MEDICINA IZMEĐU ETIKE I KORUPCIJE
MEDICINSKI FAKULTET NOVI SAD
MEDICINA IZMEĐU
ETIKE I KORUPCIJE
NOVI SAD - BEOGRAD
ММXII
1
Vladimir Jokanović
MEDICINA IZMEĐU ETIKE I KORUPCIJE
Autori
Vladimir Jokanović
Tatjana Radosavljević
Dragana Jovanović
Ostoja Đukić
Zoran Radovanović
Vuk Stambolović
Dragan Pejić
Novica Vujošević
Organizacioni odbor
Akad. med Vladimir Jokanović - Predsednik org. odbora
Prof. dr Lazar Lepšanović - Potpredsednik Akademije medicinskih
nauka - SLD
Prof. dr Nikola Grujić - Dekan Medicinskog fakulteta Novi Sad
Prim. dr Tatjana Radosavljević dr sci - Direktor lekarske komore
Srbije
Prof. dr Branislav Daničić - Predsednik Ogranka medicinske
akademije - SLD
Urednik
VLADIMIR JOKANOVIĆ
Izdavač
AUTOPUBLIC - VLAOVIĆ
Tehnički urednik
DEJAN PEJIĆ
Korice
Po ideji VLADIMIRA JOKANOVIĆA, DEJAN PEJIĆ
Tiraž
200 primeraka
Štampa
ŠTAMPARIJA IZVRŠNOG VEĆA - A.P. VOJVODINE
Novi Sad 2012.
2
MEDICINA IZMEĐU ETIKE I KORUPCIJE
SADRŽAJ
MEDICINA IZMEĐU ETIKE I KORUPCIJE ...........................................7
Vladimir Jokanović
PRAVA LEKARA: IZMEDJU ETIKE, ZAKONA I REALNOSTI ........31
Tatjana Radosavljević
NEKI ASPEKTI KORUPCIJE U ZDRAVSTVU SRBIJE .......................43
Dragana Jovanović
MEDICINA REPUBLIKE SRPSKE NA
GRANICI IZMEĐU TRŽIŠTA I ETIKE ..................................................59
Ostoja Đukić
O ETICI I KORUPCIJI U SOPSTVENOM DVORIŠTU .......................71
Zoran Radovanović
KORUPCIJA U MEDICINI .......................................................................82
Vuk Stambolović
KORUPCIJA U ZDRAVSTVU KROZ PRIZMU NOVINARA ..........105
Dragan Pejić
ZDRAVSTVO U CRNOJ GORI IZMEĐU ETIKE I KORUPCIJE ....117
Novica Vujošević
KARIKATURE U PRILOGU prof. dr Špiro Radulović
3
Vladimir Jokanović
Izjava zahvalnosti
Zahvaljujemo se Izvršnom veću AP Vojvodine za pomić pri
organizaciji simpozijuma i štampanju zbornika radova.
Posebnu zahvalnost dugujem Dekanu Medicinskog fakulteta
u Novom Sadu prof dr Nikoli Grujiću i njegovim službama koji su
prihvatili suorganizaciju ovoga skupa i pružili administrativnu pomoć.
Zahvalan sam svima koji su se odazvali i poslali svoje radove ne
samo za učešće na ovom skupu već i na hrabrosti da iznesu svoja zapažanja
i razmišljanja sa pozicija na kojima se nalaze.
Hteo bih da verujem da su oni koji se nisu odazvali vođeni mišlju
Isusa iz Nazareta „Neka se kamenom baci onaj koji nikada nije zgrešio“.
Autori ovih radova ne smatraju se bezgrešnima, naš je cilj je da među
nama lekarima bude manje onih na koje bi se „kamenje bacalo“.
Urednik
4
MEDICINA IZMEĐU ETIKE I KORUPCIJE
Vladimir Jokanović*
MEDICINA IZMEĐU ETIKE I
KORUPCIJE
* Specijalista maksilofacijalne i oralne hirurgije u penziji.
Član Hrvatske akademije medicinskih znanosti.
Počasni član Srpske akademije medicinskih nauka - SLD.
5
Vladimir Jokanović
6
MEDICINA IZMEĐU ETIKE I KORUPCIJE
I. MOTIVI I CILJEVI AUTORA
Lekari bi trebali biti primer čovečnosti,
a ne prototip poroka.
V.Jokanović
Postoje ljudi koji kroz život prolaze otvorenih očiju, upijaju i
pamte događaje, razmišljaju i komentarišu. Na žalost nikada ne stave
na papir svoje utiske i razmišljanja, tako da često ostajemo bez vrednih
dokumenata o vremenu i ljudima koji su prolazili kroz razne događaje
Drugi ljudi zatvorenih očiju odsanjaju svoj život bez želje da bilo šta
ostave iza sebe.
Zahvaljujući postojanju treće, retke vrste ljudi, koji imaju potrebu
da svoj život i njegov sadržaj prenesu u pisana dela, imamo svedočanstva
na osnovu kojih buduće generacije mogu doživeti protekla vremena i
događanja.
Nauka se zasniva na prethodnim saznanjima, savremenim
dostignućima i vizijama budućnosti. Selektivni pristup pisanoj reči
neophodan je da bi se postavili validni i objektvni sudovi. Kako ništa u
životu nije jednostavno,crno ili belo,tako se i svako od nas povremeno
našao pred različitim iskušenjima u životu. Mislim da sam to lepše
iskazao stihom:
„Bili smo od sebe i manji i veći,
ćutali smo,a trebaloje reći,
klečali smo a trebalo je stajati,
šaptali smo a trebalo je urlati.
Puzali smo a trebalo je trčati.
Kako posle toga u oči ravno gledati.“
Dominantan motiv, osim prethodno poetski opisanog, za
prezentovanje ovog rada je svakako odbojnost prema neskrivenoj
korupciji i nemoralu u savremenoj zdravstvenoj oblasti. Nepravedno
bi bilo napisati da zdravstvo prednjači u toj trci za profitom korupciju
nalazimo u mnogim oblastima društvenog života, ali ta anomalija
u zdravstvu je više nego u odnosu na druge oblasti predstavljena i
kritikovana u javnosti i u javnim medijima. To prenaglašavanje „lekarske
pokvarenosti“ ima duboke korene u etičkoj i socijalnoj tradiciji našega
društva.
7
Vladimir Jokanović
Nikoga mnogo ne iznenađuje ako činovnik iz gradske uprave
zahteva novac od građana za izvršenje određene službene radnje.
Premda nezakonito, to je relatvno prihvatljivo i uobičajeno ponašanjerazmišlja većina ljudi. Međutim ako lekar zatraži novac od čoveka kojeg
treba operisati, to za većinu ljudi predstavlja i nemoralan i nenormalan
akt. Želim da naglasim da autor ovog teksta ni u kom slučaju ne smatra
da je podmićivanje lekara u bilo kom obliku moralno ili normalno.
Odgovorno mogu da tvrdim da se sa mojim stavovima slaže i velika
većina koleginica i kolega koji svakodnevno operišu i leče hiljade
bolesnika.
Upravo ta činjenica o velikom broju zdravstvenih radnica i
radnika, prvenstveno lekarki i lekara koji rade svoj posao uz poštovanje
svih moralnih normi obavezuje nas da pokušamo da kritički sagledamo
ovu pojavu iz različitih uglova i što preciznije identifikujemo uzroke i
mesta korupcije u zdravstvu.
Nemam iluzija da se kriminalitet u društvu pa ni u zdravstvu može
iskoreniti pogotovo i isključivo na ovaj način. Ali isto tako smatram da
niko bolje od nas, zdravstvenih radnika, koji se nalazimo na samom
„izvoru saznanja“ ne može bolje ukazati na okolnosti i uzroke korupcije
i preventvno delovati da se ove pojave svedu na podnošljivu meru.
Želja mi je da ovaj skup ispuni neke od ciljeva i da rezultati dopru
do onih koje smo obavezali da se staraju o vladavini prava u društvu.
Nadam se da da će u skoroj budućnosti biti mnogo manje „prljavih belih
mantila“ na naslovnim stranicama dnevnih listova i TV izveštaja. Ako se
i minimalni procenat htenja nas „zviždača u pištaljku“ ostvari, trud nam
nije bio uzaludan. To je naša obaveza prema građanima i građankama
Srbije, drugim lekarima i sebi samima.
8
MEDICINA IZMEĐU ETIKE I KORUPCIJE
II PREDGOVOR
Medicina i korupcija kao društvene pojave, jednako su stare.Svaka
identifikacija te dve pojave nemoguća je, ali se bez mnogo rezervi može
tvrditi da prate jedna drugu.Bolest i lečenje su sastavni delovi čovekovog
života od iskona.Vrednost zdravlja oduvek je bila je na visokoj ceni, od
praistorije. Bolest je po verovanju dolazila kao kazna od viših sila, zlih
duhova, a u kasnijim periodima,verovalo se da je to volja bogova i osveta
za neposlušnost ljudi.
Oskudna znanja i slabo oružje u borbi protiv bolesti prisiljavale
su ljude da izmišljaju moguće moduse za odobrovoljavanje viših sila i
bogova zla. Mnogo je različitih žrtava prineseno da bi se otklonio bes
bogova. Bile su to prvenstveno životinjske žrtve ili plodovi, ponekad
i ljudske kao znak pokornosti i poslušnosti. Usudim se tvrditi da su
poslednje nepoznatim počiniocima bili prvi koruptivni elementi vezani
za zdravlje i bolest. U kasnijim periodima civilizacije , pojavom ljudi
obučenih da leče i spečavaju bolesti nisu postojale žrtve, ali su vračevi i
lekari dobijali pogodnosti koji se ipak u savremenoj definiciji korupcije
ne bi mogli smatrati koruptivnim elementima.
U antičko doba lekar je za svoje usluge dobijao materijalna dobra
u formi novaca , dragocenosti i sl. koja su se zvali honoris,a po značenju
koja su imala u naše vreme se mogu interpretirati kao „častan poklon za
učinjene usluge“
Razvojem društva i pojavom organizovane države lekarske usluge
bile su regulisane zakonskim propisima. Država je propisivala obaveze
lekara prema bolesnicima, obaveze bolesnika prema lekarima, kao i
obaveze i jednih i drugih prema državi.
Jasno definisani odnosi u državama sa izgrađenim institucijama
i mehanizmima kontrole daju malo ili nimalo prostora za korupciju.
Savremeni sociolozi defnišu korupciju kao “nezakonito korišćenje
društvene moći i položaja radi sticanja sopstvene koristi“ Pojam
korupcije kao društvenog zla i bolesti koja razara struktru države mnogo
je kompleksniji od ovakve skolastičke definicije.
Dobri poznavaoci ljudske prirode i društvene strukture tvrde da
je “želja za sticanjem rivilegija i prava koja mu ne pripadaju ugrađena u
čovekov biološki kod“. Kao što je poznato, biološke osobine i psihološka
struktura ličnosti su stabilne vrednosti i teško promenjive. Osobitosti
karaktera kao što su mržnja, ljubomora, vlastoljubivost, slavoljubivost,
želja za bogatstvom, zavist i zloba prisutne su neprestano i kod svih
naroda bez izuzetka, kako nam svedoče brojna književna i filozofska
dela. Kao suprotnost „niskim strastima ljudskog karaktera“ postoji
moralni kodeks društva u kome su sadržane suprotne, pozitivne osobine,
kao što su čovekoljublje, poštenje, iskrenost, zajedništvo, solidarnost i
9
Vladimir Jokanović
poštovanje zakona, kao jedna od osnova funkcionisanja države i društva.
Vlast, odnosno organizovana država morala bi biti garant
društvenog kodeksa sadržanog u moralnim normama. Najjače oružje
države u očuvanju i funkcionisanja društva i sprečavanju društveno
neprihvatljivog ponašanja jesu zakoni. Nažalost, od najstarijih državnih
tvorevina do današnjih dana, upravo je ta vlast, koja je trebala biti garant
vladavine prava, bila sama izvor navećih društvenih deformacija i izvor
i žarište korupcije.
Nikolo Makijaveli kaže da „korupcija predstavlja kvalitet kvarenja
vlasti“, a savremena politička filozofija posmatra korupciju kao „malignu
društvenu bolest koja razara društveno tkivo, epidemijski se širi po celoj
zemaljskoj kugli i postaje potencijalni uzrok propasti ljudske vrste“. Stoga
nije čudno da se u svim zemljama sveta, posebno u onim sa razvijenom
demokratijom ulažu znatni napori u borbu protiv korupcije.
U ovom uvodnom izlaganju teba napomenuti da je „korupcija
bolest protiv koje nema uspešne vakcinacije.“ Njoj su podložni kraljevi,
predsednici država, bankari, državni službenici, kao i oficiri, policajci i
na žalost lekari. Oni nisu imuni na primanje mita, kako se ova pojava
naziva u narodu i zakonu.
Nemam nameru da izlaganje opterećujem teorijskim definicijama
društvenih nauka, ali neophodno je razlučiti osnovne elemente ove
negativne pojave. Da bi korupcija nastala potrebne su dve strane;
korumpirani i koruptor, jednostavnije rečeno onaj koji prima i onaj
koji daje mito. U tim odnosima postoji niz vrlo kompleksnih situacija
koje dodatno otežavaju borbu protiv ove pojave. One podrazumevaju
dobru organizaciju, diskreciju , nepostojanje dokumentovanih tragova,
ponekad značajnu zaštitu pojedinaca iz vhova izvršne vlasti, pravosuđa i
policije. Aforizam koji najbolje definisao korupciju kaže da je korupcija
“simbioza kriminala, vlasti i policije, gde svi dobijaju veliki profit uz
nikakav rizik“.
Nažalost u Srbiji je korupcija ima piramidalnu formu. Počinje je
od vrha društvene lestvice i širi se do osnovnih elemenata društvenih
funkcija.
Na kraju ovoga uvoda možemo konstatovati da “velika korupcija
stanuje na spratovima, a mala u podrumima državne vlasti“. Kada
se ova konstatacija preslika na teren zdravstva i medicine onda bi
mogli pretpostaviti da “se veliki korupcionaški poslovi odvijaju se u
ministarstvima i direktorskim kabinetima , a mali u lekarski ordinacijama
i čekaonicama“
10
MEDICINA IZMEĐU ETIKE I KORUPCIJE
III MITO ILI DIŠKRECIJA U SRPSKOJ ISTORIJI
Ako se uzmu u obzir istorijske prilike kroz poslednjih 500
godina „može se zaključiti da je bilo objektivnih razloga da se u narodu
zadrže mnogi „mitovi o mitu“ i podmićivanju vlasti od kojih je zavisio
svakodnevni život. Nismo našli egzaktne podatke o ovoj pojavi u vreme
turske vladavine. Kao osvajači oni su otimali i vladali silom pa nije ni
bilo mesta za „diškreciju“ kako se ranije zvalo davanje mita.
Nasuprot turske carevine, u Vojvodini i drugim krajevima gde
su živeli Srbi, ova pojava je bila raširena. Podsećamo samo na činjenicu
da su Srbi morali otkupljivati „građanska prava“ od austrijskih careva.
Navodimo primer Novoga Sada čiji su građani l748. godine od Marije
Terezije za 80 000 kruna dobili status „slobodan grad“ sa pravima koja
im je Carica uz to-prodala. U ta vremena mogla se kupiti i plemićka i
druge titule što je donosilo određene benificije.
U Srbiji mito u današnjem smislu javlja sa postankom nove
srpske države. Reč mito u našem jeziku označava novac ili neko drugo
materijalno davanje, radi pribavljanja privilegija (najčešče nezakonitih),
ili ostvarivanja nekih prava preko državne administracije i vlasti.
Kod srpskih pisaca XIX veka sreće se reč diškrecija kao sinonim za
podmićivanje ili potkupljivanje.Potiče verovatno od latinske reči
discretia, što bi u prevodu značilo tajno, da niko ne sazna.
Dositej Obradović je na svojim putovanjima po Evropi imao
mnogo posla sa birokratama i morao podmićivati, pa je zapisano; da
je“obijao pragove visokim činovnicima, dvorskim, trudeći se da ove
zadobije diškrecijama koje zveče i koje golicaju nepce“. Primećujemo
da je tradiciji ovih prostora postoji dosta liberalan stav prema mitu. Od
vajkada se znalo da „magarac natovaren zlatom i najveći plot preskače“,
pa je mito smatrano normalnom pojavom u svakodnevnom društvenom
životu, posebno u odnosu vlasti i građana.
Postoji u našem narodu običaj darivanja, koga treba razlikovati
od mita. Od turskih vremena se zadržala tradicija, naročito u Bosni,
da se u znak zahvalnosti za dobro učinjeno delo ili u nekim prilikama
donose darovi koje zovu maksuzija za razliku od heidije koja je sinonim
za mito. Neprimiti maksuziju smatra se uvredom, jer je to „od srca“ a
najčešće je predstavljeno darovima malih vrednosti, kao na primer pile,
jabuka i slično.
U moralnom kodeksu običnih ljudi oni koji primaju mito smatraju
se i gulikožama. Brzo se pročuje njihova pohlepa i ne uživaju dobar glas,
što važi i za lekare, mada se treba priznati da lekaru koji ne traži, više
donose nego onome koji takav zahtev otvoreno postavlja.
O onima koji daju mito razmišlja se dvojako u zavisnosti od
konteksta i okolnosti pod kojima se daje i prima mito. Uzmimo za
11
Vladimir Jokanović
primer imućnu osobu koja mito daje da bi se mitom oslobodio obaveze
koju je inače dužan da obavi (npr. vojnu ili obavezu plaćanja poreza).
Tada istu smatraju pokvarenjakom. Ako je pak siromašna osoba mora
da potplati lekara zbog lečenja onda ju žale i ako treba pomažu joj.
Zanimljivo je da su u pričama obično apostofirani seljaci kao oni
koji moraju podmićivati, a činovnici su opet gulikože kojima nikada nije
dosta. Simbol korupcije je najčešče državna uprava. U mnogobrojnim
predanjima od kojih su neka i knjževno zabeležena primaoci mita su
učitelji, poljari, šumari, žandari, carinici i drugi. U tim pričama se ističe
lukavost seljaka koji neretko uz relativno malo mito izvuku značajniju
korist. Ovaj običaj predstavlja dugu tradiciju te je kao i svaki drugi običaj
teško promenjiv i iskorenjiv.
U XX veku ustalila se reč korupcija. Ona se češće koristi a čini
mi se da je ona u javnosti shvata kao negativnija pojava u usporedbi
sa mitom i diškrecijom. „Današnji seljak“ će lakonski dati dijagnozu
ove bolesti „lako je bilo , kad je trebalo mito,ova korupcija je mnogo
opasnija, to ti je razlika kao prehlada i upala pluća“ Ne verujem da bi i
stučna javnost mogla dati slikovitiju dijagnozu korpcije.
Prosečnom građaninu je jasno da je korupcija odnos moćnih i
nemoćnih, i u skladu sa poslovicom „ne može šut sa rogatim“, donekle
je razumljivo da su se ljudi pomirili sa tom istinom.
Kao ljudi koji smo najveći deo svog radnog veka proveli u periodu
samoupravnog socijalizma stvorli smo iluziju i sebi i drugima da smo
se izborili sa negativnim pojavama birokratizacije i korupcije. Suprotno
ovoj iluziji istina je da su na žalost negativne pojava birokratizacije
društvenih usluga uključujući i zdravsvene bila bila donekle ograničene,
u poređenju sa današnjim vremenom višestranačke demokratije.
Kvalitativno i kvantitativno korupcija je imak bila manje prisutna.
Slikovito je to prikazao jedan potencijalni „davalac mita“. Kada su ga
novinari upitali: “Kada je bilo bolje, sada ili u Titovo vreme?“ odgovorio
je „Mnogo bolje je za Tita. Onda je jedan načelnik trajao dvadeset godina.
Odneseš janje pa uvek imaš sobodan prolaz. Sada ih stalno menjaju pa ti
ni celo stado ne može pomoći“
12
MEDICINA IZMEĐU ETIKE I KORUPCIJE
IV UZROCI I FORME KORUPCIJE U SRPSKOM
ZDRAVSTVU
Lečenje bolesti i briga za zdravlje je delikatan problem svakog
čoveka. Na kraju krajeva ovaj problem može se prikazati da “zdravlje
nije sve u životu, ali je život bez zdravlja ništa“. Bolesni ljudi su upućeni
za zaštitu i lečenje lekarima koji svoju delatnost obavljaju ili u državnim
i od skorog vremena u privatnim ustanovama.
U daljnjem izlaganju nećemo se baviti privatnom lekarskom
praksom obzirom da u ovom obliku u privatnoj lekarskoj praksi ne
postoji. Cilj nam je analizirati pojavu korupcije u državnim zdravstvenim
institucijama. Po anketama objavljenim u analizama korupcija u
zdravstvu nalazi se pri samom vrhu i kako bi to opisali medicinskim
rečnikom“ poprima oblik pandemije“, što bi značilo da je rasprostranjena
u svim delovima Republike Srbije.
Smatra se da je osnovni uzrok korupcije ljudska pohlepa.
Preduslov da se pohlepa realizuje u formi korupcije, mita i „reketiranja“
je postojanja bezakonja odnosno odsustvo pravne države.
Urušavanje i slabljenje državnih institucije, uzurpiranje vlast
od strane pojedinaca ili grupa,
vladavina „zakona jačega,“
predstavlja plodno tle za razvoj
korupcije.
Medicinski
rečeno
“korupcija ima brzu mitozu,
pokazuje izuzetnu virulenciju,
rastući
destruira
zdravo
društveno tkivo, metastazira u
celom društva, sažeto predstavlja
melanoblastom protiv koga za
sada nema delotvornog leka“.
I opet, medicinski rečeno,
jedini mogući lek protiv ove je
prevencija i jačanje imuniteta
društva.
To
podrazumeva
stvaranje
čvrste
zakonske
regulative i njeno sporovođenje
u svim segmentima života.
Analizom
postojećeg
stanja u zdravstvu Srbije,
korupcija bi se mogla predstaviti kroz četiri koruptivne forme u sistemu
zdravstvene delatnosti.
13
Vladimir Jokanović
A. KORUPCIJA U REPUBLIČKIM I POKRAJINSKIM
ORGANIMA
Ovi organi odlučuju o velikim investicionim projektima,o
tenderskim nabavkama lekova i vakcina , o nabavkama i distribuciji
dijagnostički aparata. Nadalje ovi organi imaju velika ovlašćenja u
rekonstrukcijama i izgradnji postojećih i novih zdravstvenih kapacititeta
iz budžetskih sredstava kao i donatora prvenstveno fondova EU.
Kako su ministarstva postala „feudi“ stranaka na vlasti izostaje
bilo kakve parlamentarna ili druga kontrole i samostalno se odlučuje o
utrošku ogromnih novčanih sredstava. U sprezi sa upravnim kadrovima
koje su isto takođe postavljeni od strane političkih partija mehanizam
korupcije besprekorno funkcioniše. Nije slučajno da je nekoliko
ministara zdravstva iz zadnjih decenija postalo subjekt tužilačkih istraga.
Na žalost sudski je epilog izostao kao i krivična odgovornost.
Podsetiću vas na društvena štete nanesene poslednjih decenija.
Kao neke od najznačajnijih su aferom nabavke vakcina protiv svinjskog
gripa i citostatika. Uprkos jasnim indicijama i brojnim dokazima sudski
epilozi se još ne naziru.
B. KORUPCIJA U KLINIČKIM I BOLNIČKIM
USTANOVAMA
Manifestuje se u više podvrsta, ali se uglavnom se svode na
zloupotrebe prilikom nabavki lekova, aparata, instrumenata i slično.
Znatna se finasijska sredstva (zlo)upotrebljavaju i kod nabavki nameštaja,
zanatskih usluga i hrane za pacijente. Po slovu zakona trebalo bi da se
sprovodi postupak tendera tj. odabira napovoljnijih nabavljača od više
ponuđenih.
Praksa pokazuje da je u velikom broju slučajeva „najpovoljniji
nabavljač“ ne onaj koji ponudi najkvalitetniju ili najpovoljniju
nabavku nego onaj čija ponuda uključuje i stavku mita za osobe koje
odlučuju. Nadzor na zakonitosti rada zdravstvenih ustanova je isto pod
ingerencijom stranačkog aparata koji postavlja rukovodstvo kliničkih i
bolničkih ustanova.
Bilo bi pogrešno napisati bira rukovodstvo, jer tu nema govora
u nikakvim izborima u demokratskom smislu te reči nego se radi
o jednostavnom postavljanju. Poseban i vrlo štetan vid korupcije u
ovim ustanovama je „kadrovska politika“ koja predstavlja karikaturu
rukovođenja zdravstvom.Posle pedeset godina iskustva u zdravstvenim
ustanovama teško mi je, čak i u statusu penzionera, prihvatati činjenicu
da se promenom vlasti na republičkom ili lokalnom nivou, menjaju ne
14
MEDICINA IZMEĐU ETIKE I KORUPCIJE
samo rukovodioci klinika i bolnica, nego i odeljenja, pa čak i glavne sestre.
Bilo bi neophodno osigurati kontinuitet u funkcionisanju zdravsvenih
ostanova gde bi pravilnije da se odabir kadrova vodi isključivo prema
stručnim vrednosti i dostojnosti.
Suprotno tome ovde je najčešće radi postavljanju članova političkih
stranaka i kadrova bliskim istima odabranih prema poslušnosti.
Ovakva praksa izaziva ogorčenje i razočarenje kvalitetnih i politički
neangažovanih kadrova, koji nemaju nikakvih mogućnosti uticaja na
stručni i naučni rad. Postojanje etičkih komiteta po ovim ustanovama je
u većini slučajevaa samo je puko zadovoljavanje forme, a korupcija tema
kojom se komiteti kao takvi uopće ne bave. Za ilustraciju, obrađujući ovu
temu obratio sam se koleginici koja vrši funkciju predsednice etičkog
komiteta jednog instituta sa molbom da svojim prilogom učestvuje na
simpoziju.Odgovor koji sam dobio bio je da se “mi isključivo bavimo
etičkim problemima naučnog rada“.
C. KORUPCIJA NA FAKULTETIMA I NAUČNIM
INSTITUTIMA
Kakav nauk takvo i čitanje
Da sam ima boljeg uči
Te bih i ja danas bolje čita
P. P. Njegoš
Ni institucije visokog školstva nisu pošteđene u procesu
sveukupnog urušavanja društvenih institucija tokom poslednjih
dvadeset godina.One su izgubile ulogu čuvara intelektualnog potencijala
i jezgra kritičke misli jednog društva.
Ekonomska kriza uslovila je moralne lomove u svim slojevima
stanovništva. Posebno je pogodila srednju klasu kojoj po pravilu
pripadaju univerzitetski nastavnici i naučni radnici. U situaciji kada je
bilo u pitanju golo preživljavanje, teško je bilo očekivati da će lušonoše
znanja i čuvari etičkih vrednosti ostati do kraja dosledni principima
svoje profesije.
Nedostatak bilo kakve društvene kontrole i isuficijencija
kaznene politike dale su zamaha „šičardjijama“ da love u mutnome. Ni
medicinski fakulteti u Srbiji nisu ostali imuni na korupciju.Počevši od
politike prijema na studije, pa do polaganja ispita sve je postalo roba
kojom se trguje.Na pojedinim fakultetima postojala je tarifa za upis ,
za ispit, magistarski rad i doktorat, sistem je uspostavljen za prijeme
asistenata na naučne i stručne institucije. Slične situacije bile su prisutne
i na drugim fakultetima bivše SFR Jugoslavije.
15
Vladimir Jokanović
Korupcija je rezultirala u generacijama “plodova korupcije“ koje
sada traže svoj prostor u različitim institucijama naše zemlje. Prema
teoriji da „koruptori imaju najveću skolonost da postanu korumpirani“
teško se može očekivati brz izlazak iz ovog začaranog kruga. Nedavno mi
je kolega iz grada na jugu Srbije ispričao jedan dogadjaj sa medicinske
institucije. Naime izvesni je profesor je tražio od pacijenta 3000 eura za
operaciju, doslovno rekavši „Znate li vi koliko je moj ćale platio za moje
ispite? Pa za moju specijalizaciju? Pa onda magisterij i doktorat? Moram
ja to nekako i vratiti“
Kada se takva osoba nađe na čelu klinike onda je tu prisutna
korupcija po vertikali. Sloboda da se od pacijenta traži mito ne svodi
se samo na medicinsko nego sve češće i na nemedicinsko osoblje koje
je angažovano u institucijama.U naučnim institutima situacija je slična.
Po nepisanom pravilu, uspevaju snalažljivi, politički podobni i poslušni.
Teško je za očekivati da će ovakvi izbori ohrabrivati ili voditi borbu
portiv korupcije .
Posebno se u među institucijama u kojima je došlo do erozije
standarda ističu instituti za naučna istraživanja.Kao da su nepotizam
i korupcija bili legitimacija za
ulazak u hramove nauke. Stotine
ambicioznih
talentovanih
i mladih ljudi potražili su
u inostranstvu mesto za
realizaciju svojih želja i planova.
Odliv mozgova iako
sveprisutan nije rezultirao u
stvaranju strategije kako zadržati
i zaposliti ove stručnjake.
Sudeći
po
novinarskim
člancima svetske uspehe ovih
mladih ljudi prikazujemo kao
svoje zanemarujući pri tome
činjenicu da se najveći broj ovih
nikada pa ni privremeno neće
obresti u Srbiji.
Stučne insitucije postalju , kako je neko duhovito primetio
„muzeji metuzalema naše nauke i umetnosti“ zatvorene su ali i
neatraktivne mladim stučnjacima koji se sve više u naučnoj afirmaciji
okreću institucijama iz drugih zemalja.
Optimsti očekuju da će doći vemena kada će se naši rodoljubivi
talenti vratit u Srbiju, doneti svetsku nauku u naše institute i svojim
stečenim znanjem i tehnologijama inovirati industrijske prognoze, ali
pesimisti imaju mnogo crnje prognoze.
16
MEDICINA IZMEĐU ETIKE I KORUPCIJE
Pojedini analitičari društvenih pojava smatraju da samo
revolucionarni obrti mogu pelomiti ovo stanje agonije u našem društvu.
Svedoci smo da opet revolucije nanose, koliko koristi toliko i štete.
Mišljenja sam pak da samo samo evolucija može ispaviti krivine našeg
društvenog razvoja. Sporost je karakteristika evolucije tako da naša
generacija najverovatnije neće dočekati da živi u uređenoj i pravnoj
državi. Drži me nada da će to eventualno dočekati naši unuci.
Nadam se da politička elita koja je trenutno na vlasti neće
uzrokovati revoluciju niti će se pasivno prepustit postupku evolucije,
nego će na osnovu pažljivih i ralističnih procena razvijati strategije,
kreirati zakone i sporovoditi akcije koje će postepeno ali vremenski
ograničeno stvarati uslove za izgradnju i funkcinisanje pravne države
zasnovane na demokratskim institucijama i vladavini zakona koje neće
mimoići ni oblast zdravstva.
D. KORUPCIJA U POSTUPCIMA ODOBRAVANJA
BOLOVANJA I INVALIDSKIH PENZIJA
Početkom sedamdesetih godina dvadesetog veka, Jugoslavija je
imala značajan ekonomski potencijal i ubrzani privredni razvoj. Prema
statističkim pokazateljima radilo je preko devet miliona radnika i
službenika.
Ovaj period karakterisao je i veliki priliv seoskog stanovništva
i zapošljavanje u industrijskoj porizvodnji. Računa se da je na stotine
hiljada ljudi bilo „jednom nogom na selu, a drugom u fabrici“ Ovakva
praksa je izazvala dosta velike socijalne potrese i probleme koji su našli
u žiži iinteresovanja politologa i sociologa.
Statističke brojke o zdravlju radnika pokazivali su alrmantne
podatke.U pojedinim krajevima Jugoslavije procenat radnika na
bolovanju kretao se i do 13%. U isto vreme razvijene zemlje Evrope
beleže samo 2-3%. Ako se znalo da je produktivnost po zaposlenom
radniku bila dva manja kod nas nego na zapadu onda su uzroci traženi
i na drugoj strani.
„Davanja-otvaranje bolovanja“ je bilo u isključivoj nadležnosti
lekara opšte prakse, pošto u ovo veme nije bilo specijalista medicine
rada. Poslednji su upravo rezultat ove pojave masovnih bolovanja i kao
takvi su „uvedeni u veliku porodicu medicinskih specijalnosti“
Jedan duhoviti kolega na radu u Švedskoj u odnosu na ovakvu
praksu primetio je da je samo u Jugoslaviji „rad postao bolest“, pošto u
drugim zemljama nije bilo te vrste lekara.Kako je „bolovanje radnika“
postalo federalni problem to su kasnije formirane komisije koje su
proveravale zdravstveno stanje „obolelih“. Čak i zakonski propisi
doneseni da bi sprečili bolovanje zdravih“.
17
Vladimir Jokanović
Za ovakvu praksu su veliki deo krivice snosili lekari.Kod pojedih
su postojale nepisane tarife za pet , deset ili mesec dana bolovanja.
Postoje primeri i sudskih postupaka protiv lekara , istina malo ih je
okončano osuđujućom presudom, pošto „bolesnici“ na sudu nisu bili
radi da svedoče.
Ta karakteristika socijalističke zdravstvene zaštite ponekad je
uključivala i na naše radnike iz Evrope. Radnicima koji su dolazili na
odmor obilno je prodavano „ bolovanje“ i do mesec dana a isto je bilo
subjekat diplomatskih prepiske sa našim ministrastvima.
Praksa prodavanja bolovanja održala se sve do kraja dvadesetog
veka.U vreme privatizacije i ekonomske krize obvkva praksa je donekle
napuštena iz više razloga. Prvi je velika nezaposlenosi i čuvanje radnih
mesta a drugi je činjenica da dani provedeni na bolovanju negativno
utiču na zarade .
Ovo je pak dovelo do paradoksa da se sada ni ozbiljno bolesni
ne usude ići lekaru da ne izgube dragoceno radno mesto. Prema
neslužbenim podacima procenat bolovanja pao je ispod 4%, u šta se još
uračunavaju odsustva zbog porođaja i brige oko deteta.
Drugi segment gde je korupcije ozbiljno pristuna je upućivanje
u invalidsku penziju.Ovaj segment lekarske deletnosti postao je važan
objekat društvene observacije. I u ovom području neslavno prednjačimo
u Evropi od osamdesetih godina dvadesetog veka.
Imali smo veći broj „invalida rada“od Italije, koja je imala
dvostruko više zaposlenih. Kroz invalidsko penzionisanje rešavali su
se mnogi problemi zaposlenih , od socijalnih,preko psiholoških do
političkih.
U takvom šarenilu neki lekari su videli „dobru priliku za uspešan
biznis“ Za ovakvu rabotu neophodno je obezbediti adekvatne uslove
koji podrazumevaju lanac korupcije od lekara opšte prakse, preko
specijalista do članova invalidskih komisija.
Taj dobro organizovani sistem traje bezmalo četiri decenije.
Ekonomisti nisu uspeli da izračunaju ali procenjuje se da ovakva
praka košta društvenu zajednicu, tačnije rečeno penzijske fondove na
stotine milijardi dinara.Stoga ne treba da čudi podatak da je u zemlji
Srbiji gotovo izjednačen broj zaposlenih sa brojem penzionera od kojih
su mnogi u privremenim i invalidskim penzijama a retki su dostigli
punu penziju. Uzrok leži između ostalog i u ovom lekarskom biznisu.
Ovakvom kriminalnom rabotom najviše su oštećeni oni penzioneri koji
su stekli puni staž do penzije . Nemerljiva šteta nanesena je i velikom
broju bolesnika zbog nemogućnosti adekvatnog lečenja uzrokovanog
činjenicom da se povećanjem broja penzionera smanjuju dopriosi za
zdravstvo radno aktivnog stanovništva.
Lanac u ovom segmentu mogao je da egzistira i do današnjih
dana jer je dobro organizovan , slabo kontrolisan i nikako sankcionisan.
18
MEDICINA IZMEĐU ETIKE I KORUPCIJE
Na ovom sistemu neefikasne su se pokazale mnoge društvene akcije, a
propisi nemoćnim. I ovde je kod korumpiranih važilo pravilo;“nikakav
rizik - veliki profit“.
U javnim aferama koje su povremeno izlazile na površinu a u vezi
sa ovim kriminalnim rabotama pokazalo se i lice i naličje društvenog
sistema. Apostrofirane ličnosti nisu osuđene, a njihov je društveni
položaj ostao nepromenjen. Njihov moralni integitet ni pre ni posle ovih
afera nije doveden u pitnaje. Sklon sam poverovati da živimo u društvu u
kojem su lukavstvo i snalažljivost poželjne osobine, a o osobama visokih
moralnih kvalileta se povremeno podsmešljivo i sa sažaljenjem govori
kao o poštenjačinjama.
Isto tako verujem da bi rigoroznija društvena kontrola i strožije
zakonske sankcije za prekršioce bili mehanizmi kojima bi se relativno
lako dalo suzbiti ovakvu vrstu „parazitiranja“.
Zdravomislećim ljudima nejasno je zašto nadležni državni organi
ne stanu na put ovoj značajnoj pljački teško napunjenih penzijskih
fondova. Logičan odgovor od nadležnih teško je dobiti. Ovoj pojavi
su nesumnjivo doprineli pojedini gramzljivi,nesavesni,lekari i njima
udruženi državni službenici kao i nemoralni pojedinci korisnici ovako
stečenih penzija.
Verujem da će sada, kada su fondovi maksimalno ispražnjeni
zazvoniti zvono za uzbunu. Nadam se da je jedan od prvih koraka nedavno
ustanovljen mehanizam povere uplaćivanja doprinosa i poreza.Nadam
se da je ovo samo početak buđenja uspavane savesti zakonodavaca i
inspektora i da ćemo uskoro o ovoj vrsti korupcije govoriti u prošlom
vremenu.
19
Vladimir Jokanović
VI ZAKLJUČAK
Pred problemima korupcije lekarsko udruženje,etički sudovi i
sudovi časti ostaju nemi, vodeći se jednom od osnovnih načela krivičnog
prava „svako je nevin dok se ne dokaže suprotno“ Sa aspekta zaštite
ljudskih prava ovo jeste ispravno, ali u svakom pojedinom slučaju ne
mora biti niti pravedno niti pošteno.
Na kraju ovoga izlaganja, naglašavam još jednom da autor
zastupa realno mišljenje da su koruptori i korumpirani iako malobrojni
u profesionalnom društvu lekara, ogromne štetočine i istovremeno ljudi
od uticaja.
Postavlja se onda logično pitanje ;“kako je moguće da ta manjina
diktira društvenu atmosferu ,vodi politiku u zdravstvu i konačno živi
bolje i udobnije od većine poštenih djelatnika u postupku odgovornog
rada?
Postavlja se pitanje da li smo mi žrtve političkog militantnog
cinizma i njihove paradigme pravde i hrabrosti po kojoj je karakter
kukavičluka koji ispoljavamo najniža tačka na skali ljudskih vrednosti.
Ako prihvatimo Sloterdajtovu teoriju , da filozofija kukavičluka
koja podrazumeva čuvanje „mirnog života“ po svaku cenu, povlačeći
se pred opasnostima, prenebegava socijalne krivine i taktikom čekanja
pobeđuje. Tada ovaj sistem zahteva novu antropološku filozofiju , po
kojoj je uzmicanje predstavlja logičan stav odbrane a ne kukavičluk.
Postavlja se pitanje da li je moguće promeniti paradigmu čoveka kao
moralnog bića, borca za pravdu , heroja slobodara i tako dalje.Mnogo
toga ukazuje da se ljudi menjaju u tom pravcu. Postojeći „alternativni
pokreti“ su na neki način „pokreti kukavica“ jer ne prihvataju vladajuću
logiku prljave borbe za profit. Pitamo se hoće li stoga vreme pred nama
postai era „nove kukavičke antropologije?
U tom slučaju jedino onaj ko dugo poživi saznati će da li su ova
predviđanja bila tačna.Radi boljitka svih nas nadam se da nisu.
20
MEDICINA IZMEĐU ETIKE I KORUPCIJE
KONVENCIJA SAVETA EVROPE O KORUPCIJI IZ
1999. GODINE
SAVJET EVROPE, Evropski ugovori Ets Br 174
Građansko pravna konvencija o korupciji
STRAZBUR, 4.11.1999. GODINE
Preambula
Države članice Savjeta Evrope, druge države i Evropska Zajednica
dolepotpisane;
Vodeći računa da je cilj Savjeta Evrope da postigne veću povezanost
između svojih članica;
Svjesni važnosti jačanja međunarodne suradnje u borbi protiv
korupcije;
Ističući da korupcija predstavlja najveću opasnost vladavini
zakona, demokraciji i ljudskim pravima, pravičnosti i socijalnoj
pravdi, ometa ekonomski razvoj i ugrožava odgovarajuće i pošteno
funkcioniranje tržišne ekonomije;
Priznajući negativne financijske posljedice korupcije za pojedince,
kompanije i države, a kao i za međunarodne institucije;
Uvjereni u važnost doprinosa građanskog prava u borbi protiv
korupcije, naročito omogućavanje licima koja su pretrpjela štetu da
prime pravednu naknadu;
Podsjećajući na zaključke i rezolucije 19-te (Malta, 1994. godine),
21-ve (Češka Republika, 1997.) i 22-ge (Moldova 1999.) Konferencija
evropskih ministara pravde;
Uzimajući u obzir Program akcije protiv korupcije usvojen od
Komiteta Ministara u novembru 1996. godine;
Uzimajući također u obzir studiju o provedivosti sačinjene
konvencije o građanskim pravnim sredstvima za naknadu štete proizišle
iz akata korupcije odobrene od strane Komiteta Ministara u februaru
1997.;
Imajući u vidu rezoluciju (97) 24 o dvadeset vodećih principa za
borbu protiv korupcije, usvojenu od Komiteta Ministara u novembru
1997. godine, na njihovoj 101-oj sjednici, Rezoluciju (98) 7. ovlašćujući
usvajanje djelomičnog i proširenog sporazuma koji uspostavlja “grupu
21
Vladimir Jokanović
zemalja protiv korupcije (GRECO)”, usvojenu od strane Komiteta
Ministara u maju 1998., na 102-oj sjednici, i Rezoluciju (99) 5 koja
uspostavlja GRECO, usvojenu 01. maja 1999. godine;
Podsjećajući na Završnu deklaraciju i na Akcioni plan usvojen od
strane šefova država i vlada zemalja članica Savjeta Evrope na njihovom
drugom samitu u Strasbourgu, u oktobru 1997.,
Dogovorili su se kako slijedi:
Glava I Mjere koje se trebaju poduzeti u domaćem pravu
Član 1 Svrha
Svaka Strana će osigurati u svome domaćem pravu učinkovita
pravna sredstva za lica koja su pretrpjela štetu kao rezultat radnji
korupcije, koja će im omogućiti da ostvare svoja prava i interese,
uključujući mogućnost dobivanja naknade štete.
