Boja
Nauka o bojama – hromatika – još iz vremena antičke kulture zauzima vrlo značajno
mesto u životu čoveka i društva. Boje izazivaju u nama kako psihološke, tako i fiziološke
efekte. Dejstvo koje boje mogu imati na ljudski organizam pokazuju i istraživanja
hromoterapije (lečenja raznih bolesti putem boje). Zbog svega toga, velika pažnja boji
posvećena je i u umetnosti i dizajnu.
Bojom nazivamo reakciju foto-osetljivih čunjića u našem oku na spoljašnji nadražaj u
obliku svetlosnog zraka. Ulaskom u oko zrak se lomi kao u prizmi i raspršuje u spektar. Dok
su sve boje spektra objedinjene, zrak je bele boje - zato belu zovemo neboja, nešarena ili
ahromatska boja. Ahromatske su, takoñe, crna i siva.
Spektar (lat. spectrum - avet, prikaza) je otkrio Isak Njutn 1676. godine. Razlomivši u
trostranoj prizmi belu svetlost, video je kako su u njoj sakrivene sve postojeće boje.
Beskonačan niz prelivajućih boja čini konačnim, razgraničivši sedam različitih: crvenu,
narandžastu, žutu, zelenu, cijan (svetloplavu), indigo (tamnoplavu) i ljubičastu. Brojku
sedam uzeo je iz korelativnih (i ezoteričnih) razloga - sedam boja kao sedam nota u
muzičkoj lestvici.
Vidljiva svetlost je svetlost koje ljudsko oko može da uoči. Kada pogledamo u sunce, ono
nam se čini bezbojno, tj. belo. Bela svetlost nije svetlost jedne boje ili frekvencije, već je
sastavljena od mnogih frekvencija boja. Kombinacijom bilo kojih boja u vidljivom spektru
proizvodi se svetlost, koja je obojena ili bela. Da bi videli crvenu boju objekta mora
postojati izvor svetlosti, npr. sunce. Kada primi svetlosni talas, objekat emituje svetlosni
talas crvene boje ili upija spektar plave i zelene boje, a reflektuje spektar crvene boje, koju
naše oko prepoznaje.
Copyright © Link group
Spektar boja u prirodi nalazimo kao dugine boje. Spektar se sastoji od šest čistih boja:
žute, narandžaste, crvene, ljubičaste, plave i zelene, koje su u različitim meñusobnim
odnosima i kontrastima.
RYB, RGB i CMY modeli boja
RYB krug boja
Copyright © Link group
Istorijski gledano,prva teorija o osnovnim bojama govorila je da su crvena, plava i žuta primarne boje. To je RYB model boja (Red, Yellow, Blue). Ova teorija se koristila u
umetnosti, posebno u slikarstvu. Uz pomoć primarnih boja nastaju sve ostale boje.
•
•
•
primarne boje su crvena, žuta i plava.
sekundarne boje nastaju mešanjem primarnih boja i to su zelena (žuta+plava),
narandžasta (žuta+crvena) i ljubičasta (plava+crvena).
tercijarne boje nastaju dalje mešanjem primarnih i sekundarnih boja i to su žutonarandžasta,
crveno-narandžasta,
crveno-ljubičasta,
plavo-ljubičasta,
plavo-zelena, žuto-zelena.
Ovakva teorija o primarnim bojama usavršavala se raznim naučnim istraživanjima u 18.
veku, ali je usavršena i dokumentovana u dve knjige:
•
Teorija boja(The Theory of Colors, 1810), napisana od strane nemačkog pesnika i
ministra Johana Volfganga Getea, čiji crtež točka boja možete videti na slici:
Geteov krug boja iz 1810. godine
•
Zakon o simultanom kontrastu boja(The Law of Simultanius Color Contrast,
1839), Michel Eugène Chevreul
Nakon toga, krajem 19. veka, nemački i engleski naučnici su došli do zaključka da se
percepcija boja najbolje može opisati drugim skupom osnovnih boja, tačnije RGB modelom
Copyright © Link group
boja, koji je za osnovne tj. primarne uzimao crvenu, zelenu i plavu boju. Crvena, zelena i
plava se nazivaju osnovnim spektralnim bojama i zajedno proizvode belu svetlost.
RGB Model boja
RGB je skraćenica početnih slova osnovnih boja na engleskom, odnosno od reči Red, Green i
Blue, a predstavlja aditivni model boja, koji se danas koristi kod monitora, televizora i
ureñaja poput mobilnih telefona, itd. Na svim ekranima slike su podeljene na veliki broj
malih obojenih tačaka, koje imaju mogućnost da ljudskom mozgu saopšte kompletnu sliku.
Kod monitora te tačke se nazivaju pikseli (pixels). Standardna rezolucija kod današnih
korisnika interneta je oko 1024x768 piksela. Jedan piksel se sastoji iz tri dela, jedna je
crvena tačka ili fosfor, druga je zeleni fosfor i treća je plavi fosfor. Na primer, crveni piksel
se dobija uključivanjem crvenog fosfora, dok ostala dva ostaju isključena. Meñutim, nije
potrebno samo uključivati i isključivati fosfore u pikselu da bi se dobila boja, potreban je i
intezitet osvetljenosti svake komponente. Na taj način dobijamo tamniju i svetliju boju.
