Stareeweto e priroden proces {to ne mo‘e da se zapre so intervencija na nekoja specifi~na ishrana - dieta, no sekako
mo‘no e so primena na pravilna ishrana da se do‘ivee edna
dlaboka i zdrava starost.
Po~ituvaj}i go namaleniot priroden intenzitet na procesite
na organizmot pri stareeweto, naukata za ishrana prepora~uva
umereno ograni~uvawe na dnevnite koli~ini na hrana, i toa,
skoro po pravilo, za site lica koi se nao|aat vo ovoj period na
‘ivot.
Hraneweto (jadeweto) i pieweto za mnogu lu|e treba da pretstavuva zna~aen i prijaten moment vo denot.
Planirawe na ishranata
Za pravilno planirawe na ishranata na starite lica i toa od
65 i pove}e godini, se prepora~uvaat normi i standardi vo
zavisnost od celokupnata zdravstvena sostojba, polot, vozrasta, te‘inata na rabotata, navikite i tradicijata vo ishranata,
a seto toa pridru‘eno so slo‘enite degenerativni procesi
koi gi nosi starosta i niza bolesti, glavno hroni~ni, koi gi
sledat lu|eto od ovaa vozrast.
Golem broj stru~waci koi se zanimavaat so problemite na
pravilnata ishrana na starite lica smetaat deka e mnogu te{ko
da se dadat op{ti - edinstveni normi i standardi za ishrana,
koga stanuva zbor za ishrana na lica vo poizminati godini, i
toa osobeno nad 70 god. Poradi site ovie specifi~nosti,
predlo‘enite normi i standardi se orientacioni i mo‘at da
se koristat, odnosno korigiraat, vo zavisnost od individualnite potrebi za hrana, {to se rezultat na op{tata zdravstvena
sostojba na liceto.
PREHRANBEN STANDARD ZA PLANIRAWE ISHRANA
NA STARI LICA - DNEVNI POTREBI
HRANLIVI I ZA[TITNI MATERII
energetska vrednost,kCal
vkupni belkovini, g od koi
od animalno poteklo, g
vkupni masti, g
jagleni hidrati, g
celuloza, g
vitamin “A”, IE
[email protected]
@ENI
2000 - 2250
75 - 83
38 - 42
65 - 70
265 - 307
10 - 15
5000
1800 - 2000
66 - 75
33 - 38
60 - 65
236 - 265
10 - 15
5000
vitamin “B1”, mg
vitamin “B2”, mg
vitamin “C”, mg
kalcium, mg
‘elezo, mg
1,4 - 1,7
1,6 - 1,8
75
800
10
1,3 - 1,5
1,6 - 1,8
75
800
12
Za da se obezbedi dadeniot prehranben standard za ma‘i i
‘eni, toj treba da se pretvori vo planirna ishrana na starite
lica, i toa dnevno, odnosno nedelno, a toa zna~i sostavuvawe
lista na jadewa dadena preku sledniot primer.
LISTA NA JADEWA ZA 5 DENA
DENOVI
POJADOK
I [email protected]
RU^EK
II [email protected]
VE^ERA
PRV
sirewe,
vareno jajce, leb, mleko
belo kafe
pr‘ena riba so
pire i oriz, salata - cveklo, leb
ovo{je
tele{kapile{ka
~orba, salata
korni{oni,
leb
VTOR
pile{ka
pa{teta,
maslinki,
leb, ~aj
sok od
domati
supa od koski,
musaka od kompiri (praz, crn
patlixan), salata od zelka so
morkov, leb
sok
(ovo{je)
gratinirani testenini, jogurt
TRET
margarin,
marmalad,
leb, mleko
xus
tav~e grav, ‘iva
tur{ija, ovo{je,
leb
sutlija{
pr‘ena urda so jajca,
kompot, leb
^ETVRTI
salama,
ka{kaval,
leb, ~aj
belo
kafe
supa od koski
so zelen~uk, sarma od zelka, piperka, leb
alva od
griz
banica so
praz, jogurt
PETTI
palenta so
sirewe, jogurt
kakao so
mleko
supa od pile{ko, pile{ko meso
so oriz, me{ana
salata, leb
ovo{je
ajvar, sirewe, kompot,
leb
Za da se zadovolat potrebite od kalorii, hranlivi i za{titni
materii, ishranata mora da bide pravilno kombinirana so
u~estvo na {to pove}e prehranbeni proizvodi. Vakvoto planirawe na ishranata se dol‘i na faktot {to nieden prehranben
proizvod ne gi sodr‘i site hranlivi i za{titni materii
vo potrebnite koli~ini. Zaradi toa e mnogu va‘no ishranata
da se planira so {to e mo‘no pove}e prehranbeni proizvodi.
