2. Predavanje iz PEU
1
Gde smo stali na zadnjem času
•
•
•
2
Kreirali smo novi WorkSpace.
Snimili smo ga pod novim
imenom:
“Factory Demo.DsnWrk”.
Smestili smo ga u
direktorijum:
D:\PEU\Factory Demo.
3.4.3 Projekat u Altium DesignerDesigner-u
3
•
Projekat je osnovni alat za
povezivanje projektnih
dokumenata svojstvenih
datom tipu projekta.
•
U Altium
Designer-u
postoji 6 vrsta
projekata.
•
Ili, projekat je kontejner u
koji se logički smeštaju
dokumenti svojstveni
datom tipu projekta.
3.4.3.a Šta je PCB projekat
PCB projekat
organizuje
neophodne fajlove
za projektovanje
konkretne štampane ploče u jednu
celinu.
• Tipično jedan PCB
projekat sadrži jednu
ili više šema ali
samo jednu
štampanu ploču.
•
4
3.4.3.b Šta je FPGA projekat?
FPGA projekat obuhvata sve
neophodne fajlove i
podešavanja za generisa-nje
konfiguracionog bit fajla kojim
se direktno programira FPGA
kolo.
• Obično se FPGA projekat
sastoji iz šeme, Verilog HDL ili
VHDL opisa i jednog ili više
“constraint” fajlova na bazi
kojih softver formira
konfiguracioni bit fajl koji se
koristi za fizičko
programiranje FPGA
komponente.
•
5
3.4.3.c Šta je Core (jezgro)
projekat?
Core projekat je veoma
sličan FPGA projektu.
• Međutim, umesto izlaznog konfiguracionog bit
fajla, njegov izlaz se
sastoji od sintetizova-nog
modula koji se može
ponovo koristiti u FPGA
projektima kao
samostalan modul.
•
•
6
Ova vrsta projekta se koristi onda kada se želi napraviti neki FPGA
jezgro (core) kako bi ga podelili sa drugim dizajnerima.
3.4.3.d Šta je projekat integrisane
biblioteke (integrated library project)?
7
•
Integrisana biblioteka je
skup informacija o
pojedinim komponentama. Za svaku
komponentu se navodi
šematski simbol,
footprint, 3D, simulacioni
i signal integrity model.
•
Upotreba proverenih integrisanih biblioteka omogućava brže
i pouzdanije projektovanje jer se svi potrebni modeli nalaze
na jednom mestu.
3.4.3.e Šta su Embedded projekti?
Embedded projekti su kontejneri
za programske kodove koji će se
izvršavati na jednom od podržanih
procesorskih platforma.
• Sastoji se od:
•
• C izvornih kodova i header fajlova,
• rutina napisanih u asembleru,
• niza podešavanja koje omogućuju
kompajleru generisanje izvršnog
mašinskog koda za datu procesorsku
platformu.
8
3.4.3.f Šta je Script projekat?
•
9
Script projekat je skup script-ova
koji služe za automatiza-ciju
jednostavnih zadataka u Altium
Designer-u.
3.4.3.g Odnos između WorkspaceWorkspace-a
i projekata
•
•
•
10
Projekti koji logički pripadaju nekom
Workspace-u ne moraju i fizički da se nalaze
u onom folderu gde se nalazi i Workspace.
Međutim, kako bi se olakšalo kopiranje i
arhiviranje, direktorijum projekta treba
kreirati u folderu onog Workspace-a kome će
projekat logički pripadati.
Jedan projekat može logički da pripada
jednom ili više Workspace-u. Tipičan primer
takvih projekata su biblioteke za komponente.
3.4.3.h Kreiranje novog PCB projekta za
Factory Demo WorkSpace
11
3.4.3.hh Rezul
3.4.3.
Rezultat
tat kreiranja novog
projekta
12
3.4.3.i Snimanje PCB projekta pod
novim imenom
•
•
•
•
•
•
13
Pre snimanja pod novim imenom potrebno je odrediti
direktorijum gde će se snimiti.
Zbog portabilnosti projekta, svaki projekat je potrebno
snimiti u zasebnom folderu.
Najčešće se folder za projekat kreira u folderu WorkSpace-a
kome projekat pripada.
U našem zadatku mesto snimanja Workspace-a je bio:
D:\PEU\Factory Demo.
U našem slučaju ime direktorijuma i samog projekta će se
poklapati sa imenom direktorijuma od WorkSpace-a.