Član 2 Definicija korupcije
Za potrebe ove konvencije, “korupcija” podrazumijeva traženje,
nuđenje, davanje ili primanje, direktno ili indirektno, mita ili bilo koje
druge nezakonite koristi ili stavljanja toga u izgled, koje izopačuje
propisano izvođenje neke dužnosti ili ponašanja koje se zahtijeva od
primatelja mita, nezakonite koristi ili osobe kojoj se to stavlja u izgled.
Član 3 Naknada štete
1. Svaka Strana će u svom domaćem pravu omogućiti osobama
koje su pretrpjele štetu kao rezultat korupcije pravo da pokrenu postupak
da bi ostvarili punu naknadu takve štete.
2.Takva naknada može biti obuhvaćati materijalnu štetu,
izgubljenu dobit i nematerijalnu štetu.
Član 4 Odgovornost
1. Svaka Strana će predvidjeti u svom domaćem pravu ispunjavanje
slijedećih uvjeta da bi se ostvarilo pravo na naknadu štete:
a) Da je tuženi počinio ili odobrio akt korupcije, ili je propustio
da poduzme razumne korake da preduprijedi akt korupcije;
b) da je tužitelj pretrpio štetu; i
c) da postoji uzročna veza između akta korupcije i štete.
22
MEDICINA IZMEĐU ETIKE I KORUPCIJE
2. Svaka Strana će osigurati u svom domaćem pravu da, ako je više
tuženih odgovorno za štetu za isto djelo korupcije, da će biti odgovorni
solidarno i pojedinačno.
Član 5 Odgovornost države
Svaka Strana će u svom domaćem pravu omogućiti odgovarajući
postupak da osobe koje su pretrpjele štetu kao rezultat akta korupcije od
strane njenih javnih funkcionara u vršenju njihovih ovlaštenja ostvare
pravo na naknadu štete od države ili, u slučaju da je potpisnik Strana
koja nije država, od odgovarajućih organa te Strane.
Član 6 Podijeljena odgovornost
Svaka Strana će osigurati u svom domaćem pravu da se visina
naknade štete smanji ili ne odobri imajući u vidu sve okolnosti, ako je
tužitelj svojom greškom doprinio nastanku štete ili njenom povećavanju.
Član 7 Rokovi zastare
1. Svaka strana će u svom domaćem pravu predvidjeti da
pokretanje postupka za naknadu štete bude ograničeno periodom ne
manjim od tri godine od dana kada je lice koje je pretrpjelo štetu postalo
svjesno ili je prema stanju stvari trebalo biti svjesno, da je šteta nastupila
ili da je akt korupcije izvršen, i identiteta odgovornog lica. Međutim,
takav postupak neće moći biti započet nakon isteka perioda ne manjeg
od 10 godina od dana kada se akt korupcije desio.
2. Zakoni strana kojima se regulira zastoj i prekidanje zastarjelosti
će, na odgovarajući način, biti primijenjeni na rokove određene u
paragrafu 1.
Član 8 Valjanost ugovora
1. Svaka Strana će u svom domaćem pravu predvidjeti da je
ništavan svaki ugovor ili klauzula ugovora kojim se predviđa korupcija.
2. Svaka Strana će u svom domaćem pravu predvidjeti mogućnost
da sve strane u ugovoru čiji je pristanak bio rezultat akta korupcije da
traže od suda da ugovor oglasi ništavnim, ne poništavajući njihovo
pravo da traže naknadu štete.
Član 9 Zaštita zaposlenih
Sve Strane će u svom domaćem pravu predvidjeti odgovarajuću
zaštitu protiv bilo kakve neopravdane sankcije za zaposlene koji imaju
23
Vladimir Jokanović
osnovu za sumnju na korupciju i koji su prijavili u dobroj vjeri svoju
sumnju odgovornim licima ili vlastima.
Član 10 Računovodstvo i revizija
1. Sve Strane će u svom domaćem pravu, poduzeti sve potrebne
mjere da godišnji obračuni poduzeća budu sačinjeni pregledno i da daju
istinitu i poštenu sliku financijske pozicije toga poduzeća.
2. U pogledu preventivnih akata u borbi protiv korupcije, sve
Strane će osigurati u svom unutrašnjem pravu da revizori potvrđuju
da godišnji obračuni predstavljaju istinitu i poštenu sliku financijske
pozicije poduzeća.
Član 11 Prikupljanje dokaza
Svaka Strana će predvidjeti u svom domaćem pravu djelotvoran
postupak za prikupljanje dokaza u parničnim postupcima proisteklim iz
akata korupcije.
Član 12 Privremene mjere
Svaka Strana će predvidjeti u svom domaćem pravu mogućnost
donošenja takvih sudskih naredbi koje su neophodne da osiguraju prava
i interese strana za vrijeme trajanja parničnog postupka, a koje proizlaze
iz akata korupcije.
Glava II Međunarodna suradnja i praćenje primjene
Član 13 Međunarodna suradnja
Strane će učinkovito surađivati u stvarima vezanim za parnične
postupke u slučajevima korupcije, posebno u pogledu ustupanja
dokumenata, pribavljanju dokaza u inozemstvu, nadležnosti, priznavanju
i izvršenju stranih presuda i parničnih troškova, u suglasnosti sa
odredbama relevantnih međunarodnih instrumenata u međunarodnoj
suradnji u građanskim i trgovinskim pitanjima u kojima je Strana, te
isto tako sa njihovim unutrašnjim pravom.
Član 14 Praćenje
Grupa zemalja protiv korupcije (GRECO) će nadgledati
implementaciju konvencije od strane Strana.
Glava III Završne odredbe
24
MEDICINA IZMEĐU ETIKE I KORUPCIJE
Član 15 Potpis i stupanje na snagu
1. Ova Konvencija će biti otvorena za potpisivanje za članice
Savjeta Evrope, za zemlje nečlanice koje su učestvovale u pripremama i
od strane Evropske Zajednice.
2. Ova konvencija je predmet ratifikacije, prihvaćanja ili
odobravanja. Instrumenti ratifikacije, prihvaćanja ili odobravanja će biti
položeni kod Generalnog sekretara Savjeta Evrope.
3. Ova Konvencija će stupiti na snagu prvog dana u mjesecu koji
slijedi nakon isteka perioda od 3 mjeseca poslije datuma kojeg će 14
potpisa sa izraženom suglasnosti biti dati za konvenciju u suglasnosti sa
uvjetima iz paragrafa 2. Svaka Strana koja nije član Grupe zemalja protiv
korupcije (GRECO) u vrijeme ratifikacije, prihvaćanja ili odobravanja,
će automatski postati član onoga dana kada konvencija stupi na snagu.
4. Što se tiče potpisa kojim se naknadno prihvaćaju obaveze iz
Konvencije, Konvencija će stupiti na snagu prvog dana u mjesecu koji
slijedi po isteku perioda od tri mjeseca poslije datuma izražavanja
suglasnosti da bude obavezan konvencijom u suglasnosti sa uvjetima iz
paragrafa 2. Svaki Strana koja nije član Grupe zemalja protiv korupcije
(GRECO) u vrijeme ratifikacije, prihvaćanja i odobravanja, će automatski
postati član na datum kada konvencija stupi na snagu u odnosu na nju.
5. Svi posebni modaliteti za učestvovanje Evropske Zajednice u
Grupi zemalja protiv korupcije (GRECO) će biti određeni u mjeri u kojoj
je to potrebno zajedničkim sporazumom sa Evropskom Zajednicom.
Član 16 Pristupanje konvenciji
1. Poslije stupanja na snagu ove Konvencije, Komitet ministara
Savjeta Evrope, nakon savjetovanja sa Stranama ove Konvencije može
pozvati bilo koju državu koja nije član Savjeta i koja nije učestvovala u
njenoj pripremi da pristupi ovoj Konvenciji, odlukom koja je donesena
većinom spomenutom u članu 20d statuta Savjeta Evrope i jednoglasno
od strane predstavnika Strana koje su ovlaštene da sjede u Komitetu.
2. U pogledu država koje pristupaju, Konvencija će stupiti
na snagu prvog dana u mjesecu koji slijedi nakon isteka perioda od
tri mjeseca poslije datuma depozita instrumenta o pristupanju kod
Generalnog sekretara Savjeta Evrope. Svaka država koja pristupa ovoj
Konvenciji će automatski postati član GRECO, ukoliko već nije član u
vrijeme pristupanja, na dan kada Konvencija stupi na snagu u odnosu
na nju.
25
Vladimir Jokanović
Član 17 Rezerve
Nije moguće davati rezerve u pogledu bilo kojeg člana ove
konvencije.
Član 18 Teritorijalna primjena
1. Bilo koja država ili Evropska Zajednica mogu, u vrijeme potpisa
ili deponiranja instrumenata ratifikacije, prihvaćanja, odobravanja ili
pristupanja, odrediti teritoriju ili teritorije na kojima će se ova Konvencija
primjenjivati.
2. Sve Strane mogu, bilo koga kasnijeg dana, deklaracijom
upućenom Generalnom sekretaru Savjeta Evrope, proširiti primjenu
ove Konvencije na bilo koju drugu teritoriju određenu deklaracijom.
U odnosu na te teritorije Konvencija će stupiti na snagu prvog dana u
mjesecu koji slijedi nakon isteka perioda od 3 mjeseca poslije datuma
primanja takve deklaracije od strane Generalnog sekretara.
3. Bilo koja deklaracija koja je sačinjena na osnovu dva prethodna
paragrafa, u pogledu teritorije određene u toj deklaraciji, može biti
povučena obavještenjem upućenim Generalnom sekretaru. Povlačenje
će postati efektivno prvog dana mjeseca koji slijedi nakon isteka perioda
od 3 mjeseca poslije datuma primanja takvog obavještenja od strane
Generalnog sekretara.
Član 19 Odnos prema drugim instrumentima i sporazumima
1. Ova Konvencija ne utiče na prava i obaveze proizišle iz
međunarodnih multilateralnih instrumenata koji se tiču posebnih
slučajeva.
2. Strane Konvencije mogu zaključiti bilateralne ili multilateralne
sporazume jedna sa drugom o stvarima koji regulira konvencija, iz
razloga dopuna ili jačanja njenih odredbi ili omogućavanja primjene
principa u njoj utjelovljenih, ne nauštrb ciljeva i principa ove Konvencije,
da obavežu sebe pravilima o ovoj materiji unutar granica specijalnog
sistema koji ih vezuje u momentu otvaranja za potpis ove Konvencije.
3. Ako su 3 ili više država potpisnica već zaključile sporazum ili
ugovor u vezi predmeta ove konvencije ili na drugi način uredile svoje
odnose u vezi ovog predmeta, one će moći primjenjivati taj sporazum
ili ugovor ili da regulira ove odnose suglasno sa njim, umjesto postojeće
Konvencije.
26
MEDICINA IZMEĐU ETIKE I KORUPCIJE
Član 20 Amandmani
1. Amandmani na ovu konvenciju mogu biti predloženi od
strane bilo koje Strane, i biće dostavljeni Generalnom sekretaru Savjeta
Evrope, članicama Savjeta Evrope, nečlanicama koje su učestvovale u
pripremama ove Konvencije, Evropskoj Zajednici, a isto tako bilo kojoj
zemlji koja je pristupila ili koja je pozvana da pristupi ovoj Konvenciji u
suglasnosti sa uvjetima iz odredbe člana 16.
2. Svaki amandman predložen od Strane biće dostavljen
Evropskom komitetu za pravnu suradnju (CDCJ) koji će Komitetu
ministara dati svoje mišljenje o predloženom amandmanu.
3. Komitet Ministara će razmotriti predloženi amandman i
mišljenje Evropskog komiteta o pravnoj suradnji (CDCJ) i, nakon
konsultacija sa Stranama Konvencije koje nisu članovi Savjeta Evrope,
može usvojiti amandman.
4.Tekst bilo kojeg amandmana usvojenog od strane Komiteta
Ministara u suglasnosti sa paragrafom 3 ovog člana će biti proslijeđen
Stranama na prihvaćanje.
5. Svaki amandman usvojen u suglasnosti sa paragrafom 3 ovog
člana će stupiti na snagu tridesetog dana nakon što sve Strane budu
informirale Generalnog sekretara o njihovom prihvaćanju.
Član 21 Rješavanje sporova
1. Evropski komitet za pravnu suradnju (CDCJ) Savjeta Evrope će
biti informiran u pogledu interpretacije i primjene ove Konvencije.
2. U slučaju spora između Strana kako u pogledu interpretacije
ili primjene ove Konvencije, sporazum će se tražiti kroz pregovore ili na
bilo koji drugi miran način koji izaberu, uključujući upućivanje spora
Evropskom komitetu za pravnu suradnju (CDCJ), nekom arbitražnom
tribunalu čije odluke će biti obavezujuće za Strane, ili Međunarodnom
sudu pravde, kako je to dogovoreno među zemljama na koje se to odnosi.
27
Vladimir Jokanović
Član 22 Odricanje
1. Svaka Strane se može, u bilo koje vrijeme, odreći ove Konvencije
sredstvima obavještavanja upućenim Generalnom sekretaru Savjeta
Evrope.
2. To odricanje će stupiti na snagu prvog dana mjeseca koji slijedi
nakon isteka perioda od tri mjeseca poslije datuma prijema obavještenja
od strane Generalnog sekretara.
Član 23 Obavještavanje
Generalni sekretar Savjeta Evrope će obavještavati članice Savjeta
Evrope i druge potpisnice i Strane konvencije o:
a) svakom potpisu;
b) depozitu bilo kojeg instrumenta ratifikacije, prihvaćanja,
odobravanja ili pristupanja;
c) svakom datumu stupanja na snagu ove Konvencije, u suglasnosti
sa članovima 15 i 16;
d) svakom drugi akt, obavještavanje ili dostavljanje vezano za ovu
konvenciju.
Mi dole potpisani, kao ovlaštena lica, potpisujemo ovu Konvenciju.
Sastavljeno u Strasbourgu, četvrtog dana novembra 1999.
godine, u engleskom i francuskom jeziku, oba teksta su na jednak način
autentična, u jednoj kopiji koja će biti položena u arhivi Savjeta Evrope.
Generalni sekretar Savjeta Evrope će proslijediti ovjerene kopije svim
članicama Savjeta Evrope, nečlanicama Savjeta koje su učestvovale u
pripremana ove konvencije, Evropskoj Zajednici, kao i bilo kojoj zemlji
koja je pozvana da pristupi.
VII SAŽETAK
Na početku izlaganja autor navodi motive svoga izlaganja.
Potencira značaj etičkih vrednosti u svakodnevnom odnosu lekara i
bolesnika. Navodi da se ugled lekara u savremenom srpskom društvu
nalazi na niskom nivou. Autor analizira uzroke korupcije koji se po
njemu su pre svega nalaze u neselektivnom odabiru rukovodećih
kadrova na svim nivoima.Zalaže se da bi stručnost i etičnost morali biti
bitni kriterijumi za izbor rukovodećih kadrova od najvišeg ka najnižem
nivou. Sadašnji princip postavljanja, a ne izbora kadrova doveo je do
pada stručnog nivoa zdravstvene zaštite u Srbiji. U etiologiji korupcije
28
PRAVA LEKARA: IZMEDJU ETIKE, ZAKONA I REALNOSTI
autor navodi i tradiciju mita kroz dvesta godina postojanja srpske države.
Izlaganje je podeljeno na poglavlja u kojima je analizirana korupcija u
sistemu vlasti , institucijama obrazovanja i zdravstvenim ustanovama.
Posebno je istaknuta „tehnika“ korupcije, koja ima diskretne sisteme i
ne ostavlja tragove po kojima bi policija i tužilaštvo mogli reagovati.
Autor smatra da bi državne strukture na svim nivoima morale
kontrolisati rad zdravstvenih ustanova.Potencira se uloga Lekarske
komore i suda časti u Srpskom lekarskom društvu. Autor predlaže
posebe mera u postupku odbira budućih kadrova. Bilo bi od izuzetnog
značaja mere u Centre za karijerno vođenje koje bi buduće lekare
upoznale sa ovom problematikom kao i mere u službe za ljudske resurse
pri medicinskim institucijama koje bi se starale da se najbolje iskoriste
kapaciteti postojećih kadrova.
Naglašava se potreba za temeljitijoj studiji etike u toku školovanja
medicinskih radnika. Autor je uz svoj rad priložio i „Građansko pravna
konvencija o korupciji” Saveta Evrope iz 1999. godine koja je obavazujuća
za Republiku Srbiju,
SUMMARY
In the beginning the author indicates his motives for writing this
article. He emphasizes the importance of ethical values in everydaily
relations between the physicians and the patients. e author states that
a doctor's reputation in contemporary Serbian society is on a low level.
e author analyzes the causes of corruption, which according to him are
primarily located in the random selection of executives at all levels. e
author advocates that the professionalism and ethics must be important
criteria for the selection of all executives from the highest to the lowest
level. e current principle, that favours appointment rather that open
competition led to the decrease of the professional level of health care
in Serbia. e author cites the etiology of corruption and two hundred
years tradition of bribery in Serbian state.
e article is divided into chapters which tackle corruption in
government, educational institutions and healthcare facilities. Special
emphasis was put on "technique" of corruption, which has discrete
methods and leaves no traces to which police and prosecutors could
respond. e author believes that the State structures at all levels must
work to control health institutions. Furthermore he underlines the
role of the Medical Chamber and the Court of Honor in the Serbian
Medical Society. e author proposes special measures in the process
of selecting future employees. It would be of great importance that the
Career Centre adopt measures for future physicians to become familiar
with these issues as well as for the HRs in medical institutions to take
29
Tatjana Radosavljević
care to make best use of existing staff capacity.
ere is a need for a thorough study of ethics in the medical
professionals education. Finally the author the 1999 CoE ‘Civil Law
Convention on Corruption’, that establishes obligations for the Republic
of Serbia as well.
LITERATURA:
1. Gregori E.Pens, „Klasični slučajevi iz medicinske etike“
Službeni Glasnik; Beograd 2007. godina
2. Rasma Karklins, „Sistem me je naterao - korupcija u
postkomunističkom društvu“
Organizacija za evropsku bezbednost i saradnju; Beograd, 2007. godina
3. Begovič Boris, „Ekonomska analiza korupcije“
Centar za liberalno demokratske studije, Beograd, 2007. godina
4. Dragomir Antonić i drugi „Korupcija u Srbiji“
Centar za liberalno demokratske studije, Beograd, 2001. godina
30
PRAVA LEKARA: IZMEDJU ETIKE, ZAKONA I REALNOSTI
TatjanaRadosavljević*
PRAVA LEKARA:
IZMEDJU ETIKE, ZAKONA I
REALNOSTI
* Doktor medicinskih nauka,
Specijalista - pulmolog
Direktor lekarske komore Srbije.
,
31
Tatjana Radosavljević
32
PRAVA LEKARA: IZMEDJU ETIKE, ZAKONA I REALNOSTI
UVOD
Lekarsku profesiju čine veštine, stav, vrednosti i ponašanje koje su
zajedničke svim lekarima. U to je uključen koncept znanja i veština, lični
integritet, altruizam, poštovanje etičkog kodeksa, predanost i privilegiju
samoregulacije struke i pravo na kliničku autonomiju. Tradicionalno,
lekari poštujući princip altruizma, kroz istoriju, pretpostavljaju svoje
sopstveno dobro i zdravlje služenju svojim pacijentima. Istovremeno
lekari moraju da se pridržavaju ličnih vrednosti i da zadrže nezavistan
profesionalni sud u procesu lečenja pacijenata.
Samoregulacija profesije, ne može biti i nije “samoprotekcija”
kako često može da se implicira u javnosti.
Medicinska delatnost podrazumeva:
- lečenje ili ublažavanje bolesti, telesnih oštećenja ili patnjiterapija
- sve radnje i postupke kojima je cilj da prepoznaju i otkriju
bolesti kod odredjenih lica a potom i sam čin njihovog
prepoznavanja-dijagnostika
- predvidjanje daljeg toka i krajnjeg ishoda bolesti-prognoza
- predohrana od bolesti-prevencija
Medicina je delom nauka , ali i umeće i veština, i nešto što je
davno zaboravljeno: lična nadahnutost i intuicija, inventivnost, jednom
rečju: ARS MEDICA - UMETNOST LEČENJA.
Medicina i u potpuno tehničkom i naučnom smislu, podrazumeva
odnose medju ljudima a lekarsko ustanovljavanje dijagnoze, davanje
saveta i pružanje tretmana uokvireno je moralnim kodeksom. Ciljevi
medicine mogu biti da ponekad leči, često pomaže, a uvek uteši.
Spremnost lekara i pacijenata da se pridržavaju moralnih
vrednosti, kao što su dužno medjusobno poštovanje, poštenje, poverenje,
saosećanje i opredeljenje za postizanje zajedničkih ciljeva, obično dovode
do dubokog etičkog odnosa pacijenta i lekara. Medjutim, medicina
je i opterećena sudbonosnim rizicima čije svodjenje na manju meru
zavisi od ekonomskih mogućnosti društva i sistemskih istraživanja.
Lekar medjutim kome medicinska nauka nudi više različitih metoda ne
odlučuje se uvek nužno za onaj metod koji najmanje može da naškodi.
Naprotiv lekar mora da pruži najbolju, najefikasniju pomoć, čije izgleda
na uspeh on jedini može samo da procenjuje a ne može da ih izračuna.
- “Lečenje se obavlja danas sa znanjem od sutra“
- “Medicina je nauka nesigurnosti i umetnost verovatnoće“ (Osler)
Svaki lekar ima lične vrednosti, stavove ili poglede koji mogu uticati
na njegovo tumačenje podataka, čak i emocije koje nerado priznaje,
33
Tatjana Radosavljević
a koje mogu da iskrive objektivnost rasudjivanja, kao što su strah od
smrti i invaliditeta, ne simpatisanje odredjenih tipova osoba ili životnih
stilova, rasne i rodne predrasude, predrasude prema starijima, želja za
napredovanjem u karijeri, poštovanjem mišljenja kolega ili profitom, što
sve može da podrije objektivno kliničko rasudjivanje. Odnos izmedju
lekara i pacijenata ne odvija se samo prema pravnim pravilima, nego
prema pravilima medicinske etike. Ova etička načela obliku pravne
obaveze odredjuju njihovu sadržinu i opseg, jer u protivnom medicina
bi postala „bezdušna radionica za mehaničke opravke“. Lekarska etika i
pravo se jedno na drugo oslanjaju i medjusobno dopunjuju . U slučaju
pravnih praznina merodavnim se smatra etičko rasudjivanje. Klinička
etika računa na uverenje da čak i kada je zbunjenost velika i emocije jake,
lekari, sestre, pacijenti i njjihove porodice mogu da rade konstruktivno,
da utvrde, analiziraju i razreše većinu etičkih problema koji nastaju u
kliničkoj medicini.
Moralni principi kliničke etike su:
- Princip poštovanje autonomije pacijenta,
- Princip dobrobiti,
- Princip nenanošenja štete
- Princip pravde.
Uz to moraju postojati i odredjeni standardi ponašanja, koji se
nazivaju etički principi ili etička pravila, kao što su Hipokratovo “primi
pomoć i ne nanesi štetu i princip korisnosti“. Naime, u anglosaksonskoj
literaturi možemo naići na pravilo da lekari imaju obavezu da leče
pacijente, pa čak i kada su sami u opasnosti.
Vrlo često i lekari i pacijenti moraju da donose odluke brzo .
PROTOKOLI LEČENJA I OBAVEZA POŠTOVANJA
PROTOKOLA
Sa druge strane, pravila ili standardi lečenja obuhvataju nesporna
ili opštevažeća znanja, a medicinska nauka se stalno razvija. Postoje
osnovni ili bazični standardi (higijena, sterilizacija), ali i opštepriznati
medicinski postupci koji su spoznati ili prihvaćeni od svih lekara iste
struke ili bar većine. Medjutim, zakonodavac ne odredjuje šta medicinski
standard podrazumeva. U SAD i Velikoj Britaniji je dokazivanje
lekarskih grešaka počiva na poštovanju tzv. protokola lečenja.
POJMOVI
- Vodiči dobre prakse
- Klinički putevi
- Protokoli lečenja
34
PRAVA LEKARA: IZMEDJU ETIKE, ZAKONA I REALNOSTI
NAČIN OBAVLJANJA LEKARSKE DELATNOSTI I
OVLAŠĆENJA LEKARA
Prvi deo koji se odnosi na prestanak prava na samostalni rad,
zakonski se još formuliše kao oduzimanje licence i regulisan je ZZZ,
Pravilnikom o bližim uslovima za izdavanje, obnavljanje i oduzimanje
licence članovima komora zdravstvenih radnika I Statutom Lekarske
komore Srbije.
LKS ima javno ovlašćenje da privremeno ili trajno oduzime
licencu u sledećim slučajevima:
- Ako zdravstveni radnik ne obnovi licencu pod uslovima
propisanim zakonom
- Ako zdravstveni radnik obavlja delatnost za koju mu nije
izdata licenca
- Ako zdravstveni radnik u obavljanju zdrastvene delatnosti
načini stručnu grešku kojom se narušava, odnosno pogoršava
zdravstveno stanje pacijenata
- Ako je zdravstvenom radniku izrečena jedna od mera
privremene zabrane samostalnog rada od strane nadležnog
organa komore, zbog teže povrede profesionalne dužnosti i
ugleda člana komora u skladu sa zakonom ili statutom komore
- Ako je pravosnažnom sudskom presudom zdravstveni radnik
osudjen za krivično delo koje ga čini nedostojnim za obavljanje
profesije zdravstvenog radnika
- Ako u obavljanju zdravstvene delatnosti zloupotrebi sredstva
zdravstvenog osiguranja
- U drugim slučajevima propisanim zakonom Privremeno
oduzimanje licence može trajati od šest meseci do pet godina.
Pod stručnom greškom prema ZZZ, podrazumeva se nesavesno
lečenje odnosno zanemarivanje profesionalnih dužnosti u pružanju
zdravstvene zaštite odnosno ne pridržavanje ili ne poznavanje
utvrdjenih pravila i profesionalnih veština u pružanju zdravstvene
zaštite, koje dovodi do narušavanja, pogoršavanja, povrede, gubitka ili
oštećenja zdravlja ili delova tela pacijenata. Stručna greška se utrdjuje u
disciplinskom postupku pred nadležnim organom komore, odnosno u
postupku redovne i vanredne spoljne provere kvaliteta stručnog rada
zdravstvenih radnika.
Komora trajno oduzima licencu zdravstvenom radniku ako je
pravosnažnom sudskom presudom osudjen na kaznu zatvora zbog
teškog krivičnog dela protiv zdravlja ljudi. Zdravstveni radnik kome
je oduzeta licenca ne može donositi samostalne odluke o lečenju i mora
raditi pod nadzorom.
35
Tatjana Radosavljević
Dela koja čine zdravstvenog radnika nedostojnim za obavljanje
lekarske profesije navedena su u stavu 4, kojim se dozvoljava mogućnost
disciplinske odgovornosti i za postupke koji nisu neposredno povezani sa
obavljanjem zdravstvene delatnosti, kao što su: namerno ubistvo,vožnja
u pijanom stanju, korupcija, silovanje...Ovo će se formirati tokom
sudske prakse sudova časti, a posebno mesto u definisanju nedostojnosti
za obavljanje će pripadati Etičkom odboru LKS.
PRAVA I OBAVEZE LEKARA U OBAVLJANJU LEKARSKE
DELATNOSTI
Kada se pacijent obrati lekaru i zatraži od njega medicinsku
pomoć i lekar pristane da pomogne, medju njima se uspostavlja odredjen
odnos čiju sadržinu čine odredjena prava i obaveze. Lekar je dužan da
ustanovi vrstu pacijentove bolesti i da preduzme odgovarajuće mere
lečenja, a pacijent je obavezan da saopšti simptome bolesti i sledi naloge
lekara. Ako lekar ne učini to, on šteti pacijentu, a ako pacijent ne poštuje
obaveze, on škodi sam sebi. Za pravnim regulisanjem ovog odnosa
nema potrebe, već ovaj odnos treba prepustiti pravilima medicinske
struke i medicinske etike, jedno je od mišljenja u literaturi. Ako bi lekar
bio zastrašen od zakonske odgovornosti, vrlo malo bi smeo učiniti za
svoje bolesnike.
Drugo mišljenje, koje zastupaju pravnici jeste da pravo ne stvara
nepoverenje u odnosu lekar pacijent, nego nepoverenje priziva u
pomoć pravo. Ovo može ponekad da dodje do strupnja hladnog rata, i
postavljanja barijere mišljenja izmedju pravnika i lekara. Dok pravnik
logično hladno i sa daljine argumentiše, dotle je lekar prisiljen da donosi
brze odluke i da reaguje emocionalno. Bez te emotivne komponente
koja je svojstvena lekaru, pravni odnos izmedju njega i pacijenta jedva
da je moguć.
OBAVEZA PRUŽANJA KVALITETNE ZDRAVSTVENE
ZAŠTITE
Savesnost i humanist uvek su bili i biće vrhovni ideali lekarske
etike. Najvažnija i prva obaveza lekara jeste ukazivanje pomoći svakom
licu kojem je ta pomoć neophodna. Medjutim, Zakonom o zdravstvenoj
zaštiti uvodi se i pravo lekara na tzv. „prigovor savesti“, ukoliko
zdravstvena usluga koja se od njega očekuje nije u skladu sa njegovom
savešću ili sa medjunarodnim pravilima medicinske etike. Prigovor
savesti se može uložiti tako da ne šteti lečenju pacijenta.
Lekari imaju profesionalnu dužnost. Kada interesi profesije i
36
PRAVA LEKARA: IZMEDJU ETIKE, ZAKONA I REALNOSTI
bolesnika to zahtevaju, često se izlažu neposrednim opasnostima po
vlastiti život i zdavlje, kao što je opasnost da budu zaraženi ili povredjeni.
Sa druge strane posebna briga neophodan je element pružanja lekarske
nege, a to zahteva i posebnu obazrivost i savesnost, tj savesno postupanje
u skladu sa pravilima medicinske struke i nauke.
Lekar nije čarobnjak, nego običan čovek, pravo na grešku
pripada svakom čoveku, a nijedan lekar ne može za sebe reći da nikad
neće načiniti grešku. Od lekara se uvek očekuje promišljeno i savesno
postupanje, dobro pacijenta je merilo (primum non nocere), a dužan
je i da se pridržava principa ”sigurnijeg puta” u dijagnostici i terapiji.
Ako su sve procedure jednako opasne, lekar bira onaj sa najviše izgleda
na izlečenje. Mišljenje drugog kolege mora da se tretira po principu
poverenja, ali ni slepo oslanjanje na tudju dijagnozu nije dopušteno.
Ukoliko lekar procenjuje da izvesna metoda lečenja iz različitih razloga
nije u granicama njegovih mogućnosti dužan je da pacijenta uputi
drugom lekaru. Svaki lekar mora spoznati granice svojih mogućnosti.
ODGOVORNOST LEKARA
Stručna greška lekara se utvrdjuje u disciplinskom postupku pred
nadležnim organom komore, odnosno u postupku redovne ili vanredne
spoljne provere kvaliteta stručnog rada zdravstvenih radnika. Uslov
da bi zdravstveni radnik uopšte dobio licencu jeste da pravosnažnom
sudskom odlukom nije osudjen za krivično delo koje ga čini nedostojnim
za obavljanje zdravstvene delatnosti, odnosno da pravosnažnom
sudskom odlukom nije osudjen na kaznu zatvora zbog teškog krivičnog
dela protiv zdravlja ljudi (Član 195 ZZZ).
Po članu 198. Komora zdravstvenom radniku trajno oduzima
licencu ako je zdravstveni radnik pravosnažnom sudskom odlukom
osudjen na kaznu zatvora zbog teškog krivičnog dela protiv zdravlja
ljudi.
ETIČKI ASPEKTI ODNOSA LEKAR - PACIJENT
1. Samo dobar čovek može biti dobar lekar (Notnagel)
2. Poverenje u lekara je temelj odnosa. Lekar je u odnosu na
pacijenta u „tipičnom odnosu nadmoćnosti“, ali zato pacijent
treba da ima pravo na slobodan izbor lekara.
Sa druge strane, lekar može postupati po svoj savesti samo ako
slobodno donosi odluke, ne sledeći uputsva viših organa, ali se držeći
zakona i medicinske etike. Lekar ne leči bolest nego bolesnika („ I
reč je lek“). Odnos lekar- pacijent pravno predstavlja vrstu ugovora o
lekarskoj usluzi, ili se odnosi na odredjene medicinske postupke. Lekar
37
Tatjana Radosavljević
preduzima u dijagnozi i lečenju pravila medicinske nauke, odnosno
standard medicine i saopštava informacije o njima.
Osnovna dužnost lekara je da pacijenta leči, a iz toga prističu
sledeće obaveze:
1. Obaveza da uslugu izvrši lično
2. Obaveza da uzima podatke za anamnezu
3. Obaveza da izvrši pregled odnosno ispitivanje pacijenta
4. Obaveza da postavi dijagnozu.
5. Obaveza da postavi indikaciju za terapiju ili intervenciju
6. Obaveza da leči pacijenta a način lečenja odredjen je
zdravstvenom doktrinom
7. Obaveza da se docnije stara o pacijentu
8. Obaveza da postupa po pravilima struke i pažljivo, tj. lege
artis i sa „pažnjom dobrog stručnjaka“.
9. Obaveza lekara da vodi i čuva medicinsku dokumentaciju
10. Obaveza lekar da čuva pacijentovu tajnu
U pravnom smislu pacijent ima sledeće obaveze:
1.Obavezu da plati nagradu za rad, osim ako se ona podmiruje
iz zdravstvenog osiguranja
2.Obavezu da saradjuje sa lekarem
Medjutim, po načelima gradjanskog prava ako lekar poseduje
natprosečne sposobnosti i znanja dužan je da ih upotrebi, a ako
prosečni lekar nema neka znanja nema obavezu i nije odgovoran što
ih ne primenjuje. “Onaj ko može više, više je dužan“. Lekar je dužan da
izvršava obaveze iz svoje profesionalne delatnosti postupajući sa pažnjom
dobrog stručnjaka. Sa druge strane, ko može i ume više, mora i da da
više. Lekar sa većim znanjem i odgovornošću ima i veću odgovornost
u gradjanskom pravu: ko može više, više je i dužan. Postojeći standard
pažnje pruža pravnu sigurnost i lekarima. Lekar asistent nije dužan da
preispituje dijagnozu nadredjenog lekara, osim ako ne primeti da je
njegov nadredjeni povredio standard pažnje, nastaje njegova obaveza da
postavi svoju dijagnozu i (primer iz prakse). Lekar dakle mora i ono što
ne može, zbog moralne i pravne dužnosti, ali dostojanstva svoje profesije,
a ponekad se odlučuje na neizvesne, i riskantne poduhvate. Ako pri
tome pokaže tzv. potrebnu pažnju, ne može odgovarati za neuspeh dela
niti za štetna dejstva. U tom smislu je medicinskom pravo obogatilo
pravosudni sistem tzv. pravom pacijenta na informisani pristanak. Sa
druge strane pogoršanje zdravlja ili smrt pacijenata za vreme operacije
sami po sebi nisu razlog da se medicinski zahvat smatra protivpravnim.
Osobenosti ljudskog organizma su tako velike da ishod nije moguće
uvek predvideti. Lekar često mora da izabere procedure sa potencijalno
najmanjim rizikom lečenja.
38
PRAVA LEKARA: IZMEDJU ETIKE, ZAKONA I REALNOSTI
Lekari treba da budu po svom karakteru:
- Radoznali
- Kreativni
- Inovativni u praksi
- Sa dovoljno resursa
- Motivisani da uče
- Sigurni u vlastitu sposobnost da uče od drugih, dele šta znaju
- Volja da se uči na greškama
- Uporni
- Fleksibilni u razmišljanju
- Nezavisni i kompetentni
- Metodični i disciplinovani
- Logični i analitični
- Refleksivni
- Adaptabilni na promene u sistemu zdravstvene nege
- Odgovorni
- Dobro razvijene komunikacijske veštine
- Učenje prema svojim potrebama
- Veština potrage za informacijama
- Visoko uredjenih veština mišljenja
- Metakognitivne veštine („razmišljanje o razmišljanju“)
- Mogućnost razvoja i korišćenja kriterijuma za evaluaciju
učenja
- Mogućnost da se učestvuje u promenama
- Mogućnost da se deli dobra praksa i znanje
Ključne veštine lekara treba da budu:
- Interpersonalne veštine i mogućnost komuniciranja
- Sposobnost rešavanja problema
- Primenjivanje medicinskog znanja i nauke
- Briga o pacijentu
- Korišćenje socijalnog konteksta i konteksta zajednice tokom
brige o pacijentu
- Profesionalizam i etika
- Učenje i napredovanje bazirano na praksi
Svaki lekar u kontaktu sa pacijentom reaguje pokrenut širokom
skalom emocija. To mogu biti: Pozitivne emocije kao što su simpatija,
nežnost, razumevanje, ali i negativne – grubost, odbojnost, ljutnja.
Emocionalne reakcije koje lekar razvija prema pacijentu zovu se
kontratransfer. Lekar se može ponašati kao: brižljiva majka, zaštitnički
roditelj ili stariji brat, autoritativni lik koji ne dozvoljava suportstavljanje,
osoba koja plaši. U tom odnosu je moguće i preterivanje. Lekar ponekad
39
Tatjana Radosavljević
ne želi da vidi koliko je njegov pacijent zaista bolestan. Pod dejstvom
sopstvenog straha može preterati u davanju teških prognoza
O svojim emocijama lekar može da sazna iz načina na koji
razgovara sa pacijentom, kako se pozdravlja ili ne pozdravlja sa njim,
da li se raduje ili ljuti na tok dijagnoze, itd. da primeni svoj terapijski
pristup uvažavajući različite karakteristike ličnosti svojih pacijenata i da
pomogne pacijentu da se aktivno uključi u proces lečenja. Potrebna je
pomoć i pacijentu da njegovi obrasci ponašanja postanu manje rigidni,
da u saradnji sa pacijentom pronadje način da sprovede lečenje upravo
u okvirima odbrana koje pacijent nosi, da pažljivo sluša bolesnikove
reči što je velika vrlina lekara.
Slabo leči lekar koji ne misli i ne sluša bolesnika. Bolesnik ne treba
brbljivog lekara. Za pravu dijagnozu nije dovoljno pogledati bolesnika,
treba ga poslušati, saslušati i laboratorijski proveriti
Komunikacija lekar pacijent može biti verbalna (reč) koja može
da da snagu, sigurnost, oproštaj, pa i da leči - može da povredi, ponizi,
nanese bol. Reči pacijent mora da razume. Neverbalna komunikacija
može da bude izgled lica, pogled, govor tela, stav i pokret, ćutanje.
KAKVOG LEKARA TRAŽI VEĆINA PACIJENATA?
Lekar treba da bude siguran u svoje medicinsko znanje. Lekar
treba da pomaže pacijentu u savladavanju emocionalnih teškoća. Pacijent
treba da za lekara bude osoba, a ne slučaj. Lekar treba da bude diskretan
i da iskazuje empatiju. Emocionalne reakcije pacijenata prema lekaru
kao što su sumnjičavost, bes ili ljubav često nemaju nikave veze sa njim
kao realnom osobom. Pacijent treba da kroz verbalnu ili neverbalnu
komunikaciju razume svoj problem ali istovremeno ta komunikacija
ima i funkciju terapije. Pacijent se oseća vrednovanim, poštovanim i
ima osećanje olakšanja, čak i kada se radi o najtežim vestima.
Sa druge strane i lekar razvija emocionalne reakcije, koje mogu
biti pozitivne: simpatija, nežnost, razumevanje, ali i negativne: grubost,
odbojnost, ljutnja. O svojim emocijama lekar može da sazna na način
na koji razgovara sa pacijentom, kako se pozdravlja ili ne pozdravlja sa
njim, da li ga raduje ili ljuti tok dijagnoze i sama dijagnoza.
Zakon o zdravstvenoj zaštiti pravno definiše obaveze pacijenata.
Pacijenti su dužni su da se pridržavaju opštih akata zdravstvenih
ustanova koji se odnose na uslove boravka i ponašanja u njoj. Ukoliko
pacijent prekine lečenje i pored upozorenja lekara dužan je da se o tome
pismeno izjasni ili se sačinjava službena beleška. Pacijent mora da aktivno
učestvuje u zdravstvenoj zaštiti, očuvanju i unapredjenju svoga zdravlja,
da u potpunosti informiše nadležnog zdravstvenog radnika o istinitim
podacima o svom zdravstvenoma stanju, da se pridržava uputstava i
40
PRAVA LEKARA: IZMEDJU ETIKE, ZAKONA I REALNOSTI
preduzima mere propisane terapije od strane nadležnog zdravstvenog
radnika.
Ukoliko to pacijent ne čini nadležni zdravstveni radnik može
otkazati pružanje dalje zdravstvene zaštite pacijentu, izuzev hitne
medicinske pomoći, o čemu obaveštava direktora i beleži razloge za ovo
odbijanje u medicinsku dokumentaciju
SAVESNO OBAVLJANJE DUŽNOSTI LEKARA
Kodeksa profesionalne etike LKS definiše ovaj pojam.
Časna životna dužnost lekara je da svoju profesionalnu aktivnost
obavlja što savesnije, požrtvovanije, humanije i prema svom najboljem
znanju, da se posveti zaštiti zdravlja i lečenju ljudi. U skladu sa tim, lekar
poštuje ljudski život od njegovog početka do smrti, pruža zdravstvenu
delatnost i poštuje ljudsko telo i privatnost i posle smrti. Lekarsku pomoć
pruža jednako svima, bez obzira na godine života, pol, rasu, nacionalnu
pripadnost, veroispovest, društveni položaj, obrazovanje, socijalno
poreklo ili drugo lično svojstvo, poštujući ljudska prava i dostojanstvo
svakog.
Zdravstveni radnici ne smeju napustiti radno mesto dok im se
ne obezbedi zamena i ako je njihovo radno vreme isteklo, ako bi se
time narušilo obavljanje zdravstvene delatnosti i ugrozilo zdravlja
pacijenata. Zdravstveni radnik može odbiti pružanje zdravstvene
zaštite ako zdravstvena zaštita nije u skladu sa njihovom savešću ili
medjunarodnim pravilima medicinske etike (prigovor savesti) o čemu
obaveštava nadredjenog. Ovo pravo ne važi za pružanje hitne pomoći.