Pri pravilen izbor na hrana, od golema pomo{ e krugot na
ishranata. Toj gi deli proizvodite na razli~ni po golemina
grupi, a dnevnata ishrana treba da bide sostavena od {to e
mo‘no pove}e proizvodi od site 7 grupi. Najdobro e ovie
proizvodi da se planiraat vo 4-5 obroci, a pome|u niv da se
planiraat napitoci siroma{ni so energija ili ovo{je.
Grupata mleko i
mle~ni proizvodi se proizvodi na
kvalitetni hranlivi i za{titni
materii, i toa so
polnovredni belkovini i mineralni materii i del
od vitamini. Mineralot kalcium
vo najgolemi koli~ini e sodr‘an vo mlekoto i mle~nite proizvodi. Kalciumot
e va‘en za da ostanat koskite stabilni i neo{teteni vo
starosta. Ovaa grupa proizvodi ima zna~ajna i {iroka upotreba
vo ishranata na vozrasnite.
Sovet
Sekojdnevno da se konsumira mleko, jogurt i soodvetna koli~ina
mle~ni proizvodi (sirewe, ka{kaval, urda, pavlaka, topeni sirewa,
mle~ni ovo{ni napitoci). Koli~inata na mle~nite napitoci e od 300
do 500 ml., a na mle~nite proizvodi
od 50 do 80 g, a mo‘e i pove}e, {to }e
zavisi od individualnata potreba na
organizmot. Sekoga{ treba da se dava
prednost na nemaslenoto sirewe, urdata i drugite ponemasleni
mle~ni proizvodi.
Grupa meso, prerabotki od meso, riba, jajca i dive~ - Site
proizvodi od ovaa grupa sodr‘at biolo{ki vredni belkovini,
vitamini i mineralni materii.
Kaj mesoto i ribite postojat
razli~ni vidovi koi se bogati
i siroma{ni so masti.
Najgolemiot del od mastite se krie vo mesnite
proizvodi (kolbasi,
salami, konzervi i sl.). Zatoa se prepora~uvaat nemasleni mesa
(june{ko i pile{ko), riba i dive~.
Sovet
Se prepora~uva meso od mladi ‘ivotni i meso od pitom zajak i
dive~. Posebno se korisni pile{koto meso i presnata riba.
Koli~inite meso kako orientacioni normi, treba da se dvi‘at
vo supi - ~orbi od 25 do 50 g, po konsument, a vo glavnite jadewa
- mesoto da se dozira od 80 do100 g, presna riba od 100 do150
g. Treba da se izbegnuva solena i pu{ena riba. Pile{koto meso
se prepora~uva od 120 do130 g na jadewe.
Starite lica imaat problemi so xvakaweto i zatoa se prepora~uva meko, sitno iseckano meso, meso od pile, dive~ i sl. Se
prepora~uvaat 3-4 jajca nedelno, i toa: vareno ili omlet, vo
drugi jadewa, kako i vo deserti, kola~i i dr.
Grupata masti - nevidlivi - vrzani masti vo mesoto, mesnite
proizvodi, sireweto i dr. i vidlivi: svinska mast, maslo,
puter, margarin i dr. Mastite i maslata imaat najgolema energetska vrednost, sodr‘at neophodni masleni kiselini koi se
va‘ni za mozo~nite funkcii i za razmenata na mastite. So
niv mora da se bide pretpazliv kako vo doziraweto taka i so
vidot na mastite.
