40
N
Prilog za istoriju komitskog pokreta u Starome Vlahu
KO JE BIO SIMEUN GAGRICA
ovovaro{ki Stari Vlah je novembra 1915. godine okupiran
od austrougarske vojske, a wegovim `iteqimaje ropstvo jo{ te`e palo jer se nisu ~estito nadisali slobode od kad su 1912. godine
oslobo|eni petvekovnog turskog ropstva. Nije bilo su|eno da u miru vidaju rane iz buna i ustanaka, da o`ale pale za slobodu, da obnove razorene svetosavske svetiwe, niti da se prenu iz
~amotiwe, zaostalosti i sirotiwe.
Novim ratom i {vapskom okupacijom,
starovla{ani su ba~eni u jo{ ve}e
stradalni{tvo, iznova prinose}i `ivote svojih sinova i k}eri na oltar
slobode, vere i plemena. Ginuli su na
frontu kao vojnici, na okupiranoj teritoriji kao komiti i wihovi jataci,
stradali od bole{tina {to su sa ratom i {vabama do{le, {pijani i prokazivani od {vapskih `bira, ubijani
od razbra}e i kontrakomita za xak
bra{na, {aku forinti i poneku zlatnu liru zbog starih neizmirenih ra~una. Potezom prsta ili {apatom izgovorenom re~ju spra}ani su u memqive
novovaro{ke, pribojske i prijepoqske
hapsane, pod {vapske batine i na ve{ala. Mnogi su svoje rodoqubqe okajavali po internaciji u A{ahu, Boldogasowu, Ne`ideru i drugim logorima
Austrije, Ma|arske i ^e{ke, a neki su
tamo i kosti ostavili. Oni koji su sve
ovo slu~ajno izbegli, ginuli su na ku}nome pragu, od bandi inoverne bra}e i
kom{ija, pomahnitalih i ostrvqenih,
kojima se agonija Srbije ~inila prilikom za osvetu i povra}aj „pustog
turskog“. Na jednom od, vlagom na~etih, zidova crkve Sv.Blagove{tewa u
selu [titkovu, na spomen spisku, od
67. imena `iteqa sela Trudova, izginulih i pomrlih u ratovima od 1912.
do 1918. godine, nalaze se i imena dvojice Gagri~i}a: Simeuna i brata mu
Milutina. I oni bi bili zaboravqeni, da se ve} devedeset godina u selima
ispod Javora i ^emernice, ne prenosi
s kolena na koleno, narodna pesma i
pri~a, o Simeunu Gagrici i wegovom
podvigu na Bo`i} 1915. godine (po starom kalendaru). Simeun je inspirisao
i Grigorija Bo`ovi}a, u~iteqa, ~lana
Uprave Ra{ko prizrenske eparhije,
srpskog nacionalnog radnika sa Kosova i kuma vojvode Koste Pe}anca, za
pripovetku „Grani~arska kob“( I.K.
Geca Kon A.D. Beograd 1939. godine).
Malo se, me|utim, zna o okolnostima
Simeunovog stradawa, ~ime bi se upot-
punila slika o wegovoj li~nosti o
prilikama u kojima se razvio komitski pokret u Starome Vlahu, i o tragici jednog perioda srpske istorije novijega doba. Dakle, ko je bio Simeun
Gagrica, i ~ime je zaslu`io te se o wemu i danas pripoveda? U pitomim i od
vetra zaklowenim stranama na kraju
sela Trudova, iznad Rijeke trudova~ke,
i pod planinskim vencem kojim se protezao grani~ni „plot“ izme|u Srbije i
Otomanske carevine, krajem osamdesetih godina HEH veka, u vi{e~lanoj
bratskoj zadruzi Gagri~i}a, rodilo se
mu{ko ~edo. Na kr{tewu, u crkvi
{titkova~koj, pop Simo ^akar, u mladosti „samovoqac“ pod komandom vojvode Stevana Kni}anina, u srpskoj buni u Vojvodini 1849. godine, nadenu mu
ime: Simeun. Godina ro|ewa nije ta~no utvr|ena. Detiwstvo je proveo u ~obanskim igrama, ~uvaju}i stoku po trudova~kim stranama i love}i ribu oko
vodenica i vaqarica trudova~ke Rijeke i po Tisovi~kim virovima. Okretan, brz i snala`qiv, va`io je za haramba{u u svim de~ijim „|avolucima“.U zimskim no}ima napajao se pri~ama o hajducima i megdanima sa obijesnim Turcima, o majoru Ili}u i wegovoj pogibiji na Javoru, slu{ao pjesme o
srpskom carstvu i gospodstvu, o Milo{u i Lazaru i neosve}enom Kosovu. U
obli`wem [titkovu, kraj crkve
Sv.Blagove{tewa u kojoj je kr{ten,
1888. godine otvorena je prva osnovna
{kola u selima na desnoj obali Uvca.
Upisuju ga u prvi razred kod u~iteqa
^edomira Popovi}a, rodom iz [titkova, koji ni sam nije imao vi{e {kolske spreme od ~etiri razreda osnovne
{kole. Te{ko stawe pod Turcima nateralo Simeuna da ~esto odsustvuje iz
{kole. Ne{to kasnije, po svoj prilici
oko 1895. godine, on se povremeno
ukqu~uje u komitske grupe ali i krijum~ari robu „ispred nosa“ turskim
grani~arima.
Uo~i balkanskih ratova, Simeun se
o`enio Stanikom Matijevi} iz sela
Amzi}a. Sinovi \or|e, Milorad i ^aslav, koje je sa Stanikom dobio, doneli
su sre}u u wihovu porodi~nu zadrugu i
sve je ukazivalo da je za Simeuna nastao period mirnog porodi~nog `ivota ispuwenog radom i beri}etom. No,
burna vremena su tek nailazila i dan
kona~nog oslobo|ewa iz turskog ropstva se nazirao. U deceniji koja je
prethodila Prvom balkanskom ratu,
Turci su zulume toliko u~estali da je
stawe raje u Starom Vlahu postalo neizdr`ivo. Leta 1912. godine Simeun se
latio pu{ke i odmetnuo u {umu, prikqu~iv{i se grupi starog komite Rada
Obu}ine iz Bukovika. Pripoveda se da
su Simeun Gagrica i Novica Ne{ovi}
u woj te{ko ranili nekakakvog askera
sa kalipoqske karaule, zvanog Elez,
„poselicu“ i napasnika na ~ast i
obraz srpskih `ena i devojaka. Po{to
je posle rawavawa pao ne daju}i znake
`ivota, komiti ga ostave misle}i da je
mrtav. Kad se osvestio, Elez je uspeo da
se domogne karaule gde je na rukama
drugih grani~ara izdahnuo. Na pitawe: Ko te ubi? - izustio je: Ne...Ne...
poku{avaju}i da izgovori ime Novice
Ne{ovi}a. Od tada onu javorsku vrta~u u kojoj je smrtno rawen, prozva{e Elezova vrta~a.
Pred rat, Simeun se sa dru`inom,
sklonio od potera u Srbiju, ali po objavi rata prvi prelazi granicu na Javoru gde mu se pridru`uju Radivoje
^kowevi} i pop ^edomir ^akarevi}
iz [titkova. Komite su u Bukoviku
razvile `e{}u borbu na ^ukama i to sa
naoru`anim muslimanskim ba{ibozlu~kim grupama iz Kladnice i Ursula
koje su napale na Bukovik pale}i srpske ku}e. Tada je poginuo stari komita
Ilija Popovi}, zvani „Beranac“ po
poreklu iz Berana.Telo su komiti doneli u crkvu bukovi~ku u kojoj ga je
prona{ao prota Milan \uri}a pop
^edomir ^akarevi} opojao. Ime mu je
i danas na spomen spisku u bukovi~koj
crkvi.
Radost pobede i slobode nije dugo
trajala.Ve} 1914. godine kao vojni obveznik Kraqevine Srbije, Simeun odlazi u Prvi svetski rat. Kao prekaqeni komita, bori se u prvim borbenim
redovima protiv austrijske vojske na
Drinskom frontu. Kad je Bugarska napala Srbiju 1915. godine, Simeun se
obreo u Makedoniji gde je u~estvovao u
bici na Udovu. Ono {to se potom sa
wim i drugim komitima iz na{ih sela
doga|alo, ma koliko izgledalo spontano, upu}uje na planirani potez srpske
Vrhovne komande. Osnovano je pretpostaviti da je ona, primorana na povla~ewe vojske ka jugu, i svesna da }e Srbija biti okupirana, odlu~ila da komite i wihove ~etovo|e ostavi na terenu Srbije i to u wihovom zavi~aju, gde
bi se najlak{e odr`ali pod okupacijom. Tu bi u datom trenutku po~eli komitsku borbu i poslu`ili kao jezgro
ustanka, koji bi bio udar u le|a okupa-
41
toru. Na to upu}uje i ~iwenica da su se
na podru~ju novovaro{kog Starog
Vlaha, u svojim selima, na{li svi pripadnici komitske grupe koja je delovala i 1912. godine.Tako se i Simeun Gagrica u jeku borbi protiv Austrijanaca, Nemaca i Bugara, iz Velesa vratio
u U`ice, a odatle u rodno Trudovo,
o~igledno sa specijalnim zadatkom :
da deluje u neprijateqskoj pozadini, da
se pove`e sa drugim komitima iz ovog
kraja, da {titi narod od okupatorskih
represalija i da razvija komitski pokret Doga|aji koji su usledili samo su
ubrzali ostvarewe Simeunovog tajnog
zadatka, daju}i mu obele`je spontanosti, kako se danas misli i kazuje u na{im selima.
Pre nego {to je vojska napustila
Srbiju i pre no {to su Crnogorci u
Mojkovcu, na Bo`i} 1915.-te pru`ili
posledwi otpor, u Starom Vlahu su
o`ivele zlo~ina~ku delatnost, banditsko- ka~a~ke grupe koriste}i tragediju Srbije i bezvla{}e, za osvetu turskih poraza, pqa~ku, ucene i dr. Po zlu
se isticala opet grupa iz Kladnice i
Ursula u kojoj su bili Murat i Alija
[abanovi}i-[abovi}i, ~au{ Hasan
Tari}, Murat Balti} i nekoliko wih
iz familija Zorni}a, Pra{ovi}a i
Ba`dara. Kladni~ki banditi se osili{e kao jedini gospodari u selima ispod Javora i ^emernice.U susednim
Qepojevi}ima za kmeta postavi{e
Aqa Tari}a umesto starog komite Mila Novkovi}a, a potom otpo~e{e
pqa~ka{ki i krvavi pir po srpskim
selima sa obe strane Javora, po Goliji
i ivawi~kom kraju. Otimali su stoku
svojim susedima i ubijali one koji su
se nekad zamerili turskoj vlasti, ili
su va`ili za „du{mane dina i kur- ana“. Pod ku}om u Kladnici, Murat
[abovi} je na~inio tor koji je punio
opqa~kanom stokom kom{ija Srba,
pod vidom globa i kazni. Ko se usprotivio i odbio Muratovu zapovest,
stradao je glavom. Posebno se bio okomio na nekada{we komite i wihove jatake. Ta 1915. godina zapam}ena je u narodu ovih krajeva po [abovi}a zulumima, a kwiga umrlih parohije {titkova~ko-bukovi~ke dokumentovano svedo~i o tome. Decembra 1915. godine
Murat [abovi} je sa dru`inom ubio
Grujicu Ani~i}a (59) iz Debeqe, potom Miqka Roqevi}a (ZZ) iz Bo`eti}a, a 18. decembra, prilikom napada na
ku}u i u poku{aju pqa~ke trmki sa
p~elama iz uqanika, ubio je {ezdesetogodi{weg Jovana Kopunovi}a iz Bukovika, biv{eg komitu i u~esnika Raoni~ke bune koga su turski redifi jo{
februara 1904. godine poku{ali da
ubiju pred ]atovi}a xamijom u Sjenici.
