Nastanak i oblikovanje koncepta održivog razvoja
NASTANAK I OBLIKOVANJE KONCEPTA
ODRŽIVOG RAZVOJA
.........................................
Doc. dr Branimir Jovanovi
(delimi ni prevod - Ulrich Grober "Deep roots – A Conceptual History of Sustainable Development")
0
Nastanak i oblikovanje koncepta održivog razvoja
NASTANAK I OBLIKOVANJE KONCEPTA ODRŽIVOG
RAZVOJA
UVOD
U poslednje dve decenije, "održivi razvoj" je postao je klju na politi ka i eti ka paradigma za
rešenje nagomilanih planetarnih ekoloških i socijalnih problema. Koncept ovog pojma je
globalno pušten u opticaj 1987. od strane Svetske komisije za životnu sredinu i razvoj
(Brundtland Commission) all je njegovo poreklo znatno starije i za moderne ekološke pokrete
se može samo re i da su ga revitalizovali i dali mu nešto druga iji dizajn i namenu.
U semanti kom smislu moderni koncept ovog pojma podrazumeva jednu inovaciju staru svega
tridesetak godina - nastao je povezivanjem glagola "održati" (sustain) sa sufiksom " able" i
njegovim spajanjem sa pojmom "razvoj" (development). Izdanje Oxford English Dictionary iz
1933 ne spominje pojmove "sustainable" ili "sustainability", što pokazuje da te re i nisu bile
prisutne u engleskom jeziku ranije. Prema Dodatku Re nika objavljenom 1986. pojam "održiv"
(sustainable) nastao je 1971. a pojam "održivost" (sustainability) 1972. godine. Smisao ovih
pojmova, me utim, vodi nas u daleku prošlost.
Kada se danas kaže "održivi razvoj" to zvu i pomalo tehnokratski kao formula neke multinacionalne komisije za postizanje kompromisa u "minut do dvanaest". Kada se ode dalje u
prošlost, dobija se drugi utisak bezvremenog kvaliteta i brzo se dolazi do zaklju ka koji važi
za sve temeljne pojmove naše kulture i civilizacije - u protekla dva veka oni su pretrpeli
dramati ne redukcije sa ciljem da posluže razvoju materijalisti ki orijentisanog društva ili
bolje re i - njegove bogate manjine.
1
Nastanak i oblikovanje koncepta održivog razvoja
Poreklo ovog pojma može se na i u stru noj terminologiji šumarstva 18 veka. "Sustained
yield" - engleski prevod nema kog pojma "nachhaltiger " što zna i "održivi prinos" predstavljao je suštinu doktrine me unarodnog šumarstva gotovo dva veka. Koreni ovog
koncepta mogu se pratiti od ranog doba evropskog prosvetiteljstva, kada su Kameralisti nema ki ekonomisti, koji su delovali u vreme koje neposredno prethodi objavljivanju uvenih
ekonomskih rasprava i teorija Adama Smita sredinom 18. veka, podstaknuti od strane
engleskog autora John Evelyn-a i francuskog državnika Jean Baptist Colbert-a, po eli da
planiraju dinastije "woodlands nachhaltig" - održivih šuma - kako bi ih eksploatisali zajedno sa
generacijama koje e do i. Sama re "nachhaltig" je kovanica koja se pripisuje Hanns Carl
von Carlowitz-u upravniku Kancelarije za rudarstvo Kraljevine Saksonije, koji ju je sa inio
1713. u cilju rešenja izazova predvi ene nestašice drveta, klju nog resursa tog vremena.
Na "Zemaljskom samitu" u Rio de Žaneiru 1992. Ujedinjene nacije su predstavile ovaj
strateški koncept za oblikovanje i spas budu nosti "plave planete". On je u me uvremenu
postao klju ni termin kojim se traži nova ravnoteža izme u koriš enje i o uvanje prirodnih
potencijala i resursa. Brundtlandova komisija, iji je rad predstavljao uvod za zaklju ke
ostvarene na Rio samitu, definisala je održivi razvoj kao "razvoj koji zadovoljava potrebe
sadašnjosti bez ugrožavanja sposobnost budu ih naraštaja da zadovolji svoje potrebe."
Formiranje ovog koncepta može se medutim pratiti dalje u prošlost. Godine 1980.
Me unarodna unija za zaštitu prirode (International Union for the Conservation of Nature),
zajedno sa zemljama lanicama, ekološkim agencijama i udruženjima, Programom
Ujedinjenih nacija za životnu sredinu (United Nations Environmental Programme), Svetskim
fondom za život u divljini (World Wildlife Fund) objavili su Strategiju za o uvanje sveta pod
naslovom "O uvanje životnih resursa za održivi razvoj" (Living resource conservation for
sustainable development). Ova deklaracija je bila istovremeno predstavljena u 34 svetske
prestonice. Šest godina pre ovog objavljivanja u Bukureštu je održana Konferencija svetskog
saveza crkava (World Council of Churches) pod nazivom "Nauka i tehnologija za ljudski razvoj"
na kojoj su se razmatrale nove socijalne i eti ke smernice razvoja sveta. Stara formula
"odgovornog društva" zamenjena je novom "pravedno i održivo društvo" (just and sustainable
society).
