Tajna Zapada
Biblioteka
Agarta
Urednik:
Aleksandar Drami}anin
Dimitrij Mere{kovski
ATLANTIDA
EVROPA
Tajna Zapada
Prevod:
Veljko Nikitovi}
METAPHYSICA
Beograd,
2002
Naslov originala:
ATLANTIS/EUROPE
The Secret of the West
by
Dimitri Merezhkovsky
Copyright © 2002. za srpsko jezi~ko podru~je
METAPHYSICA
Beograd
Sva prava prevoda i objavljivanja zadr`ana.
KNJIGA I
ATLANTIDA– EVROPA
U samo jednom ki{nom danu i
no}i... i{~ezlo je ostrvo Atlantida i potonulo u moru.
Platon, Timej, 25.
Osim ako se pokajete, svi }ete
jednako stradati.
Jevan|elje po Luki, 13:3
Poglavlje I
UZALUDAN PREDGOVOR

I
Svi predgovori su uzaludni, a za ovu knjigu naro~ito, zato {to je
i sama knjiga uzaludna, ili }e se pokazati kao takva. U najboljem
slu~aju }e se pokazati kao "zabavna". To je "za njih vrlo ljupka pesma". Najstrasnije re~i proroka mo`e ponavljati najobi~niji smrtnik,
kada se njegove re~i o stvarnoj opasnosti koja preti ljudima njima
~ine samo "zabavnim".
II
Posle minulog i, mo`da, uo~i novog rata*, govoriti o ratu u Evropi
danas isto je {to i govoriti o konopu u ku}i obe{enog. To je "nepristojno", pa ako neko ve} mora da bude nepristojan, onda je najbolje
da to bude bez predgovora.
Ako ja sebi dopu{tam da se u predgovor ipak upustim, to je zato {to nemam {ta da izgubim u svakom slu~aju. Sve je izgubljeno
za autora koji se usudio da prekr{i nemilosrdan zakon: to je slu~aj
da se ili bude sli~an svojim ~itaocima ili da se prestane da se
postoji. Ja sam spreman da prestanem da postojim, u nadi da }u postojati kasnije.
III
[ta to zna~i li~iti na ne~ije ~itaoce, shvatio sam pre pet godina
kada sam, napisav{i svoju knjigu Tajna trojke, dobio od svog izda* Delo je prvi put objavljeno uo~i Drugog svetskog rata.
7
TAJNA ZAPADA – ATLANTIDA/EVROPA
va~a dobronameran savet da promenim naslov, da se ne bi u~inilo
da je re~ o "detektivskom romanu".
Od ~etvrtog do petog veka, na hri{}anskom Istoku, “Tajna trojke" bi ozna~avala "tajnu svetog Trojstva". Ali u dvadesetom veku,
na hri{}anskom Zapadu, to zna~i "tajnu tri prevaranta kojima je
[erlok Holms za petama". Ova epizoda ~ini o~iglednim kako je
duboko, tokom ovih vekova, za{lo sunce Hri{}anstva.
Poslu{ao sam dobronameran savet i svoju knjigu nazvao Tajne
Istoka. "Tajne Istoka" su me odvele do Tajne Zapada, vi{e tajni do
te jedne. Zapad je mesto sun~evog zalaska, kraj dana. Dan ~ove~anstva je istorija sveta. Tajna Zapada je tajna Kraja.
"Ja sam Alfa i Omega, po~etak i kraj", ka`e Nespoznati, jer ko
je danas nespoznatiji od Njega? Tajna Istoka i Zapada jeste tajna
Nespoznatog.
IV
"Ova knjiga jeste pismo u boci, ba~enoj u more sa broda koji tone
– mo`da ne samo Rusije ve} isto tako i Evrope", napisao sam pre pet
godina. Je li bilo ko prona{ao to pismo, ili ono jo{ uvek pluta u moru?
V
"Evropa je ba{ nedavno gotovo stradala u Prvom svetskom ratu,
pa je ipak spremna da zapo~ne jedan novi rat. Rat nije ni{ta promenio, osim na gore." To je bilo napisano pre pet godina, pa ako to tada
nije bilo shva}eno kao preterivanje, moglo bi se smatrati preterivanjem sada. Ali, zaista, je li se i{ta promenilo na bolje u tim proteklim godinama? Je li opasnost od novog rata udaljenija? Sve {to je
bilo ura|eno u tom pravcu izra`eno je u jednoj slaba{noj la`no-ute{noj re~i: "stabilizacija".
Pod "stabilizacijom" se mislilo na ponovno uspostavljanje naru{ene ratne ravnote`e, oja~avanje onoga {to je bilo uni{teno, popravku onoga {to je bilo pokvareno. Ali tako daleko preduzeti koraci bili
su samo u materijalnoj, spolja{njoj obnovi poratne Evrope, prema
o~itom na~elu da spolja{nje treba da se postigne bez unutra{njeg,
materijalno bez duhovnog: bez obzira kako se mota, duh ne}e biti
uni{ten – samo pustite telo da bude sna`no! – pa }e ravnote`a biti
ponovo uspostavljena, zato {to je objekat stavljen ispred duha. Nije
8
Uzaludan predgovor
duh taj koji vlada objektom, ve} objekat duhom. Takva je su{tina
"stabilizacije".
VI
@udnja za mirom i nada da }e mir potrajati ~ini se da ulaze u
zna~enje "stabilizacije", jer ako se mir ne `eli ili se nada u mir ne
gaji, za{to bi onda toliki napori bili ulo`eni da bi se ponovo ustanovilo koje sutra mo`e biti uni{teno novim i, naravno, daleko razornijim ratom?
Mogu}e je da iskrena `udnja za mirom, u`asavanje od rata i gnu{anje ratom zaista postoje na povr{ini, u "dnevnoj du{i" poratne
Evrope. Ali {to se dalje zadire u "no}nu du{u" to o~itije postaje ono
{to se mo`e nazvati privla~no{}u drugog rata. Prividni "mir" – u
stvarnosti, mo`da, puko primirje – sve vi{e nas podse}a na mirnu,
nalik na ogledalo ali ve} neizbe`nu, zavodljivu glatko}u reke Nijagare kad se pribli`ava vodopadu, ~iji jo{ uvek udaljen ali postepeno
sve bli`i huk postaje zloslutno glasan.
VII
Mogu}e je da dok mi oja~avamo spolja{nji poredak bez da obra}amo pa`nju na unutra{nji, oja~avamo oblogu projektila napunjenog barutom: {to je obloga ja~a, ove}a }e biti eksplozija.
VIII
Unutar narednih dvadeset – trideset – pedeset godina do}i }e do
novog rata. Ako ne mi, onda }e ga na{a deca, na{i unuci ili praunuci
do`iveti. Svako to zna ili ima predose}aj o tome. Oni ka`u "Mir,
mir!" Ali to zvu~i kao "Rat, rat!"
"Svi oni govore o miru, zato {to se pla{e i o~ekuju rat," rekao je,
ne tako davno, ~ovek koji je verovatno znao bolje od drugih stvarnu
situaciju u Evropi. Bio je to Musolini.
"Ako `elite mir, onda se spremajte za rat." A ako `elite rat, onda
pri~ajte o miru.
IX
"Kada oni budu rekli: 'mir i bezbednost', onda }e ih iznenadno
razaranje pogoditi kao poro|ajne muke `enu s detetom. I ne}e mu
uma}i."
9
TAJNA ZAPADA – ATLANTIDA/EVROPA
U podrumu je barutana fa{izma, na tavanu je sovjetska laboratorija eksplozivnih objekata, a izme|u njih, u sredini, Evropa u
agoniji poro|ajnih muka. Ona `eli da porodi mir, ali ra|a rat.
X
Ruske izbeglice, najve}e `rtve rata, ljudska bi}a sa odranim ko`ama, najosetljiviji su barometri evropskog ratnog vremena, najkompetentniji procenitelji evropskih izjava o miru.
Oh, naravno, Rusija je prouzrokovala vlastitu propast. Mi }emo
biti velikodu{ni, re}i }emo da njoj pripada devet desetina njene propasti, ali da je, u svakom slu~aju, Evropa zaslu`na za jednu desetinu. ^oveku na le|a mo`emo da nabacimo devet puda*, a da ga ne
oborimo, ali ako mu dodamo deseti to mo`e da mu skr{i kosti.
Upravo taj deseti pud je Evropa svalila na Rusiju i jo{ ga tu dr`i, a
da nije, mo`da, svesna {ta radi izgovaraju}i se ”neutralno{}u”. Ali
Rusi znaju: da nije nevidljiva ruka vi{e nego jednom ispru`ena iz
Evrope da spasi sovjetske vlasti kad su bile na rubu propasti, Rusija
bi sada bila slobodna.
XI
Ruski komunizam, ledena santa rata, polako se topi pod suncem
evropskog ”mira”. Kada se potpuno otopi, to }e se svaliti na Evropu.
XII
Dana{nja Rusija – koja je produ`etak prvog rata i priprema za
drugi – jeste most izme|u njih. Zato u onoj meri u kojoj Evropa oja~ava most, u toj meri njena ”no}na du{a” hrli put rata.
XIII
"Vidi, vidi, zemlja je propala!" – "[ta! Propala?" – "To je ~injenica. Ovde ispred ku}e je bila ravnica, a ona sada stoji na vrhu
ogromne planine. Horizont je propao, potonuo dole, a kraj ku}e zjapi strmi, crni ambis."
Ta proro~ka vizija iz ”sedamdesetih godina” pro{loga veka se ostvarila: Rusija – veliki deo Evrope, koji obuhvata {estinu svetskog
* pud je ne{to manje od 36 funti te`ine, ili 16,2 kg (Nap. ured.)
10
Uzaludan predgovor
kopna – propala je, dok graditelji evropske ku}e povi{e ambisa tragaju za ”stabilizacijom”.
XIV
^ak i dok govore o miru oni "nji{u paukovu mre`u" koju }e raskidati ratno gvo`|e.
Mir je vidljiv, ali je rat nevidljiv. "Zbog toga je on na njega sasuo
`estinu svoga besa i silinu borbe: pa ga je postavio usred vatre, mada to nije znao, pa ga je spalio, a da to nije uzeo k srcu".
XV
Bik, kada se primi~e borbi, jadno ri~e. Tako Evropa, primi~u}i
se ratu, poziva na mir.
XVI
Bilo bi mogu}e izbe}i jo{ jedan rat kada bismo mogli da pamtimo prvi, ali na{e se}anje na njega je samo bleda vatra nad grobom
Neznanog junaka.
Miroljubiva Evropa je poput `ene preljubnice: "ona se `dere i
grize usne i ponavlja da nije po~inila bezbo`no delo".
Mi smo zaboravili rat i sebi smo ga oprostili, ali je sasvim mogu}e da rat nije nama oprostio.
XVII
Sada{nji mir je zazor izme|u dva `rvnja, sparina izme|u dve
oluje, predah izme|u dva rata.
XVIII
Pre deset godina poku{ao sam da procenim gde je zagu{ljivije,
stra{nije – ovde u Evropi ili tamo u Rusiji. Mo`da je na oba mesta
podjednako zagu{ljivo, jednako stra{no, samo na druk~iji na~in.
XIX
Na samom po~etku dvadesetog veka, prekookeanski putni~ki
brod ”Titanik”, koji je prevozio ameri~ke multi-milionere i njihove
porodice, do`iveo je sudar, no}u, u magli, sa ogromnim ledenim
11
TAJNA ZAPADA – ATLANTIDA/EVROPA
bregom i potonuo je na dno mora tako brzo da se spasilo samo nekoliko putnika.
Potonu}e ”Titanika” je bilo uvodna slika u novo poglavlje istorije, Prvi svetski rat. A mo`da isto tako i u Drugi. Tre}eg ne}e biti
– barem ne u istorijskom pam}enju postoje}eg ~ove~anstva.
XX
Dogodilo se sasvim nedavno da se na{ evropski ”Titanik” sudario, no}u, u magli, sa plove}im ledenim bregom, spasiv{i se napola
uni{ten. Produ`iv{i da plovi, ponovo je zapao u no} i maglu. Ponovo se ne{to belo i golemo ispre~ilo ispred njega. Ledeni dah mu
je zapahnuo lice. Jo{ jedan ledeni breg na vidiku i jurimo pravo na
njega. Ko je za kormilom? Je li zaspao, je li slep? Ili to kormilom
umesto njega upravlja Nespoznati?
XXI
Kako }e se voditi drugi rat? Ne znamo, ili ne `elimo da znamo.
Zvu~i li to stra{no? Ne, samo mu~no. U svakom slu~aju, to nije va`no. ^ovek ne mo`e ni{ta da uradi, pa je daleko bolje da ne zna –
ili da zaboravi.
"Nacije nemaju predstavu o stra{noj opasnosti sa kojom se suo~ava ~ove~anstvo u slu~aju jo{ jednog rata", pi{e Andre Mejer,
profesor na Kole` d Fransu, u svom izve{taju Ligi naroda. "Bojni
otrovi iz poslednjeg rata su bili puke tri~arije u pore|enju s onim
~emu }emo biti svedoci u narednom ratu", dodaje drugi ekspert,
profesor Kenon sa Kolumbija univerziteta.
XXII
Bilo je to 22. aprila 1915. godine, kada su Nemci po prvi put upotrebili bojne otrove na francuskom frontu. Talas hlorina, ispu{ten u
du`ini od {est kilometara, za dva sata je otrovao preko pet hiljada francuskih vojnika. ”Kainov dim” je bio naziv koji su Rusi nadenuli tom
`uto-braon dimu hlorina. Moglo bi se re}i da ”Kainov dim” i danas
lebdi nad Rusijom i truje je – sablast beskrajnog bratoubila{tva.
XXIII
Ratna hemijska industrija je u razdoblju mira ostvarila ogroman
napredak.Godine 1918, na kraju vojnih operacija, bilo je poznato
12
Uzaludan predgovor
trideset i tri razli~itih otrovnih gasova, dok ih danas postoji vi{e od
hiljadu.
Sumporna kombinacija hlorin-etila i fosfogena je toliko otrovna
da je jedno havarijsko oticanje gotovo otrovalo ~itav Hamburg. Petsto kilograma toga gasa, sme{tenog u nekoliko bombi, u stanju je da
zatruje 100.000 kubnih metara vazduha. Za samo ~etvrt sata, gusto
naseljen gradski kvart, preko kog je pre{ao fosfogen, postao bi groblje. Posle toga tela izgledaju kao utopljenici sa modrim licima i
telima iskrivljenim usled gr~eva. Da bi se uni{tila populacija koja
zauzima deset hiljada hektara, dovoljno je na vi{e mesta izliti samo
deset tona fosfogena, a pri sada{njem stanju vojne avijacije za ~itavu operaciju ne bi bilo potrebno vi{e od pola sata.
Postoje kombinacije koje, brzinom munje, mogu da izazovu paralizu i trenutnu smrt. Postoji oksid ugljenika koji, bez ukusa i bez
mirisa, onemogu}ava bilo kakve preventivne mere.
XXIV
Shodno nedavnoj izjavi dr Hiltona Ejera D`onsa iz Njujorka, izvestan novoproizvedeni gas ima mo} da istrebi ~itavu armiju s istom lako}om kao {to ~ovek duvanjem ugasi sve}u.
Bacanje gasnih bombi – glavnih sredstava hemijskog ratovanja
– zavisi od usavr{enosti avijacije, {to zauzvrat zavisi od lako}e metala koji se koriste za avione. Isti dr D`ons izve{tava o otkri}u novog metala – berilijuma – koji je dvostruko ~vr{}i od ~elika i ~ija je
specifi~na te`ina dvostruko manja od aluminijuma. Avion od berilijuma bi bio tako lak da bi ga mogao podi}i jedan ~ovek.
Zapaljivi gasovi, kada do|u u dodir s vazduhom, sagorevaju u
tolikoj meri da sve {to postoji u okolini u kojoj do|e do eksplozije
projektila s gasnim punjenjem plane samo od sebe, kao cepanica
uba~ena u u`arenu pe}nicu: ku}e gore kao {ibice, kao i obli`nje
drve}e. Kada se sve to de{ava istovremeno unutar datog pre~nika
ostavlja ogromne opusto{ene prostore. Takva je razorna mo} tih
gasova.
XXV
Prva Atlantida je bila uni{tena spolja{njom vulkanskom vatrom.
Mogu}e je da }e druga biti uni{tena unutra{njom vatrom.
13
TAJNA ZAPADA – ATLANTIDA/EVROPA
"Zbog toga }u roditi vatru iz tvog sredi{ta, ona }e te pro`dreti i
pretvoriti u pepeo..."
XXVI
Hemiji se mo`e dodati fizika, jo{ uvek malo poznata neupu}enima ali koja ve} nalikuje na crnu magiju, deluju}i na rastojanju,
elektro-magnetskim talasima. Biologija }e, tako|e, doprineti modernom ratu sa kugom, mikrobima kolere i drugim tajanstvenim infekcijama.
Tako }e temeljne sile prirode i ~ovek biti preobra`eni u demone
uni{tenja, predskazane u Enohovoj knjizi, "divovi trista lakata visoki", koji }e u po~etku pro`dirati sve na zemlji, a onda jedni druge.
XXVII
Verovatno da Drugi svetski rat vi{e ne}e biti uzajamno uni{tavanje nacija, nego samouni{tenje ~ove~anstva.
Sve to, mada li~i na bajku ili viziju iz Apokalipse, mo`e biti
stvarnost koja nam je vrlo blizu, iako je od nas skrivena. Svaka
vlada skriva svoja vojna postrojenja od suseda. Zabranjeno je da se
govori o takvim stvarima pod pretnjom da se bude progla{en za dr`avnog izdajnika. Svaka zemlja razvija za slede}i rat vlastitu osobenu borbenost, pokazuju}i lice svoga naroda.
XXVIII
Tajna Drugog svetskog rata – mo`da bi trebalo da ka`emo poslednjeg – tako|e je i tajna Zapada – Atlantide-Evrope.
XXIX
"Sanjam da sam u seoskoj kolibi u nekom zabitom kraju Rusije.
Odaja je prostrana i niska, sa tri prozora. Zidovi su okre~eni u
belo. Nema name{taja. Pred ku}om se prote`e prostrana dolina,
koja postepeno postaje strma i gubi se u daljini. Jednoli~no nebo
lebdi nad njom, poput krova.
Nisam sam. Sa mnom je u sobi desetoro ljudi. Oni su sasvim
obi~ni ljudi i jednostavno su odeveni. Hodaju napred-nazad i gledaju jedni u druge kradomice. Izbegavaju jedni druge, ali stalno
14
Uzaludan predgovor
razmenjuju uznemirene poglede.
Niko ne zna kako je dospeo u tu ku}u i kakvi su ljudi tu s njim.
Premor i nespokojstvo im se vide na licima... svi oni naizmeni~no
prilaze prozorima i gledaju napolje napeto, kao da ne{to o~ekuju.
Onda se ponovo okre}u i tumaraju uznemireno gore-dole. Izme|u njih hoda nekakav de~ki}. S vremena na vreme on cvili piskavim, jednoli~nim glasom: 'Tata, ja se bojim!' Od tog cviljenja mi
je ~isto muka, pa i sam po~injem da ose}am strah... ali od ~ega? Ne
znam. Samo ose}am da se primi~e neka velika, u`asna nesre}a.
De~a~i} hoda cvile}i. Oh, kad bismo samo mogli da odemo
odavde! Kako je zagu{ljivo! Kako je vru}e! Kako je sparno!... Ali
bekstvo nije mogu}e.
Nebo je poput mrtva~kog pokrova. Nema ni da{ka vetra... Vazduh kao da je mrtav.
Iznenada de~ak pojuri do prozora i vikne istim zlobnim glasom: 'Vidite! Vidite! Zemlja je propala!'
[ta! Propala? – To je ~injenica. Ispred ku}e se prostirala dolina
a ona sada stoji na vrhu goleme planine. Propao je horizont, a uz
samu ku}u zjapi strmoglav, crni ambis.
Svi se tiskamo uz prozore... Od u`asa nam se srce ledi.
'Vidi tamo... pogledaj tamo!' {apu}e moj sused. Tamo, preko
~itave prostrane beskrajne pusto{i ne{to se mi~e, ne{to se di`e i
spu{ta u si}u{nim brda{cima.
'More!' pomislili smo svi kao jedan i u isti tren.
'Proguta}e nas...! Ali kako ono mo`e da na|e i dosegne ovaj visoki vrh?'
U me|uvremenu, ono je sve vi{e narastalo... Sada se vi{e ne vide ni ta brda{ca, {to se valjaju u daljini... Samo jedan mo}an ~udovi{an talas pru`a se u krug du` ~itavog obzorja.
Hita prema nama. Kao ledeni kovitlac, on prilazi, opkoljavaju}i
nas poput tame pakla. Sve oko nas po~inje da se trese i tu, u tom
lete}em haosu, ~uje se lomljava i treska i zveket metala u hiljadostrukom horu.
Kakva huka i buka! To zemlja daje glasa svom u`asu.
To je kraj! Kraj svega!"
XXX
Meni se ~ini da za dvadesetpet vekova posle Platona nije bilo vizije koja vi{e podse}a na Atlantidu od ove. Mogu}no je da je Tur15
TAJNA ZAPADA – ATLANTIDA/EVROPA
genjev, koji je video ~etrdeset godina pre ruske revolucije, shvatio
njen pravi smisao manje od drugih. Pa ipak je on ispravno nazvao
"Smak sveta". Danas znamo da je to kraj Rusije. Mo`da }e na{a deca, unuci ili praunuci spoznati da to nije kraj samo Rusije.
Ta vizija je i ruska i svetska, ali vi{e nije evropska, jer biti ”evropski” vi{e ne zna~i biti ”svetski”. Da bi se shvatilo da je ”smak sveta”
ruska vizija, moramo se prisetiti ~injenice da je na{a ukupna knji`evnost od ^adajeva, koji se ~itavog svog `ivota, smrtno upla{en,
molio za Rusiju i Evropu skupa: "Tvoje carstvo dolazi", i Gogolja,
koji je poludeo i umro od istog u`asa, i Dostojevskog, ”~oveka Apokalipse”, do Solovjova, sa njegovom pri~om o ”smaku sveta” i Rozanova sa ”Apokalipsom na{eg doba” – ~itava ruska knji`evnost,
du{a Rusije, jeste eshatologija (religija Kraja). Slavljena kao {to jeste u tom trenutku u Evropi, ta knji`evnost ostaje nepoznata u tom
svom su{tinskom odre|enju. "I gle, ti jesi njima kao vrlo ljupka pesma nekog ko ima ugodan glas... A kada to bude pro{lo (gle, to }e
se desiti), onda }e oni znati da je prorok bio me|u njima."
XXXI
"Zapad i{~ezava, sve se ru{i... I kada iznad te goleme olupine
vidimo Rusiju da izbija na povr{inu, sveti kov~eg, pa jo{ golemiji
nego ikada, ko }e se onda usuditi da ospori njegovu misiju?"
Osmotriv{i Rusiju danas, Zapad mo`e da se smeje Tjut~evljevom proro~anstvu (Rusija i revolucija). Ali ako bi se ruska bujica iz
Drugog svetskog rata probila i prevalila na zapad, {to }e zasigurno
uraditi, onda bi se, mo`da, ”sme{no” proro~anstvo mo`da u`asno
ispunilo.
XXXII
^ini se da je Tjut~ev imao istu viziju kao Turgenjev: posle kraja
svih istorijskih ciklusa, kraj same Istorije:
Kada se ponovo Zemlja vrati u haos,
I svi ti ljudi koje je iskovao
Budu i{~ezli pod vodom –
Voda }e ponovo odra`avati lik Boga.
16
Poglavlje III
BELA I CRNA MAGIJA

