Univerzitet u Novom Sadu
Prirodno‐matematički fakultet
Departman za hemiju, biohemiju i zaštitu životne sredine
Ud ž j za unapređenje
Udruženje
đ j zaštite
štit životne
ži t sredine
di „Novi Sad“
N i S d“
Površinske vode – recipijent otpadnih voda i resurs vode za piće (kombinovani pristup zaštite voda)
dr Dejan Krčmar
Novi Sad 2‐5. septembar, 2014.
9 Upravljanje kvalitetom voda ‐ složena aktivnost
9 Dva suprotno usmerena procesa korišćenja voda i to:
Dva suprotno usmerena procesa korišćenja voda i to:
¾ Korišćenje vode kao – sirovine u različitim tehnološkim procesima, – resursa vode za piće, za navodnjavanje u poljoprivredi itd.
¾ Korišćenje površinskih voda kao recipijenta otpadnih voda
2
Najznačajni dokument koji teži dobrom kvalitetu resursa
vode za piće je Okvirna Direktiva za vode EU 2000/60/EC
(WFD)
•
•
•
•
•
Cilj Okvirne Direktive o vodama je postizanje "dobrog
dobrog statusa
statusa" svih voda.
Površinske vode = reke, jezera, prelazne i priobalne vode, kao i kanali i
rezervoari
Dobar status = Dobar ekološki status + Dobar hemijski status
Ekološki status ‐ obuhvata biološke, hidromorfološke, hemijske i fizičko‐
hemijske elemente kvaliteta, sa posebnim akcentom na specifične
polutante.
polutante
Hemijski status ‐ se odreduje u odnosu na granične vrednosti prioritetnih i
prioritetnih hazardnih supstanci i granične vrednosti drugih zagadujućih
supstanci koje su od značaja za hemijski status vodnog tela površinskih
voda
9 Dobar status voda je postignut ako obe
komponente statusa imaju na osnovu ocene
parametara kvaliteta
k li
ocenu barem
b
"d b "
"dobar".
9 svaka država članica treba sama da definiše šta taj "dobar status voda" za nju znači
EKOLOŠKI STATUS
¾ Postići najmanje “dobar status” voda
¾ Održati “odličan status” voda gde on postoji
¾ Sprečiti pogoršanje
postojećeg status voda
¾ Mere zaštite i oporavka M
ši i
k
ekološkog statusa voda
ODLIČAN
WFD Min.
zahtev
DOBAR
WFD
prihvatljivo
Standardi
kvaliteta
UMEREN
SLAB
WFD
neprihvatljivo
LOŠ
9 PRAVILNIK O REFERENTNIM USLOVIMA ZA TIPOVE POVRŠINSKIH VODA (Sl. glasnik RS, br.
67/2011)
9 PRAVILNIK O PARAMETRIMA EKOLOŠKOG I HEMIJSKOG STATUSA POVRŠINSKIH VODA I
PARAMETRIMA HEMIJSKOG I KVANTITATIVNOG STATUSA PODZEMNIH VODA ("Sl. glasnik
RS", br. 74/2011)
• Pošto vodna tela p
površinskih voda koja
j se koriste za različite namene mogu
g imati različite
zahteve za kvalitetom vode, za njihovo dalje razlikovanje potrebno je razviti sistem
kvaliteta koji je transparentan i koherentan.
•
•
Takva diferencijacija
j j kvaliteta p
površinskih voda omogućuje
g j izdvajanjem
j j
pet različitih
p
klasa, sa svakom od klasa definiše se za šta se koriste i dati su određeni kvaliteti
površinskih voda.
Pored raspodele različite upotrebe i uslova u pet klasa, ovakav pristup je važan korak
ka WFD sa svojih pet klasa statusa kvaliteta
9UREDBA
O
GRANIČNIM
VREDNOSTIMA
ZAGAĐUJUĆIH MATERIJA U POVRŠINSKIM I
PODZEMNIM VODAMA I SEDIMENTU I ROKOVIMA
ZA NJIHOVO DOSTIZANJE (Sl.glasnik RS, br. 50/12)
9UREDBA
O
GRANIČNIM
VREDNOSTIMA
PRIORITETNIH I PRIORITETNIH HAZARDNIH
SUPSTANCI KOJE ZAGAĐUJU POVRŠINSKE VODE I
ROKOVIMA ZA NJIHOVO DOSTIZANJE (Sl.glasniku
RS, br. 35/2011).
