Udruženje građana
Novosadska biciklistička inicijativa
Tekelijina 1
Novi Sad
Predlozi za izmene i dopune
Zakona o bezbednosti
saobraćaja na putevima: biciklisti
Novi Sad, januar 2012.
NSBI – Predlozi za izmene i dopune Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima: biciklisti
Sadržaj
I Uvod 3
II Terminologija 4
III Pravila kretanja u saobraćaju za bicikliste 6
a)
b)
c)
d)
Uopšteno o radnjama kretanja na kolovozu 6
Odstupanje od pravila u slučaju vanrednih okolnosti 6
Zajedničko korišćenje površina 7
Uzrast vozača i korišćenje pojedinih površina 8
IV Sportske manifestacije, priredbe i javni skupovi 8
V Zaključak 9
2
NSBI – Predlozi za izmene i dopune Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima: biciklisti
I Uvod
Od proleća 2012. godine Novosadska biciklistička inicijativa (NSBI) započela je sa intenzivnim
akcijama i aktivnostima u oblasti unapreĎenja urbanog biciklizma. Akcije koje smo sproveli,
dogaĎaji koje smo organizovali ili čijoj smo organizaciji doprineli, kontakti i razmene iskustava
kako sa drugim organizacijama i pojedincima u zemlji i inostranstvu tako i sa institucijama,
omogućili su nam da upoznamo probleme biciklista iz različitih uglova.
Smatramo da je u pravnoj regulativi kojom se propisuje ponašanje učesnika u saobraćaju
neophodno sistemski preispitati položaj biciklista, bicikla i električnog bicikla kao vozila, ali i
postojeće saobraćajne signalizacije i režima saobraćaja kojima je kretanje biciklista i postupanje
drugih učesnika prema biciklistima uslovljeno. U tom smislu ćemo se ovom prilikom delimično
osvrnuti i na neke druge pravne akte koji su tematski ili hijerarhijski srodni ili povezani sa
Zakonom o bezbednosti saobraćaja na putevima.
U izradi ovog predloga su učestvovali u ime NSBI: Marko Trifković, Vladimir Mrkajić, Aleksandar
Bede, Slobodan Acketa, Danijel Radvanji i Jelena Štula. Za sugestije koje su značajno
doprinele sagledavanju i razumevanju problema režima saobraćaja i saobraćajne signalizacije
namenjene biciklistima posebno zahvaljujemo Dejanu Stojkoviću (JP Zavod za izgradnju grada,
Novi Sad), a za pitanja od posebnog značaja za profesionalne bicikliste Nebojši Subiću
(Biciklistički savez Vojvodine, Novi Sad).
Od naročitog značaja za sagledavanje problema bili su sledeći dokumenti: članak Cycling
friendly regulations for sustainable cities (Pardo, 2009), stručni rad “Mogućnost obeležavanja
staza za bicikliste na trotoarima i pešačkim stazama” (Stojković, Alimpić, 2011), kao i
Saobraćajna studija grada Novog Sada sa dinamikom ureĎenja saobraćaja – NOSTRAM,
Knjiga 5: Biciklistički saobraćaj (2009).
TakoĎe zahvaljujemo beogradskoj Upravi za saobraćaj i puteve i udruženjima (naročito Ciklo
Svet Srbija), klubovima i Biciklističkom savezu Srbije koji su nas obavestili o mogućnosti da
doprinesemo svojim predlozima kvalitativnom pomaku u pravnoj regulativi koja se odnosi na
bicikliste.
U trenutku pisanja ovog predloga, na pravnoj snazi je Zakon o bezbednosti saobraćaja na
putevima - ZOBS (Sl. glasnik RS, br. 41/2009, 53/2010 i 101/2011).