Zdravstveni radnik mora da uredno vodi medicinsku
dokumentaciju evidentirajući sve medicinske mere koje su preduzete nad
pacijentom. Lekar obaveštava pacijenata o prirodi i toku intervencije u
cilju dobijanja njegovog pristanka na istu.
Lekari moraju stalno da se stručno usavršavaju radi održavanja i
unapredjenja rezultata rada i radi produžavanja važenja licence
ODNOSI LEKARA MEDJU SOBOM
Regulisani su kodeksom profesionalne etike LKS i zasnivaju se na
korektnosti, iskrenosti, poštovanju i razmeni iskustava. Časni lekar se
odnosi prema kolegama onako kako bi želeo da se oni ponašaju prema
njemu, poštuje svoje učitelje a mladjima služi za ugled, brani kolegu koji
je neopravdano napadnut i poštuje načelo solidarnosti
41
Tatjana Radosavljević
RAZLIKE U MIŠLJENJIMA NE TREBA DA IZAZIVAJU
SPOROVE
Lekarskom pozivu strane su uvrede, klevete, omalovažavanje,
neopravdana i u laičkoj javnosti izrečena kritika kolega. O greškama
se ne može raspravljati sa rodbinom, bolesnikom ili sredstvima javnog
informisanja. Lekari stručno saradjuju u interesu pacijenata. U medicini
postoji striktna podela rada, ali i saradnja u konzilijumima.
Lekar ne treba da zna sve, ali treba da zna šta ne zna. Sa druge
strane lekar nema pravo izbora, ne može da bira ni bolest ni bolesnika,
već mora nešto da učini, odluči i preduzme. Lekar je takodje dužan da
proverava da li se pacijent pridržava terapije, što je recimo važno kod
lečenja tuberkuloze.
Kakav lekar treba da bude? Možda odgovor leži u davnim
mudrostima, koje su zaboravljene…
- “Primum nil nocere”....
- “cito, tuto et iucide”
- “divinum opus-cedere dolorum”
- “Salus aegroti suprema lex est”
- “svekolika medicina je ljubav”
- “Samo dobar čovek može biti dobar doktor”
42
NEKI ASPEKTI KORUPCIJE U ZDRAVSTVU SRBIJE
Dragana Jovanović*
NEKI ASPEKTI KORUPCIJE U
ZDRAVSTVU SRBIJE
* Profesor medicinskog fakulteta - Beograd,
Klinika za pulmologiju KCS.
43
Dragana Jovanović
44
NEKI ASPEKTI KORUPCIJE U ZDRAVSTVU SRBIJE
Prema indeksu EHCI, kojim se meri standard evropske zdravstvene
zaštite na osnovu 42 indikatora u 34 evropske zemlje, Srbija je na
poslednjem mestu. Surova realnost koju proživljavaju milioni građana
Srbije kada im zatreba zdravstvena usluga dobila je i zvaničnu potvrdu
od strane evropskih institucija. Posle 10 godina pogrešnog reformisanja i
potrošenih oko 15 milijardi evra u javnom sektoru, najvažniji zdravstveni
pokazatelji su pogoršani: preventabilne nezarazne bolesti, infarkt, šlog,
dijabet poprimaju oblik epidemije. Kod malignih oboljenja, stanje je
poražavajuće, svake godine od raka oboli 37000 ljudi. I dok u razvijenim
zemljama 2/3 obolelih preživi, u Srbiji 2/3 obolelih umre. Između dva
popisa stanovništva, Srbija je izgubila 300.000 građana: natalitet jeste
nizak ali je veći problem u porastu stope opšte smrtnosti gde smo sa 14,2
‰ tragični lider mortaliteta u regionu. Sa legalizovanom korupcijom
u zdravstvu, godinama potpunom dominacijom politike nad strukom,
nesposobnim ali zato poslušnim upravljačkim kadrom, drugačiji ishod
od poslednjeg mesta u Evropi i nije bio moguć. Zdravstveni dinar se
rasipa bez kontrole, za finansiranje političkih stranaka i lično bogaćenje
partijskih aparatčika, samozvanih “menadžera”. Institucije sistema,
Zdravstveni savet Srbije, Institut za javno zdravlje “Batut”, Lekarska
komora Srbije nažalost, najblaže rečeno, ne vide ove probleme kakvi
jesu.
Jedan od osnovnih problema našeg zdravstvenog sistema je
što je to godinama jedan partokratski sistem sa lošim zdravstvenim
zakonima gde neophodna zdravstvena reforma nije sprovedena. Posle
deset godina ulaganja ogromnih sredstava u zdravstveni sistem Srbije,
rezultat je: tri paralelna zdravstvena sistema (državni sektor sa jednim
monopolističkim RZZO, praktično neprepoznat privatni i vojni sektor);
loši zdravstveni zakoni doneti 2005. godine koji legalizuju sistemsku
korupciju; rastuća korupcija u zdravstvu koja je inače, kako je priznato
2011g. od naših vlasti u odgovoru na Upitnik EU, i sektorski najveća;
skoro najveće stope oboljevanja i smrtnosti od najčešćih preventabilnih
nezaraznih bolesti (kardiovaskularnih i malignih) koje su i dalje u
stalnom porastu nasuprot podacima drugih evropskih država. Srpsko
zdravstvo je na poslednjem, 34.mestu po indikatorima zdravlja kako je i
navedeno u godišnjem izveštaju EHCI 2012.
Reforma zdravstva dakle nije ni napravljena, tek treba da se
napravi i to u skladu sa održivim principima. Ministarstvo zdravlja,
kreiralo je zdravstvenu politiku čiji su osnovni promašaj pre svega doneti
“reformski” zakoni iz oblasti zdravstva(2005), sa rešenjima nepoznatim
u evropskim državama iz kojih je proizašlo i sve ostalo loše, pa su njeni
čelnici do 2012 i odgovorni za ovakvu »reformu zdravstva«.
45
Dragana Jovanović
Dakle, sistemski zakoni upravo institucionalizuju sistemsku
korupciju: konflikt interesa u zdravstvenom sektoru je legalizovan kroz
dva osnovna zdravstvena zakona iz 2005.god:
1. Zakon o zdravstvenoj zaštiti
2. Zakon o zdravstvenom osiguranju
-Zakon o zdravstvenoj zaštiti:
čl 199-202 državni lekar može dopunski da radi privatno u državnoj
ZU odnosno privatnoj praksi čime se legalizuje konflikt interesa
čl 161 UO državne ZU određuje cene lažnih “vanstadarnih”
usluga
čl 164 UO državne ZU izdaje „slobodne kapacitete” potpuno
arbitrarno što otvara ogroman prostor za zloupotrebe
Pravilnik o dopunskom radu (2008) omogućava zaposlenim u ZU
da koriste resurse državnih ustanova u svrhu privatne zarade (večernje
klinike)
- Zakon o zdravstvenom osiguranju:
- čl 57 preskakanje liste čekanja za novac u državnim ZU
- čl 61 vanstandardne usluge koje se naplaćuju od pacijenata ali
koje realno spadaju u apstraktno definisan osnovni paket usluga (čl 45
ZZO)
Iz ovoga su proistekli ekonomski aspekti stemske korupcije
preko legalizacije konflikta interesa u državnom zdravstvu, privatnog
dopunskog rada državnih službenika, uzurpacije državnih resursa
preko privatnih “večernjih klinika”, nezakonitog naplaćivanja lažnih
vanstandardnih usluga, preskakanja lista čekanja za pare, itd. Sve to
je dovelo sa jedne strane do neprihvatljve zdravstvene diskriminacije
siromašnih građana, a sa druge do ogromnog rasipanja u zdravstvu
jer osiguranici dva puta plaćaju istu uslugu. Zbog toga osiguranici
godišnje nepotrebno plaćaju preko 300 miliona evra iz džepa za usluge
u državnom zdravstvu koje već finansiraju preko obaveznog doprinosa
i poreza. Treba naglasiti takođe da je spisak tzv. Vanstandardnih usluga
po čl.61 Zakona o ZO jedan (lecenje od pijanstva, promena pola, lecenje
seksualane disfunkcije, alternativna medicina, pregledi sportista, lečenje
hipnozom, zdravstveni pregled radi upisa u skolu, zdravstveni pregled
radi vozacke dozvole, kozmeticka hirurgija), a sasvim druga lista ovih
usluga u samim zdravstvenim ustanovama, DZ i bolnicama, i to različito
od jednog do drugog npr. DZ.
46
NEKI ASPEKTI KORUPCIJE U ZDRAVSTVU SRBIJE
Tako gradjani placaju ponovo u drzavnim bolnicama ono na
sta imaju pravo i što su vec platili kroz doprinos od 12,3%, ali sada u
gotovini, mimo tokova redovnog platnog prometa.
“Osnovni paket usluga” koji ide na teret obaveznog osiguranja nije
precizno definisan što onda omogucava krajnje rastegljivo formiranje
liste i cene tzv.”vanstandarnih usluga” od strane UO i direktora drzavne
ustanove, pa na taj način i preskakanje liste čekanja za određenu uslugu iz
paketa obaveznog osiguranja za novac u takozvanom dopunskom radu.
Cenu “vanstandarnih usluga” formira direktor i UO drzavne ustanove.
Direktori i UO bolnica imaju diskreciono pravo u odlučivanju koje će
usluge pružati i naplaćivati od građana (čl 161 Zakona o zdravstvenoj
zaštiti) na taj način, i zato se često razlikuje spisak tih usluga od bolnice
do bolnice. Postoji niz primera, kako u primarnoj zdravstvenoj zaštiti
tj. Domovima zdravlja (npr. Ultrazvučni pregled srca ili stomaka itd),
tako i u bolnicama gde se to ne odnosi samo na najteže bolesti, kao
što su maligne ili kardiovaskularne. Ove su najkurentnije jer se radi o
zivot i smrti, ali to je u svim specijalnostima, npr. ortopediji (operacije
kukova i kolena npr. sa stavljanjem proteza), ginekologjji (epidural...),
oalmologiji (operacija katarakte, glaukoma itd...)...
U prilog tome govori i podatak o iznosu u gotovini naplaćenog
od građana u drzavnim ustanovama tj. „sopstvenim prihodima“ koji su
bili 27,5 milijardi din tj. Oko 350 miliona eura u 2008g.
Dakle, u periodu 2004 – 2008. god. od građana naplaćeno
preko 101 milijarda dinara, odnosno preko milijarde evra „sopstvenih
prihoda“ po ovom osnovu u državnim ustanovama koje se finansiraju
iz bzdžeta!. Paradoksalno, taj iznos je naplaćen i utrošen POTPUNO
IZVAN SISTEMA JAVNIH FINANSIJA. Iako je na tu činjenicu
rukovodstvo RZZO bilo više puta javno upozoravano, do preduzimanja
mera za otklanjanje rasipničkog mehanizma dvostrukog plaćanja nije
došlo uprkos velike štete kako finansijske zbog duplog plaćanja iste
usluge tako i zdravstvene, jer potencira diskriminaciju siromašnih
pacijenata. Takvo postupanje otvara pitanje trošenja ovako prikupljenih
„sopstvenih sredstava“ u ZU jer bi po važećim poreskim zakonima
morale biti tretirane kao i svaki drugi poreski obveznik. Međutim, kako
je uredbom od avgusta 2010. ukinuta obaveza izdavanja fiskalnih računa
u državnim ZU, pitanje je kako je moguće iskontrolisati koliko je novca
realno prijavljeno, jer se građanima ne izdaju fiskalni već obični blok
računi.
Zato je i mogla da se desi situacija poput prodaje mesta na listi
čekanja za zračenje u Institutu za onkologiju Vojvodine: od avgusta 2009.
godine široka javnost je preko medija, a od strane udruženja pacijenata
upoznata sa informacijama o Institutu za onkologiju Vojvodine (IOV);
apeli su upućivani Ministarstvu zdravlja i drugim vladajućim strukturama
bez efekta, tako da svi pokušaji da se to zaustavi nisu uspeli, i to je polako
47
Dragana Jovanović
zataškano krajem 2009g. Mi smo zajedno sa udruženjem pacijenata
ponovo pokrenuli pitanje dešavanja u IOV direktno prozivajući bivšeg
ministra; zatim smo uporno tražili, zahtevali ispitivanje njegove kao i
odgovornosti rukovodioca IOV i to kako preko raspoloživih medija tako i
direktnim pismom Predsedniku Republike, premijeru, ministru policije
i ombudsmanu. Prema dokumentaciji predatoj jula 2010g Odboru za
zdravlje i porodicu Narodne skupštine као i našem udruženju, kod 450
inostranih osiguranika sprovedena je radioterapija na osnovu Ugovora
koji je potpisalo rukovodstvo ove ustanove sa inostranim osiguranjem
uz visoku finansijsku nadoknadu. Saradnja sa stranim osiguranjem
odvijala se uz odobrenje Ministarstva zdravlja!, suprotno zakonskim
propisima koje je upravo ovo ministarstvo i kreiralo 2005g. S obzirom
na činjenicu da u Srbiji ne postoji dovoljno radioterapijskih kapaciteta,
realizacija ovakvog Ugovora imala je za posledicu istovremeno ukidanje
prava na blagovremeno lečenje od malignih bolesti za isti toliki broj
domaćih pacijenata, građana Republike Srbije.
Tako postoji dakle tzv. mala korupcija (primanje ili uzimanje
mita) i krupna,velika korupcija koja je sistemska i utkana je u naš
društveni sistem kroz loše zdravstvene zakone, kao i kroz zlupotrebe
putem javnih nabavki na nivou ne samo zdravstvenih ustanova, već na
nivou zdravstvenih vlasti -epicentar krupne korupcije u zdravstvu su
godinama već bili Ministarstvo zdravlja i RZZO.
Javnost nije dovoljno upoznata sa korupcijom i nepravilnostima
u srpskom zdravstvu, ili bolje rečeno, namerno nije upoznata na pravi
način. Osnovni razlog je sofisticirana cenzura kojom se stalno skrece
paznja sa kompleksnih ali zato najopasnijih formi korupcije - a to je
sistemska korupcija, na one najbanalnije (takođe važne ali daleko od
jedine) - primanje mita, koje građani neposredno zapažaju. Umesto da
se ukazuje na dugogodišnju partijsku podršku korupciji u zdravstvu
s obzirom da je ova oblast po svoj prilici i veliki izvor nelegalnog
finansiranja političkih stranaka, naravno uz lično bogaćenje kadrova,
najviše se priča kada se uhapsi lekar zbog 200 evra mita. To jeste jedan
takođe veoma važan vid korupcije, ali daleko od toga da je on taj rušilac
normalnog funkcionisanja zdravstvenog sektora. On je posledica
(namerno) ustoličenog koruptivnog sistema u sektoru zdravstva. Naime,
istovremeno, preko skrivenijih koruptivnih kanala odlivaju se stotine
miliona evra ali je to za javnost dobro čuvana tajna. U tome i leži razlog
sistemske korupcije i održavanje stalne mistifikacije oko načina borbe
protiv ove kriminalne pojave.
Tako je godinama usavršavana tehnika uključivanja u poslove
samo sigurnih, pouzdanih saradnika/partnera, prijatelja, rođaka...
Stvoren je zatvoreni krug koji se grčevito drži zajedno, u skorije vreme i
u bojazni od tzv. Domino efekta tj. ako padne jedan, padaju i ostali. Stoga
je obračun sa neistomišljenicima ili onima koji prete ovom hermetičkom
sistemu svakako surov.
48
NEKI ASPEKTI KORUPCIJE U ZDRAVSTVU SRBIJE
Zato stalno i naglašavamo da borba protiv korupcije u zdravstvu,
zbog postojećih političkih blokada usled velikih privatnih i stranačkih
interesa ne bi bila moguća bez snažne podrške i solidarnosti EU sa
građanima Srbije.
Koliki su pokušaji da se stvari prikažu drugačijima no što jesu,
primer su i „procene“ o ukupnoj potrošnji u zdravstvu: s obzirom da ne
postoji uniformna i proverljiva metodologija koja bi obuhvatila izvore
finansiranja iz javnih prihoda i iz privatnih izvora, izjave o ukupnoj
potrošnji za zdravstvo variraju od 6% bruto domaćeg proizvoda(BDP-a)
po bivšoj direktorki Republičkog zavoda za zdravstveno osigunje (RZZO),
preko 8,2% po bivšem ministru zdravlja do 10,6% po Svetskoj banci što
što predstavlja razliku od 1,2 milijarde evra. Procena Svetske banke je
najrealnija, što svrstava Srbiju u grupu zemalja sa najvećom potrošnjom
za zdravstvo u Evropi. Porast troškova za zdravstvo u protekloj deceniji
bio je eksplozivan s obzirom na to da je rast budžeta RZZO kao najvećeg
finansijera bio više godina blizu 25% što je daleko iznad stope rasta
BDP-a i daleko iznad potrošnje za zdravstvo drugih zemalja u tranziciji,
posebno ako se zna da se kapitalne investicije u zdravstvu finansiraju
iz budžeta Ministarstva zdravlja, lokalne samouprave, donacija i inokredita.
Zabrinutost nekih stručnih krugova i široke javnosti zbog
korupcije je itekako opravdana upravo i zbog galopirajuce korupcije u
zdravstvu uprkos i činjenici da je EU donirala oko 150 miliona evra u
projekte koji su trebali da reformišu srpsko zdravstvo. Nedavno je Gallup
media izneo rezultate na zahtev UNDP-a nastavljenog istraživanja na
temu korupcije, gde se i dalje pokazuje rast korupcije u zdravstvu. Još
važnija činjenica proizašla iz te ankete je diskreditacija EU donacija
- raste nepoverenje građana u donacije, a takođe i u NVO. Poljuljano
poverenje naroda u EU kome je EU dala oko 1,3 milijarde evra pomoći,
od toga oko 140 miliona evra za projekte koji su trebali da reformišu
zdravstvo, proizilazi iz činjenice da je značajan broj tih projekata loše
koncipirani i/ili implementirani, ili pak su rezultati projekata izostali/
katastrofalni. Posledice falsifikovanja rezultata i realnog impakta EU
projekata su upravo: diskreditacija EU u srpskoj javnosti, diskreditacija
Srbije u očima EU donatora, velika šteta po zdravstvenu zaštitu građana,
otežana integracija Srbije u EU, kompromitovanje IPA i svih budućih
projekata koje finansira EU, a čija realizacija i kontrola prelaze potpuno
na vladu Srbije u ovoj 2012.godini.
Na našem drugom okruglom stolu Decembra 2010. analizirani
su upravo efekti nekih od tih projekata u zdravstvu finansiranih od
Evropske unije na bazi dokumenata o aktuelnoj situaciji, dokumentacije
prikupljene iz brojnih projekata kao i izveštaja „Ocena međunarodne
pomoći zdravstvenom sektoru Srbije“ nezavisne međunarodne grupe
eksperata Ecorys, iz aprila 2010, dobijenog ljubaznošću administracije
49
Dragana Jovanović
Evropske komisije. Tada je zaključeno da je značajan broj projekata za
koje je EU dala milione evra, a čiji su kreatori i izvođaći bili lokalni
saradnici i koji su trebali da približe srpsko zdravstvo evropskim
standardima, loše koncipiran i/ili implementiran, ili pak su rezultati
projekata izostali /katastrofalni. Pritom su projekti u velikom broju
slučajeva od domaćih izvođača lažno prikazani uspešnim. Zdravstveni
funkcioneri su tada najavili dolazak ali nisu učestvovali na diskusiji
na okruglom stolu. Kolika je politička volja u našoj zemlji za borbom
protiv korupcije ukazuje i činjenica da, nažalost, umesto otvaranja
stručnog dijaloga kojim bi se utvrdile predpostavke otklanjanja uzroka
sistemske korupcije u zdravstvu, ubrzo je usledila agresivna reakcija
tadašnjeg dugogodišnjeg (sada bivšeg) republičkog ministra zdravlja u
medijima i na konferenciji povodom jednog od projekata, gde su NGO
Doktori protiv korupcije nazvani neprijateljskom, protiv-vladinom
organizacijom, omalovažavani i vređani članovi, uz istovremeno
odbijanje navoda iz izveštaja međunarodne ekspertske Ecorys grupe.
A preduslov borbe protiv korupcije u zdravstvu je pre svega postojanje
političke volje za tu borbu I za pritom neophodne institucionalne
promene, najvažnije:promena zakonske regulative,eliminisanje
konflikta interesa i koruptivnih odredbi, demonopolizacija državnih
davaoca i osiguranja RZZO, zaista slobodan izbor lekara, bolnice,
osiguranja, efikasni mehanizmi kontrole javnih nabavki, nezavisnosno
funkcionisanje regulatornih tela, monitoring i evaluacija rezultata
međunarodne pomoći.
Neki od primera projekata u zdravstvu finansiranih od Evropske
unije koji su ili loše koncipirani i/ili implementirani, ili pak su rezultati
izostali/katastrofalni obuhvataje sledeće:
2002– M€ 5.5: Reforma I unapređenje transfuziološke službe
kroz tehničku pomoć I nabavku opreme, sa ciljem jačanja dobrovoljnog
davalaštva krvi. Međutim, koncept projekta je promenjen u odnosu
na prvobitni - odustalo se od najvažnijeg, proizvodnje derivata krvi
(albumina, imunoglobulina...) tj. od unapređenja već postojećeg
programa frakcionisanja plazme, što bi bila velika ušteda za zdravstveni
sistem. Naime, za uvoz derivata krvi godišnje se troši oko 11 mil.e, a
procena EAR je bila da je tada jednokratno ulaganje 2 mil.e dovoljno
da se bi to Institut za Transfuziju nastavio da proizvodi. Nacionalni
centar za frakcionisanje plazme je ugašen, a pri kupovini opreme čak
nisu kupljena specijalna vozila već kombi. Sigurnost po pacijenta koji
prima krv je neizvesna jer npr. u sl. reakcije na primljenu krv koja
neretko biva trojnog porekla tj. Iz tri centra, ne zna se od kog dela ista
potiče? Evidentni su i sl. transmisije bolesti (HIV i HCV). Direktor
Instituta za transfuziologiju od 2001. do 2004.g, je pod činom „moralne
ostavke“, smenjen zbog inficiranja tri pacijenta HIV virusom putem
transfuzije komponenata krvi, koje su bile pogrešno testirane u Institutu.
50
NEKI ASPEKTI KORUPCIJE U ZDRAVSTVU SRBIJE
Tehničku pomoć u Projektu unapređenja transfuziološke službe Srbije
je realizovala firma „Sofreko“ koja se pojavljuje takodje u projektu
rekonstrukcije 4 Klinicka centra (EIB kredit 200 mil.evra).
Ovo je bio predmet razmatranja Odbora za zdravlje I porodicu
Skupštine RS marta 2004. kada im je upućen bio Zahtev za reviziju
ili obustavu tekuće reforme transfuziološke službe Srbije od strane
nekoliko eksperata uz obimnu prateću dokumentaciju. Iz izveštaja sa
sednice Odbora za zdravlje i porodicu se vidi da su traženi odgovori od
MZ upravo u vezi gašenja Nacionalnog centra za frakcionisanje plazme.
Na to je tadašnji ministar zdravlja Tomica Milosavljević tvrdio u svom
odgovoru Odboru za zdravlje I porodicu da to nije dovedeno u pitanje?
A centar je ugašen.
Nema ni nabavke kesa za krv na Nacionalnom nivou! Zakon
o transfuziji donet tek 2010.g! Rezultat reforme je upravo ugroženo
dobrovoljno davalaštvo krvi – često je porodično davalaštvo krvi, a i
neretko slučajevi prodaje krvi o čemu svedoče i oglasi preko novina.
Privatne ZU u kojima se vrše i hirurške intervencije dolaze do potrebnih
količina krvi tako što ih (protivzakonito) kupuju od Zavoda za transfuziju
ili/i pak direktno plaćajući „davaoce krvi“. Nedavno je objavljeno i kako
su bačeni viškovi krvi u Zavodu za transfuziju Vojvodine, što predstavlja
jasnu ilustraciju organizacije transfuziologije na terenu! U privatnim
klinikama stoga uvek ima dovoljno krvi, a u državnim povremeno mora
da se čeka, ili su pacijenti prinuđeni sami da obezbede dragocenu tečnost
(o tome je Predsednik Udruženja dobrovoljnih davaoca krvi Stevo
Požega obavestio vrhove državne vlasti još 2008.g i 2009.g). Svedoci
smo bacanja dragocene krvi u bolnici u Vršcu zbog nepostojanja uslova
za čuvanje krvi (2011g.).
Šta tek reći za slučaj potpuno zdrave, mlade žene koju su lekari
iz Instituta za transfuziju krvi proglasili bolesnom jula 2010g. Rezultati
privatne laboratorije pokazali su da je zdrava. Analize je odmah odnela
u Institut. Nakon dva dana zvao je doktor i izvinjavao se. Rekao je da je
došlo do zamene bočica, zbog čega je rezultat pokazao da ima hepatitis.
Zbog toga, ona više nikada neće moći da dobrovoljno da krv. Kada je
njenom ocu pre šest meseci bila potrebna krv nulte pozitivne grupe, nije
mogla da da krv jer gruba greška, po kojoj ona ima hepatitis, ne može
biti ispravljena, jer su takva pravila Instituta. U toku je sudski proces.
Komentar stručne Ecorys grupe u njihovom izveštaju je da
Nacionalna strategija ne uključuje kreiranje Jedinica za frakcionisanje
plazme, iako je ovo bilo predviđeno projektom. U prilog opravdanosti
postojanja iste na ovim prostorima, dali su u njihovom dokumentu
ponovo, sada 4 predloga za buduću Jedinicu za frakcionisanje plazme
(procena potrebnog ulaganja 13-23 mil.e) što je pogodan projekat za
sredstva WB ili EIB kredit.
51
Dragana Jovanović
Dva projekta vezana za razvoj zdravstvenog informacionog
sistema, 2003– M€ 6.2:...Kompjuterizacija bolničkih apoteka
i zdravstvenih ustanova Srbije...i 2003/4 – M€ 3.6: Razvijanje
zdravstvenog informacionog sistema (ZIS)...Cilj je bio da se napravi
(a) Integrisani Nacionalni ZIS, kvalitetan na svim nivoima koji bi
uključivao slakupljanje (slivanje) podataka, njihov prenos, analizu,
primenu, i (b) Elektronski zdravstveni karton. Projekat je ocenjen kao
skoro katastrofalan, preterano ambiciozan od početka, značajan samo
po definisanju minimuma potrebnih podataka. Postaje “Never ending
story”. Nebrojano puta se raspisuju tenderi za kompjutere, nedavno opet
za 158 DZ, a 17.okt.2010. za 20 bolnica u Srbiji U Beogradu traje par
godina već kontinuirana nabavka kompjutera I (ponekad nepotrebnih)
soverskih programa, uvode se razni Pilot Projekti, međusobno
različiti, u DZ su različiti programi, nekompatibilni međusobno, kao
i u bolnicama gde postoje. Centralizacija slivanja podataka je dakle
nemoguća. Šta tek reći o tome što ključne ustanove za registre oboljenja,
morbiditetne i mortalitetne statistike Republički IJZ “Batut” i Gradski
ZJZ imaju različite, inkompatibilne programe. Na sve to, lokalni
predstavnik Svetske banke početkom 2011g. zvanično izjavljuje da je i
WB dala 32 mil.e u te svrhe, a RM već bilo potrošilo 12 mil.e. Zna se da
je situacija i danas krajem 2012g ne bitno različita.
2002/3 – M€ 2.5 i 2002 – M€ 0.5 : Jačanje kapaciteta Ministarstva
zdravlja da sprovodi zdrastvenu reformu uključujući I pripremu za
implementaciju kredita EIB od 50 mil.e za rekonstrukciju 20+1 bolnice
u Srbiji, kao I kredita EIB od 200 mil.e za rekonstrukciju četiri KC
u Srbiji… Projekt je zahtevao formiranje Projektne Implementacione
Jedinice tzv. PIU Ministarstva zdravlja i njeno osposobljavanje za
pripremu tenderske dokumentacije i sprovođenje...Šta je proisteklo
iz ovakve pripreme? Katastrofalno stanje rekonstrukcija npr. U
Beogradskim KBC-ima, koje traju godinama sa enormno potrošenim
sredstvima i NIPa i Grada (ne samo EIB). PIU i RM Zdravlja je npr.
suprotno Zakonu o investicionoj izgradnji davalo naloge za naknadne i
viškove radova bez da je prethodno obezbedilo sredstva.
Deo izveštaja CIP o rekonstrukciji beogradska dva KBC-a navodi:
“...Investitor (RM Zdravlja) nije dao dobre projektne zadatke.. Manjkava
projektna dokumentacija nije urađena na osnovu tehnološkog projekta
(on ne postoji),.radovima nije prethodila neophodna promena
dokumentacije – stoga ne postoji građevinska dozvola pa samim tim
ne može se dobiti ni upotrebna dozvola i privesti objekat nameni.. Deo
radova na objektu se izvodi samo na osnovu pismenih naloga bez
drugih pratećih I neophodnih dokumenata (protivzakonito). A naloge
za radove davala je protivzakonito PIU MZ bez prethodno obezbeđenih
sredstava za izvođenje istih.. Dolazi do probijanja rokova i povećanja
vrednosti radova.
52
NEKI ASPEKTI KORUPCIJE U ZDRAVSTVU SRBIJE
Slična situacija je i sa nekim drugim bolnicama iz istog projekta o
čemu je više puta pisano umedijima.
Slični problemi su počeli i kad je u pitanju Projekat Rekonstrukcije
4 Klinicka centra Srbije finansiranog iz kredita Evropske investicione
banke - 200 mil e: Kredit ratifikovan Septembra 2008g. Prethodno,2007.
- 1,8 miliona evra potrošeno za EU Projekat JAČANJA KAPACITETA
TERCIJARNE ZZ… Nažalost nije načinjen neophodan MEDICINSKI
TEHNOLOŠKI PROJEKAT ZA IZRADU IDEJNOG PROJEKTA
REKONSTRUKCIJE. Tako je plan projektovanja medicinske i druge
opreme kompletno izostavljen iz tendera za projektovanje, iako se
zna da je nemoguće uraditi glavni projekat bez prethodno predviđene
medicinske opreme? Stoga je i realno da načinjeni idejni projekti osim što
su puno kasnili, nisu odgovarajući, o čemu je mnogo bilo i u medijima.
Slično je prošla i rekonstrukcija Instituta Torlak u okviru već navedenog
projekta Hitne rekonstrukcije 20+1 bolnice u Srbiji:
Predlog strateškog plana za Torlak je bio da postane cenjen
proizvođač GMP-kompatibilnih vakcina i bioloških preparata sa
tržišnom dominacijom u jugoistočnim evropskim zemljama, sa
izvoznim potencijalom, i sa statusom SZO prekvalifikacije za odabrane
proizvode. Analiza je pokazala da je opravdano i perspektivno ulaganje
u uspostavljanje dugoročne proizvodnje vakcine protiv gripa i OPV
(oralna polio vakcina). Odluka je bila na Ministarstvu zdravlja i na
Vladi RS da li će, kao što je bilo navedeno strateškim planom, država
da garantuje najmanje 50% (12 mil.e) investicionih potreba Torlaka da zadrži Torlak kao samostalnu zdravstvenu ustanovu koja proizvodi i
izvozi proizvedeno.
Završena je I faza rekonstrukcije, ali nije bilo dovoljno novca za
II fazu. EIB i WB su davali nadalje finasijsku pomoć za Torlak. Jedan
od ovih projekata je pokušao da osigura održivost pomoći Torlaku
da proizvodi OPV i influenca vakcinu, menjajući tako status Torlaka.
Međutim mišljenje resornog MZ je bilo presudno, da nema dovoljno
investicija da bi se završio započeti projekat proizvodnje OPV.!!!
Rezultat danas je da je puno, uloženo u rekonstrukciju Torlaka, ne
samo od EU već i od WB i EIB kredita, a rekonstrukcija je nezavršena,
Torlak ne proizvodi nijednu od planiranih vakcina, ni za grip niti OPV,
što se neprestano obećavalo. A nekada je izvozio u 120 zemalja sveta i
obezbeđivao 90% sredstava od izvoza.
Sve to iako je procena dve međunarodne agencije bila da bi Torlak
mogao sam i da vrati kredite ako se u njega uloži 12 do 15 miliona evra
i uspostavi proces proizvodnje,. Ali je očigledno nekome u Srbiji bio
veći interes da se uvoze višestruko skuplje strane vakcine, pa da se troši
svake godine oko 100 miliona evra za uvoz vakcina!
Postavlja se pitanje zašto novi pogon za proizvodnju OPV nije
završen nakon uloženih 3,8 miliona evra, od toga 2 miliona evra upravo
53
Dragana Jovanović
iz kredita EIB i još oko 700.000evra iz kredita Svetske banke, kao i 1,8
milion evra iz budžeta. Od SZO dobija nepovratno 1,2 miliona evra
u 2009g. Dakle posle najmanje 3,8 miliona evra uloženih upravo u
rekonstrukciju pogona za proizvodnju OPV za koju je još od 2009g
imao ugovor sa Indijom o izvozu 100 miliona doza za 15 miliona evra
godišnje, (I faza projekta rekonstrukcije iz kredita EIB), rezultat je skoro
nula. Nedostatak potrebne tehnologije proizilazi iz nezainteresovanosti
resornog Ministarstva zdravlja za uspostavljanje proizvodnje ovih
vakcina – dokaz su intervjui još 2009 sa tadašnjim direktorom Instituta
Torlak, zatim sa tadašnjim ministrom zdravlja 2009g T. Milosavljevićem,
kao i nedavni intervju sa sadašnjim direktorom, B.Lazićem - iz februara
meseca 2011. Sindikat je upozoravao na sve ovo u više navrata nosioce
vlasti.
Primer je i „rekonstruisani“ MC Kraljevo (za 6 miliona evra
kredita Svetske banke): Nadzidana zgrada Poliklinike (IV sprat). Taj
četvrti sprat nadgradnje zgrade Poliklinike je fantomski: napravljen je
pre oko 5 godine na ravnom krovu, ima 46 prozora i veličine je oko
1500 kvadratnih metara, okrečen. nikada nije počeo da se koristi Ulaz
je zazidan. Zgrada Interne bolnice, bez dobre statike, je od zemljotresa
2010.g pri potpunom kolapsu konstrukcije, postala neupotrebljiva
i zatvorena. Nepoznanica je samim tim kako su određivani prioriteti
u MZ i kvalitet projekata/ izvođenja rekonstrukcije koja je trebalo da
unapredi zdravstveni centar, s obzirom da je to trusno područje, a što
se jasno pokazalo u zemljotresu 2010g. Nakon zemljotresa je u Politici
objavljena izjava direktorke Republičkog Seizmološkog zavoda da neko
mora da odgovara za projekat i/ili rekonstrukciju MC „Studenica“ koji
je pretrpeo neočekivana oštećenja.
Rezultati jačanja kapaciteta Ministarstva zdravlja trebalo bi
takođe da podrazumevaju pre svega sposobnost sagledavanja prioriteta
zdravstvene zaštite, samim tim i pitanje organizacije i nabavke opreme
za onkološke službe u Srbiji. Za to je urađen projekat restrukturiranja
onkologije u Srbiji za narednih 15g od strane stranih eksperata (Helsinki
CG) još 2004g, upravo imajući u vidu porazne statističke podatke: da
smo među prvima u Evropi po oboljevanju od najčešćih preventabilnih
malignih bolesti, karcinoma grlića i dojke, raka pluća; takođe je već
godinama kod nas značajno veći mortalitet od ovih najčešćih malignih
bolesti jer se otkrivaju u najvećem procentu u jako odmakloj fazi bolesti
upravo stoga što nemamo dijagnostičke resurse niti preventivne skrining
preglede. Trebalo je da dođe 2009.g pa da na bazi praktično istih
epidemioloških pokazatelja poput iz 2002g, kao i činjenice da je kod
nas najveća smrtnost od kardiovaskulnih i malignih bolesti i da svake
godine zato umire oko 32000 stanovnika više nego prethodne tj. Narod
izumire, Vlada Srbije pokrene program „Srbija protiv raka“ i donesu
se Nacionalne strategije za prevenciju i skrining kao i za Palijativno
54
NEKI ASPEKTI KORUPCIJE U ZDRAVSTVU SRBIJE
zbrinjavanje. Međutim godinama već postoji nedostatak kadrova nar.
Radiologa i patologa, kao i opreme za skrining i ranu dijagnostiku.
Poseban problem je nedostatak Radioterapijskih aparata godinama,
iako je za 14 tih aparata koliko nedasteje Srbiji (tj. Oko 50%) dovoljna
suma od oko 30 mil.e što iznosi samo 0,3% sredstava RZZO od 20022009g (13,5 milijardi evra). Palijativno zbrinjavanje je kod nas jedan od
gorućih problem vać godinama iako smo potpisnici Evropske deklaracije
o PZ još 2005g. Mi smo i jedina zemlja u Evropi koja nema hospise.
Strategija o Palijativnom zbrinjavanju je doneta 2008/09g po kojoj će
Centar za PZ biti IORS kad se izgradi u te svrhe dodatni, V sprat IORSa(?). Nedavno je tek započet projekat upravo finansiran sredstvima EU
za Skrining raka dojke i raka grlića.
2004.– M€ 3.8: Razvoj Preventivnih zdravstvenih službi
formiranjem 25 Preventivnih centara u PZZ, uz nabavku odgovarajuće
opreme. Stvarnost je da 25 osnovanih preventivnih centara praktično
skoro i da ne funkcionišu osim neki u delu upitnika i sl. Sa čime I kako
da rade, aparature nemaju? Preventivni i Skrining pregledi se, kao što
svi znaju, ne mogu sprovoditi zbog nedostatka kadra i opreme. Zvanično
je čak pokrenuta inicijativa za “vraćanje Savetovališta za šećernu bolest”
u PZU. Zaključci i preporuke Ecorys grupe: neophodna posvećenost
MZ da forsira i finansira preventivne aktivnosti.
Twin projekat osnivanja ALIMS –Agencije za lekove i
medicinska sredstva, smatra se jednim od najboljih sa aspekta dizajna
I implementacije projekta. Planom razvoja ALIMS-a 2008-2010g bilo je
predviđeno da se zaposli još 34 neophodna saradnika radi regulisanja
sektora zdravstvenih proizvoda u Srbiji, ali, umesto toga oni su otpustili
70 zapslenih! Čime to objasniti? Naime, radi se o neadekvatnom
korišćenju sredstava EU za osnivanje i rad Agencije za lekove i medicinska
sredstva Srbije (ALIMS). Reč je o štetama u zdravstvu koje nastaju zbog
ograničavanja rada ALIMS-a i nedostatka kadra. Navedeni propusti
se pogubno odražavaju na svakodnevnu apotekarsku praksu. Razlog
ovome je centralizacija nadležnosti u Ministarstvu zdravlja koje je zbog
pritiska EU osnovalo ALIMS i prepustilo joj postupak registracije lekova,
odnosno izdavanje dozvola za stavljanje lekova u promet. Kontrolu
lekova u prometu je zadržalo za sebe. Međutim zato se našem tržištu u
prometu nalaze lekovi (koji su prošli registraciju), a čije pakovanje nije
usklađeno sa registracionom dokumentacijom. Zbog ovakvog stanja na
tržištu lekova već godinama vlada haos, a razmere prisustva švercovanih
lekova i posledice njihove primene nisu nikada ozbiljno analizirane.
Zato je o kvalitetu lečenja sa ovakvim stanjem na tržištu lekova teško
govoriti.
Projekat reforme RZZO i finansiranja zdravstva - formiranje
Nacionalnog zdravstvenog računa ili bolje rečeno Fikcije Nacionalnog
zdravstvenog računa. Sistem nacionalni zdravstveni račun postoji u
55
Dragana Jovanović
gotovo svim zemljama sveta. On predstavlja okvir za analizu zdravstvenog
sistema i omogućava da na transparentan način saznajemo koliki su
ukupni rashodi za zdravstvo, promene u strukturi rashoda, ali i kolike su
razlike između zemalja u razvoju. Takođe je i osnovno oruđe za praćenje
učinka reformi u zdravstvu jer nam otkriva ono što bismo svi voleli da
znamo: odakle novac dolazi, gde ide, koja vrsta usluga se pruža i koja
vrsta dobara se kupije. Račun bi trebalo da nam da uvid u to koliko
građani troše iz obaveznog zdravstvenog osiguranja, koliko iz džepa, a
koliko iz dodatnog dobrovoljnog. Na taj način bi se evidentirala svaka
usluga od dijagnostike, terapije do izdavanja lekova.. A obaveza je da
svake godine bude štampan i dostupan svim građanima. Ugovorom pod
brojem 134. Srbija je od Velike Britanije u maju 2002 g . dobila donaciju
od 297.454 evra uz obrazloženje: „Omogućiti vladi Srbije da sprovede
puno sprovođenje i pripremu analize nacionalnih zdravstvenih računa u
skladu sa međunarodnim standardima, naročito sa standardima OSCD“.
Dve godine kasnije, mada se u međuvremenu ništa nije uradilo, Srbija na
ime istog projekta uzima kredit od Svetske banke u iznosu od 130.00 evra.
NZR nije moguć zbog sistemskih promašaja u organizaciji zdravstva. To
je očigledno od 2003. Uprkos činjenicama, simulacija izrade NZR traje
7 godina sa direktnim i indirektnim troškovima. Informacije koje su
proistekle iz ovog nazovi NZR često su korišćene od strane Sektora za EU
integracije i internacionalnu saradnju Ministarstva zdravlja, kao osnova
za planiranje i finansiranje projekata i za dalja naučna istraživanja. Ove
informacije su takođe korišćene u okviru predstavljanja zdravstvenog
sistema Srbije, kako u okviru same zemlje tako i u inostranstvu te i za
ostale vidove komunikacije sa Evropskom komisijom. Dakle, sedam
godina imamo prodaju magle međunarodnim donatorima, koji izradu
NZR zahtevaju kao ključ u kontroli i planiranju potrošnje u zdravstvu i
reformu finansiranja RZZO. Republički zavod za statistiku koji je ključna
institucija za prikupljanje Nacionalnih računa sam konstatuje da ga nema
i da ovaj projekat smatraju neuspešnim zbog opstrukcije Ministarstva
zdravlja. Uostalom, ovakvo stanje odgovara Ministarstvu jer potrošnju
može sistematski da prikazuje manjom nego što jeste i da se time stalno
opravdava postojeće stanje. Dakle, osnovni problem je čak i po izveštaju
koji je 2007. uradila Svetska banka to što je privatni sektor, i kao pružalac
usluga, i kao izvor finansiranja zdravstvene potrošnje, nedovoljno i
nekvaliteno obuhvaćen u Nacionalnom zdravstvenom računu (NZR).
