Број3,мај2011.године
СТАВ
Дру
г
ае
к
о
номс
к
ашк
о
ла,
Г
ос
по
дараВу
ч
ића5
0
,Б
е
о
г
рад
Т
е
л
:0
1
1
/644
01
3
2
Из
г
ради
с
в
ој
с
т
ав
Уо
в
о
мб
р
о
ј
уп
р
о
ч
и
т
а
ј
т
е
-По
с
е
т
аКраљв
с
к
омиБ
е
л
омдв
о
ру
-Сај
амв
ирт
у
е
л
нихпре
ду
з
е
ћа
-Е
к
с
ку
рз
иј
е
-Инт
е
рвј
ус
аВу
к
омКо
с
т
иће
м
-Дал
иб
ит
иув
е
з
ис
ане
к
имиз
о
де
ље
ња.
.
.
Лис
ту
ч
е
ник
аДру
г
ее
к
о
номс
к
ешк
о
л
е
Реч директора
Данас, годину дана након изласка другог броја нашег и вашег школског листа Став, много тога се
променило – на боље. Још бољи успеси и дисциплина ученика, још боља безбедност у Школи, једном речи
беспрекорност у раду и битисању Друге економске школе.
Још једно, ново уписано одељење првог разреда, показује колики је значај наше школе у друштву и
струци и колико је она данас популарна међу средњим школама у држави.
Надам се да ћемо и даље привлачити пажњу, како ученицима, тако и родитељима, тим пре, што смо
решили вишедецинијски проблем – недостатак сале за фискултуру. Од нове школске године (2011/2012)
изградићемо балон салу за извођење наставе физичког васпитања.
Све у свему, много је разлога да сви будемо поносни (свако на свој начин) што смо постали значајан
бренд у образовању и друштву.
Таква је данас наша Друга економска школа.
Дејан Недић, директор
СТАВ
Лист Друге економске школе
Број 3, мај 2011.
Реч директора .......................................................................... 2
Садржај .............................................................................................. 2
Живот Школе
Прослава Дана школе, мај 2010 ............................................ 3
У посети Краљевском и Белом двору .............................. 3
Календар активности у школској 2010/2011 .................... 4
Резултати са тaкмичења ............................................................ 5
Сајам виртуелних предузећа .................................................. 7
Чоко-Ђнајк и ТОП СТАР ............................................................ 7
Шта је Viva Sexico ? ....................................................................... 8
Светосавска прослава ................................................................ 9
Екскурзија треће године ......................................................... 10
Матурска екскурзија ................................................................. 11
Интервјуи
Интервју са Весном Мирковић ........................................... 12
Интервју са успешним ученицима Школе ................... 13
Интервју са познатима, Вук Костић .................................. 16
О томе се шушка
Стереотипи .................................................................................... 18
Да ли бити са неким из одељења ....................................... 18
Отуђивање у дружењу ............................................................ 19
2
Издавач:
Друга економска школа
Господара Вучића 50, Београд
Телефон: 011/ 644 0132
www.drugaekonomska.edu.rs
[email protected] rs
За издавача:
Уредник:
Заменик
уредника:
Дејан Недић, директор
Александра Масло, библиотекар
Редакција:
Снежана Атанацковић I 11
Данијела Јовановић I 12
Марина Љубинковић II 6
Стефан Цонић III 11
Мирјана Рупић III 11
Ања Стефановић IV 1
Немања Тановић IV1
Милица Лечић IV 4
Петар Лукић IV 4
Ивана Павић IV 4
Марија Гостовић IV 5
Тамара Живановић IV 5
Милица Спасић IV 5
Ивана Јоксић IV 6
Дизајн и
штампа:
Марта Вујошевић, професор
Црвени крст, Вождовац, Београд
Тираж: 200 примерака
Бесплатан примерак, излази једном годишње
СТАВ - лист ученика Друге економске школе
Прослава Дана школе, мај 2010.
Дан школе, 25.05.2010. године, обележен је драмским и музичким
програмом који су ученици припремили са прoфесорком српског
језика и књижевности, Ђином Костић и директором наше школе
Дејаном Недићем, који годинама диригује школским хором.
Овога пута је надахнуту и веселу приредбу пратила и наша прва
скромна изложба. Ученици су у секцији за ликовну и примењену
уметност почели са радом у марту 2010. године. Уз помоћ професорке
Ђине Костић, чијом је иницијативом и почео рад ове секције, изложене
радове осмислили су и урадили следећи ученици: Дајана Еркић III5
Александра Глишић III5, Владимир Поповић III6, Ања Стефановић IV1 ,
Mилан Живић IV3 , Тамара Кнежевић IV4, Марија Гостовић IV5.
Милан Живић и Јана Тирменштајн, ученици тадашњег III3, осликали
су стару школску столицу и показали како старе и одбачене ствари могу
уз мало креативности поново постати, не само употребни предмети,
већ и предмет који улепшава простор у коме проводимо време.
За Савиндан, који је већ по традицији обележен сечењем славског
колача и драмским програмом, у програму су учествовали и чланови
ликовне секције. Ученица IV5, Марија Гостовић припремила је изложбу икона сликане на дасци са позлатом,
и цртеж Светог Саве, а ученица IV1, Ања Стефановић урадила је цртеж Св. Саве и колаж од лишћа у облику
крста. Остали чланови су својим идејама и радом допронели да сценографија за представу буде маштовита
и ефектна.
Тренутно је у припреми наша нова изложба за Дан школе 2011.
Ања Стефановић, IV 1
Посета Краљевском и Белом двору
Последњих година усталио се обичај да ученици Друге економске школе, у току маја месеца, посете
Краљевски двор на Дедињу. Тако је било и 27. маја 2010. год. када су ученици тадашњег другог и трећег
разреда обишли дворски комплекс. Овога пута имали смо част да нас прими лично престолонаследник
Александар II Карађорђевић са својом супругом Катарином, у Плавом салону.
Ученици су провели пола сата у неформалном разговору са Њиховим краљевским височанствима.
Потом смо обишли Златну салу; Салу поклона у којој се налазе свадбени дарови које су поводом венчања
добили престолонаследников деда, југословенски краљ Александар I и краљица Марија; трпезарију и
дворску библиотеку са веома богатим фондом књига.
Посебно нам је била занимљива Соба шапата, сала за поверљиве разговоре коју су користили, осим
чланова краљевске породице и Јосип Броз Тито и Слободан Милошевић, који су, такође, боравили на
двору.
Након Краљевског двора стручни водич нас је повео у обилазак Белог двора, који је краљ Александар
I изградио за своје синове, и Дворске цркве са капелом посвећене Св. Андрији, који је крсна слава
породице Карађорђевић. Иначе,
Краљевски двор на Дедињу
изградио је, почев од 1922. год.