3
NSBI – Predlozi za izmene i dopune Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima: biciklisti
II Terminologija
Nomotehničkim rešenjem prihvaćenim u ZOBS, u članu 7 su definisana značenja izraza
korišćenih u zakonu. Od naročitog značaja za biciklistički saobraćaj su sledeći izrazi:
Član 7, stav 1:
tačka 13:
biciklistička traka je saobraćajna traka namenjena isključivo za saobraćaj bicikala, mopeda i
lakih tricikala
tačka 26:
biciklistička staza je put namenjen isključivo za kretanje bicikala
tačka 32:
bicikl je vozilo sa najmanje dva točka koje se pokreće snagom vozača, odnosno putnika, koja
se pomoću pedala ili ručica prenosi na točak, odnosno točkove
U pogledu navedenih pojmova bismo skrenuli pažnju na terminološku neusaglašenost sa
drugim srodnim zakonima odnosno podzakonskim aktima, kao i na neprecizno definisanje
pojmova:
1. Zakon o javnim putevima (ZJP) ne poznaje pojam „biciklistička traka“, te bi takav
pojam trebalo ubaciti u pomenuti zakon (jer se u pogledu infrastrukture ZOBS svakako
oslanja na navedeni zakon)
2. ZJP biciklističku stazu definiše kao „saobraćajnu površinu obeležena propisanim
saobraćajnim znakom, namenjena za saobraćaj bicikala i bicikala sa motorom; (član 2,
stav 1, tačka 8).
3. Pravilnikom o podeli motornih i priključnih vozila i tehničkim uslovima za vozila u
saobraćaju na putevima (Sl. glasnik RS br. 40/2012 i 102/2012) odreĎena je posebna
kategorija vozila koju ZOBS ne prepoznaje u kategoriji K: “Vrsta K3 - jeste vozilo sa
pogonom na pedale sa dodatnim električnim motorom čija je najveća snaga manja od
0,25 kW i najveća konstruktivna brzina manja od 25 km/h, a koje nije deklarisano kao
vozila vrste L1“. U navedenom pravilniku posebno su odvojene kategorije K2 i K3,
odnosno bicikl i bicikl sa dopunskim električnim pogonom (u evropskoj regulativi:
električni bicikl, e-bicikl ili pedalek).
4
NSBI – Predlozi za izmene i dopune Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima: biciklisti
U pogledu navedenih zapažanja predlažemo sledeće:
1. Jednoobrazno implementiranje pojmova iz ZOBS u ZJP, jer postojeća zakonska
definicija u ZOBS u potpunosti sadržinski odgovara ovom propisu (regulisanje pravnog
položaja javnih puteva, uslova i načina upravljanja, zaštite i održavanja javnih puteva,
izvora i načina finansiranja javnih puteva, posebni uslovi za izgradnju i rekonstrukciju
javnih puteva);
2. Unošenje novog pojma u ZOBS: električni bicikl, e-bicikl ili pedalek, sa sledećim
sadržajem:
električni bicikl je vozilo sa pogonom na pedale sa dodatnim električnim motorom čija je
najveća snaga manja od 0,25kW i najveća konstruktivna brzina manja od 25 km/h, a koje nije
deklarisano kao moped
TakoĎe bismo skrenuli pažnju i na terminološku nedorečenost i pravnu prazninu u
pogledu učestvovanja biciklista u saobraćaju na pešačkim prelazima gde postoji obeleženi
produžetak biciklističke staze na pešačkom ostrvu; u članu 66 ZOBS (stav 1, tačka 1)
saobraćajna površina namenjena prelazu biciklista preko kolovoza naziva se “prelaz biciklističke
staze preko kolovoza”.
U skladu sa tim sugerišemo mogućnost uvoĎenja novih pojmova kojima bi se definisala
funkcija ovih površina, te sugerišemo i implementaciju ovih pojmova u ZJP. Ova površina se
može deklarisati na sledeći način:
ostrvo za bicikliste je obeleženi deo kolovoza koji je odreĎen za privremeno zadržavanje
biciklista koji koriste biciklistički prelaz
biciklistički prelaz je označeni deo kolovoza namenjen prelasku biciklista preko kolovoza, na
mestu postojanja biciklističke staze
Smatramo da je uvoĎenje ovih pojmova u infrastrukturnu i saobraćajnu regulativu
(ZOBS, ZJP i ostale akte) ne samo poželjno, već i neophodno, jer su u pitanju saobraćajne
površine posebne namene koje nisu dovoljno precizno ili uopšte zakonom regulisane. U praksi
smo se susreli sa slučajevima da pojedini biciklisti iz drugih gradova koji su posećivali Novi Sad
nisu znali da je obeležen produžetak biciklističke staze uz pešački prelaz, odnosno biciklistički
prelaz, te skrećemo pažnju da je neophodno i adekvatno obeležavanje ovih površina.
