Council
of Europe
Conseil
de l´Europe
Projekat
Obrazovanja
Romske Dece
u Evropi
ROMI | Istorija
Otomansko
carstvo
Otomansko carstvo
2.1
Elena Marushiakova / Veselin Popov
Istorijski izvori o ‚Ciganima‘ u carstvu | ‚Cigani‘ u poreskim knjigama | Zakon o ‚Ciganima‘ u provinciji Rumelija
| ‚Ciganski’ Sandžak – Romi u otomanskoj vojsci | Ciganski’ Sandžak – Romi u pomočnim vojnim službama
| Poreske knjige Sultana Sulejmana i Veličanstvenog | Mere protiv nomadstva. udomljavanje ‚Cigana‘ | Kako
su Romi zarađjivali za život | Propast otomanskog carstva | Civilni status „Cigana“. Zvanično zakonodavstvo i
svakodnevnica | Početak emancipacije Roma
Romi na Balkanu nisu živeli izolovani od svojih kulturnih i istorijskih okruženja; nasuprot,
bili su integralni deo istih i istovremeno su bili pod jakim uticajem od raznih naroda Balkana.
Značajan broj Roma ostao je na Balkanu vekovima, dok su drugi migrirali odatle širom sveta u
prošlosti i u savremenom dobu, uzimajući sa sobom nasleđene balkanske kulturne modele i tradicije.
Otomansko carstvo je dominiralo na Balkanu kao ključni faktor u procesu formiranja i razvoja
romskog naroda.
Otomansko carstvo Slovacka
Il. 1
Ugarska
Moldavija
Nikopolj
Transilvanija
Osvajanja - Datumi 1359 (14th Cent.)
Osvajanja - Datumi 1451
Hrvatska
Osvajanja - Datumi 1451-81
Vlaska
Bosna
Osvajanja - Datumi 1512-20
Osvajanja - Datumi 1530-66
Srbija
Osvajanja - Datumi 1566-1683 (17 th Cent.)
Italija
Conquest - Dates
Sofija Sliven
Rumelijua
Osvajanja - Datumi 1856
Azovsko
More
Krim
Prilep
edirna
C r n o Mo r e
Kirklareli
Konstantinopolj
Albanija
Egejsko
More
Edirna 1361, Sofija 1364,
Bugarska 1393-96, Wallachia 1393,
Konstantinopolj 1453,
Morea 1458-60, Srbija 1459,
Morea
Tunis
Bosna 1463, Krim 1475,
Alepo
Krit
Albanija 1478, Moldavija 1504,
Damask 1516, Alepo 1516,
Rodos
Tripol
S r e do z e m n o
kipar
Mo r e
Egipat 1517, Tripol 1521,
Rodes 1522, Transilvanija 1541,
Kipar 1571, Tunis 1574,
Krit 1669
UVOD
Otomansko Carstvo (1299.-1922.)
imalo je veliki uticaj na ceo tok
svetske istorije kao i na specifičnu
istorijsku sudbinu broja ljudi koji
damask
Egipat
su bili deo njega na duže ili kraće
vreme. Eksperti na temu Roma često
kažu da je Balkan ‚ druga domovina
Roma‘, stoga ističući važnu ulogu
Balkana u oblikovanju istorije, kulture i jezika Roma. Većina populaci-
je Roma Otomanskog Carstva bila je
skoncentrisana na Balkanu, i prema
tome Balkan ima posebno značenje
za njihovu istorijsku sudbinu, i za
razumevanje savremene situacije zajednice.
Istorijski izvori o ‚Ciganima‘ u carstvu
‚Cigani‘ u poreskim knjigama
Zakon o ‚Ciganima‘ u provinciji Rumelija
‚Ciganski’ Sandžak – Romi u otomanskoj vojsci
Neki od najvažnijih paragrafa ‚Zakona o Ciganima u provinciji Rumelija ‘ , izdatog od strane Sultana Sulejmana I
Veličanstvenog navode sledeće:
“1. Muslimani Cigani iz Stambola, Edirne i drugih mesta u Rumeliji plaćaju 22 akče za svako domaćinstvo i svaku osobu
koja nije u braku. Nevernici (hrišćani) Cigani plaćaju 25 akče, i , za udovice, plaćaju porez jednu aksu.
2. Plaćaju bračnu taksu kao i kazne za zločine i krivična dela kao što to čine i ostali ljudi [...]
3. Cigani koji pokazuju tvrdoglavost i izbegavaju svoje pravne obaveze, krijući se u drugom distriktu kao i u dvorištima,
treba da se nađu, ukore, strogo kazne i vrate u svoj distrikt. [...]