I
Predstava o "Atlantidi" je vrlo jednostavna, a ako se nama ~ini neshvatljivom to je, mo`da, zato {to je previ{e opre~na svakoj na{oj predstavi o istoriji. To je predstava o Postanju u svojoj prehri{}anskoj,
paganskoj drevnosti. Tu su, odista, pagani bli`i hri{}anstvu od nas.
Mi `ivimo u bo`anskoj ili "ne-bo`anskoj komediji", oni `ive u tragediji. Raj je za nas ne{to {to treba da do|e, za njih je on pro{lost.
Mi nismo iskusili pad, oni jesu. Mi znamo da }e se sve dobro zavr{iti, oni to ne znaju. Mi se kre}emo napred – "napreduju}i" – u pravoj, neprekinutoj liniji, oni du` prekinute: prekid je Atlantida.
II
Atlantida je raj na zemlji, ali da li u pro{losti ili u budu}nosti,
Platon ne zna niti se usu|uje da prozre, mo`da zato predobro zna da
ovde nisu u pitanju puke tri~arije, ve} najve}a i najsvetija stvar –
ljudski Grad – Bo`ji Grad: govoriti o tome zna~i delati, a delati zna~i "fizi~ki se menjati", ne vi{e u "predstavu-sliku", ne vi{e u mit, "fikciju, ve} u stvarnost", {to nije laka stvar.
III
Sve nas privla~i Okean, koji zapljuskuje obale Bla`enih ostrva,
koje je opevao Horacije, prise}aju}i se Homera:
Ti ne}e{ umreti niti spoznati sudbinu u Argu s mnogo konja:
Bi}e{ s one strane zemaljskih granica, na Jelisejskim poljima,
37
TAJNA ZAPADA – ATLANTIDA/EVROPA
Poslat od bogova onamo gde `ive Radamint i zlatokosa,
Gde prolaze blistavi, bezbri`ni, ljudski dani,
Gde nema snega ni ki{nih oluja, ni ledenih zimskih vetrova,
Gde duva lahorasti milozvu~ni Zefir, kog Okean {alje,
Donose}i osve`avaju}u toplotu bla`enim ljudima.
To je tako lepo izra`eno da ga je nemogu}e zaboraviti: to je zlatno doba, zlatni san ~ove~anstva.
^itavo podru~je ostrva (nadomak atlantidske prestonice) okrenuto je prema jugu, a zaklonjeno je sa severa," tvrdi Platon. "Okolne planine su bile slavljene zbog svoje veli~ine i lepote, po ~emu su
nadma{ivale sve {to se danas mo`e ma gde videti."
"A bilo je zaliha hrane za `ivotinje svake vrste, kako za one koje `ive u jezerima i mo~varama i rekama, tako i za one koje `ive
u planinama i dolinama, pa prema tome i za `ivotinju koja je najve}a i najpro`drljivija od njih. Tako|e su i sve miomirisne stvari
koje postoje na Zemlji, bilo to korenje, ili trava, ili drve}e, ili destilati cvetova ili vo}ki, rasle i napredovale u zemlji. Sve to lepo
ra|a to sveto ostrvo, obasjano suncem, divno i u beskrajnom izobilju."
Kolika se tuga krije u tim re~ima – poput senke smrti usred rajskog sjaja: "to sveto ostrvo obasjano suncem!" Da nije ista senka
pala na Platonovo lice, po{to je on najednom shvatio da mu nije dato da vidi Bla`eno ostrvo, zato {to ga Mra~no more, mare tenebrum
– Smrt – razdvaja od `ivota?
IV
Ponekad, kao namerno, on zamra~uje mit, da bi sakrio, kao iza
hladnog oblaka, raspaljenu vatru misterije: "promeniti se fizi~ki"
zna~i biti potro{en, umreti. A opet, u~initi to i sa~uvati ne~iju telesnu formu, nije laka stvar. Ta nejasno}a je o~ita na samom po~etku
pripovesti.
Bog Posejdon, po{to je primio Atlantidu kao svoj deo u raspodeli
Zemlje me|u bogovima, zaljubio se u smrtnu devojku, Klejto, koja
je `ivela na ostrvu, pa je, budu}i ljubomoran ljubavnik,
"... ogradio sa svih strana brdo na kom je ona obitavala, stvaraju}i
naizmeni~ne pojaseve mora i kopna, ve}e i manje, koji su okru`i-
38
Bela i crna magija
vali jedan drugog... tako da nijedan ~ovek nije mogao da se domogne ostrva, jer brodovi i putnici jo{ nisu bili ~uli za njega. On nije
imao pote{ko}a da stvori posebne uslove za sredi{te ostrva, po{to
je doveo dve vodene struje ispod zemlje, koje je podesio da izbijaju kao vrela, jedan tople a drugi hladne vode, postigav{i da iz zemlje raste najraznovrsnija hrana."
To podse}a na raj iz Knjige Postanja:
"A iz tla je u~inio Gospod Bog da raste svako drvo koje je ugodno za oko i dobro za jelo. Tako|e i drvo `ivota usred vrta..."
Klejto je rodila Posejdonu "pet pari mu{ke dece", koje je on odgojio
i, podeliv{i ostrvo izme|u njih, dao je Atlasu, prvoro|enom, postojbinu njegove majke i okolno podru~je, "koje je bilo najve}e i najbolje",
i odredio je da on vlada nad svojom bra}om, koje je u~inio prin~evima, "i dao im da vladaju mnogim ljudima i prostranim predelima."
"Svi oni i njihovi potomci bili su stanovnici i vladari razli~itih
ostrva na otvorenom moru. I oni su {irili svoj uticaj u drugom pravcu, na zemlje unutar stubova, sve do Egipta i Tirenije. Sada je Atlas
imao brojnu i ~asnu porodicu, a njena najstarija grana je uvek vladala kraljevinom, koju je najstariji sin prenosio na svog najstarijeg sina tokom mnogih generacija."
"Sada su odnosi vlasti (deset kraljeva) jedne prema drugoj bili
ure|eni prema izri~itim nalozima Posejdona koje im je predao u
vidu zakona. Njih su zapisali prvi ljudi na stubu od orikalkuma*,
koji se nalazio nasred ostrva, u Posejdonovom hramu."
V
Platon nije bio toliko glup da ne zna da je sve to bajka, i to ~ak
ne ni za odrasle nego za malu decu. On je tako|e shvatao da stvarni
bog Atlantide nije Posejdon.
Kritija upozorava svoje ~itaoce:
"Ne smete biti iznena|eni kada budete ~uli helenska imena data
strancima, Solon je utvrdio da su prvobitni Egip}ani ta imena pre* orikalkum - mitski atlanti|anski metal koji je sijao kao vatra (Nap. ured.).
39
TAJNA ZAPADA – ATLANTIDA/EVROPA
vodili zapisuju}i ih na vlastiti jezik, pa je on povratio zna~enje vi{e imena i ponovo ih preveo, prepisav{i ih opet na na{ jezik."
Platon naziva prvog atlantidskog kralja Atlas. Atlas je Titan, bog.
A to tako|e podse}a na istoriju: osniva~i velikih kraljevina i dobrotvori nacija izjedna~avani su sa "bogovima": divus Caesar, Aleksandar – theos.
Bog Mediterana je Posejdon, dok je bog Atlantide Atlas. Mogu}e je da se u ta dva imena krije nerazlu~iv skok izme|u mita-misterije i istorije.
VI
Atlas je drevni bog-Titan, kog su svrgnuli novi bogovi sa Olimpa.
@aloste me neda}e mog brata Atlasa,
Koji, sme{ten u zapadnim predelima,
Nosi na svojim {irokim ple}ima,
Izme|u Zemlje i Neba, stub Sveta,
Bez predaha,
tu`balica je koja se ~uje u Eshilovom Okovanom Prometeju. Prvo
su znali za jednog, sada su saznali i za drugog: Prometej na Istoku,
Atlas na Zapadu. Oba su "mu~enici": tlaô, koren imena Atlas, zna~i
"ja podnosim", "ja trpim". Mo`da je to koren ukupne misterije: tajna
trpljenja – ne vi{e olimpska ve} titanska tajna o Atlasu i Atlantidi.
Ali sada ti nare|uje{ da je~i talasa huka,
Duboka tu`balica {to obalom odjekuje,
Da mra~ni Had mrmlja iz dubokog grotla Zemlje
I da izvori svetih struja oplakuju tvoje patnje.
Olimp ne poznaje te patnje, ali od ugo|aja svih misterija ova je
najprijatnija. "^ovek voli da trpi," ono je {to Platon `eli a ne usu|uje se da saop{ti. Da je on to samo rekao, otkrio bi tajnu misterija, a
Grci bi ga kaznili gotovo onako kako su kaznili Eshila za Prometeja.
VII
Ugrabio sam, kri{om, vatre tajni izvor,
Isku{enje puno blagodeti za ljude, najbolji
40
Bela i crna magija
U~itelj svih ve{tina. Za takvu uvredu
Podnosim ovu neizrecivu kaznu,
ka`e Prometej, a Atlas je mogao da izgovori isto. Prvi je tvorac drugog ~ove~anstva, drugi prvog. Obojica vole ljude: oni trpe zato {to
vi{e vole ljude nego bogove. Tajna patnje je tajna ljubavi: to je vatra
Titana, pomo}u koje }e biti uni{ten svet bogova.
Sa prvim ~ove~anstvom Atlas trpi u Atlantidi, preistorijskoj. Sa
drugim, Prometej – u istoriji.
VIII
Drevno vavilonsko bo`anstvo Ea, bog okeanskih bezdana i bezdana mudrosti, sli~an je ~ovekoljubac i tako|e je otkrio ljudima tajne
bogova, pa je ustao protiv Anua, boga Oca, da bi izbavio ~ove~anstvo od potpunog uni{tenja Potopom. Ea je spasio ili je `eleo da spasi prvi svet, dok njegov sin, mu~enik Tamuz, spasava drugi svet.
To su tri mit-misterije – vavilonska, egipatska i gr~ka – mo`da
tri zraka iste svetlosti, {to zra~e iz bezdana vekova: drevni ljudi su
u njoj videli ne{to {to mi vi{e ne vidimo.
IX
Majka Voda je starija od Majke Zemlje. "Sve dolazi iz vode,"
ka`e fizi~ar Tales. Metafizi~ar Platon tako|e to zna, ali sa dubljom
spoznajom.
Duh Zemlje u`asava Fausta:
Weh! ich ertrag dich nicht.
Duh Vode je u`asavao Platona.
Atlas, duh Atlantika, stvorio je Atlantidu. Stotinu Okeanida, koje
ja{u delfine – taj isti hor koji }e jednoga dana tugovati kod Prometejevih nogu – okru`uje divovski idol Posejdona-Okeanosa, u njegovom hramu u Atlantidi.
X
Tvoj lik je otisnut na njemu,
Tvoj duh ga je stvorio,
41
TAJNA ZAPADA – ATLANTIDA/EVROPA
Kako si mo}an i tajanstven i mra~an,
Ti si onaj kog ni{ta ne mo`e da obuzda,
moglo bi se re}i Okeanosu o dve njegove tvorevine – drevnom i
novom Zapadu – Atlantidi i Evropi.
Atlantida je zavr{ila u ropstvu, a po~ela je u slobodi. Mo`da je
to tako|e sudbina i Evrope. Duh Okeanosa jeste duh sputane slobode, duh pobune – "revolucije", kako bismo mi rekli – duh neizmerne
veli~ine. Grci, ljudi mere, spolja su be`ali od toga, a to ih je potajno
privla~ilo. Hybris – tako to zove Platon, neprevodiva je re~. Hybris
je ponos Titana, a to je vi{e od ljudskog ponosa. "^ovek }e se radovati u duhu, u bo`anskom satanskom ponosu i posta}e ^ovek-bog." (Dostojevski)
Takve su dubine osvetljene kroz oblak mita vatrom misterije i uz
pomo} samo jedne re~i: "ethrepsato, odgojiti ih". "On je za~eo i odgojio pet pari mu{ke dece". Odgojio na ~emu? Na magiji, spoznaji
dubina.
"...Atlasu su poznate sve dubine Okeana," ka`e Homer. Prijatelj
Olimpijaca, neprijatelj Titana, on Atlasa naziva "zlim" i "podmuklim", "~arobnjakom", oloophton zato {to je "spoznaja dubina" za
Homera "oholost", zla sila ili kako bi hri{}ani mogli da ka`u "ne~isti duh", "crna magija".
Atlasova }erka, nimfa Kalipso, ~arobnica je: tamo, u Mra~nom
moru, na njenom pustom Ogigi{kom ostrvu, mo`da jednom od ostrva Atlantide, ona dr`i Odiseja u zato~eni{tvu uz pomo} "vrad`bina".
]erka je poput oca: Atlasove "zamke" su tajne njegovog magijskog
znanja, na kom je "odgojio" svoje sinove, Atlante.
^itava njihova teokratija je ~arobnja{tvo, magija. Ubrzo }emo
videti da je ~itava Atlantida utemeljena u celosti na magi~kom delovanju – na misteriji.
Magija je du{a Atlantide – no}na du{a ~itavog ~ove~anstva.
Ah, dve du{e `ive u mojim grudima!
Mo`da mi jo{ ne shvatamo kako bi trebalo tragi~no zna~enje te
dve du{e za nas.
Dve du{e zna~e dve svesti: svakodnevnu povr{insku svest i no}nu duboko usnulu svest. Prva se kre}e u skladu sa zakonom is42
Bela i crna magija
tovetnosti, u silogizmima i indukcijama pa, dovedena do njihovih
zaklju~aka, daje kulturi taj mrtvi, mehani~ki aspekt, koji nam je blizak upravo sada. Druga se kre}e u skladu sa zakonima nepoznate
logike, u vizijama, vidovitosti, intuiciji, pa kulturi daje `iva, organska svojstva, ili kako bi drevni ljudi rekli, "magijski" vid.
Kada istra`imo ~itave nizove velikih drevnih kultura, si|emo u
dubine vremena, zapa`amo da se, {to dublje zalazimo, mehanika njihove dnevne svesti smanjuje i tu se razvija organizam no}ne svesti
– podru~je koje je za nas mra~no, koje su drevni ljudi zvali "magija", "~arobnja{tvo". Ako mi, me|utim, moramo da sledimo te nizove
do kraja, sti}i }emo do krajnjeg antipoda, opre~nog a ipak sli~nog
dvojnika – opre~nog u smeru, sli~nog u cilju, u svojoj beskrajnoj mo}i nad prirodom – te u celosti organske, "magijske" kulture, ~iji mit
Platon naziva "Atlantida".
Sude}i prema divovskom graditeljstvu Atlanta, o kom nas obave{tava Platon, njihova "mehanika" nije bila zaostalija, nego savr{enija od na{e. Sude}i prema religiji, hri{}anstvu, na{a intuicija nije
manje duboka, ve} mo`da dublja od intuicije Atlanta. U ~emu je,
onda, razlika izme|u njih i nas? U volji, u svesti: mi na{u intuiciju
podre|ujemo mehanizmu, skrivamo na{u no}nu svest ispod svakodnevne svesti. Atlanti ~ine suprotno, oni svoj mehanizam podre|uju
magiji. Na{i mehanizmi imaju na{a krila, za njih je to teret koji oni
nose na krilima magije.
XI
Je li barem mogu}e da Platon govori o magiji, ~arobnja{tvu –
du{i misterije, ~ije tajne za njega ~uvaju ne samo ljudski ve} tako|e
i mnogo stro`i sud.
On skriva magiju ispod matematike, zemlju Atlanta opisuje suvoparno, nezainteresovano, gotovo s dosadom, ali sa takvom precizno{}u da je, slede}i njegov opis, mogu}e nacrtati mapu Atlantide.
Vrlo je verovatno da on koristi takvu matemati~ku preciznost da bi
nas uverio u istinitost onoga {to opisuje. Ali sa slabim uspehom:
njegova matematika odi{e mitom.
Kada govori o kanalima koji povezuju prestonicu Atlanta s morem, on tvrdi: "oni su iskopali kanal {irok trista stopa i dubok stotinu stopa, a duga~ak pedeset stadija". A njegovi opisi spolja{njih
43
TAJNA ZAPADA – ATLANTIDA/EVROPA
ostrva {to okru`uju unutra{nje ostrvo na kom se nalazi Akropolis, u
koncentri~nim ostrvskim prstenovima, koje je uredio sam bog, sledi
sva pravila kru`ne kosmogonije. "Jedan, dva, tri" – uvek ista igra s
pitagorejskim brojevima, ovde kao i na po~etku dijaloga. U zemaljskim brojevima postoji nebeska "muzika sfera". Ti koncentri~ni
krugovi ostrva – ti zemaljski prstenovi – predstavljaju, mo`da, nizove svetlih nebeskih tela, jer Atlasu su "znane sve dubine", ne samo okeana ve} isto tako i neba.
"Atlas je shvatio i otkrio ljudima kretanje svetlih nebeskih tela,
iz ~ega je nastala pri~a da on dr`i nebo na svojim ramenima," obave{tava nas Diodor.
Mogu}e je da je on, po{to je ozna~io te magijske krugove na Zemlji – prstenove ostrva i kanala –, uputio Atlante u nebesku mehaniku-magiju.
XII
Tako u ledenim kristalima geometrije previre vatreno vino misterije i, kroz matematiku, probija bezmeran san samog Titana, nosioca neba, Atlasa.
Mre`a divovskih, irigacionih i plovnih kanala, koja preseca po
du`ini i {irini ravnicu izvan Grada, podse}a ~oveka na "sistem kanala" na planeti Mars. Govore}i o naj{irem od njih, koji je prokopan do dubine od sto stopa, a bio je duga~ak 10.000 stadija i
"prostirao se oko ~itave ravnice," Platon smatra da je neverovatno
da ga je izgradila ljudska ruka.
Jednako neverovatne su bile kiklopske zidine gradskih bedema i
Akropolisa. Mostovi, sa utvr|enim kapijama i kulama, preba~eni
preko kanala na takvoj visini da i najve}e trireme mogu da plove
ispod njih a da ne spu{taju jarbole. Podzemni kanali su bili prose~eni kroz pe{~ane obale. Luke, isklesane iz ~vrstih stena koje vode
pod zemlju i koje su u stanju da prime ~itave flote, pitamo se kakvim ve{ta~kim suncima su bile osvetljene? Neverovatna su, tako|e, titanska pristani{ta, arsenali, kasarne, akvadukti, kupatila, {kole,
vrtovi, gajevi "u kojima rastu sve vrste drve}a divne visine i lepote,
daimonion". Veli~anstveni mir Akropolisa, gde `ivi kralj Atlantide,
sin Atlasa, "~ovek-bog". Veli~anstvena glavna luka "puna brodova
i trgovaca prispelih sa svih strana... koji su odr`avali mnogobrojne
zvuke ljudskih glasova i danono}nu buku svake vrste".
44
Bela i crna magija
Sve je to tako `ivo da stvara utisak da se Platon li~no uverio u
viziju proro~kog sna.
XIII
"Svake pete ili {este godine naizmeni~no, ukazuju}i tako jednaku ~ast parnom i neparnom broju" – (ponovo igra pitagorejskih
brojeva) – deset kraljeva se okupljalo u Posejdonovom hramu, gde
je bio podignut stub od orikalkuma, na kom su bili ispisani zakoni.
Tu su se "oni savetovali o javnim poslovima i istra`ivali da li je ko
i u bilo ~emu zakone prekr{io i tu su mu u skladu s njima sudili, a
pre nego presudu izreknu zaricali su se jedan drugom uz pomo}
bikova {to su gajeni na poljima ispred Posejdonovog hrama. Njih
desetorica bi ostali sami u hramu. Po{to su izmolili bogove da im
dopuste da prinesu `rtve koje su za njih prihvatljive, lovili su bikove bez oru`ja, samo uz pomo} motke i om~i. A bika kog bi ulovili
odvodili su gore do stuba. Onda su `rtvu obarali udarcem u glavu i
klali je nad svetim zapisom. Na stubu, pored zakona, postojala je
zapisana zakletva koja priziva mo}ne kletve na onoga ko je se ne
pridr`ava. Kada bi, po{to prinesu `rtvu u skladu sa svojim obi~ajima, oni ispekli komade bika, nalili bi u pehare po grudvu zgru{ane
krvi za svakog od njih. Ostatak `rtvene `ivotinje bi pojeli, po{to
obave o~i{}enje stuba sa svih strana. Onda bi iz pehara pretakali krv
u zlatne posude pa bi se, sipaju}i je u slavu bogova na vatru, zaklinjali da }e suditi u skladu sa zakonima na stubu, da }e kazniti
svakog ko ih je prekr{io, te da ne}e slu{ati bilo kog vladara koji im
nala`e da delaju druk~ije nego prema zakonima svoga oca Posejdona. To je bila molitva koju je svako od njih molio za sebe i svoju
porodicu, ispijaju}i istovremeno i zave{taju}i posudu u bo`jem hramu, pa po{to odre|eno vreme provedu za obedom, kada padne
mrak i zamru vatre oko `rtvenika, oni obla~e najlep{e azurno plave
haljine i, sede}i na zemlji, po no}i, nadomak ugaraka `rtvenika na
kom su polo`ili zakletvu, a pogasiv{i sve vatre oko hrama, slu{ali
su i izricali presude, ako je ko od njih imao da iznese bilo kakvu
optu`bu protiv bilo koga. A kada bi doneli odluke, u osvit dana,
upisivali bi svoje presude na zlatnu plo~icu i odlagali je kao zavetne
plo~ice sa svojim haljinama.
"Postojalo je mnogo posebnih zakona koje je vi{e kraljeva ispisalo oko hrama, ali je najva`niji bio slede}i: Oni ne smeju da
45
TAJNA ZAPADA – ATLANTIDA/EVROPA
di`u oru`je jedan na drugog, a svi moraju da priteknu u pomo}
ako je bilo ko u bilo kom gradu poku{ao da svrgne s trona ~lana
kraljevske ku}e. Poput svojih predaka, oni moraju skupa da razmi{ljaju o ratu i drugim poslovima, daju}i prvenstvo Atlasovoj
porodici."
XIV
Videli smo da su oni pili krv svojih `rtvenih `ivotinja. [ta to
zna~i bilo je jasno svima koji su upu}eni u Dionizijske misterije.
Glavna stvar u vezi s njima jeste omophagia, jedenje sirovog mesa
`rtvene `ivotinje, kao da je u pitanju bo`je meso i krv, po{to se ~udotvorna mo} zakletve sastoji u transsubstancijaciji `rtve u meso i
krv samog boga: jedu}i ga, bahanti `ude da postanu poput boga,
"obuzeti bogom", entheoi. Omofagija je – "jedenje boga".
Zna~enje toga bi tako|e bilo jasno onima koji su upu}eni u svete
obrede Ozirisa, Tamuza, Adonisa, Atisa i Mitre – redom bogova-mu~enika.
"Potrebno je ubiti boga," ~itamo na sumerskoj glinenoj tablici iz
daleke pro{losti – zapis sli~an, mo`da, jednom od stubova od orikalkuma u Atlantidi. Ispada da je mit iz iste davnine ispri~ao Berosos, vavilonski sve{tenik iz tre}eg veka pre Hrista:
"Videv{i da je zemlja bila rodna a nenastanjena, Bel (bog sunca) odsekao je svoju glavu i, me{aju}i krv, {to je isticala, sa zemljom, oblikovao ljudska bi}a. Zato oni poseduju razum i prirodu
davaoca `ivota."
U Knjizi Postanja nam je re~eno da je Bog stvorio ~oveka od
crvene gline, oblikuju}i ga kao {to grn~ar oblikuje svoju glinu. Mo`da je zemlja crvena zato {to je pome{ana s krvlju, ali s ~ijom nije
nam re~eno.
Drevni sumerski original vavilonskog mita o postanku sveta, Enuma eli{, potvr|uje navod sve{tenika Berososa:
Bogovi su pozvali boginju,
Mudru Mami, Helpmeet:
"Ti si jedino maternje meso,
Ti mo`e{ da stvori{ ljude,
46
Bela i crna magija
A oni jaram bogova moraju da nose."
Mami je onda otvorila svoje usne,
Mo}nim bogovima je rekla:
"Ne mogu ja to da uradim sama"...
Dalje je klinasto pismo ne~itko, pa se tek na kraju mo`e pro~itati:
Ea je onda otvorio svoje usne,
Mo}nim bogovima je rekao:
"Bog mora da bude ubijen...
Sa bo`jim mesom i krvlju
Mami }e pome{ati glinu..."
Ea, ~ovekoljubac, otac Tamuza Mu~enika, isti je Atlas: oba, iza{av{i iz Okeana, otkrivaju tajne bogova ljudima, a ta glavna tajna je
bogovima jo{ uvek nepoznata: patiti zna~i voleti. Tlaô – ja patim
jeste koren imena Atlas i koren sve Atlantide.
XV
Takvo je sunce {to obasjava Bla`ena ostrva. Takva je mehanikamagija pomo}u koje, na svojim mo}nim ramenima, Atlas podupire,
kao lak tovar, visoke stubove {to dr`e zemlju i nebo odvojene, povezuju}i zemlju i nebesa. Na takvoj osi se svet pokre}e:
Ljubav {to pokre}e Sunce i druge zvezde,
Amor che muove il sole e l'altre stelle,
ka`e Dante, koji se spu{tao u Pakao, do istih "korenova zemlje" do
kojih je silazio drevni Titan, oslonac nebesa, Atlas.
XVI
To je stra{no za Platona i stra{no je za nas: hteli mi ili ne, ne mo`emo da izbegnemo da vidimo da je `rtveni bik Atlantide prva
senka Jagnjeta, ubijanog od postanka sveta. Gromovi Atlantide uzvra}aju gromovima Pri~e{}a:
Nemo je sve ljudsko telo
a u strahu i uzdrhtao stoji
47
TAJNA ZAPADA – ATLANTIDA/EVROPA
Kralj za njih {to vlada i
Gospod za one {to vladaju.
On dolazi sa zakletvama
i hrani ispunjene verom.
A ako to vi{e za nas nije stra{no, onda, mo`da, postoji ne{to jo{
stra{nije. Osovina sveta se trese na ramenima na{eg Atlasa. Sunce
se pomra~uje nad na{om Atlantidom. Crna magija tako|e postaje
na{a bela magija.
48
Poglavlje IV
UMIRU]I LABUD

I
Za{to je prvo ~ove~anstvo stradalo? To se ~ini kao glavna stvar
koju je Platon `eleo da saop{ti vlastitoj i budu}im generacijama –
~itavom drugom ~ove~anstvu.
Da bi se jasnije shvatilo {ta on misli o kraju Atlantide, neophodno je razlikovati dva njena razdoblja – zlatno i gvozdeno, mirnodopsko i ratni~ko. On to ~ini.
Kao sinovi Boga, Atlanti su sinovi mira. Da `ive u miru, "da ne
podi`u oru`je jedan protiv drugog, mete pote holpa ep' allelous
oisein," vrhovni je zakon, koji je zapisao sam Bog ne samo na stubu
orikalkuma ve} isto tako i u srcima Atlanta.
Sunce {to obasjava Bla`ena ostrva jeste sunce mira, Atlantida je
bila raj na zemlji, zato {to je mir raj. Drugi ne postoji i ne}e postojati.
II
Atlanti su zapo~eli u miru, a zavr{ili u ratu. Platon brka ta dva
razdoblja, zamra~uju}i zlatno doba gvozdenim. Upravo ga je zato
tako te{ko razumeti u onom glavnom, da se od njega dobije odgovor na pitanje: za{to je stradala Atlantida?
Pokaza}e se da on opisuje Atlantidu uo~i rata: mir jo{ nije naru{en, ali je rat na vidiku. Obale strmih litica {to se spu{taju u more,
koje su nekada povezivale rajske doline ostrva, najednom su pretvorene u tvrde bedeme utvr|enja. A ~itava prestonica Atlanta, sa
49
TAJNA ZAPADA – ATLANTIDA/EVROPA
svojim kiklopskim zidinama, presvu~enim bakrom, orikalkumom i
belim limom, sa koncentri~nim krugovima rovova i bedema, sa ~vrstim mostovima, kapijama i kulama, sa lagumima, pristani{tima,
arsenalima i kasarnama, d`inovska je tvr|ava. ^itava Atlantida,
spremna da pohrli preko dubokog Atlantika na Evropu i Aziju,
nakostre{ila se, poput divlje zveri – Zveri Apokalipse.
III
Da bi nam do~arao vojnu mo} Atlanta, Platon iznosi precizne cifre trupa koje su na raspolaganju u samo jednoj dolini izvan grada
koja je podeljena u 60.000 vojnih okruga, koji obuhvataju 10.000
bornih kola, 240.000 konja, 1.200 bojnih brodova i 1.200.000 pe{adijskih boraca. A ta dolina je samo mali deo jedne od deset atlantidskih kraljevina. Ako se tome dodaju i atlantidske kolonije u Americi,
Evropi i Africi, posta}e o~ito da je vojna sila Atlantide obuhvatala
na desetine miliona ljudi: "golemo mno{tvo, aperantos arithmos,"
ka`e Platon.
Do na{eg svetskog rata nije bilo drugog takvog vojnog skupa u
istoriji. U Platonovo vreme se to ~inilo kao "fikcija", a danas, posle
dvadesetpet vekova, pokazalo se da je u pitanju "cela istina".
IV
Deset kraljeva Atlantide se odlu~ilo za rat. Je li to bilo uz saglasnost naroda, ili bez njega? Mi to ne znamo, zato {to ne znamo
koju vrstu vlasti je imala Atlantida. Mi o tome mo`emo samo da
sudimo, delimi~no, iz onoga {to nam Platon kazuje o obliku vladavine u Atini iz tih dana, ili o nepoznatom gradu koji je nosio to ime.
Pokaza}e se da su obe vlade, kako atinska tako i atlantidska,
uprkos spolja{njim razlikama – jedna je bila republika, druga monarhija – imale neke unutra{nje veze: obe su bile teokratske, oligarhijske dr`ave, i obe su bile najprikladnije ure|ene, sude}i prema
Platonu.
V
Mo} Boga nad ljudima jeste mo} duha – "neka duh vlada" – takva je su{tinska ideja Platonovog Grada, njegove metafizike u politici, ostvarene podjednako u obe dr`ave.
50
Umiru}i labud
"Bogoliki ljudi, andres theioi", najvi{e vo|e atinske republike,
odgovorni su "Sinu bo`jem", kralju Atlantide. U prvom slu~aju,
imamo "seme" oca Okeanosa. U drugom majke Zemlje, Gee. Ali u
oba slu~aja od boga postavljeni ~uvari ljudi, phylakes, poseban soj
ljudi, vi{eg porekla i odvojenog od ni`eg soja – ne samo politi~ki,
ve} isto tako i fizi~ki. Oni su stajali iznad svih, ti "bogoliki ljudi",
ti "ljudi-bogovi" – sledi da su oni bili mudraci i proroci.
"Zemlja je u to vreme bila nastanjena razli~itim stale`ima gra|ana: bilo je tu zanatlija, ratara, a postojao je i stale` ratnika koji
su prvobitno za sebe bili zadr`ali bo`anski ljudi. Njega su oni sami
odr`avali i imali su sve {to prili~i njihovom odgoju i obrazovanju.
Niko od njih nije imao ni{ta svoje, ve} su na sve stvari gledali kao
na zajedni~ko vlasni{tvo, hapanta koina nomi zountes."
U neposrednoj blizini svetili{ta Atine i Hefesta, na brdima Akropolisa, koji su u to vreme zapremali daleko prostraniju oblast nego
dana{nja gra|evina, podlo`ni kao i ovaj poslednji svim vrstama destruktivnih uticaja,
". . . pripadnici vojni~kog stale`a su uspevali da sa~uvaju svoju
osobnost . . . `ive}i kao u vrtu ne~ije ku}e, u ogra|enom prostoru.
Na severnoj strani su imali zajedni~ke ku}e i spremali su za svoje
potrebe zimnicu za javnu ishranu, a imali su samo ku}e koje su im
bile potrebne za javnu upotrebu, isto tako i hramove, ali neukra{ene zlatom i srebrom, koji se me|u njima nisu koristili. Oni su
vodili srednji na~in `ivota, izme|u bede i ekstravagancije, gradili
umerene ku}e u kojima su oni i njihova deca starili, ostavljali ih u
nasle|e drugima koji su bili poput njih samih, uvek isti... A oni su
vodili ra~una da odr`e isti broj ljudi i `ena za vojni~ku slu`bu, {to
}e potrajati sve vreme, a jo{ uvek je tako – {to zna~i da ih je na
broju oko dvadeset hiljada. Takvi su bili drevni Atinjani, a na taj
na~in su oni pravedno upravljali vlastitom zemljom i ostatkom
Helade; {irom ~itave Evrope i Azije oni su bili na glasu po svojoj
lepoti i po brojnim vrlinama svojih du{a, a bili su ~uveniji od bilo
koga od svojih savremenika."
VI
"Niko od njih nije imao ni{ta svoje, ve} su na sve stvari gledali
kao na zajedni~ko dobro":
51
TAJNA ZAPADA – ATLANTIDA/EVROPA
to je, da upotrebimo grubu ali ta~nu re~, komunizam. Ako postoji jedan Bog, onda postoji samo jedan bo`ji zakon za sve ljude, a savr{eni poredak jeste samo jedan – komunizam – zemaljski raj. Zlatno
doba ne postoji samo u Atini, ve} isto tako i u Atlantidi.
Taj Platonov raj nekako podse}a na budu}i raj Veklikog Inkvizitora Dostojevskog. Jedan ima "~uvare", drugi "mudrace... hiljade
tu`nih mudraca i milione sre}ne dece", a nad svima njima samo je
jedan ^uvar – "veliki i mudri Duh Ne-postojanja."
VII
Raj na zemlji je komunizam, ali da li mirnodopski ili ratni~ki komunizam? Pokaza}e se da Platon nije uop{te pravio razliku izme|u
njih, ali mi pravimo tu razliku u najve}oj meri.
"Mnogi od onih koji su verovali bili su jedne du{e i jednoga
srca: niko od njih nije nikada rekao da su stvari koje je posedovao
njegove, ve} da su zajedni~ke..."
Za koga to ka`e Platon – za Atlante ili Atinjane? Ne, to je
izgovorio jevan|elista Luka – o apostolskoj zajednici. Hapanta
koina su re~i koje je upotrebio Platon, a panta koina Lukine re~i:
obojica koriste iste re~i.
"Jedno srce, jedna du{a" – to je mirnodopski komunizam –
istinski raj na zemlji, zlatno doba, kraljevstvo Boga. Mi jo{ nismo
upoznali taj raj, ali pakao ratni~kog komunizma poznajemo veoma
dobro.
VIII
Mogu}e je da se u Atlantidi mirnodopski komunizam preobrazio
u ratni~ki s istom "magi~nom" iznenadno{}u s kojom mleko uskisne u olujnoj grmljavini. To je fizi~ki zakon, bo`ji prirodan zakon.
To je bio i bi}e, od postanka stvari do kraja. Platon to nije znao, ali
mi imamo mogu}nost da znamo.
IX
"Mir je bolji od rata," prise}a se Egipat, suton Atlantide. Gr~ka
– praskozorje – ve} je zaboravila. Nije li to razlog za{to je Platon
zaboravio, ili se suvi{e mutno se}a, za{to je stradala Atlantida?
52
Umiru}i labud
"Izmi{ljotina" zamra~uje "stvarnu istinu", ali ~ak i u legendi je
istina ~ujna.
"Tokom mnogih generacija, dogod je bo`anska priroda trajala
u njima (Atlantima), oni su se pokoravali zakonima i bili dobronakloni prema bogovima, koji su bili njihovi srodnici. Jer oni su
posedovali istinske i na svaki na~in velike duhove, koji su upra`njavali trpeljivost i mudrost u raznim `ivotnim prilikama i pri
uzajamnom op{tenju. Oni su prezirali sve osim vrline, ne brinu}i
o svom trenutnom `ivotnom stanju i misle}i povr{no o posedovanju zlata i druge imovine, koja im se ~inila samo kao teret. Niti
su oni bili zatrovani luksuzom, niti ih je bogatstvo li{avalo samokontrole. Oni su bili razboriti i jasno su videli da sva ta dobra rastu
s uspe{nim uzajamnim prijateljstvom, a da su zbog preterane `udnje za njima i njihova ~ast i njihovo dobro izgubljeni i da s njima
propada i prijateljstvo. Takvim razmi{ljanjem i nastavljanjem u
njima bo`anske prirode, sve {to smo opisali narastalo je i uve}avalo se s njima..."
Tako su protekle mnoge generacije, ali to stanje nije ve~no potrajalo:
"Kada je taj bo`anski udeo po~eo u njima da bledi i suvi{e ~esto da se razvodnjava usled prevelike smrtni~ke primese, pa je
ljudska priroda odnela prevagu, onda su oni, budu}i nemo}ni da
podnesu svoje bogatstvo, postali nedoli~ni, a njemu koji je za to
imao oko po~eli su da postaju niski i izgubili su najlep{i od svojih
sjajnih darova..."
Onda je ta "neizmerna sila tako sakupljena u jednu, nastojala da
pot~ini jednim udarcem i na{u i va{u zemlju" (Egipat i Atinu).
X
Po{to su prineli `rtvu svome bogu i obukli svoje odore, tamno-plave poput najdubljih voda okeana, deset kraljeva Atlantide je posedalo oko hladnog pepela `rtvenika u hramu, u kom su sva svetla
bila uga{ena i samo su odsjaji vatre na izdisaju na `rtvenom oltaru
i svetlost zvezda osvetljavali stub od orikalkuma na kom su zakoni
bili zapisani.
53
TAJNA ZAPADA – ATLANTIDA/EVROPA
"Mir ili rat?" Odlu~ivali su o sudbini Atlantide, o sudbini dva ~ove~anstva, njihovog vlastitog i na{eg. Me|u njima je verovatno bilo
i slepih i onih koji vide, glupih i mudrih. Ako je bilo tako, oni vi{e
nisu mogli da odlu~uju u skladu sa drevnom mudro{}u, ve} prema
skora{njem izumu – vladavini ve}ine. A ve}ina, kakva gotovo uvek
jeste, sastojala se od budala koje nadvladavaju manjinu mudrih ljudi. Oni su bili ti koji su odlu~ili u prilog ratu, svetskom ratu za prevlast u svetu.
Ako je me|u njima bio barem jedan mudar ~ovek, on je morao
znati, kada je sedeo kraj hladnog pepela `rtvenika, da }e uskoro ~itava Atlantida postati `rtva i pepeo.
XI
On je morao znati da se njihala osovina sveta, da je sunce {to
obasjava Bla`eno ostrvo bledelo, da se bela magija preobra}ala u
crnu. Oni su ispijali bo`ansku krv, a sada }e piti ljudsku krv. @rtvovali su sebe svetu, a sada }e `rtvovati svet sebi.
Mleko je uskislo tokom oluje. Litice rajske obale su postale zjape}i ambisi {to vode u Pakao.
"Mudri i stra{ni Duh Ne-postojanja" je trijumfovao: mir je bio
na izdisaju, otpo~eo je rat.
XII
"I Bog je pogledao na Zemlju i, gle, ona je bila pokvarena. Jer
svaki ~ovek je pokvario svoj razvoj na Zemlji"
– smer mira za smer rata.
"I Bog re~e Noi, Nametnuo mi se kraj svih ljudi, jer je preko njih
Zemlja ispunjena nasiljem i, eto, ja }u njih uni{titi sa Zemljom."
XIII
Platon nas obave{tava:
"Zevs, bog nad bogovima, koji vlada po zakonu i u stanju je da
sagleda takve stvari, opaziv{i da je slavni rod (Atlanti) u jadnom
stanju i po`elev{i da im dosudi kaznu, kako bi mogli da se obuzdaju i poprave, sazvao je sve bogove u najsvetiju ku}u sme{tenu
54
Umiru}i labud
u sredi{tu sveta, razmotrio je sve okolnosti koje se ti~u roda (atlantskog). A kada ih je sazvao, kazivao je ovako: –"
[ta je rekao, nikada ne}emo saznati: na tom mestu Kritija se neo~ekivano prekida. Mi ne bismo znali ni sudbinu Atlantide da nije
bilo kratkog teksta iz Timaja. Atinjani su pobedili Atlante.
"Ali za tim su usledili stra{ni zemljotresi i poplave i samo u jednom ki{ovitom danu i no}i svi va{i (Atinski) ratnici su skupa
propali u zemlju, i ostrvo Atlantida je na sli~an na~in i{~ezlo i potonulo u more."
XIV
Uni{tenje prvog ~ove~anstva – najve}i od svih svetskih doga|aja
– opisan je samo jednom re~i: "i{~ezlo", ephanisthe.
Bog je "odgojio" Atlante. Ljudi su "pili" krv svoga boga. Ostrvo
Atlantida je i{~ezlo. Jedna re~ za po~etak, jedna za sredinu, jedna za
kraj. Sve o Atlantidi u te tri re~i – tri zraka {to probijaju kroz oblak
dima – mit – od vatre misterije. ^udo Platonovog genija le`i u njegovoj sa`etosti. Nama tri re~i odre|uju tri zagonetke, sve jedna mra~nija od druge, a poslednja je, mo`da, najmra~nija.
Ka`njavanje Atlantide je dovoljno razumljivo, ali za{to bi Atinjani, taj "najplemenitiji soj ljudi", odmah po{to su izveli tako "velika i divna dela", tako|e bili ka`njeni?
Hajde da se prisetimo, na kraju dijaloga, njegovog ishodi{ta i odredi{ta: krvlju i mesom da se opremi apstraktna shema sokratovske
istine, da se prika`e savr{ena Republika – Bo`ji Grad – u herojskom
podvigu. [ta je, onda, on prikazao?
"Sli~ne stvari se svima doga|aju: isto }e zadesiti i pravedne i gre{ne... Sve dolazi na mesto: svi su nastali iz praha i u prah }e se vratiti."
Ali uz takvu mudrost bilo bi prikladnije graditi "Grad Smrti" nego
"Grad @ivota".
Ili je stari Titan u pravu:
Po{to novi behu oni {to preuzehu
Nebesko kormilo, je li Zevs surovim odlukama
Stari poredak preina~io po svom naho|enju?
55
TAJNA ZAPADA – ATLANTIDA/EVROPA
U pravu je Jov:
"O da je ~ovek mogao da se obra}a Bogu kao {to se obra}ao
svom susedu!"
"Eto, ja sam uzvikivao {ta je pogre{no, ali me nije ~uo: vikao
sam glasno, ali nema osude."
Ili je iznad svega u pravu Jovova `ena:
"Prokuni Boga, i umri"?
XV
Ili je u pravu Zevs, kona~no, {to jednako ka`njava Atlante i Atinjane, jer jedni nisu bolji od drugih: "svi ljudi su pokvarili svoj put
na Zemlji"? Ali ako je, kako Platon ka`e, iz maju{nog semena {to
se spaslo, drugo ~ove~anstvo nastalo iz prvog, postoji li onda neka
zaraza u njemu, i ho}e li novi ljudi-bogovi, vo|e nove Republike,
biti u stanju da ga spasu, ili }e ga voditi istim putem koji vodi u isto
uni{tenje?
Zna li to Platon? Ili, zbog onoga {to zna o dalekim Atlantima,
prestravljen, zatvara o~i za Atinjane, koji su mu tako bliski?
XVI
On je trpeo uzasan strah dok je pisao o Atlantidi. Umro je od
u`asa ne dovr{iv{i pisanje. ^itaju}i poslednje redove dijaloga, ~ovek gotovo da mo`e da oseti kako mu drhti ruka.
Kraj "Atlantide" jeste i Platonov kraj. On je bolovao, on je umro
od toga. Bla`eno ostrvo je predsmrtno snovi|enje, njegov grozni~avi delirijum. On je sanjao o "neizmernom mraku", da upotrebimo
re~i pesnika Tjut~eva – mraku smrti.
XVII
"Osim ako se pokajete, jednako }ete stradati!" `eli da dovikne
Atinjanima, ali ne mo`e. On ose}a da i sam treba zbog ne~ega da se
pokaje, ali ne zna za {ta.
56
Umiru}i labud
XVIII
Platon je mogao da napi{e dijaloge na na~in koji je mnogo vi{e
metafizi~ki od ovoga, ali ni{ta tragi~nije dublji. U "Atlantidi" }e prepoznati li~nu tragediju. [to vi{e ~ovek zagleda jasnije vidi da on to
nije izmislio, ve} je preneo ono {to je ~uo od drugih, u {ta su drugi
verovali. Da li je i on verovao?
"Atlantida je postojala – Atlantida nije postojala." Ova dvosekla
dilema izgleda da je pogodila Platonovo srce jo{ bolnije nego na{e.
Zagonetka je za njega bila nere{ivija nego za nas.
XIX
Pre smrti ~ovek ponekad blago poremeti umom: Atlantida je bila
Platonovo predsmrtno ludilo.
"Ja u sebi ne ose}am istu ~vrstinu rasu|ivanja," priznao je Njutn
pi{u}i svoje Komentare Apokalipse. Platon je, pi{u}i o Atlantidi, mogao da prizna istu stvar.
"Starac je izgubio svoje duhovne mo}i!" Atinjani mora da su ga
ismevali, kao {to }e kasnije ismevati svetog Pavla. "^u}emo te ponovo po tom pitanju!"
Pavle se nije pla{io ismevanja: znao je da je ljudska mudrost ludost pred Gospodom. Platon to nije znao pa, ako se uzdr`ao da ka`e
sve {to zna, to je, mo`da, zato {to se pla{io, ~ak i u svom predsmrtnom delirijumu, podsmeha ljudi vi{e nego same smrti.
XX
Moglo bi se re}i da je Platon, poput sve paganske antike, umro
od `e|i i gladi – `e|i za istinskom Krvlju i gladi za istinskim Mesom: meso i krv u dionizijskoj, ozirisovskoj, tamu`ijskoj i drugim
misterijama ne umiruju zato {to su vizionarski.
Bog Zagrej-Dionis, kog su Titani raskomadali negde na nebesima, silazi ve~no na Zemlju u obliku `rtvenog bika, da bi utolio
apetite onih koji su gladni njegovog mesa i uta`io `e| onih koji `ude za njegovom krvlju: mogu}no je verovati u tu svetu i mudru drevnu pri~u kao u okultni znak, kao u simbol. Bog je nekada silazio na
Zemlju u ljudskom obliku, kao proro~ki Orfej, ili kao kraljevski Bah,
osvaja~ Indije, i stupio je u ve~nost istorije. On je bio ro|en kao
57
TAJNA ZAPADA – ATLANTIDA/EVROPA
smrtnik, pa je `iveo i umro kao smrtnik. Njegovo lice pripada istoriji, ~injenica koju je istorija zaboravila, pamte}i samo mit. A ljudska bi}a danas ne mogu biti navedena da veruju u to, po{to su ona
tek skoro nau~ila da razlikuju mit od istorije. "Postojao je," ka`e
mit. "Nije postojao," ka`e istorija. "Moglo bi biti," mogla bi re}i
misterija, ali ne da bi sebe potvrdila u istoriji.
Mit je raspr{en, poput tamjana na oltaru. Vatra se ugasila, hram
je ostao prazan, pusta misterija je postala hladna mudrost u~enih
ljudi, strastan delirijum ludaka, ili stra{na muka o kojoj prorok
ka`e: "To bi bilo upravo kao kada gladan ~ovek sanja i, gle, jede.
Ali se on onda probudi, a du{a mu je prazna. Ili kao kada `edan ~ovek sanja i, gle, pije. Ali se onda probudi i klonuo je, a du{a mu je
puna `udnje: takvo }e mno{tvo nacija biti..."
Zna~enje ovoga je: ljudi }e umreti od gladi i `e|i. Tako je umro
Platon.
XXI
U svojoj samrtnoj agoniji Sokrat mu nije pomogao. Sokrat je
odbio inicijaciju u Eleusinske misterije, bilo zato {to nije bio mnogo gladan ili `edan, bilo zato {to nije verovao u efikasnost misterije.
Njega je od inicijacije odvratio njegov Demon. [ta je Sokratov Demon? To je zagonetka druge vrste, a mra~na upravo koliko i zagonetka Platonove Atlantide. Sokrat je inicijaciju odbio na uljudan
na~in, dok je njegov u~enik Alkibijad, zbog svog grubog ismevanja
istih misterija bio osu|en na smrt i samo ga je bekstvo spasilo. Euripid je bio prikriveni "ateista", dok je Epikur, tako|e u~enik, ili
gotovo Sokratov u~enik, bio otvoreni ateista. Sudije su, osu|uju}i Sokrata za "bezbo`ni{tvo" bile, naravno, u velikoj zabludi. Pa
ipak je mogu}e da je njegov "Demon" bio mnogo opasniji nego {to
se ~inilo.
XXII
Atlantida je misterije. Ritual sa krvlju je tu igrao va`nu ulogu.
Oni su pili krv. Zar to nije razlog {to je Sokrat o tome tako uporno
}utao? "To nije izmi{ljotina, ve} `iva istina," rekao je on i za}utao,
demonski se osmehuju}i. On sam je isku{avao svog u~enika (Platona) i prepustio ga je vlastitim mislima u stanju samrtnog straha.
58
Umiru}i labud
"Otac Avram se sa`alio na mene i poslao mi je Lazara, da on
mo`e da uroni vrh svoga prsta u vodu i ohladi moj jezik. Jer ja
sam na mukama u tom ognju."
Ne, Sokrat ne}e uroniti svoj prst u vodu, on ne}e ohladiti Platonov jezik.
Postoje dva zavr{etka, onaj s vodom i onaj s vatrom – potop ili
po`ar, hydatosis-ekpyrosis, u skladu sa orfi~kom eshatologijom.
Platon zna ovo: on je prestravljen time i `edan je. On umire od `e|i
i straha.
XXIII
Jato ptica selica svake godine leti do mesta gde se nalazila Atlantida. Ono kru`i nad vodom tra`e}i kopno i ne nalazi ga. Neke od ptica, iscrpljene od umora, padaju u vodu, dok se druge vra}aju nazad.
Ono {to mi nazivamo "instinktom" re~itije je od "znanja, pam}enja", Platonove anamnesis, a ja~e je kod `ivotinja nego kod ljudskih
bi}a. Deset hiljada godina je za njih koliko i jedna minuta.
Doziva nas Okeanos, {to zapljuskuje Bla`ena ostrva.
Ljudi su to zaboravili, ptice se se}aju.
Re~iti mudrac se toga tako|e se}a: u svojim istra`ivanjima drevne rodne zemlje, on kru`i iznad okeana, traga za kopnom i, po{to ga
ne pronalazi, pada u talase i, dok umire, peva svoju pesmu. Tako ~ini taj hiperborejski labud, Platon.
59
Poglavlje V
ATLAS – ENOH

