Aleksandar Molnar
RASPRAVA О DEMOКRATSKOJ
USTAVNOJ.DRZAVI
1. Pravo na otpor tiraniji
Samizdat В92
Emmius oscaci Ubbo Emmius, а nece poscati Ubo Emije). Lacini­
zirana imena i prezimena pisaca novog veka nece Ьiti menjana Oo­
hannes Alchusius npr. nece Ьici nazivan Johanesom Alcuzijem ali niJohann�somAlrhausom, kako је glasilo njegovo pravo, nela­
cinizirano prezime).
1
ОТРОR 11RANIJI U AN11CKOJ GRCKOJ
U prvoj knjizi ove rasprave Ьiсе reci о evropskoj tradiciji prava na
otpor ciraniji od antike do ranog novog veka. Zato је pre svega po­
trebno definisati sva tri pojma: pravo, otpor i tiraniju. Medutim,
posto је logicki sled (jednako kao i istorijski redosled nasranka)
ova tri pojma obrnut od onoga koji se pokazuje u pomenutoj for­
mulaciji, fenomen riranije iziskuje da mu se prvo posveci painja.
Као sto се se u nastavku jzlaganja viderj, pojam tiranije је u razli­
(jrjm drusrveno-polirickjm konteksrima ј razlicirjm vremenima
mogao poprimati razliCita znacenja. Za srare Grke rirani su Ьili pre
svega vladarj-samodr5cj, koji se u vladanju ne obaziru na pravo,
odnosno stoje izvan ustava (politea) uopste (Diesner, 1979: 219).
Iako isrorija anricke Grcke poznaje i popularne tirane, koji svoje
ruke nisu "okupali u krvj podanika" (najёuveniji је primer atin­
skog tiranina Pizistrata), tirani ро pravilu nisu ostajali "u miru s
onima nad kojima vladaju", а u postignuta "primirja" sa pukom
nisu imali poverenje (Ksenofonr, 198оа: 11 [П, н)). Rat, koji је ra­
nije izЬijao iskljuёivo van zidina poliщ sa riranijom је postao nje­
gov navlastiti poredak: "tiranin је u neposrednom stanju rata sa
vlasririm gradanima" (Cavoskj, 1989Ь: 10; upor. i Diesner,
1960). Tiraлija је rako posrala negacjja polisa, paradoksalno sranje
odsusrva ле samo onjh vrlina koje su ga krasile nego ј elementar­
ne sjgurnosrj rela, jmovine i zjvora njegovih gradana.
U kasnom srednjem veku ј renesansi poёjnju se razlj­
kovarj dve vrste rjrana: 1) rjraлin-uzurparor (tyra1mr1s ех deftctll titu­
li), koji na vlasr· dolazj mimo uoЬiёajenjh pravila ј 2) riranin koji
prorjvpravлo vrsi regularno dodeljenu mu vlast (tyramшs ех parte
exercitii). Potonja riranija moze se manifestovati na dva naёina: kr­
senjem pozitivnog prava i krsenjem prirodnog prava. I dok је prvi
slueaj nesporan, drugj је, usled nepostojanja opsreprjhvacenjh po­
zjrjvnih krirerjjuma, uvek jzmjcao precjznom odredenju (Roth,
1954: 19-20). Prerpostavka na kojoj је ovaj drugi sluёaj pocivao
nog sankcionisanja. Naposlerku, cilj orpora је da se riranin ili "na­
jesre da vladavina riranina moze Ьiri savrseno legalna ј legjrimna
uci pameti" (tj. opomene da odustane od svoje "zle po\jrike"), j\i
(u srarorezimskoj rradjciji), tj. da vladar moze doci na vlast u skla­
da se kazni (paralelno sa prjnudom na nadoknadu srere koju је
du sa dinasrijskim pravilima nasleclivanja rrona ј da moze vladari
na(jnio svojjm podanjcima), jJi svrgne sa vlasti (ёemu moze, ali ne
u skladu sa pozjrivnim zakonima, а da se ipak moze proglasiri rj­
mora da sledj progonsrvo) ili, u krajnjem ј najcescem slucaju, ubi­
ranjnom jer krsi norme jednog viseg pravnog porerka (pravde i\j
prjrodnog prava).
U
je (riranicid, rjranouЬisrvo).
analizi novovekovnjh reorija prava na orpor
Juridifikacjja samog cina orpora riraniji (u pravo na svr­
videcemo da се prirodno pravo na koje се se autori najcesce pozi­
gavanje riranije) vezana је za proЬlem legirimiranja. U roku veceg
vari, kako Ьi "raskrinka\j" nepravednog tiranjna, Ьiri pravo na sa­
dela anrickog doba, ali delimicno i kasnjje, orpor se legirimira mi­
moodrzanje.1
mo pozjvanja na pravo, sro znaci da se subjekti orpora ne osecaju
Fenomen orpora sasroji se iz rri glavne komponente:
obavezni da svoj cin opravdaju u pravniёkom diskursu i podvrgnu
subjekra, сiпа i cilja. Kada је u piranjLl subjekr orpora, onda se mo­
ga pravnickoj argumenraciji.4 Ono na sra se ро pravilu svi subjek­
ze reCi da је on uglavnom povezivan sa pukom ili njegovim poli­
ri orpora pozivaju jesre sloboda. Zbog toga se cesro kod repuЬii­
rickim reprezenranrima.· Izuzeci se mogu naCi u rimskoj repuЬli­
kanskih aurora nailazi na zakljucak da је samo onaj puk koji nije
kanskoj rradicijj, koja је i Senat ovlasCivala na orpor kada pucki
iskvaren zivorom pod autoritarnom vlascu, tj. koji ltoie slobodu, i
rriЬuni posranu rirani, j\i u crkvenoj reoriji, prema kojoj је рара
to pre svega po\jricku slobodu, sposoban za orpor riraniji. Karak­
imao pravo svrgavanja cara i drugih sverovnjh vladara, i\i, napo­
rerisrican је u rom smislu nacin na koji је Machiavelli inrerpreri­
kon, u feudalnoj koncepciji prava na orpor koje imaju vazali u
odnosu na sizerena. U varijantama koje �u puk odredjvale kao ri­
rao nastanak i kraj rimske repuЬiike: "Nema, medutim, boljeg pri­
mera nego sro је Rim, koji је odmah nakon prorjerivanja Tarkvj­
rulara prava na orpor rjranjjj najve(j proЬiem sasrojao se u rome
nija uspjo sreci i zadri.arj slobodu, аЈј nakon smrti Cezara, nakon
kako odrediri sra konkretno znaci "puk": da li su to sralczi ili pak
svj gradani
.
.l
smrti Gaja Ka\jgule, nakon smrti Nerona, posro је nesrao cijeli
Dok se u anrici sveukupnosr gradana.po pravilu pod­
carski rod, njkad njje uspjo ne samo odri.ari nego ni zapoceri slo­
razumevala kao subjekr otpora tiraniji, srednjj vek ·је afirmisao
bodan zivor. А rakva је razlika u dogadajima jednog te istog grada
sraleze, da Ьi u "doba revolucija" ponovo pocela da se akruelizuje
nasrala samo oruda sro u doba Tarkvjnija rimski puk jos nije Ьiо
sveukupnosr gradana.3 sro se cina kao druge komponenre orpora
iskvaren, а u ovo zadnje doba Ьiо potpuno iskvaren. [. . ] Povod је
rice, on se moze izvrsiri na rrj nacina: zaverom (koja ро pravilu
.
rome bila jskvarenost koju su Marijeve prisrase unijeli u puk, na
jma za сј\ј arenrar na rjranina), (manje ј\ј vjse spontanom) pobu­
nom i (organizovanim) rarom.
ёelu s Cezarom, koji је umio roliko zaslijepiri mnosrvo da ono ni­
U lireraruri se sva rri оЬЈјkа tretira­
je ni opazilo jaram sro ga је samom seЬi na vrat naprrilo" (Machi­
ju ravnopravno, rako da se primena svakog od njjh opravdava vec
u zavisnosti od osobenosrj same riranije ј rea\njh mogucnosri пје-
javelli, 1985Ь: 183). Na Machiavellijevom rragu Erienne de La
1 Ovo pozivanje na prirodлo pravo cini distinkrivno obelezje novovekovnih
brovoljno" podjarmi, ра se tek rada podastre riraninu (Boesi,
Boerie polovinom 16. veka pise da puk uvek prvo sam sebe "do­
koncepcija legirimirera. Srednjovekovnj koncept legjrimjrera u sebl jos njje
1986: 25). Sve dorle dok puk "ljuЬi svoje lance" on се se miriri sa
obuhvarao rekurs na pravdu ј Ј ј prjrodno p ravo. "Srednjovekovnoj pravnoj sve­
srj
је srrana suprotnosr legaljrera, rj. zakonjrog ponasanja. ј pravde ј morala"
681).
riranijom ј orklanjari svaku pomjsao da moze Ьirj po\jrj&j slobo­
(Wiirtenberger, 1997:
dan. Tek kada se oslobodi "navike" robovanja on moze sazrerj za
Poseban proЬiem predsravlja odredjvanje crkvenog "puka", kojj se javlja kao
polirj&u slobodu, ра samim rjm ј za otpor riraniji. Algernon
3 Moderna epoha donece nove razrade pojma puka (kao subjekra revolucjje), ј
4 Vjdecemo kasnjje da su mnogobrojne reorije orpora rjranjjj formulisane kao
2.
subjekr svrgavanja раре u koncjJjjarnoj reorijj.
ro kao "naroda" ј "prolerarjjara",
о
kojjma се bjrj гесј u trecoj knjjzj ove raspra­
d11in�sti- �а�о
u
reoloskim konceprjmз obaveza vernjka prema Bogu, rako ј u
k-vaz1reolosktm koncepcjjama jsrorijskog derermjnjzma.
ve.
...
Sidney pisace jedan vek kasпije da su istocпi пarodi podvrgпuri
"perpetualпom ropsrvu", zbog cega smatraju vrhovпom srecom
da zive pod 'Ъlagim gospodarom", dok pod riraпjпom па riraпi­
cjd pomjsJjaju tek kada пjegova "varvarska oholost, okrutпosr ј lu­
dilo пaraste do ekstrema". "Ali опе пасјје koje su mпogo pleme­
njrije, koje poklanjaju mпogo vecu vrednost slobodj ј bolje razu­
meju пacine da је sacuvaju, smatraju da је mala stvar uпisriti tira­
njna, ako пе mogu da uпjsre ј riraпjju" (Sidпey,
1996: 551). Na
tragu ove misli Monresquieu је jos јеdап vek kasпije skovao svoju
cuvenu krilaricu: "Slobodпa пасiја moze imarj oslobodjoca, potla­
cena samo drugog ugпjeraca" (Moпreskje,
1989: 1: 347).
Razvoj ideje prava па orpor riraniji remeljj se na shvata­
пju da је sloboda moguca samo
и
granicama prava. Time se suzava
pojam slobode i posravljaju graпice uprazпj;vanju orpora rjranjji.
Samo
ovla5ceпi subjekt moze preduzeri dozvoЏene radпje kako Ьi
inkriminisane postupke (ti­
sprecio (ili, eveпrualno, saпkcionjsao)
ranske) vlasrj. No, ulazak pravnicke logjke u praksu otpora tiraпjji
vukao је za sobom svoje proЬleme. U пesavrseпjm pravпim pore­
cima, kakvi su preovladivali u jsrorjjj pre srvaraпja moderne usrav­
ne driave, uvek su ЬiЈа sporпa pjranja koje pravo је vaiece za (iп Ot­
pora: prirodпo ili pozitivпo, kanoпsko ili sverovпo, sraro (ро pra­
vjlu jdealizovaпo ј na novj па(јп jпrerprerjraпo) јЈј поvо. Ali, kako
је paralelпo sa razvojem ideje prava па orpor rjranijj sazrevalo i sa­
mo pravo, kulminirajuCi u modemoj usravnoj drzavi, koju puk sam
revol�tcionamo stvara ј ргаvпо ureil11je, to је uskoro jskrsao поvј pro­
Ьlem: u kakvom odnosu stoje pravo па orpor riraпijj ј revolucjja.
No, posro se ovo рјrапје javlja rek па vrlo vjsokom stupпju razvo­
ja prava па otpor rjraпjji, опо se па ovom mestu nece пaciпjati (о
ovome се Ьirj re(j u drugoj ј trecoj knjjzj rasprave, koje su posvece­
пe feпomeпu revolucije ј пjegovoj reorijskoj obradj). Ovde је do­
voljno koпstatovari da је pokretacka sпaga zagovaraпja ј razrade
пajveceg dela teorjja prava na otpor rjraпjji ЬјЈа jdeja slobode kao
takve, koja је kasnije evoluirala u slobodu и grcmicama prava (paralel­
пo sa pretvaraпjem orpora rjraпjji upravo, koje mogu da vrse odre­
ёleпi subjekrj u precizпo odredeпim okolпostima), da Ьi па kraju
posrala sloboda modeme
(deтokratskc) ustavne driave (u kojoj се se,
kao sro cemo jmari prilike da vidimo, pravo па otpor tiraпjjj ропо­
g
vо vratirj u srarus пepozjrjviraпog. rj. prirodпo prava).
1.
Uspon tiranije u grekim polisima
Zaosrravanje drusrvenih sukoba u grckjm polisima, koje se moze
prarjrj od 7· do 5· veka pre п.е., dovodi do uspoпa dva ripa sпаzпЉ
poJjrickih Jj(пosrj- "spasilaca"- koji сiпе odluёne korake u prav­
cu prevazilazeпja rradiraпog porerka. Prvi tip jesre zakoпodavac,
koji па sebe пе uzjma samo vaпrednu politiёku funkciju kodifika­
cjje пеgо i osavremenjivanja оЬiсајпоg prava. Od prve poloviпe 7·
veka pre п.е., kada sparranski zakoпodavac Likurg prvi put predu­
zima ovaj korak,5 zapocece razvoj anrickog grckog prava, koji се se
vremeпom sve vise emancipovari od "оЬiсаја oraca" i poceri da
igra sve vazniju ulogu u regulaciji drustvenog zivora, и skladu sa po­
trebama savremeпika. Zпасајпа uloga koju su u drusrveпom zivoru
poёeli da jgraju pozjrivпj pravпj akrj, а pre svega zakoп (nomos),
dovela је do svojevrsпog pojsroveceпja pravde (dike) sa zakoпjma
(Kelseп, 1963; Voegeliп, 1963). Ovaj pur ubrzaпog legalnog raz­
voja pokazivace svoje slabosrj uroliko sro се naio па zjJav otpor
ЬrапјЈаса tradiranog poretka, koji nisu Ьili voljni da odsrupe od
svojih srarih plemenskih vrednosrj i predsrava pravde. Тај mome­
пar је vrlo vazno imarj па umu, posro su kod Grka, kao uostalom
ј kod Jevreja, јеdап od najva:Znijih izvora otpora driavпoj vlasrj ci­
nile upravo ove vredпosrj koje su Ьile osudeпe па propast srvara­
пjem racioпalпe, formalпe ј iпsrjrucioпaJjzovaпe driave (Кleger,
1993: 32).
Druga snazana poliricka licnosr koja је u ono vreme
nudjJa izbavljenje iz narastajuceg socjjalnog ј poJjrjckog haosa
Ьiо је tiraпjn.6 U prvjh sedamdeser godjпa 7· veka pre n. е. prvj
pojedjncj (uz pomoc neke vrsre placenjh vojnjka-pustolova) па5 Herodor jzvesrava da su Spartancj veoma posrovalj Ljkurga ј da su dobro prj­
hvarjlj njegov usrav, rako da је zemlja u vrlo krarkom roku dozjvela napredak
1966: 33).
6 Pri tom је vazno da se pomene da su rane rjranjje (do orpriljke 400. godjne
pre n. е.) nasrajale prevashodno jz unutrasnjepolirickjh, а manje jz spoljnopo­
lirjckih razloga, dok se u kasnjjjm rjranjjama (nakon 400. godine pre n. е.)
ј Ьlagosranje (Herodor,
ovaj odnos unurrasnjepoljrjckih ј spoljnopoliriёkjh uslova jz korena menja
(Piass,
!859: Ј, ј dalje). Та promena se dobro moze uocjrj n:; prjmeru usposta­
е. Nastanak
vljanja tiranjje Djonjzjja Starijeg u Sjrakuzj 405. godine pre n.
ove rjranjje predsravlja dobrjm delom odgovor na ratnu prernju Kartagjne, јег
bez rarom prouzrokovane koncenrracjje dгZavne mоёј rjra.nija Djonjzjja ро
svoj priljcj ne Ьi Ьila moguca (Srrohkeher,
1958: 148).
silno preuzimaju vlasr u nizu grёkih (i negrёkih) gradova i poёi­
radikalan raskid sa tradiranim porerkom (u kome nije mogla na­
nju da se nazivaju riranima (Drews,
Ci mesro), dok, s druge srrane, na njegovo mesro nije mogla da
uvede pravni poredak,8 vec samo manju ili vecu samovoiju, obiё­
dine pre n. е. ubio lidijskog kralja Kandaulesa i preuzeo vlasr
vrednosri (Dahlheim,
1979: 271). Najst:ariji doku­
menr u kojem se pominje "riranin" poriёe iz sredine 7· veka i u
njemu Arhiloh sa Parosa t:im izrazom naziva Giga, kojiје 685. go­
(Schlange-Schёningen,
2000: 30). Rеё tynmnos inaёe nije izvor­
no grёka i erimoloski vuёe korene iz nekog od maloazijskih jezi­
ka (verovarno od lidijske reёi tern, koja је oznaёavala vojsku). U
grёkom jeziku riraninom se poёinju nazivari uzurparori, tj. poje­
dinci koji su nelegirimno dosli na vlasr u nekom polisu, da Ьi se od
5· veka pre n. е. akcenat sve vise pomerao na vladavinu uz pomoc
sile, samodriacki. Krarkoroёni uspesi u srabilizaciji prilika (koji su
оЬiёnо proizlazili iz uЬijanja i/ili progona svih tiraninovih poli­
riёkih oponenara) isprva su uёinili t:irane u oёima njihovih savre­
menika radikalnim, ali zaro efikasnim nosiocima odgovora na
porrebe vremena. Medutim, ubrzo su роёеlе da isplivavaju na po­
vrsinu negarivne srrane tiranije. Као vladavina "ёvrsre ruke", ona
је mogla Ьiri samo privremeni izlaz iz zaosпenih drusrvenih su­
koba, da Ьi, na duzi rok, srvarala vise nevolja nego sro ihје resa­
vala. Realno gledano, riranija nikada nije Ьila ono sro је obecava­
la da се biti - "spas" iz postojeceg haosa; onaје pre predsravljala
poslednju fazu urusavaлja srarog arisrokrarskog oЬlika vladavine
i vec samim tim ga nije mogla transcendirari.7 Ona је nesumnji­
vo uspela da privremeno ојаса drzavno jedinsrvo i da vlasr sravi u
neposredan odnos prema saglasnosri podanika (оЬа momenra се
Ьirno doprineri kasnijem usponu demokrarskih poredaka), ali ni­
je Ьila u stanju da na duzi rok razresi politiёke i socijalne sukobe
(Srahl,
1987: 181 i dalje). Zato se srari drusrveni sukoЬi pod rira­
nijom obnavljaju u jos zaosrrenijoj formi, vodeci sve srrasnijim
spiralama nasilja. U rom sverlu, tiranija se ukazivala kao krajnje
no pracenu korupcijom, neporizmom i negacijom svih posrojecih
1992: 151). Sravise, tiranija се se pokazari
opasnom i za sam proces nadomesranja rradiranog porerka prav­
nim. Kada tiranin prigraЬi za sebe nomos
agraplюs
-
-
Ьilo da је graphos ili
tada sa nomosom dolazi u sukob dike
-
ali sada vec kao
rudimenr prirodnog prava, tj. kao pravo zasnovano na fisisн
pokrece misao о pravu na otpor (Srurrler,
-
i
1972: 16). Ovim naci­
nom razmisljanja Grci su dosli do zakljuёka da gazenjem zakona
tiranin presraje da se nalazi pod njihovom zasrirom (Schmidt,
1901: 6), раје njegovo uЬistvo ne samo dozvoljeno, nego pred­
sravlja narocito uzvisen ёin. То се osrati kao jedan od kJjuёnih po­
lirickjh aksioma celog anrjckog svera (Srricker, 1967: 28).
