, svako ga do`ivqava na
svoj na~in, razli~ito se snalazi u wemu,
preispituje i sabira `ivotne u~inke. To,
uostalom, radi i Borislav Jovanovi} u
pjesni~koj kwizi „Otkrivawe Tanatosa.“
Bogi} Rako~evi}
POEZIJA MAGI^NE
SREDOZEMSKE METAFIZIKE
(Boris Jovanovi} Kastel: „Ru~ak na hridini“, Izdawe autora i prijateqa, Podgorica, 2010)
ve} ovdje, me|u nama. I
takvu nebesko-zemaqsku filozofiju poezije
donosi svaki pravi pjesnik tako što se bogato napaja u ostvarewu
pjesnika prošlih doba,
i onda ih povezuje, pa sa
svojom
„bo`anstvenom“ kreacijom daruje
qudskim bi}ima potpunu preporo|enost.
„Ru~ak na hridini“ je
za naš savremeni
evropski prostor izuzetno zna~ajna pjesni~ka kwiga. U vihorima kataklizmati~nih i grubih društveno-politi~kih promjena Balkana, Evrope i Planete, vidim u takvoj poeziji najvišu,
najpotpuniju nadu za ~itavo ~ovje~anstvo. Poezija B. J. Kastela je svjetionik na hridini u tom sveopštem vihoru i haosu vrijednosti. Kastelove
pjesni~ke rije~i kao rije~i vatesa
(proroka) povezuju i spajaju, umiruju sa
~istom svjetloš}u Sredozemqa, umivaju sa talasima Mediterana, miluju
wegovim vjetrom. Zato ova poezija do-
diruje našu unutrašwost jezikom s one
strane izre~enosti,
stvarnoga i zemaqskoga.
B. J. Kastel se tako,
kao predstavnik najmodernije crnogorske poezije, naseqava sa svojim
pjesni~kim
vi|ewem
svijeta na nebu – sazvije`|u svjetske poezije.
On beskompromisno istrajava kod qepote i
etike mora i kopna,
plovidbe i qubavi, intime i bespovrata, kod bratskog povezivawa razli~itosti sa izuzetnom
snagom rije~i, briqantnoš}u stila i
kulturom me|u~ovje~anskog. „Ru~ak
na hridini“ je metafizi~ki prostor
prelaza u svevrijeme i sveprostor svemira na pjesni~ki na~in. ^udesno sijaju}i rije~ima, Kastel nas uvodi u sredine morskog vazduha i hodo~aš}a sredozemskim lukama, kroz jezgra sudbina
i doga|aja, a opet je na sigurnom, na
hridini magi~nog, poeti~kog kosmosa
svoje poezije.
Ivan Dobnik
LITERATURA ZA HUMANISTE
(„Vodi~ za prvu pomo}”, grupa autora, Op{tinska
organizacija Crvenog krsta, Nik{i}, 2010)
ojavila se vrijedna
kwiga „Vodi~ za prP
vu pomo}” – grupno djelo
petnaestorice eminentnih qekara specijalista
razli~itih oblasti, koja
}e rije{iti mnoge dileme i nesnala`ewa u
spremawu osnovaca i
sredwo{kolaca za teoretska i prakti~na znawa iz prve pomo}i. Do{ao je kraj beskona~nim
lutawima u obezbe|ivawu literature za mlade
humaniste. Znala~ki pisana, likovno i vizuelno
dobro koncipirana jer
svaki primjerak dodatno
prati CD i DVD.
Kwiga je posve}ena volonterima Crvenog krsta, koji }e se sigurno
wome najvi{e koristiti, a donosi mno{tvo
stru~nih opisa i uputstava. Uz op{te napomene, tu su sadr`aji o emocionalnim reakcijama
nakon prve pomo}i, o
procjeni stawa unesre}enog, pomjerawu i prenosu,
obezbje|ivawu
osnovnih
`ivotnih
funkcija, automatskom
eksternom defibrilatoru (AED), o pomo}i
trudnicama i djeci.
Poseban
sadr`ajni
blok ove vrijedne kwige
prezentuje specijalisti~ke zahvate (sve vrste
krvarewa, gu{ewa /zagu{ewa/ kod odoj~adi i djece, vrste povreda lica,
glave, ko`e, vrata, oka,
ki~me, povrede usqed zatrpavawa, sve otvorene
povrede kostiju, mi{i}a
i zglobova, saobra}ajne
nesre}e, toplotni udari
i opekotine, sun~anica
i promrzline, sr~ani
udari i angina pektoris,
{log i dr.).
Dat je i ogled o preventivnoj borbi ~ovjeka sa
vje~nim pratiocem –
stresom u hitnim slu~ajevima, o trovawu, konvulzijama, o pomo}i kod
hipoglikemije, o ujedima
koji znaju biti veoma
opasni po `ivot (a izazivaju ih ose, p~ele, str{qeni, pauci, krpeqi,
zmije otrovnice, kao i
otrovne morske `ivotiwe, ribe `arwa~e i
uobi~ajeni ubodi morskog je`a).
Autori ove nau~no utemeqene kwige koristili su obimnu medicinsko-nau~nu literaturu.
Kwiga svakome mo`e biti od koristi ukoliko se
na|e u situaciji da mora
da primijeni wene korisne savjete.
Bl. Koprivica
12. novembar 2010. godine
je
d
NOVE KWIGE
OŠ „Milan Vukovi}“ u Herceg Novom
Fakultet za sport i fizi~ko vaspitawe u Nik{i}u
STEPENICAMA USPJEHA
POKLON BIV[EG PROFESORA
rof. dr Vojin Nikoli}, biv{i pro fesor i dugogodi{wi rukovodilac
P
Fakulteta za sport i fizi~ko vaspitawe u Nikši}u, nedavno je ovoj visoko{kolskoj ustanovi uru~io vrijedan poklon. On je novootvorenoj sportskoj biblioteci poklonio 600 stru~nih kwiga.
„Bibliote~ki fond je zna~ajno uve}an
va`nim naslovima. I do sada je bilo
primjera onih koji su poklawali stru~nu literaturu biblioteci našeg fakulteta, na ~emu svim donatorima zahvaqujemo. Ipak, priznajem da smo gestom
profesora Nikoli}a posebno dirnuti,
jer se radi o ~ovjeku koji je ve}ini sa dašwih profesora našeg fakulteta
bio profesor na katedri tadašweg Na - DIRQIV GEST: Profesori Nikoli} i Bjelica
stavni~kog fakulteta u Nikši}u”, is takao je dekan prof. dr Duško Bjelica.
ri. Titulu doktora stekao je 1980. godine na
On je podsjetio da je prof. Nikoli} prvi Kineziološkom fakultetu Sveu~ilišta u
doktor nauka fizi~ke kulture u Crnoj Go- Zagrebu.
[. B.
Odli~ni i u nastavi i na sceni
Petog oktobra herceg- „Milan Vukovi}“ opraNova publikacija Zavoda za {kolstvo
novska škola „Milan vdala dobijawe Dr`avne
USPJE[NI NA
Vukovi}“ proslavila je nagrade „Oktoih”. U škARMALOVOM
Dan škole, koji je sve~a- oli koja je me|u prvima
KONKURSU
no obiqe`en prigodnim radila po reformismanifestacijama. U~e- anom programu, za`ivio
Zavod za {kolstvo, ta~nije
dâ na uvid stru~noj javnosti, roEkolo{ka
sekcija
nici i nastavnici su po- je i individualni obrOdsjek za utvr|ivawe kvalitediteqima i zaposlenima u obraO[ „Milan Vukovi}”
lo`ili cvije}e na grob azovni program. Wime je
ta, nedavno je {tampao novu puzovnim institucijama. Naravno,
u Herceg Novom uspjeMilana Vukovi}a na Po- obuhva}eno 16 u~enika
bli
ka
ci
ju
pod
na
zi
vom
„Me
to
na{a `eqa je da bude od koristi
{no je u~estvovala na
dima, redakcija školske sa posebnim potrebama.
dologija za eksternu evaluaciju
{kolama, direktorima i nastavkonkursu
ekolo{ke
Mnogo je ulo`eno u kvradio-stanice emitovavaspitno-obrazovnog rada”. Kanicima”, obja{wava Popovi}.
akcije „Armalov fond
la je prigodni program, alitet radnog prostora
ko isti~e Radovan Popovi}, ruOn podsje}a i na ~iwenicu da
za zdravu pija}u vodu u
odr`an je literarni ma- i ambijenta (prošle
ko
vo
di
lac
ovog
od
sje
ka,
pu
bli
je
reforma obrazovawa otvoren
{kolama”, koji je 1.
tine i objavqen škol- školske godine potpuno
kacija je proistekla iz `eqe
i dug proces, te da je stoga i meoktobra zavr{en u
ski list „Lu~“. Pret- je renovirana bibliotda se na jednom mjestu predstave
todologija nadzora podlo`na
Sloveniji. U konku hodnog dana odr`ana je eka). Planirana je rekosvi neophodni parametri koji
stalnom kriti~kom mi{qewu i
renciji 124 osnovne
glavna sve~anost na ko- nstrukcija sale za kuse
uzi
ma
ju
u
ob
zir
u
sve
o
bu
hvat
prilago|avawu. Ipak, on izra{kole iz {est dr`ava
joj je bio veliki broj go- lturne djelatnosti, kao
noj i objektivnoj slici stawa
`ava uvjerewe da }e ova publiu~esnica, me|u 19 najstiju, u~enika i wihovih i stare školske zgrade,
organizacije vaspitno-obrazovnog rada u kacija biti od pomo}i {kolama da uspoboqih na{la se i ova
roditeqa, kao i zaposle- ~ime bi se dobilo vi{e
{kolskim institucijama.
stave objektivne i mjerqive kriterijume
{kola. ^lanovi ekonih u {koli. O rezulta- prostora za rad u mati„Ovo
iz
da
we
Na
{e
{ko
le
re
zul
tat
je
na
za daqe unapre|ewe kvaliteta rada i nalo{ke sekcije – Maritima je govorio direk- ~noj školi.
pora da se jedna zna~ajna oblast priredi i stave.
[. B.
ja ]osi}, Milenko
Novinarska sekcija
tor {kole @eqko BojoObradovi},
Stefivi}. U~esnici u prograca Dabovi}, Jana Ramu pokazali su svoje vjedan i Milica Ivan~ov
štine ste~ene u~eš}em
sa mentorom Zoranom
u radu brojnih sekcija.
Grubi{i}em, profeУченику, који се жалио да је због
VODORAVNO: 1. Porijeklo ne~ega, 13. Vrsta morske ribe, 14. Prvo slovo
Nakon sve~anosti, za
sorom biologije, dali
дигитрона
добио
погрешно
рјешење,
feni~kog pisma, 15. Geometrijska figura, 16. Plemi}i u staroj Turskoj, 17.
u~enike
je
odr`ana
su originalan i zaniпрофесор рече: „Ти укључиш
Svijetao, radostan, 19. Kwi`evnik Andri}, 20. Oznaka za Veliku Britaniju,
više~asovna
`urka.
mqiv plan aktivnosti
дигитрон, а искључиш мозак“.
21. Novozelandski papagaj, 22. Manekenka iz Engleske, Kejt, 24. Ime glumice
[kola
ima
oko
800
osvje{}ivawa u~enika
Bakster, 25. Jedan pade`, 31. Inicijali teniserke Ivanovi}, 32. Zabluda, gre***
osnovaca,
a
rezultati
u
i lokalne zajednice o
ška (lat.), 33. Susjedna slova azbuke, 35. Republi~ki krivi~ni zakonik (skr.),
Професорима,
који
су
питали
када
ће
u~ewu i na republi~kim
zna~aju o~uvawa izvo37. Va`an, zna~ajan, 38. Poklon, 40. Bog kod muslimana, 42. Univerzitetski
добити топли оброк, благајник рече:
takmi~ewima
svjedo~e
o
ra vode za pi}e u pri grad u Engleskoj, 43. Italijanski hemi~ar, nobelovac, \ulio, 44. Hemijski
„Када вам скувају жене“.
odli~nim
postignu}ima.
rodi, te o odgovornoelemenat, 46. Simbol iridijuma, 47. Ruski kwi`evnik, Anton Pavlovi~, 48.
U protekloj školskoj
***
om i {tedqivom poBog zla u persijskoj mitologiji, 49. Italijanski kompozitor, Pu~ini.
godini 265 u~enika razЈедан професор рече: „У наредним
stupawu sa vodom za
USPRAVNO: 1. Jedna evropska metropola, 2. Vrsta sportske igre, 3. Francuпјесмама
многи
болују
од
љубави
и
red
je
završilo
s
odli~pi}e u svakodnevnom
ska glumica, Klodin, 4. Volt-amper (skr.), 5. Pripadnik hriš}anske vjerske
умиру
од
ње.
То
значи
да
је
љубав
nim uspjehom, a prola`ivotu. Zahvaquju}i
sekte, 6. Prevara (turc.), 7. Uzro~ni veznik, 8. Kratkotrajan, brzo prolazan,
озбиљна болест“.
znost je bila stoprotome, kompanija Ar9. Centralni komitet (skr.), 10. Jezero u Sjevernoj Americi, 11. Obra|en dracentna. O uspjehu govore
mal je {kolu nagradi***
gi kamen, 12. Takmi~ewa u viteškim igrama kod starih Grka, 17. Osnovi
i
rezultati
na
naciola sa pet kompleta saЈедан професор рече: „Соле ми
elektrotehnike (skr.), 18. Francuska negacija, 21. Slovo gr~kog alfabeta, 23.
nalnim testirawima ─
nitarnih
armatura.
памет иако држим дијету“.
Slu`ba tehni~ke kontrole (skr.), 26. Nosni glasovi, 27. Soli mokra}ne kisedo sada su uvijek bili iline, 28. Pogonska mašina, 29. Savezna dr`ava SAD, 30. Spisak štamparskih
znad dr`avnog prosjeka.
Redakcija MV-radija
Milivoje Š}eki}
grešaka, 34. ^eški dnevni list, 36. Sveštenstvo, 39. Dio molekula, 41. MjeTo pokazuje da je {kola
sto u Hercegovini, 43. Stub od o~vrslog vulkanskog materijala, 45. Staroegipatski bog Sunca, Amon, 47. Oznaka za ^a~ak.
Nikola Mirkovi}
METODOLOGIJA ZA EKSTERNU EVALUACIJU
HUMOR U [KOLI
UKR[TENE RIJE^I BROJ 122
U~enici Centra „1. jun” na Specijalnoj olimpijadi u Var{avi
OSVOJILI ZLATO, SREBRO, BRONZU
a
Evropskim sportskim igrama mladih,
N
odr`anim od 15. do 24. septembra u Varšavi, pod pokroviteqstvom „Specijalne
olimpijade“, u~enici Centra „1. jun” postigli su zna~ajan uspjeh, osvojivši tri
medaqe: Fikret Pupovi} –
zlato u trci na 100 m, Violeta Vuja~i} – srebro u trci na 100 m, Jadranka Joki}
– bronzu u stonom tenisu.
Na ovim igrama u~estvovalo je 56 dr`ava sa oko 1.600
takmi~ara.
Osim sportskog karaktera, manifestacija je veoma zna~ajna za socijalizaciju, edukaciju i
integraciju u~enika Centra
u širu društvenu zajednicu. U~enici su se vratili
puni lijepih utisaka, sa
mnogo novih prijateqstava
sa djecom širom Evrope. U
Var{avi su boravili u
pratwi profesora @eqka
Rajkovi}a i Aleksandra
Vuksanovi}a.
Vjera Kova~evi}
RJEŠEWE UKRŠTENIH RIJE^I BR. 121 – VODORAVNO: Konglomeracija, Asir, Peru, alef, NKV, dolama, ide, ua, jen, ULF, RL, Rio de @aneiro,
b, Md, Nabi, Šo, p, RAP, štrajk, kar, Uroš, ikra, Afro, nesit, OT, Keops,
Ostrog, paprat.
LIST PROSVJETNIH, KULTURNIH I NAU^NIH RADNIKA CRNE GORE
61
OSNIVA^: ZAVOD ZA UXBENIKE I NASTAVNA SREDSTVA CRNE GORE
GLAVNI I ODGOVORNI UREDNIK: Miroje Vukovi}
REDAKCIJA: dr Savo Stevovi}, dr Du{anka Popovi}, dr Lidija Vuja~i}, Lida Vukmanovi}-Taba{, mr Seida Belegovi}
UREDNIK U LISTU: Jovanka Vukanovi}, SEKRETAR: Sowa Bo{kovi}
TEHNI^KI UREDNIK: Ratko Mugo{a Mugi, KOREKTOR: Ratko P. Stojanovi}. ELEKTRONSKI PRELOM: Momir Mihajlovi}
List izlazi dva puta mjese~no. Godi{wa pretplata 4,40 eura, polugodi{wa 2,20 eura
Broj `iro ra~una kod PB Podgorica: 550-1299-66. Veb-sajt: www.prosvjetnirad.co.me
[tampa NJP POBJ EDA - sektor Grafi~ka djelatnost - Podgorica UREDNI[TVO I ADMINISTRACIJA: Ulica Bal{i}a br. 4.
tel/fah:020-231-254 i 020-231-255, mob. 069-021- 492. E-mail: [email protected] Rukopisi se ne vra}aju
ZA NA STA VU
Godina HVII
Novembar 2010.
broj 131
Nastava materweg jezika i kwi`evnosti
BRANKO ]OPI]: „ORLOVI RANO LETE”
(VII razred)
– zahtijeva da prika`u mjesto i vrijeme
– upu}uje ih na podatke za prikazivawe tra`enog
Ciqevi ~asa:
– uo~avawe odlika romana, isticawem wegove tematske
osnove
– upoznavawe kwi`evnih likova i razvijawe sposobnosti identifikacije
– analizirawe i shvatawe postupaka likova
– vrijeme i mjesto do`ivqaja radwe i kwi`evna motivacija
– sadr`aji i pojmovi: roman–podjela–zna~ewe; doma}a
lektira
Oblici rada:
– frontalni
– individualni
– grupni
TOK ^ASA
Evokacija
Znam:
– jedan u~enik govori o piscu i wegovom stvarala{tvu;
– drugi u~enik pravi tabelu u kojoj pi{e biografske podatke;
– tre}i u~enik pri~a o pi{~evoj inspiraciji da napi{e
ovaj roman
Razumijevawe zna~ewa (`elim da znam):
predstavqawe likova djela radom u grupi
I grupa: Ja sam haramba{a Jovan~e (predstavqawe organizatora mnogih akcija, isticawe wegove brige i privr`enosti)
II grupa: Ja sam Stric (predstavqawe lika uz isticawe
wegove odanosti i simpati~nosti; Ja sam Lazar ma~ak
(predstavqawe lika i `eqe)
III grupa: Ja sam \oko Potrk (predstavqawe lika, uz obja{wewe za{to su ga tako zvali, zadu`ewa koje je imao
u dru`ini)
IV grupa: Ja sam Luwa (predstavqawe lika i isticawe
wene ~vrstine i emocionalnosti); Ja sam Nik ]ulibrk,
zvani Amerikanac
(predstavqawe lika i wegove `eqe)
V grupa: Ja sam poqar Lijan (predstavqawe uz slikovito
prikazivawe lika)
VI grupa: Ja sam Nikoletina Bursa} (predstavqawe lika
i wegove `eqe uz isticawe odlu~nosti i hrabrosti)
Svaka grupa pri~a iz svoga ugla (predstavqa) ostalim
likovima, prikazuju}i wihove osobine i isti~u}i wihove `eqe;
Refleksija (nau~io sam):
Pomo}u sa~iwene kviz-tabele, koja je od{tampana, u~enici izvode zakqu~ak o prostornoj i vremenskoj lokalizaciji, o likovima, o sadr`aju, o simboli~kom zna~ewu
pojmova – orao i soko, o autobiografskom sadr`aju i tematsko-idejnoj osnovi.
Metode rada:
– dijalo{ka
– monolo{ka
– demonstrativna
– samostalan rad u~enika
Nastavna sredstva:
– portret pisca
– djelo „Orlovi rano lete”
– nastavni listi}i
-– plakat (kviz – tabela)
Korelacija:
– Likovna kultura (likovno predstavqawe);
– Istorija: djetiwstvo, u vrijeme predstavqawa doga|aja;
– Geografija: do`ivqavawe mjesta radwe: selo, {uma,
Prokin Gaj, tepsija, varo{ica;
– Gra|ansko vaspitawe (porodica, {kola, dru{tveni odnosi)
Aktivnosti u~enika:
– razmjewuju utiske o pro~itanom
– pripovijedaju sadr`aj u prvom licu
– slu{aju i dopuwavaju rad svojih drugova
– vode argumentovane dijaloge
– postavqaju pitawa u~enicima drugih grupa i odgovaraju na ista
– glume imitiraju}i likove
– slikovito i jasno predstavqaju likove
– sara|uju u grupi i zajedni~ki donose zakqu~ke
„ORLOVI RANO LETE” – BRANKO ]OPI]
O piscu:
– Ro|en je u Ha{anima pod Grme~om, a umro je 1984. godine u Beogradu.
– Pisao je pjesme, romane, pripovijetke, scenarija za
film i dr.