Klju ne zasluge za uvo enje pojma "održiv razvoj" u sfere politi kog društva pripisuju se
Rimskom klubu (Club of Rome). Marta 1972, ova organizacija sa globalnim uticajem, objavila
je veoma zna ajan izveštaj pod naslovom "Granice rasta" (Limits to Growth). Sastavila ga je
grupa nau nika, na elu sa Dennis i Donella Meadows iz Massachusetts Institute of
Technology. Opisuju i željeno "stanje globalne ravnoteže", autori koriste re "održiv": "Mi
tragamo za modelom koji e predstavljati svetski sistem koji je održiv bez naglih i
nekontrolisanih kolapsa" (We are searching for a model output that represents a world system
that is: 1. sustainable without sudden and uncontrolled collapse; and 2. capable of satisfying
the basic material requirements of all of its people).
Pomenuti Oksfordski re nik vezuje pojmovni nastanak "održivog razvoja" upravo za delovanje
nau nika angažovanih od strane Rimskog kluba 1972. godine.
2
Nastanak i oblikovanje koncepta održivog razvoja
DUBOKI ISTORIJSKI KORENI ODRŽIVOG RAZVOJA
Istorijska istraživanja nam mogu pomo i da steknemo dublji uvid u probleme vezane za
održivost. Cilj ovakvih istraživanja nije samo da se na u primeri održivog ili neodrživog
ponašanja u prošlosti ve i da se pokaže šta su veliki umovi prošlosti mislili o toj temi i
zauzme korisna kriti ka distanca u vezi sa planiranim dometima primene doktrine održivosti.
Njihov cilj u savremenim diskusijama i zna aj istorijskog znanja u vezi sa ovim pitanjima je
implicitno priznat.
Potreba za sirovinama kao izvorom hrane, gra evinskog materijala ili energije je stalna tema
u celoj istoriji.
Istorijski gledano u vezi sa održivoš u Ijudskog društva preovla uju tri teme:
- eksploatacija ruda, posebno uglja i drveta,
- iskoriš enje površinskih resursa tla i posebno šuma, i
- efekti rasta stanovništva.
U prošlosti, te teme su redovno razmatrane i
sa
manjim
ili
ve im
intenzitetom
iznena uju e
esto se raspravljalo o
iscrpljivosti prirodnih resursa i sposobnosti
okoline da nosi teret ljudske eksploatacije.
Problemi koji mu e našu generaciju nisu novi
- oni su mu ili ljude gde god je bilo
materijalnog civilizacijskog napretka. Samo
oni su oduvek u manjoj ili ve oj meri imali
lokalni uticaj. Ono što karakteriše naše doba
je razvoj sredstava koja prvi put u poznatoj
istoriji ugrožavaju sam opstanak Planete.
Prvi zapisi o problemima životne sredine - koji bi se danas mogli kvalifikovati kao problemi
održivosti - poti u iz Mesopotamije. Opasnosti prisutne u delikatnom sistemu navodnjavanja
koji se tamo koristio na kraju je prouzrokovao njegov kolaps. Procesi kao što je porast
saliniteta posebno su uticali na gornji sloj tla i, sledstveno, na korenje useva, što je na kraju
prouzrokovalo nepremostive teško e. Smanjenje prinosa se nije moglo kompenzovati
prebacivanjem na druge biljne vrste koje su bile manje osetljive na so.
U anti koj Gr koj, mislioci poput Platona i
njegovog u enika Aristotela raspravljali su o
ovekovom mestu u prirodi i njegovoj ulozi u
osiromašenju prirodnih sistema. Platon je
zapažao da šume u Atici nestaju kao rezultat
ljudske intervencije, te da ovo ostavlja
ozbiljne posledice za ljude koji žive tamo. On
je ukazivao na vezu izme u veli ine
populacije, raspoloživosti prirodnih resursa i
ukupne površine plodne zemlje. Sa svojim
3
Nastanak i oblikovanje koncepta održivog razvoja
klju nim stavom da sve što se dešava u prirodi ima svrhu i da je ovek krajnji cilj prirodnog
poretka, Aristotel je snažno uticao na evropsku misao sve do kasnog srednjeg veka.
U rimsko doba, Strabo (prvi vek pre nove ere) i Plinije stariji (prvi vek nove ere) bili su me u
onima koji pominju slu ajeve nepravilne upotrebe sirovina i nestanak šuma (drvnih zaliha) što
je posledi no dovodilo do erozije, poplava i formiranja mo vara. Smanjenje plodnosti tla je
tako e pripisivano kr enju šuma. Pliniji stariji bavio se i destruktivnim aspektima rudarskih
aktivnosti na okruženje.