4. Kazne, uobičajene takse i kazne za ozbiljne zločine određene za Cigane od Ciganskog Sandžaka. Niko od lokalne administracije ili vojske nije trebalo da se meša. Izuzetak tome bili su Cigani koji su registrovani kao seljaci u prebendama,
feudima i na sultanovoj zemlji.
5. Porez za Cigane iz gore napomenutih feudalnih poseda prikupljan je od vođe Cigana. Vođa Ciganskog Sandžaka, vođe
područja i policija nisu imali prava da se mešaju.
6. Ako bi muslimani-Cigani počeli da nomadski žive sa ne-muslimanima, žive sa njima i mešaju se sa njima, trebalo bi da
budu kažnjeni, neverni Cigani plaćaju svoje poreze kao po običaju.
7. Oni Cigani koji imaju u svom posedu autorizaciju od Sultana treba da plaćaju Sultanu porez i da ne plaćaju porez na
zemlju… i ostale uobičajene poreze.
Il. 2
(skraćeno Marushiakova / Popov 2001, str.32)
Istorijski izvori o
‚Ciganima‘ u carstvu
Prva migracija Roma u Malu Aziju i
na Balkan, na tlo Vizantijskog Carstva,
datira mnogo pre XIV veka. Veliki broj
Roma stigao je na Balkan kasnije u
vreme otomanskih invazija u XIV i XV
veku. Oni su ili direktno učestvovali
u invazijama (uglavnom kao vojnici
pomoćnici ili kao zanatlije služeći u
vojsci) ili su bili među stanovništvom
‚Cigani‘ u poreskim
knjigama
Svi stanovnici otomanskog carstva bili
su obavezni da plaćaju porez i bili su
opisani u mnogim poreskim knjigama.
Postojeća otomanska dokumenta pokazuju detaljno želju administracije da
pripoji ‚Cigansku‘ populaciju spisima i
da ih navede da plaćaju obavezne poreze. ‚Cigani‘ su bili potpuno opisani po
starosti, zanimanju, i porodičnom statusu i, sudeći po ovim i drugim faktorima, bili su grupisani u poreske jedinice
(“jemaat”), svaka sa svojim poštovanim
vođom; zajednice su bile podeljene na
manje jedinice, na osnovu Romskih
koje je pratilo invazije. Neki od ovih
Roma su zajedno sa vojskom nastavili
dalje u Evropu, ali značajan broj ostao
je na Balkanu.
Oni
figuriraju
u
raznim
zvaničnim dokumentima otomanske
vlade i lokalne administracije, uglavnom u detaljnim poreskim knjigama,
kao i u brojnim sudskim nalozima u
vezi sa različitim pitanjima (građanska,
ekonomska, verska i porodična) Otomanski društveni, politički i ekonomski sistem je bio izuzetno kompleksan
i prepleten administracijom vojničkog
tipa, ekonomske i verske strukture.
Ovaj komplikovani sistem obuhvatao
je celu populaciju i strogo kontrolisao
njihov svakodnevni život. Stanovnici
su takođe hijerarhijski bili klasifikovani u mnogo kategorija, gde su glavne dve obuhvatale ‚iskrene vernike‘
(Muslimane) i ‚nevernike‘ (izloženu
Hrišćansku populaciju). Ove kategorije su drugačije tretirane, i njihovi su
članovi imali drugačiji status i različite
obaveze prema centralnoj vlasti.
četvrti u svakom selu ili gradu. Svaka
od ovih jedinica imala je svog vođu, što
znači da je ovde, primenjivan princip
ograničene grupe.
Prvo pominjanje ‚Cigana‘ u poreskoj dokumentaciji otomanskog carstva
datira iz 1430. I nađeno je u Registru Timara (vrsta zemljišnog poseda) za Nikopoljski ‚Sandžak‘ (teritorijalna jedinica),
u kom je registrovano 431 ‚Cigansko‘
domaćinstvo, 3,5% svih registrovanih.
Iz ovog prvog registra i iz kasnijih istorijskih dokumenata postaje jasno da je
većina ‚Cigana‘ bila nastanjena i razlikovana po svojoj etničkoj pripadnosti, a ne
po njihovom načinu života.
U mnogim slučajevima‚Cigani‘
su bili uključeni u zajedničke pores-
ke knjige dotičnih teritorijalnih jedinica, na primer u zbirci zakona i
regulacija populacije Provincije Rumelije (uključujući skoro celo balkansko poluostrvo) od 1475 tokom vladavine Mehmeta II Fatiha (Osvajača).