Zavera је u anrickoj Grckoj bila najcescj nacin pruza­
nja orpora tiranjjj. Zaveru su oЬicno kovali ljudi Ьliski riraninu,
neretko roaaci ili prjjarelji. Sam Arjstotel kaze na jednom mesru
u
Politici da "ako svj gradani zele da obore tiranjna negovi prjja­
telji imaju najvise mogucnosri da ro urade" (Arisrorel,
1975: 147148 [1313Ь]; upor. i Ksenofonr, I980a: lO [I, з8]). Pobuna proriv
riranina rakode је mogla Ьiri rezulrar zaverenickog rada jedne
male grupe, ali ne sa ciljem da se uЬije riranin vec da se podigne
9
usranak, u kojem се se nenaoruzani puk sukoЬiri sa riranino­
vom najamniёkom vojskom. Ovaj oЬlik orpora riranijj Ьiо је naj­
redi jer је posrajao moguc rek kada је tiranija presla granice pod­
nosljivosrj ј kada је jzazivala jarosr ј fanarizam gradana. Napo­
slerku, u anrjckoj Grckoj se dogadalo ј ro da se protiv riranina or­
ganizuje ёirav rat. То su oЬicno cinili ljudi koji su pobegli ili ko­
ji su prorerani iz polisa u kome vlada rjranin. Oni Ьi u inostran­
nepozcljan oЬ!ik vladavine, posto је, s jedne srrane, predsravljala
srvu prikupj\j najamniёku vojsku i poveljје u rat proriv tiranina.
7 Inюesanrno је da su anriёki pisci najveCim delom ignorisa!i vezu izmedu a.ri­
srokrarije i riranije, opruzujua demokr.нiju da upravo ona svojim isricanjem
neobuzdane slobode na usrrb zakona predsravlja cakoreCi pripremnu fazu ci­
ranije (Schall, 1996: 9-10). Nema sumnje da је na ovakav srav veCine anrickih
pisaca uricalo kasnijc demokratsko iskusrvo i radanje novih riranija iz dcma­
goske zlouporrebe sloboda koje је pruzala anri&a demokrarija (upor. Ure,
1922: 28).
ve u srrahu od tiranjna, ali koji u jednom zapocetim rarnim dej-
Prj rom Ьi ро pravilu mogli racunari ј na pomoc gradana, koji zi­
8 То, naravno, ne znaCi da rirani nisu donosili nikakve pravne akre. О vrlo uspe­
snom zakonodavnom radu Pizisrrarida u oЬiasti poreza i dr:Zavljansrva vidi
npr. u: Srahl, 1987: 197-200.
9 Jedno od osnovnih pravila vladavine grёkih rirana Ьilo је da gradanima odu­
zmu oruzje. kako se ne bi mogli lako odluciri na pobunu.
stvima dolaze u priliku da skinu jaram sa vrata (upor. npr. Dio­
nov pohod na Sirakuzu, u kojoj је na vlasti bio Dionizije Mladi­
Plurarh, 1964а: 24-27).
Ako је orpor Ьiо uspesan, oЬicno Ьi se zavrsavao tira­
nicidom. Kako је riranjja svojevrsno ratno stanje, u kojem su ј rj­
ranjn i svi gradanj neprestano jz\ozenj smrtnoj opasnosti, uЬi­
stvo rjranjna se Cinj najsigurnijim sredsrvom da se "raskjne ovaj
zatvoreni krug nasilja" (Cavoski, 1989Ь: 11). Uopsre uzev, u an­
tickoj Grckoj vrlo rerko se desavalo da rirarun prezivi uspesno
okoncan orpor: to Ьi prakricno Ьilo moguce jedino ako on sam
u pravom trenurku pobegne pred nadmocrujim neprijateljem.
Tako se pokazuje da su i riranija i orpor proriv nje jmali nesro
zajednjcko: Ьili su igr·a па sve ili nista. Onaj ko је u grckim polisima
hreo da bude riranin morao је znari da sam sebe izmesra izvan
zakona ј da се Ьiti ubljen kao i Ьilo kojj srranj zavojevac j\i na­
prosto kao djv\ja zver - samo ako se nekom gradaninu za ro
pruzi prilika. Zaro је jedan od vrlo cesrjh motiva opisivanja tira­
njje kod starjh Grka Ьiо nepodnos\jjv srrah tiranina da ga svako
u svakom momenп1 i na svakom mestu moze u sm rr i r i Osim
moralne lekcjje, takvj opjsi imali su za cilj da sve potencjjalne ti­
rane odvrate od njihovjh zlocinackjh namjs\j, docaravajuCi im
pakao zivota u neizvesnosri, sa kojim svaki tiranjn mora racuna­
ri. Ili, kako се to Ksenofont na jednom mestu formulisarj, ''ako
objcni ljudi raruju u neprijareljskoj zemlji, kad se vrare kucj, vje­
ruju da se nalaze u sjgurnosri, а tirani, kad se vrate u svoj grad,
znaju da ih bas rada okruzuje najvise neprjjarelja" (Ksenofont,
198оа: 11 [П, 9]).
.
Zaceci tradicije juna&og otpora tiraniji
kod Harmodija i Aristogitona
Grckjm zakonodavcima opasnost od rjranjje Ьila је poznara ј onj
su zeleJj da је preduprede odredenjm insrjrucionaJnjm resenjjma.
Oruda u ponekjmpolisima nalazimo ј nadzorno relo, ciji је zadarak
da srjri postojece uredenje od zloupotreba nosilaca vlasti. Najpo­
znariji primer za ro pruza Sparra. U roj dгZavi је vec Likurgovim
zakonom predvjdeno da oprimati ogranj(avaju vlast kralja, da Ьi
kasnjje kralj Teopomp, na prjrisak Narodne skupsrine, proizveo
Eforat u pravu "instituciju orpora".10 Slicnu ulogu u Atini doЬio
јеAreopag (Roth, 1954: 53).11 No, za razliku od Eforata, Areopag
је dugorocno imao daleko manje uspeha: 540. godine, posle mno­
go napora ј borbe, Pjzistratu је poslo za rukom da usposravi jed­
no sraЬilno tiransko uredenje i da cak osvoji simpatije velikog de­
la Atinjaлa.
Pizistrarova tiranija Ьila је jedna od svakako najpozna­
tijih u srarom veku. Ono sto је prj rom najzanimljivjje jesre cinjeni­
ca da је ona ostala upamcena ро svojim dobrim srranama, tako da
је mnogim Arjnjanima izgledala kao "zivor pod dobrim Krono­
som" (Aristotel, 1997: 47). Medurim, nakon Pjzisrrarove smrti
528/527 godine pre n.e., drustvene i spoljnopoliriCke pri\jke uArj­
ni roliko se usloznjavaju da Pizistrarovi sinovi Hipija, Hiparh i Te­
ta! (tzv. Pizjsrratidi) mogu da reaguju samo pojacavanjem nasilja,
koje vrhunac dostize u razdoЫju od ublstva Нiparha (514) do Hj­
pjjjnog pada 510. godjne. Iako је ј pre roga Ьilo orpora rjranjma
(pocev od pobune protiv rjranjna Кilona jz 630. godjne pre n.e.)
njjedan njje srekao toliku s!avu kao ovaj prorlv pjzisrratida. Razlo­
ga za to ima vise. Pored srral1ovjшg nasilja, koje је obelezilo ovaj
perjod isrorije Atine, vazno је jmarj na umu da on neposredno
prerhodj К\jsrenovjm reformama, na osnovu kojjh се atinska de­
mokratija otpoceri svoj snazan i neomeran razvoj. Otuda је u sve­
sri savremenjka mogla !ako da se stvori jedna cmo-bela slika, ро
kojoj је Ьlagoderjma demokratije stajao na putu jedjno nasj\an i ti­
ranski poredak Pizisrrarida. Meёlurim, jos vaznija od roga bila је
u!oga koju su u orporu tiraniji odigrali Harmodjje i Arisrogiton.
Ova dvojica Atinjana daju orporu pjzisrraridima sna­
zan pecar borbe za srare porodicne vrednosri. Prica о njihovom ci-
2.
10
Ipak, kako s pravom upozorava Jiirgen-Burkhard Кlautke, glavni zadatak
efora nije Ьiо da se Ьоrе proriv riranije. nego da stite privilegije Sparranaca u
odnosu na Helore (Кiautke, 1994: 21-22). No, s druge strane, efori su u an­
riёkom sveru. ра i kasnije, osrali ёuveni upravo ро svom sporednom zadarku
da se bore proriv tiranije.
11 Inkriminacija riranije u Arini zapocinje Drakonovim zakonom iz 621. godi­
ne pre n. е., kojim је predviden sudski postupak i smrma kazna za tiranina.
Bude li opruzeni osuden za riraniju, svako moze da ga uЬije, а njegova imo­
vina prelazi u vlasnisrvo arinskogpolisa. Za vremevladavine Solona, Areopag
је doneo jednu presedu kojom је porvrdio ovo pravilo (Кiautke,
1994: 22).
nu riranouЬisrva zapocinje sa Hiparhovim zaljuЬijivanjem u Har­
modijevu sesrru i neprihvaranjem njenog odЬijanja. Time riranin
poёinje da ugrozava porodicu, kao samo srediste rradiranog po­
rerka. Suoceni sa ovom opasnoscu, Harmodije i njegov prijarelj
(ljubavnik) Arisrogiron kuju zaveru i uЬijaju Нiparha. 12 Prilikom
cina riranouЬisrva, Harmodija na licu mesra ubija riraninova rele­
sna garda, dok Arisюgiron Ьiva uhvacen i mucen. Prema legendi,
Arisrogiron se na mukama junacki dгZao, а pre smrri је kao sauce­
snike imenovao sve same najvarrenije prisralice Hiparhovog brata
Hipije, rako da ovaj vise nije jmao poverenja ni u koga. 13 Jedan
12 U isrinitOSt OVe V!?ГZiJC posumr1jao је vec Тukidid. U f'e/op011CSkom y(f/lf, koji је
napisan orprilike sro godina nakon smпi Harmodija i Arisrogitonз, Tukidid
је dao svoju verziju dogгdaja u kojoj nemг moriva za5rire porodicnih vredno­
sri, niri је namerз tiranoubisrvг uopsre realizovana. "Tako vrlo mnogi Arenjг­
ni misle, da su Hзrmodije i Arisrogiron uЬili Нipзrha kao silnikг. г r1c znгju,
da је vlгdao Hipija kao nгjsrariji od sinova Pizisrrгrovih, г Hiparh i Tesal da
su Ьili njegova braca. Harmodije i Arisrogiron nesro su posumnjзJj, da su ih
onoga dana, i to uoёi cina, oda]j Hipiji neki опасi, ра su od nauma odusrali,
јег su mislili da је [Hipija) upucen. Buduci da su hrjeli, prije nego ih uhvare,
ne-sro izvrsiri ра sraviri zivor na kocku, uЬiju Hiparha, na koga su se namjeri­
li kod r. zv. Lcokorija, kad
1991: 23). 1
је priprernao panarenejsku svecanosr" (Tukidid,
Hcrodor iznosi sliёnu ocenu: "Harmodije i Arisrogiron [...) su,
naime, uЬisrvom Hipгrha samo jos vise razbesncli osrale Pizisrrгride, ali ni­
su konгcno ukinuli njihovu rira11iju. А Alkemeonidi su srvarno oslobodili
Arjnu, ako је isrinз dз su nagovorili Piriju da naredi Spaпancima dз oslobo­
de Arinu" (Herodor,
1966: 422). Arisrorel u UsravнAtiнskom сео dogadaj opi­
Stlje nз sliёan nacin, kao zapravo neuspeo pokusaj riranouЬisrva (Hipije)
zЬog brzoplerog umorsrva Hipгrha.lnrcresanrno је da Aris�orel njgde ле po­
minje Hipзrhovu zaljuЬijcnosr
tl
Harmodijcvu
modijevih proЬiemг prepoznaje u rome sto
је
scstru.
vсё glavni izvor Har­
najmladi Pizisrrarid Teral Ьiо
Ьгој Arinjana је rada izbegao iz Atine ј zapoceo borbu proriv Hjpi­
je. Та borba се dari rezultare rek kada im se budu pridruzili Spar­
rancj. Oni се iz Arine prorerari Hipiju, pokusavajucj da usposrave
oligarhjjsku vlasr na ёelu sa Jsagorom, ali се to izazvari sveopstu
pobunu, rako da се posle svega i Sparranci i oljgarsi Ьirj prorerani
jz grada.
Iako su Harmodije i Arisrogiron Ьili prevashodno cu­
vari s rarog oЬicajnog prava ј шdiranog porerka - а kako su pori­
cali iz plemickjh porodica, onj su se samorazumevali i kao brani­
oci arisrokrarskih vrednosri (Friedel, 1937: 29-39)- u novoj inrer­
pretaciji njjhova uloga doЬija jos jedno znacenje. Stare porodicne
vrednosri, koje su inspirisale njihov orpor, unapredene su sada u
deo 110mosa, ра је tako sam cin tiranoublstva росео da vazj kao od­
brana pravnog porerka od pojedinaca koji jmaju nameru da ga kr­
se i kao zasrira ciravog demokratskog polisa (Rorh, 1954: 74-75).
U novom demokrarskom porerku Harmodjje ј Arisrogiron progla­
savaju se junacima i doЬijaju spomenike (srarue) kao simbol gra­
danske slobode proriv tiranske vlasti. Sro је najvaznije, re srarue
su Ьile prve koje su nosile ljcna imena i odnosile se na realne lic­
nosri. То је Ьiо zпak jzvesnog obogorvorenja dvojjce mucenika
koji su svojom smrcu dosegli besmrrnost. Osjm roga, ove srarue
Ьile su posravljene usred tгZnog rrga koji su jzgradili pjzisrraridi,
sro је imalo i simbolicko znacenje rrijumfa duha orpora nad reko­
vinama tiranije.14 Da Ьi ra sjmbolika osrala neokrnjena, posebnim
zakonima је zabranjeno da se u njihovoj Ьlizini postavljaju dгuge
srarue. Tako su likovi dvoj ice riranoubjca mogli nesmerano da do­
miniraju okolinom. Takode је Ьiо donet ј poseban zakon koji је
zabranjivao da se imena Harmodija i Aristogirona daju robovima,
zaljuЬijen u 11jcga. Posro је Њrmodjje odЬijao Terгlovu ljubav, ovaj је spreёio
Ha.rmodijevu sesrru da nosi kosaricu prilikom Panзrinske svecanosri i rek ta
uvreda је pokrenula Hгrmodija ј Arisrogjrona na kovaлje zaver� prorjv Pizj­
srraridэ. (Arjsrorel, 1997: 48 ).
U novije vreme
Friedrich Cornelius је u porpu­
nosri osporjo ovu Arisюrelovu verzjju. posro se Tcral u ro vreme uopsre nije
nalзzio u Arini, nego u Sjgeionu (Cornelius,
1929: 79 i 86).
!Ј Ро Corne]jusovoj rekonsrrukcjji vcrodosrojnih podaraka, najverovarnije је da
је posrojala zavera prorjv Pizisrrarida ј da је arenrar па Нipiju ј Hiparha rre­
bзlo izvrsiri rokom Panarjnskih sveёanosrj. Medurim, Harmodije ј Arjsrogj­
ron (za koje, uzgred, ne posroje nikakvi dokazi da su Ьili vodc zaver·e) ро svoj
pril jci reagovali su jshirreno kada su sreli Нiparha i upusrili se u borbu pre
vremena. U borЬi su pali Harmodjje i Hipзrh. Arisrogiron је zaroЬijcn. а
Hjpija је brzo uspeo da ra.zoruzз sve prisurne gradane, rako da је zavera
konacno propala. Medurj m, iako је tako srecno prosao u pokusaju arenrara,
Hipija је i dalje sumnjao u preosralie ucesnike zaverc ј posrajao је sve podo­
zriviji i nepoverJjjviji (upor. Cornelius.
1 929: 87·88). Posroje dokumenri ko­
ji nepoЬirno svedoce о ralasu uЬisrava kojj је ро Hjpijinom naredenju zade­
sio Arinjane 514. godjne pre n. е. (Schlзnge-Schбningen, 200 0: 39).
14 Каdз је upao u Arinu 480. godine, persijski vladar Kscrks је na seЬi svojsrven
naёjn osnazio ovu sjmboliku: sraruc је poneo sa sobom u Persiju. Medurim,
Arinjani su odmah ро odlasku Persijзnaca posravili nove srarue.
kako nj na raj naёjn ne Ьi pala senka na njjhovu uzvjsenost ј sla­
vu. Spevana jm је ј "skolija", koja је hva]j]a njjhove vrJjne i delo i
osporavala njjhovu smrt (rvrdeCi da onj ј dalje zjve na ostrvu Ьla­
zenjh: frjedel, 1937= 33). Najva:Znija srrofa ove skolije glasi:
Da, vasa slava се, о heroji. opstati
О vama се se uvek ро zemlji govoriti
Zato sto ubiste tiranina
Pravo ijednakost steceAtina
(Нippel, 1972: 418).
Ovu skoliju su jsprva pevali samo oprimari, ali kako se demokrat­
ski poredak uёvrscivao i kako se uzdizao jdeal izonomrje (jedpako­
sri),15 rako su ј svi osrali gradanj росе] ј da је pevaju. То nije Ьiо je­
dinj znak prepliranja duha otpora ј demokrarskog etosa. Oko 500.
godjne u Arjnj је nasrala zaklerva na orpor tiraniji ј odbranu de­
mokratije, koja је vazj]a za sve gradane (Нippel, 1972: 419). Moze
se slobodno reci da su u ovom predanju Harmodije i Aristogjron
posrali ne samo utemeljiteJjj novog demokrarskog ј slobodarskog
porecka, nego ј njegovo jsrjnsko orelorvorenje. Obozavanje dvojj­
ce rjranouЬica posralo је spiritus movens razvijanja i jacanja demo­
krarskog etosa. Zbog roga njihova slava njkad, ра cak nj u trenuci­
ma najkrjti(nijim ро arjnski demokratskj poredak, nije bila pre­
masena. Tako се ј Milrijad pre Ьirke kod Maratona 491. po:Zelerj
KaJjmahu slavu ravnu onoj "koju su nekada srekli Harmodije ј
Arisrogjron" (Herodot, 1966: 417).16
lz mjra koji је od Harmodjja i Arjsrogjrona napravila
demokrarska Arina proistice rradjcjja "junaёkog" otpora rjraniji.
Ona se emancjpuje od morjva kojj su ovu dvojjcu Arjnjana pokre­
rali na rjranouЬisrvo ј prjJagodava novoj jdeji slobode puka. Time
su ojaёali parrjorski elemenri otpora rjranjjj i poceli da nadahnju15 lpak, dometi arinske demokratije i ideala jednakosri ne smeju se precenjiva­
ri. U ovom polisu broj rirulara prava gradansrva nikada nije prelazio
IО<њ
ukupnog atickog sranovnisrva, dok se vecina punopravnih gгac!ana, sro zbog
siromasrva, sro zЬog udaljenosri mesra sranovanja, verovamo vrlo rerko po­
javljivala na zasedanjima Narodne skupstine i Porornog suda.
16 Milrijad је imao dobre razloge za ro, posro је Hipija prebegao persijskom kra­
lju Dariju i kasnije liёno predvodio persijsku vojsku u Ьici kod Mзratona.
зв
1
1
r
ju buduru praksu. U toj novoj rradicjjj tiranouЬice postaju pred­
sravnjcj celog puka ј staju u zasriru va:Zeceg pravnog poretka koji
ugrozava rjranjn. Sto se, pak, samog rjranjna rj(e, on је mogao da
racuna na sjgurnu smrt onog momenta kad padne u "ruke prav­
de".17 Tako је orpor rjranjjj ј dalje osrao konzervativan, аЈј је pre­
stao da sluzj srarom objcajnom pravu ј vrednosrjma prevazjdenog
rradjranog porerka (koji rjranija zapravo uklanja), da Ьi postao
deo "prava" poliriёkog poretka koji је u nasrajanju i kojj mo:Ze ra­
cunarj na najsjru mogucu podrsku (vec u zavisnosrj od socijalnog
supstrata koji је puk obuhvatao). U samoj Arjni raj politicki pore­
dak је bila neposredna demokrarjja, а] ј to njposto nece prerasti u
pravilo: u dobrom delu isrorjje Evrope od rjranije се se branirj i
arjsrokrarska repuЬJjka i parlamenrarna monarhjja, а sa usponom
Moderne- ј predsravnicka demokrarjja.