3.4.3.i Snimanje PCB projekta pod
novim imenom
•
•
14
Desni klik na default ime projekta.
Bira se stavka Save Project As.
3.4.3.i Rezultat snimanja PCB
projekta pod novim imenom
15
3.4.4 Dodavanje nove šeme PCB
projektu
•
Nepisano pravilo je da se:
• projektni dokumenti (npr. SchDoc, PcbDoc) snimaju u
poddirektorijum DataSheets koren direktorijuma datog
projekta (PCB ili Integrated Library).
• izvorni kodovi (Verilog,VHDL, C...) snimaju u
poddirektorijumu Code koren direktorijuma datog
projekta (FPGA, Core, Embedded ili Script).
•
16
U ovom slučaju koren direktorijum projekta treba da
izgleda na sledeći način nakon kreiranja DataSheets
direktorijuma:
3.4.4.a Dodavanje nove šeme PCB
projektu
•
17
Desni klik na ime projekta >> Add New to
Project >> Schematic.
3.4.4.b Rezultat dodavanja nove
šeme
Projektne dokumente Altium automatski smešta
u folder Source Documents.
• Folder Source Documents se automatksi kreira
prilikom dodavanja prvog projektnog dokumenta
izabranom projektu.
• Source Documents nije direktorijum na hardisku
u koji se snimaju projektni dokumenti. On je
samo logički kontejner koji pamti mesta
projektnih dokumentata na harddisku i njihove
hijerarhije unutar projekta.
•
18
3.4.4.c Snimanje šeme pod novim
imenom
•
•
19
Desni klik na ime šeme
“Sheet1.SchDoc” >>
Save As
Snimiti ga u direktorijum
DataSheets pod imenom
FactoryDemo.SchDoc
3.4.4.d Rezultat snimanja šeme pod
novim imenom
20
3.4.5 Biblioteke
•
•
•
21
Za sastavljanje električnog kola potrebne su
komponente.
Zbog toga, pre crtanja šeme neophodno je
dodati tzv. biblioteke projektu. U bibliotekama
se pamte neophodni podaci o komponentama
(šematska simbol, PCB footprint, simulacioni
model itd.).
Kada je neka biblioteka dodata projektu, svaka
komponenta koja se nalazi u njoj se može
slobodno koristiti.
3.4.5.a Vrste biblioteka
•
Postoje tri vrste biblioteka za PCB projekte:
• biblioteke za šeme (Schematic Library). Pamte
šematske simbole električnih komponenti.
• footprint biblioteke (PCB Library). Biblioteke sa
otiscima komponenti na štampanim pločama.
• integrisane biblioteke (Integrated Libraries).
Najkorisnije biblioteke jer u njima su za svaki
šematski simbol unapred definisani odgovarajući
footprint-ovi. Neke integrisane biblioteke pored
šematskog simbola i mogućih footprintova sadrže i
3D, simulacione i/ili signal integrity modele za svaki
šematski simbol.
22
3.4.5.b Gde se nalaze biblioteke
•
Sa instalacijom Altium Designer-a dolazi veliki
broj integrisanih biblioteka koje se nalaze u
sledećem direktorijumu:
• C:\Program Files\Altium Designer Winter 09\Library
•
U našem zadatku koristićemo 3 integrisane
biblioteke:
• Maxim Communication Transceiver.IntLib
• Miscellaneous Connectors.IntLib
• PEU.IntLib
•
23
Pre korišćenja integrisanih biblioteka moramo
ih dodati projektu ili ih moramo instalirati.
3.4.5.c Instaliranje biblioteka
•
•
•
24
Instalirane biblioteke su dostupne svim
projektima.
Biblioteke koje predstavljaju zajednički
imenitelj za veliki broj projekate treba
instalirati.
Po default-u dve biblioteke su automatski
instalirani (pored integrisanih biblioteka za
FPGA projekte) pri instalaciji softvera:
• Miscellaneous Devices
• Miscellaneous Connectors
3.4.5.c Instaliranje biblioteka
Prozor sa
listom
instaliranih
biblioteka se
može otvoriti
iz panela
Libraries
pomoću
tastera
Libraries.
•
•
•
25
Redosled instaliranih biblioteka u listi ima svoju težinu.
Kada od Altiuma zatražimo neku komponentu, on će uvek
krenuti sa vrha liste kako bi našao traženu komponentu.