Aktivnosti nastavnika
– informi{e o tematsko-idejnoj osnovi i daje punu sa mostalnost u radu
– neprekidno vodi aktivnosti
– upu}uje u~enike na tra`ewe podataka
– formira grupe po imenima likova iz djela
– zahtijeva da analiziraju tra`eno (likove – svako iz
svog ugla)
– izvla~i iz razmi{qawa pravilne zakqu~ke
– dopuwuje rad novim aktivnostima
Sadr`aj: prvi i drugi dio
– Prokin Gaj
– Tepsija
– dolazak u~iteqa
– upoznavawe dje~aka
– odoma}ivawe Strica
– ure|ivawe logora
1
II Kada u~iteq poku{ava da tu~e Jovan~eta
III Kada Stric izgovara molitvu
IV Kada Stric ka`wava samog sebe
V Kada Lijan ka`e da je oti{ao u zemqu...
VI Kad kuta kuje Zije postaje
– Kad se vodi „quta bitka” izme|u...
– sastajawe
– natpis na kolibi
– rje{avawe obroka
– Luwine `eqe
– istra`ivawe pe}ine
– Luwin glas
– @ujina ku}ica
– Lijanovo tra`ewe
– Lijanovo pri~iwavawe
Likovi
– Luwa: Razdragana, tiha, }utqiva, velikih mirnih o~iju
– Poqar Lijan: krivonog, lukavog pogleda, lisi~jeg lica, pijanica
– U~iteq: mrk, zlovoqan, star, neispavan, razgoropadan
– Nikoletina Bursa}: jak, we`an, osje}ajan, popustqiv,
razumqiv
Likovi:
Jovan~e: odlu~an, pravedan, bistrouman, omiqen, po{tovan, povjerqiv
Stric: siro~e, najvi{i, odan, neustra{iv, komi~an
\oko Potrk: brz, stihotvorac
Lazar ma~ak: omalen, prgav, okretan, otvoren, neustra{iv
Nik ]ulibrk: dobar, kaubojski izgled
Nikolica: svojeglav, qut, crn
Ivan Popovi} Vawka: krupan, temeqit
Luwa: uporna, dobra, odlu~na
Tema
– Kako je proticalo nemirno i burno vrijeme dje~a{tva
Jovan~etove dru`ine
– Orao i soko su simboli slobode i hrabrosti
Vrijeme: Prije rata i za vrijeme rata
Mjesto: selo Lipovo, Prokin Gaj, Tepsija
Izmijenite kraj „koji se nijesu vratili” rije~ima „svi
su se vratili”, dajte sre}niji zavr{etak.
Humor u romanu
I Kada je Stric rekao da se Dunav uliva u Jadransko more, a zatim da se ne uliva nigdje, da ponire pod zemqu
kao onaj poto~i} u Prokinom Gaju
Slavica Jasavi},
O[ „Xafer Niko~evi}”,
Gusiwe
Nastava matematike
GEOMETRIJSKE FIGURE, BROJAWE, BOJE...
(I razred)
boje, pravougaonici iste boje i krugovi iste boje;
– Igraju igru „Ne quti se ~ovje~e“ ~ija su poqa geometrijske figure.
NASTAVNE METODE: Dijaloška, posmatrawa, ilustrativno-demonstrativna
OBLICI RADA: Frontalni, individualni, grupni
KORELACIJA: Likovna kultura (prepoznavawe i
imenovawe boja)
CIQEVI:
– Osposobqavawe u~enika da prepoznaju i pravilno
imenuju geometrijske figure;
– Razvijawe sposobnosti posmatrawa;
– Brojawe do 6 (kru`i}i na kocki za igru „Ne quti se
~ovje~e“);
– Uo~avawe oblika kocke;
– Razvijawe logi~kog i matemati~kog mišqewa i zakqu~ivawa;
– Prepoznavawe boja.
TIP ^ASA: Produbqivawe znawa
AKTIVNOSTI:
– U~enici nabrajaju u~ene geometrijske figure;
– Uzimaju sa table modele geometrijskih figura razli~itih boja;
– U sveskama ocrtavaju modele geometrijskih figura i
boje istom bojom kakve su boje modela;
– Izlaze pred tablu i formiraju skupove ~iji su elementi iste geometrijske figure (skup kvadrata, skup
pravougaonika, skup trouglova i skup krugova);
– Formiraju skupove ~iji su elementi kvadrati iste
STRUKTURA I TOK ^ASA
UVODNI DIO ^ASA
– Razgovor o u~enim geometrijskim figurama
GLAVNI DIO ^ASA
– Svaki u~enik iza|e pred tablu i uzme po jedan model
geometrijskih figura. Modeli su razli~itih boja. Na
primjer: Milena, uzmi plavi kvadrat, `uti krug, crveni pravougaonik i `uti trougao. (U~enici tako prepoznaju geometrijske figure i prepoznaju boje.)
–U sveskama ocrtavaju modele kvadrata, pravougaonika, trougla i kruga. Zatim ih bojaju istom bojom koje su boje modeli.
2
– Izlaze pred tablu i formiraju skupove ~iji su elementi iste geometrijske figure.
– Formiraju skupove ~iji su elementi kvadrati iste
boje, pravougaonici iste boje, trouglovi iste boje i
krugovi iste boje.
– Geometrijske figure, tj. poqa, imaju odre|eno zna~ewe.
ZAVRŠNI DIO ^ASA
– Igra „Ne quti se ~ovje~e“ (Na ve}em ~aršavu oslikana poqa oblika geometrijskih figura)
– Poqa su geometrijske figure, a pioni su u~enici koji imaju bexeve kruga (I grupa), kvadrata (II grupa), pravougaonika
(III grupa) i trougla (IV grupa). Grupu ~ine ~etiri u~enika.
Napomena: Igra „Ne quti se ~ovje~e“ preuzeta je iz ~asopisa „Barka qubavi“ JPU „Qubica Jovanovi} Maše“.
MATERIJALI: Plasti~ni, magnetni modeli geometrijskih figura, ~aršav, kola`-papir, bojice, flomasteri.
U~iteqica: Vesna Matovi}
Vaspita~ica: Sowa Glomazi}
OŠ „Mirko Srzenti}“, Petrovac
Nastava engleskog jezika
REVISION – UNITS 1&2
(IV razred)
Language skills: listening, speaking, reading
Teaching aids and materials: DVD, worksheets, textbooks, CD
The form of working: group, individual
Aims: to revise language learned
Objectives: to develop listening, speaking and reading skills
Time starts). The teacher asks: Do you like monsters? Are they
scary? How many monsters are there? How many eyes has it got?
How many legs has it got? The children watch The Film Time.
The teacher stops it at moments to ask: Who’s this? Are his eyes
big or small? What’s this? Is it blue? Is it happy? Is it scared? Have you seen the film? Then they watch the scene at monsters’
school and the teacher asks: How many monsters are there at
school? What colour are they? How many eyes/ ears/ legs/ arms
have they got? The pupils watch the rest of the video and describe their own faces. (Estimated time: 15 minutes)
Activity plan
Part one: (warm-up) Pupils play game. The teacher orders: Touch
your nose! Touch your eyes! Touch your mouth! Touch your
chin! Touch your hair! Touch your ears! (Estimated time: 4 minutes)
Part five: The children complete and colour the worksheet. Then
they listen to the song from the episode again and sing along with
Lucy and Ted. (Estimated time: 8 minutes)
Part two: The teacher draws five incomplete faces on the board
and asks: What’s missing? The pupils say: Nose, ears, chin, hair,
mouth, etc… (Estimated time: 4 minutes)
Part six: The children show and describe the masks they made at
home. (Estimated time: 8 minutes)
Part three: The children watch the video episode from start to finish. The teacher asks which words they remember hearing from
the episode. (Estimated time: 6 minutes)
Aleksandra Karaxi}
OŠ „Dušan Obradovi}“,
@abqak
Part four: The children watch the first part again (until the Film
Nastava hemije
VODA
(I razred)
Ciqevi ~asa: U~enik treba da upozna sve relevantne
~iwenice u vezi sa vodom, ali i proširi znawe; razvije
saznawa da su ekološki problemi kompleksni i da zahtijevaju znawa iz razli~itih nauka; da koristi više
izvora informacija
Tehnike: dijalog, samostalni rad, demonstracija
Oblici rada: frontalni, grupni, individualni
Nastavna sredstva: nastavni listi}i, informacije
koje su u~enici prikupili iz raznih sredstava informisawa, materijal i DVD iz „Zelenog paketa“
Korelacija: fizika, biologija, geografija
3
rganizacija ~asa (tok ~asa):
Organizacija ~asa (tokO~asa):
Faze ~asa
Evokacija
Planirani
sadr`aj rada
– Upoznavawe sa ciqem
i temom ~asa
kroz slajd
prezentaciju
– Prikazivawe obrazovnog filma
– Podjela na
grupe
– Priprema
za rad
Prvi korak
Rad u
grupama
Planirano
vrijeme u
minutima
10 minuta
20 minuta
Razumijevawe
zna~ewa
Drugi korak
Prezentovawe ura|enog
Refleksija
Tre}i korak
Zajedni~ko
kompletirawe rada
Aktivnost
nastavnika
Aktivnost
u~enika
– Ukqu~uje
prezentaciju
na kojoj se
nalazi popis
tema
– Prikazivawe obrazovnog filma
– Podjela materijala na
osnovu kojeg
se u~enici
dijele na
grupe
– Obezbje|uje
uslove za rad
– Daje instrukcije u~enicima
– Gledaju
slajd-prezentaciju i
film
– Pronalaze
grupu
– Pa`qivo
slušaju instrukcije
– Pripremaju
materijal za
rad
– Pretra`uju
– Daje detaqizvore inna uputstva
formacija
za rad i ob– Vrše krijašwava ako
ti~ko odabiza tim posrawe tektoji potreba
stova
– Kontroli– Pišu odgoše i usmjeravaraju}e tekva rad u~estove
nika
– Dizajniraju
10 minuta
– Procjewuje
kvalitet
ura|enog
– Diskutuje
sa u~enicima
o napisanim
~lancima
5 minuta
Dogovara se
sa u~enicima
oko završetka rada
– Izvještavaju
– Pregledaju
radove drugih grupa
– Diskutuju
o dobijenim
rezultatima
Kreiraju,
odabiraju,
dizajniraju
Metode i
oblik rada
– Dijaloška
metoda, demonstracija,
samostalni
rad
– Frontalni,
grupni, individualni oblik
– Dijaloška
metoda, prakti~na, istra`iva~ka, rad
na tekstu
Na~in
pra}ewa rada
u~enika
– Prema
pitawima
koja postavqaju
– Potvrda da
li su razumjeli instrukcije
– Pra}ewe
grupne aktivnosti anga`ovawa u~enika pojedina~no, interakcije
– Sposobnost
pisawa stru~nog teksta
– Grupni oblik
– Dijaloška
metoda
– Grupni
oblik
– Prakti~na,
dijaloška
metoda
– Grupni oblik
Kvalitet
tekstova
Argumentovanost u
procentima
4
Zumreta Roganovi},
nastavnica OŠ ,,Milosav Koqenši}“; OŠ ,,Wegoš“ ņ Cetiwe;
OŠ ,,Boro Vukmirovi}“ – Rijeka Crnojevi}a
O~ekivani
efekti
(ishodi)
– Proširivawe znawa.
– Upoznavawe relevantnih ~iwenica o
vodi
– Razvijawe
saznawa o
kompleksnosti ekoloških problema
– Da svaki
u~enik prona|e svoju
grupu
– Razumijevawe zadatka
Pisawe stru~nog teksta
Analiza
teksta
– Kreativne
sposobnosti
u~enika;
– Kriti~nost
erijalu, kao i informacije koje su saznali na prikazanom filmu. Bitno je da tekstovi budu stru~no korektni
i zanimqivi, ali i vizuelno dobro upakovani.
Još jedan zadatak za grupe: osmisliti naslovnu stranu
za ~asopis.
STRUKTURA NASTAVNOG ^ASA
EVOKACIJA
Priprema za rad (10 minuta):
U ovom dijelu ~asa u~enici se upoznaju sa ciqem i
temom ~asa. Zatim se prikazuje slajd-prezentacija i
obrazovni film o vodi sa dividija iz „Zelenog paketa“. Poslije gledawa filma, u~enici dobijaju nastavne listi}e na kojima }e pisati grupni ~lanak na dobijenu temu o vodi, kao i dodatni materijal iz priru~nika
za nastavnike iz istog paketa. Nastavnik objašwava u~enicima da tekstove pripremaju kao da }e biti objavqeni u ~asopisima. Ukazuje im i da svoje tekstove mogu
publikovati kao: vijest dana – senzacionalno, nau~nopopularni ~lanak, kao ~lanak u rubrici sa savjetima
stru~waka, „vjerovali ili ne“, ili kroz strip.
Prezentovawe ura|enog (10 minuta):
Svaka grupa mo`e da vidi rad drugih grupa. Wihov je
zadatak da kriti~ki ocijene tekstove svojih drugara, da
daju sugestije kako bi ovi bili još boqi, ta~niji, zanimqiviji. Tako|e, vrši se i odabir tekstova koji }e u}i
u ~asopis.
REFLEKSIJA
Zajedni~ko kompletirawe rada (5 minuta): Zamišqeno
kao argumentovana diskusija u kojoj }e biti odabrani
najboqi tekstovi, ali i pore|ani logi~nim redom. Tako|e, svaka grupa daje svoj predlog naslovne strane i
bira se najqepša.
RAZUMIJEVAWE ZNA^EWA
Rad u grupama (20 minuta):
U ovom dijelu ~asa sve grupe rade svoje tekstove. S obzirom na to da je krajwi ciq da se napravi ~asopis,
mogu se, osim teksta, ubaciti i slike koje su u~enici
pronašli na internetu, u kwigama ili u dobijenom mat-
Zumreta Roganovi},
nastavnica OŠ ,,Milosav Koqenši}“; OŠ ,,Wegoš“
─ Cetiwe; OŠ ,,Boro Vukmirovi}“ – Rijeka Crnojevi}a
Nastavni materijal (nastavni listi}i – izgled stranica ~asopisa):
5
..................................................................
..................................................................
..................................................................
..................................................................
..................................................................
..................................................................
Zašto osje}amo `e| kad nam se
..................................................................
tijelo
sastoji iz 65% vode?
..................................................................
..................................................................
..................................................................
..................................................................
..................................................................
..................................................................
..................................................................
..................................................................
..................................................................
Fantasti~ni
`ivi svijet mora i
..................................................................
..................................................................
okeana
..................................................................
..................................................................
..................................................................
..................................................................
..................................................................
..................................................................
..................................................................
..................................................................
..................................................................
Novinari :
..................................................................
..............................................................
..................................................................
..................................................................
..................................................................
.............................................................
..................................................................
..................................................................
..................................................................
..................................................................
.............................................................
..................................................................
..................................................................
..................................................................
..................................................................
..................................................................
..................................................................
..................................................................
..................................................................
..................................................................
..................................................................
..................................................................
..................................................................
..................................................................
..................................................................
..................................................................
..................................................................
..................................................................
..................................................................
..................................................................
Novinari :
..............................................................
.................................................................. 1
..................................................................
Fantasti~ni `ivi svijet mora i
okeana
..................................................................
.............................................................
..................................................................
..................................................................
.............................................................
..................................................................
Fantasti~ni `ivi svijet mora i
okeana
..................................................................
..................................................................
..................................................................
..................................................................
.................................................................. ..................................................................
..................................................................
..................................................................
.................................................................. ..................................................................
..................................................................
..................................................................
..................................................................
..................................................................
.................................................................. ..................................................................
..................................................................
..................................................................
..................................................................
.................................................................. 1
.................................................................. ..................................................................
..................................................................
..................................................................
..................................................................
..................................................................
..................................................................
..................................................................
..................................................................
..................................................................
..................................................................
..................................................................
Novinari :
..................................................................
..................................................................
..................................................................
..................................................................
..............................................................
..................................................................
..................................................................
..................................................................
..................................................................
..............................................................
..................................................................
..................................................................
..................................................................
.................................................................. 2
............................................................
..................................................................
..................................................................
..................................................................
..................................................................
..................................................................
..................................................................
6 ..................................................................
..................................................................
..................................................................
..................................................................
..................................................................
..................................................................
..................................................................
..................................................................
..................................................................
..................................................................
..................................................................
..................................................................
..................................................................
..................................................................
..................................................................
..................................................................
Zašto je voda naše
najve}e
..................................................................
blago?
..................................................................
..................................................................
..................................................................
..................................................................
..................................................................
..................................................................
..................................................................
..................................................................
..................................................................
..................................................................
..................................................................
..................................................................
..................................................................
Novinari :
Voda – ^arobni sastojak hemije
– Struktura molekula vode
..................................................................
..................................................................
…………………………………………..
..............................................................
..................................................................
..................................................................
..................................................................
..................................................................
..............................................................
..................................................................
..................................................................
..................................................................
..................................................................
................................................................
3
..................................................................
..................................................................
..................................................................
..................................................................
Ko to tamo zaga|uje ?
..................................................................
..................................................................
..................................................................
..................................................................
Ko to tamo zaga|uje ? Ko to tamo zaga|uje ?
.................................................................
..................................................................
..................................................................
..................................................................
..................................................................
..................................................................
..................................................................
..................................................................
.................................................................
..................................................................
..................................................................
..................................................................
..................................................................
..................................................................
..................................................................
..................................................................
.................................................................
..................................................................
Novinari :
..................................................................
..................................................................
..................................................................
..................................................................
..............................................................
..................................................................
..................................................................
..................................................................
..................................................................
..............................................................
..................................................................
..................................................................
..................................................................
..................................................................
...............................................................
..................................................................
..................................................................
..................................................................
..................................................................
..................................................................
..................................................................
..................................................................
..................................................................
..................................................................
..................................................................
..................................................................
..................................................................
..................................................................
..................................................................
..................................................................
..................................................................
..................................................................
..................................................................
Voda – ^arobni sastojak hemije
– ^arobni
sastojak
hemije
..................................................................
..................................................................
..................................................................
Voda
– ^arobni
sastojak
hemije
– Struktura
molekula vode ..................................................................
truktura
molekula
vode
Novinari :
–
Struktura
molekula
vode
..................................................................
..................................................................
..................................................................
..................................................................
..................................................................
..................................................................
..................................................................
..................................................................
..............................................................
..................................................................
..................................................................
..................................................................
..................................................................
..................................................................
..................................................................
..................................................................
..................................................................
..............................................................
..................................................................
..................................................................
..................................................................
..................................................................
..................................................................
..................................................................
..................................................................
..................................................................
3
................................................................
..................................................................
..................................................................
..................................................................
..................................................................
..................................................................
..................................................................
..................................................................
..................................................................
..................................................................
..................................................................
..................................................................
..................................................................
..................................................................
..................................................................
..................................................................
..................................................................
..................................................................
..................................................................
..................................................................
..................................................................
Novinari :
.................................................................
..................................................................
.................................................................
..................................................................
.................................................................
..................................................................
..............................................................
..................................................................
..................................................................
..................................................................
..................................................................
..................................................................
..................................................................
..............................................................
.................................................................
..................................................................
.................................................................
..................................................................
.................................................................
..................................................................
..............................................................
..................................................................
..................................................................
..................................................................
..................................................................
..................................................................
..................................................................
Novinari :
7 ..................................................................
.................................................................
...............................................................
..................................................................
.................................................................
..................................................................
Novinari :
Novinari :
..............................................................
..................................................................
..................................................................
................................................................
..................................................................
..................................................................
..................................................................
..............................................................
..............................................................
..............................................................
..................................................................
..................................................................
................................................................
..................................................................
..................................................................
..................................................................
..............................................................
..............................................................
4
5
..................................................................
..................................................................
..................................................................
..................................................................
Fizi~ke i hemijske osobine vode
..................................................................
~ke i hemijske osobine vode
Fizi~ke
i hemijske osobine vode
Fizi~ke i hemijske osobine vode
..................................................................
..................................................................
..................................................................
..................................................................
..................................................................
..................................................................
..................................................................
..................................................................
..................................................................
..................................................................
..................................................................
Novinari :
..............................................................
Šta }e biti sa vodom 2020.
godine?
..............................................................
..................................................................
..................................................................
6
..............................................................
..................................................................
................................................................. ..................................................................
.................................................................. ..................................................................
..................................................................
..................................................................
..................................................................
..................................................................
..................................................................
..................................................................
................................................................. ..................................................................
.................................................................. ..................................................................
..................................................................
..................................................................
..................................................................
..................................................................
..................................................................
..................................................................
.................................................................
.................................................................. ..................................................................
Kru`ewe vode u prirodi Kru`ewe vode
..................................................................
..................................................................
u prirodi
..................................................................
..................................................................
..................................................................
..................................................................
..................................................................
................................................................. ..................................................................
.................................................................. ..................................................................
..................................................................
..................................................................
..................................................................
..................................................................
..................................................................
..................................................................
..................................................................
..................................................................
..................................................................
.................................................................
..................................................................
..................................................................
..................................................................
..................................................................
..................................................................
..................................................................
..................................................................
..................................................................
..................................................................
..................................................................
..................................................................
.................................................................
..................................................................
..................................................................
..................................................................
..................................................................
..................................................................
..................................................................
..................................................................
..................................................................
..................................................................
..................................................................
..................................................................
.................................................................
..................................................................
..................................................................
Šta }e biti sa vodom 2020...................................................................
..................................................................
..................................................................
godine?
..................................................................
..................................................................
..................................................................
..................................................................
..................................................................
..................................................................
.................................................................
..................................................................
..................................................................
..................................................................
..................................................................
..................................................................
..................................................................
..................................................................
..................................................................
..................................................................
..................................................................
..................................................................
.................................................................
..................................................................
..................................................................
..................................................................
..................................................................
..................................................................
..................................................................
..................................................................
..................................................................
..................................................................
.................................................................
