Publikacija
P celarstvo i životna sredina Izdanje povodom
»Festivala meda Novi Sad - 2004«
Izdavac
~ Društvo ggcelara »Jovan Živanovic« Novi Sad
Urednik
Milanka Vorgic
Lektor
Branka Zelic
Tehnicka priprema
Saša Ružicic
Štampa
SZR »Skaut Frulja«, Novi Sad
Tiraž
1000 komada
Papir za knjigu poklonila je
SKUPŠTINA GRADA NOVOG SADA
Besplatan primerak
Mr Nada Plavša
Naucni institut za veterinarstvo "Novi Sad"
BOLESTI PCELA S POSEBNIM
OSVRTOM NA VAROZU I
ZAKONSKA REGULATIVA
Pc ele, kao i ostale domace životinje, podležu
obaveznom pregledu i kontroli zdravstvenog stanja njihovih
zajednica, kako bi se bolesti na vreme uocile i na taj nacin sprecilo
širenje unutar njih, ali i na susedne pcelinjake.
Svako pravno i fizicko lice koje se bavi zdravstvenom
zaštitom, proizvodnjom i prometom životinja dužno je da
primenjuje mere za otkrivanje, sprecavanje, suzbijanje i iskorenjivanje zaraznih bolesti, na nacin i u rokovima koje odredi
mcnistarstvo nadležno za poslove veterinarstva (Naredba o
sprovodenju mera za sprec avanje pojavljivanja i suzbijanja
zaraznih bolesti životinja za 2004. godinu, Službeni glasnik
Republike Srbije, br. 3/2004 ), a u skladu s Odlukom Skupštine
Republike Srbije (Odluka o merama zdravstvene zaštite životinja
u Republici Srbiji za 2002, 2003 i 2004. godinu, Službeni glasnik
Republike Srbije, br. 39/2002).
Kada su u pitanju bolesti pcela, prema Odluci i Naredbi "U promet
mogu da se stave samo zdrave pcelinje zajednice, odno-sno one kod
kojih su sprovedene nare dene di jagnosticke mere i to: - Kuga pcela prilikom otvaranja i zatvaranja pcelinjih zajednica u prolecnom i
jesenjem periodu izvršiti kli-nickn pregled svih dru štava i dostaviti
uzorke na pre-gled na americku kugu pcelinjeg legla. Svaka
sumnja se potvrduje laboratorijskim nalazom sa procenom staros-ti
procesa. Na pregled se dostavlja komad saca sa poklop-ljenim leglom
velicine 10x10 cm y odgovarajucoj ambala-ži (papirna, a nikada
najlon-vrecice).
23
- Nozemoza pcela- prilikom otvaranja pcelinjih zajedni-ca u
prolede zimske gubitke uginulih pcela dostaviti na
laboratorijski pregled nadležnom veterinarsko-spe cijalistickom institutu. Materijal za pregled dostavlja nadležna
veterinarska služba i veterinarska inspekcija. — Varoza vlasnici pcelinjih zajednica dužni su da pod nadzorom
veterinarske službe izvrše dijagnostick i pregled, a no potrebi i
preventivno tretiranje pcelinjih zajednica. Dijagnosticko
ispitivanje obavljace se u vete-riparsko-specijalistickom
institutu. Materijal za pre-gled dostavlja nadležna
veterinarska služba i veteri-narska inspekcija."
U slucaju pojave bolesti, Pravilnikom su propisane sve mere
za suzbijanje i iskorenjivanje zaraznih bolesti pcela i to: americke
kuge pcelinjeg legla, nozemoze, varoze i akaroze (Pravilnik o
merama za suzbijanje i iskorenjivanje zaraznih bolesti pcela,
Službeni list SFRJ, br. 6/88).
Varoza kao opasna parazitoza pcelinjeg legla i odraslih pcela
primecena je prvi put 1904. godine na indijskoj pceli (Apis indica)
na ostrvu Java u Indoneziji. Na medonosnoj pceli (Apis mellifica)
potvrdena je 1958. godine u Japanu. U našoj zemlji je registrovana
1976. godine kod Dimitrovgrada, a y Vojvodini vec 1980. godine u
Deliblatskoj pešcari.
Varoza se vrlo brzo širi, u toku jedne godine cak na razdaljinu od 10 do 30 kilometara. Varoa se prenosi seobom pceli-njih
društava, nekontrolisanom proda jom rojeva i matic a, preko
trutova, preko insekata, itd. Na njeno širenje uticu i klimatske
prilike - u toplijim krajevima ono je brže usled ranije pojave
trutovskog legla.