Muratov krvavi pir se primicao
ku}i Gagri~i}a. Za Simeuna Gagricu i
wegovu sposobnost i podvige, Murat je
znao od ranije, kao i to da mu je bio i
ostao jedan od najqu}ih protivnika i
suparnika. Grigorije Bo`ovi} ka`e da
su obojica bili zajedno u ratu i da su
bili u bitci na Udovu, ali da su jedan
drugome smetali i da su o~ekivali
priliku da se me|usobno obra~unaju.
Murat je za to imao vi{e razloga. Po
Bo`ovi}u, Simeun nije hteo da mu pomogne da se osveti ro|enoj sestri {to
je pobegla iz ku}e i udala se za Srbina,
a jednom prilikom nazvao ga je poturicom odbiv{i da ga Murat oslovqava
sa „ro|a~e“, i najzad, Simeun ga je ponizio kao „tur~ina“ odbiv{i da mu, u
znak priznawa „turske sudimqe“ po{aqe dva vola, zahtevaju}i preko izme}ara Gaqana Zorne (Zorni}a), da on
wemu vrati ono {to je pokrao i opqa~kao. Sa ovim se podudario i doga|aj o
kome se i danas pripoveda, a koji je
Muratovu nameru osvete ubrzao. Navodno, sa druge strane Javora, harala je
grupa nekakvog Jovana „Burgije“. Naj~e{}e su pqa~kali stoku po muslimanskim selima, ali nisu se libili ni da
Srbima otmu po koje grlo stoke.Protivni~ke u nacionalnom i pqa~ka{kom smislu, ove grupe bi ponekad u
sretawu, pripucale jedna na drugu. Jednom prilikom [abovi}eva i „Burgijina“ grupa se sretnu na Velikim Livadama, ali se ne sukobe ve} se sastanu da
razgovaraju. Kad se zapodenula re~ o
tome ko je od wih sposobniji i boqi,
„Burgija“ upozori Murata da slede}i
susret ne}e pro}i bez krvi, jer }e mu
Jovan dokazati da je wegova grupa sposobnija i mudrija. Jedne decembarske
no}i, „Burgijina“ grupa se prikrade
Muratovoj ku}i u Kladnici te mu „ispred nosa“ ukrade stoku iz tora. Znaju}i da [abovi}a torove ~uvaju psi,
„Burgijini“ qudi, vuku}i „povjesma
te`ine“ natopqena lojem i ma{}u, odmame pse od torova, a Muratovi izme}ari, misle}i da psi laju i gawaju lisice, ne htedo{e se, po decembarskoj
ci~i, pomaqati napoqe da vide o ~emu
se radi. Tada „Burgijina“ dru`ina
otvori torove i tiho istera stoku,pa je
preko Kalipoqa i Javora pretera u
ivawi~ki kraj. Kad je svanulo Murat
vide da je prevaren, no ne posumwa u
Jovana „Burgiju“ smatraju}i ga nesposobnom za takav podvig, ve} pomisli
na Simeuna Gagricu, da samo on ume i
mo`e takvu drskost u~initi.To ga jo{
vi{e razbesni i u~vrsti u odluci da sa
Simeunom za svagda ra{~isti.
Bli`io se Bo`i}. Murat je znao da
taj dan svaka srpska ku}a slavi kao porodi~ni praznik, da ga `eqno i{~ekuje jer }e ~eqad biti na okupu, da im tada pa`wa popu{taui da }e tog blagog
dana i Simeun biti kod ku}e. Na Tucindan ve~e, Murat sa bratom Alijom
i Hasanom Tari}em skuje plan da po|u
u Trudovo Simeunovoj ku}i na Badwi
dan, da jo{ u toku no}i opkole ku}u i
da ga ubiju ujutru na Bo`i}, kad iz ku}e iza|e. Time bi pokazali „Vlasima“
da ih ni Hristovo ro`destvo ne mo`e
zakloniti od Muratove ruke.
Koriste}i maglu preko Kalipoqa,
Qepojevi}a i bukovi~kog zaseoka Jankovi}a, zlo~ina~ka trojka se neopa`eno dokopala {ume Priporca spustiv{i se u dolinu reke Tisovice i wome
stigla u [titkovo. Kako je jo{ bio
dan a Trudovo nije bilo daleko i da se
ne bi otkrili, Murat sa pratwom
svrati ku}i „svoga pobratima“, Radivoja ^kowevi}a, uglednog doma}ina i
~lana crkveno {kolske op{tine {titkova~ke, onoga koji se 1912. godine zajedno sa popom ^edom ^akarevi}em
pridru`io komitima na Javoru kad je
objavqen rat Turcima. Vide}i nenadane i naoru`ane goste na Badwe ve~e,
Radivoje se „jadu dosetio“ da je nekome
„ispijena samrtna ~a{a“ i da }e se zlo
dogoditi ako ne{to ne preduzme. Zato
goste po~ne gostiti pe~ewem, prekr{iv{i svetiwu Badwe ve~eri napajati
varenom i zamedqenom rakijom, kako
li ih opio i {to du`e zadr`ao i ne bi
li doznao kome su u pohode po{li. Kad
se Murat ve} pijan izrekao da kane u
Trudovo po glavu Simeuna Gagrice,
Radivoje tek navali na wih pi}e, tobo` obradovan, nazdravqaju}i wihovom naumu:
“E, neka ste rije{ili da i wemu
do’akate, vala je i bio taki katil, {to
se od wega `ivjeti nije moglo“.
Kad je svanulo, banditi vide{e da
su odocnili i da }e otkriti prisustvo
u Trudovu i zasedu Gagrici. Vide}i da
onako pijani ne odustaju, Radivoje
^kowo ih stane ohrabrivati, dolivaju}i im medqene rakije za sre}na puta,
nadaju}i se da }e ih Simeun i wegovi
uku}ani na vreme opaziti i spremno
do~ekati. Murat sa dru{tvom pohita
Trudovu prte}i snijeg koji je padao cele no}i, te pijani i smoreni stignu
wegovoj ku}i kad se ve} dobro odjutrilo. Po starom srpskom obi~aju o Bo`i}u, Simeun i uku}ani su se tek bili
okupali i obukli novo ruho kad je Simeunova snaha ugledala i ku}nu ~eqad
obavestila da su im do{li nemili i
naoru`ani polo`ajnici. Simeunu je
pu{ka bila skrivena u slami u kotaru.
Da bi dobio na vremenu, on po{aqe
snahu pred ku}na vrata sa detetom u kolevci da umoli Murata da ne prosipa
krv na sveti dan i da prihvati {i{ano kumstvo. Vide}i da „polo`ajnici“
sa pu{kama opkoqavaju ku}u i pokrivaju oboja ku}na vrata, Simeun se spusti u izbu kroz „kalkan“ na~iwen u pa-
42
tosu sobe, pa isko~i napoqe i, hitro
kao ma~ka, pret~i do kotara. Da za{titi i pokrije brata, mla|i Milutin, iz revolvera pripuca na Murata,
ali ga samo rani. Muratova pu{ka be{e br`a, a oko preciznije te Milutin
pogo|en kur{umom pade na ku}nome
pragu. Domogav{i se pu{ke i vide}i
da mu brat pogibe, Simeun prihvati
o~ajni~ku borbu sa Muratom, Alijom i
Hasanom, vrebaju}i se oko stogova slame. Vi~an varakawu, prekaqeni komita je strpqivo izmamqivao iz zaklona
Murata i wegove junake, pa onako, sa
podine, jednog po jednog, svu trojicu
pobio..
Pripoveda se da je Simeun kod mrtvog Murata prona{ao spisak od oko
osamdeset Srba koje je trebalo likvidirati, dok je wegovo ime bilo na tre}em mestu. On objavi ovaj spisak pa se
odmetne u {umu jer mu opstanka ku}i
nije bilo ni od [vaba ni od [abovi}a i Tari}a osvete. Posle nekoliko dana u Trudovo su do{li [abovi}i i
drugi kladni~ani da preuzmu tela bandita i na saonicama ih prevezu u Kladnicu. Uz wih su bili austrijski soldati kao obezbe|ewe. I tada su [abovi}i i kladni~ani bili osioni, te uz podr{ku Austrijanaca, naredi{e srpskim `enama, iz zaseoka kroz koje su
prolazili, da idu za saonicama i po
srpskim obi~ajima nari~u za mrtvim
banditima. U Bukovi~kom zaseoku Jankovi}i, jo{ se pripoveda kako je jedna
starija i otresitija `ena iz familije
^kowevi}a uprkos austrijskim vojnicima i ozloje|enim kladni~anima,
„nazor zapijevala“: -Kuku tebe, oj Murate, odsad do vijeka, |e izgubi glavu
ludo, moj bjelokapi}u.... Jo{ se pripoveda da Simeun nije na{ao na mrtvome
Muratu }emer zlata koji je vazda, pod
pazuhom nosio, ve} ga je prona{la Muratova i Alijina majka kad su ih u
Kladnicu doneli. Murata, Aliju i Hasana kladni~ani sahrani{e kao „{ehide“ van grobqa na Kladni~kom brdu,
gde im se mezarje i danas poznaje.
Simeunu se pridru`ilo jo{ oko
trideset drugova, me|u kojima i oni iz
ranijeg ~etovawa. Tu su bili Vlajko]ur~i} zv. ]urka iz Trudova, Uro{ i
Vlajko Puri} iz Radijevi}a, Mile i
Vlajo Novkovi} iz Qepojevi}a, Novica Ne{ovi} iz Qepojevi}a, Proko Radi{i} i jedan Roqevi} iz Bo`eti}a,
Bo`o Bobovi}-Popovi} iz Bukovika,
Josif Kurti} iz [titkova, Lekso i
Mirko Ani~i}i iz Debeqe, odnekud su
se tu obrela i dva Rusa i jedna `ena-komita, po imenu Tinka (ili Finka)
Stoji}, devojka od svojih 17-18 godina
iz sela Debeqe. Austrijanci su odmah
pristupili uni{tavawu „banditskih“
grupa. Da bi zastra{ili narod i odvratili ga od jatakovawa komitima ka-
ko bi se wima lak{e suprotstavili,
pribegavaju pretresima sela tra`e}i
skriveno oru`je, zlostavqawu, internaciji vi|enijih qudi, hap{ewu, mu~ewu i likvidaciji tobo`wih komita
i wihovih jataka ili onih kod kojih su
pronalazili oru`je. U se}awu me{tana podjavorskih sela ostalo je da se
Simeunova grupa, uglavnom kretala i
delovala od Zlatara do Moravice i od
Sjenice do Zlatibora, a Sreska vojna
komanda iz Nove Varo{i, maja 1917.
godine, izve{tava „da su u okolini
Nove Varo{i aktivni hajduci“. Akcije su bile usmerene na obra~une sa austrijskim `andarmima, presretawe i
likvidaciju saradnika okupatora, napadawe na zelena{e i {vapske dou{nika i otimawe opqa~kane stoke od
pqa~ka{a iz susednih sela. Komiti su
osobito bili kivni na austrijske dou{nike koje su likvidirali bez milosti, a posebno su se svirepo obra~unavali sa tzv. kontrakomitima, izdajnicima koje su austrijanci posebno obu~avali, odevali u komitsku ode}u, naoru`avali i pu{tali na teren da, tobo` kao izgubqeni komiti, tra`e „vezu“sa komitskim grupama, da se u wih
ubace i da potom deluju demoralizatorski ili da prokazuju i ubijaju istaknutije komite, wihove komandire i
~etovo|e.