..................................................................
..................................................................
..................................................................
..................................................................
.................................................................. Novinari :
..................................................................
..................................................................
..................................................................
..................................................................
.................................................................
..................................................................
..................................................................
..................................................................
..............................................................
..................................................................
..................................................................
..................................................................
..................................................................
..................................................................
..................................................................
.................................................................
..................................................................
..................................................................
..................................................................
..................................................................
..................................................................
..............................................................
..................................................................
..................................................................
Novinari :
..................................................................
Novinari..................................................................
:
Novinari :
..................................................................
..................................................................
7
..............................................................
Novinari :
..............................................................
..................................................................
..................................................................
..............................................................
..............................................................
..................................................................
..................................................................
..............................................................
..............................................................
..............................................................
..............................................................
..................................................................
..................................................................
..............................................................
6
..............................................................
6..............................................................
..............................................................
..................................................................
..................................................................
6
..................................................................
..................................................................
Šta }e biti sa vodom 2020.
..................................................................
..................................................................
6
..............................................................
godine?
..................................................................
..................................................................
..................................................................
..................................................................
..................................................................
..................................................................
..................................................................
..................................................................
..................................................................
..................................................................
..................................................................
..................................................................
Novinari :
..................................................................
..................................................................
..................................................................
..................................................................
..................................................................
..................................................................
..............................................................
..................................................................
..................................................................
..................................................................
..................................................................
..................................................................
..................................................................
..............................................................
..................................................................
..................................................................
..................................................................
..................................................................
..................................................................
..................................................................
8
..............................................................
..................................................................
..................................................................
..................................................................
..................................................................
..................................................................
..................................................................
8 ..................................................................
..................................................................
..................................................................
..................................................................
..................................................................
..................................................................
..................................................................
..................................................................
..................................................................
..................................................................
..................................................................
..................................................................
..................................................................
..................................................................
РЕАЛИЗАЦИЈА КОНКУРСА ЗА ПРИЈЕМ УЧЕНИКА И СТУДЕНАТА
У ДОМОВЕ УЧЕНИКА И СТУДЕНАТА У ЦРНОЈ ГОРИ
I
за школску 2010/2011. годину
На основу Правилника о критеријумима, начину, условима и висини накнаде за остваривање права на смјештај и исхрану у дому, студентски кредит, стипендију и партиципацију превоза извршена је расподјела мјеста у домовима
На основу одлуке Управног одбора број 3663 од 15. јула 2010. године именована је комисија у саставу:
Гордана Мрдак, предсједник – представник ЈУ Дом ученика и студената Подгорица
Јасмина Булатовић, члан – представник Министарства просвјете и науке
Борјан Радовић, члан – представник Студентског парламента
Расподјела мјеста је обављена на сљедећи начин:
I година
Р.бр.
1
2
3
4
5
6
7
8
9
10
11
12
13
14
15
16
17
18
19
20
21
22
23
24
25
26
27
28
29
30
31
32
33
34
35
36
37
38
39
40
41
42
43
44
45
46
47
48
49
50
51
52
53
54
55
56
57
58
59
60
61
62
63
64
65
66
67
68
69
70
71
72
73
74
75
76
77
78
79
80
81
82
83
84
85
86
87
88
89
90
91
92
93
94
95
96
97
98
Име и презиме
Пророковић Николина
Павићевић Славица
Колашинац Данијeл
Лутовац Јована
Шишовић Амђела
Црновршанин Нермин
Бубања Анђела
Шћекић Милица
Куч Суад
Баковић Слађана
Раденовић Вања
Јоксовић Дејан
Пејовић Никола
Вучељић Милица
Шћепановић Сандра
Алић Адмира
Вукотић Гордана
Костић Јелена
Вучић Душан
Вуксановић Соња
Обрадовић Јована
Дацић Зинета
Ђукановић Божо
Радовић Горан
Јововић Драгана
Лабудовић Милица
Ћебић Бобан
Никчевић Бојана
Јаховић Ерна
Селмановић Алден
Зековић Ана
Вешовић Божидар
Поповић Марко
Даковић Филип
Кнежевић Нађа
Шабовић Мазо
Ђукић Тамара
Јелић Ана
Шљукић Стефан
Грујичић Раде
Трубљанин Менсур
Вемић Никола
Куртагић Мирза
Конатар Никола
Лабудовић Ивана
Грбовић Милица
Реџематовић Азра
Адемовић Сеад
Хусовић Аида
Рудовић Дијана
Ћоровић Ивана
Чановић Стеван
Костић Владимир
Мијушковић Невена
Калач Јасмина
Раичевић Ивана
Милетић Оља
Вујовић Стана
Радевић Шћепан
Куртагић Аниса
Колашинац Сабина
Ракоњац Гордана
Дедеић Мерсиха
Џарић Дијана
Мршовић Нела
Руљић Слободанка
Радојевић Жељка
Стојановић Јована
Шабановић Суад
Љутић Стефан
Бошковић Бојан
Кучевић Амина
Станишић Стефан
Рудовић Анђела
Мујевић Сабела
Манојловић Василије
Ераковић Марија
Шћекић Светлана
Радојичић Никола
Делић Тијана
Пантовић Драгана
Лутовац Маријана
Радовић Жана
Хонсић Јасмин
Ћулафић Марко
Гаровић Ксенија
Шошкић Александра
Дакић Јованка
Зиндовић Марија
Лисичић Јована
Суљевић Армин
Муховић Иријан
Башић Наташа
Гардашевић Ивана
Богавац Никола
Бошковић Мара
Адровић Алдијана
Дамјановић Ивана
факултет
Политичких наука
Економски
Медицински
ПМФ
Економски
Грађевински
Политичких наука
Медицински
Грађевински
Фармација
Архитектонски
ПМФ
Економски
Правни
Фармација
Економски
Фармација
Фармација
Електротехнички
Економски
Фармација
Медицински
Електротехнички
Економски
Електротехнички
Фармација
Електротехнички
Правни
Грађевински
Економски
Правни
Економски
Правни
Грађевински
Фармација
Медицински
Фармација
Правни
Правни
Машински
Архитектонски
Економски
Медицински
ПМФ
Фармација
Фармација
Правни
Медицински
Економски
Фармација
ПМФ
Електротехнички
Електротехнички
Архитектонски
Политичких наука
Медицински
Правни
Фармација
ПМФ
Фармација
Медицински
Економски
Стоматологија
Фармација
Фармација
Фармација
Политичких наука
Политичких наука
Медицински
Медицински
Економски
Фармација
Правни
Фармација
Фармација
Медицински
Архитектонски
Медицински
ПМФ
Фармација
Архитектонски
Медицински
Грађевински
Стоматологија
Електротехнички
Медицински
Фармација
Медицински
Фармација
Економски
Грађевински
Медицински
Фармација
Економски
Правни
Правни
ПМФ
Грађевински
град
Никшић
Даниловград
Плав
Беране
Бар
Рожаје
Никшић
Б. Поље
Рожаје
Мојковац
Плав
Пљевља
Никшић
Андријевица
Беране
Б. Поље
Никшић
Никшић
Никшић
Колашин
Б. Поље
Рожаје
Никшић
Пљевља
Плужине
Беране
Х. Нови
Никшић
Рожаје
Пљевља
Колашин
Беране
Беране
Никшић
Б. Поље
Плав
Беране
Пљевља
Никшић
Пљевља
Б. Поље
Никшић
Рожаје
Б. Поље
Никшић
Никшић
Плав
Рожаје
Рожаје
Никшић
Б. Поље
Никшић
Никшић
Никшић
Рожаје
Беране
Беране
Никшић
Беране
Рожаје
Плав
Б. Поље
Рожаје
Пљевља
Пљевља
Никшић
Никшић
Андријевица
Рожаје
Плав
Мојковац
Б. Поље
Никшић
Никшић
Рожаје
Никшић
Никшић
Беране
Никшић
Никшић
Никшић
Беране
Никшић
Рожаје
Никшић
Рожаје
Бар
Пљевља
Пљевља
Колашин
Б. Поље
Беране
Беране
Никшић
Беране
Б. Поље
Беране
Б. Поље
корисници
МОП-а
99
100
101
102
103
104
105
106
107
108
109
110
111
112
113
114
115
116
117
118
119
120
121
122
123
124
125
126
127
128
129
Вујковић Анђела
Бакић Александра
Ћулафић Алексеј
Раичковић Катарина
Рабреновић Сандра
Зечевић Милена
Перовић Милица
Миљанић Милош
Суљевић Илда
Ђаловић Данило
Фемић Павле
Дамјановић Милена
Станић Сузана
Обрадовић Василија
Радовић Жана
Чабаркапа Марина
Мурић Дамир
Палавртић Елзана
Дацић Едис
Хуремовић Енис
Вуковић Јован
Кораћ Џева
Муратовић Мерима
Тахировић Алмир
Чиндрак Сафет
Симовић Никола
Вукасовић Јелена
Лабан Јелена
Зејниловић Џенана
Вуковић Мина
Муратовић Амер
II, II, IV, V VI година
Р. бр.
1
2
3
4
5
6
7
8
9
10
11
12
13
14
15
16
17
18
19
20
21
22
23
24
25
26
27
28
29
30
31
32
33
34
35
36
37
38
39
40
41
42
43
44
45
46
47
48
49
50
51
52
53
54
55
56
57
58
59
60
61
62
63
64
65
66
67
68
69
70
71
72
73
74
75
76
Име и презиме
Кулосмановић Азра
Хасанбеговић Михра
Обрадовић Савета
Кисић Весна
Војичић Ана
Манојловић Тања
Јелић Жељко
Абрамовић Марија
Шљиванчанин Милица
Дајковић Тијана
Дајковић Надежда
Вујовић Бојан
Тошковић Ранко
Пешић Слађана
Митрић Марија
Ћиповић Бранка
Планинић Милица
Миљанић Анђелија
Schrotter Маја
Радуновић Ивана
Булатовић Сања
Турковић Немања
Дамјановић Милош
Зејак Данијела
Мучај Рина
Кадовић Анђела
Поповић Јелена
Вучинић Јелена
Дринчић Тања
Крсмановић Радислав
Адровић Алма
Ковијанић Марија
Кучевић Берина
Лековић Јелена
Марковић Филип
Жугић Милица
Љуљђурај Рудина
Маркоч Мартина
Вуковић Ивана
Миловић Хајдана
Хоџић Илда
Мурић Зинаида
Алић Елма
Дринчић Јована
Делетић Маја
Вучинић Дајана
Вукадиновић Владана
Маликовић Арсеније
Грбовић Наташа
Косовић Срђан
Цмиљнић Бојана
Татар Никола
Никочевић Дамир
Ђуровић Никола
Марковић Драгана
Плескоњић Гордана
Мурић Алмина
Спахић Семра
Фуртула Иван
Тешовић Ивана
Ћулафић Анђела
Цебаловић Станиславка
- Сашка
Радоњић Тамара
Никић Андријана
Комадина Влатка
Фуртула Јован
Перућица Бранислав
Мумин Александра
Филиповић Ивана
Гаџовић Алмир
Мијановић Јелена
Војиновић Александра
Јахдадић Санела
Хајдуковић Каролина
Милановић Душко
Лукач Сабина
Политичких наука
Политичких наука
Стоматологија
Грађевински
Фармација
Грађевински
ПМФ
Правни
Правни
Електротехнички
Медицински
Медицински
Електротехнички
Економски
Економски
Економски
Грађевински
Правни
Грађевински
Економски
Електротехнички
Електротехнички
Биотехнички
Политичких наука
Грађевински
Електротехнички
Грађевински
ПМФ
Политичких наука
Електротехнички
Грађевински
Факултет
Медицински
Медицински
Медицински
Медицински
Медицински
Медицински
Медицински
Медицински
Економски
Економски
Економски
Економски
Електротехн.
Полит. наука
Медицински
Полит. наука
Полит. наука
Фармација
Медицински
Економски
Полит. наука
Фармација
Економски
Грађевински
Економски
Економски
Економски
Медицински
Медицински
ПМФ
Медицински
Полит. наука
Фармација
Полит. наука
Електротехн.
Полит. наука
Економски
Полит. наука
Биотехнички
Полит. наука
Медицински
Фармација
Грађевински
Економски
Полит. наука
Правни
Правни
Електротехн.
Фармација
Полит. наука
Економски
Грађевински
Полит. наука
Економ
Фармација
Полит. наука
Медицински
Економски
Медицински
Грађевински
Фармација
Економски
Полит. наука
Полит. наука
Економски
Грађевински
Економски
Медицински
Архитектонски
Електротехн.
Полит. наука
Фармација
Медицински
Медицински
Економски
Економски
Никшић
Андријевица
Андријевица
Цетиње
Б. Поље
Никшић
Никшић
Никшић
Б. Поље
Бар
Б. Поље
Б. Поље
Мојковац
Б. Поље
Мојковац
Б. Поље
Рожаје
Плав
Рожаје
Беране
Никшић
Рожаје
Беране
Рожаје
Б. Поље
Никшић
Цетиње
Андријевица
Б. Поље
Жабљак
Беране
Град
Пљевља
Пљевља
Беране
Никшић
Никшић
Никшић
Пљевља
Никшић
Жабљак
Цетиње
Цетиње
Бар
Никшић
Цетиње
Никшић
Даниловград
Бар
Никшић
Тиват
Будва
Котор
Бар
Никшић
Мојковац
Улцињ
Никшић
Котор
Никшић
Никшић
Никшић
Беране
Будва
Б. Поље
Будва
Никшић
Никшић
Улцињ
Бар
Никшић
Цетиње
Рожаје
Рожаје
Б. Поље
Будва
Беране
Никшић
Котор
Никшић
Пљевља
Бар
Х. Нови
Котор
Х. Нови
Никшић
Пљевља
Тиват
Рожаје
Б. Поље
Б. Поље
Х. Нови
Никшић
Бар
Бар
Будва
Цетиње
Б. Поље
Никшић
Никшић
Никшић
Пљевља
Х. Нови
Бар
Цетиње
Цетиње
Х. Нови
Б. Поље
корисник МОП-а
корисник МОП-а
корисник МОП-а
корисник МОП-а
корисник МОП-а
корисник МОП-а
корисник МОП-а
корисник МОП-а
корисник МОП-а
корисник МОП-а
корисник МОП-а
корисник МОП-а
корисник МОП-а
корисник МОП-а
корисник МОП-а
корисник МОП-а
корисник МОП-а
корисник МОП-а
корисник МОП-а
корисник МОП-а
корисници МОП-а
12. novembar 2010. godine
ДОМ УЧЕНИКА И СТУДЕНАТА ПОДГОРИЦА
12. novembar 2010. godine
II
77
78
79
80
81
82
83
84
85
86
87
88
89
90
91
92
93
94
95
96
97
98
99
100
101
102
103
104
105
106
107
108
109
110
111
112
113
114
115
116
117
118
119
120
121
122
123
124
125
126
127
128
129
130
131
132
133
134
135
136
137
138
139
140
141
142
143
144
145
146
147
148
149
150
151
152
153
154
155
156
157
158
159
160
161
162
163
164
165
166
167
168
169
170
171
172
173
174
175
176
177
178
179
180
181
182
183
184
185
186
187
188
189
190
191
192
193
194
195
196
197
198
199
200
201
202
203
204
205
206
207
Живковић Јована
Кривoкапић Богдан
Вучић Ана
Алигрудић Ана
Бојичић Тамара
Бакрач Марија
Вуксановић Милена
Самарџић Александра
Благојевић Горан
Курбеговић Рамиз
Калић Мирела
Лалевић Иван
Чворовић Борис
Лековић Весна
Бузуку Јета
Даковић Новица
Шекуларац Јелена
Мустафић Јасмина
Дрнда Шевкет
Никчевић Ивана
Никчевић Дуња
Симоновић Ива
Михаиловић Јована
Перовић Ивана
Голић Тања
Перовић Марија
Катић Николина
Ћетковић Јелена
Баковић Сања
Стијеповић Тијана
Башић Марина
Попивода Ана
Перовић Иван
Јокановић Бранка
Мијановић Маријана
Павловић Драгана
Зечевић Жарко
Станишић Милица
Алихоџић Ена
Карастановић Азра
Тодоровић Сања
Вучетић Сања
Шебек Милица
Ђуричић Ана
Кнежевић Дијана
Калуђеровић Мирјана
Влаовић Жељко
Челић Ивана
Перуновић Александра
Крсмановић Милена
Вулаш Маја
Пејатовић Тијана
Ћулафић Маша
Шћекић Данка
Радоњић Драгана
Вујичић Николина
Драговић Соња
Шабановић Емина
Хаџикић Лејла
Смоловић Бојана
Насуфовић Ирма
Митровић Надежда
Терзић Борка
Ђоговић Далибор
Брајовић Милош
Кадић Војин
Струњаш Катарина
Лукач Јасмина
Дедејић Ивана
Мумин Милена
Бакић Марија
Лалатовић Александра
Кастратовић Анита
Николић Милица
Радуловић Милица
Кнежевић Бранко
Раонић Данило
Медојевић Мирјана
Никчевић Гордана
Кадовић Сања
Пламенац Љубица
Мухадиновић Милица
Копривица Горан
Димовски Сретена
Костић Жаклина
Кекер Милош
Вукашиновић Јелена
Зечевић Дубравка
Колић Елдин
Томић Мијат
Ђуровић Тијана
Зарић Јелена
Јокић Јелена
Кусовац Милош
Бошковић Василије
Малиџан Марина
Лабудовић Урош
Драшковић Александар
Савић Марко
Котлаја Ивана
Шарац Ивана
Агић Селим
Чаушић Зана
Бошковић Николета
Мрдак Марија
Хаџић Емир
Вељовић Маријана
Богдановић Милица
Костић Ивана
Анђелић Ивана
Шеховић Селма
Ракоњац Милица
Гардашевић Сања
Нурковић Енес
Саичић Јована
Мехмедовић Мухамед
Мартиновић Сандра
Канкараш Вук
Поповић Горан
Богавац Биљана
Петровић Милица
Чановић Андријана
Радовић Немања
Кнежевић Марија
Шћепановић Веселин
Вујичић Никола
Кандић Миливоје
Медојевић Ивана
Микић Мирко
Машовић Милена
Николић Нина
Полит. наука
Електротехн.
Фармација
Полит. наука
Електротехн.
Биотехнички
Фармација
Полит. наука
Полит. наука
Машински
Медицински
Економски
Економски
Економски
Економски
Електротехн.
Полит. наука
Полит. наука
Грађевински
Медицински
Медицински
Правни
Медицински
Економски
Економски
Полит. наука
Економски
Полит. наука
Медицински
Економски
Економски
Полит. наука
Полит. наука
Електротехн.
Економски
Биотехнички
Електротехн.
ПМФ
Економски
Полит. наука
Економски
Медицински
Економски
Економски
Полит. наука
Полит. наука
Економски
Правни
Полит. наука
Полит. наука
Полит. наука
ПМФ
Медицински
Економски
Економски
Полит. наука
Економски
ПМФ
Економски
Биотехнички
Полит. наука
Грађевински
Медицински
Полит. наука
Електротехн.
Медицински
Биотехнички
Економски
Економ
Полит. наука
Економски
Архитектонски
Електротехн.
Полит. наука
Економски
Електротехн.
Полит. наука
Полит. наука
Економски
Економски
Фармација
Економски
Архитектонски
Грађевински
Економски
Биотехнички
Полит. наука
Медицински
Грађевински
Економски
Архитектонски
Полит. наука
Полит. наука
Биотехнички
Медицински
Економски
Медицински
Електротехн.
Полит. наука
Полит. наука
Фармација
Медицински
Медицински
Полит. наука
Електротехн.
Медицински
Медицински
Полит. наука
Економски
Економски
Медицински
Економски
Економски
Архитектонски
Економски
Електротехн.