Proucavanjem
patologije
i
epizootiološkim
pracenjem
pojavljnvanja pcelinjih bolesti dolazimo do verodostojne slike o
zdravstvenom stanju pcela, pa prema tome i nužnosti efikasnog
lecenja i mera preventive. Zdravstvena zaštita pcela je vrlo važan
faktor i samo adekvatnim, planiranim i na
24
vreme sprovedenim merama moguca je zaštita. Ova parazitoza
nanela je našem pcelarstvu ogromne štete, narocito 1982/83. i
1983/84. godine, kada je samo na podrucju Srbije varoza uništila oko
150.000 pcelinjih društava. U 1984/85. godini u Crnoj Gori je uništila
všne od polovine pcelinjih društava. U toku 1986/87. godine u
Srbiji se gubici procenjuju na oko 60% društava.
Da bi se organizovala uspešna borba protiv varoe, nužno je
poznavati biološke karakteristike ovog krpelja i pcelinjeg društva.
Odrasla varoa živi u toku proleca i leta dva do tri meseca, a tokom
jeseni i zime šest do osam meseci, a no nekim autorima od dva do
dvanaest meseci. Ženka koja se nalazi na odraslim pcelama pocinje
polagati jaja u starosti od nedelju dana. U to vreme otpuštaju se sa
pcele i dolaze na sace u kojem ima legla. Vecina ženki varoe nade u
sacu odgovarajuce larve u roku od tri do deset dana. Ženke krpelja
skoro 90% usmeravaju svoje razmnožavanje u trutovsko leglo, a
samo 10% u leglo radilica. Jedna ženka varoe snese u pcelinju celiju
najmanje pet jajašaca, a u trutovsku sedam. Razvojni ciklus mužjaka
varoe traje šest do sedam dana, a ženke osam do devet. Ženka ima
najmanju plodnost u prolece, da bi svoj vrhunac dostigla u julu i
avgustu. U drugoj polovšš godine pojavljuju se ženke varoe koje su
sposobne da polažu jaja dva do tri puta. U pogledu brojnog odnosa pcela
i varoe u pcelinjem društvu krajem zime i u rano prolece, dok nema
legla, varoe uginu istovremeno i u približno istom broju kao i pcele, te
se sgepen zaraženosti održava na istom nivou u kojem su pcele ušle u
zimu. U vreme intenzivnog razvoja pcelinjeg društva, kada ima mnogo
legla, ugine srazmerno malo pcela. Ako su u to vreme uslovi za razvoj
pcelinjeg društva povoljni, tada je porast broja pcela brži od porasta
broja varoe i, u tom slucaju, stepen za-raženosti pcelinjeg društva se
smanjuje, što se obicno dešava u junu, julu i prvoj polovini avgusta.
Približavanjem jeseni pcelinja društva slabe, a y to vreme je vecina
varoa još u leglu i one ugibaju manje nego što odumiru pcele, odnos
izmedu broja
• -..
"• " '•- • - • • • • . •
25
varoa i brojnosti pcela je na štetu pcela i stepen zaraženosti pcela se
povecava 1,5 do 2 puta. Ovaj ciklus razvoja pcela i varoe prikazan je
na grafikonu 1. Uocljiv je šrafirani trougao, druga polovina avgusta do
polovine oktobra, to je najkriticniji period delovanja varoe na< pcelinje
društvo zbog prisustva varoe u velikom broju, zbog cega se legu
degenerisane i iscrpljene pcele koje treba da prezime i budu osnova
razvoja pcelinjeg društva u narednoj godini. Varoa sišuci hemolimfu
pcele (larve, lutke ili odrasle pcele) iscrpljuje pcelu i skracuje joj
životni vek, doprinosi širenju virusnih bolesti (virus akutne paralize), a
potpomaže i razvoj drugih bolesti, posebno nozemoze i americke kuge.
Podnošljiva zaraženost pcela varom pri ulasku u zimu je 1% (na 100
pcela 1 varoa).
'- Danas ima sve više nacina i sredstava za borbu protiv varoe,
ali ni jednom do sad poznatom metodom niti sredstvom ni-je je
moguce potpuno unipggiti u pcelinjem društvu. U borbi protiv varoe
danas se koriste biolo ške, fizicke i hemijske metode. Od bioloških
metoda primenjuje se uništavanje tru-tovskog legla posle zatvaranja
celija, zatim blokada nosivosti matice u razlicitim fazama razvoja
pcelinjeg društva, žrtvo vanje legla u rano prolece, uništvanje
poslednjeg poklopljenog
26
legla u jesen, selekcijom odnosno skracivanjem vremena razvoja
pcela u zatvorenim celijama, tehnološko-biološkim suzbi-janjem
varoe u pcelarenju sa dvojnim društvom. Od fizickih metoda koristi
se tzv. termoterapija. Najcešce se koriste hemi-jske metode tj.