Grupa Simeuna Gagrice svakako
nije bila slu~ajna i izolovana grupa
koja je delovala samostalno i po svome
naho|ewu. O~igledno je da je Simeun
odlaskom u komite otpo~eo realizaciju zadataka iz 1915. godine. Tako|e je,
gotovo sigurno da je ova grupa imala
vezu sa komitskim grupama i pojedincima na podru~ju moravi~kog kraja.
Po predawu, grupa je u jesen 1917. godine trebala da se sjedini sa nekakvim
„{umadijskim odredom“. Obzirom da je
takva jedinica nepoznata, po svemu sude}i, radilo se o odredu topli~kih komita i ustanika, koji su sa Kopaonika
prodrli u moravi~ki kraj po~etkom
avgusta 1917. godine sa namerom {irewa ustanka u ovim krajevima. Sticajem
okolnosti do spajawa „topli~ke grupe“ ili „{umadijskog odreda“ sa Gagricinom grupom nije do{lo. Razlozi
su ostali nepoznati, ali je potpuno izvesno da je uzrok tragedije obe grupe,
bila izdaja.
Ubistvom Simeuna Gagrice, prvo je
razbijena wegova grupa. Izdaja je bila
dobro smi{qena i izvedena a izvr{ioci su verovatno, imali mnogostruke
li~ne motive da do sjediwewa grupa ne
do|e. Po kazivawu me{tana Bukovika,
Qepojevi}a i [titkova, tragedija se
dogodila u zoru 4. oktobra 1917. godine, u Ne{ovi}a {umi ispod Zvijezdinog Dola u selu Qepojevi}ima, na sredokra}i puta od zaseoka Ne{ovi}i do
potesa Tuvaqevica-Velika Raskrsnica. Grupa je zano}ila u vrta~i okru`enoj {umom i dok je ve}ina jo{ spavala
neko od wih je pu{kom, iz koje je pucaw
„probudio zoru u Javoru“, na mestu
ubio Simeuna Gagricu. Pripoveda se i
o nekakvom nehatnom ubistvu pri ~i{}ewu oru`ja ili u upore|ivawu i ispitivawu ~ija je pu{ka boqa i lep{a,
ali ta pri~a samo ukazuje na mogu}i
na~in izvr{ewa zlo~ina, dok ubistvo
jo{ tri lica ipak ukazuje na nameru, a
ne nehat. Ona dva Rusa i Tinka Stoji},
su se, navodno, usprotivili zlo~inu,
ali su ubice i wih likvidirale. Tinka
je, vide}i istu sudbinu, poku{ala da
be`i, ali ju je kur{um stigao nedaleko
od mrtvih Simeuna i Rusa. Austrijanci su tela ubijenih izlo`ili na Golom
Brdu u bukovi~kom zaseoku Jankovi}i
kao opomenu stanovni{tvu i kako bi
izgledalo da su ih oni pobili. Me|utim, sve{tenik ^edomir ^akarevi},
poznati nacionalni radnik i vrsni
poznavalac lokalnih prilika pre i za
vreme rata, po dolasku iz internacije,
u rekonstruisanom protokolu umrlih
pravoslavne, {titkova~ko-bukovi~ke
parohije, upisao je da je Simeun Gagri~i} poginuo 4. oktobra 1917. godine, u
Tuvaqevici, „od svojih drugova“ a da je
Finku (ili Tinku) Stoji}, 4. oktobra
1917. godine u Tuvaqevici „ubila wena dru`ina“.
Dva i po meseca kasnije, Austrijanci su uni{tili i topli~ku grupu. Komite koje je primio u svoju ku}u „na so
i hleb“ prokazao je austrijancima Andrija Grbi} iz sela Dubrave kod Ivawice. U herojskoj i o~ajni~koj borbi
pod Jeva~kim Stijenama u dolini reke
Bukovice, u ranim jutarwim satima 20.
decembra 1917. godine, ubijeno je svih
sedam topli~kih komita. Izdajnik i
ubica, Simeuna Gagrice, Tinke Stoji}
i dvojice Rusa, je nepoznat. Ostalo je
pitawe nije li neko iz grupe bio „kontrakomita“, ili je, kako se pripoveda,
„tursko zlato“ iz Nove Varo{i, a mo`da i iz Kladnice, na{lo put do nekog
od „drugova“ kome je gramzivost bila
ja~a strana od ~asti.
Narod je najve}i sudija, ali u ovome
slu~aju ni posle devedeset godina nije
odgonetnuo ko je i zbog ~ega izvr{io
gnusni zlo~in. Ostala je sumwa i slutwa i tek poneki reski {amar po obrazu onoga koji je, najverovatnije, sve
znao a }utao, ili izvrdavao odgovor na
pitawa, kad bi se na{i seqani na kakvom godetima prisetili pro{losti.
Pitawe „ko ubi Simeuna Gagricu“ ne}e dobiti odgovor „do vijeka“, ali }e i
pri~a o wegovom juna{tvu i tragi~noj
smrti trajati, po Wego{evoj „Blago
tome ko do vijeka `ivi, imao se ra{ta
i ra|ati“.
Bo{ko B. Kopunovi}
43
U Starom Vlahu, izme|u Zlatara i Zlatibora `iveli su qudi neobi~nog kova
J
STARINSKI QUDI
edni u ku}i vele da se iz zvu~nika „tranzistora“, koji je u
dvori{tu bio oka~en o parmak, za~ula Silvana, drugi da je
zapevala Lepa, znam samo da je
to bila neka qubavna izvorna pesma i
da je stari majstor pod {ajka~om, koji je jelovom taktom prekrivao na{u
novu kolibu, zastao, spustio bradvu
na maiju, i da su mu na o~i udarile ~etvorostruke suze. Ostao je tako
nalak}en sve dok
i posledwi zvuci pesme nisu zamrli. Suze su kapale po baskijama i takti, a onda je suknenim
rukavom obrisao
o~i i nastavio
da bradvom te{e
jelove da{~ice,
kao da se ni{ta
nije desilo.
Mi u ku}i a i
u ~itavom kom{iluku, Dragomira Matijevi}a iz Vilova po
tome smo zapamtili i pamti}emo ga dok smo
`ivi. Po tom
trenutku wegove
iznenadne slabosti, suzi koja ga
je tog dana izdala pred narodom
i tajni koju je ta
pesma u wemu
razbudila
…
Svima nam je to
tada bilo ~udno,
kao da on, Dragomir, seqak iz Vilova, nije ni imao pravo na suzu i ose}awe…
A tog Dragomira, Bog da mu du{u
prosti, a i on meni da ne zameri {to
mu po kostima danas preturam, ko god
u ~itavom kraju pomene, obavezno doda - „starinski ~ovek“. Kao da sem te
dve re~i ni{ta drugo i nije potrebno
da se opi{e i ~itav wegov `ivot, ono
{ta je bio i uradio, i ono {to je iza
wega ostalo. I svi, koji ga pomenu,
obavezno jo{ dodaju da - takvih qudi
vi{e nema, niti }e ih biti. Tako dobrih i mudrih, stalo`enih, a istovremeno i vrletnih i na svoj neki po-
seban na~in ponekad i osorqivih,
originalnih, misle…
O tim starinskim qudima, jo{ se
u Starom Vlahu, u dugim no}ima oko
Bo`i}a, u ono malo ku}a u kojima jo{
ima ~eqadi, pri~aju starinske pri~e.
Pri~aju ih oni koji su sa tim qudima kao deca ~uvali ovce i goveda, ponosni i va`ni pred ostalima {to su
ih poznavali. Ponekad i o~evici po-
Starine iz Vilova
jedinih doga|aja, po kojima se ti „starinski qudi“ jo{ pamte, ali, ostaje
nekako nejasno pri~aju li se te pri~e
zbog tih starih qudi, ili zbog onih
koji ih pri~aju i koji na taj na~in samo `ale vreme koje je pro{lo i svoju
mladost u tom vremenu.
Znao je, teku te pri~e, Dragomir
Matijevi}, u svoje vreme da u dva sata
po pono}i pre|e preko Qubi~ine i
Salijeve ravni, i preko stra{ne {umetine zvane Vrhovi, i da daleko pre
prvih petlova tojagom zakuca na vrata svog ispisnika i dalekog ro|aka
Gvozdena u susednom zaseoku. Gvozden
bi, nov gotov, kao da je pet po podne,
ustajao iz kreveta, zalo`io bi vatru,
„pristavio kavu“, i onda bi wih dvojica uz „zetu“ ili „dravu“, bez lampe
„ga{wa~e“ ili sve}e, samo uz plamen
iz {poreta „fejzovca“ {to ga je pravio majstor Fejzo iz Pilatovca kod
Prijepoqa, zoru ~ekali egleni{u}i.
O ~emu, niti ko zna, niti ko mo`e posvedo~iti, jer, svedoka tih razgovora
nema. Ne zato {to oni nisu bili zanimqivi, ili {to su Dragomir i
Gvozden branili nekome da ih slu{a,
nego iz jednostavnog razloga {to su u
Gvozdenovoj ku}i sva ostala ~eqad u
to doba no}i ~vrsto spavala. Sveti
Bog zna o ~emu su wih dvojica, ogrnuti ko`usima, uz duvan, pred {poretom, po svu no} pri~ali.
Dragomir je imao brata Sreta.
Dragomir Sreta nikada nije zvao po
imenu, nego - „brate“, a Sreto je Dragomira zvao „brato“. I Sreto je bio
„starinski ~ovek“, znao je da napravi
cerote i meleme koji su i najqu}e rane i sanxije le~ili. Znao je svaku
travku od Vrhova do Kamqa i Zlatara. Znao je, vele te starinske pri~e,
44
na prtini ili {imskom puteqku i
naj~emernijeg za ~as posla da razgovori, odagna mu crne misli, i da ovaj
posle tog susreta put nastavi kao da
je drugi ~ovek.
- Takvih qudi nema vi{e, niti }e
ih biti - ka`u u Vilovima.
Sreto je u vrtu pod svojom brvnarom gajio svakojake biqke, tikve i
boraniju, bo`ure i travu gavez od koje srastaju kosti, ali su svim prolaznicima ponajpre u o~i padale velike crvene ru`e, a Sreto je svoje uku}ane i prijateqe tako i zvao - koga
„ru`o“, koga „mile“, koga „lale“,
„rane“…
U tom vrtu, nekako pred starost i
pred smrt, Dragomir i Sreto ponajvi{e su vremena i provodili, sede}i
na klupici, satima i satima razgovaraju}i, ~esto i {apatom, da ih drugi
ne ~uju, kao da se za ~itav prethodni
`ivot, za {ezdeset i kusur godina nisu dovoqno narazgovarali, kao da su
jedan drugog `eqni ostali…
Starinski qudi…
Gvozden Matijevi} iz Zabrda{a,
bio je Dragomirov veliki prijateq.
Toliki da su ponekad znali da po sedam dana sede, razgovaraju, piju rakiju i pevaju izvika. I niko od ~eqadi u
jednoj ili drugoj ku}i nije smeo niti
da ih pogleda, kamoli da im ne{to
ka`e. Dragomir je znao da u zoru sa
volovima i kolima po|e u drva u {umu zvanu Studenac, putem pored Gvozdenove ku}e, a kako u to doba, kao sada, nije bio obi~aj da se pored ku}e
prijateqa pro|e tek tako, obi~no bi
svratio, a onda, pred zoru idu}eg dana, u Gvozdenovoj ku}i, tekao bi slede}i razgovor:
- Vidi{ ti Gvozdene, volika drva
ima{, do}i }e ti jednog dana Ruso
(Dragomir je po ovim podrazumevao
silnu rusku vojsku), sva ova drva nalaga}e ti oko ku}e i zapali}e ti ku}u
- po~iwao bi Dragomir koji je `ivot
proveo u uverewu da ve}e sile do Rusa
nema, i da }e oni, kad tad svetom zavladati.