југословенски краљ Александар
I као своју резиденцију.
Биљана Милановски Рангелов,
наставник историје
3
Календар значајних активности у
школској 2010/2011 години
Ово је само део наших активности током текуће школске године. Неке од активности приказане су
у виду чланака у овом броју, а због ограниченог формата неке од њих само помињемо. Извињавамо се
наставницима чије су активности изостављене.
- Конференција о будућности, одржана је
октобра 2010. године. Посвећена је променама
у средње стручном образовању, у подручју рада
Економија, право и администрација, у сарадњи
са МП И ГИЗ. Један од излагача била је и Радмила
Симијоновиоћ, педагог наше школе. Конференцији
су присуствовале и Цвета Митровић и Војиславка
Тиосављевић Илић.
- Сајам образовања, 11. 3. 2011, хотел Континентал. Ученике IV разреда водиле су Ц.
Мијатовић и Р. Симијоновић. Наступају државни и
приватни универзитети, факултети и високе школе
из свих центара Србије и иностранства ( Немачка,
Аустрија, Грчка, Италија, Канада, Кипар, Француска….). Пратећи програм Сајма су и промоције факултета
и одржавање радионица ( Брзо учење, Боље памћење, Избор каријере,
Мапе ума, 7 навика успешних људи ). Сајам је подржало Министарство
просвете Србије. Почасни гост је била Немачка. Био је и штанд ГТЗ тј.
ГИЗ који пружа подршку реформи средњег стручног образовања, у
подручју рада Економија, право и администрација.
Наши наставници ( Бјелајац Станковић, Дабовић, Кованџић,
Колунџија, Мировић, Милановска Рангелов, Ранђеловић, Перовић,
Симијоновић, Стогов...) и ученици, присуствовали су многим
трибинама и предавањима одржаним у Студентском културном
центру (СКЦ) . Неке од тема:
- Тегови за мерење златног праха- Естетика и функција; Примена
савремених технолошких решења информационих технологија и
система у функцији развоја привреде са посебним освртом на мала
и средња предузећа; Финансијско тржиште и институционални
инвеститори; Феномен слободног времена у постмодерном друштву
– слободно време и млади ; Предузетништво и млади; Одрастање
у Београду ; Циклус радионица: Технике превазилажења стреса код
младих; Радионица: Трговина људима, реализована је у нашој школи.
Наставници (В. Ђекић, Мировић, Ц. Митровић, М. Митровић,
Милановски Рангелов, Симијоновић...) активно су сарађивали са
другим институцијама:
-Емпиријско истраживање ради прикупљања података у оквиру теме Проблеми избора и примене
наставних метода у средњим стручним школама у сарадњи са Филозофским факултетом, одељење
за педагогију и андрагогију; предавање Обновиви извори енергије за ученике IV разреда у сарадњи са
Министарством за енергетику;
- здравствено васпитање, у сардањи са патронажном службом ДЗ Вождовац - Здрави стилови живота,
Млади и спорт, Пушење и здравље, Полно преносиве болести, АИДС ;
- сарадња са Београдском отвореном школом (БОШ), април 2011. Укључивање наших ученика у програм
обуке за реализацију сајта Школе, као и многе друге активности...
- акције добровољног давања крви за ученике и наставнике, у сарадњи са Институтом за трансфузију
крви;
4
СТАВ - лист ученика Друге економске школе
- сарадња са Регионалним центром за таленте и Фондом за младе таленте (тестирање ученика,
укључивање у пројекте, конкурисање за доделу награда…);
-Карактеристике лидерства и како постати лидер на Факултету за менаџмент;
- обележавање Националног месеца борбе против рака у сардњи са ДЗ Вождовац;
- Пројекат планова, Airoport city.;
- посета Војном музеју 6-то априлски рат 1941;
- Кућа легата Од Јадрана до Босфора 1878- 1914;
- Како изгледа радни дан младих у Народној банци, Поршеу, УСАИД-у, Холциму, Хемофарму и другим
познатим компанијама на ФЕФА;
- сарадња са Националним институтом за образовање у Сингапуру: Истраживање на тему
повезаности постигнућа из математике и емоционалног односа према математици. Истраживање се
спроводи у седам земаља света. У нашој школи учествовала су четири одељења првог разреда.
-PINK KIDS снимање ТВ емисије у нашој школи, на тему Дан заљубљених и презентација Школе са освртом
на све обрзовне профиле. Учествовали су директор Недић, педагог Симијоновић, ученици и наставници
Гајовић, Лекић, Дабовић, Ђоровић, Стојановић …
- Традиционална посета позориштима ( Бјелајац Станковић, Ј. Ђукић, Јешић, Миошић...)
Укључили смо се у следеће пројекте и акције:
- Учешће у пројекту Заједно смо јачи, поводом Европског првенства за кадете у фудбалу, које се
одржава од 3. до 15. маја у Београду. Наша школа је подршка репрезентацији Румуније (израда банера,
посета кампу, организовање пријема у Школи, присуствовање утакмицама…);
- Вредновање остварености циљева и исхода програма огледа у подручју рада Економија, право и
администрација. Наша школа је једна од девет школа које чине узорак (април, 2011);
- писање уџбеника за образовне профиле у огледу, у сарадњи са Заводом за издавање уџбеника и ГИЗ;
- Малим стварима до великог осмеха, акција прикупљање помоћи за децу из Свратишта ( М.
Ранђеловић).
Стручно усавршавање
- Обука 1000 наставника , стручно усавршавање наставника за извођење активно оријентисане
наставе у огледним образовним профилима (мај, јун 2011);
- семинар за наставнике Методички модул Студија случаја ( 21. 2.2011) Факултет за економију,
финансије и администрацију.
Интерно стручно усавршавање за наставике, реализује се по плану и програму који је предложен од
наставника који су прошли семинаре (АОН , ТИО и Обуке у бироу) организоване за реализацију курикулума
огледних образовних профила. Креатори програма су Милка Николић, наставник економске групе
предмета и Радмила Симијоновић, педагог;
- семинар Како радити са родитељима ( 9. и 10. април 2011). Реализатори Драгана Оцокољић и
Гордана Поповић Божанић.
Неки од наших запослених су и сами аутори програма стручног усавршавања. Педагог Симијоновић је
један од аутора програма Стратегије суочавања и решавања развојно психолошких и васпитних проблема
ученика.