Stoga je prikupljanje podataka za privatni sektor i njegovo uključivanje
u vezane račune ostalo kao jedno od ključnih pitanja kojima je trebalo
posvetiti pažnju.Naravno da se tu ne može ništa uraditi s obzirom da
privatni sektor nije integrisan u RZZO. A ekonomisti procenjuju da
se potrošnja privatnog sektora za zdravstvo kreće na nivou od oko 3
odsto domaćeg proizvoda ili oko 900 miliona evra. Može se zaključiti
da mistifikacija NZR prikriva nepostojanje reforme RZZO i sistema
56
NEKI ASPEKTI KORUPCIJE U ZDRAVSTVU SRBIJE
finansiranja zdravstva, a fikcija NZR podstiče sistemsku korupciju u
zdravstvu
Na kraju još da pomenemo još jedan važan, neophodan aspekt
prave borbe protiv korupcije, a to je zaštita uzbunjivača, tj. tzv. “duvača
u pištaljku”. Svakako da sve što se dešavalo tokom protekle decenije tzv.
“duvačima u pištaljku” odražava upravo prvu i osnovnu stvar, a to je
nepostojanje dovoljne političke volje i moći za borbu protiv korupcije,
što je međutim u koalicionim podelama interesa i međusobnim
uslovljavanjima gde se tim putem neke, ako ne i sve partije I finansiraju,
praktično teško ostvarivo. Zato se na mnoge načine i samo simulira
borba protiv korupcije, pa marginalizuju bitne stvari, a fokusira pažnja
javnosti na periferne, manje važne.
Institucije sistema kao što su Zdravstveni savet Srbije, Institut za
javno zdravlje “Batut”, Lekarska komora Srbije nažalost, najblaže rečeno,
ne vide ove probleme kakvi jesu, pa se čak dešava da lekari koji ukazuju
na problem korupcije bivaju označavani kao problem, ili se pak simulira
odnos prema korupciji tako da se samo daju izjave kad se uhapsi lekar za
par stotina evra mita, a nikada povodom ozbiljnih afera u zdravstvu koje
susvima već poznate: trgovina listama čekanja na radioterapiju, afera
Hitne pomoći idr. Nažalost i važna regulatorna tela kao što je Agencija
za borbu protiv korucije se pokazuju slabašnim u našem društvu.
Poznato je da su, a posle više godina upravo državne institucije
sprečavale rešavanje slučaja Hitne pomoći u Beogradu od 2006.godine
kada je tadašnji direktor HP Dr Borko Josifovski obelodanio aferu
trgovine smrću. Zbog toga je posle nekoliko dana usledila njegova
smena sa mesta direktora rešenjem tadašnjeg ministra zdravlja Tomice
Milosavljevića. Ali se progon ovog uzbunjivača nastavio tako da i pored
jasnih dokaza za ovu aferu: sudski je on progonjen, dobio otkaz 2007g,
morao da ode iz zemlje, da bi tek posle više godina bilo oboreno rešenje
o otkazu.
Zato stalno i naglašavamo da borba protiv korupcije u zdravstvu,
zbog postojećih političkih blokada usled velikih privatnih i stranačkih
interesa ne bi bila moguća bez snažne podrške i solidarnosti EU sa
građanima Srbije u borbi protiv korupcije.
57
Dragana Jovanović
58
MEDICINA REPUBLIKE SRPSKE NA GRANICI IZMEĐU TRŽIŠTA I ETIKE
Ostoja Đukić*
MEDICINA REPUBLIKE SRPSKE
NA GRANICI IZMEĐU
TRŽIŠTA I ETIKE
„O tempora, o mores!“ (O vremena, o običaji!)
(Ciceron)
* Redovni profesor etike na Filozofskom i Medicinskom fakultet u
Banjaluci
59
Ostoja Đukić
60
MEDICINA REPUBLIKE SRPSKE NA GRANICI IZMEĐU TRŽIŠTA I ETIKE
U savremenom svijetu naučno-tehnološki proces je dostigao
neslućene razmjere. Današnja globalizacija je dala neke pozitivne
efekte, naročito na planu trgovine, komunikacija, veza i nekim drugim
segmentima, ali pokazala i Janusovo lice. U ovoj civilizaciji čovjek
se povukao u sebe, razočaran i nemoćan da bilo šta učini. Nije došlo
do moralnog napretka u vrlinama i zbližavanju ljudi, već otuđenje i
dehumanizacija sve više uzimaju maha.
Medicina u današnjem vremenu nalazi se na vododjelnici između
kapitalizma veberovskog usmjerenja i etičkih zahtjeva u kodeksima
i zahtjevima. Na prostorima Republike Srpske i Bosne i Hercegovine
medicina koja se nalazi na granici između trgovine i etike je u još težem
položaju, jer su evidentni negativni efekti robno-novčanih odnosa, nisu
sanirane ratne posljedice, a stižu nove dileme i izazovi. Medicinska
tehnologija je napredovala, ali nedostaje neposredni razgovor i povjerenje
bolesnika i ljekara. U ranije vrijeme ljekar je svojim znanjem, iskustvom
i etikom sve sam rješavao. U nekim teškim slučajevima (koma) o
bolesnicima bi trebalo voditi evidenciju i obavještavati porodicu, a i
u iznenadnom dospijeću unesrećenog u bolnicu nužno je obavijestiti
njegove najbliže. U svim pojavama novih bolesti i ostalih teških stanja
Kodeks medicinske etike mora polaziti od poštovanja ljudskog života,
medicinskih dostignuća i humanističkih načela. Odnos između ljekara i
bolesnika zasnovan na povjerenju i uvažavanju, i od izuzetnog je značaja
za uspjeh u liječenju.
Medicina se u ovom našem vremenu u Republici Srpskoj i Bosni
i Hercegovini nalazi na početku svoje komercijalizacije, gdje reklama
i drugi tržišni elementi dolaze u prvi plan. U vrijeme robno-novčanih
odnosa ljudi se bore za egzistenciju, što ima uticaja na poštovanje Kodeksa
medicinske etike. Situacija sa medicinskom etikom u robno-novčanim
odnosima je još dobra, stanje tendira sve težem i komplikovanijem odnosu.
Kodeks medicinske etike zabranjuje sve negativne i nemoralne radnje
koje mogu da ugroze medicinsku profesiju, ali su i pored toga vidljivi
prestupi i kršenje moralno-etičkih pravila, normi i dokumenata.
Ključne riječi: etika, moral, ljekar, pacijent, bolest, kodeksi,
konvencije, tehnologija, globalizacija, Hipokratova zakletva, tržišna
ekonomija, komercijalizacija, reklama, Kodeks medicinske etike.
U današnjem svijetu dominantno mjesto zauzima evro-američka
civilizacija koja je omogućila neslućeni tehnološki i tehnički razvoj i
zajedno sa japanskom industrijalizacijom i robotizacijom približava se
vrhunskim dostignućima u savremenom svijetu. Sav ovaj tehnološkotehnički progres nije doprinio moralnom usavršavanju, napretku u
vrlinama i bliskosti ljudi. Zaboravljeni su humanizam i renesanasa,
čovjek se udaljio od čovjeka i došlo je do moralnih posrtanja.
Današnja globalizacija je približila zemlje svijeta, ubrzala cirkulaciju
61
Ostoja Đukić
roba, ideja i pameti, svijet je, po Mekluanu, postao globalno selo. U
ovoj novoj civilizaciji čovjek se povukao u svoju ljušturu, otuđio se i
postao samodovoljan sebi, čak je zaboravio svoje najbliže i udaljio se
od Hristovih načela. Uprkos napretku u nauci i tehnologiji, čovjek
je sve više povučen, razočaran, nemoćan i nezadovoljan. Stižu nova
iznenađenja, gaze se ili iznevjeravaju stare humanističke norme. Mnogo
toga, odnosno ogromna većina onog što se danas dešava, svodi se na
robno-novčane odnose, trku za novcem i profitom. Izostaje fenomen
ljudskosti, sve više smo u nekoj moralnoj baruštini bez smisla i nalaženja
nekog humanističkog izlaza. Mondijalizacija u našem vremenu odvija se
bez srca i duše, ogoljela materijalizacija i vesternizacija uzimaju maha.
Mnogo toga tradicionalnog što je davalo punoću i smisao života je
isčezlo, a nije izgrađeno nešto novo i humanije.
Kineski filosof Mencije je govorio da je čovjek po svojoj prirodi
dobar, dok je Sjin Ceu, japanski Đunši isticao da je ona loša. Prema
Jangu Sjungu čovjekova priroda je i dobra i loša, ali Sju Šiju, suprotno od
toga, iznosi da čovjekova priroda nije ni dobra ni loša. Ipak, ne postoji
smrtnik da je bezmoralan i potpuno nemoralan. Čak su neki stari
mudraci smatrali da u svakom čovjeku leži opasna zvijer, ali je treba
umilostiviti i pripitomiti da ne čini loša djela i ne ugrožava sopstveni
život čovjeka i druge oko njega ili čak dalje od njega. Po tumačenju zena
čovjek nema ni dobru ni lošu, već ima buda-prirodu. U čemu se sastoji
teorija buda-prirode? „Teorija buda-prirode dozvoljava nam da vidimo
izvor moralnosti. Prvo buđenje buda-prirode u čoveku jeste sam početak
moralnosti, i ljudski etički napredak jeste postepeno proširivanje
iskazivanja prirode u delu. Bez toga je moralnost nemoguća za čoveka.
Bez toga moraju biti uzaludni ne samo moralna kultura ili disciplina,
već i obrazovanje i društveni boljitak. Opet ova terija adekvatno
objašnjava etičke činjenice da je moralni standard podložan promeni
u različitim periodima i u različitim mestima, da su daobro i zlo toliko
međusobno isprepleteni, i da nekad zlo iznenada postaje dobro, a dobro
sasvim neočekivano postaje zlo. Prvo, nije potrebno reći da standard
moralnosti raste proporcionalno sa razvojem buda-prirode ili stvarnog
sopstva, i da se u različitim vremenima i na različitim mestima pojačava
i proširuje.“1
Kao što je vidljivo, istočni svijet se okreće duhovnosti, humanizmu,
usavršavanju i traži najbolji put za usavršavanje ljudske prirode.
Zapadni naučnici uočavaju dekadenciju i nihilizam,
antihumanističke tendencije i druge retrogradne tokove. Velike kritike
savremenoj civilizaciji uputili su Niče, Šopenhauer, Kjerkegor i mnogi
drugi filosofi. Martin Hajdeger nas upozorava na polje ljudskog znanja:
„Nijedno doba o čovjeku nije znalo toliko mnogo i toliko različito“.
1
Kaiten Nukarija: Život samuraja: studija o filosofiji i disciplini zena u Kini i Japanu,
„Liber“•“Zubra“, Beograd, 2006., str.125.
62
MEDICINA REPUBLIKE SRPSKE NA GRANICI IZMEĐU TRŽIŠTA I ETIKE
Međutim, i sam ovaj veliki njemački filosof bio je svjestan žrtava koje
je čovječanstvo dalo na svom putu, nastojeći da stvori blagostanje i
olakša život čovjeku, doprinese razvoju humanizma i nauke i tehnike u
dobrobitne svrhe. Ipak i ovom filosofu se ne može zaboraviti neslavna
prošlost. Čovjek je bio uvijek, a pogotovo danas, velika zagonetka,
povukao se u neki svoj svijet pun razočarenja i neizvjesnosti. On je
neprestano podstaknut unutrašnjim i spoljašnjim promjenama. Previše
se očekivalo od naučno-tehnološkog progresa na pragu 21.vijeka.
Dostojevski je optimistički izjavio: „Ljepota će spasti svijet“, ali je ta
humanistička vizija sve više gubila svoje pouzdanje i ustupala mjesto
rezignaciji i negativnim trendovima. Za današnji svijet i sve ono što se
dešava u njemu karakteristična su ova određenja: „U današnjem svetu,
uz pragmatično ponašanje, zlo je postalo velika vidljiva sila. Svet je pun
agresije, suprostavljenih interesa, kontrasta i kontradikcija. Običnom
čoveku nije lako da se snađe u njemu. Manipulativna psihologija ga
izluđuje. Nude mu se brojne i toliko različite informacije o istim stvarima
i istim događajima. Lansirane istine su teške magluštine. Tim više je i
unutrašnji čovekov svet nedokučiv, a čovek današnjice je sve više zagledan
u sebe i nepoverljiv prema svetu. Nema sumnje da je unišen genetičkim
inženjeringom, tehnološkom revolucijom i nesrećnim progresom koji
prekraja život dat nam od prirode.“2
Situacija na kraju prošlog vijeka je postala gora i teža nego ikad
ranije. U svijetu su prisutni sukobi, neokolonijalizam, pa čak neke
neofašističke, neoliberalne i osvajačke tendencije. Amerika je, uz
pomoć NATO alijanse, postala globalna sila koja nastoji da zagospodari
cijelim svijetom pa je na svom putu osvajanja i rušenja ranijih sistema i
institucija uništila mnoga materijalna i duhovna dostignuća u današnjoj
civilizaciji. Došlo je do sunovrata morala, raznih moralnih izopačenosti
i dvojnog morala. Povećala se atomska prijetnja čovječanstvu i planeti,
a uvedeni pojam „civilizacionizma“, koji je trebalo da označi prednosti
jedne civilizacije nad drugom, nije dao svoje praktične i pozitivne
efekte.
Civilzacija nam nije donijela sreću, napredak, miroljubive
tokove razvoja i saradnju među državama i narodima na usvojenim
i osvjedočenim principima, deklaracijama, kodeksima i drugim
dokumentima Ujedinjenih nacija, nego je došlo do ubijanja ljudi,
nečuvenog rušenja velikih djela i dostignuća čovječanstva, što može da
dovede do ekološke i nuklearne katastrofe.
Na prostorima Republike Srpske i širim srpskim prostorima
izražene su negativne tendencije koje se dešavaju u savremenom
svijetu. Nedavno završeni rat doveo je do velikog broja poginulih i
ranjenih boraca i civila. Povećala se brojnost ratnih vojnih invalida,
2
Dimitrije Milovanović•Srđan Milovanović: Etika savremenog sveta na početku veka, Institut za
psihijatriju, Kliničkog centra Srbije, Beograd, 2005., str.111-112.
63
Ostoja Đukić
porodica poginulih boraca, izbjeglica i raseljenih lica. Izgubljeni su neki
tradicionalni srpski prostori i krajevi u kojima su Srbi bili većina i do
sada ih kroz istoriju nisu napuštali. Srbi nikad u dugoj tradiciji nisu u
tolikoj mjeri napustili svoje ruralne prostore da su mnoga sela i prostori
koji su bili manje naseljeni ostali prazni i napušteni. Nastala je trka za
nekim lagodnim gradskim životom, a provedena privatizacija dovela do
ukidanja mnogih preduzeća ili do smanjenja zaposlenih u preostalim
do simboličnog i zanemarljivog nivoa. Razvijala se jedna vrsta narodne
filosofije i napuštanja seoskog života i kulture koja je dominirala u
srpskom narodu.
Materijalizam, egoizam, podređivanje života interesu i korisnosti
su postali osnov svakidašnjeg življenja. U ranijem periodu bio je prisutan
socijalistički moral i jako izraženi patrijahalni moral koji je bio čuvar
srpske tradicije, kulture i običaja. Poslije rušenja bivše federalne zajednice
došlo je do moralne konfuzije. Razvijala se jedna vrsta kapitalističkog i
elitističkog morala, dok su na drugoj strani siromašni, nezaposleni, oni
koji se odriču zemlje, sela i tradicionalne poljoprivredne proizvodnje,
pa postaju egzistencijalno ugroženi i izgrađuju posebnu vrstu morala.
U uslovima demokratizacije i prestrukturalizacije stvorene su mnoge
strane, pomodne i kontraverzne koncepcije društva, gdje je nemoguće
sagledati sve moralne probleme, izazove i dileme koji se javljaju i traže
razrješenja. Stvaraju se nove moralno-etičke koncepcije, odnosi, pravci
i orijentacije koji negativno utiču na društvo i tradiciju, povećavaju jaz
između bogatih i siromašnih i narušavaju tradicionalno poimanje morala
i pravednosti. Moralna kriza je posebno izražena, pored ekonomske,
političke, privredne, duhovne, kulturne i šire društvene. Na svim
prostorima gdje Srbi žive javio se moralni vakuum i moralna izmaglica
koji su doveli do napuštanja tradicionalnog morala, a novi nije izgrađen.
U pogledu morala naše je društvo „čardak ni nan nebu ni na zemlji“.
Moramo imati potpuno u vidu da su ljekari i ostalo medicinsko
osoblje u najvišem smislu zastupnici humanizma i etičnosti pa ne mogu
ostati izolovani i neobuhvaćeni svestranom društvenom i moralnom
krizom koja stihijski ruši fundamentalne norme čitavog društva, gdje je
obuhvaćena i medicinska nauka u svim svojim domenima. Došlo je do
velikih, skoro epohalnih promena u savremenoj medicini, posebno u
medicinskoj praksi razvijenih zemalja u svijetu, što su nastojale da slijede
male i nerazvijene zemlje i narodi, tako da je čovječanstvo u posljednje
vrijeme pobijedilo neke neizlječive bolesti. Na taj način je opšta etička
filosofija dobijala nove dimenzije i tretman u oblasti svih medicinskih
nauka i njihovoj naučno-istraživačkoj djelatnosti.
Kada se govori o medicinskoj etici, onda ne možemo polaziti od
nihilističkih i negatorskih tendencija. Ona postoji od antičkog svijeta
do naših dana. Drugo je pitanje koliko i kako se poštuju etičke norme u
nekom društvu ili u kriznim vremenima.
64
MEDICINA REPUBLIKE SRPSKE NA GRANICI IZMEĐU TRŽIŠTA I ETIKE
U ranijim vremenima nije bilo savremene medicinske opreme za
dijagnozu i otkrivanje bolesti, nego ljekar svojim znanjem, umješnošću,
etikom i iskustvom sticao povjerenje pacijenta. Sam je, ponekad uz
pomoć pacijenta, dolazio do zaključka o kojoj se bolesti radi. Danas
se, polazeći od laboratorije, ultrazvuka, CT-a, magnetne rezonance,
dijagnoza lakše i brže uspostavi, ali izostaje razgovor između pacijenta
i ljekara koji je izraz povjerenja, bliskosti i razumijevanja. Savremena
tehnika učinila je ljekara neosjetljivim za ovaj razgovor i uspostavljanje
kontakta povjerenja. Ovi pregledi su skuplji, ali su efikasniji i doprinose
velikom napretku liječenja, ali izostaju etički sadržaji.
Kada se bolesnik nalazi u komi i boravi u bolnici dvadeset i više
dana, često se ovaj slučaj smatra završenim i ne posvećuje mu se dovoljna
pažnja, premda je potrebno provjeriti stanje i nešto preduzeti ukoliko
je neophodno ili konstatovati da je stanje isto, lošije ili se poboljšava.
Medicinsko osoblje, prvenstveno ljekar i sestra, u ovakvim slučajevima
treba da budu na visini etičkog zadatka. Brzina, razni drugi poslovi i
novi pacijenti odvlače pažnju od ovih teških bolesnika u komi pa se
to prepušta Bogu i slučaju. U ovakvim situacijama nužna je pojačana
komunikacija sestre i doktora u praćenju stanja, pokušaj uspostavljanja
kontakta i češće kontrole stanja ovih teških bolesnika. Pitanje je koliko se
o ovim slučajevima izvještava porodica. U ovakvim okolnostima nužno je
preduzeti sve etičke mjere, umiriti savjest i konstatovati da je postupano
ljudski i poduzeto sve što je bilo moguće. Dešavaju se takve situacije kad
ljudi dožive neke iznenadne udare, velike povrede ili nesreće na poslu,
ili na drugim mjestima. Često hitnim putem dospijevaju u medicinske
ustanove. Porodica se na vrijeme ne obavijesti da je takav bolesnik stigao
u bolnicu. Dešavalo se da povrijeđeni umre, a porodica nije ni znala
šta se desilo sa njenim članom. Izostalo je možda posljednje viđenje i
oproštaj od najmilijih. Nedostajala je komunikacija koja bi ublažila bol i
tugu za nastradalim.
Da li je napretkom društva i medicine napredovala etika?
To se najbolje može uočiti na granici etike između civilizovanog i
necivilizovanog društva. U malim sredinama, plemenskim zajednicama
i necivilizovanim društvima solidarnost je veća, dok se u bogatijim
društvima i većim sredinama zamrzava, zanemaruje ili ne poštuje
kodeks etike i gubi solidarnost. Pred istim se zagonetkama i dilemama
čovjek nalazio u antičkom svijetu, izuzimajući tehničko-tehnološki,
kao i danas. Priroda čovjeka i njegov mentalni sklop nisu se izmijenili,
niti je konstatovano da je civilizovan čovjek postao bolji. Naprotiv, ima
tvrđenja da je čovjek postao opasniji za druge ljude i čak samog sebe.
Što se tiče poštovanja etičkih kodeksa, pravila i normi u Republici
Srpskoj i Bosni i Hercegovini pa i šire zavisi od vremena u kome živimo,
društva kojeg izgrađujemo, nivoa svijesti pojedinih ljekara i ostalog
medicinskog osoblja, statusa u kome se nalaze pomenuti subjekti,
65
Ostoja Đukić
mogućnosti obezbjeđenja egzistencije, a kod nas i od međunarodnih
faktora, koji na neki način utiču na rad ljekara i medicinskih ustanova.
U naše vrijeme u većini medicinskih oblasti uvedena je privatna praksa
pa uzimaju maha konkurencija i reklama, gdje se nastoje obezbijediti
sredstva za egzistenciju. Presudan je kvalitet usluge i čim pacijent osjeti
da je nezadovoljan, potražiće uslugu na drugoj strani.
Kodeks medicinske etike u ovo savremeno doba izgubio je mnogo
od starog sjaja i ugleda, često u ponašanju i poštovanju odredbi ovog akta
pojedini ljekari nisu na visini, ali mnogo toga treba tražiti u savremenoj
medicini i njenom tehnološkom razvoju.
Ono što ljekar mora imati u vidu i što ga krasi u svakom vremenu
su odgovornost, iskrenost prema svojim pacijentima, skromnost,
saosjećanje, krotost, dostojanstvo, neizraženi neki posebni materijalni
zahtjevi i želja da se unesrećenom i bolesnom pomogne. Kada je uvedena
tržišna privreda, dolazi do promjena odnosa u društvu. U prvi plan
izbijaju novčani odnosi pa su često etičke i još neke osobine u drugom
planu. U takvim situacijama dolazi do raskida između individualne i
kolektivne svijesti, opada motivacija za timski rad i svako angažovanje
koje ne podrazumijeva materijalnu nadoknadu. U medicini se najveći
nered čini i duša gubi kada se uvede novčana masa u opticaje, odnosno
kada se uspostave robno-novčani odnosi. I upravo u takvim odnosima
nastupa dehumanizacija, gubi se duhovnost i osjećaj za ljude koji pate i
boluju: „Dakle, vrlo je aktuelna, a postojećom moralnom degradacijom
posebno naglašena dehumanizacija medicine prouzrokovana njenim
bezobzirnim merkantilizmom. Međutim, etika se ne može vrednovati
novcem. Zarada i bogaćenje na ljudskim nesrećama, poput bolesti i
povreda, uvećavaju se poput snježnih lavina. Pojedincima, materijalno
izobilje nadoknađuje ubogu duhovnost i pomaže im da u moralnoj
oskudici udobno žive. Ukratko, odluka o načinu liječenja treba da se
zasniva isključivo na uvjerenju o poboljšanju bolesnikovog zdravlja, a
ne na veličini novčanog stimulansa.“3
Tehnologija omogućuje pacijentu da na relativno brz i efikasan
način bude obaviješten o svojoj bolesti i stanju čitavog organizma.
Ove nove tehnike prikupljanja podataka o bolesniku i njegovoj
bolesti, zahtijevaju od ljekara obavezu stalnog usavršavanja, praćenja i
informisanja o dostignućima u medicini i dijagnostici. Tu najviše iskustva
imaju anglosaksonska i japanska medicina pa su dragocjena iskustva iz
ovih medicina na visokom tehnološkom nivou i prilagođavanje našim
potrebama i mogućnostima. Često u ovakvim uslovima liječenje nije
efikasno, jer tehnologija „udaljuje ljekara od pacijenta“. Izostaju riječi
utjehe, topline, prisan kontakt, međusobno povjerenje i mnogo veće
posvećenje liječenju i brizi za zdravlje bolesnika nego što se posvećuje
3
Dragutin P. Vukotić: Etičke kontroverze u medicini, Crnogorska akademija nauka i umjetnosti,
Podgorica, 2000., str. 69.
66
MEDICINA REPUBLIKE SRPSKE NA GRANICI IZMEĐU TRŽIŠTA I ETIKE
statističkim podacima i ishodima raznih pretraga. Ljekar liječi riječju,
kontaktom, pogledom, razgovorima i davanjem savjeta. To ljekari sa
istoka daleko bolje osjećaju i primjenjuju.
Na prostorima Republike Srpske i BiH pred javnost i medicinske
ustanove u novije vrijeme izbijaju složena, do kraja komplikovana
i odgovorna medicinska pitanja, te mnogi nerazjašnjeni fenomeni
medicinske prakse ili oni pred kojima se ranije nalazio ljudski rod
pa su sada došli u epicentar i traže svoje etičko rješenje i postupanje
u datim situacijama. Svi ti složeni medicinski zahvati, liječenja,
postupci, ponašanja, pouke i preporuke odnose se na eutanaziju,
probleme i pitanja vještačkog prekida trudnoće, eksperimentisanje sa
embrionima, kloniranje, presađivanje organa, liječenje pod aparatima,
uvoz skupih lijekova, slanje na liječenje u inostrane klinike i slično.
Ova fundamentalna pitanja su u epicentru same etike i zahtijevaju
regulisanje. Mnogo toga smo obezbijedili prevodima i boravkom naših
ljekara u inostranim klinikama, ali još toga mora da se usavršava i
prilagođava okolnostima u kojima mi živimo i radimo, ali je glavno da
se spasavaju ljudski životi i poštuju usvojeni i dograđuju novi kodeksi
gdje nedostaju. U našoj medicinskoj praksi kodeks obrađuje pitanja
koja se tiču eksperimenata na čovjeku, ali pitanju eksperimentisanja
na embrionima nije posvećena pažnja pa se pristupilo regulisanju i
prevazilaženju ovog problema. Kodeks medicinske etike mora polaziti
od poštovanja ljudskog života i da se to čini na dostojanstven i human
način od početka do završetka trajanja. Na ovu problematiku upućuje
Konvencija o ljudskim pravima i biomedicini održanoj u Ovijedu
u aprilu 1998. godine. U kompleksu ovih pitanja važno je da svetinja
bude i nerođeni život i da materinstvo bude iznad prava na pobačaj. U
ovim kodeksima, pravilima, konvencijama i svim drugim dokumentima
osnovno je da se u svim slučajevima sačuva svjesni ili nesvjesni ljudski
život. Svakako, kodeksi se poštuju, izuzev previda ili neke zloupotrebe.
U posljednje vrijeme natalitet stalno pada, a abortusi su u stalnom
porastu. Društvo smo i narod kome preti izumiranje. Ovdje je u pitanju
medicinska etika, poštovanje njenog kodeksa i analiza ostalih faktora
koji utiču na porast stanovništva. Vodi se računa da ne dođe do trgovine
embrionima, što bi moglo imati neželjene posljedice. Nije isključeno da
se mogu desiti i neke nedozvoljene transakcije.
Odnos između ljekara i bolesnika treba da bude takav kao da je
ljekar brižan otac bolesniku i da snosi odgovornost za njega i da svi ti
odnosi počivaju na uzajamnom povjerenju i uvažavanju. Pojavljuje se
ono što je daleko od tradicionalnih vrijednosti i odnosa povjerenja, što
narušava odnose u našoj medicini. Mnogi posrednici između pacijenta
i ljekara, savremena tehnologija i još neki nepovoljni trendovi uticali su
na izostanak ove značajne komunikacije. Mogu se desiti i oni ljekari koji
svaku svoju uslugu žele da naplate. Negdje i pacijenti željom da unaprijed
67
Ostoja Đukić
osiguraju povoljan tretman, naročito kada je u pitanju bolničko liječenje
nastoje da to što prije riješe. Taj problem najlakše je, za većinu, prevazići
novcem. Priznali mi to ili negirali, medicina se u ovo doba nalazi na
početku svoje komercijalizacije. Zavisi dokle će, kuda i kako ići dalji
tokovi. Kodeks medicinske etike zabranjuje ove negativne trendove, ali
se sporadični slučajevi dešavaju i mogu da ugroze ovu profesiju. Ne bi
se ovo ni dešavalo ovako da nije nastupila sveopšta kriza, niti bi se ovi
problemi pominjali. Doduše, privatna praksa je otvorila novo poglavlje
u Kodeksu medicinske etike; potrebno je uzeti u obzir vrijeme, okolnosti
i ostalo što je važno za tržišno privređivanje da bi se etički regulisala
medicinska praksa.
Za efikasno funkcionisanje sistema zdravstvene zaštite nužno
je da se iz godišnjeg budžeta zemlje izdvoje značajna sredstva. Uvijek
su rukovodioci i ljekari u ovim ustanovama bili uskraćeni za značajna
sredstva i morali su da se snalaze i sredstva obezbijede sami po principu
„ako hoćeš da živiš, snađi se“. Ljekari su u izuzetno teškim situacijama
morali da se snalaze i odstupali od etičkih principa da bi riješili problem
dobijanja novca, mnogi se rijetko ili nikako nisu odlučivali na ovaj
korak.
Može li se kriviti ljekar što je brzo zaboravio Hipokratovu zakletvu?
Ovo su kompleksni problemi i kad se riješi pitanje egzistencije, može se
govoriti o poštovanju zakletvi i kodeksa. U vremenu tržišne ekonomije
ljudi se bore za preživljavanje i egzistenciju. Neki smatraju da bi se sa
više novca liječilo bolje, ljekari bi bili savjesniji, što ne mora biti slučaj.
Međutim, u jednom društvu ljekar mora da ima dostojanstvo i da bude
plaćen za svoj težak, stručan i odgovoran rad. U narodu se čuje da
ljekara-humanistu zamjenjuje ljekar-ekonomista. Ovdje dolazi u pitanje
primjena Kodeksa medicinske etike, a s druge strane, obezbjeđivanje
egzistencije. U tržišnoj utakmici karika će pucati tamo gdje je tanja. Sve
se počelo uklapati u robno-novčane odnose. Situacija sada i ne izgleda
toliko teška i neetična koliko može da postane.
Šta će se desiti ako izostane pozivanje na Kodeks medicinske etike?
Jasno je šta će nastati kada se on prestane poštovati. Kriza u zdravstvu
se uvijek u posljednjem času prevazilazi. Ljekari i medicinsko osoblje
samo umijećem i krajnje racionalnim putem prevazilaze ovo stanje u
zdravstvu i ogromna većina zdravstvenih radnika postupa u skladu sa
Hipokratovom zakletvom i ostalim odredbama medicinske etike. Zahtjev
je da oni koji pripremaju lijekove budu spokojni, čista srca i trpeljivi, te
prodaju prave i prirodne lijekove, a ne da nam serviraju vještačke i neke
zamjene pravim lijekovima. U farmaceutskoj industriji pojavljuju se ljudi
i razni menadžeri koji prate tržište farmaceutske industrije i preporučuju
lijekove prema tržišnim, a ne prema profesionalnim, moralnim i
duhovnim principima. Pored toga,nema dovoljnog sistema kontrole,
proizvodnje, prometa i cijene lijekova i farmaceutskih preparata, premda
68
MEDICINA REPUBLIKE SRPSKE NA GRANICI IZMEĐU TRŽIŠTA I ETIKE
je nešto učinjeno po tom planu, ali nedovoljno s obzirom na entitete i
zajedničku državu.
Da podvučemo još jednom da je s gledišta medicinske etike
najvažniji odnos ljekara i bolesnika: „Glavni sadržaj medicinske
etike nalazi se u moralno-psihološkoj interakciji ljekara i bolesnika.
Ovaj delikatni odnos se zasniva na povjerenju između bolesnika i
zdravstvenog radnika. Budući da se bolesnik u tom međuodnosu nalazi
u podređenom položaju, ljekar treba da ga prihvati sa svim njegovim
manama i vrlinama, uz puno poštovanja, razumijevanja i strpljenja, da
ga pažljivo sasluša i obavi detaljan razgovor. To ne znači da ‘bolesniku
treba dopustiti da se neuljudno ponaša, zahtijevajući privilegovanost’
ili naručujući šta da mu se u dijagnostici uradi ili ordinirajući koji
lijekovi da mu se propišu“.4 Jedna od najvažnijih etičkih kontroverzi
u savremenoj medicini odnosi se na njenu dostupnost bolesnicima
kojima je potrebna.
U posljednje vrijeme se govori i piše o odgovornosti medicinske
ustanove za štetu zbog ljekarske greške. Ovaj problem ima i svoju etičku
dimenziju. Ljekarske greške su ili tehničke prirode (pogrešna dijagnoza
ili tretman) ili se odnose na nepoštovanje prava pacijenta (najčešće se
odnosi na povredu prava informisanog pritiska ili povredu ljekarske
tajne). Napominjem da se u nekim zemljama Evropske unije vodi veliki
broj sudskih postupaka za štete prouzrokovane ljekarskom greškom.
Zagovornici rješavanja ovog problema na našim prostorima kažu:
„Osiguravajuća društva nedovoljno osiguravaju ustanove i ljekare, raste
nepovjerenje u zdravstveni pravni sistem. Rast negativnih trendova
između ljekara i pacijenta se povećava. Latentno se osjeća kriza u
zdravstvenim ustanovama zbog ljekarskih grešaka i hitno treba ispitati
odgovornost za ljekarsku grešku“.5
U klasičnom sistemu osiguranja ljekara zahtijeva se da pacijent
nadoknadu štete mora zatražiti zakonskim putem i dokazati da je u
pitanju ljekarska greška, nemar ili propust. Konstatovano je u raspravama
i izvještajima da veliki broj pacijenata ostaje bez naknade štete, a i
oni koji ostvare odštetne zahtjeve, dobiju nadoknadu nakon nekoliko
godina. Da bi se ova zanimljiva i ne samo zakonska oblast detaljnije i
na nešto izmijenjenim osnovama regulisala potrebno je i zdravstveni
sistem Bosne i Hercegovine uvesti u tzv. sistem obeštećenja pacijenta
bez traženja krivice. To dalje podrauzmijeva donošenje zakona koji će
regulisati ugovor o osiguranju od odgovornosti za učinjenu ljekarsku
grešku. To bi podrazumijevalo uvođenje polisa obaveznog osiguranja
koje predstavljaju finansijsku zaštitu ljekara. Ovaj postupak iziskuje
promjenu Zakona o zdravstvenoj zaštiti i još neke mjere.
4
Dragutin P. Vukotić: Etičke kontraverze u medicini, Crnogorska akademija nauka, Podgorica,
2000., str. 62.
5
Medici.com, br. 47, Banja Luka, 2011.
69
Zoran Radovanović
Svakako, potrebe su i problemi u odgovornosti medicinskih
ustanova za štetu zbog ljekarske greške jako izraženi, sve veći nesporazumi
na relaciji između ljekara i pacijenta u ovom domenu usluga, a
demokratizacija, ljudska prava i slobode insistiraju na zahtjevima
i potrebama građana. Ovakvi i slični složeni problemi zaahtijevaju
izradu osmišljenog projekta, gdje bi se uključilo razmatranje i etičke
problematike.
Hipokratova zakletva je usvojena prije dvije hiljade godina i
štitila je i pacijenta i ljekara, a udaljavanje od nje je opasnost za obojicu.
Tržišna privreda i konkurencija otvaraju prostor za mafijaško-financijsku
oligarhiju i etiku veberovskog tipa, bez srca i duše. To su veliki izazovi
i dileme koji se postavljaju pred savremenu medicinu i zahtijevaju
zakonsko i etičko regulisanje
LITERATURA:
1.
2.
3.
4.
5.
6.
7.
8.
9.
10.
11.
Gregori E. Pens: Klasični slučajevi iz medicinske etike, „Službeni
glasnik“, Beograd, 2007.
Dragutin P. Vukotić: Etičke kontroverze u medicini, Crnogorska
akademija nauka i umjetnosti, Podgorica, 2000.
Jovan Marić: Medicinska etika, Centar za izdavačku djelatnost
Ferijalnog saveza Srbije, Beograd, 2000.
Isuse, tela moga zdravlje: bolesti i isceljenje u pravoslavnom
predanju, priredili Jovan Srbulj • Vladimir Dimitrijević, Versko
dobrotvorno starateljstvo Arhiepiskopije beogradsko-karlovačke,
Novi Sad, 2010.
„Pravoslavlje“, br.951., rubrika „Crkva i medicina“, Beograd,
2006.
Dimitrije Milovanović• Srđan Milovanović: Etika savremenog
sveta na početku HHI veka, Institut za psihijatriju Kliničkog
centra, Beograd, 2005.
Karel Turza: Medicina i društvo (Uvod u medicinsku etiku),
Medicinski fakultet, Beograd, 2008.
Ehlimana Salihbegović: Medicinska praksa i etičko pitanje,
Ministarstvo zdravstva Kantona Sarajevo, Sarajevo, 2008.
Dimitrije P. Milovanović: Medicinska etika, „Naučna knjiga“,
Beograd, 1992.
Medici.com, br. 47, Banja Luka, 2010.
Kodeks medicinske etike i deontologije Republike Srpske.
70
O ETICI I KORUPCIJI U SOPSTVENOM DVORIŠTU
Zoran Radovanović*
O ETICI I KORUPCIJI U
SOPSTVENOM DVORIŠTU
* Redovan profesor na Medicinskom fakultetu, Beograd
Član akademije medicinskih nauka SLD
71
Zoran Radovanović
72
O ETICI I KORUPCIJI U SOPSTVENOM DVORIŠTU
O ETICI I KORUPCIJI U SOPSTVENOM
DVORIŠTU
Opštepoznata je istina da slabašne institucije sistema
zakonomerno vode snaženju neetičnosti i korupcije u društvu. Srbija
je malo kada mogla da se pohvali nezavisnim i snažnim institucijama,
a rastakanje države i kriminalizovani mehanizmi njenog funkcionisanja
tokom poslednjih skoro četvrt veka imali su izrazito pogubne posledice.
Sunovrat se ogleda u značaju koji Evropska unija pridaje fenomenu
korupcije u Srbiji uopšte uzev, a posebno u oblasti zdravstva [1]. Ono
je, bar na nivou percepcije, nesumnjivo korupcijom najkorodiraniji
segment društva, uprkos relativno velikim ulaganjima. Zvanična
statistika ih skoro prepolovljuje jer u svojoj suženoj vizuri previđa,
s jedne strane, teško uočljive tokove društvenog novca usmerene ka
privilegovanim pojedincima i grupama u zdravstvu, a s druge strane,
znatna davanja građana, počev od plaćanja tzv. nestandardnih usluga,
preko podmićivanja, do troškova radi privatne, u zdravstveni sistem
nažalost još uvek neintegrisane zdravstvene zaštite.
Iz uređenog dela sveta se naše necelishodno korišćenje sredstava
i ukupni troškovi za zdravstvenu zaštitu jasno vide, pa je i to jedan od
razloga što se zdravstveni sistem u Srbiji našao na poslednjem mestu
među 34 rangirane evropske zemlje [2]. I dok će još dugo naša sudbina
biti gledanje iz žablje perspektive u leđa čak i susednih država, upadljiv
kontrast predstavlja ugled na strani naših, po članstvu malobrojnih,
ali po uticaju značajnih nevladinih organizacija koje se, isključivo ili
delimično, bave korupcijom u zdravstvu. Tako su prošle godine „Doktori
protiv korupcije“ dobili vrlo prestižnu godišnju nagradu Evropske
mreže za borbu protiv prevare i korupcije u zdravstvu, kao prva takva
organizacija van Evropske unije [3], a Liga za imunizaciju je sprečila
gromoglasno najavljivan nastavak emitovanja serijala jedne povlašćene
medijske kuće o izmišljenim svetskim zaverama čije smo navodne žrtve,
a sve u cilju zaštite „lika i dela“ svog uticajnog donatora.
Organi gonjenja se, u retkim trenucima pokušanih dokazivanja
svrhe svog postojanja, ograničavaju na sitnu korupciju, hapseći po
nekog doktora zbog primanja mita i izazivajući čuđenje među njegovim
kolegama („Zašto baš njega?“. „Kome li se zamerio?“). Mediji to proprate,
a ponekad bezubo i kratkotrajno načnu i problem tzv. velike korupcije
koju čine namešteni tenderi, (ne)javne nabavke i sl. Međutim, o
sistemskoj korupciji, koja ishodi iz nakaradne zakonske regulative i čini
sam koren mnogih problema u zdravstvu, može se čuti jedino na nekim
malo posećenim tribinama i videti na sajtovima njihovih organizatora
(http://pistaljka.rs/; http://www.healthcareanticorruption.org/).
73
Zoran Radovanović
Neetičnost u zdravstvenom sistemu Srbije, kao i u srpskom društvu
uopšte, predstavlja tvrdokornu anomaliju iz oblasti socijalne patologije
koja zahteva dugotrajno lečenje, a perspektive umnogome zavise od
stepena u kojem su moralnom krizom zahvaćeni akademski krugovi,
pre svega Medicinski fakulteti, kao intelektualna i stručna snaga koja bi,
sopstvenim primerom, mogla da nametne čestitije obrasce ponašanja.
Šteta je što praksa ne ukazuje na priželjkivani „isceliteljski“ potencijal
medicinske elite. Za ilustraciju su dovoljna dva ad hoc odabrana, ali
rečita primera.
Uredništvo „Srpskog arhiva“ [4] ovoga leta je proglasilo ništavnim
rad objavljen pre osam godina [5] jer predstavlja prevod tuđeg teksta
s engleskog [6]. U normalnim društvima bi se nečiji pokušaj da do
nastavničkog zvanja na Medicinskom fakultetu dođe tim putem smatrao
izrazito psihopatskim činom, prvi autor bi bio doživotno onemogućen
da pravi akademsku karijeru, a odgovornost koautora bi se rigorozno
utvrđivala. Kada se postavilo pitanje zašto se na Univerzitetu u Nišu
čekalo toliko godina da se slučaj prijavi, usledio je rezigniran odgovor
da je to najmanje od nepočinstava koja se pripisuju nosiocu rada.