- Ai, crwo, u pravu si, Ruso je to,
nego, natovari ti kola drva sa moje
klade |e da ide{ u Studenac da se mu~i{ - pristajao bi Gvozden iz prve.
Taj Gvozden Matijevi}, starinski
~ovek, nekad dobar ko hleb, nekad vrletan do zla boga, jatorniji od svih
ostalih ro|aka, jednom je tako, iza rata, qut, psovao partiju po dvori{tu,
istog trena ka gradu je, po obi~aju,
odmakao kom{ija da ga prijavi, a kad
se kom{ija vratio iz varo{i, na putu
ga je sa~ekao Gvozden:
- Svrati kom{ija da predane{, na
kavu i rakiju, umorio si se…
Po ovim pri~icama, ise~cima iz
`ivota, ti qudi ostali su upam}eni.
Ne po tome koliko su dana, kog prole}a, proveli u orawu i vla~e}i wive, i
koliko su krvavih `uqeva zaradili
tiskaju}i trupce niz Studenac do Uvca i prave}i na Uvcu kerepe, kako su
hranili ~eqad, otimaju}i tek pomalo
od `ivota, nego po tome {to su po svu
no} sedeli ispred {poreta i pri~ali.
To su bili ti starinski qudi, kakvih vi{e u Starom Vlahu nema.
A i onaj „tranzistor“, odnosno radio aparat na baterije, sa po~etka
pri~e, bio je „starinski“. Koliko
znam, najmawe jednom je sa vrha na{eg
zelenog kredenca tresnuo o drveni patos, drugi put je sa klupe sleteo u lavor pun vode, i u oba slu~aja ni{ta
mu nije falilo, nastavio je da svira.
Dana{wi tranzistori te{ko bi to
pre`iveli, kao {to i dana{wi qudi,
sigurni su u Starom Vlahu, nisu ni
pri}i onim starinskim. Ni u stalo`enosti ni u vrletnosti.
A, mo`da je to samo zato {to su
oni `iveli u ona stara, starinska, a
mi `ivimo u ova, sada{wa, obi~na
vremena.
Zoran [apowi}
Milutin Dedi}: Hilandar, lavirani tu{ u boji, 1997.
K
POLIMQE POSTOJBINA
MNOGIH VAQEVACA
olubara i Podgorina“ (Beograd
1907) Qubomira Pavlovi}a, najva`nija me|u svim dosada{wim
kwigama o vaqevskom kraju i o
Vaqevcima, bele`i da su se Dragi}evi}i iz sela Bre`|a doselili,
pred Ko~inu Krajinu, iz Drenove kod
Prijepoqa u Murga{ kod Uba. Odatle
se deo wih vratio u planinski predeo
naseliv{i se u Bre`|u. Zeki}i su iz Kosatice „do Prijepoqa“ doseqeni u Deguri} kod Vaqeva posle Ko~ine Krajine. Iz Kosatice je u Deguri} do{ao i
rodona~elnik Markovi}a, on je bio seoski sluga. U Kosatici je i postojbina
Stankovi}a, stanovnika Dra~i}a (do{li su pre „op{te seobe u 17. veku“),
Gojkovi}a u Vrtiglavu, Petrovi}a u
Du~i}u („skora{wi doseqenik, prizetio se u Milovanovi}e“), Jovanovi}a u
Pridvorici (do{li u Prvom ustanku),
Peji}a u Robajama (tako|e doseqenik u
Prvom ustanku) i Markovi}a u Toli}u
(prizetio im se predak u Jovanovi}e). A
iz Drenove, pored bre`|anskih Dragi}evi}a su i: Jovanovi}i u Dupqaju, Jovanovi}i u Jaj~i}u kod Qiga (doseqeni
u Prvom ustanku) i Panovi}i u Planinici (wihov predak je „do{ao uz Babinsku razuru“ i prizetio se u Kobasice).
Polimqe je u toj staroj kwizi spomenuto na 81 strani, a Stari Vlah jo{
i vi{e puta - na 102 strane.
O~igledno je iz ovih primera da su
predeli u okru`ewu Prijepoqa postojbina mnogobrojnih Vaqevaca. O tome
bi se, uostalom, mogla napisati kwiga
poprili~nog obima. Ovi primeri svedo~e i o tome da veze vaqevskog kraja i
Prijepoqa imaju vi{evekovnu istoriju koja }e, uzdamo se, na}i i svog pisca.
Na{a je, me|utim, ambicija mnogo
skromnija - ukazivawe na poneke epizode iz te dugotrajne bliskosti. Pri
tom vaqa imati u vidu ~iwenicu da su
qudi iz Polimqa i iz Prijepoqa ~e{}e odlazili na sever, pa izme|u ostaloga, i u vaqevski kraj: u Kolubaru i
Podgorinu, Tamnavu i Ka~er. Odlazili su radi boqeg `ivota, ali i zbog
li~ne bezbednosti. Poneki, pak, radi
{kolovawa. Imalo je, me|utim, i jo{
ima, kretawa u suprotnom smeru.
Sreten Vukosavqevi}, na{ znameniti sociolog sela i univerzitetski
profesor, u~io je izvesno vreme Vaqevsku gimnaziju. Do{ao je u wu sa nekolicinom vr{waka 1892. godine kao
blagodejanac (stipendista) srpske vlade. Najpre je stanovao „kod @ivka Te{i}a blagajnika 6. bataqona, zatim
kod Stevana Foti}a, penzionisanog
direktora Vaqevske gimnazije, pa kod
nekog Jankovi}a, predsednika suda u
penziji“. Na kraju {kolske 1894-95. godine imao je pet petica i tri ~etvorke
(izme|u ostalog, iz vladawa). Kad je
1895. ukinuto stipendirawe u~enika
iz tih krajeva u Vaqevskoj gimnaziji,
Vukosavqevi} je nastavio {kolovawe
u Beogradu i Aleksincu.
Pre Sretena Vukosavqevi}a u Vaqevsku gimnaziju je do{la jo{ jedna
grupa blagodejanaca iz Prijepoqa i
drugih neoslobo|enih krajeva. Me|u
wima je bio i Aleksa Stani{i} (ro|en
1877. godine u Prijepoqu, u uglednoj
trgova~koj porodici). On je prvi doktor nauka u svom zavi~aju; {kolovao se
u Lajpcigu, Jeni i Parizu.
Iz Prijepoqa je poreklom - po ocu
Nikoli, ba{tovanu - jedan od zna~ajnih profesora Vaqevske gimnazije,
@ivorad Markovi}. Ro|en je u Vaqevu
1895. godine gde je zavr{io gimnazijsko {kolovawe i 1922. postao gimnazijski nastavnik. Kad je 1940. godine
osnovana Druga vaqevska gimnazija
Markovi} je postavqen za vr{ioca du`nosti wenog direktora i to bio do juna 1945. Me|u prvima je u Vaqevu
igrao fudbal. Ina~e, @ivoradov deda
Marko prezivao se Drobwak.
Prvi direktor Prijepoqske gimnazije, u razdobqu 1913-15. bio je @ivko Joksimovi}. On je ranije, {kolske
1902/3. kao suplent sa tri godine slu`be, zapo~eo nastavnikovawe u Vaqevskoj gimnaziji, ali je posle godinu dana oti{ao iz we. Predavao je geografiju i srodne predmete.
Risto Jawu{evi}, ro|en u Babinama 1868. godine, u~iteqovao je u vaqevskim selima. Bio je u Po}uti i Rajkovi}ima. Detiwstvo je proveo u U`icu
i tamo zapo~eo {kolovawe. Umro je u
Beogradu 1932. godine.
Nekoliko desetina Vaqevaca u~estvovalo je, 4. decembra 1943. godine, u
`estokom boju partizana i Nemaca u
Prijepoqu. Oni su se nalazili u sastavu
Prve {umadijske brigade. Me|u wima su
bili i dvojica potowih narodnih heroja - Milo{ Mi{a Dudi} i Radivoje Jovanovi} Bradowa. Nekoliko Vaqevaca
je onda za svagda ostalo u Prijepoqu.
Mno{tvo de~aka iz Prijepoqa i
drugih mesta u Polimqu dolazili su u
Vaqevo da u~e Sredwu poqoprivrednu
{kolu. Me|u wima prvenstvo pripada
Nikoli Milo{evi}u iz Dra`evi}a
koji je ovde zavr{io {kolovawe 1928.
45
godine. Wegovi sledbenici su: Mihailo Obu}ina iz Nove Varo{i (diplomirao 1939), Milutin Puri} iz Radijevi}a (1930), @arko Todorovi} iz Nove Varo{i (1932), Mihailo Bakovi} iz
Karo{evine (1938), Radenko Lu~i} iz
Vinicke (1939), Darko Melentijevi}
iz Prijepoqa (1940), Borivoje Bojovi}
iz Sedobra (1952) i drugi.
Vaqevsko selo Divci imalo je u
svojoj davnoj pro{losti veze sa Divcima iz okoline Prijepoqa, kojih ima u
istoimenom selu kao i u Zvijezdu, Mijanama i Vinickoj. Qubomir Pavlovi} u „Kolubari i Podgorini“ pretpostavqa „ da su se stare porodice ili
novije zvali Divci, pa su po tome dali
ime selu“. Ima i novijih mi{qewa u
tom pravcu (Aleksandar Loma u Kalendaru „Kolubara“ za 2000. godinu).
Novinar i kwi`evnik Lazar Komar~i} od Priboja imao je svega pet
godina kada se sa majkom, sestrom i
bratom doselio u Vaqevo (1844) gde mu
se ve} nalazio otac. U Vaqevu je zavr{io osnovnu {kolu, a kao odrastao ~ovek nekoliko godina je bio privatni
u~iteq dece imu}nijih Vaqevaca. Lazarev otac, Milinko Komarica, bavio
se ovde dun|erskim poslovima
Proto Jevto Popovi} Kuveqa, dugogodi{wi paroh u Prijepoqu, sklonio se u vaqevski kraj posle sloma Babinske bune, podignute pod wegovim
vo|stvom 1875. godine. Najpre je imao
parohiju u ]elijama pa u vaqevskoj
Gra~anici. Ro|en je u Babinama 1809.
godine, a umro u Stubu, kod svoje ku}e,
1912. godine. Po~iva u ]elijama pored
Ilije Bir~anina. Wegov sin Vaso, ro|en u Babinama, tako|e je bio sve{tenik u istim mestima.
Qubomir Pavlovi} u svojim antropogeografskim prou~avawima bavi se
i Polimqem, ali taj deo wegovog opusa nije publikovan. Najva`niji deo
Pavlovi}eve zaostav{tine ~ini rad
„Poreklo stanovni{tva Sanxaka“. Nastao je u razdobqu 1923-33. i ispuwava
pet {kolskih svezaka. Wegovoj zaostav{tini pripada i rad nevelikog
obima pod naslovom „Zabele{ke iz
Sanxaka 1923-33“.
Sasvim je sigurno da ovakvim fragmentarnim pregledom povezanosti dve
poprili~no udaqene oblasti ta tema
nije potpuno iscrpqena. Mogu}e je,
prema tome, da wen nastavak usledi na
ovom mestu za godinu ili dve dana. Ili
u nekoj drugoj publikaciji.