U srednjem veku rudarstvo je poseban predmet interesovanja zna ajnih mislilaca. Slavni
nema ki inženjer rudarstva Georg Agrikola (16 vek) je u svojim delima skretao pažnju na
moraine i ekološke aspekte rudarstva. Krajolik u kome su otvarani rudnici bio je uveliko
unakažen što se moglo videti i na raznim srednjevekovnim slikama i gravirama slike.
Potražnja za drvetom koje se koristilo za rastapanje rude tako e je imala negativan uticaj na
okolinu. Od drveta se pravio umur koji je imao visoku kalori nu mo potrebnu za topljenje.
Ali za pravljenje odgovaraju ih koli ina umura bilo je potrebni do pet puta više drveta. Do
kraja srednjeg veka je ve postalo jasno da vadenje rude ima štetne posledice na okolinu.
Agrikola navodi da se ne retko dešavalo trovanje ribe u rekama ispuštanjem ostataka procesa
topljenja rude. Postavljalo se i pitanje da li rudni depoziti mogu biti iscrpljen ali se skoro do
po etka devetnaestog veka zadržalo naivno mišljenje da se oni mogu regenerisati sli no
mladim granama izraslim na pose enom stablu.
Drugi tip rudarstva o kome se raspravljalo va enje uglja - postalo je posebno važno
tokom industrijske revolucije. Manje od
jednog veka, nakon po etka ove revolucije,
podignuti su prvi alarmi u pogledu
iscrpljivanja ležišta uglja. Godine 1865,
engleski ekonomista W. Stanley Jevons
objavio je delo pod naslovom "Pitanje uglja u
vezi sa bn'gom o progresu nacije i mogu em
iscrpljivanju rudnika uglja" (The coal
question. An inquiry concerning the progress
of the nation and the probable exhaustion of
our coal mines). Ova publikacija je ostavila
dubok utisak jer je, izmedu ostalog, postavila
pitanje osnova napretka i nadmo i Engleske u
svetu. Došlo je do rasprave u Parlamentu i formiranja istražnog odbora. Pitanje iscrpljivosti
energetskih zaliha je postalo važno državno pitanje. U Nema koj se do kraja devetnaestog
veka pojavila rasprava koja je rezultirala publikacijom pod nazivom 'Kada e se završiti doba
sagorevanja" (Wann ended das Zeitalter der Verbrennung - When will the age of burning
end?).
Nešto sli no se dogodilo po etkom 20. veka u vezi sa naftom. Kada je po ela da raste
potrošnja nafte posle 1910. ljudi su se bojali da e se zalihe pokazati nedovoljnim na duže
staze, pa ak i da bi se one mogle iscrpsti unutar dvadeset do trideset godina. Ovu
pretpostavku su podržali geolozi i nau nici, ali i poslovni ljudi i politi ari. Nakon otkn' a
naftih polja na Bliskom i Srednjem Istoku etrdesetih godina prošlog veka, ovaj strah je
4
Nastanak i oblikovanje koncepta održivog razvoja
umanjen, ali samo za kratko. Od sedamdesetih godina 20. veka sve su eš a predvi anja u
vezi sa relativnom neiscrpljivoš u naftnih zaliha.
PROBLEM VE NIH ŠUMA i VEZA SA MODERNIM KONCEPTOM
ODRŽIVOG RAZVOJA
Slu aj sa prekomernom eksploatacijom drveta
koji se dogodio u 18. veku ima poseban zna aj
za razumevanje procesa stvaranja koncepta
"održivog razvoja". Sve do polovine 19. veka,
drvo je bilo bitan materijal u mnogim
industrijama. U osnovi, bilo je koriš eno u svim
industrijskim procesima koji su zahtevali
toplotu. To je bio slu aj u industriji stakla i
posebno u industriji proizvodnje soli. Godine
1515, na primer, da bi se proizvelo 14.000 tona
soli u solanama u Tirolu, bilo je potrebno
1.000.000 tona drveta (ekvivalent 200.000 ha
šuma). Postoje zapisi da je takvo drasti no
isrpljivanje zaliha izazvalo pozitivnu reakciju
vlasnika industrije soli u Rajhenhalu u
Bavarskoj,
u
vidu
posebne
brige
o
pošumljavanju.
U to vreme se po elo baratati sa pojmom
"ve na šuma" (ewige Wald) koji se koristio kako
bi se ustanovila ravnoteža izme u proizvedenih
koli ina soli i potrebnih koli ina drvne mase.
Graditeljstvo je još jedna grana industrije koja
je vekovima zahtevala sve ve e koli ine
drveta, za izgradnju ku a, palata, crkava ili
brodove. Za izgradnju jednog ratnog broda bilo je potrebno, na primer, 3.500 do 5.000
odraslih hrastova. Mnoge zemlje kao što su Mleta ka republika,
Engleska i Holandija, snažno su se oslanjale na uvoz drveta kako bi stekle ili sa uvale
prednost nad rivalskim državama u trgovini ili osvajanju kolonija.