РЕЗУЛТАТИ СА ТАКМИЧЕЊА
Математика:
Немања Тановић, IV 1 - 3. место на Републичком такмичењу
(предметни наставник Драженка Војчић)
Пословна економија:
Сузана Комазец, IV 11 – 4. место на Републичком такмичењу
(предметни наставник Славица Кнежевић)
Такмичење рецитатора:
Стојка Сандић, II 7, 1. место на Општинском такмичењу рецитататора
(предметни наставник Јелица Ђукић)
Лист ученика Друге економске школе - СТАВ
5
За најуспешнију карикатуру на општини
Вождовац, проглашена је карикарура Милице
Арнаутовић, II 9 (рад послала Јелица Ђукић)
ДЕВОЈКЕ: 2. место на општинском
Предметни наставник: Нада Завишић
ФУДБАЛ
МОМЦИ: 1. место на општинском
ДЕВОЈКЕ: 2. место на општинском
Предметни наставник: Радојица Жугић, Марко
Поповић
АТЛЕТИКА
МОМЦИ: 1. место на општинском
ДЕВОЈКЕ: 1. место на општинском
Пласирали се на градско такмичење
Предметни наставник: Љиља Савичин
Петра Вујанић, IV 6 Награђена учешћем на
семинару - Копаонику, од 28. 4. до 2. 5, за састав:
Косово и Метохија је душа Србије (предметни
наставник Ђина Костић).
Физичко васпитање:
ПЛИВАЊЕ
Невена Роквић, III 2, 3. место на градском
такмичењу (леђно 50м)
(Предметни наставник: Александар
Милошевић)
РУКОМЕТ
МОМЦИ: 1. место на општинском и 5. на
градском такмичењу
ДЕВОЈКЕ: 1. место на општинском и 3. на
градском такмичењу
Предметни наставник: Глорија Јовић
ОДБОЈКА
МОМЦИ: 3. место на општинском
6
КОШАРКА
МОМЦИ: 2. место на општинском
ДЕВОЈКЕ: 1. место на општинском
4. место на градском такмичењу
Предметни наставник: Милан Стошић
Поноћна трка београдских матураната:
Драган Маринковић IV 4 - 1. место
Александра Тренчић IV 1 - 1. место
СТОНИ ТЕНИС ( тренер Игор Стогов, наставник
права)
3. место на градском такмичењу у екипној
конкуренцији ( Лука Илић и Теодор Малешевић, II3
и Зоран Бунчић, III5).
Победник Кроса РТС-а, у нашој школи је Филип
Микшић I 4.
Банер подршке за акцију Заједно смо јачи,
поводом Европског првенства за кадете у фудбалу,
освојио је I место у граду (Ђина Костић, наставник
српског језика и књижевности).
СТАВ - лист ученика Друге економске школе
Сајам виртуелних предузећа
Ученици одељења III 9 и III 11 организовани кроз рад у виртуелним привредним друштвима Чоко - Ђнајк
и ТОП СТАР, координирани наставницима Зорицом Ђукић Вукосављевић и Татјаном Мијатовић, учествовали
су на Четвртом сајму виртуелних предузећа који је одржан у Бечеју 20. и 21. маја текуће године.
Виртуелна привредна друштва су модели у којима се симулирају токови реалног привредног друштва.
Организовани су у оквиру виртуелне привреде Србије, координирани виртуелним институцијама (банка,
управа прихода, трговински суд...)
Сајам је значајан догађај у раду ВПД. Припрема и учествовање на Сајму код наших ученика праћена
је високим степеном одговорности и мотивисаности да на најбољи начин репрезентују себе, своје ВПД,
Школу и стечене способности и знања.
Први сајамски дан био је посвећен двосатном уређивању штанда и целодневном сајамском пословању
са физичким лицима – посетиоцима Сајма. У улози посетилаца нашло се и стотинак ученика другог и трећег
разреда наше школе. Они су активно учествовали у сајамском пословању купујући робу и услуге путем
специјалних вредносних (платних) картица номиналне вредности 50.000,00 РСД. Ученици запослени на
штанду водили су интерну евиденцију о продатим врстама и количинама робе посетиоцима и посебну
спецификацију готовинских уплата, коју су достављали виртуелној банци како би ове готовинске уплате
биле евидентиране и на изводу банке.
Други сајамски дан био је посвећен пословању између виртуелних привредних друштава, али и
пословању са посетиоцима. ВПД-купац састављао је поруџбеницу, а ВПД-продавац рачун за уговорену
робу или услугу. Плаћања су вршена истог дана предајом налога за пренос виртуелној банци. Током Сајма
наша ВПД су остварила значајан пословни промет.
Пријатељска и весела, али веома пословна и професионална атмосфера пружиле су ученицима богато
искуство у презентирању себе и своје фирме, вођењу пословних разговора и склапању нових послова и
пословних познанстава, што ће им помоћи у будућем опредељењу, личној и професионалној афирмацији.
Виртуелно привредно друштво Чоко-Ђнајк
Виртуелно привредно друштво Чоко-Ђнајк , основало је дванаест ученика прве групе одељења
III 9, септембра 2009. У припремама за учешће на Сајму учествовало је и свих тринаест ученика друге
групе овог одељења, који у виртуелној привреди наступају под именом Немогуће слатко. Оба привредна
друштва регистрована су за промет кондиторских производа и свакодневно се баве прометом виртуелних
чоколада, кексева, бомбона, шећерлема, али и торти и колача. Учествују у свим пословним активностима,
које прате ову делатност.
Потенцијалним и сталним пословним
партнерима послали су каталог, презентацију,
ценовник и понуду, као и позивнице за Сајам.
За потребе презентације фирме штампана су
два паноа, уз више паноа на хамерима. Штандом
су доминирали каталози и ценовници, а пуштана
је и презентација фирме.
Посетиоцима
(купцима)
дељене
су
интересантне папирне заставице, распореди
часова, граничници за књиге и блокчићи, које
као и сав пропагандни материјал краси слоган
ЧАРОЛИЈА УКУСА.
Зорица Ђукић Вукосављевић,
наставник економске групе предмета
Један од паноа на штанду
Лист ученика Друге економске школе - СТАВ
7
Виртуелно привредно друштво ТОП СТАР д.о.о.
У нашој школи већ дужи низ година, постоји велики број виртуелних предузећа. Тако је септембра
2009. основано и предузеће ТОП СТАР, које се бави трговином спортске опреме. Предузеће ТОП СТАР
чине ученици друге групе одељења III11. На почетку оснивања прецизно је дефинисана организациона
структура предузећа. Чине га кадровска, набавна, продајна и финансијско-рачуноводствена служба.
Од када је основано, предузеће ТОП СТАР, успешно послује са осталим виртуелним предузећима широм
Србије. Остварује редовне приходе од продаје спортске опреме. На основу успешног пословања предузеће
је остварило право учешћа на Сајму виртуелних предузећа у Бечеју, ове године. Да би склопили што више
послова и што боље представили нашу школу, чланови предузећа кренули су са детаљним припремама
за Сајам. То подразумева сређивање књиговодствених докумената, набавку нове робе, израду каталога и
плаката, штампање рекламног материјала, итд.