Zdravko Rankovi}
46
U
U RA[KOJ OBLASTI KRAJEM XIX STOLE]A
CRKVENO [KOLSKA AUTONOMIJA
Osmanskoj imperiji do mladoturske revolucije 1908. godine
hri{}anskim narodima nije bilo dozvoqeno nikakvo politi~ko organizovawe. Radi o~uvawa
nacionalnog identiteta, kolektivne i
li~ne sigurnosti, Srbi su se u Staroj
Ra{koj okupqali i organizovali u crkveno-{kolske op{tine. Te crkveno{kolske op{tine vremenom su postale
ne samo verske i kulturne zajednice ve}
i zajednice sveop{te aktivnosti srpskog naroda u turskoj carevini. U
skladu sa onda{wim op{tim uslovima
i lokalnim prilikama turska vlast je
dozvoqavala izvesnu samoupravu i delovawe srpskog naroda kroz rad tih
crkveno-{kolskih op{tina. Op{tine
su brinule o obnavqawu crkava i manastira tamo gde je to bilo mogu}e, zatim su se brinule o otvarawu {kola,
postavqawu u~iteqa i wihovim platama. Radile su i na osnivawu biblioteka, ~itaonica i peva~kih dru`ina,
zatim nov~anih fondova i nekih drugih kulturnih i prosvetnih ustanova.
Vodile su i mati~ne kwige, branile seqake ~if~ije, pa ~ak i re{avale imovinske sporove. ^esto su dolazile i u
situaciju da moraju da iska`u i svoje
stavove po mnogim va`nim `ivotnim i
dru{tvenim pitawima od interesa za
srpski narod. Zbog toga se mora re}i
da je srpska pravoslavna crkva odigrala odlu~uju}u ulogu u razvoju i o~uvawu verske i nacionalne svesti kod srpskog naroda.
Otomanske vlasti ne samo da se nisu radovale opravkama poru{enih crkava i manastira ve} su takve aktivnosti crkveno-{kolskih op{tina ometale izmi{qaju}i razne uslove i postavqaju}i svakovrsne prepreke. Posebna
je pri~a o pona{awu turskih lokalnih
vlasti. Ipak je turska vlada morala
pod pritiskom evropskih hri{}anskih dr`ava da popu{ta i ponegde dozvoqava ~ak i izgradwu novih crkava,
ali i zbog upornosti crkveno-{kolskih op{tina da se dobiju dozvole za
opravku ili izgradwu novih hramova.
Interesantan je primer rada crkveno{kolske op{tine u Sjenici oko dobijawa dozvole za izgradwu crkve u gradu, jer od gradskih centara u Ra{koj
oblasti jedino Sjenica tada nije imala crkvu. Nove crkve su tih godina bile izgra|ene u Prijepoqu, Mitrovici
i [tavqu pa se i sjeni~ka crkveno-
{kolska op{tina
odlu~ila za taj poduhvat.
Jo{ 1881. godine crkveno-{kolska op{tina u Sjenici podnela je
zahtev
turskim
vlastima za izgradwu crkve u
gradu. Turske vlasti nikako nisu
htele da udovoqe
Manastir Mile{eva, 1880 godina
tom zahtevu. Me|utim, svake godine zaredom i uporno sarifa Pqevaqskog sanxaka Sulejmanje crkveno-{kolska op{tina slala taj Haki pa{e. Me|utim, taj isti turski
zahtev. Posle 12 godina sultan je svo- pa{a je bio zabranio Srbima iz Pqejim fermanom 1893. godine dao dozvolu vaqa, Priboja i Nove Varo{i da priza izgradwu crkve na mestu koje je bilo sustvuju osve}ewu novoizgra|ene crkve
ve} odre|eno. Ferman je javno pro~i- u Prijepoqu 1896. godine. Veliku potan i Srbi su odmah po~eli da dovla~e mo} u obnavqawu i izgradwi crkava i
materijal za gradwu, ali sjeni~ki pr- manastira kao i u obezve|ivawu neopvaci uz pomo} brojnih Arnauta su- hodnih crkvenih stvari pru`ala je
protstavli su se i omeli daqe pri- Kraqevina Srbija. Preko srpske caripremne radove prete}i silom i qud- narnice na Javoru odvijala se veoma
skim `rtvama. Lokalne turske vlasti u `iva korespondencija izme|u {kola i
Sjenici su 12 godina ometale dobijawe crkveno-{kolskih op{tina i srpske
dozvole za izgradwu crkve, a kada je vlade, odnosno Ministarstva inostrasultan kona~no potpisao tu dozvolu nih dela koje je sprovodilo sve te aklokalni funkcioneri i obesni Arnau- tivnosti. Novac, crkvene kwige i poti su bili spremni i na oru`ane suko- trebna crkvena oprema tako|e su se
be samo da do izgradwe ne bi do{lo. prebacivali u zapadni deo Ra{ke
Zbog takve siutuacije u Sjenici Srp- oblasti, kao i za Sjenicu, preko srpske
sko-pravoslavna op{tina je uputila carinarnice na Javoru.
Do srpsko-turskih ratova 1876op{irno pismo ministru inostranih
dela Srbije. U tom pismu moli se Vla- 1878. godine {kolska pitawa pravoda Srbije da preko Ra{ko-prizrenskog slavnih Srba re{avana su u okviru pamitropolita o svemu obaveste Vase- trijar{ijskih prava Vaseqenske paqensku patrijar{iju kako bi ona in- trijar{ije. Jo{ uvek je tada u Otomantervenisala kod Porte. Pismo su pot- skoj imperiji vladalo mi{qewe da su
pisali protojerej Vasilije S. Cero- {kolstvo i prosveta i kultura uop{te
vi}, predsednik, sve{tenik Josif F. briga i obaveza crkve, a ne dr`ave. MeBal{i}, Antonio Bukumira, Radenko |utim nakon delimi~nog raspleta IsPetrono`i}, Simo Tubi}, Simeun J. to~ne krize na Berlinskom kongresu
Karamarkovi}, Spiro Jankovi} i Di- 1878. godine turske prosvetne vlasti, a
mitrije A. Pavi~evi}. Svi su bili posebno lokalne vlasti nastojale su da
~lanovi uprave crkveno-{kolske op- strogo kontroli{u srpske {kole i
{tine. Delovo|a Op{tine bio je u~i- u~iteqe i celokupan kulturno-prosvetni rad kako {kola tako i crkvenoteq Stevan Bojkovi}.
Ipak u zapadnom delu Ra{ke obla- {kolskih op{tina i raznih dru{tava
sti, tj. Pqevaqskom sanxaku u tom pe- i udru`ewa. Drugim re~ima re~eno doriodu izvr{ene su opravke manastira tada{wa crkveno-{kolska autonomija
Bawe kod Priboja, crkve u Dubo~ici i je sve vi{e ograni~avana i ometana,
na Ilinom brdu, zatim konaka mana- mada ni do tada nije sve sjajno.
Turske vlasti ~inile su velike i
stira Sv. Trojice kod Pqevaqa kao i
manastira Dobrilovine na reci Tari. ~esto te{ko re{ive te{ko}e u osnivaTe crkve i manastire opravqale su cr- wu i u radu ve} otvorenih srpskih
kveno-{kolske op{tine zahvaquju}i {kola. Zatvarale su tek otvorene
blagonaklonom stavu tada{weg mute- osnovne {kole, pregledale i pretresa-
47
le {kole i {kolske programe, proveravale u~iteqske diplome zadr`avaju}i ih {to du`e na proveri, ometali
postavqewa u~iteqa i progonili ih i
sli~no. Posebne su te{ko}e iskrsle
kada je po~eo sna`an pritisak turskih
prosvetnih i drugih, naro~ito lokalnih, vlasti da se u srpske osnovne {kole uvede turski jezik kao obavezan
predmet. Bilo je predvi|eno da srpskoj
deci u {kolama turski jezik predaju
hoxe ili da srpska deca turski jezik
u~e u mektebima. Srbi u Ra{koj oblasti su se toj nameri turskih vlasti
uporno suprotstavqali i zahvaquju}i
podr{ci srpske vlade, odnosno wene
diplomatije taj problem je re{en tako
{to se odustalo od uvo|ewa turskog jezika kao obaveznog predmeta u srpskim
osnovnim {kolama, ali je ta obaveza
ostala za srpske {kole vi{eg nivoa.
Sultanovom iradom i naredbom velikog vezira od januara 1891. godine
odre|ena su crkveno-{kolska prava
hri{}ana u Osmanskom carstvu. Ovim
turskim dr`avnim aktima predvi|alo
se da ubudu}e {kolske programe za srpske {kole sastavqa i potvr|uje Vaseqenska patrijar{ija u Carigradu i
nadle`na mitropolija, tj, Ra{ko-prizrenska. Tako|e je bilo predvi|eno da
i u~iteqske diplome potvr|uju mitropolije. Posle svih tih obaveza na kraju su i turske prosvetne vlasti uvele
obavezu da i one pregledaju {kolske
programe, u~iteqske diplome i akte o
postavqewima u~iteqa. Turske vlasti
su zabranile upotrebu mnogih uxbenika i progla{avale neka u~ewa za wih
nepodobnim pa su na osnovu toga mnoge
u~iteqe progonili, vr{ili zaplene
kwiga i zatvarali {kole. Bilo je i
hap{ewa u~iteqa i slawe u turske zatvore.
U kazama Sjenica, Nova Varo{,
Prijepoqe, Bijelo Poqe i Berane u
{kolskoj 1892/93. i pored svih smetwi
i te{ko}a bilo je 27 srpskih osnovnih
{kola u kojima je nastavu redovno poha|alo 1102 u~enika. Me|utim treba
istaknuti da je nastavu poha|alo i 216
devoj~ica. Kod u~iteqice Sofije Vukadinovi} u Prijepoqu poha|ala je
{kolu i jedna muslimanska devoj~ica.
To je tada bio jedini slu~aj.
U Ra{koj oblasti u posledwoj deceniji XIX stole}a ipak je otvoreno, uz
ogromno zalagawe crkveno-{kolskih
op{tina i pomo} srpske vlade 12 novih srpskih osnovnih {kola. U toj deceniji otvorene su {kole u Radijevi}ima i [titkovu 1890 , Zubinom Potoku 1891, [tavqu 1893, Aqinovi}ima 1895, Budimqi i Bobovu 1896, Meqaku i Otilovu 1898, R`anici, Bu~u i
Gora`devcu 1899. godine.
Salih Selimovi}
Iz parohijskih bele{ki
O PODIZAWU CRKVE
U VELIKOJ @UPI
M
esto Velika @upa, koja je u
vreme mog slu`bovawa bila u
sastavu brodarevske parohije,
formirana je administrativnom odlukom eparhijskih vlasti, arondacijom biv{ih parohija veliko`upske i strawanske, od 1 . aprila
1959. godine. Nalazi se uz magistralu
puta i pruge Beograd-Bar na sedmom
kilometru od Prijepoqa, u jednoj pitomoj ravnici. Brodarevsku parohiju
~inili su: Brodarevo sa okolinom,
Strawani sa zaseocima, Komaran sa
zaseocima, Velika @upa sa zaseocima,
Kamena Gora sa zaseocima i sela Kawe,
Mio~e i Dobriwe u op{tini Bijelo
Poqe. Parohija je imala oko trista
pedeset domova koji su vr{ili verske
obrede i u svoj dom primali sve{tenika, dok je ukupan broj pravoslavnih doma}instava bio mnogo ve}i. Na teritoriji parohije `ive u ve}ini pravoslavni Srbi, mada ima i muslimanskog
`ivqa.