I
"Video sam u no}noj viziji gde je, gle, stvor poput Sina ~ovekovog do{ao na oblacima nebeskim, i do{ao je u Drevna vremena,
i izveden je pred njega. I data mu je vlast, i slava, i kraljevstvo, da
mu svi narodi, nacije i jezici slu`e..."
Ako postoje re~i u Svetom Pismu koje su ~e{}e od drugih zadr`avale pogled Isusa iz Nazareta, to mora da su bile ove, re~i proroka
Danila, koje se ti~u Sina pobednika, a tako|e i one Isajine, koje se
ti~u Sina mu~enika: "doveden je kao jagnje na klanje." Pokaza}e se
da je On ~ak uzeo Njegovo ime iz Danilovih re~i, izgovorenih po
prvi put na zemlji: kebar anach, "Sin ^ovekov". Ako je temelj hri{}anstva u otkrivenju koje se ti~e Sina, mogu}e je re}i kako, da nije
bilo Danijela, ne bi bilo ni hri{}anstva.
II
Knjiga proroka Danila se pojavila oko sredine drugog veka pre
Hrista, a oko petnaest godina kasnije su se pojavili prvi narativni
delovi Knjige Enohove, Mashafa Henôk, a jo{ oko pedeset ili sedamdeset godina kasnije, gotovo sasvim uo~i Hristovog ro|enja,
njen drugi apokalipti~ki deo – "Enohova pore|enja".
Knjiga – nastavak i krunisanje Danilovo – vrhunac je mesijanskih proro~anstava Izrailja. Tu je, po prvi put, Mesija uzdignut sa
trona njegovog oca, Davida, do trona Boga-Oca. Sin ^ovekov po60
Atlas – Enoh
staje Samorodni Sin Bo`ji: "Moj Izabranik }e sedeti na Mom tronu," ka`e Gospod.
Pogled Isusa iz Nazareta mora da se tako|e zaustavio i na ovim
re~ima.
Knjiga proroka Danila, uva`ena kao kanon, imala je jasnu, univerzalno-istorijsku reakciju, dok je Knjiga Enohova, koja je ostala
izvan kanona, bila osporena i postala je "apokrifna". Svako je znao
prvu, a malo njih drugu. Ipak, mogu}no je da univerzalno-istorijska
reakcija na Knjigu Enohovu zapravo nije manja od reakcije na Knjigu proroka Danila.
III
Sude}i prema ~injenici da se Enohovi pali An|eli, zavodnici prvog ~ove~anstva, okupljaju na planini Hermon, ta knjiga je nastala
na severu Palestine, mo`da u Galileji, Isusovom rodnom mestu.
U Tiberiji, gr~ko-rimskoj prestonici Tetrarha Heroda, na jugozapadnoj obali Galilejskog mora, cvetala je ~uvena {kola rabina, u kojoj se prou~avala mesijanska Kabala – fizika sedmodnevnog stvaranja
sveta – ta~nije ona vrsta stvari kojima obiluje Knjiga Enohova. Poput vrelog `ara pod pepelom, tu su pritajeno tinjala mesijanska o~ekivanja fanatika, budu}ih ustanika protiv Rima. Vrlo je verovatno
da je neko od njih napisao Knjigu Enohovu.
IV
"Peti od Adama, Enoh, kako Vavilonci pretpostavljaju, otkrio je
nauku i astronomiju. On je zapravo gr~ki Atlas", – tako nam kazuje
predanje. Bez sumnje, to predanje se`e unazad do vavilonskog izgnanstva Izrailja, shodno tvrdnjama istaknutih crkvenih hroni~ara
poput Aleksandra Polihista.
Atlas je Enoh: to je dovoljno da uveri ~oveka da Knjiga Enohova
govori o Atlantidi.
V
Originalni aramejski rukopis je nestao bez traga. Mogu}no je da
su ga uni{tili Jevreji u kasnijim hri{}anskim epohama, zato {to u toj
knjizi Mesija, Sin ^ovekov, poseduje suvi{e o~itu sli~nost sa Hristom. Ali u gradu Akmim-Panopolu, u Gornjem Egiptu, otkriven je
61
TAJNA ZAPADA – ATLANTIDA/EVROPA
papirus koji sadr`i gr~ki prevod jednog dela knjige, dok je etiopski
prevod drugog dela rukopisa sa~uvan u Abisiniji. Pokaza}e se da je
Enoh vi{e uva`avan u Egiptu nego u Palestini.
Njegova prva zemlja je Vavilon, druga – Egipat. Kakvu vezu on
ima s nama? Zbog tajne Zapada koja probija kroz tajnu Istoka – poput vrlo dubokog dna koje se vidi kroz vrlo bistru vodu.
VI
U Knjizi Enohovoj, ljudski divovi prepotopskog sveta, "Sinovi
Bo`ji", Ben Elohim, pali An|eli, jesu ljudi sa Krajnjeg Zapada.
"Sav obi~an svet Egipta je verovao, opinio vulgi, da su zle ~ini i
ve{tine ljudima otkrili an|eli," obave{tava nas hri{}anski pisac, Kasijan, koji je `iveo u ~etvrtom i petom veku, prilo`iv{i napomenu
koju je napisao tuma~ Svetog Pisma, Serenus, o {estom poglavlju
Knjige Postanja, koja se bavi istim tim divovima. To verovanje u
pale an|ele, upu}ene u vrad`bine i ~arobnja{tvo, odr`alo se i u egipatskom narodu i u crkvi. Egipatski crkveni oci, Zosima, Pandor i
autor Hri{}anske Kabale, Pistis Sophia, znali su dobro Enoha.
VII
Tajna Zapada je starija od svake tajne Istoka, Egipat to pamti.
"Na Zapad! Na Zapad!" vri{tale su, bez prestanka tokom {est stotina godina, narika~e u egipatskim pogrebnim povorkama. Zapad –
– Amenti – ve~no je ishodi{te ljudskih du{a – "carstvo mrtvih". Njihove senke su oti{le na Zapad, gde su "Bla`ena polja", Ialu – "drugi
Egipat", gde su ih odvodili brodovi preko "voda smrti", "Mra~nog
mora", Mare Tenebrosum. Preko istih tih "voda smrti" oti{ao je Gilgame{, vavilonski suncoliki vitez, da se susretne sa poslednjim ~ovekom prvog ~ove~anstva, Noa-Astrahazisom.
U Mra~no more Zapada svakoga dana zalazi egipatsko i vavilonsko sunce, kao {to je nekada zalazilo sunce Atlantide. Zar to nema
zna~aja u se}anju na to {to je sa~uvano u Egiptu, u hijeroglifskom
zapisu u sai{kom hramu, o kom je sai{ki sve{tenik obavestio Solona?
VIII
Ta dva glasa, Platon i Enoh, pripovedaju}i o istoj stvari, ve} se
veoma razlikuju jedan od drugog. Zaista je te{ko zamisliti ve}i kon62
Poglavlje VI
POSTANAK RATA

I
Tajnu Zapada pamte tri planine na Istoku – Hermon, Ararat i
Kavkaz – Planina palih an|ela, Planina okovanog Titana i Planina
Potopa. Ve~no sunce Zapada boji u crveno ve~ne snegove Istoka.
II
Bog zna kada i odakle – mo`da iz prastare antike, iz podru~ja
Ararata, gde su bili zave{tani prvi venci prepotopskih pri~a – do{la
je jedna od njih do podno`ja Kavkaza. Ovde je jedno stvorenje za
nju ~ulo. Bilo je to glavom rusko mom~e, Ljermontov. Njegov Demon je najbolje tuma~enje Enoha. Dovoljno je da se "Kavkaz" promeni u "Hermon" pa da pesmu B'nai Elohim prepoznamo u pesmi
Demon:
Samo No} pla{tom svojim
Zagr}e vrhove Hermon planine,
Samo }e svet ~arobnim re~ima
Za~arati rastu}u ti{inu...
Tebi }u ja doleteti, dogod
Ti zora ne do|e u goste
I u svilenim trepavicama
ne stvori zlatne snove.
Mo`da su Lamehove k}eri ~ule tu pesmu, u pastirskim naseljima, u podno`ju planine Hermon. Sne`ni kovitlaci huje put neba
sa severoistoka, sa planinskih livada blistavo belih pod jarkim sun71
TAJNA ZAPADA – ATLANTIDA/EVROPA
cem – nisu li to B'nai Elohim, u srebrnim odorama? Seku li zvezde
padalice crno pustinjsko nebo vatrenim vretenima? One su isto tako
poludeli an|eli.
I ~itavog dana ona peva i ~eka.
Neko {apu}e, "On }e do}i!"
Snovi je nisu uzalud mazili,
Niti se zalud on pred njom ukazao,
S o~ima punim duboke sete
I sa zanosno blagim pri~ama...
Grudi drhte, ramena gore,
Te{ko se di{e, o~i su mutne,
Tela spajaju po`udni zagrljaji
Poljupci se `are na usnama...
III
"I an|eli su si{li `enama ~ove~jim, i legli s njima, i nau~ili ih vrad`binama i ~arolijama": tajne lekovitih korenova i trava, astrologije
i pisanja, i `enskih ~arolija: "da boje o~i, zacrne obrve i ukrase telo
ode}om i nakitom, dragim kamenjem i raznobojnim tkaninama," a
tako|e i "da izazivaju poba~aje i da ratuju – da kuju ma~eve i koplja, {titeve i oklope". Da ubijaju i spre~avaju ro|enje – to je glavna
stvar, a sve ostalo vodi ka tome.
Mogu}no je da je revnosni rabin, autor Enoha, gledaju}i u lica
Tiberijevih dvorjana, kako prolaze u nosiljkama, ulicama grada,
pod za{titom rimskih orlova, shvatio da je nepravda bila povezana
sa ratom. Po{ast ra|anja sa pokorom ubijanja. Sve uvezano u jedan
vra`ji ~vor – "kultura demona", cultura demonum, koju je tako verno definisao Komodijan za tre}i vek hri{}anske ere, a jo{ vernije za
dvadeseti.
IV
Veoma je zanimljiv Enohov prezir ve{tine pisanja. An|eli "su
nau~ili `ene da pi{u na papirusu te~nom ~a|i (mastilom), zbog ~ega
mno{tvo ljudi, s kolena na koleno i sve do na{ih dana, bludi, jer nisu
toga radi ljudi stvoreni na svetu, da oja~aju istinu svojih re~i pomo}u trske i ~a|i". Ali ako je, uop{teno govore}i, svako pisanje |avolja rabota, od koga je onda poteklo Sveto Pismo?
72
Postanak rata
Ni{ta nije manje zanimljivo Enohovo pripisivanje |avolu nauke
o zvezdama. Dok Josif Flavije tvrdi da je ~itava bo`anska mudrost
Avramova u poznavanju zvezda.
Ako je suditi, uop{teno govore}i, prema svemu {to je zgrnuto na
jednu gomilu, ni{ta od "demonske kulture" ne}e biti po{te|eno Sudnjega dana.
V
Tako pi{e u Knjizi Enohovoj. Ali ne i u ne{to poznijoj Knjizi Slave.
Tu je, ~ini se, bilo sa~uvano izvorno kazivanje o dubljoj zavodljivosti an|ela:
"Bo`ji an|eli, oni ~ije ime je Egregoroj (Budni), si{li su na Zemlju da u~e sinove ~ove~je istini i razumu."
Oni su si{li iz plemenitih pobuda, ali su ipak ~inili zlo, barem nesvesno: oni isku{avaju druge zato {to su isku{avali sebe, guraju
druge u propast zato {to su sebe upropastili. Jer najsuptilnije zavo|enje nije ~isto zlo, pa ~ak ni skriveno iza maske dobra, ve} je ono
koje sebe smatra iskreno dobrim. Nepokajni~ki greh ima "svetu svrhu", najokrutniji rat ima za cilj "ve~ni mir".
Pali an|eli su ista vrsta bi}a koja podnose muke zbog ljudi, ~ovekoljubaca, kao {to su Titani, Atlas i Prometej.
Jednom re~i,
Znaj ovo; – Prometej je u sve ve{tine uputio ljude.
Iste re~i je moglo da izrekne an|eo Azaziel.
Vavilonski bog, Oanez-Ea, da bi nau~io ljude bo`jim tajnama, izlazi iz okeana, iz najve}ih morskih dubina, a B'nai Elohim silaze s
neba – iz najve}ih zvezdanih dubina, ali je njihova tajna ista – magija.
Magiji – bo`anskoj mehanici – ljude su nau~ili Atlas i B'nai Elohim. Magija – du{a Atlantide – spaja dve polovine sveta – Istok i Zapad.
VI
Vole li sinovi Boga sinove ~ove~je? Ne. Oni samo ose}aju sa`aljenje prema njima. Oni se pobunjuju protiv Boga samo iz sa`aljenja prema ljudima, upravo kako su u~inili Atlas i Prometej.
73
TAJNA ZAPADA – ATLANTIDA/EVROPA
Ali znaj
Kako su stra{ne bile nesre}e ~ove~anstva,
Zbog toga sam ih podstakao, obdariv{i umom
Njihove detinjaste uobrazilje i nezrelo mi{ljenje.
Ne govorim to da ih uvredim, ve} da poka`em
Bogatstvo blagoslova koje sam im podario.
Nesre}a ljudi, predanih Bogu, ono je {to je privuklo Titane i pale
an|ele ljudima. Serafim voli, heruvim zna, dok B'nai Elohim sa`aljevaju. Svakom ko nije odabrao izme|u Boga i |avola, ve} je
"ostao sebi veran", podsticaj sa`aljenja je prodornije ugodno nego
podsticaj ljubavi. Bog se ne mo`e sa`aljevati, ali ~ovek mo`e: u tome se sastoji isku{enje. Pokaza}e se da je Ljermontov shvatio tu
~injenicu kao niko drugi.
Stranac savladan tugom i nem,
Blistaju}i nezemaljskom lepotom,
Nagnuo se nad njenu glavu,
A pogled mu je bio pun ljubavi,
Tu`no je bilo njegovo razmi{ljanje,
Kao da obiluje sa`aljenjem.
VII
On koji je propustio da izabere izme|u Boga i |avola, me{a ljubav sa sa`aljenjem. [ta je sa`aljenje? Kao da je nekad bilo ljubav –
ono je senka ljubavi. Ljubav trijumfuje nad smr}u, sa`aljenje se s
njom miri. Ljubav zahteva ve~nost, sa`aljenje se zadovoljava vremenom. Ako je ljudsko bi}e mrtvo, onda ga je nemogu}e voleti.
Mogu}e ga je samo `aliti. Ljubav je, odista, ponekad, sasvim nemilosrdna. Sa`aljenje gotovo uvek zadr`ava privid ljubavi. U ovom
`ivotu, carstvu smrti, gorka je stvar voleti, a slatko je `aliti. Staza
ljubavi je vrletna planinska staza, a staza sa`aljenja je u podno`ju
planine. Voleti je te{ko, sa`aljevati lako: zato je tako malo onih koji
vole, a tako puno onih koji sa`aljevaju.
VIII
\avo je ve} zaveo polovinu sveta, Istok, budisti~kim sa`aljenjem, a sada `eli da zavede drugu polovinu, Zapad. On `eli da ubije
Boga, ljubav sa`aljenjem.
74
Postanak rata
IX
Mogu}no je re}i prema crnilu ugljenisane stene, aerolita, kojom
vrstom vatre je sagorela. Za`arena do belog usijanja – "stra{}u bestelesnih duhova", najsla|om stra{}u, reklo bi se, nebeskog Erosa –
sa`aljenjem.
X
Rodno mesto an|ela bilo je Raj (Eden), na izvoru dve reke, Tigra
i Eufrata. Izrailj je odatle odgajio svoje an|ele, posle vavilonskog
ropstva, pa ih je poslao dole nama. Na{i heruvimi su asirski kherubu. Na{i an|eli ~uvari vavilonski lamassu.
Da bi se video `ivi Ben Elohim, potrebno je istra`iti zidni reljef
jednog an|ela, sa~uvanog me|u ru{evinama dvorca u Ninivi. Ako
smo ga videli na ruskom ikonostasu, ne bismo bili u stanju da ga razlikujemo od na{ih vizantijskih an|ela.
Duga~ka haljina, poput `enske, ista vrsta frizure, lice mlade devojke. Na glavi okrugla tijara vavilonskih kraljeva. Dva krila ra{irena put neba, dva oborena put zemlje. Desnu ruku je podigao, levu
spustio, dok mu je pogled oboren, kao da je spajao nebo i zemlju u
ve~nom miru ili ve~nom ratu.
Tlaô – "ja patim", "ja podnosim" – koren je imena "Atlas", koren sve Atlantide. Nemogu}e je ne prisetiti se toga kada ~ovek usredsre|eno gleda u njegovo o`alo{}eno lice. Mora se sagledati da se on
vi{e ne}e vratiti na nebo:
Non possunt coelo redire.
On ne}e, on ne `eli da se vrati. On `eli da pati sa ljudima. Da ih
voli? Ne, da ih sa`aljeva. Oh, kako mo`e neko da odoli da shvati
k}eri ~ovekove, zavedene tim nebeskim milosr|em? Ko je sa`aljevao koga, ko je zaveo koga?
On nije bio stra{ni duh pakla,
Niti opaki mu~enik!
On je bio poput bistroga jutra:
Ni dan, ni no}, ni tama, ni svetlo.
75
TAJNA ZAPADA – ATLANTIDA/EVROPA
XI
Atlanti su po~eli s mirom, zavr{ili su s ratom. Isto va`i za u~enike B'nai Elohim. An|eli vode rat na nebu, ljudska bi}a na zemlji.
Njih su an|eli nau~ili da ratuju sa Bogom, dok su sami nau~ili da
ratuju jedni protiv drugih. "Ja sam sva ume}a podario ljudima," ka`e Ben-Elohim-Prometej. "Sve je za mene," ka`e Duh Rata. ^itava
mehanika-magija – beskrajna mo} ljudi nad prirodom – ~itava "demonska kultura", slu`i Ratu.
Prema proroku "Tu su (u prepotopskom svetu) `iveli u po~etku
golemi divovi, nefelimi, ljudi slave, ve{ti u ratovanju". Sve ume}e
tih ljudi slave, ~itava veli~ina njihova, sastojala se u ratovanju.
XII
U svakom slu~aju, situacija nije potpuno li{ena sa`aljenja. An|eli su nau~ili ljude da kuju oru`je da bi slabi mogli da se brane od
jakih. Ali postignut je suprotan efekat. Jer kao {to se uvek doga|a
me|u onima koji ne vole ve} samo sa`aljevaju, jaki podi`u svoje
oru`je na slabe.
"...An|eo Azaziel, isku{atelj Evin, nau~io je sinove ~ovekove
pokori... svim ubila~kim oru`jima. Ono je podignuto na sve {to `ivi na zemlji, od po~etka pa do dana{njeg dana."
"Ne}e biti kraja ratu na svetu," sude}i prema Sibilini, skoro savremenikom Enohovim. "Svako }e svakoga ubijati," ka`e vavilonski prorok iz prastarih vremena.
"Smrtna pokora" svih vremena i nacija – to je rat. Samo je carstvo Mesije – kraj istorije – kraj rata. Enoh objavljuje:
"Tada ne}e biti ni gvo`|a ni bakra za ratovanje, ni olova ni mesinga... sve }e to biti zbrisano sa lica zemlje, kada bude do{ao Izabrani..."
XIII
Prvi ratnici na zemlji bili su `ene-u~enice nebeskih ratnika. "@ene su vodile rat, dok su mu`evi preli vunu i gajili decu," ka`e gr~ki
76
Postanak rata
mit o Amazonkama, koje su `ivele kad i Atlanti. One su `ivele u isto
vreme u Libiji, u podno`ju planine Atlas, na obalama jezera Tritonis,
ka`e Diodor, zasnivaju}i tvrdnju na jednoj drevnoj legendi o Amazonkama koje je, o~ito, proterao stra{an zemljotres – mo`da kraj
Atlantide – koji je isu{io jezero i preobratio njegovo dno u pe{~anu
pustinju, deo dana{nje Sahare. One su izbegle u Evropu i Aziju, pod
komandom kraljice Mirine, na koju je Homer sa~uvao uspomenu.
Deo Atinskih ratnika, "~uvara", filakes, koji su spasili Evropu i
Aziju od invazije Atlanta, sastojao se od `ena, prema Kritiji, jer "oni
su se starali da o~uvaju isti broj mu{karaca i `ena za vojnu slu`bu".
Upravo zato je njihova boginja jedna Amazonka, Atina Tritonis, koja je dobila ime po njihovoj drevnoj postojbini kraj jezera Tritonis.
Postoje Amazonke kod Platona, a postoje Amazonke i kod Enoha. Sitan dokaz je ponekad ja~i od krupnog dokaza. Zajedni~ka eshatologija rasvetljava oba.
XIV
"Atlas-Enoh je utemeljio astrologiju," prema Eusebiju iz Kesaree. "Atlas (kralj Atlanta) otkrio je ~oveku kretanje svetlih nebeskih
tela," prema Diodoru.
Bog Okean, ili Atlas, okru`iv{i geometrijski, kao pomo}u kompasa, atlantidski Akropolis koncentri~nim prstenovima rovova i zidina, nau~io je ljude tajnama nebeske mehanike – magije, preko
kretanja svetlih nebeskih tela. Kada "bela magija" bude postala "crna magija", a Atlantida, poput kamena ba~enog u vodu, bude potonula na dno, to }e izazvati iste koncentri~ne krugove koji }e kao
golemi talasi prekriti ~itav Atlantik.
Tajne zvezda su tako|e k}erima ~oveka preneli B'nai Elohim.
An|eo Barahjel, nisko se sagnuv{i, ucrtava ne{to prstom u pustinjski pesak ili u sneg planinske livade na padinama planine Hermon,
dok njegova u~enica, ~obanica Ada, k}er Lamehova, gleda preko
njegovog ramena, zaklonjena belim krilom, i vidi kru`ni lavirint zvezdanih putanja {to podse}aju na talase oko kamena ba~enog u vodu.
XV
Ko su onda ti B'nai Elohim, koji su prosvetlili poludivlje nomade Kanaana? Mo`da do{ljaci iz neke daleke zemlje, koji su doleteli
77
Poglavlje VIII
ATLANTIDA – AMERIKA