Zone promene kvaliteta vode i biote usled organskog opterećenja vode i sedimenta
organskog opterećenja
6 sistem u ravnoteži sa širokim opsegom prisutnih vrsta organizama
6 Organizmi su prilagođeni prirodnim fizičkim i hemijskim karakteristikama sistema, pri
čemu je količina rastvorenog kiseonika dobro uravnotežena, dok je vrednost BPK
niska.
¾ Degradacija nastaje kada veća količina otpada dospe u akvatični ekosistem.
¾ Značajan rast bakterija i drugih mikroorganizama.
¾ Predatorske vrste koje su netolerantne prema promeni kvaliteta sredine su zamenjene
razlagačima. Eksplozija populacija gljiva i bakterija stvara povećanu potrebu za
dostupnim kiseonikom.
¾ U nedostatku količine rastvorenog kiseonika, sredina postaje anoksična.
¾ Uginuće mnogih prisutnih vrsta organizama, dalje smanjujući njegov sadržaj
¾ Organizmi koji mogu da žive bez kiseonika (anaerobi) ili koju se mogu prilagoditi ovakvim
uslovima
l i
se ubrzano
b
razvijaju.
ij j
¾ Brojnost prisutnih vrsta je mala, dok je obično broj jedinki u porastu usled manje
kompeticije. Prisutni organizmi će se hraniti organskom materijom sve dok je ima.
¾ Ova faza se karakteriše ekstremnim dnevnim fluktuacijama sadržaja DO
¾ Količina organske materije opada zajedno sa brojem tolerantnih vrsta organizama.
¾ Potrošnja kiseonika od strane mikroorganizama se smanjuje, pri čemu sadržaj
rastvorenog
t
ki
kiseonika
ik počinje
či j da
d raste
t i pojavljuju
j lj j se aerobne
b vrste
t organizama.
i
¾ Bujan rast algi izaziva porast sadržaja rastvorenog kiseonika, ali tokom noći dolazi do
pada njegovog sadržaja.
¾ Nakon oporavka, akvatični ekosistem počinje da dobija većinu prvobitnih karakteristika. ¾ Međutim, neki ekosistemi ne mogu da dostignu ovu fazu, ako je promena kvaliteta vode većeg intenziteta ili hronična. Zagađivanje ekosistema voda/sediment
9 Upravljanje kvalitetom voda - složena aktivnost
9 Osnovna funkcija standarda životne sredine je da
d t lj osnovu za upravljanje
lj j kkvalitetom
lit t
d
predstavlja
vode
na nivou rečnog sliva
saznanja o aktuelnom
kvalitetu
vode
informacije o uticaju
efluenta
fl
t na
životnu
sredinu
Standardi
kvaliteta životne
sredine u svojoj
u svojoj
primeni
zahtevaju:
informacije o ispustima iz
industrija
saznanja
prirodnim
i d i
varijacijama
Dve vrste standarda kvaliteta:
Standardi životne sredine koji se odnose
na vodu ‐ definišu granične vrednosti
različitih parametara specifičnih za
određenu upotrebu vode.
Definiše se kvalitet vode koji treba da
podrži njenu specifičnu upotrebu.
Emisioni standardi ‐ odnosi se na
zagađenje produkovano u određenoj
industriji.
Kontrola na kraju procesa ((“end
end of pipe
pipe”)) ‐
cilj limitiranje količine zagađujućih materija
koja može biti emitovana određenom
aktivnošću.
Dva fundamentalno različita načina za kontrolu
zagađenja životne sredine: sredine:
9 Princip sprečavanja zagađenja
svi ekološki pritisci potencijalno štetni i zato treba da se spreče kad god je moguće. To
d di do
dovodi
d standarda
d d koji
k ji su na osnovu onoga što
š je
j tehnološki
h l ški moguće
ć i izvodljivo
i dlji
socioekonomski.
9 Princip
p maksimalnogg optere
opterećena
p
ćena
pretpostavlja da okruženje može da se nosi sa određenom količinom zagađenja.
Izazov je da se ograniči zagađenje na nivo na kome nema štetnih efekata
Oba principa se ogledaju u dva različita pristupa za
postavljanje standarda otpadnih voda:
Tehnološki pristup ‐ fokusira se na prevenciju i smanjenje emisije na izvoru (npr.