Sovet
Da se koristat rastitelni masti, i toa po mo‘nost nerafinirani koi se bogati so lecitin. Doziraweto na masloto treba
da bide od 5 do10 g po porcija, bez zapr{ka, odnosno direktno
da se stava vo jadeweto, kako {to se pravi vo salatite. Puterot
i margarinot ne treba da se zagrevaat - pr‘at.
Grupata zelen~uk i prerabotki e snabdena so hranlivi materii so niska energetska vrednost, no bogati so mineralni
materii i vitamini, jagleni hidrati i celuloza, kako i
belkovini od rastitelno poteklo (grav, gra{ok, soja i sl.).
Sovet
Upotreba na surovi i vareni zelen~uci. Posebno se va‘ni vo
vid na salati, predjadewa isl. Generalna preporaka e - starite
lica da konsumiraat zelen~uk sekoj den, i toa kako vo supi ~orbi, variva, taka i vo salati. Ovoj vid prehranbeni proizvodi
ne smee da se zameni so prehranbenite proizvodi od drugite
grupi. Ograni~uvawe mo‘e da ima po sovet na lekar.
Grupata ovo{je i prerabotki od ovo{je ima ogromno zna~ewe
vo ishranata na starite lu|e. Ovo{jeto e bogato so ovo{en {e}er, vitamini rastvorlivi vo voda, bioelementi, pektini,
organski kiselini i eteri~ni masla. Toa e izvor na monosaharidi: fruktoza, glikoza, koi lesno se iskoristuvaat od
organizmot. Prete‘no imaat alkalno dejstvo. Konzerviranite
proizvodi od ovo{je, isto taka, se prepora~livi vo ishranata
na starite, i toa vo vid na sokovi, kompoti, marmaladi, xemovi
i sl.
Sovet
Ovo{jeto treba sekoj den da se konsumira sve‘o i konzervirano, i toa kako me|u obrok taka i kako desert, {to zavisi
od individualnite naviki i potrebi na sekoj konsument.
Grupata ‘itni proizvodi e prisutna vo vid na leb, pe~iva,
oriz, testenini i sl. koi se bogati so jagleni hidrati,
rastitelni belkovini, vitamini,
minerali i celuloza.
Sovet
Se prepora~uva konsumirawe
leb od polno zrno - crn ili polu crn
leb, pe~iva od isto bra{no, nepoliran oriz, ‘ito i sl. Dobri
kombinacii se razli~nite vidovi leb so p~eni~no, p~enkarno,
r'‘ano, ovesno bra{no, koi se prisutni na na{iot pazar.
[e}eri i prerabotki od {e}eri, grupa vo koja spa|aat obi~en
{e}er, marmalad, med, xem i sl. Site ovie proizvodi se
omileni na starite lica. Tie se koristat kako dodatok na
napitocite: kafe, ~aj, mleko i dr., a kako namazi naj~esto se
upotrebuvaat pri pojadocite, a poretko pri ve~erite.
Sovet
Potro{uva~kata na obi~niot {e}er treba da se svede na
najmala koli~ina ili da se zameni so med, odnosno drug ovo{en,
priroden {e}er, sirup i sl.
Napitoci - Site napitoci dobieni od ovo{je, zelen~ukot,
mineralnite vodi (preporaka na lekar), mo‘at da se koristat
bez ograni~uvawe. Gaziranite napitoci treba da se koristat
vo ograni~eni koli~ini. ^ajot i kafeto mo‘at da se koristat
vo ograni~eni koli~ini, {to e vo zavisnost od individualnata
navika i tradicija na konsumentot. Alkoholot vo vid na pijalak
treba da bide ograni~en, a ne zabranet.
Energetskata vrednost na hranata se dobiva od:
jagleni hidrati
belkovini
masti
1 g = 4,1 kCal
1 g = 4,1 kCal
1 g = 9,3 kCal
(1 kCal = 4,18 kilo xuli)
[email protected] NA ISHRANA
Najracionalen re‘im na ishrana na starite lica e rastojanieto
na vremeto pome|u dve jadewa da bide od 4 do 5 ~asa. Vakov
re‘im se postignuva koga hranata se konsumira ~etiri pati
dnevno.