Sačuvani su i posebni registri, koji se
tiču ‚Cigana‘, kao što je poreska knjiga za Hrišćane ‚Cigane‘ koji plaćaju
“jizie” (biračka taksa za ne- Muslimane) od 1487-1489. Zapisuje It 3.237
“Ciganskih” domaćinstava i još 211
udovičkih domaćinstava. Pomenuti registar ima specijalnu regulaciju koja
datira iz 1491, prikačena istom, koja
ukazuje na dugove biračkog poreza, i
takođe dalje specifikovano oporezivanje, npr.“ispenche” (zemljišni porez za
Savet Evrope
ROMI | Istorija
Projekat Obrazovanja Romske Dece u Evropi
Otomansko
carstvo
2.1
Dekret Sultana Selima II glasi:
“Ciganske zajednice koje se nalaze u Bosni su potpuno oslobođene
ličnog poreza (m’af), od ostalih povremenih poreza (takalif-i yorfiye),
i ostalih dodatnih poreza (avariz).
Za gore pomenute Cigane, jedan
od njih bi trebalo da se odabere i
da predstavlja grupu od 50 da bude
vođa (jemaat bashi). Niko ne treba
da se meša u njegova pitanja, niti
da ga ograničava ni na koji način.
Ako neko prekrši zakon, treba biti
sprečen, da mu se osiguraju garancije zajednice, i njenog vođe, trebalo bi da bude saslušanja.”
Il. 4
Il. 3
(skraćeno Marushiakova / Popov 2001, str. 34)
Dekret Sultana Selima II iz 1574.
(Marushiakova / Popov 2001, str. 33) (Detalj)
Hrišćane, tj. Naseljene ‚Cigane‘). Podaci o velikom broju naseljenih Hrišćana
‚Cigana‘ ukazuje da su se naselili na
Zakon o ‚Ciganima‘ u
provinciji Rumelija
Sultan Sulejman I Veličanstveni koji
je vladao carstvom tokom svoje slave
(1520-1566), izdao je specijalni ‚Zakon o Ciganima u provinciji Rumelija‘
1530. Ovaj zakon nam pomaže da bolje razumemo informacije koje proizilaze iz poreskih knjiga. [Il. 2]
Pravila uključena u zakon pokazuju još jednom specijalno mesto
Roma u relaciji dveju glavnih kategorija u otomanskom carstvu- ‚iskrenih
vernika‘ i ’ne vernika‘. Svi ‚Cigani‘
neovisno od toga da li su bili Hrišćani
ili muslimani, plaćali su biračku taksu,
‚Ciganski’ Sandžak –
Romi u otomanskoj
vojsci
‚Zakon o Ciganima u provinciji Rumelija’ potvrđuje specijalni administrativni zakonski status i proširena prava
ovo tlo pre otomanskom osvajanja, kada
je dominirala hrišćanska vera. Sudeći
po pomenutim oblastima, Hrišćani ‚Ci-
gani‘ su očigledno dominirali u regiji
Trakije (što grubo odgovara evropskom
delu moderne Turske).
koja je sakupljana samo od ne-Muslimana. Hrišćani ‚Cigani‘ su morali
da plaćaju malo višu taksu u odnose
na Muslimane, ali nesuglasice u taksama među različitim kategorijama
‚Cigana‘ nisu bile jasno i koherentno
naglašene. Izuzetak je načinjen za
‚Cigane‘ koji su pripadali tzv. ‚Ciganskom Sandžaku‘, uključujući one
koji su pružali svoje usluge u vojsci- na primer ‚Cigani‘ koji su živeli
u tvrđjavama i održavali ih, kovači
koji su pravili ili opravljali različite
vrste oružja, vojni muzičari i ostale
pomoćne trupe. [Il. 5]
Dodatno, ovaj zakon otkriva
ambiciju otomanske administracije da
osigura da se porez prikuplja u celosti
od svih, uključujući ‚Cigane‘ lutalice.
U tom pogledu, jasna tendencija da se
ohrabre članovi ‚Ciganskih’ zajednica,
da postanu odgovorni za prikupljanje poreza kao jemci njihovog blagovremenog plaćanja zaslužuje posebnu
pažnju. Istovremeno, odgovornost za
bilo kakvo moguće neplaćanje obaveza prema vlastima je bilo u rukama
istih članova ‚Ciganske’ zajednice.
Ovo je potvrđeno sledećim dokazom,
na primer dekret Sultana Selima II iz
1574, koji obavezuje Cigane’ rudare
iz Banja Luke, koji su uživali poseban
status, da oforme grupe od pedeset ljudi, i da svaka grupa izabere svog vođu
koji bi bio odgovoran prema vlastima..