Primetili smo da postoji praksa i mogućnost na pojedinim mestima obeležavanja
površina namenjenim kretanju biciklista bez posebnog fizičkog odvajanja od površina
namenjenim pešacima (trotoari). Ovoj potrebi je takoĎe neophodno dati ispravnu zakonsku
definiciju, jer u pitanju nisu ni biciklističke staze (posebno izgraĎene površine) ni biciklističke
trake (delovi kolovoza), već delovi trotoara. U tom smislu bi bilo korisno napraviti osnovnu
5
NSBI – Predlozi za izmene i dopune Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima: biciklisti
terminološku formulaciju koja bi se koristila kao polazna pravna osnova za dalju tehničku
razradu, a ujedno i napraviti jasnu distinkciju u terminologiji, pa tako:
trotoarska biciklistička traka je posebno označeni deo trotoara namenjen isključivo
saobraćaju bicikala
kolovozna biciklistička traka saobraćajna traka namenjena isključivo za saobraćaj bicikala,
mopeda i lakih tricikala
III Pravila kretanja u saobraćaju za bicikliste
a) Uopšteno o radnjama kretanja na kolovozu
U pravnoj praksi postoje neujednačena tumačenja i shvatanja u pogledu kretanja biciklista
kolovozom. Značajan broj institucija (policija prvenstveno) smatra da je biciklistima dozvoljeno
isključivo pravolinijsko kretanje do 1 metar uz desnu ivicu kolovoza odnosno puta, odnosno u
smeru kretanja saobraćaja. Mi se ne slažemo sa ovim mišljenjem, jer smatramo da se bicikl kao
vozilo – učesnik u saobraćaju, ne kreće samo pravolinijski, odnosno da vrši i druge radnje
učestvovanja vozila u saobraćaju: radnju skretanja, preticanja, obilaženja i slično, te da se u tom
slučaju usled nedostatka posebnih normi kojima se reguliše način kretanja bicikala odnosno
biciklista, koriste opšte norme za obavljanje ranije navedenih radnji.
Smatramo da bi radi veće pravne sigurnosti, ujednačavanja prakse, te pojašnjenja licima
koja su pravni laici, kao i učesnici u saobraćaju (naročito u pogledu biciklista) trebalo uneti u
ZOBS odredbu kojom se ukazuje na ovo, odnosno da se član 40 koji se odnosi na kretanje
biciklista, a koji glasi:
Za vožnju bicikla, gde ne postoji posebna staza, odnosno traka, sme da se koristi kolovoz u
širini od najviše jedan metar od desne ivice kolovoza.
proširi dodatnim stavom radi jasnijeg tumačenja:
Izuzetno, u slučajevima vršenja radnji skretanja, polukružnog okretanja, mimoilaženja, te
preticanja i obilaženja, vozač bicikla vrši navedene radnje primenjujući opšta pravila saobraćaja.
b) Odstupanje od pravila u slučaju vanrednih okolnosti
U Novom Sadu je primećeno da prilikom snežnih padavina u toku zime, zimske službe ne
uklanjaju sneg sa biciklističkih staza (naprotiv, biciklističke staze se koriste čak i kao
“odlagalište” snega sa drugih površina uključujući i parkinge za automobile). Biciklističke trake, s
obzirom da se nalaze uz ivicu kolovoza postaju ispunjene snegom i neprohodne. U tom smislu
6
NSBI – Predlozi za izmene i dopune Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima: biciklisti
meĎu biciklistima se povela polemika da li biciklista koji je onemogućen da koristi biciklističku
stazu (koja nesumnjivo postoji) ima pravo da koristi u ovakvoj situaciju kolovoz u skladu sa
propisima kojima se ureĎuje kretanje biciklista u redovnom sobraćaju (bez biciklističke staze).