?erapeutska sredstva, prvenstveno akaricidi, kao i preparati na bazi
amitraza.
U borbi s varom pcelar ne sme da zaboravi dva kljucna
momenta:
• blagovremeni tretman, tj. ne sme se dozvoliti da se
broj varoa uveca u takvom procentu koji bi mogao ugroziti opstanak pcelinjeg društva,
• tretiranje proverenim i efikasnim preparatima, tj.
samo registrovanim, na koje se nije stvorila rezistencija.
Priprema pcelinjih zajednica za zimu
Neposredno po završetku suncokretove paše, a TO je naj-dalje
prva polovina avgusta, potrebno je tretirati pcelinja društva:
- mravljom kiselinom- koristiti 65-postotnu mravlju kiselinu, u
kolicini koja zavi od jacine pcelinjeg društva, ali je pravilo da to bude 2
ml po ulici pcela, postavljanjem kiseline u odgovarajuce posudice
odozgo na satonoše, vodeci racuna o tempe-raturi. Optimalna
temperatura za efikasno delovanje mravlje kiseline je 18 do 19°C, ali
nikako ispod 14 ili iznad 25°. Potrebno je nekoliko tretmana, u razmaku
od 4 do 5 dana, kako bi se pokrio razvojni period pcele od 21-og dana.
Mravlja kiselina nema 100% efekat pa je potrebno kombinovati i
ostale registrovane preparate, kao što su preparati na bazi fluvalinata
(apihelt, varotom, matisan, apistan i dr). Veoma bitan momenat na koji
se mora obratiti pažnja je rezistencija na korištene preparate, jer pcelari
vrlo cesto urade tretman npr. apiheltom, a kontrolu apis -tanom, što nije
ispravno, jer oba preparata sadrže aktivnu materi-ju fluvalinat. Za
kontrolu se mora koristiti druga aktivna mater -ija, npr. preparati na bazi
amitraza (hemovar, varolik i dr). Veoma
••-••'•"<—•• t-*•••-••>"• •••
27
je bitna kontrola otpalih varoa u toku tretmana, a još bitnije je koliko je
varoa ostalo na pcelama. Kontrola otpalih varoa prati se brojanjem na
postavljenoj foliji ili beloj hartiji namašcenoj na rubovima, dok se
kontrola zaostalih varoa prati brojanjem na naj-manje 100 pcela i broj
izražava u procentima.
Ako je broj varoa ostao na nivou preko dozvoljene toleran-cije,
a TO je 1 varoa na 100 pcela, u periodu zazimljavanja mora se pristupiti
dodatnom tretiranju, kada nema legla, to je tzv. zims-ki tretman. On se
izvodi uz pomoc mlecne kiseline ( 100 ml 85% mlecne kiseline u 100
ml vode, a od pripremljenog rastvora prska se sa 8 ml rastvora po jednoj
stranici satnih osnova prekrivenih pcelama) ili oksalnom kiselinom
(250 ml šecernog sirupa 1:1, temperature 37 stepeni pomešati sa 9
grama dihidrata oksalne kiseline, slabo društvo dobija 30 ml ovako
pripremljenog rastvo-ra, srednje 40 ml, a jaka društva 50 ml).
VEOMA JE BITAN OPREZ I ZAŠTITA PRI RADU SA
KISELINAMA!!!
Ako je iz bilo kojeg razloga broj varoa ipak ostao visok u
pcelinjem društvu u periodu novembra (temperatura iznad 6°),
tretman se može obaviti i sa sistemicima (apitol ili per-izin), ali
obavezno prema priloženom uputstvu i snazi pcelinje zajednice,
vodeci racuna da se prska iskljucivo po pcelama, nikako po sacu i
ramovima. Svi navedeni preparati svakako pokazuju solidan
terapijski efekat, koji se mora kon-trolisati pošto parazit relativno
brzo postaje rezistentan, medutim, mora se voditi strogo racuna o
vremenu tretiranja i dozi leka, kako bi se sprecile nepoželjne
rezidue u medu, polenu i vosku. Upravo iz navedenih razloga u prvi
plan borbe protiv bolesti pcela, a posebno varoze, sve znacajnije
mesto zauzimaju preventivne mere i biološke metode borbe.
Ukoliko želimo proizvodnju cistih i prirodnih pceli-njih
proizvoda, buducnost leži u alternativnim metodama lece-nja u sklopu
medikalne terapije kombinovane sa biološkim metodama suzbijanja
varoe.
Literatura: kod autora.
28
Download

bolesti pcela s posebnim osvrtom na varozu i zakonska regulativa