I
Na vrlo staroj Nirnber{koj mapi iz petnaestog veka, koja prikazuje novootkrivenu Ameriku, sv. Hristofer, Kolumbov an|eo ~uvar,
predstavljen je kao div koji je zagazio u okean sa detetom Hristom
u rukama: svetlost s Istoka ga vodi prema Zapadu, koji "sedi u mraku i u senci smrti". Zbog toga je on prozvan Hristofer – "Hristonosac".
II
Kako je Kolumbo savladao iskonski strah od "Mra~nog Mora",
mare tenebrosum-a? Sa Hristovom Svetlo{}u – sa nadom: uprkos
razumu, on se nadao da }e prona}i Istok na Zapadu, obalu u debelom moru – pa je oti{ao i prona{ao ono {to je tra`io. Dve odvojene
polovine sveta on je sjedinio dugom nade, koja se iznova uzdigla
preko ambisa Atlantide.
III
Je li Kolumbo verovao u Platonovu "Atlantidu"? U svojoj potrazi za kopnom na zapadu, da li ga je bodrila vera, kako njegovi stari
biografi tvrde? Ako je on verovao, onda je mogu}e re}i: Novi Svet
je ro|en iz vere. Ali ni{ta se nije izrodilo iz Aristotelovog pomanjkanja vere.
IV
Moglo bi izgledati da su Platon i sai{ki sve{tenik znali ne{to o kontinentu koji mi zovemo Amerika:
98
Atlantida – Amerika
"Sa ostrva ste mogli pro}i kroz ~itav kontinent na drugoj strani, katantikru pasan epeiron, koji je okru`ivao pravi okean... a okru`eno kopno se moglo nazvati kontinentom u pravom smislu re~i."
Tokom osamnaest vekova ove Platonove re~i su ostale u mraku,
a tek posle Kolumba ih je obasjalo "Novo Svetlo".
V
Mogu}no je da su drevni ljudi znali ne{to o Americi, ~ak i pre
Platona i sasvim verovatno od njega.
Gr~ki istori~ar iz ~etvrtog veka pre Hrista, Teopompus sa Hiosa,
koji je za nas gotovo izgubljen, prenosi predanje o ~udesnom doga|aju, koji je mudri Silen do{apnuo Midi, frigijskom kralju:
"Pored op{tepoznatih delova sveta – Evrope, Azije, Libije (Afrike), postoji jo{ jedan, koji je nepoznat, verovatno velik, gde na neizmerno prostranim cvetnim livadama i pa{njacima pasu stada
razli~itih, golemih i mo}nih `ivotinja. A ljudi su u tom delu sveta
dvaput vi{i od ovda{njih ljudi u istom uzrastu."
Ti "neizmerno prostrani pa{njaci" podse}aju ~ini se na ju`noameri~ke prerije, dok se "stada mo}nih `ivotinja" mo`e odnositi na
bizone. A mogu}no je i da je Silen, {umski ~ovek, divlji crvenoko`ac koji je doplovio u Aziju putuju}i tiro-sidonskim ili tarte{kim
brodom, pa je znao ne{to o Americi.
VI
"Morska trava" (herba, vidi njegov putni dnevnik), na koju je Kolumbo nai{ao na svom prvom putovanju 1492-3. godine u Sargaskom moru ve} je bila poznata Feni~anima i Kartaginjanima. Zar
trag toga ne postoji tako|e i u Platonovom "mitu-istoriji" o Atlantidi?
Egipatski moreplovci su obilazili rt Dobre Nade za vreme vladavine faraona Nehoa (VII vek pre n.e.). Ako su oni plovili tako
daleko na zapad, onda je veliki mediteranski put do Heraklovih stubova koji pominje Herodot mogao da se nastavlja jo{ dalje, sve do
Atlantide.
Tako ~itav drevni Istok odi{e ose}anjem i predose}anjem o novom Zapadu – novom i drevnom – mo`da jo{ drevnijem od samog
Istoka.
99
TAJNA ZAPADA – ATLANTIDA/EVROPA
VII
Platon vrlo precizno odvaja Atlantidu od Amerike. Posle Kolumba, one su pome{ane. Tako su ~inili i jedan od prvih istori~ara Novog Sveta, [panac Gomara, i Frensis Bejkn. Proro~ka predstava o
drevnom Istoku, kada se dovodi u vezu sa drevnim Zapadom, za
nas vaskrsava u tom brkanju Atlantide i Amerike.
Vrlo bliska me|u njima jeste veza u svim oblastima egzaktnih
nauka – u geologiji, geografiji, biologiji, etnografiji, istoriji. A ostalo bi neshvatljivo ako izme|u dva velika kopna – Evrope, Azije i
Afrike na jednoj strani, i Amerike na drugoj – nije postojala u odre|enom vremenu posredna veza – veliko ostrvo-kontinent, ili niz
ostrva koja su obrazovala, reklo bi se, most preko Atlantika.
Mo`e li precizna spoznaja ponovo da uspostavi i{~ezlu vezu?
Mo`e, odgovor je savremene geologije u radovima pa`ljivih i odgovornih nau~nika kakvi su Laparan, Haug, [arf, Edvard Hul, Pjer
Termije.
VIII
Vrlo pa`ljivo izvedena merenja, krajem pro{log stole}a, okeanskih dubina sa kartografskim premeravanjima dna srednjih i isto~nih delova Atlantika, vodila su do dva zaklju~ka. Preko ~itavog tog
dela okeana prote`e se, od ostrva Irske do Azora i ostrva Tristan de
Kuna, divovski podvodni greben, poznat kao Delfinov greben (tako
nazvan po ameri~kom brodu Delfin koji je obavio merenja), koji se
naglo izdi`e u neposrednoj blizini najve}ih dubina, 9.000 stopa u
svojoj prose~noj visini, a sastoji se od tri dela – ostrva ili izbo~ina
– jedan je povezan s Evropom, drugi s Afrikom, a tre}i s Amerikom.
Sude}i prema geolo{kom sastavu, taj greben nije ni{ta drugo nego
postepeno, ili iznenada, spu{teno ostrvo-kontinent (promena mora
da se dogodila pri kraju Ledenog doba), ~iji su poslednji sa~uvani
ostaci – Antili na zapadu, Kanari, Azori i Kapo Verde na istoku –
vrhovi potonulih planina {to vire iznad vode, poput stubova razorene zgrade.
Takav je prvi zaklju~ak, a evo i drugog. Sude}i prema seizmi~kim pojavama na tim ostrvima – tu postoji mno{tvo jo{ uvek aktivnih i tek nedavno uga{enih vulkana (bez erupcija i potresa), a isto
tako su se na tlu okeanskog dna dogodila nagla uzdizanja i sleganja
100
Atlantida – Amerika
– ~itav centralno-isto~ni deo o~ito pripada vulkanskoj zoni. Po ~itavoj svojoj divovskoj du`ini – {irine 3.000 kilometara – dno Atlantika se pomera i svakog trena se mo`e dogoditi najstra{nija kataklizma.
Geolo{ki, ne preterano davno – moglo bi se re}i gotovo ju~e – dogodila se jedna takva kataklizma – "kraj Atlantide".
IX
U leto 1898, oko 900 kilometara od Azora, prilikom podizanja
prekinutog podvodnog transatlantskog kabla izme|u Bresta i Kejp
Koda, ~eli~ne hvataljke sa kukama koje su povla~ene po dnu okeana, pokupile su komad staklene lave – tahilita, koja nije o~vrsla u
vodi nego na vazduhu. To zna~i da se vulkanska erupcija dogodila
dok se kasnije potonulo kopno jo{ uvek nalazilo iznad vode.
Mikroskopsko ispitivanje lave sa Martinika pokazalo je su{tinsku razliku izme|u kristalne strukture lave koja je lagano isticala u
atmosferu i lave koja je istekla naglo i bila potisnuta u vodu. Istovremeno s tim, dobro je poznato da je potreban odre|en period od
15.000 godina da se kristali lave, izlo`eni dejstvu morske vode,
raspadnu. Tahilit izvu~en iz vode blizu Azora nije se raspao. Prema
tome, lava nije bila u vodi 15.000 godina, a to ~ini verovatnim da
je Atlantida bila uni{tena 9.600 godina pre Hrista, kao {to navodi
Platon.
"Zaklju~ak je neizbe`an: kopno koje je postojalo oko 900 kilometara severno od Azora i, mo`da, obuhvatalo ta ostrva, potonulo
je u dubinu u vremenu srazmerno tako skora{njem da ga geolozi nazivaju ’sada{njost’, a zapravo to je kao da se sve ju~e dogodilo." "Jer
hiljada godina jeste prema tim merilima poput jednoga dana, ili kao
da smo probdeli jednu no}."
X
Jedan Amerikanac je prona{ao divan ure|aj za merenje okeanskih dubina – "tonski dubinomer" (sonar). Vrlo jak zvu~ni talas, koji
emituje ~eli~ni disk pri~vr{}en za dno broda, vra}a eho sa dna okeana. Prora~unavanjem vremena, razdvajaju}i zvuk od odjeka, ure|aj odre|uje dubinu vrlo precizno i, prate}i kretanje broda po moru,
stvara kartografsku sliku morskog dna sa svim njegovim uzvi{enjima i ambisima.
101
TAJNA ZAPADA – ATLANTIDA/EVROPA
Ako, uz upotrebu ure|aja, upitamo: "Je li postojala Atlantida?"
ambisi odgovaraju: "Postojala je".
XI
Kamen od tri boje – bele, crne i crvene – kori{}en je za izgradnju
ku}a u prestonici Atlanta, obave{tava nas Platon. Beli kre~njak, crnu i crvenu vulkansku stenu vadile su ~eli~ne hvataljke sa dna okeana – to mora da su trobojne stene atlantidskih ku}a.
XII
"Sa stanovi{ta geologije, Platonova Atlantida je u najve}oj meri verovatna,"
zaklju~uje Termije.
"On koji je stvorio, on je i uni{tio." Ne. Dvadeset pet vekova sumnje je nije uni{tilo. Takva je pouka za sve nepoverljive Aristotele,
kako u pro{losti tako i u budu}nosti.
XIII
Tako kazuju zemlja i voda. Ali {ta ka`u biljke i divlje `ivotinje?
"Flora i fauna dve hemisfere potvr|uju pretpostavku geologa o
tome da je nekada postojalo sredi{te u Atlantidi gde je nastao organski `ivot, a tako|e i da su postojali veliki kopneni mostovi koji
su povezivali obale okeana na jugu i severu, pre i za vreme Ledenog doba."
Dana{nja fauna ~etiri arhipelaga – Azora, Madeire, Kanara i Kapo Verdea – nije ostrvska ve} kontinentalna fauna: naro~ito je fauna
meku{aca poreklom mediteranska i razli~ita od ekvatorijalno-afri~ke. U isto vreme, postoji sli~nost u faunama Kanarskih ostrva i
Mauritanije, po{to obe sadr`e istu vrstu meku{aca. Zemljane gliste,
Oligohete, na Kanarima, srodne su sa istim vrstama u Ju`noj Evropi.
Iz ovih zapa`anja se mora zaklju~iti da su u epohi bliskoj na{oj
– recimo na kraju Ledenog doba – ostrva ova ~etiri arhipelaga bila
povezana sa afri~kim kontinentom.
102
Atlantida – Amerika
XIV
Postoji i tre}a okolnost: me|u sada{njim meku{cima na istim ostrvima postoje endemske fosilne podvrste iz Ledenog doba. A sli~ni
endemski oblici su se o~uvali i u biljnom carstvu. Kao, na primer,
odre|ena vrsta `uti}a, Adiantum reniforme, koja je i{~ezla iz Evrope, ali se za nju jo{ uvek znalo u Portugalu u pliocenu, postoji i danas na Kanarima i na Azorima. Iz ~ega sledi da se kontinent, koji je
u odre|enom razdoblju obuhvatao arhipelage i bio povezan pre pliocena s Iberijskim poluostrvom, tek kasnije od njih odvojio.
I, kona~no, ~etvrta okolnost: geografska raspore|enost meku{aca
Oleacinide, koje postoje jedino u Centralnoj Americi, na Antilima,
Kanarima, Azorima, na ostrvu Madeira i u Mediteranskom basenu,
pretpostavlja postojanje, na po~etku miocena, kontinenta koji je obuhvatao sve te oblasti. Ostaju dva zapa`anja: petnaest podvrsta meku{aca `ivi samo na Antilima i na senegalskoj obali Afrike, a nemogu}e
je objasniti njihovo prisustvo prenosom embriona. Koralna fauna ostrva Sao Tome pri tom uklju~uje {est podvrsta, od kojih jedna, osim
na ovom ostrvu, `ivi na podvodnim stenama Floride. ^etiri pod-vrste
tako|e postoje na Bermudskim ostrvima, {to ponovo te{ko da mo`e
da se objasni preno{enjem embriona, a njihov `ivot u vodi je prekratak da bi omogu}io da budu preneti okeanskim strujama.
Izvesni isnekti isto tako, kao na primer leptir Setomorpha discipunctella, uobi~ajen na Kanarima, sre}e se i u Africi i u Americi.
XV
"Op{ti zaklju~ak koji bi trebalo izvesti iz svega ovoga jeste postojanje jednog atlantskog kontinenta, povezanog s Iberijskim poluostrvom i Zapadnom Afrikom (Mauritanija), koji se prostirao,
~ak i tokom miocenske ere, sve do Antila, a posle toga bio razbijen u delove. Mogu}e je da su njegovi poslednji ostaci propali u
razaranju, a to je Platonova Atlantida."
XVI
Termije se pita:
"Kako da ~ovek ne bude zapanjen potpunim slaganjem ovih
zoolo{kih zaklju~aka sa geologijom? I ko bi, pred takvom podu-
103
TAJNA ZAPADA – ATLANTIDA/EVROPA
darno{}u tako razli~itih svedo~anstava, mogao da sumnja u postojanje u ne tako davnom vremenu prostranih oblasti kopna u onom
delu Atlantika koji le`i zapadno od Heraklovih stubova? Mi ne
znamo mnogo, ali znamo dovoljno da bismo smatrali verovatnim
ranije postojanje nekih od tih zemalja i, me|u njima, mitsko ostrvo koje je Platon zvao Atlantida."
"Ostaje da se doka`e samo jedna stvar – da su razaranju ostrva
prethodila ljudska naseljavanja u zapadnom delu Evrope. Gotovo
da ne mo`e biti sumnje u kataklizmu. Ali da li su ikakva ljudska
bi}a `ivela tada da to posvedo~e i da to pamte? ^itavo pitanje le`i
u tome. To je pitanje za budu}nost,"
po mi{ljenju Termijea, ali on mo`da gre{i: nije to pitanje za budu}nost, niti za bilo koje vreme, ve} za ve~nost. Na{a iskustvena veza
s Atlantidom je prekinuta. Je li bilo koje ljudsko oko videlo razaranje prvog sveta? Mi to ne znamo i, vrlo verovatno, nikada ne}emo
ni znati. Postoji mno{tvo dokaza za Atlantidu, a nijedan od njih nije
neodoljiv. Svi oni su poput munja u tamnoj no}i: posle svake, no}
je jo{ tamnija.
Mi o ovome znamo premalo, ali mo`da zato {to nije neophodno
znati. Smak sveta koji se ve} odigrao – onaj Atlantide – kao i budu}a Apokalipsa, ne}e biti poznat po bilo kom spolja{njem, ma kom
nau~nom metodu, ve} po unutra{njem, religijskom iskustvu.
XVII
"Razmi{ljam o poslednjem danu Atlantide: zar ne}e sudnji dan
~ove~anstva biti nalik tom danu?"
zaklju~uje Termije. Mo`da ne}e samo geolozi govoriti o tome kako
su izgledala ta dva dana.
XVIII
Strah od Atlantide, svojstven mnogim nau~nicima, razumljiv je.
Ali, sasvim po strani od tog mu~nog straha, postoji jedan druk~iji,
podjednako razumljiv.
"Nedovoljno znanje udaljava od Boga, veliko znanje vodi njemu,"
104
Atlantida – Amerika
ka`e Njutn. To obja{njava za{to se ljudi malog znanja – a me|u njima su mnogi u~eni ljudi – pla{e Atlantide – smaka sveta, eshatologije, religije – Boga.
Mo}na o~ita veza izme|u Novog Sveta i Starog obja{njavana je
migracijom sa Istoka na Zapad, zatim iz Centralne Azije preko
Kam~atke i Beringovog moreuza, zatim preko Pacifi~kog okeana i
Polinezije – i drugim jednako neverovatnim putevima, ma koliko
nepristupa~nim, samo ne najpravijim i najbli`im – preko Atlantika.
^ak je i u na{e vreme te{ko da i mala ekspedicija ostvari udaljeno
putovanje. Kako bi onda ~itave divlje rase, u paleolitu, izvele prelazak preko takvih ambisa prostora i vremena i pri tom odr`ale vezu
sa svojom postojbinom!
XIX
Spona izme|u dve hemisfere je jasnija u religiji nego u bilo ~emu drugom. Vode, zemlje, trave, divlje zveri i ljudska bi}a govore
– a bogovi pridaju svoju re~.
Religijsko jedinstvo Istoka i Zapada je potvr|eno istorijskim
promi{ljanjem u ambisu vekova, kao "sonar" u ambisu Atlantika,
gde je nekada postojala Atlantida.
105
Poglavlje IX
DUGA POTOPA

I
Dva crte`a su prikazana na jednoj strani: drevni meksi~ki bog,
Kecalkoatl, iz jednog acte~kog rukopisa, i drevni gr~ki Atlas iz Nacionalnog muzeja u Napulju. Dovoljan vam je samo brz pogled na
njih da se uverite da je to jedan isti bog u dva razli~ita prikaza, kao
jedno lice u dva ogledala.
Atlas kle~i na jednom kolenu, a tako|e i Kecalkoatl. Obojica
imaju podignutu ruku. Jedan dr`i zvezdanu sferu neba u svojim rukama. Ne{to nevidljivo iza margina crte`a dr`i drugi, a sude}i prema
op{tem planu morala bi da je u pitanju ista stvar. Svi Acteci su ili
obrijani ili bez brade, ali Kecalkoatl ima bradu, kao Atlas.
Ovde su dva vidljiva boga, a izme|u njih je, mo`da, tre}i koji se
ne vidi. Spona je ispala iz lanca. Oko ne vidi prazno mesto u mraku,
ali ruka ose}a.
Grci ne znaju ni{ta o Kecalkoatlu. Meksikanci ne znaju ni{ta o
Atlasu, ba{ kao {to stanovnici jedne planete ne znaju ni{ta o stanovnicima druge planete. Ali ovde se oni sre}u, tako {to su na~injena
dva portreta jednog lika.
II
@aloste me nevolje mog brata Atlasa,
Koji, sme{ten u zapadnim predelima,
Podupire stub Univerzuma,
Izme|u Zemlje i Neba, na svojim {irokim ple}ima,
Bez predaha.
106
Duga potopa
Pla~ Okeanida kod nogu Prometejevih namenjen je obojici – Kecalkoatlu i Atlasu. Isprva su znale za jednog, ali sada poznaju oba,
a u dvojici je jedan: dve hemisfere su sjedinjene u jedno od strane
nosa~a neba i mu~enika Atlasa.
Kecalko-Atl – Atl-as – koren oba imena je isti. To je koren ukupne Atlantide: tlaô zna~i na gr~kom "ja patim", "ja trpim". Atl, na
staromeksi~kom, zna~i "voda". Izme|u "vode" i "patnje" le`i ukupna Atlantida.
Kecalkoatl-Atlas zauzima isto mesto koje je zauzimao Dionis u
drevnim gr~kim misterijama – on je Sin bo`ji koji voli i pati.
III
"Mi smo svi deca Vode. O, Tlalo~e, bo`e Vode, smiluj nam se,
ne daj da stradamo!"
U ovoj drevnoj meksi~koj molitvi krije se ~itava du{a Atlantide-Amerike. Ona je sva tu u tim dvema idejama, dvama korenima: tla-atl – "Patnja"–"voda".
IV
Kraljevstvo Maja na poluostrvu Jukatan je savremeno sa prvim
vekovima hri{}anstva. Ali Maje su prido{lice iz neke nepoznate,
daleke zemlje – jedino ograncima plemena Najatl i Toltek korenovi
se`u, mo`da, u drevna vremena kojima se ne mo`e u}i u trag. Nimalo druk~iji od prepiramidskog, {est milenijuma starog naroda iz
kog je nastao sai{ki Egipat.
Mo`da s tako drevnim vremenom mogu da se dovedu u vezu glifi majanskog pisma. Evo jednog, nazvanog "Nebeski {tit".
Dva koncentri~na prstena zna~e, moglo bi se re}i, opsadne zidine i rovove grada. Unutra{nji prsten mora biti Akropolis, dok ~etiri
linije {to zrakasto idu od njega mora da su ulice {to presecaju grad:
sve je to kao {to je bilo u prestonici Atlanta, koju je opisao Platon.
Grad je sme{ten izme|u dva zavoja mumija divovske veli~ine, ispunjen brojnim telima Maja. Svaki zavoj sadr`i mno{tvo mrtvih. Na
levoj strani, tkanina {to obuhvata ta tela je crna. Na desnoj strani bela. U jednom le`i prvo uni{teno ~ove~anstvo, u drugom le`i drugo.
107
TAJNA ZAPADA – ATLANTIDA/EVROPA
A iznad svega toga je ~etvorougaoni "{tit", podeljen na dvoje: na
desnoj strani se vidi strela munje, na levoj nebo oka~eno iznad morskog ponora, a goleme ki{ne kapi se vide kako padaju u ogromne
talase.
^itav Potop Enoha-Atlasa, ~itava Platonova Atlantida, usredsre|eni su u tom magijskom znaku koji {titi zemlju od drugog potopa.
Takav je Nebeski [tit.
V
A evo drugog znaka ispod zapisa.
Talasaste pruge, ure|ene u nekoj vrsti petlje, u donjem delu crte`a, kandidati su za "velike vode potopa". Tri ~etvorougla, svaki sa
prstenom u sredi{tu, treba videti kao tri potonula ostrva sa gradovima. I tu izranja iz vode ~ovek-drvo, bezglavi torzo – deblo sa mo}nim granama-rukama ispru`enim prema Istoku i Zapadu: to je drugo
~ove~anstvo koje izrasta iz vodene grobnice.
Ako u "Nebeskom [titu" treba videti obe}anje o vaskrsnu}u mrtvih, u drugom znaku treba videti samo vaskrsnu}e.
VI
Neka se}anja na potop izgleda da su o~uvale sve nacije i Novog
i Starog sveta: ovo je, to se mora re}i, prvo zajedni~ko se}anje ~itavog ~ove~anstva. Ali ovde, u Centralnoj Americi, sa~uvana je `ivlja forma nego bilo gde na svetu, izuzev mo`da u drevnom Vavilonu
– sumersko-akadskom. Tu je ono vi{e od se}anja – reklo bi se jedan
i isti, grozni~avi, mole}ivo mu~an delirijum: dogodilo se ju~e, mo`e
se dogoditi sutra.
VII
"Jednom u svake ~etiri godine odr`ava se osmodnevni post, u
slavu ~injenice da je svet triput stradao,"
pi{e u drevnom meksi~kom kodeksu, Telleriano Remensis, u jednoj
podvu~enoj bele{ci u kalendaru godi{njih praznika, ispod datuma
30. januar, 12 yzcatli. I vi{e ni re~i. Ti{ina-molitva: "O, Tlalo~e, Bo`e Vode, smiluj nam se, ne daj da stradamo!"
108
Duga potopa
VIII
"Nebesa su se spustila na zemlju (Okean), i u samo jednom danu sve je uni{teno. Sve {to je bilo od krvi i mesa stradalo je u tom
danu,"
stoji u kalendarskom kodeksu Chimal-popoca. Pripovest o Suncima, reklo bi se, koju Platon stalno ponavlja: "i u samo jednom danu... ostrvo Atlantida... i{}ezlo je, potonulo u morske dubine." Iz
ovog kratkog izvoda je jasno da su oba pripoveda~a osetila isti u`as.
Ne{to je du`a pripovest, iz relativno skora{njeg rukopisa, iz sedamnaestog veka posle Hrista, koji bele`i obi~ajne pripovesti iz
prekolumbovske Amerike, gvatemalski kodeks Popol Vuh:
"Vode koje je podiglo Srce Nebesa u ciklon uzavrele su i sru~ile se u vidu potopa na sva `iva stvorenja... Vreli katran je padao s
neba, lice zemlje je pocrnelo, crna ki{a je padala dan i no}, a sa
neba se ~ula rika, kao od vatre koja besni. Ljudi su jurili, gaze}i
jedni druge, penju}i se na krovove ku}a, ali su se ku}e pod njima
ru{ile. Peli su se u kro{nje drve}a, ali ih je drve}e stresalo. Krili
su se u pe}inama, ali su se pe}ine zatvarale. Voda i vatra su sve
uni{tile."
Knjiga Postanja govori samo o potopu, ali ovde, kao kod Platona i Enoha, skupa postoje vatra i voda, {to je vi{e saglasno sa "se}anjem zemlje", geologijom.
IX
Jedan zapis u hramu Palenke u kraljevini Maja govori o "stra{nom
zemljotresu, koji je dizao zemlju u talase, poput mora", o zjape}im
kraterima, o oblacima dima i potocima lave, o razornim isparenjima
{to su poticala od eksplozija nastalih usled dodira podzemnih voda
sa istopljenim metalima. Zapis zaklju~uje:
"Sve to se zbilo, a se}anje na to je sa~uvano u ovim svetim zapisima. Turpija od stena, izlo`ena naletu vode. Zaglu{uju}a buka
morskih {koljki {to se kotrljaju, huka talasa {to se lome o obalu kao
zvuk horni – stapa na{e glasove sa glasom svetog zapisa, jer postoji mudrost u vama i u va{em se}anju!"
109
Poglavlje XII
KRST U ATLANTIDI

I
Bog Kecalkoatl, isti onaj koji je na drevnim meksi~kim crte`ima
prikazan kao Atlas nebonosac, bio je ro|en kao ~ovek, smrtan i od
smrtne majke, da bi spasio ~ove~anstvo. Bog je ~ovek. Uistinu, bog,
i ~ovek: takvo je u~enje nove i drevne – ve~ne, samo zaboravljene
– religije.
U Ahuanaku, Zemlji Jezera, na meksi~koj visoravni Donjih Kordiljera – kolevki svih drevnih ameri~kih naroda, ljudi Zamiru}e
Svetlosti – dolazi Kecalkoatl, iz zemlje Vaskrsavaju}e Svetlosti,
Tlapalan, negde na istoku, s one strane okeana. Mo`da na kontinentu koji le`i izme|u dva sveta – Novog i Starog.
Vo|a, prorok i zakonodavac plemena Toltek, u svetom gradu Tuli, on je nau~io ljude svim naukama, umetnostima i trgovini, kao {to
su u~inili Titan Prometej i ~ovek-riba Oanes, koji je tako|e izronio
iz okeana. Ljudi ga vole, zato {to on njih voli. Icmana je njegovo ime
u kraljevini Maja. U Palenke zapisu pi{e:
"Icmana je Jutarnja zvezda, Nebeska rosa. On nas sve voli: Lij
suze kao ki{a iz svojih o~iju na pomen njegovog svetog imena!"
Koliko je bio voljen mo`e se proceniti po tome koliko je upam}en. Oni se se}aju da je izgledao kao hodo~asnik iz strane zemlje.
Lice mu je bilo belo me|u crvenoko{cima i imao je bradu me|u ljudima koji je nisu imali. Oni pamte njegovu belu ode}u pa ~ak i njen
fin kroj – "crveni krsti}i na belom polju", i visoke, reklo bi se, kra132
Krst u Atlantidi
ljevske tijare na njegovoj glavi, i grubu, reklo bi se prosja~ku obu}u. Oni pamte i njegov glas, ~as tih poput }urlika kolibrija, ~as strog
poput huke okeana. Dok su mu o~i bile tako svetle da su ulivale
strah u srce kad bi u njih gledali.
Srce mu je bilo ~isto, poput de~jeg. On nije znao za `enu, a sam
je bio poput `ene-devojke, uprkos svoje brade, duge kao u Atlasa.
Poput Dionisa, Adonisa, Tamuza, Atisa, Mitre – svih bogova iz misterija {to su patili, on je u sebi sjedinjavao dve prirode, mu{ku i
`ensku.
II
Kecalkoatl nas u~i:
"Odeni golog, nahrani gladnog. Seti se da je njegovo telo poput
tvog tela, da su oni onakvi kakav si i ti. Voli slabog, zato {to je i
on slika Boga."
Reklo bi se kao odgovor na to, od vavilonskog kralja Hamurabija, zakonodavca koji je `iveo hiljadu godina pre Mojsija, dolaze re~i:
"Da jaki ne ozledi slabog."
U mo`da jo{ ranijem, sumerskom klinastom zapisu stoji:
"Bog }e uzvratiti onome ko ti je zlo u~inio."
Ovo je, ~ini se, od svih paukovih mre`a-niti i duga {to povezuju
Istok i Zapad, ona najdivnija.
III
Kecalkoatl ne u~i da se prinose krvave `rtve, bilo `ivotinjske ili
ljudske, bogu ljubavi, ve} plodovi i cve}e, i molitve i ~isto srce.
Divljim ljudima je Orfej, sveti prorok od bogova do{ao,
Ispunjavaju}i ih u`asom zbog ubijanja i mrske hrane.
Silvestros homines sacer interpresque deorum,
Caedibus et victro fado deterruit Orpheus.
133
TAJNA ZAPADA – ATLANTIDA/EVROPA
To je moglo biti re~eno tako|e i za Tolte~kog proroka.
"Ako `eli{ da prinese{ Bogu `rtvu, onda prinesi sebe, a ne koga
drugo. Samo svoje vlastito telo i krv,"
u~i Kecalkoatl. ^ak ni Avramov no` podignut nad Isakom nije od
toga svetiji.
IV
Ve~ni mir, kraj svih ratova – propovedao je prorok ljudima.
"Kad su mu oni govorili o ratu, on bi za~epio u{i."
Ljudi su tako|e i to upamtili i dobro su u~inili: ljudsko pam}enje nije sa~uvalo ni{ta vrednije od te legende o za~epljenim u{ima Kecalkoatla.
"On nas je sve voleo. Lij suze kao ki{u iz svojih o~iju na pomen
njegovog svetog imena!"
V
U drevnom gradu Tuli nastupilo je zlatno doba, zemaljski raj, ne
prividni kao u Peruu, ve} stvarni, jer nikada ne}e postojati kakav
drugo raj na zemlji osim tog – ve~nog mira.
Ali sre}a nije dugo potrajala. Bog rata, Hujcilopohtli, videv{i da
je do{ao kraj njegovoj vladavini, si{ao je na zemlju, da bi se borio
s Kecalkoatlom.
Jednog pazarnog dana na trgu se okupila velika svetina. Usred
nje, omanji starac, za kog niko nije znao otkud je do{ao, dr`ao je na
dlanu svoje ruke vo{tanu lutku u obliku plesa~a-lakrdija{a. Tiho je
ne{to pro{aptao i lutka je stala da igra, kao da je bila `iva – mogu}e
da je pokretao neki mehanizam. [ta se onda dogodilo u svetini niko
se jasno ne se}a: ali ljudska bi}a kao da su najednom postala opsednuta tim ~udom, gurala su se napred da ga bolje vide, guraju}i i
pritiskaju}i jedni druge i gnje~e}i jedni druge tako da je, kad se
predstava zavr{ila, ~itav trg bio obliven krvlju i prekriven telima,
134
Krst u Atlantidi
poput bojnog polja. Star~i} je morao biti ubijen – i oni su ga ubijali,
ali bi on svaki put o`ivljavao. Na kraju su shvatili da je on bio ~arobnjak, glasnik boga Hujcilopohtlija, a mo`da i on li~no, pa su se
s tim pomirili. ^arobnjak je nastavio da za~arava ljude svojom crnom magijom ili mehanizmom uveravaju}i ih da veruju u ne{to u
{ta ih je bilo lako uveriti – da je {iri put bolji od uskog: bilo je bolje
`rtvovati nekog drugog umesto sebe, da se na zlo uzvra}a zlom, a
ne dobrom. Da se nema milosti i da se ubija neprijatelj u ratu – kako
je Bog nalo`io, a ko je protiv Boga na strani je |avola, kao {to je
bio taj opsenar, Kecalkoatl, koji ih je obmanjivao s tom |avoljom
misterijom. Ako ga oni ne oteraju, onda }e on sve njih upropastiti. I
ljudi su poverovali ~arobnjaku vi{e nego {to su poverovali proroku,
{to je sasvim prirodno kao {to voda te~e nizbrdo. Kecalkoatl nije
bio ni proteran ni ubijen. On je jednostavno zaboravljen i oni s njim
ni{ta vi{e nisu morali da urade. Napustio ih je, oti{av{i tamo odakle
je do{ao – u Tlapalan, zemlju Izlaze}eg Sunca, s one strane okeana.
Bog rata je trijumfovao nad bogom mira, i sve se nastavilo po
starom: rat je ponovo otpo~eo, tekla je krv ljudskih `rtava i nastavila bi da te~e sve dok se On koji je oti{ao ne bude vratio. U po~etku, ljudi su zaboravili na Njega, ali su se na kraju prisetili da je,
kada je odlazio, rekao: "Ja }u se vratiti!" I oni su ~ekali na Njega i
verovali da }e se vratiti. Upravo zato su oni, kad su ugledali bele,
bradate ljude, Kolumbove saputnike, pomislili da su oni do{li od
Njega koji je od njih oti{ao: glasnici, "bogoliki ljudi", teul – "ljudi-bogovi", andres teoj, kako bi rekao Platon, "sinovi Boga", B'nai
Elohim, kako bi rekao Enoh.
Kada je, me|utim, ta hri{}anska hulja, Fernando Kortes, po~ela
da ih plja~ka i ubija i pali na loma~ama Svete Inkvizicije, shvatili
su s kim imaju posla i mogu}e je da su osetili isti u`as od hri{}anskog krsta kao hri{}ani od njihovih, paganskih krstova.
VI
Atlantizam bi mogao biti najbolji naziv za religiju Kecalkoatla-Atlasa, zbog drevnog korena oba njihova imena: atl – mo`da korena ~itave Atlantide.
[ta je "Atlantizam" ovde, na drevnom Zapadu, "Hri{}anstvo pre
Hrista" – u paganskim misterijama bogo-~oveka koji pati – jeste na
135
TAJNA ZAPADA – ATLANTIDA/EVROPA
drevnom Istoku. Tajna i Istoka i Zapada jeste – Krst. Je li Krst mogu} pre Golgote? Za ljude slabe vere postoji "isku{enje krsta", isto
o kom govori sv. Pavle:
"Ali mi propovedamo o raspetom Hristu, kao Jevreji o kamenu
spoticanja i kao Grci o ludosti."
Naravno, za nekr{tene ili one koji zaziru od krsta, krst na Golgoti
zna~i tako malo kao krst na Jukatanu: tamo je on poni`avaju}e oru|e rimske torture, ovde magijski znak ki{e ili sunca. Ali upu}eni na
to gledaju druk~ije, pa je krst na njih ostavio dubok utisak. Upravo
zato u obe te re~i – uni{teni svet i svet na putu spasenja – postoji jedan i isti krst.
VII
An|eli Apokalipse govore glasovima nebeske grmljavine dok
Kecalkoatl pozajmljuje glas podzemne tutnjave iz "Urlaju}e planine", Catsi-tepetl – vulkana u erupciji. [ta to zna~i? Ostrvo Atlantida
je stradala od vode i vatre – vulkanskih sila. Da bi spasio ljude druge Atlantide, Kecalkoatl ih podse}a na prvu, sa vlastitom tutnjavom: "Osim ako se ne pokajete, svi vi }ete jednako stradati."
Mogu}e je da zemlja Izlaze}eg Sunca, Tlapalan, kontinent ili ostrvo s one strane okeana, kuda je oti{ao, da se kasnije vrati, bogo~ovek koji pati, Kecalkoatl-Atlas, nije ni{ta drugo do Atclan-Atlantida.
Zna~enje toga je jasno: {ta je bila prva Atlantida i za{to je stradala, mo`e se suditi prema drugoj – Atlantidi-Americi.
VIII
[ta se dogodilo u Zemlji jezera, Anahuak, vajkada{nje-drevnoj
kolevci svih ameri~kih naroda – kakva geolo{ka revolucija se desila, kakva erupcija jednog od mnogih vulkana, "Urlaju}ih planina"
– mala "Atlantida", ponavljanje velike – mi ne znamo. Ali znamo da
onaj jedan mit koji je zajedni~ki svim drevnim ameri~kim narodima
– misterija-mit o bogu koji pati, Kecalkoatlu – na neki na~in povezuje tu geolo{ku revoluciju sa duhovnom revolucijom i da postoji
trijumf jedne religije-magije nad drugom, "crne nad belom".
S jednakom ta~no{}u, oni su povezani s klinastim zapisima vavilonskih pripovesti o Potopu iz tre}eg milenijuma koji, sa`imanjem,
136
Poglavlje XV
SILAZAK U PAKAO