CMY model boja
Ukoliko RYB posmatramo kao slikarski model boja, čijim mešanjem osnovnih pigmenata
(crvene, žute i plave boje) možemo dobiti bilo koju drugu boju na platnu, RGB model boja
ćemo posmatrati kao mešanje monohromne osvetljenosti tri osnovne boje (crvene, zelene i
plave), koje najbolje rezultate daju na ekranu zbog njihove osvetljenosti. Kada je reč o
štampanju, razvojem tehnologije uvedene su nove boje kao osnovne i proces mešanja
njihovih mastila, kako bi se na najbolji način dobila željena boja. Upravo zato se ovaj model
osnovnih boja danas standardno koristi bilo gde u svetu za profesionalnu štampu.
Copyright © Link group
Ovaj model boja sadrži za osnovne boje cijan (mešavinu plave i žute boje), magentu
(mešavinu plave i crvene boje) i žutu (mešavinu zelene i crvene boje) i zove se CMY
(Cyan, Magenta, Yellow), takoñe poznat i kao subtraktivni model boja. U toku
štampanja, mastilo ove tri osnovne boje se meša, stvarajući bilo koju boju iz spektra, a
tamnija nijansa boje se dobija dodavanjem mastila crne boje (CMYK - K označava crnu
boju - Key Black).
Atributi boje - vrednosti boje
U savremenoj praksi najviše se koriste dva osnovna sistema boje, koje su utvrdili i bliže
objasnili Albert Mansel iz SAD i Vilhem Ostvald iz Nemačke. Svaka boja ima tri osnovna
atributa:
•
•
•
nijansa boje - Hue - je kvalitet koji izdvaja jednu boju od druge
vrednost osvetljenosti - Value - predstavlja stepen osvetljenosti ili tamnog u boji.
To su tamniji i svetliji tonovi koje ima jedna boja u odnosu na ton osnovne boje kojoj
pripada
hromatičnost ili intenzitet, zasićenost boje - Chroma - jačina koju svaka boja
ima. Varira od neutralnog sivog tona, pa do veoma intezivne boje bilo koje vrste
Copyright © Link group
Manselov sistem boja prikazan u tri dimenzije vrednosti boja
Prema ovom krugu boja, koji je opšteprihvaćen, napravljen je i model boja HSB (Hue nijansa boje, Saturation - intenzitet boje, Bright - stepen osvetljenosti boje) koji svaku boju
opisuje uz pomoć numeričkih vrednosti svakog od pomenutih atributa boja.
Psihologija boje
Brojna naučna istraživanja, naročito u industrijski razvijenim zemljama, pokazala su da
svaka boja ima svoj specifičan psihološki značaj i karakter. Upravo zbog toga precizno je
utvrñeno da boje sadrže odreñenu emocionalnu asocijativnost, što ima izuzetan značaj u
dizajnu. Utvrñeno je da ljudsko oko može razlikovati 128 nijansi boja srednjeg intenziteta, a
prema nekim istraživanjima, normalno oko u vidljivom spektru može da razlikuje čak i do
180 nijansi boja. Psiholozi koji se bave uticajem boje na ljudski organizam, zbog asociranja
na vatru ili sunce, pojedine boje kao što su narandžasta, crvena ili žuta nazivaju toplim
bojama, dok plavu, zelenu ili ljubičastu (zbog asociranja na vodu, more, nebo) nazivaju
hladnim bojama.
Zbog svoje jake sugestivne snage - snage uticanja na volju i postupke pojedinca - boja
predstavlja snažno psihološko oruñe i sredstvo kojim se utiče na izazivanje pažnje,
interesovanja i konačno donošenje odluke. Nakon analize mnogih stručnjaka o
karakteristikama i značaju boja, došlo se do zaključaka o nekim bitnim obeležjima i
asocijativnoj vrednosti boja u psihološkom smislu:
Copyright © Link group
•
•
•
•
•
•
•
•
•
crvena boja - označava snagu, želju, živost, dinamiku. Može da ostavi utisak
grubosti, oštrine i šarma. Crvena je topla boja koja draži zenice, čini da u nju
gledamo i kada to ne želimo. Sve nijanse crvene boje imaju isti psihološki karakter i
značaj. Crvena je zbunjujuća boja, jer nas u isto vreme zabavlja ali i upozorava na
opasnost.
narandžasta boja - izražava zračenje i komunikaciju, veoma topla boja, koja se
(pored žute) zapaža sa najveće udaljenosti. Ima topao i intiman karakter, simboliše
plodnost, pažnju, akciju.