Podjednako eklatantan je i primer s Medicinskog fakulteta
u Beogradu. Grupa autora, od kojih su neki stekli visoka akademska
zvanja, preuzela je rad japanskih autora [7] i uz male izmene objavila
ga pod svojim imenom [8]. Pojedinci su to „tuđe perje“ koristili za
sopstveno unapređenje, ne obazirući se na okolnost da se tehnika opisana
u japanskom radu u Srbiji nije koristila, tako da je podvala svima bila
jasna. O njoj je obaveštena i šira javnost [9], ali je izostala reakcija bilo
zdravstvenih, bilo univerzitetskih vlasti.
Interesantno, mada za normalno uho morbidno, zvuči objašnjenje
nekih zvaničnika kako, navodno, ne bi bilo etički kažnjavati pomenute
prevarante, jer „isto rade i svi ostali“. Takvo razmišljanje otkriva
svu poraznu dubinu moralnog ponora u sredini u kojoj dokazano
falsifikovanje dokumenata nije prepreka za pravljenje akademske
karijere, prodaja ispita, čak i kada se službeno konstatuje, ne ometa
napredovanje, napastovanje studentkinja vodi jedino privremenom
oslobađanju od ispitnih obaveza, „obogaćivanje“ sopstvene stručne
biografije tuđim radovima na konkursu za unapređenje biva “kažnjeno”
raspisivanjem novog konkursa uz molbu da se narednog puta pokaže
veća uzdržanost itd.
U situaciji kada nam zdravstveni sistem (istini za volju, poput
sudskog, prosvetnog i dr.) izjeda duboka kriza i kada nam ni akademska
medicinska zajednica nije bolja od svog okruženja, postavlja se pitanje
koliko uspešno odoleva i brani svoj moralni integritet Akademija
medicinskih nauka (AMD) SLD, kao najviša lekarska institucija u
zemlji.
74
O ETICI I KORUPCIJI U SOPSTVENOM DVORIŠTU
Na nedovoljnu otpornost AMD prema manipulacijama ukazuje
izbor dr Jošiakija Omure za njenog počasnog člana. Pristupno predavanje
koje je održao u prostorijama SLD 10. maja 2012. podsećalo je na
nastupe vidovnjaka i odisalo je šarlatanstvom, a otkrilo je mehanizam
promovisanja lažnih vrednosti i obmane u koji je, pored nekih članova
AMD, uključen i privatni univerzitet Megatrend. Razmotrimo detaljno
ovu paradigmatičnu „studiju slučaja“.
Tokom maja i juna 2012 godine, u Beogradu je održan pompezno
najavljivan kurs [10] o dvoprstnom O-prstenskom testu (Bi-Digital
O-Ring Test - BDORT). Sam test navodno ima skoro univerzalnu
primenu („rana dijagnostika hroničnih oboljenja“; „otkrivanje uzroka
oboljenja“; „određivanje“ i „detekcija“ svega i svačega) i izvode ga „dva
lekara“ na način isuviše teatralan i bizaran da bi zasluživao detaljan opis
(slike 1 i 2), ali se valja pozabaviti kursom i onima koji iza njega stoje.
Slika 1. Otvaranje prstena [1]
Slika 2. Klasična tehnika testiranja [1],
pre inovacija „na daljinu“
Prema najavi, kurs pokriva, kako se doslovno navodi, „sve zemlje
Jugoistočne evrope i zemlje Evropske unije“, mogu ga pohađati „doktori
medicine, doktori stomatologije i diplomirani farmaceuti“, a „(p)osle
adekvatne teoretske i praktične edukacije stiče se titula Cert-MD ORT”.
U prevodu to znači „posvedočeni doktor medicine za O-prstenski
test“, a obmana je dvostruka. S jedne strane, u akademskim krugovima
sticanje titule je vezano za naporan rad, pa je nezamislivo da se dobije
75
Zoran Radovanović
pohađanjem kursa, dok s druge strane, diplomirani farmaceut do zvanja
doktor medicine (engleski: MD = medical doctor) može da dođe samo
posle višegodišnjeg studiranja. Dakle, ako je platio 1000 dolara, koliko
košta „titula“, ili je računao da je kasnije među naivnima višestruko
unovči ili je sam bio nepopravivo naivan.
Valja napomenuti da je test prijavljen kao patent još 1983. godine
[11], što samo po sebi obezbeđuje jedino prioritet, a ne kazuje ništa o
smislenosti i vrednosti patenta. Nezavisni izvori koji su na njega obratili
pažnju označavaju ga kao „tako veliku čudnovatost“ (orig. such high
weirdness) da ga prikazuju u celosti, bez napomena, uz komentare
čitalaca u stilu „zadržimo smisao za dobru šalu“ [12].
Domaćin kursa, privatni univerzitet Megatrend, poznat po devizi
„plati, diplomiraj i pali“ (ne diplomu, već sve za sobom i beži u svet),
najavio je pronalazača O-prstenskog testa, doktora Jošiakija Omuru, kao
nosioca „mnogih svetskih priznanja“ i naveo oba koja je stekao: „jedan
od 500 naučnika 21. veka, jedan od 1000 naučnika 20. veka“. Zvuči
impresivno, ali nije objašnjeno da u svetu postoji nekoliko ustanova koje
takva i još bombastičnija „priznanja“ dodeljuju sujetnim, frustriranim
ili slave željnim pojedincima za relativno male pare i nikakve vredne
doprinose. Takvo kićenje lažnim kolajnama ponavljano je ismevano u
našoj štampi [13, 14].
Za doktora Omuru se tvrdi da je svoja istraživanja objavljivao „u
visoko indeksiranom medicinskom časopisu: Acupuncture & Electroerapeutics Research, e International Journal“, što je delimično
tačno. Naime, on je zaista svoje radove štampao u tom časopisu, ali se
navedeno glasilo kotira nisko (tzv. indeks uticaja je samo 0,2), a osnivač
i glavni urednik je upravo Omura [15]. Sa izuzetkom prikaza jednog
bolesnika, svi radovi (66 od 67) koji su se pojavili u naučnoj literaturi o
BDORT-u svetlo dana su ugledali baš u tom privatnom časopisu.
Omura je „usavršio“ svoj metod, tako da ističe kako dijagnozu može
da postavlja samo na osnovu glasa ispitanika, bez ikakvih instrumenata
[16], dakle i telefonom [17]. Na predavanju u Srpskom lekarskom društvu
maja 2012, ustvrdio je da su mu dovoljne čak i izbledele fotografije.
Za primer je uzeo do sada najdugovečniju stanovnicu planete, Žanu
Kalman (1985-1997), koja se bližila svom 60. rođendanu u vreme kada
je dr Omura rođen. „Testirajući“ njene slike kada je imala od 20 do 120
godina, „kazali“ su mu se revolucionarni zaključci, recimo da dužina
telomera, struktura na polovima hromozoma čije skraćivanje vodi smrti
ćelije, nije relevantna za dugovečnost jer se kod nje navodno malo i
nepravilno menjala tokom mnogih decenija, a da je suština u stabilnosti
sirtuina 1, genski enkodiranog proteina koji je kod madam Kalman u
Omurinim (naučnom svetu nepoznatim) mernim jedinicama čitavog
veka iznosio 100. Sirtuin ima značaja za dug život, ali se, kao i dužina
telomera, ne određuje mađioničarskim tehnikama, već mukotrpnom
analizom.
76
O ETICI I KORUPCIJI U SOPSTVENOM DVORIŠTU
Dostojanstvo skupu pokušao je da vrati doajen naše neuronauke,
akademik Ljubiša Rakić, inače potpredsednik SANU, postavljajući
vrlo suvislo pitanje, koje je predavač prvo arogantno odbacio kao
nerazumljivo, a zatim pokazao koliko su naš naučnik i gost dva sveta.
Naime, kada bi bila tačna Omurina tvrdnja kako je sebi u nekoliko
mahova produžavao telomere („na sto, pa na trista“), to bi značilo da je
pronašao besmrtnost.
Nesumnjivo je da O-prstenski test može da pomogne pojedincima
otprilike u istoj meri kao i bacanje ugljevlja, gledanje u bob ili talog
kafe, kruženje oko vrbe u ponoć i sl. Tu je važna vera u iscelitelja koja
je milenijumima činila da poseban ugled u društvu uživaju plemenski
vračevi, šamani, vudu „majstori“ i gatare, čiji je učinak počivao na
tzv. placebo efektu. U tom pogledu se, sve do 19. veka, nisu mnogo
razlikovali ni lekari, čiji je dijagnostički kapacitet bio vrlo oskudan, a
terapijski izbor se mahom svodio na puštanje krvi i davanje sredstava za
povraćanje (emetici) i čišćenje (purgativi).
Za razliku od slepog verovanja, moderna nauka još od Galileja i
Dekarta počiva na sasvim drugim principima. U medicini zasnovanoj
na dokazima, koju su kanadski klinički epidemiolozi učinili danas
preovlađujućom u svetu, „zlatni standard“ predstavlja tzv. randomizovani
kontrolisani ogled. Pojednostavljeno rečeno, ispitanici se nasumice
podele u grupe, dobijaju različite tretmane tako da ni oni, a ni ispitivači
ne znaju ko je kom postupku podvrgnut („dvostruko slepa tehnika“),
pa se tek nakon merenja efekta otkriva pripadništvo grupi. Postupci i
lekovi koji uspešno prođu takav test prihvataju se kao validni, a podaci o
njima skupljaju se u virtuelnoj biblioteci nazvanoj po čuvenom velškom
epidemiologu A. Kokranu.
Za O-prstenski test takva potvrda vrednosti, naravno, ne postoji. S
tim u vezi, jedan čuveni profesor je komentarisao kako smatra „duboko
uznemirujućim“ što su jedini ljudi koji tvrde da ovim testom postižu
pouzdane dijagnostičke rezultate upravo oni koji od toga žive, dok
naučno sprovedeni kontrolisani testovi to ne potvrđuju.
Izjava je data u jedinoj situaciji kada se naučna zajednica bavila Oprstenskim testom, odbacila njegovu vrednost, te trajno oduzela licencu
novozelandskom lekaru, kažnjenom što je taj sporni test pretpostavio
naučnim metodama koje su mogle da spreče smrt njegovog pacijenta
[18]. Za istoriju medicine i pouku njegovim pohlepnim kolegama ostalo
je zapisano da se zabludeli doktor zvao Ričard Goring.
To iskustvo je korisno i za naše lekare koji u Omurinim savetima
vide za sebe izvor prihoda. Naučeno na kursu mogu da primene u
društvu, među prijateljima, kao zabavnu igru, ali ako se zanesu pa
pacijentima uskrate legalan dijagnostički postupak u ime manipulacije
koja se u nauci smatra šarlatanstvom, rizikuju da prođu kao njihov
kolega s dalekog Novog Zelanda.
77
Zoran Radovanović
Malo je verovatno da ovakva moralna pouka pogađa pripadnike
udruženog poduhvata koji su polaznicima kursa uzimali po 1000
američkih dolara, a posebno članove AMN koji su predlaganjem dr
Omure za počasnog člana naneli jednu od najvećih sramota ovoj instituciji
tokom njenog višedecenijskog postojanja. Odnos prema nastalom
skandalu biće pokazatelj spremnosti AMN da brani civilizacijske i
naučne kriterijume bez kojih njeno postojanje gubi svoje opravdanje.
Treba verovati da će ona za to naći dovoljno snage.
78
O ETICI I KORUPCIJI U SOPSTVENOM DVORIŠTU
Rezime
Siromaštvo, slabljenje institucija sistema i osipanje srednje klase,
kao nosioca moralnih vrednosti i socijalnog kapitala, tokom više od dve
decenije ratova i razvučene bolne tranzicije u Srbiji potisli su ustaljene
etičke norme u društvu i korupciju učinili skoro legitimnim načinom
dovijanja. Njeno korozivno prisustvo građani najviše osećaju u zdravstvenom sistemu i to u vidu podmićivanja, manje pažnje obraćaju velikoj
korupciji, oličenoj u odlivu sredstava u privatne džepove putem javnih
nabavki i sl., a najmanje su svesni loših sistemskih rešenja koja su snažan
generator korupcije u zdravstvu.
Perspektive za popravku stanja u velikoj meri zavise od moralnog integriteta medicinske elite u akademskim sredinama. Nažalost,
prikazani primeri ukazuju da je etički nivo na Medicinskim fakultetima
takođe nizak, tako da potencijal za ozdravljenje s te strane nije izgledan.
U toj situaciji kritičnu ulogu bi mogla da igra Akademija medicinskih nauka (AMN) SLD, kao najviša profesionalna institucija lekara
u zemlji. Relativizam sistema vrednosti u AMN pokazan je na primeru
izbora dr J. Omure za počasnog člana, kao na poučnoj studiji slučaja.
Njegova pristupna beseda ogolila je providnu prevaru zasnovanu na jeftinom opsenarstvu kome ne bi smeli da nasednu ni srednjoškolci. Dr
Omura je, naime, patentirao bizarnu metodu nazvanu dvoprstni Oprstenski test (Bi-Digital O-Ring Test - BDORT), ali je otišao još mnogo
dalje, tvrdeći da postavlja dijagnoze bolesti i obavlja najkomplikovanije
laboratorijske analize slušanjem glasa ispitanika na daljinu, pa čak i posmatranjem izbledelih fotografija. Boravak u Beogradu je iskoristio da
po ceni od 1000 dolara po kandidatu održi kurs posle koga će polaznici
dobiti titulu Cert MD BDORT. Podvala je u tome što se titule ne stiču
na kursevima, a ni lekar (MD = medical doctor) ne može da se postane
za nekoliko sedmica.
U radu se izražava uverenje da će Akademija medicinskih nauka
naći snage da se suoči sa istorijskom sramotom koja joj je naneta izborom svog novog počasnog člana.
79
Zoran Radovanović
Abstract
Poverty, weakening of the institutions, and dissolution of the
middle class, as a cornerstone of moral values and social capital, over
more than two decades of wars and extended painful transition in Serbia
sidelined ethical norms in the society and made corruption an almost
legitimate means of inventiveness. People mostly experience its corrosive
presence in the healthcare system and mainly at the level of bribery. Less
attention is paid to the grand corruption, represented by the drain of
public money to private pockets through public procurements etc., and
the level of awareness is the least regarding poor legal set-up, though
existing bad laws are a powerful generator of health corruption.
Potentials for improvements depend to a great deal on the moral
integrity of the medical elite in academic settings. Unfortunately,
examples presented in this paper indicate that ethical standards in
Schools of Medicine are also low, hampering prospects for relying much
on that source in order to heal the system.
In such a situation critical role might be played by the Academy of
Medical Sciences (AMS) of the Serbian Medical Society. Relativism of the
value system in AMS has been demonstrated by exploring the promotion
of Dr. Y. Omura to the level of honorary member, as an instructive case
study. His inaugural speech unmasked an obvious deceit based on cheap
bluffs that even high school pupils should not be tricked on. Dr. Omura
patented a bizarre method called Bi-Digital O-Ring Test or BDORT),
but then pushed much further, claiming to be able to establish diagnoses
and perform most complicated laboratory analyses by listening to the
patient’s voice on distance and even by looking at faded photos. He used
his stay in Belgrade to deliver a course, promising to attendants that
they would obtain the title Cert MD BDORT upon paying 1000 US$ fee.
e fraud is two-fold: no title can be obtained by attending a course, and
one needs several years to become a MD (medical doctor).
A hope has been expressed that AMS will find enough strength to
confront the historical disgrace inflicted by election of its new honorary
member.
80
O ETICI I KORUPCIJI U SOPSTVENOM DVORIŠTU
LITERATURA:
1.
2.
3.
4.
5.
6.
7.
8.
9.
10.
11.
European Parliament. European Parliament resolution on the
European integration process of Serbia (2011/2886(RSP) from
20th March 2012. Brussels: B7-0188/2012.
Health Consumer Powerhouse. Euro Health Consumer Index
2012 Report. Danderyd, Sweden: Health Consumer Powerhouse
Health Consumer Powerhouse AB, 2012. ISBN 978-91-9778799-4.
e European Healthcare Fraud and Corruption Network
(EHFCN). Serbian organisation “Doctors against Corruption”
and French Dr Pierre Fender, Director at CNAMTS, awarded for
their continuous fight against healthcare fraud and corruption.
Press Releases,
4.10.2011. At http://www.ehfcn.org/mediapress/press-releases/nr/802. Accessed on 24.08.2012.
Milenković P. Obaveštenje o povlačenju rada / Notice of Retraction.
Srp Arh Celok Lek. 2012 May-Jun;140(5-6):269.
Milić DJ, Pejić MA, Hivić SS, Karanikolić AD, Jovanović S,
Radojković M. [Systemic inflammatory response syndrome in
surgical patients with sepsis]. Srp Arh Celok Lek. 2004 MayJun;132(5-6):182-6.
Paterson RL, Webster NR. Sepsis and the systemic inflammatory
response syndrome. J R Coll Surg Edinb. 2000 Jun;45(3):178-82.
Hashine K, Kusuhara Y, Miura N, Shirato A, Sumiyoshi Y,
Kataoka M. Health-related quality of life using SF-8 and
EPIC questionnaires aer treatment with radical retropubic
prostatectomy and permanent prostate brachytherapy. Jpn J Clin
Oncol. 2009 Aug;39(8):502-8.
Dragićević S, Naumović T, Soldatović I, Mićić S, Tulić C,
Pekmezović T. Evaluation of health-related quality of life in
patients with prostate cancer aer treatment with radical
retropubic prostatectomy and permanent prostate brachytherapy.
Urol Int. 2010;85(2):173-9.
Radovanović Z. Junaci svoga (i našeg) doba. Argusov pogled.
Beograd: Politika, Nauka. 3. septembar 2011.
Srpsko udruženje za integrativnu medicinu. Naučite bi-digital
O-ring test (BDORT). At http://www.bdort.org.rs/; http://srrs.facebook.com/notes/suim/nau%C4%8Dite-bi-digital-oring-test-bdort/10151439635065291; http://www.docstoc.com/
docs/122360503/BEOGRAD-(Srbija)-MAJ-2012 . Accessed on
20/5/2012 and 24/8/2012.
Omura Y. “Bi-digital O-ring test for imaging and diagnosis of
internal organs of a patient”. US patent No. 5188107, published
81
Zoran Radovanović
12.
13.
14.
15.
16.
17.
18.
1993-02-23, issued 1993-02-23. At: http://worldwide.espacenet.
com/publicationDetails/biblio?CC=US&NR=5188107&KC=&F
T=E&locale=en_EP. Accessed on: 25/08/2012.
StumbleUpon. Pull my finger! At: http://www.bpmlegal.com/
wfinger.html. Accessed on: 25/08/2012.
Radovanović Z. Prilog poznavanju sistema vrednosti u našoj
nauci. Beograd: Naša borba. 12/05/1997.
Radovanović Z. O serdarima i vojvodama. Politika, Pogledi.
10/09/2009.
Cognizant Communication Corporation. Acupuncture & Electroerapeutics Research. At: https://www.cognizantcommunication.
com/journal-titles/acupuncture-a-electro-therapeutics-research.
Omura Y. Rapid screening and diagnosis of various cancers from
human voice using Bi-Digital O-Ring Test resonance phenomenon
between 2 identical substances i.e. between microscope slide
of specific cancer tissue & cancer information in the sound of
human voice, and detection of myocardial damage & infection
from human voice. Acupunct Electrother Res. 2007;32(3-4):23569.
BDORT. At: http://www.docstoc.com/docs/117889545/BDORT.
MPDT. Decision no: 237/02/89D. Medical Practitioners
Disciplinary Tribunal. Wellington, New Zealand. At: http://www.
mpdt.org.nz/decisionsorders/decisions/0289dfindings.pdf
82
KORUPCIJA U MEDICINI
Vuk Stambolović*
KORUPCIJA U MEDICINI
Korupcija je zloupotreba poverene
moći radi privatne koristi,
(Pranab Bardhan)1
* Profesor Medicinskog fakulteta u Beogradu u penziji
83
Vuk Stambolović
84
KORUPCIJA U MEDICINI
U ovdašnjoj javnosti, o korupciji u medicini, kao i u zdravstvenom
sektoru uopšte, najvećma se govori kao o pukom lokalnom fenomenu.
Ova lokalna slika se, pri tom, mahom svodi na individualnu korupciju.
No, kao takva, ova je slika nepotpuna. Naime, korupcija u medicini je
danas postala sistemska. A dosegla je takve razmere da je njome počela
da se bavi i sama Svetska zdravstvena organizacija.2 Dakako, Svetska
zdravstvena organizacija bavi se pre svega korupcijom koja ima globalne
efekte pa su tako, još 1998. godine, objavljeni “Etički kriterijumi za
promociju lekova”,3 a potom, uz niz drugih odgovarajućih publikacija, i
“Strategija SZO o lekovima”, u okviru koje se promovišu etička praksa,
kao i primena antikorupcijskih mera u farmaceutskom sektoru.4 U
istom smislu, u seriji Saopštenja o činjenicama, Svetska zdravstvena
organizacija ukazuje na “neetičku praksu u lancu koji čine stvaranje,
regulacija, menadžment i potrošnja lekova”,5 naglašavajući da su glavne
posledice takve prakse “negativno delovanje na pacijente, gubitak
finansijskih sredstava, kao i potkopavanje poverenja”.6 Saobrazno tome,
nešto kasnije, Svetska zdravstvena organizacija objavljuje i publikaciju
“Merenje transparentnosti radi poboljšanja dobrog upravljanja u javnom
farmaceutskom sektoru”.7 A potvrda da se radi o ozbiljnom problemu
je i program “Dobro upravljanje lekovima” (Good Governance for
Medicines, poznat kao GGM), program podrške ustanovljen 2004.
godine koji Svetska zdravstvena organizacija nudi zemljama članicama
sa ciljem - “da procene svoju ranjivost na korupciju u medicini, da
razviju antikorupcijski program i da održe efikasan sistem zdravstvene
zaštite koji nije potkopan zloupotrebom kakva je korupcija”.8
1
Bardhan P., Corruption and Development: A Review of Issues, Journal of Economic Literature,
1997. Vol. 35: 1320 – 1346., Dostupno na: http://www.relooney.info/3040_517.pdf Pristup: 23. Jun
2012.
2
Korupcijom u medicini bavile su se i druge međunarodne organizacije. Na primer: Svetska banka
i Transparency International. World Bank, Helping countries combat corruption: progress at the
Bank since 1997. Geneva, 2000; Transparency International, Global corruption report 2006, special
focus on corruption and health, Pluto Press, London, 2006.
3
Ethical Criteria for Medicinal Drug Promotion,WHO, Geneva, 1998.
4
WHO Medicines Strategy – Countries at the Core, 2004 – 2007., 2004. Dostupno na: http://apps.
who.int/medicinedocs/en/d/Js5571e/3.html Pristup: 9 jun, 2012.
5
Medicines: corruption and pharmaceuticals, Fact sheet No 335, December 2009, WHO. Dostupno
na: http://www.who.int/mediacentre/factsheets/fs335/en/index-htlm Pristup: 10. Jun 2012.
6
Ibid.
7
World Health Organizatzion, Measuring transparency to improve good governance in the public
pharmaceutical sector: assesment instrument. Working document for field testing and revision,
Geneva, WHO, 2007.
8
Good Governance for Medicines, progress report, 2010, Dostupno na: http://whqlibdoc.who.
int/hq/2010/WHO_EMP_MAR_2010.2_eng.pdf Pristup, 1. avgust 2012.
85
Vuk Stambolović
Predilekciono mesto
Bez obzira na zajednicu u kojoj se javlja, korupcija se ne gnezdi
u bilo kom domenu socijalne strukture. Ona ima svoje strogo određeno
predilekciono mesto. A to je, uvek - bilo koje mesto moći. Medicina je
stoga, kada je reč o korupciji, logična ciljna delatnost. Naime, moć je
konstitutivni element medicinske profesije. To je moć koju lekar, kao
ključni medicinski poslenik, ima nad ljudima koje je lična patnja, ili
patnja bližnje(g) učinila ranjivim i zavisnim i koji mu se obraćaju za
zdravstvenu pomoć, odnosno podršku.
Naravno, medicina je profesija par excellance. Kao takva, ona
je, u okviru svog profesionalnog organizovanja, uspostavila i branu za
korupciju. Tu branu čini mogućnost međusobnog uravnotežavanja njena
tri elementarna svojstva: samostalnosti, odgovornosti I neposrednosti.
Samostalnost je prvo elementarno svojstvo medicine kao profesije.
U svome radu, naime, lekar je samostalan. Ta samostalnost lekara
je pravo koje proističe iz njegovog specifičnog znanja, znanja koje se
odnosi na čoveka i njegovu patnju, kao i na razne načine za ublažavanje
i prevazilaženje te patnje, uključujući tu i njenu prevenciju.
Dakako, binom znanje/samostalnost već i sam po sebi nosi
značajnu i legitimnu moć. Logično je, stoga, da je, kao drugo elementarno
svojstvo medicinske profesije uspostavljena - odgovornost. Odgovornost
je uspostavljena kao obaveza9 koja proističe iz potrebe da se ograniči
moć lekara, moć koja proističe upravo iz samostalnosti, legalizovane i
legitimisane institucionalno potvrđenim specifičnim znanjem, a onda
i iz posebne vrste zavisnosti ljudi koji su na lekara, kao profesionalca,
upućeni.
Treće elementarno svojstvo medicinske profesije je neposrednost.
Naime, odnos i komunikacija lekara sa korisnikom zdravstvene usluge
su, tradicionalno, neposredni. Ova neposrednost, ojačana lekarskom
tajnom, dodatno uravnotežava dinamiku između samostalnosti i
odgovornosti i to upravo u korist odgovornosti. Uravnotežava je, pak,
time što omogućava i pospešuje aktualizaciju epimeletskog poriva,
poriva za brižnim pružanjem nege, odnosno podrške. Radi se pri tom o
porivu, kao i sledstvenom ponašanju, za koje se može reći da predstavljaju
osnovu na kojoj se medicina i razvila kao delatnost.10
9
Odgovornost delatnika javnog sektora jeste obaveza da se iskaže delotvornost u postizanju ciljeva,
kao i u obezbeđivanju usluga koje odgovarajuća zajednica želi i koje su toj zajednici potrebne. Prema:
Segal G.F., Summers A.B., Citizens’ Budget Reports: Improving Performace and Accoutability in
Government, Policy Study No. 292., Reason Public Policy Institute, March 2002. Dostupno na: http://
heartland.org/sites/all/modules/custom/heartland_migration/files/pdfs/8771.pdf pristup: 1. avgust
2012.
10
Ljudskoj je vrsti svojstveno epimeletsko ponašanje (prema starogrčkom επιμελεομαι – brižno
paziti). To je ponašanje «brižnog pružanja nege», pre svega bolesnim i nemoćnim pripadnicima
86
KORUPCIJA U MEDICINI
Ravnoteža između samostalnosti sa jedne i odgovornosti i
neposrednosti sa druge strane, međutim, često je labilna i u mnogome
zavisi od socijalnog konteksta, kao i od ličnih svojstava i afiniteta lekara.
Pokazalo se, uz to, da je i u bavljenju medicinskom profesijom lakše, a i
primamljivije biti samostalan nego odgovoran, pogotovo u slučajevima
kad samostalnost poprimi crte egocentričnosti, uz sledstveno
zanemarivanje potrebe za otvorenim odnosom i komunikacijom sa
pacijentom. Odgovornost je stoga, u okviru medicinske profesije, a i od
strane nemedicinskih institucija, podupirana i osnaživana čitavim nizom
dodatnih mera i procedura: od međunarodnih deklaracija i povelja,11
do institucionalnih etičkih kodeksa, od instituta supervizije i stručnog
nadzora, do uvođenja ombudsmana, kao zaštitnika prava pacijenata…12
Ipak, i ovako ojačana, brana protiv korupcije se nije pokazala
dovoljnom. Možda najvećma zbog toga što je, u svome usredsređivanju
na mesta moći, korupcija zahvatila medicinsku elitu i to ne samo mnogu
lokalnu, nego i onu međunarodnu. Šta više, ugnezdivši se u domen
njene najveće moći, korupcija je počela da ugrožava i samu medicinsku
profesiju i to tako što je počela da dovodi do procesa deprofesionalizacije
medicine. Nekad i negde, ova deprofesionalizacija, izražena odustajanjem
od profesionalnih medicinskih uzusa, u toj je meri izražena da se gotovo
u potpunosti manifestuje uzročno posledična veza prema kojoj: tamo
gde ima korupcije – nema profesije. Ono što preostaje, pri tom, jeste tek
svojevrsna arena u kojoj je sa jedne strane goli život, a sa druge potpuno
ogoljena moć.
ljudskog roda. Ovo se ponašanje može ekstrapolirati i na prehumane grupe u vidu «spremnosti» za
specifičnu izmenu odnosa u slučaju bolesti ili povrede. U suštini, kod čoveka se radi o porivu koji je
imao pozitivnu ulogu u održanju ljudske vrste i pored brojnih nepovoljnih faktora životne sredine.
Epimeletski poriv, pri tom, predstavlja filogenetsku crtu. Naime, svojstven je ne samo ljudskoj vrsti
nego i celom rodu sisara kod kojih se mogu naći primeri sličnog «pomažućeg» ili «negujućeg»
11
A Declaration on the Promotion of Patients’ Rights in Europe, dostupno na:
http://www.who.int/genomics/public/eu_declaration1994.pdf ; European Charter of Patients’ Rights,
Rome, November 2000, dostupna na: http://www.activecitizenship.net/health/european_charter.pdf
Pristup: 10. Jul 2012.
12
Outinen M., Patients’ rights in Finland, National Research and Development Centre for Wellfare
and Health, Helsinki, 2004. Radišić J., Mujović-Zornić H., Pomoć pacijentima u ostvarivanju
njihovih prava: Zapadna Evropa kao uzor Srbiji, Jugoslovensko udruženje za medicinsko pravo, Fond
za otvoreno društvo, Beograd 2004.
87
Vuk Stambolović
Sistemska manifestacija
Korupcija u medicini ima mnogo lica, počevši od one “sitne”,
lako opažljive korupcije koja bi se mogla nazvati birokratskom ili
administrativnom i koja se javlja na ulazu korisnika zdravstvene zaštite
u zdravstveni sistem, pa sve do one velike korupcije koju neupućeni
korisnici i ne primećuju budući da se odvija na nivou zdravstvene
politike...13 No, koje će se od ovih lica iskazati kao dominantno najvećma
zavisi od šireg, a delimično i užeg društvenog konteksta, odnosno
od takozvanog šireg odnosno užeg gravitacionog centra posmatrane
zajednice, a to znači: od relevantnog psihosocijalnog odredišta koje je
okarakterisano specifičnim sistemom vrednosti, njemu odgovarajućom
intencionalnošću, kao i sledstvenim ličnim ponašanjem te formalnim i
neformalnim odnosima.
Prema socijalnoj teoriji koju je razvio američki socijalni
psiholog Kler Grejvs (Clare Graves), današnja medicina je, u svom
najautentičnijem vidu (koji se, tipično, manifestuje u visoko razvijenim
sredinama), uronjena u kontekst petog nivoa psihosocijalne egzistencije.14
To je kontekst čije je osnovno svojstvo: progres putem nalaženja boljih
rešenja. U njegovim okvirima teži se autonomiji i nezavisnoj poziciji,
dobrom životu i materijalnom obilju. Istovremeno, bolja rešenja putem
razvoja nauke i tehnologije donose dobrobit svima, a ne samo njihovim
kreatorima. Dominira, međutim, interpersonalna distanca, uz neprestano
takmičenje i sledstveno dokazivanje i procenjivanje. Nema tešenja ili
podrške u nevolji... Nema ni dogmi... Umesto njih glavni oslonac su
podaci do kojih se dolazi putem istraživanja. U odnosu na principe
važniji je pragmatizam, a u odnosu na neke dugoročne garancije važnija
je kratkoročna pobeda. Poštuje se, naime, ono što donosi rezultate. Život
je niz prilika i izazova da se nešto uradi bolje. Drugi ljudi su u tome
sredstvo. Verovanje drugima se smatra rizičnim s obzirom da se stalno
projektuju sopstveni motivi. U druge se, eventualno, investira. Ništa im
se ne udeljuje. Etično je, pak, sve za šta postoje dokazi da će dovesti do
napretka, a uz to i do pogodnosti za zaslužne. Najveći strah je, pak, strah
od neuspeha.15
Ovom psihosocijalnom kontekstu se, u razvijenim sredinama,
prilagodila i korupcija generalno, pa tako i korupcija u medicini. Ključni
doprinos njenom utemeljenju, razvoju i ekspanziji, pri tom, došao je
13
Korupcija, na primer, može da značajno utiče da se, na nivou zdravstvene politike, prednost daje
nabavci skupe opreme visoke tehnologije („high tech“), uz sledstveno zanemarivanje programa
primarne zdravstvene zaštite.
14
Graves C.W., Levels of Existence: An Open Sistem eory of Values, Journal of Humanistic
Psychology, Fall, 1970. Vol.10, No.2, str. 131 – 155.
15
Beck D.E., Cowan C.C., Spiral Dynamics, Blackwell, Oxford, 2000. Str. 244-259.
88
KORUPCIJA U MEDICINI
iz kruga proizvođača lekova i medicinske opreme i to, shodno datom
kontekstu, pre svega putem uspostavljanja kontrole nad istraživanjima.
Naime, prema raznim analizama, između 70% i 90% kliničkih
eksperimenata, publikovanih u uglednim časopisima, finansirano je iz
privatnih izvora. Pri tom, publikovanje istraživanja je selektivno. S tim
što je ova selektivnost u velikoj meri određena interesima finansijera
istraživanja, odnosno sponzora. Na primer, saobrazno tome što su
sponzori najviše zainteresovani za objavljivanje istraživanja u kojima
se njihov proizvod pokazao boljim ili bar jednako vredan u odnosu na
neki već etablirani, studije sa statistički značajnim i pozitivnim nalazom
objavljuju se znatno češće nego one sa isto tako značajnim neutralnim ili
negativnim rezultatom. Osim toga, veća je šansa da će takve studije biti
objavljene u uglednijim časopisima i na engleskom jeziku. Pored toga,
u više meta - analiza pokazano je da su, u poređenju sa istraživanjima
finansiranim iz javnih izvora, istraživanja koja su sponzorisale
farmaceutske kompanije 3,6 do 5,3 puta češće imala rezultate koji
odgovaraju sponzorima. Tome se pridužuje i nepotpuno izveštavanje o
neželjenim pojavama, dok se pozitivni rezultati preuveličavaju...16
Uspostavljajući kontrolu nad istraživanjima, farmaceutski i „haj
tek“ („high tech“) kompleksi uspostavljaju i kontrolu nad pripadnicima
medicinske elite koje angažuju kao istraživače i čiji im status obezbeđuje
prolaznost, a potom i prihvatanje poželjnih rezultata istraživanja. Sa
pripadnicima medicinske elite, pri tom, uspostavljaju se razni vidovi
finansijske povezanosti. Naime, proizvođači lekova i opreme angažuju
ih kao glavne istraživače, kao savetnike, predavače i veštake, a nekada
ih nagrađuju i kompanijskim deonicama. Postepeno, nepristrasnost
istraživača postaje nemoguća. Pogotovo što i sam pripadnik medicinske
elite, „nagrađivan“ od strane privatnog sponzora, prihvata da bude pod
kontrolom. On, zapravo, i sam zna da na buduće projekte može računati
samo ako deluje u skladu sa očekivanjima određenog sponzora i ukoliko
„proizvodi“ rezultate koji tom sponzoru odgovaraju. Uz to, pored
materijalnog motiva, za njega je, možda, još važnija činjenica da od
16
Bodenheimer T., Uneasy alliance: clinical investigators and the pharmaceutical industry, New
England Journal of Medicine, 2000, Vol 342: 1539 - 1544.; Healy D., is academic psychiatry for
sale?, British Journal of Psychiatry, 2003, 182: 388 – 390.; Naylor C.D., Meta-analysis and the metaepidemiology of clinical research, British Medical Journal, 1997. Vol 315: 617- 619.; Easterbrook
P.J., Berlin J.A., Gopalan R. et al. Publication bias in clinical research, Lancet, 1991. Vol 337: 867 –
872.; Lexchin J., Bero I.A., Djulbegovic B. et al., Pharmaceutical industry sponsorship and research
outcome and quality: systematic review, British Medical Journal, 203. 326: 1167 – 1170.; Bekelman
J.E., Li Y., Gross C.P., Scope and impact of financial conflict of interest in biomedical research: a
systematic review, JAMA, 2003, 289: 454 – 465.; Als-Nilsen B., Chen W., Gluud C. et al., Association
of funding and conclusions of randomized drug trials, JAMA, 2003, 290: 921 – 928. Citati i izvori
Prema Gajski L., Lijekovi ili priča o obmani, Pergamena, Zagreb, 2009. Str. 64 - 65, 95 – 96, 108 – 116,
133 – 134.
89
Vuk Stambolović
saradnje sa određenom farmaceutskom ili „haj tek“ kompanijom zavisi
i njegovo akademsko napredovanje budući da, uz tu saradnju, rezultate
istraživanja može da objavi u referentnim medicinskim časopisima,
obogaćujući tako svoju bibliografiju i gradeći svoj akademski status i
profesionalnu reputaciju.17
Kontrola nad istraživanjima, udružena sa kontrolom nad
istraživačima neminovno vodi i do kontrole nad samom medicinom
što se neposredno izražava kontrolom nad smernicama kliničke prakse
i njihovim sledstvenim saobražavanjem profitima farmakološkog,
odnosno „haj tek“ kompleksa. Ovo saobražavanje ima više vidova među
kojima se, u novije vreme, ističu tri tipična. Prvi se ispoljava time što
se, umesto na normalnim, insistira na nižim, takozvanim optimalnim,
odnosno „ciljnim vrednostima“ (naročito vrednostima krvnog pritiska,
holesterola, glikemije...) tako da se, često još i posebnim formulisanjem
novih, nametnutih nozoloških kategorija (kakvi su, na primer, prehipertenzija, ili pre-dijabetes), medikamentozno leče praktično zdravi
ljudi. Sledeći je manir da se preporučuju novi, skuplji lekovi i procedure,
a zanemaruju dotašnji, često znatno jeiniji. A u okviru trećeg,
patognomonično je da se zanemaruju nefarmakološke intervencije,
pogotovo one povezane sa socijalnim determinantama zdravlja, a umesto
njih uvodi se primarna ili sekundarna medikamentozna prevencija
čitavog niza poremećaja zdravlja, „sa ciljem da lekove uzima što veći
broj ljudi, što duže i, po mogućstvu, doživotno“.18
O toj konačnoj kontroli otvoreno govore i glavni arbitri medicinske
naučne scene - urednici najuglednijih referentnih medicinskih časopisa.
Tako je Dr Marša Ejndžel (Marcia Angell), inače profesorka socijalne
medicine, na osnovu svog dvadesetogodišnjeg iskustva urednice, a
potom i glavne urednice časopisa e New England Journal of Medicine,
objavila knjigu „Istina o farmaceutskim kompanijama: kako nas varaju
i šta u vezi toga možemo da uradimo“ u kojoj razgolićuje sveprisutni
uticaj farmaceutske industrije na medicinu.19 Dr. Džerom Kasirer
(Jerome Kassirer), profesor interne medicine i bioetike, takođe bivši
glavni urednik časopisa e New England Journal of Medicine, svoja
17
Gajski L., op. cit. str. 327 – 335.
18
Škotski lekari su, na primer, izračunali da primena preporuka Britanskog društva za hipertenziju iz
2004. Godine (BHS-IV), usled novih terapijskih ciljeva i novog proračuna kardiovaskularnog rizika,
povećava godišnje izdatke sa 2,8 miliona na 66,9 do 81,5 miliona funti, i to samo za statine, i samo
za područje Škotske. BMJ rapid responses to: Williams B., Poulter N.R., Brown H.J. et al., British
Hypertension Society guidelines for hypertension management 2004 (BHS-IV): summary, British
Medical Journal, 2004. 328: 634 – 640. ; Himmelmann A., Kjeldsen S., Hedner T., Editorial: Recent
hypertension guidelines: JNS-7 and 2003 ESH/ESC, Blood Pressure, 2003. Vol. 12 (4): 196 – 197.
Citat i izvori prema Gajski L., op. cit., str. 153 – 194.
19
Angell M., e ruth about the Drug Companies: How ey Deceive Us and What to Do About
It, Random House, New York, 2004.
90
KORUPCIJA U MEDICINI
saznanja je predstavio u knjizi „Na usluzi: kako saučesništvo medicine
i velikog biznisa može da ugrozi vaše zdravlje“ u kojoj izveštava o
načinima, o obimu, a onda i o posledicama saradnje medicinske profesije
i medicinske industrije.20 Dok je Dr. Ričard Smit (Richard Smith), tokom
25 godina najpre urednik, a potom i glavni urednik časopisa British
Medical Journal, svoja iskustva izložio u knjizi „Problem sa medicinskim
časopisima“ u kojoj opisuje ulogu medicinskih časopisa u korumpiranju
medicine, kao i sistematsko prenebregavanje konflikta interesa u koji su
urednici tih časopisa, veoma često, duboko zagazili.21
Šta se u okolnostima ovako sveobuhvatne kontrole dešava sa
elementarnim svojstvima medicinske profesije?
Najpre se gasi samostalnost. Ona se topi pod uticajem interesa
farmakološkog i „haj tek“ kompleksa. Lekar se, zapravo, svodi na neku
vrstu tehničara koji primenjuje već propisane kliničke smernice, u
mnogome određene interesima profita, gotovo ne koristeći vlastito
kliničko rasuđivanje i iskustvo, pa čak ni zdrav razum...
Odgovornost je, pak, eksproprisana, i to već samim gubljenjem
samostalnosti. Korupcija je, uostalom, i definisana jednačinom:
„Korupcija = (monopol + autonomna moć) – odgovornost”.22 Nedostatak
odgovornosti, doduše, lekara pokriva u slučaju neuspeha tretmana, kao
i u slučaju jatrogenih efekata, ali, oduzima mu zadovoljstvo eventualnih
profesionalnih uspeha...
A što se tiče neposrednosti, ona je praktično onemogućena
jer lekar, sledeći kliničke smernice upodobljene prema interesima
proizvođača lekova, ne sagledava pacijenta kao osobu jedinstvenih
fizičkih, psihičkih, socijalnih i duhovnih osobenosti nego u njemu vidi
samo dijagnozu koja je, već sama po sebi, depersonalizujuća kategorija
i na koju treba da primeni uprosečenu kliničku proceduru.
U ukupnoj slici, tako, medicina sve većma i sama postaje biznis
gde se samostalnost eventualno osvaja u konkurentskoj borbi, najčešće
putem veštijeg situacionog menadžmenta, gde se odgovornost prema
klijentima zamenjuje odgovornošću prema profitu i gde je neposrednost
zamenjena raznim vrstama interesne povezanosti, najčešće pekunijarne
prirode.