I
Bog je Mir, Bog je Rat – izme|u te dve potvrdne re~enice postoji
ista duhovna revolucija kao geološka: Bog je @rtva za ~oveka, on je
postao bog ljudskih `rtvi. "Bela magija" je postala "crna", sunce je
izbledelo, osa sveta se zanjihala, nebo je palo na zemlju i "nastupio
je kraj zemlje, kraj svega."
II
Šta je "crna magija" mo`emo znati iz iskustva. Šta je bilo to što je
ju~e nateralo, i mo`e ponovo sutra naterati, milione ljudi da umru, ubijaju}i jedni druge, u dvadesetom veku posle Hrista, baš kao da se dogodilo u vekovima pre Hrista? Šta je bilo to što je nateralo sto dvadeset
miliona ljudskih bi}a u Rusiji da trpe deset godina pod jarmom novih
~uvara, phylakes, Bditelja, egregoroi? Šta, ako ne "nadahnu}e" ~arolije, "usnulost", "hipnoti~ko stanje" "obi~nog" ~oveka, Homo sapiens-a.
Bu|enje "no}nog" bi}a, Homo mousteriensis-a – "crna magija"?
III
Dvanaest miliona je bilo ubijeno u ratu a drugih sto dvadeset miliona je ostavljeno da `ivi u Rusiji kao tela koja ne govore ništa, kao
kosti ljudskih `rtava prona|ene u naseljima ledenog doba. Krst na ~elu Istorije ne kazuje ništa u pore|enju sa krstom na ~elu Praistorije.
IV
Naša mehanika postaje "crna magija" u ratu – sredstvo divovskog razaranja; crna magija Atlanta postaje najpre mehanika za gradnju divovskih zdanja, a zatim, u ratu, sredstvo uništenja.
167
TAJNA ZAPADA – ATLANTIDA/EVROPA
Prisetimo se Dedala, kritsko-minojskog – mo`da atlantidskog
"~arobnjaka-mehani~ara", tvorca tri ~uda – lavirinta, ljudskih krila
i ljudskog automata. Prisetimo se lutke-plesa~ice na navijanje starog ~arobnjaka, poslatog protiv boga mira, Kecalkoatla, od boga rata, Hujcilopohtlija. Prisetimo se "slike Zveri", eikon ton theriou, u
Apokalipsi:
"... govore}i... da se na~ini slika zveri... A on je imao mo} da
podari `ivot slici zveri, tako da mo`e da zbori i da u~ini da mnogi
koji ne budu obo`avali sliku zveri budu ubijeni."
Mi smo svi `rtve divovskog Robota, Automata Rata, koji izgleda
kao ~ovek ali je "slika zveri" koja ubija ljude.
Svi mi napipavamo svoj put kroz lavirint naših velikih gradova,
kao što su naši preci iz ledenog doba napipavali svoj put kroz lavirint pe}ina, gde su nad njima stajali njihovi ~uvari a nad nama bog
ljudskih `rtava, Minotaur.
V
Jednom je duh "titanske, bo`anske oholosti", hybris, ve} doveo
do propasti Atlantide-Evrope.
"...Sva tvoja dru`ina koja je s tobom, utopi}e se u moru na dan
propasti... jer rekao si, ja sam Bog..."
Drevni Titan, Homo mousteriensis, ukrao je vatru od bogova i
rekao: "Ja sam Bog", ali je trebalo da ka`e "Ja sam kradljivac". U
ukupnoj "kulturi demona" se javlja isti element kra|e – kultura umesto religije, pepeo umesto vatre – u tom ohla|enom pepelu oko kog
su posedali kraljevi Atlantide da odlu~e o pitanju: "Mir ili rat?"
VI
"Ti si zape~atio sve, ti pun mudrosti i savršene lepote. Ti si bio
u Raju u vrtu Bo`ijem... Ti si pomazani heruvim što je tajio...
otišao si i sišao sred u`arenog kamenja. Ti si bio savršen na svoj
na~in... dok ti nije naneta nepravda... Oni su te ispunili gnevom i
ti si zgrešio: ...ja }u sasuti vatru dakle u tebe... i pretvori}u te u
pepeo na zemlji... strada}eš u u`asu, i nikad te više ne}e biti."
168
Silazak u Pakao
Je li to re~eno samo za prvu Atlantidu?
VII
Atlantida je bila – Apokalipsa }e biti.
"Njena }e propast prema tome nastupiti jednoga dana... i ona }e
biti potpuno spaljena vatrom... I kraljevi zemaljski... `ali}e je i oplakiva}e je... I svaki kapetan, i brodske posade, i mornari, i trgovci
na moru staja}e u daljini, i kriknu}e kada budu spazili dim njene
propasti... otresa}e pepeo sa svojih glava, zapoma`u}i i cvile}i,
govore}i, @ali Bo`e tog mo}nog grada... jer }e on za jedan sat biti opustošen... I mo}ni an|eo }e uzeti kamen poput golemog `rvnja i baciti ga u more, govore}i, Tako }e silom taj mo}ni grad...
biti uništen, i više ga ne}e biti."
To zna~i: druga Atlantida }e biti uništena kao i prva.
VIII
"Bezdan bo`anske pravednosti je jednak bezdanu milosr|a,"
neumoljive su Danteove re~i. Seti}emo ih se, ne samo dok razmišljamo o Atlantidi koja je propala, ve} i o budu}oj Atlantidi.
IX
"Istoga ~asa su se ispru`ili prsti ~ovekove ruke, i ispisali uz svetlo sve}a na zidnom malteru... MENE, MENE, TEKEL, UFARSIN...
Bog je brojio tvoje carstvo, i do kraja izbrojio... Izmjeren si na mjerila, i našao si se lak..."
"Posle te strašne katastrofe (propast Atlantide), brzo je ponovo
uspostavljena ravnote`a: takve su ta~no ravnote`e koje dr`e ambise
na jednoj strani i planine na drugoj," ka`e savremeni geolog.
Mir i rat su tako|e ravnote`a.
X
Znamo zašto je Atlantida stradala, ali moramo isto tako znati šta
}e je spasiti. Mo`e li Atlantida spasiti sebe? ^ini se kao apsurdno
pitanje, ali ovde je predstavljeno u bo`anskoj mudrosti:
169
TAJNA ZAPADA – ATLANTIDA/EVROPA
"Jer stvorenje je usrdno iš~ekivalo da se poka`u sinovi Bo`ji... Jer
znamo da je ~itava tvorevina stenjala i mu~ila se bolno sve do sada."
"^itava tvorevina", od postanka – što uklju~uje Atlantidu.
"Jer Hrist je tako|e nekada trpeo zbog greha... išao je i propovedao zato~enim duhovima. Koji su ponekad bili nepokorni, kad
je nekada beskrajna Bo`ja patnja iš~ekivala Nojevo doba, dok se
kov~eg ne opremi... samo ih je nekolicina vodom spaseno."
To zna~i da je Gospod propovedao spasenje za našu stradalu bra}u, Atlante, kao i za nas same, koji stradamo.
XI
Nije mogu}e spasiti pola ~oveka. Mogu}e je spasiti jedino celog
~oveka. Isto je tako nemogu}e spasiti pola ~ove~anstva. Mogu}e je
spasiti jedino ~itavo ~ove~anstvo.
^udan je to posao, spasavati Atlante. Ali nimalo ~udnije od vlastitog spasavanja.
XII
Atlantida je `rtva, da ka`emo nevoljna, ali ipak `rtva – za nas.
Trebalo je i mogli smo da u~inimo da ta `rtva ne bude uzaludna.
Spasivši Atlante, spasili bismo i sami sebe. Horus je, u egipatskim
misterijama, vaskrsao svoga oca, Ozirisa. Tako bi mi, drugo ~ove~anstvo, vaskrsli prvo.
XIII
"U vašoj zemlji je prebivala najlepša i najplemenitija rasa ljudi koja je ikada postojala, ~iji ste vi i vaš grad samo seme ili puki ostaci."
"Samo ako zrno pšenice ne umre kada padne na zemlju, osta}e
samo: ali ako umre, done}e mnogo plodova."
Atlantidsko seme je umrlo, da bi se iznova rodilo u nama. Mi smo
`ivi zahvaljuju}i smrti Atlantide, njeno uništenje je bilo naše spasenje.
XIV
Starovavilonskom Noa-Atrahazisu bogovi su nalo`ili, pre Potopa, da zakopa u zemlju, u Šuripaku, Grad Knjiga, klinaste tablice
170
KNJIGA II
BOGOVI ATLANTIDE
Poglavlje I
EVROPA–SODOMA

I
"Prvo pojavljivanje `ena-mu{karaca, potomaka Sodomita, na koje se sa`alila nebeska vatra."
Tako Marsel Prust, mo`da najve}i pisac ne samo u Francuskoj
ve} i u ~itavoj Evropi dana{njice, naslovljava prvo poglavlje svoje
"Sodome i Gomore", jezgra kolosalnog ~etrnaestotomnog tragi~nog
romana. A ispod naslova je moto:
@ene }e imati Gomoru,
Mu{karci }e imati Sodomu.
U dvadeset pet vekova posle Platonovih dijaloga o "nebeskoj"
ljubavi, to javljanje `ena-mu{karaca, Sodomita, i mu{karaca-`ena,
Gomorana, zapravo je prvo u svetskoj istoriji. Ono je uvek vrebalo
po mra~nim }o{kovima, ali ovde je ugledalo svetlost dana po prvi
put. I sam autor – stanovnik Sodome – ~ak i ako mu se "smilovala
nebeska vatra", samo je napola spasen, ~ini se, mada pati od stra{nih opekotina, i tek napola je `iv. Njegova najve}a ljubav, Albertina-Albert, jeste mu{karac, kako }emo doznati iz Prustovog `ivota. Posle njega samog, glavni glumac u njegovoj tragediji je, ~ini se,
Mefistofel samog Prusta-Fausta – [arlis, cvet onoga {to obi~no nazivamo "evropskom" a nekada je zvano "hri{}anskom" kulturom –
cveta inteligencije, pro~i{}enja, talenta, fino}e – silazi do najve}ih
dubina propasti, do samog dna "Mrtvog Mora", Sodomit, gde taj
bedni potomak velikih predaka, ~istije krvi nego francuska kraljev177
TAJNA ZAPADA – BOGOVI ATLANTIDE
ska ku}a, pridru`uje se narodu u novoj u`asnoj "revoluciji" – u "slobodi, jednakosti i bratstvu" Sodome. [arlis je "junak na{eg doba",
kao {to su Romeo, Don @uan i Verter bili junaci svojih doba.
Govore}i, ne samo o [arlisima i Albertinama-Albertima, ve} isto
tako, mo`da, o sebi samom, Prust ka`e:
"To je jedan prokazani soj, koji je ispod `ivotne potrebe u dr`avi la`i i krivokletstva, zato {to zna da se njihove `elje – ono {to
za svako `ivo bi}e predstavlja radost `ivota – smatraju zlo~ina~kim i sramnim, nepriznatim. Ono je izlo`eno potrebi da se odbaci Bog, zato {to ti ljudi, mada su hri{}ani, kada se pojave pred
sudom pravde, moraju, pred Hristom i Njegovim imenom, sebe da
brane od klevete, od na~ina na koji `ive. Deca bez majki, kojoj oni
moraju da la`u ~itavog `ivota pa ~ak i na samrtnoj postelji... Postoji odba~en ali zna~ajan deo ~ove~anstva osumnji~en tamo gde
nema razloga za sumnju, drsko se razme}u}i tamo gde niko ne govori {ta misli. Prebrojavaju}i svoje istomi{ljenike u narodu, u vojsci, u crkvi, na prestolu i na do`ivotnoj robiji. Provode}i `ivot... u
opasnoj i neposrednoj blizini ljudskih bi}a neprijateljskog soja koja ih pozivaju, poigravaju se s njima, govore o njihovom poroku
kao da su stranci – dvoli~nost i slepilo drugih olak{ava tu igru, koja se ponekada nastavlja godinama, do dana be{~a{}a, kada }e divlje zveri rastrgnuti svoje krotitelje."
"Ima ih nebrojeno mnogo, tako da se na njih mogu odnositi re~i
iz Svetog Pisma: 'Namno`i}u va{ soj... kao pesak {to je na obali
morskoj'."
I nije neophodno da oni ponovo izgrade stradalu Sodomu: "Ona
je, reklo bi se, svuda".
II
Znamo {ta je Tolstoj predskazao u Ratu i miru. Bio je to Prvi
svetski rat. [ta Prust predskazuje u Sodomi i Gomori jo{ uvek ne
znamo. Izme|u Tolstoja i Prusta ne postoji vidljiva veza, ali je mogu}e da postoji neka skrivena. Sve kod Tolstoja stremi ratu; sve kod
Prusta poti~e iz rata. Zna~enje Rata i mira smo shvatili tek u ratu.
Samo u miru }emo, mo`da, shvatiti {ta zna~i Sodoma i Gomora.
Na{ rat je bila Atlantida, na{ mir Sodoma.
178
Evropa–Sodoma
III
"Svetom vladaju Neikos i Filotes, sukob i prijateljstvo,"
ka`e Empedokle. Ili jo{ opre~nije, Eros i Eris, Ljubav i Mr`nja, Mir
i Rat.
"Eros pobe|uje Aresa, koji je u ljubavi s Afroditom," stoji u neistinitoj legendi. Zapravo su bog rata i bog ljubavi Eris i Eros, blizanci, koji se stalno nadme}u ali nikad jedan drugog ne pobe|uju.
Eros je, kao i Eris, naoru`an otrovnim strelicama.
"Duh rata je Polemos – otac svega,"
ka`e Heraklit. Ne, on je samo jedan od dva oca, a drugi je Eros.
Postojala su dva kipa, oba demona.
Prvi, Delfski idol, bio je mlad,
Srdit, pun stra{ne oholosti,
I odisao je nezemaljskom mo}i.
Drugi je bio lik `ene, putene,
Nepouzdan i la`an ideal,
O~aravaju}i demon, la`an ali divan.
Prvi je surovo lice Sunca Rata, Apolona-Uni{titelja. Drugi je pitomi mesec Sodome, Dionis-Androgin.
IV
"Po{ast ubistva" – rat; "po{ast ro|enja" – Sodoma.
"Zahvaljujem Tebi, Gospode, za to {to nisam niti kome podario
`ivot niti koga ubio!"
U toj "sodomitskoj" molitvi, stra{noj za neposve}enu osobu, Platonov ruski u~enik, Vladimir Solovjov, vezuje dve po{asti u jednu.
Rat je polnost podelio na dvoje, ali je linija po kojoj je prese~ena
najve}im delom veoma duboka i nevidljiva.
Ognji{te rata, ljubav prema domovini, vezuje male porodice u
velike – u bratstva, narode – krvnom vezom – semenom. To zna~i:
polnost ra|a rat; Eros-Etnos ra|a Erisa.
179
Poglavlje II
SRAMOTNA RANA

I
^itav hri{}anski eon proti~e pod znamenjem Hristove bo`anske
li~nosti, ili demonske li~nosti Antihrista. ^itav eon pre hri{}anstvo
je pod znakom bo`anskog ili demonskog Seksa. Tajna Jednog – Sina – otkrivena je u hri{}anskom eonu. U pre-hri{}anskom eonu, Tajna Dvoje – Oca i Majke.
II
Neophodno je izvrnuti utrobu savremenog ljudskog bi}a, odnosno izvu}i ga iz trodimenzionalnog sveta u ~etvorodimenzionalni
svet, da bi mu se pokazalo da su seks i Bog povezani, da se to "ukleto mesto" mo`e u~initi svetim. Dve najudaljenije, antiteti~ke ta~ke
u hri{}anskoj sferi misli, ose}anja i volje jesu Krst i Seks. Svaki poku{aj da se oni pribli`e pokazuje se kao nesnosno bogohuljenje ili
jednostavno ludost.
III
[ta jeste polna ljubav, da li puka `elja da se produ`i vrsta ili ne{to ve}e, malo o tome razmi{ljamo. Drevni ljudi svih religija – od
Jehove i Amon-Raa, itifali~kog, do kastriranog Atisa – razmi{ljali
su samo o tome. Za nas je pol fenomen. Za drevne ljude je to bio i
fenomen i supstanca, ne{to {to je i zemaljsko i nebesko.
Mo`e li ~ovek da se moli, razmi{ljaju}i o seksu? To pitanje za
nas ne postoji, zato {to je suvi{e jasno da ne mo`e. Za drevne ljude
to pitanje tako|e nije postojalo, jer je bilo sasvim jasno i da mo`e i
192
Sramotna rana
da ho}e. "Sve paganske religije su proistekle iz seksa." "^itava antika je neprestano slu{ala o seksu."
Smrtnik se rodio da bi umro. Seks pri ro|enju povezan je sa smr}u; on je stra{an i bogougodan, poput smrti. Ako ~ovek treba da se
moli pred licem smrti, ~ini se da isto tako mora da se moli i pred licem seksa: nama je lako da ovo razumemo, ali da to uradimo nije
samo te{ko, ve} naprosto nemogu}e.
Razmi{ljati o smrti u bra~noj postelji jeste nemogu}e, i apsurdno, ba{ kao misliti o braku na samrtnoj postelji. Odnosno, to jeste
apsurdno za nas, ali nije za drevne ljude. Sve religijsko-seksualne
misterije – druge ne postoje – od Ozirisa do Atisa, ni{ta drugo ne
rade sem {to sjedinjuju te dve postelje, bra~nu i samrtnu. Ali za nas
su drevne misterije, u najboljem slu~aju, samo grubi, polu-varvarski (i to u Eleusini, u Periklovo doba!), ratarski kultovi plodnosti; u
najgorem, "seksualno ludilo", psychopathia sexualis, sude}i prema
Kraft-Ebingovom ud`beniku. Kao da drevni ljudi, barem u vreme
kada su misterije ustanovljene, tokom devetog i osmog veka pre
Hristovog ro|enja, nisu bili telesno i duhovno zdraviji nego mi i
mo`da jo{ kreposniji od nas. Kao da oni nisu znali jo{ ne{to {to mi
danas ne znamo – da pred licem Boga pada izgovor nagote: goli
izlazimo iz bo`jih ruku i goli mu se vra}amo.
IV
"Da Falogogije (fali~ke procesije) nisu odr`avane u slavu Dionisa, onda bi to bile sramotne stvari; ali kad se to desilo, Dionis i
Had su jedan i isti bog",
u~i nas Heraklit. Bog ljubavi je Dionis, bog smrti Had. To zna~i da
zna~enje fali~kih misterija uop{te ne po~iva u "ratarskom kultu plodnosti", kako su mislili hri{}anski ateisti i u~ili ignoranti, ve} u ljubavi, kroz smrt, vode}i u ve~ni `ivot. Heraklit je, uostalom, bio
upu}en u misteriju i, naravno, znao vi{e o njoj nego mi.
V
Hoc turpe membrum, "taj mrski ud", ka`e Sv. Avgustin o posve}enom falusu u Atisovim procesijama, a petnaest vekova kasnije
Vajninger ponavlja:
193
TAJNA ZAPADA – BOGOVI ATLANTIDE
"U vezi s falusom posve}enim (u misteriji) postoji ne{to satansko: upravo zato sredi{te Danteovotg Pakla zauzimaju Luciferove
genitalije".
To zna~i da je seks propao u pakao, u paklene bezdane, u "Mrtvo
more" Sodome.
Viribus Aeterni, "Seks Ve~nosti" (Boga), posve}en je na Atisovom oltaru tokom prvih vekova hri{}anstva. Ako i dopustimo da je
to grubo i varvarski u na{im o~ima, nije i bezbo`no. [to se nas ti~e
mi kulturno, plemenito i, reklo bi se, pobo`no, posve}ujemo svoj oltar viribus Satana.
VI
Nisu bez osnova Rozanov i Vajninger savremeni protivre~ni dvojnici: u njima je otelotvorena antinomija koja nas rastr`e: seks u Ocu,
anti-seks u Sinu.
"Seks ima svoj sadr`aj i polo`aj transcendentalnog noumenona.
To je druga, mra~na strana ~oveka. Ona proisti~e iz grani~nog podru~ja prirode, ona je unutar prirode i iznad nje... To je ambis, koji
prelazi u antipode egzistencije, ovde, i samo ovde, dok pazi na na{
svet",
ka`e Rozanov, kao da je ~uo svojim u{ima i video vlastitim o~ima
{ta se doga|a u eleusinskom anaktoronu ili u samotra~kom svetili{tu. To zna~i: "Dionis i Had su jedan i isti bog". Seks i smrt su
jedan i isti ambis, koji se uliva iz ovoga sveta u drugi. Seks je samo-`ive}i, krvno-telesni "dodir sa drugim svetovima", jedino ulivanje
iz jednog tela u drugo, iz Ja u Ti, iz tajne Jednog u tajnu Dvojstva.
VII
U Lidiji, Frigiji, Etruriji – na svim mestima gde su bile ustanovljene religijsko-seksualne misterije – kameni stub, falus, bio je postavljen
na sve` grob. Drevni fali~ki kult, prema savremenim nau~nicima,
nije ni{ta drugo do "prirodna religija plodnosti i ra|anja". [ta zna~e
falusi na grobovima? Mrtvi ne mogu da podare `ivot, ali bi mogli
biti ro|eni u ve~nom `ivotu. Mogli bi da vaskrsnu. Transcendentalni seks je `udnja za besmrtnom li~no{}u.
194
Sramotna rana
Krst na grobu nam je razumljiv, a falus nam se ~ini ~udovi{nim.
Tamo gde je umrlo ljudsko bi}e, nalazi se krst, ali ne i tamo gde se
rodilo. Odlazak iz `ivota je svet, ulazak je taj koji je gre{an. Dopustivo je umreti s krstom, ali ne i roditi se s njim, ili ubiti s njim.
VIII
Eros, prema Platonu, ve~iti "graditelj mostova", pobegao je od
nas i svi na{i mostovi su se sru{ili. U isto vreme se sru{io i onaj najva`niji, most ljubavi, koji povezuje vreme sa ve~no{}u, smrt sa besmrtno{}u. Ali ovde je jedan od njegovih kamenova, fragment
paganske misterije sa~uvan nekim ~udom u hri{}anskoj misteriji. U
vodu krstionice uma~e se zapaljena sve}a, uz molitvu:
Ab immaculato divini fontis utero in novam
renatu creaturam progenies coelestis emerget.
Iz devi~anske materice bo`anskog Izvora
postaje u novom ro|enju nebesko ~edo.
Ovde je voda iz krstionice telo Majke, a krsna sve}a je vatreni
falus. Rimski celibatni sve{tenik uranja falus u telo majke. Upravo
po tome je crkva divna i bo`anstvena, u tome, obuhvataju}i takav
splet antiteza, ona ne umire ve} `ivi. Samo najmo}nija veza hemijsko-protivre~nih atoma obrazuje `ivotni kavez organskog tkiva. Samo najja~i napon pozitivnog i negativnog naelektrisanja daje olujne
gromove. "Grom je kormilar svega." "Ono {to se nadme}e, sjedinjuje", prema Heraklitu.
IX
Dve sile vladaju ljudima, polna `udnja i glad. Glad odlu~uje o
sudbinama ljudi u sada{njoj generaciji. @udnja u sada{njoj i budu}oj. Nevolje gladi se zavr{avaju njenim zadovoljenjem. Glad je
zemaljska po{ast, `udnja i zemaljska i nebeska po{ast. Svako odaje
utisak da `eli da pomogne gladnome, niko ne nudi nikakvu pomo}
onome koga mu~i pohota. Sunce obasjava gladnog. Pohotu skriva
no}. Ljudi se rvu sa gla|u {irom otvorenih o~`iju, sa pohotom `mure}ki. Glad urla, `udnja }uti. Stra{no je umreti od gladi. Patiti zbog
`udnje je stra{no i sramno.
195
TAJNA ZAPADA – BOGOVI ATLANTIDE
X
"Sramotna rana", pudendum vulnus, ka`e jedan od posve}enih
drevnih ljudi o rani kastriranog boga Atisa. "Evo ne~eg tvog, Agdistise, sa ~ime si po~inio toliko ludosti i sramotnih dela!" uzviknuo
je mu~itelj boga, bacaju}i odse~eni ud pred noge Adrastea-Agdistisa, dvopolnog Demona.
"Sramotna rana" ~itavog ~ove~anstva jeste seks. Rana stvara
bol, a stid pridodat boli jeste kao vatra na ranu.
XI
"O, Ljubavi, nepobediva u borbi! Ljubavi, ti koja rasko{no sija{, koja prostire{ postelju na mekim obrazima mladih devojaka, i
luta{ morima i po seoskim stajama, tebi ne}e uma}i ni besmrtnici,
niti me|u ljudima dnevna stvorenja: ali onaj ko te oseti tog trenutka poludi. Ti za propast njihovu zavodi{ umove pravednih u
nepravdu: ti si uzmutila taj razdor me|u srodnicima..."
U tom promi{ljanju Erosa, Sofokle je dublji od Platona, a tako|e
je i jednostavniji i istinitiji. Da se prisetio "nebeske", istopolne ljubavi, verovatno bi odgovorio da je ta ljubav gora od zemaljske,
dvopolne ljubavi. Upu}en u misteriju, on je znao ili je bio u prilici
da zna, da je brak put koji vodi nekuda, dok je Sodoma }orsokak ili
"zla rupa". On je tako|e znao da je put od ukletog Erosa prema bla`enom braku postojao jedino u misteriji, u kojem je "sramotna rana" zale~ena.
XII
Godilo vam to ili ne, svaki novoven~ani par danas upra`njava
Erosovu misteriju, ali, najve}im delom, u slepilu, mraku, ~ak i na
bogohulan na~in. Postelja novoven~anih pripada Satani, pa An|eli-^uvari odlaze nari~u}i. "Polna koabitacija je bliska ubistvu."
U `rtvu svoga hira zurim,
Po{to sam se napio njenih ~ari,
S nesnosnim gnu{anjem:
Tako razbojnik li{en razuma,
Po~iniv{i greh bez ikakvog povoda,
Ubiv{i skitnicu u {umi,
196
Sramotna rana
Proklinje telo stradalnika;
Tako, u ve{ta~koj obrednoj pesmi,
Koja me prebrzo ispuni odvratno{}u,
Besramnost kukavi~ki zavodljivo zuri.
"Bra~na postelja nije razbludna", ponavljamo nepokretnim usnama. Ali ovde, "u braku, tako|e, postoji Sodoma", istinoljubivo prime}uje Prust. Koliko postelja Sodome postoji na onu jednu koja nije
razbludna!
XIII
"Sredi{te Danteovog Pakla zauzimaju Luciferove genitalije", ali
onda ~ak ni u Raj bespolna Beatri~e nije mogla da odvede bespolnog Dantea. Kako njegov zemaljski pol upravlja sobom s obzirom
na njen nezemaljski pol pitanje je koje nije potopilo staro ve} novo
"polno ludilo" – na{e religijsko gluvilo za seks.
XIV
Nekada su alhemi~ari sanjali o "pretvaranju" osnovnih metala,
poput olova ili bakra, u zlato, ali dana{nji hemi~ari pretvaraju ugalj,
mada u neznatnim koli~inama, u dijamante. Neki sli~an proces se
odvijao sa polom u drevnim misterijama.
Ve} smo videli dva primera takvih "pretvaranja": fali~ki stubovi
iznad grobova i fragmenti iz paganskih misterija sa~uvani u hri{}anskoj misteriji – krsna sve}a, vatreni falus. A tu je jo{ jedan primer,
koji mi vrlo te{ko shvatamo, ali je mo`da najdivniji.
"A Jakov otide od Virsaveje idu}i u Haran. I nai|e na jedno mjesto, i ondje zano}i, jer sunce bje{e za{lo; i uze kamen na onom mjestu, i metnu ga sebi pod glavu, i zaspa na onom mjestu",
na otvorenom polju, pod zvezdanim nebom.
"I usni, a to ljestve stajahu na zemlji a vrhom ticahu u nebo, i
gle, an|eli Bo`ji po njima se penjahu i sila`ahu. I gle, na vrhu
staja{e Gospod i re~e: ja sam Gospod Bog Avrama oca tvojega...
tu zemlju na kojoj spava{ tebi }u dati i sjemenu tvojemu..."
197
Poglavlje III
OD ATLANTIDE DO EVROPE