Економски
Медицински
Биотехнички
Биотехнички
Економски
Полит. наука
Правни
Медицински
Грађевински
Економски
Грађевински
Архитектонски
Медицински
Медицински
Грађевински
Никшић
Никшић
Никшић
Бар
Никшић
Плужине
Бар
Котор
Котор
Пљевља
Рожаје
Б. Поље
Никшић
Мојковац
Улцињ
Никшић
Беране
Бар
Пљевља
Никшић
Будва
Колашин
Беране
Никшић
Беране
Никшић
Беране
Никшић
Мојковац
Будва
Будва
Цетиње
Будва
Никшић
Цетиње
Жабљак
Никшић
Никшић
Б. Поље
Бар
Котор
Тиват
Б. Поље
Тиват
Б. Поље
Цетиње
Х. Нови
Бар
Никшић
Никшић
Цетиње
Пљевља
Беране
Беране
Х. Нови
Никшић
Мојковац
Бар
Б. Поље
Мојковац
Б. Поље
Будва
Жабљак
Б. Поље
Даниловград
Колашин
Шавник
Б. Поље
Мојковац
Никшић
Беране
Никшић
Беране
Бар
Даниловград
Б. Поље
Пљевља
Мојковац
Никшић
Никшић
Бар
Цетиње
Никшић
Тиват
Никшић
Колашин
Котор
Бар
Б. Поље
Мојковац
Никшић
Цетиње
Никшић
Цетиње
Б. Поље
Пљевља
Беране
Никшић
Никшић
Пљевља
Пљевља
Б. Поље
Улцињ
Мојковац
Б. Поље
Тутин
Мојковац
Тиват
Никшић
Колашин
Б. Поље
Б. Поље
Х. Нови
Рожаје
Беране
Плав
Беране
Никшић
Бар
Мојковац
Никшић
Никшић
Б. Поље
Никшић
Колашин
Никшић
Никшић
Мојковац
Беране
Бар
Никшић
208
209
210
211
212
213
214
215
216
217
218
219
220
221
222
223
224
225
226
227
228
229
230
231
232
233
234
235
236
237
238
239
240
241
242
243
244
245
246
247
248
249
250
251
252
253
254
255
256
257
258
259
260
261
262
263
264
265
266
267
268
269
270
271
272
273
274
275
276
277
278
279
280
281
282
283
284
285
286
287
288
289
290
291
292
293
294
295
296
297
298
299
300
301
302
303
304
305
306
307
308
309
310
311
312
313
314
315
316
317
318
319
320
321
322
323
324
325
326
327
328
329
330
331
332
333
334
335
336
337
338
Миличић Милосав
Пејовић Марко
Растодер Санда
Чавић Ивана
Шћепановић Ивана
Радовић Јелена
Вујовић Горица
Ашанин Дејана
Лековић Божица
Станојевић Јелена
Ракочевић Невена
Живковић Ивана
Вулевић Гордана
Ераковић Сандра
Томовић Славица
Недовић Хелена
Кораћ Даница
Аџић Марина
Жујовић Бојана
Дацић Јована
Куч Милан
Одаловић Милица
Даковић Наташа
Недић Јована
Бјелица Милица
Радовић Маја
Вуксановић Иван
Фатић Милица
Аломеровић Денис
Сушић Маја
Хубанић Едина
Раичевић Сандра
Љешковић Дражен
Мулић Мирза
Кујовић Алма
Дробњак Тања
Шћекић Аница
Вуковић Ивана
Томић Марко
Мастиловић Сања
Јокановић Слободанка
Радевић Јелена
Кењић Тамара
Дедеић Рабина
Ћуковић Горан
Поповић Марко
Аџић Бојана
Бјелица Тамара
Ракоњац Јована
Лончар Милица
Драгаш Драгана
Обрадовић Александар
Пачариз Назира
Ракочевић Младен
Милић Марина
Радоман Марко
Мушура Николета
Вуковић Ана
Отовић Ивана
Радовић Ана
Лукач Един
Насуфовић Едита
Матовић Јулијана
Мујовић Суада
Божовић Маја
Булајић Нина
Кнежевић Марија
Копривица Маринко
Фазлић Беанида
Чоловић Тамара
Божовић Марко
Калач Алиса
Шушић Александра
Бабачић Ениса
Чабаркапа Јелена
Крушћић Анас
Анђелић Ивана
Мијатовић Марина
Рмусовић Емина
Кораћ Мирко
Мијушковић Ивана
Вуковић Немања
Вешовић Марица
Пјешивац Миљана
Костић Борис
Хасић Јасмин
Перовић Татјана
Товаришић Николина
Зороњић Лариса
Никочевић Бранка
Којовић Ксенија
Брунчевић Аида
Булатовић Снежана
Миладиновић Мирјана
Ћорац Ивана
Ћорић Санда
Ћоровић Јована
Божовић Јована
Агић Илда
Стешевић Иван
Губић Мијо
Ђуровић Лука
Маврић Хаки
Бандовић Миливоје
Тодоровић Ана
Тијанић Мирјана
Франета Ивана
Нововић Јелена
Мирковић Радослав
Перовић Јелена
Мијановић Марија
Асановић Бојана
Аксић Љиљана
Ковач Раде
Куртановић Емира
Ракоњац Дијана
Куч Амра
Тошић Маја
Јушковић Ивана
Мијатовић Сања
Фемић Мирко
Шупић Вера
Вукићевић Мира
Вујовић Вера
Кривокапић Јасмина
Кубуровић Дејан
Перошевић Ана
Јанковић Марко
Шћекић Јелена
Станишић Ана
Тодоровић Рада
Полит. наука
Економски
Фармација
Економски
Економски
Правни
Економски
Медицински
Економски
Економски
Економски
ПМФ
Економски
Правни
Електротехн.
Економ
Економски
Биотехнички
Медицински
Полит. наука
Економски
Економски
Економски
Економски
Фармација
Полит. наука
Правни
Архитектонски
ПМФ
Фармација
Медицински
Медицински
Полит. наука
Архитектонски
Електротехн.
Грађевински
Медицински
Медицински
Медицински
Полит. наука
Медицински
Биотехнички
Полит. наука
Медицински
Архитектонски
Архитектонски
Медицински
Полит. наука
Медицински
Економски
Фармација
Медицински
Економски
Економски
Економски
Економски
Медицински
Полит. наука
Полит. наука
Економски
Медицински
Медицински
Економски
Електротехн.
Медицински
Правни
Грађевински
Економски
Полит. наука
Економ
Електротехн.
Полит. наука
Грађевински
Архитектонски
Економски
Медицински
Медицински
Економски
Економски
Економски
Полит. наука
Електротехн.
Економски
Економски
Економски
Медицински
Економски
Медицински
Полит. наука
Полит. наука
Економски
Медицински
Медицински
Полит. наука
Економски
Биотехнички
Економ
ПМФ
Медицински
Електротехн.
Електротехн.
Економ
Медицински
Медицински
Фармација
Медицински
Полит. наука
Фармација
Електротехн.
Грађевински
Економски
Економски
Грађевински
Медицински
Медицински
Грађевински
Медицински
Економски
Полит. наука
Економски
Грађевински
Медицински
Економски
Економски
Металуршки
ПМФ
Металуршки
Машински
Медицински
Металуршки
Фармација
Никшић
Бар
Беране
Никшић
Колашин
Б. Поље
Никшић
Никшић
Б. Поље
Цетиње
Б. Поље
Никшић
Беране
Никшић
Никшић
Б. Поље
Б. Поље
Плужине
Никшић
Пљевља
Мојковац
Котор
Никшић
Колашин
Никшић
Даниловград
Колашин
Бар
Пријепоље
Тиват
Б. Поље
Б. Поље
Никшић
Б. Поље
Б. Поље
Беране
Тиват
Б. Поље
Никшић
Никшић
Никшић
Мојковац
Беране
Рожаје
Никшић
Никшић
Цетиње
Никшић
Никшић
Никшић
Пљевља
Б. Поље
Беране
Колашин
Бар
Цетиње
Будва
Б. Поље
Х. Нови
Б. Поље
Тутин
Б. Поље
Беране
Б. Поље
Мојковац
Никшић
Б. Поље
Никшић
Пријепоље
Никшић
Беране
Рожаје
Котор
Беране
Б. Поље
Мојковац
Тиват
Беране
Рожаје
Никшић
Никшић
Никшић
Беране
Жабљак
Никшић
Рожаје
Никшић
Никшић
Рожаје
Бар
Б. Поље
Н. Пазар
Рожаје
Б. Поље
Беране
Мојковац
Никшић
Никшић
Б. Поље
Улцињ
Никшић
Никшић
Улцињ
Андријевица
Никшић
Плужине
Улцињ
Даниловград
Никшић
Будва
Никшић
Будва
Колашин
Никшић
Пљевља
Б. Поље
Рожаје
Пљевља
Б. Поље
Никшић
Б. Поље
Никшић
Беране
Котор
Никшић
Пљевља
Никшић
Никшић
Б. Поље
Улцињ
Никшић
Вуковић Ивона
Раћић Милан
Смоловић Лазар
Пешић Светлана
Цигуљин Адмир
Калач Ервин
Дебаљевић Младен
Михајлoвић Јована
Сматлик Марија
Стијеповић Невена
Радоичић Ана
Црногорац Светлана
Раонић Драгана
Поповић Светлана
Муковић Адмир
Ђуришић Иван
Вучетић Иван
Пуровић Мирко
Ђуричковић Драгана
Малишић Моника
Вучељић Драгана
Јокић Ново
Фемић Јелена
Храстовина Самер
Ајдарпашић Алдин
Раичевић Милена
Никпрелевић Марија
Кастратовић Нела
Старчевић Радомир
Бацковић Милош
Кнежевић Слађана
Делибашић Мирјана
Хаџић Амина
Рогач Жељка
Петричић Александар
Калач Дениса
Цимбаљевић Александра
Вујовић Биљана
Гломазић Милена
Бурић Биљана
Ђерић Маја
Ђуричић Невена
Маловић Снежана
Лагатор Андријана
Божовић Тина
Ђуришић Горан
Лубурић Јелена
Реџић Јасмина
Адровић Анита
Вељић Милош
Богдановић Марко
Шанди Стеван
Дуловић Сандра
Васић Весна
Божовић Видак
Вујовић Бојана
Булатовић Марко
Радовић Бојана
Маркишић Мирза
Маџаревић Ивана
Калач Аида
Гардашевић Данијела
Марсенић Марија
Машуловић Веселинка
Никчевић Ана
Гардашевић Јанко
Мурић Алма
Грујичић Теодора
Драшковић Димитрије
Нововић Мирјана
Булатовић Драгана
Шћепановић Динка
Милачић Јелена
Јововић Марина
Биговић Зоран
Крунић Љиљана
Ћоровић Наташа
Крсмановић Анђела
Дрљевић Јелена
Кекић Милош
Брајовић Биљана
Давидовић Бојана
Зејак Никола
Минић Никола
Бајчета Бојана
Лалевић Лидија
Османовић Алма
Капетановић Мелида
Раичевић Дубравка
Делибашић Иван
Деспотовић Бојан
Ћојбашић Милена
Никчевић Јелена
Шимрак Јелена
Гордијанић Јелена
Вучковић Вјера
Зећировић Санела
Павићевић Невенка
Жуњић Ивана
Пешић Милосав
Хаџић Харис
Дурутовић Милица
Ђуровић Дајана
Новаковић Стефан
Макивић Јелена
Кнежевић Саша
Медојевић Драгоје
Струњаш Филип
Фемић Борислав
Меденица Милица
Калач Сабина
Косовић Никола
Стојић Кристина
Камбан Ивана
Чобовић Газим
Булајић Марко
Дубак Александар
Лабудовић Нађа
Поповић Митар
Божовић Марија
Чокорило Диана
Медојевић Анђела
Илинчић Марко
Фуштић Бобан
Рудовић Јелена
Драшковић Петар
Мијајловић Марија
Тепавчевић Мирјана
Вујовић Александра
Бошковић Бојан
Нишавић Велибор
Полит. наука
Медицински
Грађевински
Полит. наука
Машински
Грађевински
Медицински
Економски
Економски
Медицински
Економски
Економски
Биотехнички
Економски
Медицински
Архитектонски
Медицински
Економски
ПМФ
Фармација
Медицински
Грађевински
Медицински
Машински
Медицински
Економски
Фармација
Полит. наука
Електротехн.
Грађевински
Економски
Економски
Медицински
Медицински
Медицински
Полит. наука
Фармација
ПМФ
Економски
Фармација
Биотехнички
Медицински
Металуршки
Економски
Фармација
Биотехнички
Полит. наука
Економски
Економски
Фармација
Металуршки
Електротехн.
Биотехнички
Медицински
Грађевински
Електротехн.
Грађевински
Економски
Медицински
Економски
Медицински
Биотехнички
Медицински
Економски
Металуршки
Електротехн.
Полит. наука
Правни
Правни
Медицински
Економски
Грађевински
Економски
Полит. наука
Архитектонски
ПМФ
Правни
Архитектонски
Економски
Грађевински
Економски
Економски
Грађевински
Грађевински
Грађевински
ПМФ
Економски
Економски
Економски
Архитектонски
Биотехнички
Грађевински
Полит. наука
Правни
Економски
Економски
Економски
Биотехнички
Биотехнички
Биотехнички
Медицински
Економски
Медицински
Грађевински
Грађевински
Електротехн.
Медицински
Машински
Грађевински
Електротехн.
Медицински
Грађевински
Грађевински
Грађевински
Медицински
ПМФ
Грађевински
Полит. наука
Медицински
Биотехнички
Грађевински
Медицински
Грађевински
Биотехнички
Економски
Правни
Биотехнички
Металуршки
Полит. наука
Грађевински
Машински
Мојковац
Б. Поље
Мојковац
Б. Поље
Пљевља
Рожаје
Пљевља
Беране
Бар
Жабљак
Цетиње
Никшић
Жабљак
Никшић
Рожаје
Колашин
Б. Поље
Никшић
Даниловград
Беране
Беране
Никшић
Б. Поље
Пљевља
Беране
Б. Поље
Улцињ
Беране
Пљевља
Никшић
Жабљак
Никшић
Рожаје
Бар
Мојковац
Рожаје
Беране
Цетиње
Никшић
Никшић
Пљевља
Тиват
Плужине
Цетиње
Беране
Бар
Плужине
Никшић
Беране
Беране
Никшић
Б. Поље
Колашин
Б. Поље
Котор
Никшић
Б. Поље
Никшић
Пљевља
Плужине
Рожаје
Даниловград
Беране
Никшић
Никшић
Никшић
Рожаје
Пљевља
Никшић
Беране
Колашин
Б. Поље
Никшић
Бар
Х. Нови
Х. Нови
Никшић
Никшић
Беране
Никшић
Цетиње
Беране
Б. Поље
Мојковац
Пљевља
Б. Поље
Б. Поље
Б. Поље
Мојковац
Никшић
Колашин
Беране
Никшић
Х. Нови
Никшић
Будва
Рожаје
Жабљак
Никшић
Цетиње
Тутин
Никшић
Никшић
Котор
Бар
Пљевља
Мојковац
Никшић
Б. Поље
Колашин
Рожаје
Мојковац
Прибој
Цетиње
Улцињ
Никшић
Беране
Беране
Цетиње
Никшић
Никшић
Мојковац
Колашин
Мојковац
Никшић
Пљевља
Шавник
Никшић
Беране
Беране
Никшић
470
471
472
473
474
475
476
477
478
479
480
481
482
483
484
485
486
487
488
489
490
491
492
493
494
495
496
497
498
499
500
501
502
503
504
505
506
507
508
509
510
511
512
513
514
515
516
517
518
519
520
521
522
523
524
525
526
527
528
529
530
531
532
533
534
535
536
537
538
539
540
541
542
543
544
545
546
547
548
549
550
551
552
553
554
555
556
557
558
559
560
561
562
563
564
565
566
567
568
569
570
571
572
573
574
575
576
577
578
579
580
581
582
583
584
585
586
587
588
589
590
591
592
593
594
595
596
597
598
599
600
Дамјановић Предраг
Аџић Сандра
Ђерковић Јелена
Турчиновић Ана
Вуковић Влатко
Брајковић Данило
Радовић Ивана
Хаџибулић Мирсад
Јоксимовић Слободан
Жујовић Јована
Дробњак Милан
Татар Тијана
Вуковић Јелена
Гачевић Анђела
Шаранчић Борис
Марковић Ахмет
Марковић Јована
Тапушковић Тамара
Јововић Невена
Ковачевић Видак
Љујић Вид
Дошљак Ивана
Бајић Иван
Дуковић Александар
Луцевић Лирија
Ђукић Јелена
Контић Јелена
Вулевић Ања
Ивановић Милена
Кезић Ивана
Томовић Весна
Алексић Мајда
Радовић Анђела
Сарић Филип
Свркота Жана
Чоровић Наташа
Ђукановић Сандра
Сулејмановић Јасмина
Куч Анида
Богавац Сретен
Миладиновић Марко
Радуловић Катарина
Кријешторац Амира
Шљивић Кристина
Ракочевић Јована
Мурић Игбала
Ашанин Данка
Ћираковић Биљана
Шушић Ивана
Бјелановић Маријана
Тутунџић Дино
Аговић Самир
Рачић Дарија
Мрдовић Ведрана
Палевић Спасоје
Мандић Јелена
Благојевић Милева
Остојић Марија
Перовић Сања
Петровић Александра
Ибрахимовић Алма
Ђукић Бранко
Ратковић Душан
Ђуришиц Бојана
Станишић Соња
Никочевић Марина
Кочан Елвир
Фемић Никола
Гојачанин Владимир
Ухрин Даница
Муковић Наја
Хот Есма
Радовић Нада
Маџгaљ Сања
Вранеш Страхиња
Јовановић Ирена
Маџгаљ Никола
Мијић Кристина
Марић Анђела
Чабаркапа Стефан
Гарговић Мирза
Крговић Иконија
Јанковић Дејан
Кораћ Милица
Ђоковић Јасна
Вулановић Драгана
Чичић Един
Лаловић Владан
Шћекић Милица
Катана Ена
Смоловић Владан
Каљевић Мина
Ћатовић Хилмо
Аџић Јован
Радоњић Лидија
Жарковић Ђурђа
Радоњић Невена
Ћорић Дубравка
Манџукић Елзана
Радоњић Данило
Чуровић Тамара
Чампар Теа
Павличевић Александар
Демић Реџеп
Гардашевић Бојана
Радуловић Дарко
Кнежевић Матија
Бошковић Петар
Мркаић Вук
Поповић Иван
Жугић Радош
Бошковић Снежана
Бојовић Анђела
Куч Сеада
Дробњак Марко
Топаловић Хилда
Марковић Ивана
Тодоровић Слободан
Биговић Катарина
Јашовић Божидар
Дробјнак Сандра
Карахметовић Аднан
Кујовић Јаска
Николић Нина
Нововић Ирина
Шљукић Ана
Реброња Аднан
Ракоњац Филип
Рабреновић Марина
Вукић Милена
Секулић Ђорђе
Електротехн.
Полит. наука
Фармација
Фармација
ПМФ
Полит. наука
Правни
Медицински
Електротехн.
Економски
Електротехн.
Грађевински
Медицински
Металуршки
Полит. наука
Биотехнички
Правни
Медицински
Економски
Електротехн.
Грађевински
Полит. наука
Економски
Електротехн.
Економски
Правни
Грађевински
ПМФ
Медицински
Медицински
Полит. наука
Полит. наука
Економ
Грађевински
Правни
Медицински
Правни
Архитектонски
Економски
Грађевински
Грађевински
Економски
Машински
Економски
Економски
Металуршки
Правни
ПМФ
Фармација
Економ
Правни
Биотехнички
Економски
Економски
Економски
Економски
Биотехнички
Економски
Полит. наука
ПМФ
Биотехнички
Економски
Економски
Фармација
Економски
Архитектонски
Економски
Грађевински
Правни
Електротехн.
Полит. наука
Фармација
Полит. наука
Полит. наука
Медицински
Полит. наука
Правни
Медицински
Електротехн.
Електротехн.
Економ
Биотехнички
Полит. наука
Економски
Полит. наука
Економски
Грађевински
Грађевински
Медицински
Економски
Грађевински
Грађевински
Грађевински
Металуршки
Економски
Полит. наука
Правни
Полит. наука
Медицински
Економски
Правни
Економски
Полит. наука
ПМФ
Економски
Архитектонски
Електротехн.
Електротехн.
Електротехн.
Грађевински
Правни
Електротехн.
Правни
Фармација
Електротехн.
Економски
Грађевински
Грађевински
Полит. наука
Биотехнички
Машински
Машински
Економски
Економски
Економски
Електротехн.