PREHRANBENI PROIZVODI RASPOREDENI PO GRUPI
SPORED ZASTAPENOSTA NA SOSTOJKITE
GRUPI
PREHRANBENI PROIZVODI
KARAKTERISTIKI
I
mleko i prerabotki od mleko
nositeli na belkovini, kalcium, vitamin B2,
sodr‘i i drugi vitamini i minerali pomali
koli~ini
II
meso, prerabotki od meso, ribi,
iznutrici, jajca, grav, le}a, gra{ok,
bademi, kikiritki, le{nici, orevi
nositeli na belkovini, vitamini od B-grupa,
‘elezo i dr.
III
‘itarici, bra{no, testenini, leb
nositeli na vitamini od
B-grupa i jagleni hidrati
IV
puter, margarin (zbogaten so
vitamini A i D), maslo
sodr‘at vitamin A i D, bogati so kalorii,
koi poteknuvaat od masti
V
{e}er, med, xem, marmaladi
sodr‘at jagleni hidrati vo koncentriran oblik
VI
limoni, portokali, domati, zelka,
piperki, {ipki, magdonos
sodr‘i vitamin C, a i drugi vitamini i
mineralni soli
VII
karfiol, krastavici, kompir,
ovozmo‘uvaat raznovidnost na ishranata,
p~enka, kisela zelka, modar patlixan, a sodr‘at razni za{titni
rotkvi, celer, cveklo, luk,
(vitamini i minerali) i energetski materii
banani, praski, smokvi, grozje,
jabolka, kru{i, slivi, diwi,
jagodesto ovo{je, kajsii
TABELA
Sostav i energetska vrednost na proizvodite za ishrana
(vrednostite se odnesuvaat na 100 g neto - is~isteni
proizvodi
Vid proizvodi
Vk. bel- Masti
kovini
g
g
Jagleni
hidrati
g
Celuloza
g
kCal
0,4
0,4
1,2
0,4
0,3
3,3
0,4
1,0
0,6
-
-
156
149
350
204
160
166
168
229
167
130
119
116
88
116
199
335
713
524
232
Meso i mesni proizvodi
govedsko meso
tele{ko meso
svinsko meso
ov~o meso
jagne{ko meso
meso od zajak
meso od koko{ka
jazik (govedski,tele{ki)
srce - tele{ko
drob - tele{ki
bubrezi
slezina
tele{ki drob
tele{ki mozok
svinska glava i noze
{unka
slanina (suva)
doma{ni kolbasi
govedski kolbasi
19,6
20,5
15,2
9,8
21,0
21,6
19,3
15,7
17,6
19,9
18,4
17,8
15,2
19,0
23,0
25,0
9,0
23,9
21,7
7,8
6,8
31,0
17,1
8,0
8,6
9,3
17,6
10,1
3,7
4,5
4,2
2,5
8,6
11,3
25,0
72,8
45,9
15,4
salama
kremvir{li
ximirinki
riba (krap)
sardina (konzerva)
pa{teta
27,8
12,0
13,4
16,7
23,9
16,0
48,4
13,0
71,2
8,7
14,4
35,9
1,3
-
-
564
170
713
149
237
410
Mleko i mle~ni proizvodi
kravjo mleko
ov~o mleko
kozjo mleko
matenica
jogurt
kravjo sirewe
zdenka - sirewe
ov~o sirewe
ka{kaval
urda
kiselo mleko
kajmak
mleko vo prav
jajca od koko{ka
belka - 15,5 g
‘ol~ka - 29,5 g
jajce vo prav
3,4
3,6
3,8
3,7
3,3
17,0
26,4
27,5
25,6
19,0
3,3
2,0
33,5
5,6
3,8
2,5
45,4
3,6
3,9