Parohijani Velike @upe i okolnih sela dugo nisu imali svoju parohiju i stalnog sve{tenika, sve do 1928.
godine. U pogledu duhovnih , liturgijskih i drugih verskih obreda bili su
zavisni od susednih parohijskih sve{tenika: prijepoqskog, strawanskog,
seqanskog i dubo~i~kog. Takvo stawe
trajalo je do 1928. godine, kada je parohija u Velikoj @upi formirana kao
samostalna pod nazivom veliko`upska, a wen prvi paroh bio je Milo{
Jev|evi}. I daqe parohija ima te{ko}a jer se na woj sve{tenici malo zadr`avaju. Izgleda da je glavni razlog bio
{to parohija nije imala svoj hram.
Da bi re{ili ovaj problem, `upqani donose odluku o podizawu parohijskog hrama 1938. godine.
Blagoslov za gradwu crkve dao je i
temeqe osvetio bla`enopo~iv{i mitropolit dabrobosanski g. Petar Zimoqi}. Plac za crkvu poklonio je Mihailo Doskovi} iz Velike @upe, za
vreme parohijskog slu`bovawa sve{tenika Branimira Puri}a, a sredstva za
gradwu obezbedili su parohijani Velike @upe i okolnih sela, u vidu dobrovoqnih priloga. Izgradwa je po~ela 1938. godine, sa velikim elanom i
vidnim uspesima dokle nije obustavqena strahotama Drugog svetskog rata. Kameni zidovi u visini od 2,50 do
3,00 metra ostali su kao nemi svedoci
na te te{ke dane, sve do 1967. godine,
kada su Eparhijske crkvene vlasti na
molbu parohijana i crkvene op{tine
Brodarevo, donele odluku za dovr{ewe
crkve.
Radovi na crkvi ozvani~eni su na
Todorovu Subotu 1967. godine, u zidinama hrama, posle svete Liturgije i
pri~e{}a, izborom gra|evinskog odbora u koji su jednoglasno izabrani
voqom 150 prisutnih: paroh Mile Vulovi}, Vojko Nestorovi}, Budimir Lazaarevi}, Rajko Nestorovi}, Milisav
Male{i}, Milo{ [pica i Rade ]ubi}. Za predsednika je izabran Vojko
Nestorovi}, ugledni doma}in iz Velike @upe.
Prilozi za izgradwu crkve prikupqani su, ISKQU^IVO, kod crkve i
preko oglasa u „Pravoslavnom Misionaru“, koji su se kretali od obi~nih
prilo`nika do dobrotvora. Treba ista}i zalagawe i trud nadle`nog paroha, kako re~e Gospodin Mitropolit:
„...koji je kao mlad sve{tenik pokazao
znala~ku i organizacionu sposobnost
iskusnog sve{tenika, a uz podr{ku i
veliki trud gra|evinskog odbora“.
Ovako uspe{an po~etak i samo odobrewe o izvo|ewu radova, Mesne vlasti su IGNORISALE i na svakom koraku ometale radove na crkvi, {to lepo ilustruju stihovi pesme posve}ene
izgradwi hrama:
„... Prilogom za crkvu otpo~e se lepo,
ali neki qudi postupi{e slepo.
Da bi omeli gradwu crkve na{e,
oni po~e{e odbornike da stra{e.
Jedne no}i neki nedozvani qudi,
uradi{e glupost da se svak `iv ~udi.
Popali{e sena na{ih odbornika,
kako od izgradwe ne bi bilo ni{ta.
Iako izgore sva ta suva trava,
ideja o crkvi ostala je zdrava.
Ne upla{i ni{ta odbornike na{e,
jer zakon i pravda wih podr`a{e.
Dr`a}e ih, brate, od sad i do veka,
jer zdravom razumu ne treba leka.
Ko uradi ovo bilo ga sramota,
on je qudski izrod, duhovna sirota“.
Posle ovog „herojskog podviga“, na
zgari{tu svog izgorelog sena, predsednik gra|evinskog odbora ne jadikuje za
izgorelom imovinom, ve} pred okupqenim kom{ijama hrabro se dr`i i ka`e:
„...bra}o i sestre, ova paqevina na{e
imovine, napravi crkvu u Velikoj
@upi!“
48
I zaista, ove proro~ki nadahnute
re~i na{eg predsednika u potpunosti
su se obistinile i kao najo{triji ma~
sasekli su piromane u korenu da se vi{e nisu mogli oporaviti, kao ni wihovi nalogodavci, a narodno raspolo`ewe se uve}alo do te mere da vi{e nije bilo problema u sredstvima za gradwu crkve.
Sredstva informisawa tih dana
osudila su ovaj „lokalni podvig“ izjedna~uju}i ga sa „ratnim zlo~inima“.
Radovi su izvo|eni sa dobrovoqnim prilozima i pla}awem iz sredstava dobrovoqnih priloga.
Radovi na crkvi zavr{eni su u toku
1968. godine i crkva je snabdevena potrebnim inventarom, svetim sasudima
i ikonama, uglavnom su dobrovoqni
prilozi vernika. Ikone za ikonostas
izradio je Mihaq Juhas, slikar iz Novog Sada.
Crkva je osve{tana u Drugu nedequ
po svetom Iliji (10. avgust 1969. godine), za vreme parohijskog slu`bovawa
sve{tenika Mila Vulovi}a, u slavu
svetog velikomu~enika Prokopija (21.
avgust), od strane dabrobosanskog mitropolita Gospodina Vladislava Mitrovi}a i uvedena u spisak duhovnih
centrala koja }e napajati vernike `ivotvornim sokovima duhovnih potreba,
{iriti qubav, mir i slogu, kako u Velikoj @upi, tako i u celom ovom kraju.
„Godine ove devetog avgusta,
`upqani }e do~ekati najdra`ega gosta.
Mitropolit Vladislav, wegovo je ime,
ponosni smo, i imamo s kime“.
Sve~anost povodom osve}ewa crkve
po~ela je u subotu devetog avgusta do~ekom gostiju. Ve~erwe bogoslu`ewe
(bdenije) slu`io je prota Vitomir Puri} iz Nove Varo{i, a pevao je crkveni hor iz Sarajeva.
Iako je celu prethodnu no} padala
ki{a i izjutra u nedequ do sedam ~asova, vernici su od ranog jutra po~eli
pristizati crkvi, da bi u {to ve}em
broju do~ekali svog najdra`eg gosta.
Na ulazu u crkvenu portu, mitropolita Gospodina Vladislava je do~ekalo dvanaest sve{tenika u ornatima i
jedan |akon, monahiwe, vernici, deca
sa cve}em u rukama i crkveni hor sa
pojawem „Dostojno jest...’
Kada se Gospodin Mitropolit
pribli`io hramu u pratwi sve{tenstva i naroda, wega je pozdravila ~etvorogodi{wa devoj~ica Vera Vulovi}, sa recitacijom „Pozdrav“ i predala mu buket cve}a. Gospodin Mitropolit je blagoslovio i poqubio malu
Veru i u pratwi sve{tenstva u{ao u
hram, kada je po~elo obla~ewe arhijereja i sve{tawe crkve.
Na sve{tawu crkve i svetoj Arhijerejskoj Liturgiji sa Gospodinom Mitropolitom ~inodejstvovali su sve{tenici: Branimir Puri}, protojerej
i arhijerejski namesnik iz Prijepoqa, odlikovawu, koje }e mu biti podstrek za
Vitomir Puri} protojerej iz Nove Va- daqi rad u Vinogradu Gospodwem.
ro{i, Milorad Krezovi} protojerej iz
Pozdravio je i predstavnike
Pqevaqa, Vasilije Petrovi} protoje- Islamske verske zajednice iz Prijeporej iz Priboja, Du{an Popovi} proto- qa i Brodareva. Osobito se zahvalio
jerej iz Bijelog Poqa, Panto Bulato- velikim prilo`nicima ovoga svetoga
vi} protojerej iz Novih Karlovaca, je- hrama: Bo`idaru Cvijovi}u, kumu crrej Mile Vulovi}, paroh brodarevski kve Vulu Puzovi}u, Mihailu @uni}u,
iz Prijepoqa, jerej Jovan Tomovi} iz Radivoju Varakli}u, Bo`idaru BogdaBerana, jerej Dragi Rakovi} iz Priboj- novi}u i svima ostalima koji su bilo
ske Bawe, jeromonah Varnava iz mana- na koji na~in pomogli izgradwu ovog
stira Sopo}ani, jerej Milovan Puzo- svetog hrama.
vi} iz Tolaca i |akon Miroslav
Dragog i voqenog gosta pozdravili
Drin~i} iz Sarajeva. Na osve}ewu cr- su, pored paroha, jo{ prota Brane Pukve i svetoj Arhijerejskoj Liturgiji ri}, prota Panto Bulatovi} i Gospopevao je crkveni hor iz Sarajeva sa din Lato Pa{anovi} ispred Islamske
svojim dirigentom protom Miloradom verske zajednice.
Ajvazovi}em.
Narod je neprekidno pristizao i ispuwavao
crkvenu portu, ne
iz parohije i
okolnih sela, ve}
i iz Sarajeva,
Pqevaqa, Bijelog
Poqa, Priboja,
Nove Varo{i, Rudog i Sjenice. Bilo je nekoliko hiqada du{a.
Posle osve}ewa crkve i Svete
Liturgije, paroh
je pozdravio Gospodina MitroPrvi odbor za izgradwu crkve u @upi
polita, za`eleo
mu dobrodo{licu,
Na ugodne zdravice, o~ito zadovozahvalio mu na osve}ewu crkve, otslu`enoj svetoj Liturgiji i upoznao ga o qan, odgovorio je Visokopresve}eni
Mitropolit, istakav{i de je veoma zawenoj gradwi.
Na pozdrav paroha Gospodin Mi- dovoqan sa svim onim {to je danas ovtropolit je odr`ao vrlo sadr`ajnu be- de video i do`iveo na ovoj versko nasedu koja je ne samo saslu{ana, ve} sva- rodnoj sve~anosti i pozvao vernike da
ka re~ u{la u du{u vernika i pala na slobodno ispovedaju svoju veru, da doplodno tle odakle }e, ako Bog da, dobar laze crkvama i manastirima, podi`u
rod doneti. Gospodin Mitropolit je ih i u wima se Bogu mole, jer im to gaizrazio veliko zadovoqstvo, {to po- rantuje pozitivno dr`avno zakonodavsle ~etrdeset godina u ovom delu Sta- stvo. Preporu~io je da imamo dobre
rog Rasa osve}ule novu crkvu, i za to me|usobne odnose, {irimo mir i quodao du`no priznawe crkvenom i gra- bav, kako me|u pravoslavcima tako i
|evinskom odboru i wihovom parohu, me|u muslimanima, svojim sugra|anikoji su se neumorno zalagali da se ovaj ma i kom{ijama.
Ovom prilikom Gospodin Mitrosveti hram zavr{i. Zatim je pohvalio
sve prilo`nike i istakao ovo kao pri- polit je uru~io pismene pohvalnice
mer vere koja se kroz dela pokazuje. Tom ~lanovima gra|evinskog odbora i kumu
prilikom je Gospodin Mitropolit od- crkve Vulu Puzovi}u.
Na kraju sve~anog ru~ka, predsedlikovao paroha pravom no{ewa crvenog pojasa i u nastavku ceo jedan sat de- nik gra|evinskog odbora, gospodin
Vojko Nestorovi}, zahvalio se dragom
lio je vernicima krsti}e i ikonice.