[Il. 3, 4]
na samoupravu oporezivanja onih koji
su živeli u ‚Ciganskom Sandžaku’.
Datirajući iz 1541, postojao je jos jedan specijalni zakon o vođi ‚Ciganskog Sandžaka’. Ova institucija potiče
iz Anatolije ali je modifikovana kako
bi odgovarala ‚Ciganima’ na Balkanu.
U ovom slučaju ‚Sandžak’ se ne ko-
risti u svom uobičajenom smislu teritorijalne jedinice već specijalne kategorije ‚Ciganske’ populacije koja je
uključena u broj pomoćnih aktivnosti
u službi vojske.
Romi su bili, ipak, regrutovani
u aktuelnu vojsku takođe. Postoji dokaz, koji datira iz 1566, da neki članovi
Ciganski’ Sandžak – Romi u pomočnim vojnim službama
Poreske knjige Sultana Sulejmana i Veličanstvenog
Mere protiv nomadstva. udomljavanje ‚Cigana‘
Il. 6
Il. 5
Otomanska vojska sa (verovatno Romima) vojnim muzičarima pred dverima Budima i
Pešte. (Marushiakova / Popov 2001, str. 21)
oporezivane populacije koji su pozivani na ispunjavanje vojne dužnosti, bili
muslimani Romi. Procene načinjene na
Ciganski’ Sandžak –
Romi u pomočnim vojnim
službama
‚Cigani’ uključeni u ‚Ciganski Sandžak’
bili su grupisani u“myusellem” (vo-
Poreske knjige
Sultana Sulejmana i
Veličanstvenog
Od 1522 do 1523, tokom vladavine
Sultana Sulejmana I Veličanstvenog,
pripremljena je još jedna poreska knjiga, nazvana, ‚Opsežna uloga dohodaka
i oporezivanja Cigana u provinciji Rumelijia ‘. Ovaj obimni registar sastojao
se od 347 strana i isključivo se bavio
‚Ciganima‘. Zapisivao je broj ‚Ciganskih‘ domaćinstava klasifikovanim po
Otisak i kalup krv-crvenog pečata Carnelian Seal , vrsta koja je korišćena od strane
otomanskih vlasti da potvrdi da je porez
redovno plaćan
(Marushiakova / Popov 2001, str. 40)
osnovu podataka sačuvanih pokazuju
da je tokom XVI i XVII veka između
15 000 i 20 000 ‚Cigana’ bilo uključeno
u otomansku vojsku preuzimajući
različite službe, uglavnom pomoćne
vojne dužnosti.
dove) i njihove pomoćne jedinice.
Na celu svakog “myusyulem” bio je
“mir-liva” (major), ne-‚Ciganin’, koji
je bio zadužen za četvoricu komandira i jedanaest desetara. Za njihovo
služenje“myusellem-u” (ukupno 543)
primali su zemljišne posede, 449 uku-
pno, situirane u 17 regija u Rumeliji.
Članovi “myusellem-a” preuzimali
su pomoćne dužnosti. Vođa ‚Ciganskog Sandžaka’ bio je baziran u gradu
T Kırk Klise (savremeni Kırklareli) u
južnoj Trakiji.
poreskim zajednicama, situiranim u
devet sudskih distrikta obuhvatajući velike delove današnjeg balkanskog poluostrva. Ovo je jedinstven dokument sa
ogromnim brojem podataka o ‚Ciganskoj‘ populaciji na Balkanu na početku
XVI veka.
Registar je zapisao 10.294
hrišćanskih i 4.203 muslimanskih
‚ciganskih‘
domaćinstava
(ukupno je dalje uključeno i 471 udovičko
domaćinstvo). Sem toga, bilo je još
2.694 muslimanskih domaćinstava
u ‚Ciganskom Sandžaku‘. Sudeći po
istim proračunima, brojeći da svako
domaćinstvo ima oko 5 članova, dobija
se total od 66000 ‚Cigana‘ na Balkanu,
od kojih su 47000 bili hrišćani.
Dalji proračuni napravljeni na
osnovu ovog registra takođe su od velikog značaja. Prema njima, ukupno 17
191 ‚Cigansko‘ domaćinstvo – na teritorijama koje su danas balkanske državepredstavljana su na sledeći način: Turska – 3.185, Grčka – 2.512, Albanija
– 374, bivša Jugoslavija – 4.382 i Bugarska 5.701, dok je tačan lokalitet 1.037
domaćinstava nepoznat. Otomanski
Savet Evrope
ROMI | Istorija
Projekat Obrazovanja Romske Dece u Evropi
Otomansko
carstvo
2.1
Putnik Evlija Čelebija
imao je mogućnost da koristi liste udruženja zanatlija (esnafa) u Istanbulu.