20
Kassirer J. P., On the Take: How Medicine’s Complicity With Big Business Can Endanger Your
Health, Oxford University Press, New York, 2005.
21
Smith R., e Trouble with Medical Journals, Royal Society of Medicine Press, London, 2006.
22
Klitgaard R., Controlling Corruption, University of California Press, Berkeley, 1998. Cit. Prema:
Lewis M. 2000, Who is paying for health care in Eastern Europe, and Central Asia, International
bank for reconstruction/World Bank Publications Washington DC., str. 7. http://www.sec.lt/pages/
alfdiskusijos/pages/discuss3/docs/Who+Is+Paying+text.pdf Pristup: 12 Jun 2012.
91
Vuk Stambolović
Domaća scena
Nekoliko skorašnjih istraživanja ukazuje da, u Srbiji, korupcija u
medicini ima zabrinjavajuće razmere.
Najopsežnije istraživanje proveo je TNS Medium Gallup i to u
četiri talasa: u oktobru 2009., u martu i oktobru 2010., i u novembru
2011. godine.23 U sva četiri talasa ispitivanja, na osnovu percepcije
korupcije kod anketiranih građana, zdravstvo je bilo na prvom ili na
drugom mestu, menjajući se po stepenu opažene korupcije sa političkim
partijama. Tako je, na pitanje „Koji sektori su najviše zahvaćeni
korupcijom?“, u oktobru 2009., 78% anketiranih građana odgovorilo da
je to zdravstvo. Političke partije su pak, sa 76%, bile na drugom mestu.
U martu 2010., oktobru 2010., kao i u novembru 2011., po opaženoj
korupciji, zdravstvo je bilo na drugom mestu. U ta tri talasa istraživanja,
naime, stav da je zdravstvo zahvaćeno korupcijom izrazilo je 70%,
73%, odnosno 74% anketiranih građana. (Opažena korumpiranost
političkih partija iznosila je: 80%, 74% i 76%.) Ova percepcija korupcije
je, tipično, bila češća od direktnog kao i od indirektnog iskustva sa
korupcijom. Naime, direktno iskustvo sa korupcijom uopšte imalo je
15%, 16%,13%, odnosno11% anketiranih, a indirektno (preko rođaka
ili bliskih prijatelja) njih 38%,33%, 34%, odnosno 39%. Međutim, prema
odgovorima na pitanje „Kome ste dali mito u poslednja tri meseca?“
zdravstvo je bilo daleko ispred svih drugih sektora. Naime, u prvom
talasu istraživanja, oktobra 2009., među anketiranim građanima koji
su na navedeno pitanje dali pozitivan odgovor, njih 50% je izjavilo da
su dali mito lekarima. U drugom, trećem i četvrtom talasu istraživanja,
među onima koji su podmićivali poslenike raznih sektora, lekarima je
mito dalo 54%, 57% i 44% anketiranih građana,24 što takođe potvrđuje
značajnu raširenost korupcije u ovdašnjem zdravstvenom sektoru.25
23
Ispitivanje javnog mnjenja o korupciji u Srbiji: percepcija korupcije na nivou domaćinstva - četvrti
talas, Novembar 2011., TNS Medium Gallup, UNDP.
24
Ibid. Str. 11. I 19.
25
Prema jednom ranijem istraživanju korupcije, istraživanju koje je 2001. godine obavila USAID, u
Bosni i Hercegovini, Bugarskoj, Makedoniji, Rumuniji, Hrvatskoj i Crnoj Gori, opažena korupcija
među lekarima iznosila je 45% do 55%. U Albaniji i Srbiji, pak, između 61% i 71%. Pri tom, u
Albaniji je opažena korupcija kod lekara bila viša u odnosu na druge javne delatnike. U Srbiji je,
međutim, opaženi nivo korupcije za sve javne delatnike bio viši u poređenju sa drugim posmatranim
zemljama, što ukazuje na sredinu u kojoj je korupcija bila više izražena. Vitosha/USAID, Regional
Corruption Monitoring in Albania, Bosnia and Herzegovina, Bulgaria, Croatia, Macedonia, Romania
and Yugoslavia, 2002., Mimeo. Processed., Cit. prema Lewis M., Governance and Corruption in
Public Health Care Systems, Working paper Number 78, Center for Global Development, 2006. Str.
14.
92
KORUPCIJA U MEDICINI
Istraživanje o korupciji u zdravstvu uradio je i CESID, 2010
godine. I prema ovom istraživanju, percepcija korupcije u zdravstvu
je bila šira od ličnog iskustva građana sa korupcijom. Naime, 58%
anketiranih građana smatralo je da je korumpirana većina lekara, ali
64% je izjavilo da u toku poslednjih 5 godina ni oni, ni članovi njihove
porodice nisu imali direktnog iskustva sa korupcijom. Direktno iskustvo
sa korupcijom, pak, imalo je 19% anketiranih građana, dok je 35% njih
saopštilo da je lično iskustvo sa korupcijom imao neko iz njihovog
neposrednog okruženja. Među onima koji su imali lično iskustvo sa
korupcijom, njih 65% je davalo poklone male vrednosti (kafa, piće,
čokolada...). Njih 21% je davalo novac, njih 7% neku „protivuslugu“,
dok je njih 3% dalo poklon veće vrednosti.26
Signifikantno je i straživanje o korupciji u zdravstvu koje je,
u ustanovama koje se bave reproduktivnim zdravljem žena, 2011.
godine, obavilo udruženje građana „Roditelj“. Prema rezultatima ovog
istraživanja, direktno iskustvo sa korupcijom je imala svaka druga
ispitanica. Među njima, jednoj četvrtini ispitanih novac je direktno
tražen, a polovini indirektno. Skoro polovina ispitanih je iz državnih
klinika upućivana na privatne klinike kako bi tamo obavile procedure
ili preglede koji su, inače, pokriveni zdravstvenim osiguranjem. Prema
rezultatima ovog istraživanja, na dodatno plaćanje najveći broj ispitanih
se odlučivao ili zbog straha od lošeg tretmana od strane lekara odnosno
drugog medicinskog osoblja, ili radi skraćivanja vremena čekanja na
određenu intervenciju, s tim što oko 40% ispitanih nije bilo svesno da
„čašćavanje“ medicinskog osoblja predstavlja vid korupcije.27
Poseban uvid u korupciju u ovdašnjem zdravstvu pružila je
nevladina organizacija „Doktori protiv korupcije“. Uključujući se svojim
angažmanom u proces evrointegracija Srbije, ova je organizacija ukazala
na mnoge zataškane slučajeve korupcije, a posebno se bavila i sudbinom
uzbunjivača, odnosno lekarima koji su zbog ukazivanja na korupciju
u svojoj ustanovi bili šikanirani ili su, čak, bili otpušteni. Opseg
angažmana „Doktora protiv korupcije“, inače, mahom je obuhvatao
slučajeve gde je korupcija postajala deo institucionalne prakse ili je
uključivala više povezanih institucija, a u okviru toga i slučajeve kada
se odnosila na velike investicione poduhvate u domaćem zdravstvu.
U tom smislu, paradigmatični su: primer trgovine listama čekanja na
Institutu za onkologiju Vojvodine zbog koje je, radi protivzakonitog
26
CESID, Korupcija u zdravstvu, 2010. Dostupno na: http://www.minzdravlja.info/downloads/2010/
Septembar/Septembar%202010%20Istrazivanje%20Korupcija%20U%20Zdravstvu.pdf
Pristup 1.
Avgust 2012.
27
Korupcija u zdravstvu u ustanovama koje se bave reproduktivnim zdravljem žena, Udruženje
građana “Roditelj”. Dostupno na:
http://www.roditelj.org/2011/08/29/rezultati-istrazivanja-o-
korupciji-u-zdravstvu-u-ustanovama-koje-se-bave-reproduktivnim-zdravljem-zena/ Pristup: 7 jul
2012.
93
Vuk Stambolović
sticanja imovinske koristi, bilo ugroženo pravo na blagovremeno lečenje
obolelih od najtežih malignih oboljenja; zatim primer dokumentovane
komercijalne povezanosti između lekara beogradskog Gradskog zavoda
za hitnu medicinsku pomoć i pogrebnih preduzeća gde, s obzirom
na službenu dokumentaciju Ministarstva zdravlja koja za 53 slučaja
sa smrtnim ishodom konstatuje učinjene propuste i fatalne lekarske
greške, postoji osnovana sumnja da reanimacije nisu rađene zbog
provizije pogrebnika; a u koruptivnu praksu slične prirode može se
uključiti i slučaj grubog kršenja zakona od strane uprave Zdravstvenog
centra Studenica u Kraljevu gde su kupovani neodgovarajući dijalizni
rastvori, uz osnovanu sumnju, prema zvaničnom izveštaju Zavoda za
javno zdravlje, da je došlo do višestrukog porasta smrtnosti pacijenata
na dijalizi u periodu 2010-2011 godine, pogotovo u svetlu izveštaja
inspekcije Ministarstva zdravlja da su se u jednom periodu koristili
štetni dijalizni rastvori koji kristalizuju.28 Tu je, zatim, i afera nabavke
vakcina protiv svinjskog gripa gde su „Doktori protiv korupcije“ skretali
pažnju ne samo na finansijsku zloupotrebu službenog položaja nego i
na krivično delo protiv zdravlja ljudi. Kada je, pak, reč o investicionim
poduhvatima, karakteristični su primeri: rekonstrukcija dva beogradska
klinička centra, Zvezdara i Zemun, iz kredita Evropske investicione
banke, oko 8 miliona evra vrednosti, uz grubo kršenje Zakona o javnim
nabavkama, kao i zakona Evropske zajednice kojima ove rekonstrukcije,
prema ugovorima, podležu; zatim, rekonstrukcija Zdravstvenog centra
„Studenica“, u Kraljevu, iz kredita Svetske banke od 6 miliona evra, gde
je prioritet bila nadgradnja IV sprata hirurgije koji je zazidan i nije u
upotrebi, a ne zgrada interne klinike koja je tokom kasnijeg zemljotresa
hitno iseljena, u opasnosti od potpunog rušenja zbog loših temelja i
statike; u tipične primere spada i rekonstrukcija četiri klinička centra
iz sredstava Evropske investicione banke za koju je, u vreme reagovanja
„Doktora protiv korupcije“, 150 miliona evra bilo već povučeno, ali je
bilo nejasno gde su, s obzirom na tadašnje promenljive i kontradiktorne
izjave ministra zdravlja i direktora Kliničkog centra Srbije u javnosti,
kao i u dva zvanična izveštaja Ministarstva zdravlja Odboru za zdravlje
i porodicu u 2011. godini.29
Na sve ove dokumentovane izveštaje „Doktora protiv korupcije“,
sem pokrenute istrage u aferi oko vakcina protiv svinjskog gripa,
praktično jedini odgovor vlasti, doduše posredni ali veoma relevantan,
28
Doktori protiv korupcije: Upozorenje koordinatorki borbe protiv korupcije, ministarki pravde i
ministru zdravlja zbog nepokretanja krivičnog postupka po službenoj dužnosti. Dostupno na: http://
www.healthcareanticorruption.org/saopstenja/upozorenje_srb_engl.dec2011..pdf Pristup: 28. jul
2012.
29
Doktori protiv korupcije: zahtev državnim ustanovama za procesuiranjem koruptivnih afera u
zdravstvu, 28 . jun 2011. http://www.healthcareanticorruption.org/saopstenja/OTV.%20PISMO%2028.
Jun%202011..pdf
Pristup: 29 jul 2012.
94
KORUPCIJA U MEDICINI
bio je - ukidanje člana 277 u Zakonu o zdravstvenoj zaštiti, odnosno
brisanje ključne antikoruptivne odredbe koja se odnosila na obim
konflikta interesa u zdravstvu.30 A, u istrom smislu, patognomoničan
je „slučaj“ specijalnog savetnika ministra zdravlja za borbu protiv
korupcije koji je, posle izjava da je njegova borba uzaludna jer nema
podršku tužilaštva i policije, posle nekoliko meseci rada, gotovo preko
noći – razrešen dužnosti.31
Masovna individualna korupcija u ovdašnjem zdravstvu koju
obznanjuju anketirani građani, a protiv koje se praktično ništa ne
preduzima, kao i gotovo potpuna nedodirljivost aktera korupcije vezane
za pojedine elemente zdravstvenog sistema,32 bez obzira što tu korupciju
potvrđuju i brojni dokumenti koje navodi nevladina organizacija
„Doktori protiv korupcije“, mogu se razumeti samo sagledavanjem
psihosocijalnog konteksta karakterističnog za Srbiju ovih tekućih
godina. Naime, za Srbiju je karakterističan psihosocijalni kontekst koji
ima karakteritike trećeg nivoa psihosocijalne egzistencije.33 To, pak,
znači da su dominantni: krajnja egocentričnost, nasilje u odnosima, te
razni vidovi grube manipulacije i eksploatacije. Otuda je, generalno,
veoma naglašena podela na one malobrojne koji imaju i masu onih
koji nemaju. Opšti ideal je, pak, zadovoljavanje impulsa i želja, i to bez
odlaganja. Ne brine se mnogo o posledicama koje, uostalom, za one
koji su jači nikada i ne nastupaju. Naime, na snazi je, faktički, princip
nekažnjivosti jačeg. Stoga, oni koji su jači politički, jači socijalno, jači
ekonomski, ili čak jači fizički - u okvirima svog domena, praktično,
rade šta hoće. Tipičan je stoga razvoj grandioznosti u onih koji su, u
ovim uslovima, manje ili više uspeli. Životni moto je - „To nije moja
greška“. Uzrok teškoća i neuspeha, naime, uvek je neko drugi. Obično se
okrivljuje neka zavera. Pri tom, nema zajedništva. Svaka osoba je ostrvo
za sebe. Lojalnost je veoma privremena. Postoje samo pljačkaši i žrtve,
ljudožderi i pojedeni. Potpuno odsustvo obzira prema drugom je znak
snage. Slabiji se drže u poslušnosti i oskudici, a povremeno im se baci
po neka mrvica kako bi im se održala nada, ali da pri tom nikako ne
ojačaju. Etično je, pak, sve ono što onome koji je jači može da omogući
da dobije to što hoće, kad god hoće. Dominira zakon džungle u službi
ličnih interesa jačeg. Osnovni strah je: biti slabiji.34
30
Doktori protiv korupcije: protiv ukidanja natikoruptivnog člana 277 u Zakonu o zdravstvenoj
zaštiti http://www.healthcareanticorruption.org/saopstenja.html#04okotbar2010
Pristup 27. Jul 2012.
31
Živanović K., Milanović dobio otkaz, Danas, 5.januar 2012. Dostupno na: http://www.naslovi.
net/2012-01-05/danas/milanovic-dobio-otkaz/3083236 Pristup: 2. Avgust 2012.
32
Ova korupcija je takođe individualna jer su takozvani jaki pojedinci, koji su, uz to, i grupno
povezani, uvek jači od pravila koje nameće sistem i bez kojih kao takav ne može da funkcioniše.
33
Stambolović V., e Case of Serbia-Yugoslavia: An Analysis through Spiral Dynamics, Medicine,
Conflict and Survival, 2002, 18:59-70.
34
Beck D.E., Cowan C.C., op. cit., str. 215 – 228.
95
Vuk Stambolović
Naravno, uronjenost u tipove korupcije karakteristične za
kontekst trećeg nivoa psihosocijalne egzistencije, kao i prevashodna
usredsređenost na pretežno individualne tipove korupcije ne znači da u
zdravstvenom sektoru Srbije nema sistemske korupcije svojstvene, inače,
petom nivou psihosocijalne egzistencije. Naime, s obzirom na raširenost
individualne korupcije, bez obzira što sistemski tip korupcije u zdravstvu
dolazi iz daleko razvijenijih sredina, Srbija je i za njega više nego plodno
tlo. Rezultat je da je na ovdašnjoj domaćoj sceni slika korupcije u
medicini šarolika zato što se dominantni uticaji vladajućeg socijalnog
konteksta mešaju sa uticajima medicinske koruptivne prakse svojstvene
razvijenijim sredinama. Tipično je, međutim da se ta, “unesena” vrsta
korupcije slabo opaža. Najvećma zato što je uspešno prikrivena mitovima
tehnološkog optimizma koje šire farmakološki i „haj tek“ kompleksi i sa
njima udružena medicinska elita. U tom smislu, karakteristično je da
je jedina do sada poznata korupcionaška afera zasnovana na interesnoj
povezanosti proizvođača medikamenata i lekara iz Srbije, afera u koju su
bili uključeni medicinski poslenici Instituta za onkologiju i radiologiju
Srbije, otkrivena na osnovu rezultata istrage istovetne afere u Sloveniji.
Inače, prostor za sistemsku korupciju se u domenu kliničkog
ispitivanja lekova otvara i danas. Sama Srbija doduše, prema izjavama
zvaničnika, „nema uslove, a ni sredstva za klinička ispitivanja novih lekova
na zdravim pacijentima“.35 Međutim, od 2009. godine, zdravstvenim
ustanovama Srbije je odobreno više od 300 kliničkih ispitivanja lekova
(od toga 49 u prvih šest meseci 2012. godine). Pri tom, najčešće se ispituju
lekovi u oblasti onkologije, psihijatrije, kardiologije, endokrinologije i
neurologije. Naručioci istraživanja su mahom iz Evrope i SAD. A tipično
je da su angažovani istraživači iz domaćih elitnih ustanova, odnosno
iz kliničkih i kliničko bolničkih centara. Tipična je, takođe, i izjava
rukovodioca medicinskog sektora iz Agencije za lekove i medicinska
sredstva Srbije, data novinskoj agenciji BETA, prema kojoj su, u ovim
odobrenim istraživanjima, „za kvalitet kliničkih ispitivanja i finansiranje
odgovorni proizvođači lekova“.36 (?!) Ova izjava u kojoj se izričito
saopštava da za kvalitet istraživanja nisu odgovorni istraživači nego
naručioci, odnosno finansijeri istraživanja, upravo svojim prihvatanjem
postojećeg konflikta interesa, kao i drastičnim zanemarivanjem njegovih
potencijalnih posledica, potvrđuje da je i ovde oduzimanje odgovornosti
medicinskim istraživačima postalo normalno. A ta vrsta normalnosti, uz
35
Izraz “zdravi pacijenti” sa jedne strane izražava visok stepen medikalizacije, a sa druge predstavlja
još jedan pokazatelj deprofesionalizacije ovdašnje medicine, ovoga puta u odnosu na gubitak
neposrednosti, još jednog elementarnog svojstva medicinske profesije. Živković K., Nema para za
klinička ispitivanja, Danas, 27. Jul 2012. Str. 1 i 4-5.
36
Press Online, Beograd 24.07.2012. BETA, U Srbiji od početka godine odobreno ispitivanje 49
lekova. Dostupno na: http://www.pressonline.rs/sr/vesti/vesti_dana/story/234055/U+Srbiji+od+po
%C4%8Detka+godine+odobreno+49+ispitivanja+lekova.html Pristup: 27. Jul 2012.
96
KORUPCIJA U MEDICINI
sledstveno prihvatanje da odgovornost, premda elementarno svojstvo
medicinske profesije, pređe u ruke profitom zainteresovanog naručioca de facto predstavlja još jedan korak u smislu razvoja sistemske korupcije
i sledstvene deprofesionalizacije medicine.
Moglo bi se, stoga, reći da i za pripadnike ovdašnje medicinske
elite, angažovane u kliničkim istraživanjima za stranog naručioca važi
citat iz teksta Prof. Dr. Marše Ejndžel: „Jednostavno, više nije moguće
verovati velikom delu objavljenog kliničkog istraživanja, niti je moguće
osloniti se na sudove pouzdanih lekara, kao ni na autoritativne kliničke
smernice. Za mene, pri tom, nema nikakvog zadovoljstva u ovom
zaključku do koga sam došla postepeno, protiv sopstvene volje, tokom dve
decenije rada kao urednik e New England Journal of Medicine“.37
Konfrontacija
Suprodstaviti se korupciji u medicini, odnosno u zdravstvenom
sektoru uopšte, nije ni jednostavno ni lako. Pre svega zbog toga što je iza
njih, odnosno na njihovoj strani, veoma često velika moć - negde samo
finansijska, a negde statusna u celini. No, postoji niz stručnih radova,
publikacija i izveštaja koje su sačinili nezavisni istraživači korupcije u
medicini i zdravstvenom sektoru, i koji pokrivaju širok opseg pitanja,
od onih teorijske, pa do onih tehničke prirode.
Ključni su, pri tom sledeći njihovi nalazi:
1. Korupcija nije samo moralno pitanje. Ona ograničava resurse
namenjene zdravstvenoj zaštiti, umanjuje delotvornost
zdravstvene službe, ima negativan uticaj na zdravlje i na dobrobit
građana i razjeda poverenje u zdravstvenu, a i u druge javne
službe.38
2. Politička perspektiva, odnosno volja političke elite da se ozbiljno
angažuje protiv korupcije sa jedne strane je blisko povezana
sa demokratijom, ljudskim pravima i dobrim upravljanjem,39
38
Sawedoff W.D., Transparency and corruption in the health sector: A conceptual framework and ideas
for action in Latin America and Carribbean, Health technical note 03/2007, Sustainable Development
Department, Social Programs Division, Inter – American Development Bank, Washington DC,
2007. Dostupno na: http://idbdocs.iadb.org/wsdocs/getdocument.aspx?docnum=991508 Pristup: 1.
Avgust 2012. Rose R., Corruption is bad for your health: findings from Central and Eastern Europe,
in:Transparency International 2006., op. cit., str. 39 – 43.
39
Corruption in the Health Sector, U4, Anti – Corruption Resource Centre, U4 issue, 2008:10.
Str. 34. Dostupno na: http://rapidlibrary.com/source.php?file=ulcmfn9czmi89on&url=http%
3A%2F%2Fwww.cmi.no%2Fpublications%2Ffile%2F3208-corruption-in-the-health-sector.
pdf&sec=ed181880b0108c Pristup: 1. Avgust 2012.
97
Vuk Stambolović
a sa druge sa građanskim slobodama i opsežnijim stranim
investicijama.40
3. Korupcija cveta tamo gde nema standarda, gde nema nadgledanja
i gde nema kazni za neprihvatljivo ponašanje. Kada je reč
o standardima, ključno je uspostavljanje ciljeva i merenje
postignutih rezultata.41 Kada je reč o nadgledanju, ključno je
davanje redovnih izveštaja, odnosno davanje obrazloženja za
postignute rezultate stručnim telima zaduženim za unutrašnji,
odnosno spoljašnji monitoring. Merenje postignutih rezultata
pak, njihovo obrazlaganje, kao i sankcionisanje neprofesionalnog
ponašanja jesu tri osnovne komponente odgovornosti.42
4. Visok inherentni rizik od korupcije karakterističan je za sledeće
procese: za pružanje zdravstvenih usluga, za kadrovsku politiku
u zdravstvenom sektoru, za odabir lekova i njihovu upotrebu, za
nabavku lekova i medicinske opreme, za distribuciju i skladištenje
lekova, za aktivnosti regulatornih tela, a u okviru toga naročito
za regulisanje kvaliteta proizvoda, kvaliteta usluga i kvaliteta
stručnog rada. Uz to, visok rizik od korupcije karakterističan je i
za medicinska istraživanja, za edukaciju zdravstvenih poslenika,
za planiranje zdravstvenog budžeta, za utvrđivanje cena lekova
i opreme, kao i za izgradnju i rekonstrukciju zdravstvenih
ustanova.43
5. Prvi korak na putu od teorijskog razmatranja korupcije do
relevantnih praktičnih angažmana jeste njeno merenje. U tu svrhu
koristi se, najpre, merenje opaženosti korupcije u okviru koga se
prati mišljenje građana o raširenosti korupcije u zdravstvu; zatim
se prate javni troškovi, a uz njih i rashodi domaćinstava, naročito
rashodi za zdravstvene usluge čije je neposredno pružanje,
u skladu sa pravilima relevantnog zdravstvenog osiguranja,
besplatno; koriste se, takođe, i kvalitativna istraživanja kako bi
se odredili socijalni pritisci i norme koji se odnose na korupciju
u zdravstvu i kako bi se ustanovili socijalni okviri koji stimulišu
korupciju…44
40
Hellman J.S., Jones G., Kaufman D., Far from home: Do Foreign Investors Import Higher Standards
of Governance in Transition Economies? Social Science Research Network, August 2002. Dostupno
na: http://papers.ssrn.com/sol3/papers.cfm?abstract_id=386900 Pristup: 1. avgust 2012.
41
Lewis M., Governance and Corruption in Public Health Care Systems, Working paper Number 78,
Center for Global Development, 2006., Str. 39 – 40. Dostupno na: http://www.cgdev.org/files/5967_
file_WP_78.pdf Pristup: 1. avgusta 2012.
42
Brinkerhoff D.W., Accoutability and Health Systems: Toward Conceptual Clarity and policy
Relevance, Health Policy and Planning, 2004. 19: 371 – 379.
43
Vian T. Review of corruption in the health sector: theory, methods and interventions, Health
Policy and Planning, 2008, 23(2): 83 – 94.; Corruption in the Health Sector, U4, Anti – Corruption
Resource Centre, op. Cit. Str. 5.
44
Vian T., op cit. Str. 88 – 89.
98
KORUPCIJA U MEDICINI
6. Ključna mera za određivanje ranjivosti na korupciju jeste
kritička procena kontrolnih sistema. Kontrolni sistemi su interni
operativni procesi putem kojih određena organizacija donosi
odluke i koristi raspoložive resurse kako bi obavljala svoju
misiju. Njihovom procenom određena organizacija poredi se sa
standardima najbolje prakse kako bi se ustanovilo u kojoj meri
ta organizacija uspešno kontroliše autonomnu moć donosilaca
odluka, u kojoj meri poštuje zakone i odgovarajuća pravila, te u
kojoj meri vodi računa o resursima. U SAD je, radi sprečavanja
prevara i zloupotreba u okviru zdravstvenih ustanova, razvijeno
nekoliko elemenata kontrolnih sistema. To su: napisani standardi,
formulisanje politika i procedura koje se odnose na specifične
problemske oblasti, jasno definisana struktura odgovornosti,
planirano obrazovanje i trening, sistem unutrašnje kontrole,
disciplinarne procedure, funkcionalna finansijska revizija i sistem
evaluacije.45
7. Premda se često, najčešće u svrhe nalaženja nekakvog opravdanja
za korupciju, navodi suprotno - između visine lekarskih plata i
korumpiranosti lekara nema direktne povezanosti. Povećanje
plata zapravo, sem ukoliko nije drastično, ne dovodi do smanjenja
korupcije.46 Delotvornije je: sa jedne strane dobro upravljanje, a
sa druge - primena jasnih kriterijuma za unapređenje.47 Rezultati
nekih istraživanja pokazali su, čak, da je korupcija više raširena
među zdravstvenim poslenicima koji su, u odnosu na njihove
kolege koji su na nižim statusnim pozicijama (pa tako imaju i
manje plate), bolje plaćeni,48 kao i da povećanje plata može da
dovede i do veće učestalosti korupcije…49
45
Vian T., op. Cit., str. 89 – 90. ; Mills A.E., Edwards S.M., Organizational Ethics or Compliance:
which will articulate values for the United States’ health care system?, 2001, HEC Forum 13: 329
– 343. Cit. prema Vian T., op.cit. str. 88.
46
Van Rijckeghem C., Weder B., Bureaucratic Corruption and the Rate of Temptation: Do Wages in
the Civil Service Affect Corruption and by How Much?, Journal of Development Economics, 2001.
65: 307 – 331.
47
Rauch J.E., Evans P.B., Bureaucratic Structure, and Bureaucratic Performance in less developed
countries, Journal of Public Ecomomics, 2000. 75 (1): 49 – 71. Dostupno na: http://www.google.
rs/url?sa=t&rct=j&q=&esrc=s&frm=1&source=web&cd=4&ved=0CHMQFjAD&url=http%3A%2
F%2Fciteseerx.ist.psu.edu%2Fviewdoc%2Fdownload%3Fdoi%3D10.1.1.203.288%26rep%3Drep1%
26type%3Dpdf&ei=7LMZUKe7B87QsgavooHwAQ&usg=AFQjCNEiTEzyQjz8tGk80ao8E1fiZ5WtQ&sig2=XOaJZ464Q74cpDRSf3nNWg
Pristup 1. Avgust 2012.
48
Miller W., Grødeland Å., Koscheckina T., “If You Pay, We’ll Operate Immediatelly“, Journal of
Medical Ethics. 2000. 26 (5): 305 – 311.
49
Jaén M.H., Paravinski D., Wages, Capture and Penalties in Venezuela’s Public Hospitals. U: Di Tella
R., Savedoff W.D., (edts.), Diagnosis Corruption, Inter-American Development Bank, Washington
D.C., 2002. Cit prema Lewis M., op. Cit. Str. 40.
99
Vuk Stambolović
U opsežnom pregledu “Borba protiv korupcije u zdravstvenom
sektoru: metodi, sredstva i dobre prakse”, autori navode deset preporuka.
To su:
1. Ciljevi zdravstvene politike moraju da uzmu u obzir i borbu protiv
korupcije,
2. U borbi protiv korupcije u zdravstvenom sektoru nema
jedinstvenog pristupa,
3. Za jedan korupcijski rizik potrebno je primeniti više
antikorupcijskih mera,
4. Bitno je uspostavljanje prioriteta: na osnovu odgovarajućih dokaza,
Vlada, kao i drugi nadležni uključeni u zdravstvene projekte i
planiranje, trebalo bi da daju prioritet oblastima zdravstvenog
sistema najprijemčivijim za korupciju i da preduzmu odgovarajuće
intervencije,
5. Važna je saradnja sa drugim sektorima,
6. Najbolja strategija je – prevencija. Stoga je najbolje angažovati se
protiv korupcije pre nego što se ona pojavi,
7. Za otkrivanje korupcije potrebno je koristiti više oprobanih
metoda,
8. Potrebno je identifikovati partnere koji imaju iskustva u primeni
antikorupcijskih strategija i angažovati ih radi tehničke podrške,
9. Od pomoći je široko učešće u zdravstvenoj politici i planiranju,
10. Dobro ponašanje treba nagraditi, a loše kazniti.50
Uz sve to, u raznim studijama korupcije u medicini i u
zdravstvenom sektoru, posebna pažnja posvećena je glasu građana,
odnosno glasu korisnika zdravstvene zaštite. Pod glasom građana/
korisnika podrazumeva se sposobnost građana da dođu do informacija,
da pozovu na odgovornost zdravstvene vlasti, da obezbede da usluge
odgovaraju svojoj nameni. U tom smislu, predlaže se osnivanje takozvanih
zdravstvenih odbora gde građani mogu da učestvuju u razgovorima o
budžetu, kao i u procesu planiranja.. Predlažu se i istraživanja kako bi
se stekao uvid u stepen zadovoljstva građana zdravstvenom službom.
Zagovara se i osnivanje posebnih službi za žalbe u okviru kojih bi
se beležili izveštaji građana o neetičkom ponašanju ili o korupciji
zdravstvenih poslenika i obezbeđivalo odgovarajuće posredovanje...51
50
Matsheza P., Timilsina A.R., Arutyunova A., Fighting Corruption in Health Sector: Methods,
Tools, and Good Practices, (edts.), United Nations Development Programme, New York, 2011. Str. 7.
Dostupno na: http://www.undp.org.tt/News/UNODC/Anticorruption%20Methods%20and%20Too
ls%20in%20Health%20Lo%20Res%20final.pdf Pristup: 7. Jun 2012.
51
Vian T., op. cit., str. 87. ; Milewa T., health technology adoption and the politics of governance in
the UK., Social Science and Medicine, 2006. 63: 3102 – 3112. ; Lewis M., Governance and corruption
in public health care systems, op. cit., str. 41 – 43.
100
KORUPCIJA U MEDICINI
Naravno, sam po sebi, nijedan od ovih ili drugih vidova
građanskog glasa ne mora voditi do delotvorne kontrole korupcije no, i
pored posebne prirode medicine kao delatnosti, i pored heterogenosti
“proizvoda” zdravstvenog sektora, i pored specifičnog tradicionalnog
statusa lekara u mnogim zajednicama, i pored manifestne statusne moći
- aktivnost organizovanih građana protiv korupcije u zdravstvenom
sektoru može dati dobre rezultate…52
Ipak, kada su u pitanju građani, odnosno korisnici zdravstvenih
usluga, za delotvornu konfrontaciju korupcije u medicini potrebno
je još nešto. To “nešto” odnosi se, pre svega, na promenu ravnoteže
moći, odnosno na razvoj socijalnog i profesionalnog konteksta, kao i
odgovarajućih pristupa, metodologija i praksi koji otvaraju prostor za
osnaživanje pozicije korisnika zdravstvene zaštite.
Ma kako to izgledalo iz ugla klasične medicinske paradigme, ova
promena ravnoteže moći nije nerealna. Ona se, zapravo, već konstituiše
i to ne samo u širim okvirima zdravstvene zaštite, nego i u krilu same
medicine. Naizgled paradoksalno, sa jedne strane, promenu ravnoteže
moći u korist korisnika inicirala je upravo medicina. Naime, svojom
transformacijom u smislu poprimanja imidža i prakse biznisa ona je
stimulisala i transformaciju korisnika iz uloge pacijenta u znatno jaču
ulogu potrošača. Sa druge strane, pak, na ovu promenu ravnoteže moći
uticala je globalna tranzicija iz Moderne u Postmodernu u okviru
koje se otvorila mogućnost da, uz totalitarne narative u okviru kojih
veliki sistemi, poput medicine, manipulišu ljudima, kao materijalom za
jačanje svoga statusa kao i statusa svoje elite - otpočne prihvatanje i
uvažavanje malih narativa u okviru kojih postaje važna lična priča, priča
pojedinca…
U ovom smislu, prva promena u okviru koje dolazi do osnaživanja
pozicije korisnika zdravstvene zaštite jeste jedan relativno skorašnji
profesionalni pristup kojim se pomera fokus medicinske prakse. Naime,
namesto medicine čiji je centar dijagnoza, pomalja se medicina čiji je
centar pacijent, što podrazumeva da korisnik zdravstvene zaštite najpre
učestvuje u formiranju narativa sopstvene patnje, a potom i u traganju
52
Jedan od pozitivnih primera delovanja građamskog glasa jeste i delovanje ovdašnje građanske
inicijative „Majka hrabrost“. Ova građanska inicijativa je od bloga gospođe Branke Stamenković
i kritike načina porađanja u Srbiji prerasla u internet portal gde je peticiju kojom je traženo:
popravljanje odnosa prema porodiljama, ukidanje elemenata porođajne procedure koji su prema
Svetskoj zdravstvenoj organizaciji nepotrebni ili čak štetni, kao i osujećivanje drastične korupcije
u porodilištima, podržalo preko 7.000 građana. Pošto je građansku inicijativu „Majka hrabrost“ i
peticiju građana podržalo i Ministarstvo zdravlja Srbije, organizovana je anketa u okviru koje su
porodilje govorile o svojim iskustvima tokom porođaja. Potom je, u porodilištu Pančevačke bolnice
koje je anketom porodilja proglašeno kao najbolje, uz saradnju sa Udruženjem za javno zdravlje
Srbije, počeo rad na osnivanju centra za fiziološki porođaj, u saradnji sa Centrom za primalno
zdravlje iz Londona, kao i porodilištem za fiziološki porođaj iz Firence.
101
Vuk Stambolović
za načinima koji mogu voditi njenom prevazilaženju.53
Druga bitna promena u istom smislu jeste ozvaničenje socijalnih
determinanti zdravlja kao treće strategije medicine. Naime, za razliku
od prve strategije u okviru koje su, kao pacijenti, potpuno pasivni, kao
i za razliku od druge strategije u okviru koje su, kao nosioci faktora
rizika, često krivi, a ne samo odgovorni, u okviru paradigme vezane
za socijalne determinante zdravlja, građani su (organizovani na razne
načine), uz poslenike primarne zdravstvene zaštite, kao i poslenike
lokalne samouprave treći bitni delatni pol i to: i kad je reč o formulisanju
zdravstvenih prioriteta zajednice i kad je reč o odgovarajućim
zdravstvenim intervencijama.54
Treća bitna promena je, pak, razvoj medicinskog pluralizma,
odnosno početak uspostavljanja integrativne zdravstvene zaštite.
Uspostavljanjem integrativne zdravstvene zaštite u okviru koje, uz
praktičare oficijelne, ravnopravno rade i praktičari alternativne medicine
prevazilazi se, pre svega, klasični medicinski monopol na lečenje,
monopol koji je uz to u mnogome pod kontrolom farmaceutskog ili
“haj tek” kompleksa. Osim toga, već sama tehnologija alternativnih
terapijskih metoda postavlja korisnika u poziciju koja, s obzirom da
uključuje njegovu unutrašnju realnost, a priori nije pasivna. A doprinos
osnaživanju pozicije korisnika daje i činjenica da se u okviru alternativnih
terapijskih metoda otvaraju značajne mogućnosti za samopomoć i
međusobnu pomoć.55
Medicina čiji je centar pacijent, socijalne determinante zdravlja
kao treća strategija medicine, te integrativna zdravstvena zaštita, još
uvek su više teorijski nego praktično primenjeni koncepti. Nema ih
stoga ni u raspravama koje se bave suočavanjem sa korupcijom u
medicini i u zdravstvenom sektoru. No, svo troje su i nastali kao znak
neke drugačije atmosfere. Ali, ne samo kao znak da se sa korupcijom u
medicini preteralo. Nego i kao svedočanstvo da je danas, pred raznim
besprizornim medicinskim iznuđivačima, od ovdašnjeg hirurga koji
od roditelja rutinski traži mito od 500 evra da bi im operisao dete, pa
do uglednog profesora koji kao saučesnik farmaceutskog koncerna
učestvuje u pljačkanju i svojih pacijenata i svoje zemlje - sve više ljudi
koji su drugačiji, koji nisu spremni na nametnutu im ulogu trupla na
pokretnoj medicinskoj traci. Naime, polako se ostvaruju uslovi da vreme
53
Evans R.G., Patient centred medicine: reason, emotion and human spirit? Some philosophical
reflections on being with patients, Medical Humanities, 2003. 29: 8 – 14.
54
Closing the Gap in a Generation: health equity through action on the social determinants of
health, Final Report of the Commission on the Social determinants of Health. Geneva, World Health
Organization, 2008. Dostupno na: http://whqlibdoc.who.int/publications/2008/9789241563703_eng.
pdf Pristup: 2. avgust 2012.
55
Stambolović V., Principi alternativnih terapija, u Ćorić B., (prir.), Čovek i lek, Institut za mentalno
zdravlje, Beograd, 2004., str. 89 - 99.
102
KORUPCIJA U MEDICINI
bezprizivne vlasti nad ljudima koji su svojom patnjom, dominantnom
medicinskom tehnologijom, kao i socijalnim kontekstom, uterani u
ulogu uprosečenog, bezličnog i bespomoćnog pacijenta - postepeno
počne da se seli u prošlost.
103
Vuk Stambolović
104
KORUPCIJA U ZDRAVSTVU KROZ PRIZMU NOVINARA
Dragan Pejić*
KORUPCIJA U ZDRAVSTVU
KROZ PRIZMU NOVINARA
* dipl. politikolog,
novinar časopisa ’’ELIKSIR’’
105
Dragan Pejić
106
KORUPCIJA U ZDRAVSTVU KROZ PRIZMU NOVINARA
Novac je čudna stvar. Takmiči se s ljubavlju kao čovekov glavni
izvor radosti i užitka; takmiči se sa smrću kao čovekov najveći izvor
straha i teskobe. U toku gotovo čitave istorije novac tlači ljude na jedan
od tri načina: ili ga ima u izobilju, ili mu je tada vrednost vrlo nesigurna,
ili je pouzdan, ali ga ima vrlo malo. Mnoge muči i treća čini se najveća i
najčešća nevolja – novac im je potreban, kako do njega doći – časno ili i
lasno?
“I lekari su ljudi, samo to često zaborave” napisao je zlobni
i sarkastični Bernar Šo. Verovatno je hteo da ove ljude božanskih
mogućnosti spusti na zemlju, da im skine oreol “Asklepijusove dece” sa
glave, koji zasluženo nose već dva i po milenijuma.
Sveprisutna bolest
Korupcija je, izgleda, ozbiljnija nego što se princip “dam ti-daš
mi” uobičajeno prevodi u svakodnevnom životu. Brojni autori koji se
bave ovom temom kažu da je korupcija bolest koja ne samo da puni
džepove pojedinaca na vlasti i poslovne elite, razara privrede i krade od
onoga što bi se moglo uložiti u zdravstvene usluge, školstvo ili socijalna
davanja, nego i bolest koja bukvalno uzima ljudske živote.
Za reč korupcija (lat. corruptio) se u rečnicima stranih reči može naći
sledeće značenje: podmitljivost, podmićivanje, potplaćivanje službenih...
Isključivo se vezuje za neregularno ponašanje u javnom sektoru koji ima
za cilj pridobijanje lične dobiti protivpravnim korišćenjem zvaničnog
položaja i ovlašćenja. Korupcija se definiše kao ilegalno plaćanje javnom
službeniku da bi se dobila ili zadržala neka korist koja se može, ali i ne
mora zaslužiti u odsustvu ovakvog plaćanja, ili kao podmićivanje javnih
zvaničnika ili drugih osoba da bi se stekla nezaslužena (neodgovarajuća)
komercijalna prednost. Međutim, ne postoji precizna definicija korupcije
koja se može primeniti na sve forme, tipove i stepene korupcije, ili ona
koja bi bila univerzalno prihvaćena da pokriva sve postupke za koje se u
svakom pravnom sistemu smatraju da doprinose korupciji.
Korupcija, kažu stručne knjige, spada u pojmove kojima je
teško odrediti sadržaj, pošto se njeno značenje menjalo u različitom
vremenskom društvenom i političkom kontekstu. Pod korupcijom
uopšte, podrazumeva se zloupotreba javne službe radi lične koristi.
Prema mišljenju dr Žike Aleksića, kriminologa korupcija je zbirni naziv
za razne oblike mita. Mito se dalje deli na potkategorije – mito pre
izvršenje dela (kada već poznajemo osobu od uticaja), miro za vreme
izvršenja dela (kada se novac daje da se ‘’stvar ubrza’’, tzv. podmazivaqnje
i mito posle obavljenog posla, poznatije kao ‘’čašćavanje’’.
107
Dragan Pejić
Korupcija predstavlja direktan put povezivanja kriminalaca i
ljudi sklonih brzom bogaćenju sa ljudima na vlasti i zbog toga je veoma
opasna. Kao spona političara sa kriminalcima, korupcija dalje postaje
osnova za organizovani kriminal – tvrdi Aleksić.