Чланови овог предузећа су изабрали и три представника који ће представљати предузеће и нашу
школу на Сајму. То су ученице: Маријана Михаилов,
Сузана Кузмановић и Мирјана Рупић.
Циљ учешћа на овогодишњем Сајму виртуелних
предузећа у Бечеју јесте, успешно склапање послова,
али и потврђивање угледа највеће и најбоље економске школе у Србији, Друге економске школе.
Мирјана Рупић III 11
Шта је VIVA SEXICO?
Када смо започели пројекат везан за промоцију књиге
Ненада Величковића Viva Sexico, уз руководство наставница
грађанског васпитања Ј. Колунџије и М. Ранђеловић, имали
смо за циљ да заинтересујемо што већи број ученика за овај
пројекат. Плакати које смо окачили, привукли су велику пажњу.
Шта представља VIVA SEXICO?
Књига
Viva
Sexico
Н.
Величковића, на духовит начин
представља све оно што нас
окружује, што нам се нуди путем
часописа COSMOPOLITAN, једног од
најпознатијих часописа који читају
жене (али и мушкарци, веровали
или не !!!) широм света. Кроз иронију
и сарказам, он даје лични коментар на све оне савете које овај часопис нуди.
Књига је подељена на три дела, “COSMOBOY” , “SEKSIKON” и “SEKSPRESIONIZAM”.
Кроз књигу се провлачи једна тема и једно питање, сексуалност у
патријахалном
друштву
и
граница до које друштво може
да прихвати све оно што нам се
нуди путем разних медија. Исмевајући савете из часописа,
Величковић ставља акценат на све стереотипе и схватања
новог, строго наметнутог начина живота.
Књига представља одличан избор за све који су
заинтересовани за ову тему, па и оне који до сада нису
размишљали о њој, јер поред нове идеје и јасне поруке коју
шаље, књига доноси и прегршт забаве.
Милица Лечић IV4
8
СТАВ - лист ученика Друге економске школе
Светoсавска прослава
Нешто сасвим другачије
Приредба за Светог Саву, обично садржи
два елемента: вокално-инструментални део и
кратку представу. Ове године, Ђина Костић,
наставник српског језика и књижевности,
пронашла је начин да избегне клише ранијих
приредби. Уз помоћ ученице Милице
Атанацковић IV 3, успела је да пронађе комад
достојан светосавске приредбе.
Представа се звала Све што чиниш, себи чиниш.
На аудицији за представу, изабрано је нас дванаесторо. Окупљали смо се скоро свакодневно у међусмени. Пробе су трајале некад сат, некада два, али је свака била јединствена и квалитетнија од претходне.
Брзо смо савладали текст, а најтеже је било ускладити акценте, пошто се радња представе одигравала у
Шумадији. Наравно, нисмо ни ми професионални глумци, а ни режисер нам није Радош Бајић, али смо
се изборили и са тим. Труд, међусобна подршка и разумевање, створили су од наше мале групе складну
машинерију. У томе нам је помагала и професорка Ђина, која је имала стрпљења да трпи нашу неозбиљност
и грешке. За представу смо се припремали два месеца. Последњих дана, са нама је радио и хор.
Дошао је и тај дан
Пуни ентузијазма дошли смо 27. јануара, у
салу за физичко. Било је и страха, али ни то није
пореметило наше добро расположење. До те пробе,
превазишли смо све проблеме: и акценат, и јачину
гласа, и положаје, мимику ... За костиме смо се
снашли, изгледали смо као прави Шумадинци.
Приредба је отворена традиционално - Химном
Светом Сави. Затим је следио кратак текст као поздрав гостима. После аплауза, пред госте је изашла
Стојка Сандић и извела прелепу рецитацију под
називом Завјет православљу. Погледи стотинак
људи нису успели да унесу нервозу у глас наше другарице, те је она песму извела сјајно. По завршетку
рецитације, изашли су и први глумци - Михајло Ракић и Милица Атанацковић. Неки од нас су пратили
њихове речи, а неки су се преслишавали. Део је био кратак, па су после њих на бину изашле сестре Милена
и Стојка Сандић и извеле песму Устај Като, устај злато и оставиле све присутне без речи. Потом смо се
ређали: ред глумаца, ред певача, ред глумаца, ред певача и тако до краја. Последњу песму, Хајде, Јано,
отпевали смо сви, и певачи и глумци, хор, па и професори,
теткице, гости. Загрљени, нисмо крили осмехе ни црвенило
на лицима, али смо се бар лепо провели.
Апалуз је трајао дуго. Био је гласан. Директор се од
граје није чуо, иако се из петних жила трудио да позове
професорку Ђину да се слика са нама. На крају, били
смо јако задовољни, лепо расположени, а дружење се
наставило унутар и испред зборнице, где се певало и
играло још неколико сати, док се хладна зима купила на
дебеле зидове наше велике школе.
Петар Лукић IV 4
Лист ученика Друге економске школе - СТАВ
9
Екскурзија треће године
Дан 1: Јутро као и свако друго. Прилазим школи, гужва – родитељи, ђаци, професори, аутобуси, торбе.
Смештају нас у аутобусе. Настаје општа трка ко ће заузети најбоља седишта. Усплахирени родитељи,
углавном мајке, нервозно машу и шаљу поздраве.
Аутобус полази. Покушавамо да спавамо, мада не успевамо, певамо и веселимо се. Тако је било све до
Будимпеште. Хотели су били одлични. Велике собе, уљудно особље.
Увече смо отишли у дискотеку на журку, до касних ноћних сати.
Дан 2: Ух, јутро после журке...
Крећемо у обилазак Будима и Пеште. Обилазимо зграду
Парламента, Рибарске куле. Дефинитивно се могао осетити
дух прошлости. Трг Хероја је невероватно место. Многе
статуе мађарских владара окружују трг у чијем центру је
велики споменик – призор какав се не виђа сваког дана.
Прелазак из Будима у Пешту је свакако обележио дан. Пут
нас је водио преко чувеног Каменог моста. Легенда каже
да је градитељ испланирао сваки детаљ моста изузев
језика у лављим устима, који су попут стражара бдели над
каменим плочницима. Градитељ је себи одузео живот због
несавршености своје рукотворине, ма колико она била
неприметна. Наш доживљај Будимпеште био је употпуњен
вечерњим крстарењем Дунавом.
Светла града изгледала су чаробно. Догађај за памћење.
Дан 3: Ах, изненађење: путујемо у Беч данас, а не сутра.
Аутобуси натоварени ученицима и професорима – увек иста
прича, да ли су сви на броју... Наравно, јесу...