Sa Tasterima Move Up i Move Down se može menjati
redosled biblioteka u listi.
3.4.5.d Dodavanje biblioteka
projektu
•
•
26
Biblioteke koje su dodate nekom
projektu su dostupne samo tom
projektu unutar datog WorkSpace-a.
Biblioteke kojima se pristupa u malom broju
projekata se dodavaju onim projektima kojima
su potrebne. Na ovaj način se sprečava
prenatrpanost liste instaliranih biblioteka.
3.4.5.d Dodavanje biblioteka
projektu
•
27
Kao i kod instaliranih biblioteka redosled
dodatih biblioteka je važan.
3.4.5.e Redosled kojim Altium pretražuje
biblioteke kako bih našao traženu komponentu
•
Kada se traži neka komponenta, Altium prvo
pretražuje:
• dodate biblioteke projektu
• instalirane biblioteke
• zadate direktorijume.
28
3.4.5.f Dodavanje biblioteka našem
projektu
•
•
Na slajdu 3.4.5.b je već bilo dato da u ovom
zadatku ćemo koristiti 3 integrisane
biblioteke.
Dve su fabričke:
• Maxim Communication Transceiver.IntLib
• Miscellaneous Connectors.IntLib
•
Jedna dodatna biblioteka je posebno pravljena
za potrebe ovog predmeta:
• PEU.IntLib
29
3.4.5.f Dodavanje biblioteka našem
projektu
Integrisana biblioteka Miscellaneous
Connectors.IntLib je po default-u instalirana.
• U našem zadatku podešavanja na kartici
Installed ne treba menjati. Donja slika prikazuje
kako treba da izgleda kartica Installed.
•
30
3.4.5.f Dodavanje biblioteka našem
projektu
Druge dve biblioteke (PEU.IntLib, Maxim
Communication Transceiver.IntLib) je potrebno
dodati pritiskom na taster.
• Direktorijumi u kojima ih možete naći su
prikazani ovde.
• Obratiti pažnju na redosled biblioteka u listi.
•
31
3.4.5.g Rezultat dodavanja dve
biblioteke našem projektu
Dodavanjem biblioteke nekom projektu
pojavljuje se kontejner Libraries u hijerarhijskoj
strukturi projekta.
• U kontejner Libraries se smeštaju dodate
biblioteke.
•
32
3.4.6 Postavljanje potrebnih komponenti za
šemu Factory Demo
33
3.4.6.a Lista potrebnih
3.4.6.a
komponenata
•
Crtanje šeme se počinje postavljanjem “šematskih
simbola” (ispravnije je koristiti termin komponenta).
Lista upotrebljenih komponenti je prikazana na
sledećem slajdu u obliku BOM (Bill Of Materials) liste.
BOM lista se obično generiše tek kada je šema
završena. Iako od šeme nema ni slova “š”, uputstvo za
generisanje BOM liste je dato već ovde jer je spisak
potrebnih komponenti za naš projekat i njihova
lokacija prikazan preko BOM liste.
•
BOM lista se generiše pomoću:
•
•
34
3.4.6.aa BOM lista
3.4.6.
BOM lista se najčešće koristi za generisanje liste potrebnih
komponenti za nabavku na osnovu nacrtane šeme.
• Sadržaj BOM liste se može proizvoljno sastaviti od parametara koji
su prikazani u sledećoj listi.
• Dobijena lista se može snimiti u raznim formatima, npr: pdf, txt, xls.
•
35
3.4.6.a BOM lista
Nazivi komponenti koje treba postaviti (u našem
projektu) na šemu su prikazani u prvoj koloni.
• Nazivi biblioteka u kojima se nalaze date
komponente su prikazane u drugoj koloni.
•
36
3.4.6.b Postavljanje komponenata na
šemu
•
37
Prvo odabrati biblioteku iz koje želimo
postaviti komponente sa liste aktivnih
(raspoloživih) biblioteka.
3.4.6.b Postavljanje komponente na
šemu
•
Komponente se mogu
postaviti na više načina na
šemu:
• drag and drop metodom:
• pritisnuti levi taster miša nad
imenom željene komponente.
• povući komponentu na željeno
mesto na šemi uz pritisnut taster
miša.
• kada je komponenta iznad
željenog mesta otpustiti taster
miša.
• komponenta je postavljena.