(npr
proncipi sprečavanja zagađenja), koristeći najbolja, raspoloživa tehnička sredstva.
GVE opisuju neke vrste primene.
Ciljevi kvaliteta zivotne sredine (Environmental Quality Objectives ‐ EQO) zasniva se na
uticaju ispuštanja zagađenja na kvalitet vode koja prima zagađenje (tj. princip
maksimalnog opterecenja).
Pristup se svodi na predviđanje budućeg kvaliteta vode, upoređujući ga sa standardima
kvaliteta životne sredine (eng. Environmental Quality Standard ‐ EQS), i ako se očekuje
da će biti premašen, koriste se standardi za efluent.
GVE ‐ predstavljaju direktan i efikasan metod za smanjivanje zagađenja ograničavanjem
koncentracija za ispuštanje specifičnih zagađujućih materija.
Sa administrativne strane ‐ lako ih je propisati i vršiti monitoring.
Sa ekološke tačke gledišta ‐ kontrola kvaliteta izgleda nelogično i ograničeno, jer ne
razmatra direktno kvalitativni odgovor vodenog tela.
Standardi kvaliteta životne sredine (EQS)
¾ kvalitet vode koji će biti zasnovan isključivo na EQS može da dovede do situacije u
kojoj bi ispuštanjem otpadne vode potpuno bio iskorišćen asimilativan kapacitet
vodnog
d
tela
l do
d koncentracionih
k
i ih vrednosti
d
i koje
k j daju
d j EQS.
QS
¾ nadležni organi bi se suočili sa dodatnim teretom zbog težeg praćenja u slučaju
postojećih ispuštanja ili zbog povećane potrebe za predviđanjem modelovanja u
slučaju
j novih ispuštanja.
p
j
¾ moguće neravnopravnosti zagađivača po zakonu
Aspekt Evropske politike voda je "kombinovani pristup",
odnosno:
9 postavljanje ograničenja na izvoru zagađenja
proglašenjem graničnih vrednosti emisije i
9 uspostavljanje standarda kvaliteta životne sredine
Ispuštanje polutanata, naročito iz tačkastih izvora ‐ mora da ispuni oba zahteva granične
vrednosti emisije (GVE) i ciljne kriterijume kvaliteta (GVI)
Obezbeđuje ispunjavanje ciljeva kvaliteta životne sredine, a sprečavanje zagađenja
Dva pitanja od ključnog značaja za nadležne organe:
¾ Gde u vodnom telu u odnosu na tačku zagađenja važe EQS‐vrednosti?
• EQS‐vrednosti važe odmah nakon ispuštanja zagađenja
EQS=GVE?
• EQS‐vrednosti važe u slučaju kompletnog mešanja (za zagađivanje reka)
"žrtvenim regionom"
¾ Koje procedure treba koristi tokom procesa
izdavanja dozvola da bi se pokazalo da će
zagađenje
đ j ispunjavati
i
j
ti relevantne
l
t
EQS
EQS-vrednosti
d
ti
pored GVE?
Upravljanje "kombinovanim
kombinovanim pristupom
pristupom“::
9 fizičko mešanje i transport,
9 hemijske i biološke transformacije i procese,
9 različite hidrološke situacije (trenutni protok)
9 ili fizičke uslove
Modeli za predviđanje kontrole kvaliteta
9 Kombinovani pristup" u WFD izgleda da je logičan u
svojoj nameri prema doslednom poboljšanju kvaliteta
vode
9 Buduće izmene WFD ili odgovarajućih nacionalnih procedura moraju da sadrže jasne
propise o zonama mešanja za sve tačkaste izvore
9 EQS‐vrednosti
QS
d
i treba
b da
d se primenjuju
i
j j izvan
i
i na ivici
i i i zone "mešanja",
" š j " prostorno
ograničen region oko tačke izvora
9 Za praktičnu realizaciju "kombinovanog pristupa" nadležni organi moraju da povećaju
upotrebu
p
modela za p
predviđanje
j kontrole kvaliteta vode.
¾model zone mešanja
¾model opšteg kvaliteta vode
Hvala na pažnji
“Ako se sada ne misli ekološki i antropološki, bojim se da ćemo jednom moći misliti jedino – arheološki.”
Borislav Pekić
Download

recipijent otpadnih voda i resurs vode za piće