Korupcija je postojala i postoji u svakom društvu i državi, ali u
različitoj meri.
Međutim, uglavnom se sreće u društvima sa visokim stepenom
diskrecionog prava u odlučivanju državnih zvaničnika, uključujući i
autokratske državne strukture, sa odsustvom pravne države i neke veće
kontrole. Posebno joj pogoduju razni tranzicioni procesi u kojima se
još nije uspostavio sistem pravih vrednosti i izgradile sve institucije
sistema.
Stepen korumpiranosti je danas mnogo veći nego u socijalizmu
iz proste činjenice što je u socijalizmu postojao tradicionalni moral po
kome su lopovi bili omraženi, hapšeni i zatvarani a danas su to uspešni
biznismeni!
Proces tranzicije je mnogo zahvalniji milje za pojavu korupcije
nego što su to stabilni demokratski sistem, jer se za kratko vreme vrši
krupna alokacija nacionalnih resursa, sklapaju se veliki aranžmani oko
privatizacije i stranih ulaganja, koncesija i licenciranja. To obično rade
vlade koje u tom trenutku nisu kontrolisane od strane snage civilnog
društva, a institucije u tim državama su jako slabe da bi mogle da se
izbore sa tako teškim zadatkom kakav je kontrola vlade. Zbog nedostatka
slobodnih medija, razvijenih demokratskih institucija i civilnog društva
koje kontroliše državu, počeli su da se stvaraju - početkom devedesetih
godina kada smo krenuli u tranziciju - vrlo povoljni (pred)uslovi za
korupciju. Naša vlast, prethodna i sadašnja, ne samo da nije krenula
u tranziciju već nije ostala ni tamo gde je bila, a stvorena je, voljom
političkih oligarhija, paradigma mafijaške kriminalne države. Motiv
vrha vlasti da korumpira svoje podređene i sebi bliskima omogući da
se bogate, sasvim je jasan – time sebi obezbeđuju lojalne ljude koji
su, s jedne strane, sami zainteresovani za što duži opstanak njihovog
patrona, a s druge strane, boje se njegove osvete ukoliko ga iznevere.
Tako je stvorena korupcionaška kultura koja je prerasla u domen dobrih
manira. Ono što je na Zapadu bakšiš, kod nas je bilo mito.
Korupcija je pod režimom Slobodana Miloševića postao naš način
života i što je najtragičnije – nikada se više ničim i nikada nije zaustavio.
Štaviše – postajala/postala je sve izraženija!
Korupcija nije samo ekonomska patološka pojava koja umanjuje i
onemogućava privredni razvoj. Ona je imanentna i ukorenjena u samoj
ljudskoj prirodi, u čovekovom samoljublju, gordosti, egoizmu, pohlepi
i strasti za posedovanjem. Ni jedno društvo, ni jedan stalež ili profesija,
ni jedan kraj na zemlji nije imun na nju. Zato neki govore o “kulturi
korupcije”, o njenoj tradiciji i njoj kao normalnoj pojavi, posebno ako to
108
KORUPCIJA U ZDRAVSTVU KROZ PRIZMU NOVINARA
podrazumeva i takozvani VIP (Very Important Person) sistem, sistem
veza i poznanstava, poklona i ustupaka. U izvesnoj meri svaki čovek je
sklon da korumpira i da bude korumpiran, makar to bilo samo u jednom
trenutku života, bilo svesno ili nesvesno.
Beli mantili sve crnji
Iako korupcija zavisi prvenstveno od nas samih, od našeg stila
života i antropološkog usmerenja prema sebi i drugima, ipak njen nivo
i brzina rasta u mnogome zavise i od spoljašnjeg, kulturnog, duhovnog
i društvenog ambijenta gde se odvija život pojedinaca. Savremena
diktatura moralnog relativizma, potrošačka ideologija progresa, nauka
bez vrednosti, društvo bez vrednosti, ničim neobuzdana pohlepa za
materijalnim dobrima i zgrtački karakter pogoduju širenju ove opake
bolesti svuda pa i zdravstvu!
Poslednja istraživanje agencije „Medijum galup” pokazuju da se
Šo ipak nije samo šalio, jer je pomenuto istraživanje pokazalo da 73,6
odsto građana smatra da je korupcija prisutna u sektoru zdravstva.
Prema percepciji građana, od zdravstvenih radnika više su korumpirane
samo političke partije. Krupniji primeri su one medijske afere, odnosno
slučajevi u kojima je bilo hapšenja, istraga... Tu se pre svega odnosina
sumnje u nabavci vakcina za svinjski grip, pa oko medicinskih usluga
u centru Studenica u Kraljevu, probleme u centru u Užicu... To su afere
koje su za sada ostale bez sudskog epiloga, a dugo trajanje postupka
samo dodaje ulje na vatru.
Istraživanje javnog mnjenja o korupciji u zdravstvu, sproveo je
Cesid, u junu i julu 2010. na reprezentativnom uzorku od 4.232 ispitanika
na teritoriji Srbije (bez teritorije KiM) i na uzorku od 100 lekara i 100
medicinskih sestara i tehničara. Istraživanje je pokazalo da je utisak o
korupciji u zdravstvu veći nego što je lično iskustvo građana o tome, pa
tako 58 odsto smatra da je većina lekara korumpirana, a 64 odsto tvrdi
da u poslednjih pet godina nisu imali takva iskustva. Devetnaest odsto
građana ima stav o korupciji na osnovu ličnog iskustva, dok 35 odsto
formira takav stav na osnovu ljudi iz okruženja ili iz medija (14 odsto),
dakle, posredno. Sedamdeset odsto od onih koji su imali iskustva s
korupcijom u zdravstvu takođe tvrdi da im niko ništa nije tražio već
su samoinicijativno davali nešto.Većina zdravstvenih radnika tvrdi
da ogroman broj zaposlenih dobro i pošteno obavlja svoj posao, da je
mali broj onih koji kompromituju profesiju. Rešenje problema oni vide
u poboljšanju materijalnog standarda, edukaciji i lekara i pacijenata,
kažnjavanju onih koji zaista primaju mito i u boljoj organizaciji
zdravstvenog sistema.
109
Dragan Pejić
U okviru svojih nadležnosti, Ministarstvo zdravlja je prethodnih
godina uvelo niz mera: institucije zaštitnika pacijentovih prava, 2002.
a onda zakonom 2005. „beli telefon” za pitanja, primedbe i pohvale
građana, informativne kampanje „Imate pravo”, „Osmehom se zdravlje
prenosi”, edukaciju zaposlenih u 46 porodilišta o nenasilnoj komunikaciji
za prevenciju nasilja, Kodeks zaposlenih u zdravstvenim ustanovama i
ministarstvu…
Bilo kako bilo, Hipokratovu zakletvu neki lekari olako
zaboravljaju, najlakše ginekolozi, hirurzi, okulisti…
Informacija da Srbija na rang-listi 180 zemalja prema stepenu
korupcije zauzima 85. mesto s indeksom od 3,4 siguran je pokazatelj
toga da ne samo da ova država stagnira u borbi protiv korupcije već i
da je korupcija ovde i dalje sistemska, dominantna, da na njoj počiva
vlast, a sve to, opet, govori da se osnovne pretpostavke za borbu protiv
korupcije još nisu desile.
Prema našim saznanjima, zakonom nisu određene mere za
sprečavanje korupcije u zdravstvu, ali nije određena ni visina iznosa do
koje zaposleni u zdravstvu mogu da prime „poklone”. Samim tim nije
sasvim jasna granica izeđu časti i mita. Da li su čokolada, piće i kafa
dozvoljeni? Ili neko može da primi na dar i automobil umesto koverte,
kao što je bio slučaj sa zaposlenima u jednoj ginekološkoj klinici, kada
se porađala ćerka vlasnice bivše Dafiment banke?
Neumitnost činjenica
Mada se o korupciji u zdravstvu naširoko govori i piše, do
sada je samo neznatan broj doktora procesuiran i kažnjen zbog ove
vrste zlodela. Međutim, stvari izgleda kreću nabolje. Naime, zatvore u
Srbiji poslednjih godina počeli su sve češće da pune lekari i direktori
zdravstvenih ustanova! Svoje bele mantile dobro su “ocrnili” raznim
aferama oko nabavke lekova, nameštaja, medicinskih aparata, nesavesnog
lečenja, uzimanja mita, pa čak i poslovima sa drogom.
Prema istraživanjima Svetske banke, prosečna vrednost mita u
zdravstvu prošle godine bila je 255 evra. Inače, naša zemlja ima najmanju
potrošnju za zdravstvo u Evropi, a ukupna šteta od korupcije i prevare u
ovoj grani jeste 500 miliona evra godišnje.
-Poslednjih nekoliko godina došlo je do etičke degradacije u čitavom
zdravstvenom sistemu - priča dr Draško Karađinović, koordinator NVO
“Doktori protiv korupcije”. - Treba razlikovati “malu” korupciju koja
se odnosi na mito i „veliku“ koja podrazumeva malverzacije prilikom
javnih nabavki. Najveći problem jeste legalna korupcija koja je zakonom
omogućena. Ovi manji gledaju šta njihovi rukovodioci rade i onda nije
ni čudo što lekari traže mito. Protiv korupcije u zdravstvu treba da se
110
KORUPCIJA U ZDRAVSTVU KROZ PRIZMU NOVINARA
bore institucije i sistem. To znači da bar 5.000 ljudi, među kojima su
nadležni u ministarstvu, inspektori, direktori, načelnici, prima platu da
izađe na kraj sa ovim problemom. To se, nažalost, kod nas ne dešava. I
definitivno je potrebna demonopolizacija, da čovek ima pravo da bira
gde hoće i kod koga da se leči. A kad lekar zađe u kriminal, sasvim je
svejedno čime će da se bavi. Samo od vanstandardnih usluga ustanove
su zaradile za godinu oko 300 miliona evra - objašnjava dr Karađinović.
- Taj novac nalazi se na računima zdravstvenih ustanova i o njima
odlučuju direktori i upravni odbori. Njih su, opet, postavile političke
partije. Zato i ne čudi da se iz zdravstva finansiraju i političke partije.
I da ne ostanemo samo na uopštenoj priči navescemo, primera
radi, samo nekoliko slučajeva. Među najvećim aferama koje su uzdrmale
srpsko zdravstvo svakako su malverzacije sa citostaticima na Institutu
za onkologiju i radiologiju. Suđenje akterima, na čelu sa direktorom
Instituta prof. dr Nenadom Borojevićem, koji je označen kao organizator
grupe je, posle (pre)dugih priuprema otpočelo u Specijalnom sudu.
Tu je i afera sa nabavkom nameštaja i rekonstrukcijom kliničkobolničkih centara gde se rukovodioci zdravstvenih ustanova terete da su
oštetili budžet grada za više od 65 miliona dinara.
Da lekarima nije bitno šta će da rade samo da dođu do novca,
govori i hapšenje članova grupe doktora Milana Zarubice, koji se
sumnjiče za nedozvoljenu trgovinu i proizvodnju amfetamina. Među
njima je i doktor Goran Lazović, šef intenzivne nege za maksilofacijalnu
traumatologiju Urgentnog centra u Beogradu. Inače, policija je još 2003.
godine uhapsila Zarubicu zbog istog dela.
U fioci tužioca već godinama se nalazi i slučaj iz 2006. godine,
kada je bivši direktor Hitne pomoći dr Borko Josifovski ukazao na usku
saradnju između pojedinih lekara i pogrebnika.
Priča o trgovini listama za zračenje u Institutu za onkologiju u Sremskoj
Kamenici takođe je dobro uzdrmala javnost. Stručnjaci koji su upućeni
u ovu aferu, kažu da je zbog navodnog ugovora između Instituta i
osiguranja Republike Srpske, da se kod nas zrači 450 stranih državljana,
isto toliko ljudi iz Srbije ostalo bez ove terapije. Dakle, ko ne može da
plati ne može ni da se leči!
A afera sa nabavkom vakcina, pa to je već opštepoznati nacionalni
skandal.
111
Dragan Pejić
Moralna korupcija
Ako razmere korupcije u zdravstvu na trenutak stavimo u drugi
plan, ne možemo a da ne pomenemo ono što je s njom u direktnoj
sprezi – (ne)moral, čega je u ovoj branši, uprkos zavetu datom
Hipkoratu, u izobilju. Kroki priče na tu temu svešćemo na to da je u
medicini nemoralno koristiti nesreću bolesnih pacijenata, građana
uopšte, pa im zarad zarade, profita, reklamerstva i samohvalisanja
nuditi lažne nade, poluistine, neproverene i nepouzdane informacije o
bolesti i mogućnostima (iz)lečenja, pogotovo čudotvornim lekarskim
intervencijama i svemogućim lekovima, da ne pominjem bioenergetske
isceliteljske seanse, bajalice, kristale i slično. Nemoralno je dalje, za
lekare (kao i nas novinare) kada glorifikatorski promovišu medicinska
dostignuća bez pouzdane dokazanosti. Lekari to moraju raditi suzdržano
i analitičkom argumentacijom, bez senzacionalizma, jer najgore su
vulgarizovane poluistine ispričane na popularan način, navodno da
bi običnom građaninu bilo razumljivo. Nikada običnom čoveku neće
biti jasni fenomeni raka, side, molekularne biologije, atomske fizike,
genetike, kloniranja, kvantne medicine, homeopatije... i još puno toga i
medicini nedovoljno poznatog, ali baš zbog toga se o svemu mora govoriti
i pisati ozbiljno, stručno, argumentovano i analitički, nikako zabavno
i popularno, jer popularnost po definiciji podrazumeva površnost i
senzacionalizam. Ne treba zaboraviti da i u medicinskoj nauci nema
konsenzusa vrhunskih stručnjaka o pojedinim kontroverzama, tako da
je apsurdno ono što pojedinci uzimaju sebi za pravo – da bez rezervi,
ograda i bilo kakvih dilema i rezervi govore o kloniranju, matičnim
ćelijama, genetski modifikovanim organima, njihovoj transplataciji,
pojedinim hirurškim zahvatima i slično. Nemoralno je lansirati nove
farmakološke preparate tvrdnjama da su efikasni, maltene svemogući,
što sve češće i pompeznije čini farmakološka industrija, ali i lekari,
naročito oni koji su u dilu sa proizvođačima lekova. Da ih ima, svima
nam je znano.
Kaže dr Vladimir Jokanović u jednom svom aforizmu:
“PACIJENTI KRIVO TUMAČE HIPOKRATA. NIGDE NIJE REČENO
DA SE BESPLATNO LEČI”. To bi bilo tačno da naši pacijenti ceo život,
iz meseca u mesec, ne izdvajaju za zdravstvo, pa je nemoralno da kad
obole i dođu u situaciju da se leče – ponovo plaćaju davno već plaćeno,
a pogotovo je nemoralno kad im lekari za uslugu traže mito, jer ih za
uslugu već plaća država. I drugo, sve što ima naše zdravstvo, kupljeno
je parama poreskih obveznika (čast i zahvalnost donatorima!), i zaista
je suštinsko etičko pitanje – koliko puta pacijenti treba da plate ono
što su toliko puta već platili? Naravno, za ovakvo stanje nisu krivi samo
lekari, krivice je mnogo više u državi, u sporosti kojom ovo društvo ide
112
KORUPCIJA U ZDRAVSTVU KROZ PRIZMU NOVINARA
ka rešenjima koja koristi savremeni razvijen svet.
Dakle, lekari, ma koliko loše bili plaćeni – nikada ne smeju, bolje
reći nikade ne bi smeli, zbog materijalnih razloga, pa makar oni bili i
egzistencijalni – kompromitovati dostojanstvo i kredibilitet poziva!
Sprečiti ali i lečiti
Telo Saveta Evrope za nadziranje borbe protiv korupcije
preporučilo je u svom izveštaju o Srbiji 25 mera koje bi srpske vlasti
trebalo da sprovedu.
Među preporukama su uspostavljanje ombudsmana i državne
revizorske institucije. U izveštaju se naglašava da se u Srbiji korupcija
doživljava kao ozbiljan problem koji utiče na mnoge javne sektore, a da
su najugroženiji zdravstvo, pravosuđe, lokalne vlasti, carina i policija.
Ukazuje se, međutim, da je učinjen napor na njenom suzbijanju, i
posebno ukazuje na usvajanje antikorupcijske strategije, rad na akcionom
planu i reformi pravosuđa.
Među preporukama su neke koje su već uvedene u pravni sistem
ili u praksu izmenama zakona usvojenih posle evaluacije, sprovedene
prošle godine. Preporučuje se: poboljšanje primene zakona o javnim
nabavkama, posebno u segmentu obuke zvaničnika uključenih u proces
nabavki, transparentniji izbor i napredovanje nosilaca pravosudnih
funkcija, kao i zamenika tužilaca i proširenje nadležnosti specijalnog
tužioca za organizovani kriminal. Preporučuje se i uvođenje tužilačke
istrage i bolja saradnja tužioca i policije u istražnom postupku, stalna
obuka policije i tužilaštva o korupciji, usvajanje zakonske osnove za
primenu specijalnih istražnih tehnika, kao i zaživljavanje sistema
zaštite svedoka.
Traži se da se omogući privremeno zamrzavanje sumnjivih
transakcija i konfiskacija imovine za sva dela u vezi sa korupcijom.
U izveštaju se preporučuje usvajanje i efikasna primena Akcionog
plana za sprovođenje Antikorupcijske strategije. Preporučuje se obuka
zvaničnika za primenu Zakona o slobodnom pristupu informacijama,
ubrzano uspostavljanje institucije ombudsmana i državne revizorske
institucije, kao i proširenje kruga zvaničnika na koje se primenjuje
Zakon o sprečavanju sukoba interesa.
– Nacionalna strategija i adekvatni zakoni ne postoje, već
svako gleda pojedinačne interese - govorila je pokojna Verica Barać,
predsednica Saveta za borbu protiv korupcije. - Pokazalo se, i pored
svih upozorenja, da je sistemska korupcija u Srbiji nekažnjiva i veoma
isplativa. Da zlo bude veće, čak se ni doneti antikorupcijski zakoni ne
primenjuju, a na to niko ne reaguje. Presudna je politička volja, ali
nje nema jer se svodi na retoriku. Vlada je dužna da stvori uslove da
113
Dragan Pejić
institucije rade, pre svega pravosuđe, a ti uslovi nisu stvoreni. Vlada ne
sme uredbama da menja zakon, a upravo to čini... Dok je tako nema
borbe protiv korupcije. Odavno govorimo da je krupna, dominatna
korupcija na isti način isplativa kao što je to bilo i pre nekoliko godina i
da se tu nije maklo od početka. Upozoravali smo i da nije dovoljno samo
doneti antikorupcijske zakone, nego ih treba i primenjivati i stvoriti
institucije sposobne da ih sprovode. Mi i dalje radimo kao što smo i
radili, ali je interesovanje medija za nas smanjeno, jer su razočarani zato
što posle izveštaja koje mi sačinimo ne slede hapšenja, procesuiranja,
krivična odgovornost... To zameraju nama, iako mi nismo ni policija,
ni sud, već samo oni koji ukazuju kako su se određene stvari desile,
kakve su posledice toga i koji su osnovni uzroci. Savet radi normalno,
trpi napade, pripremamo treću knjigu o svom radu i plan za naredni
period. Nećemo odustati i ne plaše nas napadi. Nemamo pravo da
dignemo ruke, ne zbog Vlade, nego zbog građana Srbije, jer s ovolikom
korupcijom nećemo izgraditi demokratsku državu i biti deo evropske
porodice - govorila je gospođa Barać.
(Ne)rešivi problemi
Na kraju, naravno ne i najmanje bitno – navodimo i nekoliko
najnovijih podataka koje je bitno znati da bi se sveobuhvatnije sagledala
situacija u našem zdravstvu, bolje reći da bi se videlo da korupcija jeste
veliki problem ali da je besparica u Srbiji još veći problem – za sve pa
i zdravstvo! Prema nedavno objavljenom Evropskom zdravstvenom
potrošačkom indeksu za 2012 godinu Srbija je, na listi od 34 evropske
zemlje, zauzela poslednje mestu po kvalitetu zdravstvene zaštite. To ne
treba da čudi kada znamo da je izdvajanje za zdravstvo u OECD dostiglo
2010 godine - 3.268 dolara po stanovniku, dok je u Srbiji iznosilo 250
evra godišnje po stanovniku. Istovremeno, zemlje u regionu izdvajaju
četri puta više od nas. Udeo BDP u izdvajanju za zdravstvo je najveće u
SAD - 17,6 odsto, u Holandiji 12 odsto, u Nemačkoj i Francuska - 11,6
odsto, a u Srbiji - 6,3 odsto. BDP Holandije iznosi 680 milijardi evra,
dok se BDP Srbije lažno prikazuje na 32 milijardi evra, mada on realno
iznosi 17 milijardi evra. U Srbiji ima zaposlenih u zdravstvu 104.500, ali
lekara ima samo 20.900 i nemamo dovoljno lekara po broju stanovnika,
gledajući, opet, evropski prosek, mada na birou za nezaposlene ima
2.019 lekara, 14.853 osobe sa srednjom medicinskom spremom, 1.220
stomatologa i 400 farmaceuta. U zemlji u kojoj bolesti haraju i 35.000
ljudi više umire nego što se rađa, lekari i medicinari su nezposleni. U
zemlji u kojoj 90 odsto građana nema sve zube, stomatolozi nemaju
posla. Ni posle dvanaest godina promašenih reformi ne vidi se izlaz iz
ove nacionalne agonije.
114
KORUPCIJA U ZDRAVSTVU KROZ PRIZMU NOVINARA
Ako je za utehu, korupcija nije samo pojava svojstvena
zdravstvenim radnicima. Imanentna i ukorenjena je u samoj ljudskoj
prirodi, u čovekovom samoljublju, gordosti, egoizmu, pohlepi i strasti
za posedovanjem. Ni jedno društvo, ni jedan stalež ili profesija, ni
jedan kraj na zemlji nije imun na nju. Zato neki govore o “tehnologiji
korupcije”, o njenoj tradiciji i njoj kao normalnoj pojavi, posebno ako
to podrazumeva i takozvani VIP sistem, sistem veza i poznanstava,
poklona i ustupaka. U izvesnoj meri svaki čovek je sklon da korumpira i
da bude korumpiran, makar to bilo samo u jednom trenutku života, bilo
svesno ili nesvesno.
Korupcija se ne može obuzdati samo institucionalno i zakonima,
ma koliko oni bili dobri i efikasni. Zato izlaz treba tražiti u formiranju
zdravog antikorupcijskog javnog mnjenja i u jednom permanentnom
obrazovanju i vaspitanju za vrednosti, jer samo integralne moralne
ličnosti, izrasle u svetu vrednosti i na temelju vrednosti, mogu uspešno
da se bore protiv korupcije. Antikorupcijskoj borbi mora da prethodi, ili
da sa njom postoji, borba za čistoću ljudskog morala i jedno neprestano
kretanje pojedinaca i društava prema kultu ljubavi, za kojom svet
vapije.
Tamo gde je dostojanstvo ljudske ličnosti najveća vrednost,
gde postoji svest o opštem dobru, gde egzistira uzajamna solidarnost,
odgovornost i ljubav, tamo je korupcija osuđena na neuspeh. Bez
promene i pročišćenja, bez katarze našeg uma i srca, bez borbe za
ekologiju duha, borba protiv korupcije ne može da dâ željene rezultate.
Što je gore, tada antikorupcija može da bude gora od korupcije. Tada
borba protiv korupcije liči na ono kada lopovi viču:”Držite lopova!” ili
kada se progonitelji ljudi zalažu za poštovanje i zaštitu ljudskih prava.
115
Dragan Pejić
Rezime
Korupcija je bolest koja ne samo da puni džepove pojedinaca
na vlasti i poslovne elite, razara privrede i krade od onoga što bi se
moglo uložiti u zdravstvene usluge, školstvo ili socijalna davanja, nego i
bolest koja bukvalno uzima ljudske živote. Ona predstavlja direktan put
povezivanja kriminalaca i ljudi sklonih brzom bogaćenju sa ljudima na
vlasti i zbog toga je veoma opasna. Kao spona političara sa kriminalcima,
korupcija dalje postaje osnova za organizovani kriminal.
Iako korupcija zavisi prvenstveno od nas samih, od našeg stila
života i antropološkog usmerenja prema sebi i drugima, ipak njen nivo
i brzina rasta u mnogome zavise i od spoljašnjeg, kulturnog, duhovnog
i društvenog ambijenta gde se odvija život pojedinaca. Savremena
diktatura moralnog relativizma, potrošačka ideologija progresa, nauka
bez vrednosti, društvo bez kriterijuma, ničim neobuzdana pohlepa za
materijalnim dobrima i zgrtački karakter pogoduju širenju ove opake
bolesti svuda pa i zdravstvu!
Ako je za utehu, korupcija nije samo pojava svojstvena zdravstvenim
radnicima. Imanentna i ukorenjena je u samoj ljudskoj prirodi,
u čovekovom samoljublju, gordosti, egoizmu, pohlepi i strasti za
posedovanjem. Ni jedno društvo, ni jedan stalež ili profesija, ni jedan
kraj na zemlji nije imun na nju.
Korupcija se ne može obuzdati samo institucionalno i zakonima,
ma koliko oni bili dobri i efikasni. Zato izlaz treba tražiti u formiranju
zdravog antikorupcijskog javnog mnjenja i u jednom permanentnom
obrazovanju i vaspitanju za vrednosti, jer samo integralne moralne
ličnosti, izrasle u svetu vrednosti i na temelju vrednosti, mogu uspešno
da se bore protiv korupcije. Antikorupcijskoj borbi mora da prethodi, ili
da sa njom postoji, borba za čistoću ljudskog morala i jedno neprestano
kretanje pojedinaca i društava prema kultu ljubavi, za kojom svet vapije.
Tamo gde je dostojanstvo ljudske ličnosti najveća vrednost, gde postoji
svest o opštem dobru, gde egzistira uzajamna solidarnost, odgovornost i
ljubav, tamo je korupcija osuđena na neuspeh. Bez promene i pročišćenja,
bez katarze našeg uma i srca, bez borbe za ekologiju duha, borba protiv
korupcije ne može da dâ željene rezultate
116
ZDRAVSTVO U CRNOJ GORI IZMEĐU ETIKE I KORUPCIJE
Novica Vujošević*
ZDRAVSTVO U CRNOJ GORI
IZMEĐU ETIKE I KORUPCIJE
* Direktor Republickog zavoda za zdravlje Crne Gore u penziji
Profesor Medicinskog fakulteta u penziji
Specijalista epidemiolog
117
Novica Vujošević
118
ZDRAVSTVO U CRNOJ GORI IZMEĐU ETIKE I KORUPCIJE
UVOD
Odavno je poznato da se čovjekov život u društvu odlikuje sa
velikom raznovrsnošću sadržaja i formi, pa je zato bilo teško filizofiji
da od prvih do današnjih dana odgovori na pitanje što je dobro, a šta
rđavo, što su moralne vrijednosti i načela moralnosti, što je zasnovanost
morala i koji su izvori moralnosti, dokle doseže čovjekova moralna
svijest i smislenost i njena priroda, koji su to standardi i temeljni
kriterijumi po kojima se ljudski postupci mogu vrednovati kao ispravni
ili pogrešni, uzimajući pri tome kao osnovu pojmove dobra, zla, vrline,
čestitosti, čovječnosti i dužnosti, odnosno, što je svrha morala i moralnog
djelovanja. (1-3)
Moral je velika i univerzalna vrijednost svih ljudi u svim epohama.
Upravo zbog svega toga, za moralne norme i kriterijume između dobrog
i rđavog stoji moralna sila javnog mnjenja, koja značajno varira tokom
vremena, i griža savjesti za nemoralne postupke pojedinaca, koja je za
čovjeka kao moralno biće u izvjesnim slučajevima čak teže podnošljiva
od svake druge sankcije. Osjećaj gubitka vrijednosti u svojim očima
i u očima drugih zbog učinjenih rđavih nemoralnih postupaka teško
se podnosi i prelazi prag podnošljivosti patnje i srama, koji ponekad
dovede do okrutnog samokažnjavanja.(4-7)
Prvobitni odnosi u društvu bili su uređeni moralom. Moral je
starija kategorija od prava. Pravo nastoji da bude racionalni normativni
sistem, pa se pravne norme štite silom društvene vlasti, dok moral nema
takve pravne mogućnosti, jer su određeni društveni odnosi zbog svoje
delikatnosti, suptilnosti i tananosti kao dobra, vrline, dužnosti izvan
mogućnosti zakonskog regulisanja.(8)
Istina je da su se etički principi i deontološka pravila, sa ciljem da
budu prihvaćeni od društva tokom vremena mijenjali zavisno od razvoja
razuma, saznanja, svijesti i razvoja društveno- ekonomskih, socijalnih,
kulturno-obrazovnih i političkih odnosa u datoj zajednici.
Moral predstavlja voljno-osjećajni odnos među ljudima.
Značajnu ulogu u razvoju morala i primjeni moralnih normi
ima moralno vaspitanje u porodici, školi i društvu, filozofsko etičko
obrazovanje i uticaj međunarodnih etičkih savjetovanja. Vaspitanje
ima veliki uticaj na razvoj moralne svijesti i odgovornosti u formiranju
moralno aktivne ličnosti koja u sebi sjedinjuje duhovno bogastvo,
moralnu čistotu i fizičko savršenstvo. Svakako da je to teško postići
bez društveno usmjerenog vaspitanja koje kreira i vaspitava ličnosti
sa obiljem visokih moralno etičkih normi, obaveza i dužnosti. Upravo
se zbog toga mora posvetiti posebna pažnja deontološko-etičkom
vaspitanju ljekara za vrijeme studija i kasnijeg stručnog usavršavanja. U
realnom životu etika društva i etika ljekara se prožimaju.(9)
119
Novica Vujošević
Od davnog početka do današnjih dana medicina je kao umijeće
i praksa podređena čovjeku sa ispoljenom ljubavlju punom brige, u
najširijem nastojanju i zahtjevu da se svakom pojedincu obezbijedi
pravo na zdravlje, ljekarska pomoć, poštovanje ljudskog života, od
samog početka sa aktivnom borbom za čuvanje i unapređivanje zdravlja
i sprečavanje obolijevanja.(10-11)
Za uspješno sprovođenje tako velikih ciljeva društva kao i
medicine da ostvari zdravstvenu zaštitu stanovništva, posebnu ulogu i
dužnost imaju ljekari, zdravstveni radnici i zdravstveni saradnici.
Oduvijek se za tako veliku misiju od ljekara opravdano očekivala
i zahtijevala primjena u radu najviših nivoa medicinsko-etičkih
standarda i etičke besprekornosti u odnosu na ono što je dozvoljeno
po zakonu, kao i poštovanje etičkih principa koji bi ljekari trebali da
rade svakom čovjeku kao najvećoj vrijednosti, u punoj zaštiti prava na
zdravlje i dostojanstva ličnosti pacijenta.(18-20)
Zakonske norme se štite silom državne vlasti, dok se etička načela
štite nezavisno od pravnih normi.
LIK LJEKARA
Jedna od važnih obaveza ljekara je da visoko nosi svoju
profesionalnu čast i da živi i radi u dostojanstvu svoje profesije.Ljekar u
očima pacijenata i građana treba da bude autoritet, da posjeduje vrline
i vrijednosti kao crte karaktera kojima se divimo, da ima veliko znanje
u svojoj struci, da shvata zdravlje kao temeljno ljudsko pravo i da učini
sve da osigura sve ono što utiče na pojavu bolesti, da zna da prepozna
i razumije individualne osobitosti ličnosti bolesnika, da pronikne u
njegove brige i emocije, da se odnosi sa uvažavanjem, i da taktično i
delikatno postupa sa pacijentima,da bude dragi čovjek na koga pacijent
može da se osloni, kome vjeruje, kome daje u ruke svoj život, da se
potrudi svim silama znanja, razuma i mudrosti da u najkraćem roku
postigne uspjeh u liječenju, doprinese punom ozdravljenju i omogući
da ljudi zadovoljno vode društveno i ekonomski produktivan život,
postigne atmosferu punog uzajamnog uvažavanja i poštovanja, vješto
doprinoseći rješavanju zdravstvenih potreba i ogromnih mogućnosti
njihovog rešavanja koristeći pri tome dostignuti nivo medicinske nauke
koji je u stanju da spriječi i liječi bolest i unaprijedi zdravlje stanovništva.
No i pored dugog trajanja medicinskog obrazovanja i vaspitanja nije
se uspjelo da se tim potpuno ostvari da je svaki ljekar besprekorno i
idealan u moralnom smislu. Ova činjenica svakako je poznata ne samo
kolegama ljekara i drugim saradnicima, već i pacijentima i građanstvu.
Sa stanovišta pacijenata kolega i društva pojedina odstupanja ljekara
od moralnih principa su nepovoljna, jer takvi ljekari svojim neetičkim
120
ZDRAVSTVO U CRNOJ GORI IZMEĐU ETIKE I KORUPCIJE
ponašanjem naopako zadiru u životne interese, ciljeve i želje drugih
ljudi i potkopavaju profesionalni ugled ljekarskog zvanja.(13-14,21)
ETIČKI PRINCIPI – ZAKLETVA I KODEKSI
Moral je dio društvene svijesti i vjerovatno se najprije ispoljio
u vezi sa životom i zdravljem ljudi u vidu nepisanih zakona i pravila,
koja su bila dovoljno jasna, značajna, obavezujuća i da se pomogne
bolesnom i nemoćnom.(22)
Važno je istaći da etičkodeontološke norme u zdravstvenoj
zaštiti stanovništva i biomedicinskim istraživanjima imaju isti etički
značaj kako u zdravstvenoj zaštiti u nerazvijenim tako i u tehnološki
najrazvijenijim i najbogatijim zemljama.
Najvažnije moralne norme i obaveze, odavno su jasno napisane
u ljekarskoj zakletvi, kodeksima ljekarske etike i obavezne su za svakog
ljekara kao: Hipokratova zakletva - stara oko 2400 godina, Ženevska
revizija Hipokratove zakletve (1948.god.), Internacionalni kodeks
medicinske etike Svjetskog medicinskog udruženja (1949.god.), Kodeks
etike zdravstvenih radnika SFRJ (1964.god.), Helsinška deklaracija (1964.
god.), Tokijska dopuna Helsinške deklaracije (1975.god.), Rezolucija
generalne skupštine SZO o principima ljekarske etike ( 1983.god.).
U različitim epohama razvoja čovečanstva, iako vječna, u manjim
detaljima mijenjana su pravila i kodeksi ponašanja ljekara. Svako novo
vrijeme imalo je svoje zahtjeve. Hipokratova zakletva je ostala kao
načelna osnova od aktuelnog značaja za sve buduće promjene zakletvi
koju svečano daju ljekari u svim zemljama savremenog svijeta. Ona
je do današnjih dana zadržala svoju moralnu vrijednost u dostizanju
etičke besprekornosti poziva ljekara.(12,16)
Od davnina ljekari imaju obaveze koje im nameću pravni propisi
i čije kršenje dovodi do krivične, disciplinske i materijalne odgovornosti
ako je šteta izazvana u profesionalnom radu greškom ljekara.(23,24)
Krivična odgovornost za teže povrede ljekara i zdravstvenih
radnika i saradnika definisana je krivičnim zakonom, i za njih su
propisane odgovarajuće kazne.(25)
Ljekar mora poštovati i sprovoditi principe ljekarske etike:
1. da poštuje autonomiju svakog čovjeka da donosi odluke o svom
vlastitom životu i tijelu, a ne da drugi odlučuju o njemu;
2. da je dobronamjeran i dobročinitelj sa izraženom vrlinom
saosećanja i pomaganja drugima;
3. da ne nanosi štetu drugima kao odgovor na ona teška doba
kada su veći medicinski zahvati i poduhvati nad pacijentima bili toliko
opasni da su se završavali sa malom šansom sa dobrim završetkom;
4. da je pravedan tj. da sa svakim pacijentom postupa jednako bez
121
Novica Vujošević
obzira na pol rasu, religiju , politička ubjeđenja, seksualnu orjentaciju i
bogatstvo.(14,22)
Pružanje zdravstvene zaštite stanovništvu ne smije biti podvrgnuto
tiraniji novca.
Moralne vrijednosti i ponašanje ljekara zavise od kvaliteta njegove
volje.
Ljekarska zakletva i kodeksi kao precizirane opšte odredbe za
ljekarsku profesiju, predstavljaju jasno formulisane moralne norme sa
ciljem da se unaprijedi i razvije osećanje časti ljekarske profesije i zaštiti
ljekarsko zanimanje. To je od značaja za brže, uspješnije, djelotvornije
prodiranje moralne svijesti u ponašanju i radu ljekara u odnosu na
oboljelog, svoje kolege, društvo i zaštitu narodnog zdravlja.(12-14)
Sve ljekarske zakletve započinju skoro istim riječima: "Svečano
obećavam da ću svoj život staviti u službu humanosti.... svoju ću profesiju
obavljati savjesno i dostojanstveno....držaću svim svojim silama čast i
plemenitost tradicije ljekarskog poziva ...apsolutno ću poštovati ljudski
život od samog početka.....ovo obećavam svečano, slobodno pozivajući
se na svoju čast" *
Ljekar svečano daje obećanje "da se podvrgava imperativima
profesionalne etike, radi to slobodno i dobrovoljno"* *, " i da će od
prvog dana stupanja u ljekarsku profesiju uvijek "biti onakvi kakvi vam
nalaže da budete zvanično dostojanstvo koje će vam se dati i da je nikada
nećete ukaljati rđavim vladanjem i sramnim životom".* 1 *
Za svakog ljekara ove moralne norme moraju biti podignute na
nivo kategoričnog imperativa tim više jer je ljekar dobrovoljno izabrao
svoju profesiju i svojom voljom prihvatio Hipokratovu zakletvu da
čitavog života živi etikom svoga poziva i da redovno ispunjava svoje
profesionalne obaveze.
Profesionalni ljekarski moral razvija osećanje časti kod pripadnika
svoje profesije - " Ljekar treba uvijek u granicama svoje humane i socijalne
misije da održava primjeran moral i da poštuje moralne zakone svoje
profesije".*
Poneke radnje iz repertoara ljekarskog rada i ponašanja smatraju
se neetičnim i krivičnim djelom. Jedna od tih je primanje bilo kakve
svote novca ili vrijednosti u vezi sa pruženom medicinskom pomoći
bolesniku, osim svakako profesionalno propisane nagrade jer svaki
ljekar mora pružiti pomoć prema zahtjevima humanosti.
AMA kaže "Ljekar treba da se ophodi časno sa pacijentima i
kolegama i da nastoji da razotkrije one ljekare kojima nedostaje karakter
ili kompetencija, ili koji se upuštaju u prevaru ili podvalu"* * . Neetičko
je i kažnjivo primanje mita, bogaćenje ili lična korist ljekara, koja bi
mogla da proistekne iz takve ljudske nevolje kao što je bolest".*
U bivšoj Jugoslaviji 1945-1991. god. zdravstvena zaštita
stanovništva, ciljevi, zadaci, način upravljanja zdravstvenim sistemom
122
ZDRAVSTVO U CRNOJ GORI IZMEĐU ETIKE I KORUPCIJE
bili su prilagođeni sistemu napredne socijalizirane medicine i
socijalističkog poretka, a deontološko etičke norme bile su propisane
Kodeksom etike zdravstvenih radnika SFRJ.(27-28)
Očuvanju i unapređenju zdravlja stanovništva polazilo se sa
širokih pozicija socijalističkog uređenja sa posebnim nastojanjem
da se sve prilagodi političko-ekonomskim i društvenim uslovima
tadašnjeg samoupravnog sistema sa vjernim oslanjanjem na ideologiju
marksističko-filozofske orjentacije socijalizma u zdravstvenoj zaštiti.(29)
Rezultati postignuti u zaštiti zdravlja stanovništva Jugoslavije u
periodu od 1945-1991.godine vrijedni su poštovanja.
Od devedesetih godina XX vijeka desile su se velike političke ,
društvene-ekonomske, socijalno medicinske, kulturno-obrazovne i
druge promjene u svijetu, a naročito u zemljama socijalističkog poretka.
Te promjene su se od 1991-1995. god. odvijale na dramatičan, nagli i
surov način u bivšim republikama Jugoslavije koje su bile praćene ratom
, nasiljem svake vrste , inflacijom , raspadom države, gubitkom socijalne
stabilnosti itd. Sve je to imalo bitnog uticaja na promjenu društvene
klime i moralno-etičkog ponašanja pojedinih članova svih profesija u
republikama bivše države SFRJ.
Republika Crna Gora prošla je u tim tako dramatičnim i ničim
opravdanim procesima sa manjim potresima od onih u drugim
republikama, posebno u odnosu na republike u kojim a je bjesnio
rat. Istina je da se skoro sva društvena patologija, u većem ili manjem
intezitetu, na isti ili malo drugačiji način neetičkog ponašanja ispoljila
u svim bivšim republikama Jugoslavije. I danas brine koliki je dio
stanovništva bio prijemčiv za takvo društveno posrnuće.
NEETIČKO PONAŠANJE
Neetička ponašanja utiču na srozavanje očekivanih odlika o
čestitosti ljekara kao bića posebnog kova i na njihovo profesionalno
ponašanje, kao uzvišenog poziva u pružanju zdravstvene zaštite
stanovništva.(30)
Treba preduzeti sve moguće etičke i pravne mjere da se takva
ponašanja svedu na najmanju moguću mjeru . Međutim, takve ljekare
koji uporno odstupaju od poštovanja visokih standarda etičkih normi
svoje profesije treba bojkotovati i isključiti iz društva ljekara, kao i da
im ljekarska komora, zavisno od obima i stepena ogrešenja o moralne
profesionalne principe oduzme dozvolu (licencu) za rad, za kraće ili
duže vrijeme, ili za stalno.
* Ženevska revizija Hipokratove zakletve / Principi medicinske etike Američkog medicinskog
udruženja (AMA) / Riječi promoter na romociji doktora medicine u Beču / Internacionalni kodeks
medicinske etike
123
Novica Vujošević
Dužnost je i obaveza ljekara, društva ljekara i ljekarske komore
da se sami organizuju u interesu zaštite ugleda svoje profesije, i da se
stalno i uporno bore u očuvanju i unaprijeđivanju moralnog integriteta
ljekara u pružanju zdravstvene zaštite stanovništva u okviru poštovanja
zakona i moralnih standarda sredine.(31)
a) KORUPCIJA U ZDRAVSTVU
Gledano u nazad pa sve do danas, korupcija se pojavljivala u svim
epohama ljudskog bivstvovanja i dijelom uticala na razaranje društveno
političkih sistema različite ideologije.