38
3.4.6.b Postavljanje komponente na
šemu
•
Drugi način postavljanja
komponente:
• selektovati komponentu koju
želite postaviti,
• pritisnuti taster Place,
• pozicionirati komponentu na
željeno mesto na šemi,
• pritisnuti levi taster miša,
• komponenta je postavljena.
39
3.4.6.c Odustajanje od postavljanja
komponente na šemu
•
•
•
40
Kada smo u procesu postavljanja komponenti
na šemu tada pritiskom na desni taster miša
moguće je odustati od daljnjeg postavljanja.
Alternativa za odustajanje je taster Esc.
U Altium Designer-u je moguće odustati od
postavljanja svih vrsta objekata (npr. žica,
magistrala, portova napajanja...) klikom na
desni taster miša ili pomoću Esc tastera.
3.4.6.d Rasteri (Grids)
Rasteri u Schematic Editoru predstavljaju vizuelno pomoćno
sredstvo za orijentaciju i kretanje kroz šeme.
• Schematic editor raspolaže sa 3 rastera čije vrednosti korisnik
može da podešava.
• Prozor u kojem se podešavaju vrednosti Grid-ova se otvara klikom
na Desig >> Document Options i prikazan je na donjoj slici.
•
•
Sledeći rasteri
postoje u
Schematic
Editoru:
• Snap Grid
• Visible Grid
• Electrical Grid
41
3.4.6.e Raster za pomeranje
(Snap Grid)
Određuje veličinu osnovnog koraka pri pomeranju
objekata po šemi.
• Najmanja vrednost za snap grid i ostala dva grid-a je
jedan.
• Ovako mala vrednost snap grid-a se koristi skoro
samo pri pozicioniranju tekstova (Designator-a i
Comment-a) kako bi dobili preglednu šemu.
•
42
G – Na svaki pritisak ovog tastera prelazi se
redom na sledeću vrednost snap grid
grid-a sa liste
vrednosti 1, 5 i 10.
43
3.4.6.e Raster za pomeranje
(Snap Grid)
Svi šematski simboli se projektuju tako da se
njihove nožice završavaju na rasteru od 10. To
olakšava njihovo povezivanje.
• Zato, za postavljanje komponenata i drugih
električnih objekata i za njihovo ožičavanje se
koristi samo snap grip veličine 5 ili 10.
• U toku crtanja šeme često je potrebno menjati
veličinu snap grid-a i zato su ove tri vrednosti 1,
5 i 10 dobili poseban shortcut u vidu tastera G.
• Na svaki pritisak tastera G se prelazi redom na
sledeću vrednost snap grid-a sa liste unapred
definisanih vrednosti: 1, 5 i 10.
•
3.4.6.e Raster za pomeranje
(Snap Grid)
•
44
U svakom trenutku Altium Designer prikazuje
trenutnu vrednost Snap Grid-a na svojoj
status liniji.
3.4.6.f Vidljiv raster
(Visible Grid)
•
•
•
•
45
Visible Grid omogućuje vizuelnu referencu
tokom kretanja na šemi.
Njegova vrednost je po default-u 10. Nije
preporučljivo menjati ovu vrednost.
Tokom crtanja šeme visible grid se drži
uključenim i obično se isključuje tek nakon
zavšetka šeme odnosno prilikom njenog
štampanja.
Snap i visible grid se uključuje
i isključuje u prozoru
Document Options
3.4.6.g Električni raster
(Electrical Grid)
Električni raster definiše oblast privlačenja oko
svakog električnog objekta kako bi olakšao
crtanje šeme. Ove oblasti se međusobno
privlače. Zbog toga nije potrebno tačno
pozicionirati dva električna objekta kako bih
spojili jedan sa drugim već ih je dovoljno približiti
toliko da im se dodiruju oblasti privlačenja i oni
će se automaski spojiti.
• Vrednost električnog rastera
se definiše u polju grid range.
• Nije preporučljivo menjati ovu vrednost.
•
46
3.4.6.h Premeštanje već postavljene
komponente na šemi
•
Premeštanje već postavljene komponente na šemi je moguće na
dva načina:
• Drag and drop metodom:
•
•
•
•
Levim tasterom miša uhvatimo željenu komponentu
Uz pritisnuti levi taster miša povučemo komponentu na novu poziciju
Otpustimo taster miša
Premeštanje je završeno.
• Preko tastature:
• Prvo selektovati željenu komponentu kratkim pritiskom na levi taster miša iznad
željene komponente.
• Kombinacijom tastera CTRL+gore, dole, levo ili desno promeriti komponentu na
njenu novu poziciju.