3· Sokratovo pravilo: "ubeduj-ili-se-pokoravaj"
1
U 6. veku pre n.e. Grcku zapljuskuje jedan novj talas mjsljenja. Pi­
ragora u pravdj poёinje da spoznaje kosmiCki poredak, Heraklir
govorj о 'Ъozansrvenom nomosu", а sofjsrj cak jdu rako daleko da
nomosu suprotstavljajufisis. Iz svih rjh spekulacija pocjnje se uzdj­
zarj pjranje prjrodnog prava, koje је "vise" od pozitivnog ј samim
rjm uziva prednost u odnosu na njega (Roth, 1954: 95-96). Ove
ideje predstavljaju osnov na kojem zapocinje izgradnja vec pome­
nutog oЬlika riranjje ехparte exercitir; proriv koje је orpor dozvoljen
neposrednjm pozjvanjem na prjrodno pravo. No, krsenje prirod­
nog prava ne mora da posrojj samo u rjranjjj, za koju је karakreri­
srj(no bezakonje, nego ј u dr:Zavj u kojoj su odredeni pozjrjvnj za­
konj na snazj ј jmaju podrsku ve(jne gradana. То otvara prosror za
pojavu neposlusnosti gradana prema nomosu ј na njemu zasnova­
noj vlasti "iz visih razloga i]j jz razloga za koje se mjs]j]o da su vj­
si" (Daube, 1972: 1, i dalje; upor. ј Bloch, 1977: 13-21). Neposlu17 Posebno је sada zaosrrena kaznena polirika prema prerendenrima na riraniju
i pomagacima rirana. Do svrgavanja Pizistratida Atinjani su imali "ovaj za­
kon: Obicaj је i tmdie�ja atinska: ako neko podgine bunu da bi se dokopao timnide, i/i
ako neko pomogne pn· uspostavijanju timnide, оп i njegov rod bice liSeni gmifanskih pra­
va"
(Aristorel,
1997: 48).
39
snosr о kojoj је rec orvorena је i "demonstrarivna", ali, za raz\jku
od orpora rjranjjj, delimjcлa (rj. usmerena na resavanje odredenog
proЬiema, а ne na rusenje rjranskog vladara), nenasilna ј bez na­
mere da sankcionise nosioce vlasti. Momenat nenasilnosrj је jos
uvek rezulrat (jnjenjce da se neposlusnjk sam suprorstavlja vlasrj
ј da је morivisan prevashodno sopsrvenom savescu. No, ako је
racno da u anrjckoj Grёkoj jos uvek preovladuje neposlusnost jz
razloga savesrj, onda se mora odmah konsrarovati da u njoj zapo­
(jnje ј kretanje ka onome sro се se u modernom dobu nazjvarj gra­
danskom neposlusnoscu. Као j\ustracija za ovo kretanje mogu se
navesrj prjmerj neposlusnosrj Aлtigone ј Sokrara.
Motjvj kojj u Sofoklovoj rragediji pokrecu-Aлrjgonu da
pokopa svog brara Polinika uprkos zabranj (riranskog) vladara
Кreonra jdenticni su onima koje smo vec imali prilike da vjdimo
kod Harmodjja i Arisrogjrona. То su oЬicajno pravo i vrednosti
tradiranog poretka (koje se temelje na verovanju da telo umrlog
mora Ьiti pokopano kako Ьi dusa nasla put do podzemnog sveta).
Aлrjgonina savest prjjemёjva је samo za ove tradjcionalne sadria­
je ј zaro ona jednostavno ignorjse sve sto dolazi od vlasrj ј sto se
kosj sa rjm sadrzajjma. lsrina, u Aлtigonjnom (jnu moguce је pre­
poznarj i univerza\nj prjncip ljubavj, kojj se suprotstavlja jsro ta­
ko unjverzalnom prjncjpu mrinje.18 Ona kaze: "Моја је prjroda
upravljena ka obosrranoj ljubavi, а ne prema mrinjj." Svojom ne­
pokolebljjvom namerom da pokopa Polinika, kao coveka, а ne kao
brata ili saplemenika, ona pokazuje saosecanje ј ljudskosr, nasupror
kraljevoj (muskoj) destrukcijj i okrutnosri (Daube, 1972: 6). No,
1 8 Milos Duric је u Sofoklovoj drami prepoznao jos jedan unjverzalnj sukob, i
ro jzmedu principa jлdjvidualjzma, kojj ovaploeuje Kreonr, ј priлcjpa (poro­
djcnog) zajednisrva, koji zasrupa Anrjgona. "Kreonr је radikalno indjvidua­
lan, sav od rvrdoglavsrva ј samovoljsrva", ра zaro na kraju drame posraje pra­
vi tragicni lik drame, jer "је razorio srecu svoje porodice i jos u poznoj sraro­
sri mora da se uci mudrosri" (Duric,
kada Aлrjgonu,
а
19 8 7: 86). No, Duric u nasravku gresi
ne Kreonra, proglasava "pravom gradankom" i "predsrav­
nicom dtiavnog nacela" (Duric,
19 87: 87). Jer,
princip svojom "individualisrickom" riranjjom,
ako Kreont rusi gradanski
со
jos uvek ne znacj da Aлci­
gona svojom zasrjcom rradiranjh vrednosrj ёuva ј sam gradanski etos. Upravo
suprorno, Sofoklova drama dobro pokazuje opasnosri koje su gradanskom
etosu
prerile kako od rirana, rako i od zasrupnjka partjkularnjh tradiranih
vrednosci.
40
1
f
!
1
�
!
1
ostavljajuCi ро stranj ovo rumacenje, koje је sa stanovjsra samog
dela jos uvek marginalno, moze se zakljucirj da Sofokle, za razljku
od naknadne demokratske mjrologjzacije ёјnа dvojjce atinskjh rj­
ranouЬica, u svojojAntzgoni jasno ј nedvosmjs]eno dovodj u sukob
boginju Temjs (kao zasrjrnjcu plemenskog prava) ј Djke (kao za­
srjrnicu prava polisa, u kojem su vec sjedinjeni zakon i pravda, no­
mos i dike). Stavjse, pravj protivnik hronske boginje Temis је za­
pravo Zeus, kojj srvara pravo polisa (dok ga njegova cerka, boginja
Djke, samo cuva) ј kojj olicava njegov rjranskj karakrer. Aлrjgona
i Kreont, kao ljudska ovaplocenja sukoba bogova i prava, onemo­
gucavaju svako razlikovanje tiranskog poretka od samogpolisa, јег
se driavno pravo vec kao rakvo javlja u funkcjjj negacije starog ple­
menskog prava (Stiirrler, 1972: 16). lz perspekrjve samog rog ple­
menskog prava, zajsra је neЬirno da ]ј ga unistava samovoljni rjra­
nin ili demokratski nomos.
Razlika је moguca jedino iz perspekrjve nomosa, za kojj
se, opet, staro plemensko pravo ј samovolja rjranjna ukazuju kao
sliCni, prema njemu neprjjareljskj nastrojenj fenomeni. Jacanje no­
mosa ј njegovo prerastanje u temelj polisa predsravlja, kao sto cemo
ro u narednom odeljku moci da vidimo, prvo arrjku\jsanje usrav­
ne drzave u evropskoj jsrorjjj. Na rom puru Sokrarova figura·se ne
moze zaobj(j_ Iako za njjm njsu ostaJj njkakvj spjsi, Plaronovo
svedocansrvo izneseno u Кritonu pruza dragocenj purokaz za re­
konsrrujsanje Sokrarovog doprinosa uzdizanju nomosa u svojevr­
san- i pozjrivnopravnj i prirodnopravnj - osnov po\irjcke zajed­
nice.
Nomoi - Zakonj - jesu cenrra\nj pojam na kojem So­
krat gradj svoju po\jrjcku filozofjju. Onj predsravljaju organsku
celjnu, pravni porcdak, kojj је usredsreden oko jdeje pravde ј pove­
zan gusrjm vezivnjm rkjvom razuma (logosa) (AIIen, 1980: 82).
Sokrat odЬija da se prjklonj sofisrjckom razljkovanju nomosa ifisi­
sa (odnosnodike) ј insjsrjгa na uskladenosrj Zakona ј sa prirodom,
ј sa pravdom, i sa celokupnjm bozanskjm umom (Wolf, 1954:
47). Zato u Zakone ne ulaze samo pozjrjvnopravnj propisj Atine,
nego ј samj umnj princjpj, kojj se temelje na bozanskom logosu.
Zakonj su bozansko delo, koje ljudi razraduju. precjziraju i nado­
punjuju, uvek u duhu pravde, kako Ьi moglj zajedno da zjve u po­
lisu. Pretpostavka zajednjёkog zjvota ljudi jeste prjmena Zakona, а
to је moguce samo ako oni predsravljaju jednu umnu celinu, po­
vezanu pravdom. U ovom Sokrarovom shvaranju Zakona vec se
nazire Arisrorelovo definisanje coveka kao zoon politikona: Zakoni
odreduju celokupan covekov socijalni habltus, rj. nisu samo regu­
larivni, vec su i konstiturivni socioantropoloski faktor (Wolf,
1954: 61). Tu lezi odlueujuca razlika u odnosu na Aлtigonu: So­
krat izjednacava svoje obaveze prema roditeljima i premaArini, jer
su za njega оЬа oЬiika socijalne egzisrencije ne samo jednako
vredna, nego i principijelno neprorivrecna. Ispravan zivor i u po­
rodici i u polisu moguc је samo na osnovu opsrih i umnih Zakona.
Bozanska pravda је tako heuristicki princip kojim se
ljudi rukovode, kako kao magistrati - prilikom izrade pozitivno­
pravnih propisa i donosenja pojedinacnih odluka - tako i kao pri­
varne osobe. Iako u sva tri slucaja oni koriste svoj razum i rumace
pravdu, rezultat moze Ьiri porpuno razlicit. Sokrat је svesran ne­
savrsenosti i ogranicenja ljudskog razuma i zato је u njegovoj kon­
cepciji Zakona moguc sukob razlicitih videnja ne samo pravde ne­
go i prava, koje u pojedinacnom slucaju treba primeniti. Iz per­
spektive delarnog pojedinca gledano, to znaci da se njegovo ruma­
cenje pravde ne mora poklopiri sa onim zakonodavcevim, bas kao
sto se njegovo rumacenje zakona ne mora poklopiti sa onim koje
primenjuje izvrsni ili sudski organ. Zato se posravlja piranje sra
pojedinac treba da ucini u ovim slucajevima.
Univerzalna formula koju Sokrat predlaze u Kn"tonu
glasi: "ubeduj-ili-se-pokoravaj" (Platon, 1982Ь: 84 [XIII]). Pret­
posravke ove formule su da Zakoni nisu isro sto i polsi i da magi­
srrati mogu gresiti i kada donose zakone, i kada ih primenjuju.1 9
Zato onaj ko drugaёije shvara pravdu, odnosno Zakon, re odbija
da se pokori Ьilo pojedinim zakonima Ьilo odlukama kojima se ti
zakoni primenjuju, mora da pokusa da svoje sugradane ubedi ·u
nepravednost pokoravanja. U Arini Sokrarovog doba Ьilo је mo­
guce ubedivati sugradane, kao politicki relevantne aktere, na dva
mesta: u Narodnoj skupstini, prilikom donosenja ili ukidanja ne19 Na temelju jedinstva sa gradanima svoga polisa, svaki gradanin dobrovoljno
prihvara podvrgavanje Zakonima, ali se jsro tako moralno obavezuje da се
sloЬodno ј upomo branjrj svoje vjc:1enje sadгZaja Zakona. Zato se Sokrar u
svom slueaju brani pozjvanjem na slobodu ј usrrajnosr u delanju kojjm se re­
a\jzuju sopstvene obaveze pred Zakonjma (upor. Wolf, 1954: 63).
1
!
f
1.
!
!
1
t
kog zakona, i na Porotnom sudu. Treca mogucnosr ubedivanja,
kojom se Sokrat obllato koristio, Ьila је vezana za javna mesta
(ulice, rrgove itd.), na kojima su se svi pojedinci (bez obzira na to
da li su imali gradanska prava ili ne) susrerali i slobodno diskuco­
vali о javnim stvarima. Sve u svemu, dokle god је pojedinac kori­
stio pravo ubedivanja sugradana u nepravednost odredenih zako­
na ili odluka, njegovo odbljanje poslusnosti rim zakonima ili od­
lukama Ьilo је opravdano: on је rada bio potpuno cist pred Zako­
nima i nije snosio krivicu za to ako na kraju ne ubedi sugradane da
је njegovo rumacenje ispravno.
Na osnovu podataka koji nam о Sokrarovom zivotu
danas sroje na raspolaganju moglo Ьi se zakljuciti da је on cetiri
puta pobijao pravednost atinskih zakona, odnosno odluka. Prvi
put se Sokrat usprotivio veCini na Narodnoj skupstini posle Ьitke
kod Arginuskih osrrva, inace najvece Ьirke koju su Arinjani dobili
u Peloponeskom ratu . Nakon porapanja nekoliko atinskih brodo­
va, cetiri hiljade ratnika је naslo smrt u vodi zbog roga sro је izne­
nadna oluja omela preostale brodove da ih pokupe. Ро dolasku u
Acinu osmorica vojskovoda izvedeni su pred Narodnu �kt1psrinu
da Ьi se preispitala njihova krivica za smrr ovih ratnika. Tokom
posrupka utvrdivanja ёinjenica, demagozi su uspeli da izdejscvuju
poseban posrupak, ро kome је o .krivici osmorice vojskovoda tre­
balo da se glasa ро filama. Posto је ovaj naCin glasanja Ьiо protiv­
zakonit, pritani su se usprotivili njegovoj primeni. No, razdrazeni
puk је insistirao na glasanju ро filama, pojacavajuCi to zahtevom
da se sudi i onim priranima koji se prorive glasanju ро filama. Na­
kon toga svi pritani su se privoleli ovom nacinu glasanja - osim
Sokrata koji је izjavio da nece drugacije radiri nego ро zakonu. U
Plaronovoj apologiji Soktat kaze: "ipak sam smatrao da se ја radi­
je, u savezu sa zakonom ј pravdom, moram izvrCi opasnosti nego­
li, u strahu pred okovima ili smreu, sloziri se s vama koji sre dono­
sili nepravedno resenje" (Piaron, 1982а: бо [ХХ]).
Drugi pur је Sokrat uskratio poslusnosr atinskoj vlasri
za vreme oligarhijske vladavine Тrideserorice, kada su ukupno pe­
torica Atinjana (medu kojima i Sokrat) doЬili naredenje da dove­
du Leona Salaminjanina iz SaJamine kako Ьi ga oligarsi ublli. Ovo
naredenje Sokrat је odbio da izvrsi, obrazlozivsi to time da mu ni­
jedna vlasr ne moze narediti da cini nesro sto је "nepravedno" i
43
'Ъezbozno" (Piaron,
1982а: бо [ХХ]).
Odnosno, jos konkrernjje,
oljgarha), AlkjЬijadom i Harmjdom. Posro је amnestija od
403.
Sokratu је bilo jasno da su oJjgarsj hreJj da sto vise gradana na­
godine isklju(jvaJa mogucnosr da se u opruznicu unesu polirjckj
teraju na sramna dela, kako Ьi njjma lakse vladali. Posto је rako
morjvj, u opruznjcj proriv Sokrata su religija i poducavanje omla­
nesro Ьilo ocjgJedno nepravedno ј protivzakonjro, Sokraru је mo­
djne morali Ьiri "poljrjzovanj". Zato Ьi pre odgovaralo jstinj da se,
ralna duznost nalagala da odЬije naredenje. Medutim, u ovom slu­
modernim recnikom receno, radilo о kamufliranom poljti&om su­
caju Sokrat njje morao da ubeduje oJjgarhe u opravdaлost svog
denju (Duric,
odbjjanja naredenja. 0\jgarhjja је Ьila stanje u kojem је svaki gra­
sto se radilo о politickom sudenju i sro је ono okoneano smrtnom
1987: 264; Allen, 1980: 18-19). Ра jpak, upravo ro
danjn prepusten na mjJost i nemilost oligarsjma i zbog toga mu
presudom, govorj u prilog tome da se Atina u to vreme opasno prj­
njsu pomagala njkakva opravdanja i pozjvanja na zakone. OdЬija­
ЬJjzjla onome sro се ЈасоЬ Talmon u
juCi naredenje Sokrar se jednostavno prepusrio na milost ј nemi­
nom demokrarjjom". Nakon poraza u Peloponeskom raru (kojj је
ј samo zahvaljujuCi tome sto је ubrzo oligarhija
Ьiо poguban za ekonomski ј polirj(kj zjvor Arjne), poljricke krize
srusena on је ostao u zivotu (pri cemu mu ni poslusnost nije ga­
koja se tada rasplamsala ј dva dr:lavna udara (411. i 404. godjne pre
losr oligarsjma
20. veku nazvari
"юtalirar­
rantovala zivot). Sokratu је, za razljku od Anrjgone, bila jasna ra.z­
n.e.), Atinjanj su vracanje demokratskog uredenja docekali sa ner­
lika jzmedu rjranskogloljgarhijskog i demokratskog uredenja ј za­
vozom, netolerancijom i nepoverenjem prema svima koji su naru­
to је njegova reorija "ubeduj-jJi-se-pokoravaj" mogla da vazj samo
savali njihove ustaljene navike (Smirh ј Brickhouse,
u demokrarskom porerku, gde se slusaju zakonj, а ne samovolja
pojedjnaca.20
rakvim prilikama Sokratov nekonvencionalni (filozofski) nacin zi­
vota, koji је uspeo da za per godina (koliko је proreklo od usposra­
Trecj slueaj је ujedno najjnreresanmjjj, posto se dogada
vljaлja demokrarije do sudenja) izazove veliku nerrpcljjvosrArinja­
1989: 19). U
399· godjne pre n. е., u obnovljenoj dernokrarjjj. Tada је Sokrat Ьiо
na prema njemu, vec је sam ро seЬi Ьiо zloёin. Kada Sokrat u svo­
opruzen .zbog neposrovanja drzavne religjje, uvodenja novjh bo­
ju odbranu na sudenju navodi da је uvek ziveo u skladu sa bozjjm
zansrava
ј kvarenja omladjne.21 Prve dve opruzbe Ьile su krajnje
zapovesrjma, rrazeci vrlinu
ј
podsricuCi druge da је rrэZe (upor.
mutne ј sumnjjve, dok је akcenar zapravo bio na rrecoj opruzЬi, ko­
Ksenofonr,
ja је ciljala na Sokrarove veze sa Krjrijom (jednjm od rrjdesetorice
zbog koje је i doveden pred sud. Posto је ubeden u 'Ъozansku mj­
20 Na ovom mestu се jzoscacj jzlaganje о Sokrarovom jdealnom driavnom ure­
izvesri о njoj, iako mu је jasno da се ih to samo jos vise ubediri u
198оЬ: 127),
on samo porvrduje onu pravu opruZЬu
siju" svog nacina zjvora,22 on smarra da porotnike mora tacno da
denju. Jasno је u svakom slui'aju da со лјје Ьila demokracija. Кarl Popper је u
Otvorer10m drustvu i njegovim ne prijateijima rvrdjo da је Sokrat - ла osnovu sa­
njegovu Jujvjcu (Smjrh i Brickhouse,
1989: 213). Per godjna posro­
Jjgarhijske demokratije od Ati ne su srvorile jedan represivan, hjste­
me ёјпјепјсе sto је Ьiо racjonalista, egalicarjsca ј jлdjvjdualjsca - Ьiо "demo­
rican
kracskj" kгјсјёаr demokrarjje (Poper, 1993: 1: 246-247). Popperovo scanovj­
poslusnost prema vazecim zakonjma, nego
sre prenapreie ancjёlci pojam demokracije ј povezuje ga sa vrednoscima koje
su karakcerjsciёne za moderne predscavniёke demokracije (upor. npr. njegov
opis "Yelike generacije" demokrarske Arine: Poper, 1993: 1: 241-246), zЬog
ј ksenofoЬican polis, koji је od gradana rraiio ne samo slepu
ј krajnje uniformno ј
konformjsrj&o ponasanje. Zato је vec samo Sokrarovo zjvljenje
sopstvene filozofjje, koje је njegove sugradane uvek iznova suoca-
cega mu jzmjce mogucnost da Sokraca s pravom uvrsrj medu prve poborni­
ke otvorenog drusrva, а da ga ipak ле ucini pobornikom anticke (konkremo,
acjnske) demokrarije. lzvesno је, pak, da kod Sokrara jos uvek ле poscoji
idenrifikovanje demokracije sa "riranijom veane", koje srecemo kod Placona
i koje је dobrim delom Ьilo inspirisзno upravo sudenjem Sokratu (upor. vi­
se о come u: Huglin, 1977: 65).
2 1 Proriv Sokraca је, јласе, podjgnura javna ruZЬa (gmpћe) koja se odnosjJa па
dela koja ugrozavaju ('ј rav polis.
44
и
Sokracova "mjsjja" se remelji па izreku proroi'.ansrva u Delfima da је оп naj­
mudriji covek. Cuvsj raj jzrek, Sokrac se veoma zacudjo, posco је uvek govo­
rio kako оп ле zna лjsra. Meducim, posle Ьoljeg promjsljanja, Sokrar је shva­
cjo da је jzгek upucen celoj Grckoj, ра mozda ј coveeansrvu. Оло sro оп svo­
jjm primerom rreba da pokaze drugjm ljudjma jesce eciёlci jdeal, u kome је vr­
lina najvjse dobro, а usavrsavanje duse put kojim se prevazilazi zudnja za
marerijalnjm dobrima (Smjch ј Brjckhouse, 1983: 657 ј dalje).