Ova lista sastojala se od
pedeset sedam udruženja,
gde se ‚Cigani‘ pominju
prvi put u 10 udruženja,
udruženju odgajivača medveda (“jambaze”) koje
se sastojalo od 300 ljudi,
i kao što Evlija Čelebija
piše: ‚Trgovci konjima su
bogati trgovci, svaki od
njih ima stalu sa 40-50
arapskih konja; većina njih
su Cigani iako postoje neki
pripadnici drugih naroda.‘
43-će udruženje, muzičara,
sastojalo se od 300 ljudi,
takođe, većinom ‚Cigana‘.
Il. 7
Il. 8
Reči napisane na Romani jeziku od strane Evlije Čelebije u ime Sheyahat-a, 1668.
(Marushiakova / Popov 2001, str.44)
( Marushiakova / Popov 2001, str.43) (Detalj)
poreski registri su takođe izvor za razumevanje veroispovesti Roma. Uopšteno
Mere protiv nomadstva.
udomljavanje ‚Cigana‘
Jedan deo Roma u otomanskom carstvu vodio je nomadski život, koji je
stvarao probleme državnoj administraciji. Zbog toga zakoni i regulacije
predviđaju kazne za ‚Cigane‘ muslimane koji ‚lutaju‘ (tj. Koji vode nomadski način života) zajedno sa nemuslimanima ‚Ciganima‘.
Zaključak iza ove politike postaje jasan iz ranije navedenog ‚Zakona
o Ciganima u provinciji Rumelija‘ izdatog od strane Sultana Sulejmana I
Veličanstvenog, koji objašnjava da
problem nije bila toliko veza ‚Cigana‘
muslimana sa ne-muslimanima, već
činjenica da, kada putuju, ne plaćaju
redovno svoje poreze. U svakom
slučaju, dosta je važno, da nije jasno
istaknuto ko bi trebalo da nameće restriktivne mere ‚Ciganima‘ nomadima
govoreći, sumirajući podatke još uvek
dostupne iz poreskih registara, može se
reći da su Romi hrišćani dominirali u
XV i XVI veku.
(i kako); ovo pokazuje da se, iz nekog
razloga, otomanske vlasti nisu obazirale na ova pitanja (nomadstvo, i iregularno plaćanje poreza) kao na veoma
ozbiljna pitanja.
Obično je glavna poreska zajednica (“jemaat”) u otomanskom carstvu
bila povezana sa specifičnom teritorijalnom jedinicom, čak iako je ona obuhvatala ‚Cigane‘ nomade, kao da nije bilo
razlike u poreskim obavezama ‚Cigana‘ sudeći po njihovom načinu života
(udomljeni ili nomadi). Registar iz
1522-1523 zapisuje samo jedanaest nomadskih grupa prijavljenih za potrebe
oporezivanja u određenim selima. Ovo
teško opisuje realno stanje. Moguće je
da su lutalice ćesto registrovane kao
udomljena populacija, ali u stvarnosti
oni su nastavljali svoj (uglavnom sezonski) nomadski način života.
Otomanska dokumenta prikazuju
želju administracije da prisili ‚Cigane‘
nomade da se udome ili da bar ograniče
oblasti svog nomadstva. Ovo se može
videti iz regulacije Sultana Murata III
1574. U svakom slučaju, evidentno je
da su ove, a moguće i druge administrativne mere, bile neuspešne. U praksi, izgleda da za vlasti nomadstvo nije
predstavljalo ozbiljan problem
U balkanskim gradovima i selima nastanjeni Romi živeli su izolovani u ‚ciganskim četvrtima‘ (mahalama)- osnovni princip nastanjivanja
svih manjinskih zajednica u otomanskom carstvu. Broj udomljenih Roma
je bio visok. Sličan utisak zapisan je
i na početku XVII veka od dobro poznatog Otomana putnika Evlije Čelebije
(1611-1679). On je naveo da je većina
‚Cigana‘ koji žive tamo udomljena.
[Il. 7-8]
Poreski registri prikazuju stalno
naseljenje kao i određeni stepen bogatstva među ‚Ciganima‘. Takva informacija se, na primer, nalazi u pravnim
izveštajima oblasti Sofije od početka
Kako su Romi zarađjivali za život
Propast otomanskog carstva
Civilni status „Cigana“. Zvanično zakonodavstvo i svakodnevnica
Početak emancipacije Roma
U poreskoj knjizi 15221523, među popisanim
zanimanjima ‚Cigani‘ su
muzičari, kovači kalaja,
potkivači, zlatari, kovači
sablji,
duvači stakla,
obućari, bojadžije, kožari,
krojači, bojari, spravljači
sira, kasapi, spravljači
ćevapa, baštovani, mazgari, stražari, stražari
zatvora, muške sluge,
glasnici, dreseri majmuna, kopači bunara i drugo, povremeno uključujući
mnoge
vojne
oficire,
janičare, policajce, doktore, hirurge i monahe.