• Veličinu jednog koraka određuje snap grid.
• Kombinacijom tastera CTRL+SHIFT+gore, dole, levo ili desno se selektovana
komponenta pomera u 10 puta većim koracima od podešene vrednosti u snap
grid-u.
•
47
Ove dve metode premeštanja rade nad svim postavljenim
objektima u Schematic Editor-u i ne samo nad komponentama.
ŞPACE – Rotira objekat koji se drži za 90
stepeni u suprotnom smeru od kretanja
kazaljke na satu.
3.4.6.ii Rotiranje
3.4.6.
•
•
•
•
•
•
48
Ukoliko orijentacija komponente nije dobra, potrebno
ju je rotirati.
Komponentu možemo rotirati samo onda ako je
držimo.
Ukoliko smo u fazi postavljanja komponente onda već
držimo komponentu i možemo je rotirati.
Ako je komponenta već postavljena onda je možemo
uhvatiti tako što kliknemo levim tasterom miša na
komponentu i držimo taster pritisnut.
Kada već držimo komponentu tada pritiskom na taster
SPACE komponenta se okreće za 90 stepeni u
suprotnom smeru kretanja kazaljke na satu.
Ova funkcija radi nad svim električnim (žica, port itd.)
ili grafičkim (linija, krug, pravougaonik itd.) objektima
koje je moguće postaviti na šemu.
X – Preslikava objekat koji se drži po X osi.
Y – Preslikava objekat koji se drži po Y osi.
49
3.4.6.j Preslikavanje po X i Y osi.
•
•
•
Kada smo uhvatili neku komponentu ili bilo
koji drugi električni ili grafički objekat tada ga
možemo preslikati po X osi ili Y osi.
Kada držimo neki objekat, pritiskom na X
taster objekat prislikavamo po X osi.
Kada držimo neki objekat, pritiskom na Y
taster objekat prislikavamo po Y osi.
TAB – Otvata Properties prozor onog objekta
koji se trenutno drži.
50
3.4.7 Dodavanje vrednosti ili tipa
komponentama
•
Parametre komponenata (ili bilo kog objekta) je
moguće menjati u toku postavljanja (ili ako objekat
držimo) pritiskom na TAB koji otvara Properties
prozor.
3.4.7.a Definisanje vrednosti ili tipa
komponentama
•
•
Pre ožičavanja šeme definisaćemo vrednost ili
tip komponentama (ovaj redosled nije
obavezan).
Za komponentu se defininiše:
• vrednost u slučaju:
• otpornika
• kondenzatora
• kalema.
• tip u slučaju ostalih komponenata (integrisana kola,
diode, tranzistori...).
51
3.4.7.a Definis
Definisanje
anje vrednosti ili tipa
komponentama
•
52
Vrednosti ili tipovi komponenata se upisuju u
Comment polje Component Properties
prozora.
3.4.7.b SI prefiksi
3.4.7
(prefiksi međunarodnih
međunarodnih sistema mernih jedinica)
53
3.4.7.c Pravila za pisanje vrednosti
•
Merna jedinica za:
• Otpornost je Ohm (skraćeno Ω).
• Kapacitivnost je Farad (skraćeno F).
• Induktivnost je Henri (skraćeno H).
•
Merna jedinica pri zadavanju vrednosti neke
komponente se ne piše zbog štednje mesta na
šemi. Primeri:
•
•
•
•
54
Umesto 10nF piše se 10n,
Umesto 100uH piše se 100u.
Umesto 27kΩ piše se 27k.
Na osnovu šematskog simbola kojem pripada
odgovarajuća vrednost se zaključuje koja merna
jedinica pripada datoj numeričkoj vrednosti.
3.4.7.c Pravila za pisanje vrednosti
•
•
U širokom krugu inženjera je prihvaćeno da umesto
decimalnog zareza (na engleskom decimalne tačke) se
piše odgovarajuća oznaka za red veličine dotične
vrednosti.
Postoje dva razloga za ovaj postupak:
• Štednja prostora (jedan karakter manje).
• Pouzdanije očitavanje vrednosti. Ako se npr. šema
projektovana na papiru formata A3 štampa na papir veličine
A4 (inače česta praksa), teško je videti decimalnu tačku. Ali
upotrebom reda veličine umesto decimalne tačke se
smajuje verovatnoća pogrešnog očitavanja vrednosti.