I
Na samom po~etku dvadesetog veka prona|en je, u ru{evinama
palate u Knososu na ostrvu Kritu, drevni paganski krst od glatkog,
sivo-belog talasastog mermera, ~ijih osam vrhova je obrazovalo trougao, a koji je u toj meri bio sli~an na{em hri{}anskom krstu da se
gr~ki sve{tenik, koji je prisustvovao otkri}u, prekrstio i celivao krst
sa istim po{tovanjem koje su mu sigurno ukazivali i drevni ljudi,
prime}uje engleski arheolog, ser Artur Evans, koji je otkrio Knosos.
Mo`da gr~ki sve{tenik i nije ba{ toliko pogre{io koliko nam se
mo`e u~initi: on se poklonio tu|em krstu zato {to je on, isto tako,
bio obele`je boga-`rtve koji pati, ~ije je prvobitno ime izgubljeno a
nama su znana samo njegova docnija imena – kanaa{ko-izrailjsko,
Adonaj, moj Gospod, i gr~ko, Adonis.
Kritski krst je bio samo senka na{eg krsta, kao {to je samo senka
stradanja na Golgoti bio bezimeni bog; ali senka je tako|e posve}ena preko svetosti tela. Krst iz Knososa pripada sredini ili po~etku
drugog milenijuma pred-mojsijevskog doba, ali su sli~ni krstovi mogli postojati ~ak i ranije, u doba Avrama: "Pre nego je Avram postao, ja sam postojao."
II
Krst iz Knososa ~ak vi{e li~i dana{njem hri{}anskom krstu nego
krst sa Golgote – oru|e rimskog ka`njavanja, stub za ve{anje, stauros,
bez popre~ne motke, ve} samo sa postavljenim i prikovanim palibulum-om da se oslone ispru`ene ruke. Tako svaka ve{ala podse208
Od Atlantide do Evrope
}aju na latinsko slovo T, Jezekiljevo tau, ili na magijske znake pocrnele od sunca, nalik na slovo T, na ~eonoj kosti pe}inske `ene iz
davnina ledenog doba.
Kakvo je, onda, zna~enje sli~nosti izme|u dva krsta – minojskog,
mo`da pred-avramovskog krsta, i na{eg hri{}anskog krsta – je li to
~udo ili puka podudarnost? Izbor je ovde, kao uvek u religiji, sasvim slobodan. Ali ako je minojski krst, kao i onaj majanski na
Jukatanu, tolte~ki u Anahuaku i ledni~ki u {ljunku Mas d'Azil-a, bronzani paoka zaokrenutih u male to~kove iz bronzanog doba, samo pojednostavljen simbol, zalomljen na krajevima, svastike, , magijski
znak sunca, onda sli~nost izme|u ta dva krsta, na{eg i kritskog, ne
gubi nijedno od svojih zna~enja. Zato {to je na{, tako|e, u odre|enom smislu, "magijski" znak, koji ukazuje na trijumf ve~nog Sunca-Sina.
Da, izbor jeste slobodan: ili su oba krsta slu~ajna, ili su oba, makar i na razli~itim stupnjevima i sa razli~itim zna~enjem, ~udotvorna.
III
Skupa sa minojskim krstom moramo da se prisetimo jukatanskih
krstova koji su isprva tako obradovali prestravljenu Kolumbovu dru`inu. Drevni materijalni i duhovni mostovi izme|u dve hemisfere
su se slomili, a ostala samo dva krajnja stuba – Jukatan i Krit. Na oba
je postojao krst, dok se izme|u njih nalazio ledni~ki plameni krst
pro{losti, a mo`da }e upravo on biti budu}i krst Atlantide-Evrope.
IV
Evans pretpostavlja:
"Sa Krita, krst je bio prenet u Palestinu gde je, posle hiljadugodi{njeg sna i zaborava, uzdignut na Golgotu."
Kada ga je i ko preneo? Kheretim, prema hebrejskom originalu Biblije; Kri}anin, kretoi, prema prevodu Sedamdesetorice tuma~a, ili
Kaphtorim, kolonisti sa ostrva Kaftor, egipatski Kefti, istog tog Krita – pleme tako ~esto pominjano u Bibliji, a tako|e i Peleschtim, na
egipatskim spomenicima (Palestina – Filistimia), tako|e kritskog plemena. Mojsijevo Petoknji`je (Pentateuh) pripisuje po~etak kafto209
TAJNA ZAPADA – BOGOVI ATLANTIDE
rimsko-kritskog naseljavanja u Kanaan u mitskoj ili praistorijskoj
davnini – "Potopu" – "Atlantidi", prema Platonovom mitu, dok njihov zavr{etak mo`emo pripisati istoriji, izme|u 1700. i 1400. godina
pre Hrista, kada su dva sna`na zemljotresa opusto{ila Krit, pa su njegovi `itelji, bez sumnje, pobegli sa ostrva na ~vrsto kopno Kanaana.
"Jer }e Gospod uni{titi Filistince, pretekle iz zemlje Kaftora" –
Krita. "Zar nisam ja izveo pleme Izrailja iz Egipta... re~e Gospod."
Dva "egzodusa" – dva ~uda. [ta to zna~i? "Iz Egipta dozvao sam
svoga sina." Sina Izrailjevog za proroka; za nas je to Hrist. Ako je
Gospod samo dozvao Njegovu senku sa Kaftora-Krita, onda su ta
dva egzodusa, onaj Izrailja i onaj Kri}ana, dva razli~ita ~uda, a drugo je za nas jo{ zna~ajnije od prvog.
V
Krit... kolevka na{e rase sveta je.
Creta... gentis cunabala nostrae,
ka`e Vergilije. Ista stvar bi se mogla re}i za Krit kao svetu kolevku
hri{}anstva.
Krit se pomalja kroz Kanaan-Palestinu, kao neko staro pismo palimpsesta kroz novo. Samo {to sada mi po~injemo da otkrivamo pod
monoteizmom Izrailja – prekrivnim slojem peska nanetog iz Sinajske pustinje – prividan politeizam, sada{nje trojstvo – crno i vla`no
|ubrivo Svete Zemlje, koje mo`da hrani korenove Galilejskog ljiljana – Jevan|elja. U tom smislu moglo bi se re}i da je pred-mojsijevska, pred-avramovska senka hri{}anstva kri}anstvo.
VI
Prvi ~udesan dar kritskih doseljenika u Kanaan bio je Krst. Drugi su bile svete vode Jordana.
Kritski rod Sidonjana, kako nam prenosi Homer, "prebivalo je
oko tokova Jordanusa." To ime je preneseno u Palestinu: ovda{nji
Jordan jeste kritski Jordanus. Se}anje na njega je sa~uvano u imenu
jedne od pritoka reke Jordan – Krit, dana{nje Kilt, nadomak Jerihona.
I, kona~no, tu je i tre}i dar – Golubica.
...Tu, u naseljenim sinajskim gradovima,
Bele golubice, svete ptice, slobodno lete.
210
Od Atlantide do Evrope
...Volitet crebras intecta
Alba palastino sancta columba Syro,
prise}a se, u poznom rimskom razdoblju, Tibul. Ali golubica je, u
Kanaanu, ve} bila sveta ptica od pamtiveka.
Mnogo vekova razdvaja mikenski od minojskog Krita, ali su, iznutra, oni povezani kroz religiju. U tre}em grobnom sloju mikenskog Akropolisa je bila prona|ena zlatna gravirana plo~a koja
prikazuje devoj~icu od oko devet godina, nagu, prema kojoj lete tri
male golubice. Ako je suditi prema mno{tvu takvih trojnih kritskih
simbola, u tim trima golubicama imamo tri simbola trojstva. Devoj~ica je velika boginja Majka, ~iji su kipovi, u glini i kamenu, prona|eni u izobilju u neolitskom sloju {irom Evrope, severne Afrike i
zapadne Azije, od Persijskog zaliva do Atlantika. Ta boginja je kritsko-minojska Britomartis (Britomartida) (to je njeno skorije ime,
ono drevno nam nije poznato) – "Dobra", "Blaga", "Golubija", ili
[email protected], budu}a dru`benica Nebeske Afrodite, Uranije –
Majke koja pati – Mater dolorosa. @enski dvojnik boga Sina – "Majka svih ljudi i bogova" prema orfi~koj himni.
VII
"Smiluj mi se, Sveti Du{e, smiluj mi se, Sveta Golubice, Majko
Tajna!"
Tako glasi krsna molitva u Acta Thomaa. Gnostici su obrede kr{tenja i pri~e{}a izvodili u ime Majke-Duha. "Majko moja, Sveti
Du{e," ka`e Isus u poslanici Jevrejima.
"Dogodilo se da je Isus tako|e bio kr{ten, a dok se molio nebesa su se otvorila i Sveti Duh je si{ao njemu u telesnom obliku golubice i za~uo se glas sa nebesa koji je rekao, Ti si moj voljeni Sin.
Tobom sam veoma zadovoljan."
U najboljim i najstarijim prepisima Jevan|elja po Luki, koje su
videli sv. Avgustin, sv. Kliment Aleksandrijski, Hieronim i Epifanije, zavr{ne re~i glase ovako:
"Ti si Moj voljeni Sin;
danas sam Te rodio,
egô semeron gegeneka se."
211
TAJNA ZAPADA – BOGOVI ATLANTIDE
Ko je rodio, On ili Ona, nije jasno prema zavr{etku gr~ke re~i gegeneka; ali hebrejska re~ za "Duh", Ruach, i aramejska Rucha, `enskog su roda. Prema tome, re~enica "Ja sam Te rodio" trebalo bi da
se tuma~i kao izjava Majke a ne Oca.
Setimo se da ni Marko ni Jovan nisu uop{te pominjali bezgre{no
za~e}e Device Marije. Sin je za njih trajno ro|en na nebu. A na zemlji u trenutku silaska Svetog Duha.
Na po~etku stvaranja,
"... na povr{ini mra~nog bezdana je bio mrak. A duh Boga se
kretao povrh voda."
Hebrejski original glasi ovako: Duh,
"... obru{iv{i se, ra{irio je krila"
nad haosom, kao ptica nosilja nad jajima. Duh-Golubica izle`e svet-jaje. On je bio nad vodama ambisa, iznad haosa, a On }e tako|e biti iznad voda kr{tenja.
Takva je bila Golubica koja je letela od kritskog Jordanusa do
palestinskog Jordana.
VIII
Golubica, Jordan, krst – sve je sa Krita. Za{to ne bismo rekli:
kri}anstvo je ve} hri{}anstvo? Za{to se ne bismo prisetili [elingovih re~i:
"Univerzalna istorija je jedan eon, ~iji sadr`aj je ve~an. Po~etak
i kraj, uzrok i cilj, jesu u Hristu"?
To zna~i: op{ta istorija – a trebalo bi dodati, praistorija – jeste geometrijski prostor, u kom je bilo uobli~eno Hristovo telo.
IX
O, naravno, sve te proro~ke senke ne zna~e uop{te ni{ta ako su,
kao {to je jedna u~ena neznalica smatrala, ~itavo hri{}anstvo i sam
Isus bili "mit" i ako Isus kao istorijska li~nost nikada nije postojao.
212
Od Atlantide do Evrope
Ali, ako On jeste postojao, onda na toj razgovetno-crnoj senci na
belom pesku kritskih i kanaa{kih obala mo`emo da prepoznamo
Njega, koji lebdi kraj nas, kao jo{ nevi|en.
X
Na po~etku devetnaestog veka, Egipat je iza{ao iz svoje grobnice. Sredinom veka, Vavilon, na kraju veka, Kati, a na samom po~etku dvadesetog veka, Krit.
Tri su ve} progovorila, ~etvrti }uti. Ne mo`emo jo{ uvek da ~itamo kritske zapise. Ali ~ak i nem i tek nedavno iza{ao iz groba, Krit
se ve} posvetio sa znakom krsta.
Tako mrtvi ustaju pred nama, jedan za drugim, Lazar za Lazarom. [ta to zna~i?
"Otac... po{alji ga u dom moga oca: jer ja imam petoro bra}e;
da on mo`e njima da posvedo~i, da ne bi i oni do{li na ovo mesto
patnje... Ako oni ne ~uju Mojsija i proroke, onda ih ne}e uveriti ni
jedna ru`a iz ruku mrtvog ~oveka."
XI
Na nebu jo{ sijaju zvezde koje su se ugasile pre po~etka na{e
istorije, pa }emo sada u~iti o njima iz blistavih bljeskova {to su izbili iz u`arenih po`ara koji su uni{tili njihove svetove. Tako }emo
mi saznavati kritsko-eginsku drevnu pro{lost.
XII
Grad Knosos, jedan od dva kritska glavna grada, nalazi se na severu, naspram Evrope (drugi, Faistos, okrenut je prema jugu, prema
Africi). Osnovan je 8.000 godina pre Hristovog ro|enja. Gotovo u
isto vreme kada je uni{tena Atlantida prema Platonovom mitu. Vide}emo zapravo da je Krit most od Atlantide do Evrope.
Najdublji geolo{ki sloj crne zemlje u Knososu, koji sadr`i ugalj,
pepeo, ljudske kosti i kuhinjske otpatke, se`e, prema italijanskom
arheologu An|elu Mosu, u drevnu pro{lost staru dvanaest hiljada
godina. Palatu u Knososu su o~ito vi{e puta razarali zemljotresi, veliki po`ari i najezde varvara, ali se njen neprekinut i uspe{an `ivot
213
TAJNA ZAPADA – BOGOVI ATLANTIDE
odr`ao tokom 3.000 godina. Sebi mo`emo da predstavimo {ta to zna~i ako zamislimo neprekidno postojanje neke gra|evine od vremena
Trojanskog rata do na{ih dana.
Drevno kamenje je jo{ uvek mlado; mutno-opalne beline u blokovima alabastera, sa ru`i~asto-plavim `ilicama, to je kao da topla
krv te~e kroz njih.
Zapis na jednom od njih, u ru{evinama palate u Faistosu, sastoji
se od ~etiri znaka, tako srodna, tako nalik gr~ko-latinskim slovima,
da vam se ~ini kao da ste na pragu da ih protuma~ite:
Sude}i prema mestu na zidu dvorske kapele, to je mo`da ime jednog od velikih kritskih bo`anstava – ko zna, mo`da ~ak i Svete
Device Majke, njihove i na{e?
Antiquam exquirite matrem
Tragaj za svojom drevnom majkom.
XIII
Mnogo toga je u Knososu i Faistosu ostalo u savr{eno o~uvanom
stanju. Ali, {to je dosta ~udno, pre malih nego velikih stvari. Glina
jednog od pe~ata je sa~uvala otiske prstiju, tamo gde mali krugovi
ulaze jedan u drugi, kao da se radilo o tananim vrhovima devoja~kih prstiju: to je kao da su same Okeanide, k}eri Atlantove, dotakle
sve`u glinu i ostavile svoj bo`anski trag.
XIV
Krito-Egina je majka Evrope. O~ito, na{u evropsku civilizaciju
nisu za~eli Arijevci (Indo-Germani) kao {to se nekada smatralo, nego takozvana mediteranska rasa starija hiljadama godina, koja je
do{la odnekud sa zapada, iz dva pravca, preko severne Afrike i preko Sradozemnog mora (Mediterana). Krito-Eginjani – homerovski
214
Poglavlje V
ADONIS–ATLAS

I
Ono {to je glavno u Adonisovim misterijama – zajedni~kog kritskog i, mo`da, mediteransko-atlantskog porekla – uop{te ne bi trebalo
da smo saznali iz gr~kog mita, koji brka stvarnu drevnu postojbinu
boga, Krit, sa novom, neautenti~nom postojbinom, Kiprom, gde su
se obavljale kasnije Adonisove misterije, da to nije bilo zbog odjeka
mnogo starijeg mita, mo`da kanaa{ko-pela{kog porekla, koji je dospeo do nas preko slu~ajne bele{ke hri{}anskog pisca, Teodora iz Mopsuestije, sa Nestorijanskog simpozijuma tuma~enja crkvenih otaca
atinske besede apostola Pavla; u toj bele{ci su ponovljene re~i Kri}anina Epimenida o Zevsu ro|enom na Kritu:
"Jer u njemu mi `ivimo, i kre}emo se, i imamo svoje bi}e".
"Kri}ani govore kao da je Zevs bio kraljev sin i da su ga rastrgli
divlji veprovi i da je sahranjen. I oni ka`u da je ~ak njegov grob ovde, s nama."
Prema gr~kom mitu, Adonisa su ubili divlji veprovi, dok je prema Teodoru iz Mopsuestije, on Zan iz pitagorejskog natpisa na Juktasovom grobu. To zna~i: Zevs, Zan, Adonis-Adonaj, jedna su ista
osoba, smrtnik kog su rodili smrtnici, isti onaj mitolo{ki ili praistorijski junak, poput Ozirisa, Tamuza, Atisa, Dionisa, Mitre, Kecalkoatla – sve bogoljudi koji pate. Vepar koji je usmrtio Adonisa – a
to znamo iz ~esto ponavljanog, od Sapfo do Ovidija, gr~kog mita –
249
TAJNA ZAPADA – BOGOVI ATLANTIDE
bio je glasnik boga rata, Aresa, ili je to bio bog li~no. Mladog lovca
je usmrtila kljova divljeg vepra. Je li to besmislena igra sudbine?
Ne, mada je prikrivena ili zamra~ena novim mitom, drevna misterija ima dublje zna~enje. Adonisova smrt je dobrovoljna `rtva. "On
je znao dan kada vi{e ne}e postojati," bilo je re~eno o njegovom
dvojniku, Ozirisu, dok je drugi, Tamuz, rekao za sebe:
Ja }u si}i tajanstvenim putem,
Stazom s koje nema povratka,
U podzemne bezdane.
"On }e obznaniti moju volju," ka`e bog Ea o bogu Tamuzu, Otac
o Sinu. To zna~i: Sin }e ispuniti O~evu volju.
Svesnost dobrovoljne `rtve bila je ugu{ena u mitu, a ~ak je i u
misteriji bila veoma zamagljena. Jedino je u hri{}anstvu ona potpuno rasvetljena:
"Ja pola`em svoj `ivot, da bih mogao ponovo da ga uzmem.
Nijedan ~ovek mi ga ne uzima, ve} ga ja sam `rtvujem. Ja imam
mo} da ga polo`im, i imam mo} ponovo da ga uzmem. Tu zapovest sam primio od svog Oca."
II
U dobrovoljnoj `rtvi je bog rata, Ares, ubio boga mira, Adonisa-Kurosa, njega ~iji dolazak su opevali Kureti:
I pripitomio je divlje zveri
Na bla`eni mir.
To je zrak misterije u mraku mita.
Tako isto me|u nama ne mo`e biti ljubavi... ~ak i kad je ostao samo jedan pobe|en,
Da utoli svojom krvlju okrutnog boga Aresa,
ka`e neprijatelj neprijatelju u ratu. Ali sada pada izme|u njih, ubijen, bog ljubavi, Adonis li~no, i svojom krvlju }e zapisati zapovest
250
Adonis–Atlas
mira, ne na stubu od orikalkuma, nego u srcima ljudi. Slobodne volje on nudi sebe na `rtvu, zavodnik ljudskih du{a, da bi ljudi mogli
da shvate {ta je rat.
Tako se isto drevno-meksi~ki bog mira, Kecalkoatl, nadme}e s
bogom rata, Hujclipohtlijem. To je taj isti mit, ista misterija, na Jukatanu i na Kritu – na dva sa~uvana kraja sru{enog mosta, Atlantide.
III
Atlantida je stradala zbog rata i nepravde, zbog "po{asti ubijanja" i "po{asti ra|anja". Adonis-Atlas je najpre preuzeo odgovornost na sebe u smrti; zatim, u ljubavi. Obe su, prema mitu, nevoljne
radnje; prema misteriji, voljne.
Apolodor i Pausanija su sa~uvali gr~ki mit o Adonisu, mo`da prvi
koji je zapisao, oko petog veka pre Hrista, gr~ki pesnik Panjasis.
Naj~istiju me|u ~istim, ~ije ime je miomirisnost, Mira, k}i kiparskog kralja Teja, ili prema drugom predanju, Kinira, koji je do{ao iz
Fenikije, "Crvene Zemlje" (koje, isto~ne ili zapadne?) Afrodita Svirepa podstakla je na rodoskrvnu `udnju prema ocu. Mira se odnosi
prema svom ocu poput Lotovih k}eri: navela je oca da pije vino, pa
je "oti{la, i legla sa svojim ocem; i on nije primetio ni kada je ona
legla ni kada je ustala." Pravedni Lot, po{te|en u Sodomi, nije bio
uzrujan kad je doznao {ta su }erke s njim uradile, mada je i za manje
grehe, prema Mojsijevom zakonu, kazna bila smrt spaljivanjem ili
kamenovanjem. Kralj Teja-Kinira, me|utim, veoma je uznemiren i
ho}e da ubije svoju k}er. Progoni je s ma~em, ali mu ona be`i i bogovi je pretvaraju u miroljubivo drvo.
"Tu, u arapskim poljima, iz kore drveta teku njene suze pune
~e`nje, jakog mirisa, zvane Mira, Myrrh",
peva Ovidije. Me|u njegovim dosta plitkim i grubim re~ima, nalazi
se re~enica koja je neizmerno duboka i plemenita:
Ona nikada ne}e biti zaboravljena.
Posle devet meseci, naprsla kora drveta se otvorila i "otud je
iza{lo uplakano dete, lepi Adonis".
251
Poglavlje VI
RASPETI EROS

I
Prikazan je razapet bog ili ljudsko bi}e na pe~atnom prstenu od
hematita – jednom od tih "magijskih" kamenova koje su upotrebljavali gnostici iz drugog ili tre}eg veka posle Hrista. Te{ko je re}i
prema nejasnoj formi nagog polu-detinjeg, polu-devoja~kog tela da
li je to `ena, mu{karac ili androgin. Dva ogromna eksera, bez da probijaju stopala raspetog, zakucana su, razdvojenih glava, u podno`je
krsta. Sedam ~etvorokrakih zvezda pore|ano je u polukrug povi{e
krsta. Tu je i natpis od velikih gr~kih slova:
ORPHEUS BAKHIKOS,
{to zna~i bahovski Orfej, ili Orfejeve bahovske misterije.
Za nas, hri{}ane, to raspe}e mora da deluje kao svetogr|e. Ali
ako se prisetimo da se na{e raspe}e ve} javlja na brojnim gnosti~kim pe~atima iz drugog veka, dok se u crkvenoj ikonografiji ono
ne javlja pre petog veka, postaje jasno da tu ne mo`e biti re~ o svesnom svetogr|u. Ako je, me|utim, kamen ipak "magijski" – sude}i
prema sli~nom kamenju – onda njegova verovatna namena nije "crna", {to je uvek vi{e ili manje bogohulno, ve} "bela magija", ~arobnja{tvo. To ~ak mo`e da privu~e one aktivne u hri{}anstvu, {to je
postalo o~ito po prokletstvu magijskog papirusa, koji je mogao biti
namenjen nekom paganskom bogu ili demonu:
"U ime Isusa, Boga Jevreja, proklinjem te,
orkizô se kata tou theou Ebraion Iesou."
260
Raspeti Eros
^arobnjak je neznalica: osim kad je u pitanju ~udotvorno ime Isusovo, on ni{ta ne zna o hri{}anstvu. Verovatno su gnostici raspetog
Bahusa-Orfeja bolje upu}eni.
II
^arobnjak ovladava "natprirodnim" mo}ima kroz "znanje", gnôsis.
U ~emu se, onda, sastoji gnosa tog raspe}a? Orfej kog su rastrgle
menade vi{e je od Bahusovog proroka ili mu~enika – on je sâm otelotvoreni bog. Izme|u Bahusovog "rastrzanja", diaspasmos, i "raspe}a
Logosa" postoji utvr|ena religijska mogu}a veza, makar u suprotnom poretku, ne samo od strane jereti~kih gnostika, ve} i takvog
pravoslavnog crkvenog oca kao {to je Kliment Aleksandrijski:
"^ak i varvarska, a isto tako i helenska mudrost, vidi ve~nu istinu u odre|enom stepenu rastrzanja, raspe}a – ne onom o kojem
nam govore dionizijske legende, ve} o kojem u~i teologija o ve~nom Logosu."
Ko je onda, i za{to, razapeo Bahusa-Orfeja?
Orf, urf, jeste o~ito vrlo star, mo`da etrursko-pela{ki koren koji,
u gr~koj re~i orphnos, zna~i "sumra~an", "mra~an". Tako je Orfej
mra~ni Bahus.
Napustiv{i upravo Had s Euridikom, on je jo{ jednom gubi zauvek: njegova vera i ljubav nisu bili dovoljni, on je posumnjao. Da
li ga ona prati? Osvrnuo se, "potamneo" je, izgubio je.
Od tada, potro{ene du{e,
Vi{e nije gledao `ene,
I do kraja ni s jednom
Nije po`eleo da govori.
Mlado`enja mrtve mlade, gnu{ao se svih `ivih `ena i devojaka.
Spevao je milozvu~nu pesmu za svoju gorku tugu. Kamenje, vode,
zvezde, biljke, divlje zveri, ljudi i bogovi slu{ali su ga i bili o~arani.
Poput njega, oni su zaboravili svoju zemaljsku ljubav u nebeskoj
ljubavi. Utihnule su svadbene pesme, `ene su napustile svoje mu`eve, ljubavne zakletve su raskinute. Novim duhom odi{e svet, zastra{uju}im za neupu}ene, kastrirane; bla`enim, "nevinim" za upu}ene.
261
Poglavlje VII
ATIS–ATLAS

I
Rimski car Flavije Julijan kog su sasvim opravdano, mada mo`da previ{e zlobno i samouvereno, hri{}ani nazvali Apostatom, sa~inio je u Pesinu, svetom gradu Sibile i Atisa, u no}i 27. marta 362.
godine, pre svog pohoda na Mesopotamiju, gde mu je bilo su|eno
da strada, himnu Nepobedivom Suncu – labudovu pesmu ukupne
drevne paganske pro{losti. On `udi da prolije krv u mutnoj senci, da
ulije dah u mrtvo telo boga, ne bi li od njega na~inio saveznika u
borbi s Galilejcima. On je preveo nerazgovetan {apat Titana na u~eni jezik neoplatonista, pretvorio je kamene blokove ma{te u oblake
metafizike, ali u rumenilu poslednjeg zraka zalaze}eg Erosa verovatno ima rumenila ve~nih alpskih snegova.
II
"Dete Atis, ostavljen od majke nadomak voda reke Galos (pritoke Sangarije, blizu Pesinusa, u Frigiji), izrastao je u lepog mladi}a, ljubimca Majke bogova... koja mu je nalo`ila da joj odano
slu`i... i da ne voli drugu. Ali se on zaljubio u re~nu nimfu, Sangariju Vla`nu, i u`ivao u njenim zagrljajima u pe}ini (u Platonovom
mitu u "pe}ini Svemira"). Majka bogova je na njega bacila ~ini ludila, u kom je on sam sebe kastrirao. Tada mu je oprostila i ponovo mu pru`ila uto~i{te."
Takav je, prema Julijanu, zemaljski deo mita, a sledi nebeski. Julijan nastavlja:
272
Atis–Atlas
"Atis je poslednji od bogova."
"On je voleo silaske orfi~ara (katabasis, "silazak u pakao") i ose}ao je naklonost prema materiji."
"On se spu{ta u najve}e dubine materije." (prema neoplatonisti
Salustiju)
"On je sa~uvao svoju ~istu i istinitu prirodu"
"... sve do Mle~nog puta, Galaksije. Kada je dosegao te granice, gde se odigrava stapanje izme|u bestrasne (nebeske) prirode
i strasne (zemaljske), Atis je stvorio materiju."
Ovde ve} imamo dualizam mona{ko-hri{}anske metafizike.
Pronoja ("Provi|enje", ista ta Majka bogova) obuzdava "Atisovo ludilo, zato {to on sam ne mo`e da ga obuzda". "Atisovo samokastriranje jeste ubla`avanje bezmernosti" ("gre{ni beskraj").
"Majka nije napustila svoga Sina... ona ga je ukrotila na rubu ambisa pa ga je, obustaviv{i njegov let u beskraj (apeiron), vratila sebi."
"Slava mudrom Atisu! Posle svog trenutnog ludila, nije li on
stekao, prihvativ{i kastriranje, ime Mudri? Lud je bio dok se pot~injavao materiji, a postao je mudar kada se o~istio od najne~istijeg dela sebe – polnosti."
III
Sve su to moralizatorski i hladni, sivi poput sive magle, oblaci
metafizike. Pa ipak, kroz te oblake, najednom probija jarko crveni
zrak misterije:
"Sveta, neizreciva `rtva Boga Galusa (Kastriranog) je po`njevena".
To je krvava `etva, u "krvavom danu", dies sanguinis, kada u svetom zanosu Atisovi sledbenici sebe kastriraju kamenim no`evima.
^ini se da bi stalo`eni mudrac, sam Julijan, mogao sudelovati u
tom ludom `rtvovanju, mogao u~initi sebe "evnuhom radi carstva
nebeskog", pa nositi tajnu grimiznu odoru krvi ispod javne grimizne odore Cezara. Potrebno je samo da se ponegde promeni Atisovo
ime u ime prvog ~oveka Adama, a negde drugo da se ono promeni
273
TAJNA ZAPADA – BOGOVI ATLANTIDE
u ime poslednjeg ^oveka, Isusa, pa da se dobije naj~istija metafizika mona{ke kreposti, obuzdavanje polnosti. Sam Julijan je ista
vrsta kreposnog i asketskog ~oveka kakvi su njegovi hri{}anski neprijatelji, pa ~ak i ve}i. On u~i:
"Ljudi koji `ive na biljnoj ishrani ne nanose zlo ni jednom `ivom stvoru; ali meso nije mogu}e jesti, a da se ne mu~e i ne ubijaju `ivotinje".
Kureti, ljudi Zlatnog doba – Atlanti, poklonici prvog Atisa-Atlasa
pevaju:
Odenuo sam belu odoru,
o~istio sebe od smrti i ra|anja
i pazim da nikakvo meso
ne dotakne moje usne.
Ako je to tako, onda on nije prepoznao samog Sebe kada je "poslednji Helen", umiru}i u poslednjem boju, uzviknuo: "Pobe|en si,
Galilej~e!"
IV
"Atis je kastrirao samog sebe, {to zna~i da se vratio ve~noj Supstanci iz zemaljskih delova bi}a... tamo gde ne postoji ni mu{ko
ni `ensko nego novo stvorenje, kaine ktisis (apostola Pavla)"
– Julijanova ideja je tako pro~i{}ena i pro{irena, od strane gnostika-ofita, poklonika razapetog Orfeja. Isto je postupio neoplatonista
Salustije:
"Atis, koji je u nastupu ludila kastrirao sebe, napustio nimfu
Sangariju i vratio se Majci bogova, simbol je Prvobitnog ^oveka,
prothantrôpos, u po~etku pot~injenog Materiji (Majci Supstance),
koji se onda uzdi`e od nje da bi se vratio Bogu (Ocu). A to nije bilo samo jednom, uvek je tako."
V
Mo} Atisovog kulta nije ni u kakvoj vezi mita i istorije, ne u tome da je to "bilo jednom", ve} u tome da "jeste uvek", u skladu sa
274
Atis–Atlas
dubokom Salustijevom mi{lju. Atis ~ovek nikada nije postojao, ve}
on jeste, bio je i bi}e Atis, bog ili demon,
"Bi}e koje stvarno postoji,
ein wirklich existerendes Wesen",
prema [elingu. To je ono {to tako te{ko prose~ni ljudi na{e minule
"hri{}anske civilizacije" shvataju. Atis je za njih mit, neka vrsta skeleta kakvog prepotopskog ~udovi{ta: mogu}e je ste}i saznanje o
njemu, ali se ni{ta s njim ne mo`e uraditi u `ivotu i religiji, upravo
kao {to se ni{ta ne mo`e uraditi s istom stvari u Jevan|elju kad su
u pitanju evnusi ili s tom vizijom u Apokalipsi:
"I gle, Jagnje je stajalo na brdu Sion, a s njim sto ~etrdeset ~etiri hiljade onih kojima je na ~elima bilo ispisano ime Oca njihovog... Oni su ti koji se nisu uprljali sa `enama; jer oni su nevini".
Religijska krepost za dana{nje "zdrave" i "prosvetljene" ljude gotovo je ekvivalentna sa kastracijom – varvarski fanatizam ili jednostavno bolest, ludilo. Ali ako oni nisu bili tako slepi za religijsku
su{tinu polnosti, onda bi mogli, mogu}e, da vide da se celokupna
polna sfera najzdravijih ljudskih bi}a ve~ito talasa izme|u dve polarne sile – privla~nosti i odbojnosti, pola i suprotnog pola, ili, da
upotrebimo ogoljeniji izraz, izme|u "pohote", libida, i "~ednosti-evnu{tva".
VI
Vrlo zdrav ~ovek, pastir Amnon, sin pastira Davida, zaljubio se
u svoju sestru Tamaru i toliko je patio da je bio spreman da oduzme
sebi `ivot. Na kraju je namamio lukavstvom u svoju ku}u i obe{~astio. A kad je to u~inio,
"... mr`nja koju je prema njoj osetio bila je ve}a od ljubavi kojom je voleo".
Najurio je iz ku}e kao psa, a da nije oti{la mogao je ubiti.
[ta je to? To je slabost, ali tu slabost, naravno, koju nipo{to ne
dugujemo svom "zdravlju", mogao je da iskusi svako od nas u ~isto
275
TAJNA ZAPADA – BOGOVI ATLANTIDE
fizi~koj ljubavi-po`udi. @estoka silina seksa, prenagla{ena, najednom prestaje, a seksualna privla~nost se iznenada pretvara u odbojnost, `udnja u odvratnost, okrutna ljubav u okrutnu mr`nju.
Gustina drevnog haosa, "loptasti grom" najstra{nije oluje, rasprsnuo se u Amnonu kao {to je u Atisu, u takvoj samorazornoj eksploziji da je bilo uzdrmano ~itavo podru~je seksa. I gotovo istoga
trena se pojavio ledeni pol tamo gde je samo trenutak ranije bio `arki ekvator. Amnon je jednostavan i prost. Ali da je bio slo`eniji,
oplemenjeniji, i da je pre{ao jo{ dva ili tri koraka u istom smeru,
mogu}e je da bi osetio `e| za krepo{}u poput Atisa. A da se rodio
hiljadu godina kasnije, u Katiju, Galaciji, Frigiji, u zemlji evnuha,
mogu}e je da bi i sam postao evnuh.
VII
...O, ja ne}u biti krhka senka me|u ljudima –
Smiluj se! Mladala~ku sve`inu `ivota izgubi}e onaj smrtnik
S kojim, u divljoj strasti, boginja podeli svoju postelju,
jeste molitva vrlo zdravog pastira, Anhiza, oca Eneje, praoca Rima,
u Homerovoj himni Afroditi-Sibili.
Mo`da postoji mnogo nesavr{enih veza smrtnika sa smrtnicima,
ali je sa boginjom mogu}e samo savr{enstvo. Adrastea Nemilosrdna }e spaliti njegov seks, na~initi od njega "krhku senku", evnuha
– to je ono od ~ega Anhiz strahuje. I mo`da je u pravu: on koji je iskusio slatku, nebesku ljubav, ne `udi za gorkom zemaljskom ljubavlju. Vatreni pe~at "kastracije" – bilo duhovne ili putene, ostaje
nejasan – to je pe~at nebeskog Erosa.
VIII
Atinjani iz petog veka pre n.e. su bili veoma zdrava ljudska bi}a,
ali evo {ta se dogodilo pre pohoda na Siciliju, tokom javnog skupa
Areopaga. Jedan atinski mladi}, poklonik Atisa, sko~io je na oltar
dvanaest olimpskih bogova i kastrirao se kamenim no`em. ^itav
oltar je bio obliven krvlju. Nesre}ni ~ovek je osu|en na smrt zbog
"svetogr|a". To jeste, naravno, ludilo, ali osam vekova helenske mudrosti nije dovoljno da spasi Julijana, "poslednjeg Helena", prvog
"nesre}nog viteza".
276
Poglavlje VIII
ANDROGIN