Korupcija u zdravstvu nije novi fenomen niti ikakav izuzetak
u odnosu na druge djelatnosti. Sigurno je korupcija u zdravstvu stara
koliko i sama medicina.
Sa moralnog gledišta korupcija u zdravstvu je moralno najtragičnija,
a zakonski predstavlja krivično djelo. Postoje više definicija korupcije.
Preuzeli smo definicije korupcije iz članka Petrović Dragana koji su dali
Vito Tanci: "korupcija postoji ukoliko dođe do namjernog narušavanja
principa nepristrasnosti pri donošenju odluka u cilju prisvajanja neke
pogodnosti", Svjetska banka:"korupcija predstavlja zloupotrebu javnih
ovlašćenja radi sticanja privatne koristi zatim korupcija podrazumijeva
"nezakonito korišćenje društvenog ili državnog položaja i moći radi
sticanja sopstvene koristi". I na kraju definicija korupcije Savjeta Evrope:
" Korupcija predstavlja podmićivanje, kao i svaku drugu radnju od strane
lica kojima je povjerena odgovorna funkcija u javnom ili privatnom
sektoru, ili kao nezavisnom agentu ili licu koje ima status takve vrste,
koja je izvršena u cilju sticanja nelegitimne koristi za sebe ili druge".(32)
U nedavnim događajima u SFRJ promijenjen je socijalistički
poredak i sistem takve vladavine. Sada je u toku prelazak jednog sistema
u drugi koji se formira i gradi u otežanim društvenim i ekonomskim
prilikama pa su te značajne istorijske promjene dovele do promijenjenog
i teško kontrolisanog ponašanja u svim značajnim segmentima našega
društva što se posebno ogleda u državnoj upravi, sudstvu, policiji,
zdravstvu itd, tako da je korupcija u manjem ili višem stepenu sada
prisutna u svim segmentima našega društva.
Zakonska regulativa je nepotpuna jer nema adekvatno
primjenljivih zakona ili se zakoni ne poštuju što pogoduje korupciji.
Takav pravni sistem je u neskladu sa realnim mogućnostima kojim bi
se mogla moć pravne države dostići i ostvariti u prevenciji i sankciji
korupcije kao značajnog društvenog zla.
Pojedini predstavnici svih stubova društva često sa licemjernim
moralnim frazama misle da mogu da utiču na smanjenje korupcije u
drušvu, nekritično ponavljajući da je dozvoljeno sve osim onoga što je
zakonom izričito zabranjeno. Umjesto da koriste poluge vlasti, strateški
124
ZDRAVSTVO U CRNOJ GORI IZMEĐU ETIKE I KORUPCIJE
do detalja zasnovanim mehanizmima, taktički razrađenim i operativno
uspješno osmišljenim i svakako djelotvornim za borbu protiv korupcije
i organizovana kriminala. Dakle, treba sprovesti sve one sveobuhvatne
mjere karakteristične za ogromnu moć pravne države i vladavinu prava
kojima je u očekivanim granicama, moguće suzbiti korupciju u svakom
društvu.
Ljekar mora da živi od svog rada i mora da dobro zarađuje da bi
živio i radio. Od starih vremene stoji misao da ljekar ne smije da bude
siromašan i da je za zdravstvene akcije usporen i umoran.
Značajna je danas jedna od deset osnovnih načela koncepta
medicinske etike profesora dr Andrije Štampara iz 1926. godine koja
glasi:" Liječnik ne smije biti ekonomski zavisan od bolesnika, jer ga
ekonomska zavisnost sprečava u njegovim glavnim zadacima". Ljekarski
rad ne smije da bude trgovina. Međutim treba istaknuti da već duže
vrijeme naknade za rad ljekara i ostalih medicinskih radnika i saradnika
su nepravedno niske u javno zdravstvenim ustanovama, a takođe, su
cijene zdravstvenih usluga znatno niže od njihovih stvarnih vrijednosti.
Ako zdravstveni radnici i saradnici ostanu da su i dalje tako slabo plaćeni
za svoj rad i da od svoje zarade ne mogu pristojno da žive, moguće
je da će tako stanje uticati da pojedini zdravstveni radnici promijene
svoje moralne stavove i da u etičkom smislu posrnu pokušavajući
da na nelegalan način uvećaju svoje prihode. Znano je gdje je veliko
siromaštvo da je tamo raširena korupcija. Začarani krug siromaštva i
korupcije vrlo je opasan zbog toga što dugo traje i što se na njega teško
djeluje u nepovoljnim okolnostima. U takvim dugotrajnim prilikama
i ličnom siromaštvu zdravstvenih radnika treba ogromna lična snaga
da se poštuje zahtjev iz Internacionalnog kodeksa medicinske etike "…
da se ne smije uzimati novac bez odgovarajućih pravila profesionalnog
nagrađivanja",* * ** dok opominjuća Rezolucija Svetske zdravstvene
skupštine od 9. marta 1983 godine ostaje kao žalosno upozorenje:
"Zabrinuta što pripadnici ljekarske profesije i drugi zdravstveni radnici
ponekad se angažuju u radnjama koje teško da su u skladu sa ljekarskom
etikom ljekara i ostalih zdravstvenih radnika".
b) STANJE U CRNOJ GORI
Sve do prve polovine devetnaestog vijeka zdravstvenu zaštitu
stanovništvu Crne Gore pružala su lica bez naučnog medicinskog
obrazovanja kao narodni vidari, ranari, travari,vračari i dr. U tim
prilikama prvi predstavnici naučne medicine bili su rijetki strani ljekari
iz vojnih garnizona ondašnje austrougarske i Osmanljijske imperije
locirani na granici prema Crnoj Gori. Ti ljekari dolazili su samo po
pozivu državne uprave, ostajali kratko vrijeme i nakon pružene ljekarske
usluge odmah su odlazili u svoje vojne garnizone.(33-34)
125
Novica Vujošević
Od 1878. godine nakon uspješnog završenog rata protiv turske
imperije (1876-1878.) međunarodnog priznanja Crne Gore kao
nezavisne države na Berrlinskom kongresu 1878. godine i teritorijalnog
proširenja Crne Gore , surovi uslovi života i teško ekonomsko socijalno,
kulturno-prosvjetno i zdravstveno stanje se polako popravljalo na bolje.
Pri Ministarstvu unutrašnjih djela 1879. godine formirana je Sanitetska
uprava, Danilova bolnica na Cetinju podignuta je 1883. i počela da radi
kao prva bolnica 1885. godine. Prvi diplomirani ljekar dr Petar Miljanić,
bio je prvi Crnogorac koji je došao da radi u Crnu Goru 1881. godine.
Od druge polovine i do kraja XIX vijeka broj stalno zaposlenih
ljekara na radu u Crnoj Gori jedva da je dostizao od jedan do pet, rijetko
nešto više. Ljekari su bili locirani samo u većim varoškim opštinama.
Od značajnih ljekara iz tog vremena koji su uticali na poboljšanju
statusa i položaja ljekara u društvu, potrebe pružanja obuhvatnije
zdravstvene zaštite stanovništva i borbe protiv nadriljekarstva ističu se
načelnici Sanitetskog odjeljenja dr Milan Jovanović Batut, koji je radio u
Crnoj Gori od 1880-1882god. i dr Petar Miljanić sa radnim vijekom od
1881-1897god. (35)
Od posebnog humanitarnog značaja je osnivanje Crvenog krsta u
ratničkoj Crnoj Gori 1875.god. (36)
Etičkodeontološki principi ljekarske prakse i zaštita narodnog
zdravlja uspješno su prepisani u Zborniku pravila, propisa i naredaba
u sanitetskoj struci Kneževine Crne Gore 1891.god., a za taj zakonski
akt je "najvišom odlukom NJ.V. Gospodara knjaza Nikole" naređeno
Ministarstvu unutrašnjih djela "da se stara o tačnom izvršenju ovih
Pravila i Propisa, a svima i svakome da se pokoravaju".(37)
Zbornik pravila, propisa i naredaba u sanitetskoj struci Kneževine
Crne Gore ima VII poglavlja. Za procjenu etičkodeontoloških principa
od posebnog su značaja poglavlje I: O ljekarima i njihovim dužnostima,
poglavlje II: O bolnicma, kao i Ministarska naredba o uređenju Cetinjske
apoteke.
Stvaraocima Zbornika bilo je jasno da je vrlo teško ljudske
odnose zakonski regulisati, i da je to po najteže uraditi u zdravstvenoj
djelatnosti. Zbornik pravila, propisa i naredaba u sanitetskoj struci
Kneževine Crne Gore za tadašnje prilike i vrijeme je u načelu realan,
obuhvatan i dovoljno precizan akt po kome ljekari imaju obavezu da
svoju stručnu spremu, umne i moralne sposobnosti treba na pravi način
da posvete čovjeku i da služe potrebama i interesima bolesnog i zdravog
čovjeka.
Prva odredba Zbornik pravila, propisa i naredaba u sanitetskoj
struci Kneževine Crne Gore naređuje da: "niko u Crnoj Gori ne može
vršiti ljekarsku praktiku, nazvati se medigom, niti dobiti službu kao
liječnik, ko nije redovno svršio medicinske nauke i dobio diplomu
na jednom od priznatih Evropskih univerziteta. Samo u izvarednim
126
ZDRAVSTVO U CRNOJ GORI IZMEĐU ETIKE I KORUPCIJE
slučajevima, kada je medicinska pomoć od prijeke nužde zbog kakve
epidemije ili mnozine raznijeh bolesti u kakvom kraju, moći će se
postaviti študent medicine, koji je redovno svršio najmanje 8 semestara
i kliniku posjećavao, da tu privremeno otpravlja ljekarsku dužnost, dok
se za to nebi našao diplomisani ljekar".
U Zborniku su propisani široki zbir različitih ljekarskih usluga,
obaveza , vještina i dužnosti koje su ljekari dužni da profesionalno rade
jer "zakleti ljekari imaju uzvišeni poziv i časno povjerenje -brigu o životu
i zdravlju tolikog broja ljudi... i da liječe pojedine bolesnike usrdno i
savjesno po pravilima nauke i danoj zakletvi".
Svaki ljekar je imao pravo da naplaćuje svoje ljekarske i po
potrebi apotekarske usluge. Visina nadoknada za rad ljekara propisana
je Zbornikom, a zavisno od toga da li je ljekarska usluga vršena danju ili
noću u gradu ili van njega, po lijepom ili ružnom vremenu i dr.
Značajna je odredba u Zborniku da je "Bolnica za bolesne ljude i
prema tome u nju će se primati bonici, imućni i siromašni, bez razlike
i vjere, pola, uzrasta i narodnosti... Bolnica ili špitalj treba da daje
bolesniku zdrav stan, urednu postelju, dvorbu, hranu i liječenje... Ljekar
vodi brigu o zgradi bolnice.. kako bi vazda izgledala kao kuća brižljivog
domaćina".
Osoblje bolnice "ne smiju od bolesnika ništa uznajmljivati, niti
što na poklon primati".
Zbornikom je zabranjeno nadljekarima, da ne smiju više vršiti
liječenje naroda, a svako ko to zna obaveza je "odmah predati nazovi
doktora Velikom sudu da ga se strogo kazni".
U Knjaževini i Kraljevini Crnoj Gori na početku XX vijeka, vršene
su pripreme za osnivanje ljekarskog društva Crne Gore, ali do toga nije
došlo zbog nerazumijevanja nadležnih i burnih ratnih događaja koji su
ubrzo uslijedili.
U Zetskoj oblasti, kasnije Zetskoj banovini važili su sanitetski
zakoni i pravila koja su donosili: Skupština i Vlade Kraljevine SHS,
odnosno Kraljevine Jugoslavije.
Pod uticajem ministarstva zdravlja i zalaganjem dr Andrije
Štampara za javno zdravstvene ustanove i ljekare doneseni su strogi
propisi, naročito iz domena finansija, a za njihovo nesprovođenje u
zdravstvu bili su propisane i preduzimane oštre mjere i za najmanje
finansijko ekonomske zloupotrebe.(39)
U Krivičnom zakoniku Crne Gore jasna su definisana krivična
djela sa elementima korupcije. U ta djela ubrojeno je: primanje mita,
zloupotreba službenog položaja, da bi se nelegalno pribavila korist za
sebe ili da drugome nanese štetu, protivzakoniti uticaj na druge radi
ostvarenja lične koristi, protivpravno primanje poklona , kao i druga
djela korupcije u privredno ekonomskom poslovanju.
127
Novica Vujošević
Sva ova korupciona nedjela su prisutna u zdravstvenom sistemu
Crne Gore, a najučestalija su djela 1.) tzv. "sitne korupcije” tj. primanje
mita u vidu novca ili drugih vrijednih stvari, kojim je ljekar ili ostali
zdravstveni radnik ili nezdravstveni radnik u zdravstvu podmićen da
udovolji davaočevoj želji i 2.) tzv. "krupna korupcija” u kojoj se korupciono
ponaša uglavnom rukovodeći kadar u upravnim organima zdravstva ili
fondova zdravstvenog osiguranja koji je ovlašćen za kupovinu skupe
medicinske opreme, ljekova, izgradnje i održavanja zdravstvenih
objekata i nabavci skupe tehnološke opreme, kao i sredstava za njihovo
održavanje u stalni pogon, zatim velika investiciona ulaganja i dr.
Po mišljenju stanovništva u do sada sprovedenim brojnim
istraživanjima i anketama o stepenu prisutnosti korupcije u zdravstvu
u Crnoj Gori, zdravstvo i zdravstveni radnici zauzimaju prenaglašeno
visoko mjesto.
Ovako visoko mjesto korupcije u zdravstvenom sistemu Crne
Gore nije samo zbog učestalosti ove nedolične i krivične pojave, već zbog
izrazite osjetljivosti stanovništva praćene sa naglašenom ozlojeđenošću
i prezirom na samu nemoralnu pojavu zdravstvenih radnika da se baš
zdravstveno ugroženi život čovjeka beskrupolozno koristi za trgovinu
ljudskim zdravljem, a sve sa ciljem da se nemoćnost i bolest čovjeka
koristi za nezasito izvlačenje novca, iako je svakom zdravstvenom
radniku i stanovniku naše države poznato da je naše društvo solidarno
obezbijedilo svakom stanovniku ostvarenje prava na ljudsko zdravlje,
čak i više od sadašnjih ekonomskih mogućnosti društva. (40-42)
Ovakav stav našeg stanovništva znači da ne prihvata korupciju i
da u našem društvu postoji kritična masa koja drži do humanih odnosa
i posjeduje moralni potencijal i snagu, kojim će sve više biti spremna za
borbu protiv korupcije i da nađe efikasna rješenja za njeno suzbijanje.
Neshvatljiva je i naopaka ravnodušnost najvećeg broja časnih
ljekara i drugih zdravstvenih radnika i saradnika i rukovodećeg
kadra u zdravstvenim ustanovama i organima zdravstvenog sistema,
mnogobrojnih etičkih odbora u zdravstvenim ustanovama da se lično i
preko strukovnih organizacija i komora nijesu adekvatno organizovali
protiv korupcije u zdravstvu i da se skoro nezainteresovano odnose prema
onim licima sa korupcionim ponašanjima koja svoj položaj, funkciju ili
ovlašćenje koriste da bi iznudili i primili mito.Čast i dostojanstvo profesije
mogu da čuvaju samo članovi profesije i sve dok svaki član ljekarske
profesije odano, aktivno i borbeno ne čuva dostojanstvo svoje profesije
i ne preduzima sve mjere za poštovanje ljekarske zakletve i kodeksa
etike zdravstvenih radnika, bilo nacionalnog ili internacionalnog nivoa
borba protiv korupcije u zdravstvu neće biti uspješna.
128
ZDRAVSTVO U CRNOJ GORI IZMEĐU ETIKE I KORUPCIJE
Zbog neophodnog obezbjeđivanja društvenih interesa i čuvanja
novčanih dobara izuzetno je važno da se društvo pri izboru kandidata na
rukovodeće društvene i upravne funkcije rukovodi pri odabiru moralnim
i stručnim dokazanim kvalitetima, a ne političkom podobnošću i
željenom poslušnošću, a u slučaju njihovog korupcionog ponašanja
treba primjeniti svrsishodne kaznene mjere, a ne da ih štite za učinjena
korupciona nedjela zbog njihove političko partijske pripadnosti.
U Crnoj Gori usvojeni su brojni zakoni i podzakonska akta
kojima se na moderan i savremen način definiše i sprovodi zdravstvena
zaštita, funkcija zdravstvenog sistema i reformski procesi. Među tim
zakonima vodeće mjesto zauzimaju Zakon o zdravstvenoj zaštiti (Sl. list
CG br. 39/2004 i br. 14 /2010) i Zakon o zdravstvenom osiguranju (Sl.
list 39/2004).
Cilj moderne i savremene zakonske regulative je da se unaprijedi
kvalitet zdravstvene zaštite , da se poštuju prava i dužnosti građana
u ostvarivanju zdravstvene zaštite da se nastave reformski procesi
sekundarnog i tercijalnog nivoa zdravstvene zaštite , da se osigura
stručnost rada i da se obezbijedi nadzor nad primjenom zakona i drugih
podzakonskih akata, kao i da se na zakonima uspostavljen sistem
sprovede rigorozna borba protiv korupcije u zdravstvu CG.
Za borbu protiv korupcije u zdravstvenom sistemu značajno
je rigorozno sprovođenje Zakona o zdravstvenoj inspekciji (Sl. list
79/2008) i Akcionog plana za borbu protiv korupcije u oblasti zdravstva
za period od 2009-2013. godine. Pošto su koruptivne radnje isključivo
rezultat lične volje svakog pojedinca zakoni pomažu da se korupcija u
zdravstvu suzbije ali ne i da se spriječi.
Skupština Ljekarske komore Crne Gore jednoglasno je usvojila
Kodeks medicinske etike i deontologije 6 jula 2005. godine koji u
ljekarskoj " profesiji ima snagu zakona i više od toga".
Kodeks medicinske etike i deontologije Ljekarske komore Crne
Gore ima sledeća poglavlja: I- Osnovna načela; II Pravila obavljanja
profesije; III Dužnosti prema pacijentima; IV Dužnost čuvanja tajne; V
Obaveza dokumentacije; VI Ljekarske metode pregleda i liječenja; VII
Regulisanje plodnosti , planiranje porodice; VIII Opšta načela za svaku
vrstu za svaku vrstu medicinskih istraživanja; IX Ljekarske dužnosti
kod smrtnika; X Presađivanje tkiva i organa; XI Odnos prema drugim
ljekarima i Ljekarskoj komori.
U Kodeksu ljekarske etike i deontologije Ljekarske komore Crne
Gore dat je zbir načela i pravila za ispravno ponašanje ljekara, njegove
opšte i specifične dužnosti i obaveze do najvišeg nivoa kojima se održava
čast i plemenite tradicije ljekarskog zvanja u Crnoj Gori.
129
Novica Vujošević
DAVANJE I PRIMANJA POKLONA / NOVCA
Za djelimičnu procjenu davanja i primanja poklona /novca u
zdravstvu poslužićemo se publikacijom "Ocjena integriteta zdravstvenog
sistema Crne Gore", koju je izdalo Ministarstvo zdravlja Vlade Crne
Gore februara mjeseca 2011.godine. Publikacija je realizovana u okviru
projekta kojeg sprovodi Kancelarija Programa Ujedinjenih Nacija za
razvoj (UNDP) u Crnoj Gori, uz stručnu podršku Svjetske zdravstvene
organizacije (SZO). Autor publikacije je CEED Consulting Podgorica.
(43)
U ovom radu koristili smo po odobrenju izvode podataka o
davanju i primanju poklona/novca, tako da su svi citirani brojčani
podaci u neizmijenjenom obliku autorsko vlasništvo CEED
Consulting Podgorica, a komentar je naš.
Ovo istraživanje sprovedeno je metodom direktnog intervjua tri
ciljne grupe uz garantovanu anonimnost:
• ispitanici-pacijenti, korisnici primarne zdravstvene zaštite,
• ispitanici-pacijenti koji su bili na bolničkom liječenju u 2010.
godini.,
• ispitanici-medicinsko osoblje u bolnicama javnozdravstvenog
sistema (tabela1).
Dobijeni podaci su reprezantivni i validni za ocjenu dobivenih
pokazatelja .
Anketirani ispitanici-pacijenti i medicinsko bolničko osoblje
Tabela 1.
Publikacija sadrži značajne i korisne podatke i komentare o
zdravstvenom sistemu u Crnoj Gori i na intelektualno pošten način daje
korisne predloge za djelotvorno rešavanje nekih izazova i problema u
zdravstvenom sistemu Crne Gore.(43)
U odnosu na predmet i sadržaj istraživanja, koja se odnose na
davanje i primanje poklona/novca, istraživački tim nije razdvojio i
iznijansirao vrstu, količinu i vrijednost poklona kao buketa cvijeća, pića,
130
ZDRAVSTVO U CRNOJ GORI IZMEĐU ETIKE I KORUPCIJE
čokolada, nakita od zlata, srebra, umjetničkih slika, tehničkih aparata,
raritetnih publikacija i dr., od davanja i primanja novčanih iznosa.
Takvim pristupom nije data jasna razvojna linija što su uobičajeni actes
politesses od davanja i primanje mita tim više jer se u našoj kulturi ličnost
osjeća psihološki nesrećnom kojoj niko i nikada ne daje poklone ili koja
nikom i nikada ne uzvrati pažnjom na dobijene poklone. Jedna jabuka
iz njedara seoske starice data ljekaru ili medicinskoj sestri je isključivo
poklon kao čin pun poštovanja, a ne spade u mito i korupciju.
U cjelokupnost zdravstvenog sistema spadaju organi uprave
zdravstva na lokalnom i republičkom nivou, rukovodeći kadar u
javnozdravstvenim ustanovama kao i fond zdravstvenog osiguranja
i njegovi upravni organi. U publikaciji je istražena "sitna korupcija"
samo kod ispitanika- pacijenata korisnika bolničke zdravstvene zaštite
i ispitanika-medicinskog osoblja u bolnicama, a nije istražena kod
korisnika davalaca usluga u primarnoj zdravstvenoj zaštiti, niti ima
jedne riječi o tzv. "krupnoj korupciji" tj. onoj na republičkom nivou.
Ispitanici - 3000 pacijenata koji su bolnički liječeni u Kliničkom
centru CG, sedam opštih i tri specijalne bolnice u 2010.godini, su
više od polovine sa većim rasponom godina starosti, 16-65 godina,
srednje obrazovanje ima 57,1% . U odnosu na mjesečne prihode 46,2%
domaćinstva ispitanika ima veće prihode od 301 eura.
Ispitanici (301) - bolničko medicinsko osoblje su lica zaposlena
u Kliničkom centru CG, sedam opštih i tri specijalne bolnice, a najviše
anketiranog osoblja je sa odeljenja hirurgije, interne medicine,
ginekologije i akušerstva. Među anketiranim je najviše ljekara 42,9%,
medicinskih sestara/tehničara 38,5%. Ispitanici rade u zdravstvu sa
prosječnim trajanjem od 14 i više godina. Najveći broj ispitanika potiče
iz četvoročlanih domaćinstava, a po obrazovanju su 51,8% sa završenom
srednjom školom i 48,2 % sa visokim obrazovanjem, postdiplomskim i
doktorskim studijama.Ukupni mjesečni prihod u 85,6% dmaćinstava je
iznad 301 eura.
U toku bolničkog liječenja 1329 ispitanika-pacijenata ili 44,3 %
platilo je samo propisanju participaciju, a 1671 ili 55,7% je dalo novac
za plaćanja koja se ne odnose na zvanična plaćanja za ljekove, zalihe i
postbolničku njegu.
Od onih koji su ovo platili 49,7% je platilo novcem od lične
ušteđevine, 20% ispitanika –pacijenata, obezbijedila je taj novac lako,
47,7% ni teško ni lako, dok su 540 pacijenata tj. 32,3 % novac obezbijedili
teško.
Kao inicijatori za davanje poklona /novca za pruženu zdravstvenu
uslugu procentualno su skoro podjednako zastupljeni ispitanici-pacijenti
na bolničkom liječenju i ispitanici/medicinsko bolničko osoblje.
Od 3000 anketiranih ispitanika/pacijenata, tokom boravka na
liječenju u bolnicama sekundarnog i tercijalnog nivoa 1482 pacijenta
131
Novica Vujošević
ili 49,4% izjavilo je da je dalo poklon/ novac medicinskom bolničkom
osoblju dok 1518 ispitanika ili 50,6% to nije uradilo.
Od ukupnog broja ispitanika medicinsko bolničkog osoblja na
pitanje učestalosti davanja poklona /novca od ispitanika /pacijenata je
odgovorilo 19,5% pacijenata nikada ne daju novac, 32,2% rijetko, 33,2%
povremeno i 15,1% često. Ispitanici-49% medicinsko bolničkog osoblja
je izjavilo da je prihvatilo novac, dok 51% navodi da nije.
Poklone/novac su najčešće davali: žene, lica sa visokim i višim
obrazovanjem, privatni biznismeni, kao i oni čiji mjesečni prihodi
domaćinstva iznoše više od 500 eura.
Prema vrsti bolničkog tretmana poklon/novac najčešće su
dale pacijentkinje, za usluge oko porođaja 71,5%, a od lica nuždenih
za operativne zahvate poklone/novac najčešće su davale bolesnice
za izvršene ginekološke operacije, zatim lica za operaciju oka, dojke,
krajnika, žuči itd., zatim u visokom procentu kod kardiovaskularnih
operacija 46,4% i operacija na abdominalnim organima 44,2%.
Ispitanici medicinsko bolničko osoblje je odgovorilo da su
bolesnici/pacijenti najčešće dali poklon/novac ljekaru koji liječi
pacijenta 26,1%, hirurgu 23,6%, skoro podjednako učestalo medicinskim
sestrama 21,5% i babicama 21,2%, a znatno manje anesteziolozima1,2%
i nekom drugom osoblju 6,4%.
Karakteristično je da je poklon/novac po izjavi pacijenata najčešće
dat posle pruženog liječenja 83%, a pet puta rjeđe prije pružene potrebne
zdravstvene zaštite 17%.
Postoje male razlike u izjavama ispitanika/pacijenata u odnosu
na izjave ispitanika/ bolničkog medicinskog osoblja, koje je izjavilo da
je poklon/novac dalo 19,2% pacijenata prije, a 80,8% poslije završenog
bolničkog liječenja.
Nacionalni prosjek učešća ispitanika/pacijenata na bolničkom
tretmanu koji su dali poklon/novac bolničkom osoblju iznosi 49,6%.
Po izjavi pacijenata u primanju poklona/novca iznad prosjeka u
Republici je osoblje Opšte bolnice Cetinje 69,7%, Klinički centar CG
57,5% i Opšte bolnice Berane 57,4%, dok je znatno manje učestalo
davanje poklona/novca osoblju Specijalne bolnice za plućne bolesti u
Brezoviku 6,5%, Opšte bolnice Bar 29,6% i Specijalne bolnice Risan
31,5%. U Kliničkom centru CG i opštim bolnicama najviše su dale
porodilje poklon kroz novac i procenat davanja kreće se u rasponu
od najmanje 30,8% u Opštoj bolnici Bijelo Polje, do 65,2% u Opštoj
bolnici Nikšić, dok su kod operativnih zahvata ispitanici dali poklon/
novac u rasponu od 21,3% u Opštoj bolnici Kotor do 38% u Opštoj
bolnici Pljevlja, za internističko bolničko liječenje su dali najmanje od
14,4% u Kliničkom centru CG do najviše 24,6% u Opštoj bolnici Bijelo
Polje.
132
ZDRAVSTVO U CRNOJ GORI IZMEĐU ETIKE I KORUPCIJE
Prema izjavama 65,6% anketiranog bolničkog osoblja koji su
dobili od pacijenata vrijednost poklona/novca iznosila je 49 eura, od 50
i više eura izjavilo je 34,4% osoblja (tabela 2).
Vrijednost poklona/novca koji su dali ispitanici pacijenti po izjavi
medicinskog bolničkog osoblja
Tabela 2.
Među medicinskim osobljem dobili su poklon/novac od
pacijenata 70,7% ljekara koji su liječili pacijenta, ne zaostaju medicinske
sestre sa 68,1%, zatim babice 27,1%, hirurzi 13,7% i anesteziolozi 3,5%.
Ispitanici pacijenti dali su medicinskom osoblju poklon/ novac u
prosječnoj vrijednosti 60 eura, dok su najveći iznosi poklona kroz novca
u prosjeku dati hirurzima 111,5 eura, ginekolozima akušerima 93,5 eura
i ljekarima 87,8 eura.
Najveći iznos poklona/novca dati su u Opštoj bolnici Cetinje
(prosjek 90 eura) i Specijalnoj bolnici Risnu (prosjek 80 eura).
U davanju poklona/novca postoji velika razlika u rasponu
između minimalnog i maksimalnog odnosa kao i u prosječnoj visini
davanja poklona novca prema vrsti zaposlenih u različitim bolničkim
ustanovama.
Prosječna vrijednost davanja za ljekare, hirurge, anesteziologe
varira od Kliničkog centra CG do opštih bolnica, a kreće se u prosjeku za
hirurge 76,9 eura, ljekare 71,2 eura, anesteziologe 60 eura, a od srednje
medicinskog osoblja najveće prosječne vrijednosti dobijaju babice 51,1
eura, laboranti, radiolozi 33,6 eura, medicinske sestre 28,2 eura.
Neformalna plaćanja data medicinskom osoblju iznose 12,5%
prosječne plate u CG, odnosno 8,3% bruto plate, a tim datim poklonom
novcem povećava se mjesečna plata ljekara za 5-6% po jednom davanju i
medicinske sestre od 14-15%. Smatra se da neformalna plaćanja otpada
najmanje 18% od onog iznosa koji se prosječno godišnje izdvaja za
zdravstvenu zaštitu po jednom stanovniku.
Istraživači su procijenili da vrijednost poklona od buketa cvijeća,
flaše pića, bombonjere-čokolade iznosi 30 eura. Vrijednost do 30 eura
133
Novica Vujošević
prema vrsti medicinskog osoblja dobijaju 19% ljekari koji liječe, hirurzi
19,7%, anesteziolozi 23,1%, sestre 71,6%, babice 51% i ostalo medicinsko
osoblje 52,6%, a više od 30 eura dobijaju svi pobrojani umanjeni za iznos
od 30 eura.
Pacijenti koji su koristili bolničko liječenje su izjavili da su
poklon/novac kao nešto što je uobičajno i stvar njihove dobre volje, dali
medicinskom osoblju kao poklon, mislili su da se to očekuje, to su im
drugi preporučili ili zbog toga što je poklon/novac tražilo medicinsko
osoblje (tabela 3).
Razlozi za odluku pacijenata o davanju poklona/novca medicinskom
osoblju
Tabela 3.
Prema odgovorima ispitanika učešće u davanju poklona/novca
zbog toga što je to od pacijenata tražilo medicinsko osoblje je ispod 2
%( raspon od 0,2% do 7%). Zatim u nizu slijedi davanje poklona/novca
ispod 13% jer je pacijentima predloženo da to učine (raspon 5,6% do
19,9%), dok su poklon novac dali ispod 28% pacijenata jer su mislili da
se to očekuje (13,2% do 50%), a najveći broj pacijenata oko 57% dao je
to kao poklon ( raspon 33,3% do 75,9%).
Očekivanje pacijenata nakon davanja poklona/novca
Tabela 4.
134
ZDRAVSTVO U CRNOJ GORI IZMEĐU ETIKE I KORUPCIJE
Na pitanje što su očekivali za uzvrat nakon davanja poklona/novca
medicinsko bolničkom osoblju, ispitanici pacijenti u većini su odgovorili
42,2% da nijesu očekivali ništa jer su to dali kao poklon, dok su drugi
pacijenti za dati poklon/novac očekivali više pažnje i informacija od
strane ljekara, bolje bolničke usluge, a neuporedivo manji broj od 3,3%
pacijenata je očekivalo druge usluge(tab.4).
Postoje razlike u izjavama zbog čega su se odlučili da daju poklon/
novac ispitanici/bolnički pacijenti i bolničko medicinsko osoblje. Kod
izjava medicinskog osoblja neznatno su učestale pojave da je poklon/
novac dat jer je to tražilo medicinsko osoblje(0,4%), kao i zbog toga što
je to predloženo od drugih pacijenata 14,8%, i zbog toga što je pacijent
mislio da davanje poklona /novca očekuje 15,3%, a znatno su učestalije
izjave da su pacijenti, 76% dali to kao poklon medicinsko bolničkom
osoblju (tabela 5).
Davanje poklona/novca medicinskom osoblju
Tabela 5.
Davanje poklona medicinskom osoblju zbog osjećanja zahvalnosti
za pruženu uslugu u vidu buketa cvijeća, flaše manje skupocjenog pića,
bombonjere ili čokolade, može se smatrati kao uobičajeni postupak
kod većeg broja korisnika zdravstvenih usluga, ali davanje poklona
veće vrijednosti kao nakita od zlata, srebra, umjetničkih slika ili
novca, svakako ne spade u tradiciju našeg naroda, i može se smjestiti
u obrazac rđavog postupka pacijenta, neetičko korumpirano ponašanje
medicinskog osoblja kao primalaca.
Najčešće je povod davanja skupih poklona ili novca medicinskom
osoblju praktično zahtjev za pružanja bolje zdravstvene usluge ili duboko
promišljeni raazlog da postignu najvišu motivaciju medicinskog osoblja
da se sa velikim stepenom obaveze zauzme da pruži najbolje liječenje i
njegu platiši.
Za poslijebolničko liječenje ili kućne posjete - davanje injekcija,
previjanje, infuzije (6,8%) je dalo poklon/novac u iznosu u prosjeku od
46 eura.
Prema izjavama ispitanika/pacijenata samo 1,4% dalo je poklon/
novac ljekarima za propisivanje recepata i 2,1% za nabavku medicinskih
sredstava(šprica, infuzie i dr.)
135
Novica Vujošević
ZAKLJUČAK
U državi Crnoj Gori donijeti su zakoni i podzakonski akti, kojima
se na primjeran i moderan način definiše, propisuje zdravstvena zaštita
stanovništva, daje neophodna osnova za punu primjenu propisanih
dužnosti i obaveza zdravstvenog sistema u društvu.
Do sada je sa uspjehom sprovedena reforma na primarnom nivou
zdravstvene zaštite, a u toku su reformski procesi na sekundranom i
tercijalnom nivou.
Prisustvo neformalnog plaćanja u zdravstvenom sistemu Crne
Gore je evidentno.
Ponašanja zdravstvenih radnika u Crnoj Gori u vezi primanja
poklona/novca, sa ili bez koruptivnih sadržaja znatno su se promijenila
od 1991.godine, u odnosu na ranija takva ponašanja u SFRJ. Od relativno
rijetke pojave za vrijeme trajanja SFRJ, sad je zdravstveni sistem Crne
Gore po učestalosti davanja poklona/novca, sa elementima korupcije
u endemoepidemijskoj i epidemijskoj fazi, zavisno od vrste javnozdravstvenih ustanova i pojedinih vrsta zdravstvene službe u njima.
Takva ponašanja i njihova učestlost u zdravstvu Crne Gore ne
služe na čast ljekarskoj profesiji, niti ostalim zdravstvenim radnicima.
Učestalost ovako nemoralne i dijelom krivične pojave u zdravstvu
tumači se i ponekad odobrava sa tranzicionim procesima u zemlji,
neadekvatnim zakonima, niskim zaradama u zdravstvu, atakom na
zdravstvenu profesiju, navodnoj degradiranoj u svakom pogledu, govori
o tome da društvo nije preduzelo sve što je trebalo i da u božanstvenoj
ljekarskoj profesiji kao uticajnoj i moćnoj, ima više nego što se očekuje
po ljudskoj mjeri i zakonskoj mogućnosti onih koji su toliko moralno
rđavi da ne zaslužuju časno zvanje ljekara,članstvo u Društvu ljekara
Crne Gore, niti odgovorno mjesto člana Ljekarske komore koja je toliko
moćna da daje dozvolu (licencu) za rad u zdravstvu samo onima koji
poštuju Kodeks medicinske etike i deontologije u uzvišenom poslu
pružanja zdravstvene zaštite stanovništvu.
Dokle god ljekari i ostali zdravstveni radnici, članovi udruženja,
komora ljekara i farmaceuta, medicinskih sestara /tehničara ne
preduzmu odgovorno, uporno i hrabro neophodne mjere za dostizanje
nivoa etičke besprjekornosti i stručne pomoći organima vlasti protiv
korupcionih ponašanja u svojim redovima odnosno zdravstvu i dok
čekaju da to isključivo rešava vlast, tužilaštvo, sudstvo i policija, problem
korupcije u zdravstvu ostaje kao vječna i nerješiva, a za ljekare i ostale
zdravstvene radnike posebna sramna tema.
136
ZDRAVSTVO U CRNOJ GORI IZMEĐU ETIKE I KORUPCIJE
Preostaje nam da kao društvo, sveobuhvatno i uporno,
preduzmemo sve složene mjere u borbi protiv korupcije u zdravstvu
koje bi dovele do jednostavnog postupka da pacijenti prestanu da daju
poklone/novac ljekarima i ostalim zdravstvenim radnicima i da ljekari i
ostali zdravstveni radnici energično odbiju i prekinu praksu da primaju
poklon/novac za zdravstvene usluge koje su pružili svojim pacijentima.
137
Novica Vujošević
LITERATURA
1. Mur E.Dž.: Principi etike, Nolit, Beograd, 1963.
2. Jodl F.: Istorija etike, I i II dio, Sarajevo, 1953.
3. Pavićević V.: Osnovi etike, Kultura, Beograd, 1970.
4. Aristotel: Nikomahova etika, Kultura , Beograd, 1970.
5. Đurić N.M.: Istorija helenske etike, BIGZ, Beograd, 1976.
6. Pešić V.: Patrijahalni moral Crnogoraca,Unirex, Podgorica,1996.
7. Gezeman G.: Čojstvo i junaštvo starih Crnogoraca, Unirex,
Podgorica,1996.
8. Lukić R.: Sociologija morala, Naučna knjiga, Beograd 1976.
9. From E.: Zdravo društvo, Rad, Beograd,1980.
10. Kesić B.: Život i zdravlje – poruke onima koji dolaze, Stvarnost,
Zagreb, 1983.
11. Dubos R.: Čudesno zdravlje, Epoha, Zagreb, 1965.
12. Grmek M.D.: Uvod u medicinu, Medicinska knjiga, BeogradZagreb,1971.
13. Milovanović D.: Medicinska etika, Naučna knjiga, Beograd,
1992.
14. Marić J.: Medicinska etika, Silmir, Beograd, 1995.
15. Ristić M.: Medicina i društvo, Radnička štampa, Beograd,
1975.
16. Bregun-Dragić N., Lepeš T. Milin J.: Medicinska etika,
Medicinski fakultet, Novi Sad, 1992.
17. Omanić A.: Uvod u medicinu sa deontologijom, TKP
Šakirpašić, Sarajevo,1997.
18. Knežević S.: Etika i medicina, Jumena , Zagreb, 1979.
19. Žiga J: Sociologija medicine, Bosanski kulturni centar,
Sarajevo,1999.
20. LeeVR, Eimer IS: Liječnik, Mladost, Zagreb, 1970.
21. Morozov GV, Carevgorodcev GI: Medicinskaja etika i
deontologija, Medicina, Moskva, 1983.
22. Engelhard JRH: e foundation of bioethics,Oxford
UniversityPress, New York-Oxford,1996.
23. Pejakovic S.: Sudsko medicinska ekspertiza i lekarska greška
pred društvom i sudom, Naučna knjiga,Beograd,1991.
24. Pens EG: Klasični slučajevi iz medicinske etike, Službeni
glasnik Srbije, Beograd,2007.
25. Šoć M.: Krivična odgovornost ljekara, Scripta, Podgorica,
2012.
26. Bernard Z.: Veličina i iskušenje medicine, Nolit, Beograd,1975.
27. Đukanovic V.: Zdravstveno stanje i organizacija zdravstvene
službe u Jugoslaviji, Beograd, 1963.
138
ZDRAVSTVO U CRNOJ GORI IZMEĐU ETIKE I KORUPCIJE
28. Savezni zavod za zdravstvenu zaštitu: Sistem zdravstvene
zaštite i organizacija zdravstvene službe u SFRJ, Beograd, 1975.
29. Serenko A F, Sobolevskij GN: Zdravoohranjenjije
socialistićeskogo obšćestva, Medicina,Moskva,1975
30. Vukotić D.: Etičke kontraverze u medicini CANU, Podgorica,
2000.
31. Ljekarska komora Crne Gore, Kodeks medicinske etike i
deontologije, Podgorica, 2009.
32. Petrovic D.:Korupcija-definicija i istorija korupcije kroz
vekove, www.bastabalkana 2012/02
33. Šoć F.: Narodna i naučna medicina u Crnoj Gori, Institut za
zdravlje Crne Gore, Podgorica, 2002.
34. Kujačić J.: Prilozi istoriji zdravstvene kulture Crne Gore do
kraja 1918 .godine,SANU, Beograd, 1950
35. Vujosević N.: Rad Milana Jovanovića Batuta u Crnoj
Gori(1880-1882) i stanje medicinske nauke toga vremena u Crnoj Gori
(magistarski rad), Zagreb,1966.
36. Crveni krst Crne Gore 1875-1975, Republicki odbor Crvenog
krsta,Titograd,1980.
37. Zbornik pravila, propisa i naredaba u sanitetskoj struci
Knezevine Crne Gore, Ministarstvo unutrašnjih djela, Cetinje, 1891.
38. Boljevic B.: Zdravstveno zakonodavstvo Kneževine Crne
Gore sa aspekta današnjeg zdravstvenog zakonodavstva(magistarski
rad), Titograd, 1977.
39. Vujošević N.: Od stalne bakteriološke stanice Cetinje i
Higijenskog zavoda Cetinje do Instituta za javno zdravlje Podgorica,
1922- 2012, monografija u stampi, Podgorica, 2012.
40. Ministarstvo zdravlja Vlade Crne Gore: Zdravstvena politika
u Crnoj Gori do 2020, Podgorica, 2000.
41. Ministarstvo zdravlja Vlade Crne Gore: Strategija razvoja
zdravstva Crne Gore, Podgorica, 2003.
42. Ministarstvo zdravlja Vlade Crne Gore: Master plan razvoja
zdravstva Crne Gore za period 2005-2010, Podgorica, 2010.
43. CEED Consulting Podgorica: Ocjena integriteta zdravstvenog
sistema u Crnoj Gori, Ministarstvo zdravlja, Podgorica, 2011.
Podgorica, 25.10.2012.godine
139
Novica Vujošević
140
Download

Korupcija u zdravstvu v7.indd