•
55
Primeri: Umesto
• 6.8kΩ piše se 6k8.
• 4.7MΩ piše se 4M7.
3.4.7.c Pravila za pisanje vrednosti
•
•
Ako je vrednost nekog otpornika takva da ne
sadrži SI prefiksa tada se na kraj brojčane
vrednosti dodaje karakter R.
Na ovaj način se naglašava to da se radi o
vrednosti bez SI prefiksa a ne o grešci kao da
je SI prefiks zaboravljen. Primer: Umesto
• 180Ω piše se 180R
•
Ako vrednost bez SI prefiksa sadrži decimalnu tačku tada se ona zamenjuje sa R. Primeri:
Umesto
• 6.8Ω piše se 6R8
56
3.4.7.d Pravila za pisanje vrednosti
sa 3 karaktera
•
•
Kada su komponente gusto postavljene jedna pored druge i
postoji mali prostor za postavljanje vrednosti tada se
primenjuje pravilo za pisanje vrednosti sa 3 karaktera.
Pravilo 3 karaktera:
• Neka je induktivnost nekog kalema 220nH, tada bi se u polje Comment
unosila vrednost 220n, što zauzima 4 karaktera.
• Tada se red veličine SI prefiksa povećava sa 3 i dobije se vrednost
0.22u.
• 0.22u se zapisuje sa 5 karaktera. Međutim, zanemarivanjem 0 ispred
decimalne tačke i zamenom decimalne tačka sa SI prefiksom dobije se
rezultat u22 što zauzima 3 karaktera.
•
Primeri: Umesto
•
•
•
•
57
120k piše se M12.
820R piše se k82.
330p piše se n33.
470n piše se u47.
3.4.8 Šematske oznake
(Designators)
58
•
Pored polja Comment postoji još jedno važno
polje čija je vrednost vidljiva na šemi. To je
polje Designator.
•
Svaka komponenta treba da ima jedinstvenu
šematsku oznaku.
3.4.8.a Formiranje šematskih
oznaka (Designators)
•
Šematske oznake se sastoje iz dva dela:
• alfabetske oznake za vrstu komponente
• jedinstvenog broja za datu vrstu komponente na
šemi.
•
Primer:
Šematske
oznake
Brojevi se dodavaju
alfabetskom delu
šematske oznake kako
bi svaka komponenta
imala jedinstvenu
šematsku oznaku.
59
Komentari
3.4.8.b Imena šematskih oznaka za
različite vrste komponenata
•
60
Ne postoji jedinstveni dogovor za imenovanje
šematskih oznaka u stručnoj javnosti. Međutim,
nazivi šematskih oznaka koji su prihvaćeni u najširem
krugu inženjera su:
•
•
•
•
•
•
•
•
•
•
BT
- baterija
C
- za sve vrste kondenzatora
LED
- svetleće diode
D
- za diode, Šotki diode, Zener diode
D
- tiristore
DS
- lampe i sve vrste displeja
F
- osigurače
FB
- feritni prstenovi
J
- konektori
JP - džamperi
3.4.8.b Imena šematskih oznaka za
različite vrste komponenata
•
•
•
•
•
•
•
•
•
•
61
K
L
Q
R
RT
S
T
TP
U
Y
- releji
- kalemovi
- sve vrste tranzistora
- otpornici
- termistori
- prekidači
- transformatori
- tačke za testiranje
- integrisana kola
- kristali i oscilatori
3.4.9 Rezultat postavljanja
komponenti
62
3.4.10 Povezivanje komponenti
•
•
•
Sledeći korak nakon postavljanja potrebnih
komponenata je njihovo ožičavanje.
Komponente se međusobno povezuju preko svojih
nožica. Nožice u Altium-u se nazivaju pin-ovima.
Svaka komponenta se sastoji od dve vrste elemenata:
• grafičkih
• električnih.
•
•
63
Grafičkim elementima (linija, krug, pravougaonik...) se
crta simbol komponente.
Postoji samo jedna vrsta električnog objekta, a to je
pin. Jedine tačke na komponentama sa kojima je
moguće povezati provodnike su pinovi.
ALT + F5 – Sakrivanje svih panela i naslovne
linije programa
64
3.4.10 Povezivanje komponenti
•
•
•
•
Prikazani šematski simbol poseduje 4
pina.
Mesta na koja pokazuju strelice su tačke
u kojima je moguće ostvariti električni
kontakt sa datom komponentom.