5
Nastanak i oblikovanje koncepta održivog razvoja
SYLVICULTURA OECONOMICA
U ranije pomenutom delu "Sylvicultura oeconomica" nema kog plemi a Hanns Carl von
Carlowitz-a (1645 - 1714) objavljenom 1713, više od 250 godina pre Brundtlandovog izveštaja,
autor se bavi pitanjem kako ostvariti takvo o uvanje i kultivisanje drveta kako bi se
obezbedila njegova "kontinuirana, stabilna i održiva upotreba". Karlovic je bio upravnik
Rudnika srebra Kraljevine Saksonije i jedan od vode ih autoriteta u najstarijoj,
najprestižnijoj i tehni ki najnaprednijoj rudarskoj oblasti u Evropi. Problem kojim se on bavio
u 400 stranica obimnom delu zabrinjavao je ekonomiste i državnike širom Evrope ve izvesno
vreme: predvidao se deficit drveta - klju nog resursa tog vremena. Rasprava oko nestašice
drveta koja je usledila veoma li i na raspravu o nestašici fosilnih goriva po etkom 21. veka.
Grupa eksperata iz osam evropskih zemalja radili su, sara ivali i delovali u razli itim
pravcima ne bi li pronašli adekvatna rešenja. Koncept održivosti bio je rezultat dugih
zajedni kih pretraga. Karlovic je prilikom sastavljanja svog dela imao dva važna izvora i
modela: knjigu John Evelyn-a "Sylva" iz 1664. i knjigu Jean Baptiste Colbert-a "Ordonnance"
objavljenu 1669, u kojoj se autor bavio kraljevskim šumama u Francuskoj.
Prvi koraci ka održivim metodama šumarstva napravljeni su u Engleskoj od strane zvani nika
britanske kraljevske mornarice. Obi no se kaže da je nestašica majka izuma. Godine 1662. u
Engleskoj se javio opravdan strah od manjka drveta, posebno visokih hrastovih šuma, koji bi
ugrozio planove opremanja flote ve im i boljim brodova, ime bi se ja ao bedem Kraljevstva
protiv Holandije i drugih konkurenata u krvavoj borbi za globalni domet i globalne kontrole.
Od 1500. Britanija je bila u neprestanom gubitku svojih šumskih prostranstava. Rastu a
potreba stanovništva za ogrevom i gra evinskim materijalom, izgradnja novih fabrika stakla i
železara sa konzumima ogromnih koli ina drvenog uglja, njihovog jedinog goriva, dali su svoj
danak.
Tokom Gra anskog rata (1642 - 1651) mnogi tradicionalni feudalni zakoni i obi aji zaštite
šuma su propali ili su napušteni. Kako je okoliš bivao sve više i više devastiran, potencijalno
katastrofalna kriza resursa pala je u o i. Admiralitet je izneo temu pred Kraljevsko društvo
(Royal Society), novo osnovanu instituciju za istraživanja koja je u svojim redovima imala
neke od najpoznatijih i najbrilijantnijih umova u zemlji. U brojnim diskursima lanovi
Kraljevskog društva su raspravljali o term. Me u istaknutim u esnicima u diskusiji bili su John
Winthrop, guverner ameri ke kolonije Konektikat i istaknuti hemi ar koji je vršio
eksperimente sa novim tehnikama izrade katrana i smole; Dr. Jonathan Goddard, profesor
fizike, stru njak za anatomiju drvenastih biljaka i Christopher Merret, fizi ar zainteresovan
za istoriju prirodnih nauka i farmaciju i dobar poznavalac metoda šumarstva pn'menjenih u
Francuskoj i Nema koj. Od po etka, duša projekta bio je John Evelyn. On je uskoro bio
zadužen za sastavljanje maten'jala i izradu jednog predlog za rešavanje problema.
Evelin je bio jedan od osniva a i aktivni lan Društva, veleposednik elegantnog izgleda, u isto
vreme sujetan i pobožan. Dvoranin, blizak Kralju arlsu II, projektant vrtova, preduzetnik,
elar, znalac likovne umetnosti, ujedno je bio autor mnogih knjiga sa širokim rasponom
tema. Njegov posed Sayes Court u Deptfordu, bio je nadaleko slavan prizor na putu iz
Londona u Kent, koji se isticao jedinstvenim arboretumom doma ih i stranih stabala.
U roku od dve godine nakon usmenog diskursa u dvorani Kraljevskog društva, Evelin je završio
zadatak. Dana 16. februar 1664. predstavio je Kralju, Kraljevskom društvu i javnosti svoje
6
Nastanak i oblikovanje koncepta održivog razvoja
delo "Šuma ili diskurs o šumskom drve u i propagaciji drveta u dominionima Njegovog
veli anstva" (Sylva or a Discourse of Forest Trees and the Propagation of Timber in His
Majesties Dominions). Knjiga je postala najbolje prodavano delo 17. veka i podstaklo je,
prema Evelinovim primedbama u kasnijim izdanjima, zasad miliona stabala širom Engleske.