45
valo sa preispjrjvanjem posrojecjh dogmj i relarjvjranjem neprjko­
snovenih isrina, Ьilo akr neposlusnosri - prema okosravanju, ba­
nalizaciji ј degeneraciji arjnskog etosa na prelasku iz 5· u 4· vek pre
n.e. Zaosrreno, moze se reci da је, odЬijajuCi da se prjkJonj novom
"duhu vremena", Sokrar branjo ideale srare demokrarske Arine
(medu kojima је Ьila ј formula "ubeduj-jli-se-pokoravaj") ј u rome
video svoju 'Ъozansku misjju".
Zanimljjiv је razlog zbog kojeg se Sokrar od!u(jo da tu
jsru 'Ъozansku misiju" ogranj(j na prjvaran zjvot. Ро njegovom
misljenju, da је росео svoje stavove da zastupa u politickom zivo­
tu ne Ьi dugo Ьiо ziv. U Arini se desavaju "mnoge nepravde i be­
zakonja", аЈј ako Ьi se neko sralno prorjv njih borio na Narodnoj
skupsrini ili u Porornom sudu, raj Ьi Ьiо brzo omrznut ј pogu­
Ьljen. Zaro је Sokrarov zakljucak Ьiо da Ьi sa poljrickim angazma­
nom njegova "bozanska mjsija" unapredenja vrljne gradana veo­
ma brzo Ьila okoncana (Plaron, 1982а: 59 [XlX]). Ovako, ogranj­
cavanjem samo na prjvarnu sferu, Sokrat је uspeo da doceka se­
damdesetu godinu zjvora. S to se samog sudenja tice, ono Ьi se
moglo oznacjrj prvim Sokraroyjm politickim angazmanom, posro
је on tada prvi pur dosao u priljku da svoju 'Ъozansku misiju" za­
srupa pred jednlm organom vlasri (dok ju је prerhodno zasrupao
u privarnom zivotu - u razgovorima sa "omladinom"). S.okrat se,
ро njegoyjm sopsrvenjm reёjma, brani radi Atinjana, а ne zbog se­
be, jer ga је Bog, rakvog kakav jesre, dao Arinjanima da ih upucu­
je na ispravan zivot. Iako је ideja Ьila da se OVO upuCivanje obavlja
na rrgovima ј ulicama Atine, u slobodnom razgovoru sa svima ko­
jj su Ьili voljnj da slusaju ј razgovaraju, Sokrar је sada silom prili­
ka nareran da ro ucinj ј javno, pred Porornjm sudom. Ukoljko Ьi
ga poguЬili, Sokrat upozorava Arinjane da Ьi se ogresilj о Boga,
koji ne ze)j da oni сео zivot neprekidno spavaju, vec da neguju vr­
linu (Plaron, 1982а: 58-59 [XVIII]). No, sve је uzalud. Krirjcna
granica izmedu privarnog ј javnog је prekoracena i zato ne iznena­
duje sto Sokrarov govor ne uspeva da ubedi porornike ј sro se on
oglasava krivim za ono za sra је optuzen.
Tako, naposletku, dolazimo do cervrrog slucaja Sokra­
rovog krsenja arjnskjh zakona i odluka, kojj је Ьiо samo nagove­
sren, а ne ј jspunjen. Тај slucaj је nastupio u drugom delu sudenja,
nakon sro је pjranje krivjce vec presudeno, ј kada је ostalo da se re-
sj pjranje kazne.2 3 Ро Sokrarovom shvaranju, ako Ьi tuzilac pred­
\ozio kaznu koja Ьi okrjvJjenom (tj. samom Sokraru) namerala ne­
ku nepravdu ili vodenje nepravednog zjvora, onda Ьi duznost ovo­
ga Ьila da sud ubeduje da takvu kaznu ne donosj, jer се u proriv­
nom pokusarj da se odupre njenom jzvrsenju. Takvu kaznu Sokrar
је vjdeo samo u sudskom obavezivanju da yjse nece zjveri u skladu
sa svojom fjlozofijom. Zato on porornicima govorj da posruje i vo­
li svoje sugradane, ali da Boga slusa уј$е nego njjh ј da se nece po­
koriti kaznj koja bi mu naloiila da prestane da filozofira (Piaron,
1982а: 57 [XVII]). Ovo upozorenje (kako se jz daljeg roka sudenja
moze videri) usvaja pre svega ruzilac, samjm tim sto spomu kaznu
ne predlaie (i samim rjm pororu ne dovodi u siruaciju da se о njoj
izjasnjava). Umesro toga, tuzilac predlaie smrtnu kaznu, kojoj So­
krar ne nudj neku ozbj)jnu alrernativu i zato se na kraju, kada bu­
de zaisra i dosudena, mora pomirirj sa svojom smrcu.
No, posravlja se pitanje sra Ьi Ьilo da је tuzilac sudu
ipak, umesto smrrne kazne, predlozio kaznu obavezivanja Sokra­
ra da vise ne zjvi u skladu sa svojom filozofi jom i da је sud ro usvo­
jjo. Tjme Ьi Sokrar Ьiо sravljen pred dilemu da )ј da se pokori ovoj
konacnoj sudskoj presudj; pokusao је da ubedj sud da mu ne do­
suduje ovu kaznu ј u tome njje uspeo, tako da se posravlja pitanje
da )ј to znaci da neposlusnost prema presudi ne Ьј Ьila opravda­
na? Odgovor na ro pitanje moze Ьiri negarjvan samo u jednom
slucaju: opravdanje Ьi Ьilo mogucno jedino ako Ьi neposlusnosr
Ьila posledjca (dobrovoljne) smrti. То је krajnja konsekvenca то2.3
1
t
Iz Sokraюvog ugla gledano, on njje prekrsjo Zakone ј Ьiо је nepravedno op­
ruien. Pokusao је da ubedj sud, а\ј u rome njje uspeo ј Ьiо је nepravedno
okrivljen. Iz rog ugla gledano, njegov posrupak је sasvim u skladu sa Zakonj­
ma, rj. formulom "ubeduj-ili-se-pokoravaj". Medutim, time se postupak ne
zavrsava. Nakon odluke о krivici sledi odluka о kazni, sro znaci da i ruzilac i
okrivljeni treba da daju predloge kazne, о kojima se onda porornjcj jzjasnja­
vaju glasanjem. Da Ьi se shvatila ra procedura Ьilo Ьi pogresno uporedivari је
sa danasnjjm sudskim sjsremom, kojj sluzj "prjmenj prava". Izmedu zakona
i suda u sraroj Arjnj posrojala је mnogo labavija veza nego sro је ona danas.
[l.rjnski Poromi sud, sasravljen od 500 poromika, nije Ьiо preokupjran
srrikrnim piranjem da li је pojedinac prekrsio pravo ili пјје, vec је pre nasro­
jao da donese odluku о rome sra radiri sa okrivljenim. SloЬoda od!ucivanja
poromjka iЉ је rako daleko da su oni jma\j pravo da okrivljenom ne izreknu
nikakvu kaznu cak ј ako Ьј ovaj prjznao da је prekrsjo pravo.
47
ralnog posrulara pravde, kojj kaze da је bolje rrpeti nepravdu, ne­
go је pocjnjri. Tako koJjzjja moralnog postulata pravde (necjnjenje
nepravde) ј poJjcjckog posrulata pravde (pokoravanje konacnoj
presudj redovnog suda) pojedjnca suoeava jos samo sa jednom
mogucnoscu - da sam seЬi oduzme zivot. Zaro se, u krajnjoj Jinj­
ji, pokazuje da za Sokrata оЬе presude (smrшa presuda ј presuda
obavezivanja na odusrajanje od filozofiranja) vode isrom rezulra­
tu - u оЬа slucaja njegova је smrt Ьila jedino pravedno resenje.
Sokrзtovo prihvatanje smrti uvek је dovodilo u pitanje
njegovu spremnost na suprotstavljanje vlastima. Sokrat је prihva­
tio smrtnu presudu, јег је ona Ьila manje zlo od zivota bez fjlozo­
Rje - koji on nikada ne Ьi prihvario. Ма koljko smrtnu presudu
smatrao nepravednom, Sokгat је drzao da је mnogo veca nepravda
pociniti nepravdu, rj. voditi nepravedan zivot, Ьilo da se radi о od­
ricanju od filozofije, ili о izbegavanju kazne. Uostalom, samim tim
sro se njje ozЬiljno angзZovao da poromike ubedi u neku drugu
kaznu, on је sebe predodredio za pokoravanje. Stice se utisak da је
za njega celo sudenje Ьilo povod da javno obrazlozi svoju "bozan­
sku misiju" u obnavljanju ispravnog zivora Atinjaлina i da ne do­
zvoli da u njoj bude ometen (eventualnom kaznom na zivot bez fi­
lozofije). Kada su porornici ipak doneli odluku о njegovoj krivici i
kada је tuzilac ponudio smrtnu kaznu, Sokrat је dosao do zakljuc­
ka da је njegova "bozanska misija" okoncana i da mu sada preosta­
je da se na dosrojan nacin oprosti od zivota. u tome је, sudeCi ро
Ksenofontovim i Plaronovim svedocaлstvima, zaista i uspeo.
Naposletku, osraje da se kaze nesro о samoj pravdi na
koju se Sokrat pozjva. U nizu Platonovih spisa u kojima је Sokrat
glavni akter pominje se Sokratov "demon" koji mu daje moralne
instrukcjje i zapravo predstavlja mirologizovani glas savesti (Jodl,
1975: 22). То Ьi sugerisalo da је savest osnovnj pokretac ne samo
Aлrigoninog nego ј Sokratovog delanja. Takav zakljucak Ьiо Ьi,
medutim, preuraлjen, narocito ako se uzme u obzir argumentacija
iznera u Plaronovom Kritonu. U ovom spisu Zakonj su ti sa kojima
Sokrat vodi razgovor о jspravnom ponasanju. Smisao koji ovde
imaju Zakoni prevazilazi kako moralno, tako i pozitivnopravno
odredenje i odnosj se na sveukupnost prirodnih (bozanskih) i po­
zirjvnih zakona. Zakoni su jedinstvena i neprotivrecna pravna celi­
na koja cini temelj svakog polisa. Na osnovu njih ljudi srupaju u
brak, donose na svet decu, odgajaju ih, ird. А kada deca postanu
punoletna, mogu da Ьiraju hoce !i ostarj u ро/iщ u kojem vзZe od­
redeni pozirjvni zakoni, ili nece. Pretposravlja se da su pozirivni
zakoni svakog polisa medusobno razliciti, ali nacelno uskladivi sa
prirodnim (bozanskim) zakonima i da u svakom konkretnom slu­
eaju predstavljaju jednu skladnu celinu ("Zakoni") sa kojom poje­
dinac moze da se slozi ili ne slozi (pri cemu u ovom drugom sluca­
ju rreba da napusti svoj polis i da potrazi neki drugi koji се vise od­
govarati njegovim predstavama о pravdi). Na raj nacin uspostavlja
se haromonija na sva rri nivoa; prirodni (bozanski) zakoni su
uskladivi ne samo sa pluraljzmom pozitivnih zakona polisa nego ј
sa pluralizmom jлdjvidualnih shvatanja pravde. Svakj polis treba
da donese zakone kojj се, S jedne Strane, reaJizovati prirodne (bo­
zaлske) zakone, а s druge, najvise odgovararj shvatanju pravde nje­
govih gradana (pri cemu Ьi oni gradani kojj odstupaju od "prose­
ka" trebalo da sеЫ izaberu neki drugi polis koji се vise zadovoljava­
ti njihovo shvaranje pravde). PrimenjujuCi ovu teoriju Zakona na
sebe, Sokrat konstatuje da se on saglasio sa atinskom varijantom
Zakona, kao najprimerenijom njegovom individualnom shvatanju
pravde, i samim tim aprirono prihvario sve konsekvence zivota u
Arini - ukljucujuCi i mogucnost da bude osuden na smrt.A kada se
ro na kraju, u njegovoj sedamdesetoj godjni, zaista desilo, Sokrat
је ostao bez mogucnosri da osporava arinsku varijantu Zakona.
Stavise, ukoliko Ьi pobegao iz zatvora, on Ьi time prekrsio ovu va­
rijanru Zakona i dao svoj doprinos onome za sta је osuden: da kva­
ri omladinu i nerazborite ljude.
Sokrat u smп polazi mirne savesti, јег је ispunio 'Ъo­
zansku misiju" i ucinio sve sto su Zakoni trazili od njega. Ziveo је
onako kako је mislio da је ispravno, drugim Arinjanima је pruzao
primer i zbog toga је doveden pred sud. Na sudu је pokusao da
dokзZe svoju nevinost, ali u rome nije uspeo, i rime је zadovoljio
Zakone. Zakoni su, dakle, Ьili namirenj vec samom njegovom na­
merom da im se pokorava (na naCin koji је ро njemu ispravan) i
da sugradane ubedi u ispravnosr njegovih postupaka. Posto mu
ovo poslednje nije poslo za rukom, on se morao pokoriti volji su­
gradana, bez obzira na ro sra је mislio о njihovom shvataлju prav­
de. Јег Zakoni zagovaraju formulu "ubeduj-ili-se-pokoravaj" samo
dok ima prostora ubedivaлju, tj. dok nije doneta pravosnзZлa pre-
49
suda о ispravnosti nepokoravanja. Ovoj odluci pojedinac mora da
је svaki tajni pokusaj neposlusnosti vec sam ро sebi nepravedan)
se pokori, ma koliko se sa njom ne slagao, jer ona oznacava pre­
i apelativno (jer је cilj da se sugradani prjdoЬiju za jedno drugaci­
kretnicu: sva sredstva ubedivanja su iscrpljena i preostaje jos samo
je videnje pravde od onog koje se predlaie u nekom zakonu ili od­
pitanje hoce ]ј se pojedinac od]u(jrj na nepravedno nepokoravanje
luci). Na drugoj strani, ono sro ovu formulu deli od modernog
ili nece. Nepravedno nepokoravanje za Sokrata znaci doprjnos ru­
pojma gradanske neposlusnosrj jeste pre svega njena jndividual­
senju polisa, jer on ne moze preziveri ako se konacne presude ne
no-moralisticka nora. Ako Sokrata vise ne pokrece savesr, onako
sprovode u zivot. Zato Sokrat odЬija da pobegne i dobrovoljno is­
kao sro
pija casu kukure.
Dakle, Sokrar mora da se pokori Zakonjma i sudskoj
presudi koja је doneta na osnovu njih. On
је ro slucaj sa Anrigonom. njegovo videnje Zakona jos uvek
је plod licne moralne reЛeksije i moze se u najboljem slucaju sma­
trari jednim rumacenjem postojeCih pozjrjvnjh zakona, koje kon­
је svesran nepravde ko­
kurjse zvanj(nom uю]jko sto se pozjva na ''vise" (prjrodne, odno­
је ucinjena, а]ј ga Zakoni podrzavaju u odluci da se pomirj
sa sudЬinom ј da ne pomislja na beg iz zarvora: "Nego, ti ces sa­
da, ako odes, oti(j ramo kao covek kome је nepravda ucinjena ne
sno bozanske) zakone, odnosno pravdu. Nevolja sa tim shvata­
ja mu
od nas zakona nego od ljudi. А ako pobegnes tako sramotno ј vra­
ris nepravdu za nepravdu, i zlo za zlo,
ј prekrbl svoje pogodbe i
njem leii u tome sto zakoni postaju bezmalo obogotvoreni ј apso­
]щjzovanj (u svojoj poslednjoj insranci "u Hadu"). Sokrar se, za­
pravo, nalazi na svojevrsnoj sredokra(j; s jedne srrane, vise ne mo­
ze onako samorazum]jjvo da krsj zakon kao sto је to Anrigona uci­
ј zlo u(jnis onima kojjma Ьi naj­
nila, dok mu, s druge, kao duboko reJjgjoznom coveku, jos ne pa­
manje smeo, i seЬi, i prijate]jjma, i otadzЬini, i nama, mi cemo se
da na pamer ideja cisro protestnog krsenja zakona, koje се se po­
na rebe ljuriri dok si ziv, а ramosnja nasa braca, zakonj u Hadu,
kazati Ьirлim elementom modernog pojma gradanske neposlu­
nece te ljubazno docekari, znajuCi da sj, koJjko do rebe srojj, poku­
snosrj (Кrащ 1984: 75).
ugovore koje si s nama uglavio,
sao da ј nas upropasris" (Plaron, 1982Ь: 87
[XV1]). Obrnuro, uko­
Drugo, jako se Sokratova neposlusnost temelji na pret­
liko Ьi Sokrar Ьiо nareran u smrr, ispunjv$j svoju duznosr da se
postavci postojanja politicke zajednice sa cijim uredenjem s u po­
borj za ispravno rumacenje Zakona, on Ьi mogao mirno da prjhva­
jedincj saglasnj, u pjranju је jos uvek predmoderno shvatanje ugo­
rj svoju sudЬinu, znajuCi da Zakoni ("nasa braca, zakonj u Hadu")
vorne politicke zajednice. Formula "ubeduj-ili-se-pokoravaj" re­
deluju ј u zagrobnom zivoru i da се tamo od njih doЬiti satisfakcj­
melji se na predstavj saglasnosri svakog pojednca sa polisom u ko­
ju za nepravdu koju mu је ucinjo polis. "Jer, ako ]ј ko srjgne u Had,
jem zivi i pred kojim se obavezao da се postovati njegove zakone ј
oslobodjv$j se ovjh nazovisudija, i nade onde prave sudije za koje
odluke, odnosno da се njihovo krsenje javno obrazlagari (poziva­
se ј kaze da onde pravdu kroje, Mjnoj, i Radamant, i Eak, i Tripto­
njem na pravdu). "Ubedjvanje se rrazi od neposlusnog gradanina
је sacinio sporazum,
lem, i drugi od polubogova, kojj su Ьili pravedni u svome zivoru­
zato sto on svom roditelju-gradu, sa kojim
zar Ьi to bila rdava seoba? [... ] S njjma se onde razgovarati i Ьirj s
duguje objasnjenje svog ponasanja. Svrha ubedivanja jeste da se
njjma u drustvu
ј jspjrivarj ih - to Ьi Ьilo neizmerno Ьlaienstvo.
Svakako, onj onde, ро svoj priljci, ne osuduju na smrr za takve
razgovore" (Plaron, 1982а: 69-70
[XXXII ]).
namjri dug, а ne da se promeni zakon" (Кraut, 1984:
бо). Zato se
pokazuje da krsenje obaveze prema polisu ima deliktni, а ne kon­
trakrualni osnov. То se najbolje vidi na poslednjoj karjci u lancu,
Kada se uzme sve ovo u obzir, dolazi se do zakljucka da
kada је Sokrat suocen sa smrtnom presudom: ako izvr$j nepraved­
Sokratov slucaj vise njje neposlusnost iz razloga savesti (koju sre­
no nepokoravanje (begom iz zatvora), on nece prekrsjti neku kon­
cemo jos kod Anrigone), а] ј jos njje nj gradanska neposlusnost u
jesre javnost i apelarjvnosr (jna. Formula "ubeduj-ili-se-pokora­
је u]rjmarjvnj сј]ј posrjzanja
pravde u tom smjsJu nedovoljno odreden), vec се ugroziti polis (za
cijj opstanak је nuino da se sve konacne presude izvrsavaju, jer bi
vaj" pociva na tome da odЬijanje pokoravanja mora Ьiti javno (jer
u suprotлom to dovelo do anarhije). Sokrat zato jos uvek ne ро-
50
51
modernom smislu
rеБ. Ono sto је cini ЬJjskom ovom potonjem
kretnu ugovornu odredbu (posto
srupa U skJadu Sa ugovomjm·obavezama Stricto SCI1SU, vec је re( pre
о оnот sro se u srednjem veku nazivalo assumpsit, rj. radnjj kojom
se preduzima izvrsenje neke obaveze i koja umesto korjsri srvara
stetu. То је logika Sokratove smrri: on Ьira smrr da ne Ьi izvrsio
assumpsit (Ailen, 1980: 99). Da Ьi se od ove pozicije moglo napre­
dovari dalje ka gradanskoj neposlusnosri, Ьiсе potrebno da se raz­
vjje moderna kontrakrualna teorija gradanskog drusrva, odnosno
(demokrarske) usravne driave. А nju се, kao sro cemo vjderj u ce­
rvrroj knjizi ove rasprave, iznedriti daljj razvoj misli о pravu па ot­
por tiranijj, odnosno о revoluciji.