Ill. 9
Ill. 10
U bliskoj vezi sa umetnošću ‚Cigana‘ muzičara bio je i razvoj posebnog oblika pozorišnih
predstava, na primer, lutkarskih pozorišta.
(Marushiakova / Popov 2001, str. 44)
( Marushiakova / Popov 2001, str. 66)
XVII veka. Među porezima plačanim
od strane ‚Cigana‘ su i porez na jednostrani porez na prodaju prebivalista
ubiran na kuće, kao i porez na stado.
Kako su Romi zarađjivali
za život
Romi su u otomanskom carstvu radili mnoga zanimanja. U poreskom
registru 1522-1523 ‚Cigani‘ su bili
najčešće prijavljeni kao muzičari
(vojni ili slobodni), što se takođe
potvrđuje od strane drugih izvora.
Muzički instrumenti najčešće pominjani su ‚zurne‘ (vrste oboe) i bubnjevi, ali koriste se i drugi instrumenti
Propast otomanskog
carstva
Nakon svog perioda slave i moči u
XVI-XVII veku, otomansko carstvo
ulazi u period stagnacije i od kraja
XVII i početka XVIII veka pa nadal
Takođe, postoji i dalji dokaz o relativno bogatim ‚Ciganima‘ : 1611 ‚Ciganin Stefan‘ prodao je svoju kuću u
Sofiji kao i svoju radnju i neke voćke
za 2400 akče (dovoljno impresivan iznos, dajući uobičajeni godišnji porez
na ‚Ciganska‘ domaćinstva, u iznosu
od 25 akče).
(najčešće tambure a u skorije vreme i
razni žičani instrumenti). Pored toga,
ima mnogo dokaza o ‚Ciganskim‘
plesačkim ansablima (uglavnom Romkinje a nekad i Jevrejke).
U mnogim mestima širom sveta Romi su poznati kao kovači. Ovo
zanimanje ima dugu tradiciju, i dobro
je očuvano na Balkanu do današnjeg
dana. Iako tokom određenih perioda- kao u XVI veku- Romi kovači i
gvožđari nisu bili uobičajeni u otomanskom carstvu, dokaz o kovačima
postaje veoma uobičajen od XVII veka
pa nadalje. [Il. 9, 10]
U nekim slučajevima Romi su
napuštali svoja prethodna zanimanja i
bavili se zemljoradnjom, kojom su se bavili u okviru postojećih feudalnih poseda
vojnih oficira. Na primer, u popisu feuda
u oblasti Sofije, koji datira iz 1445-1446,
postoji detaljna informacija o jednom
koji pripada Aliju, koji uključuje selo
Dabijiv; sastoji se od 15 kompletnih i 3
udovička domaćinstva; popis kategorički
navodi da ‚su oni Cigani‘.
je dug period gradualne (ali pojačane)
propasti je započeo. Ovaj period (XVIII i XIX vek) je okarakterisan kao trajna kriza koja je uticala na ekonomske
uslove kao i na kompleksni administrativni sistem, i bio je propraćen dugim sekvencama neuspešnih ratova
i gubljenjem teritorija. Zbog skoro
trajne političke i ekonomske krize razne državne knjige (poreske, pravne
i druge) postepeno su izgubile svoj
značaj. Istorijski izvori o Romima u
carstvu, iz tog razloga postali su nepotpuni i nepouzdani.
Tokom ovog perioda značajna
razlika u verskoj razmeri Roma je
Savet Evrope
ROMI | Istorija
Projekat Obrazovanja Romske Dece u Evropi
Otomansko
carstvo
2.1
radniČka klasa
1836, Bugarin Dobri Jeliazkov, poznat kao ‚fabrički čovek‘ otvorio je
prvu modernu fabriku tekstila u otomanskom carstvu u gradu Sliven, radi
proizvodnje materijala za državuprvenstveno za otomansku vojsku.