Pinovi su uvek crne boje.
Postoje dve vrste povezivanja komponenti:
• fizičko
• logičko
•
Pre povezivanja komponenata korisno je
povećati aktivnu površinu za crtanje.
Pritiskom Alt+F5 se sakrivaju paneli i naslovna
linija programa!
3.4.10.a Fizičko povezivanje
komponenata
•
•
65
Fizičko povezivanje je kada se dve tačke na
električnoj šemi povezuju sa provodnikom
(wire-om).
Primer: veze koje su prikazane na donjoj šemi
su fizičke veze. Izuzetak od ovog čine samo
dva power porta.
P + W – Postavljanje wire
wire-a
3.4.10.a Fizičko povezivanje
komponenata
66
•
Fizičke veze, odnosno provodnici (wires) se
formiraju pomoću sledećeg alata na wiring
toolbar-u.
•
Ako wiring toolbar nije vidljiv
može se uključiti na sledeći
način:
3.4.10.b
3.4.10.
b Postavljanje provodnika
67
3.4.10.b
3.4.10.
b Postavljanje provodnika
68
3.4.10.b
3.4.10.
b Postavljanje provodnika
69
3.4.10.b
3.4.10.
b Postavljanje provodnika
70
3.4.10.b
3.4.10.
b Postavljanje provodnika
71
3.4.10.b
3.4.10.
b Postavljanje provodnika
72
73
klik na desni taster
tastera miša u toku postavljanja
provodnika – završava se postavljanje datog
provodnika
3.4.10.b
3.4.10.
b Postavljanje provodnika
74
klik na desni taster miša u režimu postavljanja
provdnika – izlazi se iz režima postavljanja
provodnika
3.4.10.b
3.4.10.
b Postavljanje provodnika
BACKSPACE – briše provodnik segment po
segment
75
3.4.10.c Brisanje zadnje postavljenog
segmenta provodnika u toku postavljanja
•
•
Ako smo počeli da postavljamo provodnik na
šemu ali još nismo izašli iz režima postavljanja
tada pritiskom na taster BACKSPACE
možemo da brišemo dotični provodnik
segment po segment.
Ovu mogućnost možemo koristiti samo onda
ako smo u režimu postavljanja provodnika.
76
SPACE – menja pravac postavljanja provodnika
za 90 stepeni.
3.4.10.d Promena pravca
provodnika prilikom postavljanja
3.4.10.d Promena pravca
provodnika prilikom postavljanja
77
3.4.10.d Promena pravca
provodnika prilikom postavljanja
78
SHIFT+SPACE – menja način postavljanja
provodnika kada je Schematic Editor u režimu
postavljanja provodnika.
79
3.4.10.e Načinini postavljanja
provodnika
•
Postoje 4 načina:
• Promena pravca prodnika se vrši u koracima od 90
stepeni.
• Promena pravca se vrši u koracima od 45 stepeni.
• Dve tačke se pravolinijski povezuju provodnikom (pod
proizvoljnim uglom).
• Schematic Editor automatski povezuje date tačke
krećući se po gridu.
•
Promena načina postavljanja provodnika se vrši
pomoću SHIFT+SPACE kada je Schematic Editor
u režimu postavljanja provodnika.
3.4.10.e.1 Promena pravca u
koracima od 90 stepeni
80
3.4.10.e.1 Promena pravca u
koracima od 90 stepeni
81
3.4.10.e.2 Promena pravca u
koracima od 45 stepeni
82
3.4.10.e.2 Promena pravca u
koracima od 45 stepeni
83
3.4.10.e.3 Pravolinijsko povezivanje
84
3.4.10.e.3 Pravolinijsko povezivanje
85
3.4.10.e.4 Automatsko povezivanje
datih tačaka po gridu
86
3.4.10.e.4 Automatsko povezivanje
datih tačaka po gridu
87
3.4.10.f Postavljanje paralelnih
provodnika
88
3.4.10.f Postavljanje paralelnih
provodnika
89
3.4.10.f Postavljanje paralelnih
provodnika
90
3.4.10.f Postavljanje paralelnih
provodnika
91
3.4.10.f Postavljanje paralelnih
provodnika
92
3.4.10.f Postavljanje paralelnih
provodnika
93
94
jedan klik levim tasterom miša na bilo koji
objekat na šemi – vrši selekciju datog objekta.
DEL – briše selektovani objekat.