Problem drveta je rešen na na in koji je svakako prevazišao planiranu šemu kraljevske
mornarice.
Obilno ukrašena citatima iz biblijskih i klasi nih izvora "Silva" predstavlja sveobuhvatan
pregled savremenih dendroloških znanja. Objedinjuje detaljne opise brojnih vrsta kao što su
hrast, brest, bukva, jela i drugi, sa preciznim instrukcijama o tome kada i kako mladice saditi
i presaditi, krošnje obrezati i stabla pose i - kako "pove ati lepotu šuma i vrednost drveta".
Autor je pre svega monarhista, koji krivi "kromvelijanske buntovnike ... uzurpatore i
sekvestatore" za " žestoko pustošenje tolikih lepih šuma i šuma ". All, iza ovih izliva odanosti
kralju slede zna ajne i duboke analize. U pogledu iznošenja osnovnih ekonomskih i socijalnih
parametara problema "Silva" se ita poput modernog UN izvještaja o propadanju tropskih
kišnih šuma: "Pove anje brodarstva u poslednje vreme ... umnožavanje proizvodnje stakla,
pe i za gvož e... i najviše od svih, nesrazmjerno širenje obradivog zemljišta... destruktivno
su uticali na pretvaranje šuma u pašnjake i oranice" što je uzrokovalo uništavanje najve eg
skladišta bogatstva i slave ovog naroda i prošin'lo se u pravu epidemiju".
Evelin zatim pokre e frontalni napad na njegove savremenike, koji su bili "tako jadno
izgubljeni u svojim špekulacijama da bi se zadovoljila jedna bezo na i nezaslužena pohlepa ".
Prelaze i sa trezvene analize na apel za vladavinu "novog duha industrije kod plemstva i
veleposednika u celoj naciji", Evelin pledira na konzerviranje i restauriranja eko-sistema:
"Neka takve šume koje su netaknute pažljivo budu o uvane, kao što one žalosno uništene
treba obnoviti". Setva i sadnja stabala mora se smatrati nacionalnom dužnoš u svakog
zemljoposednika, kako bi se zaustavilo razorno i prekomerno iskon'š avanje prirodnih resursa.
Njegov strasan poziv "Ustanimo i sadimo!" postao je podloga brojnih primera uspešnog
šumarstva širom Evrope. On ukazuje na "plemenite šume Nuremberg-a" kao primer za "gotovo
trajne šume ". On pominje Montello-šume u severnoj Italiji, koje su vekovima pružale
dovoljno drveta poznatom Arsenalu Venecije i aplaudira zakonu Luksemburga gde "nijedan
farmer ne može da obori drvo ako nije dokazao da prethodno nije jedno zasadio". U opisima
prakse zemljoposednika u Francuskoj i Nema koj koji su "podelili šume i zasade na osamdeset
particija i svake godine obaraju jednu, tako da nema drveta oborenog u manje od osamdeset
godina" knjiga doti e osnovne metode ranog održivog prinosa šumarstva. Brojni dugim
citatima od Biblije do gr kih i rimskih autora poput Plinija, Vergilija i Ovidija, kao i
modernijih mislilaca Nikole Kuzanskog, Filipa Melanhtona i Viljema Šekspira, zaokružuje svoje
argumente.
Iz svog li nog iskustva, Evelin poti e niz više ili manje prakti nih predloga. On preporu uje,
na primer, dislokaciju železara iz "Stare Engleske" u guste šumovite teritorije "Nove
Engleske", odnosno ameri ke kolonije. All njegova najhitnije molba - ujedno i lajtmotiv
njegove knjige - je uzeti u obzir interese budu ih generacija. Svaka generacija "non sibi soli
natus" (nije ro ena za sebe), ali je "ro ena za potomstvo ". U torn kontekstu, Evelin razvija
etiku i odgovoran i oprezan stav društva: "... ljudi bi neprestano trebalo da sade, tako da bi
potomstvo moglo imati stabla pogodna za njihove potrebe koje ne bi ina e moglo imati, ako
mi nastavimo ovako da uništavamo naše šume..."