Glavna radna snaga su bili Romi iz
grada Sliven, već od tada Bugari su
bili zanatlije, trgovci, ili radili kao
zemljoradnici, i jedini nedozvoljeni
radnici bili su Romi (muškarci, žene
čak i deca). Postepeno, radna klasa
je ustanovljena sastojeći se od romskih porodica u vezi sa tekstilnom industrijom koja se uvećala značajno
nakon oslobođenja Bugarske (1878)
kada se broj novih fabrika otvorio u Slivenu i kada je grad postao
značajan centar tekstilne industrije.
Ill. 11
Ill. 12
( Marushiakova / Popov 2001, str. 69)
Fabrika Dobrog Jeliazkova u Slivenu, oko 1870.
(Marushiakova / Popov 2001, str. 69)
postala vidljiva. Tokom XV i XVI
veka dominirali su hrišćani, dok se
tokom XIX veka ravnoteža radikalno
promenila i muslimani su bili u većini.
Odnos između hrišćana i muslimana
došao je na 1:3 ili 1:4 u raznim procenama, ali teško je imati precizne
cifre. Možemo zaključiti da je tokom
vekova postojao nastavljujući pravac
preobraćenja u islam.
Otomanske vlasti su nastavile
da koriste administrativne mere da
Civilni status „Cigana“.
Zvanično
zakonodavstvo i
svakodnevnica
‚Cigani‘ su zauzimali posebno mesto u
celokupnoj društvenoj i administrativnoj strukturi carstva. NA prvom mestu
bili su ‚građani‘ carstva od njegovog
nastajanja. Uprkos podeli populacije
carstva na dve glavne kategorije (‚iskrene vernike‘ i ‚nevernike‘), imali su
svoj poseban statut i bili razlikovani na osnovu etniciteta. Nije bilo ja-
navedu ‚Cigane‘ nomade da se nastane za stalno, ali, kao i kod prethodnih
pokušaja, u većini slučajeva ovi napori su se na kraju pokazali neuspešnim.
Od XVIII veka pa nadalje, ipak,
izvori otkrivaju porast u trajnim
prebivalištima ‚Cigana‘ u selima i njihovo posvećenje seoskim poslovima,
tendencija koja se prvo pojavljuje vekovima ranije u otomanskom carstvu.
Nova sela u susedstvu novonačinjenih
‚čiflika‘ (velika imanja) takođe su se
pojavila, u potpunosti nastanjena od
strane ‚Cigana‘ odakle su uzimani kao
najamni zemljoradnici. Neki Romi su
se obučavali za potpuno nove zanate.
Ovo je slučaj sa ‚Ciganskim proletarijatom‘ u gradu Sliven (Bugarska).
1836 prva savremena fabrika tekstila je otvorena o otomanskom carstvu,
koja je proizvodila platno za potrebe
otomanske vojske. Većina najamnih
radnika za ovu fabriku bili su Romi.
[Il. 11, 12]
kog razlikovanja između muslimana i
hrišćana ‚Cigana‘, među nomadima i
udomljenjima, U celini, bili su bliski
sa lokalnom populacijom, sa malim
privilegijama za muslimane ‚Cigane‘,
i značajne veće beneficije za one u
službi vojske.
Ova etnička razlika ‚Cigana‘
nije povezana sa takozvanim ‚miletskim sistemom‘, kao što se obično
pogrešno smatra. ‚Miletski sistem‘ u
smislu razlikovanja podeljenih naroda
(u etničkom, a ne u verskom smislu)
predstavljan je kao posledica napora
za reformisanje u otomanskom carstvu
od XIX veka pa nadalje. Podela ‚Cigana‘ , ipak, je bila ukorenjena u opštem
osećaju prema njima: Mnogi izvori navode očigledan prezir prema njima od
strane ostatka populacije- otomanske
i ostale slične njoj populacije- koji su
ich smatrali inferiornijim ljudima koji
nisu zasluživali pažnju, dugopostojeći
društveni stereotip, koji je preživeo na
Balkanu do danas.
Nasuprot ovom postojanom
društvenom stavu, i možda zbog njega, Romi su uspeli da sačuvaju- ili
razviju- mnoge etničke kulturne karakteristike pod otomanskom vlašću, na
Savet Evrope
ROMI | Istorija
Projekat Obrazovanja Romske Dece u Evropi
Otomansko
carstvo
2.1
Romi kao borci za slobodu
Romi su takođe učestvovali u borbama za narodno
oslobođenje balkanskih naroda. Rom Alija Plavič i
njegov brat Mujo (koji je preminuo 1807) učestvovali
su u srpskim ustancima protiv otomanskog carstva na
početku XIX veka. Jedan od najznačajnijih ‚hajduka‘
(boraca za slobodu) u XIX veku je Rom, Mustafa Sibil
primer (polu-)nomadski načinu života
kao i određene tradicionalne zanate,
i u osnovi ostali relativno zatvore-
Početak emancipacije
Roma
1866 Petko Račev Slaveikov, poznati
bugarski pisac, izdao je članak potpisan
od strane ‚jednog Egipćanina‘ )(‚Cigana‘) u istambulskim novinama Gaida.