Značajan broj biciklista zastupa stav da je ovo jedino i logično, dok se postavlja opravdano
pitanje da li je ovo postupanje u kranjoj nuždi. Identično pitanje se odnosi i na slučajeve radova
kojima su zahvaćene biciklističke staze. Kako bi se izbegle slične polemike, pa i dileme u
pravnoj praksi, predlažemo da se u ZOBS unese odredba kojom bi se definisalo odstupanje od
dužnosti bicikliste da se kreće biciklističkom stazom, odnosno trakom, u okolnostima koje
onemogućavaju njeno korišćenje. Smatramo da bi ovakvo rešenje uvažilo situaciju na terenu sa
kojom se neretko susreću biciklisti.
c) Zajedničko korišćenje površina
U praksi je primećeno da se pojedine saobraćajne površine spontano koriste zajednički –
njima saobraćaju i biciklisti i pešaci (usled male frekventnosti ne dolazi do konflikta ove dve
grupe učesnika u saobraćaju). Ova situacija se ne odnosi ekskluzivno na pešačke staze i
trotoare, već i na biciklističke staze. Smatramo da je neophodno otvoriti debatu na ovu temu, uz
konsultaciju sa stručnim licima i uvažavanje uporednih iskustava iz zajednica koje imaju
razvijenu biciklističku kulturu i kompatibilnost u pogledu pravnog sistema (Danska, Holandija,
Nemačka). Delikatnost ovog pitanja je naročito vidljiva u pogledu odreĎivanja maksimalne
dozvoljene brzine biciklista na ovakvim površinama, frekventnosti korisnika ovih površina kao
parametra odreĎivanja režima korišćenja i sl. Pitanje obeležavanja biciklistističkih staza na
trotoarima je takoĎe tesno povezano sa ovim.
Pitanje prava pristupa pešačkim zonama je najbolji primer problema zajedničkog korišćenja
površina. U pojedinim mestima je praksa pokazala da biciklisti (uglavnom bez incidenata)
prolaze kroz pešačku zonu koristeći je kao “bezbednu rutu”, kao i da pravljenje biciklističkih
koridora nailazi na veliko odobravanje zajednice. Iako je pravljenje biciklističkih koridora kroz
pešačku zonu pravnologički gledano legalna akcija lokalne samouprave (ukoliko ima pravo da
odluči o tome šta je pešačka zona, tim pre ima pravo da odluči koji deo ulice nije), smatramo da
bi zakonski kompromis u ovom pravcu (kretanja bicikala u pešačkoj zoni) doprineo većim
mogućnostima i kvalitetnijem projektovanju saobraćaja.
Vrlo uspešan primer koridora je demonstriran u Novom Sadu na potezu ulica Njegoševa –
Modena, gde je biciklistima dozvoljen prolaz brzinom kretanja pešaka, što je povećalo
bezbednost biciklista, jer ih je isključilo iz učešća u saobraćaju na vrlo prometnom Bulevaru
Mihajla Pupina, a ujedno je povećalo i dostupnost sadržaja u centru grada, što opredeljuje
graĎane za odlazak u grad biciklom. Dodatni argument za razmišljanje je činjenica da je u
skladu sa članom 88, stav 2 važećeg ZOBS dozvoljeno upravljanje biciklom deci od 9 do 18
godina, dok recimo nije dozvoljeno saobraćanje biciklom na pomenutoj površini licu starosti 70
godina, za koje svakako ne možemo očekivati toliko dinamično ponašanje na biciklu.
7
NSBI – Predlozi za izmene i dopune Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima: biciklisti
d) Uzrast vozača i korišćenje pojedinih površina
Da bi se biciklistička zajednica održavala, odnosno povećavala, smatramo da je neophodno
omogućavati od malih nogu upoznavanje sa vožnjom bicikala i učešće u saobraćaju mladim
biciklistima. U manjim sredinama, pogotovo ruralnog tipa, gde je uobičajeno da deca voze
bicikle po ulicama u vrlo ranom uzrastu i gde ne postoji posebna biciklistička infrastuktura,
opravdano je postaviti pitanje da li je uzrast od 12 godina zaista primeren kao limit za
ograničavanje u smislu učešća biciklista na javnim putevima. Primer nefunkcionalnosti ove
odredbe naročito se može videti u manjim mestima u kojima biciklistička populacija ima
značajno učešće u saobraćaju (npr. Bačka Palanka).
IV Sportske manifestacije, priredbe i javni skupovi
Prilikom organizovanja grupnih vožnji u Novom Sadu, naša organizacija se prvobitno
susrela sa problemima u pogledu mogućnosti prijavljivanja skupa.