7
Nastanak i oblikovanje koncepta održivog razvoja
"Silva" - prete a Brundtlandovog izveštaja iz 17. veka, usmerena na sve važne resurse
"drvenog doba", bila je silno uspešna knjiga na tržištu. Prvom izdanju usledila su mnoga
druga. Sa enje drve a u parkovima i na trotoarima je postala nacionalna igra na koju su
pristali veleposednici širom Britanije. Što se ti e šumarski brige, me utim, ona nije imala
trajan u inak. Za Evelinove savremenika, kombinacija dveju strategija kao da je otvorila put
do nikada okon avaju eg procesa boga enja koji se sastojao u dopremanju prirodnih resursa
planete u Englesku i zameni materijala koji su postali deficitarni. Obnova grada Londona
nakon požara iz 1666. lako je ostvarena uvozom drveta iz Norveških šuma i Ameri kih
kolonija. Zamena drveta fosilnim gorivima je bila uveliko na putu. Ugalj - na prvom mestu
"morski ugalj" iz Njukastla - kao da je lako pokrivao energetske potrebe ubrzano razvijane
industrije. Evelin je bio skeptik ovakve strategije. Njegova rana molba za odgovorno
upravljanje prirodnim resursima u "Silvi", bila je zanemarena i zapam ena kao samo još jedan
fini komad književnosti iz doba Obnove.
8
Nastanak i oblikovanje koncepta održivog razvoja
KOLBEROV “ORDONNANCE”
U Francuskoj, alarm u vezi sa nestašicom drveta
bio je dignut ve 1661. Dekret kralja Luja XIV.
zaustavio je prodaju drva iz kraljevske šume.
Mladi "Kralj Sunce", pokazao je brigu dobrog
doma ina all je autor ideje da se pristupi
radikalnom poboljšanju upravljanja koriš enja
drveta i šuma bio Jean Baptiste Colbert (1619 1683),
kraljev
najistaknutiji
doma in,
"intendant finansija" i sekretar mornarice. "La
France perira faute de bois" (Francuska e
propasti zbog nedostatka gradevinskog drveta)
je Kolberov borbeni pokli kako bi se ostvarila
reformacija upravljanja dragocenog resursa u
velikom stilu. U po etku, glavni cilj ove reforme
bio je da se jednostavno pove a kraljevski
prihod i popuni Kraljev poslovi no prazan
"trezor". Reforma šumskog-menadžmenta, osim
toga, bila je ugra ena u Kolberov strateški cilj:
podsticanje
novih
proizvoda
uvo enjem
moderne industrije, stimulativne trgovine i
smanjenjem spoljnotrgovinskog deficita, ime bi se pove alo bogatstvo zemlje, ja ali poreski
kapaciteti ljudi, a time i kona no služilo ostvarenju vizije ja anja "slave Kralja". Trajni rast
spoljnotrgovinskog bilansa, odlu uju i element trgova ke privrede, bilo je nemogu e ostvariti
bez efikasne trgova ke mornarice. Trgovanje se u to vreme smatralo oblikom rata a to je
dalje podrazumevalo zaštitu od strane kraljevske flote.
Me utim, francuska kao pomorska sila nije ni postojala 1661. dok su, veliki takmac Britanije i
još više Holandija, izgradili jake pomorske snage. Kolberu je bila poznata ova slaba ta ka
državne strategije i brodogradnja je postala jedan od njegovih primarnih ciljeva. Da bi se
obezbedilo snabdevanje novoizgra enih arsenala hrastovinom, morala se zaustaviti
devastacija šuma. Iston' an' šumarstva procenjuju da je u nekoliko decenije od po etka 17.
veka, veli ine šuma u Francuskoj smanjena sa 35% pokrivenosti nacionalne teritorije na 25%.
Reforma koju je zapo eo Kolber 1662. po ela je snimanjem stanja kraljevskih šuma i
rezurtirala opštim inventarom koji je dao detaljan pregled lokacija i kvalitet terena, prirodu i
starost drveta, prava na ovlaš enu se u i finansijski efekat se e. Slika je razotkrila stanje
koje je kraljevska vlast okarakterisala kao brutalnu zloupotrebu kraljevske imovine. Uz
pomo korumpiranih zvani nika, uzurpacija prava i ilegalna se a je postala normalna stvar.
Kraljeva imovina je bila nemilosrdno uništavana i poprimila je razmere organizovanog
kriminala.
9
Nastanak i oblikovanje koncepta održivog razvoja
im je ste ena jasnija slika stanja preduzete
su mere da se kriminal suzbije i preuzme ve a
kontrola eksploatacije dragocenog resursa.
Kona an rezultat bio je dokument pod
nazivom "grande ordonannce forestière"
(veliko ure enje šuma) kojim je sve usmereno
na o uvanje šuma "smanjenjem upotrebe
prema kapacitetu". Uspostavljen je niz mera
koje su podrazumevale: zabranu se enja
šuma mla ih od 10 godina, o uvanje
odre enog broja starih stabala, kazne za
prekršioce, zamenu beskorisnih zvani nika
agilnim i posve enim šumarima, smanjenje
ispaše u šumama, reorganizaciji sistema
prodaje drva; opšte ukidanje starodrevnog
pravo besplatnog koriš enja drveta za ogrev.
Kontrast izmedu Kolberovih administrativnih
metoda i Evelinove strategija mobilisanje
engleskog plemstva i veleposednika je oštra i
igledna.