4,5
0,7
3,1
1,2
26,9
28,0
31,0
0,8
3,3
20,0
1,6
5,3
4,9
32,9
4,8
4,7
3,8
3,7
2,7
4,0
1,6
1,7
1,5
4,2
50,0
0,3
0,2
0,1
-
-
67
70
73
37
53
98
355
370
390
91
64
204
357
74
16
58
557
0,3
0,1
0,5
0,5
0,5
0,6
-
99,5
97,0
98,5
97,2
84,5
77,0
99,5
0,1
0,1
0,4
-
-
925
903
915
906
791
716
925
75,9
54,1
75,9
34,0
5,5
62,0
74,0
79,0
75,7
0,7
1,4
1,4
3,3
0,4
1,5
0,4
-
357
390
351
455
101
361
350
360
349
Masti
svinska mast
maslo-kravjo
govedski loj
ov~i loj
margarin
puter
zejtin
@itarici i nivni prerabotki
oriz
ovesni jatki
griz
soino bra{no
kvasec
p~eni~no bra{no
'r`eno bra{no
bra{no od oriz
bra{no od kompiri
7,5
14,2
9,4
34,0
16,2
12,5
8,0
7,4
8,5
1,6
7,4
0,2
19,0
1,3
6,0
1,5
0,7
0,4
puding
8,8
polubel leb
7,4
me{an leb (od 'r` i p~enica) 7,5
keksi
8,6
dvopek
9,9
makaroni, jufki
12,9
testenini so jajca 14,2
proso
10,5
ka{a od ja~men
11,0
0,4
0,4
0,3
10,4
2,6
0,7
2,4
4,3
1,8
71,6
49,0
51,8
66,7
75,5
76,5
68,7
68,0
63,9
0,6
1,0
0,4
0,3
0,1
0,3
0,5
3,2
3,4
345
235
246
405
374
373
362
362
332
25,0
6,7
23,8
2,5
23,7
2,0
2,5
1,3
1,3
1,9
1,3
2,8
2,3
2,4
1,4
1,7
0,7
1,2
1,2
1,2
1,1
0,7
1,2
1,0
3,9
0,3
0,8
9,3
41,7
1,0
0,4
1,4
0,2
1,7
0,2
0,2
0,2
0,1
0,9
0,1
0,3
0,3
0,2
0,2
0,2
0,2
0,3
0,2
0,2
0,2
0,2
0,2
0,3
0,9
0,2
1,5
1,7
54,9
16,2
55,7
6,5
47,3
20,9
5,9
3,7
6,8
8,4
9,4
6,5
1,8
3,2
4,0
4,8
2,0
5,6
4,4
4,1
2,3
1,5
4,4
3,1
9,1
1,9
8,0
61,4
30,8
1,7
0,2
1,2
1,5
4,3
0,4
1,1
0,9
1,0
0,7
0,8
1,2
0,7
1,0
1,0
0,3
0,7
1,4
1,5
0,9
0,5
1,4
0,5
1,5
2,4
1,0
9,4
337
98
339
38
307
96
36
22
34
43
44
41
20
25
24
28
12
31
25
28
15
11
25
20
61
9
38
304
313
0,3
0,4
0,8
0,5
0,4
0,1
0,2
12,9
13,5
6,4
10,2
1,0
1,4
0,3
2,4
58
57
30
45
Zelen~uk
le}a
gra{ok (zelen)
gra{ok (suv)
boranija
grav
kompiri
keleraba
celer
cveklo
trupka
kromid
praz
spana}
karfiol
keq
zelka
krastavici
tikvi~ki
piperki zeleni
piperki crveni
kisela zelka
kiseli krastavici
kiseli piperki
domati
luk
ren
morkovi
kompiri (suvi)
suvi piperki
Ovo{je
jabolka
kru{i
diwa
duwi
cre{i
kajsii
sve‘i slivi
praski
suvi slivi
grozje
bademi (suvi)
lubenici
borovinki
kosteni
orevi bez lu{pa
urmi
le{nici
portokali
limoni
kapini
ribizli
jagodi
smokvi (sve‘i)
smokvi (suvi)
kikiritki (pe~eni)
ananas
suvo grozje
banani
malini
1,1
1,0
0,8
0,5
2,3
0,7
18,6
0,5
0,6
2,7
11,5
2,2
12,0
0,9
0,9
1,2
1,4
1,3
1,4
3,3
26,9
0,4
1,6
1,2
1,4
0,5
0,1
0,1
0,6
0,4
54,1
0,2
0,6
1,5
52,5
0,6
56,5
0,2
0,6
1,0
0,4
0,5
44,2
0,2