žuta boja - najsvetlija, najvidljivija i najjasnija boja. Boja mladosti koja asocira na
radost i zadovoljstvo. Topla boja koja u kombinaciji sa crvenom stvara još veću
radost, optimizam, toplinu. Zlatno žuta boja simboliše moć. Pored ovoga, žuta se u
nekim zemljama shvata i kao boja zla, zavisti, neverstva, greha. U srednjem veku, u
Italiji i Španiji, varalice su za kaznu morale odreñeno vreme da nose žute šešire.
zelena boja - simbol prirode, samim tim simbol novog života, nade, slobode.
plava boja - hladna boja koja umiruje. Kao boja koja simboliše nebo i vodu, ostavlja
utisak prostranstva, beskonačnosti, odražava svežinom. Smatra se kraljevskom
bojom.
ljubičasta - navodi na razmišljanje. Mistična, tajanstvena, često melanholična i puna
ozbiljnosti. Izražava dostojanstvo, bogatstvo, snagu, humanost.
siva boja - simboliše neodlučnost i nedostatak energije. Bledilo sive boje izaziva
strah, asocira na starost i smrt. Izražava monotoniju i depresiju, posebno ako je
tamnija.
bela boja - simboliše čistoću, stvarajući utisak praznine, beskonačnosti i svežine,
čime je slična plavoj.
crna boja - boja mraka. Izražava strogost, otmenost i eleganciju, ali isto tako
asocira na tugu, smrt i nesreću.
Na osnovu raznih ispitivanja, psiholoških testova i anketa, utvrñeno je da su ljudi vrlo
privrženi pojedinim bojama, dok neke boje imaju vrlo malo pristalica. Plava je najomiljenija
boja, slede crvena, zelena, ljubičasta, narandžasta, dok se meñu manje popularnim nalaze
žuta, crna i bela.
Društveni slojevi sa višim standardom češće se opredeljuju za lake i nežnije, pastelne boje.
Suprotno tome, društveni slojevi sa skromnijim standardom pre će se opredeliti za jarke i
blistave boje, itd.
Boje, kultura, nasleñe
Socijalno- kulturološko značenje pojedinih boja:
•
•
•
•
crvena - se u Kini koristi da bi se izrazilo slavlje i sreća. U kombinaciji sa belom
povećava stepen značaja. U Americi i mnogim evropskim zemljama crvena može
predstavljati boju prostitucije.
plava - se smatra najsigurnijom bojom za korišćenje, zato što ni u jednoj kulturi
nema negativnih konotacija. U Kini predstavlja besmrtnost, za Jevreje je sveta boja,
u hinduizmu je boja Krišne.
zelena- je mnogim kulturama umirujuća i boja poleta. U Americi asocira i na novac
(zbog boje njihovih novčanica), što nije slučaj u nekim drugim zemljama.
narandžasta- u Americi, zbog boje pojedinih pakovanja, označava nešto jeftino.
Kao rezultat toga, trebalo bi je izbegavati ukoliko želimo da izrazimo luksuz i
eleganciju.
Copyright © Link group
•
•
•
•
braon- je veoma neutralna boja koja se uvek povezuje sa prirodom.
siva/srebrna - se u svetu koristi kao neutralna boja. Tonovi sive se koriste da bi se
iskazala sofisticiranost i tehnologija.
bela - se koristi kao kontrast dizajnu. U najvećem broju zapadnih kultura ona je
simbol spasenja, svetosti i čistote. Dok u kulturama Dalekog istoka predstavlja boju
žalosti i tuge.
crna - U zapadnim kulturama crna je boja tuge, smrti i zla. Sa druge strane, crna se
u razvijenim delovima sveta smatra bojom elegancije i sofisticiranosti.
Kontrastni efekti meñu bojama
•
•
•
•
•
•
•
Čisti kontrast boja - nastaje kada se čiste boje koriste u nasumičnim
kombinacijama.
Kontrast svetlog i tamnog - zasnovan je na korišćenju različitih tonskih vrednosti.
Sve boje se mogu posvetliti ili potamniti belom ili crnom. Ton je stepen osvetljenosti
ili sjaja bilo koje boje ili neutralno sive.
Kontrast hladnog i toplog - tople i hladne boje
Istovremeni kontrast - efekat se izvodi iz zakona o komplementarnim bojama,
prema kome svaka čista boja fiziološki traži sebi suprotnu boju - svoj komplement.
Ako ove boje nema, oko će je istovremeno proizvesti.
Kontrast kvaliteta - je kontrast izmeñu sjajnih i mat boja. Boje se mogu prigušiti
dodavanjem bele, sive, crne ili komplementarnih boja.
Kontrast kvantiteta - je zasnovan na suprotstavljanju obojenih površina različite
veličine.
Komplementarni kontrast - komplementarne boje su suprotne boje, koje u krugu
boja stoje jedna nasuprot drugoj
Na slici je prikazan krug boja na kome se jasno mogu uočiti komplementarne boje:
plava - narandžasta, crvena - zelena, žuta - ljubičasta
Copyright © Link group
Usklañivanja-harmonizacija boja
Na slikama ispod možete videti različite sisteme harmonizacije boja:
Komplementarni sistem
Analogni sistem
Razdvojeno-komplementarni sistem
Kvadratni sistem
Copyright © Link group
Triadni sistem
Pravougaoni sistem
Download

3.8 Boja (Color).pdf