Стигли смо у Беч. Сви смо узбуђени јер ћемо имати
прилике да видимо један од најлешших градова Европе.
Први утисак био је величанствен. Потпуно другачији призор
од свега на шта смо навикли. Раскошне улице, мермерни
плочници, ведри, пријатни људи. Имали смо прилике да
прошетамо великом бечком пешачком зоном попут наше
Улице кнеза Михаила. Посебна атракција за туристе, биле су
кочије на главном тргу које лако, на неколико лепих тренутака,
могу вратити човека кроз време, у XIX век. Пробали смо
чувене „Моцарт кугле“. Боравак у овом царском граду трајао
је, нажалост, само један дан. Пуни утисака, вратили смо се
предвече у хотеле, у Будимпешти.
Дан 4: Данас је дан за посете српским доменима Мађарске. Пошли смо у Сент Андреју, дивну варошицу,
некадашњи центар српске барокне културе. Обишли смо Трг Вука Караџића, српску Саборну цркву. А тек
Вишеград... Зидинама никад краја. Место је просто одисало историјом. Могли сте се опробати у разним
средњевековним дисциплинама, као што су пуцање из лука, бацање копља, пуцање из самострела.
Дан 5: Као да смо јуче стигли, а већ је време да се враћамо кући. Настаје општа журба око паковања
и поновног укрцавања у аутобусе. Одлазимо у посету тржном центру и обилазак Тропикаријума. Мноштво
морских животиња из различитих делова света, одузимају дах. Наставак пута ка Београду протекао је,
углавном, у спавању и пребирању утисака, које ћемо препричавати све до матурске екскурзије.
Стефан Цонић III 11
Матурска екскурзија
Ех, шта ти је Европска Унија…
Четири сата ујутру. Еуфорија је била присутна
код сваког путника. Мале несугласице око седишта и
полазак. Већ смо на хрватској граници. Мало приче,
музике, хране, тоалет и ето нас на словеначкој
граници. Након још неколико сати путовања, стигли
смо у Италију. Сместили смо се у своје много кул
хотелске собе, и сишли на вечеру. Храна је била
одлична. Сутрадан смо пошли у Француску. Чудно
је кад прелазиш из земље у земљу, ни не осетиш, не
траже ти пасош. Ех, шта ти је Европска Унија…
Зашто су Францускиње витке, а Шпанци
поносни
Француска је исто прелепа, с тим што је тамо
храна врло оскудна. Гледала сам за доручком мог
великог друга Немању, који једе парче француског хлеба и мало џема и било ми је непојмљиво да Французи
тако мало једу. Тамо смо имали своје кућице, много добро опремљене, са кухињом, великим терасама,
француским креветима, ТВ-ом и климом.
Сутрадан смо кренули у Шпанију, где смо провели
наредна три дана.Свако вече смо имали организован одлазак
у дискотеку, која није била ништа посебно. Имали смо велике
базене у склопу прелепог хотела ,а имали смо и море.
Посетили смо Барселону, стадион Камп Ноу, мени потпуно
безначајан, али вероватно момцима битан и занимљив.
Посетили смо и Музеј Салвадора Далија, видели смо цркву
Свете фамилије која никад неће бити довршена и која спада
у 7 нових светских чуда с потпуним правом. Шетате градом, и
усред града та импозантна грађевина, као да је никла ту сама
од себе. Граде је годинама различити људи, разним стиловима
и материјалима, без посебних планова.
Градови познатих и богатих
Опет Француска, дивни Кан, сунчан и пријатан град, препун
галебова. Сутрадан смо обишли Ницу . У Француској ћете обићи
Галимард парфимерију у којој може да вам припадне мука од
мешавине на хиљаде мириса. У казину, у Монте Карлу, неки
су имали среће и зарадили много пара, а ми остали , обични
смртници, смо изгубили неке евриће. Овај градић делује
нестварно, отмено и луксузно, као са филмова и разгледница.
Гондоле и маске
Последњег дана екскурзије, дошао је ред на Венецију. У Венецији имате осећај да сте у другој
димензији… Тамо никад не знате када ће море да поплави град. Најпознатији сувенир из Венеције су
чувене маске. Матурска екскурзија није једна од оних на којима ћете се лудо провести, напити и зезати. То
је врло корисна и лепа екскурзија, на којој ћете упознати пола Европе.
Тамара Живановић IV5
Интервју са Весном Мирковић,
наставницом енглеског језика
У нашој школи има занимљивих биографија наставника. Многи су остварили значајне пословне успехе.
Овог пута смо се опредлили да вам представимо, Весну Мирковић, наставницу енглеског језика, која је уз
петоро деце, успела да заврши два факултета...
Одакле сте? Како су вас васпитавали родитељи? Рођена сам и одрасла у Железнику. Васпитавана
сам да ценим и поштујем рад, да будем одговорна. За мене никад није било ништа немогуће урадити. Ако
нисам знала, питала сам и увек ми је било објашњено.
Какво је било ваше детињство и школовање? Одрасла сам у друштву бројних вршњака. Нисмо имали
много играчака, али смо имали безграничну машту, којом смо стизали где год смо желели. Детињство и
школовање ми је било безбрижно. Била сам одличан ученик, а успех сам постизала систематичним радом.
Најбоља другарица или друг? Да ли се још увек дружите? Имала сам најбољу другарицу у гимназији,
нажалост, она није више међу живима.
Које сте факултете завршили? Некада давно уписала сам Вишу економску школу и успела да упишем
другу годину у року (трајала је две године), али се нисам пронашла у економији. Завршила сам Академију
за васпитаче и Филолошки факултет,
одсек за англистику.
Како сте то уклопили и колико
је времена било потребно да све то
завршите?
Одувек сам имала огромну
енергију. По природи сам упорна
и Академију сам завршила за две
године и одмах сам се запослила као
васпитачица у вртићу. У међувремену,
давала сам испите на Филолошком
факултету и дипломирала сам када
је моје треће дете имало шест месеци.
Касније сам се запослила у школи.
Одувек сам знала да ћу се бавити
нечим што има везе са децом.
Вас смо изабрали за интервју, зато што смо чули да сте и мајка петоро деце. Како функционише
ваша породица; како су подељене улоге? Имам четири ћерке и једног сина, улоге су подељене, свако
има неку свакодневну обавезу, а ја сам ту углавном да покријем све празне ходове.
Како сте Ви васпитавали вашу децу? Колика су вам деца? Своју децу сам васпитавала да буду радни,
вредни и поштени људи. Сви су јако друштвени. Ана има 32 године, Мина 29, Никола 27, Горана 25, Катарина
19.
Да ли вам муж помаже? Муж ми је највише помагао око купања, када су били мали. И данас је ту, када
затреба.