All
pogled
na
preambulu
francuskog teksta pokazuje mnoge sli nosti
posebno u pogledu ideje o odgovornosti za
budu e generacije. "Ordonnance" je stupio na snagu 1669. i postigao je u po etku veliki
uspeh. U roku od deset godina, kraljevski prihodi od prodaje gra evinskog drveta znatno su se
pove ali. Zahvaljuju i apatiji i nemaru administracije, lokalnom egoizmu i snazi starih
obi aja, " velika reformacije šuma" na kraju je postigla malo ili ništa. Uo i revolucije, u
Francuskoj je bilo manje šuma nego 1669. Uprkos neuspehu Kolberove strategije, koncepti
poput "bon ménage" (dobro upravljanje) i "bon usage" (dobro koriš enje) jasno su utrli put u
20. veku ideji o mudroj upotrebi "održivog razvoja".
KARLOVIC i KOVANJE TERMINA “NACHHALTIGKEIT”
Hanns Carl von Carlowitz je bio u kontaktu sa šumarstvom od ranog detinjstva. Ro en je
1645. u dvorcu blizu saksonskog grada Chemnitz-a. Generacijama je njegova porodica bila
zadužena za šume i lovišta vladaju e dinastije. Kao mladi , Karlovic je proveo pet uzbudljivih
godina u inostranstvu. Putovo je od Švedske sve do Malte uklju uju i duže boravke u Lajdenu,
Londonu i Parizu. Bilo je to dugo putovanje u jednom od najuzbudljivijih perioda evropske
intelektualne i politi ke istorije. U Lajdenu, holandskom bastionu rane "prosve ene Evrope"
estvovao je u raspravama podstaknutim Spinozinim najnovijim delom na temu "deus sive
natura" - Bog je priroda. Njegov boravak u Londonu podudan'o se sa uvenom "annus
mirabilis" ( udesnom godinom) 1666. Dvadeset jednogodišnji plemi bio je svedok posledica
velike kuge, gledao je vatru koja je uništila grad London i napad holandske mornarice na
britansku flotu na red Temzi. lako Karlovic kasnije ne pominje ime, niti citira iz knjige, vrlo
je verovatno da je bio u kontaktu sa krugovima oko Džona Evelina i imaju i u vidu njegov
interes za šumarstvo, verovatno je u to vreme znao za "Silvu".
10
Nastanak i oblikovanje koncepta održivog razvoja
Nakon pet godina putovanja, Karlovic se vratio u svoju rodnu Saksoniju zapo evši svoj
dugogodišnji posve eni rad u državnoj službi. Više od 30 godina služio je kao visoki funkcioner
Rudarske uprave koja se nalazila u starom rudarskom gradu Frajburgu. Njegova kancelarija je
kontrolisala i zaista upravljala stotinama rudnika i metalurških manufaktura. Frajburg je bio
središte nau nih i tehni kih inovacija na glasu u Evropi i zasigurno je tamo postojao globalni
uvid u stanje tehnologije. Vrhunac karijere Karlovica bilo je njegovo imenovanje za upravnika
Rudarske kraljevske administracije od strane Avgusta Prvog, kralja Saksonije i Poljske. Iste te
1713. Karlovic je objavio "Sylvicultura oeconomica. Anweisung zur wilden Baumzucht"
(Instrukcije za kultivisanje divljih šuma). U obimnoj raspravi, na 400 strana, on žali što je
došlo do brzog pustošenja šuma širom Evrope, a naro ito u Saksonija. Predvi a veliku
ekonomsku krizu s obzirom na nedostatak drvene gra e. Na duge staze kriza ovog resursa bi
uzrokovala propast rudnika srebra i prate ih topionica, kao i slom glavnog ekonomskog
oslonca Saksonije. Karlovic kritikuje savremeni kratkoro ni na in razmišljanja koji je usmeren
isklju ivo na zaradu novca. Obi an ovek nije imao motivaciju da sadi mladice stabala,
znaju i da ih možda ne e se i u svom životnom veku. On je trošio drvo, misle i da je njegovo
kon'š enje neiscrpno. Nakon što su šume bile uništene, izostali bi prihodi dugi niz godina. U
ime naoko brze zarade, neizmerna šteta je bila na injena.
"Sylvicultura oeconomica" daje niz prakti nih predloga za rešavanje resursne krize: pre imo
na "holtzsparkünste" (umetnost uštede drveta) - kaže Karlovic - primenom novih vrsta pe i za
uštedu energije u stambenim objektima i pe ima za topljenje metala, kao i poboljšanjem
toplotne izolacije objekata. Tragajmo za "surrogata" (zamenom) za drvo, me u fosilnim
gorivima kakav je treset. Kultivišimo nove šume sadnjom divljih vrsta drve a.