1,2
0,2
0,6
12,6
16,2
16,8
12,0
61,7
13,5
4,3
5,8
12,9
24,8
11,0
65,7
6,0
9,8
5,5
10,4
11,8
8,0
17,5
58,8
23,6
13,7
66,2
19,8
6,8
0,3
0,6
0,6
0,5
2,6
0,3
1,5
6,8
2,1
2,3
3,0
0,5
0,4
4,1
2,4
1,3
1,2
5,6
8,1
0,5
0,9
0,5
3,0
61
51
72
56
268
62
597
28
61
168
580
284
599
45
32
57
58
43
77
254
559
52
289
88
33
0,3
0,1
15,0
27,3
34,5
23,8
24,2
97,5
65,8
81,0
96,9
73,0
61,5
53,1
9,4
38,2
1,0
0,7
1,8
0,4
4,3
-
400
274
332
398
451
534
575
293
451
[e}er i koncentrati
{e}er
marmalad - xem
0,5
med priroden
ovo{ni bonboni
0,3
~okoladni bonboni 3,0
~okolado za gotvewe 6,5
~okolado mle~no
8,9
kakao
8,0
eurokrem
7,5
Po~ituvani potro{uva~i!
Imaj}i predvid deka ishranata na starite licata e zna~ajna i
slo‘ena, Organizacijata na potro{uva~ite na Makedonija ve
povikuva na zaedni~ka sorabotka, razgovori, sugestii i novi
re{enija koi }e dovedat do nejzino unapreduvawe.
Potro{uva~i!
Vo ramkite na aktivnostite na OPM se davaat i
specijalisti~ki soveti od oblasta na ishranata, (sekoj
~etvrtok od 14 do 16~asot) od strana na eksperti za
soodvetnata oblast. Sovetuvawata se odr`uvaat so
prethodno zaka`uvawe na tel. 091 212-440 i se odr`uvaat vo prostoriite na OPM vo Skopje. Po potreba sovetuvawata mo`at da se zaka`at i vo drugite sovetodavni
biroa.
Sovetodavno biro – Bitola
Organizacija na
ul. “Bra}a Mingovi” br.5
potro{uva~ite na
97000 Bitola
Makedonija- Centrala
tel/fah 097 228-246
ul.”Vodwanska”b.b. 91000
Skopje P.fah 150
Sovetodavno biro – Ohrid
tel/fah. 113-265
Ul.’’Dimitar Vlahov’’ br. 48
Sovetodavno biro – Skopje 96000 Ohrid
tel./fah 096 33-308
ul.”Vodwanska”b.b.
(ponedelnik i ~etvrtok
91000 Skopje
od 16, 00 - 18, 00 ~asot)
tel.212-440
Sovetodavno biro – [tip
ul. “Mar{al Tito” bb
92 000 [tip
tel/fah 092 385-592
Dokolku ste o{teteni od odredeni proizvodi ili uslugi ,
obratetete ni se ! Sekoj raboten den od 08 do 15 ~asot!
]e se obideme da vi pomogneme.
Izdanieto go pomogna PHARE - LIEN proektot
"Utvrduvawe na sostojbata so ishrana na stari lica vo
Republika Makedonija i edukacija na ovaa socijalna
grupa vo sferata na pravilnata ishrana#
Podgotvile:
Kal~o Mitev, Lidija \or|ievska
Konsultant:
d-r Berislav Kostov gerontolog
Lektor:
Natalija Glinska-Ristova
Izdava~:
Organizacija na potro{uva~ite na Makedonija
Adresa:
ul. "Vodwanska# b. b. p. fah 150, 91000, Skopje,
Tel./faks 113-265; tel. 212-440;
Download

Ishrana na Stari Lica (MAKEDONSK