Naime, u glavi V – Sportske i druge priredbe na putu, ostavljena je vrlo široka
mogućnost tumačenja šta predstavlja grupna vožnja biciklista. Pa tako, pri prvobitnoj prijavi
grupne biciklističke vožnje u Novom Sadu iznet je stav da se radi o “priredbi na putu”, kao i da
se prijava navedenog skupa mora vršiti u skladu sa navedenim propisima. Smatramo da ovakva
nejasnoća ne samo da dovodi do zabuna, već i do mogućeg diskrecionog uskraćivanja
elementarnog prava graĎanima na javno okupljanje. U daljem usmenom obrazloženju navedeno
nam je da ne postoji problem ukoliko se vozi biciklističkim stazama (umesto kolovozom), što
povlači dodatne nelogičnosti – priredba je priredba, biciklistička staza je takoĎe definisana kao
put, pa nije jasno zašto u jednom slučaju važe pravila za priredbu, a u drugom ne.
Stoga smatramo da je neophodno precizirati terminologiju, odnosno sadržaj propisa, u
pravcu razlikovanja “priredbi” i “sportskih manifestacija” od javnih skupova. TakoĎe smatramo
da je pogrešno, pravno neosnovano, pa čak i nelogično uskraćivanje pojedincima (fizičkim
licima) prava organizovanja manifestacija odnosno skupova na putu, ukoliko postoji mogućnost
da se ispune uslovi za to.
Dodatnu nejasnoću uvodi i proširenje zakonskih odredbi sa “sportske i druge priredbe”
na “sportske aktivnosti” na putu, za šta smatramo da nema osnova. Prvo, sportska aktivnost je
izuzetno širok pojam: pa tako, vožnja biciklom na putu je dozvoljena biciklisti koji nije
profesionalni biciklista na treningu, ali je zabranjena profesionalnom biciklisti koji je na treningu.
Ne moramo da napominjemo da je način učešća ovih biciklista u saobraćaju identičan.
MeĎutim, usled važećih zakonskih normi, u slučaju saobraćajne nezgode navedena dva primera
imaće potpuno drugačiji sudski tretman, za šta nema nikakvog osnova.
Smatramo da je neophodno izmenama ZOBS ukazati na to da je održavanje javnih
skupova na kolovozu regulisano posebnim propisom kojim se reguliše održavanje javnih
skupova i javnih skupova u pokretu, kako bi se otklonila nedoumica da li je moguće organizovati
javni skup, odnosno javni skup u pokretu, na putu, odnosno ulici, odnosno kolovozu itd.
8
NSBI – Predlozi za izmene i dopune Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima: biciklisti
V Zaključak
Prilikom sagledavanja važećih propisa, uočeno je više nekonzistentnosti, nedorečenosti i
mogućnosti za poboljšanja. Smatramo da je izuzetno bitno imati u vidu moguće faktičke
situacije na terenu, kao i pravne situacije, potrebe biciklista, kao i ostalih učesnika u saobraćaju.
U komunikaciji sa ostalim učesnicima značajnim za pitanja saobraćajne infrastrukture, uočili
smo da postoje mogućnosti inoviranja, kao i poboljšanja postojećeg zakona. Nadamo se da će
naši predlozi naići na razumevanje i podršku, kao i da ćemo biti u mogućnosti da po potrebi
dodatno doprinesemo adekvatnom prepoznavanju mesta bicikliste u saobraćaju u Srbiji.
Sažetost ovog rada ima za cilj da ukaže samo na osnovne probleme i pravce delovanja,
ali ovom prilikom ujedno želimo i da ukažemo na izuzetnu važnost izmena u ovom zakonu (kao i
srodnim zakonima i podzakonskim aktima) na način na koji bi se saobraćajnim i graĎevinskim
planerima dala mogućnost formiranja usklaĎenog i održivog biciklističkog sistema u srpskim
gradovima. Na taj način najdirektnije bi se doprinelo popularizaciji korišćenja bicikla kao
ekološkog, ekonomskog i zdravstveno korisnog vida prevoza.
9
Download

ovde - Novosadska biciklistička inicijativa