4- Platonova apologija tiranije koja usp o s tavlja
idealno drzavno uredenje
Vec tokom 5· veka pre n. е., а posebno u Periklovo vreme (koje va­
Zi za "zlatno doba arjnske demokrarije") Ьile su sve brojnije krjri­
ke demokrarskog uredenja Atine. Narooto је odbrambenj savez jz­
meau Atine ј n jza drugih polisa, koji је u vrlo kratkom roku od
uspostavljanja (477. godine pre n. е.) prerastao u hegemoniju Ari­
ne, kod savremenika izazvao osude za "riraniju" (upor. Sch uller,
1978). Dok је ranije izgledalo da samo pojedinac moze da za sebe
prisvojj tirulu tiranina, sada је celo driavno telo Atine postajalo ko­
lektivni riranin (Barcel6, 1993= 200). Ono sto је Ьilo zajednjcko
pojedjncima koji su ranjje sprovodjli riranjju nad Arjnjanjma i ce­
lom arinskom polisu u njegovoj hegemoniji nad drugim po/isima Ьi­
lo је krsenje pravde. Nije l i borba proriv tiranije pojedinaca, koja је
sve vreme Ьila vodena u jme naroda i pravde, na kraju prervorjla
sam raj narod u tiranjna, kojj vl�ш jednako zloupotreЬljava kako Ьi
gazio pravdu (McGlew, 1993: 86)? Kako је rokom 5· veka pre n. е.
ovo pitaлje pocelo sve vjse da se namece, ro sevise Ьlizjo kraj onom
perjodu anrike u kojem su demokrarija i tiranjja Ьili medusobno
radikalno suprotstavljeni poreci: u preosralom delu antike oni se
pocinju pojsroveCivati (oblcno skupa sa oljgarhjjom) kao jednako
perverrjrani оЬlјсј driavnog uredenja (Wollhejm, 1958: 225).
Sokratova smrr predsravlja neku vrsru ka raJ jzatora u
tom procesu. Ona лјје prouzrokovala nikakve neposredne polirj(­
ke ј]ј socijalne potrese, ali је zaro osravila dubok tтag u duhovnom
zivoru grckih po!isa, а prevashodno Atine. Nacin na kojj је Sokrat
52
osuden ј oreran u smrt bacio је ramnu senku na demokrarsko ure­
denje Arine. Zaro za jedan broj vodecih mjsli laca Grcke demokrarj­
ja postaje jednako los oЬljk drzavnog uredenja kao ј oligarhjja ili ri­
ranija. Sravise, pocjnje se govorjri о rome da ti ranjju ne mora uvek
da sprovodi pojedinac ј]ј manja grupa ljudi, nego moze i veCina gra­
dana jednog polisa. Ako bolje pogledamo, pokazuje se da demokra­
rija ро arjnskom modelu ne predsravlja roljko "riraniju vecjne" ko­
liko riranjju pojedinih demagoga, kojj su u stanju da manipulisu
strasrjma gradana okupljenih u skupsrjпi ili pororпom sudu de­
mokratskog polisa (Huglin, 1977: 62, ј dalje).2 4 Otklon antickih
mislilaca (od Pfarona nadalje) od ideala demokratije (pracen istim
rakvim djsranci raлjem od drugjh oЬlika drzavtюg uredenja: mo­
narhije ј arisrokracije), inspjrjsan uvjdom da i demokrarjja moze
postati jsro tako rjranska kao ј sama tiranija (jednog ili nekoljcj­
ne), predstavljace u narednjm vekovjma pokrera&u snagu repuЬ!i­
kanske misli. Као sto cemo па narednjm srranama mocj da vidjmo,
kljumi mjslioci aлrjckog sveta (ј ro ne samo Grcke, nego ј Rima)
pozabavjce se razradom repuЬl jkans kog driavnog uredenja, koje
је, kao svojevrsna mesavjna demokratskjh, arjsrokratskih ј monar­
hijskih elemenata, trebalo da prevazide slaЬosrj svakog od tih.ure­
denja ј da obezbedj stabilnu ј odgovornu vlasr, koja се mo(j da se
odupre jskusenjima rjranjje.
Za uspon republikan.skog ideala jz "zloCina" demo­
krarske Atine nad Sokratom najzasluzniji је filozofov najnadare­
njjj i najuspesnijj ucenjk - Plaron. Tesko је precenjri znacaj koji је
Sokrarova sm;t imala za Platonovo intelektualno formiranje ј rra­
ganje za optimalnim polirickim uredenjem. Pre svega, Platon је
(arinsko) demokratsko uredenje smatrao neposredno odgovor24 Uloga demagoga u pretvaranju demokratije u tiraniju Ьila је za anticke pisce
od presudnog znacaja. No, demagozi su blli upravo produkt akt11elпog jacanja
demokratije i feлomen koji se nije mogao razdvojiti od no110nastalog porasta
moei puka okupljenog u skupsriлi ili sudu demokratskih polisa. Rane antic­
ke grёke
riranije nisu
nasrajale iz demagoskih zloupotreba demokratije, јег
im jednosravno лisu prethodili demokratski, nego aristokratski (ili, bolje re­
ci, oligarhijski) poreci (Ure,
1922: 28). Zato su anri&i pisci, od Herodota i
Tukidida, preko Plarona i Arisrorela, ра sve do Poliblja i Cicerona,
u
svojim
analizama odnosa demagogije i riranije uglavnom verno odslikavali akruelne
proЬieme i opasnosti razvijenih demokrarskih polisa, dok su gresili kada Ы
svoje zakljucke uopsravali ili projektovali na istorijsku gradu.
5З
nim za ovaj "zloCin prema filozofiji", te је njegova nesklonost pre­
ma demokrariji imala mnogo Sire posledice и okviru njegove soci­
'alne fi[ozofije. Platon је osrro osиdio celokиpan demokratski po­
edak и Atini, koji је usposravljen nakon obaranja riranije Tridese­
rorice, napisavsi da se "nasa drzava nije vise upravljala ро oЬicaji­
ma i uredbama nasih oraca" i da se "kvarilo i slovo zakona i mo­
ral" (Plaron, 1971: 384).25 No, proЬlem је Ьiо mnogo siri, posto је
Plaron, и оеаји zbog pogиЬljenja svog ucirelja Sokrara, napustio
svoju domovinu i krenиo и deserogodisnje �иrovanje ро �rckoj
medireranskim zemljama. Na rom purovaщи on se иvеrю da ш
drиge driave nisu и nisra boljem stапји od Atine, sto ga је dovelo
do sledeceg dalekosezпog zakljиcka: "Na kraju sam uvideo da је и
svim danasnjim driavama иprava и celosri rdava, jer је sraпje пji­
hovih zakoпa gorovo nepopravljivo, bez пеkе izvanredne inrer­
vencije u srecnim okolonostima" (Platon, 1971: 384). Iako се se
njegova remeljna poliricka opredeljenja vremen �m �enjati �sto se
moze narociro dobro videti kada se uporede Drzava 1 Zakom), Pla­
ton se do kraja svoga zivota nece "pomiriri" sa demokratijom.
Osim sto је Ьiо aпridemokrarski nasrrojeп, Plaron је
rokom svog dugog zivota iznosio razlicita misljenja о tiraпiji, sto
па prvi pogled moze da sиgerise da је prema пјој g�jio amЬiv�en­
tan srav. S јеdпе straпe, оп је uvidao sve proЬleme 1 opasnostt ko­
je и jednom polisu srvar� tiranij��6 (о. ko!ir:na се u nasrav�� � ri ��­
. SVOJtm ucenюma u Akademtp.
.
Ci) i na njih skrerao paznJu
Ntje
�
�
;
2
za razliku od Plarona, Arisrorel
је u Ustavu Ati11skom na sledeci naёin opisao
5 usposravljanje demokrarije posle svrgavanj� tiranije Trideserorice: "Narod је
.
sebe samog uciпio gospodarem svega, а sv1me se upravl1a па osпovu пarod­
nih odluka i sudova, gde пarod ima odlucuj ucu vlasr; ёаk је i samo vece do­
slo pod narodnu vlasr. Sve је ro, cini se, uCinjeпo s pravom, jer naklonosru i
novcem lakSe је potku piri nekoliciпu nego mnosrvo" (Arisrorel, 1997: 66).
26 Na kraju krajeva, Sokrat umalo 11ije izgublo zivot pod tiranijom Tridesetori­
ce, i roga је Plaron Ьiо potpuno svestaп (upor. Platon, 1971: 3 83-384).
27 Akademija је bila verovarno prva filozofska skola, koja se vremenom prervorila u pravu iпstiruciju. Osnovao ju је Plaron 387. godi ne pre n.e., а ukinuo
rimski carJusrinijan 529. godine. Ро nekim misljeпjima rad Akademije bi se
mogao cak smarrari susriпskim za сео a nricki sver, ра је za��je Ak de
�
mi'e oznacavalo ujedno i kraj anrike. Osim roga, па vezJVanJe kra1a anпke 1
erka srednjeg veka za 5 29. godinu upucavalo Ьi i .os пivanje prvog
seaпskog manastira u Iraliji: re godine је, naime, Beпed 1 kr osnovao manasш
Monre Kasino, otprilike na pola pura izmedu Rima i Napulja.
�
�
hr�­
54
bez znacaja Cinjenica da su dvojica ucenika Plaronove Akademije,
Hion i Leonida 353· godine pre n.e. ublli Кlearha iz Herakleje na
Pontu, svesno nastojeCi da sprovedu u delo Plaronovo proarisro­
kratsko ucenje (Schmidr, 1901: 5-6; Friede\, 1937: 70-72). Iste go­
dine poginuo је i Platonov najdrazi иcenik Dion, u jeku gradan­
skog rata, koji је u Sirakuzi buknuo nakon sro је svrgnut riranin
Dionizije Mladi.
Ali. ako је nesumnjivo tacno da је Plaronova Akademi­
ja Ьila rasadnik anririranskih ideja, isro tako је racno da su se i ti­
rani iпspirisali Platonovim idejama. Sam riranin Klearh је Ьiо Pla­
ronov иcenik u Akademiji, dok је Dionizije Mladi dva pura zvao
Plarona na svoj dvor u Sirakuzi kako bi od njega doЬio potrebno
filozofsko obrazovanje. Iako је za sprovodenje svog ideala "vlada­
ra-filozofa" uvek preferirao Dionizijevog rodaka Diona, Platon је
svaki put spremno dolazio na tiranjnov dvor i pokusavao da ga
upurj u tajne vladanja u skladu sa nalozima filozofije. Na kraju
krajeva, i sam Dion је рао od ruke svojjh saboraca ј prijarelja, koji
su ga optuzili da је odmah nakon sro se docepao vlasti posrao ti­
ranin.
Као sto na osnovu svega ovoga mozemo da vjdimo,
Platonov politicki srav obelezili su antidemokratizam i amЬiva­
lentnost prema riraniji. Medutim, amЬivalentnost prema tiranjji
је kasnijeg daruma od anrjdemokrarjzma: Plaron jednako odbacu­
je i demokrarjju ј tiranijи prakticno sve do povratka iz Sirakuze
(388. godine pre n.e.) i osnivanjaA.kademije (387. godine pre n.e.).
Lose lieno iskusrvo sa tiranijom Tridesetorice i tiranjjom Dionizi­
ja Starijeg (koga је Plaron na sjrakuskom dvoru ubedivao u ster­
nost tiranije i zbog roga Ьiо poslat na pijacu robova) verovatno је
Ьilo sasvi m dovoljno da ga uveri u potpunu stetnost ovog oЬlika
vlasti. Zato Plaron u Driavi jznosi opis jdealnog driavnog uredenja
koje је arisrokratijalmonarhija (u zavisnosti od roga da li "vladara­
filozofa" ima vise ili је samo jedan) ј koje nema nikakve veze sa rj­
ranijom. Stavise, Platon jde tako daleko da tiraлiju proglasava naj­
gorim dгZavnim uredenjem (Plaron, 1976: 274 [575d]).
Kako sam priznaje, tokom svog deserogodisnjeg oЬila­
zenja grckih i mediteranskih drzava, Platon је, razoearan onim sto
је imao pri\ike da vidi, dosao na jdeju da је jedini ispravan оЬ\јk
vladavine - vladavina filozofa. "Ј rako sam, hvaleci pravu filosofi55
ju, Ьiо prjnuden da kazem da
је
samo na osnovu nje moguce sa­
gledarj sta је to pravedno u javnom ј u privatnom zjvotu. Ljudski
rod se, dakle, nece oslobodirj zala sve dok do po\jtiCke vlastj ne
dode rod pravih i isrjnskih filosofa ili dok vlastodr5cj
u
dr:Zavama
. ne pocnu, nekom bozjom miloscu, da se uisrinu bave Шosofijom"
(Platon,
1971: 384).
I\j, kako
се ro u Driavi formulisari,
"nijedna
dr:Zava, nijedno uredenje ј isro rako nijedan covek nece Ьiri savrsen
dok ti malobrojnj nepokvareni filozofi koje sada nazivaju neupo­
treЬljjvim, zeleli onj ro ili ne, ne budu nekako sudЬinom prjnude­
ni da se pobrinu о dr:Zavi i da јој posluze, ili dok isrinska ljubav
prema pravoj filozofijj kao kakav bozanski dah ne obuzme sinove
onih kojj sada vladaju
ј kra!juju,
ili same vladare" (Plaron,
1976:
1 90 [4 99Ь-с]).
Aristokrarskalmonarhijska vladavina filozofa pretpo­
sravlja jedno organsko shvaranje drzave, u kojem vlada Ьioloska
nejednakost medu ljudjma: jednjma vlada pozuda, drugima volja,
а
trecima razum. Zaro pojedjnac лjkada ne moze Ьiri savrsen, sve­
stran, odnosno "pravedan"; ro
је u stanju da bude samo dr:Zava, i
ro pod uslovom da dobro uskladi svoje clanove unurar svoje sraJe­
ske strukrure (sasravljene od projzvodaca, ratnika i vladara). Tek
kada svi "pozudni" pojedincj posranu proizvodacj, "odlueni" po­
jedincj ratnici,
а
"razumni" pojedinci vladari, drzava
се se moci
nazvari savrsenom, rj. "pt·avednom". Dr:Zava је, dakle, kao kolek­
rivvisa od pojedjnca, zato sro pojedinac nikada ne moze Ьirj savr­
sen,
а
drzava ro moze - pod pretpostavkom da harmonicno uklo­
Popper је s pravom kritikovao P!arona i u vezi sa njego­
vjm iskrivljavanjem Sokrarovog moralnog inrelekrualizma. Sokrat
је, doduse, uzdizao mudrosr, а\ј ju је uvek povezivao sa uvjdom u
sopstveno neznanje ј sa porivom da se dalje jstra:luje; nasuprot ro­
me, mudrac (filozof) kod Platona postaje "posednik isrjne",
dar-filo�of је "kopjja plemenskog svestenjka-kralja" (Poper,
I:
а vla­
1993:
179). Stavise, Plaron ле uspeva da odoli izazovu svog 'Ъioloskog
naruralizma" i ide tako daleko da svoje vladare uporeduje sa mari­
cama u kosnici pcela: "Vas smo, pak, mi izabrali za kraljeve kao ma­
rjce u kosnjcama da vladare i samjma sobom ј dr:Zavom" (Plaron,
1976: 212 [52оЬ]). Tako se u idea!noj dr:Zavj usposravlja svojevrsna
bioloska harmonija, а p�slusnost оЬiсnЉ ljudi prema vladarjma-fi­
lozofima posraje rakore(j insrikrjvna. Plaronova uropija se prervara
u sustu suprotnosr onome sto је Sokrar imao na umu kada је prak­
tikovao maksimu "ubeduj-j\j-se-pokoravaj". Jer, alremativa poko­
ravanju vladarima-filozofima jednostavno ne posroji.
Ipak, najzanimJjjviji deo Platonove Driave nije opis
.
tdealne dr:Zave, nego rjpologjja dr:Zavnjh uredenja ј reorjja 0 njiho­
vom cjkljcnom smenjjvanju. Tu dolazi do izra2aja Plaronov anali­
tieki duh i smisao za razumevanje empirjjskih datosti. Prikuplja­
juCi podarke о posrojeCim dr:Zavama
ј boraveCi u
njjma, Platon је
dosao do zakljucka da је moguce razJ jkovarj per oЬlika drzavлjh
uredenja: arisrokrarjju/monarhjju,3° rjmokrarjju, o\jgarhjju, de­
mokrarjju ј riraniju. Drzavna uredenja njsu sralna nj nepromenlji­
va; u njima deluju si]e koje vode njjhovom unistenju ј uspostavlja-
pi u sebe sve svoje gradane, u skla4u sa onim za sra su predodre­
deni. Tako nasraje ono sro
је
Karl Popper nazvao "toraljrarnom
pravjcnoscu",-'8 koja "Ыoloski" predodreduje fj\ozofe za v!adarskj
polozaj (u idealnoj dr:Zavi).29
28 Plaronova reorija "roralirarne praviёnosrj" је svog najveceg supamika u grё­
kom sveru jmala u ega)jrarisrjckoj reorjjj sloЬode pred zakonom (izonom1ja)
(Poper, 1993: 1: 134. ј dalje).
2.9 Popper је dobro uo(jo da је Plaron u svojoj reorijj driave posao od ugovome
teorije. Ро Plaronu driзva nasraje udruzjvanjem ljudj u cjJju podele rada ј
osrvarenja mogucnosri zadovoljavanja brojnjh potreba svakog pojedjnca.
Driavu, dakle, "podize nзsa potreba" (Piaron, 1976: 48 [369с]). Medurim,
driava ne moze opsrari kao оЬiёnо udruienje ljudi sa ciljem medusobnog za­
dovoljavanja porreba. Zaro u njoj, pored sraleia projzvodaёa, moraju biri us­
posravljenj i sralez гarnjka ј sralez vladara. Na ovom mesru u Plaronovu
reorj!u prodjre ''ЬjoJoski naruralizam", koji povlaci za sobom kako posravku
о ne1ednakosrj ljudi, tako i organicisrjcko shvaranje dгZave (Poper, 1993: 1:
�15, ј dalje). Plaron nuzno тога da prerposravi da se svaЮ pojedjnac rada sa
1edno� predomjnirajucom karakrerjsrikom ("svojsrvom duse"): ј)ј је pozu­
_
d � (tj � nJemu
preovl aduje pozuda), ili је odlucan (rj. u njemu preovladuje
: .
volja), 1!1 1е
razuman (tj. u njemu preovladuje razum). Lz ovih premjsa Plaron
i�laCi zakljucak da је zadarak fiJozofa da srvore rakvu driavu u kojoj се svi
����i po.s�ri prip:dni�i onih sraleza kojima odgovaraju njihova "svojsrva du­
se 1 ko1a се na ra1 nac1n ovaplorjri pravdu.
ЈО �а�о arjsro�ariju/monarhiju opisjvao kao idealno uredenje, koje prakricno
)OS Пl)е postOJ�O �а licu zemaljskom, verovarno је da је glavne podsricaje za
n1eno konstru1san1e mogao doЬiri iz poznansrva sa kraljem Arhirom jz Tare
�ra, �ојј је u velikoj meri odgovaro idealu pitagorskog mudraca ј uspesnog
d rzavшka.
!�
57
nju novog drzavnog uredenja. Cak se ni za idealno drzavno urede­
nje (arisrokrarija/monarhjja), uprkos svjm merama predosrro­
znosri,31 ne moze oёekivari da се vecno rrajari: jednom се se desj­
ri greska u eugenjёkom radu vladara-fjlozofa ј nasrace nesavrsena
generacjja, koja се dciavu survari u haos (Plaron, 1976: 240 [546547)).32 Iz rako nasralog drzavnog haosa dciavu се moa da jzvu­
ce jedino grupa ratnika (vojskovoda), koja се svima namernuri
vojnu vlasr (rimokrariju). Kada se vojskovode budu obogarile, uzi­
majuci rarni plen, usposravice oligarhjjsko uredenje, i novac i bo­
garsrvo се poёeri da vladaju. Ali vladavina bogarih nuzno се naiCi
na orpor siromasnih i jednom се oligarhjjski poredak Ьiri srusen.
Na njegovim rusevinama nastace demokrarija, kao vlast siroma­
snog demosa. Neumesan u vladanju, sklon anarhiji i podlozan srra­
srima, demos се se, pre ili kasnije, dati zavesti od srrane nekog de­
magoga, koji се posrepeno za sebe obezbediti tiranski polozaj. Na
taj naёin се iz demokrarjje nastati tiranjja: "posle krajnje slobode
- najvece i najsrrasnije ropsrvo" (Piaron, 1976: 260 [564а]).