Чиме са ваша деца баве? Ана је завршила Правни и Филолошки факултет, магистар је на MBA, удата
је и има две девојчице (запослена); Мина је завршила Филолошки факултет и продукцију, магистрирала је
на Sapienci у Италији (запослена), Никола је завршио економију и магистрирао на ФОН-у (запослен), Горана
је завршила економију (тражи посао), а Катарина завршава гимназију и планира да студира.
12
СТАВ - лист ученика Друге економске школе
Колико вам остаје слободног времена за себе? Како га проводите? Иако су сви одрасли, још немам
довољно времена за себе. Када га уграбим, волим да прочитам добру књигу, прошетам, а нарочито да
путујем.
Ваш однос према ученицима? Јесте ли строги? Ученике посматрам као своју децу. Како моја деца
имају границе које морају да поштују, то исто тражим и од ученика. Трудим се да им пружим максимум,
поштујем их и то очекујем и од њих. Мислим да нисам строга, само тражим да се захтеви испоштују.
Какво је ваше мишљење о нашој генерацији? Ваша генерација је одрастала у специфичним условима,
са родитељима оптерећеним преживаљавањем. Можда је већина вас презаштићена, родитељи се труде
максимално и зато већина вас очекује да без много труда постигне неке резултате. Надам се само да вас
живот неће касније непријатно изненадити.
Петар Лукић IV 4
Интервју са Тамаром Павловић IV 5,
државном првакињом у плесу 2010. године
Када си почела да се бавиш плесом и која је то врста плеса? Плесом
се бавим од првог разреда, већ 12 година. То су латино-амерички плесови
самба, ча-ча-ча, румба, пасо доубле и jive.
Где тренираш, како успеваш да ускладиш обавезе са плесом?
Тренирамо у Плесном клубу Врачар, минимум 5 дана у недељи, 3-5 сати
дневно. Обавезе уклапам искључиво захваљујући доброј организацији.
Постоје тренуци када се више посветим школи, али се пред велике турнире
свакако више посвећујем плесу.
Ко ти је плесни партнер, како се слажете?
Плешем у пару са Луком Бугарином, већ 9 година.
Добро се слажемо, а то говоре све ове године иза
нас. Имамо неких размирица с времена на време као и у сваком односу, али је
заједнички циљ оно што нас одржава.
Које сте награде освојили досад? Били смо државни прваци у 2010. години,
освојили многобројна такмичења на Балкану, Европи. Прошлог лета боравили смо
у кампу, у Немачкој, у граду Асхафенбургу, где су нам најбољи светски тренери
преносили своја знања.
Чиме планираш да се бавиш у будућности? Не могу да се одлучим између
професионалног бављења плесом и економије. Има времена, уживам комбинујући
оба.
Да ли ти се неко у породици бави/о плесом? Како си сазнала да си рођена
за то? Моја мама се у младости бавила фолклором, али то је, наравно, далеко другачија врста плеса од ове
којом се ја бавим.Оног тренутка када сам први пут наступила пред публиком. Када сам осетила рефлекторе
на себи и моћ коју сцена пружа, знала сам да је то моја судбина.
Тамара Живановић IV5
Лист ученика Друге економске школе - СТАВ
13
Интервју са успешним спортискињама
НИНА РАДИСАВЉЕВИЋ I 5 - атлетичарка и
КАТАРИНА ТОМИЋ I 5 - џудисткиња
Овом приликом желимо да вам представимо две ученице првог разреда наше школе, које већ
имају запажене резултате у спорту. То су: Нина Радисављевић - атлетичарка, 2. у држави и Катарина
Томић - џудисткиња, 5. у држави.
Упркос свим обавезама ове две ученице одлучиле су да
нам испричају какав је њихов став према школским обавезама
и спорту, као и да позову остале ученике да им се придруже у
овим спортовима и да заједно укажемо на сав труд и резултате
ученика Друге економске школе.
Са колико година си почела да тренираш?
Нина: са 9 година.
Каћа: са 8 година.
Шта је пресудно утицало на то да се определиш баш за
атлетку/џудо?
Нина:Утицало је то што сам као мала била најбржа у
Основној школи и наставник физичког ми је предложио да
почнем да тренирам атлетику, јер је сматрао да ту могу да
успем.
Каћа:Џудо клуб Олимп је имао презентацију у мојој школи
и одмах после њиховог тренинга сам почела и ја да тренирам.
Да ли си освајала награде
такмичењима - када и које?
на међународним
Нина : Освојила сам 2. место у држави у дисциплини 300м
препоне, а ове године ћу се потрудити да испуним норму за Светско првенство у Француској.
Каћа: Јесам, била сам на више међународних такичења у Босни. У Београду сам освојила 2. и 3.
место.
Која ти је била најлакша , а која најтежа победа?
Нина: Најлакша победа је била када је у финалу на 400 м преступила и била дисквалификована
моја највећа конкуренција. Најтежа, када сам трчала повређена у полуфналу и једва стигла до циља.
Каћа: У џудоу је велика конкуренција и углавном су све победе џудиста најтеже, мало је најлакших
победа. Моја најлакша победа била је на градском првенству ове године када сам бацила противницу
на ипон ( када се техника уради правилно без грешке), а најтежа је била на државном првенству 2009.
године када сам се борила за 3. место у Крагујевцу.
14
СТАВ - лист ученика Друге економске школе
Колико пута недељно тренираш и по колико часова?
Нина: Шест пута недељно по 2 сата.
Каћа: Три пута недељно по 1,5 сат.
Како проводиш слободно време?
Нина: Имам веома мало слободног времена и то време гледам да проведем са друштвом.
Каћа: Кад имам слободноог времена, углавном се одмарам од исцрпљујућих тренинга и проводим
време са драгим пријатељима уз музику.
Планови за будућност?
Нина: Ма да само будем здрава, права без повреда, да
наставим да тренирам свом снагом и заузмем 1. место у
Француској.
Каћа: Успех на градском и државном првенству 2012. године и на Олимпијади.
Да ли си икада помислила да одустанеш ?
Нина: Имала сам тешке тренутке када сам желела да
оставим све и престанем са атлетиком. Највећи разлог за то била
је одбојка коју сам веома кратко тренирала, а брзо заволела.
Ипак сам одлучила да је атлетика моја права љубав.
Каћа: Не,никада нисам помислила, нити ћу. Џудо ћу
тренирати док ме ноге не издају.
Како усклађујеш спортске и школске обавезе?
Нина: Веома тешко, успевам некако да ускладим и
трудим се да на свим пољима дам свој максимум.
Каћа:Борим се, јер стварно није лако, трудим се и
дајем максимум од себе.
Који је твој мото?
Нина: Никад не одустај, увек се бори за оно што
желиш!