Биотехнички
Полит. наука
Економски
Економски
ПМФ
Никшић
Плужине
Тиват
Никшић
Жабљак
Пљевља
Б. Поље
Пријепоље
Б. Поље
Мојковац
Б. Поље
Цетиње
Никшић
Никшић
Пљевља
Плав
Б. Поље
Х. Нови
Никшић
Х. Нови
Мојковац
Беране
Пљевља
Пљевља
Бар
Беране
Х. Нови
Жабљак
Цетиње
Пљевља
Мојковац
Никшић
Никшић
Никшић
Жабљак
Б. Поље
Цетиње
Бар
Рожаје
Мојковац
Б. Поље
Б. Поље
Пљевља
Никшић
Колашин
Рожаје
Б. Поље
Никшић
Шавник
Беране
Пљевља
Беране
Беране
Мојковац
Мојковац
Никшић
Никшић
Пљевља
Бар
Пљевља
Рожаје
Беране
Бар
Беране
Бар
Бар
Беране
Б. Поље
Б. Поље
Котор
Рожаје
Рожаје
Никшић
Б. Поље
Пљевља
Мојковац
Пљевља
Котор
Никшић
Никшић
Беране
Даниловград
Бар
Никшић
Никшић
Никшић
Пријепоље
Пљевља
Б. Поље
Пљевља
Б. Поље
Жабљак
Пљевља
Плужине
Никшић
Мојковац
Мојковац
Мојковац
Улцињ
Б. Поље
Бар
Беране
Цетиње
Рожаје
Никшић
Будва
Никшић
Жабљак
Никшић
Даниловград
Жабљак
Пљевља
Беране
Рожаје
Мојковац
Рожаје
Бар
Никшић
Никшић
Пљевља
Пљевља
Бихаћ
Б. Поље
Никшић
Беране
Пљевља
Беране
Б. Поље
Б. Поље
Котор
Б. Поље
III
12. novembar 2010. godine
339
340
341
342
343
344
345
346
347
348
349
350
351
352
353
354
355
356
357
358
359
360
361
362
363
364
365
366
367
368
369
370
371
372
373
374
375
376
377
378
379
380
381
382
383
384
385
386
387
388
389
390
391
392
393
394
395
396
397
398
399
400
401
402
403
404
405
406
407
408
409
410
411
412
413
414
415
416
417
418
419
420
421
422
423
424
425
426
427
428
429
430
431
432
433
434
435
436
437
438
439
440
441
442
443
444
445
446
447
448
449
450
451
452
453
454
455
456
457
458
459
460
461
462
463
464
465
466
467
468
469
12. novembar 2010. godine
IV
601
602
603
604
605
606
607
608
609
610
611
612
613
614
615
616
617
618
619
620
621
622
623
624
625
626
627
628
629
630
631
632
633
634
635
636
637
638
639
640
641
642
643
644
645
646
647
648
649
650
651
652
653
654
655
656
657
658
659
660
661
662
663
664
665
666
667
668
669
670
671
672
673
674
675
676
677
678
679
680
681
682
683
684
685
686
687
688
689
690
691
692
693
694
695
696
697
698
699
700
701
702
703
704
705
706
707
Кастратовић Ана
Мићановић Наташа
Бошковић Батрић
Шћекић Миланка
Шћекић Ненад
Дамјановић Данијела
Бајчета Јелена
Марјановић Сања
Вучинић Анђела
Луцевић Армин
Стеванчевић Душко
Чукић Ана
Ђековић Ивана
Рондић Анабела
Лалевић Радоман
Адемагић Лејла
Богавац Катарина
Минић Драгана
Ровчанин Данило
Лукић Ранко
Стриковић Јасмин
Перовић Жана
Цвијовић Неда
Бегановић Ханади
Спаић Катарина
Поповић Велибор
Слађана Головић
Кнежевић Милица
Вулевић Никола
Шћеповић Анђела
Аџић Анђела
Стојановић Никола
Бакић Ивана
Шутковић Елведин
Ђурковић Ана
Халиловић Емина
Милачић Лука
Лакетић Драженка
Кљајић Благоје
Марић Андријана
Јокић Илија
Вујовић Јелена
Делић Јелена
Перовић Ивана
Станишић Милица
Цаковић Мирко
Шаботић Сабрина
Никчевић Илија
Богавац Милица
Краснићи Дамир
Вуковић Милета
Караџић Бошко
Марић Бобан
Пижурица Божидар
Тахировић Мирза
Јовановић Немања
Лучић Ивона
Шкријељ Азра
Чуровић Моника
Хусовић Анита
Јокић Тамара
Медојевић Дарко
Пуношевић Маја
Пелинковић Сузана
Драшковић Ива
Ђуришић Слободан
Ђековић Росанда
Кајевић Џенан
Попадић Бранкица
Кнежевић Анђела
Томовић Сандра
Дубак Милена
Ковачевић Јован
Бановић Стојан
Шутковић Фахрудин
Бибић Амер
Зоронић Мериса
Адемовић Адемија
Ћоровић Марко
Бошковић Јелена
Вукићевић Анђела
Јакшић Данијела
Лутовац Борислав
Спаић Милош
Миладиновић Ана
Пејаковић Петар
Халиловић Иљаз
Адровић Асаф
Оташевић Сандра
Савић Марија
Бошковић Дејан
Радуновић Иван
Николић Јанко
Деспотовић Ивана
Ковачевић Миљан
Матковић Марио
Шћекић Божидар
Раичевић Мира
Герић Анђела
Раичевић Милан
Зејак Ана
Перовић Марија
Томић Андреа
Бошковић Александра
Мурић Адем
Стовраг Един
Пешић Александар
ПМФ
Економски
Грађевински
Економски
Правни
Медицински
Економски
Електротехн.
Биотехнички
Економски
Биотехнички
Фармација
Правни
Електротехн.
Правни
Економски
Фармација
Медицински
Економски
Економски
Грађевински
Грађевински
Биотехнички
ПМФ
Правни
Грађевински
Правни
Медицински
Грађевински
Правни
Економски
ПМФ
Грађевински
Медицински
Медицински
Медицински
Грађевински
Полит. наука
Медицински
Електротехн.
Грађевински
Правни
Правни
Полит. наука
Грађевински
Електротехн.
Медицински
Медицински
Фармација
Економски
Биотехнички
Биотехнички
Економски
Правни
Биотехнички
Економски
Фармација
Полит. наука
Грађевински
Полит. наука
Фармација
Правни
Електротехн.
Медицински
Електротехн.
Економски
Медицински
Правни
ПМФ
Полит. наука
Економски
Фармација
Електротехн.
Металуршки
Економски
Медицински
Електротехн.
Економски
Фармација
Биотехнички
Правни
Полит. наука
Медицински
Правни
Грађевински
ПМФ
Грађевински
Правни
Правни
Правни
Биотехнички
Електротехн.
Архитектонски
Правни
Грађевински
Полит. наука
Грађевински
Електротехн.
Медицински
Грађевински
Биотехнички
Медицински
Медицински
Полит. наука
Медицински
Електротехн.
Фармација
Право на смјештај остварили су сљедећи студенти:
Беране
Плужине
Б. Поље
Б. Поље
Котор
Мојковац
Пљевља
Пљевља
Никшић
Бар
Пљевља
Беране
Беране
Пљевља
Никшић
Рожаје
Беране
Б. Поље
Б. Поље
Пљевља
Б. Поље
Никшић
Б. Поље
Пријепоље
Никшић
Колашин
Никшић
Никшић
Андријевица
Беране
Плужине
Бар
Беране
Рожаје
Никшић
Пљевља
Плав
Пљевља
Беране
Никшић
Б. Поље
Х. Нови
Б. Поље
Никшић
Улцињ
Б. Поље
Б. Поље
Никшић
Беране
Рожаје
Б. Поље
Шавник
Пљевља
Колашин
Рожаје
Мојковац
Пљевља
Рожаје
Бар
Рожаје
Беране
Мојковац
Котор
Бар
Никшић
Беране
Будва
Рожаје
Пљевља
Б. Поље
Беране
Беране
Цетиње
Никшић
Рожаје
Рожаје
Б. Поље
Рожаје
Беране
Мојковац
Никшић
Жабљак
Б. Поље
Никшић
Б. Поље
Цетиње
Рожаје
Рожаје
Пљевља
Никшић
Колашин
Будва
Никшић
Колашин
Х. Нови
Беране
Никшић
Б. Поље
Беране
Беране
Мојковац
Никшић
Цетиње
Плав
Рожаје
Пљевља
Беране
корисник МОП-а
корисник МОП-а
корисник МОП-а
корисник МОП-а
корисник МОП-а
1. Удружење младих са хендикепом – 14 студената
Одлуком УО ЈУ Дом ученика и студената Подгорица, бр. 1814, од 13. октобра 2010. године
2. Удружење параплегичара Црне Горе – 2 студента
Одлуком УО ЈУ Дом ученика и студената Подгорица, бр. 1814, од 13. октобра 2010. године
3. Студентски парламент УЦГ – 35 студената
Одлуком УО ЈУ Дом ученика и студената Подгорица, бр. 4810, од 13. октобра 2010. године
4. СОСД – 8 студената
Одлуком УО ЈУ Дом ученика и студената Подгорица, бр. 4811, од 13. октобра 2010. године
5. Спортски клубови чији је оснивач ЈУ Дом студ. – 24
Одлуком УО ЈУ Дом ученика и студената Подгорица, бр. 4091, од 7. септембра 2010. године
6. Медицински факултет – 25 студената
Одлуком УО ЈУ Дом ученика и студената Подгорица, бр. 4812, од 13. октобра 2010. године
7. Фондација за стипендирање Рома – 3 студенткиње
Одлуком УО ЈУ Дом ученика и студената Подгорица, бр. 4813, од 13. октобра 2010. године
На основу одлуке Управног одбора од 15. јула 2010. године именована је комисија у
саставу:
Владета Вујадиновић, предсједник, Слободанка Ћеранић, члан, Лидија Марковић, члан
ученици
Р. бр.
1
Pрезиме и име
Ровчанин Дејан
школа
Машинска школа
мјесто пребивалишта
Бијело Поље
2
3
4
5
6
7
8
9
10
11
12
13
14
15
16
17
18
19
20
21
22
23
24
25
26
27
28
29
30
31
32
33
34
35
36
37
38
39
40
41
42
43
44
45
46
47
48
49
50
51
52
53
54
55
56
57
58
59
60
61
62
63
64
65
66
67
68
69
70
71
72
73
74
75
76
77
78
79
80
81
82
83
84
85
86
87
88
89
90
91
92
93
94
95
96
97
98
99
100
101
102
103
104
105
106
Вилотијевић Томислав
Кнежевић Војислав
Дашић Драгољуб
Ћатовић Нарцис
Шћепановић Миленко
Шћепановић Милош
Судар Вук
Бјелопавлић Миљан
Лалевић Иван
Гајевић Слободан
Влаховић Предраг
Пешић Ранко
Смоловић Шћепан
Милинковић Владимир
Кујовић Кенан
Рудић Мирослав
Бошковић Бојан
Лазовић Андреа
Шошић Лука
Бјелопавлић Марко
Ђокић Милан
Кнежевић Мирослав
Дробњак Данило
Ковачевић Марко
Халиловић Зијад
Вујисић Антоније
Костић Марко
Кулић Валентина
Балија Мевлида
Бојовић Јасна
Кандић Катарина
Чабаркапа Јелена
Леовац Милица
Цветковић Божица
Павићевић Тамара
Садиковић Мирела
Суљевић Фатиха
Балија Асмир
Кековић Невена
Мучалица Љиљана
Раденовић Славица
Јањушевић Тијана
Видаковић Драгана
Балија Јасмин
Ајдарпашић Алма
Зечевић Андреа
Поповић Слађана
Бојовић Јелена
Илић Дијана
Опанчина Бранка
Грујичић Бојана
Меденица Бранка
Николић Миленка
Гајевић Милена
Кандић Милица
Савичић Вања
Стојић Драгана
Вујисић Анђела
Бошковић Дејан
Радовић Мирослав
Бошковић Стефан
Чабаркапа Немања
Митровић Владимир
Нинковић Стефан
Терзић Стефан
Ковачевић Саво
Балија Адис
Пузовић Никола
Дучић Јелена
Мелвић Данка
Фетаковић Алиса
Мухадиновић Милица
Марица Раичевић
Драгица Ковачевић
Мирнеса Кучевић
Александра Трифуновић
Слађана Бабовић
Мирјана Нововић
Петар Јокић
Неда Малишић
Мелиса Дрековић
Мелита Малезић
Зерина Кубанић
Анела Циндрак
Бранка Јокић
Далибор Микић
Момчило Томашевић
Јелена Перовић
Ана Коковић
Милијана Коковић
Богдан Фуштић
Предраг Вујисић
Стефан Мандић
Борис Голубовић
Никола Симовић
Милан Ласица
Милинко Ђокић
Анђела Ђуришић
Марко Божовић
Тамара Вучковић
Матилда Петровић
Бојана Вујошевић
Милица Раденовић
Бобана Радовић
Јелена Петровић
Машинска школа
Машинска школа
Машинска школа
Машинска школа
Машинска школа
Машинска школа
Машинска школа
Машинска школа
Машинска школа
Машинска школа
Машинска школа
Машинска школа
Машинска школа
Машинска школа
Машинска школа
Машинска школа
Машинска школа
Машинска школа
Машинска школа
Машинска школа
Машинска школа
Машинска школа
Машинска школа
Машинска школа
Машинска школа
Машинска школа
Машинска школа
Медицинска школа
Медицинска школа
Медицинска школа
Медицинска школа
Медицинска школа
Медицинска школа
Медицинска школа
Медицинска школа
Медицинска школа
Медицинска школа
Медицинска школа
Медицинска школа
Медицинска школа
Медицинска школа
Медицинска школа
Медицинска школа
Медицинска школа
Медицинска школа
Медицинска школа
Медицинска школа
Медицинска школа
Медицинска школа
Медицинска школа
Медицинска школа
Медицинска школа
Медицинска школа
Медицинска школа
Медицинска школа
Медицинска школа
Медицинска школа
Медицинска школа
Грађевинска школа
Грађевинска школа
Грађевинска школа
Грађевинска школа
Грађевинска школа
Грађевинска школа
Грађевинска школа
Грађевинска школа
Грађевинска школа
Грађевинска школа
Грађевинска школа
Грађевинска школа
Музичка школа
Музичка школа
Музичка школа
Музичка школа
Музичка школа
Музичка школа
Музичка школа
Музичка школа
Музичка школа
Музичка школа
Музичка школа
Музичка школа
Музичка школа
Музичка школа
Музичка школа
Трговинска школа
Трговинска школа
Трговинска школа
Трговинска школа
Трговинска школа
Електро школа
Електро школа
Електро школа
Електро школа
Електро школа
Електро школа
Електро школа
Електро школа
Електро школа
Хемијска школа
Хемијска школа
Хемијска школа
Економска школа
Економска школа
Економска школа
Колашин
Бијело Поље
Улцињ
Бијело Поље
Колашин
Колашин
Колашин
Бијело Поље
Бијело Поље
Бијело Поље
Колашин
Бијело Поље
Мојковац
Колашин
Бијело Поље
Бијело Поље
Бијело Поље
Мојковац
Бар
Бијело Поље
Колашин
Бијело Поље
Бијело Поље
Бијело Поље
Пријепоље
Колашин
Никшић
Плужине
Пријепоље
Тиват
Шавник
Пљевља
Пљевља
Пљевља
Улцињ
Пријепоље
Пријепоље
Пријепоље
Даниловград
Колашин
Бијело Поље
Пљевља
Мојковац
Пријепоље
Улцињ
Пљевља
Никшић
Никшић
Мојковац
Пљевља
Пљевља
Мојковац
Никшић
Бијело Поље
Шавник
Пљевља
Пљевља
Колашин
Бијело Поље
Пљевља
Бијело Поље
Пљевља
Улцињ
Прибој
Пријепоље
Улцињ
Пријепоље
Пријепоље
Пријепоље
Пријепоље
Пријепоље
Цетиње
Бијело Поље
Цетиње
Бијело Поље
Бијело Поље
Беране
Беране
Бијело Поље
Беране
Бијело Поље
Бијело Поље
Бијело Поље
Бијело Поље
Беране
Шавник
Бијело Поље
Колашин
Бијело Поље
Бијело Поље
Мојковац
Колашин
Цетиње
Цетиње
Колашин
Пљевља
Колашин
Беране
Никшић
Цетиње
Котор
Бијело Поље
Бијело Поље
Колашин
Пљевља
ДОМ УЧЕНИКА И СТУДЕНАТА НИКШИЋ
На основу одлуке Управног одбора именована је комисија у саставу:
Момчило Ђукановић, предсједник (директор Дома), Јовица Тадић, члан (шеф службе смјештаја)
Зоран Меденица, члан (представник Студентског парламента).
ученици
Р. бр.
1
2
3
4
5
6
7
8
9
10
11
12
13
14
ПРЕЗИМЕ И ИМЕ
ШАБАНОВИЋ ВИДАК
БОЈОВИЋ МАРИЈА
ШУРБАТОВИЋ РАДОЊА
КАРАЏИЋ БОЈАНА
МАНОЈЛОВИЋ БРАНКА
ГРЂИЋ МИЛАН
МИЛИНИЋ АНЂЕЛА
ТОМИЋ ДРАГАНА
ПАЛИЈА ВАСИЛИЈЕ
ШАБАНОВИЋ МИЛАН
ТАДИЋ НИКОЛА
ШУШИЋ ОГЊЕН
ЛАЗАРЕВИЋ ДЕЈАН
МИЛОВИЋ СИМО
Школа
Гимназија
Економска
Економска
Економска
Медицинска
Средња стручна
Економска
Економска
Средња стручна
Средња стручна
Средња стручна
Средња стручна
Средња стручна
I средња стручна
Мјесто пребивалишта
Вилуси
Шавник
Бршно
Шавник
Крстац
Грахово
Грахово
Шавник
Шавник
Вилуси
Плужине
Шавник
Шавник
Грахово
I година
ШАБАНОВИЋ МИЛУТИН
МИЛИНИЋ ПРЕДРАГ
ДЕРЕТИЋ МИРЈАНА
АПРЦОВИЋ РАДОВАН
БУЛАЈИЋ БИЉАНА
МИЛОВИЋ МИЛОШ
НИКОЛИЋ СЛАВИЦА
ЈОЦОВИЋ МИРЈАНА
ЖИВКОВИЋ МИЛЕНА
ЈАКИЋ МАРИЈАНА
ШЋЕПАНОВИЋ ЖЕЉКО
ЂОКОВИЋ ЂОРЂЕ
ДРИНЧИЋ КОСА
ПАПИЋ РАДОВАН
ТИЈАНИЋ ДУШАН
КИЛИБАРДА ЛУКА
БАЈОВИЋ АДРИЈАНА
ДРИНЧИЋ МАРИЈАНА
БАКРАЧ ИВАН
КОВАЧЕВИЋ СИМО
ЋАЛАСАН СЛАЂАНА
ЈОВОВИЋ ВАСИЛИЈЕ
ВУКАЈЛОВИЋ БИЉАНА
ЧУРОВИЋ СТЕФАН
НИКОЛИЋ МИЛИЦА
МИЛОВИЋ ВИДАК
ТУФЕГЏИЋ АНДРИЈАНА
ВУКАЈЛОВИЋ ГОЈКО
ЕЛЕЗ ГОРАН
БАТРИЋЕВИЋ СНЕЖАНА
Р. бр. ПРЕЗИМЕ И ИМЕ
1
2
3
4
5
6
7
8
9
10
11
12
13
14
15
16
17
18
19
20
21
22
23
24
25
26
27
28
29
30
31
32
33
34
35
36
37
38
39
40
41
42
43
44
45
46
47
48
49
50
51
52
53
54
55
СИНАНОВИЋ ЕЛМАЗА
БОЖОВИЋ СНЕЖАНА
ЈОЈИЋ МАРИЈА
МАТОВИЋ ЈАДРАНКА
ТОДОРОВИЋ СУЗАНА
КЉАЈИЋ ЗОРИЦА
ФАТИЋ ЗОРКА
СТИЈЕПОВИЋ НЕВЕНКА
БРАШАНАЦ ЉИЉАНА
ДЕДОВИЋ ЛАЗАР
СТОЈАНОВИЧ ТАМАРА
ИВАНОВИЋ ИВАНА
РАЈКОВИЋ ЈЕЛЕНА
МИЋОВИЋ АНА
ШЉУКИЋ МИЛИЦА
РАИЧЕВИЋ БАЛША
МРДАК ВЕСНА
ЧАБАРКАПА ВАЛЕНТИНА
ДРОБЊАК АНА
ЋАТОВИЋ АЛМЕДИНА
МИЛОШЕВИЋ АНДРЕА
ЛАЛЕВИЋ НИКОЛА
ДРАГОЈЕВИЋ ЈЕЛЕНА
РАМУСОВИЋ ИЛДА
РАДОЈЕВИЋ МЛАДЕН
МАРКОВИЋ НИНА
ПЕТРОВИЋ ЈЕЛЕНА
РАДОВИЋ ИВАНА
ВУЧЕТИЋ САЊА
РАДОИЧИЋ ДАЈАНА
БОШКОВИЋ ТАМАРА
ВУКИЋЕВИЋ НЕДА
КУЈОВИЋ ЏЕНАН
НОВОВИЋ ИВАНА
МИЛОВИЋ СУЗАНА
БУЛАТОВИЋ ИРЕНА
КОВАЧЕВИЋ ЈЕЛЕНА
КРГОВИЋ БИЉАНА
МАРКОВИЋ МИЛЕНА
РОЛОВИЋ БОЈАНА
МУРИЋ СЕМИХ
КНЕЖЕВИЋ ТАМАРА
КАПА САНДРА
ДРАГОВИЋ ЈОВАНА
ОМЕРАГИЋ АЛИНА
ГАЧЕВИЋ ЈЕЛЕНА
МИЛИНКОВИЋ ТИЈАНА
ШЋАСНИ ДАЈАНА
МИЛОСАВЉЕВИЋ НАТАША
ПОПОВИЋ БОЈАНА
ПРИБИЛОВИЋ ВАЛЕНТИНА
КАНДИЋ ГОРАН
СТЕВАНОВИЋ МАРКО
ПАЈОВИЋ ЖАНА
ПОПОВИЋ НИКОЛИЈА
Р бр.