Pokušavaju i da se suprotstavi devastaciji šuma, "Sylvicultura oeconomica" postavlja striktno
pravilo: " Da(i man mit dem Holtz pfleglich umgehe" (koristimo drvo sa brigom). Pojam
"pfleglich" je prema Karlovicu prastari izraz ije je zna enje ekonomsko all koji ukazuju na
potrebu za brigom za obnavljanje šuma koja je nestala. Potrebno je da se postigne ravnoteža
izme u obnove šuma i rezanja drveta, tako da bi se one mogle koristiti kontinuirano i
neprestano. Po autorovom mišljenju tradicionalni pojam "pfleglich", me utim, samo
delimi no izražava ideju koriš enja prirodnih resursa štedljivo i na duže staze. Razmatraju i
kako posti i takvo o uvanje rasta drve a kako bi se obezbedilo stalno i neprekidno
koriš enje, Karlovic dolazi do pojma "nachhaltig" (održivi prinos) i to je dni se prvi put da se
koncept "održivosti" pominje u jednom kontekstu koji veoma lid na pojam koji je u naše
vreme lansirala Brundtlandova komisija.
Karlovic ne samo da stvara nov pojam, ve i koncept i konture "tri stuba" održivog razvoja. On
govori o "životnoj snazi Sunca" o " udu vegetacije" i "zadivljuju em negovanju duha života u
tlu". Polazna istina za Karlovica je jednostavna. ovek ne obitava u rajskim vrtovima - on
mora da zna kako da pride prirodi i sa njom zajedno da radi. Kao Evelin pre njega, Karlovic
citira re i iz Knjige Postanja: " negovati i o uvati". Ovim postavlja osnove ekološke
ekonomije. Uvi aju i da postoje granice u koriš enju prirodnih resursa, ovek ne sme da
deluje protiv prirode.Umesto toga on je mora "pratiti" i biti istinski uvar njenih ponuda.
U skladu sa svojim ekonomskim razmišljanjima, Karlovic nudi i obrise društvene etike.
Osnovna je ideja da svako ima pravo na ishranu i izdržavanje, uklju uju i "siromahe i drago
potomstvo". Stabilnosti i trajnost u zajednici i odgovornost za budu e generacije su osnovna
na ela koja proizlaze iz autorove društvene savesti. Tako je "Sylvicultura Oeconomica" ne
11
Nastanak i oblikovanje koncepta održivog razvoja
samo postala kolevka novog nau nog pojma ve je omogu ila jasnu vidljivost novog koncepta
kulturnog standarda.
Pou no je sa stanovišta naše trenutne situacije pratiti kako se pojam "nachhaltend" koji je
Karlovic skovao kako bi precizirao nove metode tretiranja drveta i šuma, pretvorio u nau ni
koncept. Karlovic je umro u Frajburgu 1714. godinu dana nakon objavljivanja "Sylcvicultura
oeconomica". Njegova knjiga je postala obavezna lektira "kameralista", ekonomista i šumara
u decenijama koje su dolazile. Tokom 18. veka, njegov pojam "nachhaltend" bio je nešto
izmijenjen u "nachhaltig". U ovom semanti kom obliku se razvio u dobro definisan koncept
šumarstva koji se koristio I razumevao na nema kom govornom podru ju srednje Evrope.
Literatura kameralista tog vremena, kao nekakav eho Karlovica, ponavlja definicije koje se
mogu posmatrati u smislu anticipacije suštine Brundtlandove formule.
Pn'meri su mnogobrojni: U knjizi objavljenoj 1757. Wilhelm Gottfried Moser, opisuje "održivu
ekonomiju koja je razumna, pravedna i mudra jer je sigurno da ovek ne sme da živi samo za
sebe, nego i za druge i za naraštaje koje e do i". Alexander von Humboldt, koji je studirao
mineralogiju u Frajburgu i bavio se šumarstvom dok je radio za Prusko odeljenje za
rudarstvo, definisao je "održivo koriš enje" 1792. kao "stabilno i bezbedno ratarstvo koje je
usmereno ka ravnoteži izme u prinosa i godišnje potrošnje. " Nekoliko godina kasnije, Georg
Ludwig Hartig, šef Pruskog šumskog odseka, pozvao je na takvu eksploataciju drveta koja bi
budu im generacijama donela makar koliko koristi koliko su ubirale tadašnje.
Evelin, Kolber i Karlovic, su bili pre svega državnici, lanovi elite, posve eni sledbenici i
verne sluge njihovih kraljeve. Gledano u torn svetlu, ro enje "održivosti" otkriva izvesnu
ambivalentnost. Može se postaviti pitanje od zna aja i za sadašnji istorijski trenutak: Da li je
"održivost'izvorno predstavljala sredstvo za ja anje mo i vladaju e klase i produženje
odre enog stila života, obeleženog luksuzom ne uvenim u istoriji - strateški argument za
otklanjanje legitimnih zahteva nižih klasa. Ili je ona ozna ila rascep unutar elite? Da li je ona
projektovana kao ko nica koju su trebali da povuku dalekovidi, pritisnuti prigovorom savesti
zbog propasti svojih zemalja i naroda?
12
Download

Nastanak i oblikovanje koncepta održivog razvoja.pdf