U ovom pismu, autor, Ilia Naumčev
iz grada Prilepa, brani slavnu prošlost
‚prava Cigana‘ da budu jednako tretirazakljuČak
Nakon pada otomanskog carstva
Romi su ostali trajno unutar novih
granica jedno-narodskih balkanskih
država. Od tada pa nadalje, njiho-
(rođen u selu Gradec, blizu Slivena, ubijen 1856). Romi
iz Slivena (brača Jordan i Georgije Hadžikostovi), Jordan Ruscev) učestvovali su u rusko-turskom ratu (18771878) u redovima ruske vojske kao Bugarski volonteri.
Ill. 13
(Marushiakova / Popov 2001, str. 70)
ni etnička zajednica. U celini, ipak,
građanski status Roma u otomanskom
carstvu bio je povoljniji nego što je
bio za njihove rođake u zapadnoj Evropi, gde su, tokom istog vremenskog
perioda, Romi bili proganjani.
ni, da ‚imaju svoje sopstveno društvo i
da vode računa o svom obrazovanju‘, da
imaju ‚Cigane sveštenike‘ i tako dalje.
Kao što celo pismo ilustruje početak novog doba samosvesti među, u najmanju ruku, nekim
članovima Romske zajednice na Balkanu početkom XIX veka. Tipičan za
ovo novo doba je proces napuštanja
‚unutrašnjih‘ tradicionalnih zajednica
kako bi se tražilo jednako mesto u
novim ‚ spoljašnjim‘ socijalnoj i kulturnoj stvarnosti. Opšta atmosfera na
Balkanu u to vreme određivala je oblik ove nove društvene aktivnosti. Kao
i ostatak balkanskih naroda (za koje
je XIX vek modernog nacionalizma)
Romi su takođe aktivno tražili slavnu prošlost kao i stvaranje nacionalne
istorijske mitologije. Ovo je bilo neophodno u cilju da ih podrži u njihovoj
borbi za građansku emancipaciju.
va istorijska sudbina i njihov razvoj
kao zajednica bili su prepleteni sa
većinom populacija ovih zemalja.
Ipak, nasledstvo otomanskog carstva
ostaje prisutno na različite načinebilo u načinu ustanovljavanja etničke
kulture poput islamske i srodne
običaje i tradicije nasleđene od velikog broja Roma na Balkanu, ili u obliku uticaja koji otomanska kulturna
i istorijska tradicija još uvek vrši na
život u balkanskim državama.
Bibliografija
Crowe, David M. (1995) A History of the Gypsies of Eastern Europe and Russia. London / New York: I. B. Tauris Publishers |
Fraser, Angus (1992) The Gypsies. Oxford / Cambridge: Blackwell | Gilsenbach, Reimar (1994) Weltchronik der Zigeuner. Teil 1:
Von den Anfängen bis 1599. Frankfurt am Main: Peter Lang | Gronemeyer, Reimer / Rakelmann, Georgia A. (1988) Die Zigeuner.
Reisende in Europa. Köln: DuMont Buchverlag | Inalçik, Halil (1997) An Economic and Social History of the Ottoman Empire,
Volume 1. Cambridge: Cambridge University Press | Marushiakova, Elena / Popov, Veselin (2001) Gypsies in the Ottoman Empire.
A contribution to the history of the Balkans. Hatfield: University of Hertfordshire Press | Todorov, Nikolaj (1972) Balkanskiat grad
XV – XIX vek. Socialno-ikonomichesko i demografsko razvitie. [The Balkan town: social, historical and demographic development].
Sofia: Bulgarian Academy of Sciences
Council
of Europe
Conseil
de l´Europe
© Savet Evrope. Sva prava zadržana. Nijedan deo ove publikacije ne može
se prevesti, reprodukovati ili prenositi na bilo koji način ili bilo kojim sredstvima, elektronskim (CD-Rom, Internet, itd.) ili mehaničkim, uključujući fotokopiranje, snimanje ili čuvanje bilo koje informacije ili sistema učitavanja,
bez prethodne pismene dozvole od strane Odseka za izdavanje, Direkcije
za Komunikacije (F-67075, Strasbourg cedex or [email protected]).
Projekat Obrazovanja
Romske Dece u Evropi
http://www.coe.int/education/roma
http://romani.uni-graz.at/romani
Download

otomansko carstvo