ПРЕЗИМЕ
ПРЕЗИМЕ И ИМЕ
II, III, IV година
1
2
3
4
5
6
7
8
9
10
11
12
13
14
15
16
17
18
19
20
21
22
23
24
25
26
27
28
29
30
31
32
33
34
35
36
37
38
39
40
41
42
43
44
45
46
47
48
49
КОМНЕНОВИЋ ЈЕЛЕНА
ЂУРОВИЋ МАРИЈА
РАДОЊИЋ РАДМИЛА
ЂУРОВИЋ АНА
ФЕМИЋ РАДОЈЕ
РАШОВИЋ СЛАЂАНА
КЕШЕЉЕВИЋ ЛУКА
МАРКАИЋ МИЛЕНА
ВУЈИЧИЋ АНДРИЈАНА
БУГАРИН ДИЈАНА
БАЈИЋ ДРАГАНА
МЕКИЋ СЕМИНА
ЂОНОВИЋ МОНИКА
МАШОВИЋ ТАМАРА
КАШЋЕЛАН ДРАШКО
ДРАШКОВИЋ ДРАГАНА
СЕКУЛИЋ ДАНКО
КОЊЕВИЋ ДРАГАНА
КАСАЛИЦА БОЖИДАР
ВУКОСАВОВИЋ АНА
ФУРТУЛА АНА
МИЛИЋ ЈЕЛЕНА
СИМОВИЋ МАЈА
ВУКАНОВИЋ НИКОЛА
ДУБРАВЧЕВИЋ АНА
ДРАШКОВИЋ ЈЕЛЕНА
РАКОЊАЦ САЊА
АНТИЋ ДАНИЕЛА
МИШНИЋ ДАНИЈЕЛА
ВУКОТИЋ ИВАНКА
ГОЈНИЋ ОЛГА
ЛАЛЕВИЋ МАЈА
ЛОПИЧИЋ МИЛА
ЛАЗОВИЋ МЛАДЕНКА
ШУНДИЋ РАДМИЛА
СТАНИШИЋ ДУШИЦА
РАЈЕВИЋ БОЈАН
БОЖОВИЋ ЈОВАНА
РАДОВИЋ СЛОБОДАН
ЂУКАНОВИЋ САЊА
ПЕКИЋ МАРКО
КУЛИЋ ЉУБИЦА
РАКИЋ АНТОНИЈЕЛА
БОЈИЋ АНА
РАДУЛОВИЋ ВАЊА
КЉАЈЕВИЋ НАТАША
ТОМОВИЋ МИЛЕНА
РАДУЛОВИЋ ИГОР
БАТРИЋЕВИЋ БОБАН
Економска
Средња стручна
Економска
Средња стручна
Економска
I средња стручна
Економска
Економска
Економска
Економска
Економска
Економска
Економска
Средња стручна
I средња стручна
економска
Економска
Економска
I средња стручна
I средња стручна
Средња стручна
Средња стручна
Економска
Економска
Средња стручна
Средња стручна
Економска
Економска
I средња стручна
I средња стручна
Вилуси
Грахово
Грахово
Плужине
Вилуси
Грахово
Брезна
Шавник
Грахово
Шавник
Шавник
Шавник
Шавник
Враћеновићи
Плужине
Велимље
Шавник
Шавник
Брезна
Грахово
Плужине
Петровићи
Црквице
Шавник
Брезна
Грахово
Плужине
Црквице
Плужине
Трубјела
Студијски програм
мјесто пребивалишта
социологија
њемачки језик
енглески језик
енглески језик
италијански језик
француски језик
енглески језик
француски језик
енглески језик
њемачки језик
енглески језик
учитељски студиј
њемачки језик
њемачки језик
енглески језик
њемачки језик
енглески језик
философија
учитељски студиј
енглески језик
енглески језик
социологија
енглески језик
њемачки језик
енглески језик
црногорски језик
црногорски језик
педагогија
енглески језик
географија
географија
црногорски језик
енглески језик
енглески језик
учитељски студиј
енглески језик
енглески језик
педагогија
енглески језик
њемачки језик
француски језик
предшколско васпитање
италијански језик
педагогија
предшколско
француски језик
енглески језик
предшколско
учитељски
предшк. васпитање
философија
социологија
српски језик
учитељски студије
учитељски студије
Студијски програм
француски језик
руски језик
српски језик
енглески језик
српски језик
француски
философија
руски језик
српски језик
њемачки језик
руски језик
предшк. васп.
француски језик
енглески језик
енглески језик
руски језик
енглески језик
француски језик
историја
социологија
руски језик
италијански језик
српски језик
историја
енглески језик
руски језик
енглески језик
црногорски
руски језик
енглески језик
енглески језик
енглески
педагогија
предшколско
учитељски
француски
српски језик
учитељски
историја
учитељски
енглески
социологија
учитељски
педагогија
предшк. васп.
италијански језик
предшколско
историја
историја
Рожаје
Беране
Цетиње
Беране
Тиват
Пљевља
Андријевица
Подгорица
Пљевља
Беране
Беране
Подгорица
Беране
Беране
Пљевља
Беране
Пљевља
Пљевља
Пљевља
Бијело Поље
Бар
Андријевица
Колашин
Беране
Будва
Подгорица
Беране
Андријевица
Пљевља
Плужине
Бијело Поље
Андријевица
Бијело Поље
Подгорица
Х. Нови
Подгорица
Подгорица
Бијело Поље
Андријевица
Подгорица
Рожаје
Подгорица
Цетиње
Подгорица
Плав
Пљевља
Пљевља
Х. Нови
Х. Нови
Подгорица
Будва
Шавник
Пљевља
Подгорица
Пљевља
Мјесто пребивалишта
Подгорица
Даниловград
Мојковац
Бар
Бијело Поље
Подгорица
Вилуси
Петровићи
Бар
Подгорица
Пљевља
Бијело Поље
Бар
Беране
Котор
Бијело Поље
Пљевља
Подгорица
Жабљак
Подгорица
Бијело Поље
Котор
Бар
Подгорица
Тиват
Бијело Поље
Бијело Поље
Подгорица
Мојковац
Даниловград
Подгорица
Бијело Поље
Цетиње
Котор
Пљевља
Цетиње
Цетиње
Подгорица
Пљевља
Даниловград
Бар
Плужине
Подгорица
Бијело Поље
Мојковац
Пљевља
Котор
Подгорица
Цетиње
50
51
52
53
54
55
56
57
58
59
60
61
62
63
64
65
66
67
68
69
70
71
72
73
74
75
76
77
78
79
80
81
82
83
84
85
86
87
88
89
90
91
92
93
94
95
96
97
98
99
100
101
102
103
104
105
106
107
108
109
110
111
112
113
114
115
116
117
118
119
120
121
122
123
124
125
126
127
128
129
130
131
132
133
134
135
136
137
138
139
140
141
142
143
144
145
146
147
148
149
150
151
152
153
154
155
156
157
158
159
160
161
162
163
164
165
166
167
168
169
170
171
172
173
174
175
176
177
178
179
180
181
182
183
184
185
186
187
БАШИЋ ЈЕЛЕНА
МИТРОВИЋ ТИЈАНА
ВУКАШИНОВИЋ ИВАНА
ГВОЗДЕНОВИЋ СУЗАНА
АЏОВИЋ САМИР
МИНИЋ БОЈАН
РАДЕВИЋ ЉИЉАНА
ПЕРИЋ ЈЕЛЕНА
МИЛАШ БОЈАНА
ЧУКИЋ АНА
АСАНОВИЋ МАРИЈА
ОБРАДОВИЋ БОЈАНА
НОВОСЕЛ СОЛУМИЈА
ЋИРОВИЋ НИНА
НИКЕЗИЋ САНЕЛА
МИЛОВИЋ ЉИЉАНА
ЉУЈИЋ САВКА
РАИЧЕВИЋ ЈОВАНА
ДРАГАШ НЕНАД
МУРИЋ МЕРСИХА
ЧУЉКОВИЋ ДИЈАНА
ЋУЗОВИЋ ДРАГОЉУБ
РОНДОВИЋ ДИЈАНА
КИКАНОВИЋ МАРИЈАНА
КОЊЕВИЋ СЛАВИЦА
АЏИЋ БРАНКА
БАЛИЋ БИСЕРА
БУЛАТОВИЋ АЛЕКСАНДАР
ТРИФУНОВИЋ ТИЈАНА
ЧАБАРКАПА ВУКАЈЛО
ЛАЗОВИЋ ЈЕЛЕНА
ВОЈИНОВИЋ МИЛИЦА
ПЕКИЋ ВАЛЕНТИНА
ПРЕБИРАЧЕВИЋ МЛАДЕН
ТЕРЗИЋ ДЕЈАН
ЦРНОВРШАНИН АИДА
ПУПОВИЋ ДИЈАНА
ДЕЛИЋ АНИТА
БАЈИЋ ГОРДАНА
РАИЧЕВИЋ СТОЈАНКА
АЛИХОЏИЋ МАИДА
ДРОБЊАК ДАНИЈЕЛА
РАИЧЕВИЋ МИРЈАНА
МИЉЕНОВИЋ ДАНИЈЕЛА
РАДАНОВИЋ ЈЕЛЕНА
БОШКОВИЋ БОЈАНА
БОЈАНОВИЋ АНЂЕЛА
РАИЧЕВИЋ АЛЕКСАНДРА
ЂУКИЋ АНДРЕА
КРИВОКАПИЋ МИЛИЦА
ГРБА БОЈАНА
БАЈЧЕТА АЛЕКСАНДРА
ДУРУТЛИЋ АМЕЛ
ВУЈОВИЋ СВЕТЛАНА
ЂОЛОВИЋ ЕНА
РАИЧЕВИЋ МАРИЈА
ЋЕТКОВИЋ САРА
ТОМОВИЋ МИЛОШ
ДРАКУЛОВИЋ СВЕТЛАНА
АВРАМОВИЋ МИЛОШ
КОМАТИНА НАТАША
ЖАРИЋ ЂОРЂИЈЕ
ПЕШИЋ ТАМАРА
ПАЈЕВИЋ СЛАЂАНА
КИКОВИЋ МАРИЈАНА
КУЧ ДИЈАНА
ВУКОВИЋ СНЕЖАНА
БОШКОВИЋ СЛАЂАНА
БРКАНОВИЋ САДИНА
ЛЕКОВИЋ ДРАГАНА
БОШКОВИЋ СНЕЖАНА
МАРКОВИЋ АНА
ЂУРИШИЋ РАДМИЛА
ЈЕЛИЋ ТАМАРА
КОВАЧЕВИЋ МАРИЈА
КУШЉИЋ АНИЦА
ЂУРОВИЋ ТАМАРА
РАДОВИЋ ГОРАН
ФЕМИЋ РАДОВАН
ПРАШЧЕВИЋ САЊА
РАЖНАТОВИЋ МАРИЈАНА
СИЈАРИЋ МЕЛИТА
ПАНИЋ ЈЕЛЕНА
ЖЕГАРАЦ ДАНЕ
ЋУК СТЕФАНИЈА
КРЧИКОВИЋ РАЗИЈА
МИЛОВИЋ ОЛГА
ДИВЉАК ЈЕЛИЦА
БУБАЊА МАРИЈА
ДРОБЊАК МИЛАДИНКА
ЗЕЈАК НАТАША
ПАШИЋ СЛАЂАНА
ВЛАХОВЉАК ЕМИНА
МАЏГАЉ МАРА
ВУЈОВИЋ СЛОБОДАН
ВУЈОШЕВИЋ ДИЈАНА
РАДУНОВИЋ МАРИЈА
ГАРОВИЋ НЕВЕНКА
МЕДОЈЕВИЋ ДАНКА
ИВЕЗАЈ КРИСТИНА
БУБАЊА НЕМАЊА
КАРАЏИЋ ВЛАДИМИР
ПОПОВИЋ ВЈЕРА
ШЋЕПАНОВИЋ ЈЕЛЕНА
ЛЕМАЈИЋ ЈЕЛЕНА
АНЂЕЛИЋ ВЛАДИМИР
ПАЛИЈА ЈЕЛЕНА
ТМУШИЋ ТИЈАНА
НЕДИЋ ЗОРИЦА
ДРАГИЋ НЕНАД
БАТРОВИЋ ВЕЛИКА
КНЕЖЕВИЋ СУЗАНА
ЂУРЧЕВИЋ МИЛИЦА
ГРБОВИЋ ВУЈО
РАДОЈЕВИЋ МАРКО
РАИЧКОВИЋ ДИЈАНА
ВИДАКОВИЋ БИЉАНА
КУЧ ЏЕНАНА
ДЕЛЕТИЋ БИЉАНА
ПАЈЕВИЋ МАРИЈАНА
МИЛИЋ СНЕЖАНА
КУВЕЉИЋ БОЈАНА
ВУЈИСИЋ СТЕФАН
СИМИЋЕВИЋ НИКОЛА
СИМИЋЕВИЋ ДАНИЛО
АЋИМИЋ МАЈА
ПАПИЋ ДАНИЈЕЛА
ЦИЦМИЛ ЛУЦИЈА
КАДИЋ НИХАД
РАДАНОВИЋ МИЛЕНА
БОЈАНИЋ КАТАРИНА
ПИЛИЦА АМЕЛ
ЈАНКЕТИЋ МАРКО
АРСЛАНОВИЋ КЕНАН
ИВАНОВИЋ МАЈА
ВУЈАНОВИЋ МИЛАН
ГАРОВИЋ МАРИЈА
КУРГАШ АНИТА
италијански језик
енглески језик
енглески језик
енглески језик
црногорски
црногорски
енглески језик
енглески језик
енглески језик
енглески језик
енглески језик
енглески језик
италијански језик
учитељски
учитељски
предшколско
философија
предшколско
педагогија
њемачки језик
енглески језик
ДИФ
француски језик
француски
италијански језик
италијански језик
енглески језик
ДИФ
енглески језик
ДИФ
енглески језик
предшколско
енглески језик
историја
историја
енглески језик
учитељски
италијански
енглески језик
учитељски
енглески језик
педагогија
енглески језик
руски језик
руски језик
руски језик
учитељски
учитељски
италијански
психологија
педагогија
учитељски
историја
енглески језик
педагогија
енглески језик
енглески језик
њемачки
учитељски
француски
педагогија
енглески
енглески језик
учитељски
енглески језик
италијански језик
предшколско
учитељски
енглески језик
социологија
црногорски језик
енглески језик
енглески језик
енглески језик
предсколско
италијански језик
италијански језик
историја
историја
енглески језик
италијански језик
предшкол.
енглески језик
ДИФ
учитељски
енглески језик
српски језик
учитељски
ДИФ
француски језик
италијански језик
енглески језик
енглески језик
учитељски
учитељски
учитељски
учитељски
педагогија
педагогија
њемачки језик
филозофија
историја
енглески језик
учитељски
енглески језик
њемачки језик
предшколско
енглески језик
црногорски
историја
ДИФ
учитељски
италијански језик
географија
историја
учитељски
енглески језик
социологија
предшкол.
црногорски
предшколско
енглески језик
ДИФ
историја
српски језик
италијански
енглески језик
руски језик
енглески језик
руски језик
француски језик
енглески језик
историја
ДИФ
руски језик
географија
географија
енглески језик
Котор
Беране
Котор
Цетиње
Подгорица
Подгорица
Котор
Подгорица
Котор
Беране
Беране
Беране
Жабљак
Пљевља
Бар
Пљевља
Бијело Поље
Цетиње
Пљевља
Рожаје
Беране
Пљевља
Бијело Поље
Котор
Х. Нови
Цетиње
Бијело Поље
Колашин
Бар
Пљевља
Шавник
Котор
Бар
Бијело Поље
Пљевља
Бијело Поље
Пљевља
Мојковац
Пљевља
Подгорица
Бијело Поље
Подгорица
Подгорица
Цетиње
Шавник
Бијело Поље
Подгорица
Подгорица
Беране
Цетиње
Подгорица
Пљевља
Пљевља
Тиват
Подгорица
Подгорица
Мојковац
Подгорица
Подгорица
Х. Нови
Беране
Подгорица
Беране
Бијело Поље
Беране
Подгорица
Бијело Поље
Бијело Поље
Бар
Пљевља
Бијело Поље
Беране
Подгорица
Подгорица
Бар
Подгорица
Подгорица
Подгорица
Бијело Поље
Беране
Подгорица
Подгорица
Бар
Подгорица
Б. Поље
Бар
Грахово
Бар
Бијело Поље
Бијело Поље
Бијело Поље
Пљевља
Пљевља
Подгорица
Подгорица
Бијело Поље
Подгорица
Рожаје
Мојковац
Подгорица
Беране
Подгорица
Котор
Бар
Корот
Пљевља
Шавник
Подгорица
Беране
Колашин
Подгорица
Бијело Поље
Подгорица
Пљевља
Беране
Подгорица
Мојковац
Рожаје
Беране
Бијело Поље
Подгорица
Подгорица
Котор
Жабљак
Жабљак
Подгорица
Пљевља
Плужине
Беране
Шавник
Подгорица
Б. Поље
Мојковац
Б. Поље
Подгорица
Пљевља
Рожаје
Бар
Комисије за пријем студената II, III и IV године одобрила је 8 (осам) преосталих мјеста за смјештај студената по захтјевима: Фонда за стипендирање Рома, Студентског парламента, Домске организације студената и студената са посебним потребама.
V
12. novembar 2010. godine
15
16
17
18
19
20
21
22
23
24
25
26
27
28
29
30
31
32
33
34
35
36
37
38
39
40
41
42
43
44
VI
Р. бр.