Plaron је svakako mislio da nj riranija ne moze veёjro da
traje. Ра ipak, u Dri.avi njgde ne nalazjmo opis uzroka koji dovode
do kraha tiranjje. Kada riranin ulcloni sve svoje neprijarelje, "onda
се uvek poёinjarj neke rarove kako bi narod imao porrebu za vo­
dom" (Plaron, 19 7 6 : 264 [s66e]). Iako се ga rarovj uёiniri neop­
hodnim na ёelu dciave, oni nece moci da spreёe osjromasenje naro­
da i pad popularnosri riranina. Na kraju се se riranin zameriri svi­
ma i svj gradani се mu posrati neprijarelji. Alj, ako Ьi narod pozeleo
da tiranin "napusrj drzavu", morao Ьi uviderj "da slaЬiji hoce da is­
tera jacega" (Piaron, 1976: 266 [569а]). Krajnji zakljucak, dakle,
31 Plaron је smatrao da vladari-filozofi rreba, cim dodu
па vlasr, da proteraju
sve ljude i decu starjju od deset godina (kao beznadeino iskvarene postoje­
Cim stanjem) ј da preosralu decu vaspiravaju u novom duhu (Piaron, 1976:
235 (s41a]). Na raj nacjn izbegla Ьi se zla srarog uredenja i omoguCilo srva­
ranje novih generacija koje се poznavari samo jedno - idealno - dr:Zavno
uredenje ј zdusno ga prihvatari. Edukarivni uCinak се Ьiri jos vec'i kod kasnj­
jih generacjja, posto cevladari-filozofi ovladati eugeni&om vestinom ј "pro­
jzvodjrj" upravo onakve ljude kakvj su jm porrebnj za raspoloziva mesra u
pode)j rada.
32 lnteresanrno је da u "sedmom pismu" Plaron pise da samo rdava dгZavna
uredenja - а ro su rjranjja, oligarhjja ј demokrarjja - podlezu cjkJjcnom kre­
tanju, i to zato sro ne mogu oёuvari srabllnosr (Piaron, 1971: 85).
3
glasi da narod ne moze da obori tiranina, jer је ovaj "jaci" od njega.
Interesantno је da Platon, i kada govori о uspostavljanju arisrokra­
tije/monarhije (kao sro smo vec imali prilike da vidimo). pominje
"neku bozju milosr" i "sudЬinu". Tako proizlazj da se riranija ne da
srusiri regularnim nacinima ј sredsrvima, vec је porrebno da u nju
upre prsr Bog/sudЬina i upriliCi neki slucaj koji се riraninu oduzeri
vlasr (ako ne i zivor). Tek rada se ciklus zaokruzuje i smenjivanje
drzavnih uredenja moze nasraviri svoju kruznu puranju.
Plaronov odnos prema riraniji росео se menjari za vre­
me njegovog rada uAkademiji, izmedu prve i druge posete Siraku­
zi (rj. izmedu 388. i 366. godine pre n.e.). Prilikom svog prvog bo­
ravka u Sirakuzi, Plaron је upoznao mladog Diona, koji се posrari
njegov najdraii ucenik. Dion se pokazao orvorenim za Platonove
politicke ideje i ubrzo ih u porpunosri prihvario, dodajuCi im Ьir­
nu novinu - upravo u naCinu osrvarenja. Dion је, naime, uveravao
Plarona da је riraninov sin Dionizije Mladi rakode sposoban da
prihvati Plaronove ideje, ра da је cak i Djonizjjeve "sestrice ј roda­
ke veoma lako pridoЬiri za nauku i za nacin zjvota koji ја (Piaron)
nepresrano propagiram i da su oni, dalje, kao srvoreni da uticu na
Dionizija, rako da Ьi sada, ako uopste ikada, Ьilo moguce u potpu­
nosri osrvariti onu nadu da isre licnosri ujedno budu i filosofl i
vladaoci u velikim dciavama" (Piaron, 1971: 386).
Tu leze koreni promene Plaronovog misljenja о rirani­
jj: tiranin sada posraje saradnik na srvaranju idealnog uredenja
(arisrokrarije/monarhije) i njegov prvi vladar. Ako prsr Boga/sud­
Ьine uCini riraninovu dusu podobnom za filozoflju i u drusrvo mu
dovede prave fjlozofe, koji се mu orvoriri oci u pogledu zakono­
davsrva i poliriekih reformi koje rreba da preduzme, pur u arisro­
krariju/monarhiju Ьiсе napokon orvoren.J3 I upravo ro се biri svr33 Bilo је mjsJjenja da је ovo uzdizanje znaёaja nomosa za zjvot polisa ј ogranjce­
nje vlasri u njemu dovelo Platona do toga da prvi put u Zakonima izgradj je­
dan model konstitucjonalne monarhjje (u koju se prervara origjnaJna zako­
nodavna riranija) kao jdealnj oЬJjkdr:Zavnog uredenja (upor. npr. Hejnrzeler,
1927: 123). Jpak, kao StO се se iz daJjeg izlaganja vjdeti, OVO mjsJjenje је po­
gresno, posto је jdealno uredeлje opisano u Zakonima repuЬiika а ne konsri­
tucionalna monarhija. Prosvec'jvanje rjraлjna, dakJe, ima za cilj obavljanje za­
konodavnog (modemjm re(njkom reёeno - usravorvornog) rada, tj. usposra­
vljanje repuЬJjkanskih usranova, а ne usravno samoobavezivanje tiranina
(kojj Ьi tako posrao konsritucjonalnj monarh).
59
ha Plarovлovog boravka u Sirakuzi 366. ј 360. godiлe pre л.е., ka­
da је ла tamosnjem rronu vec sedeo Djonizije Mladi.
Tiraniju, kako se moze zakJjuciti, ле treba rusjri; treba
је usmeravati da posrane arisrokrarjja/moлarhija. Plaroл se u
"sedmom pismu" jasno jzjasлjava protiv лasilnog rusenja bilo
kog drzavnog uredenja, ра rako i riraлije: "Razumaл covek treba
da zivi imajuCi rakve priлcipe i u odnosu ла svoju dr:Z.avu: treba da
govori ako mu se (јлј da se dr:Z.avom dobro ле upravlja, а\ј samo
ako ne govori uzalud i\j ako mu zbog лjegovih reci ne preti smrt­
na kazлa. Ali ne valja da se sluzi nasjljem prema svojoj orad:Z.Ьini
radj promeлe drzavnog uredenja, u slucaju da bez progoлsrva i
uЬijanja ljudi nije moguce osrvariti najbolji usrav, vec neka ostane
miran, moleci se za dobro svoje i cele dr:Z.ave" (Piaroл, 1971: 389).
Na isti nacin је Plaroл ј Djona savetovao.34 Ali, Dion nije poslu­
sao Platona, nego је poveo rat protiv Dionjzjja Mlac!eg (kada se
ovaj pokazao gluvjm za sve jdeje kojima ga је obasjpao Platon) da
Ьi, kada је vec uspeo da ga svrgne, i sam Ьiо opruzen za tiraniju i
ubijen od svojih vlastitih saboraca i prijarelja. Iлreresanrno је da
Platon u svom "sedmom pismu" odЬija da se izjasni о ovom do­
gadaju, aJi ipak prjznaje da је i Dioл, bas kao i Dionizije Mlac!i, Ьiо
nesposoban da nac!e dovoljno prisralica sa kojima Ьi podelio vlast
i uspostavio sraЬilnu vladavinu u celoj Sirakuzi (Piaton, 1971:
3 89-3 9 1) .
Svj ovi dogadajj naveli su Plarona da, paralelлo sa pro­
menom misljenja о riranijj, promenj ј svoju koncepcjju idealne dr­
zave. Umesro njcim (ра rako ni zakonima) ogranicenih vladara-fi­
lozofa, sada vrhovnu vlasr u jdealnoj dr:Z.avi doЬijaju "zakoni" )5
Plaron, naravno, i dalje smarra da Ьi arisrokrarijalmonarhija bez
34 lpak. Platon prizлaje da је, savetujuCi Diona kako da srvori najbolju driavu,
i sam "nehotice na neki nacin роеео ptipremari reren za kasnije obaranje ti­
ranide" (Piaton, 1971: 385).
35 Plaronova prvobirna nevoljnost da vladare-filozofe podvrgne zakonskim
ogranicenjima najbolje se vidi u Driavnikrr. 1 tu Plaron razlikuje ispravne od
pervertiranih oЬiika driavnog uredenja (monarhija i tiranija, aristokracija i
oligarhija, demokrarija i anarhija), ali svoj ideal driavnika ne vezuje ni za je­
dan od njih: ono sro је jedino Ьirno jeste to da pravi driavnik ne bude niam
ogranicen, ра samim tim da ne bude ni vezan zakonima, posto ovaplocuje
idealnu pravdu, а ona se ne moze jednom zauvek i za sve slucajeve propisati
(Wolf, 1970: 139 i dalje).
бо
zakona bila najbolje resenje, ali uviё!a da је tako ncsro neostvarlji­
vo u ovom sveru. "Ni zakon лaime niti ikakav poredak nije vred­
лjji od zлanja, te лiје pravo, da um icemu bude podlozaл i da ro­
buje, nego da vlada svjme, ako је zajsta ро svojoj prjrodj jsriлjr i
slobodan. Sada, nazalost, njgdje лiје rako i[j је samo u ogranice­
noj mjeri. Sroga treba odabrati to drugo, naime zakon i poredak,
koji doduse vjde i zamjecuju mnogo roga, аЈј ipak ne mogu sve"
(Plaron, 1957: 291). Iz rog uvida javlja se nova koncepcija idealne
(ali realno osrvarive) dr:Z.ave, koja је jz/ozena u Plaronovom resra­
menrarnom delu - Zakonima.36
Za uspostavljanje idealne dri.ave (zasnovane na zako­
nima) potrebno је, dakJe, da posroji tiranin koji је "mlad, dobra
pamcenja ј shvacanja, hrabar ј plemenjre duse od prirode" (Pia­
ton, 1957= 113). Medurjm, on ne moze da obavi sav posao koji је
porreban za usposravljanje idealne dri.ave i zato mu је potrebna
pomoc - filozofa. Tjraлin rreba da se udruzi sa "zakonodavcem
vrijednim pohvale"37 i rada се oni Ьiri u sranju da donesu zakone,
na kojima се se remeljiri idealna dr:Z.ava. KomЬinacija riranina i za­
konodavca је porrebлa zaro sro se Plaron sada zalaze za formulu
"ubeduj-j-prisiljavaj" , kao jedino plodorvornu za uspostavljanje
novog porerka: zakonodavac deluje ubedjvanjem, а tiranin sjlom
(Piaron, 1957: 128). Iako znarno odsrupa od rvrdog aurorirarizma
36 Novu koncepciju о vladavini zakona rakode nalazimo i u Plaronovom "sed­
rnom pismu", upucenom Dionovim rodacima i prijateljima. U ovom pismu
Plaron hvali Diona zaro sro se botio da Sirakuzani "budu sloЬodni ziveci ро
najboljim zakonima" (Plaron, 1971: 383). Plaron dalje rvrdi da је i Dionizija
Mladeg, i Diona, i Dionove rodake i prijarelje saverovao isto: da usposrave
driavu koja nece Ьiri "porcinjena neogranicenoj vlasti ljudi, nego zakonima"
(Piaron, 1971: 392.). Naposletku, on iznosi misljenje da се sukoЬi i razdoti u
jednoj driavi (rj. Sirakuzi) prestari kada jedna (pobednicka) srrana pozove
najuglednije Grke iz cele Grёke (Plaron predlaze pedeseroricu za polis od de­
ser hiljada sranovnika) i poveri im zakonodavnu delarnost. ''А kad se zakoni
donesu, u rome se vec sve sadrii" (Platon, 1971: 394).
37 U pitanju su. kako se iz daljeg izlaganja moze zakljuciti, dva zakonodavca, od
kojih jedan pise predgovore (preambule) za zakone, а drugi tekstove zakona.
Ovo razlikovanje Platon је sasvim sigumo napravio na osnovu vlastite aktiv­
nosri u Sirakuzi. Naime, u "rrecem pismu", upucenom riraninu Dioniziju
Mladem, Plaron objasnjava kako је on shvario vezu medu njima: Dionizije
Mladi је obecavao da се promeniri svoju "vladavinu iz tiranide u kraljevinu",
dok se Plaron bavio "predgovotima za zakone" (Piaron, 1971: 376).
61
Driave, nj ova Platonova formula ne uspeva da osravi prostor za
onu dj]emu oЬicnog graёlanjna koju је Sokrat formulisao u maksi­
mj "ubeёluj-ili-se-pokoravaj". Jer, jedini subjekt ubeёlivanja su ј
dalje filozofi (ovoga pura u funkcijj zakonodavaca), dok jza njjh
sroji vlasr rjranina, koji се ionako prjs]iti svakoga koga argumenti
fj\ozofa ne ubede.
Do sada jos лј је Ьilo re(j о samom jdealnom uredenju
koje se nudj uZakonima. Vjdeli smo da u toj driavj zakonj treba da
jmaju vrhovnu vlast, а da njjh donose cjranin ј zakonodavac, tesno
saraёlujuCi ј medusobno se u svojjm poslovjma nadopunjavaju­
ci .З 8 АЈј, sve to nam jos njsra ne govori о drzavnom uredenju koje
се na raj nacjn nasrari ј smenirj tiraniju (jer, Platon ne osravlja ni­
kakve sumnje da је riraлjja funkcionalna samo u prelaznom - "re­
volucjonarnom" - periodu i da u jdealnom uredenju treba da ne­
stane). U Zakonima Plaron pomjnje tri vrsre driavnjh ureёlenja:
monarhiju, demokratiju ј mesavjnu monarhije ј demokrarjje. Ide­
alna drzava је ova potonja. posro је "umerena", tj. stojj "nekako ро
sredini izmedu monarhickog ј demokratskog uredenja" (Plaron,
1957= 162) ј na taj nacin izbegava zla koja su svojstvena krajnosti­
ma samovlasca (u monarhiji) i anarhicne slobode (u demokratiji).
U monarhjjama i demokrarijama preovladuje јеdал element
("srranka") ј grabj svu vlast, а со onda vodi dciavu u gradanske ra­
tove ј propast. Zaro se Ьlagosranje ј sreca gradaлa mogu osjgurati
samo u "umerenoj dciavj", u kojoj su okoncane srranacke borbe i
u kojoj је omogucena vladavina zakona. А rakvo ureёlenje ne po­
stojj u demokrarskoj Atinj39 (bas kao sto ne posroji nj u monar­
hjjskoj Persjjj), vec u - Sparrj (Plaron, 1957: 95).
Plarona su mnogo k rj rjkoval i zbog njegove sklonosti
ka sparranskom uredenju. Zakoni su, ро reCima krjcj(ara, obeloda­
ni\j opjs jedne "po\jcjjske driave" (Bloch, 1981: 560), u kojoj do­
mjnjra plemenski kolektivizam, ј]ј cak "okamenjeni oligarhjjskj
tribalizam" Sparte (Poper, 1993: 1: 122 i 233). Nije nimalo sporno
da је Sparta Ьila ро mnogo (emu represivna i, sa danasnjeg stano38 Precjznjje govoreCi, Plaron u Zako11ima pomjnje vise nacjna donosenja zako­
na (koje trerira kao posebnu akrivnosr, i zuzeru od redovnih driavnih delar­
nosri) , iako sam oprira za saradnju tiranina i zakonodavca.
39 U demokrarskoj Atini sloboda је presla.sve granjce, ра su gradani prestali da
se pokoravaju zakonima (Piaton, 1957: 104).
62 .
vjsra, neprihvatljjva dciava: njen milirarjzam, triЬalizam, aлriinre­
lekrua]jzam, aurarhj(na naruralna privreda ј jos mnogo roga pred­
sravljali su, nema sumnje, relikre grcke plemenske proslosti. Ali,
sve ro skupa ne sme da zaramni jednu veoma naprednu tekovinu
sparranskog politickog zivora. То је podela vlasti. Ako Ьi se poku­
salo opisati driavno uredenje Sparre, onda Ьi mozda najbolje Ьilo
upotreЬiti naziv aristokrarska repuЬlika. Jer, u Sparrj је posrojao
prj\j(no slozen sistem jnsrjrucjja, kroz koje su se efikasno kanali­
saJj politicki sukoЬi: Narodna skupsrina imala је pravo izbora ge­
ronra i efora i donosj\a zakone; Eforat (koji је Cinj\o pet najugled­
nijih Sparranaca, oЬicno jz nizih slojeva) imao је ovlascenje da sa­
zjva Narodnu skupsrinu ј Geruziju i da konrrolise i smenjuje kra­
ljeve40 i druge driavne cinovnike; dok је Geruzija (sasravljena od
dva kralja i 28 gero n ra, koji su poticali jz najuglednjjih ј najstari­
jih porodjca ј nisu mogli jmacj manje od 6о godina zjvora) Ьila
centralno upravljacko relo. 4' Тај sjsrem је Ьiо jzuzetno efikasan i
jmao је verovarno najvece zasluge za izrazjru politicku srabilnosr
Sparte. Mehanizam balansa, kontrole i ogranicenja vlasri pojedi­
njh organa Ьјо је dobro postavljen, tako da su se u njemu suko­
Ьljava\j razliciri politicki jnreresi а da nijedan nije mogao da ovla­
da ce\jnom spartanskog poliri&og zivota.
Ovo poliri�ko uredenje nije prjv\acilo Platona sve dok
је Ьiо naklonjen vladavjni filozofa u arisrokrariji/monarhijj. Zaro
on u Driavi spartansko drzavno uredenje pominje uzgred; svrsra­
vajuci ga u timokratiju (upor. Plaron, 1976: 238 [544с]).42 U Za­
konima se to koreniro menja. Platon se sada divi mehanizmjma Ьа-
40 Pravo sm�njivanja kraljeva kada prekorace svoja ovlascenja Ьilo је svakako
najvaznije ovlascenje Eforata ј zaro се ova jnstirucija роёеrј da privlaёj veliku
novog veka budu formuljsali svoje reo­
rije о pravu na orpor tiranjji (о cemu се Ьiri vjse reёi u 5. 6. ј 7· poglavlju).
41 Cenrralno mesto Geruzije u polirjckom sis remu dolazilo је ј odarle sro је ona
pripremala skupsrinske odluke, а kasnjje је doЬila i pravo da stavj vero na
njih.
42 Presudan razlog za Plaronovo jgnorisanje sparranskog driavnog uredenja u
Driavi leii u koncepciji vladavjne filozofa, koja se u ovom delu zasrupa. Cak
ј ako Ьј se prihvatilo da su "isri nske vrednosti sparranske efikasnosri i vojne
organizacije" jnspjгjsale odredena resenja u Driav1: sasvim је jasno da se
sparransko driavno uredenje njkako nije moglo dovesri u vezu sa vladavi­
nom filozofa (Randall, 1967: 323).
paznju protesranata kada poeerkom
lansa ј ogranjёenja vlasrj u Sparrj: "Neki bog, mjsJim, brjnuCi se za
vas [Spaпance] ј predvidajucj buduce dogadaje, usranovjo је kod
vas vlasr dvojjce kraljeva mjesro vlasrj jednoga i rjme ju је jos vise ·
ogranjёio na pravu mjeru. Zatim је i neko ljudsko Ьiсе, koje је ne­
kako bilo prozeto bozanskom moci (Likurg]. opazilo, da је kod
vas kraljevska vlasr jos uvek srrastvena i nemirna, ра је uЬlazj\o
oholu snagu kraljevskog roda sraJozenom moCi starosrj na raj na­
cin, sto је uvelo za najvaznija piranja vijece od 28 staraca [Geruzi­
ja], kojih је vlasr ravnopravna kraljevskoj. I treci vas spasirelj [Te­
opomp] videCi, da је ra kraljevska vlast jos uvjjek puna pozude i
zesroka, nametnuo јој је kao uzde vlast efora, za koju је odredio da
se moze postici gotovo kao druge vlasri podjeljivane zdrijebom.
Na raj је dakJe naёin kod vas kraJjevska vlasr, uЬlaiena potrebnim
nadopunama i svedena na pravu mjeru, oeuvala sebe samu i posti­
gla, da su se oeuvaJe i ostale uredbe" (Piaton, 1957: 93). Gledaju­
Ci u celini, spartansko uredenje se ne moze svrstari ni u monarhi­
je, ni u demokratije, posto је u njemu postignuta ravnoreza ci­
ravog niza organa: riranski (Eforat), demokratski (Narodna skup­
srina), aristokrarski (Geruzija) i monarhijski (kraJjevi) (Platon,
1957: нб-117 ).43 Sparranski poliricki genije uspeo је da uskladi
sve ove elemenre svog slozenog drzavnog uredenja, ne dozvoljava­
juCi nijednom da prevagne i rako dгZavu odvede u propast.«
43 Na margini Ьi trebalo primetiti dз је spartansko uredenje jnspjrisalo Platona
na со da formulise prvu teoriju ravnorcie moCi unurar dr:Zave (koja ј nije ra­
ko mnogo kasnila za prvom reorijom ravnoreze moCi jzmedu dr:Zava, cijjm se
aurorom smatra Tukjdid: upor. Burrerfield, 1973: 179-180). Velika је srera
sro Karl Popper u svojoj kririci Plaюna nije imao razumevanja za politicke jn­
srirucije Sparre ј njihov щјсај па pozno delo Piatona. Opeгjsua u ostrim di­
horomijama prjjarelj-ncprijarelj (orvorenog drusrva), Popper је nastojao da
sve sro је "orvoreno" ј "napredno" ("dobro") jdenrjfikuje u Arinj ј kod Sokra­
ra, а sve sro је "zarvoreno" ј "nazadno" ("zlo") u Sparrj i kod Platona. Zbog
roga је prevjdeo da "nj davo ruje rako cm·· ј da poljrjcka sraЬill)ost, koju su
omogucavale spartanske polirjcke jnstirucjje i koju је prizeljkjvao srarj Pla­
ron u svojim Zakonima, ne mora da bude rezulrat "rriЬaljzma" i "reakcjonar­
nosrj'" nego poljrjcke jnovarivnosrj, rrezvenosrj i prilagodljivosrj.