U 13,30 ~asova prire|en je ru~ak u Gostu Visokopreosve}enom Mitropo~ast dragog gosta na dugoj i bogatoj tr- litu na osve}ewu crkve i duhovnom
pezi, koju su doma}ini pripremili za starawu o svojoj pastvi.
Po zavr{etku ru~ka Gospodin Mivi{e stotina zvanica i gostiju. Za ovom
veli~anstvenom trpezom qubavi ponovo tropolit je sa pratwom oti{ao u mase ~uje glas paroha, koji u ime parohija- nastir Mile{evu, ispra}en i pozdrana, crkvenog odbora i prisutnih odaje vqen od strane sve{tenika i naroda uz
zahvalnost Visokopreosve}enom Mi- zvuke crkvenog zvona, a narod osta, kod
tropolitu na svemu u~iwenom, kao i na crkve kolo vije, jer do~eka ne{to najmilije.
S
POP MILOSAV POPOVI]
- DUHOVNIK I STRADALNIK
trawani su imali tri sve{tenika - dedu Marka, sina Vukolu
i unuka Milosava. Oni su u,
najte`em vremenu za srpski narod, obavqali Bo`iju slu`bu.
Poreklom su iz sve{teni~ke porodice Popovi} iz Mora~e. Milosav je u
porodici bio deveti pop po redu.
Marko i Vukola su priu~eni popovi,
a unuk Milosav je redovnim {kolovawem u manastirskoj {koli i bogosloviji stekao zvawe sve{tenika. Bio je
najtalentovaniji |ak u svojoj generaciji, ali je do`iveo zlu sudbinu odmah u prvoj godini slu`bovawa i postao tragi~na ako ne i najtragi~nija
li~nost ovih prostora.
Marko je kao de~ak doveden u
Strawani. Odavde je, zahvaquju}i pomo}i bratstva manastira Mile{eve,
do{ao u Prijepoqe na izu~avawe bojaxiskog zanata. Svo slobodno vreme
provodio je u manastiru i bio na
usluzi i pomo}i kalu|erima u obavqawu wihove verske i humane misije. Uz wih i sa wima je nau~io da ~ita
i obavqa deo poslova u crkvi i po parohiji. Tako je to teklo dok jednog dana nije manastir posetio izaslanik
patrijarha iz Carigrada, izvesni
gr~ki vladika. Tom prilikom vladiku su posetili brojni vernici, a me|u
wima povi{e wih iz parohije Zabrwica (od Sopotnice do Dubo~ice i
Jadovnika do Lima) mole}i ga da im
obezbedi popa, jer nema ko da im kr{tava decu, sveti vodicu, ~ita molitve i obavqa drugu sve{teni~ku slu`bu. Kalu|eri su istakli da nema neraspore|enih popova, a iguman se setio Marka, istakav{i vladici da je
on dobro upu}en u ~inodejstvovawe.
Vladici se svidela Markova bistrini i re{i da ga postavi za popa u
Strawanima s tim da prethodno pro|e kroz kra}u obuku u Prizrenskoj bogosloviji. Marko se o`eni sa An|om
Savi} iz Prijepoqa i tako Strawani
dobi{e prvog popa. Slu`bovao je
Marko 33 godine. Uz pomo} prote Vasilija Cerovi}a iz Sjenice i begova
Spahovi}a svr{i Marko da mu zapope
i sina Vukolu, biv{eg komita{a. I
on je pro{ao uz kra}i kurs na bogosloviji u Prizrenu. Tek wegov sin
Milosav po|e na redovne {kole.
Stari Marko ostavi amanet da prvo Vukolino mu{ko dete dadu za popa.
I kad Milosav navr{i godine za
{kolu povede ga majka Savka mile-
{evskom igumanu. S wegovom preporukom obrete se Milosav u manastirskoj {koli manastira Svete Trojice
kod Pqevaqa. Bistar i radan brzo je
stekao simpatije igumana koji ga je
crkvenim vlastima preporu~io za daqe {kolovawe. Prizrenska bogoslovija, gde je 1897. godine Milosav nastavio {kolovawe, osposobqavala je
MILOSAV I JABUKA
Bio jedan bogoqubac i jabukoqubac. U torbici od koje se nije
odvajao, uz krst i jevan|eqe, nosio
je i jabuku. Niko mu nije do{ao da
ga nije darivao i ni u ~iju ku}u nije u{ao praznih ruku. Svakome je
darivao jabuku. Uzre~ica mu je bila
jabuko si ga moj.
Zvao se Milosav Popovi}, a jabuka darovna.
Da ni Milosav ni jabuka nisu
sasvim od ovoga sveta videlo se
tek po{to je Milosav promenio
svet i ubrzo otud javio da su i on i
jabuka ostali da zajedno `ive na
oba sveta.
Iz wegovog groba nikla je jabuka. I ra{irenih grana do~ekuje
svakog putnika namernika. Ra|a
ona iste jabuke iz Milosavqeve
torbe. I koju god ko zagrize pred
o~i mu izlazi Milosavqev lik.
Matija Be}kovi}
49
polaznike za redovnu sve{teni~ku
slu`bu. Osnovana 1871. godine, sa {irokim izborom predmeta i dobrim
nastavnim kadrom, ona je predstavqala rasadnik ne samo sve{tenoslu`iteqa ve} i prosvetnih radnika koji
su u Staroj Srbiji podizali nivo svesti porobqenog naroda pripremaju}i
ga za kona~no oslobo|ewe od vi{evekovnog ropstva. U takvom okru`ewu,
a i sa prirodnim sklonostima za zvawe koje je odabrao, Milosav izbija
me|u najboqe |ake Bogoslovije i biva
odabran za daqe {kole u Rusiju. No
sudbina ga je odvela na drugu stranu.
Po `enidbi sa Savetom Kova~evi}
rukopolo`en je i postavqen za sve{tenika u selo Azane na granici izme|u beranskog i bjelopoqskog kraja.
Kada je Milosav stupio na du`nost bilo je te{ko i prete{ko za
srpski narod. Pogotovu u ovim mestima koja su bila blizu albanske granice. U wih su ~esto upadali Arbanasi,
razne razbojni~ke grupe i vr{ile teror nad narodom. Narod je `iveo u siroma{tvu i bedi sa oko dvadesetak
poreza i da`bina na vratu. Vladalo je
bezvla{}e, a pqa~ke i otima~ine su
bile svakodnevne. Pop Milosav upu}en je na rad u ovo rubno podru~je koje je posebno bilo izlo`eno zulumu i
teroru. Wegova sposobnost i patriotska orijentacija preporu~ila ga je
za ovaj kraj gde je trebalo bodriti narod, a, po potrebi, organizovati ga na
otpor. Sve je to verno radio i slu`bu
Bo`iju vr{io. No, popovi su uvek bili prvi na udaru jer su „oni bili najobrazovaniji, najorganizovaniji i
najistureniji deo srpskog naroda“.Za
vrlo kratko vreme stekao je veliki
ugled i po{tovawe u narodu. Postao
je ~elni ~ovek u Azanima i okolini,
pravi narodni tribun i predvodnik u
suprostavqawu progonima naroda.
Preko vojvode Laki}a Vojvodi}a pisao je Ministarstvu inostranih dela
Crne Gore tra`e}i pomo} i za{titu
izbeglica „koji pomrije{e od gladi“.
Ovakvim radom navukao je bes i osvetu razularenih askera, obesnih Arnauta i odmetni~kih grupa. Nad popom
Milosavom je vr{ena stravi~na tortura i sadisti~ko mu~ewe sa ciqem
da se ponizi i psihi~ki i fizi~ki
uni{ti
Prvo su mu oteli popadiju, odveli
na wegovom belcu u Novi Pazar i tamo potur~ili i udali. Stavili bi ga
50
u bure i kotrqali niz stranu, u ga}e
sa velikim turom ubacivali ma~ku i,
na kraju, hvatali u jaram sa volom da
ore. Narod je be`ao na sve strane.
„Zbog velikog terora i zuluma koji je
vr{en nad sve{tenstvom u bjelopoqskom kraju svi sve{tenici sa sela su
pobegli u Bijelo Poqe“. Sav izmu~en
i izmrcvaren i pop Milosav se na{ao u ovom gradu.
Balkanskim ratovima i oslobo|ewem od Turaka nisu se zavr{ile patwe popa Milosava. Sa Prvim svetskim ratom i {vapskom okupacijom
sti`e novi okupator. Ogor~eni ru{ewem limskog mosta u Bijelom Poqu,
organizovanom od strane prote Petra
Popovi}a, [vabe po~iwu represalije
nad pravoslavnim `ivqem u ~itavom
bjelopoqskom kraju. Streqano je 14
lica: dva sve{tenika, dva Muslimana
i deset Srba. Otac Milosav je izbegao
streqawe, do{ao je kod tetke u Pe}arsku, a kad su okupatorski vojnici do{li u selo, wega i ostale sve{tenike
tukli su dok su u wima `ivot ose}ali.
Zulumi novog okupatora bili su jo{
`e{}i od prethodnog. Patwe i mu~ewa dokraji~ili su zdravqe Milosavqevo. Psihi~ki je dotu~en, popustili su nervi, izgubio je razum i to }e
biti trajna posledica. Fizi~ki }e se
oporaviti ali umno ostaje poreme}en.
Tih dana je zabele`eno za sve{tenika
Vasilija Popovi}a iz Pe}arske:
„opqa~kali su wegovu ku}u, a wega
zverski tukli da je od batina poludeo
i umro marta 1916. godine“.
Sve{tenik Milosav do{ao je ku}i
kod brata u Gorwe Strawani. Povu~en
i ne~ujan, sa svima je lepu re~ imao.
Nikad ru`nu re~ nije izgovorio. Tokom dana de{avalo se da bude bistra
uma, tada su iz wega izlazile mudre re~i koje su u narodu postale poslovi~ne. Crkvene vlasti nisu ga ra{~inili
i bili su prema wemu vrlo korektni.
Kad bi do{ao u crkvu prihvatali bi
da sa wima ~inodejstvuje. Posebno je
voleo slu`bu u Kumanici gde je i narod voleo wegovu molitvu. Dedinu odnosno o~evu parohiju „smatrao je“ svojom, a prostirala se, kako re~e akademik Petar Vlahovi}, „izme|u Jadovnika, Zlatara, Crnog Vrha i Lise“. U
torbi je nosio jevan|eqe, krst, tamjan
i jabuku. Narod ga je rado do~ekivao i
molio za molitvu.
„Kult popa Milosava `iveo je u
Sredwem Polimqu i nad`iveo wega i
wegovo vreme. U{ao je i u XXI vek.
Pop Milosav je je o~uvan u sveta~kom
oreolu ne samo u se}awu svojih srodnika, nego i bli`ih i daqih ro|aka,
svojih sugra|ana pa i wihovih potomaka“.
Branko Zejak
N
Iz dnevnika umetnika
OTAC SIDOR
a pisawe o ocu Sidoru podsta- leko od starog grada Nevickog, ali na
kao me dramati~an kovitlac u teritoriji Slova~ke.
Ono {to treba posebno ista}i jeste
kome se krajem 2004. godine na{la Ukrajina povodom smene visok stepen tolerancije, razumevawa
vlasti. Rascep koji je pretio i saradwe me|u pomenutim nacijama i
ovoj velikoj i lepoj zemqi nekako je ot- konfesijama. Lep primer tog stawa je
gospodin Tibor Popovi~. On je ma|arklowen, a dokle, vide}e se.