1
2
3
4
5
6
7
8
ПРЕЗИМЕ И ИМЕ
Јефкај Емрах
Меденица Зоран
Јукић Видак
Бошковић Милета
Марсенић Миљан
Новосел Милица
Ристић Лука
Становић Маргарита
Студијски програм
психологија
историја
историја
ДИФ
њемачки језик
енглески језик
енглески језик
њемачки језик
Мјесто пребивалишта
Х. Нови
Колашин
Беране
Колашин
Беране
Жабљак
Бијело Поље
Бар
ДОМ УЧЕНИКА И СТУДЕНАТА КОТОР
На основу одлуке Управног одбора именована је комисија у саставу:
12. novembar 2010. godine
1. Проф. др Стево Никић – предсједник комисије, 2. Бранко Ивардић – члан комисије, 3. Веселин
Глушица – члан комисије, 4. Петар Голубовић – студент, предсједник студената
1
2
3
4
5
6
7
8
9
10
11
12
13
14
15
16
17
18
19
20
21
22
23
24
25
26
27
28
29
30
31
32
33
34
35
36
37
38
39
40
41
42
43
44
45
46
47
48
49
50
51
52
53
54
55
56
57
58
59
60
61
62
63
64
65
66
67
68
69
70
71
72
73
74
75
76
77
78
79
80
81
82
83
84
85
86
87
88
89
90
91
92
93
94
95
96
97
98
99
100
101
102
103
104
105
106
107
108
109
110
111
112
Кривокапић Горан
Ускоковић Срђа
Спасић Душан
Вујовић Душан
Прашчевиц Милош
Баховић Ален
Мићановић Никола
Стањевић Милинко
Копривица Боса
Глушица Бојана
Јовановић Соња
Кнежевић Љиљана
Бубања Јелена
Недовић Ана
Туфегџић Никола
Ћорић Дамјан
Крсмановић Новица
Ђуровић Зоран
Марковић Александар
Кастратовић Драгутин
Цицмил Никола
Ћаласан Петар
Благојевски Далибор
Булајић Д.Милош
Грујичић Благоје
Бегановић Харис
Адемовић Мунир
Глобаревић Филип
Шундић Лазар
Секулић Мирослав
Канкараш Раденко
Ђалац Филип
Пандурица Жељко
Бахун Андреј
Живковић Исидор
Ђаконовић Јован
Комненић Дука
Комненић Иван
Горановић Немања
Манојловић Војин
Благојевић Милун
Војичић Марко
Стијовић Ненад
Гогић Милан
Видаковић Дејан
Микић Александар
Бајчетић Радојица
Маловић Стефан
Перовић Никола
Радоњић Марко
Вујовић Милош
Балтић Балша
Бошковић Иван
Јеловац Дарко
Бјелица Дарко
Вујичић Мирко
Божовић Миодраг
Крговић Небојша
Лутовац Мирко
Нишавић Стефан
Симовић Никола
Кекић Милија
Бабић Борис
Зековић Сава
Бацковић Тијана
Живковић Ивана
Вешовић Дијана
Дробњак Сања
Цупара Марина
Цупара Марија
Шћекић Бобан
Обрадовић Мисо
Недић Вељко
Мартиновић Видо
Ристић Сретен
Османчевић Асим
Петровић Богољуб
Зекић Младен
Војиновић Никола
Миловић Милован
Томашевић Ђорђије
Перовић Душан
Пејовић Драшко
Марсенић Дамјан
Ћосовић Здравко
Драшковић Дарко
Говедарица Ирена
Станишић Јелена
Мијушковић Маја
Рамадановић Крсто
Пејовић Бобан
Гардашевић Марко
Ђорђевић Сања
Лазаревић Тамара
Мирковић Нађа
Миловић Милан
Кораћ Горан
Калуђерови}Милош
Радовић Стефан
Тврдишић Никола
Кнежевић Дражен
Зорић Марко
Андријашевић Мирко
Поповић Борис
Поповић Мило
Мусић Иван
Нерић Огњен
Божовић Иван
Кривокапић Милош
Делић Немања
Лазић Александар
Мартиновић Игор
Средња поморска школа
Средња поморска школа
Средња поморска школа
Средња поморска школа
Средња поморска школа
Средња поморска школа
Средња поморска школа
Средња поморска школа
Факултет за туризам и хотелијерство
Факултет за туризам и хотелијерство
Факултет за туризам и хотелијерство
Факултет за туризам и хотелијерство
Факултет за туризам и хотелијерство
Факултет за туризам и хотелијерство
Факултет за туризам и хотелијерство
Факултет за туризам и хотелијерство
Факултет за туризам и хотелијерство
Факултет за поморство
Факултет за поморство
Факултет за поморство
Факултет за поморство
Факултет за туризам и хотелијерство
Факултет за поморство
Средња поморска школа
Средња поморска школа
Факултет за поморство
Средња поморска школа
Средња поморска школа
Средња поморска школа
Средња поморска школа
Средња поморска школа
Средња поморска школа
Средња поморска школа
Средња поморска школа
Средња поморска школа
Средња поморска школа
Факултет за поморство
Средња поморска школа
Средња поморска школа
Средња поморска школа
Средња поморска школа
Средња поморска школа
Средња поморска школа
Средња поморска школа
Средња поморска школа
Средња поморска школа
Средња поморска школа
Средња поморска школа
Средња поморска школа
Средња поморска школа
Средња поморска школа
Средња поморска школа
Факултет за поморство
Факултет за туризам и хотелијерство
Факултет за поморство
Факултет за поморство
Факултет за туризам и хотелијерство
Факултет за туризам и хотелијерство
Факултет за туризам и хотелијерство
Факултет за поморство
Факултет за туризам и хотелијерство
Факултет за поморство
Факултет за поморство
Факултет за поморство
Факултет за туризам и хотелијерство
Факултет за туризам и хотелијерство
Факултет за туризам и хотелијерство
Факултет за туризам и хотелијерство
Факултет за туризам и хотелијерство
Факултет за туризам и хотелијерство
Факултет за туризам и хотелијерство
Факултет за поморство
Средња поморска школа
Средња поморска школа
Средња поморска школа
Средња поморска школа
Средња поморска школа
Средња поморска школа
Факултет за туризам и хотелијерство
Факултет за туризам и хотелијерство
Факултет за туризам и хотелијерство
Факултет за туризам и хотелијерство
Факултет за туризам и хотелијерство
Факултет за туризам и хотелијерство
Факултет за поморство
Факултет за поморство
Факултет за туризам и хотелијерство
Факултет за туризам и хотелијерство
Факултет за поморство
Факултет за поморство
Факултет за поморство
Факултет за поморство
Факултет за туризам и хотелијерство
Факултет за туризам и хотелијерство
Факултет за туризам и хотелијерство
Факултет за поморство
Факултет за туризам и хотелијерство
Факултет за поморство
Факултет за поморство
Факултет за поморство
Факултет за поморство
Факултет за поморство
Факултет за поморство
Факултет за поморство
Факултет за поморство
Факултет за поморство
Факултет за поморство
Факултет за туризам и хотелијерство
Факултет за поморство
Факултет за поморство
Факултет за туризам и хотелијерство
Факултет за поморство
Никшић
Никшић
Лесковац
Подгорица
Плав
Бар
Никшић
Никшић
Никшић
Никшић
Никшић
Мојковац
Бијело Поље
Бијело Поље
Плужине
Никшић
Шавник
Никшић
Никшић
Цетиње
Никшић
Плужине
Никшић
Подгорица
Бијело Поље
Пријепоље, Србија
Сребреница
Подгорица
Никшић
Никшић
Никшић
Бар
Мојковац
Београд
Шавник
Улцињ
Никшић
Никшић
Никшић
Никшић
Никшић
Никшић
Шавник
Никшић
Осмаци – Зворник
Плав
Никшић
Никшић
Цетиње,
Никшић
Никшић
Жабљак
Мојковац
Пљевља
Никшић
Никшић
Цетиње
Бијело Поље
Жабљак
Никшић
Подгорица
Никшић
Никшић
Шавник
Никшић
Никшић
Беране
Пљевља
Пљевља
Пљевља
Бијело Поље
Беране
Тузла
Цетиње
Зворник
Тузла
Осмаци
Какањ
Бијело Поље
Никшић
Никшић
Цетиње
Цетиње
Беране
Никшић
Никшић
Мојковац
Мојковац
Никшић
Цетиње
Никшић
Никшић
Никшић
Пљевља
Никшић
Никшић
Бијело Поље
Никшић
Никшић
Подгорица
Никшић
Никшић
Никшић
Мојковац
Даниловград
Никшић
Никшић
Цетиње
Никшић
Никшић
Подгорица
Цетиње
113
114
115
116
117
118
119
120
121
122
123
124
125
126
127
128
129
130
131
132
133
134
135
136
137
138
139
140
141
142
143
144
145
146
147
148
149
150
151
152
153
154
155
156
157
158
159
160
161
162
163
164
165
166
167
168
169
170
171
172
173
174
175
176
177
178
179
180
181
182
183
184
185
186
187
188
189
190
191
192
193
194
195
196
197
198
199
200
201
202
203
204
205
206
207
208
209
210
211
212
213
214
215
216
217
218
219
220
221
222
223
224
225
226
227
228
229
230
231
232
233
234
235
236
237
238
239
240
241
242
243
Беговић Петар
Новосел Гојко
Зековић Митар
Фуштић Дарко
Јокмановић Марко
Прашчевић Стефан
Вулевић Бобан
Минић Никола
Поповић Немања
Мердовић Данило
Марковић Саса
Гезовић Далибор
Кандић Игор
Лалатовић Радоје
Блечић Огњен
Драгојевић Милена
Аговић Аида
Вукчевић Биљана
Ковачевић Јован
Ераковић Иван
Раонић Љубиша
Јововић Мирјана
Перуновић Маријана
Вујовић Ана
Пејовић Марина
Мариновић Андријана
Јоксимовић Драгана
Лекић Иван
Стијеповић Немања
Марковић Јанко
Рондовић Милета
Горановић Предраг
Ђуричанин Игор
Околи Цхигозие
Дапчевић Марко
Мердовић Милисава
Мркоњић Матеа
ОгњеновићБојана
Огњеновић Нинко
Пејовић Данијела
Поповић Сања
Папић Јана
Стјепчевић Рајка
Ћупић Драгана
Рамусовић Амра
Ђечевић Лејла
Каљевић Данијела
Марковић Тања
Драгојевић Марија
Вуковић Слађана
Милутиновић Биљана
Филиповић Вида
Бојић Сања
Драговић Христина
Никић Видак
Антић Славко
Ђукановић Благота
Савићевић Никола
Бошковић Ивана
Тимотијевић Зорица
Видаковић Снежана
Филиповић Николина
Кривокапић Николина
Анђелић Анђела
Грбовић Миња
Лутовац Дајана
Павловић Јелена
Мустајбашић Санела
Цвијовић Ружица
Бурић Невена
Каваја Марија
Ђурашковић Тања
Булајић Милица
Фемић Виолета
Јовић Ана
Јекнић Марија
Мартиновић Милена
Поповић Јелена
Баровић Милица
Булатовић Јана
Шошић Далиборка
Бошковић Мирјана
Катић Ана
Живковић Данијела
Ћаласан Веселин
Медојевић Илија
Драшковић Марко
Вуксановић Даница
Прелевић Андјела
Прелевић Ана
Кривокапић Тамара
Перовић Тања
Перовић Тамара
Мијатовић Ана
Трипковић Јелена
Вучковић Мирјана
Палевић Анђела
Петрић Александра
Лекић Андреа
Радоњић Данијела
Пантовић Мирјана
Нерић Магдалена
Бобичић Милица
Осмајић Јелена
Јоковић Вања
Гурешић Наташа
Ражнатовић Ања
Ћупић Ивана
Марковић Данијела
Станковић Бојана
Драговић Слађана
Јукић Ивана
Ковачевић Ивана
Брајовић Неда
Шушкавчевић Сандра
Шћекић Катарина
Алексић Ивана
Јанковић Катарина
Рашовић Слађана
Мухадиновић Иванка
Чолевић Анђела
Станимировић Марија
Остојић Стана
Тановић Снежана
Јовановић Ивана
Симовић Јована
Јанковић Милена
Јовић Душко
Цимбаљевић Дражен
Јоксимовић Ивана
Mari}evi} \ina
Факултет за поморство
Факултет за туризам и хотелијерство
Факултет за туризам и хотелијерство
Факултет за поморство
Факултет за туризам и хотелијерство
Факултет за туризам и хотелијерство
Факултет за туризам и хотелијерство
Факултет за туризам и хотелијерство
Факултет за туризам и хотелијерство
Факултет за туризам и хотелијерство
Факултет за туризам и хотелијерство
Факултет за поморство
Факултет за поморство
Факултет за поморство
Факултет за поморство
Факултет за туризам и хотелијерство
Факултет за туризам и хотелијерство
Факултет за туризам и хотелијерство
Факултет за поморство
Факултет за поморство
Факултет за поморство
Факултет за поморство
Факултет за поморство
Факултет за поморство
Факултет за туризам и хотелијерство
Факултет за туризам и хотелијерство
Факултет за туризам и хотелијерство
Факултет за поморство
Факултет за туризам и хотелијерство
Факултет за туризам и хотелијерство
Факултет за туризам и хотелијерство
Факултет за поморство
Факултет за туризам и хотелијерство
Факултет за поморство
Факултет за туризам и хотелијерство
Факултет за туризам и хотелијерство
Средња поморска школа
Средња поморска школа
Средња поморска школа
Факултет за туризам и хотелијерство
Факултет за туризам и хотелијерство
Факултет за туризам и хотелијерство
Факултет за туризам и хотелијерство
Факултет за туризам и хотелијерство
Факултет за туризам и хотелијерство
Факултет за туризам и хотелијерство
Факултет за туризам и хотелијерство
Факултет за туризам и хотелијерство
Факултет за туризам и хотелијерство
Факултет за туризам и хотелијерство
Факултет за туризам и хотелијерство
Факултет за туризам и хотелијерство
Факултет за туризам и хотелијерство
Средња музицка школа
Факултет за поморство
Факултет за поморство
Факултет за поморство
Факултет за поморство
Факултет за туризам и хотелијерство
Факултет за туризам и хотелијерство
Факултет за туризам и хотелијерство
Факултет за туризам и хотелијерство
Факултет за туризам и хотелијерство
Факултет за туризам и хотелијерство
Средња медицинска школа
Средња музичка школа
Факултет за туризам и хотелијерство
Факултет за туризам и хотелијерство
Факултет за туризам и хотелијерство
Факултет за поморство
Факултет за туризам и хотелијерство
Факултет за туризам и хотелијерство
Факултет за поморство
Факултет за туризам и хотелијерство
Факултет за туризам и хотелијерство
Факултет за туризам и хотелијерство
Факултет за туризам и хотелијерство
Факултет за туризам и хотелијерство
Факултет за туризам и хотелијерство
Факултет за туризам и хотелијерство
Факултет за туризам и хотелијерство
Факултет за туризам и хотелијерство
Факултет за туризам и хотелијерство
Факултет за туризам и хотелијерство
Факултет за туризам и хотелијерство
Факултет за поморство
Факултет за поморство
Факултет за поморство
Факултет за туризам и хотелијерство
Факултет за туризам и хотелијерство
Факултет за туризам и хотелијерство
Факултет за туризам и хотелијерство
Факултет за туризам и хотелијерство
Факултет за туризам и хотелијерство
Факултет за туризам и хотелијерство
Факултет за туризам и хотелијерство
Факултет за туризам и хотелијерство
Факултет за туризам и хотелијерство
Факултет за туризам и хотелијерство
Факултет за туризам и хотелијерство
Факултет за туризам и хотелијерство
Факултет за туризам и хотелијерство
Факултет за туризам и хотелијерство
Факултет за туризам и хотелијерство
Факултет за туризам и хотелијерство
Факултет за туризам и хотелијерство
Факултет за туризам и хотелијерство
Факултет за туризам и хотелијерство
Факултет за туризам и хотелијерство
Факултет за туризам и хотелијерство
Факултет за туризам и хотелијерство
Факултет за туризам и хотелијерство
Факултет за туризам и хотелијерство
Факултет за туризам и хотелијерство
Факултет за туризам и хотелијерство
Факултет за туризам и хотелијерство
Факултет за туризам и хотелијерство
Факултет за туризам и хотелијерство
Факултет за туризам и хотелијерство
Факултет за туризам и хотелијерство
Средња музичка школа
Факултет за туризам и хотелијерство
Факултет за туризам и хотелијерство
Факултет за туризам и хотелијерство
Факултет за туризам и хотелијерство
Факултет за туризам и хотелијерство
Факултет за туризам и хотелијерство
Факултет за туризам и хотелијерство
Факултет за поморство
Факултет за поморство
Факултет за туризам и хотелијерство
Подгорица
Жабљак
Жабљак
Мојковац
Подгорица
Беране
Беране
Жабљак
Жабљак
Бар
Цетиње
Никшић
Никшић
Никшић
Никшић
Подгорица
Подгорица
Подгорица
Никшић
Никшић
Никшић
Никшић
Никшић
Никшић
Подгорица
Подгорица
Беране
Бар
Жабљак
Мојковац
Жабљак
Никшић
Плав
Лагос
Цетиње
Беране
Тузла
Никшић
Никшић
Подгорица
Подгорица
Пљевља
Подгорица
Подорица
Беране
Беране
Подгорица
Цетиње
Цетиње
Бијело Поље
Никшић
Никшић
Колашин
Улцињ
Подгорица
Херцег-Нови
Цетиње
Никшић
Бијело Поље
Бијело Поље
Мојковац
Мојковац
Никшић
Никшић
Жабљак
Бијело Поље
Бијело Поље
Бијело Поље
Никшић
Никшић
Цетиње
Цетиње
Никшић
Беране
Пљевља
Цетиње
Колашин
Колашин
Подгорица
Никшић
Колашин
Подгорица
Даниловград
Плав
Бијело Поље
Плужине
Колашин
Никшић
Подгорица
Подгорица
Подгорица
Никшић
Никшић
Никшић
Никшић
Никшић
Никшић
Мојковац
Бијело Поље
Цетиње
Цетиње
Никшић
Никшић
Даниловград
Плужине
Никшић
Бијело Поље
Цетиње
Подгорица
Подгорица
Цетиње
Колашин
Андријевица
Подгорица
Подгорица
Подгорица
Подгорица
Никшић
Подгорица
Подгорица
Цетиње
Подгорица
Пљевља
Жабљак
Никшић
Никшић
Подгорица
Подгорица
Пљевља
Беране
Беране
Јоксимовић Вера
Стањевић Немања
Лаковић Милош
Врева Фикрет
Дуловић Димитрије
Чепић Рајка
Стефановић Алиса Марија
Шћекић Јелена
Шћекић Милена
Радовић Гордана
Нишавић Тијана
Јововић Анђела
Штурановић Јована
Стојовић Милица
Жугић Данијела
Вулић Јелена
Ровчанин Далиборка
Факултет за туризам и хотелијерство
Факултет за поморство
Факултет за поморство
Факултет за туризам и хотелијерство
Факултет за туризам и хотелијерство
Факултет за поморство
Факултет за поморство
Факултет за поморство
Факултет за туризам и хотелијерство
Факултет за туризам и хотелијерство
Факултет за поморство
Факултет за туризам и хотелијерство
Факултет за туризам и хотелијерство
Факултет за туризам и хотелијерство
Факултет за туризам и хотелијерство
Факултет за туризам и хотелијерство
Факултет за туризам и хотелијерство
ДОМ УЧЕНИКА И СТУДЕНАТА ЦЕТИЊЕ
Беране
Никшић
Подгорица
Бијело Поље
Бијело Поље
Жабљак
Београд
Бијело Поље
Бијело Поље
Бијело Поље
Бијело Поље
Никшић
Никшић
Улцињ
Никшић
Андријевица
Бијело Поље
На основу одлуке Управног одбора од 22. јула 2010. године именована је комисија у саставу:
Ивица Тодоровић, предсједник (представник Студентског парламента), Весна Мирановић,
члан, Марија Вукићевић, члан
Дом је у фази реконструкције и адаптације након пожара од 19. фебруара 2010. године.
ДОМ УЧЕНИКА БЕРАНЕ
На основу одлуке Управног одбора од 20. августа 2010. године именована је комисија у саставу:
Милена Кљајић, предсједник комисије, Слађана Дробњак, члан комисије, Драган Весковић, члан
комисије, Вук Старовлах, представник ученика
Р. бр.
1
2
3
4
5
6
7
8
9
10
11
12
13
14
15
16
17
18
19
20
21
22
23
24
25
26
27
28
29
30
31
32
33
34
35
36
37
38
39
40
41
42
43
44
45
46
47
48
49
50
51
52
53
54
55
56
57
58
59
60
61
62
63
64
65
66
67
68
69
70
71
72
73
74
75
76
Име и pрезиме
Ашанин Марина
Адровић Рахима
Бељкаш Александра
Бојовић Маријана
Бабовић Милева
Бубања Виолета
Божовић Драгана
Богавац Бобан
Бошковић Милена
Бошковић Немања
Бабић Аница
Балтић Маја
Булатовић Зорана
Белоица Благоје
Белоица Анто
Булатовић Дијна
Бабић Радмила
Вучељић Валентина
Вучељић Бранислав
Вуксановић Саша
Вуксановић Игор
Вуковић Драгана
Вуковић Жана
Гарабиновић Гордана
Гаровић Радивоје
Дамјановић Ненад
Дакић Милица
Драгаш Јелена
Делетић Бранка
Драговић Сања
Дрнда Злата
Дуран Саида
Дуран Сабина
Ђуровић Снежана
Ђуровић Јелена
Ђуровић Сенка
Ђерковић Марина
Ђуровић Далибор
Ђоровић Новица
Живковић Бојан
Зечевић Дијана
Зоњић Катарина
Ивезић Ивана
Ивезић Саша
Јеловац Маријана
Јовић Софија
Јањушевић Петар
Кораћ Азра
Кривошић Алмир
Кривошић Дамир
Курбеговић Алма
Кељановић Драгана
Кујовић Сабрија
Кујовић Аријана
Кривокапић Слађана
Крговић Владимир
Колђић Сандин
Лакетић Милован
Лекић Будимир
Милајић Зорана
Мановић Марија
Мојасевић Мило
Маслар Марина
Мишковић Драгослав
Мишковић Борјанка
Марковић Милица
Мујезиновић Саида
Мартиновић Соња
Мартиновић Јасна
Милошевић Ивана
Нишавић Сандра
Ненадић Марија
Ђуровић Новак
Новаковић Миле
Поповић Маријана
Поповић Радомир
Школа
Медицинска
Медицинска
Медицинска
Медицинска
Медицинска
Медицинска
Медицинска
Медицинска
Техничка школа
Техничка школа
Медицинска
Медицинска
Медицинска
Медицинска
Медицинска
Медицинска
Електро школа
Техн. школа
Техн. школа
Техн. школа
Техн. школа
Медицинска
Медицинска
Медицинска
Медицинска
Медицинска
Медицинска
Медицинска
Медицинска
Медицинска
Медицинска
Медицинска
Медицинска
Медицинска
Медицинска
Медицинска
Медицинска
Техничка школа
Техничка школа
Медицинска
Медицинска
Медицинска
Медицинска
Медицинска
Медицинска
Медицинска
Техничка школа
Медицинска
Медицинска
Техничка школа
Медицинска
Техничка школа
Медицинска
Медицинска
Медицинска
Техничка школа
Медицинска
Техничка школа
Електро школа
Медицинска
Медицинска
Медицинска
Електро школа
Техничка школа
Медицинска
Медицинска
Медицинска
Медицинска
Медицинска
Медицинска
Медицинска
Медицинска
Техничка школа
Техничка школа
Медицинска
Медицинска
Мјесто пребивалишта
Мојковац
Петњица
Пљевља
Пријепоље
Мојковац
Бијела
Мојковац
Мојковац
Бијело Поље
Бијело Поље
Пљевља
Мојковац
Рожаје
Рожаје
Рожаје
Рожаје
Беране
Андријевица
Андријевица
Пријепоље
Пријепоље
Мојковац
Мојковац
Пријепоље
Рожаје
Мојковац
Пљевља
Пљевља
Бијела
Андријевица
Нова Варос
Пријепоље
Пријепоље
Рожаје
Рожаје
Рожаје
Андријевица
Рожаје
Рожаје
Колашин
Пљевља
Андријевица
Азане – Беране
Азане – Беране
Пљевља
Пљевља
Пљевља
Рожаје
Пријепоље
Пријепоље
Пријепоље
Андријевица
Пријепоље
Пријепоље
Никшић
Мојковац
Пљевља
Пљевља
Беране
Колашин
Пљевља
Уб
Беране
Андријевица
Андријевица
Пљевља
Пријепоље
Андријевица
Андријевица
Колашин
Бијела
Пљевља
Рожаје
Пријепоље
Пљевља
Беране
77
78
79
80
81
82
83
84
85
86
87
88
89
90
91
92
93
94
95
96
97
98
99
100
101
102
103
104
105
106
107
108
109
Петровић Тања
Петровић Светлана
Петровић Драгутин
Потпара Јована
Племић Зорана
Планић Дамир
Петровић Ненад
Пелидија Мађида
Плескоњић Марица
Радојевић Филип
Дзогазовић Биљана
Ратковић Никола
Ратковић Радош
Радовић Бобана
Старовлах Вук
Стојић Благоје
Слијепчевић Марко
Тутунђић Амна
Ћетковић Весна
Ћатић Маризела
Ћорић Александар
Ћорић Иван
Цама ђзејла
Чокић Маида
Цветковић Нина
Фазлић Харис
Фетаховић Минела
Филиповић Маријан
Ханић Азра
Хаџифејзовић Џенсена
Чамџић Милица
Шутковић Мерсида
Шахмановић Ирма
Медицинска
Медицинска
Техничка школа
Медицинска
Медицинска
Медицинска
Техничка школа
Медицинска
Медицинска
Медицинска
Медицинска
Медицинска
Медицинска
Медицинска
Медицинска
Медицинска
Медицинска
Медицинска
Медицинска
Медицинска
Медицинска
Медицинска
Медицинска
Медицинска
Медицинска
Медицинска
Медицинска
Медицинска
Медицинска
Медицинска
Медицинска
Медицинска
Медицинска
Пљевља
Пљевља
Пљевља
Пљевља
Пљевља
Пријепоље
Азане – Беране
Пљевља
Пријепоље
Пљевља
Пљевља
Рожаје
Рожаје
Мојковац
Пљевља
Нова Варос
Пљевља
Пљевља
Бијело Поље
Пријепоље
Мојковац
Мојковац
Пријепоље
Пријепоље
Пљевља
Пријепоље
Пријепоље
Мојковиц
Пријепоље
Пријепоље
Пљевља
Рожаје
Пријепоље
ДОМ УЧЕНИКА У БАРУ
На основу одлуке Управног одбора број 54 од 1. октобра 2010. године именована је комисија
у саставу:
Александар МИЛИЋ, директор, предсједник, Радоје НЕНЕЗИЋ, члан, Будимир МИРОВИЋ, члан
Р. бр.