Каћа: Бори се за своје место како у спорту, тако и
у животу!
Надамо се да ће тако и бити. Нама преостаје да им
пожелимо све најбоље и, наравно, да смо уз њих, да им
пружимо велику подршку и прикажемо што боље нашу
школу кроз резултате наших спортиста.
Снежана Атанацковић I 11
Лист ученика Друге економске школе - СТАВ
15
Интервју са познатима
Вук Костић, глумац
Вук Костић, један од најпопуларнијих глумаца
у Србији, рођен је 1979. године у Београду,
одрастао је на Врачару, завршио је XI Београдску
гимназију, а на ФДУ дипломирао је 2001. године
представом Мушица. Син је познатог глумца
Михајла Пљаке Костића. Прославио се филмовима:
Апсолутних 100, Мала ноћна музика, Клопка, Сос,
Жена са сломљеним носем, Ствар срца, Живот је
чудо; серији Горки плодови, бојним позоришним
представама: Велика драма, Државни службеници,
Мирис кише на Балкану, Плес у тами, Трансилванија,
Јастучко, Тврђава...
И поред оца глумца и мајке коју много воли и поштује, највећи ауторитет у његом животу
имао је чувени Мика Алексић, код кога је Вук кренуо у глумачку групу када је имао 6 година. Све
што је радио, Мика је радио за твоје добро. Ко год прође Микину школу, имун је после тога на увреде.
После његове школе, спреман си за све, за најгоре што може да ти се деси. Његови савети су потпуно
запањујући. Мораш да будеш најбољи, и крај – каже Вук, присећајући се својих почетака.
Када сам га питала какав је био ђак, Вук је одговорио: Лош, па нисам волео школу. Као основац
сам био одличан. Ту сам се још и провлачио нешто. Из Гимназије имам највише другова, кумова..Умало
да понављам разред, али сам се извукао (смех). Колико сам био лош ђак у гимназији, толико сам био
супер студент на Академији. Похађао сам наставу редовно, мене је све то интересовало. Од 7 ујутру до
7 увече смо били тамо. Па је било борбе, акробатике, „шибање од сабајле(смех)“. Испите сам дао у року,
и 2001. сам дипломирао.
На мој покушај да причамо о осећањима једног глумца, он је разговор покушао да претвори
у разговор о оружју и лову: Ћале ми је купио прву пушку. Са 6 година сам први пут отишао у лов. Био
сам одушевљен. Брат и ја смо као клинци спавали у соби, у којој су биле сошке ћалетових пушака.
Мислиш да нам је пало на памет да некад дирамо те пушке? Под један, знамо да је то нешто опасно.
Под два, ако ћале провали да смо ми то дирали, никада их више нећемо видети! Онда си морао да
тактизираш.
А на питање када ће да се ожени, каква млада треба да
буде, да ли би се оженио девојком друге националности,
рекао је: Мора да буде Српкиња (смех) ! Не може друга, што се
мене тиче. Основно правило, свако са својима, срна са срндаћем,
јелен са кошутом...
Вук Костић је, као и увек диван саговорник, и на тему
љубави, доброте, песама, кафана и пића: Може да ме купи
људска доброта и осмех. А што се тиче музке и кафана… хе-хе…
Обожавам да изађем са пријатељима, волим кафану и ђуску.
Досади ми, понекад, излажење, па се онда повучем... мало
шумица, мало природа, једрилица.
16
СТАВ - лист ученика Друге економске школе
Пошто је рекао да воли кафану, музику, провод, питала сам га какву свадбу замишља:
Народно весеље, јабука са врха куће, ја у народној ношњи, али млада мора да буде у мини венчаници
(смех). Ето, тако сам смислио.
На питање да каже нешто о нашим Reality show емисијама, Вук каже:
Мени се не свиђају те емисије. По мени није никаква фора бити Боки 13 , мислим да је већа фора
бити атлетски грађен. Слава у тим емисијама није на дуге стазе. А то се код нас, нажалост, гледа. Мени
су идоли Грбићи, ватерполисти, Новак Ђоковић. Спортисте стављам на прво место, јер су њихови
усписи мерљиви. Некоме може моја глума да се свиди или не, али Новак најбоље удара лоптицу преко
мрежице, и то је очигледно.
У последње време Вук је један од
најангажованијих српских глумаца. Снимио
је филм Непријатељ, редитеља Дејана
Зечевића, затим филм Бели лавови Лазара
Ристовског, а сада снима филм у Требињу
редитеља Срђана Алексића Кругови. Никада
не знамо из којих мотива човек нешто ради.
Људи постају хероји, не зато што су храбри,
него што желе да победе страх. Неки мрзе, само
зато што немају снаге да се опусте и да рашире
сопствено срце.
Драма се бави групом људи која је
прошла рат, али још увек преживљава
страшне догађаје: страх, лудило, апсурд,
непријатељство… Да ли је тај духовни
амбијент последица рата или управо он
изазива рат?
Све оно што не разумемо доводи до
конфликта - једноставно, плашимо се непознатог, а страх је можда и најјача емоција. Чаки
је момак који је прекунио студије и дошао на
ратиште, јер му је изгинула цела породица.
Његови другови су мислили да га покрећу
освета, лудачка храброст и енергија, сви верују у њега, а он сам не верује у себе. Јер, он је у те догађаје
улетео само да би покушао да победи страх који осећа целог живота и који нема никаве везе са било
каквим ратом.
Питала сам га каква је прича о Марку, момку кога игра у филму Кругови:
Из наше визуре, то је прича о дивном људском подвигу и истинитом догађају. Припала ми је част
да играм Срђана Алексића, који се у филму зове Марко, момка који је прави јунак. Чињеница да је
он аутентична личност, мало ми отежава посао. Јер то је човек који је постојао, снимамо на месту где
је погинуо, и то ми све ствара неки вишак емоција. Бавимо се кривицом, последицом херојског чина,
кукавичкулом који води ка освети… Требиње је, иначе, најлепши српски град, специфично подручје, а
и људи су чудни, на неки диван начин…
Вук је још одавно јавно декласиран као велики патриота. Питала сам га шта за њега значи
волети свој народ и земљу. Па шта да радим, родио сам се као Србин. Да сам Индијанац, вероватно
бих био прави Џеронимо. Али, Срби су мој народ и мислим да је диван.
Ивана Јоксић IV 6
Лист ученика Друге економске школе - СТАВ
17
Стереотипи
Колико сте пута некоме или за некога рекли како је глуп к’о Босанац, или пак да је лењ као
Црногорац, да црнчи ко Јапанац или нешто томе слично!? Да ли сте се икада запитали зашто баш
припадници тих народа заузимају посебно место у реченицама које изговарате? Да ли вам је јасно да
употребом оваквих реченица изражавате став који може бити протумачен као непријатељски према
препадницима одређених народа!?