44 Ono sro svakako rreba napomenurj jesre ёjnjenica da је Plaron u Zakonima
hvalio spartansko driavno uredenje upravo zbog njegovjh unurrasnjepoljric­
kjh efekara. Time se razljkovгo od njza grckjh pjsaca, kojj su rakode Ьili skJo­
nj da hvale spartansko driavno ureilenje, alj zbog vojne moej Sparre i njene
osvajacke politike (о rome upor. Rosrovcev, 1990: бz).
No, odmah se moze reci da uricaj sparranskog dгZav­
nog uredenja na idealno (ali realno osrvarivo) drzavno uredenje
koje је Plaron ponudio u Zakonima nije bio narocito plodan. Organi koje poznaje.Plaronova idealna dгZava jesu Narodna skupsrina
(koja bira sve dгZavne sluZЬenike, ukJjuёujuci i ёuvare zakona, i
odlucuje о reviziji zakona), 37 cuvara zakona (koji su glavni upra­
vljao i ne mogu imari manje od 50, ni vise od 70 godina)45 i Vece
od 360 clanova. Podela vlasti, koja neosporno posroji izmedu ovih
organa (opisanih u Vl knjizi), eliminisana је pred kraj spisa (u XII
knjizi), gde Plaron u svoje dгZavno uredenje uvodi i rzv. Nocno ve­
ce. 46 Ovaj "suvereni" organ - koji је sasravljen od deset najsrari­
jih cuvara zakona, svih onih koji su zbog svojih vrlina nagradeni i
purnika koji su na svojim putovanjima saznali nesto sro је korisno
za euvanje zakona47 - ima zadatak da usmerava zakonodavsrvo u
pravcu vrlina (Platon, 1957: 384-387). Time је zaista u сео sistem
uvedena neka vrsra "inkvizicije", koja ima suvereno pravo da pro­
suduje koje vrline се se u idealnoj dгZavi negovati i sta се se od za­
konskih odredЬi smatrari uskJadenim sa tim vrlinama, а sra се
morati Ьiti "cenzurisano".
Sve u svemu, sa Plaronom poliricka filozofija dozivlja­
va snэZan aurorirarni obrt. Idealno uredenje koje је on ponudio ne
samo u Dr.iavi, nego i u Zakonima, jeste protototalirarno, i ro bez
mogucnosri da bude proglaseno riranskim i kao rakvo oboreno.
Umesro toga, tiranina Platon poznaje samo kao "revolucionarnog
subjekta". koji rreba da bude prosvecljen (filozofskim ucenjem)
kako Ьi mogao da uspostavi remelje idealnog drzavnog uredenja i
da onda nestane. Сео sver pobuna, razdora i riranouЬisrava rako
osraje u onostranosri cikJicnog kreranja perverriranih drzavnih
45 Inreresanmo је da Platon cuvare zakona pomjnje vec u svom "osmom pi­
smu". U njemu Platon iznosi predlog da u Sirakuzj tiraninlkralj zadrii vr­
hovnu vlast u religjoznjm srvarima, ali da za i'uvare zakona posravj "trideset­
petoricu", ј ro uz saglasnost "naroda ј veea" (Platon, 1971: 412).
46 Posto је Plarona smrr sprecila da dovrsi i rediguje �kone osraje nejasno ka­
ko Ы on uskJadjo jzbalansjrane organe vlasti jz VI knjjge sa "suverenim"
NoCпjm vecem jz Xll knjjge. Njje nemoguce da је Noeno vece reljkr ranjje
Plaronove poljriёke filozofije, koja је porisnura novoorkrivenom logjkom po­
dele vlastj ј koja Ы Ыlа jzostavljena iz konacne redakcjje spjsa.
47 U sasrav Noenog veca ulaze ј "mladj ljudi" (ali ne mlaili od 30 godina), koje
dovodj svaki od pomenurih Clanova.
�
uredenja i presraje da pobuduje paznju filozofa. Jer, otpor riraniji
ne moze zavrsiti nikako drugaёije nego uspostavljanjem nove tira­
nije. То је "losa beskonaёnost" koja se moze dokinuti samo prela­
skom u idealni sver gde nece Ьiri moguca riranija, ра rako ni orpo­
ri proriv пје.
Plaronovo poverenje u mogucnosr usposravljanja ra­
kvog idealnog uredenja pokazalo se neosnovanim. Ono nije
ostvareno ni u verziji iz D1.Zavc, ni u verziji iz Zakona. А sve i da је
usposravljeno, tesko је poverovari da ne Ьi dozivelo isru sudЬinu
kao i drugi pervertirani oЬlici drzavnog uredenja - а to је propast
usled razdora ili pobuna. Plaronov uёenik Arisrotel to се veoma
dobro shvariri. Јег, idealna dгZava pretposravlja da па vlasti budu
stalno isti ljudi, а vec ro samo ро seЬi "postaje uzrok pobune"
(Arisrorel, 1975: 31 [1264Ь]). Ovu isrinu, koja pogada prvenstve­
no njegovu Driav11, Plaron је росео da uvida pred kraj zivota i za­
to је novu idealnu dгZavu u Zako11ima konstruisao manje amЬicio­
zno, uvodeCi dve znacajne novine: vladavinu zakona i podelu vla­
sti. Iako ove dve inovacije nisu doЬile adekvatno mesto u novoj re­
oriji (prvenstveno zbog politickog polozaja i delatnosti Nocnog
veca), one su ipak Ьile znacajne za nastanak i razvoj (demokrar­
ske) usravne dгZave. Jer, kao sro cemo u narednim poglavljima
moci da vidjmo, (demokrarska) usravna dгZava се nastari iz ube­
denja da posroji jedan konsrirutivni akr poliricke zajednice
(usrav), kojim se mogu urediri poliricke i nstitucije (na principu
podele vlasri) rako da zaisra postanu, s jedne srrane, staЬilne, а, s
druge, otvorene za akruelne po\irjcke inrerese, iskljuёujuci rime
mogucnost usposravljanja riranije (ра samim tim i orpora tirani­
ji). Plaronovo ugledanje na poliricko uredenje Sparte (odnosno
pokusaj da se ono teorijski osmisli) ёini u rom smjslu neosporni
kamen medas i ro se u svjm (porpuno opravdanim) kritikama nje­
gove teorije, koje јој prebacuju auroritarizam i roralirarizam, nika­
da ne sme zaboraviri.
5· Arisrorelovo uёenje о republici
kao idealnom obliku drZavnog uredenja
Ako Ьi se kao racna prihvatila Popperova konstatacija da kroz Pla­
tonovu politi&u filozofiju jos uvek provejava duh "triЬalizma",
66
nasrojeCi da politickim krizama razdirani polis vrati u mirne vode
starog plemenskog uredenja, onda је Arisrotel prvi veliki grёki po­
liticki filoz!)f za koga se mirne duse moze reo da је osloboden ta­
kvih "izazova iskona" i da uspeva da konstruise jednu krajnje raci­
onalnu reoriju repuЬlikanskog oЬlika dгZavnog uredenja.48 U nje­
govoj Nikomahovoj etici razl ikovanje prirodnog i pozitivnog prava u
porpunosri је oslobodeno svih primesa plemenskog prava i rradi­
ranog poretka. Prirodno pravo (dikaio11 fisikon) posraje univerzalno
pravo (pravda) celokupnog kosmiёkog poretka, kojem su pojedin­
ci podvrgnuti kao fizicka, ali ј kao umna Ьiса (Aristotel, 1980: 129
[1134Ь]).49 Na remelju ovog prirodnog prava covek је "zivorinja"
spremna za prevazilazenje skucenog zivora u porodici i opsrini i,
barem in n11ce, podobna za zivot u· poliш, ра samim rim ј za srvara­
nje i posrovanje pozirivnog prava (Arisrotel, 1975: 5 [1253а]). Нar­
monican sklad izmedu fisisa i 11omosa rako sada ugrozava samo i is­
kljuCivo bezakonje, tj. neuspeh ljudi da zajedniёki zive u polisu, sro
se ispoljava u bezobzirnom sledenju egoistiёkog interesa - Ьilo da
se radi о pojedincu, plemenu ili socijalnom sloju.
Samim rim sto је covek po prirodi "zivotinja koja zivi u
polis11" (zoon politikon), i dгZava (polis) - kao, uostalom, i porodica
i opsrina - mora nuino da nastane ро prirodi i da se razvija pre­
ma zahtevima prirode. Medutim, Aristorel razlikuje "prirodu" na­
stanka dгZave i "prirodu" njenog razvoja: prva se sastoji u "odrza­
nju zivora", а druga u "srecnom zivoru" (Aristotel, 1975: 5
[1252Ь]). То znaci da priroda okuplja ljude zahvaljujuci golom na­
gonu za samoodrianjem, а da ih zatim, jednom okupljene u dгZa­
vi, stavlja u sluZЬu najviseg cilja (dobra) - vodenja srecnog iivota.
48 Као ј Plaron u Zakonima, ј Arisrorel se opredeljuje za repuЬijku kao oprima­
lan oЬijk driavnog uredenja. Meducjm, Arisrorel za razJjku od Plarona ne
mora rako dugo da lura da Ьi dosao do ovog resenja. njrj ga u traganju ruko­
vodj mrinja prema demokrarskoj Arinj (koja је Sokrara orerala u smrc). Arj­
scorel rek pred kraj svoga zjvora najJazj na nepriJjke u Acjnj (zЬog svoje veze
sa AJeksandrom Makedonskjm), dok se pre roga prema njoj drij prjJjёno ne­
urralno: hvaJj prednosrj ј krjrjkuje nedosrarke njenog demokrarskog urede­
nja. Zbog roga је njegova роЈјсјёkа filozoflja mnogo uravnorczenjja ј "reaJj.
sricnjja" od Plaronove ј moze da se odupre "jskusenjima rriЬaJjzma".
49 Ipak, Arjsrorelovo prirodno pravo njje egalirarno, ра se kao rakvo Ьezosrar­
no uklapa u "klasjC:nu jusnaruraJjsrjcku rradjcjju" (upor. Srrauss, 1971:
tl8·119).
Sve zajednjce ро Arjsrotelu reze nekom dobru, а driavna zajednj­
ca (koinonin politike) jma autarhjju kao svoj najvisi cilj (Aristotel,
1975: 5 [1252а-Ь]). Tako vjdjmo da u Po/itici роsюјј jdenrjfikacjo­
nj njz: najvjse dobro - sreca - autarhjja. Ро Arjsюtelu svj ljudj te­
ze aurarhjjj ј u njoj nalaze najvecu srecu, zbog ёеgа ona moze da
vazi kao najvjse dobro i u}rjmarivni сј\ј driave. А posro је pojedi­
nac uvek u svom "politickom" zjvoru neraskjdjvo povezan sa su­
gradanima (bas kao sto је u porodjcj povezan sa srodnjcjma, а u
opstinj sa saplemenicjma), to је njegov jdeal aurarhije uvek kolek­
rivan, odnosno vezan za drzavu (Tomberg. 1973: 17-18). Tako se
pojedjncevo jzmjrenje sa polisom desava na njvou auraгhjje, kojoj
svaki poj edjnac ро prjrodj rezj i uvjda da је ne moze van drzave re­
aJjzovarj. Ova koncepcjja veoma је vazna posto је autarhjja jzvor
svjh vrljna: vrlina vezuje pojedjnca uz polis ј iznuduje njegov dopri­
nos jedjnsrvu, kohezjjj ј celovjrostj driavne zajednice. Pomjsao da
pojedjnac moze za sebe da prjsvojj autarhjju ј da driavu shvarj kao
sredstvo vlasrjrog dobra (ёјmе otpada сео arsenal vrljna) Arjsrote­
lu је Ьј}а porpuno srrana. Ona се moCi da ponikne tek u novom ve­
ku ј jzjskjvace jednu dobru skolu jndjvjduacjje. koju се јој prjpre­
mjrj hriscansrvo (а posebno njegov protesrantskj deo).
Ipak, Arjsrotel је svesran da se pojedjnac ne moze bas
rako besavno spojjrj u drzavnu zajednicu ј zato naglasava da se
jdeal autarhjje ne realjzuje nagonskj, vec uz pomoc "razuma ј vr}j­
na", sa kojjma se pojedjnac takode "rada" (AristoteJ, 1975: 6
[1253а]). Iako ovo razljkovanje jzmedu "razuma" ј "vrljna" (kao ј
jzmedu njih. na jednoj stranj, ј "nagona", na drugoj) njje posebno
razradeno, iz nastavka Arjsrorelovog jz}aganja jasno је da su vrJj­
ne ono sro coveka sprecava da posrane "najjzopacenije ј najdjv[jj­
je Ьјсе ј najgore od svih u zadovoljavanju polnog nagona ј gladi"
(Aristotel, 1975: 6 [1253а]). Dok razum oёigledno moze da po­
mogne ёoveku u ovoj degradacjji na besrjja}nj njvo, vrljne su ono
u sta se Arjsrorel uzda ј sto smarra pravjm temeljem jedne drzav­
ne (jednako kao ј porodjcne ј opstinske) zajednjce. Tjme vrline
doЬijaju na jracionalnosrj ј emocionalnosrj: one su jednostavno
deo ёovekovog "heredjrarnog materijala" ј jmaju svoju vlastitu dj­
namiku (neraskidivo povezanu sa djnamjkom samogpo/isn), koja
se rek tu ј tamo preklapa sa djnamjkom razuma ј djnamjkom na­
gona.
68
Vr}jna је za Arjsrotela jednostavno postjzanje mere,
koja za сјЈј jma sredjnu, tj. jzbegavanje krajnosrj (Aristotel, 1980:
40 [во6Ь]). On prj rom razJjkuje jnreiekrualne ј prakticne vrline,
dodajucj da se nj jedne nj druge ne javljaju samostalno, vec da је
potreban odreden stimulans jz socijalne sredine koji Ьi ih prizvao
iz prirodne porencije. Ро Aristotelovom misljenju, jлrelekrualne
vrline se razvjjaju ucenjem, а prakrjcne vr\jne navikavanjem. Zato
kljuёno pitanje kako Nikomal10ve etikc tako ј Politike jeste kako se u
jednoj driavj desava ovo navjkavanje na prakrj(ne vrline (koje, ka­
ko је vec receno, (jne sam temelj driave). Arjsrorelov zakljuёak је
da zakoni ј driavnjcj rreba da navjkavaju gradane na vrlinu. А za
to је ponovo porrebna autarhjja polisa, unutar koga се mocj da se
obezbedj ne samo dostatna podela rada, nego ј reprodukcjja ljudj
kojj се svoj zjvor usklaajvatj sa vrlinom (Biuhm. 1969: 64). Upra­
vo to jma Arjsrotel na umu kada aposrrofira da se njegovo shvata­
nje driave razljkuje od Ljkofronovogso ро tome sro driava ne slu­
zi samo zastirj ugovorom zagarantovanjh medusobnih prava (kao
sto rvrdj Ljkofron), vec ј rome da gradane ёјnј dobrjm ј pravednjm
(Arisrorel, 1975: 67 [128оЬ]).
Driava је, dakle, zajednjca u kojoj vlast i zakonj razvj­
jaju vr\jne, koje su gradanjma urodene ј na taj naёjn ostvaruju vr­
hovno dobro - autarhjju koja zjvor svjh gradana ёiпi srecnjm.
Najvjsa vrlina na kojoj se temelji driava jeste pravda: "Opsta vrli­
na jz koje treba da projz}aze sve osrale је, ро nasem mjsljenju, pra­
vednost" (Aristorel, 1975: 74 [1283а]). Zaro pre svega vlast ј zako­
nj moraju Ьiri pravednj, kako Ьi mogli da bude pravednost ј kod
gradana. Sro se, pak, samog odnosa izmedu vlasrj ј zakona rјёе,
Aristotel је sasvjm jasan: u jednom jspravnom ро/iш vrhovna vlast
treba da prjpadne zakonjma (Arjsrotel, 1975: 71 [1282Ь]).
Odnos pravde ј zakona u Arjsrotelovoj poJjrjёkoj filozo­
fjjj dosta је komplikovan. Arjsrotel је uoёavao da se zakonj razliku­
ju od polisa do polisn ј da negde odgovaraju jednoj socjjaJnoj grupj, а
negde celoj driavnoj zajednjcj. Zbog toga је smatrao da је pravedan
50 Ugovor koji pominje Likofron ipak ne rreba shvarari u novovekovnom liЬe­
ralnom smislu drusrvenog ugovora, posro njegov cilj nije Ьiо individualna
sloboda. Takode, pod ugovorom iz kojeg nasrajepolis Likofron је najverovar­
nije podrazumevao neku vrsru ugovora izmedu vlasri i gradana, rj. ugovor о
vlasri (upor. deraljnije: Mulgan, 1979: 125-127).
drzavлe zajednice. Zaro Aristotel govori da repuЬ\ika mora bjri
dobra mesavina demokrarije ј oligarhije, tj. da mora dobro komЬi­
novati oligarhijske i demokrarske elemenre, 56 rako "da izgleda
jsrovremeno i kao jedna i kao druga а da ne bude ni jedna ni dru­
ga" (Aristorel, 1975: 102 [1294Ь]). Na raj naёin repuЬ\ika izbega­
va krajлosri, а u jsro vreme izlazi u susrer obema klasama, dajuб
im poлesro od uredenja koje Ьi im u porpunosti odgovaralo.
Као i Plaron pre njega, tako i Aristorel u Spaпi prepo­
znaje dгZavлo uredenje koje se najvjse priЬiizava idealu republi­
ke.57 Оло na лajbolji naёin u seЬi povezuje oligarhijske i demo­
kratske elemente i uskladuje ih u svom repuЬiikanskom uredenju:
"Mnogi tvrde da је lakedajmonska dгZava dernokrarija zato sto
njeno uredeлje ima mлoge demokratske institucije, na primer od­
gajanje dece [. . .]. Та jednakost nastavlja se i u kasnije doba i kada
postanu ljudj, јег se bogatas ni ро ёemu ле jzdvaja od siromaha.
[...] Uz to, narod Ьira jedлu od dve najvise vlasti, а u drugoj sam
ucestvuje, naime geronte Ьira, а u eforeji uёestvuje. Drugi [tvrde
da је lakedajmonska drzava] oligarhija zato sto jma mnoge oligar­
hijske instirucjje, na primer svi organi vlasti Ьiraju se glasanjem, а
лijedan kockom. mali broj ljudi ima vlasr nad zivotom i smrcu ј
nad progonstvom gradana, ј mnoge druge slicne inst:irucije" (Ari­
storel, 1975: 102 [1294Ь]).5 8
56 Arisrorel inaёe priznaje Plaronu da је u Zakoлima rakode nasrojao da idealno
шedenje sasravi iz oligarhijskih i demokrarskih elemenara, iako mu taj cilj
nije Ьiо traлsparenr:ш, ра је umesto toga pisao о mesavini monarhije i de­
mokrarjje (Arjsrorel, 1 975: 3 4-35 [1266а]).
57 Na jcdnom mesru Arisrorel је vrlo ncjasno napjsao da је samo jedan ёovek u
jsroriji podario svomepolis11 idealno repuЬJjkansko uredenje (Arjsrorel, 1975:
1
06 [1296а)). lako medu tuma(jma ne postoji konsenzus oko toga na koga
је Arjstotel mislio, moguce је da se pomenuro mesto odnosj na spartaлskog
kralja Teopompa, kojj је dovrsjo poJirjcke reforme Sparte ј dao јој ono ure­
denje koje Arisrorel opjsuje kao repuЬiikansko.