1
2
3
4
5
6
7
8
9
10
11
12
13
14
15
16
17
18
19
20
21
22
23
24
25
26
27
28
29
30
31
32
33
34
35
36
37
38
Име и презиме
Никола Бојовић
Немања Влаховић
Сандра Илинчић
Живана Јоксовић
Драгиша Калезић
Зећо Коленовић
Милош Ракочевић
Лазар Рашовић
Саво Алексић
Елвир Сијарић
Јагош Фемић
Јован Томић
Валентина Вујовић
Светлана Гајовић
Бојан Мараш
Јован Мијушковић
Марина Пеличић
Тихомир Радоњић
Немања Радовић
Денис Сијарић
Мило Фемић
Нина Кековић
Зорица Томовић
Драгана Милић
Радослав Лековић
Александар Ровчанин
Вељко Микић
Павле Драговић
Бобан Бацковић
Крсто Поповић
Миленко Јовић
Есад Реџепагић
Радивоје Шћепановић
Марко Вукчевић
Дејан Петровић
Стеван Рондовић
Маринко Перовић
Милета Влаховић
Школа
Пољопривредна школа
Пољопривредна школа
Економско-угостит. школа
Пољопривредна школа
Пољопривредна школа
Пољопривредна школа
Пољопривредна школа
Пољопривредна школа
Пољопривредна школа
Пољопривредна школа
Пољопривредна школа
Пољопривредна школа
Економско-угостит. школа
Пољопривредна школа
Пољопривредна школа
Пољопривредна школа
Пољопривредна школа
Пољопривредна школа
Пољопривредна школа
Пољопривредна школа
Пољопривредна школа
Пољопривредна школа
Пољопривредна школа
Пољопривредна школа
Економско-угостит. школа
Пољопривредна школа
Пољопривредна школа
Пољопривредна школа
Пољопривредна школа
Пољопривредна школа
Пољопривредна школа
Пољопривредна школа
Пољопривредна школа
Пољопривредна школа
Пољопривредна школа
Економско-угостит. школа
Пољопривредна школа
Пољопривредна школа
Мјесто пребивалишта
ОБРАЗОВНИ ЦЕНТАР ПЛУЖИНЕ
Бијело Поље
Колашин
Подгорица
Бијело Поље
Даниловград
Спуж
Колашин
Подгорица
Крагујевац
Бијело Поље
Бијело Поље
Подгорица
Подгорица
Херцег Нови
Подгорица
Никшић
Подгорица
Подгорица
Подгорица
Бијело Поље
Бијело Поље
Подгорица
Вирпазар
Вирпазар
Пљевља
Бијело Поље
Подгорица
Спуж
Никшић
Даниловград
Пљевља
Бијело Поље
Бијело Поље
Подгорица
Пљевља
Пљевља
Даниловград
Колашин
На основу одлуке Управног одбора именована је комисија у саставу:
Рајка Бакрач – предсједник, Јованка Сукновић – члан, Јована Богдановић – представник ученика
основци
Р. бр.
1
2
3
4
5
Презиме и име
Јоковић Јована
Дондић Никола
Богдановић Славен
Богдановић Јована
Јововић Новак
средњошколци
Р. бр.
1
2
3
4
5
6
7
8
9
10
Презиме и име
Аџић Сања
Аџић Никола
Вуковић Ђоко
Апрцовић Јевто
Радојичић Станка
Живковић Ранко
Гогић Данијела
Радојичић Гордана
Делић Тања
Дондић Лазар
Разред–одјељење
Мјесто пребивалиста
Разред–одјељење
Мјесто пребивалиста
6а
7а
8а
9а
9а
I-1 тур. техничар
I-1 тур. техничар
I-1 тур. техничар
I-1 тур. техничар
I-1 тур. техничар
II гимназија
II-1 тур. техничар
II-1 тур. техничар
II-1 тур. техничар
III-2 гимназија
На основу члана 103 став 2 Закона о високом образовању („Службени лист РЦГ“, број 60/03)
Министарство просвјете и науке доноси
П РА В И Л Н И К
Војиновици
Пишче
Пишче
Пишче
Црквичко Поље
Војиновићи
Лисина
Мратиње
Орах
Ковачи
Црквичко Поље
Столац
Ковачи
Борковићи
Пишче
о критеријумима, начину, условима и висини накнаде за остваривање права на смјештај и исхрану у дому, студентски кредит,
стипендију и партиципацију превоза
Правилник је објављен у „Службеном листу РЦГ“, бр. 12/2007 од 27. 2. 2007. године и 16/2007.
I OP[TA ODREDBA
Члан 1
Овим правилником ближе се уређују критеријуми, начин, услови и висина накнаде за
остваривање права на смјештај и исхрану у дому ученика и студената (у даљем тексту: дом),
студентски кредит, стипендију најбољим студентима, партиципацију превоза у приградском и
међуградском саобраћају за студенте који се финансирају из Буџета Републике Црне Горе (у даљем
тексту: Буџет).
VII
II СМЈЕШТАЈ И ИСХРАНА У ДОМУ
Право на смјештај и исхрану - Члан 2
Право на смјештај и исхрану у дому могу остварити студенти који се финансирају из Буџета за
одређени студијски програм и апсолвенти у току трајања апсолвентског рока, који се школују ван
мјеста становања.
Уколико након расподјеле мјеста студентима из става 1 овог члана, у дому остане слободних
мјеста, право на смјештај и исхрану по економској цијени могу остварити и студенти
12. novembar 2010. godine
244
245
246
247
248
249
250
251
252
253
254
255
256
257
258
259
260
12. novembar 2010. godine
VIII
који се самофинансирају, студенти страни држављани и студенти постдипломских студија, који
се школују ван мјеста становања.
Конкурс за пријем студената за смјештај и исхрану у дому - Члан 3
Пријем студената у дом врши се на основу конкурса, који расписује Министарство просвјете и
науке (у даљем тексту: Министарство) најмање два мјесеца прије почетка школске године.
Конкурс за пријем студената објављује се у штампаном медију који излази у Републици Црној
Гори (у даљем тексту: Република) и на веб-сајту Министарства и садржи:
– назив и сједиште дома;
– број расположивих мјеста;
– списак докумената потребних за пријем, и
– рокове и услове пријема;
– друге податке.
Документација - Члан 4
На конкурс за смјештај и исхрану у дому, студент уз пријаву подноси сљедећа документа:
– свједочанство III и IV разреда средње школе за студенте I године студија;
– потврду о оцјенама и положеним испитима из претходне године студија за студенте II, III, IV,
V и VI године и апсолвенте;
– диплому „Луча“;
– диплому о положеном матурском испиту;
– потврду о мјесту пребивалишта;
– потврду о редовном упису на студијски програм;
– личну карту.
Разматрање накнадних пријава - Члан 5
Уколико има слободних мјеста за смјештај и исхрану у дому разматрају се и пријаве студената
који су због оправданих разлога поднијели пријаву након истека рока предвиђеног конкурсом уз
доказ о спријечености.
О оправданости разлога из става 1 овог члана одлучује комисија која врши расподјелу у дому
(у даљем тексту: комисија).
Рок за усељавање - Члан 6
Расподјела мјеста и усељавање студената у дом заврши ће се до 31. октобра текуће године.
Комисија - Члан 7
Комисију из члана 5 овог правилника именује Управни одбор дома.
Комисија има три члана и бира се за једну школску годину.
Комисију чине представници студентског парламента, запослених у дому и Министарства.
Уколико је студент незадовољан одлуком комисије има право приговора у року од три дана од
дана објављивања резултата расподјеле Управном одбору дома.
Одлука Управног одбора је коначна.
Извјештај о расподјели мјеста у дому доставља се Министарству.
Критеријум - Члан 8
Уколико је број пријављених студената већи од броја расположивих мјеста у дому предност
имају студенти са већом просјечном оцјеном у претходној години школовања.
Бодовање - Члан 9
За студенте I године студија број бодова се утврђује тако што се збир просјечне оцјене из III
разреда, просјечне оцјене из IV разреда и оцјене на матурском испиту подијели са 30 (корективни
фактор). Добијени количник помножи се са 100 и увећа бодовима за лучу један – 10 бодова,
односно лучу два – 5 бодова
(ПО III + ПО IV + М) 30 x 100 + Л(један) + Л(два) За студенте II и наредних година студија
бодовање се врши тако што се индекс успјешности (ИУ) помножи са корективним фактором 8 и
увећа бодовима за одговарајућу годину студија (ГС) - (ИУ x 8 + ГС)
Индекс успјешности (ИУ) добија се тако што се просјек еквивалентних оцјена (А=10, Б=9, Ц=8,
Д=7, Е=6) помножи са процентом освојених ЕЦТС кредита и тај производ се подијели са 100.
Године студија (ГС) увећавају се:
– за другу 2 бода;
– за трећу 4 бода;
– за четврту 6 бодова;
– за студенте чији студији трају више од четири године
– за сваку наредну 2 бода, а за апсолвенте 4 бода.
+Види: Исправку - 16/2007–4.
Бодовање затечених студената - Члан 10
За студенте који су уписани на Универзитет Црне Горе по Закону о Универзитету („Службени
лист РЦГ“, бр. 37/92 и 6/94) број бодова се утврђује тако што се просјечна оцјена помножи са
корективним фактором 8, затим умањује за број заосталих испита помножених са 2, умањује се и
за број изгубљених година помножених са 4 и увећа бодовима за одговарајућу годину студија
–(РО х 8 -ВЗИ х 2 -БЗГ х 4 +ГС).
Број бодова који се додаје за годину студија (ГС) за апсолвенте износи 10.
Обавјештавање - Члан 11
Студенти који су остварили право на смјештај и исхрану у дому обавјештавају се преко огласне
табле.
Усељавање студената врши надлежна служба дома.
Документа за смјештај и исхрану у дом - Члан 12
Студенти приликом усељења у дом прилажу:
1. упут за смјештај;
2. љекарско увјерење надлежне здравствене установе;
4. индекс и
3. двије фотографије;
5. личну карту.
Цијена смјештаја и исхране у дому - Члан 13
Цијена смјештаја и исхране у дому састоји се из:
– трошкова исхране;
– трошкова смјештаја и
– трошкова текућег одржавања дома.
Утврђивање цијене - Члан 14
Цијену смјештаја и исхране у дому утврђује Управни одбор дома уз сагласност Министарства.
Право на исхрану - Члан 15
Право на исхрану у дому могу остварити студенти који се финансирају из Буџета, студенти који
се самофинансирају, студенти страни држављани и студенти постдипломских студија уколико
нијесу у радном односу, који се школују ван мјеста становања.
Захтјев за остваривање права из става 1 овог члана подноси се дому.
Уз захтјев из става 2 овог члана студент прилаже и потврду о први пут уписаној години и
потврду о мјесту пребивалишта.
III КРЕДИТИРАЊЕ СТУДЕНАТА
Право на студентски кредит - Члан 16
Право на студентски кредит (у даљем тексту: кредит) могу остварити студенти који су први пут
уписали семестар одговарајуће године студија, финансирају се из Буџета и нијесу мијењали
студијски програм.
Студентима који се школују у мјесту пребивалишта кредит се умањује за 20% од утврђене
висине.
Мировање права - Члан 17
Студенти којима права и обавезе мирују сагласно Закону, не могу остварити право на кредит за
ту студијску годину.
Конкурс за кредит - Члан 18
Министарство најмање два мјесеца прије почетка школске године расписује конкурс и утврђује
број корисника кредита за ту школску годину.
Конкурс за додјелу студентских кредита се објављује у штампаном медију који излази у
Републици и на веб-сајту Министарства и садржи:
– број корисника кредита;
– рок за подношење захтјева;
– списак докумената потребних за додјелу кредита, и
– друге податке.
Документација - Члан 19
Уз захтјев за додјелу кредита студент подноси:
– овјерен препис свједочанства о завршном разреду за студенте I године;
– увјерење о упису на факултет и академију за студенте I године;
– увјерење о положеним испитима;
– потврду о мјесту пребивалишта;
– мјеницу са подацима за жиранте;
– увјерење ако родитељ, односно старатељ студента остварује право на материјално
обезбјеђење по прописима о социјалној заштити.
Критеријум за додјелу кредита - Члан 20
Критеријум за додјелу кредита је успјех у претходној години школовања. Под једнаким
условима у погледу успјеха предност на кредит имају студенти чији родитељи, односно старатељи
остварују право на материјално обезбјеђење по прописима о социјалној заштити.
Висина кредита - Члан 21
Висина кредита зависи од броја освојених ЕЦТС кредита, индекса успјешности и године
студија.
Кредит се остварује у мјесечном новчаном износу, најмање у висини учешћа студента у цијени
смјештаја и исхране у дому увећано за 25%.
Одлуку о висини износа кредита, из става 2 овог члана, доноси министар.
Рок за одобравање кредита - Члан 22
Кредит се одобрава за једну школску годину. Кредит се исплаћује у десет мјесечних рата.
Кредит се исплаћује апсолвентима у шест односно осам мјесечних рата, зависно од трајања
студијског програма.
Кредит се не исплаћује за јул и август.
Губитак права на кредит - Члан 23
Студенти који остваре право на кредит на основу фалсификованих података на увјерењу о
положеним испитима, скидају се са исплате и трајно губе право на кредит.
Уговор о кредиту - Члан 24
Студент коме је одобрен кредит закључује писани уговор на обрасцу који утврђује
Министарство.
Уговор садржи:
– уговорне стране;
– обавезе уговорних страна;
– предмет уговора;
– санкције у случају неизвршења уговорних обавеза и
– вријеме за које се даје кредит;
– надлежност у случају спора.
Враћање кредита - Члан 25
Корисник кредита је обавезан да врати исплаћени кредит у складу са условима утврђеним
уговором.
Корисник кредита је обавезан да почне да враћа кредит у року од годину дана од дана када је
по Статуту факултета био дужан да заврши студије.
Корисник кредита који прекине редовне студије, дужан је да почне са враћањем примљеног
износа кредита у року од годину дана од дана прекида редовних студија.
Период у којем обавезе студента мирују у складу са Законом, не рачуна се у вријеме из става 2
овог члана.
Одлагање враћања кредита - Члан 26
Враћање кредита може да се одложи најдуже за 18 мјесеци од завршетка редовног трајања
студија, тако да крајњи рок за отплату кредита не може да буде дужи од двоструког времена
трајања кредита.
Услови за ослобађање од обавезе враћања кредита и отпис кредита - Члан 27
Од обавезе враћања кредита у потпуности, ослобађа се студент који студије заврши у року
прописаном за редовно трајање студијског програма, са просјечном оцјеном од 9,00 до 10.
Од обавезе враћања кредита у износу од 80% ослобађа се студент који студије заврши у року
прописаном за редовно трајање студијског програма, са просјечном оцјеном од 8,00 до 9,00.
Од обавезе враћања кредита у износу од 60% ослобађа се студент који студије заврши у року
прописаном за редовно трајање студијског програма, са просјечном оцјеном од 7,00 до 8,00.
Захтјев за ослобађање - Члан 28
Ослобађање од обавезе враћања кредита врши се на лични захтјев који корисник подноси у року
од шест мјесеци од дана када је по Статуту факултета био дужан да заврши студије. Уз захтјев за
ослобађање од обавезе враћања кредита, студент подноси доказ о:
– датуму уписа на студијски програм,
– датуму завршетка студија,
– просјечној оцјени у току студија.
Отпис кредита - Члан 29
Кредит се отписује у случају да у току студија или за вријеме трајања уговорених обавеза
наступи смрт корисника кредита или неспособност за наставак школовања.
Захтјев за отпис кредита - Члан 30
Отпис кредита у случају смрти корисника врши се на основу извода из матичне књиге умрлих,
који доставља заинтересовано лице.
Отпис кредита због трајне неспособности за наставак школовања врши се на лични захтјев,
односно на захтјев родитеља или старатеља. Уз захтјев се као доказ доставља љекарско увјерење.
Рјешење о ослобађању - Члан 31
Рјешење о ослобађању од обавезе враћања кредита и отпису кредита доноси министар.
IV СТИПЕНДИРАЊЕ СТУДЕНАТА
Право на стипендију - Члан 32
Право на стипендију имају талентовани студенти II и наредних година студија, који су први пут
уписали семестар студијске године, а финансирају се из Буџета.
Поред услова из става 1 овог члана, талентованим студентима сматрају се студенти који током
студија остваре просјечну оцјену најмање 9,00 а у одређеним научним дисциплинама посједују:
– особите склоности за научни или умјетнички рад,
– награде добијене на међународним и републичким такмичењима.
Карактер стипендије - Члан 33
Стипендија талентованим студентима се додјељује без обавезе враћања.
Стипендија се додјељује на основу конкурса којег расписује Министарство најмање два мјесеца
прије почетка школске године.
Стипендија се не додјељује студентима који су корисници студентског кредита.
Конкурс - Члан 34
Конкурс за додјелу стипендија садржи:
– број стипендија,
– услове за додјелу стипендија,
– рок за подношење документације, и
– списак потребних докумената,
– друге податке.
Докази - Члан 35
Успјех студента доказује се увјерењем факултета на којем је студент завршио годину студија.
Награде са такмичења доказују се дипломама или похвалницама организатора такмичења.
Критеријуми - Члан 36
Редосљед за додјелу стипендија врши се на основу сљедећих критеријума:
– постигнути успјех у претходној години школовања,
– освојене награде на републичком и међународном такмичењу (награде стечене у току
студија).
Вредновање критеријума - Члан 37
Критеријуми за додјелу стипендија вреднују се:
- просјечна оцјена 10 20 бодова - просјечна оцјена 9,50 до 10 18 бодова - просјечна оцјена 9,00 до
9,50 14 бодова; - освојено прво мјесто на међународном такмичењу 10 бодова; - освојено прво мјесто
на републичком такмичењу 8 бодова; - освојено друго мјесто на међународном такмичењу 8 бодова;
- освојено друго мјесто на републичком такмичењу 6 бодова; - освојено треће мјесто на међународном
такмичењу 6 бодова; - освојено треће мјесто на републичком такмичењу 3 бода; - повољно оцијењени
умјетнички радови 5 бодова.
Одлука о додјели и престанку стипендија - Члан 38
Одлуку о додјели и престанку стипендија доноси комисија коју именује министар. Приликом
додјеле стипендија комисија полази од заступљености факултета, односно студијских програма и
утврђује број стипендија које се додјељују за природне односно друштвене науке.
Уколико је студент незадовољан одлуком комисије из става 1 овог члана, има право приговора
министру, у року од осам дана од дана пријема обавјештења.
Одлука министра је коначна.
Губитак права - Члан 39
Студенту може у току школовања право на стипендију престати, ако:
– самовољно промијени студијски програм;
– у претходној години не постигне успјех на основу кога стиче право на стипендију.
Исплата стипендије - Члан 40
Стипендија се исплаћује у десет мјесечних рата.
Стипендија се не исплаћује за јул и август.
V ПРАВО НА ПАРТИЦИПАЦИЈУ ПРЕВОЗА
Остваривање права - Члан 41
Право на партиципацију превоза у приградском и међуградском саобраћају остварују студенти
који путују пет и више километара до факултета, финансирају се из Буџета, а нијесу остварили
право на смјештај и исхрану у дому.
Висина права на партиципацију превоза - Члан 42
Студенти остварују право на партиципацију превоза у износу од 20% од цијене карте.
Студенти из члана 41 овог правилника, чији родитељи односно старатељи остварују право на
материјално обезбјеђење по прописима о социјалној заштити, остварују право на партиципацију
превоза у износу од 50% од цијене карте.
Уговор о превозу - Члан 43
Министарство закључује уговор са правним и физичким лицима, која врше јавни и уговорени
превоз, на основу јавног конкурса.
Уговоре из става 1 овог члана, Министарство закључује у име и за рачун факултета.
Упутство - Члан 44
Поступак остваривања права на партиципацију превоза, уређује Министарство својим актом.
VI ПРЕЛАЗНА И ЗАВРШНА ОДРЕДБА
Престанак важности - Члан 45
Даном ступања на снагу овог правилника престаје да важи Правилник о условима коришћења
средстава намијењених ученичком и студентском стандарду („Службени лист РЦГ“, бр. 25/90) и
Правилник о условима за стипендирање талентованих ученика и студената у СР Црној Гори
(„Службени лист РЦГ“, бр. 20/89).
Ступање на снагу - Члан 46
Овај правилник ступа на снагу осмог дана од дана објављивања у „Службеном листу Републике
Црне Горе“.
Број: 04–6-3762/4–06
Министар,
Подгорица, 19. фебруар 2007. године
Проф. др Слободан Бацковић, с. р.
ИЗМJЕНЕ
По извршеном сравњењу са изворним текстом, утврђено је да се у тексту Правилника о
критеријумима, начину, условима и висини накнаде за остваривање права на смјештај и исхрану у
дому, студентски кредит, стипендију и партиципацију превоза, објављеном у „Службеном листу
РЦГ“, бр. 12/07 поткрала грешка па се даје
Исправка Правилника о критеријумима, начину условима и висини накнаде за остваривање
права на смјештај и исхрану у дому, студентски кредит, стипендију и партиципацију превоза
Исправка је објављена у „Службеном листу РЦГ“, бр. 16/2007 од 21. 3. 2007. године.
У члану 9 став 2 скраћеница за годину студија (ГС) треба да буде прикључена тексту, а формула
гласи (ИУ x 8 + ГС).
Број: 04–6-3762/6–06
Подгорица, 15. март 2007. год.
Из Министарства просвјете и науке
Download

put ka dru[tvu znawa put ka dru[tvu znawa put ka dru[tvu znawa put