Етнички стереотипи су довели до тога да владају
мишљења у друштву да је сваки Босанац, без изузетка,
неителигентан и глуп, сваки Црногорац лењ толико да ништа
теже од своје патике није подигао, сваки Јеврејин шкрт,
Македонац сиромашан и слично. Стереотипи негативно или
позитивно неоправдано карактеришу појединца или групу у
целини.
Поред етничких постоје и други стереотипи. У друштву се
полицајац поистовећује са плавушом, јер се сматрају да имају
једну заједничку особину – неинтелигентност. Свако ко слуша
музику из жанра heavy metal у друштву је прихваћен као неко
ко се дрогира итд. Овде су наведени само неки стереотипи
који су нама мање-више познати.
Фирмен Дидот бејаше измислио појам „стереотип“ како
би означио начин штампања копије оригинала у типографији.
Године 1922. Walter Lippmann искористио је овај појам
назвавши га „сликом у нашим рукама“ да би означио овај друштвени паразит. Стереотип представља
скуп атрибута који се приписује поједницу или групи који су најчешће засновани на непровереним,
углавном нетачним чињеницама. Могу се поделити према карактеру на позитивне и негативне; особе
се групишу према етничкој припадности, религији, сексуалном опредељењу, полу или према било
којој другој категорији. Стереотипи настају услед историјских, социокултурних, психодинамичких
или феноменолошких фактора. За последицу могу да имају неоправдану дискриминацију објекта
предрасуде.
Тановић Немања IV 1
Да ли бити у вези са неким из одељења?
Мали сигнали Упознали сте се првог дана школе, можда те не примећује, или још вероватније
сте добри другови, разговарате о свему и он је увек ту за тебе. Помаже ти око домаћег, заједно се
шалите, теши те када си нерасположена. Седи са тобом када си сама, помаже ти када одговараш,
заједно оговарате професоре... У њему видиш свог заштитника, помагача, скоро па брата. Дуго се
сређујеш када знаш да идете на исту журку, мислиш о томе како је добар поред свих својих мана... И
онда схваташ – да ти се допада.
Он(а) ти се допада Ако нисте већ ово искусили на својој кожи, онда сте сигурно овакве приче
слушали од својих пријатеља. Срце не бира и често доноси одлуке које нису исправне, али тешко је
одупрети им се. Пошто схваташ да ти се свиђа, можда ћеш наставити да то поричеш, али тада га гледаш
са другим девојкама, постајеш тужна и волела би да си баш ти та девојка која му се набацује већ два
месеца. Неке приче се завршавају тако што се наредне четири године правиш да између вас нема
ничег, али неки, уколико осећају да ће им љубав бити узвраћена, доносе одлуку да “другу” кажу шта
осећају.
18
СТАВ - лист ученика Друге економске школе
Шта урадити? Тада се јавља највећи проблем - дилема - да ли бити у вези са неким
из истог одељења? Већина младих овакве везе осуђује, и то са разлогом. Тешко је
проводити скоро трећину дана са неким и правити се да нисте заједно, јер не би било
прикладно да остали ученици и професори за то знају. Непристојно је и своја осећања
исказивати пред целом школом, а треба и слушати приче осталих који осуђују вашу везу.
Због свега тога, чак и када је неко у таквој вези, до раскида долази брзо, или због притиска који на вас
врши околина, или због тога што се пар и превише добро познаје, па им све постаје рутина, што многи
млади не воле.
Долазимо до закључка да овакве везе нису
пожељне и да су осуђиване, али без обзира на све,
сведоци смо да оне постоје. Ако се млади стварно
воле, то их неће спречити да буду заједно. Потребно
је да будете стабилна личност и доследни ... да би
таква веза успела. Шта год да одлучите, срећно!
Данијела Јовановић I 12
Отуђивање у дружењу
Као да је било некад… Свима је потребна пажња, љубав, право пријатељство. Међутим, често
баш то не можемо да пронађемо. Овај проблем настао је у „наше“ време. Људи су се раније више
дружили, путовали, помагали једни другима... Слушајући приче старијих, ухвати ме носталгија и жеља
за животом какав су они водили. Било је ту социјализације и у виду дуготрајаних кућних журки, на
којима се омладина боље упознаје, прихватајући оног другог са свим врлинама и манама.
Након свих ових година… Ствари данас не стоје тако! Данас су мобилни телефони, интернет и
други, инстант начини комуникације, погоршали начин живљења и довели до асоцијалног понашања
моје генерације. Ретки су тренуци када на крају дана кажемо како смо се добро провели са својим
другарима и како ће нам наредног пута бити још боље! Нажалост, то је неминовно јер се већина нас
затвара у себе. Ми, млади, волимо виртуелни живот који водимо путем интернета. Али, верујем да би
већина то волела да промени. Често се у свакодневном животу могу водети другарице у аутобусу, које
куцкају СМС поруке некоме другом, не обраћајући пажњу једна на другу или љубавни пар на улици,
који се држи за руке, али оном слободном руком телефонира некоме другом…
Окренимо свет наопачке! Мислим да ће се многи сложити да нам је потребна промена. Да смо
потребни једни другима. Није занимљиво остајати сам код куће, чекајући другарство. Треба уложити
труд у све што чинимо, понајвише у пријатеље за које знамо да ће бити увек уз нас. Стара пословица
каже: “Лако је наћи пријатеља, али га је тешко задржати.” За то је потребан труд, улагање, заједнички
проведено време. Оставимо се мобилних телефона и виртуелног живота на мрежи. Умрежимо се у
правом ћаскању - лицем у лице, и свет ће бити боље место. Од нас зависи!!!
Милица Спасић IV5
Лист ученика Друге економске школе - СТАВ
19
Број3,мај2011.године
СТАВ
Дру
г
ае
к
о
номс
к
ашк
о
ла,
Г
ос
по
дараВу
ч
ића5
0
,Б
е
о
г
рад
Т
е
л
:0
1
1
/644
01
3
2
Из
г
ради
с
в
ој
с
т
ав
Уо
в
о
мб
р
о
ј
уп
р
о
ч
и
т
а
ј
т
е
-По
с
е
т
аКраљв
с
к
омиБ
е
л
омдв
о
ру
-Сај
амв
ирт
у
е
л
нихпре
ду
з
е
ћа
-Е
к
с
ку
рз
иј
е
-Инт
е
рвј
ус
аВу
к
омКо
с
т
иће
м
-Дал
иб
ит
иув
е
з
ис
ане
к
имиз
о
де
ље
ња.
.
.
Лис
ту
ч
е
ник
аДру
г
ее
к
о
номс
к
ешк
о
л
е
Download

Став број 3 - 2011. год.