58 Interesanrno је da је Arjstorel smarrao da obelezje repuЬJjke nije samo ova
prjsrupaёnosr driavnih funkcija ј bogarimз ј sj roma5njma nego ј vojno ure­
denje sa opsrom vojnom obavezom. Zaro on pjse da је narod kojj је podlo­
zan repuЬiici onaj
"
rr
kome srt sv mtnici ј kojj је u stanju ј da se porcjnjava ј da
i
vlada ро zakonu koji i bogarima ј siromasnima prema zasluzi delj funkcije u
vlasrj"' (Arjsrorel, 1975: 85 [1288а); kurzjv А М.). U Nikomaћo•-oj etici Arisro­
tel eak upotreЬijava termjne timokrarjje ј repuЬiike sinonimno (Arjsrorel,
19 80: 213·214 [116оа-Ь)), ёјmе jos vjse роспаvа ispreplerenosr vojnog ј po­
litiёkog uredenja koje је posrojalo u Spartj.
72
Naravлo, Arisrorel nije лekritiёki obozavalac spaпan­
dгZavnog
uredenja. Na drugom mesru u Polih.ci on kritikuje
skog
Eforat zbog njegovog tiranskog karakrera, ali zakljuёuje da "narod
miruje zato sto ima udela u najvisoj vlasti, tako da је eforeja, Ьilo
da је delo zakonodavca ili slucaja, korisna za dгZavne poslove"
(Arisrorel, 1975:45 [127оЬ]). Osim roga, Aristorel kririkuje ј mno­
ga druga resenja koja postoje u sparranskom dгZavnom uredenju
(rako on npr. naёin izbora i geroлara i efora - inrenzirerom vikanja
okupljenog puka - s pravom naziva "derinjasrim"). U svemu је
najzлacajnije sto Arjsrotel trezveno ukazuje na mogucnosri da se
pomenute mane i лedostaci poprave, kako Ьi se spaпanske politic­
ke institucije mogle uklopiti u idealno repuЬiikansko uredenje.
Poliriёke instirucije su veoma znaёajne za funkcionisa­
nje repuЬ\ike, ali, same ро seЬi, jos nisu dovoljne da obezbede nje­
nu srabilnost, nit:i da unaprede moralnosr naroda. Jer, kJasni suko­
Ьi bogarih i siromasnih лaposlerku Ьi razЬili poliriёke instirucije
(nakon cega Ьi Ьila uspostavljena ili oligarhija ili demokratija) da
ih ле obuzdava jedan socjja\nj fakror - posrojanje srednje klase.
Tek ako u repuЬ\icj posrojj dovoljno sлazna sredлja kJasa moguca
је pacifikacija socijalлog zivota, koja sa svoje straлe obezbeduje
srabliлost poliriёkih insrirucjja ј moralno uzdizanje masa. Repu­
blika tako moze Ьiti samo ona dгZava u kojoj је srednja klasa do­
voljno ve\jka da usposravlja ravnorezu izmedu klase bogatih i sjro­
masnih: kada jedna klasa postane nepravedna, srednja klasa treba
da se udruzj sa drugom klasom i stavi se u odbranu pravde. А ka­
da ova druga klasa postaлe nepravedna, srednja klasa mora uci u
savez sa prvom klasom. Inaёe, ne Ьi rrebalo strahovati da се se kla­
se bogarjh i siromasnjh ujediniri proriv srednje klase, posro su
krajлosti neuskladjve i mogu samo sa svoga stanovista napadati
umerenost vrline (pravde). Tek takvo uredenje, u kojem srednja
klasa uspeva da odr:Zava drustvenu ravnotezu, nije "podlozno po­
buлama" i moze postati stabilnim (Aristotel, 1975= 105 [1296а]).
Sto se, pak, samog zakonodavnog rada u repuЬ\jcj tiёe,
najbolje се Ьiri ako ga obavlja neki prjpadnik srednje klase, kao sto
svedoёe primeri Likurga ј Solona,5 9 koji su poticali jz srednje kla59 U Ustavu atiлskom Arjsrorel naroёito hvalj Solona, prikazujuCi ga kao paradjg­
matskog predsravnjka srednje klase. "Solon је ро rodu ј ро ugledu Ьiо prvj,
73
se. Time се zakoni zaisra posrari pravedni i podesni za primenu u
jcdnoj idealnoj repuЬlici, rako da nece Ьiri neophodno da ih vlasri
samoi nicijarivno ispravljaju pozivajuCi se na pravdu. То је pred­
nost repuЬlike: sa drusrvenom ravnorezom, dobrim poliri&im in­
srirucijama i pravednim pozirivnim zakonima (koje је napisao ne­
ki pripadnik srednje klase) nece Ьiri porrebe da se pravda rrazi u
prirodnim zakonima (izuzev u onim sporadicnim slucajevima do
kojih zakon zbog svoje opsrosrj ne moze da dopre). Nevolja cele
koncepcije svakako lczi u samoj srednjoj klasi kao fakroru dru­
srvene ravnoreze: ona u Arisrorelovo vreme nije mogla Ьiri nisra
vise do puka analiricka konsrrukcija, posro пјје jmala nikakvog
oslonca u realnosrj (upor. Mimica, 1983: 7). Ahilova pera cele Arj­
srorelove konsrrukcije lezi u ovom supsrancijalizovanju rri klase,
koje se posmarraju kao bezmalo rri polirjcke srranke, sa artikuli­
sanim polirickim srraregijama i programjma, u uslovima regulisa­
nog vjseparrijskog sisrema. No, poredenje sa polirickim srranka­
ma pokazuje se kao nedosrarno, posro u vjsepaпijskom sisremu
ne posroji njsra slicno srednjoj klasi, koja obezbeduje pravednosr
zakon� i njihovu doslednu primenu. Zaro sponrano uravnorezenje
razlicjrih koncepcija pravde (sa po\•rarnjm dejsrvom па zakono­
davsrvo i primenu zakona), koje u idealnom drzavnom uredenju
rreba da garanruje srednja klasa, u realnoj drzavj jednosravno ne­
ma ko da obavlja. Primenjena u praksj, Arisrorelova poliricka reo­
rija Ьi verovarno dovela do roga da se u repuЬljci formira odrede­
na srranka koja Ьi "u ime (sasvjm jmagjnarne) srednje klase" vrsi­
la inkvizirornu konrrolu uskladenosri zakona sa vrJjnama. А ro је
resenje koje ponovo vuce na Plaronovo Nocno vece.
no ро imerku i ро uricaju Ьiо је iz srednje lklase/" (Arisrorel, 1997: 39). Vеё
na umerenosr, Solon se "ideala srcdine" drzao
i u svom poliriёkom angazmanu. О rome Arisrorel kaze i sledeёc: "[ .] ima­
juёi u vidu da је on /Solon/ u drugim srvarima Ьiо rako odmeren, kada је Ьiо
u prilici da jcdnu od /zavadenihl srrana porёi ni dгugoj, re da sam /pridruziv­
si se pobednicima/ posrane riranin driave, obema se strankama zamerio dr­
zcёi do svoje ёasti i do opsreg dobra" (Aristorel, 1997: 40). Sliёnu konsrara­
ciju nalazimo i u nasrзvku reksta: "i jednima i drugima se Solon usprorivi mзda је mogзo, da se sз jednima od njih udruzio, postati riranin - zameriv­
si se tako i jednima i drugima, јег spasavase domovinu i davase јој najЬolje
zakonodavsrvo" (Aristotel, 1997: 42).
ро socijalnom poreklu upuёen
..
74
ВјЈо kako ЬјЈо, Arisrorelova је prerposravka da se repu­
Ь[jka, bas kao i monarhija i aristokrarija, odJjkuje osrvarjvanjem
opsreg dobra (Arjsrorel, 1975: 64 [1279а]). Razlika izmedu repu­
Ьiike ј preosrala dva ispravna oЬiika dгZavnog uredenja lezj u ro­
me sro se u repuЬlicj od svjh graaana ocekuje da ucesrvuju u
osrvarivanju opsreg dobra. Da Ьi to bolje docarao, Arjsrorel pose­
ze za paralelom sa brodom: kao sro ima vjse vrsra mornara, а[ ј svj
reze jsrom dobru ("spasenju broda"), rako i gradanin jedne repu­
Ьiike moze obavljari raz[j(jre funkcije u podeli rada alj se uvek ј
bez izuzerka mora srararj о opsrem dobru drzave (Arjsrorel, 1975:
58 [1276Ь]). Svj gradanj vrse vlasr kao clanovj skupsrjne ј kao ra­
kvj moraju da sc prjdrzavaju vrljne dobrog vladanja. Na clrugoj
srrani, u repuЬljci posroje ј jzborne dгZavne funkcije (kao sto su
npr. geronti i efori u Sparrj) koje vrse vlasr, kojoj se drugi gradani
moraju pokoravarj. U rjm slucajevjma, gradanj moraju znari da
slede i vrljnu pokoravanja. Tako Arjsrorel srize do vrljne gradanj­
na repuЬljke koja se sasroji u rome da se moze "i vladarj ј pokora­
vari se", rj. gradanjn mora da dobro vlada kada obavlja neku vlast
(kada posrupa kao poslanjk skupsrine ili kada је izabran za nekog
drzavnog funkcionera) ј da bude spreman da se pokorava kada ne
obavlja njkakvu vlast (Arisrorel, 1975: 59 [1277а]).
Vazno је primeriri da Arisrorel iz pojma gradar1ina is­
kljucuje sve one koji su ekonomski zavisni. Vec u Nikoma!Jovoj etici
on repuЬliku vezuje za posrojanje imovinskog cenzusa, cime se
onemogucuje da "sverina" doЬije pravo gradansrva i pocne da vrsi
vlasr (Arjsrorel, 1980: 213-214 [116оа-Ь)). U Politici Arjsrorel (re­
puЬlikansku) drzavu naziva skupom samo onjh gradana koji su
sposobnj za ekonomskj zjvor (Arisrorel, 1975: 56 (1275Ь)), posto
"onaj ko zivi zivorom radnjka ili rera ne moze da neguje vrlinu"
(Arisrorel, 1975: 61 [1278а)).60 I<ada se ro uzme u obzir, jasno је
da ј Aristotel zagovara repuЬJjkansko ureaenje koje Ьi, ро savre­
menim krjrerijumima, Ьilo arisrokrarsko, rj. obuhvaralo samo po­
sednike sa odredenom visinom prihoda (koja se urvrduje cenzu­
som). Podela na siromasnu, srednju ј bogaru klasu rime Ьi se za6о Gradanin ро Aristorelu ne moze Ьiti гadnik, rj. onaj koji radi "za neophodne
driavne porrebe" (Aristotcl, 1975: 61 [1278а]). Ako u nckoj driavi i radnici
mogu d� doЬiju pravo gradansrva onda је u pitanju "eksrгemna demokrarija".
75
pravo odnosila na odredene frakcije unurar klase posednjka, koji
jedjni imaju privilegiju da budu gradani.
Nasupror jspravnjm oЬiicima driavnog u redenja (mo­
narhjji, arisrokшjji i repuЬ!ici), Arisrorel razlikuje perverrjrane
oЬiike drzavnog uredenja, medu koje spadaju rjranija, oligarhija i
demokrarija. Za sve njjh је karakreristii'na vladavina u paпikular­
nom inreresu - riranina, bogarih, odnosno siromasnjh. Od svjh
perverrjranjh оЬЈјkа drzavnog uredenja najgora је rjranjja, posro u
sebj sadrij rdave strane ј demokratije i oJjgarhjje: sa oligarhjjom
јој је zajednii'ko ro sro stremj bogatstvu ј gajj nepoverenje prema
narodu, dok јој је sa demokratijom zajednjcko proganjanje jsrak­
nшih ljudi (Aгjsrorel, 1975: 141-142 [1311а]). Tirar1ija је jedini ne­
popravljivi оЬЈјk drzavnog uredenja. Imali smo vec prjJike da vidi­
mo da se repuЬiika sastoji od oligarhijskjh ј demokratskjh eleme­
nara, sto govorj u prilog tome da ј oligarhjja i demokrarjja jmaju
svojjh pozirjvnjh srrana, koje se. daju uklopirj u jdealno drzavno
uredenje. Tiranija nema nista od roga; ona је naprosto ogoljena de­
spotlja jednog jedjnog i'oveka u njegovom sopsrvenom jnreresu.
Ova posravka jma vazne posledice na odnos driavnog i porodjc­
nog (plemenskog) prava. Tokom celog "zlarnog doba" atinske po­
JjriCk.e fjJozofije pravile su se paralele izmedu srare plemenske de­
spoteia (ocjnske vlasrj) i poliricke tyrannis, da bi konacno Arjsrorel
u "desporizacjjj" poJjrii'ke vlasti prepoznao unjverzalni kriterijum
razJjkovanja pervertiranjh (tj. nezakonskih) od ispravnih (rj. za­
konskjh) drzavnjh uredenja (Mandt, 1997: 656-657). Time је sta­
ro plemensko pravo, sa svojom o(jnskom svevlascu, definjrivno
prestalo da bude pravna alternariva nomosrr, postavsj puki prjvarnj
korelar javnoj rjranjji.
Као ј za Platona, i za Arjsrorela је demokrarjja poJjrj(­
kj тј/је jz koga jzrasra riranija. U riraninu on vidi "coveka jz naro­
da i jz mase" kojj se suprorsravlja oprimarjma (Arjsrore/, 1975:
140-141 [131оЬ]). Posro u demokrariji ne vladaju zakoni nego de­
magozj, ona је vec sama ро sebl "ono sro је tiranida medu monar­
hjjama" (Arjsrorel, 1975: 95 [1292а]).61 Ро Arisrorelovom mjsJje-
nju, riranija је neprjrodna (posro jedan narod "ро prjrodj" moze
jmati jedino monarhjjsko, arjsrokratsko jJi repuЬJjkansko urede­
nje) ј zaro је ро pravilu kratkotrajna. Najduze се rrajarj ako se u
praksi svodj na monarhiju - kao sto је ro npr. Ьila riranija Orra­
gore ј njegovih naslednika u Sjkionu, koja је trajala sro godjna
(Arisrorel, 1975: 151 [1315Ь]). Ali, cak i ako rjranjn vlada kao mo­
narh, njegovj naslednjci to najcesce nece (jnjrj, padajuci u iskuse­
nje da rako veJjku vlasr zloupotrebe, ј zaro се brzo propasti (Arj­
srorel, 1975: 145 [1312Ь]).
Као sro mozemo da vjdimo, Arjsrorel је verovao da је
rjranija "protj\'Prjrodna" pojava ј da се na "prjrodan na(jn" pre ili
kasnije propasrj. Tjranj mogu samo da odlazu svoju propasr,62 аЈј
је ne mogu sprecirj, posro jm је rakorecj "sudena". Ono sro је Ari­
srorela vjse zanimalo Ьј/о је uredenje koje се nasrari nakon obara­
nja nekog rjranjna. Јег, rjrane ponajcesce obaraju onj koji ј samj
hoce da postanu rjranj, (jme se stanje rjranjje perpeшira. Pored
ovog slucaja, u kojem је morjv za svrgavanje rjrana usposravljanje
nove rjranjje, rjranjna mogu svrgnurj ј oni kojj iz razlicjrjh razlo­
ga ne mogu da podnesu robovanje. Medu ovjm razlozjma Arisro­
rel uglavnom govorj о JiCnjm morjvjma (mrznji, gnevu, preziru,
sпahu ilj osramocenosrj) ј о raz\j(jrjm korisrjma (sricanje slave јЈј
doblrj).
Sve u svemu, kod Arjsrorela jos uvek ne posroji reorjja
о pravrl na orpor rjranjjj. Као i za Plarona, ј za Arisrorela vazi aksj­
om da pervertirani оЬЈјсi drzavnog uredenja njsu stabllni ј da pro­
padaju usled jmanenrnih poreskoca ј prorjvrecnosri. Tiranija se u
rome ne razlikuje od oligarhije i demokrarije. Propasr rjranjje
predsravlja "prjrodnu nuznosr", koja se samo moze konstarovarj ј
6 2 Aristorel pomjnje trj glavna metoda uz pomoc kojih tirani opstaju na vlasti:
"(...] prvo, uёiniri podanike poniznim, jer niske duse nikada njsu sposobne za
zaveru, d гugo, posejarj nepoverenje meilu grailane, јег cjranide nece pasri pre
no sto gradani steknu poverenje jedni
da
61 lpak. Arjsrorel kaze da se u novije vreme svevjse desava da demagozj prerva·
raju demokrarjje u oligarhije, а ne u rjгanije, ј to zaro sto nemaju vojniёkog
znanja i iskusrva, ра su upuceni na saradnju sa bogatasjma (Aristotel, 1975:
128 [tзosa]).
u
dгuge. Stoga tiranj progone plemeni­
re ljude jer su oni neprijarelji njihove vlasti ne samo zaro sto oni nisu u stanju
se pokoravaju desporskoj vlasri vеё i zaro sro imaju poverenja u sebe same
i sticu poverenjc dгugjh ljudi ј zato sro nisu sposobni da izdaju ni sebe ni dru·
ge. Trecj cilj tiranidc је oslaЬiri gradane ј oduzeri im mogucnosr za nekj podu­
hvar, јег niko ne preduzjma ono sto је nemogucno, ра, prema tome, ni rusenje
riranide, ako nema moci da је sгusi" (Arisrorel,
77
1975: 149 [1314а]).
п
koju nema potrebe pravno opravdavari. Zaro је Aristotelovo inte­
resovanje , bas kao i Plaronovo, usmereno na proucavanje uslova
ОТРОR ТIRANIJI U RIMU
za usposravljanje idealne driave, koja се uspeti da se otme usudu
"prirodne propasti". u tom pravcu се Arisrorel orici dalje nego
Plaron, uzdizuci па pijedesral politicke reorije repuЬiiku zasnova­
nu na vrlinama, zakonima i podeli vlasri. То се ujedno Ьirj i vrhu­
nac anrjeke grcke poliricke teorije, koja се posle Arjsrorelove smr­
ti pocerj da nezadriivo gubi na znacaju. Ра ipak, Aristotelovo (kao,
uostalom, i Plaronovo) teorijsko naslede postace vise nego pri­
vlacno za rjmske politicke misljoce, pre svega za (jcerona, u vre­
me kada rimska repuЬiika bude pocela da propada i kada klasj(ni
repuЬijkanjzam bude poprimao svoje definjrivno оЬ\ј(је.
Sljcno nastanku atinske demokrarije nakon prorerivanja pjzistra­
tida, rimska repuЬiika је ponikla iz pruzaлja otpora rjraniji Lucjja
Taгkvjnija Superba (Oholog). Iz sacuvaлih predanja о postanku
rimske repuЬiike (iz kojih је vrlo resko razdvojiti pouzdane isro­
гjjske ёinjenjce od legendi) mogu se rekonsrruisari neke vrlo zani­
mljive paralele sa nastankom atinske demokratije nakon svrgava­
nja Pizisrrarida. Lucije Tarkvinije Ьiо је poslednji etrurski kralj ko­
ji је vladao Rimom i uspeo da uzurpira prakriёлo svu vlast. Кljuc­
ni dogadaj koji је doveo do rusenja njegove tiranije zЬio se 509.
godine pre n.e., kada је tiraninov sin SekstTarkvinije silom oЬiju­
Ьio Lukreciju, zenu svoga rodaka Lucija Tarkvinija Kolatina. Ova
је to odmah ispricala muzu i izvrsila samouЬisrvo, sro је dovelo do
porodicne tragedije (Livije, 1991: 67).
Као sto ugrozavanje porodicnih vrednosrj pokrece
Harmodjja
ј Arisrogitona da se suprorsrave tiranjji Pizistrarida,
tako se sada prorjv Tarkvinija dizu Kolarin i njegov prijarelj Lucije
Junije Brut. Interesantno је da je Junije doЬio nadimak Brut (Glu­
pi), zaro sro је pre toga, kada је trebalo da osveri оса i brata koje је
pogublo Tarkvinije, glumjo ludilo. Ovoga puta on је odЬio da se
prervara da је glup i stavio se na celo pobune. Odmah је odrzao
govor u kome se navodno prisutnima zakleo: "Zakljnjem se
ovom krvlju [Lukrecije] koja је bila najasrjja pre kraljevog nasi­
lja ј vas bogove prizivam za svedoke da cu Lucija Tarkvjnija
ј potom­
srvom unjsravarj macem, ognjem ј svakom silom gde god mogu i
Oholog, zajedno sa zlo(jnkom zenom i svom decom
necu dozvoliti da on jli Ьilo ko drugi vlada Rimom" (Livije, 1991:
67-68). Nakon toga, оЬа prijarelja delaju hitro ј slozno i u krat­
kom vremenu uspevaju da u Senaru ј u vojsci raspaie rakav gnev da
Tarkviniju ne preosraje nista drugo do da pobegne iz grada. Time
је u Rimu srusena.monarhija, а umesto kralja uvedena је magisrra-
Download

"Otpor tiraniji u antičkoj Grčkoj" u: Molnar, Aleksandar, Rasprava o