I
Mu{ko ili `ensko? Te{ko je doku~iti iz obli~ja nagog tela na najstarijoj zidnoj slici (s po~etka drugog milenijuma pre n.e.) u palati
u Knososu – "Bera~ {afrana" – ba{ kao {to je te{ko shvatiti iz obli~ja pe~ata od hematita na Ofitskom prstenu je li kr{teni Bahus-Orfej mu{ko ili `ensko. Ako je taj prsten ~aroban, onda je njegova
slika jo{ ~arobnija. Sva njegova ~arolija, budu}i u kraljevstvu najve}eg od svih "~arobnjaka", pripada, prema Platonu, Erosu. Sve je
poput privi|enja i prozirno: ~ak i litice, {to se rasta~u poput morske
pene, a skupljaju poput oblaka. Na svemu ima sedefastog rumenila,
poput sjaja mese~evog jutra u vrtu Hesperida. Svuda o{tre stene
moraju da skrivaju podmorske pe}ine. U plitkim, reklo bi se `rtvenim zdelama, bukte jezici kao munja bele vatre, veliki {afranski
cvetovi dragi boginji Majci.
Sve je poput privi|enja i prozirno, izuzev ljudskog bi}a: njegovo
telo, kao oblikovano u bakru, mutno je plave boje i podse}a na sneni mulj u podmorskom srebrnastom sutonu, ili svetlucavo zelenilo
potopa bogova Atlantide. Upiru}i napred, poput brzog trka~a, on pohlepno, s obe ruke, grabi i munjevito kida bele cvetove: to je ronilac
Gilgame{, na dnu Okeana, gde je mo`da sahranjena Atlantida. On
bere Travu `ivota i hita da izroni iz vode, kako se ne bi udavio. Tako
Adam, be`e}i pred ma~em Heruvima, bere, u trku, poslednje cvetove izgubljenog raja.
285
TAJNA ZAPADA – BOGOVI ATLANTIDE
Ko }e re{iti tajnu muzike – magije? Ali ~ini se da je zna~enje
zidne slike ovo: Travu `ivota ne}e ubrati ni mu{karac ni `ena, ve}
celokupno ljudsko bi}e – dve polovine Jednoga – Androgin.
II
Najstarija slika iz palate u Knososu ne prikazuje samo Androgina me|u oslikanim predmetima. Takav je prvi, ali postoji ~itavo
mno{tvo njih: mladi, nagi, mu{ki sna`ni, `enski graciozni, s ko`nim
pojasevima {to ste`u njihove vitke strukove, plesa~i akrobate {to ska~u i lete izme|u rogova i preko le|a razjarenih bikova tokom svetih
borbi na hipodromu u Knososu. Sude}i po tome, Krit je zemlja Androgina.
III
Maloazijski region Karija, naseljen Kri}anima "u vreme kralja
Minosa", bio je, poput Kanaana (tako|e naseljenog Kri}anima) nazvan "Crvena zemlja", "Fenikija", prema Herodotu koji se ve} ne
se}a porekla imena. Mo`emo ipak sebi da dopustimo pretpostavku
da to nije samo zbog glatke crvenkaste ko`e kritskih doseljenika,
ve} isto tako zbog se}anja na njihovu prvobitnu postojbinu, "Crveni
Zapad", "Zalazak svih sunaca".
Ovidije, u svojim Metamorfozama, pripoveda drevni mit o jezeru Salmakida, u Kariji. Istoimena Najada, nimfa ovog jezera, ugledala je mladog kupa~a u jezeru i po`elela da se s njim sjedini. Dugo vremena nije mogla da ga obrlati. Kada joj je to na kraju po{lo
za rukom molila je bogove da se njihova tela stope u jedno, kako se
nikada ne bi razdvajala od svog ljubavnika. Tako je nastao Hermafrodit. Od tada, vode jezera Salmakide imaju to svojstvo da u~ine
mu{karce nalik `enama, a `ene nalik mu{karcima. ^ini se da su u
Kanaanu-Fenikiji, drugoj "Crvenoj zemlji", `ive vode nekada{nje
rajske doline, budu}eg Mrtvog mora u koje su potonuli Sodoma i
Gomora, imale isto svojstvo.To zna~i: svuda gde su bili Kri}ani
postojao je Androgin, pa ako je Krit "Atlantida u Evropi", onda su
prvi Androgini bili Atlanti.
IV
Najstariji isto~ni krst – mogu}e je da su majanski zapadni krstovi jo{ stariji – prona|en je tu na Kritu, u palati u Knososu. Naziv
286
Androgin
palate "Lavirint" ozna~ava "Ku}u Labrisa", "Dvosekle sekire". Gotovo da u ogromnoj palati nema odaje bez simbola sekire. Isklesan
u kamenim blokovima zidova, on je skriven ispod kre~a, zato {to je
suvi{e svet da bi bio izlo`en pogledu. Otkriven je samo na najsvetijim mestima: tako je u pe}ini Dikte, glavnom svetili{tu Majke,
mno{tvo bakarnih sekira bilo urezano u stubove stalagmita. Isto tako u teofanijama, prizivaju}im orgija{kim plesovima sve{tenica-menada, kao {to se vidi na rezbarijama magijskih prstenova i kamenih
talismana, javlja se, skupa s bogom Detetom, nebesko znamenje,
Labris, sli~no, rekli bismo, zaslepljuju}oj munji.
V
Razumljivo je {to je krst prona|en u palati u Knososu. Lavirint
je tako|e i "Ku}a Krsta". Spolja{nja, ~ak geometrijska veza me|u
njima je o~ita: Presek dve poluge sekire, uzdu`ne i popre~ne, obrazuje krst.
Tu u Knososu je, isto tako, prona|en gr~ki nov~i} sa onim {to }e
se pokazati kao vrlo drevna predstava lavirinta obrazovanog od malih uglastih krstova, svastika. To, tako|e, zna~i: Ku}a Sekire jeste i
ku}a Krsta.
Unutra{nja veza izme|u njih je tako|e o~ita. Krst je simbol `rtvenog Boga, a to je tako|e i Sekira. U ~etvrtom pogrebnom sloju
mikenskog Akropolisa prona|ena je srebrna glava bika sa dvoseklom sekirom izme|u rogova, na glavi. Brojne takve sekire su tako|e bile prona|ene izme|u kritskih "rogova svetosti", kerata.
Bog-Gove~e ili Jagnje, ubijan od postanka sveta – ono je {to i
Krst i Sekira jednako simbolizuju.
287
TAJNA ZAPADA – BOGOVI ATLANTIDE
VI
Veza izme|u Krsta i pola je bila naru{ena u hri{}anstvu, ali je u
paganstvu sa~uvana izme|u Sekire i Krsta. Krst pola jeste dvosekla
sekira. Ne mo`e postojati bolji simbol za raspetog Erosa: dve o{trice na istoj sekiri, okrenute u suprotnim pravcima – dva pola u istom
telu Androgina.
VII
^ije je oru`je dvosekla sekira? Mu{karaca-`ena, Amazonki, koje
`ive uporedo s Atlantima, prema Diodoru, koje su mo`da napustile
Atlantidu. Dvosekla sekira verovatno otud poti~e.
Savr{eni ~ovek, Herakle, ubio je kraljicu Amazonki, Hipolitu, pa
je, odnev{i njenu sekiru, svrgnuo vladavinu @ena. Ali ~im je do{ao
u dodir s ~udom bo`anske dvoseklosti, Dvopolno{}u, postao je nalik
`eni. Postao je slab i izgubio je mu`evnost, pa je, odenuv{i `ensku
ode}u, seo kod Omfalinih nogu ispred preslice. Ve~na `enstvenost i
ve~na mu`evnost – ta dva pola se susre}u u savr{enom ~oveku Heraklu.
^ini se da je sekira doneta u trinaestom veku pre n.e. sa Krita u
kraljevinu Hetita,Frigiju, Lidiju i Kariju, budu}e zemlje evnuha. Sa
Krita je, isto tako, Herakle zapo~eo svoje putovanje na Krajnji Zapad, u Rajski vrt Hesperida, mo`da Atlantidu – iz druge zemlje mu{karaca-`ena u prvu.
VIII
Bogo~ovek Adonis-Atis-Tamuz – kastrirao je sebe dvoseklom sekirom. On je umro jednopolan, a vaskrsao je dvopolan.
U Pontu, tako|e zemlji Amazonki, u gradu Amiziju, bile su prona|ene skulpture Androgina-Atisa u blistavoj odori "Svevi{njeg Boga".
Ofiti ka`u:
"Atis je kastrirao samog sebe, {to zna~i da se uzdigao do ve~ne
Su{tine, gde ne postoji ni mu{ko ni `ensko, ve} postoji novo stvorenje, novo Ljudsko Bi}e, Mu{karac-`ena."
poistove}uju}i Dionisa-Jahusa s Atisom, orfi~ari se mole:
"Mu{karca i Devojku, Jahusa dvoprirodnog, Oslobodioca, prizivam,"
288
Androgin
Seks zna~i ro|enje. Ro|enje zna~i smrt. On koji je pobedio seks, pobedi}e smrt. Jahus-Dionis, "dvoprirodni", diphyes, ujedinjuje dve
prirode, mu{ku i `ensku, {to su tako|e obavili Atis, Tamuz, Adonis
– svi bogovi-androgini, dobrovoljni mu~enici Erosovi.
IX
U drevnoj Kapadokiji, na hridinama D`asili-kaja, prona|ena je
skulptura koja prikazuje procesiju Sibile i Atisa, u mno{tvu evnuha
nalik na `ene, u dugim `enskim haljinama, s ispo{}enim licima i sa
dvoseklom sekirom u rukama, koja je za njih ono {to }e krst biti za
hri{}anske askete. To zna~i: sekira je senka Krsta.
X
Bog dvosekle sekire jeste Zevs Labrandej, koji poti~e iz Karije, gde vode jezera Salmasis pretvara ljudska bi}a u Androgine.
"Taj bog postoji samo u Kariji," ka`e Herodot, ali nije u pravu: isti
bog postoji na Kritu, i u Kanaanu, u Sodomi, Hetitskoj kraljevini, u
Frigiji i Lidiji – u svim zemljava sekira i evnuha. Plutarh nas izve{tava:
"On ima bradu, ali je odeven u dugu `ensku haljinu, a {est bradavica na njegovim golim grudima raspore|eno je u trougao; a na
desnom ramenu ima dvoseklu sekiru."
Isti bog je prikazan na rimskom kovanom novcu iz Milase, iz doba cara Septimusa Geta, u malom hramu s ~etiri stuba. On tako|e
ima bradu, nosi visoki li|anski {e{ir {iljatog vrha, modios, a u desnoj ruci dr`i dvoseklu sekiru. Na grudima ima `enske bradavice,
dok mu je donji deo tela zatvoren u maleni mrtva~ki kov~eg i umotan u mrtva~ki pokrov. [ta to zna~i mo`e se razumeti na osnovu
jednog drevnog (verovatno minojskog) groba, oblikovanog poput
dvosekle sekire, a isto tako prema slikama na stranicama sarkofaga
prona|enog u dana{njoj Hagija Trijadi, nadomak Faistosa. Slika
prikazuje vaskrsnu}e mrtvaca; po{to je upravo iza{ao iz groba, on
stoji na njegovom pragu. Desno od njega cveta Drvo @ivota, dok
pravo ispred njega sijaju, na malim stubovima, dvosekle bakarne
sekire, oru`je dvopolnosti u borbi sa polom.
289
TAJNA ZAPADA – BOGOVI ATLANTIDE
XI
Verovatno veoma stari etrursko-pela{ki bog, Jupiter Terminalis,
obo`avan u Rimu, jeste Androgin sa bradavicama koje vise, "Otac
i Majka bogova," progenitor genetrixque deum, prema tuma~enju
Valerija Solane. Na nov~i}u iz Toneda prikazane su dve glave, kosmatog Zevsa i Here, koje obe po~ivaju na jednom vratu: to je savr{eni Androgin, budu}i "Majka-otac", Metropater, gnostika, "Zevs,
Mu` i @ena" iz orfi~ke himne.
Postoji divna molitva sumerskog kralja Gudee njemu, iz pred-Avramovskih vremena:
Majke uop{te nemam – ti si moja majka!
Oca uop{te nemam – ti si moj Otac!
Tebanski Zevs, isti taj Labrandeus, zatvara jo{ nero|enog Bahusa
Semelskog u svoju bedrenu kost (u mitu je to "bedrena kost" umesto "`enskog krila" u misteriji, ba{ kao {to je "rebro" u tuma~enju
hebrejskog originala "`enska polovina" Adama od koje je postala
Eva). Bahusovo ime, Dithyrambos, zna~i "od Dvoje vrata", jer je
"kroz dvoje vrata u{ao u svet".
XII
U jednom zapisu kralja Gudee o vaskrslom bogu Tamuzu, dodata je umesto uobi~ajenog en, "Gospod", re~ in, "Gospa": {to zna~i
da je i on, tako|e, poput vaskrslog Atisa, dvopolan.
Ona je bradata, poput A{ura,
stoji u jednoj asirskoj himni boginji I{tar, Tamuzovoj dragoj, dok je
u Suzi prona|ena skulptura koja prikazuje I{tar-Nanu s bradom.
Makrobije nas obave{tava:
"Postoji na ostrvu Kipar kip bradate Venere, u `enskim haljinama... Aristofan je naziva 'Afroditom'. Ona je obo`avana kao Atis,
kao boginja Meseca, pa joj mu{karci u `enskoj i `ene u mu{koj
ode}i prinose `rtve."
To je kao da su joj poklonici rekli: "U~ini da budemo poput tebe."
290
Plavo–crno–belo
Das Schwert im Hewrzen,
Mit tausend Schmerzen
Blickst auf zu deines Sohnes Tod!
XXI
Postojbina Majke je Heti. Taj narod se iznenada i niko ne zna
kada pojavio na maloazijskoj visoravni krajem tre}eg milenijuma.
Postao je mo}an i borio se sa Vavilonom i Egiptom za prevlast u
svetu, a tokom narednih hiljadu godina je i{~ezao isto tako iznenada
kao {to se i pojavio, izgovoriv{i svetu samo jednu re~, "Majka", i
daju}i svetu samo jednu sliku, "Veliku Sliku", Bouiuksuret, kako Turci danas nazivaju kip Majke u liticama Sipilosa. Ali to je dovoljno
da zaboravljeni Heti zaslu`e ve~ni pomen.
U religijskom i dru{tvenom smislu, geografski i hronolo{ki, Khati se podudara sa legendarnom "kraljevinom Amazonki". Ovde se,
kao i kod Grka, mit stapa s praistorijom, kao svetlo sa senkom u jutarnjem sumraku, ili stvarno i nestvarno u snu. Stanovnike vidimo
kao ~udne ljude s obrijanim `utim licima, sa per~inima na obrijanim
glavama, u duga~kim `enskim haljinama, koji `ive u dr`avi matrijarhata, u kojoj majke imaju vlast nad svojom decom i `ene nad
svojim mu`evima, i u terokratiji evnuha, sa `enskom vojskom. Sa
dvoseklom kritsko-eginskom sekirom kao simbolom dvopolnosti –
narod mu{karaca-`ena, Androgina, ili `ena-mu{karaca, Amazonki.
XXII
Hronika Marmor Parium, od 263. godine do Hristovog ro|enja,
navodi prvo javljanje, "dolazak" Majke-Zemlje, Demetre, sa Krita
u Heladu, u godini 1408. pre n. e. Na{e ra~unanje vremena zapo~inje od Ro|enja Sina, "od godine Gospodnje", ab anno Domini,
dok praistorijski Grci po~inju s Ro|enjem Majke, ab anno Dominae.
Godina 1408. jeste godina "dolaska" Majke, dok 1450. ozna~ava
godinu razaranja Knososa. Krit je, reklo bi se, umiru}i, ostavio Khatima svoju boginju Majku u nasledstvo. Kraljevina Majke jeste "kraljevina Amazonki".
Kako u vremenu tako i u prostoru: glavni vojni put Kri}ana, Hitita i Amazonki jeste mediteransko-atlantski put.
315
TAJNA ZAPADA – BOGOVI ATLANTIDE
XXIII
Ako su Amazonke puki mit, kakvo je onda zna~enje `ena ratnika
i matrijarhata me|u dana{njim Berberima, Tuarezima, itd., u tim delovima Severne Afrike iz kojih su, prema Diodoru, do{le Amazonke?
Kakvo je zna~enje ma~eva bronzanog doba, sa malim bal~acima
koji kao da su bili namenjeni `enskim rukama, prona|enim u reci
Seni, u Francuskoj, zemlji jedne od tri praistorijske rase, koje su do{le, prema Timagenesovom mitu, "sa dalekog ostrva s one strane
okeana, zvanog 'Atlantida'?" "Amazonke su `ivele u neposrednoj
blizini Atlanti|ana", stoji u Diodorovom mitu. Ako u oba ova mita
postoji bledi odsev praistorije, onda to jo{ jednom potvr|uje povezanost izme|u dva ~ove~anstva u Majci-Atlantidi.
XXIV
Libijske Amazonke, oterane sa jezera Tritonis sna`nim zemljotresom koji je mo`da bio kraj Atlantide, izbegle su pod vo|stvom
kraljice Mirine na ostrva Egejskog mora koja su osvojile i nastanile,
prema Diodoru, koji je ~injenice, sada za nas izgubljene, preuzeo od
najstarijeg istori~ara, Dionisa Skitobrahiona. Se}anje na Mirinu je
tako|e sa~uvano i u Ilijadi:
"Danas postoji ispred grada strma humka, izdvojena u ravnici… koju narod naziva 'Batieja', ali je besmrtnici zovu 'grob okretne Mirine.' "
To zna~i: ambis vekova u kom je sahranjena kraljevina Amazonki nije manje dubok od ambisa Atlantika u kom je sahranjena Atlantida. Zar nas Amazonka Mirina ne podse}a na kritske mu{ke i
`enske akrobate, Androgine-Amazonke? Ako je tako, onda je i ovde, u mitu-praistoriji, potvr|ena veza izme|u krito-egine, druge Atlantide u Evropi, sa prvom u Atlantiku.
XXV
Dionisov mit govori o ratu Amazonki s Atlantima. Ako su Amazonke poticale iz Atlantide, onda se taj rat mo`e smatrati "gra|anskim"
ratom, "revolucijom", mada ne u na{em dru{tveno-politi~kom smislu – ne kao rat klasa, nego polova. Njegova posledica je u po~etku
316
Plavo–crno–belo
mogla ozna~iti uzmak pora`enih ali ne pot~injenih `ena u atlantidsku koloniju u Libiji, i kasnije njihovu invaziju Krito-Egine –
"osvajanje ostrva u Egejskom moru", prema Diodoru. Bilo kako bilo, takav nagli psiho-fizi~ki prevrat kao {to je promena sa maj~instva
na o~instvo, sa `enskog na mu{ki autoritet, nije mogao da pro|e bez
nekih radikalnih {okova, kako unutra{njih tako i spolja{njih. Majka
je oti{la, Otac je do{ao. Mir Zlatnog doba – Atlantida – dospeo je
do kraja. Otpo~elo je gvozdeno doba rata – Istorija.
XXVI
^ini se da je najdrevnije se}anje na tu revoluciju bilo sa~uvano
u Eshilovim Pokajnicama (Hoefore).
Petnaest nevesta, Danajevih k}eri, uteklo je od petnaestorice mlado`enja, sinova Egipta, u pela{ki Arg, "kao jato golubica {to be`i od
sokolova". Vrlo nagla{eno Eshil povezuje Danaide s Amazonkama.
Po njihovim "varvarskim, egipatskim haljinama", Grko-Pelazgi prepoznaju da su one do{ljaci iz tu|ine:
"Vi{e afri~ko nego gr~ko je va{e lice…
… mogao bih da pogodim
Sasvim dobro da ste Amazonke, koje
Jedu meso…"
To zna~i: mit o Danaidama-Amazonkama je donet u Gr~ku isto
kao mit o Atlantidi, iz Egipta, ili, mo`da, preko Egipta, iz Libije, zemlje Amazonki, "atlantidske kolonije".
XXVII
U Titanu Prometeju, protiv bogova se buni li~nost, a kod Titanida, Amazonki, pol. Hybris, "oholost", greh je i jednih i drugih pred
novim bogovima, olimpskim. A to je tako|e i greh Atlanta, prema
Platonovom mitu.
Danajeve k}eri, "nemilosrdne device", ne samo da mrze mlado`enje ve} i samo ven~anje. Gonjene "uro|enim strahom od mu{karaca", one be`e od braka:
"Ah, kad bismo samo mogle prona}i
Kakvu om~u za ve{anje da sebi muke
317
Poglavlje X
ELEUSINSKE MISTERIJE

I
Tokom jednog od tih apokalipti~kih razgovora koje su toliko voleli "mali ruski de~aci" kod Dostojevskog, Mitja Karamazov ~ita
Aljo{i [ilerove "Eleusinske misterije":
"Sa vrha visokog Olimpa
Si{la je majka Hera,
Tragaju}i u tim divljim predelima
Za izgubljenom }erkom Prozerpinom...
I bilo gde da oja|ena boginja
Okrene svoj tu`ni pogled,
Utonuo u najbednije poni`enje
^ovek iskazuje svoju odvratnost..."
"Prijatelju, prijatelju, uni`en ~ak i danas. Kako stra{na patnja ~eka ~oveka na zemlji... Kadgod mi se doga|alo da potonem u najopakije poni`enje (a uvek se to meni doga|alo), uvek sam ~itao
ovu pesmu o Heri i ~oveku. Da li me je to promenilo? Nikad! Jer
ja sam Karamazov. Jer kada ja sko~im u jamu, sko~im naglavce s
petama gore i ~ak mi je drago {to padam na tako poni`avaju}i na~in, jo{ to smatram i |avolski zabavnim! I najednom, ba{ usred
mog poni`enja, po~injem da pevam himnu. Mogu biti proklet, prazan, jadan i poni`en, ali na sve to mogu da ljubim rub haljine u koju je umotan moj Bog. Mada u isto vreme mogu da sledim |avola,
ja sam Tvoj sin, volim Tebe i ose}am radost bez koje svet ne mo`e
da postoji!"
326
Eleusinske misterije
"Da bi o~istio svoju du{u od oholosti
I dosegao svetlost i ~ast,
Zauvek se mora okrenuti i priljubiti
Za svoju drevnu Majku Zemlju."
^ini se da tokom petnaest vekova, od kraja eleusinskih misterija,
niko nije rekao ni{ta bolje o njima.
II
Posve}eni Aljo{a je razumeo gre{nika Mitju. Posle "Kane Galilejske" – vizija o grobu oca Zosime – kada je iza{ao iz svoje }elije,
"na poguban na~in", u zvezdanu no}, on je pao na zemlju, "ljubio
je nezasito" i plakao od radosti: "sa drevnom Majkom Zemljom stupio je u ve~ni savez".
Mitja je tako|e bio u stanju da shvati Lizavetu Bla`enu i Mariju
Timofejevnu Lebjatkin, ruske proro~ice, svestan glavne eleusinske
misterije: "Majka Bo`ja je mo}na majka, vla`na zemlja".
III
Je li to molitva ili bogohuljenje Dostojevskog u obo`avanju Zemlje? Ako je hri{}anstvo zaista ono {to se ~ini da jeste dana{nje hri{}anstvo, onda nema sumnje: to je bogohulstvo.
Bez obzira koliko da verujemo da je Sin Bo`ji si{ao i jo{ uvek
silazi na zemlju, to nije ono {to se nas ti~e, ve} pre to da je On sada
na nebu. Bez obzira koliko ponavljali da }e biti ispunjeva volja Njegova na zemlji kao i na nebu, mi ipak verujemo, kao {to su na{i preci
verovali, ako ne od po~etka hri{}anstva, onda od po~etka mona{tva,
da ono {to je na nebu jeste bo`je, a {to je na zemlji jeste ne-bo`je.
Samo polovina hri{}anstva deluje u nama – anoda, "uspenje" sa zemlje na nebo. Dok druga polovina – katoda, "silazak" sa neba na zemlju, ne deluje. Nebeska polovina hri{}anskog duha je vidljiva, dok
je zemaljska polovina nevidljiva.
Ako u toj religijskoj probi – vezi zemlje sa nebom – uporedimo
sebe sa drevnim ljudima, onda }emo videti da je sredi{te svetske
gravitacije bilo naru{eno i da su drevni ljudi na{i antipodi, ljudi koji
hodaju "s glavom dole i petama gore", polo`aj u kom Mitja Karamazov mora sebe da zatekne da bi se prisetio zna~aja Majke Zemlje.
327
TAJNA ZAPADA – BOGOVI ATLANTIDE
IV
Mi znamo samo jedan put do Boga – anodu. Drevni ljudi znaju
dva puta – anodu i katodu.
"Nebeska mo} i podzemna mo} jesu jedna i ista mo}",
u~i Hesiod u svojoj Teogoniji.
"Nebesko nebo jeste podzemno nebo. Nebeske zvezde su podzemne zvezde",
u~e orfi~ari.
Si|i! Mogao bi jednako re}i i 'Popni se'!
Put je jedan."
Versinke denn! Ich könnt auch sagen: steige!
's ist einerlei,
otkriva Mefistofel protiv svoje volje kada usmerava Fausta u "podzemni raj" – carstvo Majki.
Gê ili dê zna~i "zemlja". Mêtêr zna~i "majka". Dêmêtêr zna~i
"Majka Zemlja". Ime je bilo svima otkriveno, ali je posve}enima bilo otkriveno njeno najsvetije ime, Htonija (Chthonia), "Podzemna",
ali u posebnom, a ne u na{em smislu.
Dva sveta, zemaljski i nebeski, prethodni su uslovi svakog religijskog eksperimenta. To zna~i, postoje tako|e dva neba: vidljivo
nebo koje produ`ava u nedogled na{ zemaljski poredak i pot~injen
je na{im zemaljskim zakonima prostora i vremena, i drugo, nevidljivo, ve~no nebo, gde Bog prebiva. Ono {to su ta dva neba za nas,
jesu dve Zemlje za drevne ljude: vidljiva Gê i nevidljiva Htonija.
Stoga su, ba{ onako prirodno, kao {to mi, pri molitvi, upravljamo
o~i put neba, drevni ljudi spu{tali pogled put zemlje. Utrobe zemlje
su za nas ne{to bez du{e; za drevne ljude one su `ivo telo bo`anske
Majke i Voljene Neveste:
O, Majko moja! @eno moja!
Tu je, u eleusinskom anaktoronu, bio sabran tokom vekova takav fond predanja, takva riznica ljubavi prema Svetom Telu, da to
328
Eleusinske misterije
zna~i da ~ovek, bez da ga spozna, `ivi i nastavi}e da `ivi do kraja
vremena, zato {to je ~udo nad ~udima, pretvaranje Zemlje i Vode u
Hleb i Vino, u Meso i Krv, eleusinska misterija Uranije-Htonije, Nebesko-Podzemne, ispunjena uvek i svuda. Ali mi to vi{e ne vidimo.
Mi smo pohranili na{e blago u zemlju i odrasli smo siroma{ni kao
nikada pre.
Na{i preci su voleli nebo vi{e nego {to su voleli zemlju. Zato {to
je drevno se}anje na{eg hri{}anstva ostalo "nebesko", ali samo u takvoj meri da ako Sin ^ovekov bude ponovo si{ao na zemlju, mi ga
ne}emo poznati i ne}emo ga prihvatiti, zato {to }e nam se u~initi suvi{e zemaljski. U tome se mi razlikujemo od drevnih ljudi. Oni bi
ga poznali, zato {to poznaju Majku. Majka Zemlja ra|a Sina Bo`jeg
– to je zna~enje svih drevnih misterija, a naro~ito eleusinske.
Put silaska Gospodnjeg je sad spreman.
Christo jam tum venienti... parata via est.
Prvi putokazi su bili, mo`da, na po~etku sveta, a poslednji su ovde – u Eleusini.
V
Htonija, Podzemna, jedno je od najsvetijih imena lokalne boginje, dok je drugo "Sveta Devica Majka, hiera parthenos mêtêr".
Upravo tome su se vizantijski kalu|eri rugali. Upravo pod njihovim
pokroviteljstvom su novi preobra}enici na hri{}anstvo, Alarikovi
Goti, oplja~kali, spalili i sravnili sa zemljom eleusinski hram. Igrom slu~aja, za na{e {krto znanje o drevnim misterijama uop{te ne
treba da zahvalimo samo posve}enom zakletom }utanju pagana ve}
isto tako i strahu od isku{enja kod hri{}anskih svedoka, ranijih sudeonika u misterijama.
VI
"@ivot bi za Helene postao nepo`eljan da su zaboravili one
najsvetije misterije koje ujedinjuju ljudski rod, ta synnechonta to
anthropeion hagiotata mysteria",
pi{e, u ~etvrtom veku, rimski prokonzul Pretekstatus caru Valentijanu I, kada je ovaj drugi izdao dekret kojim zabranjuje sve no}ne
329
TAJNA ZAPADA – BOGOVI ATLANTIDE
misterije, uklju~uju}i i eleusinske. Pretekstatus ih je pravilno shvatio. Tu je, u Eleusini, u~injen prvi poku{aj da se ~ove~anstvo ujedini
unutra{njom duhovnom sponom. U tom smislu, tu je postavljen prvi temelj za budu}u hri{}ansku univerzalnost.
VII
Ako je helenizam vrhunac drevnog sveta koji nam je najbli`i, a
vrhunac helenizma je Atina, a "najve}a stvar koju su stvorili Atinjani su eleusinske misterije", kako tvrdi Ciceron, onda najvi{i domet
prehri{}anskog sveta le`i u njima. Kako je taj vrhunac dosegnut, ne
znamo – u tome je tajna misterija. Ali znamo da je njena mera hri{}anska mera ve~nog `ivota, pobeda nad smr}u.
Misliti da ~ovek veruje u `ivot posle smrti dovoljno je lako; ali
zaista u to verovati jeste te{ko.
"Ako se ~ovek dr`i mog u~enja, nikada ne}e spoznati smrt."
To, reklo bi se fizi~ko, prevazila`enje smrti mogu}e je jedino u najre|im trenucima najre|ih osoba – svetih ljudi. Mi verujemo u njihovu re~ kada ka`u da s one strane groba postoji ne{to ute{nije, hvale
vrednije, ali u biti uzaludno, "besmrtnost du{e", zato {to je neophodan samo ~itav ~ovek, sa svojim telom i du{om – li~nost. Besmrtna
du{a suvi{e podse}a ~oveka na one "prazne senke iz Hada" koje
Odisej uzalud umiruje ov~jom krvlju: one je piju, trenutno o`ivljavaju, pa ponovo umiru.
... ^ak je i tako mudar on sa smrtnicima kada umiru...
... Duh poput sna napred leti...
Tako jeste, prema Homeru, "najmudrijem Helenu".
"Jer je nu`no da umremo, i jesmo kao voda prosuta na zemlju",
stoji u Knjizi Samuilovoj. A za Juvenala – i nas tako|e:
"^ak ni dana{nja deca ne veruju u drugi svet".
Takvo je prirodno stanje ljudske nemo}i:
330
Poglavlje XI
RASTRGNUTI DIONIS