3.4.10.f Postavljanje paralelnih
provodnika
3.4.10.f Postavljanje paralelnih
provodnika
95
3.4.10.g Istovremena promena
dužine više provodnika
96
3.4.10.g Istovremena promena
dužine više provodnika
97
3.4.10.g Istovremena promena
dužine više provodnika
98
3.4.10.g Istovremena promena
dužine više provodnika
99
3.4.10.g Istovremena promena
dužine više provodnika
100
3.4.10.g Istovremena promena
dužine više provodnika
101
3.4.10.g Istovremena promena
dužine više provodnika
102
3.4.10.h Logičko povezivanje
komponenata
Kod logičkog povezivanja tačke se povezuju bez
vidljive fizičke veze (bez wire-a) na šemi.
• Kod logičkog povezivanja pojedinačne tačke na
šemi se povezuju pomoću tzv. identifikatora
veza.
• Među identifikatore veze spadaju:
•
103
•
•
•
•
•
oznake veze (net label)
portovi napajanja (power ports)
portovi (ports)
pristupi stranicama (sheets entries)
skriveni pinovi (hidden pins).
3.4.10.i Logičko povezivanje preko
oznake veze
104
•
Oznake veze služe za stvaranje veza na šemi bez
upotrebe žice. Odnosno, dve ili više tačaka na šemi je
moguće povezati pomoću istoimenih oznaka veze (net
label-a) bez bilo kakve vidljive fizičke veze.
•
Primer za oznake
veze: 6. nožica
Netburner modula je
povezan sa 2. nožicom
konektora J2 pomoću
oznake veze sa
imenom GPIO6.
3.4.10.i Logičko povezivanje preko
oznake veze
105
•
Oznake veze se postavljaju na šemu klikom
na:
•
Nakon klika kurzor drži
oznaku veze i pritiskom
na taster TAB otvara se
Net Label prozor u
kojem se zadaje ime
identifikatora veze u
polju:
3.4.10.i Logičko povezivanje preko
oznake veze
•
•
•
•
•
106
Nakon upisa imena veze pritiskom na taster OK vraća se na
šemu pri čemu kursor i dalje drži oznaku veze.
Tada se pozicionira veza i klikom na levi taster miša se postavlja
oznaka veze.
Nakon postavljene oznake veze kurzor će držati novu oznaku
veze sa inkrementiranim imenom ako se njeno ime završavao sa
brojem. Odnosno ako je postavljena oznaka veze sa imenom
npr. GPIO6 nakon njenog postavljanja kursor će držati oznaku
veze sa imenom GPIO7.
Ako je već neka oznaka veze postavljena na šemu a potrebno je
promeniti njeno ime tada se prozor Net Label otvara
dvostrukim klikom na površinu date oznake veze.
Podsetnik: Kao i svaki drugi električni i grafički objekat i oznaka
veze se može rotirati pomoću tastera SPACE kada se dati
objekat drži.
3.4.10.j Logičko povezivanje preko
portova napajanja
•
•
•
•
107
Portovi napajanja su jedna vrsta oznake veze
sa posebnom funkcijom.
Njihova upotreba je predviđena samo za veze
napajanja.
Portovi napajanja pored imena poseduju i
grafički simbol.
Desna slika pokazuje
sve grafičke simbole
koje može da poprima
jedan port napajanja.
3.4.10.k Oblast važenja
identifikatora veze
•
Prema osnovnom podešavanja oblast važenja
za:
• identifikatore veze je stranica na koju je
postavljena.
• port napajanja je ceo projekat. Portovi napajanja su
globalnog karaktera.
•
108
Ova tema će kasnije biti detaljnije obrađena
kada stignemo do višestraničnog
projektovanja (Multy Sheet Design).
3.4.10.l Ovako treba da izgleda šema
nakon povezivanja
109
3.4.10.m Pomeranje ožičane
komponente bez prekidanja veze
•
•
•
Ako ožičanu komponentu uhvatimo sa levim
tasterom miša i pomerimo tada provodnici
koji su bili povezani sa datom komponentom
neće pratiti pomeranje date komponente.
Verovatno, najveću uštedu vremena prilikom
ožičavanja šeme daje funkcija CTRL + povuci.
Veze prilikom premeštanja električno
povezanih komponenti sa pritisnutim CTRLom se ne prekidaju već se produžavaju prateći
položaj komponenti.
• Ova funkcija radi za sve wiring toolbar objekte.
110
Download

PEU - Altium