Prelistavaju}i svoje zapise iz ski Srbin, ili obrnuto. Ime Tibor mu
2002. godine, prilikom jedne od mojih je dala majka Ma|arica, a Popovi~ po
poseta Ukrajini, odlu~io sam da ne- ocu Srbinu. Odrastao je u Zakarpatju i
{to od toga, {to mi se u~inilo da je ose}a se Zakarpatskim Rusinom. Krvredno pa`we, obelodanim. Povod ovoj {ten je i u grkokatoli~koj i u pravoposeti bilo je u~e{}e na IX Sveslaven- slavnoj crkvi.
Deveti sveslavenski sabor odr`an
skom saboru- nau~nom skupu posve}enom aktuelnim slavenskim temama. Vi- je u U`gorodu, glavnom gradu Zakarpatske oblasti. Ovaj izuzetno
{e od ovog skupa i pokulep grad smestio se uz obale
{aja o`ivqavawa panslareke U` oivi~ene bogatim
venskih ideja moju su padrvoredima procvalih ke`wu privukli Zakarpatstenova i lipa koji se odski Rusini.
slikavaju u bezbroj preliva
Zakarpatski Rusini
na povr{ini mirne reke. U
`ive u samom sredi{tu
U`gorodu se me{aju staro i
Evrope, izme|u Poqske,
novo, ali jedno drugo ne
Slova~ke, Ma|arske, Ruiskqu~uje za razliku od
munije i Ukrajine. Nekad
mnogih evropskih gradova,
je ova teritorija nosila
a naro~ito kod nas.
naziv Karpatska RusiZanimqivo je da od nija.Ovaj polo`aj Zakarpatza li~nosti koje imaju
skih Rusina uticao je da
vlast u ovoj oblasti po~ev
wihova istorija bude veood gubernatora pa do opma burna, jer su se tu uvek
M. Dedi}: Otac Sidor
{tinskih funkcionera i
sukobqavali interesi i
direktora, najvi{e autouticaji velikih i mo}nih
- Nema~ke, Ma|arske, Rusije, Austrou- riteta i uticaja ima ~ovek koji nije u
garske..., a sada nekih drugih silnika. vlasti. To je pravoslavni sve{tenik Iako Zakarpatski Rusini imaju svoj je- otac Dimitri Sidor, neobi~no sposozik, kulturu, obi~aje, umetnost i, na- ban, nadaren, agilan i popularan. Da
ravno, teritoriju, nikad nisu imali nije bilo wega sumwam da bi se pomesvoju dr`avu, niti su na teritoriji ne- nuti sabor uop{te odr`ao. Otac Sike druge zemqe gde `ive imali neku ad- dor je i plodan kompozitor. On uglavministrativnu oblast. Zakarpatskih nom stvara patriotske pesme u jednom
Rusina danas ima najvi{e u Ukrajini, starinskom, gotovo pateti~nom manioko tri ~etvrtine, a `ive i u Poqskoj, ru, ali to narod prihvata. Me|utim,
Slova~koj, Rumuniji, Ma|arskoj i na on je dobar i interpretator. Slu{ao
sam ga kako izvodi svoju pesmu posve}eprostorima biv{e Jugoslavije.
U Zakarpatju `ivi oko 40 nacio- nu Djevi Mariji, neku vrstu religijnalnih grupa. Pored Ukrajinaca tu su skog {lagera. Mora se re}i da je to bijo{ Nemci, Ma|ari, Slovaci, Cigani, lo vrlo impresivno. Poznate su i weRusi, Jevreji...Konfesija je ne{to ma- gove horske i orkestrarske kompozije
we, ali dosta u odnosu na relativno me|u kojima se izdvaja „Molitva za
malu teritoriju Zakarpatja. Najvi{e Ukrajinu“. Od mnogih akcija koje poje pravoslavaca i grkokatolika, ima i kre}e i vodi posebno treba izdvojiti
reformista, rimokatolika, kalvini- gradwu velelepnog hrama posve}enog
sta, luterana, Jevreja... I jezika ima svetim ]irilu i Metodu. Ipak, otac
mnogo. Jedan od retkih je karpatsko- Sidor me je najvi{e zadivio svojim odrutenski. Na tom jeziku pi{e sve vi{e nosom prema svim qudima neovisno
mladih pisaca. Za ovu priliku izdva- koje su veroispovesti i nacije.
jam pesnika Vladimira Fedini{ineBilo bi tragi~no kad bi qudi poca. Nije na odmet re}i da je i Endi put oca Sidora, u previrawima koja su
Vorhol, poznati svetski umetnik pop- zahvatila wegovu zemqu, ostali usaarta, Zakarpatski Rusin. Ro|en je neda- mqeni.
Milutin Dedi}
51
In memoriam
[email protected]
SVETOSAVSKE MISLI
N
akon sedam decenija
skromnog i osobenog `ivota i vremena posve}enog radu i tragawu za novim saznawima, ugasio se
`ivot \or|ija Joksimovi}a, u~iteqa
brodarevske {kole. Svojim radom,
li~nim osobinama i pisanim dokumentima koje je ostavio, zavredio je po{tovawe i pam}ewe, jer tragovi wegovog postojawa ostaju da `ive, ostaju se}awa da je pripadao onim qudima koji
su za `ivota promi{qali o svom sudwem danu.
\or|ije je pripadao prosvetnoj
struci ceo radni vek.
Nakon zavr{etka U~iteqske {kole u Travniku 1954. godine, radio je
kao u~iteq, jednu {kolsku godinu, u selu Kori}anima kod ovog grada, a naredne {kolske godine, u {koli, u selu
Bli{kovu, op{tina Bijelo Poqe. Po~etkom aprila 1959. godine do{ao je
po u~iteqskoj potrebi u selo Mataruge, op{tina Prijepoqe i u tom mestu
ostao narednih 39 godina. U istoj {koli, u istom mestu, na istom poslu i zadatku - posve}enom obrazovno vaspitnom poslu i ciqevima. Od wegovog dolaska u ovo selo {kola nije prekidala
rad. U istoriji {kolstva brodarevskog kraja nije poznato da je neki drugi u~iteq toliko godina radio u {koli, u istom selu. Ovaj podatak nije jedina osobenost koja karakteri{e \or|ija. Naprotiv, vi{e je neobi~nih i
karakteristi~nih obele`ja vezanih za
ovog ~oveka.
Za 55 godina postojawa i rada {kole u Matarugama u woj se promenilo
34. u~iteqa. Za vreme \or|ijevog rada
u {koli se promenilo jo{ 16 u~iteqa.
Dolazili su i odlazili, a on je ostajao.
\or|ije je obrazovao i vaspitavao
nekoliko desetina generacija u~enika
uzrasta od I-IV razreda, odnosno, ukupno vi{e od 1.000 u~enika. Sa tim |acima je neposredno radio, ali je ve}i
broj |aka i roditeqa koji \or|ija poznaju posredno, iz {kole ili iz drugih
aktivnosti. On je izvr{avao planske i
programske obaveze bez kalkulacija i
nije radio samo zbog radnog sta`a, malo je koristio odlazak na bolovawe
ili razna „opravdana“ odsustva. Po
potrebi je radio po ceo dan, u dve smene, sa svim u~enicima u {koli, onako
kako su zahtevale aktuelne {kolske po-
trebe. I nakon penzionisawa radio je,
jednu {kolsku godinu, zbog potrebe, jer
nije prona|eno drugo kadrovsko re{ewe.
I pored velikog broja |aka u {koli nisu svi roditeqi dozvoqavali da
sva deca iz porodice poha|aju {kolu.
Sastavni deo u~iteqskog posla predstavqalo je tzv. privo|ewe |aka u {kolu. Ube|ivawe i razgovori sa roditeqima, zahtevi i molbe, najava kazni pa
i prijave organima vlasti. Predrasude
nekih porodica su bile nasle|ene i sadr`ane u tradiciji i uverewu da za decu postoje pre~e obaveze od poha|awa
{kole, a kod ku}e stalno treba da su
prisutna `enska deca. Zbog toga su, u
selu, ve}inu nepismenih ~inile populacije `ena, a i jedan broj mu{karaca.
Preduzimane su akcije opismewavawa
u ciklusima po nekoliko godina. U~iteqima se, u opisu posla, podrazumevalo da su obavezni da vr{e opismewavawe nepismenih stanovnika. Nepismeni
su, iznova, regrutovani u generacijama
u~enika koji su napustali {kolovawe.
Prvi put su, {kolu u Matarugama, poha|ali svi upisani u~enici u {kolskoj 1963/64 godini, nakon 15 godina
od po~etka rada.
\or|ije je, rade}i dugo u Matarugama, znatno uticao na postepene kulturne, dru{tvene i socijalne promene u
selu. Ulazio je u ku}e me{tana, upoznavao wihove obi~aje, navike, prisustvovao poselima, igrankama, svadbama, sahranama. Qudi su ga prizivali, po{tovali, tra`ili od wega savete i pomo}. Bio je po{tovan i uva`en u~iteq
u mestu. Znali su qudi da cene wegovu
obrazovnu ulogu, ali i uticaj u dru{tvenoj sredini. Dosta se dru`io sa
omladinom, vodio razgovore sa me{tanima, upoznavao pro{lost porodica i
sredine. Pri~ao je da su devojke, povremeno na poselima, pevale pesme posve}ene u~itequ. Navodimo jedan primer
odnosa stanovnika Mataruga prema
svom u~itequ iz vremena koje nije bilo
pogodno da se podr`i, po bilo kom
osnovu, kandidat koji ne pripada
„svojoj naciji“ za neku izbornu du`nost. Krajem 90-tih godina pro{log
veka u izra`enoj euforiji nacionalne
i verske podele, podr{ka na izborima
kandidatu druge nacije dovodila se u
ravan „nacionalne izdaje“. Stanovnici Mataruga su skoro jednoglasno, na
\OR\IJE JOKSIMOVI]
zboru gra|ana, predlo`ili u~iteqa
\or|ija kao kandidata za odbornika
SO Prijepoqe. I nakon ovog su ga u
postupku tajnog glasawa izabrali.
Slede}a dva detaqa odnose se na zajedni~ke nastupe u~iteqa, |aka i me{tana
u tzv. „vanrednim prilikama“. Dana
15.02.1960. godine, oko 9 sati, a prema
savetu i predlogu u~iteqa, roditeqi i
u~enici su zajedno, iz {kolskog dvori{ta, posmatrali pomra~ewe Sunca,
dr`e}i ispred o~iju boce napuwene vodom. U drugoj situaciji, za vreme jedne
vojne ve`be, u selu je , neplanirano, na
jednoj zaravni, sleteo vojni helikopter sa grupom visokih oficira. U~iteq, |aci i stanovnici mesta su kao po
komandi brzo po{li prema helikopteru i stigao je veliki broj stanovnika,
pa je ovaj skup izgledao kao pravi narodni va{ar.
U~iteq \or|ije je odoleo izazovu
da pre|e na rad u neku gradsku {kolu,
{to je mogao da relizuje, jer mu je to i
nu|eno. On je bio uveren da je najpotrebniji qudima i {koli u Matarugama. Ogromna ve}ina u~iteqa pri dolasku u selo po~ne da razmi{qa kako
{to pre da ode iz wega, a u skorije vreme mladi u~iteqi (profesori razredne nastave) `ive u uverewu da u seoskoj
{koli ne treba ni da po~iwu raditi.
\or|ije je suprotno mislio i postupao. U udaqenom selu koje je ekonomski
i kulturno na ni`em nivou razvoja,
stalni u~iteqski rad je ve}a potreba i
ne{to iznad struke i to je nezaobilazni faktor dru{tvenog i kulturnog
preobra`aja sredine. Bio je i ostao veliki zaqubqenik seoskog, patrijar-
Download

savindan 15