I
U dubinama atlantika je bila prona|ena plo~ica izlivena od nekog nepoznatog metala, mo`da Platonovog "orikalkuma", savijena
poput lista drveta na vatri i prekrivena vulkanskom lavom i vekovnom r|om. Nazvan je "Plo~ica Atlanta". Na njoj je bio prikazan jedan
osmougaoni krst, nerazgovetan lik neke `rtvene `ivotinje, gove~eta
ili jagnjeta, probodene kopljem, i natpis koji je, zahvaljuju}i sli~nosti slova s predinasti~kim hijeroglifima i majanskim znacima, bio
rastuma~en:
"Sin Bo`ji je umro za ljude."
To je bajka; nije postojala takva plo~ica, i ho}e li je ikada biti?
Da, postojala je jedna. Ako je postojalo ono {to [eling naziva "prvobitnom religijom ~ove~anstva", Ursystem der Menschkeit, onda
je njegov sa~uvani fragment donet u Gr~ku – mit o bogu Zagreju-Dionisu Rastrgnutom – takva plo~ica.
II
"Demoni, po{to su doznali od judejskih proroka o neminovnom
dolasku Gospoda, pohitali su da izmisle pri~u o bogu Dionisu da
bi je pro{irili me|u Helenima i drugim narodima, naro~ito gde se
moglo o~ekivati da se poveruje u ta proro~anstva."
353
TAJNA ZAPADA – BOGOVI ATLANTIDE
Takvo je mi{ljenje svetog mu~enika Justina, koji je `iveo sredinom
drugog veka.
Dio zna~i "bog"; nysos, nys je najverovatnije tra~ki koren koji,
poput slovenskog sin, zna~i "sin". Dio-nysus jeste "Bo`ji sin". Tog
"Sina Bo`jeg" su "demoni" nagovestili mnogo ranije i mnogo {ire
nego {to Justin zami{lja. Zapravo od postanka ~ove~anstva do pojave Hrista, od Egipta i Vavilona sve do Perua i Meksika.
Kliment Aleksandrijski je druk~ijeg mi{ljenja:
"... i helenska i varvarska mudrost vidi ve~nu istinu u nekoj vrsti rastrgnutosti – ne onoj ispri~anoj u legendi o Dionisu, ve} u onoj
kojoj u~i teologija ve~nog Logosa".
Jesu li "demoni" u stanju da objave istinu? Ko je, onda, u pravu
– Kliment ili Justin?
III
Biti ljudsko bi}e zna~i patiti, umreti – biti `rtva. Zato je svaka religija, veza izme|u ~oveka i Boga, `rtvena; naro~ito jezgro religije,
misterija. Ali ovde "demoni" motre ~oveka, me{aju}i dve religije:
jednu, vlastitu, zahtevaju}i nebrojene ljudske `rtve, i drugu, bo`ju,
zahtevaju}i Jednu @rtvu, onu na Golgoti. U tom smislu, Justin je u
pravu: postoji demonski element u dionizijskim misterijama. I ne
samo u njima, ve} u svima, i u misterijama bo`jeg naroda, Izrailja.
Mo`da je ~ak i ovde, u Svetoj Zemlji, da bi se iskusila @rtva Golgote, isku{enje ljudskih `rtava ve}e nego drugde.
"Njegov vlastiti jedinoro|eni sin, Bog El-Hronos, prinet je kao
`rtva paljenica",
prise}a se Euzebije Cezarejski kanaa{kog mita u svojoj knjizi De
Preparatione Evangelica:
"Bog je toliko voleo svet da je dopustio svom jedinoro|enom
Sinu da ne strada niko ko veruje u njega, ve} da ima ve~ni `ivot".
Pamti li on da je Bog El-Elohim isti onaj kog je raspeti Isus zvao:
"Eloj, Eloj! Lama sabahtani"?
354
Rastrgnuti Dionis
"^ovek, bednik, na sve se navikao." Ali na ovo se ne}e navi}i: ~ini se da je daleko bolje za svet da ne postoji nego da postoji. "Njegova je nesre}a {to se bori sa svojim Tvorcem! Neka se krhotine
bore sa krhotinama zemlje." Ne, mi se ne borimo, mi }utimo. Ali u
ti{ini srce pita: zar Svemo}ni nije mogao da stvori svet tako da osujeti potrebu Blagoslovenoga da `rtvuje svoga Sina radi sveta?
A ako su "demoni" ipak isku{avali ~oveka u `rtvenim misterijama! Ali onda ovako stoje stvari:
"Bog je isku{ao Avrama i rekao mu… Uzmi sada svoga sina,
svog jedinca… i prinesi ga na `rtvu."
Trag `rtvovanja ljudi, promenjenog u obrezivanje, zadr`ao se u Izraelu.
"Da}ete mi svog prvoro|enog sina, ba{ kao {to }ete u~initi sa
svojim volom i svojom ovcom… I bi}ete za mene sveti ljudi…"
"Prvoro|ene od va{ih sinova }ete meni dati"
zna~i, prema savremenim tuma~enjima, "obrezati", ali nekad je zna~ilo "prineti na `rtvu". Kralj Moava, videv{i da neprijatelj sti~e nad
njim premo} u borbi,
"... uzima svog najstarijeg sina… i prinosi ga na `rtvu na bedemu".
"Duh Gospodnji do{ao je Jeftahu… i Jeftah se zavetovao Gospodu, i rekao, Ako bazuslovno izru~i{ decu Amonovu u moje ruke, onda }e onaj ko mi kroz vrata moga doma bude iza{ao u susret
kad se budem vratio… biti neizostavno Gospodnji i ja }u mu ga prineti na `rtvu."
U susret mu je do{la }erka, i on je ispunio svoj zavet. Bog je Avramu poslao ovna umesto Isaka, a Jeftahu njegovu k}er, i On je prihvatio obe `rtve.
"Oni su `rtvovali svoje sinove i k}eri |avolima." Ko su bili ti "|avoli"? El-Elohim, pre-sinajski bogovi Izraela. Blizu drevnog kanaa{kog svetili{ta u Gezeru, na putu od Jafe do Jerusalima, prona|eno
je groblje koje sadr`i ugljenisane kosti novoro|en~adi, starih oko
355
TAJNA ZAPADA – BOGOVI ATLANTIDE
nedelju dana, u glinenim urnama. Bio je to, vrlo verovatno, sveti zabran Moloh-Meleha, kanaa{ko-izraelskih "Gospoda".
IV
"Demoni" su se manje oposlili u Gr~koj, paganskoj zemlji. @rtvovanje ljudi je u njoj bilo retka pojava. Barem izvan istorijskog
pam}enja, mada }e se pokazati da ona nikada nisu sasvim prestala.
U najnaprednijem razdoblju helenizma, samo na korak ili dva od
Sokrata i Platona, uo~i bitke kod Salamine, prorok Eufrantid obave{tava Temistokla o volji bogova: prino{enje na `rtvu Dionisu Okrutnom, Omestesu, tri persijska mladi}a, Kserksova ro|aka. Dok je
tebanski vo|a sanjao svoj dvosmisleni san o ljudskoj `rtvi – o ri|oj
kobili koju su bogovi poslali umesto crvenokose devojke – proroci
su, opozivaju}i Temistoklovu `rtvu, rekli: "Bla`eni bogovi ne}e prihvatiti takvu nezakonitu i varvarsku `rtvu. Svetom vi{e ne vladaju
Tifon i Divovi, ve} Svevi{nji Bog, Bog bogova i ljudi. Bezumno je
misliti da bogovi `ele krvoproli}e. Da `ele, bilo bi nu`no odbaciti
bogove kao nemo}ne, zato {to se samo u slabim i opakim srcima mogu izroditi tako bezumne i svirepe `elje."
Jedva da je tu moglo biti mudrijeg i ispravnijeg odgovora. Ne manje bogougodnog od re~i izraelskog proroka: "Ja sam zahtevao milost a ne `rtvu". Grci nisu mogli to da znaju, osim ako u Dionizijskim
misterijama nije bila sa~uvana sveta "plo~a Atlanta".
V
Mi hri{}ani ne prinosimo ljudske `rtve. Je li to sasvim ta~no? To
je u`asno, nesvesno pitanje, ako strogo razmi{ljamo o onom {to radimo, a ne o onom {to govorimo.
U drugoj polovini pro{loga veka*, u okrugu Vlaznikovski, u selu
Slobodi{~e, seljak, pripadnik hri{}anske sekte, Mihail Kurtin, star
pedeset sedam godina, ubio je svog sedmogodi{njeg sina, Grigorija,
u uverenju da }e se to "svideti Spasitelju". Kurtin je dao slede}u izjavu u sudu: "Jedne no}i, zato {to su svi ljudi stradali zbog greha,
moja `alost je postala tako velika da nisam mogao da spavam, pa
sam vi{e puta ustajao iz kreveta, pale}i sve}e pred ikonama i molio
se sa suzama u o~ima za svoj spas i spasenje svoje porodice. Onda
* XIX veka (Prim. ured.).
356
Rastrgnuti Dionis
mi je palo na pamet da izbavim svoga sina od ve~nog prokletstva…
Pla{io sam se da bi on mogao izgubiti veru i stradati, pa sam odlu~io da ga ubijem no`em… Rekao sam mu: 'Ustani, Gri{enjka, i obuci belu ko{ulju! Prija}e mi da te gledam!' U~inio je kako sam tra`io,
pa je legao na klupu… Onda sam mu pod glavu podmetnuo krzneni
kaput pa sam, zavrnuv{i rub njegove ko{ulje, vi{e puta zario no` u
njegov trbuh. On je zadrhtao i stao da se otima… @ele}i da okon~am
njegovu patnju, rasporio sam mu trbuh odozgo do dole… Iznenada
je kroz prozor sinuo prvi sun~ev zrak. Ne{to se u meni streslo, no`
mi je ispao iz ruke, a ja sam pao na kolena pred ikonom, preklinju}i
Boga da milostivo prihvati novu `rtvu". Dok je jo{ bio u istra`nom
zatvoru, pre nego je njegov slu~aj okon~an na sudu, Kurtin je umro
zbog predanog posta.
VI
[ta je bio Kurtin? Pomamni fanatik, bolestan ~ovek, ludak? Njegova u`asna bolest je bila "atavizam", "pre`ivelost" onoga {to je bilo
drevno i op{te u novom i li~nom. Klice toga, koje pripadaju ambisima davno minulih vekova, divljacima i divljim zverima, kriju se
u svakom od nas. Ta kurtinovska bolest, shodno stanju svake bolesti, pot~injena je "zakonu preteranosti". On je neizmerno uve}ao tu
skrivenu stvar, tako da u ~udovi{nom Kurtinu mo`emo da posmatramo, kao u infuzoriji pod mikroskopom – drevnu, no}nu, usnulu
~udovi{nost koja drema u na{em vlastitom srcu.
"Prvi zrak sunca je bljesnuo kroz prozor. Ne{to se streslo u meni,
no` mi je ispao iz ruke, a ja sam pao na kolena." Drevnom suncu
Baal-Molohu on je ponudio svoga sina kao sve`u `rtvu: "Uzmi sada
svoga sina, svog jedinog, voljenog sina Isaka, i prinesi ga na `rtvu
paljenicu". Kurtin je prihvatio te re~i sa stra{nom ozbiljno{}u. @rtva
za `rtvu: Bog je prineo svoga sina kao `rtvu ~oveku, a ~ovek je prineo istu `rtvu Bogu. Zar to nije pravedno, nije logi~no, shodno ~udnoj logici ludila-vere? Credo, quia absurdum? Naj~udniji deo toga
jeste {to je Kurtin jedva ne{to manje nevin od "jagnjeta", sedmogodi{njeg Gri{enjke. "Bo`e moj! Bo`e moj! Za{to si me napustio?"
Mogao je to i on da uzvikne, umiru}i. @rtva na Golgoti za njega ne
postoji, mada on prinosi `rtvu onome {to je raspet na Golgoti. To se
nije dogodilo za njega, a dogodi}e se tek kroz narednih osam hiljada godina, kao {to se dogodilo za Atlanti|ane.
357
Poglavlje XII
DIONIS ^OVEK

I
"Ovde po~iva mrtvi Dionis, kog je rodila Semela,"
natpis na Dionisovom grobu u Delfskom svetili{tu, reklo bi se da
protivre~i mitu: u njemu je Dionis, kog su rastrgli Titani i koji je sahranjen u Delfima, sin Persefone, a ovde Semele. Je li u pitanju neka gre{ka? Ne. ^ini se da su postojala dva Dionisa – jedan od pre
postanka sveta i drugi ro|en u ovom svetu – i oba su bila prepoznata. Ili je, mo`da, Dionis bog bio zaboravljen a upam}en samo
^ovek Dionis, zato {to je on potrebniji ljudima: postojali su mnogi
bogovi i svi su oni silazili na zemlju, ali niko nije silazio kao Dionis
^ovek, da bi `iveo, patio, umro i bio ponovo o`ivljen.
II
Jednom u svake tri godine, u novembarskoj no}i, petorica delfskih sve{tenika, hosioi, "~isti", "sveti", prinose na grobu Dionisa
No}nog, Nykletios, "neizrecivu `rtvu", prema Plutarhu. Oni vade iz
mrtva~kog kov~ega njegove rastrgnute delove – verovatno na~injene od hrane ili oblikovane u vosku – pa ih ponovo spajaju u telo,
da ga o`ive, dok za to vreme bahantkinje-Tijade, s upaljenim bakljama, uz pesmu i ples, ljuljaju kolevku novoro|enog boga Liknitosa iznad groba mrtvog boga – tako one bude spava~a. Iznad Delfa,
na sne`nim poljima Parnasa, uz svetlo nebrojenih vatri, hiljadu Ti380
Dionis ^ovek
jada, iz svih krajeva Gr~ke, ple{u u ekstazi u slavu istog tog Dionisa
(No}nog). Na kraju plesa~i padaju na zemlju, iscrpljeni, polu-smrznuti, ali im srca gore od neuta`ive `udnje za "Bogojavljenjem",
"Parusijom" – i oni sami jedva da znaju radi koga.
III
Sarkofag Dionisa ^oveka u Delfima jeste Omfalos, "pupak zemlje", sredi{te oko kog se sve vrti u prostoru i vremenu. Tajnim obredima sve{tenika koji sjedinjuju rastrgnute delove mrtvog boga, i
tajnim obredima sve{tenica, koje bude novoro|enog boga, objavljena je najva`nija funkcija ~ove~anstva, koju oni sami ne shvataju
– "taj eon univerzalne istorije, ~iji je sadr`aj ve~an, jeste po~etak i
kraj, uzrok i cilj – Hrist".
IV
Dionis se rodio kao ^ovek. Mit za to zna. Ali kako je `iveo i umro, to jo{ ne zna, ili se vi{e ne se}a.
Prema Herodotu, Dionis se rodio 1544. godine pre Hrista. Dakle
za vreme osamnaeste egipatske dinastije, u najsvetlije doba dana
egipatske istorije, u praskozorje gr~ke.
"Postojala su tri Dionisa, progla{ena za bogove posle smrti,"
ka`e Diodor. Prvi, najstariji, indijski Dionis, nau~io je ljude da prave vino. Drugi, srednji, sin Zevsa i Persefone, "s ovnujskim rogovima" ([email protected]), nau~io ih je da obra|uju zemlju. Tre}i, najmla|i,
sin Zevsa i Semele, Dionis-Bahus, proputovao je zemljinim {arom
na ~elu armije `ena (verovatno Amazonki-Menada). Njihovi tirsi su
koplja, o{trica omotanih br{ljanom, otupljena na vrhu borovim {i{arkama, tako da ne mogu naneti povredu – ratno oru`je pretvoreno
u znamenja mira.
Bez oru`ja, bez nasilja,
Bo`ja dela su lako izvo|ena.
On je ujedinio sve rase i narode u bratstvo, zaustavio rat i uspostavio ve~ni mir – novo Zlatno doba – "Bo`je carstvo na zemlji".
381
TAJNA ZAPADA – BOGOVI ATLANTIDE
To je onaj isti Dionis ^ovek ~iji rastrgnuti delovi po~ivaju u sarkofagu u delfskom svetili{tu. Ko ga je rastrgao, i za{to? Mit to ne
zna. Niti zna misterija. "Bahovske misterije (rastrgavanje boga-`rtve) potekle su iz stvarnih doga|aja, iz `ivota i smrti ljudi." ^ini se,
dakle, da je mogu}e parafrazirati nejasne, ali duboke Laktancijeve
re~i:
ipsi ritus ex rebus gestis, vel ex casibus, vel ex mortibus, nati.
To zna~i da su misterije vezane za neku istorijsku li~nost.
V
Dionis-Orfej se provla~i kroz ukupnu helensko-rimsku drevnu
pro{lost poput blede senke neke istorijske li~nosti. Hronika Parosa
Marbla pamti njegovu godinu ro|enja – 1399. pre na{e ere, {to zna~i da je gotovo savremenik s egipatskim faraonom Ahnatonom. To,
mo`da, nije slu~ajno: te dve li~nosti su toliko nalik jedna na drugu.
Konon, autor iz Avgustovog doba, ne sumnja u Orfejevo istorijsko
postojanje. Istori~ar Strabo, koji je istog mi{ljenja, ~ak zna i da se
rodio u Pimpleji, nadomak Termai~kog zaliva, u Ju`noj Trakiji.
"Orfej je stekao mo} nad ljudima svojim izrazitim peva~kim
darom i ume}em le~enja bolesti i poznavanjem obreda da se bogovi umilostive,"
ka`e Pausanija. Prema Diodoru, Orfej "je pisao o prvom Dionisu
(Zagreju) pela{kim pismom" – mo`da kritsko-minojskim, koji je
nedavno otkriveno ali jo{ nije de{ifrovano. Najva`niju aluziju je
dao Proklo:
"Budu}i prorok dionizijskih misterija, Orfej je patio kao njegov
bog," homoia pathein tô aphesterô theô.
Tim patnjama, "strastima", Dionisa-Orfeja posve}ena je izgubljena Eshilova tragedija, "Basaride". (Tako su se zvali `enski poklonici kulta Dionisa Svirepog, `ene Basara, Bassaroi, divljeg orfi~kog
plemena.). Eratosten, aleksandrijski nau~nik iz Ptolomejevog doba,
ka`e:
382
Dionis ^ovek
"Orfej nije verovao u Dionisa kao vrhovnog boga, ve} u Heliosa-Apolona, pa se zorom peo na planinu Pangalon da bi bio prvi
~ovek koji }e ugledati sunce. Rasr|en time, Dionis je poslao protiv njega Basaride… i one su ga rastrgle i razbacale njegove udove. Muze su ih, me|utim, sakupile i sahranile."
Prema jednoj drugoj legendi, Basaride – ljudo`deri – pojele su telo,
ba{ kao {to su Titani pojeli Zagrejevo telo.
Ako je Orfej inkarnacija Dionisa Pitomog, Meilichios, onda postaje razumljivo za{to se on pobunio protiv svog dvojnika, Dionisa
Svirepog, Omestes.
Za divljake, Orfej je sveti prorok bogova,
[to podsti~e na u`as ubijanja i gnusnu hranu.
Na drugom kraju sveta, drevni meksi~ki Orfej – Kecalkoatl – ~ini istu stvar. Oba prinose sebe na `rtvu, da bi zaustavili beskrajni
niz ljudskih `rtava.
Orfej se penje uz planinu u zoru, dok ljudi jo{ spavaju, da bi bio
prvi koji }e ugledati Sunce. Drevni ljudi nisu znali za{to Sunce, ali
mi znamo.
VI
Orfejeva senka je Pitagora, ba{ kao {to je sam Orfej Dionisova
senka. "^isti", "sveti", hosioi, katharoi – tako su nazivani pitagorejski orfi~ari. Takozvani "orfi~ki `ivot", orphikos bios, u izolovanom
bratstvu, koinobioi, ju`noitalijanskih gradova iz ~etvrtog veka pre
n. e. – zajedni~ko vlasni{tvo, postovi, celibat, }utanje, pokornost –
pravi je prete~a na{eg hri{}anskog "kalu|erstva". Pitagorejci su bili
progonjeni kao {to }e kasnije biti progonjeni hri{}ani. I jedni i drugi
su se skrivali u podzemnim skloni{tima, "katakombama". Ku}u u
Krotoni, u koju su se oni bili zatvorili, spalila je razularena svetina i
stradali su gotovo svi. I sam Pitagora je, ako je verovati Plutarhu, spaljen na loma~i, u Metapontu, poput pravog hri{}anskog mu~enika.
^ovek po`eli da izusti "Sveti Pitagora", "Sveti Orfej". Dante koji
je, poput njih dvojice, si{ao u pakao sa njihovim u~enikom Vergilijem, shvati}e za{to. U nimbusu svetosti, Orfej je postao deo hri383
TAJNA ZAPADA – BOGOVI ATLANTIDE
{}anske legende. Na zidnim slikama rimskih katakombi on peva o
nebeskoj ljubavi. Na ravenskom mozaiku, u Apollinarius in Classe,
on je dobri pastir, dok je na hematitskom pe~atu gnostika Ofita razapet na krstu.
VII
Kako je Dionis ^ovek proveo svoj `ivot na zemlji ne znamo, ali
znamo da jo{ uvek `ivi u ~ove~anstvu. Taj `ivot je Ekstaza, extasis,
u drevnom smislu te re~i, ne u dana{njem. Na{a se re~, ekstaza, zamutila, izgubila prvobitno zna~enje. Savremenom ~oveku je tako
te{ko objasniti zna~enje ove re~i (a njima jo{ te`e da je iskuse) kao
{to je te{ko slepom ~oveku objasniti {ta je sunce.
Prvi stupnjevi ekstaze su dostupni svakoj ljudskoj du{i. Svako
od nas se ostvaruje kroz njih – u ljubavi, prirodi, muzici, u nekim
detinjastim rajskim snovima. Ali kad jednom poku{amo da u|emo
u intenzivnije stupnjeve, na{e se emocije izopa~uju, izokre}u se iz
svetle ekstaze u mra~nu, iz bo`anske u demonsku.
"Jer ako se nalazimo izvan sebe, exestemen (zapazite isti koren
kao u re~i extasis), to je radi Boga,"
ka`e apostol Pavle, jedan od najboljih tuma~a ekstaze. "Kako to da
je on dopao raja i ~uo neizrecive re~i." Mi bismo rekli: "ako se nalazimo izvan sebe, to je radi Boga". U tome le`i razlika izme|u drevne i dana{nje ekstaze.
Da bismo u ~a{u nasuli vino, moramo prvo iz nje da prospemo
vodu. Tako je isto ~oveku potrebno da "prospe" svoju du{u da bi
mogao biti ispunjen vi{e-nego-ljudskom du{om, da "izgubi svoju
du{u" da bi stekao druk~iju. Ne}emo re}i bolju ili goru, ve} recimo
jednostavno nepoznatu du{u, "du{u-X", ba{ kao da su to "X-zraci".
To "prosipanje", to "gubljenje du{e", to "izvan sebe", jeste religijski smisao Ekstaze, koji nam je tako nepojmljiv.
VIII
Mi nastavljamo da `ivimo, ne prema na{em "ja~em" razlogu, nego prema na{em "slabijem" razlogu. Da bismo izgubili krajnja
sredstva za "silazak s uma". Daleko je lak{e za nas da sebe ubijemo
384
Dionis ^ovek
nego da to uradimo dobrovoljno, ali to je neophodno ako moramo da
iskusimo Ekstazu.
Euripid, u Bahantkinjama, ve} neodlu~an i pun sumnji u ekstazu, skupa sa Sokratom, ipak je znao da sposobnost prosu|ivanja
"slabijeg razuma" u odnosu na "ludilo ekstaze" ne vredi mnogo:
Nije mudro ono {to se smatra mudrim.
To sophon d'ou sophia.
Stari prorok Tiresija, nadahnut Bahusom, objavljuje:
"Samo smo mi mudri, ostali su nerazumni."
Isaija i apostol Pavle znaju to bolje od Euripida:
"... jer }e mudrost njihovih mudraca propasti, a razumevanje njihovih razboritih ljudi }e biti prikriveno."
Mogu}e je odbaciti svaku religiju kao "ludost" ali, kad je jednom
prihvati, ~ovek mora tako|e da prihvati i njenu mudrost – Ekstazu.
IX
Mogu}e je da to jeste "bolest", ali ako su bolesni deca kada menjaju zube i `ene kada ra|aju, ne sledi da moramo `iveti bez zuba i
bez dece. Mogu}e je da je Ekstaza upravo takva jedna "bolest du{e", kao {to je biser bolest ostrige. Da smo bili zdravi, ne samo u telu, ve} tako|e i u du{i, kao {to su bogovi, mogu}e je da bismo mogli
da tonemo iz jedne ekstaze u drugu, kao {to pliva~i uranjaju iz jednog talasa u drugi.
X
"On je izvan sebe," exeste, re~eno je u jevan|eljima o Sinu ^ovekovom. Iste re~i koriste posve}eni za ljude u ekstazi.
"A kad su njegovi prijatelji za to ~uli, oti{li su da ga zgrabe
(kratesai, "silom"): jer su rekli, On je izvan sebe."
"On je prenet", in furorem versus est,
385
TAJNA ZAPADA – BOGOVI ATLANTIDE
re~eno je u prevodu Vulgate, ili na{im re~ima, "On je si{ao s uma".
Njegovi "prijatelji" Ga nisu poznali, a da li je Majka znala Koga je
rodila? Ako ljudi mogu da naprave takvu gre{ku u vezi s najbo`anskijom ekstazom, kako li je u vezi s ljudskom ekstazom?
XI
Dionizijski ples je ritam, sklad univerzalnog pokreta koji zadobija du{u. To je poput sunca i atoma. Ples mami ljudsku du{u Bogu.
"On je spoznao mo} plesa, u njemu je Bog,"
ka`e Di{al ed-din Rumi, persijski pesnik-dervi{, koji kao da ponavlja Klimenta Aleksandrijskog:
"Onaj ko ne poznaje sklad horskih plesova, ne mo`e da sudeluje u Bo`anskoj Istini".
Mi tako|e ple{emo, u najboljem slu~aju ni za koga; u najgorem
za Heroda, ~ija je cena Krstiteljeva glava. Da je iko od nas pomislio
da ple{e za Boga, smejali bismo mu se, kao {to se Mihala smejala
Davidu, "ska~u}i i ple{u}i pred Gospodom":
"Kako je uzvi{en bio danas kralj Izraela, koji se u o~ima slu`avki svojih slugu danas razotkrio, bestidno se otkriv{i kao kakav
zaludnjak! I David re~e Mihali, To je bilo pred Gospodom… ho}u
li dakle i ja igrati pred Gospodom… Bi}u ipak jo{ vredniji prezira
nego ovako, i bi}u ponizan… A slu`avke… ho}e li mi ukazati po~ast. Zbog toga Saulova k}i Mihala nije imala dece do dana svoje
smrti."
I iz semena Davidovog je ro|en Spasitelj sveta.
Na{a je kazna zbog preziranja bo`anskog plesa bila ista kao Mihalina kazna – jalovost.
XII
Srce rastrgnutog i sahranjenog Dionisa bilo je zamrznuto u zemlji poput semena, i tu je iz njega izraslo Drvo @ivota – Vinova
Loza, ~ije su suze vino. Bo`ja tuga – radost ljudi.
386
[email protected]

KNJIGA I
ATLANTIDA – EVROPA
5
Poglavlje I
UZALUDAN PREDGOVOR
7
Poglavlje II
ATLANTIDA – MIT ILI ISTORIJA?
25
Poglavlje III
BELA I CRNA MAGIJA
37
Poglavlje IV
UMIRU]I LABUD
49
Poglavlje V
ATLAS – ENOH
60
Poglavlje VI
POSTANAK RATA
71
Poglavlje VII
OD ENOHA DO ISUSA
83
Poglavlje VIII
ATLANTIDA – AMERIKA
98
415
Poglavlje IX
DUGA POTOPA
106
Poglavlje X
MESE^EVI TITANI
114
Poglavlje XI
ZA[TO JE STRADALA ATLANTIDA?
125
Poglavlje XII
KRST U ATLANTIDI
132
Poglavlje XII
ATLANTIDA – PRAISTORIJA
144
Poglavlje XIV
KRST LEDENOG DOBA
157
Poglavlje XV
SILAZAK U PAKAO
167
KNJIGA II
BOGOVI ATLANTIDE
174
Poglavlje I
EVROPA – SODOMA
177
Poglavlje
SRAMOTNA RANA
192
Poglavlje III
OD ATLANTIDE DO EVROPE
208
Poglavlje IV
KR[TENI BOGOVI
231
416
Poglavlje V
ADONIS – ATLAS
249
Poglavlje VI
RASPETI EROS
260
Poglavlje VII
ATIS – ATLAS
272
Poglavlje VIII
ANDROGIN
285
Poglavlje IX
PLAVO – CRNO – BELO
304
Poglavlje X
ELEUSINSKE MISTERIJE
326
Poglavlje XI
RASTRGNUTI DIONIS
353
Poglavlje XII
DIONIS ^OVEK
380
BELE[KA O PISCU
407
417
Download

Tajna Zapada